Ritzer

Džordž Ricer
SAVREMENA SOCIOLOŠKA
TEORIJA I NJENI KLASIČNI
KORENI
Preveli s engleskog jezika
Smiljana Skiba i Dušan Pavlović
C/ly>K5EHHi
Izvornik
G e o r g e Ritzer
Contemporary Sociological Theory
and Its Classic Roots :
T h e Basics 2 d Edition
Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc.

All rights reserved.
Copyright © J P Službeni glasnik, 2 0 0 9

www.slglasnik.com
Sva prava pridržana
KRATAK SADRŽAJ
Predgovor srpskom izdanju 13

Predgovor autora 25
O autoru 29
1. Uvod u sociološku teoriju 31
2. Klasične sociološke teorije (1) 49
3. Klasične sociološke teorije (2) 89
4. Savremene grand-teorije (1) 111
5. Savremene grand-teorije (2) 173
6. Savremene teorije svakodnevnog života 215
7. Savremene integrativne teorije 263
8. Savremene feminističke teorije
(zajedno s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk). . 295
9. Postmoderne grand-teorije 339
10. Teorije globalizacije 393
Rečnik 437
Indeks 452
DETALJAN SADRŽAJ
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13

PREDGOVOR AUTORA 25
O AUTORU 29
1. UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 31
Kako nastaje sociološka teorija 31
Definisanje sociološke teorije 36
Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište . 37
Multikulturalna socijalna teorija 39
Pregled knjige 42
Sažetak 46
Literatura za dalje čitanje 47
2. KLASIČNE TEORIJE (1) 49
Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti. 49
Dve vrste solidarnosti 49
Promene u dinamičkoj gustini 50
Kolektivna svest 52
Krivično i restitutivno pravo 54
Anomija 55
Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma 58
Ljudski potencijal 60
Otuđenje 61
Kapitalizam 63
Komunizam 67
Maks Veber: Racionalizacija društva 70
Društveno delanje 70
Ponašanje i delanje 71
Vrste delanja 73
Vrste racionalnosti 76
Protestantska etika i duh kapitalizma 78
Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam 80
Strukture vlasti i racionalizacija 81
Sažetak 87
8 D Ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
3. KLASIČNE TEORIJE (2) 89

Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture 89
Asocijacija 90
Forme i tipovi 90
Svest 91
Veličina grupe 93
Distanca i stranac 96
Distanca i vrednost 98
Objektivna i subjektivna kultura 99
Podelarada 100
Torsten Vehlen: Sve veća kontrola biznisa nad
industrijom 100
Biznis 101
Industrija 102
Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam 105
Akt 106
Gestovi 107
Značajni simboli i jezik 108
Sopstvo 109
Ja i mene 113
Sažetak 115
4. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1) 111
Strukturalni funkcionalizam 111
Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike 119
Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa . . 122
Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona
Teorija sukoba 148
Rad Ralfa Darendorfa 148
Vlast 151
Grupe, sukob i promena 154
Opšta teorija sistema 155
Rad Niklasa Lumana 155
Samostvarajući sistemi 158
Diferencijacija 162
Sažetak 170
DETALJAN SADRŽAJ
5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 173

Neomarksistička teorija 173
Kritička teorija i pojava kulturne industrije . . . . 174
Od fordizma do postfordizma 185
Proces civilizovanja 193
Primeri procesa civilizovanja 193
Objašnjavanje promena: produženje lanaca
zavisnosti 196
Studija slučaja: lov na lisice 198
Kolonizacija sveta života 199
Svet života, sistem i kolonizacija 200
Racionalizacija sistema i sveta života 203
Moloh modernosti 204
Moloh 205
Prostor i vreme 206
Refleksivnost 207
Nesigurnost i rizici 209
Sažetak 212
6. SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG
ŽIVOTA 215
Simbolički interakcionizam 215
Dramaturgija 220
Dramaturgija 221
Upravljanje utiscima
Etnometodologija i konverzacijska analiza 232
Definicija etnometodologije 232
Objašnjenja 234
Neki primeri 236
Ostvarivanje roda 239
Teorija razmene 240
Teorija razmene Džordža Homansa 240
Osnovne propozicije 245
Teorija racionalnog izbora 251
Model u najosnovnijim crtama 251
Osnove društvene teorije 255
Sažetak 258
7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263

Jedna integrisanija teorija razmene 263
Odnosi razmene i mreže razmene 265
Moć - zavisnost 268
Integrativnija teorija razmene 269
Teorija strukturacije 270
Elementi teorije strukturacije 273
Kultura i dejstvenost 277
Habitus i polje 278
Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma . . . . 280
Habitus 282
Polje 285
Sažetak 291
8. SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE
(napisano s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan
Nibruk) 295
Osnovna teorijska pitanja 296
Savremene feminističke teorije
Rodne razlike 301
Rodna nejednakost 303
Rodno ugnjetavanje 309
Strukturalno ugnjetavanje 318
Ka feminističkoj sociološkoj teoriji 329
Sažetak 337
9. POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 339
Prelaz industrijskog ka postindustrijskom društvu . . . 339
Unapređenje veštine upravljanja (i druge grand-teorije) 344
Unapređenje veštine upravljanja 345
Ostale Fukoove grand-teorije 352
Postmodernost kao sazrevanje modernosti 354
Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?. . . 357
Postmoderna etika 359
Uspon potrošačkog društva, gubitak simboličke razmene
i rast simulacija 361
Od proizvođačkog do potrošačkog društva 362
DETAUAN SADRŽAJ 1
Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . 367

Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju 374
Dromologija 381
Feminizam ipostmoderna socijalna teorija 385
Sažetak 388
10. TEORIJA GLOBALIZACIJE 393
Glavni socijalni teoretičari o globalizaciji 397
Entoni Gidens i „odbegli svet" globalizacije . . . . 397
Ulrih Bek i politika globalizacije 398
Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije . . 400
Kulturna teorija 401
Kulturni diferencijalizam 402
Kulturna konvergencija 407
Kulturna hibridizacija 415
Ekonomska teorija 420
Transnacionalni kapitalizam 420
Imperija 423
Politička teorija 428
Ostale teorije 433
Sažetak 435
REČNIK 437
INDEKS 457
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU
Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični ko-

reni predstavlja jednu od tri autorove verzije pregleda sociološ
kih teorija koje je napisao od kraja 1980-ih godina. Najsveobu-
hvatnija je trilogija koju čine: Classical Sociological Theory (peto
izdanje 2007), Contemporary Sociological Theory (sedmo izdanje
objavljeno 2007) i Postmodern Social Theory (prvo izdanje izašlo
1997). Ta trilogija, s preko 1.500 strana, ima i svoje dve kra-
če verzije. Obimnija verzija, Sociological Theory (sedmo izdanje,
2007), ima 800 strana, a druga verzija je ova knjiga, ona u origi
nalu ima 315 strana (drugo izdanje objavljeno 2007). (Svi poda
ci o Ricerovoj produkciji i s najavama budućih izdanja njegovih
knjiga mogu se naći na http://www.georgeritzer.com.)
Sociološka teorija i njeni klasični koreni namenjena je prven
stveno studentima početnih godina fakulteta koji su već uvedeni
u sociološke koncepte i probleme, ali sada žele (ili moraju) da ih
sagledaju iz jednog teorijskog ugla. Osim toga, ona je prilago
đena studentima kojima je znanje iz sociološke teorije i teorije
društvenog ponašanja neophodno, iako sociologija nije glavni
predmet njihovog izučavanja.
Ricerova Sociološka teorija karakteristična je po tome što
ima jednu ideju vodilju koja prožima celu knjigu. Ricer poku
šava da izloži najvažnije savremene sociološke teorije, stavljajući
naglasak na globalizovano društvo potrošnje i njegove posledice
po društveno ponašanje i obrasce društvene interakcije. Pored
toga, on savremene teorije želi da poveže s njihovim klasičnim
korenima, to jest klasičnom sociološkom teorijom.
Ricer je glave 2 i 3 posvetio klasičnim sociološkim teore
tičarima (Dirkem, Veber, Marks, Vehlen, Mid i Zimel), a glave
4-10, savremenim teoretičarima. Tu su predstavljeni funkciona
lizam, teorija sukoba i sistemska teorija (glava 4), neomarksistič-
ka teorija (glava 5), teorije svakodnevnog života (glava 6), inte
grativne teorije (glava 7), feminističke sociološke teorije (glava
8), postmoderne socijalne teorije (glava 9) i teorije globalizacije
(glava 10).
14 D 2 0 R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Iako Ricer funkcionalizam, teoriju sukoba, sistemsku teori

ju, dramaturgiju i etnometodologiju, o kojima govori u glavama
4-6, ubraja u savremene teorije, danas ih sve manje socioloških
teoretičara koristi. Te teorije, kao i one klasične, sve više pred
stavljaju inspiraciju. Čini se da je njihov glavni nedostatak jed
nostranost u insistiranju na akterima ili na strukturama čemu je,
uzgred, sociološka teorija sklona od samog početka. Na primer,
funkcionalisti su potpuno zanemarivali delovanje pojedinaca van
onoga što društvene strukture „propisuju", dok su etnometodo-
lozi tvrdili da društeni poredak ne postoji.
Od kraja 1970-ih godina u sociološkoj teoriji nastaje jedan
novi trend po kome je i aktere i strukture nužno uzeti podjedna
ko ozbiljno. Danas najveći broj teoretičara funkcioniše unutar
paradigme koja se može nazvati integrativnom ili sintetičkom.
Prema tome, može se reći da izlaganje savremene teorije počinje
tek od glave 7 u kojoj se izlažu teorija razmene Ricarda Emer-
sona, teorija strukturacije Entonija Gidensa, morfogenetski pri
stup Margaret Arčer i sociološka teorija Pjera Burdijea. S obzi
rom na to da i Arčer i Burdije kulturi pripusuju važno mesto u
reprodukciji i elaboraciji društvenih odnosa, prava je šteta što se
u ovoj glavi nije našlo mesta za „strogi program" kulturne socio
logije Džefrija Aleksandera koji na kulturu gleda kao na zasebnu
promenjivu kojom objašnjava društvene promene i društveno
ponašanje. Ova glava ukazuje na to da više nije moguće promi
šljanje bez pokušaja integracije makronivoa i mikronivoa (kako
su to pokušavali funkcionalisti ili etnometodolozi), već da savre
mena sociološka teorija mora biti objedinjujuća.
Glava 8 posvećena je feminističkim pogledima na sociološ
ku teorijsku misao. S obzirom na to da je feministička sociološka
misao u našoj sociologiji do sada bila zapostavljena, Ricerov udž
benik bi, ako ni zbog čega drugog, mogao biti vredan zbog toga
što je feminističkoj sociološkoj teoriji posvećeno čitavo poglavlje.
Glavni feministiki teorijski pristupi koji su ovde izloženi - kul
turni, biološki, institucionalni, interaktivni, fenomenološki, li
beralni, psihoanalitički, radikalni i socijalistički feminizam, kao i
teorija intersekcionalnosti - ukazuju na multidisciplinarnost fe
minističke misli, ali ključna vrednost ove glave jeste u otkrivanju
niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje

u pitanje postojeće društvene strukture, čime se otvara pitanje
položaja žena u njima.
U glavi 9 predstavljeni su najvažniji postmoderni socijalni
teoretičari počev od Danijela Bela, preko Zigmunta Baumana,
Mišela Fukoa i Zana Bodrijara. Ova glava ima za cilj da pokaže
kako tri glavne karakteristike savremenog postmodernog druš
tva - moralni relativizam, društvo nadzora i kontrole, i porast
potrošnje - utiču na društvene odnose i društvenu organizaci
ju. Osim toga, po prvi put se u jednom sociološkom udžbeniku
na srpskom jeziku pojavljuje i dromologija Pola Virilija, do sada
uglavnom nepoznata domaćoj akademskoj zajednici (izuzev teo
retičarima filma), iako je svoju najvažniju knjigu Virilio objavio
još 1977. godine.
Budući da dobar deo ovdašnje društvene (ne samo sociološ
ke) akademske zajednice ima veliki otpor (ponekad, s pravom)
prema postmodernistima i njihovom načinu teoretisanja, ova
glava se - s obzirom na to da je pisana na jedan jasan i nepreten-
ciozan način, što inače nije karakteristika nepotrebno zamršenog
i pompeznog stila mnogih postmodernih mislilaca (uključujući
tu i neke naše) - preporučuje upravo onim društvenjacima koji
su oduvek gajili odbojnost prema postmodernizmu. Ako ovaj
udžbenik imalo doprinese tome da se nove generacije studenata
odškoluju a da pri tome ne izgrade otpor prema postmoderni-
stičkoj misli, to bi se već moglo smatrati njegovom priličnom
vrednošću.
Konačno, u 10. glavi, Ricer izlaže različite teorijske pristupe
globalizaciji. Iako se izlažu različite teorije (političke i ekonom
ske), srž glave čine kulturne teorije globalizacije koje se, prema
podeli koju Ricer preuzima od Jana N. Pitersena, mogu razvrsta
ti u tri grupe:
• kulturni diferencijalizam (po kome se svet sve više kul
turno razlikuje, što povećava šanse za globalni sukob);
• kulturna konvergencija (po kojoj svetske kulture sve više
liče jedna na drugu); i
• kulturna hibridizacija (po kojoj svet sve više predstavlja
hibridan spoj različitih kultura).
16 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Za Ricera, najvažnija su poslednja dva procesa. Kulturna

konvergencija počiva na konceptu grobalizacije, a kulturna hi-
bridizacija na konceptu glokalizacije. Analizom tih procesa, Ri-
cer implicitno pokazuje kako je savremena sociološka teorija, u
smislu teorijske rasprave, sve manje usredsređena na problem
prevazilaženja dihotomije strukture i dejstvenosti (glava 7), a sve
više na raspravu o tome u kojoj meri potrošačka kultura menja
društvene strukture i svet u kome živimo. Teza za raspravu je,
dakle, da li se savremeni svet sve više glokalizuje ili globalizuje.
Ukoliko se glokalizuje, onda znači da teza o kulturnoj konver
genciji nije tačna, već je na delu kulturna hibridizacija. I obrnu
to, ukoliko se društvo grobalizuje, onda se pre može govoriti o
procesu kulturne konvergencije, a ne o kulturnoj hibridizaciji.
Osnovna tvrdnja zastupnika glokalizacija i kulturne hibrid-
zacije jeste da je svet pluralizovan, da su najvažniji akteri lokalni
akteri, te da globalizacija izaziva specifične lokalne reakcije oda
kle nastaju posebne hibridne forme koje se odupiru homogeni
zaciji. (Kulturna hibridizacija se oslanja na postmodernu soci
jalnu misao, pa je stoga za razumevanje tog procesa od značaja
razumevanje postmodernih socijalnih teorija koje Ricer izlaže u
glavi 9.) Hibridizacija i glokalizacija nastaju kao posledica me-
šanja globalnog s lokalnim, odnosno procesa u kome jedno im-
plodira u drugo. Tako nastaje mešavina koju nazivamo glokalno
(spoj globalnog i lokalnog).
Nasuprot tome, kulturna konvergencija počiva na konceptu
grobalizacije (spoj privrednog rasta i globalnog rasta, pri čemu
se prvi deo reči grobalizacija izvodi od engleske reči growth,
što znači rast). Grobalizacija počiva na fenomenu eksplozije
po kome kapitalizam ima neprestanu tendenciju širenja i rasta.
U skladu s konceptualnim aparatom koji je razvio u knjigama
McDonaldization of Society i Globalization of Nothing, Ricer se
više bavi silama koje stvaraju konvergenciju kultura. Radi se o
originalnim konceptima mekdonaldizacije i globalizacije niče
ga. Po sopstvenom priznanju, Ricer koncept mekdonaldizacije
tek odnedavno vezuje za globalizaciju, dok je na početku (prvo
izdanje knjige o mekdonaldizaciji društva pojavilo se 1996. go
dine) mekdonaldizacija bila razdvojena od globalizacije. Glavna
ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin

cipi (efikasnost, isplativost, predvidivost i kontrola) na kojima
počivaju velike privredne korporacije, poput Mekdonaldsa, sve
više zahvataju ne samo privredni sistem, već mnoge druge usta
nove društvenog života u kojima organizacije igraju važnu ulo
gu - zdravstvo, obrazovanje, zabavu, kulturu, religiju, politiku
itd. Ako ste primetili da više ne uživate u obrocima, to znači da
se prvenstveno hranite u mekdonaldizovanim restoranima koji
su dehumanizovali obrok. Ako ste primetili da vaš lekar nema
vremena da vam posveti dovoljno pažnje (čak i ako odete kod
privatnika i platite mu za njegovo vreme), to je zato što je čitavo
zdravstvo sve mekdonaldizovanije. Ako ste ekspresno završili fa
kultet, a da ni jednom niste porazgovarali s profesorkom makar
o jednoj temi koja vas je šire interesovala, jer profesorka nema
vremena da se posveti svakom ponaosob (ili ako vas, zapravo,
u četiri godine studiranja nikada ništa nije šire zainteresovalo),
to znači da ste studirali na mekdonadizovanom fakultetu. Ako
čitate novine u kojima je, da bi razumeli o čemu se radi dovoljno
pročitati naslove i zaglavlja ili eventualno kratak tekst koji sledi,
informišete se iz mekdonaldizovanih medija. Ako gledate tele
vizijski program na kome se nude zabavne i kulturne emisije u
kojima nema kreacije, ali ima mnogo fraza, obrazaca i zalaženja
u ljudsku intimu, gledate mekdonaldizovane medije.*
Po Riceru, mekdonaldizacija postaje sve više globalni feno
men: ne samo da se iz privrede preliva u druge oblasti društvenog
života, već se preliva i u druga društva. Slično je i s globalizaci-
jom ničega. Sadržaj glavnih globalnih proizvoda koji se ubrzano
šire po svetu jeste ništa. Ljudi sve više konzumiraju proizvode
koji nisu stvari {nonthings). Njih im prodaju neljudi {nonpeople),
to rade na nemestima {nonplaces) kroz neuslugu inonservice).
Ukazivanjem na rasprostranjenost takvih „sadržaja" koji se lako
* Ironično, na neki način i sam Džordž Ricer predstavlja verovatno naj-
mekdonaldizovanijeg sociologa današnjice: svaku od svojih knjiga re
dovno ažurira, svaka je doživela nekoliko izdanja. Kao da je reč o čita
vom timu autora, a ne samo o jednom čoveku, na njegovom veb sajtu
moguće je naći spisak s godinama kada će izaći naredna izdanja njego
vih knjiga. Na primer, treće izdanje knjige čiji prevod držite u rukama
trebalo bi da se pojavi 2010. godine.
18 DžORDŽ RlCER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I KORENI
globalizuju jer ih svako može lako razumeti, Ricer podupire svo

ju tezu o kulturnoj konvergenciji.
Mekdonaldizacija ima dve posledice koje radikalno menja-
ju društvene odnose: prva je iracionalnost racionalnosti, a druga
gvozdeni kavez racionalizacije. Četiri principa na kojima počiva
mekdonaldizacija guraju organizacije ka sve većoj iracionalnosti;
one se ponašaju kontraproduktivno, odnosno proizvode suprot
no od onoga što bi trebao da proizvode. To nas vodi do druge
posledice - do gvozdenog kaveza. Umesto da nam služe, orga
nizacije nam svaki dan predstavljaju sve veći problem. Članovi
savremenog društva zarobljenici su organizacija koje ne rade u
njihovu korist, ali bez kojih život nije moguć. Iracionalnost raci
onalnosti i gvozdeni kavez racionalizacije predstavljaju deo naše
svakodnevice koje vredi izučavati i u čemu sociološka teorija
može da pomogne.
# # *
Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene"

(teorije koje Ricer izlaže u glavama 2-4). Vrednost Ricerove
knjige jeste u tome što ona uspeva da povuče paralelu između
njih. Recimo, teorije integracije (ili sinteze) aktera i struktura iz
glave 7 imaju svoje temelje u funkcionalizmu (Dirkem i Parsons,
u glavama 2 i 4), socijalnom biheviorizmu (Mid, glava 3), kao i
interpretativnoj sociologiji (Veber, dramaturgija i etnometodolo-
gija, u glavama 2 i 6).
Međutim, Ricer posebnu pažnju poklanja onim klasičnim
teorijama koje veću ulogu daju mehanizmima kulturne repro
dukcije na kojima nastaje društvo potrošnje. Tako u glavi 3 po
prvi put u jednom udžbeniku socioloških teorija (ako se izuz
me jedan paragraf u udžbeniku Jože Goričara, o kome će biti
reči kasnije) nalazimo jednog klasika koji je neobično važan za
razumevanje savremenih socioloških teorija kakve su Burdijeova
ili Bodrijarova a koje akcenat stavljaju na razliku (distinkciju) i
potrošnju. Radi se o Teoriji dokoličarske klase Torstena Veblena.
(Ta knjiga izašla je 1899. godine, a u Srbiji je doživela svoje re-
izdanje 2008. godine.) Ricer joj je posvetio dobar deo glave 3,
a potom u glavi 9 pokazao kako se postmoderna misao oslonila
na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju

dobra da bi preživeli, već da bi se razlikovali od drugih.
Veblenov slučaj pokazuje da Ricer, u načelu, iz svake klasič
ne teorije izdvaja samo ono što je bitno za razumevanje današ-
njnice. Osim Veblena, kao pravi „proroci" savremenog društva
izdvajaju se još Veber i Markuze. Tako je Veber u glavi 2, između
ostalog, predstavljen kroz koncept „gvozdenog kaveza raciona
lizacije" koji je, kako je Veber već tada primećivao otvorio put
ka iracionalnosti racionalnosti, što je koncept na kome Ricer te
melji svoju teoriju o mekdonaldizaciji društva (glava 10). Slič
no je i s Herbertom Markuzeom. Umesto da se izlaže celokupna
Markuzeova ili neomarksistička misao, izvučen je samo koncept
jednodimenzionalnog društva i naglašen značaj tog koncepta za
savremeno društvo i društvenu iracionalnost. Konačan zaključak
mogao bi da bude sledeći. Uprkos velikim ideologijama i grandi
oznim metanarativima koji su slavili ljudski razum, uprkos pro
gresu oličenom u idejama francuske buržoaske revolucije, čini se
da je način na koji je ogranizovano savremeno društvo sve iraci-
onalniji: ono je sve više usmereno protiv čoveka, a ne za njega.
Za razliku od ranih udžbenika socioloških teorija štampanih
na srpskom jeziku, Ricerov udžbenik nema za cilj da klasifikuje
različite sociološke pravce. Ipak, njegov udžbenik obuhvatio je
najveći broj savremenih teorijskih pravaca, iako su zbog dužine
udžbenika morali da se pomenu samo oni najvažniji. (Doduše,
teorije koje ovde nedostaju ne pominju se ni u njegovoj trilogiji
koja je pet puta obimnija.) Jedan važan skup teorija koji se ne
nalazi ni u ovom udžbeniku ni u trilogiji, jesu evolutivne teori
je od kojih se u poslednje vreme posebno izdvaja sociobiološka
teorija koja, prilikom objašnjenja društvenog ponašanja, pridaje
značaj ljudskim emocijama. U glavi 10 nedostaje koncept dizni-
zacije društva, a u glavi 6, sociološka teorija Remona Budona.
***
Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u

Srbiji, u kojoj postoji nekoliko pregleda socioloških teorija, ne
dostaje jedan pregled koji bi izložio savremenu sociološku teori
ju, povezao je s klasičnim korenima, a studentima istovremeno
20 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I
ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije

koja o tom svetu pokušava nešto da kaže. Ovaj pregled obuhva
ta najnoviji razvoj u sociološkoj teoriji, ali takođe studente upo
znaje s nekim ranim savremenim teorijama - pogotovo teorijom
razmene i teorijom racionalnog izbora (glava 6) koje najveći deo
domaće sociološke zajednice zbog metodološkog individualizma
sistematski izbegava od 1967. godine kada je Džordž K. Homans
objavio The Nature of Social Science.
Do sada je na srpskom jeziku objavljeno nekoliko pregleda
socioloških teorija. Prvi je štampan 1932. godine u izdanju Izda
vačke knjižarnice Gece Kona. Radi se o knjizi Sociologija: savreme-
ni pravci i teorije Pitirima Sorokina, američkog sociologa ruskog
porekla. Sorokinov glavni cilj bio je da napravi jednu klasifikaciju
ranih socioloških teorija i pokaže koja od njih je „naučno tačna".
Sledeći poznati pregled preveden na srpski jezik priredio je Hari
E. Barns pod nazivom Uvod u istoriju sociologije (BIGZ, 1982).
On je pisan tokom Drugog svetskog rata. U njemu takođe nala
zimo pokušaj klasifikacije rane sociološke teorije i obilje teorija,
ali ništa više od toga. Te dve knjige korisno su štivo samo za one
koji se bave intelektualnom istorijom i istorijom socijalne i soci
ološke misli. Sorokinova Sociologija pisana je tako davno da se u
njoj ne pominje čak ni Maks Veber, dok se kod Barnsa ne pomi-
nje funkcionalizam. A ako postoje dve klasične teorije bez kojih
je nemoguće razumeti savremenu sociološku misao, onda su to
Veberova sociologija i funkcionalistička sociologija.
Nešto savremeniji bio je udžbenik Jože Goričara pod na
zivom Pregled socioloških teorija: od neposrednih prethodnika do
funkcionalizma. Taj pregled, iako pisan u doba kada je marksi
zam bio jedina ideologija jugoslovenske akademske zajednice,
uspeo je dosta vesto da izbegne dogmatski pristup sociološkoj
teoriji na nači koji nikada nije pošao za rukom domaćim au
torima koji su se bavili istorijom političkih teorija. Na primer,
Radomir Lukić i Juraj Kolaković su u Istoriji političkih i pravnh
teorija (1982), odnosno Historiji novovjekovnih političkih teorija
(1981) svaku teoriju procenili s marksističkog stanovišta. Osim
toga, Goričarov pregled bio je za klasu iznad mnogobrojih mar
ksističkih udžbenika opšte sociologije u kojima su se delimično
obrađivale sociološke teorije. Njegova najveća mana sastoji se u

tome što se završava funkcionalizmom i što, nakon poslednjeg
izdanja iz 1969. godine, nikada nije dopunjavan.
Studenti socioloških teorija u Srbiji dugo su morali da se
oslanjaju na Barnsov ili Goričarov udžbenik misleći pri tom da
je funkcionalizam poslednja reč u sociološkoj teoriji. Prvi savre-
meniji pregled napisao je Mihajlo Pešić pod nazivom Sociologi
ja I (Čigoja štampa, 1999). Savremenost te knjige, kako ćemo
videti, samo je uslovna. Ta knjiga je nerazumljiva, a tekst štur i
nepristupačan studentima. Teoretičara ima previše: obrađeno je
oko 75 imena na 160 stranica, što znači da je svaki teoretičar
dobio po dve stranice u prošeku. Za neka imena teško je razu-
meti kako su se tu našla (Tojnbi, Frojd). Takođe, neki sociolozi
predstavljeni su s manje važnim konceptima i idejama od onih
po kojima su prepoznatljivi. Recimo, kod Roberta Mertona au
tor pominje „izvijanje zajedničkog normativnog obrasca" (valjda
je hteo da pomene Mertonov koncept anomije?), ali ne pominje
koncept nenameravanih posledica koji je neophodan za razume-
vanje savremenih integrativnih teorija i koncepta dejstvenosti
{agency) koji u njima zauzima važno mesto.
Načelno, Pešić se u svojoj knjizi previše (ponekad i doslov
no) oslanja na Barnsov Uvod u istoriju sociologije što je dovelo do
toga da mnoge savremene teorije nisu pomenute ni u fusnoti,
dok su obuhvaćene mnoge čiji je značaj za savremenu sociološku
misao veoma mali (Vord, Zigele, Fon Vize, Vunt, Seler). Svrha
pregleda socioloških (ili bilo kojih drugih) teorija nije u tome da
on obuhvati sve teoretičare za koje je autor čuo, već da predstavi
samo one koji su značajni za teme i probleme kojima se bavi sa-
vremena teorija. Koje će to teorije biti, menja se u zavisnosti od
toga u kom pravcu se razvija društvo. Recimo, interes za Vebleno-
vu teoriju svakako se nije mogao javiti u periodu kada je svetska
privreda (sredinom 20. veka) bila u ekspanziji, pa nije ni čudo
što Barns, koji svoju Istoriju izdaje pola veka posle prvog izdanja
Veblenove Teorije dokoličarske klase, tu knjigu uopšte ne pominje.
To ne uviđa ni Pešić, koji oslonjen na Barnsa, propušta da po
mene čitav niz teorija od kojih su se neke (recimo, Gofmanova
dramaturgija) javile još 1960-ih godina. „Najsavremenija" teorija
22 DŽORDZ RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I
koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova, i to iz njegove

strukturalističke (dakle, početne) faze. Iako izdata 1999. godi
ne, knjiga prof. Pešića završava se teorijama postindustrijskog
društva, dakle, teorijama kojima su se sociolozi bavili 1960-ih i
1970-ih godina. Zbog čega u knjizi nisu pokrivene teorije koje
su se javile krajem 1970-ih i sredinom 1990-ih godina ostaje
samo da se nagađa.
Potom je na srpski jezik preveden pregled socioloških teo
rija, Mišela Lalmana, u dve knjige, pod nazivom Istorija socio
loških ideja (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2004) koji
se završava teorijom Pjera Burdijea, aktuelnom 1980-ih godina.
Lalmanov pregled (objavljen 1993. godine) nema nikakvu ideju
vodilju, već predstavlja prost pregled različitih socioloških teo
rija, pri čemu se Kontova teorija, kojom današnje istorije socio
loške teorije obično počinju, pojavljuje tek na 50. stranici. I kod
Lalmana ima „padobranaca". Tako iz njegove istorije saznajemo
da u preteče sociološke misli, osim Aristotela i Platona, spadaju
Džon Lok i Žan-Zak Ruso.
Ako se izuzme Burdije, kome je posvećeno dovoljno pro
stora i koji je dobro obrađen (valjda zato što je Francuz, kao i
autor), jedina savremenija teorija koja se pominje kod Lalmana
(iako je prilično loše i nejasno obrađena) jeste Gidensova teori
ja strukturacije. Ni Lalman ni Pešić ne pominju morfogenetički
pristup Margaret Arčer. Isto je s postmodernim teorijama (što je
iznenađujuće za Lalmana, jer su postmodernisti uglavnom Fran
cuzi). O teorijama globalizacije da i ne govorimo.
Jedino delo koje bi se moglo okvalifikovati kao prihvatljiv
pregled savremenih socioloških teorija jeste knjiga Sociologije
svakodnevnog života, Ivane Spasić (Zavod za udžbenike i nastav
na sredstva, 2004). Ona ima jasnu ideju vodilju kojom objedi
njuje različite teorije izložene u knjizi na isti način na koji to
radi i Džordž Ricer. Cilj te knjige jeste da sve teorije predstavi iz
ugla svakodnevice, to jest da odgovori na pitanje šta one mogu
da nam kažu o svakodnevnom životu. Međutim, ta knjiga - s
obzirom na to da započinje od raspada „ortodoksnog konsenzu
sa" i pretpostavlja jedno solidno predznanje klasične sociološke
teorije (od Konta do Parsonsa) - previše je napredna i obimna
za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci

ologije, (i to onima na višim godinama studija): ona nije pisana
udžbenički, iako bi u nedostatku udžbenika mogla da posluži i u
tu svrhu. Jedini skup teorija koji toj knjizi nedostaju jesu teori
je globalizacije, ali one opravdano nisu obrađene, jer je predmet
autorkine knjige sociologija svakodnevnog života u šta teorije
globalizacije i ne spadaju.
Kako vidimo, svi dosadašnji pregledi socioloških teori
ja (osim pregleda autorke Ivane Spasić) uglavnom ne pokrivaju
teme koje se u ovoj Ricerovoj knjizi koju držite u rukama nalaze
u poslednje četiri glave. Nedostatak savremene sociološke per
spektive i koncepata koji iz nje proizilaze - kao što su politika
razlike i identiteta, refleksivnost, mekdonaldizacija i diznizacija
društva, potrošačko društvo, društvo nadzora, ubrzanje, globali-
zacija ničega itd. - odražava se i na to kako se sociološko znanje
prenosi u jednoj akademskoj zajednici. To se vidi po znanju so
ciologije koje studenti donesu na fakultet iz srednje škole. Socio
logija je za najveći broj srednjoškolaca, blago rečeno, jedan od
najneinteresantnijih predmeta koji danas ima sličan status onom
koji je nekada imao marksizam i socijalističko samoupravljanje.
Raznolikost savremene sociološke teorije, koja se prepo
znaje kod Ricera, ne vidi se nigde u srednjoškolskom udžbeniku
Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred gimnazije koji
su pisali M. Mitrović i S. Petrović (Zavod za udžbenike i nastav
na sredstva, 2000). Budući da je sociologija obavezan predmet u
velikom broju srednjih škola u Srbiji, nije čudo što studenti na
prve godine studija dolaze s velikim otporom prema sociologiji
i sociološkoj teoriji. Ricer je napisao jedan praktičan udžbenik:
ono što u njemu možete pročitati zaista se može povezati sa sve
tom koji vas okružuje. U njemu se prepoznaje raznolikost teorije
koja je posledica raznolikosti društva.
Razume se, daleko od toga da je ovo idealan udžbenik iz
istorije socioloških teorija. Kako je pomenuto na početku ovog
Predgovora, ovo je udžbenik pisan za studente kojima je sociolo
gija neophodna, ali nije glavni predmet izučavanja. Od preloma
veka objavljeno je nekoliko odličnih udžbenika, priručnika i enci
klopedija koji bi i te kako mogli da posluže izučavanju sociološke
24 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I
misli, samo što ih je potrebno prevesti. Pored Ricerove trilogije

socioloških teorija, dobar kandidat su i dva izuzetna udžbeni
ka: The Emergence of Sociological Theory (šesto izdanje, 2006) i
The Structure of Sociologial Theory (sedmo izdanje, 2002) autora
Džonatana Tarnera. I Tarner i Ricer uredili su po jednu značaj
nu studiju u kojima se sažima sadašnje stanje sociološke teorije:
Tarner Handbook of Sociological Theory (2006), a Ricer Encyclo
pedia of Social Theory (2002). Dobar kandidat za prevod takođe
bi mogao biti i Contemporary Sociobgical Theory autorki Valas i
Volf (šesto izdanje, 2005). Svi ovi udžbenici daleko su obimniji
i složeniji, ali i značajniji od ove Ricerove kratke verzije trilogije.
Bilo bi dobro da se, u svrhu još boljeg razumevanja sociološke
teorije i njenog značaja za razumevanje sveta koji nas okružuje,
na srpski jezik prevede i neki od ovih udžbenika.
Još nekoliko tehničkih napomena. Na kraju svake glave

u ovoj knjizi nalazi se preporučena literatura za dalje čitanje.
U originalu se na tom mestu nalaze đela na engleskom jeziku.
Najveći broj tih đela za čitaoce u Srbiji je nedostupan. Stoga smo
smatrali da je celishodnije da se navedu dela koja su objavljena
na srpskom ili hrvatskom jeziku.
U knjizi se nalazi obilje primera i ilustracija koje su prila
gođene srpskom kontekstu ili potpuno izmišljene kako bi se stu
dentima tekst još više približio. Iako će tokom čitanja biti jasno
koji su to primeri, ipak navodimo da se oni nalaze na stranama
97, 98, 112, 120, 143, 147, 216, 248 (na dva mesta), 271, 289,
343, 347, 363, 364, 365 i 408.
Konačno, neophodno je zahvaliti se Ivani Spasić koja je
pročitala glave 6 i 7 i dala pregršt korisnih sugestija za neka pre
vodilačka rešenja, kao i Daši Duhaček koja je dala korisne ko
mentare za prevod glave osam.
Dušan Pavlović
Fakultet političkih nauka
Beograd, 21. jul 2009.
PREDGOVOR AUTORA
Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. sociološka teorija i nje

ni klasični koreni dobro primljeno, njeno drugo izdanje pretrpelo
je neke suštinske promene. Dve promene se izdvajaju u odnosu
na ostale. Prva je vezana za strukturu knjige. Prvo izdanje imalo
je veoma unikatnu, moglo bi se čak reći idiosinkratičnu struk
turu. Iako su mnogi predavači i studenti njome bili zadovoljni,
neki su smatrali da je struktura knjige konfuzna. Zbog toga sam
u ovom izdanju preuredio sadržaj (dok je najveći deo materijala
ostao isti), čime sam knjigu približio konvencionalnoj strukturi
klasičnog udžbenika.
Posle kratkog uvodnog poglavlja, glave 2 i 3 posvećene su
najvažnijim klasičnim teoretičarima i teorijama. Glave 4 i 5 bave
se savremenim grand-teorijama - teorijama velikog obima, tj. teo
rijama koje pokrivaju velike istorijske periode društvenog razvo
ja. Glava 6 bavi se mikroteorijama, tj. teorijama koje su usred-
sredene na svakodnevni život (delanje i interakciju). Glava 7
takode se bavi savremenim teorijama. U toj glavi izdvojene su
teorije koje predstavljaju pokušaj da se integrišu makroaspek-
ti i mikroaspekti sociološke teorije. Glava 8, koju sam napisao
s Patrišom Madu Lengerman i Džilijan Nibruk, uvodi čitaoca
u jedan od najvažnijih tipova teoretisanja danas - feminističku
teoriju. Glava 9 usredsreduje se na postmodernu teoriju. Konač
no, glava 10 predstavlja novinu u ovom izdanju. Ona je potpu
no nova i u njoj se izlaže teorija globalizacije.
U poslednjih nekoliko godina postalo je jasno da je najvaž
niji napredak u savremenoj sociološkoj teoriji ostvaren upravo
na polju globalizacije. Globalizacija će nastaviti da se širi u godi
nama koje dolaze i imaće sve veći uticaj na živote studenata dok
su oni još uvek na studijama, ali i nakon toga. Osećao sam da je
stoga neophodno da se napiše posebna glava o teorijama globa
lizacije. Nadam se da će glava 10 u tom pogledu biti od pomo
ći. Osim toga, teoretisanje o globalizaciji u najboljoj je tradiciji
kako klasične tako i savremene teorije (mnogi od velikih socio
loga - poput Karla Marksa, s njegovim konceptom kapitalizma ili
26 D Z O R D Ž RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I
Maksa Vebera, s njegovim konceptom racionalizacije - mogu se

po današnjim kriterijumima svrstati u teoretičare globalizacije,
iako smo mi, naravno, navikli da ih vrednujemo po drugim teo
retskim doprinosima). Uistinu, ako govorimo o savremenim teo
retičarima, većina današnjih velikih imena u sociologiji (Entoni
Gidens, Zigmunt Bauman i drugi) bavili su se upravo globali-
zacijom u svojim poslednjim radovima. Teoretičari koji se bave
globalizacijom bave se jednim od najvažnijih problema današ
njice. To njihove teorije svrstava u red najznačajnijih socijalnih i
socioloških teorija.
U ovom izdanju se, pored okvira u kojima se predstavljaju bio
grafske i autobiografske skice i ključni koncepti, nalaze i okviri s
primerima primene socioloških koncepata na savremeno društvo.
Svaka glava (osim prve) završava se temom koja ima za cilj da nas,
iz ugla teorije koja je obrađena u toj glavi, inspiriše da promislimo
o fenomenu koji u savremenom društvu ima veliki značaj.
Iako su svi okviri važni, posebno naglašavam one koji su novi
u ovom izdanju, pogotovo one koje se tiču aktuelnih tema: „Da
li Marksova teorija ima bilo kakav značaj za postkomunistički
svet?" (glava 2), „Da li smo postali opsednuti sobom?" (glava 3),
„Da li je 'Rat terorizmu funkcionalan?' (glava 4), „Holivudski blok-
basteri" (glava 5), „11. septembar 2001. godine i stigmatizacija
muslimana" (glava 6), „Polje visokog obrazovanja u Americi da
nas" (glava 7), „Teri Sijavo" (glava 8), „Porast nadzora nad našim
svakodnevnim životom" (glava 9), „Al-Džazira i globalizacija"
(glava 10).
Osim novih okvira, izvršene su neke izmene u drugim tipo
vima okvira. U ovom izdanju mogu se naći nove biografske i au
tobiografske skice Zigmunta Baumana, Ralfa Darendorfa, Niklasa
Lumana, Herberta Markuzea i Džordža Ricera. Ima i nekoliko
novih okvira pod nazivom „Ključni koncepti", u šta spadaju: Vrste
samoubistava, Eksploatacija, Prostor, Definicije situacije, Funkci
je društvenog sukoba, Situacija idealnog govora, Rizično društvo,
Konceptualni doprinos Carlsa Hortona Kulija i Stigma. Osim
toga, čitav niz novih termina dodat je u Rečnik koji se nalazi na
kraju knjige. (Svi ovi koncepti takođe mogu da se nadu na dnu
svake stranice na kojoj se koncept prvi put pojavljuje.)
PREDGOVOR AUTORA 27
Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj

važnije tačke izložene u njoj. Da bih izbegao prekide toka narativa,
u tekstu sam namerno izostavio citate i fusnote. Na kraju svakog
poglavlja nalazi se kratak spisak literature za dalje proučavanje.
Cilj ovog novog izdanja jeste dvostruk. Prvi je da se struktu
ra knjige preuredi kako bi se studentima i predavačima olakšalo
njeno korišćenje. Drugi je da se izvrši ažuriranje sadržaja knjige.
Knjizi je dodat jedan broj teorija (glava 10) koje su postale po
pularne u oblasti sociologije u poslednjih nekoliko godina.
O AUTORU
Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland

u Sjedinjenim Američkim Državama. Od važnijih nagrada koje je
dobio mogu se izdvojiti počasni doktorat Univerziteta La Trob u
Australiji, i nagrada za izuzetan doprinos predavanju koju dode-
ljuje Američko sociološko udruženje. Bio je predsednik Odeljenja
za teorijsku sociologiju Američkog sociološkog udruženja, kao i
Odeljenja za organizaciju i profesiju. Objavio je nekoliko udž
benika za poznatu izdavačku kuću Makgro-Hil (McGraw-Hill),
medu kojima su Klasična sociološka teorija, Moderna sociološka te
orija i Sociološka teorija (sva tri udžbenika imala su po šest-sedam
izdanja). Potom, njegove knjige koje se bave metateorijom — So
ciologija: multiplikovana paradigma nauke i Metateorije u sociolo
giji, a njegove najvažnije knjige o primeni društvene teorije na
savremeni svet i društvo jesu Mekdonaldizacija društva (nedavno
se pojavilo peto izdanje), Očaravanje raščaranog sveta i Globali-
zacija ničega. Izdavačka kuća Sejdž (Sage Publications) objavila
je njegova novija dela u dve knjige. Jedna je teorijska, a druga se
odnosi na primenu teorije na društvo, posebno na oblast potroš
nje. Tom temom više se bavio kao osnivač i urednik lista Journal
of Consumer Culture. Uredio je i Blackwell Companion to Major
Social Theorists, a bio je i kourednik Handbook of Social Theory.
Uredio je i dvotomu Enciklopediju drušvene teorije, a trenutno
ureduje Enciklopediju sociologije. Njegove knjige prevedene su na
preko 20 jezika, a samo knjiga Mekdonaldizacija društva preve
dena je na više od 12 jezika.
GLAVA 1
UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU
Kako nastaje sociološka teorija

Definisanje sociološke teorije
Nastanak sociološke teorije: jedno realističnije gledište
Pregled knjige
Sažetak
Literatura za dalje čitanje
Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno

gim drugim prirodnim i natprirodnim pojavama). Na teoretisanje
nas najčešće navodi razmišljanje o nekom društvenom problemu.
Možemo, na primer, da razmišljamo o odnosu naših roditelja ili
o šansama tima za koji navijamo da osvoji prvenstvo. Možemo,
takođe, da procenjujemo da li će Kina izvršiti vojnu invaziju na
Tajvan. Na osnovu takvih spekulacija možemo razviti teoriju o na
šim roditeljima (recimo, oni se dobro slažu u braku jer su slični),
o timu za koji navijamo (verovatno neće osvojiti prvenstvo zato što
mu nedostaje dobar timski rad ili dobar trener) ili o mogućnostima
rata (Kina neće napasti Tajvan jer rat bi mogao da ugrozi privredni
razvoj Kine). Te teorije bave se društvenom realnošću i društvenim
odnosima kao što su, između ostalog: ličnosti naših roditelja i na
čin na koji ličnosti utiču na međusobne odnose; timski rad i spo
sobnost osvajanja prvenstva; priroda kineske države i odnos Kine i
drugih nacija u dobu u kojem se pojedinačni privredni sistemi sve
više prepliću stvarajući jedan globalni privredni sistem.
KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA

Socijalni teoretičari, uključujući i one o kojima će biti reči
u ovoj knjizi, rade upravo takve stvari - oni spekulišu i razvijaju
teorije, a njihove teorije bave se društvenom realnošću i društve
nim odnosima. Naravno, postoje mnoge razlike između svakod
nevnog teoretisanja i onog kojim se bave društveni teoretičari:
32 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
1. Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplino-

vaniji i samosvesniji način od običnih ljudi u svakodnev
nom životu.
2. Socijalni teoretičari obično teoretišu oslanjajući se na
radove teoretičara koji su radili i stvarali pre njih. Prak
tično, svi socijalni teoretičari pažljivo proučavaju dela
svojih prethodnika, dok najveći broj običnih ljudi stvara
teorije bez oslanjanja na bilo čiji prethodni rad. Da para
fraziramo Isaka Njutna i sociologa Roberta Mertona: ako
socijalni teoretičari razvijaju bolje teorije, to je stoga što
su oni sposobni da se oslone i nadovežu na ideje koje su
drugi, socijalni teoretičari, uobličili pre njih.
3. Osim toga, socijalni teoretičari često upotrebljavaju baze
podataka koje su sakupili oni sami ili neko drugi. Te baze
podataka govore nam nešto o društvenoj realnosti ili o
odnosima kojima hoćemo da se bavimo. Obični ljudi
možda imaju pristup nekim podacima kada teoretišu, ali
ti podaci prikupljeni su na jedan nesistematičan način i
nisu obimni kao podaci kojima raspolažu teoretičari.
4. Za razliku od običnih ljudi, socijalni teoretičari objavljuju
svoje teorije (neki od glavnih primera takvih radova biće
predmet upravo ove knjige). One mogu da se analiziraju
kritički, da postanu predmet javne rasprave, da se upotre
bljavaju kao osnova empirijskog istraživanja koje će kasnije
koristiti neki drugi teoretičari itd. Rigoroznost procesa u
kojem vaš rad evaluiraju (procenjuju) neki drugi teoreti
čari, koji imaju slobodu da ga kritikuju i ukazu na njegove
slabe tačke, dovodi do toga da se slabo razvijene ili neko-
herentne teorije izbace iz upotrebe ili nikada i ne objave.
5. Najvažnije od svega, socijalni teoretičari ne razmišljaju
(barem ne profesionalno) o odnosima svojih roditelja,
svom omiljenom timu ili nekom pojedinačnom druš
tvu ili naciji kao o pojedinačnim slučajevima. Teoreti
čari razmišljaju o širokom spektru društvenih problema
na jedan obuhvatniji način, za razliku od običnih ljudi
koji verovatno spekulišu o mnogo užim, i često čak ve
oma ličnim problemima. Pojasnimo to na tri navedena
UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 33
primera. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno

spekulisati o odnosu svojih roditelja, socijalni teoretičar
će, kada razmišlja o svojim roditeljima, nužno razmi
šljati o jednom opštijem problemu, recimo prirodi brač
nih odnosa na početku 21. veka. Drugim recima, on će
predmet svog razmišljanja, ma koliko bio ličan, smestiti
u jedan širi društveni kontekst. Slično tome, običan čo-
vek koji razmišlja o šansi njegovog tima da osvoji šam-
pionat, razlikovaće se od socijalnog teoretičara koji će se
baviti pitanjem da li su odnosi tokom takmičenja na tom
šampionatu pravedni, ako se uzme u obzir to da sporti-
sti zarađuju velike svote novca i da novac ima veliki uti-
caj u savremenom sportu. Konačno, umesto da teoretiše
o Kini, socijalni teoretičar će najverovatnije razmišljati o
Kini kao primeru savremene nacionalne države u eri glo
balnog kapitalizma (vidi glavu 10).
Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama, to

ne znači da su pitanja kojima se oni bave isključivo od akadem
skog interesa. U stvari, ta pitanja su odabrana često upravo zbog
toga što su teoretičari za njih zainteresovani lično, odnosno zato
što ona imaju veliku važnost za njihove lične živote. Problemi i
napetosti u bračnim odnosima njihovih roditelja, ili čak njiho
vim sopstvenim, mogu da navedu sociologe da teoretišu o op-
štem problemu savremene porodice i o problemima s kojima se
ona suočava u savremenom društvu. Najbolje sociološke teorije
često proističu upravo iz dubokih ličnih interesa teoretičara.
To, međutim, otvara jednu dilemu. Ako najbolja teorija
proizilazi iz snažnog ličnog interesa, hoće li to iskriviti teori
ju; da li će teorija, usled uticaja ličnog iskustva, biti pristrasna?
Loše iskustvo koje je teoretičar imao kao dete u svom domu ili u
braku, može ga navesti da pristrasno sagleda probleme s kojima
se savremena porodica suočava. Kao rezultat toga, on može da
stvori jednu pogrešnu ili iskrivljenu sliku porodice. Takvo isku
stvo može teoretičara da odvede u pravcu oštre kritike koncepta
nuklearne porodice. To je svakako moguće, čak i verovatno, ali
teoretičari moraju da pokušaju da ličnu perspektivu i predrasude
drže po strani i ne dozvole im da utiču na teoriju. Predrasude
predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari, kao i oni koji

njihove teorije čitaju, moraju biti svesni kada pokušavaju da raz
mišljaju teorijski.
To što imamo jaka osećanja prema nekom problemu pred
stavlja snažan motiv za stvaranje teorije. Sociolozi koji imaju
snažna osećanja o svojoj porodici ili bilo kojoj drugoj temi u so
ciologiji verovatno će predano raditi na toj temi i osećati nekakvu
unutrašnju potrebu i energiju da pruže teorijske uvide u taj pro
blem. Dokle god se pristrasnost drži po strani, jaka lična oseća
nja mogu pozitivno da utiču na sociološku teoriju. Na primer,
u ovom udžbeniku na nekoliko mesta pominjem Karla Marksa
(1818-1883) i njegov pionirski rad o kapitalizmu (vidi glavu 2).
Marksova teorija kapitalizma, na mnogo načina predstavlja jednu
od najboljih u istoriji socijalne teorije. Ona je upravo bila motivi-
sana Marksovim snažnim osećanjima o kapitalizmu i teškoj pozi
ciji radnika u njemu. Istina je da su ta osećanja zaslepela Marksa,
koji zbog njih nije mogao da vidi neke od dobrih strana kapitali
stičkog sistema. Ali, protivteža je pronađena u činjenici da su ga
ta osećanja odvela do moćne teorije dinamike kapitalizma.
Moguće je teoretisati o bilo kom aspektu društvenog sveta.
Sociolozi teoretišu o pojavama o kojima očekujemo da teoretišu
(politika, porodica), kao i o mnogim pojavama koje nas iznena
đuju, odnosno o kojima nikada nismo razmišljali. Na primer, ja
sam napisao nekoliko radova o fenomenima kao što su restorani
brze ishrane, kreditne kartice i tržni centri. Svaki aspekt društva,
od najuzvišenijeg do najprizemnjeg, može biti predmet društvene
teorije. Svaki sociolog ima svoju omiljenu temu i smatra da je baš
ono čime se on bavi važnije i interesantnije od neke druge teme.
Neki će smatrati da je najvažnije objasniti ponašanje kraljeva i
predsednika. Drugi će misliti da treba istraživati svakodnevni ži
vot prosjaka i prostitutki. Neki treći, često najbolji socijalni teo
retičari, biće privučeni odnosima između uzvišenog i prizemnog
ponašanja. Norbert Elijas (1897-1990) bavio se odnosom koji je,
u periodu između 13. i 19. veka, postojao između ponašanja na
kraljevskom dvoru i takvog prostodušnog ponašanja kao što je
kopanje nosa za stolom, duvanje nosa ili puštanje vetrova (vidi
glavu 5). Analizirajući svakodnevno i prostodušno ponašanje,
UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 35
on je došao do zaključka da se, tokom vremena, praksa kopa

nja nosa za stolom, gledanja u maramicu nakon duvanja nosa i
zvučnog i javnog puštanja vetrova polako gasila. To je povezao
s promenama u ponašanju na kraljevskom dvoru što se kasnije
raširilo medu običnim svetom. U osnovi, pripadnici kraljevskog
dvora postali su zavisni od sve šireg kruga ljudi, zbog čega su
morali da povedu računa o tome kako će njihovo ponašanje uti
cati na običan svet. Naposletku, to ponašanje pronašlo je svoj
put medu niže slojeve društva. Ljudi su prestali da kopaju nos
za stolom ili da zvučno puštaju vetrove pred drugima (iako ima
pojedinaca koji to i danas rade).
Socijalni mislioci mogu da se fokusiraju na posebne tipove
ponašanja zato što smatraju da su oni važni i interesantni. Ali to,
takode, mogu da rade zato što im je tako lakše da steknu uvid u
društvene odnose. Ideju je prvi izložio Georg Zimi (1858-1918).
On je smatrao da je društvo sastavljeno od beskrajnog niza druš
tvenih odnosa (vidi glavu 3). Svaki društveni čin po tom gledištu
predstavlja deo društvenog odnosa, a svaki od tih odnosa povezan
je s drugim društvenim odnosima. Otuda, svaki dati čin ili odnos
može predstavljati način pomoću kojeg se može steći uvid u to
kako funkcioniše celina društva. Tako je Zimi izabrao novac i od
nos baziran na novcu kao poseban vid odnosa koji mu je pomo
gao da izvede zaključke o celovitosti modernog društva.
Iako postoji procep između socioloških teorija koje će biti
predstavljene u ovoj knjizi i teorija koje stvaramo svaki dan,
nema suštinske razlike između profesionalnog i svakodnevnog
teoretisanja. Ako, nakon što pročitate ovu knjigu, prostudirate
prethodna teoretisanja i potom teoretišete na jedan sistematičniji
i organizovaniji način o opštim društvenim pitanjima, vi postaje
te socijalni teoretičar. Naravno, to što ste socijalni teoretičar neće
automatski značiti da ste sposobni da proizvedete visokokvalitet
ne teorije. Vaš prvi napor verovatno neće biti onako dobar kao
teorije o kojima ćemo govoriti u ovoj knjizi. U stvari, teorije o
kojima ćemo govoriti predstavljaju najbolje od najboljih, dok ra
dovi mnogih socijalnih teoretičara, od kojih su neki bili veoma
poznati u vreme kada su pisali, ovde uopšte neće biti razmatrani.
Razlog za to je što neke od tih teorija nisu izdržale test vremena
36 D Ž O R D Z RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I K L A S I Č N I K O R E N I
i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama. Mnogi su po

kušali, ali samo neki su uspeli da stvore kvalitetne i važne teorije
o kojima će biti reči u ovoj knjizi.
DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE

Glavni kriterijum kojim smo se rukovodili u odabiru teorija
prikazanih u ovoj knjizi bio je taj što su to teorije koje su izdržale
probu vremena. Drugi kriterijum je njihov širok obim primene.
Recimo, one ne treba samo da objašnjavaju ponašanje u vašoj
porodici, već u velikom broju sličnih porodica različitih naroda
sveta. Još jedan kriterijum bio je taj da teorije moraju da se bave
važnim društvenim pitanjima. Mnogi pitanje globalizacije (vidi
glavu 10) i globalne privrede vide kao ključan problem današnji
ce, što privlači pažnju mnogih socijalnih teoretičara. Konačno,
teorije o kojima će biti reči u ovoj knjizi predstavljaju plod rada
sociologa i onih teoretičara iz drugih naučnih oblasti koje su so
ciolozi prihvatili kao važne. Na primer, iako ćemo u ovoj knjizi
odvojiti dosta mesta za feminističku sociološku teoriju (glava 8),
tek bi se za neke feminističke teoretičarke moglo reći da su so-
ciološkinje (Doroti Smit, Patriša Hil Kolins), dok najveći broj
socijalnih teoretičarki dolazi iz drugih naučnih oblasti. Bez ob
zira na to da li su teorije o kojima će ovde biti reči plod rada
sociologa ili nekih drugih naučnika, one su važne za sociologiju,
integrisane su u nju i izdržale su test empirijskog istraživanja.
Jedna formalnija definicija sociološke teorije mogla bi ova
ko da glasi: sociološka teorija predstavlja skup međusobno po
vezanih ideja koje omogućuju sistematizaciju znanja o društvu,
objašnjenje tog društva i predviđanje njegove budućnosti. Dok
neke od teorija koje ćemo sresti u ovoj knjizi u velikoj meri za
dovoljavaju sve ove kriterijume, neke druge ne ispunjavaju neki
od ovih kriterijuma. Uprkos tome, smatramo da su sve one ra
zvijene i etablirane sociološke teorije. Bez obzira na to da li zado
voljavaju sve kriterijume ili ne, najveći broj sociologa smatra da
Sociološka teorija - skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju siste
matizaciju znanja o društvu, objašnjenje drutšva i predviđanje njegove
budućnosti.
GLAVA 1 UVOD U SOCIOLOŠKU TEORIJU 37
teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke

teorije. Možda najvažnije je to što se sve te teorije bave velikim
idejama o problemima i temama koje se tiču svakoga ko živi u
savremenom društvu.
NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE:

JEDNO REALISTIČNIJE GLEDIŠTE
Do ovog trenutka smo o sociološkoj teoriji i o načinu na koji
ona nastaje govorili iz jednog idealizovanog ugla. U poslednjih ne
koliko godina, veliki broj sociologa počeo je da kritikuje ovakvu sli
ku sociološke teorije i pokušao da stvori jednu realističniju sliku o
tome kako teorija treba da izgleda i kako ona nastaje. Oni ukazuju
na to da neki teoretičari pišu na jedan nedisciplinovan (iako ne sa
svim nemaran) način; da ne proučavaju uvek s dovoljnom pažnjom
rad svojih prethodnika; da nisu uvek pažljivi i spremni da sakuplja
ju podatke koji su važni za njihove teorije; da ponekad objave svoje
radove a da ih niko ne pregleda; da dopuštaju svojim ličnim isku
stvima i predrasudama da utiču na teorijske uvide itd. Sve u svemu,
mnogi tvrde kako je proces stvaranja sociološke teorije daleko od
savršenog procesa koji smo opisali u prethodnom odeljku.
Osim kritike rada pojedinih teoretičara, kritičari takođe
napadaju opšte stanje u kojem se sociološka teorija nalazi. Oni
tvrde da najbolje teorije nisu nužno one koje izdrže probu vre
mena, postanu uticajne i nađu se u knjigama kao što je ova. So
ciološka teorija je, prema ovom shvatanju, ista kao i društvo - na
nju utiče širok spektar političkih faktora. Koja će teorija postati
važna, a koja ne, zavisi od političkog procesa i odnosa političkih
snaga u društvu:
1. Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima,

ljudima koji su zauzimali vodeće pozicije unutar sociolo
gije kao discipline, najverovatnije će postati važniji i ima
ti više uticaja u sociologiji od onih koji nisu bili te sreće
da imaju tako moćne mentore.
2. Da bi neka teorija postala uticajna, važno je i to da li ona
odražava dominantnu političku orijentaciju u društvu
38 D Ž O R D Z RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N I
u kome nastaje. Ako je teorija proizvod dominantne po

litičke struje, ona će pre postati deo sociološkog kanona
od onih teorija koje su nastale unutar manje uticajnih
političkih orijentacija. Recimo, u ne tako davnoj istoriji
američke sociologije, politički konzervativne teorije (na
primer, strukturalni funkcionalizam; vidi glavu 4) lakše
su pridobijale svoje pristalice od onih teorija koje su na
stale unutar jednog radikalnog pogleda na svet (na pri
mer, teorije koje su nastale unutar marksističke perspek
tive; vidi glavu 5).
3. Teorije koje su vodile do čistih, empirijski proverljivih
hipoteza, pre će biti usvojene, barem od sociologa koji
pripadaju glavnim strujama, od onih teorija koje donose
grandiozne zaključke neproverljive u praksi.
4. Teorije koje proizvode dominantne i uticajne društvene
grupe (recimo, beli muškarci) pre će postati deo sociološ
kog kanona od onih koje stvaraju teoretičari koji pripada
ju manjinama. Radovi crnih teoretičara dugo su u SAD
smatrani manje važnim i imali manje šanse da postanu
deo kanona (s jednim izuzetkom; vidi okvir o D u Bojsu).
Isto je važilo, barem donedavno, i za radove teoretičarki
(vidi glavu 8). Teorijske ideje pripadnika kulturnih ma
njina (čikanosi ili homoseksualci) delile su istu sudbinu.
Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo

način njenog nastanka) zapravo nikada ni približno nije izgleda
la onako idealno kako je opisano na početku ove glave. Među
tim, u poslednjih nekoliko decenija teoretičari su postali svesvni-
ji procepa između idealnog i realnog. Kao posledica toga, veliki
broj teorijskih perspektiva, kojima je pristup u središte sociološ
ke teorije bio zabranjen, u poslednjih nekoliko godina zadobio
je centralno mesto u sociologiji. Tako su marksistička teorija
(vidi glavu 2) i različite varijante neomarksističkih teorija (glava
5) postali deo opšte sociološke teorije, odnosno deo sociološkog
kanona. N a sličan način je i feministička teorija sebi obezbedila
vidljivo prisustvo u sociološkoj literaturi. Mi to ovde priznajemo
ne samo time što je čitava glava 8 posvećena feminističkoj teoriji,
već i time što se ona pominje i na drugim mestima u ovoj knjizi.
Uopšteno govoreći, savremena sociološka teorija karakteristična

je po svojoj raznolikosti. Ona predstavlja jednu mešavinu razli
čitih teorija od kojih neke odgovaraju idealnom modelu teorije s
početka ove glave, dok su neke proizvod manje idealističkog i rea
lističnijeg modela po kome teorija funkcioniše. Drugim recima,
predstavnici teorijskih perspektiva koje su dugo bile isključene iz
socioloških udžbenika „napeli su mišiće" i iskoristili svoju snagu
unutar akademske zajednice da bi ojačali svoje pozicije i ubedili
druge da je njihova teorijska perspektiva podjednako važna. Teo
rijske perspektive koje su u američkoj sociologiji dugo bile skraj-
nute i zapostavljene sada zauzimaju centralno mesto u sociološ
koj teoriji s glavnim teorijama koje su već duže na toj poziciji.
D a bismo dali malo sadržaja ovoj diskusiji, u narednom
odeljku razmotrićemo određen broj teorija koje su na putu da
postanu kanon ili su već postale deo sociološkog kanona. Njih
zajednički možemo nazvati „multikulturalna socijalna teorija".
Multikulturalna socijalna teorija

Uspon multikulturalne socijalne teorije nagovešten je poja
vom savremene feminističke sociologije 1970-ih godina. Femi
nistkinje su se žalile da je sociološka teorija dugo bila zatvorena
za ženski pogled na svet. U narednim godinama, mnoge ma
njinske grupe ponavljale su ove pritužbe feministkinja. U stvari,
kako ćemo videti u glavi 8, pripadnice manjina (Afroamerikanke
i Latinoamerikanke) počele su da prigovaraju kako je pravo da se
bave feminističkom teorijom rezervisano samo za bele žene koje
pripadaju srednjoj klasi. One su zahtevale pravo da se feminiz
mom bave i pripadnici ostalih kulturnih grupa i manjina. N a
taj način, feministička teorija postala je znatno diverzifikovanija,
baš kao i sociološka teorija u celini.
Dobar primer sve veće diverzifikacije sociološke teorije je i
uspon queer sociološke teorije. Danas je opštepoznato da klasična
sociološka teorija dugo vremena nije imala šta da kaže kako o sek
sualnosti uopšte, tako i o homoseksualnosti posebno. Dok su se
klasični teoretičari bavili širokim spektrom pitanja iz oblasti mo-
dernosti, oni nisu imali ništa da kažu o tome kako se konstruišu
40 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
moderna tela i moderna seksualnost. Čekalo se sve do 1970-ih

godina, to jest do radova Mišela Fukoa (glava 9) i njegovih ideja
o odnosima moći, znanja i seksualnosti da bi teoretske studije o
seksualnosti i homoseksualnosti počele da se pojavljuju u većoj
meri i postanu dominantnije. Fukoovi radovi doveli su do gle
dišta po kome homoseksualnost može da podrazumeva subjek
tivnost i identitet koji postoji naporedo s heteroseksualnim sop-
stvom i identitetom.
VRB.DuBojs
Biografska skica
Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. Bukera T. Vošingtona)

i intelektualaca kasnog 19. veka i s počerka 20. veka, V. E. B.
D u Bojs (1868-1963) roden je kao slobodnjak na američkom
Severu. Pohađao je Harvard i na njemu
odbranio doktorat. (Kasnije je takode
studirao na Berlinskom univerzitetu.)
Poznat je u sociologiji po važnim do
prinosima u oblasti urbane etnografije
sadržanim u knjizi Filadelfijski crnčuga
(1899) i u oblasti rasne ekonomske isto
rije opisane u knjizi Crna rekonstrukcija
Amerike 1860-1880 (1935). D u Bojs
je takode bio polemičar i političar (to se manifestovalo tako
de u njegovim akademskim delima), što se snažno odražava
u knjizi Duše crnih naroda (1903). Pored objavljenih radova,
jedno od najvažnijih njegovih dostignuća rokom 20. veka je
ste snažno suprotstavljanje Bukeru T. Vošingtonu i ustupcima
koje je on činio belcima. D u Bojs je osnovao N A C C P (Na
tional Association of Child Care Professionals, 1909) i bio
njegov glavni portparol tokom druge decenije 20. veka. O n je
takode bio voda harlemske renesanse tokom 1920-ih godina i
dobio mnoga svetska priznanja kao vođa panafričkog pokre
ta. Tokom 1950-ih godina suprotstavljao se američkoj vladi i
makartijevskom gonjenju bilo koga za koga se verovalo da je
komunista. Tokom 1960-ih godina odselio se u Ganu gde je
počeo da radi na projekru Encyclopedia Ajricana. D u Bojs je
umro 1963. godine uoči marša na Vašington i uspona Martina
Lutera Kinga do mesta lidera crnog pokreta. Njegova pasio
nirana briga za težak položaj crnih Amerikanaca nastavlja da
utiče na univerzitetske profesore, studente, političare, aktiviste
i mnoge druge.
Stiven Sidman, međutim, tvrdi da ono što odlikuje queer

teoriju jeste odbacivanje bilo kakvog singularnog (jedinstvenog,
nepodeljenog) identiteta, uključujući i homoseksualnost. On
tvrdi da su svi identiteti multiplikovani i kompozitni (sastavljeni
iz više delova), te su otuda nestabilni i isključivi. Svako od nas u
svakom trenutku predstavlja skup čitavog niza identiteta kao što
su seksualna orijentacija, rasa, klasa, nacionalnost, rod i starosno
doba. Te komponente mogu se kombinovati i ukrštati na mnogo
različitih načina. Kao rezultat, Sidman odbacuje dihotomiju ho
moseksualno—heteroseksualno, a queer teoriju usmerava u prav
cu jedne opštije socijalne teorije.
Bez obzira na to, queer teorija načelno se uzima kao primer
teorije koja ima vrednosno gledište, tj. kao teorija koja gleda na
svet s jednog posebnog stanovišta (vidi glavu 8). Može se očeki
vati da će u 21. veku doći do jedne prave erupcije multikultural-
nih teorija koje zauzimaju specifično gledište.
Unutar skupa multikulturalnih teorija nalazimo čitav niz
različitih oblika koji se razlikuju od queer teorije. Neki od pri-
mera su afrocentrička teorija, domorodačka američka teorija, pa
čak i teorije maskuliniteta. Navešćemo neke od najvažnijih ka
rakteristika multikulturalne teorije:
• Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije

koje imaju tendenciju da podrže one koji su na vlasti; ume-
sto toga, ona pokušava da osnaži one koji nemaju moć.
• Ona pokušava da bude inkluzivna (ukljućujuća) i artikuli-
še stanovište obespravljenih grupa.
• Multikulturalni teoretičari nisu vrednosno neutralni. Oni
često teoretišu u ime onih koji nemaju moć i posao, ali
žele da promene društvene strukture, kulturu i budućnost
pojedinaca.
42 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
• Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo

ne samo društvene, već i intelektualne zajednice; oni time
žele da zajednicu načine otvorenijom i diverzifikovanijom.
• Multikulturalisti odbijaju da povuku jasnu liniju između
teorije i drugih oblika narativa.
• Multikulturalna teorija obično ima kritičku oštricu; ona
je samokritična, ali kritikuje i sve druge teorije i, što je
najvažnije, kritikuje društvo.
• Multikulturalni teoretičari prihvataju gledište po kome
je njihov rad ograničen i uslovljen posebnim istorijskim,
društvenim i kulturnim kontekstom u kome žive.
Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča

ra (između ostalog i po tome što imaju specifičan pristup teore-
tisanju) koji se usredsreduju na do sada zanemarene i ignorisane
teme. Multikulturalna teorija u načelu, kao i nekoliko posebnih
varijanata multikulturne teorije, ubrzano postaje deo kanona so
ciološke teorije.
PREGLED KNJIGE
Ova knjiga se na prvom mestu bavi savremenom sociološ
kom teorijom. Ipak, niti je moguće naći kriterijume jasne po-
dele, niti odrediti tačan datum koji bi jasno odelio klasičnu od
savremene sociološke teorije. Bez obzira na to, kao početnu tač-
ku klasične sociološke teorije možemo da uzmemo rani 19. vek
kada je Ogist Kont, francuski socijalni mislilac koji je skovao reč
sociologija (1839), počeo sociološki da teoretiše. (Uzgred, misli
oci su dugo pre toga, i u zapadnim i u drugim kulturama, razvili
idejne sisteme koji su imali mnogo zajedničkih elemenata sa so
ciološkom teorijom.) Dvadesete i tridesete godine 20. veka (što
je period koji se poklapa sa smrću Maksa Vebera) označavaju za
vršetak klasičnog perioda. Do tog vremena sa scene je praktično
nestala prva generacija sociologa, a njeno mesto zauzela je nova
generacija. Iako se koreni savremene teorije mogu pratiti nekoli
ko decenija unazad, najveći broj teorija stvoren je u drugoj polo
vini 20. veka i ostaje značajan i nastavlja da se razvija početkom
21. veka.
Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič

nog doba sociologije. Ono otprilike obuhvata kasni 19. vek i rani
20. vek. Glava 2 govori o tri mislioca - Emilu Dirkemu, Kar
lu Marksu i Maksu Veberu - koje mnogi smatraju najvažnijim
teoretičarima u istoriji sociološke teorije. Glava 3 počinje Geor-
gom Zimlom, teoretičarem koji se često s prethodnom trojkom
svrstava u najvažnije klasične teoretičare. Ta glava takođe se bavi
jednim američkim misliocem (Dirkem je bio Francuz, Marks,
Veber i Ziml bili su Nemci) - Torstenom Veblenom - koji je, kao
i pomenuta trojica, razvio jednu veoma široku socijalnu teoriju.
Njegova teorija je u poslednjih nekoliko godina dobila na večem
značaju zbog sledeće činjenice: dok su se ostale gorepomenute te
orije uglavnom bavile društvenim problemima vezanim za proi
zvodnju, Veblen se bavio potrošnjom i predvideo njenu sve veću
važnost (poznata je njegova ideja o „upadljivoj potrošnji") u 20. i
ranom 21. veku. Kako će se videti iz glava 5 i 9, prelazak iz pro
izvodnog u potrošačko društvo predstavlja glavno obeležje savre-
menih teorija o modernom i postmodernom društvu. Poslednji
mislilac koga pominjemo u kategoriji velikih klasičnih teoretiča
ra je još jedan Amerikanac, Džordž Herbert Mid. Midova teori
ja dosta se razlikuje od teorija njegovih prethodnika. Mid se više
bavio svakodnevicom (iako su mnogi mislioci koji se pominju
u glavama 2 i 3 takode imali da kažu ponešto o svakodnevici),
a manje širim socijalnim fenomenima i društvenim promenama.
Glave 4 i 5 započinju našom glavnom temom - savremenom
sociološkom teorijom. Te dve glave bave se savremenim grand-
teorijama. Grand-teoriju definišemo kao širok, veoma ambicio
zan pokušaj da se ispriča priča o velikom vremenskom odsečku
ljudske istorije i/ili o velikom delu društva. Prema definiciji koju
upotrebljavam u ovoj knjizi, svaka teorija je grandiozna ukoliko
opisuje prelazak (promenu, transformaciju) iz jednog tipa društva
u drugi tip. Grandioznu teoriju nalazimo kod Dirkema (prelazak
iz primitivnog u savremeno društvo), Vebera (prelazak iz feudal
nog u kapitalističko društvo), ali i kod postmodernih teoretičara
kao što su Fuko (promene u funkcionisanju zatvorskih struktura)
Grand-teorije - širok, veoma ambiciozan pokušaj da se ispriča priča o velikom
vremenskom odsečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva.
44 D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po

trošnje). Po svakoj grand-teoriji moguće je utvrditi makar jednu
presudnu karakteristiku na osnovu koje se može reći po čemu se
ta dva tipa društva razlikuju. U stvari, sve teorije koje pominje-
mo u glavama 2 i 3 mogu se shvatiti kao grand-teorije. Među
tim, fokus našeg interesovanja u glavama 4 i 5 jesu savremene
grand-teorije.
Predmet glave 4 jesu dve uticajne savremene teorije: struk
turalni funkcionalizam i teorija sukoba. Ovoj drugoj teoriji još
pridodajemo teoriju sistema koja je u poslednje vreme doživela
uzlet i izazvala veliko interesovanje zbog doprinosa savremenog
nemačkog mislioca Niklasa Lumana. Glava 5 bavi se još jednom
dobro poznatom savremenom teorijom - neomarksističkom teo
rijom. Ispitaćemo njene tri najuticajnije varijante: proces civili-
zovanja (Norbert Elijas), kolonizaciju životnog sveta (Jirgen Ha
bermas) i Moloh modernosti (Entoni Gidens).
Grand-teorija nije jedini tip teorije u savremenoj sociologiji.
Teorije svakodnevice koje nalazimo u glavi 6 predstavljaju suprot
nost grand-teorijama. Dok se grand-teorije mahom usredsreduju
na društvene strukture i društvene promene, glava 6 se usredsre-
duje na teoriju svakodnevnog života: simbolički interakcionizam
(koji se snažno oslanja na teoriju Džordža Herberta Mida, iznetu
u glavi 3), dramaturgiju (pogotovo doprinos Ervina Gofmana),
etnometodologiju (kojom se najviše bavio Harold Garfinkel), teo
riju razmene (ovde pominjemo teoriju Džordža Homansa) i teo
riju racionalnog izbora (verziju Džejmsa Koulmena).
U glavi 7 bavimo se najvažnijim pokušajima da se integrišu
teorije koje se bave društvenim strukturama (iz glava 4 i 5) sa sva
kodnevnim problemima malog obima (koje srećemo u glavi 6).
Počinjemo razmatranjem teorije razmene Ricarda Emersona koja
nastoji da poveže probleme na mikronivou s makrostrukturama.
Potom prelazimo na niz sveobuhvatnijih integrativnih teorija,
uključujući tu i teoriju strukturacije (koja predstavlja najvažniji
Teorije svakodnevnog života - teorije koje se bave svakodnevnim i naizgled
trivijalnim aktivnostima kao što su individualno mišljenje i delanje, in
terakcijom dvoje ili više pojedinaca i malim grupama koje nastaju kao
posledica takve interakcije.
teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji), pokušaj Mar

garet Arčer da integriše kulturu i dejstvenost i ambiciozni poku
šaj Pjera Burdijea da integriše „habitus" i „polje".
Mnoge teme koje se pojavljuju u prethodnim glavama ta-
kode se pojavljuju u glavi 8 (sastavile Patriša Madu Lengerman
i Džil Brentli), koja se bavi feminističkom teorijom. Ta teorija
je, međutim, veoma obimna, obuhvata veliki broj mislilaca i to
liko je značajna da iziskuje posebnu glavu. Glava pokriva četiri
varijante savremene feminističke teorije — teorije rodne razlike,
teorije rodne nejednakosti, teorije rodnog ugnjetavanja i teorije
strukturalnog ugnjetavanja.
Glava 9 bavi se najuzbudljivijim teorijskim razvojem kasnog
20. veka koji jednim imenom nazivamo postmoderne grand-te
orije. U toj glavi biće reči o prelasku iz industrijskog u postindu-
strijsko društvo o kome u svojoj teoriji govori Danijel Bel. Zatim
prelazimo na Mišela Fukoa i njegov koncept unapređenja veštine
upravljanja. Nakon njega razmatramo rad Zigmunta Baumana,
čija je glavna ideja da postmodernost predstavlja sazrevanje mo-
dernosti. S tim je povezan i rad Zana Bodrijara o usponu potro
šačkog društva, kao i moj rad o novim sredstvima za potrošnju.
Potom na red dolazi Pol Virilio i njegova dromologija ili sve veća
dominacija brzine u postmodernom svetu. Naposletku, ukratko se
razmatra složena veza između feminističke i postmoderne teorije.
Glava 10 bavi se onim što je u ranom 21. veku postalo naj
važnije područje novog sociološkog (i drugog) teoretisanja - teo
rijom globalizacije. Počinjemo kraćom analizom nekoliko važ
nih savremenih teorija globalizacije - teorija Entonija Gidensa,
Zigmunta Baumana i Ulriha Beka. Ostatak ove glave posvećen
je trima važnim tipovima teoretisanja o globalizaciji. Najpre raz
matramo kulturnu teoriju koja je sama podeljena na tri podtipa.
Kulturni diferencijalizam usredsređuje se na dugotrajne (mada ne
i večne) razlike među kulturama na koje globalizacija nema uti-
caja. Glavni primer tog pristupa nalazimo u radovima Samjuela
Hantingtona i njegovoj teoriji o sukobu civilizacija (kultura). Kul
turna konvergencija usredsređuje se na aspekte u kojima kulture
postaju sve sličnije. Moj rad o mekdonaldizaciji kao globalnoj sili i
sve većoj grobalizaciji „ničega", predstavlja primer takvog pristupa
46 DŽORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
globalizaciji. Konačno, kulturna hibridizacija vidi globalizaciju

kao jedinstveni spoj globalnog i lokalnog. Apadurajev rad o glo
balizaciji, a posebno njegovo razmišljanje o razdvojenosti „prede-
la" ovde je uzet kao dobar i važan primer tog pristupa. Druga je
ekonomska teorija. Iako postoji čitav niz radova iz te oblasti, ovde
ćemo razmotriti neomarksističke pristupe - analiziraćemo teoriju
Leslija Sklera o transnacionalnom kapitalizmu i ideje Mišela Har-
ta i Antonija Negrija o imperiji. Naposletku, reći ćemo nešto i o
političkoj teoriji globalizacije, pozivajući se na primere Džejmsa
Rozenaua i njegov rad o „udaljenoj blizini" i „fragmegraciji".
Sažetak
1. Svi teoretišemo, ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju

teoretisanje sociologa od teoretisanja običnih ljudi.
2. Fenomeni kojima se bave sociološke teorije obično imaju veliki
lični i društveni značaj.
3. Svaki aspekt društva, od onog najuzvišenijeg do onog najjedno
stavnijeg i svakodnevnog može biti predmet društvene teorije.
4. Društveni mislioci mogu se usredsrediti na posebno ponašanje
zato što smatraju da je ono važno i interesantno, ali to takođe
mogu da urade zato što im ta ponašanja omogućuju ulazak u
analizu širih društvenih struktura.
5. Teorije koje se pominju u ovoj knjizi imaju čitav niz zajedničkih
karakteristika, uključujući i to da su izdržale test vremena i da
imaju širok obim primene, da se bave najvažnijim društvenim pi
tanjima i da su rezultat rada sociologa ili onih teoretičara koji su
u sociologiji ostavili značajan trag.
6. Jedna formalnija definicija sociološke teorije, iako tek nekoliko
teorija u potpunosti odgovara takvoj definiciji, mogla bi da glasi:
to je skup međusobno povezanih ideja koje omogućuju sistema
tizaciju znanja o društvenom svetu, objašnjenje tog sveta i pred
viđanje njegove budućnosti.
7. Iako postoji idealizovana slika načina na koji sociološka teorija
funkcioniše (na primer, najbolje ideje postaju deo sociološkog
kanona), činjenica je da je realnost često sasvim drugačija i da
politički faktori igraju važnu ulogu u nastanku i funkcionisanju
teorije, a pogotovo u njenoj društvenoj prihvaćenosti.
8. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te

orije omogućili su čitavom jednom nizu teorijskih pristupa, koji
su prethodno bili marginalizovani (na primer, marksizam, femi
nistička i multikulturalna teorija), da dođu u prvi plan i da čak
postanu sastavni deo sociološkog kanona.
9. Ova knjiga bavi se savremenom sociološkom teorijom (i njenim
klasičnim korenima) koju smo podelili na nekoliko oblasti - kla
sične teorije, grand-teorije (uključujući postmodernu), teorije
svakodnevnog života, integrativne teorije, feminističke teorije i
teorije globalizacije.
Barns, H . (1982). Uvodu istoriju sociologije. Ii II. Beograd: B I G Z .

Bugle, Seiesten (1940). Sta je sociologija? Beograd: Knjižara Dositej
Obradović.
Bruce, Steve (2005). Sociologija. Kratki uvod. Sarajevo: Sahinpašić.
Elias, Norbert (2007). Stoje sociologija? Zagreb: Antibarbarus.
Kalanj, Rade (2005). Suvremenost klasične sociologije. Zagreb: Politička
kultura.
Kuvačić, Ivan (2004). Uvod u sociologiju. Zagreb: Golden marketing.
Lalman, Mišel (2004). Istorija socioloških ideja. Ii II. Beograd: Zavod
za udžbenike i nastavna sredstva.
Mils, Sesil Rajt (1998). Sociološka imaginacija. Beograd: Plato.
Marinković, Dušan (2007). Uvodu sociologiju. Novi Sad: Mediterran
Publishing.
Pešić, Mihajlo (1999). Sociologija. Predmet, metod i teorije. Beograd:
Cigoja štampa.
Ritzer, George (1997). Suvremena sociološka teorija. Zagreb: Globus.
Tripković, M. (1992). Sociološke metode. Novi Sad: Institut za filozofi
ju i sociologiju.
GLAVA 2
KLASIČNE TEORIJE (1)
Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti

Karl Marks: Od kapitalizma do komunizma
Maks Veber: Racionalizacija društva
Društveno delanje
Sažetak
Ranim velikanima socijalne teorije bavimo se zbog njihovih
grand-teorija. Te teorije, kako smo definisali u glavi 1, predstavlja
ju ambiciozne intelektualne napore da se ispriča priča koja zahvata
veliki deo društvene istorije i pokriva čitavu društvenu strukturu.
One su doživele procvat u periodu kada su autori koji su ih stvarali
živeli (kraj 19. veka i početak 20. veka). Karakteristika tog perioda
su brojni i veliki društveni problemi. Grand-teorije koje predstav
ljamo u ovoj glavi otuda treba posmatrati u jednom specifičnom
kontekstu: one su, velikim delom, posledica pokušaja teoretičara
da svojim teorijama reše te društvene probleme.
EMIL DIRKEM:
OD MEHANIČKE DO ORGANSKE SOLIDARNOSTI
Emil Dirkem (1858-1917) nadovezao se na rad francuskog so
cijalnog teoretičara Ogista Konta, ali postao je daleko značajniji au
tor od samog Konta. Zapravo, neki sociolozi smatraju da je upravo
Dirkem najvažniji teoretičar u istoriji sociologije. Veliki broj socio
loških teorija i danas nosi pečat Dirkemovog načina razmišljanja.
Dve vrste solidarnosti

Dirkemova grand-teorija osvetljava problem istorijske trans
formacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska
društva. Ono što suštinski razlikuje ta dva tipa društva jeste dru
gačije poreklo njihove solidarnosti, kao spone koja ih povezuje
i drži na okupu. Ključni pojam za razumevanje tog problema

jeste društvena podela rada. Pripadnike društava koja karakte-
riše mehanička solidarnost povezuje činjenica da svi obavlja
ju iste poslove (kao što su lov ili sakupljanje plodova). Drugim
recima, u primitivnim društvima ljude na okupu drži nerazvi
jena podela rada ili, još bolje rečeno, njeno odsusrvo. Za razli
ku od toga, u savremenim društvima, koja odlikuje organska
solidarnost, javlja se razvijena podela rada u kojoj sve veči broj
ljudi obavlja specijalizovane poslove (na primer, jedni prave ci
pele, drugi peku hieb, treći podižu decu itd.). Solidarnost ovde
proizilazi iz različitosti; da bi ljudska zajednica funkcionisala i
preživela, potreban je doprinos većeg broja ljudi.
Tako je Dirkem zamišljao istorijski preokret od mehaničke ka
organskoj solidarnosti. Njegov model jasno se razlikuje od onog
Kontovog, koji podrazumeva prolazak kroz tri faze: teološku, me
tafizičku i pozitivističku. Ipak, najveća razlika između ova dva te
oretičara verovatno je u tome što je Kont imao na umu promene
u idejnoj sferi, u načinu na koji ljudi nastoje da objasne svet oko
sebe. Za razliku od njega, Dirkema su zanimale promene u mate
rijalnom svetu, u načinu na koji delimo i obavljamo naše poslove.
Promene u dinamičkoj gustini

Sta uzrokuje smenu mehaničke solidarnosti organskom soli-
darnošću? Dirkemov odgovor je da do nje dolazi usled povećane
dinamičke gustine društva. Za dinamičku gustinu društva važna
su dva činioca. Prvi je sam broj pripadnika društva: on se nepre
kidno uvećava. Međutim, porast stanovništva sam po sebi nije
dovoljan da prouzrokuje promene u podeli rada, jer pojedinci
Mehanička solidarnost - u Dirkemovoj teoriji, ideja da primitivna društva
na okupu drži nerazvijena podela rada i činjenica da svi obavljaju istu
vrstu poslova.
Organska solidarnost — Dirkemova ideja da u savremenom društvu, usled razvi
jene podele rada, solidarnost proizilazi iz različitosti; da bi društvo funkci-
onisalo, pa čak i preživelo, potreban je doprinos većeg broja pojedinaca.
Dinamička gustina - broj ljudi i učestalost njihove interakcije. Povećanje di
namičke gustine dovodi do transformacije mehaničke u organsku soli
darnost.
KLASIČNE TEORIJE 51
i m a n j e skupine ljudi m o g u živeti relativno odvojeni jedni o d
drugih i tako nastaviti da b u d u svaštari sposobni da obavljaju ra
zličite vrste poslova. D r u g i m recima, čak i u društvima s b r o j n o m
p o p u l a c i j o m svaki pojedinac m o ž e nastaviti d a obavlja najveći
deo potrebnih poslova samostalno. Prema t o m e , potrebno je da
se desi još nešto što će uvećati d i n a m i č k u gustinu, a p o t o m d o
vesti d o p r o m e n a u podeli rada: n e o p h o d n o je d a d o d e do pove
ćanja interakcije (medudejstvovanja) koja se odvija između većeg
broja pripadnika društva. K a d a sve veći broj ljudi češće stupa u
interakciju, d i n a m i č k a gustina društva će porasti i dostići tačku u
kojoj dolazi d o preobražaja mehaničke u organsku solidarnost.
Emil Dirkem
Biografska skica
Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio

logije i danas se smatra političkim konzervativcem. Ipak, u svo
je vreme Dirkem je smattan liberalom.
Potvrda za to je zapažena javna uloga
koju je imao u odbrani Alfreda Drajfusa,
Jevreja, vojnog kapetana čije je izvođenje
na sud zbog izdaje, po mišljenju mnogih,
bilo zasnovano na antisemitizmu nekih
delova francuskog društva.
Dirkem je bio duboko pogođen Draj-
fusovom aferom, naročito njenim an
tisemitizmom. Ali on taj antisemitizam nije pripisao rasizmu
francuskog naroda; on ga je video kao simptom moralne bolesti
s kojom je suočeno francusko društvo kao celina. Govorio je:
„Kada društvo prolazi kroz krizu ono ima potrebu da pronađe nekoga
koga može smatrati odgovornim za svoju bolest i kome se može svetiti
za svoje nesreće. Oni koje je javno mnjenje već diskriminisalo i progla
silo ih parijama prirodno su predodređeni da odigraju ulogu žrtvenog
jegnjeta. Ono što me uverava u ovu interpretaciju jeste način na koji
je 1894. godine dočekan ishod Drajfusovog suđenja. Izlivi radosti pre
plavili su bulevare. Ono što bi trebalo da bude povod za javnu žalost,
ljudi su proslavljali kao trijumf. Bar su znali koga da krive za ekonom
ske nevolje i moralnu bedu u kojoj su živeli. Nevolje su dolazile od
Jevreja. Optužnica je bila zvanično dokazana. Samim tim, izgledalo je

da će stvari krenuti nabolje i ljudi su se osećali utešenim".
Dirkemov intetes za Drajfusovu aferu proističe iz njegovog du
bokog i doživotnog interesovanja za moralnost i moralne krize
s kojima se suočava savremeno društvo. Za Dirkema, odgovor
na Drajfusovu aferu i slične krize leži u okončanju moralne
bolesti društva. Pošto se tako nešto nije moglo postići preko
noći, Dirkem je predlagao konkretnije mere, kao što su oštro
suzbijanje javne mržnje ili napori vlasti da ukaže javnosti da
je obmanjena. O n je pozvao ljude da „budu hrabri i glasno i
javno obznane svoje mišljenje i da se ujedine kako bi ostvarili
pobedu u botbi protiv opšteg ludila".
Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre

be za drugačijom podelom rada? Naime, što u društvu ima više
ljudi, intenzivnije je takmičenje oko upotrebe oskudnih resursa,
kao što su zemljište, divljač, voće i povrće. Pošto se svi nadmeću
oko svega, rastu društveni neredi i sukobi. Nasuprot tome, ra
zvijena podela rada donosi podelu odgovornosti u raspolaganju
resursima. To vodi smanjenju sukoba i jačanju harmonije u druš
tvu. Sto je još važnije, veća specijalizacija u obavljanju pojedinih
zadataka doprinosi većoj efikasnosti i, konačno, većoj produk
tivnosti. Sledstveno, usložnjavanjem i razvojem podele rada biće
više svega za rastuću populaciju. Veći mir i prosperitet posledica
su razvoja podele rada, ili je barem Dirkem tako mislio.
Kolektivna svest
Drugi važan aspekt Dirkemovog argumenta o preobražaju
organske solidarnosti u mehaničku solidarnost jeste tvrdnja da je
taj preobražaj praćen dramatičnom promenom u onome što on
naziva kolektivnom svešću. Nju čine verovanja i osećanja koja
su zajednička članovima neke grupe, plemena ili društva. Ona su
kolektivna u smislu da ih nijedan pojedinac ne zna i ne posedu-
je u celini. Kolektivna svest mehaničkih društava razlikuje se od
kolektivne svesti organskih društava.
Kolektivna svest - verovanja i osećanja koja su zajednička članovima neke
grupe, plemena ili društva.
U m a l i m , neizdiferenciranim društvima, povezanim m e
h a n i č k o m solidarnošću, kolektivna svest utiče n a svakoga i o d
velikog je značaja za zajednicu. L j u d i m a su kolektivne predstave
v e o m a važne. O n e deluju v e o m a snažno, p a će ljudi verovatno
p o s t u p a t i u skladu s njima. T a k o d e , kolektivne predstave prilič
n o su rigidne i o b i č n o povezane s religijom.
U velikim, izdiferenciranim društvima, p o v e z a n i m organ
s k o m solidarnošću, m a n j e ljudi je p o d uticajem kolektivne svesti.
D r u g i m recima, veći broj ljudi je s p r e m a n d a je izigra, delimično
ili u p o t p u n o s t i . Kolektivna svest nije više toliko važna i čini se
d a većini ljudi nije m n o g o stalo d o nje. O s i m toga, daleko je sla
bija i ne vrši ni približno tako j a k u kontrolu n a d l j u d i m a ; m n o
g o j e fleksibilnija i prilagodljivija i m a n j e je povezana s rigidnim
n a č i n o m razmišljanja (kao što j e , recimo, religija).
N a primer, u p r i m i t i v n i m d r u š t v i m a koja se zasnivaju n a
m e h a n i č k o j solidarnosti, ljudi s m a t r a j u d a je važno aktivno uče
stvovati u velikom broju plemenskih aktivnosti, uključujući tu i
izbor n o v o g poglavice. Pojedinac koji ne bi želeo d a učestvuje u
p l e m e n s k i m aktivnostima bio bi obeležen o d strane kolektiva i
ostali članovi bi ga gledali p o p r e k o . N a s u p r o t t o m e , u savreme-
n i m društvima p o v e z a n i m o r g a n s k o m solidarnošću, interesova-
nje za takvu političku participaciju (na primer, glasanje za pred-
sednika države) nije ni približno toliko j a k o . O d ljudi se zahteva
d a glasaju, ali razlog koji se za to navodi nije d o v o l j n o jak. M o ž
d a je važno d a neka zemlja dobije predsednika, ali usled razvije
ne p o d e l e rada i veće nezavisnosti p o j e d i n c a o d kolektiva, veliki
broj ljudi smatra d a izbor predsednika nije o d presudne važnosti
za njihov život. O s i m toga, u s a v r e m e n i m d r u š t v i m a nije m o
guće uspostaviti efikasnu kontrolu n a d svim članovima društva.
Č a k i k a d a bi svi smatrali da je glasanje važno, činjenica d a neko
nije glasao lako m o ž e d a p r o m a k n e k o m š i j a m a . A k o niko ne zna
d a li ste glasali ili niste, niko vas ne m o ž e ni osuditi za vaše neu-
čestvovanje u t o m j a v n o m poslu.
Krivično i restitutivno pravo

Kako da znamo da li je bilo prelaska mehaničke solidarnosti
u organsku solidarnost, jake kolektivne svesti u slabu kolektivnu
svest? Dirkem objašnjava da te promene možemo opaziti posma-
trajući transformaciju pravnog sistema. Mehaničku solidarnost
karakteriše krivično pravo. To je oblik prava u kome se prestu
pnici oštro kažnjavaju za svaki postupak koji čvrsto integrisana
zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti. Krađa
domaće životinje, recimo, može dovesti do odsecanja ruku krad
ljivca. Slično tome, bogohuljenje može rezultirati odsecanjem
jezika bogohulniku. Ljudi su toliko vezani za moralni sistem, da
će svaki njegov prekršaj verovatno naići na žustro i oštro kažnja
vanje prestupnika. Takve reakcije dokaz su da se krivično pravo
primenjuje, a postojanje prava nije ništa drugo do materijalni
odraz postojanja jake kolektivne svesti i društva povezanog me
haničkom solidarnošću.
Kao što smo videli, s vremenom je mehanička solidarnost
ustupila mesto organskoj solidarnosti i postepenom slabljenju
kolektivne svesti. Pokazatelj postojanja slabe kolektivne svesti i
organske solidarnosti jeste restitutivno pravo. Umesto da poje
dince surovo kažnjava i za naizgled beznačajne prekršaje kolek
tivne moralnosti, savremeno društvo će od njih zahtevati da se
drže zakona ili da se oduže onima kojima su naneli štetu. Reci
mo, od nekoga ko ukrade domaću životinju može se zahtevati da
100 sati radi na farmi oštećenog, plati kaznu, ili da se oduži druš
tvu tako što će provesti kraći period u zatvoru. To je očigledno
daleko blaža reakcija od odsecanja ruke lopovu. Razlog za takvu
reakciju nalazi se u tome što kolektiv nije duboko i emocional
no vezan za opštu moralnost koja predstavlja osnovu tog prava.
Umesto kolektiva, za sprovođenje prava, a time i uključivanje
morala u društvo, staraju se izabrani službenici (policajci, sudski
Krivično pravo - obeležje mehaničke solidarnosti. Oblik prava u kojem će
prestupnici verovatno biti oštro kažnjeni za svaki postupak koji čvrsto
integrisana zajednica doživljava kao prekršaj snažne kolektivne svesti.
Restitutivno pravo - obeležje organske solidarnosti i slabe kolektivne svesti.
Taj oblik prava od prestupnika zahteva da se drže zakona ili da nado
knade štetu onima koje su povredili svojim postupcima.
činovnici). Zajednica se tako može distancirati od tog problema,

sa znanjem da o njemu brinu plaćeni ili izabrani službenici.
Osim toga, po svoj prilici, pojave u savremenim društvima
poput blasfemije (bogohuljenja) proći će nezapaženo i nekažnje
no. Pošto poseduju daleko slabiju kolektivnu svest i ne pridaju
veliku važnost religiji, ljudi će na blasfemiju uglavnom reagovati
blago ili čak uopšte neće reagovati na nju. A vlasti, zauzete dale
ko većim problemima kao što su suzbijanje kriminala i zloupo
treba narkotika, verovatno neće uopšte obraćati pažnju na blas
femiju, čak i kada je protivzakonita.
Anomija
Na jednom nivou, čini se da Dirkem opisuje i objašnjava
istorijsku promenu od jednog tipa solidarnosti ka drugom tipu.
Dva tipa solidarnosti samo naizgled su različita, a jedan tip ne
čini se ni boljim ni lošijim od drugog. Iako ni mehanička soli
darnost nije oslobođena problema, Dirkema više brinu problemi
vezani za organsku solidarnost i pitanje njihovog rešavanja. Or
gansku solidarnost prati nekoliko problema, ali Dirkema najviše
zanima anomija. Kao i ostale probleme, Dirkem je anomiju po-
smatrao kao patološku pojavu, čime je nagovestio da ona može
da se izleći. Dijagnozirajući društvene bolesti i tražeći lekove za
njih, Dirkem i teoretičari poput njega (Kont, Spenser, Marks),
veoma su podsećali na lekare.
Ključni koncept
Društvene činjenice
Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi

je presudan je koncept društvenih činjenica. Dirkem je ovaj
koncept razvio boreći se da sociologiju, kao tada novu discipli
nu, odvoji od već postojećih disciplina, psihologije i filozofije.
Društvene činjenice - po Dirkemu, društvene činjenice su predmet prou
čavanja sociologije. Društvene činjenice treba tretirati kao stvari koje su
za pojedince spoljne i prinudne, i treba ih proučavati empirijski.
56 DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Dok su filozofi razmišljali o apstrakcijama, Dirkem je tvrdio

da sociolozi društvene činjenice treba da tretiraju kao stva
ri. Kao takve, društvene činjenice proučavale bi se empirijski.
Ta praksa razlikovala bi sociologe odfilozofakoji su samo spe-
kulisali o apstraktnim pitanjima, bez zalaženja u stvarni svet i
bez prikupljanja činjenica o konkretnim društvenim pojavama.
Dirkem je tvrdio i to da društvene činjenice na pojedince de-
luju eksterno i prinudno. Time ih je razlikovao od psiholoških
činjenica koje proučavaju psiholozi. Jer, za razliku od društve
nih činjenica, psihološke činjenice su za pojedince unutrašnje,
a ne spoljne, i nisu neophodno prinudne za njih.
Takođe, Dirkem je pravio razliku između dve vrste društvenih
činjenica. Prva vrsta su materijalne društvene činjenice. To su
društvene činjenice materijalizovane u spoljnom svetu. Primer
takvih je struktuta učionice u kojoj se pohađa nastava. Učioni
ca je materijalna realnost (možemo dodirnuti zidove, stolove,
tablu) i, kao takva, ona je za nas spoljna i prinudna. Struktu
ra prostorije može podsticajno uticati na studente da pažljivo
prate predavanje i hvataju beleške. Takode, ona je tu da nas
spreči da, recimo, igramo fudbal u prostoriji dok je predavanje
u toku.
Postoje i nematerijalne društvene činjenice. One su takode
spoljne i prinudne, ali nemaju materijalnu formu. Najpozna
tiji primer nematerijalnih društvenih činjenica u sociologiji
su norme i vrednosti. Drugim recima, mi smo sprečeni da u
amfiteatru igramo fudbal dok je predavanje u toku i zbog ne
pisanih i široko prihvaćenih pravila koja defišu ponašanje u
učionici. Štaviše, naučeni srno da visoko cenimo i vrednujemo
obrazovanje, što nas sprečava da radimo bilo šta što bi se mo
glo smatrati njegovim nepoštovanjem.
Ali, iako možemo da vidimo kako nematerijalne društvene
činjenice na nas deluju prinudno, na koji način su nam one
spoljne? Odgovor leži u tome što su norme i vrednosti društva
u zajedničkoj svojini kolektiva. Neke, možda i mnoge od njih,
usađene su u pojedinca procesom socijalizacije, ali nijedan
pojedinac ne poseduje ništa što ga približava tim normama
Materijalne društvene činjenice - društvene činjenice koje imaju materijalan
(opipljiv) oblik (recimo, amfiteatar).
Nematerijalne društvene činjenice - društvene činjenice koje su spoljne i pri
nudne, ali koje imaju nematerijalan oblik (na primer, norme i vrednosti).
i vrednostima. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi

vo kolektiv. Dirkem u knjizi Pravila sociološkog metoda piše:
„Kad vršim svoju dužnost brata, supruga ili građanina, kad
izvršavam obaveze koje sam ugovorio, ja ispunjavam dužno
sti koje se nalaze van mene i mojih postupaka; ja ispunjavam
dužnosti koje su definisane pravom i običajima. Čak i onda
kada su one u skladu sa mojim sopstvenim osećanjima i kad
u sebi osećam njihovu stvarnost, stvarnost ne prestaje da bude
objektivna, jer ih nisam ja stvorio, već sam ih vaspitanjem
primio". U tom smislu, možemo reći da su za nas društvene
činjenice spoljne.
Mnogi sociolozi i danas usmeravaju svoju pažnju na društvene
činjenice. Međutim, retko se koristi taj, sada zastareo, izraz.
Sociolozi se radije usredsređuju na, društvenu strukturu (mate
rijalne društvene činjenice) i društvene ustanove (nematerijal
ne društvene činjenice). Jasno da je u svojim naporima da raz
dvoji sociologiju od psihologije i filozofije, Dirkem nastupio
sa isuviše uskom i ograničenom definicijom sadržaja sociolo
gije. Kao što ćemo videti, danas mnogi sociolozi proučavaju
mnoštvo pojava koje se ne bi mogle podvesti pod Dirkemove
društvene činjenice.
Anomiju možemo definisati kao stanje u kojem pojedinci

ne znaju šta se od njih očekuje. Takvo stanje javlja se u trenuci
ma slabljenja kolektivne svesti u organskim društvima. U takvim
situacijama postoji samo nekoliko jasnih i snažnih kolektivnih
predstava. Kao rezultat toga, ljudi se suočavaju s nizom dilema.
Zamislite da šetate putem i naiđete na izgubljenu ovcu. U dobro
uređenom društvu s jakom kolektivnom svešću, potražićete pa
stira i vratiti mu ovcu. U anomičnom društvu, međutim, veće su
šanse da ćete pokupiti ovcu i pobeći s lica mesta. Dirkem tvrdi
da takvo ponašanje nastaje jer u anomičnim situacijama ljudi ne
znaju šta se od njih očekuje i prepušteni su sami sebi, bez jasnog
i sigurnog uporišta. Takvo stanje se ne može zateći u društvima
u kojima postoji mehanička solidarnost. Članovi takvih društava
Anomija - stanje u kojem pojedinci ne znaju šta se od njih očekuje i prepu
šteni su samima sebi, bez jasnog i sigurnog uporišta. Javlja se u organ
skim društvima.
58 D20RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
dobro poznaju verovanja zajednice i potpuno im je jasno kakvo

se ponašanje od njih očekuje u svakoj situaciji. Ljudi znaju gde
im je mesto, zbog čega ova društva ne pate od anomije.
KARL MARKS: OD KAPITALIZMA DO

