Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

RAZVOJ I PRIMENA TERMOVIZIJE

- seminarski rad -

Predmet: Tehnologija održavanja

Profesor: Studenti:
Prof. dr. Živoslav Adamivić Dragana Milosavljev IM 9/12
Asistent:
Prof. dr. Ljiljana Radovanović

Zrenjanin, 2016.
1
 UVOD
Termovizija je sistem snimanja toplote objekata. Termovizijsko snimanje je nekontaktni
metod kojim se u deliću sekunde registruje emitovanje toplote, odnosno infracrveno
zračenje.

Kamere za termovizijsko snimanje su po spoljašnjem izgledu slične filmskim kamerama,

ali su posebno prilagođene da „vide” onaj deo infracrvenog spektra koji je za ljudsko oko
nevidljiv, te se zato nazivaju još i infracrvenim kamerama.

Termovizijski uređaji su nastali zbog potrebe povećanja efikasnosti pri osmatranja noću
i u uslovima smanjene dnevne vidljivosti ili loših vremenskih prilika. Osnovne
komponente termovizijskih uređaja su: optički sistem, skener, detektor, rashladni
sistem, blok elektronike i ekran sa kontrolama.

Praćenje emitovanja infracrvenog zračenja je našlo široku primenu za praćenje

različitih pojava u različitim oblastima ljudskog delovanja, kao što su: mašinstvo,
elektronika, arhitektura, građevinarstvo, ali i u medicini. Takođe, ova tehnologija se
koristi i za sisteme za nadgledanje i zaštitu.

2
 1. PRINCIP RADA TERMOVIZIJE
Reč termovizija potiče od grčke reči termo, što znači toplo i latinskog glagola video,
vidare što znači videti, gledati. U bukvalnom prevodu znači “gledanje toplote”.
Termovizija predstavlja sistem snimanja toplote objekata. Sva tela emituju infracrveno
zračenje (čak i led). Praćenje emitovanja ovog zračenja našlo je široku primenu u
praćenju različitih pojava u različitim granama industrije.

Termovizijski uređaj služi za prevođenje nevidljivog infracrvenog zračenja u vidljivo

zračenje i formiranje lika predmeta. Sopstveno zračenje tela zajedno sa reflektovanim
zračenjem drugih prirodnih izvora zračenja prostire se kroz atmosferu. Sve bitne
informacije o predmetima u posmatranoj sceni mogu se izraziti kroz toplotni kontrast.
Termovizijski uređaj omogućava vizuelizaciju toplotnog kontrasta zahvaljujući
mogućnosti detektora da razlike u fluksu (snazi) primljenog infracrvenog zračenja
pretvori u električni signal. Električni signal služi za generisanje kontrasta vidljive slike
(obično u TV formatu) srazmerno toplotnom kontrastu posmatrane scene. Glavna
primena termovizijskih uređaja je u noćnim uslovima i u uslovima kada klasične
nišanske i osmatračke sprave ne mogu da funkcionišu.

Termovozijski uređaj se sastoji iz sledećih osnovnih komponenti:

 optički sistem
 skener
 detektor
 rashladni sistem
 blok eletronike
 ekran sa kontrolama

Slika 1. Blok šema termovizijskog uređaja

3
Optički sistem

Optički sistem omogućava sakupljanje IC zračenja i njeno usmeravanje na skener i

detektor. Tip optičkog sistema se bira u zavisnosti od odabranog spektralnog opsega
rada i namene termovizijskog uređaja. Za izradu optičkih elemenata koriste se retki i
skupi optički materijali kao što su germanijum, silicijum, safir, cinksulfid. Optičke
osobine svih ovih materijala zavise od temperature, pa je zbog toga teško optimizovati
optički sistem za rad na svim temperaturama primene termovizijskih uređaja. Rešenje
problema se nalazi u primeni različitih pasivnih i aktivnih metoda atermalizacije,
pomoću kojih se vrši kompenzacija uticaja temperature na položaj ravni lika koji
formira objektiv. Druga nezgodna karakteristika optičkih materijala koji se koriste u
izradi optičkih elemenata za termovizijske uređaje je visok indeks prelamanja, pa su
zbog toga gubici usled refleksije veliki. To zahteva izradu specijalnih antirefleksnih
slojeva da bi se gubici usled refleksije smanjili. Ovi optički materijali su i relativno meki
pa se na spoljašnjim površinama moraju nanositi tvrdi zaštitni slojevi. Kvalitet optičkog
sistema bitno utiče na ukupan kvalitet termovizijske slike, kako u pogledu temperaturne
rezolucije preko uticaja transmisije optičkog sistema, tako i u pogledu prostorne
rezolucije preko uticaja modulacione prenosne funkcije objektiva