KOMUNIZMA
Najvažnija i estetski najsavršenija (usled činjenice da su
analiza, zaključci i preporuke za rešenje društvenih problema
precizno izvedeni iz osnovnih premisa) teorija klasičnog doba je
ste teorija koju je razvio nemački socijalni mislilac i politički ak
tivista, Karl Marks (1818-1883). Ta tvrdnja možda predstavlja
iznenađenje za čitaoce koji su ranije imali prilike da se upoznaju
s kritičkim pogledima na Marksa i na njegovu teoriju. Mnogi
misle da je Marks bio ludi radikal koji je razvio skup ideja koje
su mnoga društva, uključujući Sovjetski Savez i mnoge države
Istočne Evrope, odvele ka stranputici ustoličenja totalitarnih ko
munističkih režima. Skoro svi takvi režimi već su propali ili su u
procesu postepene transformacije u kapitalistička društva. Neu-
spesi ovih društava i velike zloupotrebe vlasti koje su se u njima
dešavale (na primer, sistem zatvoreničkih logora u Sovjetskom
Savezu - arhipelag gulag - u kojima su umrli milioni ljudi) pri
pisivani su Marksu i njegovim luđačkim idejama. Ali, iako su se
vođe tih društava često pozivale na Marksa, a sebe, kao i Marks,
nazivali komunistima, tip društva koji su oni stvorili Marks bi
sigurno kritikovao zbog nehumanosti. Činjenica je da ono u šta
su se ta društva pretvorila nije imalo mnogo veze s onim što je
Marks mislio da bi komunističko društvo trebalo da bude.
Ključni koncept
Anomično i ostali tipovi samoubistva
Koncept anomije odigrao je središnju ulogu u Dirkemovom

proslavljenom delu Samoubistvo, U tom delu Dirkem je tvr
dio da su ljudi skloniji samoubistvu ako ne znaju šta okolina,
od njih očekuje. U takvoj situaciji, regulacija ponašanja ljudi
je niska, a ljudi uglavnom mogu da se ponašaju nekontrolisa-

no i rade šta požele. Ta nekontrolisana i neobuzdana sloboda
uskoro postaje štetna za pojedince i rezultira u povećanoj stopi
samoubistava, pogotovo anomičnog samoubistva.
Ali, šta je uzrok povećanoj stopi anomičnog samoubistva? Naj
važniji uzrok je, smatra Dirkem, socijalni poremećaj, odnosno
poremećaj u stepenu regulacije ponašanja pojedinaca. Interesan
tno je, međutim to, da stopa samoubistava raste kako u vreme
nima pozitivnih poremećaja, tako i u vremenima negativnih po
remećaja. Drugim recima, i privredni rast i privredna stagnacija
mogu da prouzrokuju porast stopa anomičnih samoubistava.
Pozitivni i negativni poremećaji mogu podjednako negativno
da utiču na sposobnost kolektiva da kontroliše pojedinca. Bez
rakve kontrole, ljudi će se verovatno osećati neukorenjeno i neće
znati šta treba da rade u okruženj trpkoj e se stalno i brzo menja.
Nelagodnost koja zbog toga nastaje navodi ljude da mnogo če
šće dižu ruku na sebe nego u stabilnim vremenima.
Dirkem je smatrao da je anomično ubistvo samo jedan od četi
ri tipa samoubistava. Do egoističnog samoubistva dolazi kada
ljudi nisu dobro integrisani u kolektiv. Prepušteni sami sebi,
oni se osećaju beskorisnim i beznačajnim. Veliki broj takvih
ljudi pre ili kasnije prihvati gledište po kome su (moralno) slo
bodni da urade šta god žele, uključujući i to da izvrše samou-
bistvo. U slučaju altruističkog samoubistva, ljudi su previše
integrisani u kolektiv i ubijaju se u većem broju jer ih grupa
podstiče, čak i prisiljava na takvo ponašanje. Konačno, fatali-
stičko samoubistvo nastaje u situacijama prevelike regulacije
Anomično samoubistvo - veća je verovatnoća da će ljudi izvršiti samoubistvo

kada ne znaju šta se od njih očekuje, kada je regulacija njihovog pona
šanja niska i kada su uglavnom slobodni da rade sve što požele. Ta ne
kontrolisana i neobuzdana sloboda uskoro postaje štetna za pojedince i
rezultira u povećanoj stopi anomičnih samoubistava.
Egoistično samoubistvo - kada ljudi nisu čvrsto integrisani u zajednicu i
kada su prepušteni sami sebi, osećaju se beskorisnim i beznačajnim. Ve
ćina takvih ljudi oseća moralnu slobodu da izvrši samoubistvo.
Altruističko samoubistvo - kada su ljudi prejako integrisani u zajednicu, ve
rovatno će u većem broju izvršavati samoubistva, jer ih grupa podstiče,
čak i prisiljava na takvo ponašanje.
Fatalističko samoubistvo - u situacijama prevelike regulacije (na primer, rop
stvo) ljudi su obično toliko utučeni i pritisnuti nedostatkom slobode da
češće sebi oduzimaju živote nego pod normalnim okolnostima.
(na primer, ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri

tisnuti nedostatkom slobode da češće sebi oduzimaju život
nego pod normalnim okolnostima.
Dirkemova teorija samoubistva je, prema tome, zasnovana na
dva kriterijuma: na stepenu regulacije (nizak stepen regulaci
je vodi ka anomičnom samoubistvu, a visok stepen ka fata-
lističkom samoubistvu) i na stepenu integrisanosti u kolektiv
(nizak stepen integrisanosti vodi ka egoističnom samoubistvu,
a visok stepen integrisanosti ka altruističnom samoubistvu).
Ljudski potencijal
Početnu tačku Marksove teorije nalazimo u skupu pretpo
stavki o ljudskom potencijalu u pravim istorijskim i društvenim
okolnostima. U kapitalističkim i pretkapitalističkim društvima
ljudi ni izbliza nisu imali takav potencijal. U pretkapitalističkim
društvima (recimo, u kamenom dobu ili u srednjem veku), ljudi
su bili previše zauzeti pronalaženjem hrane i skloništa da bi ra
zvijali svoje kapacitete. Iako u kapitalističkom društvu ljudi lakše
mogu da dođu do hrane i zaklona, represivna i eksploatatorska
uloga tog sistema (o kojoj ćemo govoriti u ovoj glavi) sprečava
najveći broj ljudi da žive život u skladu sa svojim potencijalom.
Za Marksa su ljudi, za razliku od životinja, obdareni svešću
i sposobnošću da svoju svest povezu s delanjem. Ljudi, recimo,
mogu da planiraju ono što će uraditi, prilagođavaju se preprekama
koje im se nađu na putu i usaglašavaju svoje aktivnosti s drugim
ljudima. Ali, ljudi bi nestalo ako bi se ceo njihov potencijal sveo
samo na razmišljanje. Oni moraju da delaju. To često podrazu-
meva da je neophodno da prirodu prilagođavaju svojim potreba
ma kako bi preživeli. Ljudi prisvajaju prirodu - to jest, prisvajaju
njene delove kao što su sirovi materijali, voda, hrana i sklonište - i
prilagođavaju je sebi. Ljudi su to radili i u ranijim društvima, ali
na jedan primitivan i neefikasan način tako da nisu mogli da raz
viju svoje kapacitete, pogotovo kapacitet razmišljanja.
U kapitalizmu, ljudi se malo bave pokušajem da izraze svo
je kreativne kapacitete u procesu aproprijacije prirode. Umesto
toga, oni su usredsređeni na posedovanje stvari i zarađivanje
novca pomoću kojeg je moguće steći te stvari. Kapitalizam je bio
važan za Marksa zato što je omogućio tehnološke i organizacione

inovacije koje su neophodne za nastanak komunističkog društva.
U komunizmu će, verovao je Marks, ljudi po prvi put biti slo
bodni da izraze svoje pune kapacitete. Oni će se osloboditi svoje
želje da poseduju stvari i biti sposobni da, pomoću tehnologije i
organizacije koja je razvijena u kapitalizmu, ispolje pun ljudski
potencijal (to jest, postaće „rodna bića").
Otuđenje
Ideja da ljudi aproprijacijom iz prirode moraju uzeti ono
što im je potrebno, povezana je s gledištem da ljudi, po Markso-
vom shvatanju, moraju da rade. Rad je pozitivan proces u ko
jem ljudi upotrebljavaju svoje kreativne kapacitete i dalje ih šire
u proizvodnim aktivnostima. Međutim, rad koji većina ljudi u
kapitalizmu obavlja ne omogućava im da izraze svoj ljudski po
tencijal. Drugim recima, umesto da se izraze kroz rad, ljudi se u
kapitalizmu od njega otuđuju.
Da bismo razumeli kako je Marks shvatao otuđenje, neop
hodno je prethodno razumeti šta je on podrazumevao pod ljud
skim potencijalom. U okolnostima u kojima ljudi postižu puni
ljudski potencijal (komunizam), postoji prirodna međupoveza-
nost ljudi i njihovih proizvodnih aktivnosti, proizvoda koje oni
proizvode, radnika s kojima ih zajedno proizvode i onoga što su
oni potencijalno sposobni da postanu. Otuđenje (alijenacija)
predstavlja slom te prirodne međuzavisnosti. Umesto da su pri
rodno povezani sa svim tim stvarima, ljudi su odvojeni od njih.
Prema tome, umesto da radnici sami izaberu svoje proizvod
ne aktivnosti, te aktivnosti za njih biraju njihovi vlasnici - kapita
listi. Kapitalisti odlučuju šta će se raditi i kako će se to raditi. Oni
radnicima (u Marksovoj terminologiji, „proletarijatu") nude nad
nicu. Ako je radnici prihvate, oni moraju da obave posao na način
na koji kapitalisti to od njih zahtevaju. Radnici zauzvrat dobijaju
nadnicu koja bi trebalo da im omogući zadovoljenje sopstvenih
Otuđenje - slom prirodne povezanosti ljudi s njihovim prozvodnim aktivno
stima, proizvodima koje proizvode, radnicima s kojima ih proizvode i
sposobnostima koje bi potencijalno mogli da razviju.
62 DžORDZ RiCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN I
potreba. Budući da kapitalisti kontrolišu proizvodne aktivnosti,

radnici su od njih odvojeni i nesposobni da se u njima izraze.
Drugo, kapitalisti poseduju proizvod. Kada je proizvod za
vršen i spreman da izađe na tržište, on ne pripada radnicima. Ta
kode, malo je verovatno da će ga radnici upotrebiti da bi zado
voljili svoje osnovne potrebe. (To mogu da urade jedino ako ga
kupe na tržištu.) Proizvodi pripadaju kapitalistima koji ih mogu
upotrebiti za lične potrebe ili raditi s njima što god žele. Uzima
jući u obzir profitnu orijentaciju kojom je moguće definisati ka
pitalizam, to skoro uvek znači da će kapitalisti pokušati da pro
daju proizvode da bi uvećali profit. Radnici su potpuno odvojeni
od proizvoda koji su proizveli i nemaju apsolutno nikakvo pravo
da odlučuju o tome šta će se s njim desiti. Osim toga, najveći
broj radnika uopšte ne razume koji je njihov doprinos finalnom
proizvodu. Radnici rade za pokretnom trakom i obavljaju veo
ma specifične zadatke (recimo, zavrću šrafove) što ih sprečava da
vide širu sliku onoga što proizvode, odnosno da razumeju kako
njihov doprinos proizvodnji utiče na celokupan proizvodni pro
ces i finalni proizvod koji će se naći na kraju pokretne trake.
Treće, radnici su obično odvojeni jedni od drugih. Po Mar-
ksovom gledištu, ljudi su inherentno socijalni. Kada bi bili pre
pušteni samima sebi i mogli sami da odlučuju, oni bi odlučili
da u saradnji s ostalim radnicima proizvode ono što im je ne
ophodno za život. Međutim, u kapitalizmu, radnici, čak i kada
rade s drugim radnicima, svoje zadatke obavljalju samostalno i
repetitivno. Ljudi koji se nalaze oko njih predstavljaju strance
koji samo obavljaju slične izolovane zadatke. Ponekad je još gore
od toga. Kapitalisti često okreću radnike jedne protiv drugih da
bi ustanovili ko može najviše da proizvede za najmanju nado
knadu. Oni koji prežive u toj bici, zadržaće svoja radna mesta,
barem neko vreme; oni koji izgube, verovatno će morati na uli
cu. Prema tome, umesto da rade zajedno u harmoniji, radnici,
prisiljeni da se bore na život i smrt, počinju da mrze jedni druge.
Čak i ako ne učestvuju u borbi za opstanak, jasno je da su radni
ci u kapitalizmu odvojeni jedni od drugih.
Konačno, umesto da kroz svoj rad izraze puni ljudski potenci
jal, ljudi se sve više od njega udaljavaju. Oni se sve manje ponašaju
kao ljudi, a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. K a k o se o d

nosi s d r u g i m l j u d i m a i p r i r o d o m p o s t e p e n o prekidaju, njihova
svest postaje sve m a n j e aktivna i k o n a č n o biva uništena. Posledica
kapitalističkog načina proizvodnje jeste m a s a otuđenih radnika
koji su nesposobni d a izraze svoje suštinske ljudske kvalitete.
Kapitalizam
K a o što s m o videli, otuđenje se javlja unutar kapitalističkog
sistema. Kapitalizam je, u suštini, dvoklasni sistem koji čine kapi
talisti i proletarijat. U t o m sistemu j e d n a klasa (kapitalisti) eksplo-
atiše drugu klasu (proletarijat). Ključ za razumevanje o b e klase leži
u o n o m e što M a r k s naziva sredstvima za proizvodnju. Kako samo
ime kazuje, to su stvari koje su n e o p h o d n e za proizvodnju (oruđa,
mašine, sirovine i fabrike). U kapitalizmu, sredstva za proizvodnju
posedujukapitalisti. Prema toma, akopripadnici proletarijata žele
da rade, oni moraju d a zakucaju na vrata kapitaliste i traže o d nje
ga d a ih zaposli. R a d n i c i m a je n e o p h o d a n pristup sredstvima za
proizvodnju, jer bez njih ne m o g u d a rade. N j i m a je takođe potre
ban novac d a bi preživeli u kapitalizmu, a kapitalisti i njega imaju
(kao i sposobnost d a g a neprekidno uvećavaju). Kapitalisti, dakle,
imaju sve o n o što je proletarijatu potrebno (sredstva za proizvod
nju, novac za nadnice), ali, šta radnici m o g u da i m p o n u d e zauz
vrat? Radnici imaju nešto što je kapitalistima n e o p h o d n o : radnu
sposobnost i vreme koje je n e o p h o d n o d a bi se radilo i proizvo
dilo. Kapitalista ne m o ž e d a proizvodi i ne m o ž e d a pravi novac
i profit bez proletarijata. Tako se dolazi d o sporazuma. Kapitali
sta o m o g u ć a v a proletarijatu pristup sredstvima za proizvodnju i
plaća m u nadnicu (visoku tek onoliko koliko je n e o p h o d n o d a bi
Kapitalizam - ekonomski sistem, najvećim delom sastavljen od kapitalista i

proletarijata, u kojem jedna klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu klasu
(proletarijat).
Sredstva za proizvodnju - predmeti koji su neophodni za proizvodnju (oru
đa, mašine, sirovine i fabrike).
Kapitalisti - klasa ljudi koji u kapitalizmu poseduju sredstva za proizvodnju i
stoga su u položaju da eksploatišu radnike.
Proletarijat - klasa ljudi koji moraju da prodaju svoje radno vreme kapitali
stima jer je to jedini način da pristupe sredstvima za proizvodnju.
proletarijat počeo da radi). Zapravo, Marks kaže da se radnicima

plaća nadnica za preživljavanje. To je suma taman dovoljna da bi
radnik mogao da preživi i izdržava porodicu i decu. Sistem je lu
kavo zamišljen, jer kada radnik onemoća i više ne bude mogao da
radi, njega će na poslu zameniti njegova deca. U zamenu za to,
proletarijat kapitalistima daje svoje radno vreme i sve proizvodne
sposobnosti i kapacitete koji se vezuju za to vreme.
Taj sporazum na prvi pogled izgleda pravedno: i kapitalisti
i proletarijat dobijaju ono što nemaju i što im je neophodno.
Međutim, po Marksovom gledištu, to predstavlja jedan nepra
vedan dogovor. Zašto je to tako? Da bi se došlo do odgovora
na to pitanje, potrebno je razumeti još jedan Marksov koncept
- radnu teoriju vrednosti. Marks smatra da sva vrednost dolazi
od rada. Proletarijat radi, kapitalisti ne rade. Kapitalisti mogu da
investiraju, planiraju, upravljaju, prave sheme itd., ali za Marksa
to nije rad. Marksova definicija rada glasi ovako: rad predstavlja
proizvodnju stvari iz sirovog materijala koji se nalazi u prirodi.
To može da sprovede samo proletarijat, iako u kapitalizmu si
rovine obezbeđuje kapitalista, a ne dirketno priroda. Najed-
nostavnije rečeno, pošto proletarijat radi, a kapitalista ne radi,
proletarijatu bi trebalo da pripadne praktično sve što proizađe iz
procesa proizvodnje, a kapitalisti skoro ništa.
Karl Marks
Biografska skica
Nakon što je diplomirao na Berlinskom univerzitetu, Marks je

počeo da piše za jedne radikalne liberalne novine i nakon deset
meseci postao njihov urednik. Međutim, vlada je uskoro zatvo
rila te novine zbog političkih stavova koji su u njima iznošeni.
Rani radovi koje je Marks objavio u tom periodu odslikavali
Nadnica za preživljavanje - nadnica koju kapitalista plaća radniku a koja je

taman tolika da radnik preživi i zasnuje porodicu, kako bi ga deca, kad
onemoća, zamenila na njegovom radnom mestu.
Radna teorija vrednosti — Marksova teorija po kojoj sva vrednost proizvoda
dolazi iz rada utrošenog u procesu proizvodnje, iz čega proizlazi da je
stvaralac vrednosti u kapitalizmu proletarijat.
su poziciju koja će voditi Marksa kroz
ceo život. U njima se moglo naći nešto
od demokratskih principa humanizma
i mladalačkog idealizma. On je odbacio
apstraktnost filozofije, naivno sanjare
nje komunista-utopista, kao i aktivnosti
koje su pozivale na ono što je on smatrao
preranom političkom akcijom. U odba
civanju tih aktivnosti, Marks je postavio
osnov za svoje životno delo.
R a z u m e se, situacija u kapitalističkom društvu upravo je

obrnuta. Kapitalista dobij a lavovski deo nagrade, a radnici nad
nicu k o j a i m jedva o m o g u ć a v a d a prežive. Proletarijat stoga
predstavlja žrtvu eksploatacije. Ironično je to d a ni kapitalisti,
ni radnici nisu svesni eksploatacije. I jedni i drugi su žrtve lažne
svesti. Radnici misle d a dobij aj u p o š t e n u n a d o k n a d u za urađeni
p o s a o ; kapitalisti misle d a su nagrađeni ne z b o g toga što eksplo-
atišu radnike, već z b o g toga što su p a m e t n i , što su m u d r o inve
stirali, što su izmanipulisali tržište, itd. Kapitalisti su prezauzeti
uvećanjem profita d a bi ikada bili u poziciji d a istinski razume-
j u eksploatišuću prirodu svog o d n o s a s radnicima. M e đ u t i m , za
razliku o d kapitalista, proletarijat je u stanju d a to shvati, deli-
m i č n o i zbog toga što je toliko eksploatisan i osiromašen d a više
ništa ne m o ž e d a prikrije realnost o n o g a što se dešava u kapita
lizmu. Rečeno M a r k s o v i m rečnikom, k u c n u ć e čas k a d a će prole
tarijat steći k l a s n u svest. Z a razliku o d proletarijata, kapitalisti
to n i k a d a neće biti u stanju.
Klasna svest preduslov je za revoluciju, a revoluciju p o t p o
maže dinamika kapitalizma. N a primer, u kapitalizmu se vodi sve
žešća borba za prevlast nad tržištem, cene se obaraju, a sve veći
broj kapitalista biva izbačen s tržišta i pretvara se u proletarijat.
Eksploatacija - u kapitalizmu, kapitalista dobija lavovski deo nagrade, a rad

nici nadnicu koja im jedva omogućava da prežive, iako bi po radnoj
teoriji vrednosti trebalo da bude obrnuto.
Lažna svest - u kapitalizmu, i proleteri i kapitalisti imaju lažnu svest o sebi,
o svom međusobnom odnosu i o načinu na koji kapitalizam funkcioniše.
Klasna svest - sposobnost klase, prvenstveno proletarijata, da prevazide lažnu
svest i istinski razume prirodu kapitalističkog sistema.
Naposletku, proletarijat će drastično narasti, d o k će se kapitalistička

klasa svesti na mali broj ljudi koji održava svoje pozicije zbog toga
što se pokazao sposobnim d a eksploatiše druge. K a d a ovako nara
stao proletarijat konačno dosegne klasnu svest i odluči d a stupi u
akciju, neće biti takmičenja, jer će mali broj kapitalista koji je preo
stao jednostavno biti zbačen s vlasti, nasilnim ili mirnim putem.
Ključni koncept
Eksploatacija
Po Marksu, kapitalizam po svojoj prirodi vodi do eksploatacije,

pogotovo do eksploatacije proletarijata ili radničke klase. Nje
gova razmišljanja o eksploataciji izvedena su iz njegove radne
teorije vrednosti, odnosno iz koncepta viška vrednosti. Višak
vrednosti deflniše se kao razlika između vrednosti proizvoda
kada se on proda na tržištu i vrednosti elemenata utrošenih
u njegovu proizvodnju (uključujući radnikov rad). Po radnoj
teoriji vrednosti, višak vrednosti, kao i celokupnu vrednost,
stvaraju radnici. On bi, sledsrveno tome, trebalo da pripad
ne njima. Međutim, u kapitalističkom sistemu lavovski deo
te vrednosti pripada kapitalisti. Stepen u kome kapitalista
zadržava višak vrednosti i upotrebljava ga za sopstvene cilje
ve (uključujući širenje svog kapitalističkog posla) jeste stepen
u kome kapitalizam predstavlja jedan sistem eksploatacije.
U živopisnoj metafori, Marks opisuje kapitaliste kao „vam
pire" koji sisaju rad proletarijata. Sto više proleterske „krvi"
kapitalisti isisaju, to će biti veći, uspešniji i bogatiji. Oni koji
zaslužuju da budu bogatiji (proletarijat) u kapitalizmu postaju
sve siromašniji, dok oni koji ne zaslužuju da prođu bolje (ka
pitalisti) postaju sve bogatiji.
K a p i t a l i z a m neće biti uništiten, a k o m u n i z a m neće m o ć i

d a nastane ukoliko proletarijat nešto ne p r e d u z m e . Proletari
jat m o r a d a p r e d u z m e k o n k r e t n u akciju, o n o što M a r k s naziva
Višak vrednosti — razlika između vrednosti proizvoda kada se on proda na

tržištu i vrednosti elemenata utrošenih u njegovu proizvodnju (uključu
jući tu i ljudski rad).
KLASICNE TEORIJE 67
praksisom. Nije dovoljno razmišljati o tome kako je kapitalizam

iskvaren ili stvarati velike teorije o tome kako će uskoro nestati;
ljudi moraju da izađu na ulice i dokrajče kapitalizam. To ne zna
či nužno da ljudi moraju da budu nasilni, već da ne mogu samo
sedeti u kućama zavaljeni u svoje fotelje i čekati da se kapitali
zam sam od sebe raspadne.
Komunizam
Marks nije sumnjao u to da će dinamika kapitalizma dove
sti do revolucije, ali posvetio je malo vremena opisu komunistič
kog društva koje bi trebalo da zameni kapitalizam. Po Marksu,
prioritet je da se razume način na koji kapitalizam funkcioniše i
da onda ta poruka nađe svoj put do proletarijata, pomažući mu
tako da stekne klasnu svest. Marks je bio kritičan prema veli
kom broju mislilaca koji su protraćili svoje vreme sanjareći o ne
kom budućem utopijskom društvu. Neposredan cilj trebalo je
da bude zbacivanje otuđujućeg i eksploatišućeg sistema. Onim
što dolazi nakon toga, bavićemo se kasnije, kada revolucija uspe.
Neki kažu da je taj nedostatak plana postavio temelje za debakl
komunizma koji je usledio u Sovjetskom Savezu i njegovim sate
litima krajem 20. veka.
Marks je imao nekoliko specifičnih ideja o budućnosti komu
nizma. Njih ćemo bolje shvatiti ako se načas vratimo Marksovim
osnovnim pretpostavkama o ljudskom potencijalu. Iz tih pretpo
stavki možemo da zaključimo da je komunizam društveni sistem
koji po prvi put omogućava izražavanje punog ljudskog potencija
la. Zapravo, komunizam je antisistem, svet u kome sistem nije ni
šta drugo nego skup socijalnih odnosa medu ljudima koji ga čine.
Marks je opisao tranzicionu fazu od kapitalizma ka komunizmu u
kojoj bi postojale šire strukture (na primer, diktatura proletarijata)
i koja bi uskoro bila zamenjena istinskim komunizmom. (Iskustvo
Sovjetskog Saveza posle revolucije 1917. godine pokazuje koliko
Praksis - ideja da ljudi, naročito proleteri, moraju da preduzmu konkretnu

akciju kako bi uspeli da prevazidu kapitalizam.
Komunizam - društveni sistem koji će ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji
omogućiti da izrazi svoj pun potencijal.
je ovo gledište bilo naivno, kao i to da nije bilo moguće eliminisati

šire strukture koje eksploatišu i otuđuju ljude.)
Marks je verovao da je komunizam sistem koji omogućava
ljudima da izraze svoju promišljenost, kreativnost i društvenost
koje su uvek postojale kao mogućnost, ali koje su u prethodnim
sistemima (na primer, feudalizam, kapitalizam) bile potiskivane i
uništavane. Komunističko društvo trebalo je da iskoristi i proši
ri tehnološke i organizacione mogućnosti kapitalizma, ali ne po
cenu ugrožavanja ljudske kreativnosti. Marks je komunističko
društvo zamišljao kao društvo u kome će tehnologija i organi
zacija čoveku omogućiti da bude ono što je, bar potencijalno,
oduvek mogao da bude.
Primena socioloških koncepata na savremeno društvo

Da li Marksova teorija ima bih kakav značaj
u postkomunističkom svetu?
Ima onih koji smatraju da je urušavanjem Sovjetskog Saveza

i njegovih savezničkih država kasnih osamdesetih godina 20.
veka, propao ne samo komunizam, već i Marksova teorija na
kojoj je on naizgled bio utemeljen. Smatralo se da će marksi
stička teorija konačno završiti na dubrištu propalih teorija.
Uistinu, ranih 90-ih godina mnogo se pričalo o kraju marksi
stičke teorije. Ipak, Marksova teorija, kao i mnoge druge neo-
marksističke teorije koje su iz nje izvedene (glava 5), ne samo
da su preživele prelaz iz 20. u 21. vek, već su danas, po mno
gim mišljenjima, značajnije i upotrebljivije nego ikad ranije.
Činjenica je da je Marks veoma malo rekao o komunizmu.
On je, zapravo, bio teoretičar kapitalizma. S padom sovjetskog
komunizma (i transformacijom kineskog komunizma u veo
ma živu kapitalističku privredu koja nastavlja da postoji s ko
munističkom državom), kapitalizam je slobodniji nego ikada
u poslednjih sto godina (od nastanka sovjetskog komunizma
1917. godine), da se zavuče u svaki kutak zemljine kugle.
U periodu između 1917. i 1989. godine komunizam je ogra
ničavao ekspanziju kapitalizma na različite načine. Prvo, veliki
broj država, uključujući neke od najvećih i najvažnijih, bile
su komunističke ili su bile u savezu s komunističkim blokom.
Kao rezultat toga, kapitalističkoj privredi bilo je teško ili čak

nemoguće da prodre u te delove sveta. Drugo, globalni sukob
između kapitalizma i komunizma, pogotovo hladni rat koji je
započeo ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, sprečio
je razvoj i globalno širenje kapitalizma. To se dogodilo zbog
toga što su veliki vojni troškovi napravljeni tokom hladnog
rata (na primer, u vreme Korejskog i Vijetnamskog rata) iscrpli
resurse koji su mogli da se uporrebe za ekspanziju kapitalizma.
Kako je komunizam brzo nestajao iz pamćenja ljudi (osim na
Kastrovoj Kubi i, barem retorički, u Kini) kapitalizam je oslo
bođen mnogih globalnih ograničenja i sada se ubrzano širi po
celoj zemljinoj kugli. To se najbolje vidi u bivšim komunistič
kim državama koje su postale ključne destinacije kapitalistič
kog ekspanzionizma. Zapadni kapitalisti užurbano su krenuli
u bivši sovjetski blok i tamo započeli svoje poslove. Isto se de
silo i u Kini, s tim što je tamo došlo do razvoja jedne poseb
ne domaće vrste kapitalizma. Zapravo, po nekim mišljenjima,
pitanje više nije da li će Kina smeniti SAD na mestu vodeće
kapitalističke zemlje, već kada će se to desiti.
Marks nije samo predvideo činjenicu da će kapitalizam postati
globalni fenomen, već i činjenicu da on to mora postati. Ka
pitalistički poslovi danas, mnogo više nego u Marksovo doba,
moraju da se šire ili, u suprotnom, propadaju. Otuda, oni ne
prekidno moraju da traže nova tržišta budući da stara postaju
sve manje sposobna da proizvedu nove poslove i uvećaju pro
fit. Marksova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila u 20.
veku zbog globalnog sukoba kapitalizma i komunizma (kao
i zbog drugih faktora kao što su dva razarajuća svetska rata).
Međutim, u poslednje dve decenije globalno širenje kapitaliz
ma, koje je Marks predvideo, ponovo se pojavilo.
Zbog toga su Marksove ideje, njegova analiza kapitalizma, a po
gotovo globalnog kapitalizma, danas relevantnije nego ikada ra
nije. Zapravo, neki od najvažnijih radova o globalizaciji napisani
su iz marksističke perspektive (vidi glavu 10). Time ne želimo
da kažemo da su Marksove ideje svete i nedodirljive. Mnoge od
njih su sumnjive, čak ponegde potpuno pogrešne, a neke moraju
da se promene, prilagode ili odbace. To, u stvari, mnogi današ
nji marksistički teoretičari i rade. Bez obzira na to, oni kao svoju
početnu poziciju uzimaju Marksove teorijske ideje o kapitalizmu
i nadograđuju se na njih da bi dodatno osvetlili globalni uspeh

kapitalizma kao posledicu propasti komunizma.
Da odgovorimo konačno i na pitanje koje se nalazi u podna
slovu ovog okvira: Marksove ideje danas su relevantnije više
nego ikada!
MAKSVEBER:
RACIONALIZACIJA DRUŠTVA
Ako je Karl Marks najvažniji mislilac sa stanovišta socijalne
misli u načelu, kao i sa stanovišta političkog razvoja s kraja 19.
veka, onda se može tvrditi da je njegov nemački kolega, Maks
Veber (1864-1920), najvažniji teoretičar sa stanovišta sociologi
je (drugi kandidat je Emil Dirkem). Veberova misao bila je veo
ma složena. Iako je nastala na početku 20. veka, ona je ugrađena
u temelje savremene sociologije. Njegov najznačajniji teorijski
doprinos nalazimo u konceptu sve veće racionalizacije zapadnog
društva. Taj koncept zasniva se na Veberovoj teoriji delanja, po
gotovo racionalnog delanja.
Društveno delanje
Veberova teorija društvenog delanja godinama je privlačila
veću pažnju od teorije racionalizacije, koja se danas smatra sre
dišnjom tačkom njegove teorijske orijentacije. Razlog za to je rad
jednog drugog klasičnog teoretičara, Talkota Parsonsa (s kojim
se srećemo u glavi 4). Naime, tridesetih godina dvadesetog veka
Parsons je američku publiku upoznao sa klasičnom evropskom
teorijom u celini, kao i s Veberovom teorijom posebno. On je to
učinio sa nizom sada uveliko prepoznatljivih predrasuda. Jedna
od njih je njegova vlastita teorija delanja koja ga je navela da pre-
naglasi značaj Veberove teorije delanja (koja je imala presudan
uticaj na ranu Parsonsovu teoriju).
Ponašanje i delanje
Veberova teorija delanja zasniva se na razlikovanju pona
šanja i delanja, koje je veoma značajno za sve sociologije sva
kodnevnog života (vidi glavu 6 ) . I ponašanje i delanje odnose
se na svakodnevne ljudske aktivnosti. Međutim, za razliku od
delanja, koje je posledica svesne namere, ponašanje nastaje bez
prethodnog razmišljanja. Ponašanje je usko povezano s bihevio-
rizmom, teorijskim pravcem koji je odigrao važnu ulogu u ra
zvoju socioloških teorija svakodnevnog života, a koji se uglav
nom povezuje sa psihologijom. Recimo, Veber bi sklanjanje ruke
s vrele ringle ili automatsko otvaranje kišobrana kada počne kiša,
nazvao ponašanjem, a ne delanjem. To otuda što su obe te rad
nje nesvesne, i više mehaničke.
Maks Veber
Biografska skica
Maks Veber rođen 2 1 . aprila 1864. godine u nemačkom gradu

Erfurtu, u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. Izražene
razlike koje su postojale medu njegovim
roditeljima ostavile su duboke posledice
kako na njegovu intelektualnu orijenta
ciju, tako i na njegov psihološki razvoj.
Veberov otac bio je birokrata koji je na-
predovao do relativno uticajne političke
pozicije. Pošto je pripadao političkom
establišmentu, zazirao je od svake aktiv
nosti ili idealizma koji bi zahtevali ličnu žrtvu ili bi ugrozili
položaj koji je zauzimao u sistemu.
Osim toga, Veberov otac bio je čovek koji je uživao u ovo
zemaljskim zadovoljstvima, što je bila samo jedna od mno
gobrojnih osobina po kojima se razlikovao od svoje supruge.
Naime, Veberova majka bila je predana kalvinistkinja, žena
Delanje - ljudski postupci koji nastaju svesno; ponašanje kome pojedinci pri
pisuju smisao i značenje.
Ponašanje - ljudski postupci koji se više ili manje javljaju nesvesno.
Biheviorizam — proučavanje ponašanja, uglavnom povezano s psihologijom.
koja je težila asketskom životu uveliko lišenom zadovoljstava

za kojima je žudeo njen muž. Njene brige bile su mahom ono-
zemaljske. Uznemiravale su je nesavršenosti koje su ukazivale
na to da nije predodređena za spasenje. Te nepremostive razli
ke među supružnicima prouzrokovale su tenziju u njihovom
braku. Same te razlike, ali i tenzija koje su one prouzrokovale,
ostavile su dubok trag na Veberu.
Pošto nije mogao da se ugleda na oba roditelja, Veber se još
kao dete suočio s jasnim izborom. U početku se činilo da se
odlučio za očev način života, ali se kasnije priklonio majči
nom. Ali, koji god izbor da je načinio, tenzija pruzrokovana
pottebom da bira između dve potpune suprotnosti, negativno
je uticala na Veberovu psihu.
Tokom osam godina provedenih na Berlinskom univerzitetu,
gde je doktorirao i postao advokat, Veber je finansijski zavisio
od svog oca. To mu je sve manje odgovaralo. Istovremeno, sve
više se priklanjao majčinim životnim vrednostima, a odbojnost
prema ocu postepeno je rasla. Vremenom je razvio jedan asket
ski način života, potpuno utonuvši u svoj rad. Tokom jednog
semestra, njegova radna navika ovako je opisana: „Nastavljao je
sa rigidnom radnom disciplinom, regulisao život časovnikom,
deleći dan na precizne delove posvećene različitim predmetima,
štedeo je na sebi svojstven način, večerajući u svojoj sobi pola
kilograma sirove, sitno iseckane govedine i četiri pečena jajeta".
Veber je, ugledavši se na svoju majku, postao asketa i opsesivni
radnik - ono što se danas naziva radoholičar.
Posvećenost poslu dovela je Vebera 1896. godine do položaja
profesora ekonomije na Hajdelberškom univerzitetu. Među
tim, 1897. godine, dok mu je univerzitetska karijera ubrzano
napredovala, Veber je imao žesroku raspravu s ocem, nakon
koje je otac uskoro umro. Ubrzo nakon toga, Veber počinje da
pokazuje simptome bolesti koji su završili nervnim slomom.
Cesto nesposoban da spava ili radi, on je narednih šest-se-
dam godina proveo u skoro potpunom kolapsu. Posle dugog
oporavka, neke od sposobnosti počele su da m u se vraćaju
1903, ali tek 1904. godine, kada je u S A D održao svoje prvo
predavanje posle šest i po godina, bio je spreman da se vra
ti aktivnom akademskom životu. Ubrzo nakon toga (1904. i
1905. godine), izdao je jedan od svojih najpoznatijih radova
Protestantska etika i duh kapitalizma. U tom radu, Veber je, na
teorijskom nivou, proglasio superiornost religije kojoj je pri
padala njegova majka. Mada lično nije bio religiozan, Veber je
veliki deo svog života posvetio proučavanju religije.
Budući da Vebera ponašanje nije interesovalo, on je svoju

pažnju usredsredio na delanje koje podrazumeva da se između
stimulusa i reakcije na stimulus odvija misaoni proces. Drugim
recima, Vebera su interesovale situacije u kojima ljudi pridaju
značenje svojim postupcima; interesovale su ga samo radnje ko
jima su akteri pripisivali neko značenje i smisao. Nasuprot tome,
ponašanje je vrsta radnje koja ne nastaje kao posledica prethodno
uspostavljenog značenja; ono se javlja bez prethodnog razmišlja
nja. Veberova definicija delanja glasi ovako: „To je ljudsko pona
šanje (bilo spoljašnje ili unutrašnje činjenje, uzdržavanje od rad
nje ili trpljenje), ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko
subjektivno značenje". A društvenim delanjem treba da se naziva
takvo delanje „koje se po smeranom značenju dovodi u vezu sa
ponašanjem drugih i u svom toku orijentisano je prema ovome".
Kako vidimo, ono što je važno jesu svesni procesi. Staviše, znače
nje koje ljudi pridaju situaciji mnogo je važnije za razumevanje
njihovih postupaka od stvarne situacije u kojoj su se našli.
Na teorijskom nivou, Vebera je interesovalo delanje jedne
osobe, ali ga je daleko više interesovalo delanje dve ili više oso
ba. Sociologija se najviše mora posvetiti pravilnostima u delanju
dvoje ili više pojedinaca. Iz te zainteresovanosti za društveno de
lanje, Veber je izveo svoju definiciju sociologije. To je nauka koja
hoće da razume i tumači društveno delanje i time objasni ono
što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama.
Zapravo, kada je Veber govorio o kolektivima (na primer,
kalvinisti, kapitalisti), on je tvrdio da se oni mogu posmatrati
samo kao rezultat delanja dvoje ili više pojedinaca. Samo ljudi
mogu delati. Zato se sociolozi moraju usredsrediti na aktere, a ne
na kolektive. Sociolozi mogu da govore o kolektivima, ali samo
iz praktičnih razloga. Kolektiv nije ništa više do skup pojedinač
nih aktera i delanja.
74 D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Vrste delanja
Veber je napravio, sada već čuvenu, razliku između četiri
vrste delanja. Afektivno delanje (koje Vebera nije preterano za
nimalo) je delanje koje je uzrokovano emocijama. To je neracio
nalno delanje. Na primer, afektivno postupate kada ošamarite
dete u naletu besa. Sledeće, takođe neracionalno, jeste tradici
onalno delanje, koje se javlja kada neka osoba dela po navici ili
u skladu s običajima (na primer, crkveno krštenje ili slava). Iako
je Veber pokazivao interesovanje za tradicionalno delanje (po
gotovo u vezi s tradicionalnom vlašću), njega su ipak, u skladu
s njegovim interesovanjem za racionalizaciju, daleko više zani
mali vrednosno-racionalno i ciljno-racionalno delanje.
Vrednosno-racionalno delanje javlja se onda kada akter
bira najpogodnije sredstvo za ostvarenje svoga cilja oslanjajući
se na skup nekih viših vrednosti. Iako taj izbor ne mora nužno
biti i najbolji, on je racionalan sa stanovišta vrednosnog siste
ma kojem akter pripada. Recimo, ako pripadate nekom kultu
čiji pripadnici veruju u ritual pročišćenja prethodnog obroka pre
nego što počnu sa narednim obrokom, onda taj ritual morate da
ponavljate prilikom svakog obeda, čak i ako bi vam pročišćenje
nanelo štetu, pa možda i upropastilo sledeći obrok. Takvo dela
nje racionalno je sa stanovišta vrednosnog sistema tog kulta.
Ciljno-racionalno delanje javlja se onda kada akter teži
ostvarenju cilja koji je sebi postavio; njegovo delanje nije odre
đeno nekim velikim vrednosnim sistemom. Umesto toga, ono je
određeno akterovom percepcijom okruženja u kojem se nalazi,
uključujući ljude i objekte u njemu. Drugačije rečeno, kada bira
najefikasnije sredstvo za ostvarenje svog cilja, akter mora uzeti
Afektivno delanje — neracionalno delanje koje je uzrokovano emocijama.
Tradicionalno delanje - delanje po navici ili u skladu s običajima.
Vrednosno-racionalno delanje — delanje koje se javlja kada akter najpogodni
je sredstvo za ostvarenje svog cilja bira oslanjajući se na skup nekih viših
vrednosti. Iako taj izbor ne mora nužno biti i najbolji, on je racionalan
sa stanovišta vrednosnog sistema kojem akter pripada.
Ciljno-racionalno delanje - težnja aktera da ostvari cilj koji je sebi postavio;
njegovo delanje nije određeno nekim velikim vrednosnim sistemom,
već percepcijom okruženja u kome se nalazi, uključujući i ljude i pred
mete u njemu.
u obzir situaciju u kojoj se nalazi. Na primer, kada na žurci pri-

metite osobu s kojom biste želeli da plešete, najpre morate da
odlučite koji je najbolji način da joj priđete, uzimajući u obzir
prirodu situacije (možda su na žurci samo parovi), objekte (mož
da će vam sto preprečiti put) i druge ljude (možda neko već ple
še s tom osobom). Uzimajući sve to u obzir, izabraćete najbolje
sredstvo da ostvarite svoj cilj i dobijete ples koji želite.
Pomenute četiri vrste delanja jesu idealni tipovi. Činjenica
je da se u stvarnosti retko može, ili se čak uopšte ne može, pro
naći delanje koje u potpunosti odgovara jednom od ovih ideal
nih tipova. Pre će biti da je svako delanje kombinacija dveju ili
više vrsta ideal-tipskih delanja.
Veber je ponudio jedan pristup za proučavanje društvenog
delanja i teorijsko oruđe za njegovo proučavanje. Mnogi sociolo
zi smatraju da je njegov rad veoma koristan.
Ključni koncept
Verstehen
Nemačka reč Verstehen znači razumevanje. U teoriji društvenog

delanja pojmom verstehen označava se nastojanje istraživača da
razume misaoni proces aktera, njegova značenja i motive, kao i
to kako oni utiču na delanje (ili interakciju) koje se proučava.
Veber je jasno naznačio da razumevanje nije ni lakši, ni manje
naučan metod od, recimo, eksperimentalnih metoda koje ko
riste bihevioristi. Za Vebera, razumevanje nije puka intuicija,
već sistematičan i temeljan metod proučavanja mišljenja i dela
nja. Zapravo, služeći se razumevanjem, istraživač je u prednosti
nad onima koji su uobrazili da su ozbiljni naučnici koji kori
ste pozitivističke metode. Prednost leži u činjenici da socio
lozi, zahvaljujući tome što je predmet njihovog proučavanja
čovek, mogu razumeti šta je to što se događa u svesti ljudi što
Razumevanje (nem. verstehen) - metodološka tehnika koja podrazumeva po
kušaj istraživača da razume misaoni proces aktera, njegova značenja i
motive, kao i to kako oni utiču na delanje (ili medudejstvo) koje se
proučava.
76 DžORDZ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
ih nagoni da se ponašaju na određeni način. Fizičar koji pro

učava nuklearne čestice nema mogućnost da razume te česti
ce. Zapravo, čestice se ne mogu razumeti na isti način na koji
se mogu razumeti ljudi. Za razliku od mišljenja i delanja koji
se metodom introspekcije mogu proučavati iznutra, čestice se
mogu proučavati isključivo spolja.
Ali, na koji način je ovaj metod, odnosno način razumevanja
aktera i delanja, povezan sa Veberovom grand-teorijom o odno
su između kalvinizma i duha kapitalizma. Postoji više odgovora
na ovo pitanje. Neki tvrde (ne bez osnova) da je Veber pokuša
vao da razume šta je to što se događa u svesti jednog kalviniste
što ga navodi da postupa na način koji doprinosi pojavi duha
kapitalizma. Međutim, drugi smatraju da je Veber razumeva-
nje koristio kao metod po kome je neophodno zamisliti se u
poziciji drugog. Sledstveno, da bi razumeli jednog kalvinistu,
neophodno je staviti se u njegov položaj i razumeti kulturni
kontekst u kome on živi, kao i to šta ga navodi da se ponaša na
kapitalistički način (po kome je trka za profitom najviša vred-
nost). U ovom slučaju, istraživač istražuje spoljašnje okruženje,
tj. kontekst aktera, a ne mentalni proces, tj. njegovu svest. Po
trećem gledištu, verstehen se bavi odnosom između individu
alnih mentalnih procesa i šireg kulturnog konteksta. Zapravo,
sva tri pristupa imaju jaku potporu. Međutim, jedna prihvatlji
va interpretacija glasila bi da je razumevanje metod analiziranja
delanja sa stanovišta individualnih mentalnih procesa.
Vrste racionalnosti
Dok Veberova teorija delanja počiva na tipologiji delanja
koju smo izložili u prethodnom odeljku, njegova šira teorija ra
cionalizacije počiva na tipologiji racionalnosti koju ćemo izložiti
u ovom odeljku. (Kako će se videti, te dve teorije delimično se
preklapaju.)
Veber razlikuje nekoliko vrsta racionalnosti. Praktična racio
nalnost je ono što svako od nas radi svaki dan kada pokušava da
stigne s jednog mesta na drugo. Uzimajući u obzir realne okolnosti
Praktična racionalnost — ono što svi svakodnevno radimo kada pokušavamo
da stignemo s jednog mesta na drugo.
KLASIČNE T E O R I J E 77
u kojima se nalazi, svako od nas pokušava da izađe na kraj s

postojećim teškoćama i pronađe najefikasniji način da ostvari
sopstvene ciljeve. Na primer, ako je put kojim obično idemo na
posao blokiran saobraćajnom nezgodom, krenućemo sporednim
putem. Ljudi koji žive na Zapadu nisu jedini koji se služe prak
tičnom racionalnošću, svi ljudi u svim društvima kroz istoriju
koristili su ovu vrstu racionalnosti.
Teorijska racionalnost podrazumeva sposobnost da se real
nost spozna kognitivno kroz razvoj apstraktnih koncepata. Dakle,
cilj je racionalno razumevanje sveta, a ne preduzimanje racional
nih radnji u njemu. Primena teorijske racionalnosti na saobraćaj
ne probleme podrazumevala bi angažovanje odgovarajućih struč
njaka, s ciljem da se dođe do dugoročnog rešenja saobraćajnih
zastoja. Kao i praktična, i teorijska racionalnost javlja se u svim
istorijskim društvima.
Vrednosna racionalnost, kao i praktična, podrazumeva di
rektno delanje. U ovom slučaju, izbor najpogodnijeg sredstva za
ostvarenje cilja vođen je višim vrednostima, a ne svakodnevnim
iskustvima i praktičnim mišljenjem. Ako, recimo, rituali u ne
kom plemenu nalažu da, pre nego što krenete u lov, morate da
zakopate koplje pod zemlju, onda to morate da uradite svaki put
pre nego što krenete u lov. Sa stanovišta praktične racionalnosti,
gubljenje vremena na zakopavanje koplja očigledno nije racio
nalno, ali, posmatrano sa stanovišta vrednosnog sistema pleme
na to jeste racionalno. Ono što se dešava u jednom plemenu (ili
jednom vrednosnom sistemu) nije ni manje ni više racionalno u
odnosu na ono što se dešava u nekom drugom. Prema tome, ako
jedno pleme od vas zahteva da pre lova zakopate koplje ispod
humke, a drugo da učestvujete u ritualnom kupanju, i jedno
i drugo je racionalno u svom kontekstu. Kao i prethodne dve,
i vrednosna racionalnost javlja se u svim civilizacijama i svim
istorijskim epohama.
Teorijska racionalnost - sposobnost da se realnost spozna kognitivno kroz

razvoj apstraktnih koncepata. Cilj je racionalno razumevanje sveta, a ne
preduzimanje racionalnih radnji u njemu.
Vrednosna racionalnost - izbor najpogodnijeg sredstva za ostvarenje cilja vo
den je višim vrednostima, a ne svakodnevnim iskustvima i praktičnim
mišljenjem.
Konačno, Veber se najviše bavio formalnom racionalnošću.

U ovom slučaju izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravili
ma, propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Tipičan
primer formalne racionalnosti jeste moderna birokratija u kojoj
pravila organizacije određuju najracionalniji smer delanja. Sled-
stveno, ako pravila nalažu da svaki put kada od opštine tražite
da vam izda izvod iz matične knjige rođenih morate da popu
nite šesnaest formulara, onda to ne možete da izbegnete čak ni
onda kada poznajete nekoga od zaposlenih u opštini. Nekome ko
ne radi u opštini to se može činiti neefikasnim i neracionalnim;
ipak, sa stanovišta opštinske birokratije, to je sasvim racionalno.
Za razliku od ostalih tipova racionalnosti, formalna racionalnost
javila se samo na Zapadu s pojavom industrijalizacije (iako danas
sve više postaje sastavni deo društvenih odnosa širom sveta).
Vebera je stoga prvenstveno interesovala formalana racio
nalnost. On je želeo da odgovori na pitanje zbog čega se ona
javila baš na modernom Zapadu, a ne na nekom drugom mestu,
u neko drugo vreme. To ga je navelo da proučava činioce koji su
pospešili racionalizaciju na Zapadu i prepreke koje su za nju po
stojale na svim drugim mestima. Glavna prepreka i glavni pod-
strek racionalizaciji jeste religija.
Protestantska etika i duh kapitalizma

Protestantizam je odigrao odlučujuću ulogu u rastu raciona
lizacije na Zapadu. Vebera je prvenstveno interesovala racionaliza
cija privrednog sistema, a najracionalniji privredni sistem svakako
je kapitalizam. Veber je smatrao da je kapitalizam racionalan na
različite načine, ali najviše zbog njegovog insistiranja na stvarima
koje se mogu meriti, što se najbolje vidi u načinu na koji se ka
pitalizam razvija, kao i u sve većoj upotrebi modernog računo
vodstva. Zbog toga je Veber svoju pažnju usmerio na odlučujuću
ulogu koju je protestantizam, a posebno kalvinizam odigrao u
pojavi kapitalizma. S druge strane, druge svetske religije, poput
Formalna racionalnost - izbor najpogodnijeg delanja zasniva se na pravilima,
propisima i zakonima koji se primenjuju na svakoga. Ta vrsta racional
nosti karakteristična je za moderni Zapad.
konfučijanizma u Kini ili hinduizma u Indiji, sprečile su da se

racionalizacija, a naročito kapitalizam, jave u tim društvima.
Vebera je prvenstveno interesovala kalvinistička protestant
ska etika. Kalvinsti su verovali u predestinaciju, to jest u to da
je unapred određeno da li će neko ići u pakao ili u raj. Iako nije
postojao nijedan način na koji bi kalvinisti direktno mogli uticati
na svoju sudbinu, postojali su određeni znaci na osnovu kojih su
mogli saznati da li su medu odabranima ili nisu. Jedan od glavnih
pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu. Zbog
toga su kalvinisti bili veoma zainteresovani da postignu poslovni
uspeh, što je podrazumevalo stvaranje većeg i profitabilnijeg po
sla. To je takode podrazumevalo da su kalvinisti novac, umesto da
ga troše na prolazna lična zadovoljstva, morali da štede i ponovo
ulažu u posao kako bi ga (posao) učinili još unosnijim. Na ovu,
ponekad bezobzirnu težnju za profitom, podsticalo ih je uvere-
nje da je njihova moralna dužnost da se ponašaju na takav način.
Takode, njima su pri ruci bili marljivi radnici koji su na sličan
način tražili znakove uspeha; a biti dobar radnik bio je jedan ta
kav znak. Konačno, kalvinističke preduzetnike nije mučilo to što
su, za razliku od svojih radnika, bili toliko uspešni. Uostalom, sve
je unapred određeno. Oni koji nisu medu spašenima, neće biti
uspešni. Ako među radnicima ima onih koji će biti spašeni, pros-
periraće ekonomski. Bio je to jedan izuzetno ohrabrujući sistem
za one koji su već stekli bogatstvo ili težili da ga steknu.
Sva ta uverenja o ekonomskom uspehu među kalvinistima
vodila su do protestantske etike. Veber je protestantsku etiku po
vezao s duhom kapitalizma, sistemom ideja koji je konačno do
veo do stvaranja kapitalističkog privrednog sistema. U različitim
Protestantska etika — budući da su verovali u predestinaciju, kalvinisti nisu
mogli da znaju da li će ići u pakao ili u raj niti su direktno mogli da uti
ču na svoju sudbinu. Međutim, postojali su određeni znaci na osnovu
kojih su mogli saznati da li su medu spašenima ili nisu. Jedan od glav
nih pokazatelja da pripadaju spašenima bio je uspeh u poslu.
Duh kapitalizma - na Zapadu, za razliku od drugih delova sveta, motiv ljudi
da postignu ekonomski uspeh nije bila pohlepa već moralni sistem koji
je isticao neprekidnu težnju ka ekonomskom uspehu. Duh kapitalizma
sadtži niz komponenti uključujući racionalnu i sistematičnu težnju za
profitom, štedljivost, tačnost, čestitost i sticanje novca kao legitimno
i samo sebi cilj.
delovima sveta i u različitim istorijskim epohama ljudi su težili

postizanju ekonomskog uspeha, ali na modernom Zapadu nji
hov motiv nije bila pohlepa, već moralni sistem koji je isticao
ekonomski uspeh. Težnja za profitom bila je odvojena od mo
ralno sumnjive pohlepe i usmerena prema duhu koji se smatrao
moralno ispravnim.
Duh kapitalizma podrazumeva više elemenata uključujući i
nama najinteresantniju racionalnu i sistematičnu težnju za profi
tom. Druge ideje povezane s duhom kapitalizma uključuju štedlji
vost, tačnost, čestitost i sticanje novca kao legitimnu radnju koja je
cilj samoj sebi. Iznad svega, neprekidno uvećavanje bogatstva i eko
nomski prosperitet smatrani su dužnošću ljudi. Duh kapitalizma
više nije bio pitanje lične ambicije, već je postao moralni imperativ.
Očigledna veza koja postoji između protestantske etike i
duha kapitalizma ogleda se u tome što je protestantska etika po
mogla razvoj kapitalizma. Dokaz za tu tvrdnju Veber je pronašao
proučavajući one evropske države u kojima koegzistira više reli
gija. Otkrio je da su lideri privrednog sistema u ovim državama
- poslovni lideri, posednici kapitala, visokokvalifikovani radnici
i tehnički naprednije i poslovno obučeno osoblje - u ogromnoj
većini bili protestanti. To je značilo da je protestantizam odigrao
značajnu ulogu u izboru tih zanimanja i, obrnuto, da druge religi
je nisu uspele da stvore idejne sisteme koji bi podsticali ljude da se
bave ovim pozivima. Drugim rečima, katoličanstvo nije stvorilo, a
nije ni moglo da stvori, duh kapitalizma. Zapravo, katoličanstvo je
sprečavalo razvoj takvog duha. U tom pogledu, ono se na Zapadu
nije razlikovalo od konfučijanizma i budizma na Istoku.
Konfučijanizam, hinduizam i kapitalizam

Kina je, kao i Zapad, imala preduslove za razvoj kapitalizma,
uključujući tu tradiciju jake želje za prisvajanjem i bezobzirnog ta
kmičenja. Kinezi su imali razvijenu proizvodnju i ogromnu radnu
sposobnost. Postavlja se pitanje zašto Kina, sa svim ovim i drugim
prednostima na svojoj strani, nije podlegla sveobuhvatnom pro
cesu racionalizacije, ili još konkretnije, zašto se u Kini nije razvio
kapitalizam? Iako su neki elementi kapitalizma u Kini bili prisutni
(zajmodavci, poslovni ljudi), nedostajalo joj je tržište i drugi raci

onalni elementi kapitalizma. Postoje brojni razlozi zbog kojih su
Kinezi propustili razvoj kapitalizma, ali glavni razlog Veber je vi
deo u konfučijanizmu i njegovim karakteristikama.
Konfučijanizam je kao preduslov za sticanje položaja i zado-
bijanje statusa isticao knjiško obrazovanje. Na ceni je bio prosve-
ćen i načitan čovek. Takode, cenile su se bistrina i dosetljivost.
Konfučijanci nisu vrednovali rad i prepuštali su ga potčinjenima.
Iako se bogastvo cenilo, smatralo se neprihvatljivim raditi za nje
ga. Konfučijanci su bili nezainteresovani za privredu i privred
ne aktivnosti. Aktivno učešće u poduhvatima čiji je cilj sticanje
profita smatralo se moralno sumnjivim i neprikladnim za jednog
konfučijanskog vlastelina. Osim toga, konfučijanci nisu bili ori-
jentisani ka bilo kakvoj vrsti promene, uključujući tu i ekonom
sku promenu. Cilj konfučijanizma bilo je održavanje postojećeg
stanja. Možda je još važnije to što nije bilo nikakve napetosti
između religije konfučijanaca i sveta u kojem su konfučijanci
živeli. Stoga nije bilo potrebe za preduzimanjem mera koje bi re
sile tu napetost. Nasuprot tome, u kalvinizmu je tenzija između
predestinacije i želje da se zna nečija sudbina dovela do ideje da
uspeh u poslu može biti znak spasenja i razrešenja te tenzije.
Hinduizam je u Indiji takode predstavljao prepreku racio
nalizaciji i kapitalizmu. Na primer, hinduisti veruju da su ljudi
rođeni u onoj kasti (nepromenljiv položaj u sistemu društvene
stratifikacije) koju su zaslužili vrlinama svog ponašanja u pret
hodnom životu. Vernom privrženošću ritualu kaste, hindu ver-
nici stiču zaslugu za sledeći život. Spasenje treba dostići vernim
poštovanjem pravila. Inovacije, naročito u oblasti privrede, nisu
mogle voditi u višu kastu u sledećem životu. Aktivnost u ovom
svetu nije smatrana bitnom, jer je ovaj svet samo prolazno prebi
valište i prepreka duhovnom istraživanju hinduista.
Strukture vlasti i racionalizacija

Racionalizacija se kao tema provlači kroz mnoge aspekte
Veberovog rada, ali mi ćemo je izučavati u domenu vlasti. Vlast
je legitimna dominacija, tj. dominacija zasnovana na pristanku.
Postavlja se pitanje: šta daje legitimitet nekim ljudima da izdaju

naredbe koje će drugi ljudi verovatno slediti? Postoje tri osnove
legitimiteta vlasti: tradicija, harizma i legalnost. Držeći se svo
je teorije racionalizacije, Veber je predvideo dugoročni trend u
pravcu trijumfa racionalno-legalne vlasti.
Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju sledbenika da su
neki ljudi (na osnovu porodičnih, plemenskih ili rodbinskih veza)
od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Vode tvrde da su oni pravi
predstavnici svetih i prastarih pravila i sila, a sledbenici u to ve-
ruju. Različiti oblici tradicionalnog autoriteta uključuju vladavinu
starijih, vladavinu naslednih voda i si. Veber je i feudalizam sma
trao jednom vrstom tradicionalne vlasti. Strukture tradicionalne
vlasti nisu racionalne i sprečavaju nastanak racionalizacije. Mada
se u savremenom svetu još uvek mogu naći ostaci tradicionalne
vlasti (pogotovo u manje razvijenim društvima), ona je uglavnom
nestala ili postala nevažna. Engleska monarhija primer je ostatka
tradicionalne vlasti koja očigledno nema nikakvu moć.
Ključni koncept
Idealni tip i birokratija
Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata, a je

dan od najvažnijih je koncept idealnog tipa. Treba odmah na
glasiti da Veber pod idealnim tipom nije podrazumevao neku
vrstu utopijske ili najbolje* moguće pojave. On je idealan u tom
smislu što predstavlja jednostrano preuveličavanje uglavnom ra
cionalnih komponenti određene pojave. Takva jednostrana pre
uveličavanja postala su koncepti koje je Veber koristio za analizu
društva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama.
Tradicionalna vlast — vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika da su
neki ljudi od pamtiveka ovlašćeni da vladaju. Vode tvrde da su oni pravi
predstavnici svetih i prastarih pravila i sila, a sledbenici u to veruju.
Idealni tip - jednostrano prenaglašavanje uglavnom racionalnih komponenti
određene pojave, koje služi kao koncept koji se koristi za analizu druš
tva u svim njegovim istorijskim i savremenim varijantama. Idealni tip je
jedinica mere koja se koristi za poređenje posebnih primera društvenih
fenomena bilo da se oni nalaze u različitim kulturama ili u različitim
vremenskim periodima.
KLASIČNE TEORIJE
83
Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi

tih primera društvenih fenomena bilo da se oni nalaze u razli
čitim kulturama ili u različitim vremenskim periodima.
Jedan od najpoznatijih Veberovih idealnih tipova je idealni tip
birokratije. Ovo su njegove glavne karakteristike:
1. Činovnici su lično slobodni, ali se pokoravaju objektivnim
službenim dužnostima.
2. Oni se postavljaju (a ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerar
hiji sa strogo određenim kompetencijama.
3. Svaka služba ima obavezu i ovlašćenje da izvršava svoje duž
nosti, kao i sredstva prinude pomoću kojih može da izvrši
svoje obaveze.
4. Svaki službenik ima stručne kvalifikacije koje se proveravaju
ispitom i dokazuju diplomom. „,
5. Činovnci se odnose prema svojoj službi kao prema jedinom
i glavnom zanimanju.
6. U svom radu, službenici imaju sredstva za upravljanje, ali ih
ne poseduju.
7. Službenik ne može prisvojiti službenu poziciju.
8. Najveći deo pravila kojima se reguliše birokratski aparat
(odluke, pravila, norme) u pisanom su obliku.
Nijedan idealni tip, pa ni ovaj, nigde nije u potpunosti ostva
ren. Iako ga je Veber stvarao po ugledu na birokratiju kakva
postoji na modernom Zapadu, čak ni tamo nijedna konkretna
organizacija ne poseduje sve te karakteristike u zadovoljava
jućem obimu (tj. u obimu koji bi dopustio da tu organizaci
ju nazovemo idealnim tipom). Veber je ovaj idealni tip (kao
i sve ostale) koristio za istorijsko-uporednu analizu, u ovom
slučaju, organizacionih, odnosno birokratskih oblika. Veber je
uporedio birokratsku organizaciju sve tri vrste vlasti i zaključio
kako organizacije koje se povezuju s tradicionalnom i hariz-
matskom vlašću ne poseduju mnoge od tih karakteristika; one
nisu birokratije i ne funkcionišu ni približno tako dobro kao
birokratske ustanove racionalno-legalne vlasti.
Idealni tip takode se može koristiti za poredenje konkretnih
organizacija u savremenom svetu u smislu stepena u kome od
govaraju idealnom tipu. Istraživač može koristiti idealni tip da
bi precizno odredio kolika su odstupanja od idealnog tipa, a
zatim pokušati da objasni ta odstupanja. Razlozi zbog kojih
84 D Ž O R D Ž R i c E R - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI
konkretne organizacije ne zadovoljavaju idealni tip mogu biti

raznovrsni. To su dezinformacija, strateške greške, logičke za
blude, emotivni činioci ili, jednostavnije rečeno, bilo koja ira
cionalnost koja je sastavni deo organizacije.
Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu

zetnu svetost, hrabrost ili primeran karakter vođe. Ta ideja očigled
no sadrži, sada čuveni, koncept harizme. Harizmatična osoba je
ona osoba za koju se veruje da poseduje vanserijske ili nadljudske
sposobnosti. Iako u svakodnevnoj upotrebi ovim terminom opisu
jemo izuzetne osobine neke osobe, Veber je naglašavao to da drugi
definišu osobu kao harizmatičnu. To vodi do važnog zaključka da
neko ne mora imati nikakve vidljive izuzetne osobine da bi ga drugi
definisali kao harizmatskog vođu. Za Vebera, harizma je jedna veo
ma važna revolucionarna snaga. Kroz istoriju, harizmatske vođe se
ističu i svrgavaju tradicionalne, čak i racionalno-legalne strukture.
Bitno je zapamtiti da harizmatska vlast nema racionalne
osnove (ona, kao i religija, počiva na veri ljudi), pa je stoga ne
pogodna za svakodnevne zahteve upravljanja društvom. Zapra
vo, to gotovo odmah postaje jasno i sledbenicima harizmatskog
vode. Ubrzo nakon dobijanja vlasti, njegovi sledbenici preduzi-
maju niz mera koje imaju svrhu da osposobe režim za obavljanje
uobičajenih upravljačkih poslova. Oni to rade kroz proces koji
je Veber nazivao rutinizacija harizme. Drugim recima, vođini
sledbenici teže da preoblikuju izuzetne i revolucionarne karak
teristike svog režima kako bi on uspešnije mogao da obavlja sva
kodnevne poslove. Oni to, takode, rade da bi se pripremili za
dan kada će harizmatski vođa otići s političke scene i omogućiti
im da ga naslede. Ako ne preduzmu te mere, izgubiće vlast čim
Harizmatska vlast - vlast koja se legitimise verovanjem sledbenika u izuzetnu

svetost, hrabrost ili natprirodni karakter vode.
Harizma - izuzetne (natprirodne) osobine koje drugi pripisuju nekoj osobi. Ta
osoba ne mora zaista posedovati te osobine da bi bila tako definisana.
Rutinizacija harizme - pokušaj sledbenika harizmatskog vladara da preobli
kuju izuzetne i revolucionarne karakteristike svog režima kako bi on us
pešnije mogao da obavlja svakodnevne poslove. Sledbenici pribegavaju
rutinizaciji i da bi se pripremili za dan kada će harizmatski voda otići s
političke scene i omogućiti im da ga naslede.
Kl_A5ICNE TEORIJE 85
vođa umre. Prema tome, sledbenici se nadaju da će procesom

rutinizacije uspeti da harizmu prenesu na pristalice ili upravljač
ku organizaciju koju čini grupa pristalica.
Tu se javlja jedna velika protivrečnost. Pokušavajući da ru-
tinizuju harizmu, vođini naslednici učiniće sve što je potrebno
kako bi omogućili funkcionisanje harizmatske vlasti na dnev
nom nivou i njen nastavak i nakon vođine smrti. Ali, ako uspeju
u tome, potkopaće same temelje harizmatske vlasti - više neće
biti izuzetni ili ih sledbenici neće posmatrati na taj način. Kako
vidimo, uspešna rutinizacija harizme na kraju uništava samu ha
rizmu i vlast je na putu da se preobrazi u jedan od preostala dva
oblika vlasti - racionalno-legalnu ili tradicionalnu.
Kao što smo rekli, harizmatska vlast je jedna revolucionarna
snaga. Ona funkcioniše tako što menja ljude iznutra; oni menja-
ju način svog razmišljanja i odlučuju se da prate harizmatskog
vođu, misleći da on može da reši sve društvene probleme. Mada
je harizma važna revolucionarna snaga, ona bledi u poređenju
s onim što Veber smatra najvažnijom revolucionarnom snagom
u istoriji - sve većom racionalizacijom i nastankom racionalno-
-legalne vlasti. Racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom
da je vodstvo svoj položaj steklo pridržavajući se niza kodifikova-
nih pravila i propisa. Primer racionalno-legalne vlasti jeste pred-
sednik SAD; njegova vladavina legitimise se činjenicom da je
pobedio na izborima i dobio najviše glasova elektorskog koledža.
Dok harizma menja način na koji ljudi razmišljaju - menja ih
iznutra - racionalizacija menja ljude spolja, menjajući strukture u
kojima žive. Najvažnija struktura povezana s racionalno-legalnom
vlašću jeste moderna birokratija (vidi ključni koncept Idealni tip i
birokratijd). I ostali oblici vlasti imaju svoje organizacije, ali one ne
mogu da se porede s birokratijom i nemaju ni približan uticaj na
ljude kao birokratija. Birokratija je bila toliko važna za Vebera da
ju je on smatrao ne samo središnjom tačkom racionalno-legalne
vlasti, već i modelom za proces racionalizacije na Zapadu. Veber
je birokratiju opisivao ne samo kao racionalnu, već i kao moćnu
strukturu. Ona vrši snažnu kontrolu kako nad onima koji rade
Racionalno-legalna vlast - racionalno-legalna vlast legitimise se činjenicom

da je vodstvo svoj položaj steklo tako što se pridržavalo niza kodifikova-
nih pravila i propisa.
86 DžORDZ RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
u birokratiji, tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga

ma. Birokratija predstavlja vrstu kaveza koji menja način na koji
ljudi razmišljaju i postupaju. Jednom rečju, ona bitno utiče na
društveno ponašanje.
Veber je smatrao da racionalizacija ima odlike kaveza. Nema
sumnje u to da racionalizacija, i uopšte racionalno-legalna vlast
donose sa sobom niz pogodnosti za društvo, ali Veber je bio ve
oma svestan problema koji su povezani s njima. Veberovu teori
ju, zapravo, usko vezujemo za koncept gvozdenog kaveza racio
nalizacije - sliku moćne strukture nalik kavezu iz koje je skoro
nemoguće pobeći. To je bio način na koji je Veber razmišljao o
porastu racionalizacije na Zapadu. On je cenio uspehe raciona
lizacije, ali je bio razočaran sve većom kontrolom koju je ona
imala nad ljudima. Veber se plašio da će širenjem racionalizacije
na sve veći broj delova društva, ljudi sve teže moći da pobegnu u
delove društva koji nisu racionalizovani. Ljudi će se naći zaklju
čani u gvozdenom kavezu racionalizacije.
Veber nije smatrao da samo racionalizacija osvaja Zapad, već
da to čini i racionalno-legalna vlast. Ona je uspešnija od tradicio
nalne vlasti koja joj, vremenom, mora ustupiti mesto. Harizmatske
revolucije javljaće se i dalje, ali jednom rutinizovana, organizacija
harizmatske vlasti slaba je u poredenju s racionalnom birokrati-
jom. Jednom kada se rutinizuje, harizma biva uništena, a struktu
ra vlasti je na putu da prede u neki drugi oblik. Iako taj novi oblik
može biti tradicionalna vlast, veća je verovatnoća da će na moder
nom Zapadu to biti racionalno-legalna vlast. Pored toga, kada se
moderni harizmatski pokreti jave, sve je veća verovatnoća da će
naići na gvozdeni kavez racionalizacije i racionalno-legalne vlasti.
Taj kavez, osim što „zaključava" ljude, postaje sve nepropustljiviji
na spoljne nasrtaje i sve sposobniji da harizmatskog vodu i gomilu
koja ga sledi drži podalje od sebe. Kao posledica toga, u moder
nom svetu harizmatski tip vlasti i tradicionalni tip vlasti sve manje
odgovaraju zahtevima modernog društva i imaju sve manje izgle
da da se održe. Racionalno-legalna vlast, racionalizacija i gvozdeni
kavez racionalnosti jesu ono što pobeduje.
Gvozdeni kavez racionalizacije - moćna, nevidljiva sila organizovanja društve

nih oblika (pogotovo organizacija) nalik kavezu iz koje je skoro nemogu
će pobeći, a koja utiče na društvene odnose i društveno ponašanje.
«LASICNE TEORIJE 87
Sažetak
1. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke, veoma am

biciozne pokušaje da se ispriča priča o velikom vremenskom od-
sečku ljudske istorije i/ili o velikom delu društva.
2. Teorija Emila Drikema bavi se promenljivom prirodom podele
rada i prelaskom iz mehaničke solidarnosti u organsku solidar
nost.
3. Osnovni činilac u toj transformaciji jeste promena u dinamičkoj
gustini društva.
4. Prelazak iz mehaničke solidarnosti u organsku solidarnost praćen
je drastičnim slabljenjem kolektivne svesti.
5. Pokazatelj te promene jeste transformacija krivičnog prava u re-
stitutivno pravo.
6. Glavna patologija koja se vezuje za organsku solidarnost i njenu
slabu kolektivnu svest jeste anomija.
7. Teorija Karla Marksa bavi se istorijskim korenima kapitalizma,
samim kapitalizmom i priželjkivanim prelaskom u komunizam.
8. Marksova kritika kapitalizma zasniva se na nizu pretpostavki o
ljudskom potencijalu. Razvoj tog potencijala sprečava kapitalizam
koji vodi do otuđenja, pogotovo do otuđenja među radnicima.
9. Kapitalizam je, u suštini, dvoklasni privredni sistem u kome jed
na klasa (kapitalisti) poseduje sredstva za proizvodnju, a druga
klasa (proletarijat) mora da prodaje svoje radno vreme da bi ima
la pristup tim sredstvima.
10. Marks prihvata radnu teoriju vrednosti, po kojoj sva vrednost pro
izvoda dolazi iz rada utrošenog u njegovu proizvodnju. Sledstveno
tome, on zaključuje kako kapitalisti eksploatišu proletarijat.
11. Proletarijat i kapitalisti nisu u stanju da vide tu realnost zbog laž
ne svesti. Međutim, proletarijat će naposletku uspeti da dosegne
klasnu svest i shvati na koji način funkcioniše kapitalizam.
12. D a bi se kapitalizam zbacio, proletarijat mora da preduzme kon
kretnu akciju, ono što Marks naziva praksisom.
13. Komunizam je društveni sistem koji po prvi put omogućava
puno izražavanje ljudskog potencijala.
14. Maks Veber pravio je razliku između četiri tipa racionalnosti -
praktične, teorijske, vrednosne i formalne - ali se najviše bavio
formalnom racionalnošću, odnosno načinom na koji je njena do
minantnost vodila do racionalizacije Zapadnog društva.
88 D20RDŽ RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
15. Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za

pada, pogotovo racionalizaciji privrede. O n a je bila presudan či
nilac u razvoju duha kapitalizma i, konačno, uspona kapitalistič
kog privrednog sistema.
16. Veber je takode proučavao činioce koji su unutar konfučijanizma u
Kini i hinduizma u Indiji sprečavali racionalizaciju i kapitalizam.
17. Veber je razlikovao tri tipa vlasti - tradicionalnu, harizmatsku,
racionalno-legalnu - i tvrdio kako je ova poslednja u savreme-
nom društvu najdominantnija vrsta vlasti.

Barns, H . E. (1982). Uvodu istoriju sociologije 1-II. Beograd: B I G Z .
Veber, Maks (1976). Privreda i društvo 1 i 2. Beograd: Prosveta.
Veber, Maks (1997). Sabrani spisi iz sociologije religije I—III. Sremski
Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Veber, Maks (1998). Duhovni rad kao poziv. Sremski Karlovci: Izda
vačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Dirkem, Emil (1963). Pravila sociološkog metoda. Beograd: Savremena
škola.
Dirkem, Emil (1972). O društvenojpodeli rada. Beograd: Prosveta.
Dirkem, Emil (1982). O religioznim oblicima društvenog života. Beo
grad: Prosveta.
Dirkem, Emil (1997). Samoubistvo. Beograd: B I G Z .
Đurić, Mihajlo (1987). Sociologija Maksa Vebera. Zageb: Naprijed.
Gidens, Entoni (1996). Dirkem. Beograd: X X v e k .
Comte, August (1989). Kurs pozitivne filozofije. Nikšić: Univerzitetska
riječ.
Korać, Veljko (1987). Marksovo shvatanje čovjeka. Zagreb: Naprijed.
Marinković, Dušan [priredio] (2008). Emil Dirkem 1858-2008. Novi
Sad: Mediterran Publishing.
Marks, Karl. Kapital, (bilo koje izdanje)
Marks, Karl. Prilog kritici političke ekonomije, (bilo koje izdanje)
Mimica, Aljoša (1992). O radikalskoj sociologiji. Niš: Gradina.
Minoa, Zorž (2008). Istorija samoubistava, dobrovoljna smrt u zapad
nom društvu. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Cvjetičanin V. i Supek R. (2003). Emil Dürkheim i francuska sociološka
škola. Zagreb: Naprijed.
Weber, Maks (1989). Metodologija društvenih znanosti. Zagreb: Globus.
Weber, Maks (1968, 1989). Protestantska etika i duh kapitalizma. Sa
rajevo: Veselin Masleša.
GLAVA 3
KLASIČNE TEORIJE (2)
Georg Zimi: Narastajuća tragedija kulture

Torsten Vehlen: Kontrola biznisa nad industrijom
Džordž Herbert Mid: Socijalni biheviorizam
Sažetak
Ova glava predstavlja nastavak prethodne glave i bavi se
radom druga tri glavna klasična teoretičara. Prvi, Georg Zimi
predstavlja nesporan izbor jer se sve više smatra, s Marksom, Ve-
berom i Dirkemom, jednim od osnivača i najvažnijih autora kla
sične sociološke teorije. Izbor druga dva teoretičara atipičan je i
kontroverzan. Torsten Veblen je Amerikanac i uglavnom se bavio
ekonomijom. Međutim, on zaslužuje da se svrsta u red velikih
klasičnih socioloških teoretičara zato što je: (1) stvarao ideje koje
su takođe bile sociološke; (2) razvio grand-teoriju ekonomskih
promena koja je po svom usmerenju i obimu slična ostalim teo
rijama klasičnih teoretičara (od kojih su svi imali da kažu pone
što o ekonomiji); (3) anticipirao da će u kasnom 20. veku doći
do transformacije privrede koja je bila definisana proizvodnjom
u privredu koja se definiše potrošnjom. Još jedan Amerikanac,
Džordž Herbert Mid, predstavlja takode pomalo neobičan izbor
za raspravu u ovoj glavi. Iako se Mid manje od drugih bavio ve
likim socijalnim promenama i problemima svog vremena, on je
stvorio teoriju koja je omogućila neuporediv uvid u individual
nu svest (uključujući „svest" i „sopstvo"), delanje i interakciju.
GEORG ZIML: NARASTAJUĆA

TRAGEDIJA KULTURE
Georg Zimi (1858-1918) još jedan značajan nemački soci
jalni teoretičar. Zimi je smatrao da je izučavanje tragedije kulture
prvi zadatak sociologa. Međutim, pre nego što dođemo do tog
problema, moramo se pozabaviti nekim osnovnim konceptima
Zimlove teorije.
90 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN
Asocijacija
Iako je Georg Zimi tvorac jedne važne grand-teorije o tra
gediji kulture, njegova rana, a donekle i kasnija slava, zasnivaju
se na njegovim teorijama svakodnevnog života. Zapravo, Zimla
su, više nego ostale klasične mislioce, zanimala naizgled banalna
svakodnevna ponašanja, kao što su zajednička večera više ljudi,
traženje uputstava od drugih ili oblačenje da bi se udovoljilo dru
gima. Te oblike interakcije Zimi naziva asocijacijama; njihova
svrha je da povezu ljude jedne s drugima. (Otuda bi se asocijacija
mogla prevesti još i kao povezivanje.) Asocijacije se neprekidno
stvaraju, razrađuju, nestaju, a zatim zamenjuju drugim oblicima
asocijacije. Za Zimla, ti oblici asocijacije predstavljaju samo de-
liće društvenog života koje treba proučavati mikroskopski. Ovaj
deo Zimlove teorije jasno se može razgraničiti od njegovih raz
mišljanja o tragediji kulture.
Zimi je, poput Vebera, pokušao da definiše sociologiju kao
studiju o svakodnevnom životu: sociologija treba da proučava
društvo, a društvo nije ništa drugo do zbir individualnih inte
rakcija koje ga čine.
Forme i tipovi
Zimi je napravio bitnu razliku između formi interakcije i
tipova učesnika u interakcijama. (Otuda se ponekad njegova te
orija naziva formalizam.) Ljudi se svakodnevno suočavaju s ve
likim i zbunjujućim mnoštvom interakcija i s još većim brojem
učesnika u njima. Da bi uspešno izašli na kraj s tom konfuzijom,
ljudi društveni svet svode na mali broj formi interakcija i tipova
učesnika u interakcijama. Prisetimo se primera žurke iz glave 2
i velikog broja interakcija koje se na njoj odvijaju. Kada vas neko
pita: „Sta te je dovelo na ovakvu žurku?", tu formu interakcije
možete protumačiti na najmanje dva načina: kao običan „zahtev
Asocijacija - po Zimlu, odnosi medu ljudima, ili interakcija.
Forme - obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliko i zbunjujuće
mnoštvo interakcija, kako bi lakše izašli s njima na kraj.
Tipovi - obrasci koje ljudi i naučnici primenjuju na veliki broj učesnika u
interakcijama, kako bi ih sveli na ograničen broj kategorija.
za informacijom" ili kao „želju da se započne odnos". Ako ste

raspoloženi da započnete jedno novo poznanstvo, odgovorićete:
„Šansa da upoznam nekoga poput tebe". Ako mislite da bi osoba
koja vas je to pitala mogla da vam dosađuje, odgovorićete joj:
„Autobus gradskog saobraćaja". Dakle, pošto se oko nas odvija
veliki broj interakcija, uvek težimo da ih redukujemo na ograni
čen broj formi, kako bismo lakše izašli s njima na kraj.
Isti proces se ponavlja kada treba da izađemo na kraj s veli
kim brojem ljudi s kojima potencijalno možemo stupiti u inte
rakciju. Da bismo što više olakšali susrete s njima, redukujemo
ih na ograničen broj tipova učesnika u interakcijama. Na žur-
ci nas neko koga nikada ranije nismo sreli i neko o kome ništa
konkretno ne znamo pita zašto smo tu. Kako da odgovorimo
nekome koga ne poznajemo? Tako što ćemo, pre nego što odgo
vorimo, tu osobu svrstati u jedan od mnogobrojnih tipova koje
smo prethodno stvorili. Da li je osoba koja nam je uputila pita
nje ozbiljna ili samo želi flert? Da li je dosadna ili je šarmantna?
Naš odgovor zavisiće od toga u koju kategoriju smo, na osnovu
prvog utiska, smestili tu osobu. Možda ćemo kasnije uvideti da
je naš prvobitni sud bio pogrešan i da smo tu osobu svrstali u
pogrešnu kategoriju. Ipak, s obzirom na to da se u svakodnev
nom društvenom životu susrećemo s ogromnim brojem ljudi,
prinuđeni smo da ove tipove koristimo kao prve aproksimacije
koje nam služe da bismo započeli (ili prekinuli) interakciju.
Zimi je verovao da je neophodno da i sociolozi, a ne samo
obični ljudi, svakodnevno razvijaju forme i tipove. Iz tog razlo
ga, Zimi je napisao niz eseja o formama interakcije (na primer,
podređenosti i nadredenosti) i o tipovima učesnika u interakciji
(na primer, stranac).
Svest
Zimlovo proučavanje asocijacije bilo je povezano i oblikova
no njegovim proučavanjem svesti. On je polazio od pretpostav
ke da se ljudsko delanje odvija svesno. Ljudi u interakcije ulaze s
različitim motivima, ciljevima i interesima; oni koriste kreativnu
svest. Zimi je takođe verovao da ljudi mogu da se suoče sa sobom
92 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI
mentalno, tj. da sebe posmatraju odvojeno od svojih postupaka.

Drugim recima, ljudi mogu da procenjuju stimuluse koji utiču
na njihovo ponašanje, razmotre različite načine na koje mogu da
reaguju, pa tek onda odluče kako da delaju. Zbog tih mental
nih sposobnosti, ljudi nisu potčinjeni spoljašnjim stimulusima ili
spoljašnjim strukturama. Međutim, svest takođe ima sposobnost
da te stimuluse ili strukture ispuni realnim postojanjem; koristeći
sociološki rečnik, taj proces kojim strukturama dajemo sadržinu
nazivamo reifikacija. Ljudi takođe imaju sposobnost da stvaraju
uslove koji ih ograničavaju. Pomoću svojih mentalnih procesa
ljudi se mogu osloboditi ili ograničiti, odnosno, što je verovatni-
je, napraviti kombinaciju jednog i drugog.
Georg Zimi
Biografska skica
Georg Zimi bio je marginalac, „stranac" u nemačkom akadem

skom svetu svog vremena. Iako se danas smatra jednim od veli
kana sociološke teorije, on je tokom svog
života zauzimao beznačajne akademske
pozicije. Najveći deo vremena nije čak
mogao da zaradi ni redovnu platu, već je
zavisio od studentskih stipendija. Zimi
je, međutim, stvorio impresivne teorije i
lično poznavao veliki broj značajnih in
telektualaca (npr., Maksa Vebera) koji su
o njemu imali visoko mišljenje. Zašto je
onda Zimi bio marginalan?
Mogu se izdvojiti dva razloga. Prvo, on uglavnom nije pisao o
onome što je u njegovo vreme smatrano legitimnim akadem
skim traktatom. Umesto toga, pisao je eseje s popularnim na
slovima koji su često bili objavljivani u novinama i magazinima.
Činilo se da mu takav vid rada i izraza više odgovara od masiv
nih tomova knjiga (iako je pisao i njih), ali birokratija nemačkih
univerziteta nije znala šta će s takvim radovima. Drugo, Zimi je
bio Jevrejin u jednom akademskom svetu koji je obilovao an
tisemitizmom. U jednom izveštaju ministru prosvete, Zimi je
Reifikacija - proces u kojem društvenim strukturama dajemo sadržinu.

opisan kao „jedan potpuni Jevrejin, po svojoj spoljašnosti, po

svom ponašanju i po svom načinu razmišljanja". Uzimajući u
obzir ovaj izveštaj i antisemitizam tog vremena, nije ni malo
čudno što Zimi nije mogao da nade stalno akademsko name-
štenje. To je uspeo tek pred kraj svog života, premda na jed
nom manje značajnom nemačkom univerzitetu.
Veličina grupe
Jedan od najsnažnijih aspekata Zimlove sociologije svakod
nevnog života jeste način na koji svakodnevne interakcije prelaze
u šire društvene strukture. To se najbolje može uočiti u njego
vom čuvenom radu o dijadama i trijadama. Najjednostavnije re
čeno, dijade su grupe od dva člana, a trijade grupe od tri člana.
Na prvi pogled čini se da je razlika između ovih grupa neznatna
ili da je uopšte nema. Uostalom, može li uopšte biti neke razlike
ako se dvočlanoj grupi priključi još jedan član? Zimi ovde daje
iznenađujući i veoma značajan odgovor: on smatra da prisustvo
još jedne osobe pravi ogromnu razliku. Štaviše, presudna soci
ološka razlika jeste razlika između dvočlanih i tročlanih grupa.
Nijedno kasnije povećanje grupe (s tri člana na četiri, s devet
članova na deset članova itd.) ne čini ni približno toliku razliku
kao priključivanje trećeg člana dijadi. Za razliku od svih ostalih
grupa, dijada, za dvoje ljudi koje se nalaze u interakciji, nema
nikakvo drugo značenje van onog koje ima kao dijada. Jer, u di
jadi ne postoji mogućnost stvaranja posebne grupne strukture
koja prevazilazi odnos dvoje ljudi; ona se jedino može sastoja
ti od dvoje ljudi koji se nalaze u interakciji. Ta dva pojedinca
zadržavaju visok nivo individualnosti. Pošto nije moguće da se
unutar dijade naprave podgrupe, ne postoji kolektivna pretnja
pojedincima koji čine dijadu.
Dijada - grupa od dva člana.

Trijada - grupa od tri člana.
94 DŽORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Ključni koncept
Tajnovitost
Zimi je tajnovitost definisao kao situaciju u kojoj jedna osoba

nešto namerno prikriva, dok druga pokušava da otkrije šta je to.
D a bismo ušli u interakciju, moramo znati nešto jedni o drugi
ma (recimo, moramo znati ko je u pitanju: prijatelj, rođak, tr
govac itd.). Iako o drugim ljudima možemo znati mnogo toga,
nikada ih ne možemo poznavati u potpunosti, tj. nikada ne mo
žemo poznavati sva njihova razmišljanja, raspoloženja itd.
U svim aspektima našeg života, susrećemo se ne samo s isti
nom, već i s neznanjem i greškama. Međutim, u interakciji s
drugim ljudima neznanje i greške dobijaju poseban karakter.
To se odnosi na unutrašnji život ljudi s kojima ulazimo u inte
rakciju. Ljudi, za razliku od bilo kojeg drugog objekta sazna
nja, imaju sposobnost da namerno otkrivaju istinu o sebi ili da
lažu i prikrivaju svoje pravo lice.
Čak i onda kada bi ljudi želeli da otkriju sve o sebi (a oni to
rade veoma retko), ne bi uspeli, jer bi previše informacija mo
glo da izludi druge ljude. Zato svako mora da odluči koje in
formacije će podeliti s drugima. Posmatrano sa stanovišta Zi-
mlovog interesovanja za kvantitet, drugima otkrivamo samo
delove našeg unutrašnjeg života. Staviše, biramo koje delove
ćemo prikriti, a koje otkriti. Prema tome, u svim interakci
jama otkrivamo samo deo sebe, a koji će to deo biti zavisi od
načina na koji biramo i priređujemo delove koje smo odlučili
da otkrijemo.
Laž je forma interakcije u kojoj neka osoba namerno prikriva
istinu od drugih. Laž podrazumeva ne samo to da su drugi
prevareni, već i to da je postojala namera da se drugi dovedu
u zabludu.
Zimi je laž razmatrao u okvirima socijalne geometrije, poseb
no u odnosu na koncept distance. N a primer, lakše prihvata-
mo i lakše se mirimo kada nas lažu oni koji nam nisu bliski
(s kojima smo na distanci). Zbog toga nam nije teško da pri
hvatimo da nas političari ponekad lažu. Nasuprot tome, kada
Tajnovitost - po Zimlu, situacija u kojoj jedna osoba namerno prikriva nešto

dok druga pokušava da otkrije šta je to.
Laž — oblik interakcije u kojoj pojedinac namerno prikriva istinu od drugih.
nas slaže neko. ko nam je blizak, to smatramo nepodnošljivim.

Laž supružnika, ljubavnika, roditelja ili deteta daleko nas više
pogađa od laži ministra kojeg poznajemo samo s T V ekrana.
Izraženo uopštenije i kroz koncept distance, sva svakodnevna
komunikacija kombinuje elemente poznate i jednoj i drugoj
strani s elementima koji su poznati samo jednoj strani. Zahva
ljujući ovom poslednjem, distanca je prisutna u svim društve
nim odnosima. Zapravo, Zimi je tvrdio da društveni odnosi
zahtevaju kako elemente koji su poznati i jednom i drugom (ili
«-tom) učesniku interakcije, tako i one koji su poznati samo
jednom od njih. Drugim recima, čak i najintimniji društveni
odnosi zahtevaju i distancu i bliskost, odnosno uzajamno po
znavanje i uzajamno prikrivanje. Iz tog razloga, tajnovitost je
sastavni deo svih društvenih odnosa, iako može doći do preki
da odnosa ako jedna strana otkrije tajnu koja se od nje skriva.
Zimi je objašnjavao da u braku, kao najintimnijoj i najiskre
nijoj formi asocijacije, postoji iskušenje da se partneru sve ot
krije i da ne postoje tajne. Međutim, Zimi je verovao da je to
jedno pogrešno mišljenje. Svi društveni odnosi zahtevaju isti
nu i laž. Još konkretnije rečeno, potpuno samootkrivanje (pod
pretpostavkom da je tako nešto uopšte moguće), učiniće brak
prozaičnim i otkloniti svaku mogućnost pojave neočekivanog.
Konačno, većina nas ima ograničene kvalitete i svako njihovo
otkrivanje i pokazivanje drugima umanjuje našu zanimljivost
drugima. Samo neki od onih koji poseduju veliki izvor ličnih
talenata mogu pružiti brojna otkrića supružniku. Svi ostali, ne-
umerenim samootkrivanjem postaju ogoljeni i nezanimljivi.
Stvari se radikalno menjaju kada se pređe s dijade na trija

du. Pridruživanje treće osobe dijadi, tj. stvaranje trijade, omo
gućava nastajanje nezavisne grupne strukture, to jest podgrupe.
Stvaranjem trijade, javlja se mogućnost grupnog ugrožavanja
individualnosti. Staviše, priključivanjem trećeg člana dijadi, niz
društvenih uloga koje ranije nisu bile moguće, to postaju. Sled-
stveno, jedan član trijade može uzeti ulogu posrednika ili sudi-
je u sporu između druga dva člana, a može i iskoristiti taj spor
kako bi stekao moć. Takođe, moguće je da se dva člana grupe
bore za naklonost trećeg ili da treći podstiče svađu među njima
96 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
kako bi lakše vršio kontrolu n a d o b a člana. Prema t o m e , u trijadi

se sistemi autoriteta i stratifikacije, koji u dijadi nisu bili m o g u ć i ,
m o g u javiti n a različite načine. Stvaranje trijade n e o p h o d n o j e za
razvoj društvenih struktura koje m o g u d a se o d v o j e o d p o j e d i n a
ca i p r e u z m u d o m i n a c i j u n a d n j i m a . Tragedija kulture, k o j a za
u z i m a središnje m e s t o u Z i m l o v o j grand-teoriji, postaje m o g u ć a
tek o n d a k a d a se razviju g r u p e sastavljene o d b a r e m tri člana.
Z i m i je i m a o niz interesantnih ideja u s v o m razmišljanju o
veličini grupe. T a k o je, naizgled protivrečno, smatrao d a u p o r e d o
s rastom veličine grupe raste i individualna sloboda. M a l e gru
p e će verovatno imati o g r o m n u kontrolu nad p o j e d i n c e m , jer je
u m a l i m g r u p a m a kontrolu k o j u vrše ostali članovi grupe teško
izbeći. M e đ u t i m , u velikim g r u p a m a pojedinac i m a veću m o g u ć
nost da postane m a n j e uočljiv i podložan kontroli grupe. U veli
k i m društvima, a naročito u velikim gradovima, postoji m n o š t v o
različitih grupa, a pojedinac je član m n o g i h o d njih. Posledica
toga je d a svaka pojedinačna g r u p a m o ž e da kontroliše s a m o mali
deo p o n a š a n j a svojih članova. M e đ u t i m , u velikim društvima,
pojedinci postaju podložni drugoj vrsti kontrole, o č e m u će biti
više reći u odeljcima o tragediji kulture. Staviše, mase su m n o g o
podložnije kontroli p u t e m najjednostavnije ideje. Fizička blizina
velikog broja ljudi, naročito u m o d e r n i m gradovima, čini poje
dince m n o g o prijemčivijim i spremnijim d a slede najjednostavni
je ideje i p o s t u p a j u nepromišljeno i emotivno.
Distanca i stranac
Z i m i se takođe interesovao za p r o b l e m distance. N a primer,
stranac, društveni tip koji s m o ranije p o m i n j a l i , definisan je p o
m o ć u distance. Stranac je neka o s o b a k o j a nije ni suviše blizu,
ni suviše daleko. A k o ta o s o b a pride suviše blizu, neće više biti
stranac, već član g r u p e . M e đ u t i m , ako se previše udalji, preki-
nuće svaki kontakt s g r u p o m . Prema t o m e , u l o g a stranca zahteva
k o m b i n a c i j u blizine i distance.
Stranac — jedan od Zimlovih društvenih tipova definisan distancom: neko ko

nije ni previše blizu, ni previše daleko.
Ključni koncept
Prostor
D o k je Zimlovo razmišljanje o konceptu distance široko po

znato, manje je poznata njegova teorija o prostoru. Zimi se
bavio važnošću granica u prostoru. Njihova važnost otkriva se
posebno onda kada su granice beskonačne i nejasne. Beskrajne
granice javljaju se kada grupa nije ograničena na svoje poli
tičke granice (na primer, masa ljudi u širem prostoru). Kada
se grupa nalazi na otvorenom, ona postaje podložna impulsi
ma, entuzijazmu i manipulaciji. To naravno može da se poveže
s takvim pojavama kao što su neredi i si. Nejasan prostor po
javljuje se kada je grupi prostor nejasan, recimo kada se grupa
nalazi u potpuno crnom prostoru. To će, između ostalog, ve-
rovatno voditi do povećanog grupnog fantaziranja.
Neki od Zimlovih najinteresantnijih uvida o prostoru povezani
su s onim što je imao da kaže o mostu i vratima. Na primer, dok
most uvek povezuje, vrata mogu da povezuju (ako su otvorena),
ali i da razdvajaju (ako su zatvorena). Prema tome, on zaključuje
da vrata pružaju bogatije mogućnosti od mosta. Pravac nije od
značaja kada pričamo o mostu, ali postoji ogromna razlika iz
među ulaska i izlaska kroz vrata. (Naravno, most i vrata ovde ne
treba shvatiti bukvalno: to su metafore kojima se objašnjavaju
društveni odnosi, odnosno društveni obrasci.)
Posebna vrsta distance koja postoji između stranca i grupe

dovodi do nekih neobičnih obrazaca u njihovoj interakciji. Na
primer, u interakciji s članovima grupe stranac može da bude
mnogo objektivniji. Manjak unetih emocija omogućuje mu
da bude nepristrasniji u proceni i u odnosu s članovima grupe.
Osim toga, pošto je u pitanju stranac, ljudima je prijatnije da
ukazu poverenje njemu nego onima koji su im bliži i koji su čla
novi iste grupe. Ljudi se često slobodno poveravaju strancu, jer
pretpostavljaju da to što su mu rekli neće stići nazad do članova
grupe. (Recimo, često se dešava da ispričate nešto poverljivo iz
vašeg života slučajnom putniku koga ste sreli u vozu ili taksisti,
a ne bliskom prijatelju. Razlog za to je što ni jednog, ni drugog
98 D2ORD2 RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
verovatno nećete nikada p o n o v o sresti, niti je verovatno d a će

bilo ko o d tih stranaca doći u kontakt s d r u g i m članovima g r u p e
i to im ispričati). N a s u p r o t t o m e , ljudi se retko o d l u č u j u d a ta
kve informacije podele s n e k i m članovima g r u p e iz straha d a će
ih i ostali članovi ubrzo saznati.
Stranac nije s a m o socijalni tip. O konceptu stranca moguće je
raspravljati i kao o obliku interakcije između dvoje bliskih ljudi. Re
kli s m o već da je koncept stranca nemoguće razumeti bez distance.
Distanca ulazi u naše najintimnije odnose s drugima i o d bliskih
ljudi pravi strance. U z m i m o , recimo, brak. Iako je uobičajeno vero-
vanje da su supružnici bliski, postoje brakovi u kojima, u nekim as
pektima, postoji distanca. Jedna strana ima svoju ekipu za preferans
ili fudbal u koju je drugoj strani, uslovno rečeno, zabranjen pristup.
D r u g a strana takode i m a (za prvu stranu) svoju zabranjenu terito
riju (npr. odlazak sa prijateljicama u šoping). Zapravo, da bi brak
bio zanimljiviji i uspešniji, Z i m i smatra da između supružnika mora
postojati određen stepen distance koji ih čini strancima.
Distanca i vrednost
J e d n o o d Zimlovih najinteresantnijih zapažanja o distanci
odnosi se na vrednost. N j e g o v o shvatanje vrednosti predstavlja al
ternativu Marksovoj radnoj teoriji vrednosti. Z i m i je smatrao da je
vrednost stvari funkcija njihove udaljenosti o d nas. Stvari koje su
n a m i suviše blizu, to jest lako su dostupne, za nas n e m a j u veliku
vrednost. R e c i m o , iako ne m o ž e m o da živimo bez njega, vazduhu
ne pridajemo veliku vrednost, jer je pristupačan i nalazi se svuda
oko nas. N a r a v n o , kako stanovnici pojedinih gradova dobro zna
j u , vazduh može biti v e o m a vredan ako ga i m a malo (na primer,
ako ga je zagađenje učinilo teškim i o p a s n i m za udisanje) ili je d o
njega teško doći (na primer, ako neko i m a emfizem pluća). Su
protno t o m e , stvari koje su previše udaljene o d nas, to jest koje su
n a m teško dostupne, n e m a j u veliku vrednost. Recimo, osvajanje
M o n t Everesta za većinu nas n e m a veliku vrednost, jer je za većinu
ljudi o n o nedostižno. N e s a m o što je teško popeti se na njega, već
je takva avantura preskupa. Najviše vrednujemo stvari koje su d o
stupne, ali je za njihovo dobijanje potrebno uložiti određeni trud.
Objektivna i subjektivna kultura

K a k o je već s p o m e n u t o , Z i m i je veliku p a ž n j u posvećivao
tragediji kulture. Tragedija kulture zasniva se n a razlici i z m e đ u
subjektivne (ili individualne) i objektivne (ili kolektivne) kulture.
O b j e k t i v n a k u l t u r a o b u h v a t a sve što se m o ž e smatrati proizvo
d o m ljudske delatnosti (umetnost, n a u k a , filozofija). Individual
n a k u l t u r a odnosi se n a s p o s o b n o s t p o j e d i n c a d a stvori, usvoji i
kontroliše elemente objektivne kulture. T r a g e d i j a kulture nastaje
usled toga što objektivna kultura raste velikom b r z i n o m , a indi
vidualna kultura i s p o s o b n o s t d a se proizvodi objektivna kultura
rastu i suviše sporo. S v r e m e n o m , ljudska kreativnost je uvećana
tek s a m o m a l o , a k o uopšte i jeste. Ipak, u k u p n i iznos l j u d s k o g
stvaralaštava bukvalno je eksplodirao.
N a j p r e , apsolutna veličina objektivne kulture neprekidno
raste. T o se najjasnije m o ž e uočiti na primeru nauke. D a n a s p o -
s e d u j e m o daleko p o t p u n i j a znanja o medicini, astronomiji, fizici
i sociologiji nego ikada ranije, a svakim sledećim d a n o m z n a m o
sve više. D r u g o , broj različitih elemenata objektivne kulture ta
k o đ e raste. Iako d o n e d a v n o nije ni p o s t o j a o , Internet postaje sve
važniji deo objektivne kulture. O n j e m u svakog d a n a m o ž e m o da
n a u č i m o nešto novo. K o n a č n o , i m o ž d a najvažnije, različiti ele
menti objektivne kulture sve više se povezuju u m o ć n e , s a m o o -
građene svetove koji n a m svakim d a n o m postaju sve neshvatljiviji
i izmiču kontroli onih koji su ih stvorili.
Tragedija kulture naziv je za stanje u k o j e m naše nedovoljne
individualne sposobnosti ne m o g u da prate naše kulturno stvara
laštvo. O s u đ e n i s m o d a sve manje razumemo svet koji s m o sami
stvorili. Još važnije, osuđeni s m o da sve više p o t p a d a m o p o d kon
trolu tog sveta. N a primer, Internet trenutno i m a veliku kontrolu
Objektivna kultura - sve ljudske tvorevine koje se smatraju delom kulture.

Individualna kultura - sposobnost pojedinca da stvori, usvoji i kontroliše
elemente objektivne kulture.
Tragedija kulture - pojava koja nastaje usled toga što objektivna kultura raste
velikom brzinom, a individualna kultura i sposobnost da se proizvodi
objektivna kultura rastu i suviše sporo. Naše nedovoljne individualne
sposobnosti ne mogu da prate korak s našim kulturnim stvaralaštvom.
Kao rezultat toga, osuđeni smo da sve manje razumemo svet koji smo
sami stvorili i da sve više potpadamo pod kontrolu tog sveta.
100 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
nad našim životima. Čini se da je neizbežno da će ta kontrola još

više rasti i postajati sve uticajnija i složenija. Iako ga sve manje
razumemo, Internet nam je sve potrebniji.
Podeia rada
Ključni činilac za tragediju kulture jeste usložnjavanje pode-
le rada. Povećana specijalizacija dovodi do povećane sposobnosti
za proizvodnju sve složenijih i savršenijih elemenata objektivnog
sveta. Ali, istovremeno s tim procesom, visokospecijalizovani po
jedinci gube osećaj za totalnu kulturu i sposobnost da je kontro-
lišu. Recimo, neko može biti vrhunski programer, ali utonuvši
potpuno u detalje proizvodnje konkretnog programa, ili samo
jednog njegovog dela, on gubi predstavu o računarskoj tehnolo
giji, o Internetu, ili o Internet kulturi uopšte. Kako objektivna
kultura raste, individualna kultura opada.
Naravno, postoje i pozitivni aspekti svega toga. Specijaliza
cija je dovela do velikog broja otkrića koja neizmerno poboljša
vaju naš svakodnevni život. Imajući u vidu ogromno i ekspanziv
no mnoštvo stvari dostupnih u objektivnoj kulturi, svi mi danas
imamo neuporedivo veći izbor nego ikada ranije. Ali sve to ide
na račun pojedinaca koji osećaju da su sve manje važni u pore-
denju s objektivnom kulturom. Oni svakodnevno moraju da se
suočavaju i nose s objektivnom kulturom. U tom procesu, poje
dincu je suđeno da bude gubitnik. Još gore, tom procesu nema
kraja i osuđeni smo na to da postepeno gubimo značaj u odnosu
na objektivnu kulturu, odnosno da sve više potpadamo pod nje
nu kontrolu. Budućim stanovnicima našeg društva suđeno je da
budu daleko tragičnije ličnosti od nas.
TORSTEN VEBLEN: SVE VEĆA

KONTROLA BIZNISA NAD INDUSTRIJOM
Diskusiju o klasičnim grand-teorijama nastavljamo s Ameri
kancem, Torstenom Veblenom (1857-1929). Središnji problem
kojim se Vehlen bavio bio je sukob između biznisa i industrije.
Iako danas mislimo da su ta dva pojma usko povezana, Veblen
je s m a t r a o d a i z m e đ u njih postoji oštar kontrast, p a i inherentan
s u k o b . D o k razvoj industrije vodi d o sve veće industrijske proi
zvodnje, interes biznisa sastoji se u t o m e d a se industrijska pro
izvodnja ograniči k a k o bi se cene i profit držali n a v i s o k o m ni
v o u . Veblenovo najvažnije delo je Teorija dokoličarske klase (prvi
put štampano 1899).
Biznis
Vehlen daje detaljan opis istorijskih p r o m e n a u prirodi bi
znisa (poslovanja) i poslovnih lidera. Prvi lideri bili su preduzet-
nici koji su bili stvaraoci, graditelji, p o s l o v o đ e i finansijski direk
tori. Bilo je izvesno d a će oni zaraditi svoj d o h o d a k jer se, b a r e m
delimično, taj d o h o d a k izvodio iz njihovog direktnog d o p r i n o s a
proizvodnji (industriji). D a n a š n j i poslovni lideri skoro se isklju
čivo bave finansijskim p o s l o v i m a i, p r e m a t o m e , b a r e m p o Ve-
b l e n o v o m mišljenju, ne zarađuju svoj d o h o d a k . R a z l o g t o m e je
to što finansije ne predstavljaju direktan d o h o d a k industriji (za
pravo, ako uopšte nešto rade, finansije sputavaju industriju u m e -
sto što joj d o p r i n o s e ) . Dalji razvoj d o g a đ a j a v o d i o je ka rutini-
zaciji finansijskih poslova i, kao rezultat toga, prelasku finansija
u ruke velikih finansijskih organizacija (na primer, investicionih
bankara ili investicionih fondova). N a taj način, poslovni lideri
ostavljeni su k a o posrednici i z m e đ u industrije i finansija, uprkos
t o m e što nisu imali p u n o znanja ni o j e d n o m , ni o d r u g o m .
Biznis je definisao svet u k o j e m je Veblen živeo, p o g o t o v o
interese viših klasa. B i z n i s m o ž e m o d a definišemo k a o novčani
pristup privrednim procesima, tj. kao proces u k o m e je sticanje
novca glavni interes. Biznis se ne z a n i m a za interes šire zajednice,
već s a m o za profitabilnost organizacije. Položaji onih koji ima
j u poslovni (biznis) interes p o d r a z u m e v a j u svojinu i prisvajanje.
Takve položaje z a u z i m a klasa dokoličara. Sledstveno t o m e , indu
strijski lideri, k a o i nadzornici solventnosti (investicioni bankari,
finansijeri koji ranije ili kasnije p o d svoju kontrolu stavljaju in
dustrijske m a g n a t e ) , i m a j u poslovnu (biznis) orijentaciju. Pošto
Biznis - novčani pristup privrednim procesima, usmeren na dobit, novac i

profitabilnost, a ne na interes šire zajednice.
je neproizvodna, Vehlen je smatrao da je poslovna orijentacija

parazitska i eksploatatorska. Umesto proizvodnje, poslovni lideri
strpljivo čekaju da im se ukaže prilika da nepoštenim poslovima,
manipulacijama i monopolisanjem tržišta uvećaju svoj profit.
Vehlen je priznavao poslovnim liderima sposobnost da uveća
vaju produktivnost, ali njegov najpoznatiji zaključak jeste da takvi
lideri narušavaju i ograničavaju produktivnost barem isto onoli
ko koliko je uvećavaju. Veblen je modernu korporaciju posmatrao
kao tip biznisa. Sledstveno, njen interes svodi se na finansije (to
jest, profit i prodaju), a ne na proizvodnju i stručnost.
Industrija
Industrija se povezuje s razumevanjem i korišćenjem meha-
nizovanih procesa svih vrsta u velikom obimu. Industrijska ori
jentacija vezuje se za one koji se nalaze u procesu proizvodnje i
stručnosti. Budući da je radnička klasa najviše uključena u te ak
tivnosti, ona ima industrijsku orijentaciju. Nažalost, industrija je
pod kontrolom poslovnih lidera koji uglavnom nemaju nimalo
razumevanja za nju, a jedino što umeju da rade jeste da zarađuju
novac finansijskim intrigama i tržišnim malverzacijama. Glavni
interes tih lidera je da ograniče proizvodnju i slobodno funkcio-
nisanje industrijskog sistema kako bi cene i profit držali na viso
kom nivou. Zbog toga je, po Veblenu, glavni zadatak poslovnih
lidera da opstruiraju, uspore i sabotiraju funkcionisanje industrij
skog sistema. Bez takvih opstrukcija, vanserijska produktivnost
industrijskog sistema progresivno bi spustila cene i profit.
Ključni koncept
Upadljiva potrošnja i upadljiva dokolica
O n o što izdvaja Veblena od drugih klasičnih teoretičara, nije to

što je razvio značajnu teoriju proizvodnje, već što je stvorio teo
riju potrošnje. Njegova teorija o odnosu između društvene klase
Industrija - razumevanje i produktivno korišćenje mehanizovanih procesa

svih vrsta u velikom obimu, prvenstveno od strane radničke klase.
i potrošnje i danas je značajna. N a prelomu 20. veka, Vehlen
je tvrdio da se motivacija za potrošnjom čitavog niza dobara
(usluge još uvek nisu bile na ceni u vreme kada je Vehlen pi
sao) ne sastoji u potrebi za opstankom, već u stvaranju zavisti
medu ljudima. Posedovanje takvih dobara donosi veći status
onima koji ih poseduju. Drugim recima, dokoličarska klasa
ostvaruje upadljivu potrošnju, a upadljiva potrošnja dokoli
čarske klase pre ili kasnije pogađa svakog u stratifikacijskom
sistemu. Kada donose odluku o tome na šta će trošiti novac,
ljudi u svim drugim socijalnim klasama pre ili kasnije počinju
da kopiraju ponašanje klase dokoličara koja se nalazi na vrhu
stratifikacijskog sistema. Ukus te klase ranije ili kasnije spušta
se niz stratifikacijsku lestvicu, iako većina ljudi imitira način
prisvajanja klase koja se nalazi neposredno iznad nje u stratifi-
kacionom sistemu.
Vehlen je pravio razliku između upadljive potrošnje i upadljive
dokolice. O n je tvrdio da dokolica ili neproizvodno trošenje
vremena predstavlja prvobitni način da se među ljudima stvori
zavist; drugim recima, ljudi su nekada upadljivo traćili vreme
da bi uzdigli svoj društveni status. U savremenom dobu ljudi
upadljivo troše (tj. traće dobra umesto vremena) da bi stvorili
razlike koje učvršćuju društveni status. Kupovanje skupih do
bara u situacijama u kojima bi daleko jeftinija dobra postigla
isti cilj predstavlja primer traćenja u oblasti dobara.
U modernom svetu, elite će pre pristati na upadljivu potrošnju
nego na upadljivu dokolicu. Razlog tome je to što je potrošnja
vidljivija, a vidljivost je od suštinske važnosti ako vam je cilj da
uvećate sopstveni status i da vam drugi zbog toga zavide. Kada
po gradu ili naselju u kome živite vozite novi „rols rojs", mno
go je verovatnije da ćete biti viđeni nego ako opušteno provo
dite sate ispred plazma televizora koji ste platili 2000 evra.
Upadljiva potrošnja - potrošnja čitavog niza dobara (proizvoda) koja nije

motivisana potrebom za opstankom, već postizanjem višeg statusa onih
koji te proizvode troše i tako stvaraju osnovu za zavist i razlike medu
ljudima.
Upadljiva dokolica - neproizvodno trošenje vremena; traćenje vremena kao
način da se stvori zavist među ljudima i podigne status onih koji su u
mogućnosti da raspolažu vremenom na taj način.
104 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI
Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da

je pogodniji za zajedničko preduzetništvo, već ga ta karakteristika
čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta
biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju.
Ta sabotaža može biti svesna, a može biti i posledica činjenice da
poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funk-
cioniše. U svakom slučaju, to stvara probleme za zajednicu u vidu
nezaposlenosti, zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. Vehlen
čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju
privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim
tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra
ju razumnim profitom za uložena dobra. Po Veblenu, takva stvar
kao što je prevelika proizvodnja, sa stanoviša šire zajednice, ne
može da postoji. Međutim, čak i uz aktivnosti poslovnih lidera
koje dovode do privredne depresije, industrijski sistem još uvek
je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i
njihovim investitorima da zarade ogromne profite.
Torsten Vehlen
Biografska skica
Vehlen je, najblaže rečeno, bio neobičan čovek. Mogao je da

sedi satima u društvu, a da uopšte ne učestvuje u razgovoru.
Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili
su mu da postane predsednik Američ
kog privrednog udruženja, ali on je tu
ponudu odbio. Naredni odlomak, koji
je napisao jedan prodavač knjiga, doča
rava nam malo bliže složenu strukturu
Veblenove ličnosti:
„Čovek se pojavljivao svakih šest ili osam ne-
delja sasvim regularno. Bio je asketa i miste
riozna osoba. Imao je dugu kosu. Pokušao sam da ga zainteresujem za
ekonomiju... Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne
pisanje Teorije dokoličarske klase. Objasnio sam mu kakav bi to veliki
doprinos imalo za društvenu svest. Pažljivo je slušao sve što sam mu
govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. Jednog dana naručio
je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Rekao sam mu da ću zapisati
Industrijski sistem koji je sve više međuzavisan ne samo da

je pogodniji za zajedničko preduzetništvo, već ga ta karakteristika
čini mnogo ranjivijim u odnosu na napade koji dolaze iz sveta
biznisa i u odnosu na poslovne lidere koji žele da ga sabotiraju.
Ta sabotaža može biti svesna, a može biti i posledica činjenice da
poslovni lideri sve više zanemaruju način na koji industrija funk-
cioniše. U svakom slučaju, to stvara probleme za zajednicu u vidu
nezaposlenosti, zatvorenih fabrika i protraćenih resursa. Veblen
čak ide tako daleko pa tvrdi da poslovni lideri svesno izazivaju
privredne depresije: oni smanjuju proizvodnju jer pod određenim
tržišnim uslovima osećaju da ne mogu da izvuku ono što smatra
ju razumnim profitom za uložena dobra. Po Veblenu, takva stvar
kao što je prevelika proizvodnja, sa stanoviša šire zajednice, ne
može da postoji. Međutim, čak i uz aktivnosti poslovnih lidera
koje dovode do privredne depresije, industrijski sistem još uvek
je dovoljno efikasan da može da omogući poslovnim liderima i
njihovim investitorima da zarade ogromne profite.
Torsten Veblen
Biografska skica
Veblen je, najblaže rečeno, bio neobičan čovek. Mogao je da

sedi satima u društvu, a da uopšte ne učestvuje u razgovoru.
Njegovi prijatelji i poštovaoci omogućili
su mu da postane predsednik Američ
kog privrednog udruženja, ali on je tu
ponudu odbio. Naredni odlomak, koji
je napisao jedan prodavač knjiga, doča
rava nam malo bliže složenu strukturu
Veblenove ličnosti:
„Covek se pojavljivao svakih šest ili osam ne-
delja sasvim regularno. Bio je asketa i miste
riozna osoba. Imao je dugu kosu. Pokušao sam da ga zainteresujem za
ekonomiju... Jednom sam čak pokušao da ga nagovorim da započne
pisanje Teorije dokoličarske klase. Objasnio sam mu kakav bi to veliki
doprinos imalo za društvenu svest. Pažljivo je slušao sve što sam mu
govorio i topio se kao snežna pahulja ispred vrata. Jednog dana naručio
je knjigu o latinskim crkvenim pesmama. Rekao sam mu da ću zapisati
njegovo ime i da ćemo knjigu ekspresno naručiti. Bojim se da nećemo
za takvu knjigu još dugo vremena imati publiku, a on mi je na to odgo
vorio, uzdišući pre nego govoreći, 'Moje ime je Torsten Vehlen'."
M o d e r n i industrijski sistem toliko je efikasan d a o m o g u ć u

je povraćaj na uloženo daleko preko o n o g a što je p o t r e b n o da bi
se pokrili troškovi, č i m e se o m o g u ć u j e r a z u m a n povraćaj vlasni
c i m a i investitorima. Taj d o d a t n i povraćaj izvor j e o n o g a što Ve
hlen naziva s l o b o d n i m d o h o t k o m , a taj s l o b o d a n d o h o d a k odla
zi p o s l o v n i m liderima i njihovim investitorima, a ne radnicima
(ovo p o d s e ć a n a M a r k s o v u teoriju eksploatacije). Sve u svemu,
industrijske v o d e i dokoličarska klasa (čiji su oni važan deo) i
njihova novčana orijentacija, vezuju se za traćenje resursa. Pod-
stičući takvu praksu, dokoličarska klasa dolazi u s u k o b s potre
b a m a m o d e r n o g industrijskog društva.
DŽORDŽ HERBERT MID:

SOCIJALNI BIHEVIORIZAM
D ž o r d ž H e r b e r t M i d ( 1 8 6 3 - 1 9 3 1 ) predstavlja verovatno
najznačajnijeg teoretičara s v a k o d n e v n o g života u istoriji soci
ologije. Iako je predavao na filozofskom odeljenju Univerziteta
u C i k a g u , M i d je odigrao ključnu u l o g u u razvoju j e d n e važ
ne savremene sociološke teorije - s i m b o l i č k o g interakcionizma
(vidi glavu 6 ) . M i d o v a sociološka teorija, kao i sve teorije koje
s m o prešli u p r e t h o d n o j glavi, sadrži grandiozni aspekt. M e đ u
t i m , M i d o v najveći d o p r i n o s razvoju sociološke teorije predstav
lja njegova sociologija s v a k o d n e v n o g života, to jest istraživanje
društvenih obrazaca koji se odigravaju n a m i k r o n i v o u .
Zanimljivo je, m e đ u t i m , to d a je M i d - d o k je proučavao
proces mišljenja, delanje i interakciju - naglašavao kako je istraži
vanje važno započeti o d nivoa grupe, ili, još uopštenije, o d o n o g a
što je on nazivao društvom. U m e s t o da započne s pojedincima,
a o n d a se penje do nivoa grupe, analiza bi trebalo da započne o d
organizovane grupe, a o n d a da se spušta do nivoa pojedinca. Indi
vidualno mišljenje, delanje i interakciju treba objašnjavati g r u p o m ,
a ne obrnuto; celina i m a prednost u o d n o s u na delove koji je čine.
106 D Ž O R D Z RICER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Mid je sebe nazivao socijalnim bihevioristom. Ipak, njego

vu teoriju nije uvek lako razlikovati od psihološkog bihevioriz-
ma. Iako je, u osnovi, priznavao mehanizam stimulus-reakcija,
smatrao je da je ljudsko delanje mnogo složenije od tog jedno
stavnog mehanizma. Jednostavnije rečeno, između stimulusa i
reakcije odvija se misaoni proces; za razliku od životinja, ljudi
razmisle pre nego što nešto urade (delaju).
Akt
Raspravljajući o aktu, kao osnovnom elementu svog teorij
skog sistema, Mid se najviše približio psihološkom biheviorizmu.
On nije smatrao da ljudi reaguju automatski i bez razmišljanja,
već da se svaki akt sastoji od četiri zasebne faze. Ali, budući da je
i on, poput Marksa, razmišljao dijalektički, svaka faza povezana
je s ostalim fazama i nije nužno da se akt odvija po navedenom
redosledu.
1) Impuls. Pojedinac reaguje na neki spoljašnji stimulus
(na primer, glad ili opasna životinja) i oseća potrebu da
uradi nešto po tom pitanju (pronađe hranu ili pobegne).
2) Percepcija. Pojedinci svesno reaguju na stimuluse (putem
čula sluha, ukusa, mirisa itd.) koji su povezani s impul
som. Ljudi ne reaguju automatski na stimuluse, već razmi
šljaju o njima, biraju odgovarajuće stimuluse, razlikujući
bitno (životinja reži) od nebitnog (životinja ima lepe oči).
3) Manipulacija. Ova veoma značajna faza obuhvata mani-
pulisanje percipiranim objektom. Ona prethodi reakciji i
angažuje dve glavne ljudske karakteristike: svest i sposob
nost da se nešto uhvati rukom. Otuda, gladan čovek može
Akt - osnovni koncept Midove sociološke teorije; obuhvata impuls, percep
ciju stimulusa, manipulisanje percipiranim objektom i zadovoljenje
izvornog impulsa.
Impuls - prva faza akta; akter reaguje na neki spoljašnji stimulus i oseća po
trebu da uradi nešto po tom pitanju.
Percepcija — druga faza akta; pojedinci putem čula reaguju na stimuluse ko
su povezani s impulsom.
Manipulacija - treća faza akta; podrazumeva manipulisanje percipiranih
objektom.
ubrati pečurku u šumi, ispitati je prstima, i razmisliti ima

li ona karakteristike otrovne pečurke. Nasuprot tome,
mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz
mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je.
4) Konzumacija. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere
kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe
čurku ili ustreli životinju). Zbog svoje sposobnosti da
razmisle pre nego što delaju, ljudi su daleko uspešniji u
konzumaciji od životinja. Za razliku od ljudi, životinje
moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku
šaja i pogrešaka.
Gestovi
Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju.
Međutim, i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. Najne-
razvijeniji oblik interakcije su gestovi - pokreti jednog učesnika
interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. I ljudi i ži
votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. Gest jedne
osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. Re
cimo, u borbi pasa, rezanje jednog psa može automatski izazvati
rezanje drugog. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom
meču: kada jedan bokser zauzme gard, to odmah čini i drugi.
U oba slučaja, reakcija je instinktivna, a gestovi beznačajni, jer
ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Dok bezna
čajne gestove koriste i ljudi i životinje, značajne gestove koriste
samo ljudi. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica
svesne misaone aktivnosti.
Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. Jedan
deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje)
Konzumacija - poslednja faza akta, to jest preduzimanje konkretne mere ko
jom se zadovoljava izvorni impuls.
Gestovi - pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe
kao stimulus drugom učesniku.
Konverzacija gestovima — gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno
izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika.
Značajni gestovi — gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno
sti; samo ljudi koriste značajne gestove.
ubrati pečurku u šumi, ispitati je prstima, i razmisliti ima

li ona karakteristike otrovne pečurke. Nasuprot tome,
mnoge gladne životinje verovatno će bez prethodnog raz
mišljanja i ispitivanja zgrabiti pečurku i pojesti je.
4) Konzumacija. U ovoj fazi preduzimaju se konkretne mere
kojima se zadovoljava početni impuls (čovek pojede pe
čurku ili ustreli životinju). Zbog svoje sposobnosti da
razmisle pre nego što delaju, ljudi su daleko uspešniji u
konzumaciji od životinja. Za razliku od ljudi, životinje
moraju da se oslone na daleko neefikasniji metod poku
šaja i pogrešaka.
Gestovi
Jedan akt uključuje samo jednu osobu ili jednu životinju.
Međutim, i ljudi i životinje ulaze u interakciju s drugima. Najne-
razvijeniji oblik interakcije su gestovi - pokreti jednog učesnika
interakcije koji služe kao stimulus drugom učesniku. I ljudi i ži
votinje prave gestove i vode konverzaciju gestovima. Gest jedne
osobe ili životinje nesvesno izaziva odgovarajući gest druge. Re
cimo, u borbi pasa, rezanje jednog psa može automatski izazvati
rezanje drugog. Nešto slično može da se dogodi i u bokserskom
meču: kada jedan bokser zauzme gard, to odmah čini i drugi.
U oba slučaja, reakcija je instinktivna, a gestovi beznačajni, jer
ni bokser ni pas nisu razmišljali kako da reaguju. Dok bezna
čajne gestove koriste i ljudi i životinje, značajne gestove koriste
samo ljudi. Značajni gestovi su gestovi koji nastaju kao posledica
svesne misaone aktivnosti.
Mid je veliku važnost pridavao vokalnim gestovima. Jedan
deo ljudskih (hrkanje) i svi životinjski vokalni gestovi (rezanje)
Konzumacija - poslednja faza akta, to jest preduzimanje konkretne mere ko
jom se zadovoljava izvorni impuls.
Gestovi - pokreti jednog učesnika interakcije (čoveka ili životinje) koji služe
kao stimulus drugom učesniku.
Konverzacija gestovima - gestovi jednog učesnika interakcije koji nesvesno
izazivaju odgovarajuće gestove drugog učesnika.
Značajni gestovi - gestovi koji nastaju kao posledica svesne misaone aktivno
sti; samo ljudi koriste značajne gestove.
108 DŽORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA l NJENI KLASIČNI KORENI
jesu beznačajni. Međutim, najveći deo ljudskih vokalnih gesto-

va čine značajni gestovi, a najvažniji od njih uključuju upotrebu
jezika. Upravo je sistem značajnih gestova omogućio izvanredan
napredak ljudskog društva (ovladavanje prirodom, nauku).
Između vokalnih i fizičkih gestova postoji ogromna razlika.
Kada napravimo neki fizički gest, ne možemo da vidimo na koji
način smo ga izveli (osim ako se ne nalazimo ispred ogledala).
Ali, kada napravimo neki vokalni gest, možemo da ga čujemo na
isti način kao i osoba kojoj je upućen. Prema tome, gest identič
no utiče kako na govornika, tako i na slušaoca. Osim toga, ljudi
imaju daleko veću kontrolu nad vokalnim gestovima. Ako im se
ne dopada ono što su izgovorili i čuli mogu jednostavno zastati ili
se ispraviti na polovini rečenice. Kako vidimo, ono što razlikuje
ljude od životinja nije samo sposobnost da razmisle pre nego što
reaguju, već i sposobnost da kontrolišu svoje ponašanje.
Značajni simboli i jezik

Jedan od najpoznatijih Midovih, i socioloških pojmova uop-
šte, jeste pojam značajnog simbola. Značajni simboli jesu sim
boli koji izazivaju istu vrstu odgovora (koji nije nužno identičan)
i kod osobe koja ih koristi i kod onih kojima su upućeni. Mada
i fizički objekti mogu biti značajni simboli, najvažniji značajni
simboli ipak su vokalni gestovi, a naročito jezik. Konverzacija
gestovima uključuje samo gestove kojima se komunicira. Jezička
konverzacija uključuje gestove, to jest reči, i što je još važnije,
značenja tih reči.
Jezik, i značajni simboli uopšte, izazivaju istu reakciju i kod
slušaoca i kod govornika. Kada izgovorim reč „pas", oboje ćemo
imati istu mentalnu sliku psa. Osim toga, izgovorena reč će nas
verovatno navesti na istu ili sličnu reakciju. Ako u prepunom
pozorištu uzviknem: „Požar!" oboje ćemo, što je pre moguće,
pokušati da napustimo pozorište.
Jezik, takode, omogućava presudno važnu sposobnost ljudi da
misle. Mišljenje se, kao i svest, jednostavno definiše kao razgovor
Značajni simboli — simboli koji kod osobe koja ih koristi izazivaju istu ili sličnu
vrstu odgovora koju nameravaju da izazovu kod onih kojima su upućeni.
Svest — razgovor koji ljudi vode sa samima sobom koristeći jezik.
koji ljudi vode sami sa sobom koristeći jezik. To je razgovor poput

onog s drugim ljudima. Slično tome, Mid je verovao da društveni
procesi prethode mentalnim procesima; da bi postojala svest, mo
raju postojati značajni simboli i jezik. Svest nam ne omogućuje
samo to da u sebi prizovemo reakciju jedne osobe (onoga ko je
uzviknuo „Požar!" u pozorištu), već i reakciju cele zajednice. Ako
će uzvikivanje reči „Požar!" spasiti živote ljudi koji su se zatekli u
pozorištu, možemo misliti i na javno priznanje koje ćemo dobiti
zbog toga što smo uradili. S druge strane, ako napravimo pogreš
nu procenu, očekivana reakcija zajednice (na primer, negodova
nje ili prekor što smo bez razloga prekinuli pozorišnu predstavu)
može nas odvratiti od tog postupka. Staviše, razmišljanje o reak
ciji čitave zajednice navodi nas da smišljamo mnogo organizova-
nije reakcije od onih do kojih bismo došli kada bismo razmišljali
0 reakciji velikog broja zasebnih pojedinaca.
Sopstvo
Drugi najvažniji Midov koncept je koncept sopstva, ili spo
sobnosti da na sebe gledamo kao na objekat. Sopstvo i svest dija
lektički su povezani i jedno bez drugog ne mogu postojati. Niko
sebe ne može doživeti kao objekt (misliti o sebi) bez upotrebe sve
sti i niko ne može posedovati svest, tj. voditi razgovor sa samim
sobom, bez sopstva. Naravno, nemoguće je stvarno razdvojiti svest
1 sopstvo, jer je sopstvo mentalni proces.
Osnova sopstva jeste refleksivnost ili sposobnost da se stavimo
u položaj drugih, to jest da razumemo način na koji oni misle i po
stupaju. Ta sposobnost daje nam mogućnost da posmatramo sebe
i svoje ponašanje na isti način na koji nas posmatraju drugi ljudi.
Da bismo uspeli u tome moramo biti u stanju da, takoreći, barem
mentalno izađemo iz sebe samih. Na taj način, prema sebi možemo
da zauzmemo isti stav kao i drugi ljudi. Mi usvajamo posebno gledi
šte prema sebi koje može biti specifično individualno gledište ili gle
dište grupe kao celine. (O ovom ćemo kasnije govoriti detaljnije.)
Sopstvo - sposobnost da sebe vidimo kao objekt.
Refleksivnost - sposobnost da se stavimo u položaj drugih, to jest da mislimo
kako oni misle i postupamo kako oni postupaju.
Mid je verovao da se sopstvo razvija u dva ključna perio

da detinjstva, u periodu igranja (engleski, play stage) i u perio
du igre (engleski, game stage). U periodu igranja, deca se igraju
tako što sebi dodeljuju uloge drugih. U toj igri dete može da se
stavi u ulogu doktora, Harija Potera, majke ili oca. Na taj način,
deca uče da vide sebe i kao subjekt (dete) i kao objekt (Hari Po-
ter) i počinju da razvijaju sopstvo. Međutim, to sopstvo veoma
je ograničeno, jer dete može preuzeti samo ulogu različitog i po
sebnog drugog (Hari Poter, majka). Preuzimajući ulogu majke
ili Harija Potera, dete može da vidi i proceni sebe onako kako
zamišlja da to rade Hari Poter ili majka. Međutim, detetu nedo
staje potpuniji i organizovaniji osećaj sopstva.
Džordž Herbert Mid

Biografska skica
Većina teoretičara koji se pominju u ovoj knjizi najveće prizna

nje stekla je svojim pisanim delom. Međutim, Džordž Herbert
Mid je bio podjednako značajan i kao
predavač i kao pisac. Njegove reči osta
vile su snažan uticaj ne mnoge ljude koji
su kasnije postali značajni sociolozi dva
desetog veka. Jedan od njegovih stude
nata je zapisao: „Razgovor je bio njegov
najbolji medij, pisanje je za njega bilo od
drugorazrednog značaja". Drugi njegov
student, poznati sociolog Leonard Ko-
trel, ovako je opisao Mida kao profesora:
„Za mene su predavanja profesora Mida bila jedinstveno i nezabo
ravno iskustvo. Profesor Mid je bio krupan čovek, prijateljskog izgle
da s veličanstvenim brkovima i bradom poput Van Ajkove. Na licu
je uvek imao dobroćudan, pomalo stidljiv osmeh usklađen sa trep
tanjem njegovih očiju kao da je uživao u tajnoj šali koju je izvodio
pred publikom.
Dok je predavao, uvek bez beleški, profesor Mid je u ruci držao komad
krede i predano ga posmatrao. Kada bi izvlačio neki posebno značajan
Period igranja — prvi stadijum u razvoju sopstva; deca se igraju tako što dode
ljuju sebi uloge drugih.
zaključak, letimično bi pogledao preko naših glava, sa stidljivim, goto
vo pokajničkim osmehom, ne gledajući ni u koga direktno. Njegova
predavanja su tekla i uskoro smo naučili da pitanja i komentari stu
denata nisu dobrodošli. Zaista, kada bi neko bio dovoljno smeo da
postavi pitanje, začuo bi se žamor neodobravanja studenata. Oni su se
protivili svakom prekidu toka dragocenog predavanja.
Njegova očekivanja od studenata bila su skromna. Nikada nije
držao ispite. Glavni zadatak svakog studenta bio je da napiše što
je moguće bolji pismeni rad. Te radove profesor Mid je pažljivo
čitao, a ono što je mislio o njima predstavljala je ocena. Neko bi
mogao pomisliti da su studenti radije čitali literaturu nego pri
sustvovali njegovim predavanjima, ali nije bilo tako. Studenti su
uvek dolazili i nikada im nije bilo dovoljno profesora Mida".
U periodu igre, dete počinje d a razvija sopstvo u p r a v o m

smislu te reči. D o k u periodu igranja dete preuzima s a m o j e d n u
ulogu, ulogu p o s e b n o g d r u g o g , u periodu igre preuzima ulogu
svih onih koji u njoj učestvuju. Svaki o d tih učesnika i m a tačno
određenu ulogu u igri. D a bi to ilustrovao, M i d je koristio primer
fudbala.* D o k igra fudbal, dete m o ž e d a i m a s a m o j e d n u ulogu
(recimo, ulogu levog krila), ali, istovremeno, m o r a da zna koja su
zaduženja ostalih deset igrača i šta oni očekuju o d njega. K a o levo
krilo, dete m o r a d a zna kakva je uloga g o l m a n a , bekova, veznih
igrača, centarfora i d e s n o g krila. O n o takode m o r a d a zna i šta je
uloga sudije, trenera, selektora, ali i publike koja sedi na tribina
m a . D e t e ne m o r a istovremeno d a b u d e svesno svih uloga, ali u
s v a k o m trenutku m o ž e biti svesno uloge barem tri ili četiri igrača
(koliko je otprilike dovoljno da biste postigli gol ili ga odbranili).
Zahvaljujući toj sposobnosti da istovremeno p r e u z m u više uloga,
deca v r e m e n o m stiču s p o s o b n o s t d a učestvuju u g r u p n o m životu;
o n a postaju s p o s o b n a d a bolje shvate šta se o d njih očekuje i koja
je njihova uloga u društvenoj grupi. D o k igranje zahteva s a m o
n e p o t p u n o sopstvo, igra zahteva p o t p u n o razvijeno sopstvo.
Period igre - drugi stadij um u razvoju sopstva; umesto da preuzima ulogu

diskretnih drugih, dete preuzima ulogu svih onih koji u igri učestvuju.
Svaki od tih učesnika ima posebnu ulogu u igri.
Napomena prevodioca: Mid je, u stvari, upotrebio primer bejzbola, ali
pošto su na Balkanu pravila te igre uglavnom nepoznata, odlučili smo
se za fudbal.
Ključni koncept
Definicija situacije
V. I. Tomas (1863-1947) sa svojom suprugom Doroti S. Tomas

stvorio je koncept definicije situacije: ako ljudi definišu situaciju
kao realnu, onda su te definicije realne u svojim posledicama. N e
postoji objektivna realnost ili objektivna situacija; postoji samo
situacija onako kako je pojedinci mentalno definišu. Definicija,
a ne objektivna realnost, navodi ljude na to da se ponašaju na
određen način; da neke stvari urade, a neke druge propuste da
urade. Ilustrovaćemo to na primeru rudbala. Pretpostavimo da
igrate levo krilo i definišete situaciju u kojoj verujete da možete
sami da predriblate kompletnu protivničku odbranu i postignete
gol. (Ovo je ponekad, na neobjašnjiv način, polazilo za rukom
legendarnoj levoj polutki i krilu Crvene zvezde, Milošu Šesticu.)
Taj vaš postupak zavisio je od vaše procene, odnosno definicije
situacije u kojoj ste ubedili sebe da protivnička odbrana nema
pojma i da ste vi dovoljno sposobni da je sami predriblate i po
stignete gol. Prema tome, vaša definicija imala je realne posledi-
ce. Vi ste zaista pokušali da predriblate celu protivničku odbra
nu. Ako vam to uspe (kao Šesticu), sledi slava. U suprotnom,
sledi kazna - odbrana će da vam oduzme loptu, vaši saigrači će
vikati na vas u znak protesta, a trener će vas poslati na klupu.
U mnogim oblastima naših života način na koji definišemo situ
aciju često je važniji od same realnosti.
Još jedan Midov čuveni koncept je koncept uopštenih drugih.

Uopšteni drugi, za razliku od posebnog drugog, predstavlja stav
čitave zajednice ili, u slučaju fudbala, stav čitavog tima. Potpuno
izgrađeno sopstvo moguće je tek onda kada dete, umesto da preuzi
ma uloge pojedinačnih značajnih drugih, počne da preuzima uloge
uopštenih drugih. Za ljude je takode značajno da steknu sposobnost
da procenjuju sebe i svoje postupke sa stanovišta grupe kao celine,
a ne samo sa stanovišta bliskih pojedinaca. Uopšteni drugi takode
Definicija situacije - ako ljudi definišu situacije kao realne, onda te definicije
imaju realne posledice; one, drugim recima, utiču na naše ponašanje.
Uopšteni drugi — stav čitave zajednice ili bilo kog kolektiva u koji je akter
uključen.
omogućuje apstraktno mišljenje i objektivnost, jer pojedinac razvija

daleko objektivniju poziciju kada se oslanja na uopštene, a ne na
posebne druge. Da bi osoba razvila sopstvo, neophodno je da bude
član zajednice i da bude usmerena opštim stavovima zajednice.
Sve ovo, a posebno uopšteni drugi, može nekoga navesti na
pomisao da su Midovi akteri konformisti kojima nedostaje indivi
dualnost. Međutim, Mid je jasno naglasio da je svako sopstvo jedin
stveno i razvijeno u kontekstu posebnog životnog iskustva. Osim
toga, pošto u društvu postoji mnogo grupa, ne postoji samo jedan
uopšteni drugi, već mnogo njih. S obzirom na to da ljudi pripa
daju različitim grupama i imaju mnogo uopštenih drugih, postoji i
više od jednog sopstva. Staviše, ljudi ne moraju prihvatiti zajednicu i
uopštene druge onakvim kakvi su, i mogu raditi na tome da ih pro-
mene. Ponekad u tome uspevaju, menjajući zajednicu, uopštenog
(generalizovanog) drugog, i konačno - same sebe unutar zajednice.
Ja i mene
Činjenica da sopstvo podrazumeva i prilagođavanje i indivi
dualnost ogleda se u Midovom razlikovanju dva aspekta sopstva
-ja i mene (engeski, li me). Mada izgleda kao da ova dva aspekta
čine delove ili strukturu sopstva, Mid ih je zapravo video kao pro
cese koji su deo jednog većeg procesa, tj. procesa stvaranja sopstva.
Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

Kako postajemo opsednuti sami sobom?
Džordž Herbert Mid imao je nekoliko značajnih zapažanja o

prirodi sopstva, ali bi se verovatno iznenadio da je poživeo do
voljno dugo da vidi stepen u kome se sopstvo transformisalo,
postajući glavni predmet interesovanja, čak i opsesije, u savre-
menom svetu. Danas živimo u svetu u kome sve više razmi
šljamo o različitim stvarima. Internet i globalizacija u naš život
uneli su niz novina i tema o kojima moramo svakodnevno da
razmišljamo. Zapravo, mi moramo da razmišljamo o njima
zbog toga što će veliki broj tih stvari (na primer, globalne pri
vredne promene ili rizici po zdravlje) verovatno imati ozbiljan
uticaj na nas. Tema o kojoj danas razmišljamo više nego rani

je, jesmo i mi sami. (Mid je bio veoma zainteresovan za odnos
između sopstva i refleksivnosti.)
Iako se samorefleksija pojavljivala i u prošlosti, ljudi su bili ma
nje sposobni da razmišljaju o sebi (barem u razvijenim zemlja
ma) nego danas. Razlog za to je jednostavan: ljudi su često bili
prezauzeti preživljavanjem i nabavkom svakodnevnih potrepšti
na da bi se upuštali u samorefleksiju. Osim toga, ljudi su živeli
u kulturi koja je bila zasnovana na materijalnom postignuću,
a obezvređivala samorefleksiju i zaokupljenost samim sobom.
N a te pojave gledalo se kao na nepotreban višak koji ne pospe-
šuje materijalna dobra koja su ljudima i društvu potrebna. Me
đutim, Entoni Gidens, savremeni sociolog o kome ćemo više
govoriti u glavama 7 i 10, ukazuje na to da je sopstvo za veliki
broj ljudi postalo projekat, možda čak i najvažniji životni proje-
kat. Uzrok toga je to što se sopstvo više ne pojavljuje, već ga mi
aktivno stvaramo. Ko smo mi? Šta mislimo da smo? Sve to nisu
više date karakteristike ili nešto što je uobličeno u detinjstvu
kroz proces socijalizacije (kako je mislio Parsons), već je to nešto
što svesno i aktivno stvaramo tokom naših života. Sopstvo nije
stvoreno jednom za svagda, već se ono neprekidno uobličava i
menja (ponekad čak na dramatičan način).
Sledstveno tome, sopstvo postaje nešto na šta svi treba da pa
zimo, da ga nadgledamo i menjamo kada je to neophodno.
To od nas pravi osobe koje su daleko fleksibilnije i prilagod-
ljivije. Međutim, na mnogo načina to takode predstavlja za
strašujući i težak proces. Drugim recima, dok pre sto ili dvesta
godina ljudi nisu mnogo brinuli o sebi, sopstvo danas pred
stavlja neprekidan izvor brige. Postali smo preokupirani sobom
i načinom na koji sebe treba da prilagodimo neprekidno pro-
menljivim okolnostima savremenog društva i našoj isto tako
promenljivoj poziciji u tom društvu. To nije lak zadatak; on
je pun poteškoća i tenzija. Postoji mnogo prednosti kada je
čovek u skladu sa samim sobom, ali i to ima svoju cenu.
Ja je neposredna reakcija n a okruženje, o d n o s n o n a o n o što

drugi rade. O n o je nemiran, nepredvidiv i kreativan aspekt sop
stva. Ljudi ne m o g u s u s p e h o m predvideti kako će. ja postupiti.
Ja — neposredna reakcija sopstva na okolinu; nemiran, nepredvidiv i kreativan

aspekt sopstva.
U slučaju fudbala, igrač ne može sa sigurnošću znati kako će

njegov tim igrati. Možda pruži briljantnu igru; možda potpuno
podbaci. Nikada ne možemo u potpunosti poznavati svojeg, pa
ponekad svojim postupcima iznenadimo sami sebe. Za Mida je
ja značajno iz četiri razloga. Prvo, ono je glavni izvor noviteta u
društvenom svetu. Drugo, uja su sadržane naše najvažnije vred-
nosti. Treće, ja predstavlja realizaciju sopstva, a svi mi težimo
da realizujemo sopstvo. I konačno, Mid je razmatrao dugoročni
evolutivni proces od primitivnih društava, u kojima su ljudi bili
pod dominacijom mene, ka savremenim društvima u kojima ja
igra daleko značajniju ulogu.
Unutar sopstva, ja je suprotstavljeno meni. Mene je, u osno
vi, prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedin
ca. Za razliku od ja, ljudi su veoma svesni mene, oni veoma do
bro znaju šta zajednica od njih želi i očekuje. Svi imamo izraženo
mene, ali oni koji su pod potpunom dominacijom mene jesu kon
formisti. Društvo nas kontroliše preko mene. Takode, mene ljudi
ma omogućava udobno funkcionisanje u društvu, a ja omogućuje
promene u društvu. Društvo na taj način dobija dovoljno konfor
mizma kako bi moglo da funkcioniše, ali takode prima neophod
nu dozu inovacije koja mu omogućava da ne stagnira. I društvo i
pojedinci bolje funkcionišu zahvaljujući spoju ja i mene.
Sažetak
1. Georg Ziml bavio se asocijacijom ili interakcijom.

2. D a bi izašli na kraj s velikim i zbunjujućim nizom interakcija,
sociolozi i obični ljudi razvili su forme interakcije.
3. D a bi izašli na kraj sa zbunjujućim mnoštvom učesnika u interak
ciji, sociolozi i obični ljudi razvili su tipove učesnika u reakcijama.
4. U pogledu problema veličine grupe postoji velika razlika između
dijada (grupa od dva člana) i trijada (grupa od tri člana). Prisustvo
treće osobe u trijadi omogućuje nastanak nezavisne grupne struk
ture. Dalje uvećavanje veličine grupe nije toliko važno koliko pre
lazak iz dijade u trijadu, to jest priključivanje treće osobe dijadi.
5. Sto je grupna struktura veća, pojedinac je slobodniji.
Mene - prihvatanje i percepcija uopštenog drugog od strane pojedinca; kon

formistički aspekt sopstva.
6. Ziml je bio zainteresovan za problem distance. Taj interes mani-

festovao se u njegovoj raspravi o društvenom tipu strancu, koji
niti je previše blizu ni previše daleko od grupe. Distanca je pove
zana i sa socijalnim formama, što znači da poseban oblik udalje
nosti i otuđenosti ulazi u sve društvene odnose.
7. Distanca se takode vezuje za Zimlovo razmišljanje o vrednosti.
Vredne su one stvari koje nisu ni predaleko ni preblizu.
8. Zimlova grand-teorija bavi se tragedijom kulture.
9. Tragedija kulture razmatra rast objektivne kulture i njenu sve
veću prevlast nad subjektivnom kulturom.
10. Veblenova grand-teorija bavi se sve većom kontrolom biznisa nad
industrijom i negativnim efektima koji iz toga proizilaze.
11. Mid je bio socijalni biheviorista koji nije bio samo zainteresovan
za ponašanje koje je zasnovano na mehanizmu stimulus-odgovor,
već i za ljudsku svest koja deluje između stimulusa i odgovora;
ljudi razmišljaju pre nego što nešto urade.
12. Četiri faze akta su impuls, percepcija, manipulacija, konzumacija.
13. Iako ljudi i životinje koriste gestove i konverziraju gestovima, samo
ljudi mogu da koriste značajne gestove, značajne simbole i jezik.
14. Uopšteni drugi je stav čitave zajednice.
15. Sopstvo ima dva aspekta koji se nalaze u stalnoj tenziji: ja (nepo
sredan, nepredvidiv i kreativan aspekt) i mene (usvajanje uopšte
nog drugog koje vodi ka konformizmu).
Lukić, Radomir D. (1987). Formalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed.

Marinković, Dušan [priredio] (2008). Georg Zimi (zbirka tekstova Ge-
orga Zimla). Novi Sad: Mediterran Publishing.
Mead, George Herbert (2003). Um, osoba i društvo. Zagreb: Naklada
Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo.
Simmel, Georg (2001). Kontrapunkti kulture. Zagreb: Naklada Jesen
ski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo.
Spasić, Ivana (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.
Veblen, Torsten (1966). Teorija dokoličarske klase. Beograd: Kultura.
Veblen, Torsten (2008). Teorija dokoličarske klase. Novi Sad: Medi
terran Publishing.
Zimi, Georg (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića.
GLAVA 4
SAVREMENE GRAND-TEORIJE (1)
Strukturalni funkcionalizam
Teorija sukoba
Opšta teorija sistema
Sažetak
U ovoj i sledećoj glavi okrečemo se savremenim sociološkim

teorijama koje se, kao i klasične teorije koje smo obradili u pret
hodne dve glave (s mogućim izuzetkom Midove teorije), mogu
okvaliflkovati kao grand-teorije. U ovoj glavi obradićemo tri usko
povezane teorije - strukturalni funkcionalizam, teoriju sukoba i
opštu teoriju sistema. Teorija sukoba nastala je kao reakcija na ne
kada dominantnu (barem u SAD) teoriju strukturalnog funkcio-
nalizma. Teorija sistema takode je usko povezana sa strukturalnim
funkcionalizmom. Zapravo, koncept sistema često se upotrebljava
u teoriji strukturalnog funkcionalizma. Međutim, kao što ćemo
videti iz diskusije o radu najvažnijeg savremenog sistemskog teore
tičara, Niklasa Lumana, to su sada dve sasvim različite teorije.
STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM
Kao što sam naziv govori, strukturalni funkcionalizam
usredsreduje se na društvene strukture i njihov funkcionalni značaj
(pozitivne ili negativne posledice) za druge strukture. U nazivu ove
teorije termini „strukturalni" i „funkcionalni" ne moraju se nužno
koristiti zajedno (negde je, recimo, odomaćeniji naziv funkciona
lizam), mada je to već uobičajeno. Možemo da analiziramo druš
tvene strukture, paternizovane društvene interakcije i postojane
Strukturalni funkcionalizam - sociološka teorija koja se usredsreduje na

društvene strukture i na njihov funkcionalni značaj (pozitivne ili nega
tivne posledice) za druge strukture.
Strukture - u društvu, paternizovana društvena interakcija i stalni društveni
odnosi.
društvene odnose, a da se istovremeno ne bavimo funkcija

ma (vidljivim posledicama koje omogućuju svakom poje
dinačnom sistemu da se adaptira na svoje okruženje) koje one
imaju za druge strukture. Slično tome, možemo istraživati funk
cije čitavog niza društvenih procesa koji nisu strukturirani (na
primer, ponašanje gomile). Pa ipak, strukturalni funkcionali
zam odlikuje usredsredenost na oba ova elementa (i strukture i
funkcije). Iako postoji više tipova strukturalnog funkcionalizma,
među sociološkim strukturalnim funkcionalistima dominantan
je socijalni funkcionalizam, pa će on, shodno tome, biti pred
stavljen u ovoj glavi. Socijalni funkcionalizam prvenstveno se
bavi društvenim strukturama i ustanovama, njihovim međusob
nim odnosima i prinudnim dejstvom koje one imaju na aktere.
Strukturalni funkcionalista bavi se međusobnim odno
som društvenih struktura (na primer, odnosom između privred
nog sistema i obrazovnog sistema). Pri tome, naglasak se stavlja
na funkcije koje jedna struktura obezbeđuje drugoj. Na primer,
obrazovni sistem obezbeđuje obučeno osoblje koje je potrebno
za popunjavanje profesionalnih položaja u privredi. Zauzvrat,
privreda obezbeđuje te položaje onim pojedincima koji steknu
odgovarajuće obrazovanje. Zahvaljujući tome, obrazovni sistem
i studenti pred sobom imaju cilj koji treba da ostvare na kraju
obrazovnog procesa. Mada ovo daje sliku pozitivne i tesne po
vezanosti struktura, ne mora obavezno da bude tako. U vreme
Vijetnamskog rata i studentskog pokreta krajem 1960-ih i po
četkom 1970-ih godina prošlog veka, obrazovni sistem stvarao je
ogroman broj radikalnih studenata koji se nisu dobro uklapali u
strukturu zanimanja koja su im bila nuđena na tržištu. Iako takva
napetost između struktura često postoji, strukturalni funkciona
lizam nastoji da se usmeri na pozitivnije i funkcionalnije među-
strukturalne odnose. Naredni odeljak bavi se jednim od najpo
znatijih radova u istoriji strukturalnog funkcionalizma i u njemu
nalazimo jednu intrigantnu i veoma kontroverznu sliku društva.
Funkcije - vidljive posledice koje omogućuju svakom pojedinačnom sistemu

da se adaptira (prilagodi).
Socijalni funkcionalizam - vrsta strukturalnog funkcionalizma koji se usred
sreduje na velike društvene strukture i ustanove društva, njihove među
sobne odnose i prinudno dejstvo koje one imaju na aktere.
SAVREMENE GRAND-TEORIJE 119
Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike

Kingsli Dejvis i Vilbert M u r izložili su svoju teoriju stratifi
kacije u tekstu p o d nazivom „ N e k i principi stratifikacije" objav
l j e n o m u American Sociological Review, 1 9 4 5 . g o d i n e . T a teorija
j a s n o p o k a z u j e d a su njeni autori stratifikaciju smatrali univer
z a l n o m i n u ž n o m . N a i m e , Dejvis i M u r tvrdili su d a nestratifi-
kovana i besklasna društva nikada nisu postojala. Stratifikacija
je, p o n j i h o v o m mišljenju, funkcionalna nužnost. Sva društva
i m a j u potrebu za j e d n i m takvim s i s t e m o m z b o g čega sistem stra
tifikacije i postoji. Dejvis i M u r sistem stratifikacije p o s m a t r a j u
kao strukturu socijetalnih nivoa, naglašavajući da se stratifikacija
o d n o s i na društvene položaje (na primer, z a n i m a n j a p o p u t rad
nika i upravljača), a ne na pojedince u sistemu stratifikacije. O n i
se bave činjenicom d a različiti položaji unutar strukture nose sa
s o b o m različite stepene prestiža, a ne p i t a n j e m kako pojedinci
stižu d o tih položaja. D r u g i m recima, akcenat je n a strukturi
društvene stratifikacije i funkcijama koje o n a obavlja.
Teorija. K l j u č n o pitanje za Dejvisa i M u r a jeste kako druš
tvo motiviše i raspoređuje p o j e d i n c e na odgovarajuće položaje
u sistemu stratifikacije. T u se javljaju dva p r o b l e m a . Prvo, na
koji način društvo pravim p o j e d i n c i m a uliva želju d a p o p u n e
odgovarajuće položaje? D r u g i m recima, zašto bi neko želeo d a
b u d e čistač k a d a je to loše plaćen p o s a o ili, pak, hirurg k a d a je to
v e o m a o d g o v o r n a pozicija? D r u g o , k a d a pojedinci već z a u z m u
odgovarajuće položaje, n a koji način ih društvo podstiče d a ispu
njavaju dužnosti koje ti položaji zahtevaju?
Odgovarajuće popunjavanje položaja u društvu problematič
no je iz tri razloga. Prvo, neki društveni položaji m n o g o su pri
jatniji i poželjniji o d drugih. N i j e problem pridobiti ljude da za
u z m u prijatne položaje, ali je s neprijatnim položajima p o t p u n o
drugačije. M n o g i bi hteli da b u d u uspešni fudbaleri, televizijski
producenti ili folk zvezde, ali retko ko bi hteo d a b u d e dubretar ili
rudar. O s i m toga, neki položaji važniji su za opstanak društva o d
nekih drugih. Iako je važno da se svi položaji p o p u n e , posebno je
važno, čak n e o p h o d n o , da su popunjeni oni najvažniji. K o n a č n o ,
različiti društveni položaji zahtevaju različite sposobnosti i talente.
Problem je pronaći siguran način da prave osobe stignu do pravih
položaja, kako bi se postigla p o d u d a r n o s t između individualnih

sposobnosti i zahteva koje iziskuju položaji. Najjednostavnije re
čeno, folk zvezda m o r a d a i m a sluha d a bi m o g l a d a peva. P o d
nekim drugačijim okolnostima, m o ž d a sluh nije n e o p h o d a n , ali
je o n d a barem n e o p h o d n a seksualna privlačnost. A k o , m e đ u t i m ,
osoba n e m a ni j e d n o ni d t u g o , a ipak se našla n a poziciji folk zve-
zde, strukturalni funkcionalista bi rekao d a sa sistemom p o p u n j a
vanja društvenih položaja nešto nije u redu.
Dejvis i M u r bavili s u se funkcionalno najvažnijim p o l o
žajima u sistemu društvene stratifikacije. Pretpostavlja se d a su
visokorangirani položaji u sistemu stratifikacije manje prijatni,
ali važniji za preživljavanje društva, te d a stoga zahtevaju naj
veće s p o s o b n o s t i i talente. D a b i odgovarajući broj p o j e d i n a c a
poželeo d a ih z a u z m e i d a b i o n i koji ih z a u z i m a j u marljivo ra
dili, n e o p h o d n o j e d a društvo t i m p o l o ž a j i m a dodeli vredne i
privlačne nagrade. Dejvis i M u r pretpostavljali su suprorno, ali o
t o m e nisu raspravljali: oni su smatrali d a nisko rangirani položaji
u sistemu stratifikacije pružaju veću prijatnost (to je n e o b i č n o
gledište - m o ž e li zaista pozicija radnika biti prijatnija i poželj
nija o d pozicije j e d n o g upravnika velike korporacije?), ali i m a j u
manji značaj, te d a zahtevaju manje s p o s o b n o s t i i talenta. T a k o
de, m a n j a j e potreba društva d a ti položaji b u d u p o p u n j e n i i d a
oni koji ih p o p u n j a v a j u savesno izvršavaju svoje dužnosti.
Sledstveno t o m e , društvena stratifikacija hijerarhijski je or-
ganizovana struktura k o j a i m a funkciju d a p o d s t a k n e prave lju
de d a učine sve što j e p o t r e b n o d a bi stigli d o visokorangiranih
položaja koji su najvažniji za o p s t a n a k i funkcionisanje društva.
Dejvis i M u r ne tvrde d a društvo, d a bi bilo sigurno d a će visoki
položaji biti adekvatno p o p u n j e n i , n a m e r n o razvija sistem stra
tifikacije. U m e s t o toga, o n i s m a t r a j u d a je stratifikacija meha
nizam koji nastaje neplanirano. M e đ u t i m , o n i tvrde d a j e svako
društvo stratifikovano, i d a takvo mora biti kako bi preživelo.
D a bi društvo bilo sigurno d a će pravi pojedinci zauzeti
visokorangirane položaje, o n o za njih m o r a obezbediti različi
te nagrade, k a o što su prestiž, visoka plata i dovoljno s l o b o d n o g
vremena. R e c i m o , a k o želite d a u društvu b u d e dovoljno lekara,
sudija, profesora ili visokih oficira, n e o p h o d n o j e d a i m ponudite
ove i mnoge druge nagrade. Dejvis i Mur smatraju da ne mo
žemo očekivati da se pojedinci prihvate mukotrpnog i skupog
procesa medicinskog obrazovanja ako im ne ponudimo ovakvu
vrstu nagrada. Čini se da ovaj stav sadrži tvrdnju da pojedinci
koji zauzimaju visoke položaje moraju dobiti odgovarajuće na
grade za svoj rad. U suprotnom, ti položaji ostaće nepopunjeni i
društvo će ispaštati, a možda čak i propasti.
Kritike. O d 1945. godine, kada je prvi put objavljena,
strukturalno-funkcionalistička teorija stratifikacije bila je izlože
na mnogobrojnim kritikama. Jedna od osnovnih kritika glasi da
funkcionalistička teorija stratifikacije održava privilegovan polo
žaj onih koji već imaju moć, ugled i novac. Ona to radi tako što
tvrdi da ti ljudi zaslužuju svoje nagrade, odnosno da im je za
dobrobit i napredak društva potrebno ponuditi te nagrade.
Takode, funkcionalističku teoriju stratifikacije moguće je
kritikovati zbog toga što, na osnovu činjenice da su stratifikova-
na društva postojala u prošlosti i postoje u sadašnjosti, pretpo
stavlja da ona moraju postojati i u budućnosti. Međutim, budu
ća društva mogu biti organizovana na drugačiji, nestratifikovan
način. Moguće je stvoriti strukture koje će vršiti iste funkcije kao
i stratifikacija, ali bez štetnih efekata koje stratifikacija podrazu-
meva (poput velikih nejednakosti).
Osim toga, može se tvrditi da je ideju funkcionalnih polo
žaja koji se razlikuju po svom značaju za društvo, teško podržati.
D a li su đubretari zaista manje značajni za opstanak društva od
neke reklamne agencije? Zapravo, đubretari su, uprkos nižoj pla
ti i manjem ugledu, možda i važniji za preživljavanje društva.
Čak i onda kada se za neki položaj može reći da ima veći značaj
za funkcionisanje društva, veće nagrade ne moraju nužno da idu
tim važnijim položajima. Medicinske sestre su možda značajnije
za društvo od filmskih zvezda. Ipak, one raspolažu s daleko ma
nje moći, ugleda i prihoda od filmskih zvezda.
D a li zaista ima malo ljudi koji su sposobni da popune visoke
položaje? Zapravo, iako poseduju sve potrebne sposobnosti, mno
gi ljudi nisu u mogućnosti da steknu obuku koja im je neophod
na da bi stigli do prestižnih položaja. U medicinskoj profesiji, na
primer, postoji stalna težnja da se ograniči broj lekara. Uopšteno
govoreći, mnogi talentovani ljudi nikada ne dobiju priliku da

pokažu da li su sposobni da upravljaju na visokim položajima,
pa čak ni onda kada za njima i njihovim doprinosom postoji
očita potreba. Oni koji se nalaze na visokim položajima imaju
jasan interes da sačuvaju malu brojnost i veliku moć.
Konačno, može se tvrditi da pojedincima ne moramo po
nuditi moć, ugled i prihod da bismo ih podstakli da zauzimaju
visoke položaje. Ljude podjednako može motivisati zadovoljstvo
koje donosi uspešno obavljanje posla ili mogućnost da budu ko
risni drugima.
To je način na koji je strukturalni funkcionalizam shvatao
strukturu i funkcionisanje sistema društvene stratifikacije. Me
đutim, to je jedno veoma konzervativno i kontroverzno shva-
tanje. Postoje i drugi načini da društvo motiviše svoje članove
da obavljaju važne društvene uloge. Drugim recima, moguće je
zamisliti drugačiju vrstu društvene stratifikacije, kao i društvene
organizacije uopšte.
Strukturalni funkcionalizam Talkota Parsonsa

Najpoznatiji strukturalni funkcionalista, Talkot Parsons
(1902-1979), napisao je veliki broj teorijskih radova. U ovom
odeljku bavićemo se kasnijom fazom njegovog strukturalnog
funkcionalizma izloženog u knjizi Društveni sistem (1951), od
nosno u knjizi Privreda i društvo (koju je s N . Smelserom obja
vio 1956. godine). Njegova teorija počiva na četiri funkcionalna
imperativa (zahteva) svih sistema delanja (čuvena shema APIL
U ovom odeljku, izložićemo Parsonsove četiri funkcije i analizi
rati njegove ideje o strukturi i sistemu.
APIL. Proučavajući funkcije, Parsons se usredsredio ns
skupove aktivnosti usmerenih ka zadovoljenju višestrukih pc-
treba sistema. Parsons je tvrdio da četiri funkcije predstavljaju
imperative, to jest da su nužne i karakteristične za sve sisten
Da bi preživeo, svaki sistem mora da zadovolji četiri impera:.-
va usmerena ka zadovoljenju njegovih potreba. Ti imperativi su
adaptacija (A), postizanje cilja (P), integracija (I) i latentnost. L
održavanje obrasca (L). Zajedno, ta četiri imperativa poznata rii
kao shema APIL.
A d a p t a c i j a podrazumeva da se sistem m o r a prilagoditi svom
okruženju i d a okruženje m o r a prilagoditi svojim potrebama. Pre
ciznije rečeno, sistem m o r a uspešno d a izađe na kraj sa spoljašnjim
opasnostima i nepredviđenim situacijama. Sistem ne može d u g o
da opstane ako nije usklađen sa svojim okruženjem. A k o d o đ e
do nesklada, sistem će se naći u velikoj opasnosti i rizikovaće svoj
nestanak. N a primer, ako se j e d n o zemljoradničko pleme nade u
okruženju u k o m e je zemljište neplodno i n e p o g o d n o za uzgajanje
voća i povrća, o n o neće moći da preživi osim ukoliko se njego
vi pripadnici ne prilagode n o v o m okruženju. D a bi preživeli, oni
moraju da se sa zemljoradnje preorijentišu na lov i ribolov. Savre-
meni primer jesu Sjedinjene Američke Države, koje ne m o g u d a
nastave s proizvodnjom velikog broja automobila, pogotovo onih
koji troše m n o g o benzina, u svetu u k o j e m su rezerve nafte sve
manje. S A D će morati d a p o č n u d a razvijaju alternativne načine
za prevoz svog stanovništva, prilagođavajući se tako spoljnoj real
nosti u kojoj fosilno gorivo predstavlja ograničen resurs.
Sistem takode m o ž e nastojati d a svojim p o t r e b a m a prilago
di okruženje. P o m e n u t o p l e m e tako m o ž e d a p r e d u z m e niz mera
koje i m a j u svrhu d a okrepe zemljište i učine ga p o g o d n i j i m za
uzgajanje useva. Zavisne o d ograničenih količina nafte k o j a d o
lazi iz inostranstva, Sjedinjene Američke Države m o g u d a p o d -
staknu druge države d a traže d o d a t n e zalihe nafte ili i m čak p o
m o g n u d a p r o n a đ u z a m e n u za fosilno gorivo.
K o n a č n o , sistem m o r a d a se prilagodi spoljašnjim opa
snostima i nepredviđenim situacijama. N a primer, n a v r h u n c u
h l a d n o g rata sa Sovjetskim S a v e z o m , R o n a l d R e g a n (američki
predsednik u p e r i o d u 1 9 8 1 - 1 9 8 9 ) predložio je stvaranje antiba-
lističkog raketnog sistema osmišljenog tako d a uništi nadolazeće
sovjetske rakete pre nego što o n e eksplodiraju n a a m e r i č k o m tlu.
Iako takav sistem nikad nije izgrađen, s a m a ta m o g u ć n o s t imala
je svrhu da poveća u l o g i cenu trke u n u k l e a r n o m naoružanju
i z m e đ u S A D i bivšeg Sovjetskog Saveza. Sovjetska n e s p o s o b n o s t
Adaptacija - prvi od Parsonsova četiri funkcionalna imperativa. Sistem mora

da se adaptira na okolinu i da je prilagodi svojim potrebama. Sistem
mora uspešno da izađe na kraj sa spoljašnjim opasnostima i nepredviđe
nim situacijama.
da nastavi trku nesumnjivo je bila jedan od činilaca koji je ubr

zao raspad SSSR-a. (Drugi činioci uključuju različite unutrašnje
probleme i krize, poput nesposobnosti komandne ekonomije
da proizvede i raspodeli potrebne proizvode.) Napor SAD da
se prilagodi sovjetskoj pretnji doveo je do okončanja te pretnje.
To predstavlja primer jedne uspešne adaptacije.
Postizanje cilja odnosi se na potrebu sistema da definiše
i ostvari svoje osnovne ciljeve. Krajnji cilj svakog sistema nije
samo da preživi u budućnosti, već i da se poveća, unapredi i ra
zvije. Svi društveni sistemi imaju taj cilj, ali i niz drugih konkret-
nijih ciljeva. Na primer, univerzitet je sistem koji ima dva različi
ta osnovna cilja: da podučava studente i da omogući profesorima
da vrše osnovna istraživanja, neophodna za dalje unapređivanje
znanja. Međutim, univerzitet, kao i svi drugi sitemi, ne može
prosto da definiše svoje ciljeve jednom za sva vremena i da se
potom više nikada ne vrati na taj problem. Okolnosti se menjaju
i odluke koje su nekad omogućavale postizanje cilja mogu po
stati nedelotvorne i prevazidene. Unutar univerziteta, na primer,
cilj podučavanja studenata i cilj vršenja istraživanja često dolaze
u sukob. Ako moraju samo da se bave podučavanjem studena
ta, profesori nisu u mogućnosti da posvete dovoljno vremena i
energije istraživanjima. S druge strane, ako profesori previše vre
mena troše na istraživanja, neće imati dovoljno vremena za rad
sa studentima, zbog čega će obrazovanje studenata trpeti. Prema
tome, da bi mogao da ostvari oba cilja u odgovarajućoj meri,
univerzitet mora neprekidno da traga za balansom između njih,
i da ga, kada ga postigne, održava u zadovoljavajućem obimu.
Kroz integraciju sistem nastoji da reguliše odnose izme
đu svojih delova. Da bi pleme iz našeg primera uspešno stvori
lo održiv zemljoradnički sistem, ono mora pokušati da poveže
zemljoradnju i lov. Pleme mora da alocira (rasporedi) dovoljno
vremena, energije, ljudstva i resursa u obe te grane. Slično tome,
Postizanje cilja - drugi Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na
potrebu sistema da definiše i ostvari svoje osnovne ciljeve.
Integracija - treći Parsonsov funkcionalni imperativ koji se odnosi na potre
bu sistema da reguliše odnose između svojih delova. Integracija takođe
obuhvata i upravljanje međusobnim odnosima tri preostala funkcional
na imperativa (APL).
uprava univerziteta mora biti sigurna da istraživanja i nastava

nisu postali potpuno razdvojeni jedno od drugog. Zato je važ
no da rezultati profesorskih istraživanja budu integrisani u nji
hova predavanja i da se studenti, kad god je to moguće, uključe
u istraživačke projekte. Takvi međusobni odnosi pomažu da se
izbegne neusaglašenost između nastave i istraživanja, čineći ih
povezanijim. Integracija takođe obuhvata i upravljanje među
sobnim odnosima tri preostala funkcionalna imperativa (APL).
Četvrti funkcionalni imperativ Parsons naziva latentnost ili odr
žavanje obrasca. Latentnost se odnosi na potrebu sistema da stvara,
održava i obnavlja motivaciju pojedinaca. Održavanje obrasca više
se odnosi na potrebu sistema da obezbeđuje, održava i obnavlja kul
turne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju.
Latentnost je ugrađena u već razmatranu funkcionalnu teo
riju stratifikacije. Cela struktura sistema, koja podrazumeva veće
nagrađivanje onih koji zauzimaju visoke položaje, osmišljena je
tako da motiviše pojedince da se potrude da napreduju na stra-
tifikacijskoj lestvici i zauzmu visoke položaje. Ne samo da sistem
mora da stvori i održava tu motivaciju, već s vremena na vreme
mora i da je obnavlja da bi sistem opstao, a pojedinci nastavili
da se trude. Na primer, s vremena na vreme, u medijima čuje
mo ili pročitamo priče o izvanrednom uspehu pojedinaca koji su
se, velikim naporom ili svojom genijalnošću, brzo uspeli na sam
vrh sistema. Takve priče posebno su prisutne danas, u vremenu
uzleta računara i Interneta i velikog broja ljudi koje je uspeh u
toj oblasti brzinom svetlosti odveo na vrh. Najbolji primer je Bil
Gejts koji je kao mlad čovek, za samo nekoliko godina, postao
najbogatiji pojedinac u Americi. Prepričavanje Gejtsove priče,
kao i priča nekih drugih računarskih i Internet milijardera, ima
svrhu da osnaži motivaciju kod ljudi da se potrude da stignu do
vrha stratifikacijske lestvice.
Održavanje obrasca bavi se gotovo istim problemom, ali na
makronivou, a ne na mikronivou. Da bi se očuvao sistem društvene
Latentnost - prvi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog imperativa; odnosi
se na potrebu sistema da stvara, održava i obnavlja motivaciju pojedinaca.
Održavanje obrasca - drugi aspekt Parsonsovog četvrtog funkcionalnog im
perativa; odnosi se na potrebu sistema da obezbeđuje, održava i obnavlja
kulturne obrasce koji stvaraju i potkrepljuju individualnu motivaciju.
126 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KORENI
stratifikacije, a ljudi održali u svojim nastojanjima da stignu do

vrha sistema, neophodno je uspostaviti i održavati norme i vred-
nosti koje podržavaju takav sistem i takva nastojanja. Uspeh,
naročito onaj ekonomski, visoko se ceni u SAD. Takav vredno-
sni sistem pomaže očuvanje sistema stratifikacije i podržava one
koji žele da napreduju u njemu. Međutim, norme i vrednosti
nisu statične i moraju se menjati da bi odražavale novu društve
nu realnost. Recimo, nekada je u Americi vladalo uverenje da je
dovoljno da budete uporni i da se dobro potrudite da biste se
popeli na više pozicije na stratifikacijskoj lestvici, ali da je nužno
da na tom putu prođe neko vreme. Brzo su uspevali samo gang
steri i mafijaši. Međutim, nastankom takozvane nove ekonomije
(računari, Internet, biotehnologija), nove norme, barem kada je
ekonomija u pitanju, podrazumevaju da uspeh u karijeri treba
da dođe brzo i rano: mladi su razvili svest i sposobnosti za po
stizanje uspeha u novoj ekonomiji. Nove norme imaju svrhu da
podrže nove načine uspinjanja na vrh sistema stratifikacije.
Kulturni
sistem
-' Po&PJUĆl : :^
Crtež 4.1 Struktura opšteg sistema delanja
Iako je shema APIL razmatrana uopšteno kao i na nekim

posebnim primerima, Parsons ju je osmislio tako da može da se
primeni na sve nivoe njegovog teorijskog sistema. Ona se može
primeniti i na najopštiji i sveobuhvatni sistem delanja koji se
sastoji od četiri dela: ponašajućeg organizma, sistema ličnosti,
društvenog sistema i kulturnog sistema. Sva ova četiri sistema
odnose se na delanje, ali je svaki od njih prvenstveno usmeren
na ispunjavanje jednog od četiri funkcionalna imperativa.
Ponašajaći organizam (engleski, behavioral organism) sistem
je delanja koji rukovodi funkcijom adaptacije, prilagođavajući
Ponašajaći organizam - Parsonsov sistem delanja koji rukovodi funkcijom
adaptacije, tako što prilagodava i menja spoljni svet.
i menjajući spoljni svet. Sistem ličnosti ispunjava funkciju po

stizanja cilja, definišući ciljeve sistema i mobilišući resurse za nji
hovo ostvarenje. Društveni sistem ispunjava funkciju integracije,
vršeći kontrolu nad delovima sistema. Konačno, kulturni siste-
m ispunjava funkciju latentnosti, propisujući norme i vrednosti
koje aktere motivišu da delaju. (Videti crtež 4.1 koji pokazuje
strukturu opšteg sistema delanja.)
Do sada smo se upoznali s dva Parsonsova strukturalno-
funkcionalna prikaza - četiri funkcionalna imperativa i četiri
sistema delanja, kao i s funkcijom svakog od njih. Celoj stvari
može se pristupiti i iz jednog drugog ugla, iz ugla informacione
hijerarhijske kontrole i energetskog uslovljavanja. Na crtežu 4.2
vidimo jedan hijerarhijski odnos između podsistema. Na toj she
mi moguće je videti na koji način sistemi delanja utiču jedan
na drugi, odnosno u kakvom su međusobnom odnosu. S jedne
strane, informaciona hijerarhija nam pokazuje da kulturni sistem
utiče na društveni sistem (snabdevajući informacijama društve
nu strukturu), da društveni sistem informaciono reguliše sistem
ličnosti, a da sistem ličnosti reguliše ljudski organizam. Nasu
prot tome, sistemi na dnu lestvice mogu se razumeti kao sistemi
koji obezbeduju biološku energiju neophodnu za funkcionisanje
viših sistema. Drugim recima, organizam obezbeđuje energiju
neophodnu za funkcionisanje sistema ličnosti, a sistem ličnosti
organizovan u društveni sistem obezbeđuje uslove neophodne za
kulturni sistem. Odnosi između sistema su, kako vidimo, reci
pročni, jer sistemi razmenjuju informacije i energiju.
Sistem delanja. Parsons je očigledno imao jasnu predstavu
o nivoima društvene analize i njihovim međusobnim odnosi
ma. Hijerarhijski raspored sistema delanja je jasan, a nivoi su u
Parsonsov sistem integrisani na dva načina. Prvo, svaki niži nivo
Sistem ličnosti - Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju postizanja cilja,
tako što definiše ciljeve sistema i mobilise resurse za njihovo ostvarenje.
Društveni sistem - Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju integracije,
tako što kontroliše delove sistema; skup pojedinaca koji ulaze u među
sobne interakcije u fizičkom okruženju.
Kulturni sistem - Parsonsov sistem delanja koji vrši funkciju latentnosti, tako
što obezbeđuje norme i vrednosti koje aktere motivišu na delanje.
128 DZORDŽ RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI K O R E N
obezbectuje uslove, to jest energiju potrebnu višim nivoima. Dru

go, viši nivoi kontrolišu one nivoe koji su u hijerarhiji ispod njih.
Skladište informacija Skladište informacija

(kontroliše) (kontroliše)
t 1. Okruženje delanja: vrhovna realnost

2. Kulturni sistem
Hijerarhiju 3. Društveni sistem Hijerarhiju
uslovljavajućih 4. Sistem ličnosti uslovljavajućih
faktora 5. Bihevioralni organizam faktora
6. Okruženje delanja: fizićko-organsko
okruženje
Skladište energije Skladište energije

(uslovljavanje) (uslovljavanje)
Kada je u pitanju okruženje sistema delanja, najniži nivo.

fizička i organska okolina, uključuje nesimboličke aspekte ljud
skog tela, njegovu anatomiju i fiziologiju. Najviši nivo, vrhovna
stvarnost, ima metafizički prizvuk. Ali, smatra se da se Parsons
nije zaista interesovao za natprirodno, već za univerzalnu ten
denciju društva da simbolički izlazi na kraj s teškoćama ljudske
egzistencije (poput nesigurnosti i tragedije) koje predstavljaju
pretnju smislenom životu i smislenoj društvenoj organizaciji.
Kako je već napomenuto, središnju tačku Parsonsovog teo
rijskog rada predstavljaju njegova četiri sistema delanja. U njego
vim pretpostavkama o sistemima delanja, nailazimo na problem
poretka, to jest pitanje kako je u društvu moguće eliminisari
sukob, devijantnost i neslaganje, a uspostaviti saradnju i repro
dukciju. Pitanje poretka suštinski zavisi od koncepta društvene
kontrole, odnosno od zajedničkih vrednosti koje prihvataju čla
novi društva. Problem poretka bio je najvažniji problem koji je
Parsons želeo da reši svojom teorijom. Kasnije je upravo taj deo
Problem poretka - pitanje kako je u društvu moguće eliminisati sukob, de
vijantnost i neslaganje i uspostaviti saradnju i reprodukciju. Pitanje po
retka suštinski zavisi od koncepta društvene kontrole, odnosno zajed
ničkih vrednosti koje prihvataju članovi drušrva.
njegove teorije izazvao najviše reakcija kritičara. Po Parsonsovom

mišljenju, hobsovski problem poretka, ili pitanje kako sprečiti
rat svih protiv sviju, raniji mislioci nisu resili na zadovoljavajući
način. Parsons je svoj odgovor na rešenje tog problema pronašao
u strukturalnom funkcionalizmu koji, po njegovom mišljenju,
funkcioniše pod sledećim skupom pretpostavki:
1. Sistemi imaju svojstvo reda i nezavisnosti delova.
2. Sistemi teže samoodržavanju reda ili stanju ravnoteže.
3. Sistem može biti statičan ili uključen u organizovan pro
ces promene.
4. Priroda jednog dela sistema ima uticaj na oblik drugih
delova sistema.
5. Sistemi održavaju granice sa svojom okolinom.
6. Alokacija i integracija predstavljaju dva osnovna procesa
neophodna za održavanje dostignutog stanja ravnoteže
sistema.
7. Sistemi teže samoodržavanju koje podrazumeva održa
vanje granica i odnosa između delova i celine, kontrolu
varijacija koje se nalaze u okruženju i kontrolu pokušaja
da se sistem promeni iznutra.
Ove pretpostavke navele su Parsonsa da strukture poretka
društva postavi na prvo mesto u svojoj analizi. Baveći se poret
kom, Parsons je, barem na početku karijere, malo vremena po
svetio pitanju društvene promene ili stvaranju grand-teorije.
Njegov prioritet bile su različite kombinacije društvenih pro-
menljivih. Tek kada se te kombinacije prouče i opišu, moguće je
baviti se pitanjem kako se one menjaju tokom vremena.
Budući da je bio žestoko kritikovan zbog svoje statične ori
jentacije, Parsons je sve više pažnje posvećivao konceptu druš
tvene promene. Međutim, opšte je uverenje da je čak i njegov
rad posvećen društvenoj promeni veoma statičan i strukturiran.
U stvari, ključni elementi Parsonsovog modela društva ne po
stoje u stvarnom svetu, već predstavljaju analitičko sredstvo za
proučavanje i promišljanje stvarnog sveta.
Društveni sistem. Parsonsova koncepcija društvenog siste
ma započinje na mikronivou, interakcijom između ega i alter
ega, koju on smatra najosnovnijim oblikom društvenog sistema.
Parsons analizi tog nivoa nije posvetio mnogo prostora, mada je

smatrao da su odlike ovog sistema interakcije prisutne u mnogo
složenijim oblicima društvenog sistema. Parsons definiše druš
tveni sistem kao skup pojedinaca koji ulaze u međusobne inte
rakcije u fizičkom okruženju. U tim situacijama akteri teže da
optimalizuju svoje zadovoljstvo. Njihovi međusobni odnosi i nji
hove društvene situacije definisani su i posredovani zajedničkim
kulturnim simbolima. Ova definicija određuje društveni sistem
pomoću nekih Parsonsovih ključnih koncepata kao što su akteri,
interakcija, okruženje, optimalizacija zadovoljstva i kultura.
Parsons je društveni sistem posmatrao kao sistem interakci
je. Ipak, kao osnovnu jedinicu za proučavanje društvenog siste
ma, Parsons nije uzeo interakciju, već dihotomiju status/uloga.
Ona se ne odnosi ni na aktere, ni na interakciju, već predstavlja
strukturalnu komponentu društvenog sistema. Status se odno
si na strukturalni položaj u društvenom sistemu, a uloga je ono
što akter radi na tom položaju, posmatrano u kontekstu njegovog
funkcionalnog značaja za sistem. Akter nije sposoban za mišljenje
i delanje, već (barem kada je u pitanju njegov društveni položaj u
sistemu) njegovo ponašanje predstavlja proizvod statusa i uloge,
odnosno normativnih očekivanja koja se za njih vezuju.
U svojoj analizi društvenog sistema, Parsons se prvenstveno
interesovao za njegove strukturalne komponente. Pored statusa i
uloge, Parsonsa su interesovale komponente društvenog sistema
kao što su kolektiv, norme i vrednosti. Međutim, u svojoj analizi
društvenog sistema, Parsons nije bio samo strukturalista, već i
funkcionalista. On je naveo tačan broj funkcionalnih preduslova
za društveni sistem (koji su, uzgred, određeniji od četiri funkcio
nalna preduslova [APIL] koja važe za svaki sistem delanja).
1. Društveni sistemi moraju biti strukturirani tako da funk-
cionišu u skladu s drugim sistemima.
2. Da bi preživeli, društveni sistemi moraju imati nužnu
podršku drugih sistema.
3. Sistem mora zadovoljiti većinu potreba svojih aktera.
Status - strukturalni položaj unutar društvenog sistema.
Uloga - ono što akter radi na nekom položaju, posmatrano u kontekstu nje
govog funkcionalnog značaja za veći sistem.
4. Sistem mora podsticati odgovarajuću participaciju svojih

članova.
5. Sistem mora imati barem minimalnu kontrolu nad po
tencijalno remetilačkim ponašanjem.
6. Ako sukob postane dovoljno remetilački mora se staviti
pod kontrolu.
7. Da bi preživeo, društvenom sistemu potreban je jezik.
Iz Parsonsove rasprave o funkcionalnim preduslovima druš
tvenog sistema lako se zaključuje da su njegova primarna inte-
resovanja bili veliki sistemi i njihovi međusobni odnosi (otuda
naziv socijetalni funkcionalizam). Cak i onda kada je rasprav
ljao o akterima, Parsons je to činio sa stanovišta sistema. Takođe,
pomenuta rasprava odražava Parsonsov interes za očuvanje reda
unutar društvenog sistema.
Međutim, dok je raspravljao o društvenom sistemu, Parsons
nije potpuno ignorisao pitanje odnosa između aktera i struktura.
U skladu s njegovim središnjim interesovanjem za društveni sistem,
od ključnog značaja za ovu integraciju su procesi internalizacije i
socijalizacije. Socijalizacija je proces u kojem pojedinci prihvataju
osnovne vrednosti koje su neophodne da bi se u društvu uspostavio
vrednosni konsenzus. Parsonsa je zanimalo na koje načine se nor
me i vrednosti sistema prenose na pojedince. U uspešnom procesu
socijalizacije te norme i vrednosti se internalizuju, to jest postaju
sastavni deo akterove svesti. Posledica toga je da pojedinci, težeći
da ostvare sopstvene interese, u stvari, služe interesima sistema kao
celine. Tokom perioda socijalizacije akteri stiču vrednosne orijen
tacije koje u velikoj meri odgovaraju dominantnim vrednostima i
osnovnoj strukturi uloga u društvenom sistemu.
Parsons je smatrao da su akteri u procesu socijalizacije pa
sivni primaoci vrednosnih obrazaca. Tokom socijalizacije deca
(budući akteri) ne uče samo kako treba da se ponašaju, već se
takođe upoznaju s normama i vrednostima koje čine sastavni
deo društvenog morala. Socijalizacija je koncipirana kao konzer
vativni proces u kojem dispozicije prema potrebama (engleski,
Socijalizacija - proces u kome pojedinci prihvataju osnovne vrednosti neop
hodne da bi se u društvu uspostavio vrednosni konsenzus.
Dispozicije prema potrebama - nagoni oblikovani drušvenim okruženjem.
needs-dispositions; nagoni i potrebe koje oblikuje društvo) vezuju

decu za društveni sistem, koji obezbeduje sredstva kojima te dis
pozicije mogu da se zadovolje. Za kreativnost ima malo prostora
ili ga uopšte nema. Potreba za zadovoljavanjem (gratifikacijom)
vezuje decu za postojeći sistem. Parsons socijalizaciju vidi kao
doživotni proces. Pošto su norme i vrednosti koje se usvajaju u
detinjstvu uglavnom veoma uopštene, one ne pripremaju decu za
mnoge specifične situacije s kojima će se sresti kao odrasli ljudi.
Prema tome, potrebno je da se socijalizacija tokom celog života
dopunjuje nizom specifičnijih socijalizujućih iskustava. Uprkos
toj potrebi, koja dolazi kasnije u životu, norme i vrednosti koje
su usvojene u detinjstvu ostaju stabilne, i uz povremeno blago
osnaživanje, ostaju u primeni tokom celog života.
Uprkos konformizmu prouzrokovanom doživotnom socija
lizacijom, unutar sistema postoji čitav niz individualnih razlika.
Uzimajući u obzir potrebu sistema za redom, postavlja se pitanje
zbog čega te razlike ne predstavljaju glavni problem za funkci-
onisanje društvenog sistema? Jasno je da postoji niz društvenih
mehanizama kojima se može obezbediti konformizam, odnosno
redukovati devijantnost. Međutim, za Parsonsa, društvena kon
trola predstavlja isključivo drugu liniju odbrane. Sistem najbolje
funkcioniše kada se društvena kontrola koristi umereno. Osim
toga, sistem mora biti sposoban da toleriše određen stepen ra
zličitosti i devijantnosti. Fleksibilan društveni sistem jači je od
onog koji ne prihvata nikakve devijantnosti. Naposletku, druš
tveni sistem bi trebalo da obezbedi veliki broj uloga koje razli
čitim ličnostima omogućavaju da se izraze, a da istovremeno ne
dovedu u pitanje integritet sistema.
Socijalizacija i društvena kontrola glavni su mehanizmi koji
sistemu omogućavaju da sačuva ravnotežu. Sistem može pod-
neti umerene količine individualnosti i devijantnosti. Ali, ako
dođe do uvećane individualnosti koja bi mogla da rezultira ši
rom devijantnošću, sistem mora da primeni ekstremnije meha
nizme koji bi ga vratili u ravnotežu. Na taj način, društveni red
ugrađen je u strukturu Parsonsovog društvenog sistema. Visok
stepen devijantnosti uvek ugrožava sistem, ali sistem je često u
stanju da se odbrani prilično jednostavnim mehanizmima koji
deluju na nivou nesvesnog i nenameravanog. Recimo, u svakom

sistemu postoje postupci koji se nagrađuju i oni koji se kažnjava
ju. Ponekad sistem nagrada i kazni može biti vezan za tradiciju,
a ponekad za moralne vrednosti ili pravni sistem.
Ponovimo još jednom, Parsonsa je najviše interesovalo to
kako funkcioniše sistem kao celina. Iz tog razloga, njega je ak
ter zanimao samo kao deo sistema, a ne sam po sebi; Parsons je
istraživao kako sistem kontroliše delanje, a ne kako akteri stvara
ju i održavaju sistem. To najbolje pokazuje u kojoj meri je Par
sons bio strukturalni funkcionalista.
Društvo. Iako pojam društvenog sistema obuhvata sve vr
ste zajednica, specifičan i posebno značajan društveni sistem je
društvo. Društvo je relativno samodovoljna zajednica u čijim
okvirima njegovi članovi mogu da ostvare svoje pojedinačne i
zajedničke potrebe. Kao strukturalni funkcionalista, Parsons je
u društvu razlikovao četiri strukture ili podsistema u zavisnosti
od toga koje funkcije obavljaju. Kako vidimo iz crteža 4.3 svaki
podsistem obavlja iste četiri funkcije koje smo sreli u opštem si
stemu delanja, prikazanom na crtežu 4.1 (adaptacija, latentnost,
integracija i postizanje cilja), s tim što sada imamo posla s podsi-
stemima društvenog sistema koji predstavlja samo jedan od pod
sistema opšteg sistema delanja.
Staratelj ski Društvena

poredak zajednica
Politički
Privreda
sistem
• Privreda je društveni podsistem koji za društvo obavlja

funkciju adaptacije okruženju. S jedne strane, vlasnici,
upravljači i radnici moraju da se adaptiraju na svoje okru
ženje. Na primer, ako nafta više ne može da se eksploatiše,
proizvođači goriva moraju da se preorijentišu na rudnike
Društvo - u Parsonsovoj teoriji, relativno samodovoljna zajednica.
Privreda - podsistem društva koji za društvo obavlja funkciju adaptacije
okruženju.
134 DŽORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
uglja. S druge strane, proizvođači m o r a j u d a prilagode

okruženje p o t r e b a m a društva. N a primer, a k o određene
vrste poljoprivrednih proizvoda n e m o g u d a se n a đ u u
n e k o m društvu, a potrebne su m u , n e o p h o d n o j e d a se
uvezu ili uzgaje. Privreda kroz r a d prilagođava okruženje
p o t r e b a m a društva i p o m a ž e društvu d a se prilagodi spolj-
noj realnosti.
• Politički sistem (engleski, polity) vrši funkciju postizanja
cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere
i resurse koji su n e o p h o d n i za njihovo ostvarenje. N a pri
mer, 1 9 5 7 . godine S A D su bile p o t p u n o zatečene p o j a v o m
sovjetskog Sputnjika — prve rakete u svemiru. N e k o l i k o
g o d i n a kasnije, predsednik K e n e d i izjavio j e d a postoji
o p a s a n jaz u svemirskoj tehnologiji i z m e đ u S A D i S S S R - a
i uspešno mobilisao ljude i resurse kako bi S A D pretekle
Sovjetski Savez u istraživanju k o s m o s a . Cilj j e b i o posti
g n u t k a d a s u S A D postale prva, i j o š uvek jedina država,
k o j a j e poslala čoveka n a M e s e c .
• Starateljski p o r e d a k (engleski, fiduciary system) u koji
s p a d a j u škola i porodica, vrši funkciju održavanja obrasca
(funkciju latentnosti) tako što prenosi kulturu ( n o r m e i
vrednosti) n a p o j e d i n c e i brine se o njenoj internalizaci-
ji. Roditelji i nastavnici socijalizuju decu tako što n a njih
prenose vrednosti, k a o što je e k o n o m s k i uspeh, ili n o r m e ,
k a o što s u sticanje d o b r o g obrazovanja i m u k o t r p n i rad
čime je m o g u ć e postići taj uspeh.
• Društvena zajednica (engleski, societal community) vrši
funkciju integracije tako što koordinira različite delove druš
tva. Z a k o n i koji se odnose n a privredni, politički i kulturni
sistem treba d a obezbede d a svaki o d njih funkcioniše kako
Politički sistem - po Parsonsu, podsistem društva koji vrši funkciju postiza

nja cilja tako što ostvaruje društvene ciljeve i mobilise aktere i resurse
koji su neophodni za njihovo ostvarenje.
Starateljski poredak - po Parsonsu, podsistem društva koji vrši funkciju la
tentnosti i održavanja obrasca tako što prenosi kulturu (norme i vred
nosti) na aktere i brine se o njenoj internalizaciji.
Društvena zajednica - podsistem društva koji vrši funkciju integracije tako
što koordinipa različite delove društva.
je planirano i da su međusobno dobro povezani. Na primer,

zakon o obaveznom osnovnom obrazovanju ne obezbeđuje
samo pune klupe učenika, već pruža sigurnost da će oni,
kada stasaju da zauzmu društvene pozicije, postati barem
dobro obučeni radnici, koji će istovremeno biti sposobni da
razumeju osnovne principe funkcionisanja političkog i pri
vrednog sistema kako bi u njemu mogli da učestvuju.
Pošto smo videli iz čega se sastoji društveni sistem, vraćamo
se na ostale podsisteme opšteg sistema delanja (kulturni sistem,
sistem ličnosti i ponašajući organizam) kojima ćemo se baviti do
kraja ovog odeljka.
Iako su sve strukture društvenog sistema važne, Parsons je
najveći značaj pridavao kulturnom sistemu. Kulturni sistem na
lazi se na vrhu njegovog sistema delanja, a Parsons je sebe nazi
vao kulturnim deterministom.
Kulturni sistem. Parsons je kulturu video kao glavnu snagu
koja povezuje različite elemente društva, odnosno njegovim jezi
kom rečeno, elemente sistema delanja. Kultura posreduje u inte
rakciji između aktera u društvenom sistemu i integriše ličnost i
društvene sisteme. Kultura ima naročitu sposobnost da postane,
barem delimično, sastavni deo drugih sistema. Tako je u druš
tvenom sistemu kultura ugrađena u norme i vrednosti, dok je u
sistemu ličnosti procesom internalizacije postala sastavni deo ak
terove svesti. Ali, kulturni sistem nije samo deo drugih sistema,
već takođe ima nezavisnu egzistenciju u obliku društvene zalihe
znanja, simbola i ideja. Ti aspekti kulturnog sistema stoje na ras
polaganju društvenom sistemu i sistemu ličnosti, ali ne postaju
deo tih sistema.
Parsons je kulturni sistem (kao i ostale sisteme) definisao u
svedu njegovog odnosa s drugim sistemima delanja. Kulturu je
Parsons shvatao kao paternizovan, uređeni sistem simbola koji
akterima služe kao objekti orijentacije. Kultura predstavlja inter-
nalizovane aspekte sistema ličnosti i institucionalizovane obrasce
društvenog sistema. Pošto je uglavnom simbolička i subjektivna,
kultura se lako prenosi iz jednog sistema u drugi. Ona se iz jednog
u drugi društveni sistem može preneti difuzijom (širenjem), a iz
jednog sistema ličnosti u drugi sistem, učenjem i socijalizacijom.
Međutim, simbolički (subjektivni) karakter kulture daje joj još

jednu karakteristiku — mogućnost da kontroliše ostale sisteme
delanja. To je još jedan od razloga zbog kojih je Parsons sebe
smatrao kulturnim deterministom.
Sistem ličnosti. Sistem ličnosti je ne samo pod kontrolom
kulturnog, nego i društvenog sistema. To ne znači da Parsons nije
priznavao određeni stepen nezavisnosti sistema ličnosti. On ima
jedinstvene karakteristike usled jedinstvenosti ljudskog životnog
iskustva. Iako slab, sistem ličnosti nije beznačajan u Parsonsovoj
teoriji, mada je očigledno da je njegov status u njoj sekundaran
i zavisan.
Parsons definiše ličnost kao organizovan sistem koji aktera
orijentiše i motiviše na delanje. Osnovni element ličnosti i naj
značajniji aspekt motivacije jesu dispozicije prema potrebama.
Dispozicije prema potrebama treba razlikovati od nagona koji su
izvedeni iz urođenih sklonosti. Zbog fiziološke energije povezane
s njima, nagoni omogućuju delanje. Drugim recima, nagoni su
deo biološkog organizma. Dispozicije prema potrebama takode
su definisane kao sklonosti, ali sklonosti koje pojedinci stiču u
društvu, a ne svojim rođenjem. Drugim recima, dispozicije pre
ma potrebama jesu nagoni oblikovani društvenim okolnostima.
Dispozicije prema potrebama podstiču aktere da prihva
te ili odbace predmete prisutne u njihovoj okolini, odnosno da
pronađu nove ukoliko oni koji im već stoje na raspolaganju ne
zadovoljavaju njihove potrebe. Dispozicije prema potrebi usme-
ravaju čoveka da se ponaša na određeni način u vezi s nekom
potrebom, ali on je ne mora nužno zadovoljiti. Drugim recima,
čovek može odustati od zadovoljenja potrebe ili ga odložiti. Par
sons je razlikovao tri osnovne vrste dispozicija prema potrebama.
Prva vrsta podstiče aktere da u svojim društvenim odnosima teže
ljubavi, odobravanju i si. Druga vrsta obuhvata internalizovane
vrednosti koje aktere navode da poštuju različite kulturne stan
darde i norme. Konačno, očekivanja od uloga vode aktere dava
nju i traženju odgovarajućih reakcija.
Iz ovako shvaćenih dispozicija prema potrebama proizla
zi jedno prilično pasivno shvatanje aktera. Čini se da su akteri
Ličnost - organizovan sistem po kome se pojedinac (akter) orijentiše i moti
više na delanje.
u stanju da urade nešto jedino ako ih na to pokreće nagon ili

ako je to propisano i ustanovljeno kao norma unutar kulturnog
sistema, odnosno, još češće, ako ih na to pokreću i nagon i kul
tura (što, u stvari, predstavlja suštinu koncepta dispozicije prema
potrebi). Pojedinac kao da ne može da se odupre prirodnim na
gonima koje može da zadovolji samo unutar unapred definisa-
nog skupa vrednosti i društvenih uloga. Pasivni sistem ličnosti
očigledno predstavlja slabu kariku u Parsonsovoj teoriji. Parsons
je verovatno bio i sam svestan toga. Na drugim mestima, on je
pokušavao da koncipira ličnost kao aktera koji ima stvaralačke
moći. Pa je tako tvrdio da su ljudi, na primer, sposobni da kultu
ru, dok je internalizuju, modifikuju na različite načine. Uprkos
tim kasnijim gledištima i dodacima svojoj teoriji, najveći broj
kritičara smatra da je koncept ličnosti unutar Parsonsove teorije
veoma pasivan i suprotan konceptu aktera.
Parsonsovo naglašavanje dispozicija prema potrebama otvara
i druge probleme. Pošto izostavlja mnogo važnih aspekata ličnosti,
taj sistem je osiromašen. Može se reći da Parsons, čak i onda kada
je izučavao sistem ličnosti, nije zaista bio zainteresovan za njega.
To se odražava na različite načine kojima Parsons povezuje ličnost
sa društvenim sistemom. Prvo, akteri moraju da nauče da vide
sebe na način koji je u skladu s položajem koji zauzimaju u siste
mu. Drugo, za sve uloge koje pojedinci obavljaju postoje određe
na očekivanja koja oni moraju da ispune, bar u najvećoj mogućoj
meri. Akter takode mora da internalizuje vrednosne orijentacije,
da se nauči samodisciplini, itd. Sve te snage ukazuju na integraciju
sistema ličnosti s društvenim sistemom, što je Parsons naglašavao.
On je takode naglašavao mogućnost loše integracije ova dva siste
ma, što predstavlja problem koji sistem mora da prevazide.
Drugi aspekt Parsonsovog rada - proučavanje internalizacije
kao dela sistema ličnosti u procesu socijalizacije - takode odraža
va pasivnost sistema ličnosti. Naglašavajući ulogu internalizacije
i super ega, Parsons je još jednom potvrdio svoju koncepciju si
stema ličnosti kao pasivnog i spolja kontrolisanog.
Mada je u svojim ranim radovima bio spreman da rasprav
lja o subjektivnim aspektima ličnosti, Parsons je s vremenom na
pustio tu perspektivu. Na taj način, ograničio je moguće uvide
na sistem ličnosti. Parsons je jasno naznačio da je svoju pažnju

skrenuo daleko od unutrašnjeg značenja koje ljudsko delanje
može imati.
Talkot Parsons
Biografska skica
Robert Merton bio je Parsonsov student baš kada je Parsons

započinjao svoju profesorsku karijeru na Hardvardu. Merton,
koji je i sam značajan sociološki teoreti
čar, jasno je naglasio da u to vreme post-
diplomci nisu dolazili da studiraju kod
Parsonsa, već kod Pitirima Sorokina, sta
rijeg profesora na fakultetu, koji će po
stati najveći Parsonsov protivnik:
„Od prve generacije postdiplomaca koji su
dolazili na Hardvard baš niko nije dolazio da studira kod Parsonsa.
Za to je postojao veoma jednostav razlog: Parsons 1931. godine nije
bio poznat kao sociolog. Iako smo mi studenti dolazili da studiramo
kod slavnog Sorokina, neki od nas ostali smo da studiramo kod ne
poznatog Parsonsa".
Mertonova razmišljanja o Parsonsovom prvom teorijskom pred
metu, takode su interesantna, posebno zato što je taj materijal
obezbedio jednu od najuticajnijih teorijskih knjiga u istoriji so
ciologije.
„Mnogo pre nego što je Parsons postao jedan od najvećih sociologa,
za nas je bio veliki mladi čovek. Njegova blistava karijera započela je
prvim predmetom koji je predavao i iz koga je nastala knjiga Struk
tura društvenog delanja koja se pojavila tek pet godina nakon njego
vih prvih usmenih predavanja".
Iako se neće svi složiti s Mertonovom ovako pozitivnom oce-
nom Parsonsa, mnogi će priznati da je:
„Smrt Talkota Parsonsa označila kraj jedne ere u sociologiji. Kada
nova era započne sigurno će biti učvršćena velikom tradicijom socio
loške misli koju nam je on ostavio".
Iako je ponašajući organizam jedan od četiri sistema dela

nja, Parsons mu nije posvetio mnogo prostora u svojoj teoriji.
Razlog što se ponašajući organizam našao medu sistemima de

lanja jeste u tome što on predstavlja izvor energije za ostala tri
sistema. Iako je genetički zasnovan, na njegovu organizaciju uti
ču procesi učenja i uslovljavanja koji se odvijaju tokom ljudskog
života. Ponašajući organizam je očigledno preostali sistem u Par-
sonsovom radu, no Parsonsa treba pohvaliti barem zbog toga što
ga je uvrstio u svoju sociologiju, ako ni zbog čega drugog, onda
zbog toga što je predvideo interesovanje nekih kasnijih sociologa
za sociobiologiju i sociologiju tela.
Tako je Talkot Parsons iz svoje strukturalno-funkcionalistič-
ke perspektive ponudio korisno shvatanje društva, pogotovo svo
jom APIL shemom funkcionalnih preduslova sistema i opisom
četiri podsistema delanja. Sada ćemo se okrenuti radu Parsonso
vog najpoznatijeg učenika, Roberta Mertona (1910-2003) koji je
takođe stekao svetsku slavu. Iako je i sam bio strukturalni funkci
onalista, Merton je poznat po svojoj kritici funkcionalizma. Cilj
te kritike bio je da se funkcionalizam načini jačim i otpornijim
na kritike. Merton je uočio da je za uspešniju strukturalno-funk-
cionalisičku analizu društva potrebna jasnija i bolja predstava
strukturalnog funkcionalizma. On je kritikovao neke ekstremne i
neodbranjive aspekte strukturalnog funkcionalizma. Uspeh Mer-
tonove kritike, koju izlažemo u narednom odeljku, omogućio je
adaptaciju funkcionalizma i produžio njegovo trajanje.
Strukturalni funkcionalizam Roberta Mertona