Skener

Skener je sledeća komponenta termovizijskog uređaja posle optičkog sistema. Skener je

optomehanički sklop koji omogućava prostornu diskretizaciju zračenja iz vidnog polja
optičkog sistema u skladu sa strukturom detektora. To znači da skener omogućava
prenos energije zračenja na detektor, tako da u jednom trenutku detektor prima
zračenje samo iz jednog dela prostora. Pored toga što omogućava prostornu
diskretizaciju zračenja, skener generiše i odgovarajuće sinhro signale, koji srazmerno
položaju skenera omogućavaju da se iz vremenski promenljivog signala detektora
rekonstruiše prostorna raspodela energije zračenja u prostoru predmeta. Postoji veći
broj konstruktivnih rešenja skenera. Najčešće rešenje je ravno ogledalo koje rotira i
preseca snop zraka. Postoje i rešenja skenera koja umesto ravnog ogledala koriste
klinove ili prizme. U zavisnosti od tipa optičkog sistema i načina sprege sa skenerom
postoji:

 skeniranje u prostoru predmeta,

 skeniranje u prostoru lika.

4
 Slika 2. Termovizijski uređaj sa skeniranjem u prostoru lika

Detektor

Detekor omogućava konverziju infracrvenog zračenja u električni signal. Infracrveno

zračenje se može detektovati pomoću termičkog ili fotoelektričnog efekta. Kod
termičkog efekta infracrveno zračenje se apsorbuje kao toplota i izaziva povećanje
temperature detektora. Povećanje temperature detektora se manifestuje kao promena
nekog temperaturno zavisnog parametra koji može da se meri. Najčešće se meri
promena električne otpornosti, ili dimenzija detektora sa promenom temperature.
Ovakvi detektori se nazivaju termički detektori. Termički detektori obično rade na
sobnoj temperaturi. Detektori kod kojih se koristi fotoelektrični efekat nazivaju se
kvantni detektori. Postoje više tipova kvantnih detektora:

 fotoprovodni detektori,
 fotodiode,
 fotokapacitivni detektori ili MIS detektori.
Rashladni sistem

Rashladni sistem služi za hlađenje kvantnih detektora i njihovo dovođenje na radnu

temperaturu. Postoje više različitih tipova rashladnih sistema:

 hladnjaci sa direktnim kontaktom preko “hladnog prsta”.

 Joule – Thomsonovi mikrohladnjaci
 hladnjaci sa zatvorenim ciklusom.
 termoelektrični hladnjaci koji mogu biti izvedeni kao jednostepeni i višestepeni
hladnjaci.

5
Elektronska obrada signala

Elektronska obrada signala omogućava prilagođavanje izlaznog signala sa detektora, u

odgovarajući oblik koji se može prikazati na ekranu. To se postiže kroz pojačanje
detektorskog signala u predpojačavačima i pojačavačima i obradu detektorskog signala,
kroz transformaciju signala po amplitudi i vremenskom formatu. Obično se vrši dodatna
obrada informacija, koje sadrži formatiran signal za prikaz na ekranu, u cilju poboljšanja
kvaliteta slike ili automatske selekcije informacija od značaja za odabrani način
upotrebe. To je naročito važno kod sistema za automatsko prepoznavanje i praćenje.