Iako se i Parsons i Merton smatraju strukturalnim funkci-
onalistima, medu njima postoje značajne razlike. Za razliku od
Parsonsa koji je podržavao stvaranje sveobuhvatnih, grand-teori-
ja, Merton je smatrao da sociolozi treba da stvaraju tzv. teorije
srednjeg obima. To su teorije koje ne pokušavaju da objasne ceo
društveni sistem, već samo neke njegove delove (društvene gru
pe, društvenu pokretljivost, fomiranje društvenih normi itd.). Ta-
kode, Merton je bio mnogo otvoreniji za marksističke uticaje od
Teorije srednjeg obima - teorije koje se bave delovima društvenog sistema,
na primer, društvenim grupama, društvenom pokretljivošću, fomira-
njem društvenih normi itd.
140 DŽORD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Parsonsa. Zapravo, može se smatrati da su Merton i neki njegovi

studenti (pogotovo Alvin Guldner) doprineli pomeranju struk
turalnog funkcionalizma ka levoj političkoj orijentaciji.
Strukturalno-funkcionalistički model. Merton je kritiko-
vao tri, po njegovom mišljenju, osnovna postulata funkcionalne
analize. Prvi je postulat o funkcionalnom jedinstvu društva. Po
tom postulatu, sva standardizovana društvena i kulturna vero-
vanja i prakse funkcionalni su kako za drušvo kao celinu, tako
i za pojedince koji ga čine. Implikacija takvog gledišta jeste da
različiti delovi društvenog sistema moraju pokazivati visok ste-
pen integrisanosti. Po Mertonovom mišljenju, ta generalizacija
možda važi za mala, primitivna društva, ali se ne može proširiti
na veća i složenija društva. Drugim recima, u modernim društvi
ma mogu postojati strukture koje nisu nužno funkcionalne niti
za društvo, niti za pojedince koji mu pripadaju. Primer za to su
različite strukture poput fabrika i autoputeva koje prouzroku-
ju raznovrsna zagađenja okoline i koje nisu funkcionalne ni za
društvo, ni za pojedince izložene tom zagađenju. Slično tome.
nisu svi delovi društva visokointegrisani. Na primer, američko
slabo finansirano i neadekvatno osnovno i srednje obrazovanje
nije sposobno da snabde ljude veštinama koje su im potrebne da
se uklope u svet visokih tehnologija.
Drugi postulat je postulat univerzalne funkcionalnosti. Po
njemu, sve standardizovane društvene i kulturne forme i struk
ture imaju pozitivnu funkciju. Merton je smatrao da je to u su
protnosti s onim što nalazimo u stvarnom svetu. Nemaju sve
strukture, običaji, ideje, verovanja itd., uvek pozitivnu funkciju.
Recimo, u svetu u kojem se svakodnevno uvećava nuklearno na
oružanje, agresivni nacionalizam ili fanatična religioznost mogu
biti potpuno disfunkcionalni.
Treći postulat koji Merton kritikuje jeste postulat neophod
nosti koji tvrdi da svi standardizovani aspekti društva ne samo
što imaju pozitivnu funkciju, već takođe predstavljaju nezamen-
ljive delove celine. Taj postulat dovodi do zaključka da su sve
funkcije i strukture funkcionalno neophodne za društvo. Nijed
na druga struktura ili funkcija ne može funkcionisati tako do
bro kao one koje već postoje. Merton, međutim, smatra da se u
savremenom društvu uvek mogu pronaći različite strukturalne i

funkcionalne alternative. Recimo, tvrdnja da je sistem socijalne
stratifikacije nezamenljiv za društvo, ne mora nužno biti tačna.
Moguće je zamisliti sistem stratifikacije u kome su ljudi i dalje
motivisani da zauzimaju najviše pozicije, ali da osnovu njihove
motivacije ne predstavlja nagrađivanje koje dolazi s obavljanjem
korisnih usluga za društvo.
Merton je smatrao da se svi ovi funkcionalni postulati osla
njaju na neempirijske tvrdnje zasnovane na apstraktnim, teorij
skim sistemima. Najmanje što jedan sociolog može da učini jeste
to da svaki taj postulat prouči empirijski. Mertonovo uverenje
da su empirijski testovi, a ne teorijske tvrdnje presudne za funk
cionalnu analizu, navelo ga je da razvije svoju paradigmu funkci
onalne analize, kao uputstvo za integraciju teorije i istraživanja.
Merton je od samog početka jasno naglasio da se struktural-
no-funkcionalna analiza usredsređuje na grupe, organizacije, druš
tva i kulture. Smatrao je da svaki objekt koji može biti podvrgnut
strukturalno-funkcionalnoj analizi mora biti standardizovana, od
nosno repetitivna (ponovljiva) i paternizovana jedinica. Merton
je pod tim jedinicama podrazumevao pojave kao što su društvene
uloge, institucionalni i kulturni obrasci, društvene norme, organi
zacija grupe, društvene strukture i mehanizmi društvene kontrole.
Drugim recima, Merton je bio socijetalni funkcionalista.
Rani strukturalni funkcionalisti nastojali su da se gotovo u
potpunosti usredsrede na funkcije jedne društvene strukture (ili
ustanove) za drugu. Međutim, po Mertonovom mišljenju, ti rani
analitičari bili su skloni mešanju subjektivnih motiva pojedinaca
s funkcijama struktura ili ustanova. Središte pažnje struktural
nih funkcionalista trebalo bi da bude na društvenim funkcija
ma, a ne na individualnim motivima. Funkcije, prema Merto
novom mišljenju, predstavljaju uočljive posledice koje pomažu
nekom pojedinačnom sistemu da se adaptira (prilagodi) okruže
nju. Međutim, u isključivom fokusiranju na adaptaciju nalazi se
očigledna ideološka pristrasnost, jer posledice uvek moraju biti
pozitivne. Važno je primetiti da jedna društvena struktura može
Funkcije — uočljive posledice koje pomažu nekom pojedinačnom sistemu da
se adaptira (prilagodi).
imati negativne posledice za drugu društvenu strukturu (setimo

se primera zagađivanja). Da bi ispravio ove ozbiljne propuste
ranog strukturalnog funkcionalizma, Merton je razvio koncept
disfunkcije. Baš kao što strukture ili ustanove mogu doprineti
održanju drugih delova društvenog sistema, one mogu imati i
negativne posledice po njih. One mogu nepovoljno uticati na
sposobnost ovih delova da se adaptiraju ili prilagode. Recimo,
ropstvo na Jugu SAD u 18. i 19. veku imalo je jasne pozitivne
posledice za bele stanovnike Juga, kao što su jeftina radna snaga
koja se koristila za proizvodnju pamuka i društveni ugled. Ali,
ropstvo je takode imalo disfunkcije kao što je prevelika zavisnost
Juga Amerike od poljoprivrede i nespremnost za industrijaliza
ciju koja je dolazila. Uzrok dugotrajne razlike između Severa i
Juga u stepenu industrijalizacije može se, bar delimično, utvrditi
disfunkcijama ustanove ropstva na Jugu Amerike.
Robert K. Merton *
Autobiografska skica
„Dugo sam želeo, i još uvek želim, da unapredim sociološke teo

rije o društvenoj strukturi i kulturnoj promeni koje će nam
pomoći da razumemo kako su drušrve-
;J ne ustanove i način života postali onakvi
kakvi su. Interesovanje za teorijsku soci
ologiju navelo me je da izbegnem jednu
vrstu specijalizacije koja je postala (po
m o m mišljenju, uglavnom, opravdano)
pravilo u današnjoj sociologiji, kao i u
drugim disciplinama koje su u razvoju.
Za mene je proučavanje različitosti socioloških tema bilo od
suštinske važnosti.
O d tog mnoštva različitih oblasti, samo je jedna od njih
— sociologija nauke — trajno zaokupljala moju pažnju. Tokom
1930-ih godina gotovo u potpunosti sam se posvetio prou
čavanju društvenog konteksta nauke i tehnologije, naročito
Disfunkcije - uočljive posledice koje nepovoljno utiču na sposobnost pojedi

načnog sistema da se adaptira (prilagodi).
u Engleskoj 17. veka i usredsredio se na nenameravane posle-

dice planiranog društvenog delanja. Kako su se moja teorijska
proučavanja širila, tokom 1940-ih godina okrenuo sam se pro
učavanju društvenih uzroka nekonformističkog i devijantnog
ponašanja, proučavanju funkcionisanja birokratije, ubedivanja
masa, komunikacije u složenom savremenom društvu i ulo
zi intelektualca unutar ili izvan birokratskog aparata. Tokom
1950-ih godina usmerio sam se na razvijanje sociološke teorije
osnovnih jedinica društvene strukture. Zaključio sam da ljudi
ne biraju skup uloga, statusni skup i modele uloga da bi ih
imitirali, već kao izvor vrednosti koje se usvajaju kao osnova
samoevaluacije (ova poslednja odvela me je do teorije referen
tnih grupa). Takođe sam se, s Džordžom Riderom i Patrišom
Kendal, posvetio sprovođenju prve velike sociološke studije o
medicinskom obrazovanju kako bismo otkrili na koji način su
različite vrste lekara socijalizovane u istim medicinskim škola
ma, što je vezano za zasebni karakter profesije kao vrste profe
sionalne aktivnosti. Tokom 1960-ih i 1970-ih godina vratio
sam se na intenzivno proučavanje društvene strukture nauke
i njene interakcije s kognitivnom strukturom; te dve decenije
bile su vreme u kojem je sociologija nauke konačno postala
ozbiljna disciplina, a sve pre toga bilo je samo uvod. Tokom
ovih proučavanja prvenstveno sam se orijentisao na poveza
nost sociološke teorije, metoda istraživanja i supstancijalnog
empirijskog istraživanja."
* Robert Merton je preminuo 2003. godine.
M e r t o n je takode razvio k o n c e p t nefunkcije koji j e defini-

sao k a o posledice koje su nevažne za proučavani sistem. T u se
m o g u svrstati društvene forme koje su preživele iz prošlosti. Iako
su u prošlosti m o g l e imati pozitivne ili negativne posledice, u sa
v r e m e n o m društvu o n e n e m a j u nikakav značajan uticaj. Primer
za to je, iako se neki m o ž d a neće složiti, Savez udruženja boraca
n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata. Iako je u svoje vreme ta organizaci
ja imala značajnu u l o g u u s r p s k o m (i j u g o s l o v e n s k o m ) društvu,
j a s n o je d a danas n e m a nikakav uticaj.
Nefunkcije - posledice društvenog delanja koje su nevažne za proučavani si

stem.
Da bi dao odgovor na pitanje da li pozitivne funkcije preo-

vladuju nad disfunkcijama ili je obrnuto, Merton je razvio kon
cept neto balansa. Taj koncept podrazumeva da najpre moramo
da izmerimo koristi i štete od svake ustanove, a potom utvrdimo
da li je razlika pozitivna ili negativna. Međutim, usled činjenice
da je svaki problem složen i zasnovan na subjektivnoj proceni
koja ne može tako lako da se izračuna i izmeri, nikada ne mo
žemo prosto sabrati pozitivne funkcije i disfunkcije i objektivno
odrediti koje od njih preovlađuju. Upotrebljivost Mertonovog
koncepta proizilazi iz načina na koji se usmeravamo na pitanja
od relativnog značaja. Vratimo se na primer ropstva. Da li je rop
stvo za Jug Amerike, kad se sve sabere i oduzme, bilo funkcional
no ili disfunkcionalno? Takvo pitanje je još uvek suviše uopšteno
i zamagljuje niz drugih pitanja. Recimo, možemo da kažemo da
je za američku privredu u celini ono bilo disfunkcionalno, ali je
za bele robovlasnike s Juga ono bilo i te kako funkcionalno.
Da bismo uspešno resili probleme poput ovih, Merton sma
tra da stvari moramo sagledati iz različitih nivoa funkcionalne
analize. Funkcionalisti su se generalno ograničavali na analizu
društva kao celine, ali Merton je jasno naznačio da se analiza može
sprovesti i na organizaciji, grupi ili bilo kojoj standardizovanoj i
ponovljivoj društvenoj pojavi. Dakle, kada je u pitanju ropstvo na
Jugu SAD, neophodno je da razlikujemo nekoliko nivoa analize i
postavimo pitanje funkcionalnosti i disfunkcionalnosti ropstva za
grupe i aktere koji se nalaze na različitim nivoima: crnačke porodi
ce, belačke porodice, crnačke političke organizacije, belačke poli
tičke organizacije itd. Za svaku od ovih grupa ropstvo ima različit
značaj. Izraženo u terminima neto balansa, ropstvo je verovatno
bilo funkcionalno za određene delove drušva, a disfunkcionalno
za neke druge. Upućivanje ovog pitanja na posebne nivoe, pomaže
izučavanju funkcionalnosti ropstva za Jug u celini.
Merton je u sociologiju uveo i koncept manifestnih i laten
tnih funkcija. Ta dva pojma takođe predstavljaju značajan doprinos
Neto balans - razlika između funkcija i disfunkcija.
Nivoi funkcionalne analize - funkcionalna analiza može da se sprovede na
bilo kojoj standardizovanoj i ponovljivoj društvenoj pojavi, počev od
društva u celini, pa do organizacija, institucija ili grupa.
funkcionalnoj analizi. Jednostavno rečeno, manifestne funkcije su

nameravane, a latentne funkcije nenameravane posledice neke po
jave. Manifestna funkcija ropstva bilo je povećanje ekonomske pro
duktivnosti Juga, a latentna funkcija, stvaranje najniže klase koja je
imala svrhu da unapredi društveni status južnih belaca, kako bo
gatih, tako i siromašnih. Ta ideja povezana je s drugim Mertono-
vim konceptom — konceptom nenameravanih posledica. Strukture
imaju i nameravane i nenameravane posledice. Ropstvo je možda
bilo uvedeno da pomogne privredni razvoj Juga, ali je njegova ne-
nameravana posledica bila prespora industrijalizacija i, konačno,
privredno slabljenje tog dela države. Dok su nameravane posledice
svima poznate, od sociološke analize se očekuje da otkrije nename
ravane posledice. U stvari, za neke je baš to suština sociologije. Piter
Berger je taj proces nazivao razotkrivanjem. To znači da u analizi
moramo da otkrijemo šta je stvarna posledica neke ljudske radnje,
odnosno da gledamo iza (preko) izraženih namera.
Ključni koncept
Društvena struktura i anomija
Jedan od Mertonovih najznačajnijih doprinosa strukturalnom

funkcionalizmu i sociologiji uopšte, jeste njegova analiza odno
sa kulture, strukture i anomije. Merton je kulturu definisao kao
organizovan skup normativnih vrednosti koje dele pripadnici
neke grupe ili društva, a koji određuje njihovo ponašanje. Dru-
štena struktura predstavlja organizovan skup društvenih odnosa
u kojima učestvuju članovi grupe ili društva. Anomija se javlja
onda kada postoji ozbiljan prekid između društvene strukture
i kulture, odnosno između strukturalno stvorenih mogućnosti
ljudi da deluju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i
Manifestne funkcije - svesne i nameravane pozitivne posledice.
Nenameravane posledice - neočekivane pozitivne, negativne i nevažne po
sledice.
Anomija - po Mertonu, situacija u kojoj postoji ozbiljan prekid između druš
tvene strukture i kulture, tj. između strukturalno kreiranih mogućnosti
ljudi da delaju u skladu s kulturnim normama i ciljevima i vlastitim
normama i ciljevima.
146 D Ž O R D Ž RICER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I N J E N I KLASIČNI KOSE*
vlastitim normama i ciljevima. Drugim recima, zbog svog po

ložaja u društvenoj strukturi, neki ljudi nisu u mogućnosti
da postupaju u skladu s normativnim vrednostima. Anomija
nastaje kada kultura (od pojedinaca) zahteva vrstu ponašanja
koje društvena struktura onemogućava.
Američka kultura, na primer, visoko ceni materijalni uspeh.
Međutim, zbog svog položaja u društvenoj strukturi, mnogi
ljudi nisu u mogućnosti da postignu takav uspeh. Pojedinac j
koji je rođen u nižoj klasi može, u najboljem slučaju, steći
samo srednje obrazovanje; njegove šanse za postizanje eko
nomskog uspeha na opšteprihvaćen način veoma su slabe ili
ih čak uopšte nema. Može se reći da u ovakvim okolnostima
(a one su široko rasprostranjene u savremenom američkom
društvu) postoji anomija i, kao njena posledica, tendencija ka
devijantnom ponašanju. U ovom kontekstu, devijantnost obič
no dobija oblik alternativnih, neprihvatljivih i ponekad nele
galnih sredstava za postizanje ekonomskog uspeha. Bavljenje
preprodajom droge ili prostitucijom radi postizanja ekonom
skog uspeha primer je devijantnosti izazvane razlikom između
kulturnih vrednosti i društveno-strukturalnih sredstava za po
stizanje tih vrednosti. To je način na koji strukturalni funkcio-
nalizam pokušava da objasni kriminal i devijantno ponašanje.
U ovom primeru strukturalnog funkcionalizma, Merton je po-
smatrao društvene (i kulturne) strukture, ali se nije prvenstve
no interesovao za funkcije ovih struktura. Merton je, u skladu
sa sopstvenom funkcionalnom paradigmom, uglavnom bio
zaokupljen disfunkcijanja - u ovom slučaju, anomijom. Još
konkretnije, kao što smo već videli, Merton anomiju povezuje
s devijantnošću, zbog čega tvrdi da nesklad između kulture i
strukture ima disfunkcionalnu posledicu pojave devijantnosti i
unutar društva. I
U Mertonovom radu o anomiji može se uočiti njegov impli- |
citno kritički stav prema društvenoj stratifikaciji (na primer, 1
onemogućavanje nekih ljudi da postignu drušrveno poželjne 1
ciljeve). To nam pokazuje da funkcionalisti imaju različite sta- i
vove o stratifikaciji. Dejvis i Mur su o stratifikovanom društvu 1
pisali pozitivno. Za razliku od njih, Mertonov rad pokazuje j
da možete biti strukturalni funkcionalista, a ipak kritikovari 1
društvenu stratifikaciju i društvene nejednakosti. J
Merton je jasno naglasio da nenameravane posledice i la

tentne funkcije nisu isto. Latentna funkcija je vrsta nenamerava
ne posledice koja je funkcionalna za određeni sistem. Ali, tu su
još dve vrste nenameravanih posledica — one koje su disfunkcio-
nalne i one koje su nefunkcionalne.
Objašnjavajući dalje funkcionalnu teoriju, Merton je nagla
šavao da neka struktura može nastaviti da postoji, uprkos tome
što je disfunkcionalna za sistem kao celinu. Neko može izneti
dobre argumente za to da je diskriminacija crnaca, žena i ostalih
manjinskih grupa disfunkcionalna za američko društvo, ali, upr
kos tome, ona i dalje postoji, jer je funkcionalna za deo društve
nog sistema i neke društvene grupe. Na primer, diskriminacija
žena u načelu je funkcionalna za muškarce. Međutim, ti oblici
diskriminacije imaju i neke disfunkcije, čak i za grupe za koje
su funkcionalne. Muškarci ispaštaju zbog diskriminacije prema
ženama; slično tome, belcima u Americi i u Evropi ide na štetu
diskriminatorsko ponašanje prema crncima ili Romima. Moglo
bi se tvrditi i da oblici ove diskriminacije nepovoljno utiču na
one koji diskriminišu, jer održavaju veliki deo stanovništva ne
produktivnim i neefikasnim (možda se među crncima ili Romi
ma krije neki novi Ajnštajn ili Mocart) i povećavaju verovatnoću
društvenog sukoba.
Merton je smatrao da nisu sve strukture društvenog sistema
podjednako nezamenljive za njegovo funkcionisanje. Neki delo-
vi društvenog sistema mogu biti eliminisani. Taj stav pomogao je
funkcionalnoj teoriji da prevaziđe još jednu od svojih konzerva
tivnih predrasuda. Priznajući da su neke strukture neupotreblji
ve, strukturalni funkcionalizam je oslobodio prostor za smislenu
društvenu promenu. Američko društvo, na primer, može nasta
viti da postoji (čak i da se poboljša) eliminacijom diskriminacije
različitih manjinskih grupa.
Mertonovo objašnjenja veoma su korisna sociolozima koji
žele da se bave strukturalno-funkcionalnom analizom.
148 DžORDZ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
TEORIJA SUKOBA
Razvoj teorije sukoba može se, bar delimično, posmatrati
kao reakcija na strukturalni funkcionalizam. Međutim, treba na
pomenuti da teorija sukoba ima i druge osnove, kao što su mark
sistička teorija i Zimlov rad o društvenom sukobu (kojim se ovde
nismo bavili). Pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, teorija su
koba predstavljala je alternativu strukturalnom funkcionalizmu,
ali je bila potisnuta brojnim neomarksističkim teorijama (glava
5). U stvari, jedan od glavnih doprinosa teorije sukoba bio je na
čin na koji je ona u Sjedinjenim Američkim Državama postavila
osnove za razvoj teorija koje su daleko vernije odslikavale Mar-
ksov rad, teorija koje će kasnije privući širu sociološku javnost.
Osnovni problem za teoriju sukoba jeste to što ona nikada u
potpunosti nije uspela da se odvoji od svojih strukturalno-funk-
cionalističkih korena. Ona je više bila neka vrsta strukturalnog
funkcionalizma „okrenutog naglavačke", nego prava kritička te
orija društva. Kao takva, teorija sukoba, kao i strukturalni funk
cionalizam, nudi jedno specifično shvatanje društva.
Rad Ralfa Darendorfa

Kao i funkcionalisti, teoretičari sukoba usmereni su na prou
čavanje društvenih struktura i ustanova. Teorija sukoba predstav
lja malo više od niza tvrdnji koje se često direktno suprotstavlja
ju funkcinalističkim stavovima. Te antiteze moguće je najbolje
uočiti u radu Ralfa Darendorfa koji osnovama funkcionalističke
teorije protivstavlja osnove teorije sukoba.
• Za funkcionaliste, društvo je statično ili se, u najboljem
slučaju, nalazi u stanju dinamičke ravnoteže; za Daren
dorfa i teoretičare sukoba, svako drušvo u svakom trenut
ku nalazi se u procesu promene.
• Dok funkcionalisti naglašavaju elemente poretka i stabil
nost društva, teoretičari sukoba u svakom delu društvene«
sistema vide neslogu i sukob.
• Funkcionalisti (ili barem rani funkcionalisti, pre Merto
na) smatraju da svaki element društva doprinosi njegovoj
stabilnosti; za razliku od njih, pobornici teorije sukoba

smatraju da mnogi društveni elementi doprinose dezinte
graciji i promeni društva.
• Funkcionalisti su skloni shvatanju da se društvo održava
neformalnim normama, vrednostima i običajnim moralom.
Teoretičari sukoba veruju da svaka vrsta poretka u društvu
proizilazi iz prinude koju sprovode oni na njegovom vrhu.
Dok se funkcionalisti usredsreduju na koheziju proisteklu
iz zajedničkih društvenih vrednosti, teoretičari sukoba na
glašavaju ulogu moći u održavanju poretka društva.
Darendorf je bio glavni zagovornik tvrdnje da društvo ima
dva „lica" (sukob i konsenzus) i da bi sociološka teorija zbog toga
trebalo da se podeli na dve oblasti - teoriju sukoba i teoriju kon
senzusa (jedan oblik teorije konsenzusa je strukturalni funkciona
lizam). Teoretičari konsenzusa proučavali bi vrednosnu integraciju
u društvu, a ovi drugi sukobe interesa i prinudu koja drži društvo
na okupu uprkos tim sukobima. Darendorf je smatrao da društvo
ne može postojati bez sukoba i konsenzusa, koji su jedan drugom
preduslov. Ne možemo imati sukob ako pre toga nije postojao
konsenzus. Recimo, gotovo je neverovatno da francuske sobarice
i čileanski šahisti dođu u sukob, jer medu njima nema kontakta,
a samim tim ni integracije kao osnove za izbijanje sukoba. Obrnu
to, sukob može dovesti do konsenzusa i integracije. Primer je savez
između SAD i Japana koji se razvio nakon Drugog svetskog rata.
Uprkos povezanosti između konsenzusa i sukoba, Daren
dorf nije bio optimističan kada je u pitanju razvoj jedinstvene
sociološke teorije koja bi obuhvatala oba procesa. Izbegavajući
jedinstvenu teoriju, Darendorf se posvetio stvaranju zasebne teo
rije sukoba.
Ralf Darendorf
Biografska skica
Ralf Darendorf (1929-2009) poznat je u sociologiji po svojoj

teoriji sukoba koja je nastala pod velikim uticajem marksistič
ke teorije. Njegova bogata karijera javne ličnosti kulminirala
150 D20RD2 RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
je kada mu je 1993. godine kraljica Eli

zabeta II dodelila titulu barona. Roden
u Hamburgu u Nemačkoj, Darendorf je
proživeo fascinantan život. Kao tinejdžer
suprotstavio se nacistima i bio zatvoren
(kao i njegov otac). Rane 1945. godine
zatvoren je u koncentracioni logor iz ko
ga ga je ubrzo oslobodio SS oficir kada
su Rusi počeli da se približavaju Nemačkoj. Studirao je na
Univerzitetu u Hamburgu gde je i doktorirao, a potom je
još jednom doktorirao na Londonskoj školi za ekonomiju i
političke nauke (London School of Economics and Political
Science). Predavao je na raznim nemačkim univerzitetima.
Kasnije je postao javna ličnost. Medu pozicijama koje je zau
zimao izdvajaju se sledeće: član nemačkog parlamenta, državni
sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, komesar
u Evropskoj komisiji u Briselu i upravnik Londonske škole za
ekonomiju i političke nauke. Britanski državljanin postao je
1988. godine.
Iako je njegova teorija pisana pod velikim uticajem marksistič
kih ideja, Darendorf nikada nije bio marksista. Za sebe je go
vorio da je liberal. Bez obzira na to, on se nalazio pod snažnim
uticajem marksističkog koncepta jedinstva teorije i prakse.
Zapravo, vodio je život u kome je razvijao teoriju i primenji-
vao je na praktične stvari u akademskom svetu i, još važnije,
u društvu.
Darendorf je bio pod snažnim uticajem strukturalnog funk

cionalizma. On je napominjao da funkcionalisti smatraju da
društveni sistem na okupu drže dobrovoljna saradnja ili opšti
konsenzus, ili i jedno i drugo. Međutim, po mišljenju teoretičara
sukoba, ono što društvo drži na okupu jeste prisilno ograniča
vanje (engleski, enforced constraint). Te tako, neki položaji svo
jim nosiocima donose vlast i autoritet nad drugima. Ta činjenica
društvenog života dovela je Darendorfa do teze da su društveni
sukobi uvek generisani nejednakom raspodelom vlasti.
Ü . ^ M E N E GRAND-TEORIJE 151
Vlast
Darendorf se, poput socijalnih funkcionalista, bavio širim
društvenim strukturama. Najvažnija ideja za njegovu tezu jeste
da različiti položaji unutar društva nose različitu količinu vlasti.
Mast ne pripada pojedincima, već položajima. Darendorf je bio
zainteresovan ne samo za strukturu ovih položaja, već i za sukob
koji medu njima postoji. Strukturalno poreklo ovih sukoba tre
ba tražiti u odnosu između položaja onih koji imaju vlast i onih
koji su potčinjeni vlasti. Za Darendorfa, prvi zadatak analize teo
rije sukoba jeste identifikacija različitih uloga koje u društvu
obavljaju funkciju vlasti (engleski, authority roles). Osim što se
zalagao za proučavanje širih društvenih struktura, poput sistema
uloga za koje je vezana vlast, Darendorf se suprotstavljao nauč
nicima koji se usredsreduju na nivo pojedinca. Na primer, on je
kritikovao naučnike koji se usmeravaju na psihološke ili bihevi-
oralne karakteristike pojedinaca koji zauzimaju takve položaje.
Darendorf je otišao toliko daleko da je tvrdio kako oni koji pri
hvataju takav pristup nisu sociolozi.
Vlast vezana za položaje predstavlja ključni element Daren-
dorfove teorije. Vlast uvek podrazumeva i nadređenost i podre
đenost. Od onih koji zauzimaju nadređene položaje očekuje se
da kontrolišu podređene; drugačije rečeno, oni ne dominiraju
zbog svojih psiholoških osobina, već zbog toga što podređeni to
očekuju. Kao i u slučaju vlasti, ta očekivanja vezuju se za položa
je, a ne za ljude. Vlast nije opšta društvena pojava; ona se odnosi
samo na unapred određena fizička i pravna lica. Konačno, pošto
je vlast legitimna, protiv onih koji joj se ne povinuju mogu se
primeniti negativne sankcije.
Darendorf je smatrao da vlast nije konstantna, jer je pove
zana s položajima, a ne s ljudima. Prema tome, pojedinac koji
ima vlast u jednom okruženju, ne mora nužno imati imati vlast
u nekom drugom okruženju. Slično tome, pojedinac koji ima
podređen položaj u jednoj grupi, može imati nadteđen polo
žaj u nekoj drugoj grupi. To sledi iz Darendorfovog argumenta
da je društvo sastavljeno od mnoštva delova koje je on nazivao
152 DŽORDŽ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASICNI KORENI
imperativno koordinisana udruženja. Ona se mogu posmatrati

kao udruženja pojedinaca kontrolisana hijerarhijom vlasti. Pošto
društvo sadrži mnogo takvih udruženja, pojedinac može zauzi
mati nadređen položaj u jednom udruženju, a podređen položaj
u drugom udruženju.
Unutar svakog udruženja vlast je dihotomna. Usled toga, u
svakom udruženju mogu se oformiti isključivo dve konfliktne gru
pe. Oni na položajima vlasti i oni na podređenim položajima ima
ju suprotstavljene interese. Ovde se susrećemo s još jednim ključ
nim pojmom Darendorfove teorije sukoba - interesom. Grupe
na vrhu definisane su zajedničkim interesima, koji se razlikuju
od interesa koji je zajednički grupama koje se nalaze na dnu.
Darendorf je zauzeo čvrst stav da čak i oni interesi za koje se čini
da imaju psihološku osnovu, u osnovi predstavljaju fenomene ši
rih razmera. Drugim recima, interesi su povezani sa društvenim
položajima, a ne sa psihološkim karakteristikama pojedinaca koji
zauzimaju te položaje.
Ključni koncepti
Funkcije društvenog sukoba
Iako su u ovoj knjizi strukturalni funkcionalizam i teorija su

koba predstavljeni odvojeno i na mnogo načina su suprotstav
ljeni, o te dve teorije moguće je raspravljati postavivši ih za
jedno. Ovde ćemo, govoreći o funkcijama društvenog sukoba,
pokazati kako je to moguće.
Sukob može poslužiti da učvrsti labavo strukturiranu grupu.
U društvu koje se dezintegriše, sukob s drugim društvom može
da obnovi integrativno jezgro raspadajućeg društva. Koheziv-
nost izraelskih Jevreja može se, barem delimično, objasniti du
gotrajnim sukobom sa Arapima na Srednjem istoku. Mogući j
kraj sukoba između Jevreja i Arapa mogao bi da pogorša posto- j
jeće napetosti u izraelskom društvu i da oslabi društveno jedin- |
srvo. Ideju o tome da sukob može služiti kao činilac integracije |
Imperativno koordinisana udruženja - udruženja pojedinaca kontrolisana

hijerarhijom vlasti.
Interesi - stvari koje su obično zajedničke mnogim ljudima.
društva prećutno prihvataju mnogi političari čiji je zadatak da

izmisle neprijatelja čak i tamo gde ga nema ili da od potenci
jalnog neprijatelja naprave stvarnog neprijatelja.
Sukob s jednom grupom može služiti proizvodnji kohezije,
vodeći tako do saradnje s drugim grupama. Na primer, sukob
s Arapima doveo je do saradnje između SAD i Izraela; smiriva
nje izraelsko-arapskog sukoba moglo bi da olabavi veze izme
đu SAD i Izraela.
Unutar jednog društva sukob može neke izolovane pojedin
ce da ohrabri da preuzmu aktivnije društvene uloge. Recimo,
protest zbog Vijetnamskog rata u Americi sredinom 1960-ih
godina motivisao je mlade ljude da po prvi pur preuzmu aktiv
nu ulogu u američkom političkom i javnom životu. S okonča
njem tog sukoba u američku omladinu vratio se duh apatije.
Sukob rakođe ima funkciju komunikacije. Pre sukoba grupe
mogu biti nesigurne u pogledu pozicije njihovog neprijatelja,
ali kao rezultat sukoba pozicije i granice između grupa često
postaju jasnije. Pojedinci su, prema tome, sposobniji da do
nesu odluku o odgovarajućem smeru i o toku delovanja u po
gledu svojih protivnika. Sukob takode omogućava stranama
u sukobu da uvide kolika je njihova relativna snaga. To može
uvećati verovatnoću pomirenja ili mirnog saživota.
Gledano iz teorijske perspektive, moguće je spariti funkcionalizam
i teoriju sukoba analizirajući funkcije društvenog sukoba. Ipak,
mora se prihvatiti činjenica da svaki sukob takođe ima disfunkcije.
Unutar svakog udruženja, oni koji imaju nadređene položaje

teže da održe postojeće stanje, dok oni koji zauzimaju podređe
ne položaje teže da ga promene. Sukob interesa unutar udruženja
postoji sve vreme (barem kao latentan), što znači da je legitimitet
vlasti uvek neizvestan. Taj sukob interesa ne mora da bude ekspli
ciran da bi nadređeni i podređeni učestvovali u njemu. Interesi
nadređenih i podređenih jesu objektivni u smislu da odražava
ju očekivanja (uloge) povezane s položajima. Pojedinci ne mo
raju da internalizuju ta očekivanja, niti da ih budu svesni da bi
postupali u skladu s njima. Ako pojedinci zauzimaju određene
položaje, ponašaće se na očekivani način. Pojedinci su prilagođe
ni svojim ulogama kada doprinose sukobu između nadređenih
154 DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
i podređenih. Darendorf je ove nesvesne interese nazivao laten

tnim interesima. Manifestni interesi su latentni interesi kojih
su pojedinci postali svesni. Darendorf je analizu povezanosti la
tentnih i manifestnih interesa video kao glavni zadatak teorije
sukoba. Ipak, akteri ne moraju biti svesni svojih interesa kako bi
delovali u skladu s njima.
Grupe, sukob i promena

Darendorf je razlikovao tri opšte vrste grupa. Prva vrsta su
kvazigrupe ili mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na
osnovu kojih imaju isti interes. One predstavljaju osnovu za dru
gu vrstu grupa: interesne grupe. Interesne grupe su prave gru
pe u sociološkom smislu te reči; one imaju ne samo zajedničke
interese, već i strukturu, cilj i članstvo. Interesne grupe imaju
sposobnost da učestvuju u grupnom sukobu. Iz svih tih intere
snih grupa nastaju konfliktne grupe. To su grupe koje stvarno
učestvuju u sukobu.
Darendorf je smatrao da su koncepti latentnih i manifestnih
interesa kao i koncepti kvazigrupe, interesne grupe, i konfliktne
grupe ključni za objašnjenje sukoba. Pod idealnim okolnostima,
nikakve druge promenljive nisu potrebne. Međutim, pošto uslo-
vi nikada nisu idealni, mnogi različiti činioci utiču na sukobe.
Darendorf je spominjao tehničke uslove (kao što je odgovaraju
će osoblje), političke uslove (kao što je opšta politička klima), i
društvene uslove (kao što je mogućnost komunikacije među čla
novima grupe). Po Darendorfu, način na koji se ljudi regrutuju
u kvazigrupe predstavlja još jedan važan društveni uslov. Ako je
regrutovanje posledica slučajnosti, mala je verovatnoća da će se
Latentni interesi - interesi kojih pripadnici grupe nisu svesni.

Manifestni interesi - latentni interesi kojih su pripadnici grupe postali svesni.
Kvazigrupa - mnoštvo pojedinaca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih
imaju isti interes.
Interesne grupe — za razliku od kvazigrupa, interesne grupe su prave grupe u
sociološkom smislu te reči; one imaju ne samo zajedničke interese, već i
strukturu, cilj i članstvo. Interesne grupe imaju sposobnost da učestvu
ju u grupnom sukobu.
Konfliktne grupe — grupe koje stvarno učestvuju u sukobu.
SAVREMENE GRAND-TEORUE 155
iz kvazigrupe razviti interesna ili konfliktna grupa. Za razliku od

Marksa, Darendorf nije smatrao da će lumpenproletarijat (masa
jako siromašnih ljudi koja se u kapitalističkom sistemu nalazi
u lošijem položaju i od samog proletarijata) na kraju oformiti
konfliktnu grupu, jer je regrutovanje pojedinaca u tu grupu slu
čajno. Međutim, kada je regrutovanje u kvazigrupe strukturalno
determinisano, one obezbeduju plodno tie za nastanak intere
snih grupa, ili, u određenim okolnostima, konfliktnih grupa.
Poslednji aspekt Darendorfove teorije sukoba jeste odnos
sukoba i promene. Tu je on odao priznanje značaju rada Luisa
Kozera koji je proučavao funkcije sukoba u održavanju statusa
quo. Međutim, Darendorf je smatrao da je konzervativna uloga
sukoba samo jedan deo društvene realnosti; sukob takođe dovo
di do razvoja i promene.
Ukratko, Darendorf je smatrao da konfliktne grupe, kada
nastanu, učestvuju u aktivnostima koje dovode do promena u
društvenoj strukturi. Kada je sukob intenzivan, promene koje se
javljaju su radikalne. Kada je sukob praćen nasiljem, struktural
ne promene će biti iznenadne. Kakva kod da je priroda sukoba,
sociolozi moraju biti svesni odnosa između sukoba i promene,
kao i odnosa između sukoba i postojećeg stanja. Drugim recima,
sociolozi moraju da imaju osećaj za dinamične odnose između
različitih elemenata ovako shvaćenog društva. Prema tome, te
orijsko shvatanje ne mora nužno biti statično. Ideja će biti još
jasnija u narednom odeljku koji se bavi sistemskom teorijom.
OPŠTA TEORIJA SISTEMA*
Rad Niklasa Lumana

Najpoznatiji sistemski teoretičar u sociologiji bio je Niklas
Luman (1927-1998). Luman je razvio sociološki pristup koji
kombinuje elemente Parsonsovog strukturalnog funkcionalizma
Lumpenproletarijat - masa jako siromašnih ljudi koji se u kapitalističkom
sistemu nalaze u lošijem položaju i od samog proletarijata.
* Ovaj deo napisan je u koautorstvu s Daglasom Gudmanom i Matajasom
Jungeom.
s opštom teorijom sistema i nekim konceptima kognitivne bio

logije i kibernetike. Luman je kasne Parsonsove radove shvatao
kao opštu teoriju koja je dovoljno složena da predstavlja osnovu
novog sociološkog pristupa koji preuzima neke uvide o funkcio-
nisanju sistema iz bioloških i kibernetskih istraživanja. Međutim,
on kod Parsonsa primećuje dva problema. Prvo, u Parsonsovoj
teoriji nema mesta za samoreferentnost, tj. sposobnost društva
da se u svojim operacijama odnosi na samo sebe. Samoreferen
tnost je, po Lumanu, ključna za naše razumevanje sistema. Dru
go, Parsons ne prihvata kontingentnost (slučajnost). Budući da
Parsons nije u stanju da vidi kakvo bi društvo moglo da bude,
on ne može na adekvatan način da sagleda kakvo ono zaista jeste.
Uzmimo jedan primer iz Parsonsove teorijske matrice da bismo
to objasnili. Shema APIL ne bi trebalo da se razume kao činjeni
ca, već pre kao model mogućnosti. Ona pokazuje da podsistemi
koji za cilj imaju adaptaciju i postizanje cilja mogu da budu me
đusobno povezani na različite načine. Prema tome, cilj analize je
da shvati zašto sistem proizvodi određeni odnos između ta dva
podsistema u bilo kom trenutku. Luman pokušava da odgovori
na ta dva problema u Parsonsovom radu, razvijajući teoriju koja
uzima samoreferentnost kao najvažniju karakteristiku sistema i
koja se usredsređuje na kontingentnost, tj. činjenicu da su stvari
mogle biti drugačije.
Sistem i okruženje. Ključ za razumevanje Lumanovog shva-
tanja sistema jeste razlika koju je Luman pravio između sistema
i njegovog okruženja. Razlika se, u suštini, svodi na nivo slože
nosti. Sistem je uvek manje složen od svog okruženja. Uzmimo
za primer jedno preduzeće koje proizvodi automobile. To pre-
duzeće predstavlja jedan sistem koji se nalazi unutar veoma slo
ženog okruženja koje obuhvata mnogo različitih vrsta ljudi, ne
prekidno promenljivo fizičko okruženje i mnoge druge različite
sisteme. Međutim, unutar sistema, ta složenost predstavljena je
u mnogo jednostavnijem obliku. Kada je proizvođaču automo
bila potrebna sirovina (čelik, guma, itd.), obično mu nije važno
odakle ona dolazi, kako se ona proizvodi i ko će mu je isporu
čiti. Sva ta složenost okruženja redukovana je na informaciju o
ceni i o kvalitetu sirovine koju proizvođač želi da kupi. Slično
tome, brojne i različite navike mušterija tog preduzeća redukuju

se samo na one navike koje direktno utiču na njihovu odluku da
li će kupiti automobil.
Pojednostavljenje složenosti podrazumeva da ste prisiljeni
da birate između najmanje dve opcije (proizvođač brine o tome
kako se proizvodi sirovina, ali ga možda nije briga za političku
situaciju u zemlji u kojoj je ona proizvedena). Svaki izbor po
drazumeva kontingentnost zbog toga što se uvek može izabrati
drugačije (proizvođač bi mogao da se raspita o političkoj situaci
ji), a kontingentnost podrazumeva rizik. Te tako, ako proizvođač
odluči da ne prati političku situaciju u zemlji gde se proizvodi
sirovina, može se dogoditi da proces proizvodnje bude prekinut
ili narušen nekom pobunom, oružanim sukobom ili privrednom
krizom unutar te zemlje. To će prekinuti snabdevanje sirovinom.
Sistem jednostavno ne može da bude složen kao njegovo
okruženje. Sistem koji bi to pokušao podsetio bi nas na Borheso-
vu priču o kralju koji je naredio kartografu da mu nacrta mapu
njegove kraljevine koja će biti savršeno tačna. Kada je kartograf
završio, mapa je bila isto onoliko velika kao i teritorija same dr
žave, pa je otuda bila neupotrebljiva. Mape, kao i sistemi, mora
ju da redukuju (smanje) složenost. Kartograf mora da odabere
one osobine koje su važne. Različite mape istog područja mo
guće je izraditi zbog toga što je odabir onih karakteristika koje
će biti predstavljene na mapi kontingentan. To je nužno, ali i
rizično, jer oni koji izrađuju mape nikada ne mogu biti sigurni
da li su izostavili nešto što će se kasnije ispostaviti kao bitno za
korisnika. Uzgred, taj zaključak se primenjuje na sve teorije (ili
mape) koje su predstavljene u ovoj knjizi. Iz svake od njih izvu
čeno je nekoliko aspekata, što neizbežno ostavlja nepokrivenim
neke druge aspekte teorije. Da biste zaista znali šta su, recimo,
Dirkem, Veber ili Parsons svojim teorijama hteli da kažu, morali
biste da pročitate njihova kompletna dela koja imaju nekoliko
hiljada stranica ponekad teško razumljivog teksta (čak i za ne
koga ko ima doktorat iz sociologije). Takvo studiranje trajalo bi
nekoliko decenija i ne bi imalo smisla.
Iako sistemi nikada ne mogu da budu isto onoliko slože
ni kao njihova okruženja, njihova složenost se ipak neprekidno
uvećava. Drugim recima, sistemi neprekidno razvijaju nove podsi-

steme i uspostavljaju različite odnose između tih podsistema da bi
efikasno izašli na kraj sa svojim okruženjem. Kada to ne bi radili,
složenost okruženja predstavljala bi ozbiljnu pretnju po stabilnost
sistema. Na primer, proizvođač automobila mogao bi da otvori
odeljenje međunarodnih odnosa koje bi se bavilo praćenjem po
litičkih događaja u državi iz koje nabavlja sirovine. To novo ode
ljenje bilo bi zaduženo za informisanje proizvođača o tome koliki
je politički rizik u zemljama iz kojih stižu sirovine, a potom i za
pronalaženje alternativnih izvora u slučaju da dođe do političkih
turbulencija i prekida dotoka sirovine. Tako na paradoksalan na
čin dolazimo do sledećeg zaključka: složenost je moguće smanjiti
samo ako je uvećamo.
Samostvarajući sistemi
Luman je najpoznatiji po svom konceptu o samostvaranju.
On se odnosi na diverzifikaciju sistema. Iako Luman smatra da
su svi sistemi takvi (počev od bioloških ćelija do društvenog si
stema), on koncept samostvaranja primenjuje na sisteme kao što
su privredni, politički, pravni i naučni sistem, kao i na birokrati-
ju i mnoge druge sisteme. Samostvarajući sistemi imaju sledeće
karakteristike:
1. Samostvarajući sistem proizvodi osnovne elemente koji
čine sistem. To je možda paradoksalno. Kako sistem može
da proizvodi sopstvene elemente, one elemente koji ga
čine? Razmislite o savremenom privrednom sistemu i
njegovom osnovnom elementu - novcu. Mi kažemo da je
novac osnovni element zato što vrednost svih stvari u pri
vrednom sistemu može da se izrazi kroz novac. Međutim,
veoma je teško reći koliko je novac sam po sebi vredan.
Značenje novca, njegova vrednost i upotreba determi-
nisani su samim privrednim sistemom. Novac, u današ
njem značenju tog pojma, nije postojao pre privrednog
sistema. Savremeni oblik novca i privredni sistem nastali
Samostvarajući sistemi - samoreferentni i zatvoreni sistemi koji sami proizvode
svoje osnovne elemente i sami određuju svoje granice i svoju strukturu.
su zajedno i zavise jedan od drugog. Savremeni privredni

sistem bez novca teško je zamisliti. Novac bez privrednog
sistema samo je bezvredan komad papira ili metala.
2. Samostvarajući sistemi su samoorganizujući i to na dva na
čina. Oni definišu sopstvene granice i organizuju unutraš
nje strukture. Sopstvene granice definišu praveći razliku
između onoga što se nalazi u sistemu i onoga što se nalazi
u okruženju. Na primer, u privredni sistem ubrajamo sve
što je oskudno i čemu možemo da pripišemo cenu. Pošto
se vazuduh nalazi svuda u izobilju, ne možemo da kaže
mo koliko on košta. Stoga on nije deo privrednog siste
ma. Vazduh je, međutim, neophodan sastojak okruženja
sistema. Ono što se nalazi unutar ili van samostvaraju-
ćeg sistema determinisano je samoorganizacijom sistema,
a ne, kako misle strukturalni funkcionalisti, funkcional
nim nužnostima sistema.
Ostale snage će možda ograničiti obim samostvarajućeg
sistema. Recimo, kapitalistički privredni sistemi imaju
tendenciju da neprekidno šire svoje granice da bi unu
tar njih uključili prodaju seksualnih usluga i zabranjenih
droga. To se dešava čak i u slučajevima u kojima politič
ki sistemi usvajaju zakone koji seksualne usluge i drogu
treba da drže van legalnog tržišta. Ali umesto da izuzmu
ove proizvode iz privrednog sistema, ti zakoni utiču na
cenu seksualnih usluga i zabranjenih droga unutar pri
vrednog sistema. Njihova ilegalnost samo im uvećava
cenu, obeshrabrujući tako njihovu kupovinu. Međutim,
unutar privrednog sistema, visoka cena koja obeshrabru
je kupovinu takođe ohrabruje prodaju. Ako možete da
zaradite puno novca prodajući seksualne usluge i drogu,
ponuda tih usluga će se zadržati unutar privrednog si
stema. Prema tome, zakoni koji pokušavaju da drže pro
izvode podalje od privrednog sistema utiču na njihovu
cenu unutar privrednog sistema.
Unutar svojih granica, samostvarajući sistem proizvodi
sopstvenu strukturu. Recimo, usled činjenice postojanja
novca, tržište je strukturirano na bezličan način. Banke
postoje da bi čuvale i pozajmljivale novac, razvio se kon

cept kamate itd. Ako privredni sistem ne bi imao za svoje
osnovne elemente tako apstraktne i lako prenosive enti
tete kao što je novac, njegova unutarnja struktura bila bi
potpuno različita. Recimo, ako bi se privreda zasnivala
na robnoj razmeni, a ne na novcu, ne bi bilo banaka i ne
bi bilo kamate. Umesto toga, postojalo bi tržište u okvi
ru kojeg bi kupovina i prodaja dobara bila strukturirana
na sasvim drugačiji način.
3. Samostvarajući sistemi su samoreferencijalni (oni se sva
kom operacijom odnose na same sebe). Na primer, pri
vredni sistem koristi cenu kao način da uputi na samog
sebe. Pripisujući fluktuirajuću monetarnu vrednost deo-
nicama neke kompanije, berza predstavlja primer takve
samoreferentnosti unutar privrednog sistema. Cene na
berzi ne određuje bilo koji pojedinac, već privredni si
stem. Slično tome, pravni sistem ima zakone koji se od
nose na pravni sistem (na primer, zakonski propisi koji
uređuju primenu ili tumačenje nekog zakona).
4. Samostvarajući sistem jeste jedan zatvoren sistem. To
znači da ne postoji direktna veza između sistema i nje
govog okruženja. Umesto toga, sistem mora da se bavi
predstavama elemenata koji se nalaze u okruženju. Re
cimo, privredni sistem, po opštem shvatanju, odgovara
materijalnim potrebama i željama ljudi. Međutim, te
želje i potrebe utiču na privredni sistem samo u obimu
u kojem mogu da se predstave preko novca. Pa tako pri
vredni sistem odgovara materijalnim potrebama i željama
bogatih ljudi, ali u veoma maloj meri odgovara potreba
ma i željama siromašnih ljudi.
Još jedan primer nalazimo u birokratiji velikih organizacija

kao što je birokratija uprave javnih prihoda. Uprava se nikada
stvarno ne bavi svojim klijentima. Ona se bavi isključivo pred
stavljenim klijentima. Poreski obveznici predstavljeni su u vidu
formulara koji pošalju službi ili u obliku dosijea koji uprava o
njima vodi. Stvarni poreski obveznici imaju uticaj na birokra-
tiju samo ako uspeju da poremete birokratsko predstavljanje.
SAVREMENE GRAND-TEORUE 161
Oni koji prouzrokuju poremećaj (popunjavajući pogrešne for-

mulare, šaljući protivrečne ili pogrešne podatke) često nailaze na
žestok odgovor uprave zbog toga što ugrožavaju sistem.
Iako je samostvarajući sistem zatvoren i nema direktnu vezu
s okruženjem, okruženju se mora dopustiti da poremeti unutraš
nje predstave sistema. Bez tih poremećaja, sile iz okruženja uni
štile bi sistem. Recimo, cene akcija na berzi menjaju se dnevno.
Razlika između cene akcija nekog preduzeća u rasponu od dva-
tri dana ne mora da ima mnogo veze s realnom vrednošću pre
duzeća - tj. s njegovom aktivom ili profitom - već sa stanjem u
kojem se berza nalazi. Berza može biti u usponu, odnosno prola
ziti kroz period rasta u kome su cene akcija daleko više nego što
bi trebalo da budu, uzimajući u obzir stanje preduzeća o čijim
deonicama je reč. Međutim, tokom dužeg perioda cene deonica
trebalo bi da odslikavaju aktuelni status preduzeća ili će se sistem
raspasti. To se desilo kada je 1929. godine propala Njujorška
berza - sistem je zapao u krizu zbog toga što cene deonica nisu
imale veze s njihovom stvarnom vrednošću. Da bi dobro funk-
cionisala, berza kao sistem mora s vremena na vreme da dozvoli
svom okruženju (realni uslovi u kojima se nalaze preduzeća) da
je poremeti.
Zatvoreni društveni sistem razlikuje se od pojedinaca koji,
na prvi pogled, predstavljaju njegov deo. Prema Lumanu, u ta
kvim sistemima pojedinac čini deo okruženja. Vratimo se pono
vo na primer birokratije. Ne samo da su klijenti deo okruženja,
već su to i ljudi koji rade u birokratiji. Posmatrano iz ugla biro
kratije, ljudi koji rade u njoj su spoljašnji izvor složenosti i ne-
predvidivosti. Da bi predstavljala jedan zatvoren sistem, birokra-
tija mora da pronađe način da čak i sopstvene radnike predstavi
pojednostavljeno. Umesto da se posmatra kao ljudsko biće, rad
nik se posmatra kao upravnik, računovođa itd. Stvaran čovek,
tj. ljudsko biće, može da utiče na birokratiju samo ako poremeti
njene predstave, odnosno ukoliko poremeti predstave kojima si
stem definiše okruženje.
162 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Diferencijacija
Posmatrano sa stanovišta Lumanove teorije sistema, glavna
karakteristika modernog društva jeste sve veća sistemska diferen
cijacija kojom sistem izlazi na kraj sa složenošću okruženja. Dife
rencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike koje
postoje između sistema i okruženja; to znači da unutar diferenci
ranog sistema postoje dve vrste okruženja. Jedno okruženje koje
je opšte (zajedničko) za sve podsisteme i drugo okruženje koje je
različito unutar svakog podsistema. Na primer, proizvođač auto
mobile, kao što je Ford, gleda na druge proizvođače, kao što su
Dženeral motors i Dejmler Krajsler, kao na delove svog okruže
nja. Fordovo odeljenje za međunarodne odnose (koje predstavlja
jedan podsistem unutar Forda) takođe gleda na Dženeral motors
i Krajsler kao na nešto što je van njega i predstavlja deo njegovog
okruženja. Međutim, odeljenje za međunarodne odnose takođe
vidi druge podsisteme unutar Forda (kao što je, recimo, raču
novodstvo, koje takođe predstavlja jedan podsistem unutar For
da) kao podsisteme koji se nalaze van podsistema međunarodnih
odnosa i koji, prema tome, za odeljenje međunarodnih odnosa,
predstavljaju deo okruženja. Ostali podsistemi (računovodstvo),
predstavljaju unutrašnji deo organizacionog sistema kao celine,
ali se nalaze u okruženju podsistema međunarodnih odnosa, što
ih otuda čini unutrašnjim okruženjem. Slično tome, podsistem
ljudskih odnosa gleda na druge proizvođače kao na deo svog
okruženja, ali uz to, vidi i druge podsisteme (ovoga puta uklju
čujući i podsistem međunarodnih odnosa) kao deo sopstvenog
okruženja. U skladu s tim, svaki podsistem ima različit pogled
na unutrašnje okruženje sistema, što čini jednu veoma složenu i
dinamičnu unutrašnju strukturu.
Diferencijacija unutar sistema jeste način kojim se sistem bavi
promenama nastalim u okruženju. Svaki sistem mora da održi svo
ju granicu koja ga odvaja od okruženja. Kada to ne bi bio u stanju,
bio bi potučen složenošću svog okruženja, što bi moglo da dove
de do njegovog sloma ili čak potpunog nestanka. Da bi preživeo,
Diferencijacija - proces u kojem sistem preslikava unutar sebe razlike koje
postoje između njega i njegove okoline.
sistem mora da bude sposoban da izađe na kraj s raznovrsnošću u

okruženju. Na primer, dobro je poznato da se svaka velika organi
zacija kao sistem sporo prilagođava promenama u okruženju (na
primer, potražnji u javnosti, političkim promenama ili čak tehno
loškim promenama, kao što je upotreba računara). Međutim, orga
nizacije se razvijaju; one evoluiraju stvarajući diferencijaciju unutar
sistema. Drugim recima, promene u okruženju će se preslikati u
strukturu organizacije. Dobar primer za to jeste preduzeće za pro
izvodnju automobila koje otvara novo odeljenje čiji je zadatak da
se bavi novom situacijom kao što je prisustvo računara na radnom
mestu. Kao rezultat toga, zaposliće se novi radnici, obučeni da
upravljaju novom tehnologijom; izabraće se i novi upravnik, itd.
Diferencijacija je sredstvo kojim se uvećava složenost si
stema, budući da svaki podsistem može da ostvari različite veze
s drugim podsistemom. Ona omogućava veću raznovrsnost unu
tar sistema što predstavlja odgovor na raznovrsnost koja se nalazi
u okruženju. U prethodnom primeru, novo odeljenje, kao i sva
ko drugo odeljenje birokratskog sistema, predstavlja okruženje
za ostala odeljenja, ali svako novo odeljenje uvećava organiza
cionu složenost sistema jer se njegovim prisustvom uspostavlja
ju i omogućuju novi i dodatni odnosi između odeljenja. Novo
odeljenje, uspostavljeno da bi bilo na usluzi radnicima koji rade
s računarima, bolje će odgovoriti na buduće promene u računar
skim tehnologijama i biti od pomoći čitavoj organizaciji prili
kom integrisanja tih novih kapaciteta. Osim toga, ono će mož
da omogućiti nove veze između postojećih odeljenja time što će
omogućiti odeljenju za računovodstvo da se centralizuje ili pro-
davcima da neposredno pristupe inventaru.
Raznovrsnost stvorena diferencijacijom ne samo da omogu
ćava bolju reakciju na izazove koji dolaze iz okruženja, već omo
gućava bržu evoluciju. Evolucija je proces selekcije (odabira) iz
raznovrnosti. Sto je veća raznovrsnost, kvalitetniji je odabir. Me
đutim, Luman tvrdi da se razvilo samo nekoliko oblika unutrašnje
diferencijacije. On ih naziva segmentirana diferencijacija, stratifi
kacija, centar-periferija diferencijacija i funkcionalna diferencija
cija. Te diferencijacije uvećavaju složenost sistema kroz repeticiju
Evolucija - proces odabira iz raznovrsnosti.
(ponavljanje) diferencijacije između sistema i okruženja, unutar si

stema. Kada je u pitanju njihov evolucioni potencijal, ti oblici di
ferencijacije imaju različitu sposobnost da proizvedu raznovrsnost
i, sledstveno tome, omoguće kvalitetniji odabir u procesu evolu
cije. Složeniji oblici diferencijacije imaju sposobnost da ubrzaju
evoluciju sistema.
Niklas Luman
Biografska skica
Ime Niklasa Lumana, kao sistemskog teoretičara, skoro uvek se

usko vezuje za Talkota Parsonsa. Kako smo videli ranije u ovoj
glavi, Parsons je puno pisao o sistemima,
a njegove ideje uticale su na ideje Niklasa
Lumana u njegovoj kasnijoj fazi. Osim
toga, Luman je upoznao Parsonsa kada
je studirao javnu administraciju na Har-
vardu 1 9 6 0 - 1 9 6 1 . godine. Zbog toga ga
mnogi povezuju sa strukturalnim funk-
cionalizmom. Budući da je strukturalni
funkcionalizam izašao iz mode kasnih
1960-ih godina, Lumanova veza s njim
uslovila je da ima manje uticaja nego što bi ga možda imao,
pogotovo u S A D . Međutim, u poslednjih nekoliko godina
postalo je jasno da Luman, iako jeste sistemski teoretičar, nije
strukturalni funkcionalista. Osim toga, on ima veoma različito
shvatanje strukture od Parsonsa i odbacuje Parsonsovu usred-
sredenost na vrednosni konsenzus u društvu i na društveni
poredak. Sto se više oslobađao uticaja strukturalnog funkcio-
nalizma, Lumanova sistemska teorija postajala je sve uticajnija
širom akademskog sveta.
Segmentirana diferencijacija konceptualno razdvaja delove

sistema na osnovu potrebe da neprekidno ponavljaju iste funk
cije. Na primer, proizvođač automobila ima funkcionalno slične
Segmentirana diferencijacija - razdvajanje delova sistema na osnovu potrebe

da neprekidno ponavljaju iste funkcije.
fabrike za proizvodnju automobila na mnogo različitih lokaci

ja. Svaka lokacija organizovana je na sličan način, svaka ima istu
strukturu i obavlja istu funkciju - proizvodnju automobila.
Stratifikacijska diferencijacija je vertikalna diferencijacija
prema kojoj se rang ili status u sistemu shvataju hijerarhijski. Sva
ki rang ispunjava određenu i posebnu funkciju u sistemu. U au
tomobilskoj firmi nailazimo na različite rangove. Upravnik novog
odeljenja za međunarodne odnose zauzima vrhovni položaj unutar
hijerarhije tog odeljenja. Njegova funkcija je da upotrebi moć da bi
upravljao poslovima odeljenja. Niže rangirani radnici unutar ode
ljenja vrše čitav niz posebnih funkcija. Uz to, upravnik odeljenja
za međunarodne odnose ima poziciju unutar stratifikacijskog siste
ma proizvođača automobila. Predsednik preduzeća zauzima najviši
rang. On je na višem položaju i od upravnika odeljenja za međuna
rodne odnose i nalazi se u poziciji da mu izdaje naređenja.
U segmentiranoj diferencijaciji, nejednakost je posledica
slučajnih razlika u okruženju (kao što je, recimo, situacija kada
se više automobila proda u jednoj geografskoj oblasti nego u
drugoj), ali ona nema sistemsku funkciju. U stratifikaciskoj di
ferencijaciji nejednakost je od suštinske važnosti za sistem. Kon-
kretnije rečeno, moguće je uočiti međuodnos jednakosti i nejed
nakosti. Svi članovi koji zauzimaju isti rang su u osnovi jednaki,
dok se različiti rangovi razlikuju po nejednakosti. Više pozicije
(na primer, šefovi odeljenja) imaju bolji pristup resursima i veću
sposobnost da postanu akteri uticajne komunikacije. Sledstveno
tome, stratifikovan sistem se više bavi blagostanjem onih koji za
uzimaju više pozicije, dok se nižim pozicijama, načelno govo
reći, bavi jedino ako oni ugrožavaju one koji se nalaze na višim
pozicijama. Međutim, svi rangovi zavise jedni od drugih, a druš
tveni sistem može preživeti jedino ako sve pozicije, uključujući i
najniže, uspešno obavljaju svoju funkciju.
Činjenica da su oni na nižim položajima značajni za sistem
a ipak ne uspevaju da se nametnu kao akteri uticajne komunika
cije, stvara strukturalni problem koji ograničava složenost siste
ma. Kada oni koji rukovode sistemom postanu previše udaljeni
Stratifikacijska diferencijacija - vertikalna diferencijacija prema kojoj se rang
ili status u sistemu shvataju kao hijerarhija.
od onih na najnižim pozicijama, sistem ima tendenciju da kola

bira zato što se važne funkcije koje treba da se obavljaju na nižim
pozicijama ne obavljaju na odgovarajući način. Da bi imali neki
utkaj na sistem, niži položaji moraju da pribegnu sukobu.
Treći tip diferencijacije nazivamo diferencijacija centar-
-periferija. Ona predstavlja vezu između segmentirane i stratifi-
kacijske diferencijacije. Recimo, neka preduzeća za proizvodnju
automobila sagradila su fabrike u drugim zemljama. Bez obzira
na to, sedišta tih firmi ostaju u centru koji upravlja i, u određe
nom obimu, kontroliše preduzeća koja se nalaze na periferiji.
Funkcionalna diferencijacija jeste najsloženiji oblik dife
rencijacije i oblik koji dominira savremenim društvom. Svaka
funkcija unutar sistema dodeljena je jednoj određenoj jedinici
sistema (njegovom delu). Recimo, proizvođač automobila ima
funkcionalno izdiferencirana odeljenja, kao što su proizvodnja,
administracija, računovodstvo, planiranje i osoblje.
Funkcionalna diferencijacija fleksibilnija je od stratifikacij-
ske diferencijacije, ali ako jedan sistem ne uspe da ispuni svoj
zadatak, čitav sistem će imati problema da preživi. Međutim,
dokle god svaka jedinica (deo sistema) obavlja svoje funkcije, ra
zličite jedinice mogu da ostvare veći stepen nezavisnosti. Zapra
vo, funkcionalno izdiferencirani sistemi složene su mešavine ne
zavisnosti i zavisnosti. Na primer, iako je odeljenje za planiranje
zavisno od računovodstva, dokle god se na računu podudaraju
aktiva i pasiva, odeljenje za planiranje ne mora da brine o tome
kako se u računovodstvu obrađuju podaci.
To ukazuje na dalju razliku između oblika diferencijacije.
Kod segmentirane diferencijacije, ako deo sistema ne uspe da
ispuni svoju funkciju (na primer, jedna od fabrika proizvođača
automobila ne može da proizvede automobile zbog štrajka rad
nika), to ne ugrožava sistem. Međutim, kod složenijih oblika di
ferencijacije, kao što je funkcionalna diferencijacija, feler može
da proizvede probleme za društveni sistem, pa čak i da dovede
Diferencijacija centar-periferija - diferencijacija između centra sistema i nje
govih perifernih elemenata.
Funkcionalna diferencijacija - najsloženiji oblik diferencijacije i oblik koji
dominira savremenim društvom. Svaka funkcija unutar sistema dode
ljena je jednoj određenoj jedinici sistema.
do njegovog sloma. Na jednoj strani, rast složenosti uvećava spo

sobnost sistema da se bavi svojim okruženjem. Na drugoj strani,
složenost uvećava rizik sloma sistema ako se funkcija ne vrši na
odgovarajući način.
U najvećem broju slučajeva, ta uvećana krhkost nužna je
cena koja mora da se plati za usložnjavanje odnosa medu različi
tim podsistemima. Veći broj vrsta mogućih odnosa između podsi-
stema stvara veći asortiman mogućih odgovora na promene koje
dolaze iz okruženja. U segmentiranom sistemu odnosi između
različitih podsistema nisu strukturno različiti. Na primer, odnosi
između bilo koje dve fabrike, u osnovi, su isti. U stratifikovanom
sistemu, odnosi između različitih položaja, u osnovi se razlikuju
od odnosa između istih položaja (tj. položaja istog ranga). Reci
mo, odnos koji fabrika ima sa svojim sedištem različit je od ono
ga koji ima s drugom fabrikom. Takođe, odnos između upravni
ka i čistača u fabrici, nije isti kao odnos između čistača i vratara.
U funkcionalno izdiferenciranim sistemima različiti odnosi se
multiplikuju. Odnosi računovodstva i odeljenje za proizvodnju
razlikuju se od odnosa između računovodstva i odeljenja za istraži
vanje, a ovi su pak potpuno različiti od odnosa između proizvod
nje i istraživanja. Funkcionalna diferencijacija omogućuje proizvo
đaču automobila veću fleksibilnost. Sledstveno, u preduzeću koje
se nalazi u okruženju u kome tehnički napredak pruža šanse za
ekonomski napredak, najveću težinu imaće odeljenje za istraživa
nje. Ali, ako se preduzeće nalazi u okruženju u kome je ekonomski
napredak posledica neprekidnog ponavljanja jednog istog procesa,
najveći uticaj verovatno će imati računovodstvo.
Složeniji oblici diferencijacije ne isključuju manje složene
oblike. Zapravo, oni mogu da zahtevaju manje složene oblike.
Recimo, sistem proizvođača automobila jeste jedan stratifikovan
sistem, ali on ipak sadrži pojedinačne fabrike koje predstavlja
ju segmentirani oblik. To je važno pošto mi obično govorimo o
funkcionalno diferenciranim sistemima unutar modernog druš
tva da bismo opisali njegov dominantni oblik diferencijacije. Bez
obzira na to, drugi oblici nastavljaju da postoje.

Da lije „Rat terorizmu "funkcionalan?
Posle 11. septembra 2001. godine, SAD započeo je takozvani

Rat terorizmu. Kao društveni fenomen, taj rat se može analizi
rati iz čitavog niza teoretskih perspektiva, uključujući i struk-
turalno-funkcionalističku perspektivu koju smo predstavili
u ovoj glavi. Rat se kvalifikuje za takvu vrstu analize zato što
predstavlja jednu strukturu koja je ponavljajuća i paternizova-
na. Kao dobar primer može da posluži američko Ministarstvo
unutrašnjih poslova uspostavljeno posle 2001. godine.
Prvi problem o kome može da se raspravlja jeste „funkcija"
ovog rata, način na koji je on pomogao SAD da se prilago
de realnosti u kojoj postoje spoljni neprijatelji koji su sposob
ni i voljni da nanesu znatnu štetu zemlji. Osama Bin-Laden,
vođa Al-Kaide koji stoji iza napada od 11. septembra, nalazi
se u bekstvu i prisiljen je da se skriva, što ga u velikoj meri
neutralise. Sadam Husein, čovek za koga se pogrešno pretpo
stavljalo da je saveznik i da podržava Al-Kaidu, uklonjen je
s vlasti i pogubljen. Različite vrste sigurnosnih mera osmišljene
su i primenjene unutar SAD i oko SAD. Što je glavno, posle
11. septembra nije bilo terorističkih napada unutar SAD. (Ta
kvih napada bilo je na drugim mestima, kao što je podmetanje
bombe u madridskim i londonskim vozovima.) Prema tome,
može se reći da je rizik u nekoj meri otklonjen.
Međutim, postoji takode •jedan broj „disfunkcija" koje vezuje
mo za Rat terorizmu. Medu njima je visoka ekonomska cena
koja se plaća za vođenje tog rata. Ona je posebno izražena u
okupaciji Iraka i borbi s onima koji se suprotstavljaju američ
kom prisustvu u toj zemlji. Razume se, ekonomski trošak je
mali u odnosu na gubitak ljudskih života u Iraku. Takode, tu
su i brojni neprijatelji koje su SAD stvorile svojim vojnim ak
cijama u Iraku i Avganistanu, kao i drugim akcijama, kao što
su hvatanje i otmica hiljade ljudi i njihovo držanje u zatvoru
Gvantanamo na Kubi i na drugim mestima. Postoje i mnoge
naizgled indirektne disfiinkcije, kao što je gajenje maka u Av
ganistanu koje je dramatično naraslo nakon što je fundamen-
talistički i represivni talibanski režim uklonjen s vlasti. Time je
uvećan izvor kokaina za nelegalnu prodaju u mnogim zemlja

ma, uključujući i SAD. U SAD, mnogi programi - socijalna
pomoć, potrošnja na infrastrukturu itd. - dramatično su skre
sani zbog toga što se novac troši na vođenje Rata terorizmu.
Prema tome, može se postaviti sledeće pitanje koje se tiče neto
balansa: da li funkcija tog rata premašuje njegove disfunkcije
ili je obrnuto? Za neke grupe rat je svakako funkcionalan (na
primer, investitori koji sklapaju ugovore o rekonstrukciji Iraka
s američkim Ministarstvom odbrane), a za druge je disfunkci-
onalan (najveći broj Iračana, američki građani koji zavise od
socijalne pomoći). Ali, šta može da se kaže o SAD kao celi-
ni? Sistematska analiza funkcija i disfunkcija Rata terorizmu
ne može da proizvede jednostavan odgovor za državu kao celi-
nu, ali ona nudi jedan sistematičniji način razmišljanja o tome
kako bi takav odgovor mogao da izgleda.
Pomoću koda razlikujemo elemente sistema od elemenata

koji mu ne pripadaju. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema.
Svaki sistem ima svoj kod. Kodovi mogu biti istina (nasuprot nei
stini) za sistem nauke, plaćanje (nasuprot neplaćanju) za privredni
sistem i legalnost (nasuprot ilegalnosti) za pravni sistem itd.
Kod se koristi da bi ograničio vrstu legitimne (dozvoljene) ko
munikacije. Svaka komunikacija koja ne koristi kod nije legitimna
i ne može se upotrebljavati. Unutar naučnog sistema obično ćemo
naići samo na komunikaciju koja je utemeljena u kodu istine. Na
primer, ako se sretnu predsednik Nacionalne aeronautičke i svemir
ske administracije i predsednik Nacionalnog instituta za zdravlje da
bi razgovarali o činjenicama o starenju koje su otkrivene u svemir
skom letu Džona Glena iz 1998. godine, tema razgovora biće deo
naučnog sistema koji koristi kod istine i neistine. Ako bi se isti ti
ljudi sreli da rasprave ko će da plati koji deo istraživanja koje je
obavljeno u tom svemirskom letu, tema razgovora biće deo eko
nomskog sistema koji koristi kod plaćanja ili neplaćanja.
U Lumanovoj sistemskoj teoriji, ni jedan sistem ne koristi i
ne razume kod drugog sistema. Ne postoji način da se kod jed
nog sistema prevede u kod drugog sistema. Budući da su sistemi
Kod - način razlikovanja elemenata koji su deo sistema od elemenata koji ne
pripadaju sistemu. Kod je osnovni jezik funkcionalnog sistema.
zatvoreni, oni m o g u d a reaguju s a m o n a pojave koje se dešavaju

u n j i h o v o m okruženju ( p o d u s l o v o m d a je o n o što se dešava u
okruženju dovoljno „ b u č n o " d a g a sistem p r i m e t i ) . Ali sistem ta
dešavanja u okruženju m o r a d a opiše u o d n o s u n a sopstveni k o d .
T o je jedini način d a se o n o m e što se dešava prida neki smisao,
o d n o s n o neko značenje. R e c i m o , privredni sistem vidi naučni
sistem jedino kroz to d a li o n pravi novac ( o m o g u ć u j e b u d u ć a
plaćanja) ili zahteva investicije (zahteva inicijalna plaćanja pre
nego što se o n a otplate).
Sažetak
1. Strukturalni funkcionalizam je teorija koja se bavi strukturama

društva i njihovim funkcionalnim značajem (pozitivnim ili nega
tivnim posledicama) za druge strukture.
2. Jedan tip strukturalnog funkcionalizma jeste socijalni funkciona
lizam koji se bavi društvenim strukturama i ustanovama, njiho
vim međusobnim odnosom i načinima na koji one ograničavaju
ponašanje aktera.
3. Za strukturalne funkcionaliste, stratifikacija je funkcionalna nuž
nost. Sva društva imaju potrebu za jednim takvim sistemom zbog
čega sistem stratifikacije i postoji. Oni sistem stratifikacije posma-
traju kao strukturu socijetalnih nivoa, naglašavajući da se stratifika
cija odnosi na sistem položaja (na primer, zanimanja poput radni
ka i upravljača), a ne na svakog pojedinca u sistemu stratifikacije.
4. Ljudima se moraju ponuditi veće nagrade kako bi se motivisali
da zauzmu najznačajnije i najvažnije položaje unutar stratifikacij-
skog sistema.
5. Funkcionalna teorija stratifikacije našla se pod udarom mnogo
brojnih kritika. Osnovno pitanje koje su kritičari postavili jeste
da li je ljude moguće motivisati bilo čime drugim osim natpro-
sečnim nagradama.
6. Za Parsonsa svaki sistem ima četiri funkcionalna imperativa. To su:
adaptacija, postizanje cilja, integracija i održavanje obrazaca (ili
latentnost).
7. Postoje četiri podsistema sistema delanja (po redosledu odozgo
nadole): kulturni i društveni sistem, sistem ličnosti i ponašajući
organizam.
8. Robert Merton razvio je složen model strukturalno funkciona-
lističke teorije koji se, osim funkcijama, bavio disfunkcijama,
nefunkcijama, neto balansom, nivoima funkcionalne analize, ma
nifestnim i latentnim funkcijama i nenameravanim posledicama.
9. Teorija sukoba razvila se kao reakcija na strukturalni funkciona-
lizam i na mnogo načina predstavlja njegov odraz u ogledalu, jer
se usredsreduje na promenu (a ne na ravnotežu), suprotstavljanje
i sukob (a ne na poredak), sile koje doprinose dezintegraciji (a ne
integraciji), te prisilu (a ne norme i vrednosti) koja drži društvo
na okupu.
10. Darendorf se najviše bavio konceptom vlasti koji uvek podrazu-
meva podređenost i nadređenost. Organizacije u kojima možemo
naći pozicije vlasti nazivamo imperativno koordinisana udruženja.
11. Grupe unutar tih udruženja definišu se s obzirom na njihov interes;
svaka od nadređenih i podređenih grupa ima zajednički interes.
12. Unutar imperativno koordinisanih udruženja moguće je identi-
fikovati tri različite grupe, pogotovo među onima koja se nala
ze na podređenim pozicijama. Kvazigrupe čini mnoštvo pojedi
naca koji zauzimaju položaje na osnovu kojih imaju isti interes.
U njima se regrutuju interesne grupe koje imaju sposobnost da se
uključe u sukob između grupa. Iz svih tih interesnih grupa nasta
ju konfliktne grupe, ili grupe koje stvarno učestvuju u sukobu.
13. Sukob može dovesti do promene sistema.
14. Ključ za razumevanje Lumanove distinkcije između sistema i okru
ženja jeste činjenica da je sistem uvek manje složen od njegovog
okruženja.
15. Iako sistem nikada ne može da bude složen kao njegovo okruže
nje, on stvara nove podsisteme i odnose među njima, da bi izašao
na kraj s okruženjem i njegovom složenošću.
16. Samostvarajući sistemi imaju nekoliko osnovnih karakteristika:
oni sami proizvode svoje sastavne delove; sami povlače svoje gra
nice i organizuju unutrašnju strukturu; oni su samoreferencijal-
ni; i, naposletku, oni su zatvoreni.
17. Diferencijacija je pokušaj da se unutar sistema preslikaju razlike
koje postoje između sistema i okruženja; to vodi do sve veće slo
ženosti sistema.
18. Četiri tipa diferencijacije su segmentirana, stratifikacijska, funk
cionalna i centar-periferija diferencijacija.
19. Funkcionalna diferencijacija najsloženiji je oblik diferencijacije.
To je diferencijacija koja dominira društvom.
20. Kod je jezik koji omogućuje razlikovanje elemenata sistema od

elemenata koji ne pripadaju sistemu.
Kozer, Luis (2007). Funckije društvenog sukoba. Novi Sad: Mediterran

Publishing.
Kuvačić, Ivan (1987). Funkcionalizam u sociologiji. Zagreb: Naprijed.
Luhman, Niclas (1981). Teorija sistema. Zagreb: Globus.
Luman, Niklas (2001). Društveni sistemi — osnovi opšte teorije. Sremski
Merton, Robert (1979). O teorijskoj sociologiji. Zagreb: Pitanja.
Merton, Robert (1998). O teorijskoj sociologiji. Beograd: Plato
Milić, Anđelka i grupa autora (1990). Sociologija društvene akcije Tal-
kota Parsonsa. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozof
skog fakulteta u Beogradu.
Mils, Rajt (1998). Sociološka imaginacija. Beograd: Plato.
Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska teorija. Stoje pošlo krivo? Zagteb:
Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo.
Parsons, Talkot (1988). Društva — evolucijski i poredbeni pristup. Za
greb: August Cesarec.
Parsons, Talkot (1992). Moderna društva. Niš: Gradina.
Redklif-Braun, A. R. (1982). Struktura i funkcija u primitivnom druš
tvu. Beograd: Prosveta.
Zeman, Zdenko (2004). Autonomija i odgođena apokalipsa. Zagreb:
Hrvatska sveučilišna naklada.
GLAVA 5
SAVREMENE GRANDTEORIJE (2)
Neomarksističke teorije
Civilizacijski proces
Kolonizacija sveta života
Moloh modernosti
Sažetak
U ovoj glavi predstavićemo još četiri važne moderne grand-

-teorije. Počećemo s neomarksističkom teorijom koja obuhva
ta širok spektar teorija, ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve
najvažnije - kritičku teoriju i teoriju transformacije od fordizma
ka postfordizmu. Potom se okrećemo grand-teorijama koje se
vezuju za savremene teoretičare — civilizacijskom procesu Nor-
berta Elijasa, kolonizaciji sveta života Jirgena Habermasa (koji je
kasnije postao kritički teoretičar) i teoriji modernosti, Entonija
Gidensa. Teorije kojima se bavimo ovde i u glavi 10 predstavlja
ju samo mali deo savremenih grand-teorija.
NEOMARKSISTIČKA TEORIJA
Mnogi sociolozi dugo su sledili Marksa. Međutim, iz mark
sizma se tokom godina razvio čitav niz različitih socioloških pra
vaca, što je omogućilo nastanak većeg broja neomarksističkih te
orija. Iako nisu sve neomarksističke teorije ponudile grandiozni
narativ, neke od njih, uključujući i dve teorije kojima ćemo se
baviti ovde, slede Marksa u tome što zahvataju veliki istorijski
period i ukazuju na jedan specifičan društveni problem za koji
bi sociologija kao nauka trebalo da pronađe rešenje.
Kritička teorija i pojava kulturne industrije

Prve verzije kritičke teorije javile su se 1923. godine na In
stitutu za društvena istraživanja u Frankfurtu. Međutim, tokom
1930-ih godina, Institut su preuzeli nacisti, a teoretičari koji u
na njemu radili bili su prisiljeni da napuste Nemačku. Mnogi
od njih doselili su se u SAD, gde su i nastale neke od najvažnijih
ideja kritičke teorije. Po završetku Drugog svetskog rata, mnogi
od ovih teoretičara vratili su se u Nemačku.
Kako samo ime kazuje, kritički teoretičari su društveni (i in
telektualni) kritičari. Oni u tom pogledu slede Marksa koji je
i sam bio kritičar kapitalizma. Glavni predmet Marksovog rada
(teorijskog i praktičnog) bio je kapitalistički privredni sistem.
Razlog tome je to što je u doba u kome je Marks živeo (doba u
kome je industrijska revolucija bila na svom vrhuncu) ekonomi
ja imala ogromnu važnost za ljudske odnose. Međutim, kritička
teorija zasnovana je na ideji da je u rasponu od pola veka koji
je protekao između objavljivanja Marksovog Kapitala i trenut
ka kada su počele da se objavljuju prve studije koje su proizašle
iz kritičke škole, kapitalizam kao sistem prošao kroz dramatične
promene. Najvažniji aspekt promene sastojao se u tome što je
sve veći značaj počela da dobija kultura, a ne ekonomija. Lju
di su sve više potpadali pod uticaj i kontrolu kulturnog, a ne
ekonomskog sistema. Otuda se kritička škola ne usredsreduje na
ekonomiju (na šta su mnogi Marksovi sledbenici i danas usme-
reni), već na kulturu.
Marks i njegovi sledbenici smatrali su da kultura i država
predstavljaju superstrukturu koja se uzdiže nad ekonomskom
bazom. Drugim recima, smatrali su da ekonomija ima primaran
značaj, a da se sve drugo u društvu zasniva na njoj i izvodi iz nje.
Oni su tvrdili da je kapitalistička privreda naročito moćna i da
igra središnju ulogu u determinisanju procesa i odnosa unutar
države i kulturnog sistema. I kulturu i državu posmatrali su kao
Superstruktura - po Marksu, superstrukturu čine sekundarne društvene pojave
kao što su država i kultura koje izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje
ekonomska osnova definiše. I više od toga, ona ih potpuno determiniše.
Baza — Marks je smatrao da je ekonomija osnova, jer ona uslovljava, čak u
potpunosti determiniše sve što u društvu postoji.
SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 175
mehanizme kojima kapitalisti manipulišu da bi unapredili svoje

ekonomske interese. Međutim, kritički teoretičari su tvrdili da
je kultura, kao i oni koji njome upravljaju, s vremenom uspela
da postane nezavisna od kapitalista i kapitalističkog načina proi
zvodnje. Usredsredujući se na kulturu i kulturnu industriju, kri
tički teoretičari zauzeli su poziciju koja ih radikalno razlikuje od
praktično svih marksista koji su pisali pre njih.
Kultura. Na najopštijem nivou, kritički teoretičari najviše su
se bavili kulturnom industrijom i njenom sve većom dominaci
jom nad društvom i pojedincima. Oni su posebno bili osetljivi na
uspon onoga što danas nazivamo masovnom kulturom. U peri
odu kada pripadnici kritičke škole objavljuju svoje prve radove,
glavna sredstva za širenje masovne kulture bile su dnevne novine,
magazini, filmovi i radio-programi. Ti mediji su još uvek važni,
ali danas postoje savremenija i daleko moćnija sredstva masovne
kulture. U njih na prvom mestu spadaju televizija i Internet. Iako
su kritički teoretičari očigledno imali mnogo razloga da industriju
masovne kulture uzmu za glavni predmet svoga istraživanja, čini
se da danas imamo još više razloga da se njome bavimo.
Zbog čega su se kritički teoretičari toliko bavili kulturom?
Prvo, kultura je sveprožimajuća; njen uticaj na naše živote daleko
je snažniji od uticaja koji ima rad. Posledice rada uglavnom oseća-
mo dok smo na radnom mestu. Ali, uticaj kulture oseća se 24 časa
dnevno, sedam dana nedeljno. Drugo, uticaj kulture je neprime-
tan - kultura postepeno, ali sigurno, krči sebi put u ljudsku svest,
menjajući način na koji ljudi razmišljaju, osećaju i delaju. Treće,
dok rade (u kancelariji ili u fabrici) ljudi znaju da su potčinjeni
svom šefu ili nekome ko zauzima viši položaj na hijerarhijskoj le-
stvici. To se jasno vidi kada dobijaju naređenja, kada ih tehnologi
ja prisiljava da neprekidno ponavljaju određene radnje (kao što je
rad na pokretnoj traci) ili kada dobiju otkaz i izgube posao. Uticaj
radnih odnosa na društveno ponašanje je, dakle, vidljiv. Među
tim, kada se radi o uticaju kulture na ljude, kontrola je uglavnom
Kulturna industrija - pojam kojim kritički teoretičari označavaju vrstu indu

strije u koju spadaju filmska, radijska i njima slične industrije, čiji je cilj
da kulturu u društvu učini važnijim činiocem od ekonomije.
Masovna kultura - kultura koja je svima dostupna i popularna u širokim ma
sama (na primer, različiti TV kvizovi).
nevidljiva. Zapravo, stiče se utisak da se potreba ljudi za masov

nom kulturom neprekidno povećava. Ljudi žele da provode još
više vremena uz televiziju i Internet, ne shvatajući pri tome na koji
način njima dominira masovna kultura. Kritički teoretičari su sto
ga došli do zaključka da ljudi, u stvari, traže dominaciju, tj. da
dobrovoljno ulaze u odnose u kojima neko nad njima dominira.
Kultura dominira ljudima na različite načine. Najpoznatiji
način jeste „opijum za mase". Uljuljkan u polusvest konzumaci
jom kulturne industrije, proletarijat će izgubiti sposobnost da ra
zume revolucionarne poruke. To je veoma prijatan i efikasan način
kontrole. Umesto da se kontrola vrši otvorenom upotrebom sile
(recimo, pretnjom oružjem), ona se vrši tako da to uopšte ne pri-
mećujemo. Zamislite da se nalazite u 1930-im. Ljudi su tada bili
neprekidno bombardovani holivudskim filmovima B produkcije
koji nisu doprinosili poboljšavanju kulturnog ukusa, već su svo
dili ljude na masu, nudeći im najmanji zajednički imenitelj. Osim
toga, postojao je čitav niz noćnih radio-programa koji su slušao-
cima nudili sate jeftinih komedija, drama i takmičenja ove ili one
vrste. Radio je takode u domove ljudi doneo masovni sport. Kao
rezultat toga, ljudi su provodili sate i sate u slušanju radio-prenosa
i navijanju za omiljene klubove. Ljudi koji su nekoliko sati dnevno
odvajali na zabavu, izgubili su svaki otpor ili neprijateljstvo koje
su eventualno imali prema kapitalističkom sistemu. Osim toga,
količina vremena koja se trošila na slušanje radija ili odlazak u bi-
oskop, zajedno sa satima provedenim na radnom mestu, ostavljala
je malo prostora za čitanje revolucionarne literature i razmišljanje,
a kamoli za revolucionarno delanje.
Danas, razume se, drugi mediji igraju središnju ulogu u ,,nar-
kotizaciji" masa. Televizija tokom dana pušta sapunice koje be
skrajno dugo traju, da bi uveče prešla na kvizove i reality show pro
grame, koji se smenjuju jedan za drugim. Ovi poslednji su, barem
u prvoj deceniji novog milenijuma, medu najgledanijim programi
ma na svim kablovskim televizijama širom sveta. Milioni gledalaca
odvajaju nekoliko sati nedeljno na gledanje ljudi koji se takmiče
da bi zaradili novac koji im je potreban, a da istovremeno ne mo
raju da se zaposle ili obavljaju neku funkciju unutar kapitalistič
kog privrednog sistema. Umesto da se bune protiv kapitalističkog
sistema, kako je to Marks očekivao, gledaoci sede prikovani ispred

televizora i sanjaju šta bi sve mogli da rade sa novcem koji bi dobi
li kada bi pobedili u „Velikom bratu" ili u „Milioneru".
Međutim, kulturna industrija (bilo ona iz 1930-ih ili ova
današnja), igra mnogo neposredniju ulogu u održavanju kapita
lizma tako što preobraća sve veći broj ljudi u potrošače. Kao po
trošači proizvoda masovne kulture, ljudi igraju još jednu ključ
nu ulogu u kapitalističkom sistemu (prva je bila uloga radnika).
Njihova potrošnja predstavlja važan pokretač kapitalističke pro
izvodnje. To je početkom 20. veka prepoznao jedan od najus-
pešnijih kapitalista svog vremena, Henri Ford. On je svojim
radnicima davao platu koja je bila dovoljno visoka da mogu da
kupuju njegove proizvode, kao i proizvode drugih kapitalističkih
preduzeća. Naravno, da bi sve to bilo moguće, morala je da se
razvije reklamna industrija. Radio je postao svemoćni novi medij
za reklamiranje, dok su magazini i novine s velikim tiražima (po
sebno tabloidi) preuzeli ulogu tradicionalnijeg medija za rekla
miranje. Podstaknuti takvim agresivnim reklamiranjem, ljudi su
počeli da troše sve više vremena na kupovinu. Potpuno suprotno
Marksovim očekivanjima, umesto da svoje slobodno vreme troše
da bi planirali kako da pokrenu društevnu revoluciju, ljudi su
postajali sve pasivniji revolucionari, ali sve aktivniji konzumenti
proizvoda masovne kulture. Osim toga, narastajuće potrošačke
potrebe podsticale su ih da rade sve više kako bi sebi mogli da
priušte sva kulturna dobra koja su se reklamirala svuda oko njih.
To je često podrazumevalo prekovremeni rad ili nalaženje još
jednog posla. Sve više vremena provodilo se u radu, što je dodat
no sužavalo vreme potrebno za revolucionarne aktivnosti. Vreme
provedeno na poslu i energija koja se tamo trošila rezultirali su
time da proletarijat ima manje energije za revoluciju. Radnicima
je na kraju radnog dana i radne nedelje ostajalo otprilike taman
toliko snage da se dovuku kući, upale radio i malo odremaju.
Tako je Amerika izgledala 1930-ih godina. Ona još više tako
izgleda u prvim godinama 21. veka. Kulturna industrija je u me
đuvremenu postala moćnija i neuporedivo razvijenija. Retko ko od
nas će tokom noći upaliti radio, ali praktično svi svaki dan gledamo
televiziju; štaviše, mnogi od nas drže televizor upaljen po ceo dan,
čak i kada ga ne gledaju. Mi i dalje s vremena na vreme odemo

u bioskop, ali sa pojavom video i DVD plejera sve manje imamo
potrebu da izađemo uveče da bismo pogledali neki film na velikom
platnu. Magazina ima sve više; oni izgledaju mnogo spektakularni
je i privlačnije od svojih prethodnika. Dnevnih novina ima sve ma
nje; one koje su ostale na tržištu imitiraju USA Today, Sun, Daily
Mirror, Das Bild i postaju sve atraktivnije i sve zavodljivije.
Danas takođe postoje kućni računari i Internet. Iako oni
predstavljaju efikasna oruđa za obrazovanje, najveći broj ljudi ko
risti ih za zabavu (pogotovo za video igrice), a sve više i za kupo
vinu. Budući da je kupovina najomiljenija dokoličarska aktivnost
Amerikanaca, tržni centri su vikendom puni ljudi. Mnogi kupu
ju čak i kada su na godišnjem odmoru, odlazeći na takva mesta
kao što su brodovi za krstarenje, Diznilend ili kazino-hoteli u Las
Vegasu. Današnji opijati su daleko brojniji, prisutniji i savršeniji
od onih koje su kritikovali kritički teoretičari. Metodi koji stoje
na raspolaganju reklamnim agencijama sve su razvijeniji, a njiho
va mogućnost da manipulišu nama i našom potrošnjom svakim
danom sve više raste. Sve više je mesta gde možemo nešto da ku
pimo, bez obzira na to da li su ona realna ili virtuelna. Sve to,
razume se, znači da se ljudi sve manje interesuju za revolucionarno
mišljenje i delanje, i da imaju sve manje vremena za njega. Zapra
vo, u današnjim SAD ne postoji nijedan znak koji bi ukazivao na
to da je bilo ko zainteresovan za revoluciju. Kako bi se kritički teo
retičari izrazili, ljudi su pod jakom anestezijom masovnih medija,
prezauzeti kupovinom i radom da bi uopšte razmišljali o revoluci
ji, a kamoli da bi te svoje misli sproveli u delo.
Tako je bilo sredinom 20. veka kada je kritička teorija bila na
svom vrhuncu. Čini se da danas može još bolje da se pokaže kako
je glavni izvor dominacije nad ljudima kulturni, a ne ekonom
ski sistem. Rad je počeo da igra manje važnu ulogu u ljudskim
životima, dok je kultura, tj. konzumacija kulturnih dobara, po
stala dramatično značajna. Ukratko, tržni centri su danas važniji
nego fabrike (pogotovo u razvijenim zemljama kao što su SAD), a
potpuno ograđen tržni centar (koji nije postojao u vreme kada su
pisali pripadnici kritičke škole) predstavlja središte savremene ma
sovne kulture. Unutar ogromnog tržnog centra, kao što je Mall of
America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni

park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze
poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizni-
jeve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne
centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav
lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu
vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna
praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi.
Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri
tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi
ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari,
Internet — predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usle-
dio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu.
Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao
što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj
leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu
nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli
šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je
tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se
tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno
logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci
tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno
eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom
drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija
može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na
sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emi-
tuje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da
podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje
programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.
Herbert Markuze
Biografska skica
America koji se nalazi nadomak Mineapolisa, smešten je zabavni

park. Pored toga, tržni centar obuhvata radnje u kojima se nalaze
poslednji modni trendovi, bioskope, video i DVD klubove, Dizni-
ieve prodavnice, igrališta za decu, restorane brze hrane, obrazovne
centre, religijske objekte itd. Poseta tržnom centru stoga predstav
lja sveobuhvatnu konzumaciju savremene masovne kulture. Tu
vrlo retko može da se nađe revolucionarna svest ili revolucionarna
praksa. Tržni centar i revolucija su nespojivi.
Moderna tehnologija. Kritikujući kulturnu industriju, kri
tička škola napada i modernu tehnologiju. Očigledno je da mnogi
ključni elementi današnje kulturne industrije - televizija, računari,
Internet - predstavljaju rezultat tehnološkog napretka koji je usle-
dio nakon perioda u kome je kritička škola bila na svom vrhuncu.
Ipak, kritička škola se suprotstavljala novim tehnologijama (kao
što je na primer radio) koje je videla kao tehnološku silu u kojoj
leži glavni izvor kontrole nad ljudima. Umesto da ljudi kontrolišu
nove tehnologije, događa se suprotno: nove tehnologije kontroli
šu ljude. Glavni argument pripadnika kritičke škole nije to da je
tehnologija po sebi problem, već da je problem način na koji se
tehnologija u kapitalizmu upotrebljava. Kapitalisti koriste tehno
logiju kako bi kontrolisali ljude, umrtvili njihove kritičke kapaci
tete i ograničili njihovu sposobnost da se bune protiv inherentno
eksploatišućeg sistema. Kritički teoretičari su verovali da u nekom
drugom ekonomskom sistemu (recimo, socijalizmu) tehnologija
može da se iskoristi da bi ljudi bili svesniji, kritičniji i otporniji na
sistem eksploatacije kakav je kapitalizam. Otuda, umesto da emi-
tuje mediokritetske programe koji su uglavnom osmišljeni tako da
podstiču prodaju određenih proizvoda, radio bi mogao da emituje
programe koji bi bili stimulitivni i obrazovni.
Herbert Markuze
Biografska skica
Herbert Markuze (1898-1979) pripadnik kritičke škole koji je

najviše doprineo njenoj slavi. Pošto su njegove ideje bile veoma
interesantne revolucionarima, pogotovo studentima koji su pro-
testovali protiv Vijetnamskog rata i različitih oblika sistemskog
180 D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI
ugnjetavanja, Markuze postaje vodeći jav

ni inelektualac u S A D i u Evropi tokom
1960-ih i 1970-ih godina. O n je kritiko-
vao svaki vid represije, a naročito represi
ju u razvijenim kapitalističkim društvima
i njen negativan uticaj na ljude. Ovom
temom Markuze se najviše bavio u svojoj
najpoznatijoj knjizi Čovek jedne dimenzije
(1964) koja je objavljena upravo pre po
jave revolucionarnih pokreta kasnih 1960-ih u Evropi. Knjiga je
snažno uticala na te pokrete. N a drugoj strani, Markuze je kri-
tikovao modernu tehnologiju, pogotovo televiziju (da je danas
živ verovatno bi na isti način govorio o računarima i Internetu)
zbog njenog dorinosa represiji, a naročito zbog njene sposob
nosti da tepresiju predstavi kao jednu prijatnu stvar. Televizija
i druge savremene tehnologije porobile su pojedinca i uspele da
ga svedu na biće „jedne dimenzije". Više ili manje, ljudi postaju
ono što im te represivne, ali prijatne i ugodne tehnologije nala
žu da budu. U tom procesu oni gube svoju najvažniju dimen
ziju — sposobnost da kritički razmišljaju o društvu u kome žive
i tehnologijama koje ih pritiskaju. Rešenje se, prema Markuzeu,
ne nalazi u tome da se moderne tehnologije eliminišu (one će
opstati i biće sve uticajnije i jače), već u tome da se kontrola nad
njima oduzme represivnim snagama i vrati u tuke slobodnih
ljudi. Jasno je da su takva kritika i politički program bili veoma
atraktivni za studentske (i druge) radikale iz kasnih šezdesetih, i
da za neke one ostaju privlačne i danas u svedu kontinuiranog
napretka i razvoja u televizijskoj tehnologiji i razvoja u novim
tehnologijama (na primer, ajpod i eksboks) koje represiju čine
nezaobilaznim delom naših života.
Baveći se ulogom tehnologije, kritički teoretičar Herbet

Markuze tvrdio je da se ona koristi da bi se stvorilo, kako on to
naziva, jednodimenzionalno društvo. Markuze je, poput Marksa
Jednodimenzionalno društvo - po Markuzeu, slom dijalektičke povezanosti

ljudi i velikih struktura dovodi do sve većeg potpadanja ljudi pod kon
trolu tih struktura. Gubi se sposobnost ljudi da stvaraju te strukture i
aktivno učestvuju u njima. Individualna sloboda i kreativnost postepeno
blede u ništavilo. Kao rezultat toga, ljudi gube sposobnost da kritički i
negativno razmišljaju o strukturama koje ih kontrolišu i ugnjetavaju.
S A V R E M E N E GRAND-TEORIJE (2) 181
i mnogih njegovih sledbenika, smatrao da u idealnom svetu posto

ji dijalektička veza između ljudi i širih struktura koje oni stvaraju
(kao što je tehnologija). Drugim recima, u procesu stvaranja, upo
trebe i menjanja tehnologija ljudi bi trebalo da ispunjavaju svoje
potrebe i ispoljavaju svoje mogućnosti. Na taj način, napredovali
bi i ljudi i tehnologija. Međutim, u kapitalizmu je to pretvoreno u
jednostran odnos. Ljudi stvaraju tehologiju, ali tehnologiju pose-
duju i kontrolišu kapitalisti. Oni je koriste u sopstvenu korist da bi
kontrolisali i eksploatisali radnike. Otuda, umesto da se ispoljavaju
kroz upotrebu tehnologije, ljudi postaju duhovno sve siromašniji
i sve više potpadaju pod kontrolu tehnologije. Individualnost je
ugušena jer se svi prilagođavaju zahtevima tehnologije. Individual
na sloboda i kreativnost postepeno blede u ništavilo. Kao rezultat
toga, ljudi gube sposobnost da kritički i negativno razmišljaju o
tehnologiji, kao i o društvu koje ih kontroliše i ugnjetava. Bez te
sposobnosti, ljudi nisu u stanju da se bune protiv kapitalističkog
sistema i da ga sruše. Rešenje tog problema, Markuze je video u
stvaranju društva u kome će ljudi (tj. proletarijat) kontrolisati teh
nologiju, a ne tehnologija njih.
Tehnologija koju upotrebljavaju kapitalisti, kao što je po
kretna traka, veoma je racionalizovana. Ta činjenica povezana
je sa drugom najvećom brigom kritičkih teoretičara. Pišući pod
velikim uticajem ne samo Marksa, već i Maksa Vebera, kritički
sociolozi su tvrdili da savremeno društvo postaje sve racionalizo-
vanije. Neki od njih uvideli su da je sve veća racionalizacija, a ne
kapitalizam, glavni problem današnjice. Naime, racionalizacija
podupire ne samo tehnologiju, već i kulturnu industriju. I jedna
i druga postaju sve racionalizovanije.
Po mišljenju pripadnika kritičke škole, sve veća racionalnost
dovodi do pojave tehnokratskog mišljenja. Pod tehnokratskim
mišljenjem podrazumeva se težnja ljudi da budu što efikasniji,
tako što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje
svojih ciljeva, ne razmišljajući niti o sredstvima, niti o ciljevima.
Cesto navođeni primer takvog načina razmišljanja jeste stvaranje
Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da postignu što veću efikasnost, tako
što pokušavaju da pronađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih ciljeva,
ne razmišljajući niti o ciljevima, niti o sredstvima.
182 DŽ0RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI
koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj (s obzirom na

to da su kritički sociolozi došli iz Nemačke, mnogi su smatrali
da su oni u svojim teorijama anticipirali užase koje je proizveo
nacizam). U tim logorima, nacisti su svu svoju pažnju i energiju
usmerili na cilj da unište što veći broj Jevreja, koristeći najefika
snija moguća sredstva za to (gasne komore). Tehnokratsko mi
šljenje služi interesu onih koji su na vlasti.
U kapitalizmu se i kapitalisti i proletarijat nalaze pod domi
nacijom tehnokratskog načina razmišljanja. Međutim, kritički
teoretičari najviše su zabrinuti za proletarijat. Uzmimo, na pri
mer, pokretnu traku. Jedina briga koju ima radnik zaposlen na
pokretnoj traci jeste da radi što je moguće efikasnije. Nepreki
dan pritisak pokretne trake ostavlja radnicima malo vremena da
razmisle o tome kako obavljaju svoj posao i koliko je iscrpljujeće
i zaglupljujuće to što svaki dan iznova ponavljaju jednu te istu
radnju. Osim toga, on im ostavlja još manje vremena i energije
da misle o ciljevima procesa proizvodnje ili o njegovim posledi-
cama koje, recimo u automobilskoj industriji podrazumevaju hi
ljade ljudi koji svake godine stradaju u saobraćajnim nesrećama,
zagađivanje vazduha, trošenje vrednih prirodnih resursa itd.
Ključni koncept
Industrija znanja
Kritička škola žestoko je napadala industriju znanja. Na sli

čan način kao i kulturna industrija, taj koncept odnosi se na
one delove društva koji se bave proizvodnjom i širenjem zna
nja, prvenstveno na istraživačke institute i univerzitete. Kao i
kulturna industrija, ta mesta su unutar društva obezbedila sebi
visok stepen autonomije koji im omogućuje da se redefinišu.
Industrija znanja - pojam kojim kritička teorija označava delove društva koji
se bave proizvodnjom i širenjem znanja, prvenstveno istraživačke insti
tute i univerzitete. Kao i kulturna industrija, ta mesta su unutar društva
obezbedila sebi visok stepen autonomije koji im omogućava da se re
definišu. Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsređuju
na sopsrveni interes. Njihova jedina namera je da prošire i uvećaju svoj
uticaj nad društvom.
S A V R E M E N E GRAND-TEORUE (2) 183
Umesto da služe interesima celog društva, oni se usredsreduju

na sopstveni interes. Njihova jedina namera jeste da prošire i
uvećaju svoj uticaj nad društvom. Istraživački instituti pomažu
proizvodnju tehnologija koje su neophodne kulturnoj indu
striji, državi i kapitalistima. Na taj način, oni pomažu kapita
listima da ojačaju svoje pozicije i da još više učvrste svoju pre
vlast nad društvom. Univerziteti su počeli da služe nizu sličnih
interesa. Sto je možda još važnije, oni ohrabruju tehnokratsko
mišljenje koje zanemaruje razum. Univerzitetima dominiraju
tehnokratski upravnici koji njima upravljaju kao i bilo koja
druga birokratija. Oni studentima i profesorima nameću pra
vila. Osim toga, univerziteti dolaze pod sve veći uticaj poslov
nih ljudi, profesionalaca i tehničara koji u upravljanju fakulte
tima primenjuju tehnokratsko mišljenje. U njima sve više slabi
uticaj liberalnefilozofijei političke teorije koja naglašava upo
trebu razuma. Sve se podređuje tehnologiji. Konačno, ume
sto da podstiču studente na razmišljanje, univerziteti počinju
sve više da liče na fabrike koje proizvode horde studenata. Cilj
više nije da se od studenata naprave razumna ljudska bića, već
da se proizvede što više studenata na što efikasniji način. Uni
verziteti su počeli da proizvode studente na isti način kao što
fabrike proizvode automobile ili kobasice.
Ono što je izgubljeno u savremenom kapitalističkom društvu

i u kapitalističkoj kulturi, a što predstavlja alternativu tehnokrat-
skom mišljenu, jeste razum. Upotreba razuma omogućva lju
dima da sredstva koja upotrebljavaju za ostvarenje svojih ciljeva
procenjuju u svedu vrhunskih ljudskih vrednosti kao što su prav
da, sloboda i sreća. Razum je za kritičke mislioce nada humanosti.
Aušvic je, na primer, bio jedna racionalna zamisao, ali svakako ne
i razumna. Da su nacisti upotrebljavali razum, a ne tehnokratsko
mišljenje, holokaust se verovatno nikada ne bi desio, jer se sama
njegova zamisao kosi sa svim postojećim ljudskim vrednostima.
Nešto slično moglo bi se reći i za kapitalizam: on je veoma raci
onalan, ali ne i veoma razuman. Za kritičke teoretičare, nada se
Razum - upotreba razuma omogućava ljudima da sredstva koja upotreblja
vaju za ostvarenje svojih ciljeve procenjuju u svetlu vrhunskih ljudskih
vrednosti kao što su pravda, sloboda i sreća.
L
184 D Ž O R D Ž RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI
nalazi u stvaranju društva kojim će vladati razum, a ne tehno

kratsko mišljenje, to jest društva u kome će humane vrednosati
imati prioritet nad efikasnošću.
Drugim recima, uprkos prividnoj racionalnosti, kapitalizam
je sistem protkan iracionalnostima. To nas dovodi do koncepta
iracionalnosti racionalnosti, koji nam govori da racionalni sistemi
neizbežno porađaju čitav niz iracionalnosti. U racionalnom svetu
kapitalizma iracionalno je da sistem bude destruktivan za pojedin
ce i njihove potrebe i sposobnosti; da tehnologija od njih pravi
„jednodimenzionalna bića"; da ih kulturna industrija kontroliše
umesto da im pomaže da izraze svoje najsuptilnije želje i sposob
nosti; i da, uprkos postojanju sve većeg opšteg nivoa apsolutnog
bogatstva, sistem stvara sve veći broj siromašnih, potčinjenih i ek-
sploatisanih ljudi i ljudi nesposobnih da ispune svoje živote.
Pesimističan pogled na budućnost. Sve ovo, a posebno
usredsređenost na povećanu racionalizaciju, dovelo je kritičke te
oretičare do jednog pesimističnog pogleda na budućnost, kome
Marks i većina marksista nisu bili skloni. Kritički teoretičari nisu
verovali da će doći trenutak kada će proletarijat zbaciti kapita
liste s vlasti. Umesto toga, oni su predviđali kontinuiranu i sve
ekspanzivniju racionalizaciju u kulturi, tehnologiji i industri
ji znanja. Ne samo da se očekivalo da će svaka od ovih oblasti
postajati sve racionalnija, već i da će postajati sve važnija. Bu
dućnost je otuda viđena kao neka vrsta gvozdenog kaveza koji se
sastoji od sve racionalnijih kulturnih, tehnoloških i obrazovnih
sistema koji sadejstvuju u kontroli ljudi i prave od njih jednodi
menzionalna bića. Takva slika budućnosti ima mnogo više zajed
ničkog s pesimističkim pogledom na savremeno društvo koji je
izložio Maks Veber, nego s optimističkim pogledima na buduć
nost o kojima su govorili Marks i većina neomarksista.
Ovakva vrsta pesimističkog ramišljenja o budućnosti nije kri
tičke teoretičare približila drugim marksistima. Jer, marksisti ne bi
trebalo da budu samo mislioci, već i ljudi od akcije, tj. ljudi koji
pokušavaju da povezu svoju teoriju s revolucionarnom praksom.
Pesimizam kritičkih teoretičara činio se nespojivim s mogućnošću
Iracionalnost racionalnosti - ideja da racionalni sistemi neizbežno porađaju
čitav niz iracionalnosti.
delanja, a kamoli s revolucijom. Proletarijat je bio ostavljen da

čeka na svoju neizbežnu sudbinu - zatvaranje u gvozdeni kavez
racionalnosti usled konzumiranja dobara koje proizvodi kulturna
industrija. Međutim, masa ovo uopšte nije doživljavala kao neku
neprijatnu sudbinu. Zapravo, gvozdeni kavez je napravljen da
bude vrlo prijatan i udoban. On je lepo uređen i opremljen na-
meštajem. U njemu se mogu pronaći različita poželjna dobra kao
što su časopisi Glorija ili Story; kućni aparati, kao što su mašine
za pranje sudova ili mikrotalasne rerne; televizori, DVD-plejeri,
muzički diskovi i filmovi koje ste oduvek želeli da imate. Tu su
takođe računari na kojima neprekidno možete da igrate video igre
ili pomoću kojih, ako se priključite na Interent, možete da idete
u kupovinu. Ljudi su zavoleli svoje kaveze i žele da ih napune što
većim brojem dobara koje kapitalistički sistem neprekidno izba
cuje na tržište. Međutim, prema kritičkoj teoriji, upravo u tome
leži problem. Zaljubljeni u svoje kaveze i igračke koje se u njima
nalaze, ljudi ne vide razlog za protest; zaista, oni više uopšte nisu
u stanju da shvate da postoje problemi kao što su eksploatacija i
kontrola. Konačno, ti privlačni i prijatni metodi kontrole daleko
su efikasniji od represivne kontrole kapitalista koja je karakterisala
rani kapitalizam.
Od fordizma do postfordizma
Druga neomarkistička grand-teorija opisuje i analizira pre
lazak društva od fordizma u postfordizam.
Fordizam je pojam koji se odnosi na ideje, principe i siste
me koje je postavio Henri Ford u ranom 20. veku. Ford je postao
poznat po tome što je u svoju fabriku automobila uveo mehani
zam pokretne trake, nakon čega su automobili počeli masovno
da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge druge
Fordizam - pojam koji se odnosi na ideje, principe i sisteme koje je početkom
20. veka postavio Henri Ford, a čiji je izraz stvaranje pokretne trake u
njegovoj fabrici automobila, nakon čije upotrebe su automobili počeli
masovno da se proizvode. Uspeh Fordove inovacije naveo je mnoge dru
ge proizvođače da i oni uvedu mehanizam pokretne trake kako bi mogli
da ispune potrebe proizvodnje i postignu masovnu proizvodnju dobara.
186 D20RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN!
proizvođače da prilagode mehanizam pokretne trake potrebama

svoje proizvodnje i otpočnu masovnu proizvodnju dobara.
Taj sistem uspešno je funkcionisao kroz najveći deo 20.
veka, ali je počeo da opada tokom 1970-ih godina, naročito na
kon naftne krize iz 1973. godine, uspona japanske automobilske
industrije i saznanja da američke automobilske kompanije mora
ju da promene način proizvodnje. Kada je bila na svom vrhun
cu, masovna proizvodnja koja se zasnivala na konceptu pokretne
trake došla je pod veliki udar kritičara, pogotovo neomarksistič-
kih teoretičara. Pokretna traka je viđena kao ekstreman primer
kapitalističkog mehanizma pomoću kojeg se eksploatišu i kon-
trolišu radnici.
Ovo su glavne karakteristike fordizma:
1. Sistem masovne proizvodnje orijentisan je na proizvod
nju homogenih proizvoda. Parafrazirajući Henrija Forda,
možemo da kažemo da su potrošači na prelomu prošlog
veka mogli da kupe svoj model T „forda" u bilo kojoj
boji dokle god je ta boja bila crna. Tokom godina, potro
šačima je ponuđen veći izbor opcija, ali su to bile zane-
marljive varijacije, a automobili su u suštini ostali isti.
2. Fordistički sistemi bili su zasnovani na nefleksibilnim
tehnologijama kao što je pokretna traka. Budući da su
na tržište neprekidno izbacivali isti proizvod i da su hteli
da obezbede što je moguće veću uniformnost među au
tomobilima, proizvođačima automobila bila je potrebna
nefleksibilna tehnologija. Fleksibilnije tehnologije vodile
bi ka neželjenim varijacijama u proizvodima. Iako je ne
fleksibilnost obezbeđivala uniformnost proizvoda, ona je
stvarala čitav niz problema. Recimo, bilo je teško da se
pokretna traka adaptira na proizvodnju dobara kada su
uvedeni proizvodi s više opcija i varijacija. Osim toga,
kada bi došlo vreme da se uvede novi model (to se obič
no dešavalo svake tri godine), proizvodna traka morala
je da se preuredi za njegovu proizvodnju. To je zahtevalo
da proizvodna linija bude zatvorena mesecima.
3. Kao dopuna nefleksibilnosti tehnologije, stvorene su stan-
dardizovane rutine koje su potom nametnute radnicima.
To je doprinosilo još većoj uniformnosti proizvoda. Me
đutim, to je takode stvaralo probleme. Radnici koji su
bili naučeni da isprate standardnu rutinu nisu znali kako
da izađu na kraj s nepredviđenim situacijama i vanred-
nim stanjima. Nadalje, budući da je zahtevana sve veća
raznolikost u proizvodima, radnici koji su obrazovani za
nefleksibilne tehnologije nisu bili u stanju da se brzo pri
lagode fleksibilnosti koja je bila neophodna da bi se izaš
lo na kraj sa sve većom diverzifikacijom.
4. Fordistički sistemi bili su orijentisani na progresivno po
dizanje produktivnosti: osnovni cilj bio je proizvodnja
više dobara uz niže troškove. Povećanje je postizano na
različite načine. Cilj je bio da se postigne ekonomija obi
ma tako što će se u istim uslovima proizvoditi veći broj
proizvoda. Sto je više proizvođeno, to se trošak proizvod
nje svakog narednog proizvoda sve više smanjivao. Pro
duktivnost se takode uvećavala putem „dekvalifikacije"
radnika. Svaki radnik imao je zaduženje da neprekidno
ponavlja jedan te isti jednostavan zadatak. Proces proi
zvodnje neprekidno je unapređivan i ubrzavan da bi se
produktivnost još više podigla. Produktivnost jeste dra
matično porasla, ali je jedna stvar u takvom ubrzanom
sistemu morala da trpi: kvalitet proizvoda. Tako se po
četkom sedamdesetih godina kvalitet američkih automo
bila znatno srozao, što je njihove proizvođače dovelo u
podređen položaj u takmičenju s arogantnim japanskim
proizvođačima automobila.
5. Paralelno s visokobirokaratizovanim fordističkim proi
zvodnim sistemima nastali su masovni radnički sindika
ti koji su funkcionisali na sličan, birokratizovan način.
Nezadovoljni platama i dekvalifikovanim poslovima
koji su od njih vrlo malo zahtevali, kao i ubrzanom proi
zvodnjom koja im je ostavljala sve manje vremena za od
mor, fordistički radnici su se masovno okrenuli velikim
sindikatima. To je dovelo do perioda konfrontacije iz
među velikih sindikata i velikih korporacija, nakon čega
su usledili dugački i skupi štrajkovi. Moćni sindikati
188 D Z O R D Ž RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
(na primer, Ujedinjeni automobilski radnici) uspeli su

da obezbede lukrativne ugovore za svoje članove, iako su
plate i drugi uslovi bili jedinstveni za različite tipove rad
nika u celoj industriji. Drugim recima, nagrada za radni
ke koji su bili iznad prošeka bila je mala ili je uopšte nije
bilo. To je rezultiralo minimalnim zalaganjem na poslu i
uvećalo problem kvaliteta s kojim su se suočili proizvo
đači automobila i druge kompanije.
6. Homogenosti u proizvodnji odgovarala je homogenost u
potrošnji. To je bilo jasno iz Fordove najave crnog T-mo-
dela. Iako su potrošači dobili veći izbor, ne samo među
automobilima već i među mnogim drugim proizvodima,
suština fordističkog sistema ostala je masovna proizvodnja
i prodaja homogenih proizvoda koji liče jedni na druge.
Na primer, tinejdžeri su imali veoma sužen izbor prilikom
kupovine patika. Jedan tip je korišćen u praktično svim
sportskim aktivnostima. Radnici u fordističkoj industriji
morali su da se bave neinspirativnim, repetitivnim poslo
vima. Isti ti ljudi su kao potrošači imali „izbor" između
neinspirativnih potrošnih dobara koja se nisu razlikovala
od svega onoga što su kupovali drugi ljudi.
Postfordizam. U poslednjih nekoliko decenija postfordizam
je zamenio fordizam u mnogim oblastima proizvodnje. Taj novi
sistem zasniva se na čitavom nizu karakteristika koje, kao što se
vidi iz samog imena, predstavljaju oštar kontrast fordizmu:
1. Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju či
tavog niza visokospecijalizovanih proizvoda. Umesto da
se proizvodi jedan tip crnog automobila, automobilske
kompanije sada proizvode automobile u čitavoj lepezi
boja. Osim toga, ti automobili imaju pregršt novih opci
ja. Nadalje, iako je Fordov T-model bio veoma funkcio
nalan, on nije bio najbolje stilski osmišljen. (Kasniji auto
mobili imali su stilske nedostatke i bili su lošeg kvaliteta.)
Postfordizam - sistem proizvodnje koji je, za razliku od fordizma, orijenti-
san na proizvodnju heterogenih, prilagođenih proizvoda koji zahtevaju
fleksibilnije tehnologije i fleksibilnije radnike i koji dovode do veće he
terogenosti u potrošnji.
Postfordistički sistemi orijentisani su na proizvodnju do

bara koja zadovaljavaju najviše kriterijume, kako u pogle
du stila, tako i u pogledu kvaliteta.
2. U želji da proizvedu što veći broj različitih proizvoda,
postfordistički proizvodni sistemi postali su veoma flek
sibilni. Proizvodni tokovi uglavnom su kratki, a prebaci
vanje na različite stilove mora da se obavi brzo i relativ
no jeftino. Na primer, ista tehnologija trebalo bi da ima
mogućnost da se brzo premesti s proizvodnje patika za
trčanje na prizvodnju patika za košarku. Međutim, dok
se nalazi u jednom proizvodnom toku, tehnologija mora
da bude u stanju da na tržište izbaci čitav niz identičnih
proizvoda. Čak i u postfordističkom sistemu nema pro
stora za neželjene varijacije u proizvodnji.
3. Kao i tehnologija, fleksibilniji moraju da budu i radnici.
Radnici su u fordističkom sistemu stalno obavljali jedan
te isti zadatak iz početka; u postfordističkom sistemu
radnici dobijaju priliku da obavljaju čitav niz različitih
zadataka kad god proizvodnja mora da se prebaci s jed
nog proizvoda na drugi. Radnik može da obavlja jedan
skup zadataka na proizvodnji patika za trčanje, ali i dru
gi tip zadataka kada se proizvodnja prebaci na patike za
košarku. Fleksibilnost u poslu takode zahteva sposobnost
da se radnici brzo i neprekidno prilagođavaju nepredvi-
divim situacijama i vanrednim stanjima. Osim toga, u
postfordističkom svetu stilovi i ukusi potrošača menjaju
se veoma brzo. Zbog toga radnici moraju da budu spo
sobni da se prilagode proizvodnji različitih proizvoda iz
nedelje u nedelju i iz meseca u mesec.
4. Iako visok nivo produktivnosti ostaje norma i u postfor
dističkom sistemu, trend ka dekvalifikaciji je usporen,
pa čak i obrnut. Umesto radnika koji poseduju samo
jednu veštinu, postfordistički sistemi zahtevaju radnike
koji poseduju čitav niz različitih veština. Nadalje, ume
sto radnika-mašina koji neprekidno ponavljaju isti zada
tak iz početka, ovi sistemi zahtevaju kreativnije i misleće
radnike koji su sposobni da izađu na kraj s promenama
190 DŽORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR
i nepredviđenim situacijama. Iako se proizvodni tok o

vija bez problema i zastoja, od radnika se zahteva da rat
isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Poslovi u po;
fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz fc
dističkog sistema.
5. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikor
veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svi
ju privlačnost. Kao rezultat toga, radnički pokret u SA
dramatično je oslabio, uglavnom ostavljajući radnike c
sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umej
posledica toga bila je manja sigurnost posla od one ko
je postojala u fordističkoj eri. Međutim, u postfordistii
kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste pc
sao i nađu novi. Oni sada mogu lako da pređu s jedne
posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabr
nuti kada izgube posao. Međutim, dok to svakako va:
u nekim privrednim granama, postoje i privredne grar
u kojima to nije moguće. Otuda i postfordistički sister
predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionaln
okruženje.
6. Konačno, heterogenost u proizvodnji povezana je sa slic
nom heterogenošću u potrošnji. Ovo se ponekad nazrv
procesom patikizacije (engleski, sneakerization). Umest
jednog ili nekoliko tipova patika, današnji potrošač
mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipc
va patika. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju d
danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja s
može zamisliti: postoje patike za džogiranje, za aktivni
hodanje, za šetnju, fudbal, košarku, rukomet, patike z
kišu, zimu, leto, za otvoren i zatvoren prostor itd. Osin
toga, patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb
nim stilom, sada je postala prepuna stilskih varijacija
Postfordistički potrošač, kao i postfordistički radnik, živ
u jednom diverzifikovanijem svetu.
Patikizacija - kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa
tika dostupnih potrošaču, postfordističko društvo odlikuje slična vrst;
heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje.
i nepredviđenim situacijama. Iako se proizvodni tok od

vija bez problema i zastoja, od radnika se zahteva da rade
isto tako brzo kao i njihovi prethodnici. Poslovi u post
fordističkom sistemu daleko su zahtevniji od onih iz for-
dističkog sistema.
5. Zamenom masovnog radnika specijalizovanim radnikom,
veliki birokratizovani radnički sindikati izgubili su svo
ju privlačnost. Kao rezultat toga, radnički pokret u SAD
dramatično je oslabio, uglavnom ostavljajući radnike da
sami izađu na kraj s poslodavcima kako znaju i umeju;
posledica toga bila je manja sigurnost posla od one koja
je postojala u fordističkoj eri. Međutim, u postfordistič
kom svetu radnici imaju mogućnost da lako napuste po
sao i nađu novi. Oni sada mogu lako da pređu s jednog
posla na drugi posao i zbog toga su možda manje zabri
nuti kada izgube posao. Međutim, dok to svakako važi
u nekim privrednim granama, postoje i privredne grane
u kojima to nije moguće. Otuda i postfordistički sistem
predstavlja jedno zastrašujuće i preteče profesionalno
okruženje.
6. Konačno, heterogenost u proizvodnji povezana je sa slič
nom heterogenošću u potrošnji. Ovo se ponekad naziva
procesom patikizacije (engleski, sneakerization). Umesto
jednog ili nekoliko tipova patika, današnji potrošači
mogu da biraju između nekoliko stotina različitih tipo
va patika. Patike su prošle kroz takvu specijalizaciju da
danas postoje posebne patike za svaku aktivnost koja se
može zamisliti: postoje patike za džogiranje, za aktivno
hodanje, za šetnju, fudbal, košarku, rukomet, patike za
kišu, zimu, leto, za otvoren i zatvoren prostor itd. Osim
toga, patika koja se nekada nije odlikovala nekim poseb
nim stilom, sada je postala prepuna stilskih varijacija.
Postfordistički potrošač, kao i postfordistički radnik, živi
u jednom diverzifikovanijem svetu.
Patikizacija - kao što u savremenom svetu postoji čitav niz različitih vrsta pa
tika dostupnih potrošaču, postfordističko društvo odlikuje slična vrsta
heterogenosti u mnogim drugim oblastima potrošnje.
Međutim, u prihvatanju teze da smo prešli iz fordizma u
postfordizam, moramo da budemo oprezni. Nije moguće jasno
odrediti trenutak kada je fordizam ustupio mesto postfordizmu.
Čak i ako prihvatimo ideju da se današnji svet može precizno
opisati konceptom postfordizma, mnogi elementi fordizma op-
staju i danas. Pokretne trake s kratkim proizvodnim tokovima
i dalje su pokretne trake. Mnogi uslužni poslovi koje danas po
vezujemo s postfordizmom organizovani su po principu fordi-
stičkih pokretnih traka. Oni koji nam spremaju hamburgere ili
pice u restoranima brze hrane, često to rade na isti način kao što
radnici u fabrici automobila sklapaju automobile na pokretnoj
traci. Samo što umesto da sklapaju automobil ili patiku, oni u
hamburger ili u picu dodaju različite sastojke. Zbog sličnosti iz
među elemenata fordizma i industrije restorana brze hrane, taj
proces nazvao sam mekdonaldizmom (glava 10). Proces je sličan
fordizmu, jer se zasniva na homogenim proizvodima, rigidnim
tehnologijama, standardizovanim radnim rutinama (dekvalifika-
ciji), homogenizaciji radnika i potrošača itd.
Da li postfordizam predstavlja rešenje za probleme koje je
radnicima stvorio fordizam? Zapravo, postoje značajni dokazi da
postfordistički radnici rade brže i teže od svojih predhodnika, da
su pod još većim stresom i da su eksploatisaniji od fordističkih
radnika.
Ključni koncept
Moderni svetski sistem
Imanuel Volerstin (1930) izabrao je drugačiju jedinicu analize

od onih koje su koristili mnogi marksistički mislioci. On nije
analizirao radnike, klase i države, jer je smatrao da oni pruža
ju preuzak okvir za ono što on hoće da dokaže. Umesto toga,
Volerstin analizira ekonomske entitete koji počivaju na podeli
rada koja nije ograničena političkim ili kulturnim granicama.
Mekdonaldizam - proces koji se prvo javio u industriji brze ishrane i sličan je
fordizmu jer se zasniva na homogenim proizvodima, rigidnim tehnolo
gijama, standardizovanim radnim rutinama, dekvalifikaciji i homogeni
zaciji radnika i potrošača.
192 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*J
On zaključuje da je glavna jedinica analize svetski sistem: to

je samodovoljan društveni sistem sa skupom granica i konač
nim životnim vekom (on ne traje večno). Iznutra, sistem se
sastoji od različitih društvenih struktura i društvenih grupa.
Volerstin je smatrao da se takvi sistemi održavaju pomoću či
tavog niza sila koje se nalaze u inherentnoj tenziji. Te sile uvek
imaju potencijal da sistem rasture u paramparčad.
Volerstin je tvrdio da su do sada postojala samo dva tipa svet-
skog sistema: prvi je svetska imperija (recimo, Rimsko carstvo),
a drugi moderna kapitalistička svetska ekonomija. Svetska im
perija bila je zasnovana na političkoj (i vojnoj) dominaciji, dok
je kapitalistički svetski sistem zasnovan na ekonomskoj domi
naciji. Kapitalistički svetski sistem stabilniji je od svetske im- •
perije iz nekoliko razloga. On ima širu bazu, jer obuhvata više
država. Osim toga, on ima ugrađen proces ekonomske stabili
zacije. Posebni politički entiteti unutar kapitalističkog svetskog
sistema sposobni su da apsorbuju sve gubitke koji nastaju, dok
ekonomska dobit odlazi u privatne ruke. Volerstin je predvideo
mogućnost pojave trećeg svetskog sistema, socijalističke svetske
vlade. Dok kapitalistička svetska privreda razdvaja političku i
ekonomsku sferu, socijalistička svetska privreda ih reintegriše.
Unutar kapitalističkog svetskog privrednog sistema postoji
centar, tj. dominantna geografska oblast koja eksploatiše osta
tak sistema. Periferija se sastoji od onih oblasti koje snabdeva-
ju centar sirovinama i koje on uveliko eksploatiše. Poluperiferi-
ja je rezidualna kategorija koja obuhvata skup regiona koji se
nalaze između onih koji etčsploatišu i onih koji su eksploatisani.
Za Volerstina, međunarodna podela eksploatacije se ne definiše
državnim granicama nego ekonomskom podelom rada u svetu.
Svetski sistem - ogroman privredni entitet koji počiva na podeli rada i koi
nije sputan političkim i kulturnim granicama. To je društveni sistem
sastavljen od različitih društvenih struktura i društvenih grupa. On c
uglavnom samodovoljan, ima skup granica i određen vek trajanja.
Centar - geografska oblast koja dominira kapitalističkom svetskom privi
dom i eksploatiše ostatak sistema.
Periferija - oblasti kapitalističke svetske privrede koje snabdevaju centar sL->
vinama i koje on uveliko eksploatiše.
Poluperiferija - rezidualna kategorija kapitalističke svetske ekonomije kos
obuhvata skup regiona koji se nalaze između centra (eksploatatora .
periferije (eksploatisanih).
SUVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 193
PROCES CIVILIZOVANJA
Najvažnije delo Norberta Elijasa (1897-1990) jeste studi
ja o dugom istorijskom razvoju koji on naziva procesom civi-
lizovanja. Elijas započinje svoje istraživanje u srednjovekovnoj
Evropi. Predmet tog istraživanja jeste svakodnevno ponašanje.
Izvor informacija koje Elijas koristi najvećim delom su knjige o
manirima pisane između 13. i 19. veka. Proučavajući te knjige
on je uočio dugotrajne promene u manirima i u svakodnevnom
ponašanju. Naime, svakodnevno ponašanje koje je nekada bilo
prihvatljivo, tokom vremena postaje sve neprihvatljivije. Danas
mnogo više obraćamo pažnju na svakodnevna ponašanja drugih
ljudi, bolje ih razumemo i, možda najvažnije od svega, mnoga
od njih smatramo nepodnošljivim. Ono što smo nekada sma
trali normalnim, sada nas uznemirava ili se možda toga stidimo;
ono što je nekada bilo javno, sada se krije. Kada primetimo da
drugi smatraju da je neka vrsta svakodnevnog ponašanja uvred
ljiva, pokušavamo da ga sakrijemo od javnosti.
Primeri procesa civilizovanja

Razmotrimo neke primere o obedovanju za stolom. U 13.
veku, većina ljudi smatrala je prihvatljivim da se, tokom ručka,
kosti životinja oglođu, a potom vrate u tanjir za serviranje. Tek
kada bi ih drugi upozorili da je to uvredljivo ponašanje oni bi toga
postajali i sami svesni. Većini ljudi takode je morala da se skrene
pažnja da je neprihvatljivo da čačkaju nos dok jedu. Činjenica da
:
e postojala potreba da se ljudi opominju zbog takvog ponašanja,
asno pokazuje da je ono mnogima od njih bilo potpuno normal
no. Mnogi se tog ponašanja nisu stideli, jer nisu znali da bi ono
moglo da predstavlja necivilizovano ponašanje. Međutim, kako
sa decenije i vekovi prolazili lekcije su naučene, a sve veća pažnja
posvećivana je knjigama o manirima koje nam objašnjavaju zbog
čega za stolom nije pristojno čačkati nos. Kada je čačkanje nosa
konačno postalo radnja koju ljudi (osim male dece) obavljaju kada
Si ruko ne gleda, pažnja se okrenula drugom, manje šokantnom
ponašanju. Na primer, neki dokumenti iz 16. veka opominju ljude
194 DžORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM
da tokom jela ne oblizuju prste i da ih ne umaču u sos da bi ga

promešali. Danas se za stolom to više ne radi.
Sličan trend nalazimo i kod raznih prirodnih funkcija, kao
što je puštanje vetrova. U jednoj knjizi za školsku decu iz 14. veka
nalazimo razne savete o takvom ponašanju:
• Bolje je ispuštati vetrove bez zvuka.
• Međutim, bolje je da se vetar ispusti uz zvuk nego da se
zadrži.
• Da ne bi uvredio druge dok ispuštaš zvuk, čvrsto stisni
zadnjicu.
• Da bi prikrio zvuk koji nastaje prilikom ispuštanja vetra.
najbolje je da se istovremeno glasno nakašlješ.
Kao što smo već rekli, postojanje potrebe da se ponudi savet
0 lepim manirima jasno ukazuje na to da je javno ispuštanje ve
trova, često veoma bučno, nekada bilo uobičajena pojava. Jasno
je da u civilizovanijem, 21. veku, ne bi bilo potrebe za takvim
dokumentima ili takvim upozorenjima. Danas mali broj ljudi
glasno ispušta vetrove u javnosti, izuzev ako to baš ne može da iz-
begne ili ako misli da nema nikoga u okolini. Kako to Elijas kaže.
granica srama se pomerila, obuhvatajući i ispuštanje vetrova.
Duvanje nosa išlo je istim putem. U nekim knjigama o lepom
ponašanju iz 15. veka, ljudi se upozoravaju da ne mogu da duvaju
1 brišu nos istom rukom kojom jedu meso. U sličnim knjigama iz
16. veka ljudi se opominju da ne otvaraju maramicu nakon što su
u nju izduvali nos, i da zatim s čuđenjem gledaju u njen sadržaj.
Međutim, iako su se saveti o duvanju nosa delili i u 18. veku, takvo
ponašanje je uglavnom nestalo, jer su ljudi počeli da ga se stide.
Ista sudbina zadesila je i seksualne odnose. U srednjem veku
nije bilo neuobičajeno da muškarci i žene, koji su možda bili tek
malo više od poznanika, provedu noć zajedno u istoj sobi i spava
ju nagi. Takode, nakon što bi neko srednjovekovno venčanje bilo
završeno, čitava povorka ljudi pratila bi mladu i mladoženju do
kreveta u kome bi mladenci trebalo da provedu prvu bračnu noć.
Deveruša bi potom obnažila mladu. Da bi se brak smatrao važe
ćim, mlada i mladoženja su morali zajedno da legnu u krevet u
prisustvu drugih. Sve to, naravno, danas nije uobičajeno, a mlada i
mladoženja provode svoje prve bračne noći daleko od očiju sveta.
Norbert Elijas
Biografska skica
Norbert Elijas imao je interesantnu i poučnu karijeru. Najvažni

ja dela napisao je 1930-ih, ali je u to vreme, kao i godinama na
kon toga, bio ignorisan. Tokom Drugog
svetskog rata, i skoro čitavu deceniju ka
snije, Elijas nije imao stalni posao, osta
jući marginalac u britanskim akadem
skim krugovima. Međutim 1954. godine
Elijas dobija ponudu za dve akademske
pozicije i prihvata jednu od njih, na Le-
steru. Elijas započinje svoju formalnu
akademsku karijeru u 57. godini života!
Njegova karijera procvetala je na Leste-
ru, gde je objavio čitav niz važnih rado
va. Međutim, ubrzo se razočarao profesurom, jer nije uspeo da
institucionalizuje razvojni pristup koji je trabalo da predstav
lja alternativu tada dominantnom statičkom pristupu (koji su
branili Talkot Parsons i drugi). Takode je bio razočaran time
što je samo nekoliko studenata prihvatilo njegov pristup; ostao
je usamljeni glas u divljini Lestera, gde su ga studenti smatrali
ekscentrikom iz prošlosti. Prisećajući se tog osećaja autsajder-
stva, Elijas navodi san koji je neprekidno sanjao tih godina.
U snu, Elijas razgovara telefonom i čuje glas s druge strane
žice koji ponavlja: „Možeš li da pričaš glasnije? Ne mogu da te
čujem". Tokom svih godina koje je Elijas proveo na Lesteru,
ni jedna njegova knjiga nije prevedena na engleski, a tek je ne
koliko engleskih sociologa toga doba moglo da čita nemački.
Međutim, na kontinentu, posebno u Holandiji i u Nemačkoj,
sociolozi su počeli da otkrivaju Elijasov rad tokom 1950-tih i
1960-tih godina. Tokom 1970-ih, Elijas je počeo da dobija ne
samo akademska, već i javna priznanja u Evropi. D o kraja svog
života, dobio je veliki broj značajnih akademskih nagrada.
196 DZORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
Objašnjenje promena:
produženje lanaca zavisnosti
Elijas je opisao istorijske promene u svakodnevnom ponaša
nju. Međutim, na koji način je on objasnio te promene? Iako je
Elijas objašnjavao promene u svakodnevnom ponašanju (mikro-
nivo), ono što objašnjava te promene nalazi se, barem na početku,
na makronivou, to jest na nivou države. Ključni razvoj Elijas je
video u pojavi jakog državnog vladara, tj. kralja. S kraljem se poja
vio stabilni centralni upravljački aparat kojim je bilo moguće kon-
trolisati prikupljanje poreza i vođenje ratova. Oko kralja se razvio
i dvor, na kome je moć bila relativno jednako raspodeljena. Pojava
dvora od presudne je važnosti za Elijasov argument.
Pre pojave dvora, najveću važnost imali su ratnici. Oni su
mogli da upotrebe silu zato što su sa ostatkom društva bili po
vezani onim što Elijas naziva kratki lanci zavisnosti. Drugim re
cima, relativno mali broj ljudi zavisio je od ratnika, a i oni sami
zavisili su od malog broja ljudi. Sledstveno, kada su ratnici pri-
menjivali silu, to je pogađalo one kojima je ta sila bila namenje-
na, kao i relativno mali broj drugih ljudi. Na neki način, ratnici
su bili slobodni da upotrebe silu, budući da to nije pogađalo ih
remetilo njihove veze s većim delom društva. Za razliku od njih,
dvorski plemići razvili su dugačke lance zavisnosti, koji su spre
čavali upotrebu nasilja. Naime, dvorani su bili zavisni od onih
koji su ih snabdevali potrebnim dobrima i uslugama (ratnici su
imali daleko manje potreba i želja od dvorana), a drugi su zavisi
li od dvorana zbog istog tog posla. Da su dvorani primenili silu,
to bi pogodilo veliki broj ljudi, možda čak i društvo kao celinu.
Dugački lanci zavisnosti prisilili su plemiće da obraćaju sve više
pažnje na potrebe i očekivanja drugih. Vodeći računa o drugima
(neplemićima), plemići su se uzdržavali od upotrebe sile protiv
njih. Čak je bilo manje verovatno da će primeniti silu protiv
onih koji su uvredili ljude koji su se nalazili u njihovim lancima
zavisnosti. Još jedan činilac koji je sprečavao plemiće da upotre
bljavaju nasilje bio je taj što kralj nije kontrolisao samo novac
neophodan za kupovinu oružja, već i samu upotrebu tog oružja.
Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhvataju one ljude od kojih je pojedinac
zavisan, kao i međusobna zavisnost ljudi jednih od drugih.
Sada se postavlja sledeće pitanje: kakve veze ima pramena na
vrhu društva (među plemićima i unutar njihovih lanaca zavisno
sti) s kopanjem nosa i puštanjem vetrova? Odgovor je da su situa
cija u kojoj su se nalazili ljudi s dvora i njihovo ponašanje postali
realnost za sve veći broj ljudi u čitavom društvu. Drugim recima,
ponašanje se s dvora „prelilo" na ponašanje u društvu. Lanci zavi
snosti bili su sve duži za sve veći broj ljudi. Kao rezultat toga, veći
na ljudi, kao i dvorani sami, počela je da izlazi u susret potrebama
ljudi koji ih okružuju. Svako je počeo da brine o svakom. Duži
lanci zavisnosti značili su da bi svako necivilizovano ponašanje
prema drugima pogodilo ne samo ljude u njihovom neposrednom
okruženju, već i veliki broj ljudi koje možda nikada nisu videli, ali
koji takode predstavljaju deo istog tog dugačkog lanca zavisnosti i
nalaze se na njegovom kraju. Prema tome, ukoliko bi neko kopao
nos za stolom ili puštao vetrove na balu, veliki broj ljudi bi napo-
sletku saznao za takvo ponašanje. Saznanje o toj novoj realnosti
i sve veća osetljivost za nju navela je ljude da budu sve obazriviji
prilikom puštanja gasova ili kopanja nosa u javnosti.
Tokom vremena, ljudi su sve više brinuli kako se odnose
prema svojim biološkim potrebama u javnosti. Počeli su sve bo
lje da ih kontrolišu. Mogli bismo da mislimo da je to odličan
razvoj. Zar nam nije svima bolje kada su ljudi manje nasilni ili se
uzdržavaju od puštanja vetrova u našem prisustvu? Život je po
stao manje opasan, manje prost, manje nepredvidiv; ali je takode
postao manje uzbudljiv i interesantan. Budući da im je zabra
njeno da se ponašaju kako im padne na pamet, ljudi osećaju sve
veći pritisak, nespokoj i dosadu.
Ključni koncept
Figuracije
Elijas je pokušao da prevazide tendenciju sociologa da po

vlače razliku između pojedinaca i društva. Da bi ostvario svoj
integrativni cilj (vidi glavu 7), Elijas je predložio koncept figu
racije. To je ideja koja nam omogućava da prevaziđemo našu
nesposobnost da o ljudima istovremeno razmišljamo i kao o
pojedincima i kao o društvima.
Figuracije bi, pre svega, trebalo da se shvate kao proce

si. Zapravo, Elijas je kasnije, da bi opisao svoj rad, počeo da
upotrebljava pojam procesna sociologija. Figuracije su društve
ni procesi koji podrazumevaju međuzavisnost i isprepletanost
ljudi. Figuracije nisu strukture koje na ljudske odnose deluju
eksterno i prisilno; one su same ti međuodnosi. Pojedinci su,
po Elijasu, otvoreni i međuzavisni, a figuracije se sastoje od
takvih pojedinaca. Moć je od ključnog značaja za društvene
figuracije, a one su, kao posledica toga, neprekidno u protoku.
Figuracije nastaju i razvijaju se, ali uglavnom na jedan nevid
ljiv i neplanirani način.
Od središnjeg značaja za ovu diskusiju jeste činjenica da
se ideja figuracija primenjuje na sve društvene fenomene iz
među malih grupa i društava, pa čak i na Kinu koja ima preko
milijardu stanovnika.
Elijas odbija da se bavi odnosima između pojedinaca i
društva. Drugim recima, i pojedinci i društva (kao i svaki druš
tveni fenomen između njih) podrazumevaju ljude - ljudske od
nose. Koncept lanaca međuzavisnosti trebalo bi da pruži dobru
ilusrarciju onoga što Elijas želi da izrazi konceptom figuracije
koji predstavlja suštinu njegove sociološke misli. Njega interesu-
je na koji način se ljudi povezuju i zašto te veze nastaju.
Njegov konceptfiguracijepovezan je s idejom da su pojedinci
otvoreni za odnose s drugim pojedincima i da se nalaze u me
đuzavisnom odnosu s njima. On tvrdi da najveći broj sociolo
ga upotrebljava koncept izolovane individue koja je potpuno
nezavisna od drugih ljjjdskih bića. Takva slika nije pogodna
za teorijufiguracije.Da bifiguracionasocilogija bila moguća,
neophodna je slika otvorenog i međuzavisnog aktera.
Studija slučaja: lov na lisice

Pored analize dugog istorijskog perioda, Elijas takode prime
njuje svoje ideje na posebne oblasti kao što je, recimo, sport, naro
čito lov na lisice. On smatra da se kroz istoriju može primetiti opšte
Figuracije - društveni procesi koji podrazumevaju isprepletanost ljudi koji se
posmatraju kao otvoreni i nezavisni. Moć ima ključni značaj za društve
ne figuracije; one su neprekidno u protoku. Figuracije nastaju i razvija
ju se, ali uglavnom na jedan nevidljiv i neplaniran način.
opadanje nasilja u sportu. Lov na lisice u početku je bio veoma
nasilan sport. Uobičajeni ritual sastojao se u tome da se lisica
najpre ubije, a potom pojede. Međutim, tokom godina, lov na
lisice postajao je sve civilizovaniji. (U Velikoj Britaniji on je za
branjen zakonom iz 2005. godine). Na primer, umesto da ljudi
ubiju lisicu, ubijaju je lovački psi. Pored toga, više nije obavezno
da ljudi na kraju lova pojedu lisicu. Međutim, s takvim razvo
jem sporta dolazi dosada. Lov na lisice i mnogi drugi sportovi
postali su manje interesantni i manje uzbudljivi nego što su to
nekada bili. Potreba za većim uzbuđenjem odražava se u porastu
nasilja koje često izbija na evropskim, a posebno na britanskim
fudbalskim utakmicama. Osim toga, nasilje nije sasvim nestalo
iz društvenog života. Ono se po pravilu može naći po kafanama
i na ulicama, kao i u čarkama ili otvorenim ratovima između dr
žava. Moguće je da ima istine u tvrdnji da bi dozvola da u spor
tu bude više nasilja i da sport bude manje civilizovan dovela do
smanjivanja nasilja u drugim društvenim odnosima. Uopšteno
govoreći, Elijas ne smatra da je civilizacija nužno dobra. Manje
civilizovana društva imaju mnoge prednosti nad civilizovanijim
društvima. Sve veća civilizovanost često podrazumeva gubitak
drugih aspekata života koji su ljudima važni.
KOLONIZACIJA SVETA ŽIVOTA

Jirgen Habermas (1929) je neomarksistički teoretičar. Za
pravo, u mladosti, on je kao naučnik direktno povezivan za kri-
ričku školu. Iako je dao značajan doprinos kritičkoj teoriji, Ha
bermas je s vremenom marksističku teoriju integrisao s mnogim
drugim teorijskim uvidima da bi došao do posebnog skupa teo
rijskih ideja. Plod te integracije jeste njegova grand-teorija o sve
većoj kolonizaciji sveta života.
Razumevanje Habermasovog koncepta kolonizacije sveta
üvota zahteva prethodno razumevanje koncepta sveta života i si
stema kao njegovog kolonizatora.
Svet života, sistem i kolonizacija

Koncept sveta života (nemački, Lebensiveli) skovao je Alfred
Sic (s ostalim pripadnicima fenomenološke sociologije) da bi opi
sao svet svakodnevnog života. Sic se prvenstveno interesovao za
intersubjektivne odnose unutar sveta života. Habermas, među
tim, tom konceptu želi da priđe na jedan drugačiji način. On je
prvenstveno zainteresovan za interpersonalnu komunikaciju koja
se odvija u svetu života. Idealno gledano, ta komunikacija trebalo
bi da bude slobodna i otvorena, tj. lišena ograničenja bilo koje
vrste. Za Habermasa, slobodna i otvorena komunikcija znači ra
cionalizaciju komunikacije unutar sveta života. Iako je koncept
racionalizacije uglavnom korišćen u negativnom smislu (u kome
će ga i sam Habermas kasnije često koristiti), unutar sveta života i
komunikacije, racionalizacija poprima pozitivnu konotaciju. Oni
koji se nalaze u međusobnoj interakciji racionalno su motivisani
da postignu slobodnu i otvorenu komunikaciju, koja vodi uzaja
mnom razumevanju. Da bi se postigao konsenzus, upotrebljavaju
se racionalne metode. Do konsenzusa će se stići, a razumevanje
će se postići ako pobedu odnese bolji argument. Drugim recima,
nikakva spoljna sila, kao što je na primer veća moć jedne strane u
komunikaciji, ne srne da igra bilo kakvu ulogu u postizanju kon
senzusa. Ljudi raspravljaju o problemima i do konsenzusa dolaze
isključivo na osnovu bolje argumentacije.
Sistem ima izvorište u svetu života, ali on razvija svoje po
sebne strukture kao što su porodica, pravni sistem, država i privre
da. Razvijajući se, te strukture postaju sve udaljenije i odvojenije
od sveta života. Sistem i njegove strukture, isto kao i svet života,
prolaze kroz progresivnu racionalizaciju. Međutim, racionalizacija
sistema poprima različit oblik od racionalizacije sveta života. Ra
cionalizacija ovde znači da sistem i njegove strukture postaju sve
diferenciraniji, složeniji i samodovoljniji. Sto je još važnije, moć
Svet života - po Sicu, svet zdravog razuma, svet svakodnevnog života, obični
svet; mesto gde se događa intersubjektivnost; Habermasa na prvom me-
stu interesuju međupersonalni odnosi u svetu života.
Sistem - po Habermasu, strukture (kao što su porodica, pravni sistem, država
i privreda) koje imaju izvorište unutar sveta života, ali koje razvijaju za
sebnu egzistenciju i postaju sve udaljenije i odvojenije od sveta života.
sistema i njegovih struktura raste, a s time raste i sposobnost siste

ma da usmerava i kontroliše ono što se dešava u svetu života. To
ima mnoštvo kobnih posledica po svet života, od kojih je najvaž
nija njegova kolonizacija od strane sistema. Kolonizacija sveta ži
vota ima mnoge oblike, ali je najznačajnije to što sistem sam sebe
nameće komunikaciji koja se odvija unutar sveta života. Umesto
da se komunikacija odvija isključivo tako što pobedu odnosi bolji
argument, sistem, koji dolazi spolja, ograničava sposobnost akte
ra da vode argumentovanu raspravu i postignu konsenzus unutar
sveta života. Drugim recima, umesto da racionalne strukture si
stema uvećavaju kapacitet sveta života za komunikaciju i ostvare
razumevanje i konsenzus, one te procese ugrožavaju namećući im
spoljnu kontrolu. To je suština procesa kolonizacije.
Evo jednog primera za lakše razumevanje ideje kolonizacije.
Pretpostavimo da se grupa bliskih prijatelja sastane da bi kroz
otvorenu i slobodnu diskusiju odlučili kako da udruže snage da
bi zaradili više novca. Takode, pretpostavimo da su svi oni dobro
pozicionirani službenici u bogatim i velikim kompanijama, te da
znanje koje su stekli na tim pozicijama požele da iskoriste da bi
napravili akcionarsku društvo, a onda investirali u deonice ne
kih od tih kompanija. Međutim, oni ne samo da ne smeju to da
urade, već ne smeju o tome ni da razgovaraju, jer je to zabranje
no zakonom o insajderskom trgovanju. Službenik iz jedne kom
panije ne sme drugim članovima grupe otkrivati informacije o
tome kakve poslovne namere ima njegova firma ukoliko to može
da utiče na cenu akcija te kompanije na berzi. Tako se zakonom
zabranjuje slobodna i otvorena diskusija o tome na koje je načine
moguće steći bogatstvo unutar sveta života ove grupe. Možemo
da smatramo da insajdersko trgovanje treba zabraniti, ali ostaje
činjenica da u ovom slučaju zakon zapravo zabranjuje postizanje
konsenzusa kroz slobodnu i otvorenu komunikaciju.
Prema tome, Habermas tvrdi da su sistem i svet života, upr
kos tome što proističu iz istih korena, razdvojeni jedan od drugog.
Kolonizacija sveta života - budući da sistem i njegove strukture postaju sve
diferenciranije, složenije i samodovoljnije, njihova moć raste, a s njom
raste i njihova sposobnost da usmeravaju i kontrolišu ono što se dešava
u svetu života.
Budući d a je tako, otvara se m o g u ć n o s t d a sistem kolonizuje svet

života. T a kolonizacija i m a destruktivan uticaj na svet života uop-
šte, a pogotovo n a komunikaciju unutar njega. K o m u n i k a c i j a p o
staje sve rigidnija, osiromašenija i fragmentiranija, a s a m svet živo
ta dolazi na ivicu raspadanja. M e đ u t i m , čak i k a d a je kolonizacija
v e o m a opsežna, svet života opstaje i nastavlja d a živi.
Jirgen Habermas
Biografska skica
Habermas je počeo da radi na Institutu za društvena istraživa

nja u Frankfurtu 1956. godine. Odmah je postao pripadnik
frankfurtske škole. Vrlo brzo je postao asistent-istraživač kod
Teodora Adorna, jednog od naj uticaj -
nih članova te škole. Iako se smatra da
je frankfurtska škola bila veoma homo
gena, Habermas se izdvajao svojim gle
dištima:
„Za mene nikada nije postojala jedna konzi-
stentna teorija. Adorno je pisao eseje o kriti
ci kulture i organizovao seminare o Hegelu.
On je predstavljao samo jednu marksističku
struju - i to je bilo to".
Iako je bio vezan za Institut za društvena istraživanja, Haber
mas je od početka pokazivao svoju nezavisnu intelektualnu ori
jentaciju. Objavljivanje jednog teksta 1957. godine, dovelo ga
je u sukob s najuticajnijim naučnikom Instituta, Maksom Hor-
khajmerom. Habermas je zagovarao kritičku misao i praktično
delanje, ali se Horkhajmer plašio da bi takva pozicija mogla da
ugrozi javno finansirani institut. Horkhajmer je počeo da se za
laže za to da se Habermas otpusti sa Instituta. Tada je rekao o
Habermasu: „On verovatno ispred sebe ima dobru, čak i bri
ljantnu karijeru kao pisac, ali će Institutu naneti veliku štetu
ako ostane". Članak je na kraju ipak objavljen, ali ne pod okri
ljem Instituta. U njemu se praktično Institut nije ni pominjao.
Nakon svega, Horkhajmer je uspeo da nametne Habermasu
nemoguće uslove rada, posle čega je on napustio Institut.
Racionalizacija sistema i sveta života

Za Habermasa, problem je u tome što sistem i racionalizaci
ja koja je karakteristična za sistem, zadobijaju sve veću kontrolu
nad svetom života i njemu svojstvenim oblikom racionalizacije.
Rešenje tog problema, po Habermasu, leži u racionalizaciji i jed
nog i drugog - i sveta života i sistema. Potrebno je, kako vidimo,
da se obave dve racionalizacije, ali svaka na svoj način. Sistemu
i njegovim strukturama mora se omogućiti da postanu sve dife-
renciraniji i složeniji. Na drugoj strani, svet života mora se rede-
finisati tako da se približi idealu slobodne komunikacije u kojoj
bolji argumenti uvek pobeduju. Puna racionalizacija sveta života
i sistema, omogućila bi im da se ponovo sjedine na način kojim
će se međusobno dopunjavati i obogaćivati. Time bi se uzajamna
netrpeljivost medu njima iskorenila. Racionalniji sistem trebalo
bi da se upotrebi da bi se obogatila racionalna argumentacija u
svetu života. Ta argumentacija trebalo bi, zauzvrat, da se iskori
sti da bi se iz nje izvukli načini dalje racionalizacije sistema. Na
taj način, dva sistema bi se uzajamno obogatila, umesto da, kao
sada, sistem deformiše svet života.
Na primer, jedan racionalniji sistem mogao bi da omogući
grupama ljudi da raspravljaju o razmeni određenih vrsta informacija
koje su do sada bile smatrane insajderskom trgovinom. Takve gru
pe bi kroz otvorenu i bolju komunikaciju došle do boljih smernica
u pogledu toga šta jeste, a šta nije insajdersko trgovanje. Drugim
recima, ljudi bi sami odlučili da li je insajdersko trgovanje moral
no ili nemoralno, zakonito ili nezakonito, dobro ili loše. U društvu
u kojem su i sistem i svet života racionalizovani, ti pogledi na nove
smernice, uticali bi povratno na sistem, te vodili do promena i bo
ljeg shvatanja onoga što jeste i što nije insajdersko trgovanje.
Ključni koncept
Situacija idealnog govora
Veliki deo Habermasove teorije zasniva se na konceptu slobodne

i otvorene komunikacije (u svetu života) koju on naziva „situaci
ja idealnog govora". U najvećem broju slučajeva, moć određuje
204 D Ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
koji argument pobeduje, a koji gubi. Međutim, Habermasova

situacija idealnog govora, oslobođena je svih spoljnih uticaja,
a pogotovo uticaja moći. To je situacija u kojoj pobeduje bolji
argument, a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija
grupa. Bolji argument je onaj koji, recimo, nudi bolje dokaze i
može da se iznese na najubedljiviji način. Konsenzus se stvara
nakon rasprave takvim argumentima, a takav konsenzus nam
uvek kazuje šta je istina. Ptema tome, istina je istina zato što
proizilazi iz konsenzusa, a ne zato što je kopija realnosti.
Problem u savremenom svetu sastoji se u tome što je mali deo
ljudske komunikacije slobodan i otvoren. Moć utiče na praktič
no celu našu komunikaciju, a rezultat takvog uticaja nije samo
poremećena komunikacija, već i opšta nesposobnost da se stigne
do pravog konsenzusa i, samim tim, do istine. U skladu sa svo
jom marksističkom orijentacijom, Habermas smatra da posto
ji skup praktičnih i političkih implikacija koje proizilaze iz te
dijagnoze savremenih bolesti. Drugim recima, barijere slobod
noj i otvorenoj komunikaciji, a pogotovo moć koja je remeti,
trebalo bi da se uklone tako da ljudi mogu slobodno da dodu
do konsenzusa i istine.
MOLOH MODERNOSTI
Entoni Gidens (1938) sebe smatra modernim socijalnim
teoretičarem. On tvrdi da mi i dalje živimo u modernom svetu,
iako se nalazimo u njegovoj poznoj fazi. (Gidens je veliki deo
svoje teorije izgradio kroz polemiku sa postmodernim teore
tičarima koji tvrde da živimo u postmodernom svetu.) On ne
odbacuje ideju da ćemo u nekom trenutku možda preći u pos-
tmoderni svet, ali njegovo viđenje tog sveta veoma je različito
od viđenja postmodernih teoretičara (glava 9). Iako modernista,
Gidens ima veoma različit pogled na moderni svet od klasičnih
teoretičara modernosti, kao što su Marks ili Veber.
Situacija idealnog govora — govorna situacija koja je oslobođena od svih
spoljnih uticaja, a pogotovo uticaja moći; situacija u kojoj pobeduje bo
lji argument, a ne onaj iza koga stoji moćniji pojedinac ili moćnija gru
pa. Konsenzus se stvara nakon rasprave takvim argumentima, a takav
konsenzus nam uvek kazuje šta je istina. Istina nije kopija realnosti već
proizilazi iz konsenzusa.
Moloh
Gidens vidi modernost kao Moloha, (engleski, juggernaut),
snažnu silu koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. Zamisli
mo jedan ogroman kamion veličine Titanika koji se kreće ulica
ma grada. Ljudi upravljaju Molohom, ali, s obzirom na njegovu
veličinu i snagu, oni ne mogu potpuno da kontrolišu pravac ko
jim će se on kretati, niti brzinu koju će on dostići. Uvek posto
ji mogućnost da ljudi izgube kontrolu nad Molohom i da sve
ono što je u njemu, ili u njegovoj blizini, bude uništeno. Onima
koji ga kontrolišu, kao i onima koji mu se nadu na putu, Moloh
može doneti velike nagrade (recimo, veliki kamion može da do
nese ogromne zalihe hrane i lekova koje su stanovništvu potreb
ne), ali i velike opasnosti, uključujući i stalan strah da oni koji
njime upravljaju u svakom trenutku mogu izgubiti kontrolu i
tako dovesti u opasnost živote mnogih ljudi.
Koncept Moloha jedan je prilično apstraktan koncept. Sta,
zapravo, Gidens želi da kaže tom metaforom i opasnostima koje
ona nosi? Moloh izražava rizike po ljudsko društvo koje su proi
zveli sami ljudi. Zamislimo veliki kamion koji raznosi lekove. Ka
mion možda raznosi lekove koji su ljudima potrebni i koji se čine
ispravnim, ali to u budućnosti može proizvesti više štete nego ko
risti. To se dogodilo sa „fen penom", lekom za kontrolu težine
koji je jedno vreme bio veoma popularan, ali je potom povučen
5 tržišta jer se saznalo da izaziva srčane probleme. Još jedan pri
mer kako ljudske tvorevine koje se čine vrednim mogu imati ra
zarajuće posledice, jeste razvoj nuklearne tehnologije (na primer,
nuklearne centrale) i genetskog istraživanja. I jedno i drugo su
proizvodi koje su stvorili ljudi i koji se nalaze pod njihovom kon
trolom. Međutim, ta kontrola je slaba i svakog dana postoji mo
gućnost uništenja koje može biti posledica topljenja nuklearnog
rsaktora (što se desilo 1986. godine u Cernobilju) ili genetskih
mutacija (koje mogu ugroziti budućnost ljudske vrste).
Moloh - Gidensova metafora kojom on opisuje moderni svet kao snažnu silu
koja se kreće napred rušeći sve pred sobom. Ljudi upravljaju Molohom,
ali uvek postoji mogućnost da će se on otrgnuti kontroli i uništiti one
koji su ga stvorili i njihovu okolinu.
206 DZORDŽ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORES
Prostor i vreme
Naša sposobnost da kontrolišemo različite komponente sa-
vremenog Moloha komplikuje se činjenicom da su te komponen
te sve udaljenije od nas u prostoru i vremenu. Tu pojavu Gidens
naziva distancijacija. Dok su nam u premodernom društvu, ili čak
u ranim modernim društvima, takve komponente bile fizički bli
zu, one se sada prostiru po ćelom svetu. Više nije neophodno da
budete blizu nečega da biste na to izvršili nekakav uticaj. Recimo,
nuklearna podmornica ogromne razorne moći može da bude uda
ljena hiljadama kilometara od onih koji njome upravljaju. Nukle
arna katastrofa u Cernobilju pogodila je ljude koji žive hiljadama
kilometara daleko od mesta gde se desila nesreća. Isto to može da
se kaže i za vreme. Stvari koje su napravljene u prošlosti (nuklearni
otpad koji se gomilao više od pola veka) mogu imati katastrofalne
posledice po nas koji živimo u današnjem vremenu. Slično tome,
stvari koje danas stvaramo (na primer, genetska tehnologija) mogu
imati štetne posledice u budućnosti.
Zbog svih tih promena u vremenu i prostoru, stanovnici
modernog sveta primorani su da razvijaju poverenje u sisteme i
ljude koji te sisteme kontrolišu i njima upravljaju. Recimo, ne
ophodno je da verujemo da odluka kapetana nuklearne podmor
nice da lansira raketu s nuklearnom glavom neće biti posledica
njegovog kaprica ili da će oni koji obavljaju genetska istraživa
nja preduzeti sve mere predostrožnosti koje su potrebne da bi se
zaštitile buduće generacije. Drugim recima, priroda modernog
sveta zahteva od nas da verujemo ekspertima koji upravljaju si
stemima. U suprotnom, savremeno društvo ne bi bilo moguće.
Entoni Gidens
Biografska skica
Gidens je kao teoretičar veoma uticajan u SAD, ali i u mnogim

drugim delovima sveta. Interesantno je d a j e njegov teorijski rad
Distancijacija - tendencija različitih delova savremenog Moloha da se sve više

udaljavaju od nas u prostoru i vremenu.
uvek bio slabije primljen u rodnoj Velikoj

Britaniji nego u drugim zemljama. Ne-
prihvatanja kod kuće može delimično da
se objasni činjeniom da je Gidens uspeo
da dobije teorijske sledbenike širom sve
ta, što mnogim drugim britanskim teore
tičarima koji su to pre njega pokušavali,
nije pošlo za rukom: „Gidens je možda
ostvario fantazije mnogih od nas koji su
se predali sociologiji tokom perioda intenzivne i uzbudljive de
bate iz koje se razvila teorija strukturacije." (Videti glavu 7).
Gidensova karijera imala je nekoliko interesantnih obrta to
kom devedesetih godina prošlog veka. Sedmogodišnja terapi
ja dovela ga je do dubljeg istraživanja ličnog života, iz čega su
proizašle knjige kao što su: Modernost i samoidentitet i Transfor
macije intimnosti. Terapija je Gidensu takode dala pouzdanje
da prihvati aktivniju ulogu u javnom životu i postane savetnik
britanskog premijera Tonija Blera. Dekan prestižne Londonske
škole za ekonomiju i političke nauke (London School of Eco
nomics and Political Science) postao je 1997. godine. Tokom
svog mandata, pokušao je da učvrsti akademsku reputaciju te
institucije i ojača njen uticaj kako u Velikoj Britaniji, tako i ši
rom sveta. Neki veruju da je to negativno uticalo na Gidensov
akademski rad, te da njegovim poslednjim delima nedostaju
dubina i prefinjenost koje su krasile njegove ranije radove.
Refleksivnost
Međutim, u savremenom svetu ljudi nisu uvek voljni da
stvari prepuste nepoznatim ekspertima. Ljudi su refleksivni. Oni
neprestano razmišljaju o velikim problemima kao što su nukle
arna tehnologija i genetsko istraživanje, ali i o svemu onome što
čini njihov svakodnevni život. Iako razmišljanje o velikim pro
blemima ima mali uticaj na te probleme, ono u ljudima izazi
va stalan osećaj nelagodnosti zbog posledica koje bi ti problemi
mogli imati na njihove živote. Sto je još važnije, neprekidno pre
ispitivanje i menjanje sopstvenih postupaka kod ljudi stvara još
208 D20RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
veći osećaj nelagodnosti. Malo toga može da se uradi jednom za

svagda. Umesto toga, svi naši postupci neprekidno su podložni
preispitivanju, reviziji i modifikaciji. Gidens taj proces naziva re
fleksijom. To je proces u kojem preisipitivanje postupaka napo-
sletku vodi do njihove promene.
Mi ne reflektujemo samo o našim postupcima, već i o na
šem razmišljanju o tim postupcima. To nam stvara još sveobu-
hvatniji osećaj nelagodnosti od refleksije o pojavama kao što su
opasnosti proizvedene nuklearnom tehnologijom.
Ključni koncept
Rizično društvo
Iako ideja rizika zauzima značajno mesto u Gidensovom teorij

skom radu, ona predstavlja središnji koncept sociološke teorije
savremenog nemačkog teoretičara, Ulriha Beka (roden 1944).
Njegova najpoznatija knjiga zove se Rizično društvo (1992).
Bek smatra da je savremeno društvo definisano rizikom i na
činima na koji rizik može da se spreči, minimalizuje ili kanali-
še. Dok su prethodne generacije solidarnost postizale tako što
su težile ostvarivanju velikih pozitivnih ciljeva (kao što je veća
jednakost), ljude danas ujedinjuje negativan cilj koji im nalaže
da ne izazivaju opasnosti povezane s različitim rizicima
Mnogi današnji rizici proističu iz savremene industrije, ali
ono što ih čini jedinstvenim nije samo to što su opasniji nego
ikada ranije (nesreća u nuklearnoj centrali mnogo je opasnija
nego nesreća izazvana u običnoj električnoj centrali), već i to
što nisu prostorno i vremenski ograničeni. Na primer, nukle
arna katastrofa, kao ona u Černobilju 1986. godine, nije bila
ograničena samo na geografski prostor u blizini centrale, već
je pogodila mnoge delove sveta od kojih su neki bili prilič
no udaljeni od mesta nesreće. Osim toga, posledice te nesreće
nisu bile ograničene samo na vreme kada se nesreća dogodila.
Ljudi i danas osećaju posledice izloženosti radijaciji, pri čemu
se kod nekih ljudi javljaju novi simptomi.
Rizik je, kao i mnoge druge pojave u društvu, stratifikovan. Za
razliku od siromašnih društava i nižih slojeva koji će skoro si
gurno biti izloženi riziku, bogata društva i viši slojevi verovatno
će izbeći rizik. Štaviše, bogatija društva često izvoze rizik siro

mašnijim društvima. Takode, mnogo je veća verovatnoća da će
rizik pogoditi oblasti u kojima živi niža, a ne viša klasa. Bez ob
zira na to, čak ni viši slojevi ne mogu biti potpuno lišeni opasno
sti rizika u savremenom svetu. Jedan od razloga za to je efekat
bumeranga. Drugim, recima, rizik pogađa i više slojeve i bogata
društva koji su najodgovorniji za njegovu proizvodnju. Bogata
društva i viši slojevi nastoje da fabrike koje uništavaju čovekovu
okolinu grade što je moguće dalje od mesta na kojima oni žive,
ali mnogi od tih rizika vraćaju im se nazad u obliku zagađenog
vazduha ili zagađane vode, sve veće rupe u ozonskom omotaču,
globalnog zagrevanja i sličnog. Niko ne može, smatra Bek, da se
sakrije od rizika ili izbegne život u rizičnom društvu.
Nesigurnost i rizici
Gidens smatra da „visoka modernost" u naše živote unosi
velike rizike i nesigurnost. Odatle dolazi naša želja da smanjimo
rizik i nesigurnost. Nesigurnost se prevladava socijalizacijom u
detinjstvu. Ako je socijalizacija uspešna, ona nam omogućava da
razvijemo sposobnost verovanja ne samo našim roditeljima, već
osobama od autoriteta u načelu. Osim toga, naš svakodnevni ži
vot prepun je rutina koje stvaraju utisak da su naši životi sigurni.
Ipak, uprkos rutinama i uspešnoj socijalizaciji, bolno smo svesni
rizika koji nas okružuje. Ti rizici su globalni po prirodi i ne uklju
čuju samo fenomene o kojima je bilo reči u prethodnim paragra
fima, već i fenomene kao što su sve veća globalna ekonomska za
visnost i verovatnoća da će ekonomska kriza u jednom delu sveta
prouzrokovati krizu u čitavom svetu. Mi smo takode svesni toga
da eksperti, iako im načelno verujemo, ne mogu u potpunosti da
kontrolišu Moloha. Mnogi potezi eksperata mogu da prouzroku-
;
u krize, a mere koje oni preduzimaju da bi izašli na kraj s takvim
irizama lako mogu da dovedu do njihovog pogoršanja.
Efekat bumeranga — rizik pogađa više slojeve i bogata društva koji su najod
govorniji za njegovu proizvodnju.
210 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
Gidens se pita: zašto nastaju rizici? Drugim recima, zašto

Moloh preti da se otrgne kontroli? On nudi četiri odgovora:
1. Oni koji su stvorili Moloha i njegove različite sastavne
delove napravili su greške; Moloh ima ugrađene felere.
Na primer, stručnjaci koji su projektovali nuklearnu cen
tralu u Cernobilju (kao i sve druge nuklearne centrale ši
rom sveta), napravili su čitav niz grešaka koje su dovele
do njenog uništenja.
2. Oni koji upravljaju Molohom prave greške; Moloh je
podložan upravljačkim greškama. Prema tome, moguće
je da je černobiljska katastrofa prouzrokovana fatalnim
greškama koje su počinili ljudi koji su upravljali centra
lom iz dana u dan. U stvari, černobiljska katastrofa je bez
sumnje rezultat kombinacije grešaka upravljača i sistem
skih felera.
3. Ne možemo uvek tačno da predvidimo posledice mo-
difikovanja Moloha ili stvaranja njegovih novih delova.
Takve promene često imaju nenameravane posledice. Na
primer, mi se trenutno nalazimo na početku genetske
revolucije, ali ne možemo da predvidimo sve posledice
genetskih promena na kojima sada radimo. Slično tome,
proizvođači leka „fen pen" nisu imali predstavu o tome
da će njihov proizvod kod pacijenata prouzrokovati srča
ne probleme.
4. Ljudi u načelu, a posebno eksperti, neprekidno reflektuju
o Molohu i u tom procesu stvaraju nova znanja o njemu.
To novo znanje koje primenjujemo na Moloha omogu
ćava Molohu da se kreće različitom brzinom i u različi
tim smerovima. Međutim, nova brzina ili smer mogu da
proizvedu čitav niz negativnih posledica. Na primer, u
nekom trenutku američke finansijske vlasti mogle bi da
podignu kamatne stope kako bi držale inflaciju pod kon
trolom. Međutim, dizanje kamatnih stopa otvara moguć
nost za privrednu recesiju.

Holivudski blokbaster
Kao što smo videli u ovoj glavi, kritički teoretičari smatrali su

da su filmovi, pogotovo filmovi koji su u doba najveće popu
larnosti Holivuda nazivanifilmovimaB produkcije, pogodno
sredstvo za kontrolu i zaglupljivanje ljudi. Posledica tog zaglu-
pljivanja jeste to da ljudi nisu više sposobni da shvate da se
izvori njihovih problema nalaze u širem društvu, a kamoli da
nešto preduzmu kako bi to sprečili. Vremena su se promenila
tako da danas više pažnje mora da se posveti uticaju televi
zije (pogotovo trenutnoj ekspanziji realiti šou-programa), In
terneta i eksboksa (naročito različitim igricama koje na njemu
mogu da se igraju). Međutim, kakav je položajfilmovadanas?
Da li su oni više ili manje zaglupljujući, i da li mogu da se
upotrebe za kontrolu ljudi?
Kada su u pitanju kontrola i zaglupljivanje ljudi,filmovisu da
nas, na neki način, mnogo manje važni nego što su to bili, re
cimo, 1940-ih godina. Danas Holivud proizvodi manje filmo
va B produkcije nego ranije. Iako mnogi od tihfilmovamogu
da se gledaju na kanalima kao što je American Movie Classic,
njih je uveliko zamenio televizijski program. Međutim, uticaj
Holivuda ostao je snažan, pogotovo u proizvodnji i globalnoj
distribuciji blokbastera. U stvari, Holivud je odavno počeo da
proizvodi blokbastere — Rođenje nacije (1915), Prohujalo s vi
horom (1939), i Quo Vadis (1951) - zbog čega je časopis Va
riety izmislio pojam blokbaster (vrsta filma koji zarađuje puno
novca). Ono što je danas različito jeste središnja pozicija koju
blokbasteri u Holivudu zauzimaju, kao i tehnička razvijenost i
čarobnjaštvo savremenih blokbastera. Danas se naglasak stav
lja na brze, glasne i nemoguće događaje koji mogu da se izraze
samo kroz magiju filma, pogotovu upotrebom kompjuterizo-
vane tehnike koja je još uvek u svom začetku. Prvi među ta
kvim blokbasterima bio je film Ratovi zvezda (1977), a jedan
od najpoznatijih u poslednje vreme je Matriks (1999).
Na koji način se savremeni blokbasteri mogu dovesti u vezu
1 s osnovnim idejama kritičke teorije? Prvo, iako je proizvedeno
j| daleko manje blokbastera nego filmova B produkcije, mnogo
212 DŽ0RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE*
veći procenat bioskopske publike odlazi u bioskope da gleda i

blokbastere. Drugo, ne samo da više ljudi odlazi da gleda blo-
kbastere, već oni ostvaruju mnogo veći uticaj na njih. Meta
uticaja tih filmova nije intelekt, nego emocije. Savremena
filmska industrija poznata je po tome što koristi planiranje i
ekspertizu, koji su neophodni da bi se današnja bioskopska I
publika manipulisala i kontrolisala. Konačno, i možda naj- \
važnije, najveći broj novih holivudskih blokbastera ima zaglu- j
pljujući uticaj na publiku. Glavni cilj je da se snažno utiče na
emocije gledalaca, od kojih se uglavnom traži da gotovo uop-
šte ne razmišljaju. Lako može da se dokaže da su savremeni
blokbasteri podigli praksu zaglupljivanja na jedan sasvim novi
nivo, i da, sledstveno tome, doprinose da se održi status quo i
u velikoj meri smanjuju mogućnost za kritičko razmišljanje i
nezavisno (a pogotovo revolucionarno) delanje. ;
Sažetak
1. Kritička teorija najviše je zainteresovana za kulturnu industriju i

sve veću kontrolu kulture nad ljudima. Presudnu ulogu u toj kon
troli ima masovna kultura, pogotovo ona koja se širi preko medija.
2. Kritički teoretičari kritikuju tehnologiju, pogotovo način na koji
se ona upotrebljava u kapitalizmu.
3. Dominacija tehnologije proizvodi jednodimenzionalno društvo
u kome ljudi gube sposobnost da kreativno i kritički misle.
4. Kritički teoretičari bave se uticajem tehnologije na ljudsko mi
šljenje. Pod uticajem tehnokratskog mišljenja, ljudi teže da pro
nađu najbolja sredstva za ostvarenje svojih interesa, ne razmišlja
jući niti o sredstvima, niti o ciljevima. Oni gube sposobnost da
koriste razum, što doprinosi iracionalnosti racionalnosti.
5. Za razliku od marksista, kritički teoretičari usvajaju pesimističan
pogled na budućnost. Oni u budućnosti predviđaju sve veću teh
nološku kontrolu i racionalizaciju.
. 6. Kapitalizam je prošao kroz transformaciju od fordizma ka post-
fordizmu.
7. Osnovna karakteristika fordizma je masovna proizvodnja ho
mogenih proizvoda, nefleksibilna tehnologija, standardizovane
radne rutine, progresivan rast produktivnosti, birokratizovani
proizvodni sistemi koji stvaraju velike sindikate i homogenost u

potrošnji.
8. Osnovna karakteristika postfordizma je proizvodnja većeg broja
proizvoda, veoma fleksibilni proizvodni sistemi, fleksibilniji i ve-
štiji radnici, opadanje visokobirokratizovanih sindikata i hetero
genost u potrošnji.
9. Iako velike fabrike postaju sve više postfordističke, fordizam na
stavlja da živi u restoranima brze hrane.
10. Grand-teorija Norberta Elijasa bavi se procesom civilizovanja u
kome je ono što se nekada radilo javno vremenom postalo neci-
vilizaovano, a ljudi su to prestali da rade javno.
11. Promene medu običnim ljudima nastale su kao posledica imita
cije promena koje su nastale u aristokratiji. Promene u dvorskim
manirima stvorile su lance zavisnosti koji su počeli da povezuju
aristokratiju s običnim svetom.
12. Grand-teorija Jirgena Habermasa bavi se konceptom kolonizacije
sveta života. Po toj teoriji, sistem kolonizuje svet života i time u
njemu sprečava slobodnu i otvorenu komunikaciju.
13. Za Habermasa svet života predstavlja područje svakodnevne ko
munikacije.
14. Iako, po Habermasu, sistem ima svoje izvorište u svetu života, on
vremenom počinje da razvija posebne strukture (porodica, pravni
sistem, država i privreda itd.) koje postaju sve udaljenije i odvoje-
nije od sveta života.
15. Grand-teorija Entonija Gidensa bavi se Molohom modernosti,
velikom i snažnom silom koja, uprkos činjenici da njome uprav
ljaju ljudi, uvek ima mogućnost da se otrgne njihovoj kontroli.
16. Gidens smatra da se u faktore koji utiču na to da se Moloh mo
dernosti otrgne kontroli ubrajaju: ugrađeni feleri, greške u uprav
ljanju, nenameravane posledice i korišćenje novih znanja koja
usmeravaju Moloha u nepredvidivom pravcu.
Bek, Ulrih (2001). Rizično društvo. Beograd: Filip Višnjić.