U procesu elektronske obrade detektorskog signala i formiranja video signala

termovizijskog uređaja, izgled termovizijske slike definišu sledeće veličine:

 temperaturski nivo
 pojačanje (sjajnost), definiše se kao nivo referentnog signala koji se oduzima od
detektorskog signala radi lakšeg uočavanja malih razlika kontrasta u sceni,
 temperaturski prozor
 kontrast, definiše se kao opseg vrednosti naponskog signala po jednom nivou
sivog, u crno beloj televiyijskoj slici i može se prikazati na ekranu.

Svi termovizijski uređaji mogu se podeliti na:

 uređaje sa ručnom kontrolom pojačanja i kontrasta,

 uređaje sa automatskom kontrolom pojačanja i kontrasta.
Ekran

Uloga ekrana je da pretvori izlaz iz bloka za elektronsku obradu signala u

dvodimenzionalnu raspodelu vidljive svetlosti koja odgovara izabranom delu IC scene.
Najlogičniji izbor za ekran je standardni TV monitor. Dobra strana ovog rešenja je
mogućnost korišćenja velikog broja pomoćne video opreme kao što su videorekorderi,
mikseri i slični uređaji. Nedostatak ovakvog rešenja je potreba korišćenja relativno
složene elektronike da bi se dobila slika u standardnom TV formatu.

U pojedinim primenama termovizijskih uređaja nema potrebe da slika bude prikazana u

televizijskom formatu. To omogućava smanjenje kompleksnosti elektronike i potrebne
energije za napajanje. Ovo je važno za prenosne termovizijske uređaje.

6
 2. TERMOVIZIJSKA KAMERA
Kamere za termovizijsko snimanje su po spoljašnjem izgledu slične CCTV kamerama
(kamere za analogni video nadzor), ali su posebno prilagođene da „vide“ onaj deo
infracrvenog spektra koji je za ljudsko oko nevidljiv.

Termovizijska kamera stvara sliku koja predstavlja količinu zračenja koju posmatrani
objekat sam stvara i emituje. Kod termovizijske kamere svaki je piksel u stvari poseban
senzor temperature a termovizijska slika je grafička prezentacija izmerenih vrednosti u
hiljadama tačaka na objektu. Boje na termovizijskoj slici su veštački generisane i to tako
što su toplije površine prikazane bojama sa crvenog kraja a hladnije sa suprotnog,
ljubičastog kraja. Moramo naglasiti da kao što svako telo ima svoju boju tako i poseduje
osobinu emisivnosti. Ona predstavlja broj koji nam kazuje u kojoj meri telo zrači sa sebe
a u kojoj meri je to reflektovano zračenje sa drugih okolnih tela. To znači da dva različita
tela na istoj temperaturi nemaju isto zračenje. Najveća emisivnost je 1 što odgovara
apsolutno crnom telu a najmanja je 0 što odgovara idealnom ogledalu.

Kamerama koje se danas najviše primenjuju - takozvanim CCTV kamerama - potrebna je

svetlost kako bi davale sliku. Termmovizijske kamere, koje se nekada nazivaju i
infracrvene kamere, sposobne su da registruju minimalne razlike u temperaturi i da ih
konvertuju u jasnu termalnu sliku, na kojoj se mogu uočiti i najsitniji detalji. Za razliku
od drugih tehnologija kao što su pojačivači osveljenja, kojima je potrebna barem mala
količina svetlosti da bi dali sliku, termalna tehnologija može da vidi i u totalnom mraku.
Njoj svetlo uopšte nije potrebno.

Prve termovizijske kamere namenje vojsci razvijene su u Švedskoj 1958. godine od

strane kompanije koja se zvala AGA, danas poznate kao FLIR Systems. Ova tehnologija
pruža mogućnost stvaranja jasne slike u totalnom mraku, magli, kiši ili snegu. Pošto
kamere koje koriste termalnu tehnologiju mogu da "vide" i kroz dim, to ih čini još
interesantnijim za svakodnevnu upotrebu.