Elijas, Norbert (2001). Proces civilizacije. Sremski Karlovci: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića.
Fisk, Džon, (2001). Popularna kultura. Beograd: Clio.
Gidens, Entoni (1998). Posledice modernosti. Beograd: Filip Višnjić.
Gidens, Entoni (2005). Odbegli svet. Beograd: Stubovi kulture.
Katunarić, Vjeran (1990). Teorija društva u frankfurtskoj školi. Zagreb:

Naprijed.
Markuze, Herbert (1987). Čovjek jedne dimenzije. Sarajevo: Veselin
Masleša.
Risman, Dejvid (2007). Usamljena gomila. Novi Sad: Mediterran Pu-
bishing.
Ritzer, George (1999). Mekdonaldizacija društva. Zagreb: Naklada Je
senski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo.
Smit, Denis (2001). Uspon istorijske sociologije. Beograd: Zavod za udž
benike i nastavna sredstva.
Touraine, Alain (1998). Postindustrijsko društvo. Beograd: Plato.
Vujović, Sreten [urednik] (2008). Društvo rizika. Promene, nejednako
sti i socijalni problemi u današnjoj Srbiji. Beograd: Institut za soci
ološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Srbiji.
Wallerstin I. (1986). Suvremeni svjetski sistem. Zagreb: C E K A D E .
GLAVA 6
SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG
ŽIVOTA
Simbolički interakcionizam
Dramaturgija
Etno metodologija i konverzacijska analiza
Teorija razmene
Teorija racionalnog izbora
Sažetak
Prethodne dve glave bavile su se savremenim grand-teori-
jama. U ovoj glavi ostajemo u oblasti savremenih teorija, ali se
orijentišemo na teorije svakodnevnog života. Glavu započinjemo
simboličkim interakcionizmom, teorijom koja se razvijala pod
snažnim uticajem Džordža Herberta Mida (sa kojim smo se upo
znali u glavi 3). Nakon toga, prelazimo na dramaturgiju, koja
društvo posmatra kao niz dramskih nastupa sličnih pozorišnim
nastupima. Etnometodologija, s kojom se srećemo nakon toga,
bavi se metodama koje koristimo da bismo u svakodnevici rea-
lizovali naše živote. Nakon toga, srećemo se s teorijom razmene
koja društvene odnose vidi kroz sravnjivanje nagrada i troškova i
koja, između ostalog, tvrdi da svako od nas ulazi u odnos s dru
gima ukoliko je taj odnos nagrađujući, a prekida ga ukoliko ga
on košta. Glavu završavamo teorijom racionalnog izbora koja se
usredsređuje na aktere koji prave izbor i donose odluke s ciljem
da maksimalizuju zadovoljenje svojih želja i potreba.
SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM
Predmet proučavanja simboličkog interakcionizma, kao
: drugih teorija koje srećemo u ovoj glavi, jeste društvena sva-
iodnevica. Posebnost te teorije, kao što se može uočiti iz njenog
Simbolički interakcionizam — sociološka škola koja se, sledeći Mida, prven
stveno bavi simboličkom interakcijom.
imena, jeste usredsredenost na interakciju (na delanje i pojedince

kao dejstvenike) i simbole (i njihovo značenje) koji su s interak
cijom čvrsto povezani. Suštinu ove teorije možemo razumeti ako
izložimo neke od njenih osnovnih pretpostavki i principa.
Prvo, ljudsko delovanje usmereno je na stvari, ali samo ako
te stvari za ljude imaju neko značenje. Sledstveno tome, naše de
lanje usmereno je, recimo, na zastavu Republike Srbije tako što
je pozdravimo ili dignemo tri prsta. Taj naš postupak zasnovan
je na značenju koje ta zastava ima za nas (tj. za našu domovi
nu), a ne samo na njenim fizičkim karakteristikama (tj. činjenici
da ima tri boje i grb orla u sredini). To, takođe, znači da drugi
ljudi prema istoj zastavi mogu da se odnose na drugačiji način
(recimo, tako što će je spaliti ili je pocepati), zato što ona za njih
može imati drugačije značenje (recimo, za neke ona može biti
simbol srpskog imperijalizma i vojne agresije).
Drugo, značenja uvek proizilaze iz naših interakcija s dru
gim ljudima. Kroz interakciju koja se odvija u osnovnoj školi mi
učimo kako je zastava pozitivan simbol. Ali, isto tako, ljudi koji
ne vole Srbiju takode kroz interakciju u školi, porodici ili nekoj
drugoj primarnoj grupi, mogu da nauče kako je zastava Srbije
negativan simbol. Stoga, kakav god odnos imali prema zastavi,
on se stiče kroz interakciju.
Treće, ljudi ne samo da internalizuju značenja koja su naučili
kroz društvenu interakciju, već su takode sposobni da ih modi-
fikuju kroz interpretativni proces. Sledstveno tome, iako je neko
naučio da na zastavu Srbije gleda kao na pozitivan simbol, nezado
voljstvo srpskom spoljnom politikom ili načinom na koji srbijan
sko društvo tretira svoje etničke manjine može pojedince navesti
da reinterpretiraju značenje zastave i da odbace pozitivna osećanja
prema njoj, pa čak i da razviju potpuno negativna osećanja prema
zastavi i prema svemu onom što ona simbolizuje. Suprotno tome,
pretpostavimo da se promeni spoljna politika i politika prema ma
njinama. Oni koji su razvili negativne stavove prema zastavi mogu
sada u svetlu te nove činjenice da promene mišljenje i počnu za
stavu Srbije da doživljavaju kao nešto pozitivno.
Četvrto, ljudi, za razliku od životinja, imaju jedinstvenu
sposobnost da svesno upotrebljavaju simbole. Dok životinje na
SAVREMENE TEORIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 217
stimuluse koji dolaze spolja reaguju direktno ili instinktivno, ljudi

su sposobni da stimulusima daju značenje (da ih pretvore u sim
bole) i da onda delaju na osnovu tih značenja. Životinje reaguju
instinktivno na objekte; mi prvo razmišljamo o njihovim znače
njima, pa tek onda delamo. Gladna životinja mogla bi da pojede
otrovnu pečurku, ali mi smo sposobni da razmislimo da li je ta
pečurka otrovna i da proverimo njenu jestivost, i tek onda odlu
čimo da li da je pojedemo ili ne. Kada životinjama dode vreme
za parenje, one gledaju da tu svoju seksualnu potrebu zadovolje
kako bi instinktivno osigurale produženje vrste. Najveći broj ljudi,
međutim, bira s kim ide u krevet. Seksualni čin za ljude ima jedno
simboličko značenje koje nadilazi značaj pukog produženja vrste.
Peto, ljudi postaju humani kroz društvenu interakciju, pogo
tovo tokom ranih godina socijalizacije unutar kruga porodice i u
školi. Mi se rađamo sa sposobnošću da postanemo humani, ali taj
potencijal može da se ostvari samo kroz ljudsku interakciju. Sled
stveno tome, deca koja su odrasla pored divljih životinja (na primer,
vukova), ne mogu postati humana osim ukoliko se ne izdvoje iz ži
votinjske zajednice i počnu da ulaze u interakciju s drugim ljudima.
Robert E. Park
Biografska skica
Robert Park nije imao tipičnu karijeru akademski školovanog

sociologa: fakultet, poslediplomske studije, mesto na univerzi
tetu. Umesto toga, on se bavio različitim
stvarima pre nego što je postao sociolog.
Uprkos tome što je kasno počeo, Park je
dao značajan doprinos sociologiji urba
nih naselja. Njegovo bogato neakadem
sko iskustvo omogućilo mu je neobičnu
orijentaciju u životu. Njegovi pogledi
snažno su uticali na razvoj čikaške škole
u sociologiji, simboličkog interakcionizma i, konačno, drugih
socioloških teorija.
Park je roden u Harvivilu u Pensilavniji, 14. februara 1864.
godine. Još dok je bio student Mičigenskog univerziteta na
1
218 DŽORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE<J
njega su uticali veliki mislioci poput Džona Djuia. Iako je vo-

leo teoriju i teorijske ideje, Park je smatrao da je neophodno
da nešto uradi u realnom svetu. Jednom je rekao: „Odlučio
sam da se bavim praksom zbog nje same... da bih u svoju dušu
sakupio sve radosti i tuge ovoga sveta". Nakon završetka studi
ja počeo je da radi kao novinar, što mu je omogućilo da bude
u kontaktu s realnim svetom. Posebno je voleo da pronalazi i
istražuje kockarnice i sobe za opuštanje u kojima se puši opi
jum. Pisao je o gradskom životu na veoma živopisan način.
Voleo je terenski rad, tj. da posmatra, analizira i beleži svoje
opservacije. U suštini, on je obavljao vrstu istraživanja (nazva
nu naučno izveštavanje) iz koje se kasnije razvila urbana etno
logija koja koristi opservacione tehnike i koja je postala jedno
od ključnih obeležja čikaške sociološke škole.
Iako je tačan opis društvenog života bila jedna od njegovih
strasti, Park je sve više postajao nezadovoljan radom u novina
ma jer ga to nije zadovoljavalo lično i, što je još važnije, to nije
zadovoljavalo njegove intelektualne potrebe. Osim toga, činilo
se da radom u novinama nije moguće unapređivati svet, a Park
je imao duboku potrebu za društvenom reformom. Zbog toga
je 1898, kada je imao 34 godine, napustio novinarstvo i upi
sao se na Harvard.
Šesto, k a k o j e D ž o r d ž H e r b e r t M i d objasnio (vidi glavu 3 -

ljudi s u svesni i s p o s o b n i d a reflektuju o s a m i m a sebi i o o n o m e
što rade i, p r e m a t o m e , s p o s o b n i d a o b l i k u j u svoje delanje i in
terakcije. Izraženo M i d o v i m rečnikom, ljudi p o s e d u j u „svest" ;
„ s o p s t v o " . Posebno j e značajna naša s p o s o b n o s t d a ulazimo u in
terakciju sa s a m i m a s o b o m d a b i s m o odlučili k a k o d a ulazimo _
interakcije s p r e d m e t i m a koji nas o k r u ž u j u . N a š e delanje je otu
d a u velikoj meri a u t o n o m n o . Ali, m i svakako n i s m o p o t p u n o
Terenski rad - metod koji koriste simbolički interakcionisti, ali i ostali socic-
lozi. Podrazumeva odlaženje na teren (svakodnevni društveni svet) kak:
bi se uočili i prikupili svi relevantni podaci.
Posmatranje - metod, usko povezan s terenskim radom, kojim simbolici.
interakcionista (ili neki drugi sociolog) proučava društvo tako što pc~
smatra šta se u njemu dešava. U slučaju simboličkog interakcionizmi.
posmatranje istraživaču omogućava da koristi metod saosećajne intros
pekcije i stavi se u položaj proučavanih aktera, kako bi razumeo njihov
značenja i motive i posmatrao način na koji oni delaju.
slobodni da radimo šta poželimo - postoje mnoga eksterna

(spoljna) ograničenja našeg delanja.
Sedmo, ljudi biraju svoje ciljeve s obzirom na to kakve su
životne situacije u kojima se nalaze. Mi definišemo situacije, da
jemo im značenje i onda delamo s obzirom na ta značenja. Mi
biramo ciljeve i onda pokušavamo da ih ostvarimo (iako ne uvek
na uspešan ili linearan način, budući da često nailazimo na razli
čite barijere ili prepreke).
Ključni koncepti
Konceptualni doprinos Čarlsa Hortona Kalija
Čarls Horton Kuli (1864-1929) najpoznatiji je po svom kon

ceptu sopstva u ogledalu. Taj koncept izražava ideju da pred
stavu o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. Ali
kakvog ogledala? Ogledalo na koje Kuli misli, zapravo jesu ljudi
s kojima ulazimo u interakciju. Da bismo stvorili sliku o sebi
i svom ponašanju koristimo druge ljude kao ogledalo. Posma-
tramo njihove oči, govor njihovog tela i slušamo njihove reći.
Ogledajući se u tom ogledalu, utvrđujemo da li smo onakvi ka
kvima želimo da se predstavimo, te da li naši postupci imaju
željeno dejstvo i ostavljaju željeni utisak. U suprotnom, možda
bi trebalo da preispitamo svoje postupke ili sliku koju imamo o
sebi. Ako „ogledalo" nastavi da nam pokazuje odraz koji se ne
slaže s našim doživljavanjem sebe, možda bi trebalo da izvršimo
ponovnu procenu samodoživljaja ili izvršimo ponovnu procenu
slike koju o sebi imamo. Koncept sopstva u ogledalu odražava
interesovanje koje je Kuli, kao i ostali pripadnici simboličkog
interakcionizma, gajio za razum, sopstvo i interakciju.
Drugi ključni Kulijev koncept jeste koncept primarne grupe.
To je intimni tip grupe u kojoj se ljudi suočavaju licem u lice.
Sopstvo u ogledalu — ideja da sliku o sebi formiramo koristeći druge ljude i

njihove reakcije na nas kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se
ponašamo.
Primarne grupe - intimne grupe u kojima se ljudi suočavaju licem u lice
i koje imaju odlučujuću ulogu u povezivanju pojedinca s većim druš
tvom. Poseban značaj imaju primarne grupe iz perioda mladosti, prven
stveno porodica i prijatelji.
220 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOKK
Ta vrsta grupe ima odlučujuću ulogu u povezivanju pojedin

ca s većim društvom. Poseban značaj imaju primarne grupe iz
perioda mladosti (posebno porodica i prijatelji) u kojima se po
jedinac razvija u društveno biće. Sopstvo se uglavnom razvija
u primarnim grupama, a dete, umesto da razmišlja isključivo
o sebi, počinje da uzima u obzir i druge oko sebe. Kao rezultat
te promene, dete počinje da razvija sposobnosti koje mu omo
gućavaju da postane koristan član društva. Kao što je Mid po
kazao svojim učenjem o periodu igranja i periodu igre (glava
3), dete mora da nauči da uzima u obzir očekivanja posebnih
drugih i, konačno, generalizovanih drugih.
Kuli je zaslužan za još jedan značajan metodološki doprinos.
On je, kao i Mid, uvideo da se ljudi ne ponašaju tako jedno
stavno kako tvrde bihevioristi. Postupci pojedinaca posledica
su svesnih radnji i niza različitih mentalnih procesa. Iako su
bihevioristi privrženi eksperimentalnim metodama, pogotovo
laboratorijskom eksperimentu, Kuli je naglašavao potrebu da
se sociolozi stave u položaj aktera koje proučavaju da bi bo
lje razumeli način funkcionisanja njihovih mentalnih procesa.
Kuli taj metod naziva saosećajna introspekcija. To znači da
istraživač treba da se zamisli na mestu pojedinca kojeg prou
čava. Na taj način, istraživač može bolje da razume značenja i
motive koji leže u osnovi ponašanja pojedinaca koje proučava.
Iako je ovaj metod manje naučan od eksperimentalnog meto
da kojim se koriste bihevioristi, on i dalje, barem za određen
broj sociologa, predstavlja jedan od osnovnih metoda prouča
vanja svakodnevnog života.
DRAMATURGIJA
Koncept sopstva nalazi se u samoj srži simboličkog interak-
cionizma. Herbert Blumer definisao je sopstvo na jedan veoma
jednostavan način: on je tvrdio da sopstvo predstavlja posledicu
činjenice da ljudi mogu biti objekti sopstvenog delanja. Drugim
Saosećajna introspekcija - sociološki metod koji od istraživača zahteva da se
uživi u poziciju aktera koje proučava. Istraživač treba na jedan saoseća-
jan način da shvati ko su ti akteri i o čemu oni razmišljaju, i tako poku
ša da razume značenja i motive koji leže u osnovi ljudskog ponašanja.
recima, ljudi imaju sposobnost da delaju ne samo prema drugi

ma, već i prema sebi. (Recimo, ljudi mogu sami sebe da ukore
kada shvate da su rekli nešto budalasto ili ako shvate da su ne
kom naneli zlo.) Oba tipa delanja zasnovana su na tome kako
ljudi sami sebe posmatraju (da li na sebe gledaju u pozitivnom
ili negativnom svetlu). Sposobnost delanja prema sebi samima
omogućava ljudima de delaju na svestan način umesto da slepo
reaguju na spoljne stimuluse. Ljudi ulaze u interakciju sa samima
sobom da bi istakli stvari prema kojima delaju (prema kojima se
odnose), ali i da bi istakli značenja tih stvari. Oni interpretiraju
značenja stvari i menjaju te interpretacije u zavisnosti od situaci
ja u kojima se nalaze i u zavisnosti od toga šta žele postići.
Najvažnije delo o sopstvu u simboličkom interakcionizmu
Kako se predstavljati u stvarnom životu Erving Gofman objavio je
1959. godine. Gofmanova koncepcija sopstva ukorenjena je u Mi-
dovim idejama, posebno u njegovoj raspravi o tenziji između ja,
spontanog sopstva, i mene, društvenih ograničenja unutar sopstva
(Videti glavu 3). Gofman je tu tenziju video kao rascep između
našeg spontanog i socijalizovanog sopstva, to jest, kao razliku iz
među onoga što želimo da uradimo spontano i onoga što drugi
očekuju od nas da uradimo. Mi neprekidno nailazimo na zahte-
ve da uradimo ono što se od nas očekuje. Ta očekivanja često ne
ostavljaju prostor za dvoumljenje. Da bi se izborili s ovom ten
zijom i održali stabilnu predstavu o samima sebi, ljudi glume za
svoju društvenu publiku. Interesujući se za takvu vrstu glume, Go
fman se usredsredio na dramaturgiju, to jest gledište da društveni
život predstavlja niz dramskih nastupa sličnih onim u pozorištu.
Dramaturgija
Gofmanovo shvatanje sopstva oblikovano je njegovim drama-
turškim pristupom. Za Gofmana, kao i za većinu simboličkih inte-
rakcionista, sopstvo nije u posedu aktera; drugim recima, on nema
nad njim potpunu kontrolu. Sopstvo (engleski, self) predstavlja
Dramaturgija - shvatanje društvenog života kao niza dramskih nastupa slič
nih pozorišnim nastupima.
Sopstvo — proizvod dramske interakcije između aktera i publike.
222 DŽ0RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
proizvod dramske interakcije između aktera i publike. Pošto je

sopstvo proizvod dramske interakcije, ono, kao i glumci u pravoj
pozorišnoj predstavi, negativno reaguje na prekide koji mogu da
nastupe tokom izvođenja predstave. Recimo, ako publika u po-
zorištu zviždi ili ne isključi mobilne telefone, glumci neće moći
uspešno da izvedu svoju predstavu. Gofman je smatrao da se ve
ćina nastupa uspešno izvodi od početka do kraja, bez prekida.
Ipak, glavni deo njegove teorije usmeren je na dramaturške ne-
predvidivosti koje dovode do prekida nastupa. Gofman se bavi
procesima i tehnikama koje sprečavaju ili saniraju takve prekide.
Gofman je pretpostavljao da ljudi, kada uđu u interakciju,
žele da predstave određenu sliku o sebi koju drugi treba da pri
hvate. Međutim, čak i onda kada predstavljaju sebe, akteri su
svesni da publika može da poremeti njihov nastup. Iz tog razloga
akteri moraju da kontrolišu publiku, naročito one njene delove
koji mogu da izazovu prekid. Akteri se nadaju da će slika o sami
ma sebi koju predstavljaju publici biti dovoljno ubedljiva da ih
publika doživi onako kako oni to žele. Oni se takode nadaju da
će nastup podstaći publiku da postupa onako kako oni žele. Gof
man je taj intetes aktera nazvao upravljanje utiscima. U njega
spadaju tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske upr-
kos problemima s kojima se susreću, kao i metode koje koriste
da bi prevazišli te probleme.
Pozornica. Sledeći analogiju s pozorištem, Gofman govori
o pozornici (engleski, front stage; može se prevesti i kao bina
ili prednji plan) kao delu nastupa koji uglavnom funkcioniše na
jedan utvrđen i uopšten način, definišući situaciju za one koji
posmatraju nastup. Profesor koji drži predavanje nalazi se na po-
zorinci; na pozornici se nalazi i student koji je otišao na žurku
ili predsednik države koji se obraća naciji pred TV kamerama.
Unutar pozorinice, Gofman razlikuje okruženje i ličnu fasadu.
Upravljanje utiscima — tehnike koje akteri koriste da održe određene utiske
uprkos problemima s kojima se susreću, kao i metodi koje koriste da bi
prevazišli te probleme.
Pozornica — deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na jedan potpuno utvr
đen i uopšten način, definišući situaciju za one koji posmatraju nastup.
Okruženje se odnosi na fizičku scenu koja uglavnom mora

da postoji da bi akteri izveli predstavu. Bez nje, akteri obično
ne mogu da izvedu predstavu. Na primer, hirurgu je potrebna
operaciona sala, taksisti automobil, a klizaču na ledu klizalište.
Lična fasada sastoji se od opreme koju publika poistovećuje sa
izvođačima i očekuje od njih da je imaju sa sobom. Od hirurga
se, tako, očekuje da nosi medicinsku odeću i ima odgovarajuće
instrumente, a od vojnika da nosi uniformu, oružje itd.
Ličnu fasadu Gofman je podelio na izgled i manir. Izgled
obuhvata one elemente koji nam otkrivaju izvođačev društve
ni status (na primer, dozvola za vožnju koju svaki taksista mora
da ima ili oznaka vozila koja se nalazi na krovu automobila).
Manir (na primer, izraz na hirurgovom licu koji uliva povere-
nje) govori publici koju vrstu uloge izvođač namerava da igra u
određenoj situaciji. U zavisnosti od toga da li je izraz lica grub
ili blag, manir može da predstavlja pokazatelj potpuno drugačije
vrste nastupa. Uopšteno govoreći, ako akter želi da ga publika
shvati ozbiljno i da se predstava izvede do kraja (bez prekida),
izgled i manir moraju da budu konzistentni i ubedljivi.
Iako je Gofman pozornici (prednjem planu) i drugim as
pektima svog sistema pristupio kao simbolički interakcionista,
on je raspravljao i o njihovim strukturalnim karakteristikama.
On je smatrao da pozornice imaju tendenciju da se institucio-
nalizuju, tako da se vremenom stvaraju kolektivne predstave o
onome što se događa na svakoj pozorinici. Dok igraju poznate
uloge, akteri veoma često nailaze na pozornice koje su već pri
premljene za takve nastupe. Profesor koji drži predavanje u am
fiteatru stupa na pozornicu koju su pripremili mnogi profeso
ri i studenti pre njega. Kada studenti udu u amfiteatar, oni već
znaju šta mogu da očekuju od profesora koji će ući posle njih
Okruženje - fizička scena koja obično mora da postoji da bi akteri izveli
predstavu.
Lična fasada - oprema koju publika poistovećuje s izvođačima i očekuje od
njih da je nose sa sobom.
Izgled - način na koji izvođač izgleda kada nastupa pred publikom; posebno
se odnosi na one elemente koji otkrivaju izvođačev društveni status.
Manir - način na koji se izvođač ponaša pred publikom; govori publici koju
vrstu uloge izvođač namerava da igra u određenoj situaciji.
i započeti svoje predavanje. Posledica toga je, objašnjavao je Gof

man, da se pozornice obično biraju, a ne stvaraju. To nas dovodi
do mnogo strukturalnije slike od one koju bismo očekivali od
većine simboličkih interakcionista.
Uprkos ovakvom strukturalnom gledištu, Gofmanova naj
interesantnija razmišljanja ostaju na području interakcije. Kako
je već rečeno, najvažniji proces koji se odvija unutar interakcije
aktera s publikom jeste upravljanje utiscima kako bi se izbegli
prekidi. Pošto se pojedinci trude da u svojim predstavama na
pozornici predstave sebe u idealizovanom svetlu, oni neizbežno
osećaju da moraju prikriti neke elemente u svojim nastupima:
1. Tokom nastupa akteri mogu prikrivati neka svoja tajna
zadovoljstva ukoliko smatraju su ona nespojiva s njiho
vim nastupom. Recimo, profesor koji konzumira alkohol
pre predavanja, (uglavnom) izbegava da dođe pripit na
predavanje. Isto se odnosi na određene aktivnosti koje su
upražnjavane u prošlosti. Lekar koji je nekada bio zavi-
snik o drogama, sigurno neće svojim pacijentima govori
ti o tom periodu iz svoje prošlosti. Umesto toga, pričaće
im o onim delovim svoje prošlosti koji osnažuju sliku o
njemu kao kvalifikovanom lekaru (recimo, o tome kako
je doktorirao na Harvardu). Akteri izbegavaju da publi
ci predstavljaju aspekte svoje ličnosti koje su nespojive sa
njihovim natupima.
2. Akteri teže da prikriju greške koje su napravili priprema
jući predstavu kao i mere koje su preduzeli da isprave te
greške. Recimo, hirurg može prikriti činjenicu da se pri
premao za operaciju na šlepom crevu, iako je imao za
kazanu operaciju srčanog mišića. Profesor koji je na pre
davanje poneo pogrešne beleške primoran je da tokom
predavanja improvizuje kako bi to prikrio.
3. Akteri smatraju da je neophodno da pokažu samo kona
čan proizvod, a prikriju pripremni proces koji je pretho
dio. Na primer, profesor je možda proveo samo nekoliko
sati pripremajući predavanje. Ali kada izađe na binu, on
se obično ponaša kao da oduvek poznaje materiju.
Ključni koncept
Distanca prema ulozi
Gofmana je takode interesovalo u kom stepenu je pojedinac

obuhvaćen nekom ulogom. Po njegovom viđenju, usled činje
nice da ljudi danas moraju da obavljaju veliki broj uloga, retko
ko od njih se može potpuno posvetiti svim ulogama. Distanca
prema ulozi odnosi se na stepen do kojeg se pojedinci odva
jaju od uloga koje igraju. Na primer, ako se starija deca igraju
na vrtešci, ona će verovatno biti svesna da su suviše stara da bi
uživala u takvoj vrsti zabave. Jedan od načina da izađu na kraj
s takvim osećanjem jeste da se distanciraju od svoje uloge tako
što će na podsmešljiv i nezainteresovan način izvoditi naizgled
opasne pokrete dok se nalaze na vrtešci. Izvodeći tu predsta
vu, starija deca pokazuju publici da se nisu udubila u igru kao
mlada deca, a ako ipak jesu, to je zbog toga što na njoj izvode
neke naročito komplikovane pokrete.
Jedna od Gofmanovih najvažnijih tvrdnji jeste da je distanca
prema ulozi funkcija nečijeg društvenog statusa. Ljudi koji za
uzimaju visoke položaje obično pokazuju distancu prema ulo
zi iz drugačijih razloga od ljudi koji zauzimaju niže položaje.
Na primer, ugledni hirurg u operacionoj sali može pokazati
distancu prema ulozi kako bi smanjio napetost operacionog
tima. Isto tako, čistači toaleta mogu obavljati svoj posao na
nezainteresovan način, pokazujući tako okolini kako to, u stva
ri, i nije njihov nivo.
4. Za aktere je ponekad neophodno da od publike sakriju

prljave poslove koji su bili uključeni u stvaranje krajnjeg
proizvoda. Prljavi poslovi obuhvataju nemoralne, nele
galne ili degradirajuće postupke. (Na primer, ministar
policije će se truditi da od javnosti sakrije podatak da je
u mladosti jednom obio kiosk.) Pekari će od sanitarne
inspekcije prikrivati činjenicu da rade u prljavim prosto
rijama i da u testu od koga mese hieb mogu da se nađu
različiti sastojci koji nisu zdravi za ishranu.
Distanca prema ulozi - stepen do kojeg se pojedinci odvajaju od uloga koje
igraju.
5. Da bi naglasio neke aspekte predstave koji su mu važni,

akter može, u izvođenju predstave, da snizi druge stan
darde. Na primer, da bi ispunio sve obaveze koje zgusnu
ti hirurški raspored nalaže, hirurg možda neće uspeti da
nade dovoljno vremena za čitanje nove naučne literature
koja je mu je neophodna da bi pratio inovacije u svom
poslu. To potvrđuje narodnu poslovicu da u životu sve
ima svoju cenu. Profesor fakulteta će možda savršeno
znati materiju koju treba da predstavi studentima, ali bi
cenu za to mogao da plati njegov izgled: on na predava
nje može doći neočešljan, izgužvan, pocepan itd.
6. Naposletku, akter će verovatno smatrati neophodnim da
sakrije sve uvrede, poniženja ili kompromise koje je mo
rao da napravi ili kroz koje je morao da prođe da bi pred
stava mogla da se nastavi. Hirurg može poželeti da sakrije
činjenicu da su ga pretpostavljeni kritikovali što ne prati
nova naučna otkrića i dostinuća, kao i to da će biti sus-
pendovan ako ne dokaže da je sposoban da reorganizuje
svoj hirurški raspored kako bi imao dovoljno vremena za
stručno usavršavanje.
Uopšteno rečeno, akteri imaju jasan interes da od publike
sakriju sve pomenute elemente kako ne bi došlo do prekida nji
hovog nastupa.
Dramaturgija ima još aspekata. Akteri na pozornici često
pokušavaju da stvote utisak da su mnogo bliži publici nego što
to zaista jesu. Akteri mogu pokušati da izazovu utisak da je uloga
koju trenutno izvode njihova jedina ili čak najvažnija uloga. Re
cimo, dobra lekarka uspeva da kod svakog pacijenta stvori utisak
kako je on njen najvažniji pacijent i kako je u svakom trenutku
spremna da mu posveti punu pažnju. Da bi u tome uspeli, izvo
đači moraju da budu sigurni da je njihova publika razdvojena
tako da netačnost tog utiska ne može da bude otkrivena. (Nije
moguće da se lekari potpuno posvete samo jednom pacijentu, ali
nama je mnogo lakše ako verujemo da to zaista jeste tako. To je,
međutim, mnogo izvodljivije ako nismo svesni da postoje i drugi
pacijenti od kojih možemo da saznamo da našem lekaru nismo
jedini i najvažniji.) Čak i ako shvati da to nije istina, objašnjava
Gofman, publika će pokušati da se sama nosi s tom neistinom,

izbegavajući tako da sruši idealizovanu sliku o akteru. Recimo,
pacijenti mogu da ubede sebe da lekarka i dalje obavlja svoj po
sao na ispravan način, bez obzira na to što im ne posvećuje punu
pažnju i što nisu jedini na svetu kojima pokušava da pomogne.
Sve to upućuje na jedan interaktivni karakter predstave. Uspeh
predstave zavisi od učešća svih koji su u nju uključeni.
Još jedan primer upravljanja utiscima predstavlja akterov
pokušaj da stvori utisak da su baš ta predstava i njegov odnos s
publikom jedinstveni. Recimo, prodavač automobila može po
kušati da stvori utisak da mu se određeni kupac stvarno dopada i
da će mu ponuditi daleko bolje uslove za prodaju nego bilo kom
drugom kupcu. Publika takode želi da oseti da prisustvuje jedin
stvenoj predstavi. Kupac automobila želi da veruje da mu njegov
prodavač ne priča priču koju priča svakom ko uđe u radnju i da
ima poseban odnos s prodavcem.
Postoje uloge u kojima akteri nastoje da budu sigurni da
su svi delovi predstave usklađeni jer nesklad i greške mogu sku
po da ih koštaju. Predstave se razlikuju po tome kolika se do-
slednost i preciznost od njih zahteva. U nekim slučajevima samo
jedan pogrešan korak može da prekine predstavu. Lapsus koji
sveštenik napravi dok vernicima čita molitvu može potpuno pre
kinuti predstavu. Međutim, taksista koji napravi jedan pogrešan
zaokret, verovatno neće uništiti celu predstavu.
Sledeća tehnika koju izvođači koriste jeste tehnika mistifi-
kacije. Akteri obično zbunjuju svoju publiku, ograničavajući
kontakt koji imaju s njom. Oni ne žele da publika vidi šta je sve
prethodilo predstavi. Profesor može spremiti predavanje koristeći
ee beleškama svoje koleginice koja predaje isti predmet na dru
gom fakultetu, ali će to sigurno pokušati da sakrije od studenata
: ponašati se da kao da dobro poznaje materiju od ranije. Stva
rajući društvenu distancu sa publikom, izvođač pokušava da kod
publike stvori osećaj strahopoštovanja. Od studenata se očekuje
da duboko poštuju stepen profesorovog znanja i lakoću s kojom
on može da upotrebi mnoštvo informacija u jednom predavanju.
Mistifikacija - nastojanje izvođača da zbuni publiku ograničavajući kontakt
koji ima s njom; prikrivanje svega onoga što je prethodilo predstavi.
228 D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
To strahopoštovanje, zauzvrat, odvraća publiku od toga da dovo

di predstavu u sumnju. Gofman je isticao da publika uključena u
ovaj proces često i sama teži da očuva kredibilitet predstave tako
što održava distancu s izvođačem. U navedenom slučaju, studenti
ne žele da znaju kako se profesor spremao za predavanje, jer bi to
moglo da demistifikuje ceo proces.
Gofman se takode interesovao za timove. Za Gofmana, kao
simboličkog interakcionistu, usredsredenost na individualne ak
tere prikriva važne činjenice o interakciji. Kako vidimo, osnov
na jedinica analize za Gofmana jeste tim, a ne pojedinac. Tim je
bilo koji skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku uobičajenu
aktivnost ili rutinu. Prethodno vođena rasprava o odnosu publi
ke i izvođača, u stvari, predstavlja raspravu o timovima. Svaki
član tima upućen je na drugoga, jer prekid predstave najlakše
nastaje ako je tim neusklađen i ako akteri nisu svesni da pred
stavu izvode zajedno. Gofman smatra da tim predstavlja neku
vrstu društva ili grupe. Grupa studenata jedne generacije može
da oformi takvo društvo, a njegovi članovi sarađuju sa profeso
rima čineći svako predavanje kredibilnom predstavom. Narav
no, povremeno profesor napravi toliko lapsusa ili pokaže toliko
nedostataka (slabosti) da studenti više ne mogu da ih ignorišu i
predstava se prekida ili čak propada.
Svlačionica i spoljašnjost. Videli smo kako stvari izgledaju
kada akteri stupe na binu i izvedu predstavu. Kao i u pravom
pozorištu, akteri vreme pre i posle nastupa provode u sobi za od
mor ili u svlačionici. U svlačionici se akteri ponašaju potpuno
drugačije nego na bini; tamo do izražaja dolaze razni oblici ne
formalnog ponašanja koji na bini nikada ne mogu da se vide.
Svlačionica se nalazi blizu bine, ali je odvojena od nje. Izvođači
mogu pouzdano očekivati da se nijedan član publike koji sedi
ispred bine neće pojaviti u svlačionici. Staviše, da bi bili sigurni
u to, izvođači pribegavaju različitim oblicima upravljanja utisci
ma. Ako akteri ne mogu da udalje publiku od svlačionice, velika
Tim - svaki skup pojedinaca koji saraduje izvodeći neku predstavu.
Svlačionica - mesto gde do izražaja dolaze razni oblici neformalnog ponaša
nja koji na bini nikada ne mogu da se vide. Svlačionica se obično nalazi
blizu bine, ali je odvojena od nje. Izvođači mogu pouzdano očekivati da
se nijedan član publike koji sedi ispred bine neće pojaviti u svlačionici.
je verovatnoća da će izvođenje predstave biti otežano. Lekarov

kabinet predstavlja svlačionicu u odnosu na ordinaciju (pozor
nicu) u kojoj prima pacijente. U svom kabinetu kao svlačionici,
lekar može o svom pacijentu, ekspertizi ili nastupu reći ono što
nikada ne bi rekao pacijentu u ordinaciji. Na bini doktor go
tovo nikada neće reći pacijentu da mu se ne dopada, da ne zna
od čega boluje ili da ne zna kako da mu pomogne. Međutim, u
svlačionici on nekom svom kolegi može da se požali kako ne zna
šta da radi s tim pacijentom.
Ključni koncept
Stigma
Gofman se interesovao za procep koji postoji između onoga što

bi neka osoba trebalo da bude, virtuelni društveni identitet, i
onoga što ona zaista jeste, stvarni društveni identitet. Svako
ko oseća takav oblik procepa jeste stigmatizovan. Gofman se
usredsredio na dramaturšku interakciju između stigmatizovanih
i „normalnih" ljudi. Priroda te interakcije zavisi od toga koju
vrstu stigme akter ima. U slučaju diskreditovane stigme, akter
pretpostavlja da su razlike između njega i „normalne" osobe
poznate ili uočljive članovima publike (na primer, paraplegičar
ili neko ko je izgubio ruku). U slučaju potencijalno diskreditu-
juće stigme razlike nisu ni poznate, ni uočljive članovima
publike (na primer, neko ko ima kolostomiju ili homosek
sualne sklonosti). Za nekoga ko ima diskreditovanu stigmu,
osnovni dramaturški problem jeste upravljanje tenzijom koja je
prouzrokovana činjenicom da drugi znaju da problem posto
ji. Za nekoga s diskreditujućom stigmom, glavni dramaturški
problem jeste baratanje informacijama tako da stigma ostane
sakrivena od publike.
Stigma — procep između virtuelnog i stvarnog društvenog identiteta.

Virtuelni društveni identitet - ono što bi pojedinac trebalo da bude.
Stvarni društveni identitet - ono što pojedinac stvarno jeste.
Diskreditovana stigma - stigma za koju akter pretpostavlja da je poznata ili
uočljiva članovima publike.
Diskreditujuća stigma - stigma koja nije ni poznata ni uočljiva članovima
publike.
230 D Z O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
Najveći deo Gofmanove knjige Stigma bavi se ljudima koji

imaju očigledne, često groteskne stigme (na primer, gubitak
nosa). Međutim, kako knjiga napreduje, čitalac shvata da je
Gofman zapravo želeo da kaže da smo svi mi stigmatizovani na
jedan ili drugi način, u jednom ili drugom trenutku ili u jed
noj ili drugoj društvenoj situaciji. Gofman daje primer Jevreja
u pretežno hrišćanskoj zajednici, debelih ljudi u grupi ljudi s
normalnom težinom ili pojedinca koji je lagao u prošlosti, te
mora stalno da pazi da javnost to ne sazna.
Takođe, postoji treći, preostali prostor, koji Gofman naziva

spoljašnjost (ili spoljno okruženje), a koji se ne može svesti ni na
binu, ni na svlačionicu. Na primer, bordel je obično spoljašnjost
u odnosu na doktorovu ordinaciju i kancelariju. Međutim, mo
guće je da bordel postane svlačionica ako je poseti doktor koji
prostitutki počne da se žali na to kako su mu se šef, pacijenti i
ceo njegov posao popeli na vrh glave.
Poslednje navedeno ilustruje ideju da nijedno područje
nije uvek samo jedno od ova tri. Takođe, određen prostor može
predstavljati tri područja u različito vreme. Profesorov kabinet
predstavlja binu kada u njega uđe student, svlačionicu kada ga
on napusti i spoljašnost kada profesor prisustvuje utakmici uni
verzitetskog košarkaškog tima.
Erving Gofman
Biografska skica
Erving Gofman umro je na vrhuncu slave 1982. godine. Dugo

je bio veoma popularan u sociološkoj teoriji. Taj status je ste
kao je uprkos činjenici da je bio profesor na prestižnom Berkli
univerzitetu u Kaliforniji i uprkos tome što je kasnije držao
počasnu katedru na Univerzitetu u Pensilvaniji, jednom od
najcenjenijih univerziteta u Americi.
Osamdesetih godina prošlog veka Gofman je postao vodeći teo
retičar sociološke nauke. Umro je iste godine kada je izabran
Spoljašnjost - prostor koji nije ni bina ni svlačionica; on se bukvalno nalazi

van domena performansa.
za predsednika Američkog sociološkog

udruženja. Svoj predsednički govor nije
mogao da održi zbog poodmakle bolesti.
Rendal Kolins je o njegovom predsed-
ničkom govoru rekao: „Svi su želeli da
znaju kakav će biti njegov predsednički
govor. Jednoličan i tradicionalan govor
činio se nezamislivim s obzirom na Gof-
manovu reputaciju inovatora. Ali, dobili
smo mnogo drmatičniju poruku: predsednički govor je otka
zan, Gofman umire. To je bio tipično gofmanovski način da
nas napusti".
Upravljanje utiscima
Uopšteno govoreći, upravljanje utiscima usmereno je na za
štitu od niza neočekivanih postupaka, kao što su nenametavani
pokreti, prekidi ili pogrešni koraci, ali i od nameravanih postu
paka kao što je, na primer, uređenje scene. Gofman je bio zainte-
resovan za različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi.
1. Jedan skup metoda obuhvata postupke koji su usmereni
ka stvatanju dramaturške lojalnosti. Primer takvih meto
da bilo bi podsticanje visokog stepena lojalnosti unutar
grupe, sprečavanje članova tima da se identifikuju s pu
blikom, kao i povremeno menjanje publike kako ne bi
postala previše prisna s izvođačima.
2. Gofman je predlagao i različite oblike dramaturške disci
pline, kao što su zadržavanje prisebnosti kako bi se izbegle
greške, održavanje samokontrole, i kontrolisanje mimike
i glasa tokom nastupa.
3. Gofman identifikuje različite vrste dramaturškog opreza,
kao što su: prethodno isprobavanje nastupa, planiranje
vanrednih situacija, odabir lojalnih članova tima, odabir
dobre publike, uključivanje u manje timove u kojima su
nesuglasice manje verovatne, organizovanje isključivo
kratkih pojavljivanja, sprečavanje publike da dozna pri
vatne informacije, i planiranje celokupne predstave da bi
se izbegli napredviđeni događaji.
232 D20RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREX
Publika takode ima udela u uspešnom upravljanju utiscima

jednog ili više izvođača. Ona se često trudi da spasi predstavu
tako što pokazuje interes i pažnju, izbegava izlive emocija, ne
primećuje greške i posebnu pažnju poklanja novim izvođačima.
Mnogi kritičari Gofmanove dramaturgije zameraju mu na
ciničnoj konceptualizaciji aktera. Naime, on je verovao da ak
teri (stalno) igraju predstave i da su svesni toga. Ako je to zaista
tačno, onda oni cinično manipulišu svojim nastupima i utiscima
koje žele da ostave, kako bi postigli svoje ciljeve. Oni su obično
svesni da su neki aspekti onoga što izgovore ili urade pogrešni,
ali i pored toga oni istrajavaju.
ETNOMETODOLOGIJA I KONVERZACIJSKA
ANALIZA
Termin etnometodologija ima grčki koren. Etnometodologija
bukvalno znači metod koji ljudi koriste u svakodnevnom životu
da bi realizovali (ostvarili) svoje svakodnevne ciljeve. Malo dru
gačije rečeno, svet se vidi kao neprekidno praktično dostignuće;
ljudi su racionalni ali u realizaciji ciljeva svakodnevnog života
koriste praktično rezonovanje, a ne formalnu logiku.
Definicija etnometodologije
Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih
ljudi u svakodnevnim situacijama, kao i načina na koji oni ko
riste zdtavorazumsko znanje, procedure i razmatranja, koje im
pomaže da steknu razumevanje takvih situacija, kako bi u njima
mogli da se snađu i da na njih reaguju.
Uvid u prirodu etnometodologije možemo steći pročavajući
napore njenog osnivača, Harolda Garfinkela, da je definiše. Garfin-
kel, kao i Dirkem (vidi glavu 2), društvene činjenice uzima za fun
damentalne socijalne fenomene. Međutim, Garfinkelove društvene
Etnometodologija - proučavanje ponašanja običnih ljudi u svakodnevnim
situacijama, kao i načina na koji oni koriste zdravorazumsko znanje,
procedure i razmatranja koji im pomažu da steknu razumevanje takvih
situacija, kako bi u njima mogli da se snađu i da na njih reaguju.
činjenice veoma se razlikuju od Dirkemovih društvenih činjenica.

Po Dirkemu, društvene činjenice deluju eksterno i prisilno, konsti-
tuišući na taj način postupke i ponašanje ljudi. Sociolozi koji usva
jaju takvo stajalište smatraju da su akteri ograničeni ili determinisani
društvenim strukturama i ustanovama i da nisu u stanju da donose
nezavisne sudove. (Takvo gledište prihvatili su matksisti i struktural
ni funkcionalisti s kojima smo se sreli u glavama 2 i 4.) Izraženo jed
nim neakademskim rečnikom (koji su etnometodolozi često koristi
li), takvi sociolozi tretiraju aktere kao kulturne narkomane (engleski,
judgmental dopes), to jest ljude koji ne mogu samostalno donositi
odluke, jer nisu sposobni da se odupru kulturnom determinizmu.
Za razliku od Dirkema, etnometodolozi tretiraju objektiv
nost društvenih činjenica kao postignuće članova - kao proizvod
metodoloških aktivnosti članova. Drugim recima, etnometodo
logija se bavi organizacijom svakodnevnog, običnog života i na
činom na koji ljudi vlastitim postupcima konstituišu društvene
činjenice. Za etnometodologe su načini na koje prilazimo organi-
zovanju naših svakodnevnih života vanserijski. Etnometodologija
svakako nije makrosociologija u Dirkemovom shvatanju tog poj
ma, ali njeni pripadnici ne smatraju ni da je ona mikrosociologija.
Stoga, iako etnometodolozi odbijaju da aktere tretiraju kao kul
turne narkomane, oni ne veruju u to da ljudi neprekidno razmi
šljaju o sebi i o onome što treba da urade u svakoj situaciji u kojoj
se nalaze. Umesto toga, etnometodolozi prihvataju da najveći broj
radnji koje ljudi obavljaju tokom dana nije ništa dtugo nego ru
dna kojoj oni prilaze relativno nerefleksivno. Etnometodolozi se
ne usredsreduju na aktete ili pojedince, već na članove. Međutim,
članovi se ne uzimaju kao pojedinci, već kao članske aktivnosti ili
umešne i spretne prakse kroz koje ljudi proizvode ono što za njih
predstavljaju društvene strukture (na primer, birokratija društva) i
strukture svakodnevnog života (tj. obrasce svakodnevne interakci
j i . Rečju, etnometodolozi nisu zainteresovani niti za mikrostruk-
rure, niti za makrostrukture. Oni se bave umešnim praksama koje
proizvode načine na koji ljudi razumeju smisao oba tipa strukture.
Garfinkel i etnometodolozi su pokušali da uspostave jedan novi
pristup tradicionalnom predmetu sociologije - objektivnim struk
turama, kako malim, tako i velikim.
Objašnjenja
Jedno od Garfinkelovih ključnih zapažanja o etnometodima
jeste to da su oni refleksivno objašnjavajući. Objašnjenja (engle
ski, accounts) jesu načini na koje akteri definišu (opisuju, kritiku-
ju ili idealizuju) posebene situacije. Objašnjenje, međutim, mora
da bude tako konstruisano da za sve aktere (kako za one koji ga
konstruišu, tako i za one kojima je namenjeno) ima smisla. Etno
metodolozi su posvetili veliku pažnju analizi ljudskih objašnjenja
kao i načinima na koje nudimo objašnjenja a drugi ih prihvataju
ili odbacuju. To je jedan od razloga zbog kojeg su se etnometodo
lozi bavili konverzacijskom analizom. Na primer, kada studentki-
nja objašnjava profesorki zašto želi da joj ova odloži ispit, ona joj
nudi objašnjenje („Imala sam smrtni slučaj u porodici", „Brat mi
se razboleo", „Morala sam da tražim novu sobu, jer mi je gazda
rica povećala kiriju" itd.). Sta god navela kao razlog, studentkinja
pokušava da pruži jedno koherentno objašnjenje koje za profesor-
ku ima smisao. Etnometodolozi se intetesuju za prirodu tog objaš
njenja ili, još opštije, za objašnjavajuće prakse putem kojih stu
dentkinja nudi objašnjenje, a profesorka ga prihvata ili odbacuje.
U analizi objašnjenja etnometodolozi prihvataju stanovište etno-
metodološke ravnodušnosti. Oni niti osuđuju, niti veličaju priro
du objašnjenja, već analiziraju način na koji je ono upotrebljeno u
praktičnom delanju. Oni se bave objašnjenjima, kao i metodama
koje su podjednako potrebne govorniku koji nudi objašnjenje kao
i slušaocu koji objašnjenje razume, prihvata ili odbacuje.
Harold Garfinkel
Biografska skica
Harold Garfinkel mobilisan je u avijaciju, 1942. godine. Nakon

toga dobio je zadatak da u Majami Biču trenira tenkovsku jedi
nicu na terenu za golf na kome nije bilo tenkova. Garfinkel je
Objašnjenja - načini na koje akteri definišu (opisuju, kritikuju ili idealizuju)

posebne situacije, dajući svetu oko sebe smisao.
Objašnjavajuće prakse - načini na koje neka osoba nudi objašnjenje a druga
osoba prihvata ili odbacuje to objašnjenje.
imao samo slike tenkova koje je prona

šao u magazinu Life. Pravi tenkovi bili
su u ratu. Covek koji je insistirao na
konkretnom empirijskom detalju ume-
sto teorijskih objašnjenja, podučavao je
realne trupe, koje su se upravo spremale
da udu u oružani sukob, za borbu protiv
zamišljenih tenkova, u situacijama u ko
jima su detalji kao što je udaljenost tru
pa od zamišljenog tenka mogli da predstavljaju razliku između
života i smrti. Uticaj koji je to podučavanje imalo na razvoj
Garfinkelovih pogleda može se samo zamisliti. Njegov zadatak
bio je da podučava jedinice da bacaju eksplozivne naprave na
zamišljene tenkove. Takode, obučavao je jedinice da otvaraju
vatru na zamišljene nosače tenkova. Taj zadatak postavio je na
jedan nov i veoma konkretan način probleme adekvatnog opi
sa delanja i objašnjavanja kojima se Garfinkel kasnije bavio u
okviru svoje sociološke teorije.
Razvijajući koncept objašnjenja, etnometodolozi su se upi

njali da objasne kako sociolozi, kao i svi drugi ljudi, ne rade ništa
drugo nego nude objašnjenja. Sledstveno, svaki izveštaj sociološ
kog istraživanja može da se shvati kao objašnjenje, a etnometo
dolozi mogu da ga analiziraju na isti način kao i bilo koje drugo
objašnjenje (koje nude obični ljudi). Ta sociološka perspektiva
doprinela je demistifikaciji rada sociologa, a potom i svih osta
lih društvenih naučnika. Dobar deo sociologije (zapravo cele
društvene nauke) zasniva se na zdravorazumskim interpretacija
ma. Etnometodolozi mogu da istražuju objašnjenja sociologa na
isti način na koji mogu da istražuju objašnjenja običnog čoveka.
Sledstveno tome, svakodnevne prakse sociologa i svih društvenih
naučnika predstavljaju predmet interesa etnometodologa.
Objašnjenja su refleksivna u tom smislu što ulaze u kon-
stituisanje stanja stvari koje treba da objasne. Kada ponudimo
objašnjenje situacije u kojoj smo se zadesili, mi se nalazimo u
procesu menjanja prirode te situacije. Kako će se profesorka od
nositi prema studentkinji koja joj objašnjava zašto nije polaga
la ispit, u velikoj meri zavisi od tipa objašnjenja koje se nudi.
Jedan odnos će nastati ako studentkinja ponudi neko od uobi

čajenih studentskih objašnjenja kojima se pravda nepolaganje
ispita (smrtni slučaj; traženje stana itd.), a sasvim dtugi ako stu
dentkinja iskreno kaže kako nije stigla da se spremi za ispit, iako
za to nije postojao neki poseban razlog ili vis major. Dakle, ako
uđete u interakciju s nekim i u jednom trenutku shvatite da ste
napravili grešku, vi pokušavate da objasnite tu grešku. Radeći to
(objašnjavajući grešku), vi menjate prirodu te interakcije. Njen
ishod zavisiće upravo od tipa objašnjenja koje ste ponudili. To
podjednako važi i za sociologe i za obične ljude Dok istražuju
društveni život i podnose izveštaje o njemu, sociolozi menjaju
prirodu onoga što istražuju: subjekti (istraživanja) menjaju svoje
ponašanje kada postanu svesni da su predmet istraživanja.
Neki primeri
Etnometodologija je postala poznata i uticajna kroz svoja
istraživanja i eksperimente. Najpoznatiji među tim eksperimen
tima jesu eksperimenti prekida. U njima se društvena realnost
lomi da bi se bacilo svetio na metode kojima ljudi konstruišu
društvenu realnost. Pretpostavka tog istraživanja nije samo to da
se metodološka proizvodnja društvenog života neprekidno od
vija, već i to da akteri-učesnici nisu svesni da u toj proizvodnji
učestvuju. Cilj eksperimenta prekida jeste poremećaj uobičaje
nih procedura kako bi se istražili procesi u kojima se svakodnev
ne radnje i njihova značenja konstruišu i rekonstruišu.
Linč je ponudio sledeći primer prekida koji je izveo iz ranih
Garfinkelovih radova (crtež 6.1). Radi se o igri iks-oks. Pravila te
igre dopuštaju učesnicima da ucrtaju svoj znak unutar svakog od
polja, ali jedan od učesnika u ovom eksperimentu namerno krši
pravilo i ucrtava znak između dva polja. Ako bi se ovo kršenje pra
vila pojavilo u stvarnom životu, prvi igrač (onaj koji igra po pra
vilima) verovatno bi insistirao na tome da drugi igrač ponovi svoj
potez i da ga odigra po pravilima (da znak smesti unutar jednog
Eksperimenti prekida - eksperimenti u kojima se društvena realnost nasilno
prekida da bi se osvetlili metodi kojima ljudi konstruišu društvenu re
alnost.
SAVREMENE TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 237
od polja). Ako se to ne bi desilo, on bi pokušao da objasni (tj. da

ponudi objašnjenje) zbog čega se drugi igrač tako ponaša, to jest
zbog čega krši pravila. To objašnjenje predstavlja predmet istraži
vanja etnometodologa, koji, u ovom slučaju, žele da vide kako se
svakodnevni svet iks-oksa rekonstruiše.
Crtež 6.1 Prekidanje u iks-oksu. Izvor: Lynch, Michael 1991: „Pictures of

Nothing? Visual Constructing in Social Theory", Sociological Theory 9:15.
U jednom drugom eksperimentu Garfinkel je zamolio svoje

studente da se u svojoj kući na pola sata ponašaju kao gosti, to
jest na način koji se obično ne može videti u svakodnevnim poro
dičnim situacijama. Na primer, od njih je traženo da budu veoma
učtivi, oprezni, bezlični i formalni u izražavanju i obraćanju uku
ćanima. Trebalo je da se članovima svoje porodice obraćaju samo
ukoliko se neko od njih prvo obrati njima. U ogromnom broju
slučajeva članovi porodice bili su potpuno zatečeni ili čak besni
zbog takvog ponašanja svojih najbližih. Studenti su podneli izve-
štaje (ponudili objašnjenja) o ponašanju članova svojih porodica
koji su izrazili zaprepašćenje, zbunjenost, šok, anksioznost, nela
godnost i bes. Članovi porodice optužili su studente da su bezo
brazni, neuviđavni, sebični ili drski. Te reakcije pokazuju koliko
je zapravo važno da ljudi postupaju u skladu sa zdtavorazumskim
pretpostavkama o tome kako bi trebalo da se ponašaju.
Garfinkela je najviše interesovalo na koji način su članovi
porodice pokušali da izađu na kraj s takvim prekidima. Oni su
najpre zahtevali da im studenti objasne zbog čega se tako pona

šaju. U pitanjima koja su postavljali studentima, ukućani su če
sto nagoveštavali objašnjenje devijantnog ponašanja. Ukućani su
pitali studente da li su bolesni, da li su možda pali na ispitu ili su
najureni s fakulteta, da li su poludeli ili su jednostavno glupi.
Članovi porodice takode su pokušali da objasne ponašanje
svojih najbližih sami sebi tako što su motive za takvo ponašanje
tražili u nekim prethodnim događajima. Na primer, jedan otac je
verovao da se njegov sin ponaša čudno zato što je u poslednje vre-
me naporno radio i imao probleme sa svojom verenicom. Takva
objašnjenja su važna učesnicima - u ovom slučaju drugim člano
vima porodice - zato što im pružaju uverenje da bi se pod normal
nim okolnostima interakcija dešavala onako kako se inače dešava.
Ako student ne bi prihvatio validnost takvog objašnjenja,
članovi porodice bi se obično povukli i pokušali da ga izoluju,
izgrde ga ili mu se, kao krivcu, osvete. Činjenica da je student
odbacio objašnjenje kojim su ukućani pokušali da uspostave po
redak izazivala je kod ukućana jake emocije. U jednom slučaju
otac je zapretio studentu da će, ako ne počne da se ponaša onako
kako se od njega očekuje, morati da pokupi svoje stvari i iseli se
iz kuće. Na kraju, studenti su objasnili da se radi o eksperimentu
i u najvećem broju slučajeva harmonija je ponovno uspostavlje
na. Međutim, u nekim primerima ostao je gorak ukus u ustima.
Eksperimenti prekida rađeni su da bi se ilustrovali načini
na koje ljudi uređuju svoje svakodnevne živote. Ti eksperimenti
otkrivaju sposobnost društvene realnosti da se brzo vrati u prvo
bitno stanje (stanje pre prekida) budući da se subjekti (ili žrtve)
brzo odlučuju da normalizuju posledice koje su nastale preki
dom. Drugim recima, oni pokušavaju da situaciju učine objaš
njivom, upotrebljavajući poznate pojmove. Pretpostavlja se da
nam način na koji ljudi izlaze na kraj s ovakvim prekidima govo
ri mnogo o tome kako oni izlaze na kraj sa sličnim problemima
u svakodnevnim životima. Iako ti eksperimenti izgledaju prilič
no bezazleno, oni su često vodili do jakih emocionalnih reakcija.
Te ekstremne reakcije ukazuju na to koliko je ljudima važno da
neprekidno budu deo rutine, odnosno zdravorazumskih aktiv
nosti. Reakcije na prekide ponekad su bile toliko ekstremne da
su etnometodolozi pre nekoliko godina upozoreni da bi bilo do

bro kada bi s eksperimentima prekida s kojima je započeo Gar
finkel prekinuli.
Ostvarivanje roda
Cini se nepobitnim to da je nečiji rod - muški ili ženski
- biološki definisan. Smatra se da ljudi jednostavno manifestuju
ponašanje koje predstavlja posledicu njihovog biološkog sastava.
Drugim recima, smatra se da ljudi ne mogu da postignu (ostva
re) rod. Za razliku od toga, seksualnost je očigledno postignuće;
potrebno je da ljudi govore i ponašaju se na određene načine da
bi izgledali seksi. Međutim, obično se smatra da nije neophod
no reći ili uraditi bilo šta da bi neko smatrao da ste muškarac ili
žena. Etnometodolozi su istraživali problem roda i došli su do
nekih neuobičajenih zaključaka.
Eksperimenti koji se odnose na ovu problematiku takođe
vode poreklo od eksperimenata s kojima je započeo Harold Gar
finkel. Garfinkel je 1950-ih upoznao osobu po imenu Agnes.
Činilo se, bez dileme, da je Agnes žena. Ne samo da je izgledala
kao žena, već je imala praktično savršenu figuru i idealne pro
porcije. Bila je lepa, imala dobar ten, bez malja po licu. Usne su
joj bile nakarminisane, a obrve počupane. To je očigledno bila
žena. Ali, da li je zaista bila? Garfinkel je otkrio da Agnes nije
uvek izgledala kao žena. U stvari, u trenutku kada ju je upoznao,
Agnes je pokušavala, naposletku uspešno, da ubedi doktore da
joj je neophodna operacija kojom bi se uklonile muške genitalije
i umesto njih napravila vagina.
Na svom rođenju Agnes je definisana kao muškarac. Zapra
vo, ona je po svim shvatanjima bila dečak sve do svoje šesnae
ste godine. U tom dobu osećajući da nešto nije utedu, Agnes
je pobegla od kuće i počela da se oblači kao devojka. Uskoro je
otkrila da oblačenje u žensku odeću nije dovoljno. Morala je da
nauči da se ponaša kao žena ako je želela da bude prihvaćena kao
žena. Naučila je opšteprihvaćena pravila ponašanja za žene i kao
rezultat uspela je da se definiše kao žena. Garfinkel je bio zain-
teresovan za prakse koje su omogućile Agnes da funkcioniše kao
žena u društvu. Ono što je on, u stvari, želeo da istakne jeste to

da mi nismo jednostavno rođeni kao muškarci ili kao žene. Mi
takođe učimo i rutinski upotrebljavamo zdravorazumske prakse
koje nam omogućavaju da nas društvo prihvati kao muškarca Mi
kao ženu. Samo ako uspemo da savladamo i naučimo te prakse,
postajemo u sociološkom smislu muškarac ili žena. Stoga, čak i
kategorija kao što je rod, za koju se dugo mislilo da predstavlja
pripisani status, može da se razume kao ostvarivanje skupa situ-
acionih praksi.
TEORIJA RAZMENE
Teorija razmene predstavlja još jednu teoriju o svakodnev
nom ponašanju. Iako u sociologiji postoji više verzija teorije raz
mene, ovde ćemo izložiti samo teoriju Džordža Homansa.
Teorija razmene Džordža Homansa

Homansova teorija razmene nastala je pod uticajem više te
orija, ali je verovatno za njen razvoj najvažnijija psihološka teorija
poznata pod imenom biheviorizam. Biheviorističkog sociologa za
nima u kakvom se međuosobnom odnosu nalaze posledice koje
akterovo ponašanje ima na okruženje i njegovo kasnije ponašanje.
Taj odnos predstavlja osnovu operantnog uslovljavanja ili procesa
učenja kroz koji posledice nekog ponašanja modifikuju to pona
šanje. Neko može verovati da je to ponašanje (barem kod male
dece) nasumično. Ponašanje utiče na fizičko i društveno okruženje
u kojem se javlja i obrnuto, okruženje na različite načine povratno
deluje na ponašanje. Reakcija okruženja - pozitivna, negativna ih
neutralna - utiče na akterovo kasnije ponašanje. Ako je reakcija
okoline na naše ponašanje nagrađujuća (recimo, studentkinja da
sve ispite u roku, a roditelji je zauzvrat nagrade letovanjem), veli
ka je verovatnoća da ćemo, pod sličnim okolnostima, isto pona
šanje ponoviti i u budućnosti (studentkinja će i naredne godine
položiti sve ispite u roku). Obrnuto, ako je reakcija okoline bila
Operantno uslovaljavanje — proces učenja kroz koji posledice nekog ponaša
nja modifikuju to ponašanje.
bolna ili dovela do kažnjavanja, malo je verovatno da ćemo takvo

ponašanje ponoviti u budućnosti. Biheviorističkog sociologa zani
ma kako reakcije okoline na naše ponašanje iz prošlosti utiču na
prirodu našeg sadašnjeg ponašanja. Posledice koje je određeno po
našanje imalo u prošlosti određuju njegov sadašnji karakter. Kada
znamo kakve je posledice određeno ponašanje imalo u prošlosti,
možemo predvideti da li će akter ponoviti isto ponašanje u sadaš
njoj situaciji.
Najvažniji deo Homansove teorije razmene predstavlja skup
osnovnih propozicija snažno oblikovanih biheviorizmom. Iako se
neke od tih propozicija odnose na interakciju dvoje ili više poje
dinaca, Homans je bio oprezan i naglasio da se one zasnivaju na
psihološkim principima. Po njegovom mišljenju, one su psihološ
ke iz dva razloga. Prvo, njima se uglavnom bave psiholozi. Drugo,
one se odnose na individualno ponašanje, a ne na velike strukture
poput grupa ili društava. Zbog zauzimanja takve pozicije, Ho
mans je dopuštao da ga nazivaju psihološkim ređukcionistom.
On pod redukcionizmom podrazumeva da su pretpostavke jedne
nauke (u ovom slučaju, sociologije) izvedene iz mnogo uopšteni-
jih pretpostavki druge nauke (u ovom slučaju, psihologije).
Iako se zalagao za psihološke principe, Homans pojedince
nije smatrao izolovanim. Umesto toga, priznavao je da su ljudi
društveni i da veliki deo vremena provode u interakciji s drugim
ljudima. On je društveno ponašanje pokušao da objasni psiho
loškim principima. Dtugim recima, principi koji se primenjuju
na odnos između ljudskih bića i fizičkog okruženja isti su kao
: oni koji se odnose na slučajeve u kojima je okruženje sastav
ljeno od ljudskih bića. Homans nije poricao Dirkemov koncept
nastajanja, to jest tvrdnju da iz svake interakcije nastaje nešto
novo (neki novi kvalitet). Umesto toga, smatrao je da se ti novo
nastali kvaliteti mogu objasniti psihološkim principima, a da za
objašnjenje društvenih činjenica nije potrebno formulisati nove
sociološke pretpostavke. Da bi to ilustrovao, Homans je koristio
osnovni sociološki koncept norme. On nema nedoumicu oko
:oga da norme postoje i da genetišu konformizam (podvrgava
nje). Međutim, ljudi se normama ne podvrgavaju automatski,
već tek nakon što procene da li od toga imaju koristi.
242 D Z O R D Z RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KOREN
Pre Homansa, u sociologiji je vladao tzv. ortodoksni kon

senzus koji je nastao na kraju prve polovine 20. veka, pod uti-
cajem funkcionalizma (glava 4). Jedna od glavnih karakteristika
tog konsenzusa bilo je odusustvo ili redukcija dejstvenika i dej-
stvenosti (sposobnosti aktera da stvaraju ili menjaju društvene
strukture) iz sociološke teorije. Sve sociološke teorije složno su
tvrdile da struktura uslovljava ponašanje aktera, a da obrnuto
nije moguće. Homans je svojom teorijom želeo da u sociologiju
vrati dejstvenika i dejstvenost,* ali takode je pokušao da razvije
teoriju koja se usredsreduje na psihologiju, pojedince i elemen
tarne oblike društvenog života. On se usredsredio na društveno
ponašanje kao razmenu vidljivih i nevidljivih aktivnosti između
najmanje dve osobe. Takvo ponašanje može biti više ili manje
korisno, odnosno štetno za aktere.
Na primer, Homans je nastojao da objasni razvoj tekstilne in
dustrije nakon upotrebe mašina, a samim tim i industrijsku revolu
ciju, psihološkim principom po kojem će ljudi najverovatnije po
stupati tako da povećaju nagrade (korist). Još uopštenije, u svojoj
verziji teorije razmene, Homans je nastojao da objasni elementarno
društveno ponašanje korišćenjem pojmova nagrade i troška. Ho
mans je postavio sebi zadatak da formuliše propozicije koje će se
usredsrediti na psihološki nivo. One čine temelj teorije razmene.
Bihevioristički koreni. U knjizi Elementarni oblici društvenog
ponašanja, Homans priznaje da je njegova teorija razmene velikim
delom izvedena iz biheviorističke psihologije. Zapravo, Homans
izražava žaljenje što je njegova teorija nazvana teorijom razmene,
jer ju je on video kao biheviorističku psihologiju primenjenu na
posebne situacije. Homans je knjigu započeo raspravom o radu
vodeće ličnosti psihološkog biheviorizma, Frederika Skinera, tač-
nije o njegovom eksperimentu sa golubovima koji svoje okruženje
istražuju kljucanjem. Kada se nađu u eksperimentalnom kavezu,
golubovi počinju da kljucaju. Posle nekog vremena oni kljucnu u
metu koju im je istraživač postavio. Kada pogode metu, istraživač
ih nagradi zrnevljem. Kada golub jednom dobije nagradu jer je
kljucnuo metu, veliki su izgledi da će to ponovo uraditi. Formal
nim, biheviorističkim jezikom rečeno, kljucanje mete je operant,
* Vidi fusnotu na str. 270 u glavi 7.
taj operant je potkrepljen, a potkrepljivač je zrnevlje. Tako je go

lub prošao kroz proces operantnog uslovljavanja: golub je naučio
da kljucne metu, jer je za to bio nagrađen.
Dzordž Kaspar Homans*

Dugo sam poznavao profesora Talkota Parsonsa i blisko sam sa-

rađivao s njim na odseku za društvene odnose. Sociološki kru
govi su ga smatrali vodećim teoretičarem.
Smatrao sam da ono što je on nazivao
teorijama nisu teorije, već samo koncep
tualne sheme, a da prava teorija mora da
sadrži najmanje nekoliko propozicija (en
gleski, propositions). Kada sam pročitao
nekoliko knjiga o filozofiji nauke uverio
sam se u ispravnost svog mišljenja.
Ali, nije bilo dovoljno da teorija sadrži propozicije. Teorija o ne
koj pojavi predstavljala je objašnjenje te pojave. Objašnjenje se
sastojalo u pokazivanju da jedna ili više propozicija manjeg ste-
pena opštosti logički slede iz opštih propozicija koje su primenji-
ve na ono što se različito nazivalo datim ili graničnim uslovima
ili parametrima. Svoj stav o tom problemu izložio sam u jednoj
kraćoj knjizi pod nazivom Priroda društvene nauke (1967).
Zatim sam se zapitao koje bih opšte propozicije mogao da
upotrebim da bih objasnio empirijske propozicije koje sam
izložio u knjizi Društvena grupa, kao i druge propozicije koje
su mi privukle pažnju kada sam kasnije čitao radove iz te obla
sti i eksperimentalne studije socijalne psihologije. Opšte pro
pozicije morale bi da zadovolje samo jedan uslov: one, u skla
du sa mojim prvobitnim zapažanjima, moraju biti primenjive
na ljudska bića kao pripadnike vrste.
Takve propozicije su već postojale tako da, srećom, nisam
morao da ih smišljam. To su bile propozicije biheviorističke
psihologije koje je izložio moj stari prijatelj, Frederik Skiner,
s drugima. Oni su smatrali da je dobro i kada osobe same dela
ju u okruženju i kada se nalaze u interakciji s drugim ljudima.
U dva izdanja moje knjige, Društveno ponašanje (prvo izdanje
1961. i dopunjeno, 1974. godine), koristio sam te propozicije
pokušavajući da objasnim kako, u odgovarajućim uslovima,

relativno dugotrajne društvene strukture mogu da nastanu
i da se održavaju delanjem pojedinaca koji nisu ni nameravali
da ih stvore. Po mojoj zamisli, to treba da bude središnji inte
lektualni problem sociologije."
*Dž. K. Homans preminuo je 1989. godine.
Skiner se u pomenutom eksperimentu interesovao za golu

bove; Homans se interesovao za ljude. Po Homansovom mišlje
nju, Skinerovi golubovi ne učestvuju u stvarnom odnosu razme
ne sa psihologom. Dok golub učestvuje u jednostranom odnosu
razmene, ljudska razmena je barem dvostrana. Ponašanje golu
ba je motivisano zrnevljem (željom da ga dobije), ali ponašanje
psihologa nije zaista motivisano golubovim kljucanjem. Odnos
koji golub ima sa psihologom sličan je odnosu koji ima s fizič
kim okruženjem. Pošto u takvoj vrsti ponašanja ne postoji uza
jamnost, Homans ga je definisao kao individualno ponašanje.
Čini se da je Homans proučavanje takve vrste ponašanja prepu
stio psiholozima, dok je sociologe pozvao da proučavaju druš
tveno ponašanje u kojem se aktivnosti dvoje ili više pojedinaca
uzajamno nagrađuju ili kažnjavaju. Drugim recima, Homansa
interesuje ponašanje u kojem pojedinci utiču jedni na druge.
Međutim, značajno je to što Homans tvrdi da nam nikakve nove
pretpostavke nisu potrebne da bi se objasnilo društveno pona
šanje nasuprot inidvidualnom. Zakoni individualnog ponašanja
koje je formulisao Skiner dok je proučavao golubove, mogu se
primeniti na društveno ponašanje dokle god smo spremni da uz
memo u obzir složenost uzajamne motivacije. Homans je pri
znao, mada nevoljno, da će na kraju možda morati da ode dalje
od Skinerovih principa.
U svom teorijskom radu, Homans se ograničio na svakod
nevnu društvenu interakciju. Jasno je, međutim, da je on vero-
vao da bi sociologija izgrađena na njegovim principima mogla da
objasni celokupno društveno ponašanje. Da bi objasnio koja ga
vrsta odnosa razmene zanima, Homans je koristio primer dvoje
kancelarijskih službenika. Po pravilima kancelarije, svaki službenik
svoj deo posla mora da obavlja samostalno. Ako mu je potrebna
pomoć, mora da se posavetuje sa nadređenim. Međutim, pretpo

stavimo da jedan od službenika (SLUŽBENIK A) S vremena na vre-
me ima problem sa obavljanjem svog posla i da bi ga bolje i brže
obavljao ako bi imao tuđu pomoć. Pravila nalažu da se u takvoj
situaciji on posavetuje sa svojim nadređenim. Ali, ako SLUŽBENIK
A to uradi, pokazaće nadređenom svoju nesposobnost i tako mož
da dovesti u pitanje svoju budućnost u organizaciji. Sigurnije je da
zatraži pomoć od svoje koleginice (SLUŽBENICE B), pogotovo ako
je ona iskusnija i sposobnija od njega. Takođe ćemo pretpostaviti
da će takvo savetovanje promaći nadređenom. Tako dolazi do uza
jamne motivacije: jedan službenik pruža potrebnu pomoć, a drugi
zauzvrat daje zahvalnost i priznanje. Drugim recima, između njih
se odvija rezmena - pomoć u zamenu za priznanje.
Osnovne propozicije
Usredsređujući se na takvu vrstu situacija i zasnivajući svoje
ideje na Skinerovim istraživanjima, Homans formuliše nekoliko
propozicija.
1. Propozicija uspeha. Sto je više puta neki akter nagrađi
van za određeno delanje, veća je verovatnoća da će i u
budućnosti delati na taj način. Na primer, veća je vero
vatnoća da će SLUŽBENIK A zatražiti savet od drugih ako
je u prošlosti već bio nagrađen korisnim savetom. Stavi-
še, što je više puta neki pojedinac dobio koristan savet u
prošlosti, on će češće tražiti savet u budućnosti. Slično
tome, SLUŽBENICA B će U budućnosti biti mnogo voljnija
da da savet, a davače ga češće ako je u prošlosti za savet
bila nagrađena priznanjem. Ponašanje koje je u skladu
s pretpostavkom uspeha podrazumeva tri faze: delanje
neke osobe, nagrađujući rezultat i, konačno, ponavljanje
istog delanja ili barem sličnog delanja.
Homans je izdvojio više elemenata propozicije uspeha.
Prvo, iako je u načelu tačno da povećana učestalost na
građivanja vodi povećanoj učestalosti delanja, taj reci-
protitet ne može da funkcioniše u nedogled. Posle odre
đenog broja ponovljenih recipročnih razmena, pojedinci
će jednostavno prestati da se ponašaju na takav način.

Drugo, što je kraći vremenski period između ponašanja
i nagrađivanja, veća je verovatnoća da će pojedinac po
noviti isto ponašanje. Obrnuto, što je period između po
našanja i nagrade duži manja je verovatnoća da će se po
našanje ponoviti. Konačno, po Homansovom gledištu,
veća je verovatnoća da će se ponašanje ponoviti kada je
nagrađivanje povremeno, a ne redovno. Redovno nagra
đivanje uzrokuje dosadu i zasićenje, dok će neredovno
nagrađivanje (kao, recimo, u kockanju ili drugim igrama
na sreću) najverovatnije izazvati ponavljanje ponašanja.
2. Propozicija stimulusa. Ako je u prošlosti radnja neke
osobe bila nagrađena kao rezultat odgovora na poseban
stimulus, ili skup stimulusa, onda će ta osoba verovatnije
ponoviti tu radnju (ili neku sličnu) kada se pojave sti-
mulusi koji su slični onima iz prošlosti. Sledstveno, ako
su u prošlosti službenici ustanovili da davanje i primanje
saveta donosi nagradu, oni će u sličnim situacijama u bu
dućnosti verovatno postupati slično. Homans je ponudio
jedan još realističniji primer kada je tvrdio da će ribari
koji su uspeli da ulove ribu u mutnoj bari najverovatnije
i u budućnosti loviti u mutnoj vodi.
Homans se interesovao za proces generalizacije, to jest
tendenciju ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima.
Uzmimo primer ribolova: jedan aspekt generalizacije je
ste promena od pecanja u mutnoj bari do pecanja u bilo
kojoj bari, bez obzira na stepen njene zamućenosti. Slič
no tome, neuspeh u hvatanju ribe verovatno će dovesti
do promene vrste pecanja (pecanje u slanoj vodi umesto
u slatkoj vodi) ili čak zamene ribolova lovom. Međutim,
tu je takođe važan proces diskriminacije, jer akter može
da peca samo pod određenim uslovima koji su se poka
zali uspešnim u prošlosti. Ako su uslovi pod kojima je
uspeh postignut bili i suviše složeni, onda slični uslovi
Generalizacija - tendencija ponavljanja ponašanja u sličnim uslovima.

Diskriminacija — tendencija da se određeno ponašanje ponavlja samo pod
posebnim uslovima koji su se pokazali uspešnim u prošlosti.
možda neće generisati isto ponašanje. Ako se presudan

stimulus javio znatno ranije nego što se na njega može
javiti odgovarajuće ponašanje, onda on možda neće sti-
mulisati to ponašanje. Recimo, neki ljudi uživaju u čaši
vina posle ručka. Ali ako ih poslužite čašom vina rano
ujutru, odmah posle buđenja, velike su šanse da im omr-
znete vino. Sve to zbog toga što uživanje u vinu zahte-
va ispunjenje određenih uslova. (Neophodno je da ste
najpre dobro ručali.) Akter može da postane preosetljiv
na stimuluse, pogotovo ako oni za njega imaju veliku
vrednost. U stvari, akter može reagovati i na nevažne sti
muluse, barem dok se situacija ne ispravi ponavljanjem
grešaka. Na sve to utiče akterova pripravnost i usredsre-
đenost na stimulus.
3. Propozicija vrednosti. Sto posledice neke radnje imaju
veću vrednost za aktere, veća je verovatnoća da će oni
izvoditi tu radnju. Ako pomenuti službenici smattaju da
su nagrade koje jedan drugom nude vredne, veća je ve
rovatnoća da će se ponašati na željeni način nego onda
kada nagrade nisu vredne. Na ovoj tački rasprave, Ho
mans uvodi koncepte nagrade i kažnjavanja. Nagrade su
radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti; po
većanje nagrada verovatno će izazvati željeno ponašanje.
Kažnjavanja su radnje kojima akteri pripisuju negativne
vrednosti; što je kazna oštrija, to je manja verovatnoća
da će akter manifestovati neželjeno ponašanje. Homans
je smatrao da je kažnjavanje neefikasno sredstvo podsti-
canja ljudi da promene svoje ponašanje, jer ljudu mogu
reagovati na neželjen način. Bolje je jednostavno ne na
graditi neželjeno ponašanje (bes, recimo); na taj način
će takvo ponašanje na kraju prestati da se ispoljava. Na
grade su očigledno poželjnije, ali njihove zalihe su često
ograničene. Homans je jasno naznačio da njegova teorija
Nagrade - radnje kojima akteri pripisuju pozitivne vrednosti; povećanje na

grada verovatno će izazvati željeno ponašanje.
Kažnjavanja — radnje kojima akteri pripisuju negativne vrednosti; što je ka
zna oštrija, to je manja verovatnoća da će akter manifestovati neželjeno
ponašanje.
248 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN;
nije prosto hedonistička; nagrade mogu biti i materijalne

(novac) i altruističke (pomaganje drugima).
4. Propozicija deprivacija-zadovoljenje. Sto su više puta u bli
skoj prošlosti primali određenu nagradu za neku radnju,
akteri će u budućnosti manje vtednovati tu vrstu nagrada.
Zamislimo da odete na slavu (gde se po pravilu uvek do
bro i obilno jede. Vaš prvi tanjir biće napunjen hranom, a
vi ćete s uživanjem jesti. Svaki sledeći napunjen tanjir će
vam, međutim, pružati sve manje zadovoljstva. Kada sti
gnete, recimo, do četvrtog tanjita prasećeg pečenja ili kola
ča, ne samo da nećete uživati, već više uopšte nećete moći
da jedete. To otuda što zadovoljstvo (korist) koje osećate
prilikom jela marginalno opada: samo prvi zalogaji nose
zadovoljstvo; što više jedete, to manje uživate, da bi vam
se, ako preterate, hrana na kraju smučila.] Isto je i u pri-
meru dva službenika: što se više međusobno nagrađuju za
davanje i primanje saveta, to će nagrade imati manju vred
nost za oboje. U ovom slučaju presudan činilac je vreme;
ako se određena vrsta nagrada rasporedi na duži vremenski
period manja je verovatnoća da će se ljudi njima zasititi.
Slično je i s hranom: kada biste ukupnu količinu hrane
koju ste na slavi pojeli za pola sata, rasporedelili na neko
liko dana, mogli biste podjednako da uživate u sva četiri
tanjira prasetine.
Homans je ovde definisao druga dva ključna koncepta za
svoju teoriju: trošak i profit. Trošak bilo kakvog ponašanja
se definiše kao propuštena nagrada. Nagrada je propuštena
zbog toga što nije urađeno nešto što je moglo da se uradi.
Profit u društvenoj razmeni nastaje onda kada broj nagra
da (ili njihova vrednost) nadmaši troškove. To je Homansa
navelo da preformuliše propoziciju deprivacija-zadovolje
nje: što je veći profit od određenog delanja, to je veća vero
vatnoća da će se i u budućnosti to delanje ponoviti.
Trošak - nagrada koja je propuštena zbog toga što nije urađeno nešto što je
moglo da se uradi.
Profit - u društvenoj razmeni, profit nastaje onda kada broj nagrada (ili nji
hova vrednost) nadmaši troškove.
5. Propozicija agresija-odobravanje. Ova propozicija ima

dva aspekta. Propozicija 5A: Kada akteri ne dobiju očeki
vanu nagradu ili budu neočekivano kažnjeni, oni se ljute
i veća je verovatnoća da će se ponašati agresivno i više
vrednovati rezultate postignute takvim ponašanjem. Či
njenica da SLUŽBENIK A nije dobio savet koji je očekivao,
a SLUŽBENICA B nije dobila priznanje koje je očekivala,
verovatno će razljutiti oboje. Iznenađeni smo što u Ho-
mansovom radu nalazimo koncepte frustracije i ljutnje,
jer se čini da se oni odnose na mentalna stanja. Pravi bi-
heviorista ne bi trebalo da se bavi takvim stanjima svesti.
Homans je otišao još dalje, tvrdeći da frustracija izazvana
takvim očekivanjima ne mora da se odnosi samo na unu
trašnja stanja. Frustracija se takode može odnositi i na
celokupne spoljašnje događaje, vidljive ne samo SLUŽBE
NIKU A, već i onima van kancelarije.
Za razliku od prve propozicije koja se odnosi samo na
negativne emocije, druga propozicija (5B) bavi se pozi-
tivnijim emocijama. Njena sadržina je sledeća: kada pri
me očekivanu nagradu, pogotovo ako je veća nego što su
se nadali, akteri će biti zadovoljni; kao rezultat toga, veća
je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način, a
posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih.
Vratimo se ponovo na primer kancelarijskih službenika.
Kada SLUŽBENIK A dobije savet koji je očekivao, a SLUŽ
BENICA B priznanje koje je očekivala, oboje će biti zado
voljni i veća je verovatnoća da će i u budućnosti tražiti,
odnosno davati savete.
6. Propozicija racionalnosti. Dok bira između više ponuđe
nih opcija, akter će se opredeliti za ono delanje koje, po
njegovoj proceni, u datom trenutku, donosi veće nagtade
i koje ima veće izglede da bude nagrađeno. Iako su se ra
nije propozicije snažno oslanjale na biheviorizam, propo
zicija racionalnosti jasno pokazuje uticaj teorije racional
nog izbora na Homansa. Ekonomskim jezikom rečeno,
akteri koji delaju u skladu sa propozicijom racionalnosti
maksimizuju svoju korisnost. (Na konceptu koristi ute

meljena je teorija racionalnog izbora s kojom se srećemo
u narednom odeljku.)
U osnovi, ljudi istražuju i prave procene o različitim alter
nativnim pravcima delanja koji im stoje na raspolaganju. Oni
upoređuju količinu nagrada koje svako delanje nosi sa sobom.
Takode, oni procenjuju i to kolika je verovatnoća da će zaista do
biti nagrade. Visoke nagrade gube vrednost ako akteri smatraju
da je mala verovatnoća da će ih dobiti. Mesečna plata od 10.000
evra na mestu direktora banke jeste primamljiva nagrada, ali ako
imate završenu samo srednju ekonomsku školu, male su šanse da
se zaista nađete na tom položaju. S druge strane, manje vrednim
nagradama porašće vrednost ako akter smatra da su mu dostižne.
Prema tome, postoji međuodnos vrednosti nagrade i verovatnoće
da se ona dobije. Najpoželjnije nagrade su one koje su istovreme
no i veoma vredne i lako dostižne. Najnepoželjnije su one nagra
de koje nisu preterano vredne, a istovremeno su teško dostižne.
Homans je propoziciju racionalnosti doveo u vezu s propo
zicijama uspeha, stimulusa i vrednosti. Propozicija racionalnosti
nam govori da se ljudi odlučuju za neko delanje u zavisnosti od
toga da li procenjuju da će to delanje privesti kraju na uspešan
način. Međutim, procena verovatnoće uspeha često je stvar lične
percepcije aktera. Ne želim da prilazim devojci ako procenjujem
da nemam nikakve šanse. Međutim, ako je moja životna filozofija
da svako može da se smuva i da svako ima šanse ako se dovoljno
potrudi, onda me ništa neće sprečiti da pokušam. Cime je ova
procena određena? Homans je smatrao da procena da li su šanse
za uspeh velike ili male zavisi od ranijih uspeha i sličnosti trenutne
situacije s ranijim uspešnim situacijama. Dakle, da biste počeli da
se udvarate devojci, potrebno je da, pored samopouzdanja, ima
te istoriju uspešnih udvaranja koja bi vam omogućila racionalnu
procenu da i u ovom slučaju imate šanse. Međutim, propozicija
racionalnosti nam ne govori zašto neki akter više vrednuje jednu
nagradu od druge; odgovor na to pitanje daje nam propozicija
vrednosti. Homans je na taj način povezao princip racionalnosti
sa svojim više biheviorističkim propozicijama.
Korisnost - akterove preferencije ili vrednosti.
Naposletku, u Homansovoj teoriji akteri su racionalni i

usmereni na profit. Međutim, Homansova teorija nije bila u sta
nju da objasni mentalna stanja i velike društvene strukture. Na
primer, kada je u pitanju proučavanje svesti, Homans je priznao
da postoji potreba za mnogo razvijenijom psihologijom.
Uprkos takvim slabostima, Homans je ostao biheviorista
koji je odlučno radio na nivou individualnog ponašanja. Sma
trao je da se velike društvene strukture mogu razumeti tek ako
razumemo elementarno društveno ponašanje. Tvrdio je da su
procesi razmene identični na pojedinačnom i na društvenom ni
vou, iako se slagao s tim da su na društvenom nivou načini na
koji se fundamentalni procesi spajaju da bi formirali šire feno
mene, daleko složeniji.
TEORIJA RACIONALNOG IZBORA

Iako je uticala na razvoj teorije razmene, teorija racional
nog izbora dugo vremena je bila skrajnuta sa mejnstrima socio
loške teorije. Zahvaljujući uglavnom naporima jednog čoveka,
Džejmsa S. Kolmana, teorija racionalnog izbora postala je jed
na od popularnijih teorija u savremenoj sociologiji. Kolman je
1989. godine osnovao časopis Rationality and Society, posvetivši
ga širenju uticaja radova koji su bili pisani iz perspektive teorije
racionalnog izbora. Osim toga, on je 1990. godine objavio veo
ma važnu i uticajnu knjigu pod nazivom Osnove društvene teorije,
koja je takode zasnovana na teoriji racionalnog izbora. Konačno,
1992. godine Kolman je postao predsednik Američkog sociološ-
£og udruženja i iskoristio tu poziciju da unapredi i raširi uticaj
reorije racionalnog izbora.
Model u najosnovnijim crtama

Osnovni principi teorije racionalnog izbora izvedeni su iz
neoklasične ekonomije (utilitarističke teorije i teorije igara). Iako
je utemeljena na čitavom nizu različitih modela, moguće je saku
piti deliće onoga što se može opisati kao osnovni model teorije
racionalnog izbora.
Teorija racionalnog izbora kao osnovnu jedinicu analize uzi

ma aktere. Akteri su svrhoviti, to jest intencionalni. Drugim reci
ma, akteri imaju ciljeve ka kojima su usmerena njihova delanja.
Akter takode ima preferencije (vrednosti kojima teži, odnosno ci
ljeve čije ostvarenje mu donosi korist). Teoriju racionalnog izbora
ne interesuje šta je sadržaj tih preferencija niti odakle one potiču.
Važno je to da pojedinci delaju da bi ostvarili svoje ciljeve, a da
su ti ciljevi saglasni s akterovom hijerarhijom preferencija. Teori
ja racionalnog izbora smatra da pojedinci teže da uvećaju ličnu
korist, a određene postupke preduzimaju samo ako marginalna
korist prevazilazi marginalne troškove. Pojedinci takvu logiku
razmišljanja primenjuju na sve aspekte života. Tako bi teorija ra-
cionanog izbora tvrdila kako žene biraju muževe (i obratno) na
isti način na koji biraju profesiju ili to gde će uložiti novac.
Iako teorija tacionalnog izbora započinje svrhom i inten
cijom aktera, ona mora da uzme u obzir najmanje dva važna
ograničenja delanja. Prvi je oskudnost resursa. Akteri imaju ra
zličite resurse, ali i različite pristupe drugim resursima. Za one
koji imaju mnogo resursa, ostvarenje ciljeva može biti relativno
lako. Međutim, za one koji ih imaju malo (ili ih uopšte nemaju),
ostvarenje ciljeva može biti teško ili čak nemoguće.
S oskudnošću resursa povezan je koncept troška propušte
ne prilike. (Taj koncept sociolozi preuzimaju od ekonomista.
U srpskom jeziku, on se često pogrešno prevodi kao oportunitetni
trošak. Prim, prev.) Kada pokušava da ostvari neki cilj, akter mora
da vodi računa o troškovima koji nastaju prilikom propuštanja
ostvarenja nekog drugog atraktivnog cilja. Zamislimo privredu
koja može da proizvede ili 30 računara ili jedan automobil. Ako se
cela privreda usredsredi na proizvodnju računara, trošak propušte
ne prilike za 30 računara biće jedan automobil (privreda se odriče
jednog automobila da bi proizvela 30 računara). Trošak propušte
ne prilike bitan je tek onda kada ustanovimo da li je on znatan ili
zanemarljiv. Ako su na tržištu automobili na ceni a računari slabo
Oskudnost resursa - nedovoljna količina sredstava koja vas sprečava da ostva
rite željeni cilj.
Trošak propuštene prilike - trošak koji nastaje time što se akter odrekao dru
gog najprivlačnijeg cilja i usredsredio se na ostvarenje prvog najprivlač-
nijeg cilja.
traženi, onda je vaš trošak propuštene prilike veliki. Drugim reci

ma, bolje bi bilo da ste proizveli jedan automobil, a ne 30 računara.
Ovako ste propustili alternativni cilj na kome ste mogli da zaradite
više. Akter može izabrati da ne ostvari najvredniji cilj ako su njego
vi resursi zanemarljivi, odnosno ako su, kao rezultat toga, šanse za
ostvarenje tog cilja slabe. Takode, akter može odustati od cilja ako
uvidi da će pokušaj da ostvari taj cilj dovesti u pitanje njegove šanse
da ostvari svoj sledeći najvredniji cilj. Akteri pokušavaju da maksi-
malizuju (uvećaju) svoju korist; taj cilj podrazumeva procenu šansi
za postizanje primarnog, i drugog najpoželjnijeg cilja.
Drugi izvor ograničenja delanja pojedinaca jesu društvene
ustanove (škola, porodica, radna organzacija itd.). Takva ogra
ničenja pojavljuju se tokom životnog veka i ispoljavaju se u nor
mama koje vladaju u tim ustanovama. Racionalno delanje se
uvek bavi ishodima. Ono ima formulu: „Ako želiš da postigneš
A, moraš da uradiš B". Međutim, normativno delanje nema nuž
no takav oblik. Najjednostavnije norme glase: „Učini A" ili „Ne
smeš da učiniš B". Racionalno delanje omogućuje kalkulaciju po
kojoj je ljubav moguće kupiti novcem. Međutim, postoje norme
koje kažu da se ljubav ne kupuje novcem. Takve norme pone
kad imaju uticaja na racionalne aktere, jer ograničavaju njihovu
racionalnost. Sve te ustanove i norme imaju svrhu da akterima
ograniče izbor, a time i ishod njihovog delanja. Ta institucional
na ograničenja omogućuju pozitivne i negativne sankcije čija je
svrha da određene vrste delanja podstiču, a druge obeshrabruju.
Mogu se navesti još dve ideje koje čine osnovu teotije raci
onalnog izbora. Prva je mehanizam agregacije pomoću koga se
čitav niz individualnih radnji kombinuju da bi oblikovale druš
tveni ishod. Druga je značaj informacije u donošenju racionalne
odluke. Nekada se smatralo da akteri imaju savršenu ili barem
dovoljnu informaciju koja im omogućuje da donose svrhovite
odluke i prave racionalne izbore između nekoliko alternativnih
tokova delanja koji su im na raspolaganju. Međutim, sve više se
prihvata stanovište da su kvantitet i kvalitet dostupnih informa
cija promenljivi, a da ta promenljivost ozbiljno utiče na akterov
izbor. Pretpostavimo da ste odlučili da upišete fakultet A, jer
smatrate da vam on pruža najbolje obrazovanje i da se njegova
254 DŽORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM
diploma najviše vrednuje na tržištu radne snage. Međutim, nakon

godinu dana studiranja zaključujete kako osoblje tog fakulteta i
nije baš na visini zadatka, a nakon dve godine saznajete kako s di
plomom tog fakulteta imate vrlo malo šanse da nađete zaposlenje
u struci. Takode, ispostavlja se da sve to što ne možete da prona
đete na fakultetu A, možete pronaći na fakultetu B, o kome ste
pre dve godine razmišljali, ali od koga ste odustali, verujući da je
izbor fakulteta A prava stvar. Da ste za sve to znali pre dve godine
(tj. da ste imali savršenu informaciju), vaša odluka bi verovatno
bila drugačija - vi biste upisali fakultet B, a ne fakultet A.
U uvodnom komentaru za prvi broj časopisa Rationality
and Society, Kolman objašnjava da je teoriju racionalnog izbora
prihvatio ne samo zbog toga što smatra da ona ima veliku ek-
splanatornu snagu, već i zbog toga što smatra da je to jedina teo
rija koja je sposobna da proizvede jedan integrativniji sociološki
pristup (o integrativnim teorijama biće više reči u glavi 7). Po
njegovom mišljenju, teorija racionalnog izbora sposobna je da
obezbedi mikroosnovu za objašnjenje fenomena na makronivou.
Osim iz tih akademskih razloga, Kolman je teoriju racionalnog
izbora prihvatio jer je smatrao da ona može imati praktičnu pri-
menu za društvo koje se svakodnevno menja. Na primer, pozna
te su studije o zdravstvenoj politici prevencije side koje su rađene
iz perspektive teorije racionalnog izbora.
Dzejms Kolman
Biografska skica
Gledajući iz perspektive 1990-ih godina, Kolman je smatrao da

se njegov pristup makronivou promenio. N a primer, Kolman
je u pogledu svoga rada na društvenoj simulaciji igara kojom se
bavio na Univerzitetu Džons Hopkins tokom 1960-ih godina,
rekao da ga je ta vežba navela da promeni svoju teorijsku ori
jentaciju. Najpre je smatrao da osobine sistema nisu samo de
terminante delanja (poput Dirkemove studije o samoubistvu),
da bi kasnije smatrao da su one takode posledice delanja, po
nekad nameravanih, ponekad nenameravanih. Kolmanu je bila
neophodna teorija delanja i on je iza

brao, kao i najveći broj ekonomista
„takvu najjednostavniju osnovu koja svoje
utemeljenje ima u racionalnom ili, ako vam
se više sviđa, svrhovitom delanju. Najteži za
datak sociologije je razvoj teorije koja će se
pomeriti sa mikronivoa delanja na makroni-
vo normi društvenih vrednosti, distribucije
statusa i društvenih sukoba".
Taj interes objašnjava zašto je Kolman
pokušao da osnove svoje teorije izvuče iz
ekonomije:
„Ono što razdvaja ekonomiju od drugih društvenih nauka nije njena
upotreba racionalnog izbora, već upotreba vrste analize koja omoguću
je da se pomerate između nivoa individualnog delanja i nivoa funkci-
onisanja sistema. Sve što je potrebno je da prihvatite dve pretpostavke.
Prvo, da se pojedinci ponašaju racionalno; drugo, da je tržište savršeno
i da na njemu postoji puna komunikacija. Kada to uradite, ekonom
ska analiza je sposobna da uspostavi vezu između makronivoa funkci-
onisanja sistema i mikronivoa i pojedinačnog delanja".
Još jedan aspekt Kolmanove vizije sociologije, u skladu s nje
govim ranim radovima o školskom obrazovanju, sastoji se u
tome da ona može biti primenjena na javnu politiku. O teori
ji on kaže ovo: „Jedan od kritetijuma za ptocenjivanje rada u
društvenoj teoriji jeste njen potencijal da bude od koristi jav
noj politici, politici koju vodi vlada".
Osnovi društvene teorije

Kolman tvrdi da sociologija treba da se bavi društvenim
sistemima, ali da takvi makrofenomeni moraju da se objasne
unutrašnjim činiocima. Idealno gledano, Kolman smatra da su
ti unutrašnji činioci u društvenim sistemima pojedinci. On se
opredelio za pojedince iz nekoliko razloga. Prvo, svi podaci se
obično najpre prikupljaju na nivou pojedinaca, a onda se sabi-
raju (vrši se agregacija) da bi se došlo do nivoa sistema. Drugi
razlog zbog kojeg Kolman favorizuje nivo pojedinca jeste taj što
se na tom nivou obično vrše intervencije koje dovode do druš
tvenih promena. Od ključne važnosti za Kolmanovu teorijsku
256 D ž O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
perspektivu jeste ideja da društvena teorija nije samo jedna aka-

demska vežba, već da ona mora da utiče na društvo kroz takve
vrste intervencija.
Uzimajući u obzir svoju usmerenost na pojedinca, Kolman
priznaje da je metodološki individualista, iako smatra da je nje
gova teorija specifična varijanta te orijentacije. Ona je specifična
u tom smislu što prihvata koncept nastajanja, kao i stanovište
da se u analizi sistema treba usredsrediti na unutrašnje činioce,
ali da ti činioci ne moraju nužno biti pojedinci i njihovi po
stupci i orijentacije. Kolman smatra da na mikronivou mogu
da se analiziraju i neki drugi fenomeni, a ne samo pojedinci i
pojedinačno delanje.
Osnovna ideja Kolmanove teorije jeste da pojedinci žele da
ostvare svoje ciljeve na jedan svrhovit način, i da su i ciljevi i
delanje za ostvarivanje tih ciljeva uobličeni preferencijama tih
pojedinaca (tj. njihovim vrednostima). Iz toga se jasno vidi nje
gova usmerenost na racionalan izbor. Međutim, Kolman tvrdi
da bi za jednu razvijeniju teorijsku perspektivu bilo neophodno
da se preciznije konceptualizuje racionalni akter, a da ekonomi
ja u tome može da pomogne. Prema ekonomskom shvatanju,
racionalni akter je akter koji se opredeljuje za ono delanje koje
maksimalizuje njegovu korist, odnosno zadovoljava njegove po
trebe i želje.
Dva ključna elementa Kolmanove teorije jesu akteri i resur
si. Resursi su stvari nad kojima akteri imaju kontrolu i za koje
su zainteresovani. Uzimajući u obzir ta dva elementa, Kolman
detaljno analizira kako njihova interakcija vodi do sistemskog
nivoa. To je utemeljeno u činjenici da akteri imaju resurse, a da
su za te resurse zainteresovani drugi. Akteri preduzimaju radnje
koje uključuju druge aktere, a onda, kao rezultat toga, među
njima nastaje struktura. Drugim recima, međuzavisni akteri, od
kojih svaki pokušava da unapredi i zadovolji svoj interes, formi
raju društveni sistem.
Primene socioloških koncepata na savremeno društvo

11. septembar 2001. godine
i stigmatizacija muslimana
Pre napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon, 11. sep

tembra 2001. godine, u SAD je bilo relativno malo neprija
teljstva prema muslimanima. Oni su jednostavno bili samo još
jedna grupa imigranata koja se već integrisala ili je bila u pro
cesu integracije u američko drušvo. Druge grupe — uglavnom
crnci i meksički imigranti (pogotovo oni nelegalni) - bile su
daleko češće stigmatizovane. Muslimani su uglavnom izbegli
taj proces.
Međutim, užasna tragedija od 11. septembra, koju su planirali
i počinili uglavnom, ako ne i isključivo, muslimani iz organi
zacije koju vodi Osama Bin Laden i Al-Kaida, promenila je
položaj muslimana u američkom društvu. Kod velikog broja
Amerikanaca, postoji sve veća i očiglednija tendencija da sti-
gmatizuju muslimane, kako one koji žive u SAD, tako i one
koji žive u drugim delovima sveta. Neki muslimani uspeli su
da odbace stigmu zbog toga što ih njihov fizički izgled, ak-
cenat i način odevanja čini sličnijim ostalim Amerikancima
(diskreditujuća stigma). Drugi muslimani, čiji izgled, akcenat
i način odevanja nije isti kao kod najvećeg broja Amerikana
ca, nalaze se pod velikim stresom i svakodnevno se suočavaju
sa stigmom koja ih diskredituje (diskreditovana stigma). Zbog
svega toga su i drugi ljudi, za koje se često pogrešno misli da
su muslimani, takode stigmatizovani.
Jedan pokazatelj sve veće stigmatizacije muslimana jeste sve
veća tendencija da se u filmovima i u televizijskim serijama
muslimani prikazuju kao nitkovi i teroristi. To se, recimo, do
godilo u veoma popularnoj televizijskoj seriji „24 časa", koja
je u trećoj sezoni (u Americi prikazivana 2004/2005- godine)
prikazala grupu okrutnih muslimana (od kojih je jedan bio
spreman da pristane na ubistvo sopstvenog sina i žene) koji
su nameravali da ubiju građane SAD i unište čitave SAD tako
što bi izazvali topljenje nuklearnih reaktora duž cele zemlje.
Stigmatizacija muslimana bila je toliko očigledna da je u seriji
pre prikazivanja moralo da bude ispisano upozorenje u kome
258 D20RD2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOR£N
se demantuje da je serija uperena protiv muslimana. U jednom

trenutku emitovan je poseban spot u kojem zvezda serije, Kifer
Saderland, tvrdi da namera serije nije stigmatizacija muslimana
i da su mnogi muslimani dobri Amerikanci. U jednoj epizodi,
dva prodavca u radnji, očigledno muslimani, prikazani su kao
saradnici Džeka Bauera (specijanog agenta kojeg u seriji glumi
Kifer Saderland). Oni su uzeli oružje i pokušali da se suprotsta
ve privatnoj vojsci koju je organizovao okrutni negativac. Takvi
demantiji, međutim, malo su doprineli umanjivanju stigmati
zacije muslimana kako u seriji, tako i u američkom društvu.
Iako veruje u teoriju racionalnog izbora, Kolman ne misli

da ta teorija može da ponudi odgovore na sva teorijska i praktič
na pitanja (barem ne još uvek). Ali je jasno da on veruje da ona
može da se kreće ka tom cilju. On se nada da će dalji razvoj teo
rije racionalnog izbora vremenom svesti na minimum broj pro
blema s kojima ta teorija danas ne može da izađe na kraj.
Kolman priznaje da se ljudi u stvarnom svetu ne ponašaju
uvek racionalno, ali veruje da to za teoriju nema veliku važnost. Bez
obzira na to da li se ljudi u stvarnom životu ponašaju racionalno ili
ne, u teoriji bi mogle da se iskonstruišu iste teoretske predikcije.
Sažetak
1. Simbolički interakcionizam, kao i druge teorije koje pominjemo
u ovoj glavi, bavi se svakodnevnim životom, pogotovo interakci
jom i simbolima koji predstavljaju njen sastavni deo.
2. Simbolički interakcionizam definišemo skupom fundamentalnih
pretpostavki:
i. Ljudi delaju prema stvarima na osnovu značenja koje te stvari
imaju za njih, a ta značenja proizilaze iz intetakcije s drugim
ljudima.
ii. Ljudi ne internalizuju samo značenja koja nauče kroz druš
tvenu interakciju, već su takode sposobni da ih modifikuju
kroz interpretativni proces.
iii. Ljudi, za razliku od životinja, imaju jedinstvenu sposobnost
da koriste simbole.
S A V R E M E N E TEORIJE S V A K O D N E V N O G ŽIVOTA 259
iv. Ljudi postaju humani kroz proces društvene interakcije, po

gotovo u ranim godinama svoga života, unutar porodice i
osnovne škole.
v. Ljudi su sposobni da reflektuju o samima sebi i onome što
rade, pa su, shodno tome, sposobni da oblikuju svoje dela
nje i interakciju.
vi. Ljudi uvek imaju cilj koji žele da ostvare kada se nadu u bilo
kojoj situaciji.
vii. Društvo se sastoji od ljudi koji predstavljaju deo društvene
interakcije.
3. Dramaturgija Ervinga Gofmana vidi društveni život kao niz dram
skih nastupa sličnih onima koje gledamo u pozorištu.
4. Gledano iz dramaturške perspektive, sopstvo predstavlja proizvod
dramske interakcije između aktera i publike.
5. Upravljanje utiscima obuhvata tehnike koje akteri koriste da odr
že određene utiske uprkos problemima s kojima se susreću, kao i
metode koje koriste da bi prevazišli te probleme.
6. Pozornica predstavlja deo nastupa koji uglavnom funkcioniše na
jedan utvrđen i uopšten način, definišući situaciju za one koji
posmatraju nastup.
Svlačionica je mesto gde akteri mogu da se ponašaju onako kako
se nikada ne bi ponašali na pozornici; u svlačionici se dešava či
tav niz neformalnih radnji.
S. Distanca od uloge je koncept koji se bavi stepenom u kome se
pojedinci odvajaju od uloga koje igraju.
9. Stigma znači procep između virtuelnog društvenog identiteta
(onoga što bi pojedinac trebalo da bude) i stvarnog društvenog
identiteta (onoga što pojedinac zaista jeste).
'0. Diskreditovana stigma nastaje kada akter pretpostavlja da su ra
zlike između njega i „normalne" osobe poznate ili uočljive člano
vima publike, dok diskreditujuća stigma nastaje kada razlike nisu
ni poznate ni uočljive članovima publike,
i. Etnometodologija predstavlja analizu ponašanja običnih ljudi u
svakodnevnim situacijama, kao i načina na koji oni koriste zdra-
vorazumsko znanje, procedure i razmatranja, koji im pomažu da
steknu razumevanje takvih situacija, kako bi u njima mogli da se
snađu i da na njih reaguju.
12. Etnometodolozi se bave objašnjenjima i objašnjavajućim praksama.
i
13. Eksperimenti prekida namerno narušavaju društvenu realnost

kako bi bacili svetio na metode kojima ljudi konsttuišu društve
nu realnost.
14. Teorija razmene Džordža Homansa utemeljena je prvenstveno na
biheviorističkim principima.
15. Suština Homansove teorije razmene utemeljena je u sledećim
principima:
i. Sto više puta pojedinca nagradite za određeno delanje, veća
je verovatnoća da će i u budućnosti delati na taj način.
ii. Ako je u prošlosti delanje pojedinca nagrađeno kao rezultat
reakcije na neki poseban stimulus ili skup stimulusa, onda
će pojedinac najverovatnije ponoviti isto delanje kada se
pojave isti stimulusi kao u prošlosti.
iii. Sto više pojedinci smatraju da su rezultati njihovog delanja
vredni, to je verovatnije da će oni ponoviti tu radnju.
iv. Što su više puta u nedavnoj prošlosti ljudi dobijali neku po
sebnu nagradu, to će ta nagrada u budućnosti imati manju
vrednost za njih.
v. Kada akteri ne dobiju očekivanu nagradu ili budu neočeki
vano kažnjeni, oni se ljute. Zato je veća verovatnoća da će
se ponašati agresivno i više vrednovati rezultate postignute
takvim ponašanjem.
vi. Kada prime očekivanu nagradu, pogotovo ako je veća nego
što što su se nadali, akteri će biti zadovoljni; kao rezultat toga,
veća je verovatnoća da će se ponašati na odobravajući način, a
posledice tog ponašanja imaće sve veću vrednost za njih.
vii. Kada bira između više ponuđenih opcija, akter će se opre-
deliti za ono delanje koje, po njegovoj proceni, u datom tre
nutku, donosi veće nagrade i koje ima veće izglede da bude
nagrađeno.
16. Teorija racionalnog izbora za osnovnu metodološku jedinicu ana
lize uzima pojedince.
17. Akteri su svrhoviti i intencionalni; drugim recima, akteri imaju
ciljeve i prema njima usmeravaju svoje delanje.
18. Akteri takođe imaju preferencije (vrednosti koje žele da realizuju,
odnosno ciljeve koje žele da postignu). Teoriju racionalnog izbo
ra ne interesuje kakve su te preferencije ili šta su njihovi izvori.
O d važnosti je samo činjenica da svaki pojedinac pokušava da
svoje delanje usaglasi sa sistemom svojih ciljeva, odnosno sa hije
rarhijom svojih preferencija.
19. Osim toga, teorija racionalnog izbora uzima u obzir oskudnost

resursa i troškove propuštene prilike, kao i ograničenja koja na
meću društvene ustanove.
Ber, Vivijen (2001). Socijalni konstruktivizam. Beograd: Zepter.

Berger, P. i Keiner H . (1991). Sociologija u novom ključu. Niš: Gradi
na.
Berger, P. i Luckmann, T. (1992). Socijalna konstrukcija zbilje. Zagreb:
Naprijed.
Berger, Piter, L. (2008). Desekularizacija sveta: oživljavanje religije i
svetska politika. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Gofrnan, Erving (2000). Kako se predstavljati u stvarnom životu. Beo
grad: Geopoetika.
Gofrnan, Erving (2009). Stigma. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Marinković, Dušan (2006). Konstrukcija društvene realnosti u sociologi
ji. Novi Sad: Prometej.
Mils, Sesil Rajt (1964). Sociološka imaginacija. Beograd: Savremena
škola.
Mils, Sesil Rajt (1998). Sociološka imaginacija. Beograd: Plato.
Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Zagteb:
Spasić, Ivana [uredila] (1998). Interpretativna sociologija. Beograd: Za
vod za udžbenike i nastavna sredstva.
Spasić, Ivana (2004). Sociologije svakodnevnog života. Beograd: Zavod
GLAVA 7
SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE
Jedna integrisanija teorija razmene

Teorija strukturacije
Kultura i dejstvenost
Habitus i polje
Sažetak
U glavama 4 i 5 bavili smo se savremenim teorijama o druš

tvenim strukturama i ustanovama (makronivo), dok smo se u
glavi 6 bavili društvenim odnosima karakterističnim za svakod-
nevicu (mikronivo). Mikroteorije su bacile novo svetio na druš
tvene odnose, jer su pokazale da se društveni odnosi ne mogu
objasniti isključivo razumevanjem društvenih struktura. Počet
kom 1970-ih godina javila se težnja da se ova dva nivoa analize,
mikro i makro, sjedine (integrišu), te da se društveno ponašanje
pokuša objasniti jednim sveobuhvatnim pristupom. U ovoj glavi
izložićemo takve teorijske pokušaje.
JEDNA INTEGRISANIJA TEORIJA RAZMENE

Dok je Džordž Homans nastojao da stvori mikroredukcio-
nističku teoriju razmene, Ričard Emerson pokušao je da uobliči
jednu integrisaniju verziju te teorije. On je 1972. godine objavio
dva eseja na ovu temu. Oba su izvršila snažan uticaj na razvoj
teorije razmene. Tri su osnovna pokretačka faktora te nove teo
rije. Prvo, za Emersona teorija razmene predstavljala je jedan širi
okvir koji je želeo da upotrebi da bi mogao da proširi svoje rani-
:e interesovanje za koncepte moći i zavisnosti. Emersonu je bilo
•asno da u perspektivi teorije razmene središnju ulogu zauzima
concept moći. Drugo, on je smatrao da može da iskoristi bihevi-
orizam (operantnu psihologiju) kao osnovu za svoju teoriju raz
mene, a da istovremeno izbegne neke probleme koji se pojavljuju
264 D Ž O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI
kod Homansa. Naime, Homansu i drugim teoretičarima razme

ne prigovara se to da su u svojim teorijama stvorili previše racio
nalnu sliku ljudskih bića. Za razliku od njih, Emerson je verovao
da može da se osloni na biheviorizam a da istovremeno izbegne
pretpostavku o superracionalnom akteru. Takode, on je smatrao
da može da izbegne optužbu za redukcionizam tako što će razviti
teoriju razmene koja će biti u stanju da objasni kako mikrofeno-
mene, tako i makrofenomene. Treće, Emerson je želeo da se bavi
društvenim strukturama i društvenim promenama, tako što bi
analizirao društvene odnose i društvene mreže i koristio ih kao
osnovu koja bi se mogla upotrebiti kako za mikroanalize, tako i
za makronivoe analize. Osim toga, u Emersonovom teorijskom
sistemu akteri mogu da budu i pojedinci i veće korporativne
strukture (iako strukture deluju kroz aktere). Emerson je, dakle,
koristio principe operantne psihologije da bi razvio teoriju druš
tvene strukture.
U svoja dva eseja, objavljena 1972. godine, Emerson je po
stavio osnove svoje integrativne teorije razmene. U prvom eseju,
Emerson se bavio psihološkim (mikro) osnovama društvene raz
mene, dok se u drugom okrenuo makronivou, odnosima razme
ne i mrežnim strukturama. Kasnije je Emerson razradio ekspli-
citniju vezu između makronivoa i mikronivoa, gde su mrežne
strukture razmene predstavljale vezu između ova dva nivoa ana
lize. Karen Kuk, Emersonova najznačajnija sledbenica, ukazuje
na to da je glavna ideja koja povezuje makronivoe i mikronivoe
koncept razmenske mrežne strukture {exchange network structu
res); on može da poveže pojedinca ili dvočlanu grupu sa širim
kolektivima, kao što su organizacije i političke partije.
Emerson i Kuk polaze od osnovnih pretpostavki teorije raz
mene na mikronivou, naročito od nagrada koje pojedinci razme-
njuju (dobijaju i daju) u društvenom međudejstvu (interakciji).
Tačnije, Emerson kao polaznu tačku svoje teorije uzima bihe-
viorističke principe. On ističe tri osnovne pretpostavke teorije
razmene: (1) Kada se ljudi nađu u situaciji za koju smatraju da
donosi nagradu, ponašaće se racionalno. Rezultat tog međudej-
stva biće sve veći broj takvih situacija; (2) kada se ljudi zasite
nagrada koje su dobili iz određene vrste situacija, te situacije za
SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 265
njih gube značaj; (3) dobijena korist zavisi od koristi koje imate
na raspolaganju kada ulazite u odnose razmene. Prema tome, te
orija razmene usredsređuje se na razmenu nagrada (i troškova) u
društvenoj interakciji. Sve to je već poznato. Ali, na kraju svog
prvog mikroorijentisanog eseja iz 1972. godine, Emerson usme-
rava bihevioristički orijentisanu teoriju razmene u drugom prav
cu, tvrdeći da želi da se pozabavi situacijama složenijim od onih
kojima se obično bavi biheviorizam.
To je tema kojom započinje njegov drugi esej iz 1972. go
dine. U njemu Emerson pojašnjava da želi da u teoriju razme
ne uključi društvene strukture kao zavisnu promenljivu. Dok se
u prvom eseju iz 1972. godine bavio akterom-pojedincem koji
učestvuje u odnosima razmene sa svojim okruženjem (na primer,
osoba koja peca na jezeru), u drugom eseju Emerson se okreće
odnosima društvene razmene i mrežama razmene.
Odnosi razmene i mreže razmene

Akteri u Emersonovoj teoriji razmene na makronivou mogu
biti pojedinci i kolektivi. Emerson je zainteresovan za odnose
razmene medu akterima. Mreža razmene ima nekoliko odlika.
Prvo, takva mreža društvenih odnosa obuhvata niz pojedinač
nih ili kolektivnih aktera. Drugo, različiti akteri na raspolaganju
imaju različite resurse. Svi akteri u mreži, pojedinačni ili kolek
tivni, imaju mogućnosti za razmenu i odnose razmene s drugi
ma. Konačno, određeni broj odnosa razmene stoji u uzajamnom
odnosu zavisnosti, čime se formira pojedinačna mrežna struktu
ra; dakle, društvenu strukturu mogu formirati najmanje dva od
nosa razmene među akterima.
Mreža razmene - mreža društvenih odnosa koji uključuju određeni broj indi
vidualnih ili kolektivnih aktera. Različiti akteri imaju mnoštvo različitih
resursa i mogućnosti razmene, kao i različite međusobne odnose razme
ne. Mnogi od ovih odnosa razmene postoje i međusobno su povezani,
formirajući tako pojedinačnu mrežnu strukturu.
266 D ž O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN!
Ricard Emerson
Biografska skica
Ričard Emerson roden je u Solt Lejk Sitiju, u Juti, 1925. godi

ne. Odrastao u blizini planina, nikada se
nije udaljio od reka, planinskih vrhova i
glečera. Jedno od njegovih najvećih lič
nih dostignuća bilo je učešće u uspešnom
pohodu na Mont Everest, 1963. godine.
To iskustvo je opisao u publikaciji „Pre
lazak preko Everesta" u decembarskom
izdanju Godišnjeg biltena Kluba Sijera
1963. godine, kao i u članku objavlje
nom u časopisu Sociometry, 1966. godi
ne. O d Nacionalne fondacije za nauku dobio je stipendiju za
proučavanje grupnog učinka pod produženim stresom tokom
tog uspona. Taj projekat doneo mu je medalju Habard koju
mu je uručio predsednik Džon Kenedi u ime Nacionalnog ge
ografskog društva, u julu 1963. godine.
Ljubav prema planinama i ruralnom društvenom životu pla
ninskih sela Pakistana postala je stalan izvor sociološke in
spiracije za Ricarda Emersona tokom čitave njegove karijere.
Njegove studije interpersonalnog ponašanja, grupnog učinka,
moći i društvenog uticaja, često su inspirisane njegovim lič
nim susretima s ekspedicijama, kod kojih je intenzitet sarad-
nje i takmičenja pojačan strahovima zbog ugroženosti životne
okoline.
Izvor: Biografsku skicu napisala je Karen Kuk.
Veza između razmenskih odnosa jeste od presudnog znača

ja za prelazak s razmene između dva aktera (dijadička razmena)
na pojave koje srećemo na makronivou. Odnos između dijadičkih
razmena jeste uzajamno zavisan. Može se reći da dva odnosa di-
jadičke razmene, A-B i A-C, obrazuju minimalnu mrežu (A-B-Q
ukoliko je razmena u jednom odnosu zavisna od razmene (ili
odsustva razmene) u drugom odnosu. Nije dovoljno da A, B i C
imaju zajedničko članstvo da bi se stvorila mreža razmene; mora
postojati i međuzavisan odnos između razmena A-B i B-C.
Odnosi razmene, kako vidimo, suštinski su odnosi moći

između aktera (koji mogu biti pojedinci, ali i organizacije, pa
i države). Moć je središnji pojam Emersonove teorije razmene,
ali treba uočiti još i to da po Emersonu moćnik može da pri
mora podložnika na zavisnost ne koristeći prisilu. Jer, za razliku
od teoretičara sukoba koji su moć videli kao sposobnost da se
drugi prisiljavaju na osnovu činjenice raspolaganja resursima, i
strukturalnih funkcionalista koji su moć videli kao skup sredsta
va koji društvu omogućavaju da ostvari zajedničke ciljeve, Emer
son je moć video kao neprisilnu, smatrajući da ona proističe iz
uzajamne zavisnosti, odnosno odsustva zavisnosti.
Društvena razmena i odnosi moći i zavisnosti koji iz nje
proizilaze u velikoj meri liče na razmenu koja postoji na tržištu
gde je cena nekog dobra uvek određena na osnovu ponude i tra-
žnje. Ako je tražnja za nekim dobrom veća, svi koji ga posedu-
ju imaju moć nad onima koji ga nemaju. Tako Emerson navodi
četiri uslova pod kojima se kroz razmenu stvara odnos moći i
zavisnosti. Zamislimo aktere A i B. Akter A ima određene re
surse (dobra ili usluge), a akteru B oni su neophodni kako bi
mogao da ostvari svoje životne ciljeve. Moć aktera A koji ima
resurse time je veća ukoliko: (1) akter B koji želi resurse (dobra
ili usluge) nema ništa da ponudi zauzvrat, ili barem ništa što je
potrebno akteru A; (2) B nema kome da se obrati za alternativ
ni izvor dobara i usluga; (3) B ne može da upotrebi silu da bi
od aktera A besplatno izvukao resurse koji su mu neophodni;
(4) B ne može da nastavi sa sprovođenjem svojih planova uko
liko ne dobije resurse - drugim recima, nedobijanje resursa pri
moralo bi ga da promeni životne planove i ciljeve.
Svaki odnos razmene deo je šire mreže razmene, koja se sastoji
od dva ili više takvih odnosa. Ako razmena u jednom odnosu utiče
na razmenu u drugom, za te odnose može se reći da su povezani.
Ta veza može biti pozitivna ukoliko razmena iz jednog odnosa po
zitivno utiče na razmenu u drugom odnosu (na primer, novac za
rađen u jednoj vezi koristi se da bi se postigao određeni status u
drugoj); negativna, ukoliko razmena iz prvog odnosa onemogućava
razmenu u drugom odnosu (na primer, vreme provedeno u zarađi
vanju novca u jednom odnosu, smanjuje mogućnost da se provede
-•Teme s prijateljima u drugom odnosu); a može biti i mešovita.
268 D Ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
Moć-zavisnost
Emerson definiše moć kao potencijalni trošak koji jedan
akter može nametnuti drugome. Zavisnost podrazumeva po
tencijalni trošak koji je akter, u okviru jednog odnosa, voljan
da toleriše, to jest koji je spreman da plati. Navedene definicije
čine Emersonovu teoriju odnosa između moći i zavisnosti, koja
se može sažeti u tvrdnju da, u odnosu razmene, moć jednog ak
tera nad drugim predstavlja funkciju zavisnosti drugog aktera od
prvog. Nejednaka moć i zavisnost dovode do neravnoteže u od
nosima, ali oni se vremenom kreću ka uravnoteženijem odnosu
moć-zavisnost.
Međusobna zavisnost aktera ključna je za razumevanje Emer-
sonovog rada. Između ostalog, ta međuzavisnost određuje priro
du interakcije aktera i količinu moći koju imaju jedan nad dru
gim. Ideja zavisnosti vezana je za Emersonovu definiciju moći.
Moć aktera A nad akterom B jednaka je zavisnosti aktera B od
aktera A i bazira se na njoj. Ravnoteža u odnosu između akte
ra A i B postoji kada je zavisnost aktera A od aktera B jednaka
zavisnosti aktera B od aktera A. S druge strane, kada postoji ne
ravnoteža zavisnosti, akter koji je manje zavisan ima više moći.
Moć se potencijalno ugrađuje u strukturu odnosa između aktera
A i B. Moć se takođe može koristiti za osvajanje nagrada. Ona
postoji čak i u izbalansiranim odnosima, iako se nalazi u nekoj
vrsti ravnoteže.
Studije odnosa između moći i zavisnosti usmerene su na
pozitivne ishode - sposobnost da se drugi nagrade. Međutim,
Linda Molm u odnosima moći i zavisnosti naglašava ulogu ne
gativnih ishoda - moć kazne; moć može proizilaziti iz sposobno
sti da se drugi nagrade, ali i da se kazne. Naime, Molm smatra
da je moć kazne slabija od moći nagrade, delimično i zbog toga
što čin kažnjavanja obično izaziva negativnu reakciju. Međutim,
u jednoj od svojih novijih studija, Molm sugeriše da moć kazne
nije sama po sebi manje efikasna od moći nagrade, već da uzrok
Moć - prema Emersonu, potencijalni trošak koji jedan akter može nametnuti
drugome.
Zavisnost - potencijalni trošak koji je akter spreman da toleriše u razmen-
skom odnosu.
njene relativne slabosti možda proizilazi iz činjenice da se ona

ne koristi često. Molm i njeni koautori otkrili su da se upotreba
moći kazne češće doživljava kao pravedna ukoliko je koriste oni
koji takode imaju moć nagrade.
Integrativnija teorija razmene

U objašnjavanju odnosa moći i zavisnosti, teorija razmene
usredsreduje se na dijadičke odnose između aktera. Da bi fokus
s dijadičkog pristupa teoriji razmene prebacili na moć pozicije
u okviru strukture, Kuk i Emerson tvrde da je određenje moći
neke pozicije bazirano na stepenu zavisnosti čitave strukture od
same te pozicije. Takva zavisnost čitavog sistema je, po njihovom
mišljenju, izraz značaja te pozicije u strukturi, kao i prirode od
nosa moći i zavisnosti. U pokušaju da teoriju moći i zavisno
sti izdignu na makroskopski nivo analize, oni usvajaju princip
ranjivosti. Ranjivost podrazumeva zavisnost mreže od pojedine
strukturalne pozicije.
Kuk, Džodi O'Brajan i Piter Kolok, u skladu s integrativnim
okvirom, definišu teoriju razmene kao teoriju koja se bavi raz-
menama na raznim nivoima analize, uključujući tu razmene
među povezanim pojedincima, korporacijama i državama. Oni
identifikuju dva koloseka u istoriji teorije razmene - jedan na
mikronivou, koji se usmerava na društveno ponašanje kao razme
nu, i drugi, pretežno na makronivou, koji posmatra društvenu
strukturu kao razmenu. Oni snagu teorije razmene vide u inte-
graciji mikronivoa i makronivoa, budući da se osnovne postavke
te teorije odnose kako na pojedince, tako i na kolektive. Osim
toga, ona se eksplicitno bavi uticajem koji promene na jednom
nivou imaju na druge nivoe analize.
Kuk, O'Brajan i Kolok identifikuju tri savremena trenda koji
su usmereni na jednu integrativniju teoriju razmene. Prvi je po
jačana upotreba istraživanja na terenu, usmerenih na makro-
skopska pitanja, što može biti dopuna tradicionalnoj upotrebi
laboratorijskih eksperimenata zarad proučavanja mikroskopskih
problema. Drugo, zapaža se da se u velikom broju radova intere-
sovanje pomera s dijada na šire mreže razmene, o čemu je ranije
270 DŽORDŽ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
bilo reci. Treće i najvažnije, produbljuju se napori da se povezu

teorija razmene i strukturalna sociologija. U poslednje vreme.
bilo je dosta pokušaja teoretičara razmene da svoj pristup sinteti-
zuju s drugim teorijskim orijentacijama.
TEORIJA STRUKTURACIJE
U formulisanju jednog od najuspešnijih pokušaja da se ra
zvije integrisana teorija, Entoni Gidens krenuo je od istraživanja
širokog spektra teorija koje polaze ili od pojedinca/dejstvenika
(na primer, simbolički interakcionizam) ili od društva/struktu-
re (recimo, strukturalni funkcionalizam), odbacujući obe kraj
nje alternative. Umesto toga, Gidens tvrdi da moramo poći od
ponavljajućih društvenih praksi. Stoga, u teoriji strukturacije
naglasak nije niti na društvenim strukturama, niti na svakodnev
nom delanju i interakcijama, već na društvenim praksama koje
se shematski ponavljaju. Za Gidensovu koncepciju tih praksi
važni su vreme i prostor: one se ponavljaju i prostiru kroz vreme;
ne samo juče, i ne samo danas, već će se pojaviti i sutra, naredne
nedelje, naredne godine i u sledećem veku. Slično tome, prakse
se ponavljaju i šire kroz prostor, tako da se shematizovane druš
tvene prakse koje se mogu naći u Njujorku, između ostalog, sre
ću i u Cikagu, Tokiju i u Londonu.
U samoj srži Gidensove strukturalne teorije, usmerene na
društvene prakse, nalazi se odnos između dejstvenosti i struktu
re. Neki smatraju da se ono što se u američkoj sociologiji naziva
* Napomena prevodioca: Ovde s pojma „akter" koji je korišćen u prvih šest
glava i prvom delu glave 7, prelazimo na pojam „dejsrvenik", prateći au
tora koji je s pojma actor prešao na pojam agent. Iako autor na ovom
mestu uvodi pojam dejstvenika, on sam ovde-onde upotrebljava pojam
aktera. Ponekad to čine i drugi sociolozi koji insistiraju na razlici između
ta dva pojma. U nekim slučajevima, sasvim je svejedno da li se upotre
bljava pojam akter ili dejsrvenik. U drugim slučajevima, akter označava
pojedinca ili grupu čije ponašanje u velikoj meri zavisi od društvenih
struktura (tj. koji nemaju moć da ih intencionalno menjaju), dok pojam
dejsrvenik znači pojedinca ili grupu koji imaju sposobnost da menjaju
društvene strukture. Još jedna reč koja se javlja u ovoj glavi jeste dejstve-
nost (ali samo zato da bismo izbegli reč kao što je „delatnost", što može
da podseća i na drugačiju upotrebu) čime pokrivamo englesku reč agency.
mikro-makro problemom, u Evropi (Gidens je Britanac) shvata

kao problem odnosa dejstvenosti (engleski, agency) i strukture.
Mi smatramo da između te dve dihotomije postoje značajne ra
zlike, ali ćemo u ovoj glavi, zarad diskusije, dihotomije mikro-
makro i dejstvenost-struktura tretirati kao gotovo identične.
Po Gidensu, dejstvenost i struktura ne mogu nastati odvo
jeno; to su dve strane istog novčića. Gidens to naziva dualite-
tom* strukture. On ovde odbija da društvenu realnost shvati kao
paralelizam ili dualitet dva zasebna domena, već smatra da su ta
dva aspekta društvenog sistema objedinjeni. Svako društveno de
lanje uključuje strukture, a sve društvene strukture podrazumeva-
ju društveno delanje. Dejstvenost i strukture neodvojivo su ispre-
pletane s postojećim ljudskim aktivnostima i praksama. Intrisična
povezanost dejstvenosti i strukture ogleda se u dva aspekta prakse
koje Gidens naziva proizvodnjom i reprodukcijom. Na jednoj
strani, akteri su inovativni; oni imaju moć da kroz praksu defini-
šu (proizvode) nove strukture; na drugoj strani, oni prihvataju da
svoje živote žive kroz zatečene rutine i obrasce. Gidens dualnost
sttukture objašnjava preko primera jezika i govora. Jezik je struk
tura koja nam postavlja određena ograničenja u govoru. Sledeći
pravila gramatike, reprodukujemo jezik. Ipak, jezici se menjaju.
Srpski jezik s početka 21. veka nije isti kao srpski jezik s počet
ka 20. veka. Još manje nalikuje srpskom jeziku od pre 200 godi
na. To je posledica činjenice da se jezik u procesu govora menja.
Na taj način pojedinci kroz govor ne samo da reprodukuju jezik,
već ga takode menjaju kroz inovacije.
Kao što je već rečeno, polaznu tačku Gidensove analize čine
društvene prakse, ali on insistira na tome da se one shvate kao re-
kurzivne (ponavljajuće). To znači nekoliko stvari: (1) Društvene
prakse nisu stvorene mentalno (niti na bilo koji drugi način) od
Napomena prevodioca: U nekim ranijim radovima o Gidensu na srp
skom jeziku Gidensov koncept duality preveden je kao dvojnost. Mi
smo se ipak odlučili za dualitet.
Rckurzivnost - stav da akteri ne stvaraju društvene prakse, ni mentalno (ni
na bilo koji drugi način), niti ih stvaraju strukturalni društveni uslovi
u kojima se akteri nalaze. U stvari, ljudi se izražavaju kao dejstvenici,
stvarajući svoju svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse;
akter simultano stvara prakse, svest i strukture.
272 D Ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN!
strane aktera; (2) one nisu proizvod strukturnih društvenih uslo-

va u kojima se akteri nalaze; (3) najvažnije od svega, s obzirom
na to da se ljudi ispoljavaju kao dejstvenici, oni stvaraju svoju
svest i strukturalne uslove koji omogućavaju te prakse. Prakse,
svest i strukture simultano stvara akter. Aktivnosti nisu proizvod
svesti, društvene konstrukcije realnosti ili društvenih struktura.
Pre će biti da se ljudi, ispoljavajući se kao akteri, uključuju u
prakse, a kroz te prakse stvaraju se svest i struktura.
Gidensa interesuje svest ili refleksivnost. Refleksivnost je
važna osobina za koncept dejstvenosti jer nam objašnjava da po
jedinci ne ulaze u svakodnevne prakse na jedan mehanički način,
već vode računa o svom ponašanju i neprekidno ga preispituju,
procenju i samokritikuju. Radeći to, ljudi istovremeno revidira
ju i menjaju svoje životne planove, ciljeve i stavove. Međutim,
refleksivnost ne podrazumeva samo da je akter svestan sebe, već
da takode nadgleda aktivnosti koje su u toku, kao i strukturalne
uslove u kojima se one dešavaju. Refleksivnost pokazuje da poje
dinci nisu oruđa struktura koje se mehanički podvrgavaju druš
tvenim činjenicama. Pojedinci su ono što Gidens naziva upuće
nim akterima; dejstvenici su, dakle, akteri bez čijeg dejstva su
se „stvari mogle odvijati i drugačije". Uopšteno rečeno, može se
reći da se Gidens bavi dijalektičkim procesima u kojima nastaju
prakse, strukture i svest. Stoga se Gidens bavi pitanjem odnosa
struktura i dejstvenosti na istorijski, procesni i dinamički način.
Nisu samo društveni akteri refleksivni, već i socijalni istra
živači koji ih posmatraju. To je Gidensa dovelo do poznate ideje
o dvostrukoj hermeneutici. I društveni akteri (obični ljudi) i so
ciolozi, koriste jezik. Akteri koriste jezik (ovde Gidens pribegava
etnometodologiji) da objasne (engleski, account) ono što rade,
a sociolozi, s druge strane, koriste jezik da objasne aktivnosti druš
tvenih aktera. Stoga, da bismo objasnili stvarnost neophodno je
Refleksivnost - sposobnost pojedinaca da vode računa o svom ponašanju i
neprekidno ga preispituju, procenju i samokritikuju. Kao rezultat toga
sledi ispravljanje i revizija životnih planova i ciljeva.
Dvostruka hermeneutika — naučni koncepti i shvatanja društvenog sveta
mogu uticati na shvatanje aktera čije se prakse istražuju. Posledica toga
može biti da socijalni istraživač izmeni svet koji posmatra i na taj način
dode do pogrešnih rezultata i zaključaka.
da se pozabavimo odnosom između svakodnevnog i naučnog je

zika. Naročito treba da obratimo pažnju na činjenicu da način
na koji sociolog shvata društveni svet može imati uticaja na ra-
zumevanje aktera koji je predmet proučavanja. Ljudi u svakod
nevnom govoru formulišu koncepte kojima izražavaju svet oko
sebe. Isto to rade i sociolozi dok pokušavaju da objasne šta ljudi
rade. Ali ljudi često mogu da upotrebe koncepte koje su smislili
sociolozi. Na taj način, socijalni istraživači mogu izmeniti svet
koji istražuju i tako dovesti do pogrešnih nalaza i zaključaka. Ta
kode važi obratno: sociolozi u svojim teorijama upotrebljavaju
koncepte koje su smislili obični ljudi.
Elementi teorije strukturacije

Gidensova teorija strukturacije obuhvata njegovo shvatanje
dejstvenika koji, kao što je već rečeno, stalno nadgleda kako sop-
stvene misli i aktivnosti, tako i svoje fizičko i društveno okruženje.
Nadgledajući svoje svakodnevne aktivnosti, ljudi neprekidno me
njaju svoje živote i identitete; refleksija podrazumeva neprekidno
preispitivanje naših identiteta. Međutim, tu se javlja novi problem:
iz stalnog preispitivanja identiteta nastaje ontološka nesigurnost
dejstvenika. To je nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije,
to jest sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i
ciljeve. Iako refleksivni, ljudi, smatra Gidens, imaju veliku potrebu
za predvidivošću i sigurnošću, to jest za „uverenjem da je prirodni
i društveni svet, uključujući osnovne egzistencijalne parametre sop-
stva i društvenog identiteta, upravo onakav kako nama izgleda".
U svojoj potrazi za osećanjem sigurnosti, akteri racionalizu-
;u svoj svet. Pod racionalizacijom, Gidens podrazumeva razvoj
rutina koje ne samo da akterima pružaju osećanje sigurnosti, već
im omogućavaju da efikasno izađu na kraj s društvenom stranom
svoga života. Akteri takode poseduju motivacije za delanje, a te
motivacije uključuju želje i htenja koje iniciraju delanje. Dakle,
Ontološka nesigurnost - nesigurnost koja nastaje iz neprekidne refleksije, od
nosno sposobnosti dejstvenika da menjaju svoje životne planove i ciljeve.
Racionalizacija - pojam kojim Gidens označava razvoj rutina koje, ne samo
da akteru pružaju osećaj sigurnosti, već mu i omogućavaju da efikasno
izađe na kraj sa svojim društvenim životom.
dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de

lanje, motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje.
Motivacije pružaju opšti plan za delanje, ali većina naših postu
paka, po Gidensovom mišljenju, nije direktno motivisana. Iako
takvo delanje nije motivisano, a naše motivacije uglavnom nesve-
sne, motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju.
Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti.
Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv
nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po
stupanje. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju
zdravo za gotovo. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze
verbalno, ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj
način, oni bi znali to da objasne. Ovaj drugi tip svesti naročito
je važan za teoriju strukturacije, jer primarno odražava intereso-
vanje za ono što se čini, a ne za ono što se govori. Naime, ako
bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak
teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti),
ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci
upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane, ali
koje konstituišu i rekonstituišu društveni život.
Usredsređenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s
dejstvenika na dejstvenost, tj. na ono što akteri u stvari rade. Dej
stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se
dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je
reč. Zbog toga, Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu
preveliki) dejstvenosti. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji
dejstvenost od namera, tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če
sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Drugim recima, namera-
vano delanje često ima nenameravane posledice. Ideja nenamera-
vanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji, i naročito
je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema.
Diskurzivna svest - sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima.
Praktična svest - Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo,
a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine.
Dejstvenost - sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk
ture. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu
umešali i preduzeli tu aktivnost, tj. da nisu dejstvovali.
Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice.
dok su racionalizacija i refleksivnost neprekidno uključeni u de-

lanje, motivacije je prikladnije shvatiti kao potencijale za delanje.
Motivacije pružaju opšti plan za delanje, ali većina naših postu
paka, po Gidensovom mišljenju, nije direktno motivisana. Iako
takvo delanje nije motivisano, a naše motivacije uglavnom nesve-
sne, motivacije igraju značajnu ulogu u ljudskom ponašanju.
Gidens pravi razliku između diskurzivne i praktične svesti.
Diskurzivna svest predstavlja sposobnost aktera da svoje aktiv
nosti opišu recima i argumentovano navode razloge za neko po
stupanje. Praktična svest tiče se aktivnosti koje akteri uzimaju
zdravo za gotovo. Te aktivnosti ne iziskuju potrebu da se izraze
verbalno, ali ako bismo ljude pitali zašto se ponašaju baš na taj
način, oni bi znali to da objasne. Ovaj drugi tip svesti naročito
je važan za teoriju strukturacije, jer primarno odražava intereso-
vanje za ono što se čini, a ne za ono što se govori. Naime, ako
bismo zanemarili praktičnu svest i sve sveli samo na ono što ak
teri mogu da izraze recima (što je osobina diskurzivne svesti),
ne bismo mogli razumeti sve one veštine i znanja koje pojedinci
upotrebljavaju u svakodnevici a nisu verbalno artikulisane, ali
koje konstituišu i rekonstituišu društveni život.
Usredsredenost na praktičnu svest omogućava lak prelaz s
dejstvenika na dejstvenost, tj. na ono što akteri u stvari rade. Dej-
stvenost podrazumeva da se nešto ne bi dogodilo onako kako se
dogodilo da se akter nije umešao i preduzeo aktivnost o kojoj je
reč. Zbog toga, Gidens pridaje veliki značaj (njegovi kritičari kažu
preveliki) dejstvenosti. Gidens je uložio veliki napor da razdvoji
dejstvenost od namera, tvrdeći kako se naše aktivnosti na kraju če
sto razlikuju od nameravanih aktivnosti. Drugim recima, namera-
vano delanje često ima nenameravane posledice. Ideja nenamera-
vanih posledica igra veliku ulogu u Gidensovoj teoriji, i naročito
je važna u prelasku s dejstvenosti na nivo društvenog sistema.
Diskurzivna svest - sposobnost da se aktivnost (praksa) opiše recima.
Praktična svest - Obuhvata aktivnosti koje akteri uzimaju zdravo za gotovo,
a da nisu u stanju recima da izraze ono što čine.
Dejstvenost - sposobnost aktera da preduzimaju radnje koje menjaju struk
ture. Ono što se događa ne bi se dogodilo na taj način da se akteri nisu
umešali i preduzeli tu aktivnost, tj. da nisu dejstvovali.
Nenameravane posledice — neočekivane pozitivne i negativne posledice.
U skladu sa svojim insistiranjem na dejstvenosti, Gidens je

dejstveniku pripisao veliku moć. Njegovi dejstvenici imaju spo
sobnost da promene društveni svet i društvenu strukturu. Stavi-
še, namera dejstvenika nema smisla ukoliko mu nije data moć.
Preciznije rečeno, akter prestaje da bude dejstvenik ako izgubi
sposobnost (moć) da napravi pramenu. Naravno, Gidens shvata
da za aktere postoje ograničenja, ali to ne znači da akteri nemaju
mogućnost izbora i promene. Po Gidensu, moć logički prethodi
svesti, jer delanje podrazumeva moć ili sposobnost da se prome-
ni situacija. Zato Gidensova teorija strukturacije moć pripisuje
akteru i delanju, i u suprotnosti je s teorijama koje odbacuju ta
kav stav, pridajući najveći značaj nameri aktera (fenomenologija)
ili spoljašnjoj strukturi (strukturalni funkcionalizam).
Konceptualno jezgro teorije strukturacije čine ideje struk
ture, sistema i dualiteta strukture. Struktura se neformalno de-
finiše kao skup strukturišućih osobina (od kojih poseban značaj
imaju pravila i resursi) koje sličnim društvenim praksama daju
sistemski oblik. Preciznije rečeno, struktura društvenim praksa
ma omogućava da postoje u različitom vremenu i prostoru. Ali,
struktura je istovremeno omogućena postojanjem pravila i re
sursa. Same strukture ne postoje u vremenu i prostoru. Umesto
toga, društveni fenomeni imaju kapacitet da postanu strukturi
rani. Struktura može postojati samo kroz delanje ljudi. Gidens
nudi definiciju strukture koja nije u skladu s Dirkemovim shva-
ranjem struktura koje su u odnosu na aktera, spoljašnje i pri
nudne. Strukture daju izgled i oblik društvenom životu, ali same
po sebi nisu ni izgled, ni oblik.
Gidens ne poriče da strukture mogu biti prepreka za de
lanje, ali veruje da sociolozi preuveličavaju važnost tih ograni
čenja. Staviše, oni ne shvataju činjenicu da struktura može da
ograniči, ali i da omogući delanje. Strukture često omogućavaju
dejstvenicima da rade stvari koje inače ne bi mogli činiti. Iako
Gidens umanjuje značaj strukturalnih ograničenja, on priznaje
da akteri mogu da izgube kontrolu nad strukturnim instrumen
tima društvenog sistema koji se prostiru kroz vreme i prostor.
Struktura - po Gidensu, strukturu čine strukturni instrumenti (pre svih, pra
vila i resursi) koji sličnim društvenim praksama daju sistemski oblik.
Međutim, on pažljivo nastoji da izbegne veberovsku metaforu

gvozdenog kaveza (vidi glavu 2), naglašavajući da takav gubitak
kontrole nije neizbežan.
Shvatanju strukture u konvencionalnom sociološkom smislu
bliži je Gidensov koncept društvenog sistema. Po Gidensu, druš
tveni sistemi su reprodukovane društvene prakse, to jest odnosi iz
među aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i tako prerastaju u
uobičajene i opšteprihvaćene društvene prakse. Ideja društvenog
sistema proizilazi iz Gidensovog primarnog interesovanja za prak
su. Društveni sistemi nemaju strukture, ali predstavljaju struktu
ralne instrumente. Strukture ne postoje samostalno u vremenu i
prostoru, ali se manifestuju u društvenim sistemima u obliku re-
produkovanih praksi. Iako neki društveni sistemi mogu nastati kao
posledica svesne namere, za Gidensa je značajnija činjenica da su
takvi sistemi često nenameravana posledica ljudskog delanja. Takve
nenameravane posledice mogu postati nespoznati uslovi delanja i
povratno uticati na njega. Stavljanje tih uslova pod kontrolu može
biti teško, ali akteri ipak nastoje da takvu kontrolu nametnu.
Dakle, strukture su otelotvorene u društvenim sistemima.
Osim toga, manifestuju se i u sećanju pojedinačnih dejstvenika.
Kao rezultat toga, pravila i resursi manifestuju se kako na makro-
nivou društvenih sistema, tako i na mikronivou ljudske svesti.
Sada je lako razumeti Gidensov koncept strukturacije, koji
čini osovinu njegove teorije strukturacije. On izražava ideju da
dejstvenici i strukture čine dualitet (ne dualizam, što je koncept
koji će kasnije upotrebljavati Margaret Arčer); oni nisu međusob
no nezavisni. Tačnije, oni su međusobno povezani do te mere da,
u trenutku kada proizvedu delanje, ljudi proizvode i reprodukuju
strukture u kojima postoje. Jasno je da strukturacija podrazumeva
dijalektički odnos između strukture i dejstvenosti. Struktura i dej
stvenost čine dualitet; prvo ne može postojati bez drugoga.
Društveni sistemi - reprodukovane društvene prakse, tj. odnosi između akte
ra ili kolektiva koji su reprodukovani, nakon čega postaju redovne druš
tvene prakse.
Strukturacija — delatnici i strukture međusobno su povezani do te mere da, u
trenutku kada proizvedu aktivnost, delatnici u stvari produkuju i repro
dukuju strukture u kojima žive; dijalektički odnos između strukture i
dejstvenosti. Struktura i dejstvenost čine dualitet; jedno ne može posto
jati bez drugog i obrnuto.
Kao što je već rečeno, vreme i postor najvažnije su promen-

ljive u Gidensovoj teoriji. Obe zavise od toga da li su drugi lju
di prisutni temporalno (vremenski) ili spacijalno (prostorno).
Osnovni preduslov je interakcija licem u lice, u kojoj su drugi
prisutni u isto vreme i na istom mestu. Međutim, društveni si
stemi se prostiru kroz vreme i prostor, tako da drugi ne mora
ju biti prisutni. Takva distanca u smislu vremena i prostora sve
više je moguća u savremenom svetu novih oblika komunikacije
i transporta. Središnje sociološko pitanje - pitanje društvenog
poretka - zavisi od toga koliko su dobro društveni sistemi inte-
grisani kroz vreme i prostor. Jedno od Gidensovih najšire prihva
ćenih dostignuća u socijalnoj teoriji jeste njegov napor da u prvi
plan stavi pitanja vremena i prostora.
KULTURA I DEJSTVENOST
Margaret Arčer je pitanje odnosa dejstvenosti i strukture
usmerila u drugom pravcu, usredsređujući se na vezu između
dejstvenosti i kulture. Ključna razlika između Gidensa i Arčerove
jeste razlika između dualiteta i dualizma. Arčerova smatra da su
struktura (i kultura) i dejstvenost u društvenom životu ispreple-
tane, ali da su analitički različite zbog čega njihov odnos naziva
dualizmom, a ne dualitetom. Arčerova tvrdi da Gidens (i dru
gi) imaju preveliku želju da odjednom ispitaju obe strane novči
ća. Na taj način propuštaju da istraže međusobne odnose dveju
strana - dejstvenosti i strukture. Ona smatra da je za teoretičare
neophodno da odbace svaku teoriju koja onemogućava prouča
vanje ovih međusobnih odnosa, jer to sprečava razumevanje od
nosa između te dve strane.
Po našem mišljenju, koncepti dualizma i dualiteta imaju
određenu ulogu u analizi društvenog sveta. U nekim slučajevi
ma razdvajanje strukture i delanja (ili mikronivoa i makronivoa
analize) može biti korisno, jer se time omogućuje posmatranje
načina na koji se oni odnose jedno prema drugome. U nekim
drugim slučajevima može biti korisno da se struktura i delanje
Dualizam - struktura (i kultura) i dejstvenost mogu se razlikovati za analitič
ke svrhe, iako su u socijalnom životu isprepletane.
278 DŽORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
(mikro i makro) posmatraju kao neodvojiva celina - kao dualitet.

Do kog stepena je društvo moguće okarakterisati dualizmom, a do
kog dualitetom, to je zapravo jedno empirijsko pitanje. U jednom
slučaju društveno okruženje je bolje analizirati upotrebom dualite-
ta, a u drugom može biti prikladnija upotreba dualizma. Slično se
može reći i za različite trenutke u vremenu. Trebalo bi da budemo
u stanju da analiziramo i odredimo nivo dualiteta i dualizma u
bilo kom socijalnom okruženju i u bilo koje vreme.
Druga kritika koja se može uputiti Gidensu jeste to da je u
teoriji strukturacije problem strukture i dejstvenosti potisnuo pro
blem kulture i dejstvenosti. Arčerova, kao i većina sociologa, pravi
razliku između strukture i kulture. Ta razlika je, međutim, kon
ceptualne prirode, jer se u stvarnom svetu struktura i kultura oči
gledno prepliću. Dok je struktura oblast materijalnih fenomena
i interesa, kultura podrazumeva nematerijalne fenomene i ideje.
Ne samo da su struktura i kultura znatno različite, već su i rela
tivno autonomne. Po Arčerovoj, strukturu i kulturu treba tretirati
kao relativno autonomne, a ne sjedinjene pod dominacijom struk
ture. Međutim, uprkos preporodu kulturalne sociologije, kultural
na analiza poprilično zaostaje za strukturalnom analizom.
HABITUS I POLJE
Teorija Pjera Burdijea inspirisana je željom da se prevaziđe
veštačka suprotnost između objektivizma i subjektivizma ili iz
među pojedinca i društva.
Pjer Burdije
Biografska skica
Pjer Burdije umro je u sedamdeset prvoj godini života, 23. ja

nuara 2002. Predavao je sociologiju na prestižnom Kolež de
Frans (College de France). Roden u malom ruralnom gradu na
jugoistoku Francuske 1930. godine, Burdije je odrastao u poro
dici niže srednje klase (otac mu je bio službenik). Ranih pede
setih godina pohađao je Visoku učiteljsku školu u Parizu (Ecole
Normale Superieure) gde je i diplomirao. Međutim, odbio je da
napiše disertaciju, delimično zbog toga

što se protivio mediokritetskom kvalitetu
svog obrazovanja i autoritarnoj strukturi
škole. Iritirala ga je jaka komunistička,
naročito staljinistička orijentacija škole
kojoj se aktivno suprotstavljao.
Burdije je kratko predavao u provincij
skoj školi jer je 1956. godine mobilisan,
zbog čega je morao da provede dve godine u Alžiru, sa francu
skom vojskom. Napisao je knjigu o tom iskustvu i ostao u Alži
ru još dve godine nakon što je njegov vojni rok okončan. Vratio
se u Francusku 1960. godine i godinu dana radio kao asistent
na Pariškom univerzitetu. Pohađao je predavanja Kloda Levi-
Strosa na Kolež de Fransu i radio kao asistent sociologa Remona
Arona. Burdije je tri godine radio na univerzitetu u Lilu, a onda
se 1964. godine vratio na uticajan položaj direktora Praktične
škole visokih studija (L'Ecole pratique des Hautes Etudes).
Tokom narednih godina Burdije je postao uticajna ličnost pa
riških, francuskih i, konačno, svetskih intelektualnih krugo
va. Njegov rad imao je uticaja na brojne oblasti, uključujući
i obrazovanje, antropologiju i sociologiju. Tokom 1960-ih go
dina okupio je oko sebe grupu sledbenika. Oni su saradivali
s njim, pruživši sopstveni intelektualni doprinos. Godine 1968.
osnovan je Centar za evropsku sociologiju a Burdije je ime
novan za direktora. Za Centar je bio vezan jedinstven izda
vački poduhvat, „Istraživačke delatnosti u društvenim nauka-
m a " (Actes de la Recherche en Sciences Sociales), vrlo važan za
predstavljanje rada Burdijea i njegovih sledbenika.
Kada se Remon Aron povukao 1981. godine, mesto na Kolež
de Fransu ostalo je prazno. Većina vodećih francuskih socio
loga (uključujući tu i Rejmona Budona i Alena Turena) nad-
metala se za tu poziciju. Međutim, ona je pripala Burdijeu.
Nakon toga, Burdije je postao plodniji autor, a njegov ugled je
nastavio da raste.
Burdije smatra da Dirkem i njegova istraživanja društvenih

činjenica (vidi glavu 2) spadaju u oblast objektivizma. Dikre-
movci se kritikuju zbog prenaglašavanja objektivnih struktura i
ignorisanja procesa društvene konstrukcije, kroz koje akteri do
življavaju, promišljaju i konstruišu te strukture, da bi na osnovu
280 DŽORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN;
toga delovali. Objektivisti zanemaruju dejstvenost i dejstvenike,

dok je Burdije naklonjen strukturalističkoj poziciji koja iz vida
ne gubi dejstvenike, tj. aktere u stvarnom životu.
Prevazilaženje subjektivizma i objektivizma

Težnja ka prevazilaženju subjektivizma i objektivizma usme-
rava Burdijea ka subjektivističkoj poziciji koja je povezana sa sim
boličkim interakcionizmom (glava 6). Ipak, Burdije kritikuje i nju.
Simbolički interakcionizam Burdije uzima kao primer subjektiviz
ma, jer se ta teorija usredsređuje na način na koji dejstvenici pro
mišljaju, objašnjavaju i predstavljaju društveni svet, dok istovreme
no ignoriše šire strukture u kojima se ti procesi odvijaju. Burdije
smatra da su teorije kao što je simbolički interakcionizam previše
usmerene na dejstvenost i da istovremeno ignorišu strukture.
Burdije se, nasuprot tome, koncentriše na dijalektički odnos
između objektivnih struktura i subjektivnih fenomena. Objektivne
strukture ograničavaju mišljenje, akciju i interakciju, kao i način
na koji ljudi predstavljaju svet. Međutim, te predstave se ne mogu
ignorisati, jer one u krajnjoj liniji utiču na objektivne strukture.
Da bi izbegao dilemu objektivizam-subjektivizam, Burdije
usmerava pažnju na prakse, koje vidi kao ishod dijalektičkog
odnosa između strukture i dejstvenosti. Prakse nisu objektivno
determinisane, ali nisu ni proizvod slobodne volje. Interesujući
se za dijalektiku između strukture i načina na kojHjudi stvara
ju društvenu stvarnost, Burdije označava svoju orijentaciju kao
konstruktivistički struktutalizam, strukturalni konstruktivizam
ili genetički strukturalizam. Genetički strukturalizam definiše
kao proučavanje objektivnih struktura koje su neodvojive od
mentalnih struktura koje, s druge strane, podrazumevaju inter-
nalizaciju objektivnih struktura.
Burdije nedvosmisleno pripada strukturalističkoj perspe
ktivi, ali se razlikuje od većine tradicionalnih strukturalista.
Prakse — po Burdijeu, ishod dijalektičkog odnosa između strukture i dejstve
nosti. Prakse nisu objektivno determinisane, ali nisu ni proizvod slo
bodne volje.
Strukturalistička perspektiva — shvatanje da postoje skrivene ili potporne
strukture koje determinišu ono što se dešava u društvenom svetu.
Dok su se oni bavili strukturama u okviru jezika i kulture, Bur

dije tvrdi da strukture postoje i u samom društvenom svetu. On
je smatrao da je društveni svet sačinjen od objektivnih struktura
koje su nezavisne od aktera, ali koje mogu usmeravati ili ograni
čavati njihove misli i postupke. Međutim, ono što Burdijea zai
sta razlikuje od strukturalista jeste činjenica da on istovremeno
usvaja jednu konstruktivističku perspektivu koja mu omoguća
va da se bavi genezom obrazaca percepcije, mišljenja i delanja,
kao i socijalnim strukturama.
Iako Burdije nastoji da poveže strukturalizam i konstruktivi
zam, što mu do određenog stepena i uspeva, njegov rad naginje ka
strukturalizmu. Iz tog razloga, on se smatra poststrukturalistom.
Njegov rad se u mnogo većoj meri nastavlja na strukturalizam,
nego na konstruktivizam. Za razliku od konstruktivizma većine
drugih teoretičara (na primer, fenomenologa ili simboličkih in-
terakcionista), Burdijeov konstruktivizam ignoriše subjektivitet i
intencionalnost. Ipak, on smatra da je važan deo njegove socio
logije način na koji ljudi, na osnovu svojih pozicija u društvenom
prostoru, percipiraju i konstruišu društveni svet. Međutim, struk
ture istovremeno podstiču i ograničavaju percepciju i konstrukciju
koje se odvijaju u društvenom svetu. Burdije je, zapravo, zainte-
resovan za odnos između mentalnih i društvenih struktura. Neki
mikrosociolozi se ne bi složili sa Burdijevim gledištem, smatraju
ći ga za tek nešto više od običnog strukturalizma. Njih naročito
uznemirava njegova nevoljnost i nemogućnost da svojom teorijom
obuhvati subjektivnost. Ipak, u Burdijeovoj teoriji ima dosta me-
sta za dinamičnog aktera (dejstvenika), to jest aktera koji je sposo
ban za invenciju i improvizaciju. Međutim, njegova uloga veoma
je ograničena: invencija je nenameravana; improvizaciju regulišu
strukture. Srž Burdijeovog rada i napora da poveže subjektivizam
i objektivizam leži u njegovim konceptima habitusa i polja, kao
i u njihovom međusobnom dijalektičkom odnosu. Dok habitus
postoji u umu aktera, polja postoje izvan njihovog uma.
Konstruktivistička perspektiva - shvatanje da percepcije, misli i aktivnosti

stvaraju društvene strukture.
282 D20RDŽ RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREf«
Habitus
Burdije je najpoznatiji po svom konceptu habitusa. Habi
tus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju se ljudi bave
društvenim svetom. Ljudi poseduju seriju internalizovanih she
ma kroz koje opažaju, shvataju, vrednuju i procenjuju društveni
svet. Kroz ove sheme ljudi istovremeno stvaraju, opažaju i proce
njuju svoje prakse.
Dijalektički gledano, habitus nastaje internalizacijom druš
tvenih struktura.
Možemo reći da je habitus internalizovana ili otelovlje-
na društvena struktura. Habitus odražava objektivne podele u
klasnoj strukturi, kao što su starosne grupe, polovi i društvene
klase. On nastaje kao rezultat dugotrajnog zauzimanja određe
ne pozicije u okviru društvenog sveta. Habitus, dakle, zavisi od
prirode nečijeg položaja u društvu, što znači da nemaju svi isti
habitus. Međutim, oni koji zauzimaju istu poziciju u društvu
obično imaju sličan habitus. U tom smislu, habitus takođe može
biti kolektivni fenomen. On omogućava akteru da razume druš
tveni svet, ali postojanje mnoštva habitusa znači da se društvene
strukture ne nameću svim akterima na isti način.
U svakom trenutku pristupačan habitus stvoren je tokom
kolektivne istorije. Habitus koji se ispoljava u svakom pojedin
cu, stvoren je tokom životnog veka pojedinca i predstavlja funk
ciju određene tačke društvene istorije u kojoj se javlja. Habitus
je istovremeno postojan i prenosiv (engleski, transposable) - tač-
nije, može se prenositi s jednog polja na drugo. Međutim, ljudi
mogu imati neodgovarajući habitus, mogu patiti od onoga što
Burdije naziva histereza. Dobar primer je kada neko ko potiče iz
seoskog okruženja savremenog pretkapitalističkog društva počne
da radi na Vol stritu. Habitus stvoren na selu sprečava pojedinca
da se dobro snalazi u životu na Vol stritu.
Habitus - mentalne ili kognitivne strukture kroz koje ljudi deluju u društve
nom svetu.
Histereza - stanje koje nastaje kada pojedinac ima habitus koji ne odgovara
situaciji u kojoj živi.
Ključni koncept
Refleksivna sociologija
Pjer Burdije se poziva na refleksivnu sociologiju u kojoj so

ciolozi koriste sopstvene alate radi boljeg razumevanja svoje
discipline. Sociolozi, koji provode karijere pretvarajući aspekte
društvenog sveta u objekte posmatranja, treba da se posvete
objektivizaciji sopstvenih praksi. Koristeći sopstvenu termino
logiju, Burdije želi da istraži habitus i prakse sociologa u okvi
ru polja sociologije kao discipline i u okviru polja akadem
skog sveta, kao i odnos između tih polja i polja stratifikacije
i politike. Takođe je zainteresovan za strategije pojedinačnih
sociologa, kao i za samu disciplinu, kako bi se postigla razlika
(distinkcija). Na primer, pojedini sociolozi koriste žargon da
bi postigli visok položaj u okviru polja, pokušavajući da so
ciologiju razdvoje od sveta prakse. Zapravo, Burdije je tvrdio
da su naučne tvrdnje sociologije i drugih društvenih nauka
potvrda moći. Naravno, taj stav ima neugodne posledice po
Burdijeov rad: on je pokušao da održi sopstvenu simboličku
moć, dok je istovremeno kritikovao naučni pristup koji leži u
osnovi njegovog rada.
Burdije iznosi interesantan primer za metateoretisanje kada
tvrdi da sociolozi moraju izbeći zamku da postanu igračke
društvenih sila koje utiču na njih i njihov rad. Jedini način da
se izbegne takva sudbina jeste da se razume priroda sila koje
deluju na sociologe u datom istorijskom trenutku. Te sile se
mogu razumeti samo kroz metateorijsku analizu, ili ono što
Burdije naziva socioanalizom. Kada sociolozi shvate prirodu
sila koje deluju na njih, biće im lakše da kontrolišu njihov uti-
caj na sopstveni rad. Sam Burdije je uvek nastojao da koristi
sociologiju da bi svoj rad očistio od društvenih determinanti.
Habitus stvara društvo, ali i društvo stvara habitus. S jedne

strane, habitus je strukturišuća struktura, struktura koja strukturiše
društvo. S druge strane, on je strukturisana struktura; tačnije, struk
tura koju strukturiše društvo. Drugim recima, habitus podrazumeva
Refleksivna sociologija - upotreba teorijskih i empirijskih alata od strane so
ciologa zarad boljeg razumevanja sopstvene discipline.
284 D Z O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREM
dvostranu dijalektiku: on uključuje internalizaciju spoljašnjih struk

tura, ali takode podrazumeva eksternalizaciju stvari koje su za poje
dinca unutrašnje. Koncept habitusa omogućava Burdijeu da izbegne
izbor između subjektivizma i objektivizma.
Prakse posreduju između habitusa i društva. S jedne strane,
kroz praksu se stvara habitus; s druge strane, kao rezultat prakse
stvara se društvo. Iako prakse obično oblikuju habitus, habitus,
sa svoje strane, utiče na unifikaciju i stvaranje prakse.
Iako je habitus internalizovana struktura koja ograničava
mišljenje i izbor delanja, on ih ne determiniše. Taj nedostatak
determinizma jedna je od glavnih razlika između Burdijeovog
stanovišta i stanovišta tradicionalnih strukturalista. Habitus samo
sugeriše šta bi ljudi trebalo da misle i šta bi trebalo da odluče
da rade. Iako je ovaj proces donošenja odluka odraz delovanja
habitusa, ljudi svesno razmatraju opcije. Habitus obezbeđuje
principe po kojima ljudi prave izbor i odabiraju strategije koje će
upotrebiti u društvenom svetu. Kao rezultat toga, ljudi, po Bur
dijeu, kao i po Garfinkelu i etnometodolozima, nisu strukturni
narkomani (ljudi koji nisu sposobni da se odupru snazi dejstva
društvenih struktura). Međutim, ljudi nisu ni potpuno racional
ni (Burdije prezire teoriju racionalnog izbora); oni se ponašaju
razborito - imaju smisao za praktično. U svemu što ljudi rade,
postoji logika, logika prakse.
Praktična logika je politetička; tačnije, naša praktična logi
ka može sadržati mnoštvo konfuznih i (sa stanovišta formalne
logike) naizgled nelogičnih značenja. To je važno ne samo zbog
toga što se time podvlači razlika između praktične logike i raci
onalnosti (formalne logike), već i zbog toga što nas to podseća
na Burdijeov relacionizam. Potonji je važan u ovom kontekstu,
jer nam omogućava da shvatimo da habitus nije nepromenljiva,
fiksirana struktura, već ga pojedinci, kroz praksu, neprekidno
oblikuju i prilagodavaju.
Habitus nije svest. Niti smo u stanju da jezički izrazimo kako
on funkcioniše. Ne možemo ga ispitati introspektivno, niti smo u
stanju da ga kontrolišemo voljnim aktima. Iako nismo svesni ha
bitusa i njegovog delovanja, on se manifestuje u našim najprak
tičnijim aktivnostima, kao što je način na koji jedemo, govorimo
ili tresemo nos. Habitus deluje kao struktura, ali ljudi na njega,
kao i na spoljašnje strukture koje deluju na njih, ne odgovaraju
prosto mehanički. Dakle, Burdijeovim pristupom izbegavaju se
ekstremi nepredvidljivih novina i potpunog determinizma.
Polje
Burdije koncept polja posmatra relaciono, a ne struktural
no. Polje je mreža odnosa medu objektivnim položajima koji
su unutar te mreže. Ti odnosi postoje odvojeno od individual
ne svesti i volje. Osim toga, odnosi nisu interakcije ili intersu-
bjektivne veze medu pojedincima. Pozicije zauzimaju dejstve-
nici ili ustanove. Oni su ograničeni strukturom polja. Društvo
ima određeni broj poluautonomnih polja (kao što su na primer,
umetnost, religija, visoko obrazovanje), od kojih svako ima svoju
posebnu logiku i među akterima stvara uverenje o tome šta se u
svakom polju najviše vrednuje.
Burdije polje vidi kao oblast borbe među ljudima koji za
uzimaju pozicije u polju. Oni su, kao pojedinci ili kolektivi,
usmereni na odbranu sopstvene pozicije ili na njeno poboljšanje.
Struktura polja oblikuje strategije koje se koriste da se osiguraju
ili poprave pozicije, ali istovremeno leži u njihovoj osnovi. Polje
je tip konkurentskog tržišta na kome se upotrebljavaju i raspo
ređuju različite vrste kapitala (ekonomski, kulturni, društveni,
simbolički). Međutim, polje moći (politike) jeste najvažnije; hi
jerarhija odnosa moći u okviru političkog polja služi strukturira
nju svih drugih polja.
Burdije analizu polja formuliše u tri koraka. Prvi korak, koji
odražava prvenstvo polja moći, jeste da se odredi odnos bilo kog
posebnog polja prema polju moći. Drugi korak je definisanje
objektivne strukture odnosa među pozicijama u okviru polja.
Konačno, analitičar treba da pokuša da odredi prirodu habitusa
dejstvenika koji zauzimaju različite vrste pozicija u okviru polja.
Pozicije različitih dejstvenika u okviru polja određene su ve
ličinom i relativnom snagom kapitala koji poseduju. Burdije čak
koristi vojnu simboliku (položaji, utvrđenja) da opiše borbe koje
Polje - mreža odnosa između objektivnih društvenih pozicija.
286 D20RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN:
se dešavaju unutar polja. Kapital omogućava pojedincu da kontro-

liše sopstvenu sudbinu, kao i sudbinu drugih. Burdije pravi razgra
ničenje između četiri tipa kapitala. Ideja je, naravno, preuzeta iz
ekonomske sfere, pa je značenje ekonomskog kapitala očigledno.
Kulturni kapital uključuje različite oblike legitimnog znanja;
društveni kapital se sastoji od vrednih društvenih odnosa među
ljudima; simbolički kapital proizilazi iz nečijeg ugleda i prestiža.
Oni koji zauzimaju pozicije u okviru polja koriste različi
te strategije. Ta ideja još jednom pokazuje da Burdijeovi akteri
imaju barem nešto slobode. Međutim, te strategije nisu svesne i
unapred planirane. Umesto toga, one su strukturirane i struktur
no paternizovane i regularne. Strategije koje koriste akteri zavise
od njihovog habitusa i prirode njihove pozicije u okviru polja.
Burdije državu vidi kao poprište borbi za monopol nad onim
što on naziva simboličko nasilje. To je blaža forma nasilja, jer je
dejstvenik nad kojim se ono sprovodi uključen u njegovo sprovo-
đenje. Simboličko nasilje sprovodi se indirektno, najviše kroz kul
turne mehanizme, i suprotno je direktnijim oblicima društvene
kontrole na koje se sociolozi obično usmeravaju. Obrazovni sistem
je glavna ustanova kroz koju se sprovodi simboličko nasilje nad
ljudima. Jezik, značenja i simbolički sistem vladajućih nameću se
ostatku populacije. To treba da osnaži i podupre njihovu poziciju
tako što će, između ostalog, od ostatka društva prikriti ono što
oni čine i primorati potčinjene da prihvate legitimitet dominan
tne pozicije koju oni zauzimaju. Opštije rečeno, Burdije smatra da
je obrazovni sistem duboko zadro u reprodukciju postojeće vlasti
i klasnih odnosa. Politički aspekt Burdijeovog dela najjasniji je u
njegovim idejama simboličkog nasilja. Burdije je zainteresovan za
emancipaciju ljudi od ovog nasilja, i uopšte, od klasa i političke
dominacije. Međutim, on nije naivni utopista; pre bi se moglo
reći da je razumni utopista.
Ekonomski kapital - ekonomski resursi koje akter poseduje.
Kulturni kapital - razne vrste legitimnog znanja koje akter poseduje.
Društveni kapital - obim vrednih i korisnih društvenih odnosa koje akter
poseduje.
Simbolički kapital - poštovanje i prestiž koje akter uživa u društvu.
Naglašavajući značaj habitusa i polja, Burdije odbacuje po-

delu na metodološki individualizam i metodološki holizam i
usvaja stanovište koje se može označiti kao metodološki rela-
cionizam. Tačnije, on se prvenstveno bavi odnosom habitusa i
polja, smatrajući da odnos funkcioniše na dva osnovna načina.
S jedne strane, polje uslovljava habitus; s druge strane, habitus
čini da polje bude smisleno i vredno ulaganja energije.
Primena habitusa i polja: Distinkcija. Burdije ne pokušava
samo da razvije apstraktan teorijski sistem; on ga istovremeno
povezuje sa serijom empirijskih pitanja i time izbegava zamku
čistog intelektualizma. Primena teorijskog pristupa ilustrovana je
u njegovoj empirijskoj studiji La Distinction (1979) koja istražu
je estetske sklonosti različitih društvenih grupa.
Kroz svoj rad Burdije pokušava, između ostalog, da poka
že da kultura može biti legitiman predmet naučnog proučava
nja. On pokušava da kulturu, u smislu elitne kulture (na primer,
sklonost ka ozbiljnoj muzici), reintegriše s kulturom u antro
pološkom smislu koja obuhvata sve oblike kulture, kako elitne,
tako i masovne (na primer, kantri ili rep muzika). Preciznije, u
svom radu Burdije jukstapozicionira (protivstavlja) ukus prema
rafiniranim objektima kao što je prefinjena hrana, s ukusom pre
ma najobičnijoj hrani, kao što su hamburgeri i pomfrit.
Zbog strukturalnih nepromenljivih, naročito polja i habitu
sa, kulturne sklonosti različitih grupa u okviru društva (naročito
klasa i delova klasa) formiraju usklađene sisteme. Burdije je pr
venstveno zainteresovan za varijacije u estetskom ukusu, steče
noj sklonosti razlikovanja različitih kulturnih objekata estetskog
uživanja i njihovog različitog vrednovanja. Ukus je takođe praksa
koja služi, između ostalog, da pojedincu, kao i drugima, pruži
osećanje sopstvenog mesta u društvenom poretku. Ukus služi da
poveže one koji imaju slične sklonosti i da ih razlikuje od onih
koji imaju drugačiji ukus. Kroz praktičnu primenu ukusa, lju
di klasifikuju objekte, ali u tom procesu klasifikuju i sami sebe.
Analizirajući ukus, u mogućnosti smo da kategorišemo ljude
prema ukusima koje izražavaju, na primer, kroz svoje sklonosti
Metodološki holisti - sociolozi koji se bave makronivoom društva i smatraju
da on određuje mikronivo.
288 D Ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREU
prema različitim vrstama muzike ili filmova. Te prakse, kao i sve

druge, treba posmatrati u kontekstu svih međusobnih odnosa,
tačnije, u totalitetu i celini. Sledstveno, iako naizgled izolovani,
ukusi prema umetnosti ili filmu povezani su s ukusima prema
hrani, sportu ili frizurama.
Dva su međusobno povezana polja uključena u Burdijeovu
studiju ukusa: klasni odnosi (naročito u okviru frakcija domi
nantne klase) i kulturni odnosi. On ta polja vidi kao niz položaja
na kojima se odvija mnoštvo igara. Ta delanja, koja preduzimaju
dejstvenici (individualni ili kolektivni) na posebnim pozicijama,
određena su strukturom polja, prirodom pozicija i interesima
koji su s njima povezani. Međutim, ta igra takođe podrazume-
va samopozicioniranje i upotrebu širokog spektra strategija koje
pojedincu omogućavaju da se istakne u igri. Ukus je šansa da se
zauzme i ojača pozicija pojedinca u okviru polja. Ali, polje druš
tvene klase ima dubok uticaj na sposobnost pojedinca da igra
ovu igru; oni iz viših klasa mnogo su sposobniji da svoje ukuse
nametnu i suprotstave ukusima onih iz nižih klasa. Dakle, svet
kulturnih dela povezan je s hijerarhijskim svetom socijalnih kla
sa, i sam je hijerarhijski i hijerarhizujući.
Ne treba posebno naglašavati da Burdije ukuse takođe po
vezuje sa svojim ključnim konceptom, habitusom. Ukuse mno
go više oblikuju te duboko ukorenjene i dugotrajne dispozicije,
nego površna mišljenja i verbalni izrazi. Sklonosti ljudi, čak i u
odnosu na tako obične aspekte kulture kao što je odeća, name-
štaj ili kuvanje, oblikovane su habitusom. Cilj svih tih sklonosti
jeste da objedine klase, makar i nesvesno. Drugim recima, ukusi
igraju ulogu „provodadžije". Kroz ukuse jedan habitus izražava
svoju kompatibilnost s drugim habitusom. Dijalektički gledano,
naravno, struktura klase je ta koja oblikuje habitus.
Iako su za Burdijea važni i habitus i polje, najznačajniji je
njihov dijalektički odnos; polje i habitus međusobno se defini-
šu. Izvan dijalektičkog odnosa između habitusa i polja, nastaju
prakse, naročito kulturne prakse.
Burdije posmatra kulturu kao neki vid ekonomije ili tržišta.
Na tom tržištu ljudi koriste kulturni a ne ekonomski kapital. Taj
kapital je velikim delom rezultat klasnog porekla ljudi i njihovog
obrazovnog iskustva. Na tržištu ljudi stiču manji ili veći kapital,

koji troše kako bi popravili svoju poziciju, ili ga gube, čime po
goršavaju svoju poziciju na tržištu.
Ljudi nastoje da se razlikuju u čitavom spektru kulturnih
polja - pića koja piju, „sinalco" ili „happy day", automobila koje
voze, „mercedes" ili „yugo", novina koje čitaju, Kurir ili Vreme
ili letovališta koja posećuju - Crnogorsko primorje ili Maldivi.
Odnosi razlikovanja objektivno su inkorporirani u ove proizvode
i reaktiviraju se pri svakoj kupovini. U stvari, kada se pogledaju
sva polja zajedno, postoji gotovo neiscrpan skup polja na kojima
je moguće ispoljavati razlike. Kupovina određenih kulturnih do
bara (na primer, „mercedes") donosi profit, dok nabavka drugih
(„yugo") ne donosi nikakav dobitak, ili čak donosi gubitak.
Ljudi kroz ukuse pokazuju koliko su različiti od drugih. Na
primer, onaj ko kupi koncertni klavir razlikuje se od onoga ko iza
bere harmoniku. To što se jedan izbor (koncertni klavir) vidi kao
izraz visokog statusa, dok se drugi (harmonika) smatra vulgarnim,
rezultat je dominacije jednog gledišta i simboličkog nasilja koje se
sprovodi nad onima koji imaju drugačiji pogled na stvari. Burdi
je se dobro pomučio da razjasni kako se njegova pozicija ne svodi
prosto na koncept upadljive potrošnje Torstena Veblena (vidi glavu
3) po kojoj je osnovna pokretačka snaga ljudskog ponašanja potra
ga za distinkcijom (razlikom). Umesto toga, on tvrdi da svaki akter
želi da zauzme određenu poziciju unutar polja da bi se razlikovao
od onih koji zauzimaju susedne pozicije. Ali, pozicija u polju ne
ukazuje samo na razliku u položaju, već i na razliku u moći.
Između prirode kulturnih proizvoda i ukusa postoji dijalek
tika. Promene u kulturnim dobrima vode izmenama ukusa, ali
promene ukusa takođe najčešće proizvode promene kulturnih
dobara. Struktura polja ne samo da uslovljava želje potrošača za
kulturnim dobrima, već takođe strukturira i ono što proizvođači
proizvode da bi zadovoljili tu potražnju.
Promene u ukusu (a Burdije sva polja posmatra kroz vre
me) rezultat su borbe između suprotnih snaga u kulturnoj (na
primer, sledbenici stare mode naspram sledbenika nove mode) i
klasnoj oblasti (na primer, vladaj uća klasa nasuprot potčinjenoj
klasi). Međutim, suština borbe je u klasnom sistemu, a kulturna
i
290
D ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOflE* j
borba između umetnika i intelektualaca, na primer, predstavlj*

odraz neprekidne borbe između različitih frakcija vladajuće klase
za pozicije s kojih je moguće definisati kulturu, odnosno čitav
društveni svet. Suprotnosti u okviru klasne strukture uslovljava-
ju suprotnosti u ukusima i habitusu. Iako Burdije pridaje veliki
značaj društvenim klasama, on ne želi da ih svodi na puko eko
nomsko pitanje ili na odnose proizvodnje, već smatra da je klasa
definisana i habitusom.

„Polje"američkog višeg obrazovanja danas
Početkom 21. veka visoko obrazovanje u Sjedinjenim Drža

vama svakako predstavlja polje u smislu termina koji koristi
Burdije. To je mreža odnosa objektivnih pozicija. Među tim
pozicijama nalaze se univerziteti i koledži, širok spektar aka
demskih odeljenja, sekretara i dekana, profesora različitih ni
voa, diplomiranih studenata i nesvršenih studenata, osoblja
itd. Kao i druga polja, obrazovanje se može posmatrati kao
široko bojno polje na kome se odvija mnoštvo borbi da bi se
zaštitile ili poboljšale pozicije. Primera takvih borbi ima više.
1. Elitni univerziteti naspram onih koji pretenduju na taj sta
tus. Postoji relativno mali broj elitnih univerziteta u SAD
(na primer, Harvard, Stenford) kojima pripada najveći deo
najpoznatijih i najproduktivnijih naučnika, i koji stvaraju
najveći broj doktora nauka. Postoji veliki broj manjih uni
verziteta (većina državnih univerziteta) koji bi želeli da po
stignu elitni status, ali to je praktično nemoguće. Elitni uni
verziteti gotovo uvek podrivaju njihove napore tako što, na
primer, zapošljavaju njihove najbolje profesore.
2. Fakulteti protiv fakulteta. U okviru svakog univerziteta po
stoji statusna hijerarhija medu fakultetima. Recimo, pri
rodne nauke (kao što su fizika ili hernija) gotovo uvek se
kotiraju iznad društvenih nauka (kao što su ekonomija ili
sociologija), dok se umetnost i neke društvene nauke (na
primer, istorija i engleski jezik) kotiraju još niže. Ta hije
rarhija se odražava, između ostalog, i u fondovima koji su *
namenjeni pojedinim fakultetima, kao i prosečnim platama
na fakultetima. Fakulteti nižeg ranga često se bore da se po

pnu na hijerarhijskoj lestvici kako bi obezbedili više sredsta
va, veće plate i veći prestiž, a najčešće im se suprotstavljaju
fakulteti višeg ranga.
3. Stariji profesori naspram mlađih. Redovni i vanredni pro
fesori imaju najveću moć u akademskom svetu. Saradnici,
asistenti i docenti tek nastoje da postanu profesori i zauzmu
njihova mesta. Međutim, profesori su ti koji odlučuju ko će
od niže rangiranog osoblja biti unapređen. Opštije rečeno,
niže rangirano osoblje pokušava da osvoji deo moći koju
poseduju profesori, a ovi, ne treba posebno naglašavati, nisu
naročito voljni da je dele.
4. Profesorski kadar naspram postdiplomaca. Masteri i dokto
rand nalaze se mnogo niže u statusnoj hijerarhiji od većine
nižeg nastavničkog osoblja koje, s drugim članovima nastav
nog kadra, ima moć nad njima. Svi koji su upisali posledi-
plomske studije žele da dobiju master diplomu ili doktorat
jer se nadaju da će im to omogućiti da zauzmu pozicije na
fakultetu. Međutim, postojeći nastavni kadar odlučuje koli
ko će biti težak taj proces i ko će postati doktor nauka.
5. Nastavni kadar naspram dodiplomaca. Studentima je potreb
no vreme i pažnja nastavnika, ali ovi, naročito ako su ambi
ciozni, većinu svog vremena posvećuju pisanju i istraživanji
ma koja će im doneti unapređenja, a možda čak i prelazak
na neki elitni univerzitet.
Naravno, ovim nije iscrpljena lista položaja, odnosa i borbi
na polju savremenog višeg obrazovanja u Sjedinjenim Drža
vama, ali nam makar pruža neku sliku o tome.
Burdije nudi jednu osobenu teoriju o odnosima između

dejstvenosti i strukture, u kontekstu svog interesovanja za dija
lektički odnos između habitusa i polja. Njegova teorija karakte
ristična je i zbog usredsređivanja na prakse (u ovom slučaju, na
estetske prakse) i njegovog odbijanja da se bavi jalovim intelek-
tualizmom. U tom smislu, ona predstavlja povratak marksistič
kom interesovanju za odnose između teorije i prakse.
292 D20RD2 RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREN
Sažetak
1. Ričard Emerson formulisao je jednu integrativniju teoriju razmene.
2. Emerson se bavio psihološkim osnovama razmene, kao i odnosi
ma razmene, mrežama i strukturama na mikronivou.
3. Mreža razmene jeste mreža društvenih odnosa koji uključuju
odtedeni broj individualnih ili kolektivnih aktera; različiti akte
ri različito vrednuju različite resurse i imaju različite mogućnosti
razmene i različite međusobne odnose razmene.
4. Postoji veći broj ovih odnosa razmene i oni su međusobno pove
zani u pojedinačnu mrežnu strukturu.
5. M o ć (potencijalni trošak koji jedan akter može da nametne dru
gom) i zavisnost (potencijalni trošak koji je jedan akter voljan
da toleriše u okviru odnosa razmene) dva su koncepta koja su u
središtu Emersonove integrativne teorije razmene.
6. Teorija strukturacije Entonija Gidensa bavi se dejstvenicima i
strukturama kao dualitetom; oni se ne mogu međusobno odvojiti.
7. Gidensov pristup karaktriše moć koju on pripisuje dejstveniku.
8. Struktura se nekonvencionalno definiše kao skup instrumenata
strukturacije (naročito pravila i resursi) koji sličnim društvenim
praksama daju sistemsku formu.
9. Društveni sistemi predstavljaju reprodukovane društvene prak
se, ili su odnosi između aktera ili kolektiva koji se reprodukuju i
tako postaju redovne društvene prakse.
10. Strukturacija se zasniva na ideji da dejstvenici i strukture nisu
nezavisni jedni od drugih. Međusobno su povezani do te mere
da ljudi, u procesu delanja, produkuju (stvaraju) i reprodukuju
strukture u kojima postoje.
11. Suprotno Gidensu, Margaret Arčer zastupa dualizam, u kome
se strukture i dejstvenost mogu analitički razlikovati, iako su u
društvenom svetu isprepletane.
12. Arčer takođe tvrdi da se kultura ignoriše, te da treba da se fokusi-
ramo na odnose između kulture i dejstvenosti.
13. Burdijeova integrativna teorija bavi se odnosom između habitusa
i polja.
14. Habitus je mentalna ili kognitivna struktura kroz koju ljudi de
luju u društvenom svetu.
15. Polje je mreža odnosa među objektivnim pozicijama u okviru polja.
16. Pozicije dejstvenika na polju određene su veličinom kapitala -
ekonomskog, kulturnog, društvenog i simboličkog.
17. Polje je mesto borbi čiji je cilj zauzimanje prestižnih pozicija.
Burdije, Pjer (1999). Nacrt za jednu teoriju prakse. Beograd: Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva.
Burdije, Pjer (2000). Narcisovo ogledah. Beograd: Clio.
Mouzelis, Nicos (2000). Sociologijska teorija. Stoje pošlo krivo? Zagreb:
Nemanjić, Miloš i Spasić, Ivana [uredili] (2006). Nasleđe Pjera Burdi-
jea: pouke i nadahnuća. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu
teoriju/Zavod za kulturni razvitak.
Spasić, Ivana (2004). Sociologije svakodnevnog života. Beograd: Zavod
GLAVA 8
SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE
Patriša Madu Lengerman

Univerzitet Džordž Vašington
Džilijan Nibruk
Američki univerzitet
Osnovna teorijska pitanja

Savremene feminističke teorije
Ka feminističkoj sociološkoj teoriji
Sažetak
Feministička teorija predstavlja uopšten, širok sistem ide

ja o društvenom životu i ljudskom iskustvu koji se razvio iz žen
ske perspektive. Ona je usmerena na ženu na dva načina. Prvo,
polazište svake feminističke teorije jeste iskustvo i položaj žena u
društvu. Drugo, feministička teorija pokušava da opiše i kritički
evaluira svet sa ženskog stanovišta. Feministička teorija se razlikuje
od većine socioloških teorija koje su razmatrane u ovoj knjizi po
tome što je interdisciplinarna i po tome što feministički sociolozi i
sociološkinje pokušavaju da rašire i prodube disciplinarno znanje,
inkorporirajući otkrića interdisciplinarne zajednice.
Istorijski gledano, feministička teorija razvila se kao posledi
ca feminističkog aktivizma koji je prošao kroz „talase" kolektivne
mobilizacije. Klasične korene savremene feminističke teorije na
lazimo u prvom talasu feminističkog aktivizma (otprilike izme
đu 1848. i 1920. godine) koji je bio usmeren na borbu žena za
pravo glasa i učešće u političkom procesu. Savremena feministič
ka teorija javlja se nakon drugog talasa aktivizma (1960-1990)
koji je bio usmeren na to da se osnovna politička prava upotrebe
da se bi se žene ekonomski i socijalno izjednačile s muškarcima.
Feministička teorija - uopšten, širok sistem ideja o društvenom životu i ljud
skom iskustvu koji se razvio iz ženske perspektive.
296 D Ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE «
1
Borba se nastavlja s trećim talasom aktivizma koji je otpočeo

1990. godine i traje sve do danas. U njoj će možda učestvovati
neki od vas koji će najveći deo svog života proživeti u 21. veku.
OSNOVNA TEORIJSKA PITANJA

Savremena feministička teorija započinje naizgled jednostav
nim pitanjem: Šta ćemo sa ženama? To se može iskazati i na sle-
deći način: Gde se, u situaciji koja se ovde istražuje, nalaze žene?
Ako nisu prisutne, zašto nisu? Ako jesu prisutne, šta one zapravo
rade? Kako one doživljavaju situaciju koja se istražuje? Koji je nji
hov doprinos tome o čemu pišemo? Sta to znači za njih?
Četrdeset godina neprekidnog postavljanja tog pitanja do
velo je do nekih opštih zaključaka. Žene su prisutne u najvećem
broju društvenih situacija. Ako ih negde nema, razlog nije u
tome što one za to nisu sposobne ili što nemaju interesa da tu
budu, već u tome što postoji namera da se one odatle isključe.
Tamo gde su prisutne, žene igraju uloge koje se prilično razlikuju
od onih u kojima ih većina nas zamišlja (na primer, kao pasivne
supruge ili majke). Zaista, kao supruge i majke, ali obavljajući i
čitav niz drugih uloga žene su, zajedno s muškarcima, aktivno
stvarale veliki broj situacija koje sociolozi danas istražuju. Me
đutim, iako su žene bile aktivno prisutne u najvećem broju druš
tvenih situacija, naučnici, javnost i društveni akteri, kako muški,
tako i ženski, često su bili slepi za njihovo prisustvo. Osim toga,
ženske uloge u najvećem broju situacija, iako od suštinske važ
nosti, razlikovale su se od muških uloga - ženske uloge bile su
manje privilegovane i bile su podređene muškim ulogama. Nji
hova nevidljivost samo je jedan od pokazatelja nejednakosti iz
među muškaraca i žena.
Drugo osnovno pitanje feminizma glasi: Zašto je onda sve
tako kako jeste? Prvo pitanje iziskuje opis društva; drugo pitanje
zahteva objašnjenje tog društva. Opis i objašnjenje društva dva
su lica bilo koje sociološke teorije. Pokušaji feminizma da od
govori na ta pitanja doveli su do teorije koja je od univerzalnog
značaja za sociologiju.
SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE 297
Feministkinje postavljaju i treće pitanje: kako možemo
promeniti i unaprediti društvo tako da ono bude pravedno za
sve ljude? Ta privrženost društvenoj transformaciji u interesu
pravde posebna je karakteristika kritičke socijalne teorije. Osim
u feminizmu, nju nalazimo još u marksizmu, neomarksizmu,
društvenim teorijama koje nastaju pod uticajem teoretičara koji
pripadaju rasnim i etničkim manjinama i teoretičarima iz pos-
tkolonijalnih društava. Budući da feminističke teoretičarke po
hvataju kritičku teoriji one se pitaju kako njihov rad može da
unapredi živote ljudi koje one proučavaju.
Pošto se krug feminista i feministkinja koji istražuju navede
na pitanja sve više širio i uključivao sve veći broj ljudi iz različitih
disciplina (kako iz SAD, tako i iz drugih delova sveta), feministič
ka teorija postavila je i četvrto pitanje: Sta ćemo s razlikama medu
ženama? Istraživanje tog pitanja vodilo je do opšteg zaključka da
se nevidljivost, nejednakost i razlika u ulogama u odnosu na muš
karce, koje načelno karakterišu živote žena, nalaze pod velikim
uticajem položaja žene u društvu, položaja koji se definiše klasom,
rasom, starosnim dobom, emotivnim preferencijama, bračnim
statusom, religijom, etnicitetom i globalnim položajem.
Ali, feministička teorija ne bavi se samo ženama. Feminis
tkinje su, pokušavajući da odgovore na osnovna pitanja femini
stičke teorije, stvorile univerzalno primenjivu teoriju socijalnog
života koja može da se poredi s Marksovom revolucionarnom
misli. Marks je pre više od jednog veka tvrdio da znanje, za koje
ljudi veruju da predstavlja apsolutne i univerzalne iskaze o istini i
društvu, zapravo nije ništa drugo do odraz iskustva onih koji eko
nomski i politički upravljaju društvom. On je tvrdio još i to da
je moguće gledati na svet sa stanovišta radnika koji je ekonomski
i politički podređen. Osnovna teorijska pitanja feminizma danas
nas vode do sličnog radikalnog preokreta u razumevanju sveta:
ono što prihvatamo kao univerzalno i apsolutno znanje, zapra
vo je znanje koje je izvedeno iz iskustva moćnih slojeva društva,
to jest muškaraca kao gospodara. To znanje može da se relati-
vizuje ako se vratimo na stanovište žene koja je kroz istoriju za
uzimala uvek podređenu ali neophodnu ulogu pomoću koje se
stvaralo i održavalo društvo u kome živimo.
298 D Ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KOREVI
Feminizam na jedan radikalan način dovodi u pitanje etabli

rani sistem znanja, suprotstavljajući mu žensko razumevanje real
nosti. Na taj način, feminizam ne samo da relativizuje etablirano
znanje, već ga takođe dekonstruiše, ukazujući na njegovu mušku
pristrasnost i rodnu politiku koja ga uobličuje i iz koje ono crpi
svoje osnovne postulate. Međutim, u poslednje dve decenije, fe
minizam je sam, iz sopstvenog teoretskog okvira, postao predmet
relativizovanja i dekonstrukcionitičkih pritisaka. Obojene žene,
žene u postkolonijalnim društvima, žene koje pripadaju radničkoj
klasi i lezbejke počele su da se suprotstavljaju beloj privilegovanoj
klasi heteroseksualnih vodećih feministkinja. Te žene tvrde da ne
postoji samo jedno jedinstveno žensko stanovište i jedan sistem
znanja, već da postoji više njih. Druga dekonstrukcionitička struja
unutar feminizma dolazi iz narastaj uće postmodernističke litera
ture (vidi glavu 9) koja postavlja pitanje o rodu kao neizdiferen-
ciranom konceptu i individualnom sopstvu kao stabilnoj poziciji
svesti i ličnosti iz kojih se rod i svet mogu iskusiti.
SAVREMENE FEMINISTIČKE TEORIJE

Feministička sociološka teorija izrasla je iz opšte feminističke
teorije. Različite varijante feminističke sociološke teorije nude ra
zličite odgovore na pitanje: „Sta ćemo sa ženama?". U ovom odelj-
ku izložićemo tipologiju feminističkih teorija koje su proizašle iz
odgovora na to pitanje, (sažeto u tabeli 8.1) kao i najvažnije femi
nističke sociološke teorije. Postoje četiri glavna odgovora:
1. Položaj žena i njihovo iskustvo, u najvećem broju situa
cija razlikuju se od položaja i iskustva muškaraca u istim
situacijama.
2. Položaj žena u najvećem broju situacija ne samo da je
različit, već je takođe manje privilegovan ili nejednak po
ložaju muškarca.
3. Položaj žena treba da se razume kao direktna posledica
odnosa moći muškaraca i žena. Žene su ugnjetavane:
drugim recima, one su sputane, podređene, učaurene i
iskorišćavane od strane muškaraca.
4. Ž e n s k o iskustvo razlike, nejednakosti i ugnjetavanja ra
zlikuje se u zavisnosti o d njihovog opšteg položaja unutar
društvenog uređenja, strukturalnog ugnjetavanja ili vek
tora ugnjetavanja i privilegija u koje s p a d a j u klasa, rasa,
etnicitet, starosno d o b a , emotivne preferencije, bračni
status i globalni položaj.
Osnovne varijante feminističke Distinkcije unutar teorija - odgovori

teorije - odgovori na deskriptivno na eksplanatorno pitanje: Zašto je
pitanje: Sta ćemo sa ženama? pozicija žene takva kakva jeste?
Rodne razlike
Položaj žena i njihovo iskustvo, u Kulturni feminizam

najvećem broju situacija razlikuju Biološki feminizam
se od položaja i iskustva muškaraca Institucionalni feminizam
u istim situacijama. Interaktivni feminizam
Fenomenološki feminizam
Rodne nejednakosti
Položaj žena u najvećem broju Liberalni feminizam

situacija ne samo da je različit, već
je, takode, manje privilegovan ili
nejednak položaju muškarca.
Rodno ugnjetavanje
Žene su ugnjetavane: drugim re Psihoanalitički feminizam

cima, one su sputane, podređene, Radikalni feminizam
učaurene i iskorišćavane od strane
muškaraca.
Strukturalno ugnjetavanje
Žensko iskustvo razlike, nejedna Socijalistički feminizam

kosti i ugnjetenosti razlikuje se s Teorija intersekcionalnosti
obzirom na položaj žene unutar
kapitalizma, patrijarhata i rasizma.
Tabela 8.1 Pregled varijanata feminističke teorije
O v i načelni odgovori m o g u dalje d a se razlože u zavisnosti

o d o d g o v o r a na d r u g o o s n o v n o pitanje feminističke teorije: „ Z a
što je sve tako kako j e s t e " (videti tabelu 8.1).
300 D Ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORE'.
U osnovi svih odgovora koje je dala feministička sociološka

teorija nalazi se ideja roda. Rod razumemo kao društveno kon-
struisani obrazac muškosti i ženskosti i društveno konstruisan:
obrazac odnosa muškarca i žene. Kada se kaže da je rod društveno
konstruisan, misli se na to da je on proizvod definicije ljudi, a ne
njihova prirodna karakteristika.Ta ideja u suprotnosti je s uvere-
njem (koje prihvataju neki ljudi i neke nesociološke feminističke
teorije) da rod odražava urođene polne razlike. Ali feministička
teorija ne bi trebalo da se meša sa sociologijom roda. Sociologija
roda, kao i sociologija devijantnosti ili malih grupa, plod je rada
sociologa koji istražuju pojedinačni aspekt društva. U ovom sluča
ju, radi se o istraživanju muških i ženskih uloga, odnosa i identite
ta. Feministička sociološka teorija činjenicu roda uzima kao pola
znu osnovu s koje objašnjava celokupnu društvenu stvarnost.
U nastavku ovog odeljka bavićemo se feminističkim teo
rijama rodne razlike, rodne nejednakosti, rodne ugnjetenosti i
strukturalne ugnjetenosti. Opisaćemo opšte karakteristike sva
kog od ovih pristupa, ključne razlike unutar njih i preporuke na
osnovu kojih je moguće nešto promeniti. Potrebno je, međutim,
da vodimo računa o tri važne stvari:
1. Veliki broj teorijskih radova opire se kategorizaciji. Po
trebno je ili govoriti o njihovim osnovnim teorijskim na
lazima ili praviti razliku između njihovih različitih teorij
skih formulacija. *"
2. Glavna karakteristika savremenih feminističkih teorija je
ste to da one predstavljaju mešavinu ideja sakupljenih iz
različitih teorija i disciplina, s ciljem da se nadu odgovori
na pojedinačne probleme, kao što su na primer politika
tela ili priroda države.
Rod - društveno konstruisan obrazac muškosti i ženskosti i društveno kon
struisan obrazac odnosa muškarca i žene.
Društvena konstrukcija — proces kolektivnog definisanja u kojem ljudi stva
raju društvo koje se smatra „stvarnim". Po ovom shvatanju, ništa nije
objektivno dato, već je sve posledica ljudske interpretacije.
Sociologija roda - istraživanje socijalno konstruisanih muških (ženskih uloga,
odnosa i identiteta).
3. Budući da je u poslednjih par decenija feministička lite

ratura dosta narasla, ovde nećemo pokušati da predstavi
mo celokupan opus feminističke teorije.
Rodne razlike
Argument koji se dugo koristio da bi se opravdao podređen
položaj žena u odnosu na muškarce, glasio je da su žene prirod
no inferiorne u odnosu na muškarce. Feministkinje prvog talasa
koje su stvorile teoriju kulturnog feminizma preokrenule su taj
argument, uzdižući pozitivne aspekte feminističkog karaktera,
ili feminističke ličnosti. Prve teoretičarke kulturnog feminiz
ma, Džejn Adams i Sarlot Perkins Gilman, tvrdile su da su za
upravljanje državom neophodne ženske vrline kao što su sarad-
nja, briga, pacifizam i nenasilnost u rešavanju sukoba. S ovakvim
načinom razmišljanja nastavilo se na različite načine sve do da
našnjeg dana. Kao što su nekada muški socijalni i politički teo
retičari mislili da su muškarci prirodno sposobniji od žena, tako
neke feministkinje danas tvrde da postoje posebni standardi etič
kog rasuđivanja koji su svojstveni samo ženama, sposobnost bri
ge za drugog koja je svojstvena samo ženama, ženski obrasci mo
tivacije za ostvarenjem, ženski način komunikacije, otvorenost
za emocionalno iskustvo karakteristično za žene, ženske fantazije
o seksualnosti i intimnosti, niži nivo agresivnog ponašanja i veća
sposobnost žena za miran saživot.
Do sada su feminističke teoretičarke razvile četiri glavna
objašnjenja rodnih razlika: biološko, institucionalno, interakcio-
no i fenomenološko. Sociološkinja Alis Rosi povezala je različite
biološke funkcije muškaraca i žena s različitim obrascima hormo-
nalno determinisanog razvoja tokom životnog ciklusa. Potom
je taj razvoj povezala s polno specifičnim varijacijama u takvim
osobinama kao što su osetljivost na svetio i zvuk, i razlikama u
levim i desnim delovima mozga. Te razlike, tvrdi ona, utiču na
različite obrasce za igru u detinjstvu, dobro poznati strah žena
od matematike i očiglednu činjenicu da su žene predodređenije
da se brinu o maloj deci od muškaraca. Rosijeva tvrdi da socio
kulturna struktura mora da se izmeni kako bi putem društvenog
učenja omogućila kompenzaciju za sve one nedostatke uslovljene

biološkim predispozicijama muškaraca i žena.
Institucionalna objašnjenja polaze od toga da rodne razlike
proizilaze iz različitih uloga koje muškarci i žene igraju unutar
različitog institucionalnog okruženja. Ključne razlike proizilaze
iz rodne podele rada koja je ženama dodelila uloge supruge, maj
ke i domaćice. Budući da se te uloge ostvaruju unutar privatne
sfere doma i porodice, žene vode drugačije živote od muškaraca
i imaju različita životna iskustva od njih. One se od malih nogu
kroz socijalizaciju navikavaju na ulogu majke i supruge. Deca (ali
i odrasli koji se spremaju, recimo, za brak ili majčinstvo) poseb
no se pripremaju za obavljanje takvih različitih životnih uloga u
skladu sa scenarijom koji je utemeljen u rodnim razlikama. Neka
istraživanja tvrde da žensko iskustvo socijalizacije i institucional
nih uloga navodi žene na poseban oblik političkog aktivizma kao
što je, recimo, učešće u pokretima za zaštitu čovekove okoline.
Međutim, neki sociolozi smatraju da teorija socijalizacije i te
orija uloga nude objašnjenje koje je previše statično i previše ogra
ničeno. U jednoj raspravi, na koju se sociolozi sve više pozivaju,
etnometodolozi, Kendas Vest i Don Zimerman, tvrde da se rodne
razlike reprodukuju u interaktivnim praksama u kojima se kultur
na tipifikacija roda odigrava, osnažuje i transformiše. Oni smatraju
kako ljudi igraju rodne uloge ulazeći u različite interakcije unutar
svakodnevice, potvrđujući sebi i drugima da su rodna bića.
Feminističke teoretičarke koje nude egzistencijalnu i feno-
menološku analizu, razvile su jednu od najdugotrajnijih tema u
feminističkoj teoriji: marginalizaciju žene kao Drugog u kulturi
koju su stvorili muškarci. (Klasičnu formulaciju ove teme na
lazimo u delu Simon de Bovoar, Drugi pol) Po mišljenju ovih
teoretičarki, svet je definisan kulturom koju stvaraju muškarci.
Ta kultura žensko iskustvo i načine na koje žene mogu spoznati
sebe, gura na same margine konceptualnog uobličenja, stvarajući
konstrukciju žene kao „Drugog", objektificiranog bića kome su
dodeljene karakterne crte koje predstavljaju suprotnost delatno-
sti muškarca, za koga se tvrdi da je jedini sposoban da menja svet
oko sebe. Razlika koja postoji između muškaraca i žena jednim
delom proizilazi iz kulturne konstrukcije koja isključuje žene
(žena pasivni akter, a ne dejstvenik), a drugim delom iz činjeni

ce da žene internalizuju Drugog. Pitanja koja se ovde postavlja
ju jesu da li žene mogu da se oslobode statusa objekta/Drugog,
te da li u tom oslobođenju moraju da postanu kao muškarci ili
mogu da ostvare neki poseban i drugačiji subjektivitet. Pristra-
snost tog argumenta koji su radikalno razvile francuske psiho-
analitičarke i feministkinje kao što su Elen Siksu i Lis Irigaraj
sastoji se u tvrdnji da će žena razviti svest i kulturu koja je jedin
stveno njena i različita od one koju ima muškarac.
U pokušaju da dođu do promena, teoretičarke rodne razlike
zahtevaju da se ženski načini bivstvovanja priznaju kao legitimne
i održive alternative muškim načinima bivstvovanja, te da javno
znanje, akademsko istraživanje i organizacija društvenog života
ozbiljno uzmu u obzir način ženskog bivstvovanja. U svom naj-
ratobornijem obliku taj teorijski pristup iznosi jednu vekovima
staru feminističku tvrdnju: kada ženski način bivstvovanja posta
ne deo javnog života, svet će biti bezbedniji i pravedniji.
Rodna nejednakost
Feminističke teorije rodne nejednakosti tvrde da je položaj
žena i muškaraca u društvu ne samo različit, već i nejednak. Žene
uvek imaju niži društveni ugled i manje materijalnih resursa, moći
i prilika za samoostvarenje od muškaraca koji se nalaze na sličnom
društvenom položaju, bez obzira na to da li se taj položaj zasniva
na klasi, rasi, profesiji, etničkom poreklu, veroispovesti, obrazova
nju, nacionalnosti (državljanstvu) ili bilo kojem drugom značaj
nom činiocu. Nejednakost proističe iz organizacije društva, a ne iz
bioloških ili drugih razlika između žena i muškaraca. Sva ljudska
bića imaju duboku potrebu za slobodom koja im omogućuje sa
moostvarenje, kao i sposobnost da se prilagode ograničenjima ili
prilikama situacija u kojima se nalaze. Stoga, reći da postoji rodna
nejednakost, isto je što i tvrditi da su ženama uskraćeni struktur
ni resursi koji su im neophodni da bi zadovoljile svoju potrebu
za samoostvarenjem (koju imaju i muškarci). Sve teorije o rodnoj
nejednakosti pretpostavljaju da će žene i muškarci reagovati prilič
no lako i prirodno na egalitarnije društvene strukture i situacije.
Drugim recima, te teorije afirmišu tezu po kojoj je promena si

tuacije moguća. U tom pogledu, teoretičarke rodne nejednakosti
razlikuju se od teoretičarki rodne razlike koje smatraju da rodne
razlike, ma šta da je njihov uzrok, zadiru duboko u ličnost, te da
su dugotrajne i teško promenljive.
Liberalni feminizam. Osnovne ideje liberalne feminističke
teorije u toj meri su isprepletene s istorijom američkog femini
stičkog pokreta, ostvarene i razrađene u praksi, te uspešno inkor-
porisane u društvenu svakodnevicu, da nam mnogi njeni fun
damentalni principi danas izgledaju trivijalno. Princip po kome
su žene i muškarci jednaki, danas se u tolikoj meri uzima zdravo
za gotovo da je teško zamisliti da je on uopšte ikada činio po
četnu poziciju feminističke teorije. Ali, 1848. godine, u vreme
prve konvencije o ženskim pravima u ljudskoj istoriji, održane u
mestu Seneka Fols u državi Njujork, žene su bile građanke dru
gog reda. One nisu mogle da glasaju, da budu članovi porote
(čak ni onda kada je na klupi za optužene sedela žena), da zauzi
maju mesto u javnoj administraciji, kao ni da rade u zdravstvu,
sudstvu i crkvi. Ako je bila udata, žena nije mogla da poseduje
svojinu ili prima platu na svoje ime. Pored toga, u slučaju ra
zvoda braka, ona nije mogla da dobije starateljstvo nad svojom
decom, pa čak ni da samostalno donese odluku o sopstvenom
testamentu. Muževi su imali pravo, ali i dužnost da primenju-
ju silu da bi disciplinovali ženu, što je često završavalo fizičkim
maltretiranjem. Konvencija u Seneka Folsu zaključila je svoj rad
usvajanjem Deklaracije osećanja (Declaration of Sentiments)
koja započinje preispitivanjem Deklaracije nezavisnosti iz 1776.
godine: „Smatramo da su sledeće istine samoočigledne: da su svi
muškarci i žene stvoreni jednaki". Ovo ,,i žene" dodato je u prvoj
rečenici. U originalu iz 1776. godine stoji samo reč „muškarci".
Politički i konceptualno gledano, to je tada bio jedan radikalan
zahtev. On je smestio žensku potrebu za pravdom u intelektualni
Liberalni feminizam - feministička teorija nejednakosti koja tvrdi da su žene

jednake s muškarcima u tome što su i one sposobne za donošenje razlož
nih moralnih sudova. Po ovoj teoriji, rodna nejednakost rezultat je patri
jarhalnih i seksističkih obrazaca podele rada, a rodna jednakost može se
ostvariti ako se preoblikuju obrasci podele rada u ključnim društvenim
ustanovama, kao što su: pravo, rad, porodica, obrazovanje i mediji.
diskurs prosvetiteljstva, Američke i Francuske revolucije i aboli-

cionističkog pokreta. Osim toga, nakon Deklaracije, žena se više
ne doživljava kao osoba koju možemo da zamislimo isključivo u
kontekstu doma i porodice, već i kao autonomna individua sa
pripadajućim pravima. Ta prava omogućila su ženama da uđu u
političku arenu i zatraže punu jednakost sa muškarcima, poziva
jući javnost da ih podrži.
Dok je kulturni feminizam (vidi odeljak o rodnim razlika
ma) tvrdio da žene imaju dužnost da svoju karakterističnu sen
zibilnost, razvijenu unutar doma i porodice, prenesu na poslove
upravljanja državom, klasični liberalni feminizam tvrdio je da
žene, kao i muškarci, imaju prirodno pravo da učestvuju u poli
tici i upravljaju društvom u sopstveno ime.
Teorijsko putovanje liberalnog feminizma od 1848. godine
do danas predstavlja višeslojno istraživanje i operacionalizaciju
tvrdnje da su žene i muškarci jednaki. Da li jednakost takođe
podrazumeva da su ljudi isti? Ako „jednaki" ne znači „isti", kako
da će se onda koncept jednakosti primeniti podjednako na osobe
različitog pola? U pokušaju da odgovori na ta pitanja, savremeni
liberalni feminizam postao je vodeći u teorijskom zagovaranju
teze po kojoj je rod proizvod društvene konstrukcije, a ne bio
loških razlika. Razlike između muškaraca i žena nisu proizašle iz
biologije, nego iz ideja i prakse koje su bile usmerene na to da
definišu nejednak status muškarca i žene. Te prakse, stavljale su
žene u nepravedan, neravnopravan položaj i otvorile su prostor
za različit tretman žena.
Džesi Bernard
Biografska skica
Džesi Bernard (rođena kao Džesi Ravič) rođena je 8. juna 1903.