Prva infracrvena kamera za komercijalnu upotrebu razvijena je 1965. Korišćena je za

ispitivanje strujnih vodova. Bilo je potrebno da se čeka do 1973. da bi se proizvela prva
infracrvena kamera koja radi sa lako prenosivom baterijom. Iako se nazivao
"prenosivim", ovaj sistem je i dalje bio veoma kabast. Tehnologija koja je korišćena u to
vreme zahtevala je da kamera bude punjena sa tečnim nitrogenom, koji je rashlađivao
infracrveni detektor integrisan u sistem. Ovo je trajalo sve do 1985. kada je FLIR
Systems predstavio prvi sistem koji nije zahtevao da tečni nitrogen rashlađuje detektor.
Umesto toga integrisan je takozvani cryocooler.

7
Da bi se napravila termovizijska kamera sa nehlađenim detektorom, čekalo se do 1997.
kada je pronađen takozvani mikrobolometar (microbolometer). Jedna od glavnih
prednosti mikrobolometra je to što on nema pokretnih delova, pa je zbog toga manje
podložan lomovima. Troškovi proizvodnje su takođe smanjeni, što je omogućilo da
proizvođači termalnih kamera smanje cene svojih proizvoda.

Slika 3. Termovizijska kamera

3. PRIMENA TERMOVIZIJE
Najveća primena IR kamera kod nas je u sledećim oblastima:

 građevinarstvo,
 arhitektura,
 mašinstvo,
 elelktronika,
 energetika,
 medicina itd.

Građevinarstvo

Termovizijska slika nadziranih objekata pruža mogućnost otkrivanja mesta koja se

greju ili hlade, iznad dozvoljenih granica, ili njihova slika ukazuje na mehaničke,
izolacione ili druge poremećaje. Na taj način se omogućava ogromna ušteda energije i
sredstava. U mnogim zemljama termografski pregled objekta je zakonska obaveza pre
izdavanja upotrebne dozvole i energetskog pasoša (EPC) za nove objekte.

8
U građevinarstvu se upotrebljava:

 U nadzoru građenja,
 U proveri termoizolacije u smislu otkrivanja termomostova,
 U otkrivanju vlage i putanju vlage u zidovima, plafonima, krovovima, podovima…
 Zaptivenost stolarije i bravarije, obzirom da su najveći gubici toplote na
prozorima.

Slika 4. Termovizijski snimak kuće

Elektro i komunikacioni sistemi

Vizuelizacija toplote je ekstremno efikasan metod za kontrolu elektro i komunikacionih

instalacija i postrojenja u poslovnim i stambenim objektima. Abnormalno generisanje
toplote u elektro i komunikacionim sistemima, se dešava usled preopterećenja ili zbog
lošeg kontakta. Ako se previdi ovako generisanje toplote, postoji rizik zaustavljanja
kompletnog proizvodnog procesa ili nezgode tipa prekida električnog napajanja,
prekida komunikacionog sistema i u najgorem slučaju požara.

Upotrebljava se kod:

 Kontrola trafostanica, transformatora, dovodnih kablova, sabirnica, priključaka,

provodnih izolatora, metalnih glava, itd.
 Kontrola pregrejavanja servera i komunikacione opreme,
 Kontrola temperature ležajeva i namotaja na motorima.

9
 Slika 5. Elektro osigurači (srednji osigurač ima povišenu temperaturu)

Ušteda energije kod stambenih i poslovnih objekata

Kao deo napora u uštedi energije, termoizolacija se radi u zidovima, plafonu, podu,
prozoru i vratima i kao rezultat toga, strujanje vazduha je smanjeno, u
kućama/zgradama. Oštećenja se ne mogu prepoznati samo vizuelnom kontrolom.
Temperaturna razlika između unutrašnjosti i spoljašnosti sobe, uzrokovana
klimatizacijom, će se postepeno kompenzovati i na kraju će se temperature ujednačiti
(toplotni ekvilibrijum). Kad postoji strujanje vazduha, zbog oštećenja u termoizolaciji,
prolazak toplote se može uočiti u oblastima oštećenja. Sva oštećenja na termoizolaciji
kao i povećana strujanja vazduha, dovode do velikog gubitka energije, a samim tim
povećavamo troškove održavanja objekta.

Upotrebljava se kod:

 Uočavanje mogućih oštećenja na fasadi objekta,

 Kontrola curenja ili nakupljanja vode,
 Kontrola gubitka toplote,
 Kontrola propustljivosti fasade (zida i stolarije),
 Verifikacija strujanja vazduha (inspekcija gubitka toplote).

10
Zaštita i bezbednost

Ova tehnologija sve više primene nalazi u sistemima nadgledanja i zaštite. Iako je ova
tehnologija bila privilegija graničnih patrola i ostalih državnih korisnika, danas sve više
industrijskih objekata koristi moć termovizijskih kamera za zaštitu svoje imovine i
ljudstva.

Petrohemijska postrojenja, skladišta, proizvodni pogoni, luke i aerodromi... svi oni su

ranjivi na krađu ili, još gore, na teroristički napad i mogu biti zaštićeni korišćenjem
termovizijskih kamera. Terorizam, vandalizam i nasumično nasilje ugrožavaju sigurnost
osoblja i integritet javnih i privatnih objekata. Svestran program zaštite koji integriše
termovizijske kamere je ključ za sigurnost i smanjenje rizika. Termovizijske kamere
otkrivaju pretnje skrivene u mraku, pretnje prikrivene nepovoljnim vremenskim
uslovima, kao i pretnje prikrivene smetnjama koje prouzrokuju prašina, magla i dim.

Termovizijske kamere se takođe koriste od strane policije i ostalih državnih agencija.

One im omogućavaju da pronađu i prate osumnjičenog u totalnom mraku. Osumnjičeni
se ne može sakriti u žbunju ili senci, pošto je njegov toplotni potpis lako uočljiv uz
pomoć termovizijske kamere.

U civilnoj oblasti, termovizijske kamere takođe pronalaze svoj put do korisnika. Velike
kuće i imanja se danas već obezbeđuju uz pomoć ovakvih kamera i samo je pitanje
vremena kada će veliki broj sistema zaštite domova koristiti male, ali moćne
termovizijske kamere.

Slika 6. Snimljena krađa uz pomoć termovizijske kamere

11
 ZAKLJUČAK
Svako telo emituje toplotu, tj. infracrveno zrači. Termovizijsko snimanje se izvodi
termovizijskim uređajem i prestavlja beskontaktnu metodu snimanja tela koje se nalazi
na nekoj udaljenosti. Ova vrsta uređaja nastala pre svega zbog potrebe povećanja
efikasnosti pri osmatranju noću i u uslovima manje vidljivosti.

Termovizijska snimanja se koriste da bi se osigurao proizvodni proces u pogonu bez

zastoja i izbegli kvarovi. Da bi se osigurao proizvodni pogon, mnoge industrijske grane
su se odlučile za izradu preventivnog programa održavanje predviđanjem. Ovim
snimanjem se mogu detektovati kvarovi, tj. preventivno se može uvideti mesto na
kojima će kvar nastati. Termovizija ima ulogu pregledanja naponskih transformatora
kao i opreme visokog, srednjeg i niskog napona. Pri detekciji zagrevanja u mnogim
slučajevima ukazuje na stanje kvara. Velika prednost termovizijskog snimanja je u tome
što se može obavljati kontrola elektricnih sistema koji su pod opterećenjem. Neki od
praktičnih primera primene su lociranje instalacija i nepravilnosti na njima (voda,
podno grijanje, gasovodi…) kontrola ispravnosti transformatora, električnih vodova,
sklopki, ležajeva, osovina, pumpi, provera kotlova, ventila…

Kod nas ova tehnika nije bas mnogo ozivela, kao u razvijenijim zemljama zbog toga sto
je oprema veoma skupa.

12
LITERATURA:

1 Dj. Koruga, D. Vasiljević, J. Šakota - „Osnovi optike, optičkih pomagala i uređaja“,
„Termovizija“ , 2012/2013.

2 „Nove tehnologije“ , „Primena termovizije u Srbiji“ -

http://mehatronnika.blogspot.rs/2012/10/termovizijaska-analizatermografija-i.html

3 „Osnovi termovizije“ - http://www.termalnekamere.rs/osnovi-termovizije-

termografija

4 „TermovizijaBB“ - http://termovizija.net/

5 Vikipedija – „Termovizija“ - https://sr.wikipedia.org/sr/Termovizija

13