godine u Mineapolisu. Prvi samostalan korak napravila je sa
17 godina kada je iz svoje jevrejske imigracione porodice preš
la na Univerzitet u Minesoti. Tamo je studirala s Pitirimom
Sorokinom, koji je kasnije osnovao Odeljenje za sociologiju na
Harvardskom univerzitetu, i sa L. L. Bernardom, koji je bio
jedan od saosnivača American sociological review, i za koga se
udala 1925. godine. Njeno zajedničko

studiranje s Bernardom odvelo ju je do
pozitivističke sociologije koja se očitova
la u njenom kasnijem radu i sposobnosti
da kvantitativno istraživanje integriše sa
kvalitativnom i kritičkom analizom koje
su u Americi postajale sve popularnije.
Doktorirala je na Vašingtonskom uni
verzitetu u Sent Luisu 1935. godine.
D o sredine 1940-ih godina, Bernardovi
su bili na Državnom univerzitetu Pensilvanija, a Džesi je počela
da prerasta pozitivizam. Holokaust je uništio njenu veru u to da
nauka može da spozna i proizvede pravedan svet. Prihvatila je
nove ideje od kojih je najvažnija bila ta da je znanje konceptua-
lizovano, a ne objektivno. Uskoro je počela da uspostavlja neza
visnu akademsku reputaciju. Njen muž umro je 1951. godine,
ali ona je ostala na Pen Stejtu sve do 1960. godine, provodeći
vreme u predavanju i pisanju, kao i podizanju svoje dece. Nakon
toga, preselila se u Vašington da bi se potpuno posvetila pisanju
i istraživanju. Najdramatičniji korak preduzela je u poslednjoj
trećini svog života, između 1964. i 1996. godine (te godine je
i preminula). Taj period značajan je kako za njenu vanserijsku
akademsku produkciju, tako i za ono što je ona imala da kaže o
karijernim obrascima u životima žena.
Liberalni feminizam drugog talasa pokušao je da ostvari

ideal jednakosti uklanjajući barijere punom učešću žena u glav
nim društvenim ustanovama - obrazovanju, privredi, religiji,
zdravstvu, nauci, porodici - zahtevajući da se žene tretiraju jed
nako kao muškarci. Činjenicu da su takve barijere postojale i da
su pokušaji da se one uklone nailazili na jak otpor, feministkinje
su objašnjavale pozivajući se na seksizam. Seksizam definišemo
kao sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da
privileguje muško iskustvo, a obezvredi žensko iskustvo.
Liberalne feministkinje istražuju sveprisutnost seksizma, tvr
deći da seksizam zadire u sve sfere društvenog života. Primera je
mnogo. Jezik omogućuje da zamenica „on" predstavlja generičku
Seksizam — sistem diskriminatornih stavova i praksi koji ima za cilj da privile
guje muško iskustvo, a obezvredi žensko iskustvo.
zamenicu kada god govorimo o nekome u trećem licu; zdrav

stvena istraživanja i pravila zaštite na radu pretpostavljaju uvek
muško telo kao standard; posao i karijera organizovani su oko
onoga što je Džon Vilijams nazvao „muška idealna radna nor
ma", koja pretpostavlja životni raspored usklađen s potrebama
tipičnog muškarca; porodica se razume kao spoj žene-pomoćni-
ce i muškarca-domaćina koji je ujedno i glava porodice; a čitav
svet je izdeljen u rodom odeljene „sfere": s jedne strane, postoji
javna sfera plaćenog rada i učešća u obrazovanju, upravljanju dr
žavom, religiji, na koje muškarci imaju privilegovano pravo, a na
drugoj strani nalazi se privatna sfera neplaćenog rada, koja po-
drazumeva brigu o kućnim poslovima, koji se nalaze u domenu
odgovornosti žene.
Liberalna feministička teorija tvrdi da sveprisutnost rodne
ideologije seksizma prikriva diskriminatorne prakse koje vidimo
u svakodnevnom životu. Jedno od najvećih postignuća liberalne
feminističke teorije jeste kritika nejednakosti koje se često uzi
maju zdravo za gotovo. Feministkinje uspevaju u tome tako što
podvrgavaju kritici načine razmišljanja po kojima se smatra da su
„stvari jednostavno takve kave su - na primer, razlike u ličnim do
hocima između muškaraca i žena, fenomen „staklenog plafona",
dvostruko radno vreme, nasilje u kući, seksualno uznemiravanje,
silovanje u braku, silovanje u vezi i feminizacija siromaštva.
Jedan od klasičnih radova kritičkog liberalnog feminizma
jeste knjiga Budućnost braka, koju je napisala Džesi Bernard.
Knjiga se bavi problemom postizanja jednakosti u braku. Ber
nard analizira brak kao kulturni sistem verovanja i ideala, insti
tucionalni aranžman uloga i normi, i kompleks interakcionih
iskustava za muškarce i žene kao pojedince.
1. Kulturološki gledano, brak je za ženu idealizovan kao
njena sudbina i izvor njenog ispunjenja, a za muškarce
kao blagosloveni spoj porodičnog života, odgovornosti i
ograničenja. U američkom društvu kao celini brak je ide
alizovan kao suštinski egalitarno udruženje muža i žene.
2. Institucionalno gledano, brak je ulozi muža dodelio auto
ritet i slobodu, ali i obavezu da se kreće izvan sfere doma
ćinstva. Brak spaja ideju muškog autoriteta sa seksualnom
potencijom i muškom snagom; on ženama nalaže da

budu poslušne, zavisne i suštinski usmerene na potrebe i
zahteve izolovanog domaćinstva.
3. Feministkinje tvrde da u svakom braku, u stvari, postoje
dva braka:
• brak muškarca, u kome on veruje da ga brak ogra
ničava i opterećuje, dok zapravo dobija sve ono što
norme propisuju: autoritet, nezavisnost i pravo na
emocionalne i seksualne usluge svoje žene;
• brak žene, u kome ona afirmiše kulturno verovanje
da brak predstavlja ispunjenje njenog života, dok
zapravo trpi normativno propisanu zavisnost i ne
moć, odnosno obavezu da obezbedi emocionalne i
seksualne usluge mužu, i postepeno se udaljava od
nezavisne mlade osobe kakva je bila pre nego što se
udala.
Posledice takve koncepcije braka vide se iz rezultata istra
živanja koja mere nivo ljudskog stresa: udate žene, nezavisno
od toga koliko se osećaju ispunjenim, i neoženjeni muškarci,
nezavisno od toga koliko se osećaju slobodnim, pokazuju zna
čajne simptome stresa u koje spadaju preskakanje srca, zamor,
nesvestica, glavobolja, noćne more, nesanica i strah od nervnog
sloma. Za razliku od njih, oženjeni muškarci i neudate žene, ka
kav god bio njihov osećaj društvene stigme, nalaze se nisko na
lestvici stresnih indikatora. Iz toga se može zaključiti da je brak
dobar za muškarce a loš za žene, kao i da će prestati da bude ta
kav tek onda kada parovi ne budu osećali pritisak preovladujućih
institucionalnih ograničenja i budu u mogućnosti da ispregova-
raju vrstu braka koja najbolje odgovara njihovim individualnim
potrebama i ličnostima. Nedavne studije su pokazale da analiza
koju je u svojoj knjizi obavila Bernardova i dalje važi za najveći
broj brakova, ali da neki parovi zajedničkim trudom uspevaju da
ostvare liberalno-feminističku zamisao egalitarnog braka.
Zahtevi liberalnog feminizma za promenama saglasni su sa
analizama u kojima se pokazuje šta čini osnovu zahteva za jedna-
košću i šta su uzroci nejednakosti: feministkinje žele da elimini-
šu rod kao organizujući princip u distribuciji društvenih dobara.
U pokušaju da ostvare jednakost, one se pozivaju na princip univer

zalnosti - što važi za muškarce, mora da važi i za žene. Promena
se traži kroz zakonodavstvo, sudske parnice i regulaciju, kao i
kroz apel ljudskoj sposobnosti za donošenje uravnoteženih mo
ralnih sudova, odnosno sposobnosti javnosti da reaguje na argu
mente o pravdi. Liberalni feminizam se zalaže za:
• jednake obrazovne i ekonomske životne šanse;
• jednaku raspodelu odgovornosti u porodičnoj podeli
rada;
• uklanjanje seksističkih sadržaja iz ustanova kao što su
porodica, obrazovanje i masovni mediji;
• svakodnevno dovođenje seksizma u pitanje.
Za liberalne feministkinje idealni rodni aranžman podra-
zumeva da svi pojedinci koji deluju kao slobodne i odgovorne
moralne individue imaju mogućnost da izaberu životni stil koji
im najviše odgovara. Drugi imaju obavezu da prihvate i poštu
ju taj izbor bez obzira na to da li se radi o domaćici ili doma
ćinu, neudatoj karijeristkinji, porodici u kojoj oboje zarađuju,
braku s decom ili bez dece, heteroseksualnom ili homoseksual
nom braku itd. Liberalne feministkinje vide taj ideal kao nešto
što učvršćuje slobodu i jednakost, kao dva najvažnija kulturna
ideala u Americi. Prema tome, liberalni feminizam saglasan je
sa dominantnim američkim etosom u svom osnovnom prihva-
tanju demokratije i kapitalizma, svojoj reformističkoj orijentaciji
i pozivanju na vrednosti individualizma, izbora, odgovornosti i
jednakosti životnih šansi.
Rodno ugnjetavanje
Teorije o rodnom ugnjetavanju* opisuju žensku situaciju kao
posledicu direktnog odnosa moći između muškaraca i žena u kome
muškarci imaju fundamentalan i konkretan interes da održavaju si
stem dominacije koji im omogućava da kontrolišu, iskorišćavaju,
* Napomena prevodioca: U originalnom tekstu stoji reč repression. Iako je
tu reč moguće prevesti i kao „represija", odlučili smo se za reč „ugnjeta
vanje". Da bismo izbegli jednoličnost prevoda, ponekada smo koristili i
reč „represija".
potčinjavaju i ugnjetavaju žene. Pod dominacijom teoretičarke

ugnjetavanja podrazumevaju bilo koji odnos u kome jedna do
minantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podre
đenu stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje
volje, odbijajući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet po
dređenog. Gledano iz ugla podređenog, takav odnos nije ništa
drugo do iskorišćavanje. Ženska situacija je, prema teoretičar-
kama rodnog ugnjetavanja, karakteristična po tome što u njoj
muškarci koriste, kontrolišu, potčinjavaju i ugnjetavaju žene.
Obrazac rodnog ugnjetavanja ugrađen je u najdublju struk
turu društvene organizacije koju feministkinje nazivaju patrijar
hat. Patrijarhat nije nenameravana i sekundarna posledica nekog
skupa činilaca (biologije, socijalizacije, polnih uloga ili klasnog
sistema). To je primarna struktura moći koja se namerno održa
va. Zapravo, za teoretičarke rodnog ugnjetavanja, rodne razlike i
rodne nejednakosti sporedne su posledice patrijarhalne društve
ne strukture.
Dok se najveći broj ranih feminističkih teoretičarki usred-
sređivao na pitanja rodne nejednakosti, glavno obeležje savreme-
ne feminističke teorije jeste širina i intenzitet njenog bavljenja
fenomenom ugnjetavanja. Najveći broj savremenih feministič
kih teoretičarki u određenoj meri se bavi pitanjem ugnjetavanja,
a veliki broj najbogatijih i najinovativnijih teoretskih postignu
ća unutar savremenog feminizma proizašao je upravo iz teorija
ugnjetavanja. Postoje dve glavne varijante teorije ugnjetavanja.
To su psihoanalitički feminizam i radikalni feminizam.
Psihoanalitički feminizam pokušava da objasni koncept
patrijarhata putem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i
njegovih intelektulanih nastavljača. Te teorije, najšire govoreći,
identifikuju i naglašavaju emocionalnu dinamiku ličnosti, emo
cije koje su često duboko skrivene u podsvesnim ili nesvesnim
Dominacija - po teoretičarkama ugnjetavanja, bilo koji odnos u kome jedna
dominantna strana (pojedinac ili kolektiv) uspeva da drugu podređenu
stranu (pojedinca ili kolektiv) pretvori u instrument svoje volje, odbija
jući pri tom da prihvati autonomni subjektivitet podređenog.
Psihoanalitički feminizam — pokušaj da se koncept patrijarhata objasni pu
tem reformulacije teorije Sigmunda Frojda i njegovih sledbenika u psi
hoanalitičkoj teoriji.
predelima psihe. One takode naglašavaju važnost perioda novo

rođenčeta i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija. Me
đutim, pokušavajući da iskoriste Frojdovu teoriju, feministkinje
su morale suštinski da prerade njegove zaključke tako da ostanu
unutar Frojdove teorije, ali istvoremeno odbace njegove rodno-
specifične zaključke koji su bili seksistički i patrijarhalni.
Psihoanalitičke feministkinje u svojim teorijama upotre
bljavaju jedno posebno shvatanje patrijarhata. Kao sve teoreti
čarke ugnjetavanja, one smatraju da je patrijarhat sistem u kome
muškarci potčinjavaju žene. To je jedan univerzalan sistem, sveo
buhvatan u svojoj socijalnoj organizaciji, trajan u vremenu i pro
storu i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim iza
zovima. Međutim, ono što je karakteristično za psihoanalitički
feminizam jeste gledište po kome svi muškarci kontinuirano i
energično rade na stvaranju i održavanju takvog sistema. Žene
se s vremena na vreme opiru, ali na kraju prihvataju takav sistem
ili čak rade u korist sopstvenog potčinjavanja. Zagonetka koju
psihoanalitičke feministkinje pokušavaju da reše jeste zbog čega
muškarci neprekidno ulažu ogromnu energiju da održe patrijar
hat i zbog čega ista takva energija, samo u suprotnom smeru,
nije prisutna kod žena?
Tražeći odgovor na tu zagonetku, psihoanalitičke feministki
nje odbacuju argument po kome je kognitivna računica praktične
koristi dovoljna da obezbedi mušku podršku patrijarhatu. Kogni
tivna mobilizacija - koja podrazumeva da muškarci umeju da izra-
čunaju kolika je praktična korist od održavanja patrijarhata, pa ga
zato brane - nije ono odakle izvire ta silna i ogromna energija koju
muškarci ulažu u održavanje patrijarhata, pogotovo ako uzmemo
u obzir činjenicu da su ljudi sposobni da raspravljaju i nagađa
ju, te da stoga muškarci ne moraju uvek i svuda da budu sigurni
u to da patrijarhat za njih predstavlja bezuslovnu vrednost. Osim
toga, ako bismo se oslonili na argument ukorenjen u kognitivnom
ostvarenju sopstvenog interesa, onda bi to značilo da bi žene isto
tako energično mogle da se mobilišu protiv patrijarhata. Umesto
Patrijarhat - sistem u kome muškarci potčinjavaju žene. To je jedan univerzalan

sistem, sveobuhvatan u svojoj društvenoj organizaciji, trajan u vremenu i
prostoru i sposoban da se odupre i održi uprkos povremenim izazovima.
toga, psihoanalitičke feministkinje istražuju one aspekte psihe koje

su frojdovci već identifikovali kao važne: oblast ljudskih emocija,
oblast polupriznatih ili nepriznatih želja i strahova, i oblast neuro
ze i patologije. Tu one pronalaze klinički dokazan izvor vanserijske
energije muškaraca, odnosno slabosti žena. Taj izvor smešten je u
psihičke strukture koje se nalaze toliko duboko da ih individualna
svest ne može prepoznati ili kontrolisati. U traganju za emocional
nom potporom patrijarhata, psihoanalitičke feministkinje identi-
fikovale su, kao jedno moguće objašnjenje muške dominacije nad
ženama, socio-emocionalno okruženje u kome se uobličuje i izgra
đuje ličnost deteta.
Psihoanalitički feminizam usredsređuje se na dva faze razvo
ja u ranom detinjstvu:
(1) pretpostavku da ljudska bića sazrevaju tako što uče da
postižu ravnotežu u nerešivoj tenziji između želje za slo
bodom delanja (individuacija) i želje za potvrdom od
strane drugog (priznanje);
(2) činjenicu da u svim društvima novorođenčad i deca pro
življavaju najraniji i najkritičniji razvoj u bliskoj, nepre
kidnoj i intimnoj vezi sa ženom - majkom ili majčinom
zamenom.
U periodu novorođenčeta i ranog detinjstva, pojedincima
u dugom vremenskom periodu nedostaje moć govora, upotreba
jezika i iskustva razumevanja. U tom dobu, ljudi prolaze kroz
najranije faze razvoja ličnosti koje karakteriše neprekidna turbu
lencija primitivnih emocija: straha, ljubavi, mržnje, zadovoljstva,
besa, gubitka i želje. Emocionalne posledice tih ranih iskustava
zadržavaju se trajno u ljudima kao potentna, ali obično nesvesna
sećanja na osećanja (feelings memories). U tom iskustvenom re-
ziduumu, od suštinske važnosti je skup duboko ambivalentnih
osećaja o ženi/majci/starateljki: potreba, zavisnost, ljubav, pose-
sivnost, ali i strah i bes zbog njene sposobnosti da nas spreči u
onome što želimo. Veza dece s ocem/muškarcem tek je povreme
na, od manjeg značaja i emocionalno slabija.
Muško dete, koje od samog početka odrasta u kulturi koja po
zitivno vrednuje muškost a ne ceni ženskost, postaje sve više svesno
sopstvenog muškog identiteta i pokušava da postigne nespretno
brzo odvajanje identiteta od žene/majke. Ta kulturno indukovana

razdvojenost nije samo nepotpuna, već je i destruktivna po svojim
posledicama. U zrelom periodu, emocionalno naslede iz ranog de-
tinjstva podstiče muškarčevu potragu za sopstvenom ženom koja
udovoljava njegovim emocionalnim potrebama, ali je ipak zavisna
od njega i podvrgava se njegovoj kontroli: drugim recima, on oseća
nagon za dominacijom i teško prihvata uzajamnu ravnopravnost.
Žensko dete, koje gaji ista osećanja prema majci/ženi, ot
kriva sopstveni ženski identitet u kulturi koja ne ceni žene. Ono
odrasta sa pomešanim pozitivnim i negativnim osećanjima o sa
moj sebi i ženi/majci. U toj ambivalenciji, žena rasipa veliki deo
potencijala koji bi mogla da iskoristi da pruži otpor svojoj druš
tvenoj podređenosti. Ona pokušava da reši svoje emocionalno
nasleđe iz detinjstva u zrelom dobu, naglašavajući svoje sposob
nosti za sticanje priznanja. S muškarcima, to se dešava na jedan
potčinjen način u prilikama seksualne privlačnosti, dok se sa že
nama to dešava prilikom održavanja srodnih odnosa i prijatelj
stava. Umesto da traži supstitut za majku, ona, postajući majka,
obnavlja vezu u kojoj se nalazila kao novorođenče.
Psihoanalitičke feminističke teorije proširile su analizu s in
dividualne ličnosti na zapadnu kulturu. One dovode u pitanje
gledišta zapadne nauke koja insistiraju na razdvojenosti čoveka
i prirode, muškarcu kao gospodaru prirode, i naučnom metodu
koji se izvodi iz takvih gledišta i tvrdi da je objektivna istina mo
guća. Reinterpretiraj ući ta gledišta one tvrde da muški preindivi-
dualizovani ego projektuje na kulturu svoju želju za dominacijom
i svoj strah od intersubjektivnog priznanja. Motivi u popularnoj
kulturi koji se često sreću u filmovima, romanima, TV serijama
itd. - slika muškarca koji obavezno dominira nad ženom - u in
terpretaciji psihoanalitičkih teoretičarki tumače se kao znak slo
ma tenzije između potrebe za individualizacijom i potrebe za pri
znanjem. Kada taj slom, u kulturi ili u ličnosti, dosegne dovoljno
ozbiljne razmere, nastaju dve patologije: preindividualizovani
dominantni muškarac, koji priznaje drugoga samo ukoliko može
da ga kontroliše, i podindividualizovana, podređena žena, koja se
odriče svoje slobode i pronalazi identitet samo u tome da bude
ogledalo dominantnog muškarca.
Psihoanalitičke feministkinje, prema tome, objašnjavaju ugnje

tavanje žena kroz muškarčevu duboku emocionalnu potrebu da
kontroliše ženu, nagon koji proističe iz skoro univerzalne muške
neuroze ukorenjene u strahu od smrti i ambivalenciji prema maj
ci koja ga je podigla. Žene, na drugoj strani, ili ne pate od te ne
uroze ili su podložne nekim drugim komplementarnim vrstama
neuroza. U svakom slučaju, njima nedostaje psihički ekvivalen
tan izvor energije koji je neophodan da bi se oduprle dominaciji.
Postoji dosta dokaza iz kliničke psihijatrije kojima se može podr
žati argument da su te neuroze zapravo široko rasprostranjene u
zapadnom društvu. Ali te teorije, želeći da u direktnu vezu dove
du univerzalne ljudske emocije i univerzalno ugnjetavanje žena,
ne uspevaju da objasne posrednički društveni aranžman koji po
vezuje emocije sa ugnjetavanjem. Osim toga, one ne uspevaju da
objasne moguće razlike u emocijama, društvenim aranžmanima
ili obrascima ugnjetavanja. Nekoliko teoretičarki raspravljalo je
o nepriznatim etničkim, klasnim i nacionalnim pretpostavkama
u tim teorijama - njihovim generalizacijama koje su izvedene iz
iskustva belih ljudi, pripadnika gornje srednje klase i severnoa-
tlantske porodice. Osim toga, a delimično i zbog tih propusta,
psihoanalitičke feminističke teorije nemaju mnogo šta da predlo
že što bi moglo da se upotrebi za društvene promene, osim mož
da to da je neophodno da restrukturiramo naš način odgajanja
dece i započnemo masovno psihoanalitičko preispitivanje našeg
shvatanja smrti. Te teorije nam omogućavaju neke provokativne
uvide i produbljuju naše razumevanje korena rodne represije. Ali
one zahtevaju mnogo razrađeniju teoriju o sociološkim činioci
ma i strategijama promene.
Radikalni feminizam se zasniva na dva emocionalno utemelje
na središnja uverenja: (1) da žene imaju apsolutnu pozitivnu vred-
nost kao takve, što je uverenje koje se suprotstavlja onome što one
nazivaju univerzalnim obezvređivanjem žena; i (2) da su žene svuda
nasilno ugnjetavane sistemom patrijarhata. U tom strastvenom spo
ju ljubavi i mržnje, radikalne feministkinje liče na neke militantnije
Radikalni feminizam — teorija društvene organizacije, rodnog ugnjetavanja i
strategija promene društva, koja afirmiše pozitivnu vrednost žene kao
takve i tvrdi da su žene u svim društvima nasilno ugnjetavane.
rasne i etničke grupe poput Afroamerikanaca koji se za svoja prava

bore pod sloganom „crno je lepo" ili Jevreje koji detaljno svedoče o
svojim iskustvima iz holokausta. Nadograđujući se na ta osnovna
uverenja, radikalne feministkinje razrađuju teoriju društvene orga
nizacije, rodnog ugnjetavanja i strategije promene društva.
Radikalne feministkinje u svakoj ustanovi i u osnovnim
strukturama društva - heteroseksualnosti, klasi, kasti, rasi, etni
ci tetu, starosnom dobu i rodu - vide sistem ugnjetavanja u kome
neki ljudi dominiraju drugim ljudima. Od svih tih sistema do
minacije i podređenosti, najosnovnija struktura ugnjetavanja na
lazi se u rodu, tj. u sistemu patrijarhata. Ne samo da patrijarhat
istorijski predstavlja prvu strukturu dominacije i podređivanja,
već on nastavlja da postoji kao najsveobuvatniji i najpostojani
ji sistem nejednakosti, odnosno kao osnovni društveni model
dominacije. Kroz učešće u patrijarhatu muškarci uče kako da
potcenjuju druga ljudska bića, kako da na njih gledaju kao na
neljude i kako da ih kontrolišu. Unutar patrijarhata muškarci
posmatraju kako stariji potčinjavaju žene, a žene uče kako da
igraju ulogu potčinjenih. Patrijarhat neprekidno stvara krivicu i
represiju, sadizam i mazohizam, manipulaciju i obmanu. Sve to
navodi muškarce i žene ka ostalim oblicima tiranije. Patrijarhat
je za radikalne feministkinje najmanje uočljiva, ali najznačajnija
struktura društvene nejednakosti.
Slika patrijarhata kao nasilja koje upražnjavaju muškarci i
muške organizacije nad ženama od suštinske je važnosti za ra
dikalne feministkinje. Nasilje ne mora uvek da poprimi oblik
otvorenog fizičkog zlostavljanja, niti mora uvek da bude nemilo
srdno i okrutno. Ono može biti prikriveno u složenijim radnja
ma koje, u osnovi, predstavljaju oblike eksploatacije i kontrole.
U njih mogu da se ubroje:
• standardi mode i lepote;
• tiranski ideali majčinstva, monogamije, čednosti i hete
roseksualnosti;
• seksualno uznemiravanje na radnom mestu;
• praksa ginekologije, akušerstva i psihoterapije;
• neplaćen zaglupljujući rad u domaćinstvu i slabo plaćen
ili neplaćen rad na radnom mestu.
316 D Z O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Nasilje postoji kada god jedna grupa, u sopstvenom intere

su, kontroliše životne šanse, okolinu, delanje i percepciju druge
grupe. To je upravo ono što muškarci rade ženama.
Međutim, tema nasilja kao otvorenog fizičkog zlostavljanja
leži u samoj srži radikalno feminističkog povezivanja patrijarhata
sa nasiljem. U njega spadaju: silovanje, seksualno zlostavljanje,
prisilna prostitucija, zloupotreba žene u braku, incest, seksualna
zloupotreba dece, histerektomija (odstranjivanje materice hirur-
škim putem) i druge vrste hirurgije, sadizam u pornografiji, isto-
rijske i kulturne prakse paljenja veštica, kamenovanje preljubnica
do smrti, suđenja lezbejkama, ubijanje ženske dece po rođenju
(u Kini i Indiji), vezivanje ženskih stopala (u Kini), zlostavljanje
udovica i genitalno sakaćenje (u nekim afričkim plemenima).
Patrijarhat postoji kao skoro univerzalan društveni oblik
zbog toga što su muškarci u poziciji da upravljaju najvažnijiim re
sursom moći, fizičkom silom, da bi uspostavili kontrolu. Jednom
kada se patrijarhat uspostavi, moguće je upotrebiti druge resurse
moći - ekonomske, ideološke, pravne i emocionalne - da bi se
on održao. Ali fizičko nasilje uvek ostaje njegova osnova, kako
u ličnim, tako i u grupnim odnosima. Nasilje se koristi da bi se
patrijarhat zaštitio od ženskog pojedinačnog i kolektivnog otpo
ra. Muškarci stvaraju i održavaju patrijarhat ne samo zbog toga
što imaju resurse da to urade, već i zbog toga što imaju realan
interes da žene nateraju da im služe kao poslušna oruđa. Zene
predstavljaju jedinstveno efikasno sredstvo kojim se zadovoljava
muška seksualna želja. Njihova tela, koja su od presudne važnosti
za rađanje dece zadovoljavaju i praktične i, kako su psihoanaliti
čari pokazali, neurotične potrebe muškaraca. Zene su upotrebljiva
radna snaga. One se takođe mogu posmatrati kao simbolički znaci
muškog statusa i moći. Kao pažljivo kontrolisani saputnici, kako
deteta tako i odraslog muškarca, žene u životu muškarca igraju
ulogu saosećajnih partnera, predstavljaju izvor emocionalne po
drške, i osnažuju njegovo uverenje da predstavlja središnju druš
tvenu figuru. Da bi žene mogle da obavljaju te korisne funkcije,
muškarci neprekidno moraju da ih drže pod kontrolom. Različite
društvene okolnosti daju različit rang tim funkcijama i, shodno
tome, vode do kulturnih varijacija u obrazovanju patrijarhata.
Radikalne feministkinje nam nude objašnjenje univerzalnog rod

nog ugnjetavanja, ali i model za razumevanje kulturnih varijacija
unutar tog sistema represije.
Kako se patrijarhat može poraziti? Radikalke smatraju da
njegovo rušenje mora početi promenom ženske svesti. Svaka
žena mora najpre da spozna sopstvenu vrednost i snagu, a potom
odbaci patrijarhalne pritiske koji od nje zahtevaju da bude slaba,
zavisna i pristane na drugorazrednu i podređenu ulogu. Radi
kalne feministkinje zahtevaju od žena da zajedno sa drugim že
nama, bez obzira na razlike među njima, rade na uspostavljanju
široko utemeljenog sestrinstva poverenja, podrške, uvažavanja
i uzajamne odbrane. Kada nastane takva vrsta sestrinstva, biće
moguće dve strategije: (a) kritička konfrontacija sa svim aspek
tima patrijarhalne dominacije; (b) određeni stepen separatizma
koji se može ostvariti povlačenjem žena u oblasti koje same kon-
trolišu - domaćinstvo, zajednicu, centre umetničke kreativnosti
i lezbejske ljubavne odnose. Lezbejski feminizam, kao jedna od
najsnažnijih struja unutar radikalnog feminizma, počiva na uve-
renju da erotski i emocionalni odnosi s drugom ženom predstav
ljaju vrstu otpora patrijarhalnoj dominaciji.
Kakvu ocenu da damo radikalnom feminizmu? Emocional
no gledano, svako od nas će na to odgovoriti u skladu sa stepe-
nom svog ličnog radikalizma. Neki će smatrati da je on previše
kritičan, a drugi da je sasvim ubedljiv. Ali ako pokušamo da ga
teoretski ocenimo, trebalo bi da primetimo da radikalni femini
zam uključuje argumente socijalističkih i psihoanalitičkih femi
nistkinja o razlozima za podređenost žena, a da se, uprkos tome,
kreće van tih teorija.
Radikalne feministkinje su, osim toga, obavile značajno
istraživanje da bi podržale svoju tezu po kojoj je patrijarhat u
krajnjoj liniji utemeljen u praksi nasilja nad ženama. One ima
ju razuman, iako nedovršen, program promena. Najviše su kri-
tikovane zbog toga što su isključivo orijentisane na patrijarhat.
Ta orijentacija, čini se, pojednostavljuje realnost društvene orga
nizacije i društvene nejednakosti, te problemu promene društve
ne strukture prilazi na pomalo nerealističan način.
Strukturalno ugnjetavanje
Teorije strukturalnog ugnjetavanja, kao i teorije rodnog
ugnjetavanja, prihvataju tezu po kojoj ugnjetavanje proizilazi iz či
njenice da neke društvene grupe izvlače direktnu korist iz kontro
le, korišćenja, potčinjavanja i ugnjetavanja drugih društvenih gru
pa. Te teorije analiziraju način na koji se interesi za dominacijom
ostvaruju kroz mehanizme društvene strukture, to jest kroz stalno
ponavljajuću i rutinizovanu društvenu interakciju. Teorije struktu
ralnog ugnjetavanja smatraju da su te interakcije istorijske (nastale
tokom vremena) i uvek zasnovane na odnosima moći. One istra
žuju strukture patrijarhata, kapitalizma, rasizma, heteroseksizma,
tvrdeći da su dominacija i iskustvo ugnjetavanja proizvod interak
cije tih struktura, to jest načina na koji one uzajamno osnažuju
jedna drugu. Teoretičarke strukturalnog ugnjetavanja ne poriču
dejstvenost onih koji su na vlasti, već istražuju na koji način je ta
dejstvenost proizvod strukturalnih odnosa. U ovom odeljku izlo-
žićemo dve teorije strukturalnog ugnjetavanja: socijalistički femi
nizam i teoriju intersekcionalnosti (ukrštanja).
Socijalistički feminizam. Teorijski projekat socijalističkog
feminizma razvija se oko tri cilja. Socijalističke feministkinje kri-
tikuju zasebne, a ipak međusobno povezane, tipove ugnjetavanja;
jedan koji proizilazi iz strukture patrijarhata i drugi koji proizi
lazi iz strukture kapitalizma. Razume se, ta kritika razvijena je sa
stanovišta iskustva žene. Kritikujući ugnjetavanje, socijalističke
feministkinje razvile su metod socijalne analize koji je proistekao
iz proširenog razumevanja marksističkog istorijskog materijaliz
ma. Taj prošireni metod naglašava značaj ideja za determinisa-
nost ljudskih radnji. Socijalističke feministkinje pokušavaju da
spoje ono što smatraju najvrednijim tradicijama feminističke te
orije - marksističku i radikalnu feminističku misao.
Radikalni feminizam, kako je prethodno pokazano, predstav
lja kritiku patrijarhata. Marksistički feminizam sledi marksističku
kritiku kapitalizma koja kritikuje klasno ugnjetavanje. Kada su
Marks (vidi glavu 2) i Engels u svom poznatom delu Poreklo po
rodice, privatne svojine i države pisali o rodnom ugnjetavanju, oni
su tvrdili da se poreklo patrijarhata nalazi u nastanku svojinskih
odnosa. Umesto (problematične) marksističke analize po kojoj se
patrijarhat nalazi u funkciji ekonomskih odnosa, socijalističke fe

ministkinje prihvataju radikalni feministički argument po kome
patrijarhat, iako u interakciji s ekonomskim uslovima, predstavlja
nezavisnu strukturu unutar sistema ugnjetavanja.
Socijalistički feminizam pokušava da spoji to dvostruko
znanje - znanje o ugnjetavanju pod kapitalističkim sistemom i
znanje o ugnjetavanju pod sistemom patrijarhata - u jedinstve
no objašnjenje svakog oblika društvenog ugnjetavanja. Kon
cept koji objedinjuje te dve vrste ugnjetavanja naziva se kapi
talistički patrijarhat. Ali koncept koji se možda još šire koristi
jeste dominacija (onako kako je ona definisana u prethodnim
odeljcima). Socijalističke feministkinje nude sledeću definici
ju ugnjetavanja: ugnjetavanje predstavlja strukturalni odnos
moći u kome jedna velika društvena grupa dominira drugom.
Ta struktura dominacije utiče na dejstvenost {agency), ali je ta-
kode proizvedena dejstvenošću, to jest namernim i svesnim de-
lanjem pojedinaca. Žene su od suštinske važnosti za socijalistički
feminizam na dva načina. Prvo, kao i kod ostalih oblika femi
nizma, ugnjetavanje žena ostaje primarna tema analize. Drugo,
položaj žena i njihovo iskustvo u društvu služi kao stanovište sa
kojeg se razmišlja o sistemu dominacije u svim njegovim oblici
ma. Međutim, u krajnjoj liniji, te teorije se bave svim mogućim
oblicima ugnjetavanja, bez obzira na to da li se ono vrši nad
ženama ili muškarcima. One takode istražuju kako neke žene,
koje su i same ugnjetavane, mogu aktivno da učestvuju u siste
mu ugnjetavanja drugih žena, kao na primer pripadnice privi-
legove klase u američkom društvu koje ugnjetavaju siromašne
žene. Uistinu, jedna od strategija svih socijalističkih feministki
nja jeste suprotstavljanje predrasudama i ugnjetavajućim prak
sama unutar same zajednice žena.
Usmerenost na kapitalistički patrijarhat i dominaciju proi
zilazi iz činjenice da su socijalističke feministkinje, eksplicitno ili
implicitno, privržene istorijskom materijalizmu kao analitičkoj
Socijalistički feminizam - pokušaj da se stvori teorija koja se usredsreduje na
ulogu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju širih struktura koje ugnje
tavaju žene.
Kapitalistički patrijarhat - koncept po kome je ugnjetavanje žena proizvod
zajedničkog dejstva kapitalizma i patrijarhata.
strategiji. Istorijski materijalizam, kao osnovni princip marksi

stičke društvene teorije, podrazumeva:
• da su materijalni uslovi ljudskog života, uključujući aktiv
nosti i odnose koji proizvode te uslove, ključni faktori koji
određuju ljudsko iskustvo, ličnost, ideje i društvene odnose;
• da se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike
koja je za njih karakteristična;
• da se istorija svodi na promene u materijalnim uslovima
života društvenih grupa.
Istorijski materijalisti smatraju da bilo koji pokušaj društve
ne analize mora da prati istorijski konkretne detalje koji definišu
materijalne uslove života društvenih grupa i da otkrije vezu iz
među tih uslova i iskustava, ličnosti, događaja, ideja i društvenih
struktura koje su karakteristične za tu grupu. Povezujući istorij
ski materijalizam i usredsređenost na sistem dominacije, socija
lističke feministkinje pokušavaju da ostvare svoj teoretski cilj i
zasnuju teoriju koja istražuje dominaciju kao najrašireniji druš
tveni poredak, a ipak ostaje čvrsto privržena preciznoj, istorijski
konkretnoj analizi materijalnih i društvenih uslova koji uobliča-
vaju zasebne kontekste dominacije.
Ali, u upotrebi principa istorijskog materijalizma, socijali
stičke feministkinje prevazilaze marksizam na tri ključna načina.
Prvo, one proširuju značenje koncepta „materijalnih uslova
ljudskog života". Marksisti obično pod ovim konceptom podrazu-
mevaju ekonomsku dinamiku društva, posebno načine na koje se
različita dobra proizvode i razmenjuju na tržištu. U tim različitim
eksploatišućim aranžmanima, koji neke čine bogatima, a neke si
romašnima, oni vide korene klasne nejednakosti i klasnog suko
ba. Socijalistička feministička analiza prihvata značaj ekonomske
dinamike, ali veliki značaj pridaje i drugim uslovima koji stvaraju
Istorijski materijalizam - marksističko shvatanje po kome su materijalni uslovi
ljudskog života, uključujući aktivnosti i odnose koji proizvode te uslove,
ključni faktori koji determinišu ljudsko iskustvo, ličnost, ideje i društvene
odnose; po kome se ti uslovi menjaju tokom vremena usled dinamike koja
je za njih karakteristična; i po kome se istorija svodi na promene u materi
jalnim uslovima života društvenih grupa i s njima povezanim promenama
u ljudskom iskustvu, ličnostima, idejama i društvenim odnosima.
i održavaju društveni život: ljudskom telu i njegovoj seksualnosti i

neophodnosti u razmnožavanju i podizanju dece; održavanju do
maćinstva kroz neplaćeni i nevidljivi skup kućnih poslova; emo
cionalnoj podršci; i proizvodnji znanja. U svim tim aktivnostima
koje održavaju život, eksploatišući poredak radi za jedne a osiro
mašuje druge. Ta redefinicija koncepta materijalnih uslova modi-
fikuje marksističku pretpostavku po kojoj su ljudska bića proizvo
đači dobara, u novu po kojoj su ljudska bića ona koja stvaraju, ali
i ona koja održavaju sve oblike ljudskog života.
Drugo, socijalistički feminizam naglašava ulogu ideja, koje
su za marksiste izvedenica iz ekonomskog života. Naglasak na
idejama uključuje svest, motivaciju, misao, socijalnu definiciju
situacije, znanje, tekstove, ideologiju, volju za delanjem u sop-
stvenom interesu ili prihvatanje interesa drugog. Za socijalistič
ke feministkinje, svi ti faktori duboko pogađaju ljudsku ličnost,
ljudsko delanje i strukture dominacije koje se ostvaruju kroz to
delanje. Te ideje su proizvod društvenih struktura i neraskidivo
su povezane s njima. Osim toga, one su isto tako složene i moć
ne kao i strukture koje proizvode ekonomska dobra. Unutar svih
tih struktura, takođe, eksploatatorski poredak obogaćuje i osna
žuje jedne, a osiromašuje i imobiliše druge.
Treće, socijalistički feminizam se ne bavi isključivo kla
snim nejednakostima, već složenim spletom čitavog niza razli
čitih društvenih nejednakosti. Socijalistički feminizam smatra
da društvena organizacija predstavlja sistem u kojem se javne
strukture privrede, političkog sistema i ideologije nalaze u inte
rakciji s intimnim, privatnim procesima ljudske reprodukcije,
porodičnog života, seksualnosti i subjektivnosti čiji je proizvod
održanje složenog sistema dominacije. Način na koji taj sistem
funkcioniše može se uočiti u opstajućim i bezličnim društvenim
obrascima, kao i u nekim raznovrsnijim, suptilnim interperso-
nalnim odnosima. Da bi analizirale taj sistem, socijalističke fe
ministkinje kreću se između istraživanja velikih sistema domina
cije i situaciono specifičnih, detaljnijih istraživanja svakodnevnih
iskustava ugnjetavanih ljudi.
Knjiga Belo venčanje, koju je napisala Kris Ingram i koja
predstavlja savremeno klasično delo socijalističkog feminizma,
istražuje kako se kapitalizam, patrijarhat i rasizam očituju u usta

novi venčanja, koje predstavlja obaveznu i veoma skupu javnu
ceremoniju koje obeležava privatne namere dvoje ljudi. Ingram
pokazuje značaj venčanja za kapitalizam pozivajući se na čisto
flnansijske podatke - to je industrija od milijardu dolara, a deo
tog profita potiče od eksploatacije radnika širom sveta - rudara
koji kopaju dijamante u Africi, radnika koji rade na letovalištima
u kojima se provodi medeni mesec na Karibima, krojača venča-
nica u Jugoistočnoj Aziji itd. Ona tvrdi da kapitalizam neprekid
no prodaje imidž (sliku) fantazije o venčanju kroz igračke, filmo
ve, televizijske serije i ženske magazine. Ingram takode pokazuje
kako je ta ideološka potka duboko ukorenjena u sistem patri
jarhata. Ritual belog venčanja postao je sveta ceremonija onoga
što je Edrijen Rič ranije nazvala „obavezna heteroseksualnost",
a Ingram „heteronormativnost".
Heteronormativnost je snažno kolektivno uverenje da po
treba odraslih ljudi za porodicom, sigurnošću i intimnošću može
da se zadovolji jedino u odnosu između muškarca i žene, tj. iz
među dvoje ljudi koji unutar rodno stratifikovanog patrijarha
ta imaju nejednaku moć, prava i status. Ingram pokazuje kako
mlade i njihove porodice pasionirano žude za belim venčanjem
zbog toga što ono kodira „heteroseksualni imidž": viziju snova
romantične ljubavi između muškarca i žene koja prikriva i bri
še iz svesti sve znanje o radu koji je neophodan da bi se održao
odnos između nejednakih, rizik odsustva komunikacije i, napo-
sletku, rizik razvoda. Kada ljudima kažete, kao što se često go
vori ženama, da je njihovo venčanje „najlepši dan u njihovom
životu", to je isto kao da ste rekli da smisao njihovog postojanja
kao ljudskih bića nije u tome da postignu neki cilj u životu, već
u tome da ih neko odabere kao predmet želje.
Socijalističke feministkinje imaju predloge kako da se prome-
ni struktura patrijarhata. One zahtevaju globalnu solidarnost među
ženama u borbi protiv načina na koji kapitalizam zloupotrebljava
Heteronormativnost - snažno kolektivno uverenje da potreba odraslih ljudi
za porodicom, sigurnošću i intimnošću može da se zadovolji jedino u
odnosu između muškarca i žene, tj. između dvoje ljudi koji unutar rod
no stratifikovanog patrijarhata imaju nejednaku moć, prava i status.
njihov život, život njihovih zajednica i čovekove okoline. Fe

ministkinje upozoravaju feminističke zajednice na opasnosti od
kooptacije u redove privilegovane inteligencije koja opslužuje
kapitalistički interes. Njihova glavna aktivistička ideja jeste da
mobilišu ljude da koriste državu kao sredstvo za efektivnu re
distribuciju društvenih resursa što bi omogućilo zaštitu žena
putem javnih službi kao što su besplatno obrazovanje, zdrav
stvena zaštita, transport, briga za decu i obezbedivanje mesta za
stanovanje. One se takođe zalažu za progresivnu poresku stopu
koja smanjuje velike disparitete u dohocima između bogatih i
siromašnih. Konačno, socijalističke feministkinje žele da država
garantuje minimalnu nadnicu svim članovima zajednice. One
veruju da će ta mobilizacija biti efikasna samo ako ljudi posta
nu svesni svojih životnih uslova, životnih uslova drugih i potom
počnu da brinu o njima. Dužnost feminističke socijalne nauč
nice je da svima pokaže na koji način materijalne nejednakosti
utiču na ljudske živote.
Patriša HilKolins
Biografska skica
Patriša Kolins piše o tome kako je njeno iskustvo obrazovnog

uspeha prolazilo kroz razna kontraisku-
stva. Prvo, ona je bila Afroamerikanka,
žena, osoba koja je potekla iz radničke
porodice i koja je prošla kroz različite ži
votne situacije. U tim situacijama, drugi
su je po pravilu prosuđivali kao manje
vrednu od onih koji su došli iz drugači
jih društvenih slojeva. Kasnije je saznala
da obrazovni uspeh od nje zahteva da se
distancira od crne radničke zajednice iz
koje je potekla. To je kod nje stvorilo
tenziju zbog koje je izgubila glas.
Njen odgovor na tu tenziju bila je formulacija alternativnog ra-
zumevanja društvene teorije i alternativnog načina teoretisanja
uopšte. Taj projekat vodio ju je do otkrića teoretskog glasa
njene zajednice i pokušaja da ponovo povrati glas, smeštajući
324 DŽ0RD2 RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
ga u tu zajednicu. Pokušaj je kulminirao u knjizi pod nazivom

Crna feministička misao: znanje, svest i osnaženje (1990). Ta
antologijska knjiga predstavlja jedno od najpoznatijih dela fe
minističke i društvene teorije za koje je P. Kolins dobila nagra
du Džesi Bernard i nagradu Sesil Rajt Mils. Crna feministička
misao predstavlja društvenu teoriju kao razumevanje specifič
ne društvene grupe - crnih žena. U tu svrhu, P. Kolins koristi
širok dijapazon glasova — neke slavne, neke neznane. O n a izla
že društvenu teoriju koja artikuliše jedno grupno razumevanje
ugnjetavana putem ukrštanja rase, roda i klase — i njenu isto-
rijsku borbu protiv ugnjetavanja. U toj knjizi P. Kolins izlaže
posebnu epistemologiju (teoriju saznanja) po kojoj crne žene
procenjuju istinu i validnost. Ona takode ubedljivo pokazuje
da je feminističko epistemološku stanovište moguće.
Teorija intersekcionalnosti (ukrštanja) tvrdi da se žene

ugnjetavaju u različitim situacijama i u različitom stepenu in
tenziteta. Objašnjenje te varijacije (i to objašnjenje je centralni
predmet teorije intersekcionalnosti) jeste da su žene, bez obzira
na to što su sve potencijalno ugnjetavane zbog svog roda, ugnje
tavane na drugačiji način zbog različitih ukrštanja struktura
društvenih nejednakosti. Bele žene u Americi su, na primer, tr-
pele daleko manje od crnih žena. Osim toga, one su trpele kraće
od crnih žena. Strukture nejednakosti možemo da opišemo kao
vektore ugnjetavanja i privilegija (moguće je takođe upotrebiti
frazu koju koristi P. H. Kolins - „matrica dominacije"), koji ne
obuhvataju samo rod, već i klasu, rasu, globalni položaj, seksual
ni afinitet i starosno doba. Varijacija tih intersekcija kvalitativno
menja iskustvo žena, a ta promena, ta raznolikost, mora se uzeti
u obzir kada se teorijski raspravlja o iskustvu žena. Jedan od ar
gumenata teorije intersekcionalnosti jeste da se iskustvo ugnje
tavanja ne proizvodi isključivo snagom jednog vektora ili jedne
Teorija intersekcionalnosti - teorija koja smatra da su žene ugnjetavane u
različitim situacijama, različitim istorijskim periodima i u različitom
stepenu intenziteta.
Vektori ugnjetavanja i privilegija - različita presecanja brojnih struktura druš
tvene nejednakosti (kao što su: rod, klasa, rasa, globalni položaj, seksualni
afinitet i starosno doba) koja imaju za cilj da ugnjetavaju žene na drugači
ji način. Varijacija tih intersekcija kvalitativno menja iskustvo žena.
promenljive, već da to iskustvo može biti proizvod ukrštanja više

vektora. Na primer, neke žene su trpele samo zbog roda, neke
zbog roda i klasnog položaja, neke zbog roda, klasnog položaja
i rasne pripadnosti itd. Krenšo pokazuje da se crne žene veoma
često suočavaju s diskriminacijom prilikom zapošljavanja zbog
toga što su crne, ali da sudovi rutinski odbijaju da priznaju da
ta diskriminacija postoji - osim ukoliko se ne bi utvrdilo da se,
u stvari, radi o opštoj diskriminaciji, seksualnoj diskriminaciji
(čitaj „belih žena") ili rasnoj diskriminaciji (čitaj „crnih muška
raca"). Karakterišući te vrste diskriminacija kao vektore ugnjeta
vanja i privilegija, želimo da naglasimo najznačajnije doprinose
teorije intersekcionalnosti koja tvrdi da privilegije nekih muš
karaca i žena zavise od ugnjetavanja drugih muškaraca i žena.
Teorije intersekcionalnosti u svom srcu shvataju te nejednakosti
kao hijerarhijske strukture koje su utemeljene u nepravednim
odnosima moći. Tema nepravde ukazuje na konzistentan kritički
karakter ove teorije.
Teorija intersekcionalnosti tvrdi da postoji suštinska veza
između ideologije i moći koja omogućava dominantnim subjek
tima da kontrolišu podređene, stvarajući politički i društveni si
stem u kome razlika postaje konceptualno oruđe za pravdanje
sistema ugnjetavanja. U društvenoj praksi, dominantni koriste
razlike među ljudima da bi opravdali ugnjetavanje, transformi-
šući razlike u modele inferiornosti/superiornosti; socijalizaci
ja u ovakvom sistemu ne služi da bi se raznolikost shvatila kao
kulturno bogatstvo, već evaluativno - da bi stvorila koncepte
kojima je moguće deliti stvari na dobre i loše. Takve ideologije
delimično počivaju na onome što Odri Lord zove „mitska nor
ma" (u SAD to su primeri belog, mršavog, muškog i heterosek
sualnog) naspram koje ljudi ocenjuju druge i sebe. Ta norma
ne samo da omogućuje dominantnima da kontrolišu društvenu
proizvodnju (kako plaćenu tako i neplaćenu), već takođe postaje
deo individualnog subjektiviteta - internalizovanog odbacivanja
razlike, i odbacivanja i potcenjivanja drugih. Ona je takođe u
stanju da stvori kriterij ume unutar sopstvene grupe putem ko
jih je moguće isključiti, kazniti ili marginalizovati članove grupe.
Glorija Anzaldua opisuje ovu poslednju praksu kao stvaranje
drugog, tj čin definisanja na osnovu kojeg je moguće unutar po

dređene grupe zaključiti koji član grupe nije prihvatljiv, odnosno
koji član je „drugi". Nametanje takve definicije drugog, zaklju
čuje ona, uništava potencijal za stvaranje koalicija i otpora kojim
bi se takav sistem mogao srušiti.
Ispresecanost vektora ugnjetavanja i privilegija, stvara varija
cije kako u obliku, tako i u intenzitetu ljudskih iskustava ugnje
tavanja. Iskustvo ugnjetavanja je ono iskustvo koje definiše naš
položaj i naše ponašanje. Veliki deo pisanih radova i istraživanja
rađenih iz rakursa intersekcionalnosti predstavljaju konkretne
realnosti ljudskih života onako kako su one uobličene intersekci-
jom tih vektora. Intersekcije koje feministkinje najviše proučava
ju jesu intersekcije roda i rase, roda i klase, odnosno rase, roda i
klase. Ostale analize bave se rodom i starosnim dobom, rodom i
globalnim položajem, te rodnim i seksualnim preferencijama.
Reagujući na svoje materijalne okolnosti, žene stvaraju inter
pretacije i strategije za preživljavanje kojima je moguće odupreti
se nepravdi. Neke teoretičarke intersekcionalnosti imaju za cilj da
postanu glasnogovornice grupnog znanja koje je stvoreno u speci
fičnim životnim okolnostima, istorijskim presecanjem nejednako
sti, i da uobliče različite feminističke izraze tih znanja (kao što su
na primer, crna feministička misao ili čikana feminizam).
Teorija intersekcionalnosti kritikuje rane feminističke spise za
koje se smatra da odražavaju iskustvo i probleme belih feministki
nja, pripadnica privilegovane klase u zapadnim društvima. Neke
od tih kritika imaju svoje parnjake u postmodernističkim radovi
ma, ali taj paralelizam ne bi trebalo preuveličavati. Teorija inter
sekcionalnosti jedna je od najstarijih tradicija feminističke misli.
Ta kritika postavila je niz pitanja o tome šta podrazumevamo pod
kategorijama kao što su žene, rod, rasa i sestrinstvo. Ona se usred-
sredila na raznolikost iskustva u naizgled univerzalnim pojmovima
kao što su majčinstvo i porodica, a takođe je reinterpretirala teo
rijske radove među kojima je i sociološko-psihoanalitička studija
Stvaranje drugog - engleski, othering. Čin definisanja unutar podređene gru
pe kojim se određuje koji član grupe nije prihvatljiv, odnosno koji član
grupe je „drugi". Takvo definisanje uništava potencijal za stvaranje ko
alicija i otpora.
Nensi Čodorov. Ta kritika primorala je bele feministkinje, koje

„belo" razumeju kao konstrukciju, da repozicioniraju razumeva
nje belog. U toj rekonstrukciji bilo je neophodno da se pono
vo razmisli o načinima na koje biti beo rezultira u privilegij ama,
kao i o tome šta beli ljudi mogu aktivno da urade da bi smanjili
rasizam i kako mogu da doprinesu proizvodnji jedne inkluzivni-
je feminističke analize.
Proces teoretisanja, istraživanja i kritike doveo je teoriju in
tersekcionalnosti do jednog od centralnih pitanja s kojim se femi
nizam danas suočava: kako otvoriti prostor za analitički princip i
empirijsku činjenicu raznolikosti medu ženama (koja je proizašla
iz različitih iskustava), a u isto vreme se držati vrednosne i političke
pozicije po kojoj specifične grupe žena dele jedinstveno, posebno
stanovište? Objašnjavajući šta je stanovište, P. H. Kolins smatra da
ono predstavlja pogled na svet koji prihvataju grupe koje karakte-
riše heterogena bliskost {commonality). Tako P. H. Kolins zaklju
čuje da stanovište nije konstituisano iz nekog esencijalizma, već iz
prihvatanja činjenice da svi delimo istu sudbinu. Iako se vektori
ugnjetavanja i privilegija - rasa, klasa, rod, starosno doba, globalni
položaj i seksualni afinitet — presecaju u životima svih ljudi, te te
oretičarke tvrde da način na koji se oni presecaju znatno utiče na
stepen u kome se afirmiše zajedničko stanovište. Među činiocima
koji olakšavaju afirmaciju nalazi se postojanje (trajanje) grupe to
kom vremena, njeno shvatanje sopstvene istorije kao grupe, njen
položaj u relativno segregiranom prostoru i njen razvoj kao intra-
grupnog sistema društvene organizacije i znanja koje se koristi da
bi se pružio otpor ugnjetavanju. Ali grupno stanovište nije nikada
monolitno i nepropustljivo; sama činjenica da je grupa konstitui-
sana delovanjem vektora ukrštanja znači da članovi grupe mogu da
se pozicioniraju između različitih shvatanja sopstva. Članovi grupe
često se premeštaju iz domaćih grupa (u kojima su ponikli) u šire
društvo gde prolaze kroz iskustvo unutrašnjeg autsajdera. Osim
toga, domaća grupa nije otporna na prodiranje spoljašnjih ideja
Stanovište - perspektiva aktera uključenih u grupe koje su različito pozicioni-
rane unutar društvene strukture.
Unutrašnji autsajder - iskustvo koje doživljavaju članovi grupe prilikom sva
kog prelaska iz domaćih grupa u šire društvo.
i nije neizdiferencirana. Ona ima sopstvenu internu dinamiku

razlike i čak može biti konstituisana svojom egzistencijom na
onome što Anzaldua naziva kulturnim preklapanjem. Teorija
intersekcionalnosti upozorava da, iako je lako locirati iskustvo
intersekcije i stanovišta kod pojedinaca, taj redukcionizam može
biti teorijski i politički opasan, jer briše istorijske strukture ne
jednake moći koje su proizvele individualno iskustvo i skriva po
trebu za političkom promenom.
I teorija intersekcionalnosti ima neke predloge kako da se
promeni društvena struktura. Ona se okreće znanju ugnjetava
nih ljudi i njihovim principima vere i pravde. Teorija želi da ta
znanja prenese ostalim pripadnicima ugnjetavane zajednice koji
će ih iskoristiti za protest i promene. Jer samo unutar zajedni
ce moguće je održati veru u eventualni trijumf pravde - pravde
shvaćene ne u uskom smislu pravne racionalnosti, već kao refor
me društvenih ustanova i društvenih odnosa, principa pravičnog
i brige za sebe i druge.
Ključni koncept
Stanovište
Veliki deo feminističkih teorija počiva na ideji da ljudi svet oko

sebe posmatraju s nekog posebnog stanovišta u društvu, iz per
spektive aktera koji su različito pozicionirani unutar društvene
strukture. Kao rezultat toga, ono što svako vidi i zna uvek je
parcijalno i zasnovano na nekom posebnom interesu, a nikada
ne može biti potpuno i objektivno. Znanje je proizvedeno unu
tar grupa; ono se razlikuje od grupe do grupe. Ono se ponekad
razlikuje i medu članovima unutar jedne iste grupe. To znanje
uvek je pod uticajem odnosa moći — bez obzira na to da li je
formulisano sa stanovišta dominantne ili podređene grupe.
Stanovište predstavlja početak feminističke sociološke teori
je. Razlog što feministkinje pokušavaju da opišu, analiziraju
i promene svet sa stanovišta žene jeste i taj što, radeći iz ugla
ženske podređene pozicije u društvenim odnosima, femini
stičke sociološke teoretičarke uviđaju da je znanje deo sistema
moći koji upravlja proizvodnjom znanja, ali koji, osim toga,
takođe upravlja proizvodnjom svega u društvu. Feministička

sociološka teorija pokušava da promeni balans moći unutar
sociološkog diskursa i unutar socijalne teorije, uspostavljajući
stanovište žena kao jedno od mogućih stanovišta unutar kojeg
se može konstruisati društveno znanje.
U pokušaju da stvore sociološku teoriju sa ženskog stanovišta, fe-
ministikinje moraju da ustanove i analiziraju ono što konstituiše
žensko stanovišta. Stanovište je proizvod socijalnog kolektiviteta
čiji pripadnici dele zajedničku istoriju i zajedničke okolnosti, na
osnovu kojih mogu da razviju zajedničko znanje o društvenim
odnosima. Svim ženama u patrijarhatu bio je dodeljen zadatak
društvene reprodukcije (rađanje i podizanje dece, održavanje
domaćinstva, spremanje hrane, briga za stare, bolesne i zavisne,
te emocionalna i seksualna usluga). Taj rad za koji nikada nisu
primile materijalnu naknadu, feministkinje smatraju eksploa
tacijom. Taj zajednički i istorijski odnos i spona sa socijalnom
reprodukcijom u okolnostima podređenosti, predstavlja osnovu
feminističkog zahteva koji je utemeljen u ženskom stanovištu.
Ali isprecesanost rodnih nejednakosti s rasnim, klasnim, geoso-
cijalnim i nejednakostima koje su utemeljene u seksualnosti i
starosnom dobu, proizvodi složen sistem nejednako osnaženih
stanovišta društvenih grupa koje se nalaze u neprekidno pro-
menljivim odnosima saradnje i sukoba. Ta presecanja sada su
integralni deo feminističke teorije i analize ženskog stanovišta.
KA FEMINISTIČKOJ SOCIOLOŠKOJ TEORIJI

Upotrebljavajući celokupnu feminističku argumentaciju
koja je dovde izložena, feminističke sociološkinje počele su da
stvaraju opštu teoriju koja usmerava pažnju na ključne teme
koje su karakteristične za sve sociološke teorije: odnos između
društvene strukture i pojedinačnog delanja (dejstvenosti), odnos
između makrosocijalnog i mikrosocijalnog, prirodu moći, uzro
ke nejednakosti i uzroke promene.
Feministička sociološka teorija vidi pojedince kao aktere koji
žive i deluju unutar složenog polja moći koje ih determiniše i u
kome se njihova dejstvenost reprodukuje i osporava. Društveni
život predstavljen je kao niz neprekidnih činova ugnjetavanja.
Ugnjetavanje obavljaju pojedinci tj. akteri koji se, čak i ako uspe
mo da objasnimo društvene strukture koje predstavljaju strukturne
okvire unutar kojih se ti činovi odigravaju (tj. kada bismo prihva
tili da ponašanje pojedinaca u velikoj meri zavisi od društvenih
struktura koje deluju „prisilno i eksterno"), ne mogu osloboditi
odgovornosti za reprodukciju sistema dominacije. Društveni ži
vot takode može da se razume kao neprekidan niz pojedinačnih i
grupnih reakcija na ugnjetavanje. Te reakcije obuhvataju borbu,
osporavanje, svedočenje, diverziju, pobunu, otpor, itd. To nazi
vamo politikom otpora kojim se pojedinci i kolektivi suprotstav
ljaju strukturama i akterima dominacije. Za ovu politiku suprot
stavljanja od velikog značaja je postojanje i opstanak grupnih
stanovišta. Ona predstavljaju načine razumevanja društva koja
se razvijaju iz društvenih struktura i koja služe kao motivacija
za individualnu i grupnu reprodukciju dominacije ili otpor do
minaciji. Nasuprot strukturalnim deterministima koji tvrde da
su stanovišta proizvod društvenih struktura, feministička analiza
tvrdi da su žene sposobne da se odupru strukturnim silama i iz
bore bolji položaj u društvu, čak i u okolnostima najbrutalnijeg
ugnjetavanja. Feministička analiza smatra da je strukture domi
nacije moguće pobediti ako se reaguje emocionalno, to jest ako
se emocije (kao što je bes) transformišu u konstruktivnu snagu.
Emocionalna reakcija besa - i voljnost da se bes transformiše u
poziciju s koje se može boriti protiv nepravde — ne može da se
objasni strukturama ugnjetavanja koje ga proizvode. Feministki
nje se ovde na najdirektniji način uključuju u teoretske rasprave
o strukturi i dejstvenosti (glava 7).
Feminističke teorije su takođe razvile čitav novi Vokabular
da bi opisale realnost makroodnosa i mikroodnosa. Doroti Smit
je uvela koncept odnosa vladanja; uopštenog, anonimnog, bez
ličnog teksta; i lokalnih aktuelnosti proživljenog iskustva.
1. Odnosi vladanja odnose se na složene, nemonolitne ali
povezane društvene aktivnosti kojima je moguće kontro-
lisati društvenu proizvodnju.
Odnosi vladanja — složene, nemonolitne ali povezane društvene aktivnosti
kojima je moguće kontrolisati društvenu proizvodnju.
2. Ljudska društvena proizvodnja mora po sopstvenoj ma

terijalnoj prirodi da se desi u nekom trenutku u lokalnoj
realnosti proživljenog iskustva, tj. na mestima gde neke
realne ličnosti sede dok pišu ili čitaju knjigu (sade voće i
povrće ili proizvode odeću).
3. Odnosi vladanja u kasnom kapitalističkom patrijarhatu
manifestuju se kroz tekstove koje karakteristiše anoni
mnost, opštost i autoritet. Ti tekstovi su tako napisani da
realno životno, pojedinačno i individualizovano iskustvo
obrazuju i prevode u jezičku formu koja je prihvatljiva
odnosima vladanja. Taj kriterij um prihvatljivosti zado
voljen je kada tekst nametne definiciju situacije. Sadr
žaj teksta može se kretati od ugovora preko policijskih
izveštaja, uverenja o završenom školovanju sve do lekar-
skih izveštaja. Oni svuda menjaju materijalnu realnost,
reinterpretirajući ono što se desilo, determinišući ono
šta je moguće. Recimo, u pokušaju da bude deo odno
sa vladanja, čak i na lokalnom nivou, neki pojedinac
(kao što je student koji se prijavljuje za letnji posao u re
storanu koji poseduje porodični prijatelj) uskoro shvata
da mora da ispuni neki tekst (na primer, poresku prijavu
za posao) koji nije propisao poslodavac s kojim će se sre
sti licem u lice, već neki anonimni aparat vladanja, neki
bezlični službenik u administraciji. Ti tekstovi neprekid
no stvaraju intersekcije između odnosa vladanja i lokal
nih realnosti proživljenih iskustava. Važno je primetiti
da to presecanje deluje u oba smera. U nekim istorijskim
trenucima, akteri, koji se nalaze u apsolutno individu
alnim položajima, sede za stolom, računarom ili konfe-
rencijskim stolom, stvarajući oblike koji će postati deo
aparata vladanja.
Lokalne realnosti proživljenog iskustva - mesta gde realne ličnosti delaju i
provode svoje živote.
Tekstovi - „pisani dokumenti proizašli iz odnosa vladanja koji imaju moć
da organizuju odnose proizvodnje u svakodnevnom životu i karakter
anonimnosti i opštosti tako da ih je moguće primeniti na veliki broj
svakodnevnih situacija; tekstovi obuhvataju dozvole, diplome, ugovore,
narudžbine, zakone, kataloge itd."
332 D Ž O R D Z RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Sva tri aspekta društvenog života — odnosi vladanja, lokalne

realnosti proživljenog iskustva i tekst — široko su rasprostranje
ne i konstantne osobine strukture društvene dominacije. Sve tri
osobine u isto vreme mogu i moraju da se istražuju kao delanje,
odnosi i rad otelovljenih subjekata. Svaka dimenzija ima svoju
posebnu internu dinamiku: poriv kontrole u odnosima vladanja,
poriv proizvodnje i komunikacije u lokalnim realnostima i poriv
objektifikacije i fakticiteta koji se nalazi u generalizovanom tek
stu. Rasa kodira i rodno ureduje taj svet. Sledstveno tome, iako
niko ne može da izbegne život u lokalnoj realnosti (tj. svako mora
da bude fizički prisutan negde u prostoru i vremenu), žene su da
leko dublje uronjene u nezavršeni proces održavanja lokalnih re
alnosti, dok je muškarcima u odnosima vladanja dodeljena uloga
dominantnih. Te iste podele se ponavljaju u privrednim i rasnim
odnosima, gde takode postoje podređeni i nadređeni. Tekstovi,
čiji je cilj objektifikacija i fakticitet, napisani su tako da onemo
gućavaju jednakost među ljudima. Te nejednakosti nastaju duž
rasnih, rodnih, klasnih, starosnih, i globalnih linija podele. Kroz
taj okvir elementi strukture i interakcije spojeni su u jedno. Do
minacija i proizvodnja postaju problematične, a njihove manife
stacije uključuju do tada apsorbovane, vekovima stare sociološke
distinkcije: mikro-makro i delatnost-struktura.
Dorotil. Smit
Biografska skica
Doroti I. Smit objašnjava da je njena sociološka teorija izvede

na iz njenog sopstvenog životnog iskustva kao žene, pogotovo
kao žene koja se kretala između sveta akademskih krugova u
kome dominiraju muškarci i sveta majke, tj. porodice u kojoj
žena igra glavnu ulogu. Prisećajući se svog studiranja na Ber-
kliju, u ranim 1960-im, kada je radila doktorat iz sociologi
je, i istovremeno samostalno podizala decu, D. Smit kaže da
njen život nije bio toliko uobličen karijerom, već čitavim ni
zom kontingencija (slučajnosti). Kontingentnost je jedno od
mnogih ličnih iskustava koje je navelo Smitovu da dovede u
pitanje sociološku ortodoksiju (dominantnu teoriju), kao što
je imidž slobodnog aktera čije ponašanje
je posledica prolaska kroz iskustvo suko
ba uloga.
Bez obzira na to da li su se desili kao
posledica slučajnosti ili namere, sledeći
događaji predstavljaju značajne faze u
akademskom razvoju Doroti Smit. Ro
đena je 1926. godine u Velikoj Britaniji.
Završila je sociologiju na Univerzitetu
u Londonu 1955. godine, a doktorat iz sociologije odbrani-
la je na Berkliju (na Univerzitetu Kalifornija) 1963. godine.
U istom periodu Doroti je prošla kroz „iskustvo braka, prese
ljenja u Kanadu, koje je usledilo ubrzo nakon braka, rađanja
dece i rastanka od muža, kao i posla koji je dobila". O tim
događajima Smit kaže: „To su bili trenuci u kojima sam imala
malo slobodnog izbora, a svakako malo prethodnog znanja".
Doroti je obavljala sledeće poslove: sociološkinja angažovana
na istraživanjima na Berkliju; predavačica sociologije na Ber
kliju; predavačica sociologije na Univerzitetu Eseks, u engle
skom mestu Kolčesteru; docentkinja i potom profesorka na
Odeljenju za sociologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbi
je. Godine 1977. mesto profesorke sociologije obrazovanja na
Ontarijskom institutu za istraživanje obrazovanja, Toronto.
Neke od ideja koje nalazimo u teoriji Doroti Smit predstavlja
ju važnu osnovu feminističke makroteorije, integrisane femi
nističke teorije i socijalističkog feminizma.
Feminističke socijalne teoretičarke o p i s u j u mikrodruštveni

p o r e d a k u k o m e postoji o g r o m n a razlika u s v a k o d n e v n o m živo
tu d o m i n a n t n i h i p o d r e đ e n i h . U t o m svetu, žene čine preovla-
d u j u ć u većinu širom sveta. D r u g i m recima, društveno iskustvo
na m i k r o n i v o u uobličeno je i prožeto o d n o s i m a m o ć i i nejedna
kosti koje nalazimo u društvenim s t r u k t u r a m a n a m a k r o n i v o u .
T a vizija mikrosocijalnog života razilazi se s vizijom koju nalazimo
u tradicionalnoj sociologiji glavnog toka koja smatra d a mikroni-
vo društva funkcioniše n a osnovu neke vrste d e m o k r a t s k o g etosa
jednakih, koji pokušavaju d a rade zajedno ili se barem sastoji o d
situacija iz kojih svaki pojedinac m o ž e da izađe kao „ p o b e d n i k "
ili „onaj koji definiše situaciju". Feministička sociološka teorija
334 D ž O R D Z RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
tvrdi kako su iskustva delanja, interakcije, sopstva i svesti koja

imaju žene (i ostali podređeni) radikalno različita od iskustava
onih koji zauzimaju dominantne pozicije.
Sposobnost za delanje uvek proizilazi iz pozicije u sistemu pa
trijarhata, kapitalizma i rasizma. Ti sistemi muškarcima omoguću
ju organizovanje života i usredsređenost na cilj koji treba da ostva
re. Za razliku od toga, život žena je pun incidenata i slučajnosti.
Žene se nalaze u situacijama koje su prepune naglih promena i
obrta, koje proizilaze iz neizvesnoti bračnog života, onoga što radi
muž, nepredvidivog uticaja dece na životne planove, razvoda, udo-
vištva i loše plaćenog posla. U svojim svakodnevnim aktivnostima,
žene se retko nalaze u situacijama u kojima mogu da ostvaruju
svoje ciljeve; umesto toga, njihov život sastoji se od niza reakcija
na stalne potrebe i želje drugih. Društvena struktura ih sprečava
da budu usmerene na sopstvene životne ciljeve. Umesto toga, ona
ih prisiljava da izvršavaju različite zadatke kao što su nadzor, koor
dinacija, pomoć i zadovoljavanje želja, delanja i zahteva drugih.
Za one koji dominiraju u društvu, iskustvo interakcije s
drugima može značiti uzajamnost orijentacije, pritisak da se
dođe do ovladavanja razumevanjem i slobodu da se uđe ili izađe
iz interaktivnog okruženja. Bilo koja interpersonalna jednakost
ili dominacija, koju žene kao pojedinci mogu da postignu, efek
tivno se anulira makrostrukturnim rodnim nejednakostima koje
determinišu ne samo najširu podelu rada (tj. pitanje ko postavlja,
a ko ostvaruje zadatke), već takođe njegove procesualne detalje
(tj. pitanje ko može da zauzima pozicije autoriteta, pravila obra
ćanja i konverzacije, kontakt očima i kontrolu prostora i vreme
na). Ta pretpostavka nejednakosti kao osobina interaktivne situ
acije se intenzivira i komplikuje kada se činioci kao što su rasa i
klasa uključe u feministički analitički okvir.
Osobe koje imaju moć dobijaju znanje o sopstvu učeći da
sebe vide na onaj način na koji bi voleli da ih drugi vide. Žene
su socijalizovane da sebe doživljavaju kroz oči muškarca - istin
skog drugog. Feministička teorija dovodi u pitanje postojanje
društveno obespravljenog uopštenog drugog. Podređeni mora da
se pozicionira između sveta kojim upravlja dominantan uopšteni
drugi i sistema značenja i položaja u originalnim grupama koje
nude alternativna razumevanja uopštenog drugog.

Teri Sijavo
Na dan 31. marta 2005. godine umrla je Teri Šijavo (41) u Flori
di kada joj je uklonjena cev za hranjenje koja ju je održavala u ži
votu 14 godina. Teri se nalazila, kako su doktori rekli, ,,u nepre
kidnom vegetativnom stanju". Slučaj je privukao opštu pažnju
zbog neprekidnih borbi za njenu sudbinu između njenog muža i
od suda dodeljenog staratelja, Majkla Sijavoa i Terinih roditelja,
Boba i Marije Sindler. Majki je hteo, tvrdeći da to čini uz Teri-
nu saglasnost koju je dobio pre 1990. godine, da ukloni cev za
hranjenje. Njeni roditelji su se tome suprotstavili. Njihov sukob
postao je javna stvar. Obe strane privukle su podršku, a u sukob
su se uključili i ljudi iz politike, prava, medija, medicine, religije.
Interesantno je da je ogromna većina američke javnosti smatrala
da bi joj trebalo omogućiti da umre.
Slučaj Sijavo nam još jednom pokazuje da su javno i privat
no daleko od toga da budu razdvojene sfere. Sukob Majkla i
Šindlerovih počeo je kao privatan, ali su obe strane pozvale
javnost da presudi. Ali činjenica da je Teri Šijavo održavana u
životu toliko dugo posledica je toga što je njen slučaj izmešten
iz privatne sfere i postao javno pitanje. Njen smeštaj u bolni
cama i domovima i troškovi zdravstvenog osiguranja dosegli
su skoro 80.000 dolara godišnje.
Slučaj takođe otkriva složene načine na koje odnosi vladanja
uobličavaju život u lokalnim realnostima. Kad god je trebalo
da se odobri bilo koji novac neophodan za njenu brigu - od
sisanja do naknade za advokata — bila je neophodna odluka
suda. Sve bitke — oko toga ko je kriv za njeno stanje, ko je
trebalo da bude njen staratelj, treba li ukloniti cev za hranje
nje - obrađene su u tekstovima koji su proizašli iz odnosa vla
danja. Cev za hranjenje predstavljala je deo lokalne realnosti
proživljenog iskustva, a ipak njeno postavljanje (ili uklanjanje)
zavisilo je konačno od presude sudije i zakonodavca.
Slučaj nam takođe pokazuje odnose vladanja, što je takođe je
dan odnos posredovan kroz tekst. U jednom trenutku sena
tor Bil Frist pozvao je Teri Šijavo da svedoči pred Odborom
za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije Senata SAD. Pošto
je smatrao da je sposobna da svedoči, Teri je bila obuhvaće

na programom zaštite svedoka, zbog čega je cev za hranjenje
morala da joj se vrati u telo, čime je anulirana presuda Suda u
Floridi. Iz ovog slučaja takođe vidimo kako se odnosi vladanja
uzajamno osnažuju: medijska pokrivenost ovog događaja je
zajedno sa vladom i kapitalističkim sistemom usmerila pažnju
na aspekte ljudskog interesa u ovoj priči, ali ju je istovremeno
udaljila od opštih problema koji postoje u američkom zdrav
stvenom sistemu.
Naposletku, u ovom slučaju vidimo i ulogu patrijarhata, pri
silne heteroseksualnosti i heteroseksualnih imidža koji su igrali
važnu ulogu u životu Teri Šijavo. Vidimo žensko telo na koje
muž i roditelji polažu pravo vlasništva, a takođe otkrivamo da
je njen život sudbonosno uobličen njenom željom da se podvr
gne patrijarhalno inspirisanom heteroseksualnom imidžu lepe
(čitaj „vitke") žene koja se udala i živi srećno do kraja života.
Pokušaj ostvarenja tog cilja vodio ju je do fatalnog poremećaja
u ishrani. Mislila je da njena glavna dužnost kao žene da muš
karcu ponudi svoje vitko telo. To ju je na kraju ubilo.
Za žene, osobina koja najviše prožima kognitivni stil sva

kodnevnog života jeste ono što Doroti Smit naziva bifurka-
ciona svest, koja se razvija duž linija ličnog, proživljenog, re-
flektovanog, s jedne strane, i etabliranih vrsta koja nalazimo u
društvenim zalihama znanja kojima se to iskustvo opisuje, s dru
ge strane. Feministička sociologija subjektiviteta pita kako ljudi
preživljavaju kada njihovo sopstveno iskustvo ne odgovara usta
novljenim tipifikacijama tog iskustva. Mi već znamo da neki to
rade izbegavajući da razmišljaju, neki kultivišući lične tipove da
bi svom iskustvu dali neki smisao, neki tražeći zajednicu s drugi
ma koji dele tu bifurkacionu realnost, a neki poričući validnost
sopstvenog iskustva. Ali jedno je kada nešto naučite iz životnog
iskustva, a drugo kada vam to prenese kapitalistički i patrijar
halni etablirani sistem znanja. Oni koji uče iz iskustva znaju da
život ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo, kao i to da je mo
guće verovati da stvari mogu biti drugačije zbog toga što iz sop
stvenog iskustva znaju da one već jesu takve.
Sažetak
1. Feministička teorija je uopšten, širok sistem ideja o društvenom

životu i ljudskom iskustvu koji je ponikao iz ženske perspektive.
2. Feministička teorija otvara nekoliko osnovnih pitanja: Sta ćemo
sa ženama?; Zašto je sve tako kako jeste?; Kako možemo da pro-
menimo i unapredimo društvo i učinimo ga pravednijim za žene
i sve ljude?; Sta da radimo s razlikama medu ženama?
3. Jedna vrsta feminističke teorije bavi se rodnim razlikama.
4. Kulturni feminizam veliča pozitivne aspekte ženske ličnosti.
5. Eksplanatorne teorije smeštaju izvor rodnih razlika u biologiju,
institucionalne uloge, socijalizaciju i društvenu interakciju.
6. Druga vrsta feminističke teorije usredsredena je na rodne nejed
nakosti.
7. Liberalni feminizam tvrdi da su žene jednake s muškarcima u
tome što su i one sposobne za donošenje razložnih moralnih su
dova. Rodna nejednakost rezultat je patrijarhalnih i seksističkih
obrazaca podele rada. Rodna jednakost moguća je ako se obrasci
podele rada preoblikuju u ključnim društvenim ustanovama kao
što su: pravo, rad, porodica, obrazovanje i mediji.
8. Teorije rodnog ugnjetavanja opisuju žensku situaciju kao posledicu
direktnih odnosa moći između muškaraca i žena u kojima muškar
ci imaju fundamentalni interes da kontrolišu, koriste, potčinjavaju
i ugnjetavaju žene. To se naziva praksom dominacije.
9. Psihoanalitički feminizam naglašava emocionalnu dinamiku lično
sti i emocija često duboko pokopanih u podsvesne i nesvesne de-
love psihe; on takođe podvlači važnost perioda koje osoba provede
kao novorođenče i ranog detinjstva u paternizovanju tih emocija.
10. Radikalni feminizam utemeljen je u verovanju da žene poseduju
apsolutno pozitivnu vrednost kao žene. To uverenje feministkinje
suprotstavljaju univerzalnoj degradaciji žena i nasilnom ugnjeta
vanju žena koje se reprodukuje sistemom patrijarhata.
11. Teorije strukturalnog ugnjetavanja priznaju da ugnjetavanje pro
izilazi iz činjenice da neke grupe ljudi izvlače korist iz kontrole
iskorišćavanja, potčinjavanja i ugnjetavanja drugih grupa ljudi.
Te teorije analiziraju način na koji mehanizmi društvene struk
ture proizvode interese za dominacijom, odnosno kako se oni re-
produkuju unutar rutiniziranih praksi koje se stalno ponavljaju.
12. Socijalističke feministkinje pokušavaju da spoje marksističku i
radikalnu feminističku misao.
13. Teorija intersekcionalnosti (presecanja) tvrdi da su žene ugnjeta
vane na različite načine i u različitom stepenu. Objašnjenja za te
338 D Z O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
razlike pronalaze se u sledećem: iako sve žene potencijalno imaju

iskustvo ugnjetavanja na osnovu roda, one su, bez obzira na to,
ugnjetavane na različite načine.
14. Feministička sociološka teorije spaja strukture i delatnike, i mikro-
socijalno i makrosocijalno putem koncepta stanovišta, ekstralokal-
nih odnosa vladanja, lokalnih aktualiteta proživljenih iskustava,
tekstova, slučajnosti, odgovarajućeg delanja i bifurkacione svesti.
Andre, Mišel (1997). Feminizam. Beograd: Plato/XXvek.

Butler, Judith (2000). Nevolje s rodom. Zagreb: Ženska infoteka.
Burdije, Pjer (2001). Vladavina muškaraca. Podgorica: C I D .
Bell Hooks (2004). Feminizam je za sve: strastvena politika. Zagreb:
Centar za ženske studije.
Batler, Džudit i Skot, Džoan (2006). Feminstkinje teoretizuju političko.
Beograd: Centar za ženske studije i istraživanja roda.
Benhabib, Sejla et al. (2007). Feministička sporenja: filozofska razmena.
Beograd: Beogradski krug.
Gros, Elizabet (2005). Promenljiva tela. Beograd: Centar za ženske
studije.
Mill, John Stuart (2000). Podređenost žena. Zagreb: Naklada Jesenski
i Turk.
Mil, Džon Stjuart; Tejlor Mil Herijeta (1995). Rasprave o jednakosti
polova. Beograd: Filip Višnjić, Centar za ženske studije.
Nedović, Slobodanka (2005). Savremeni feminizam. Položaj i uloga
žene u savremenom društvu. Beograd: Centar za unapređivanje
pravnih studija, Centar za slobodne izbore i demokratiju.
Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor. Beograd: Feministička 94.
Papić, Zarana (1989). Sociologija i feminizam. Savremeni pokreti misao
o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju. Beograd: Istraži
vačko izdavački centar S S O Srbije.
Papić, Zarana i Lydia Sklevicky [uredile] (2003). Antropologija žene.
Beograd: Biblioteka X X vek.
Simon de Bovoar (1982). Drugi pol. Beograd: Beogradski izdavačko-
grafički zavod.
GLAVA 9
POSTMODERNE GRAND-TEORIJE
Prelaz od industrijskog ka postindustrijskom društvu

Unapređenje veštine upravljanja (i ostale grand-teorije)
Postmodernost kao sazrevanje modernosti
Uspon potrošačkog društva, nestanak simboličke razmene i
sve veća simulacija
Potrošačko društvo i nova sredstva za potrošnju
Dromologija
Feminizam i postmoderna socijalna teorija
Sažetak
Glave 4 i 5 bavile su se različitim modernim grand-teorijama.

Najveći broj grand-teorija o savremenom društvu stvorili su teore
tičari koji su sebe smatrali modernistima. Ova glava bavi se grand-
-teorijama o postmodernom društvu koje su (uglavnom) stvori
li mislioci koje nazivamo postmodernim socijalnim teoretičarima
(postmoderni teoretičari su uradili malo na stvaranju teorija o sva
kodnevnom životu). Ironija je u tome što postmoderni teoretičari
često kritikuju moderne grand-teorije, iako su, kako ćemo videti
iz ove glave, i sami skloni da stvaraju takvu vrstu teorija.
PRELAZ OD INDUSTRIJSKOG KA
POSTINDUSTRIJSKOM DRUŠTVU
Rad Danijela Bela (rođen 1919) o dolasku postindustrij-
skog društva, predstavlja delimičan prelazak od modernih grand-
-teorija (s kojima smo se susreli u glavama 4 i 5) ka postmodernoj
socijalnoj misli i postmodernoj grand-teoriji. Bei je nesumnjivo
modernista. Ipak, postoje velike sličnosti između onoga što on
ima da kaže o industrijskim i postindustrijskim društvima i ono
ga što o modernim i posmodernim društvima govore postmoder-
nisti. Međutim, dok se u radovima postmodernista grandiozni
340 D Ž O R D 2 RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
karakter teorije pojavljuje nesvesno, Bel, kao modernista, svesno

nudi teoriju koja pokušava da zahvati veliki period novije druš
tvene istorije. Bel takode s puno poleta kritikuje neke aspekte
postindustrijskog društva; za razliku od njega, većina postmo-
dernista sklona je da na postmoderno društvo gleda sa simpatija
ma, barem kada ga uporeduju s modernim društvom.
Ono što Bel ima da kaže o industrijsko-postindustrijskim
odnosima može se smestiti u širu shemu društvenih promena koja
takode uključuje predindustrijska društva. Bel uočava prelaz od
predindustrijskih (najveći deo Azije i Afrike), preko industrijskih
(neka društva Zapadne Evrope i Rusija), ka postindustrijskim
društvima (poput SAD, koje su se smatrale za jedino postindu-
strijsko društvo u vremenu kada je Bel pisao, ranih 1970-ih go
dina). Naravno, mnogo toga se dogodilo u skoro tri i po decenije
otkad je Bel objavio najveći deo svojih radova. SAD su se razvile u
pravo postindustrijsko društvo, a druga društva se takode kreću u
tom pravcu (na primer, neka zapadnoevropska društva i Japan).
Postindustrijsko društvo. Glavni predmet analize Danijela
Bela jeste postindustrijsko društvo. U svakom društvu Bel razli
kuje tri oblasti: društvenu strukturu, politički sistem i kulturu.
Dolazak postindustrijskog društva uglavnom pogađa društvenu
strukturu i nekoliko njenih glavnih delova: ekonomiju, rad, na
uku i tehnologiju. Međutim, promene u društvenoj strukturi ta
kode imaju posledice na politički sistem i kulturu.
Navešćemo ovde koje su, prema Belu, najvažnije promene
u društvenoj strukturi koje su se odigrale u procesu prelaska ka
postindustrijskom društvu:
1. Unutar privredne strukture dolazi do prelaska sa proi
zvodnje robe na proizvodnju usluga. Proizvodnja takvih
dobara kao što su odevni predmeti i predmeti od metala
opada, dok se usluge, kao što su prodaja hamburgera i
savetovanje o ulaganju, razvijaju. Iako usluge preovlađuju
Postindustrijsko društvo - društvo koje karakteriše proizvodnja usluga ume
sto proizvodnje robe, profesionalni i tehnički umesto manuelnog rada;
teorijsko umesto praktičnog znanja; stvaranje i kontrolisanje novih teh
nologija i razvijanje intelektualnih tehnologija koje su potrebne da bi se
upravljalo takvom kontrolom.
POSTMODERNE GRAND-TEORIJE 341
u najvećem broju privrednih sektora, za postindustrijsko

društvo najvažnije su usluge iz oblasti zdravstva, obrazo
vanja, istraživanja i vladinih usluga.
2. U postmodernom društvu značaj manuelnog rada (na
primer, radnici na pokretnoj traci) opada, a raste značaj
profesionalnog (pravnici) i tehničkog rada (programeri
računara). Od posebnog značaja je porast broja naučnika
(na primer, u oblasti medicine i genetike) i inženjera.
3. Umesto praktičnog znanja {know how), u postindustrij-
skom društvu sve važnije postaje teorijsko znanje. Zna
nje je osnovni izvor inovacija. (Recimo, naučno znanje
stečeno izučavanjem ljudskog genoma sada je od suštin
skog značaja za pronalaženje novih načina lečenja broj
nih bolesti). Unapređenje znanja takode stvara potrebu
za drugim inovacijama, kao što je pronalaženje odgovora
na mnoga etička pitanja koja su otvorena razvojem teh
nologije kloniranja. Sve ovo podrazumeva značaj teorij
skog, a ne empirijskog znanja, kao i njegovu kodifikaciju.
Eksponencijalni rast teorijskog i kodifikovanog znanja, u
svim njegovim varijantama, od suštinskog je značaja za
nastanak postindustrijskog društva.
4. Postindustrijsko društvo pokušava da proceni uticaj
novih tehnologija i da ih, tamo gde je to neophodno,
kontroliše. Mnogi se, na primer, nadaju da je moguće
efikasnije nadgledanje opasnih postrojenja kao što su nu
klearne centrale, te da će bolja kontrola takvih postroje
nja omogućiti sprečavanje budućih katastrofa, kao što je
bila ona u Cernobilju ili na Ostrvu tri milje. Cilj kome
se teži jeste sigurniji i bezbedniji tehnološki svet.
5. Da bi se upravljalo takvom procenom i kontrolom, kao
i sve većom složenošću koja karakteriše postindustrijsko
društvo, neophodno je da se razvijaju i primenjuju nove
intelektualne tehnologije, kao što su kibernetika, teorija
igara i informaciona teorija.
6. U postindustrijskom društvu stvara se novi odnos izme
đu naučnika i novih tehnologija. Naučno istraživanje po
staje institucionalizovano, što dovodi do nastanka novih,
342 D ž O R D Ž RlCER - SÄVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I N J E N I KLASIČNI KORENI
na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa

nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast
nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara
potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva
ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo,
univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti
za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi
eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja
nju i kontrolisanju novih tehnologija.
Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post
industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindu-
strijskih, predindustrijskih i industrijskih društava:
1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu
preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifi-
kovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do
minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u
industrijskom društvu dominiraju profesionalci i nauč-
nici-tehničari.
2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po
sebna vrsta izazova. Izazov ptedindustrijskom društvu sa
stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do
minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede.
Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na
jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore
di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postin-
dustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci
koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno posedu-
ju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko
jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u
ophođenju s klijentima.
3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljopo-
sednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile.
U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni
ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno,
preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do
minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po
kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.
na nauci zasnovanih industrija. Fuzija (sjedinjenje, stapa

nje) nauke i inovacije, kao i sistematski tehnološki rast
nalaze se u osnovi postindustrijskog društva. To stvara
potrebu za otvaranjem još većeg broja univerziteta i stva
ranja radne snage s univerzitetskom diplomom. Zapravo,
univerzitet i visoko obrazovanje od suštinske su važnosti
za postindustrijsko društvo. Obrazovni sistem proizvodi
eksperte koji imaju ključnu ulogu u stvaranju, upravlja
nju i kontrolisanju novih tehnologija.
Razlike između tipova društava. Iz ovakvog shvatanja post
industrijskog društva, Bel izvodi niz razlika između postindu-
strijskih, predindustrijskih i industrijskih društava:
1. U profesionalnom smislu, u predindustrijskom društvu
preovlađuju poljoprivrednici, rudari, ribari i nekvalifi-
kovani radnici; u industrijskom društvu primetna je do
minacija polukvalifikovanih radnika i inženjera, dok u
industrijskom društvu dominiraju profesionalci i nauč-
nici-tehničari.
2. Za svaki od ova tri tipa društava karakteristična je po
sebna vrsta izazova. Izazov predindustrijskom društvu sa
stoji se u tome da se iz prirode izvuku dobra. Otuda do
minacija rudarstva, ribarstva, šumarstva i poljoprivrede.
Najveći izazov za industrijsko društvo jeste kako da na
jedan inteligentan način koordiniše, programira, raspore
di i organizuje mašine. Konačno, glavni izazov u postin-
dustrijskom društvu predstavljaju drugi ljudi. Pojedinci
koji obezbeđuju usluge drugim ljudima načelno posedu-
ju više informacija i znanja (to su eksperti) od onih ko
jima su usluge namenjene. To im daje veliku prednost u
ophođenju s klijentima.
3. U predindustrijskim društvima moć imaju zemljopo-
sednici i vojska. Oni je vrše kroz direktnu upotrebu sile.
U industrijskim društvima, najveću moć imaju poslovni
ljudi (biznismeni), iako oni svoj uticaj vrše indirektno,
preko političara. U postindustrijskom društvu, kao do
minantne figure ističu se naučnici i istraživači. Oni po
kušavaju da uravnoteže tehničke i političke snage.
Kultura. Svaki od ovih faktora usmeren je na promene u

društvenoj strukturi postindustrijskog društva. Ali Bei je, kako
smo videli, takođe zainteresovan za politički sistem, a posebno
za kulturu. Za njega je od velike važnosti činjenica da u osnovi
društvene strukture i kulture u postindustrijskom društvu leže
suštinski različiti principi. Dok se društvena struktura sa svojom
usmerenošću na ekonomska pitanja nalazi pod dominacijom
racionalnosti i efikasnosti, kulturom dominiraju koncepti ira
cionalnosti, samorealizacije i samozadovoljenja. Zastarele ideje
samodiscipline, ograničenja i odložene gratifikacije koje domini
raju društvenom strukturom postindustrijskog društva sukoblja
vaju se s hedonizmom koji dominira u oblasti kulture.
U tom kontekstu, Bel eksplicitno napada postmodernizam,
povezujući ga s takvim iracionalnim i hedonističkim pojmovima
kao što su impuls, zadovoljstvo, neobuzdana sloboda i erotika.
Jasno je odavde da se kultura, shvaćena na ovakav način, nalazi u
suprotnosti s društvenom strukturom kojom dominiraju efika
snost i racionalnost. Po Belovom mišljenju, to dovodi do rascepa
između društvene strukture i kulture, što može stvoriti uslove za
društvenu revoluciju.
Iako se ne slaže s postmodernistima po ovom pitanju kao
i po mnogim drugim pitanjima, Bel, baš kao i postmodernisti,
smatra da je jedno od najvažnijih pitanja u savremenom druš
tvu uspon potrošačkog društva. Hedonizam je, usled postojanja
masovne proizvodnje i rasprodaje svih vrsta dobara, barem deli-
mično, zamenio štedljivost i asketizam. Tradicionalne vrednosti,
koje sve više slabe i nestaju, zamenjuje sve veće interesovanje za
stvari kao što su zadovoljstvo, igra, zabava i potreba da se drugi
ma (nepoznatima) javno pokazuje sopstvena privatnost, na pri
mer, kroz različite vrste reality show programa kao što su „Veliki
brat", „Sve za ljubav" ili „48 sati svadba". Kao modernista, koji
je uz to još i konzervativac, Bei je uznemiren ovakvim postmo-
dernim razvojem događaja i pretnjom koju on predstavlja za da
našnje društvo.
344 DŽ0RDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
UNAPREĐENJE VEŠTINE UPRAVLJANJA

(I OSTALE GRAND-TEORIJE)
Mišela Fukoa (1926-1984) mnogi vide kao prethodnika
postmoderne socijalne teorije. Za druge, on je jedan od njenih
najvećih praktičara. Sta god od toga da je tačno, on je tvorac jed
ne veoma važne grand-teorije koju mora razmotriti svako ko želi
ozbiljno da se bavi socijalnom teorijom.
Postoji jedna osobina koja posebno izdvaja Fukoovu grand-
-teoriju od modernih velikih teorija. On ne vidi, ili barem ne na
glašava, kontinuitet koji je sastavni deo mnogih modernih veli
kih narativa. Fuko ne smatra da se istorija odvija na linearan na
čin i u jednom pravcu, kako je to, medu ostalima, tvrdio Maks
Veber u svojoj teoriji racionalizacije. Postoji nekoliko važnih ra
zlika između Fukoove grand-teorije i grand-teorija modernista:
1. Modernisti često traže izvor ili početak društvenog razvo
ja. Za razliku od njih, Fuko pokušava da opiše i analizira
društvenu realnost u različitim vremenskim periodima.
Pronaći izvor je isto što i pronaći odgovor, ali postmoder
nist! odbacuju ideju da je uopšte moguće naći odgovor.
Oni su više zainteresovani za to da postavljaju pitanja
i održavaju intelektualni dijalog nego da pronalaze od
govore i tragaju za izvorima (uzrocima). Jer, u trenutku
kada teoretičar ustvrdi da je pronašao odgovor ili uzrok
problema, problem se zatvara.
2. Dok modernisti stavljaju naglasak na koherentnost, Fuko
smatra da je nekoherentnost bitnija. Drukčije rečeno,
dok modernisti pokušavaju da odgovore na pitanje kako
se stvari drže zajedno tokom vremena, Fuko želi da usta
novi koje su to unutarnje protivurečnosti koje postoje u
svakom trenutku u vremenu.
3. Za razliku od modernista koji u svemu vide kontinuitet,
razvoj i napredak, Fuko stavlja naglasak na diskontinu-
itete, prelome i iznenadne obrte koji karakterišu druš
tvenu istoriju. Istorijski razvoj se ne odvija uniformno,
konzistentno, jednosmerno, bez „plime i oseke". Drugim
recima, istorija može da se kreće unazad, nalevo, nade
sno, a ponekad čak i unapred.
Unapređenje veštine upravljanja

Kada su u pitanju takva opšta gledišta o konceptu promene,
Fuko se interesovao za promenljivu prirodu onoga što on nazi
va upravljanjem, a pod čime podrazumeva skup praksi i tehnika
pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima. Najočigledniji oblik
upravljanja jeste upravljanje države njenim građanima. Iako se
Fuko interesovao i za tu vrstu upravljanja, njegova teorija karak
teristična je po tome što želi da objasni na koji način akteri i
službe koji nisu vezani za državu (uključujući tu i društvene na
uke i društvene naučnike) upravljaju ljudima. U delu Rađanje
biopolitike, Fuko piše da ga interesuje veština, to jest najopštiji
oblik upravljanja koji prevazilazi dornen političkog. Takođe, Fu-
koova teorija karakteristična je po tome što se bavi načinima na
koje ljudi upravljaju sami sobom. U pokušaju da konceptuali-
zuje ovaj problem, Fuko se ne oslanja na ideju jednosmernosti
(tj. ideju da se društvo nužno razvija u jednom pravcu).
Nadzirati i kažnjavati. Najbolji primer Fukoovog inte-
resovanja za upravljanje koje nije vezano za dornen političkog,
nalazimo u njegovoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. U toj studiji
Fuko istražuje razvoj zatvorskog sistema u Evropi između 1757.
i 1830. godine i dolazi do uvida u to da je mučenje zatvorenika
zamenjeno kontrolom putem zatvorskih pravila. Fuko zaključuje
da je ta promena u sistemu tretmana zatvorenika imala posledice
po celu društvenu strukturu.
Kako je već karakteristično za njega, Fuko tu promenu vidi
kao nešto što se razvija po principu stani-kreni, a ne nužno jed-
nosmerno. Bez obzira na to, postoji opšti trend da se prelazi s
jednog oblika kažnjavanja na drugi. Ne samo da promena po
stoji, već su mnogi modernisti tvrdili da je ona proizvod jednog
progresivnog razvoja: smatralo se da prelazak sa mučenja na kon
trolu zasnovanu na pravilima predstavlja napredak u humaniza
ciji tretmana kriminalaca. Kazna postaje sve blaža, manje bolna
i manje okrutna. Međutim, iz Fukoove perspektive, ta promena
omogućila je sistemu ne samo veću sposobnost da kažnjava kri
minalce, već i veću sposobnost da upravlja ljudima uopšte.
Upravljanje — skup praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.
S jedne strane, nova sposobnost za kažnjavanje imala je ma

nje negativnih sporednih efekata. Zatvorenici su ranije bili pod
vrgavani javnom mučenju. (Knjiga Nadzirati i kažnjavati zapo
činje detaljnim opisom jedne scene javnog mučenja.) Međutim,
takav tretman mogao je da uspali masu koja je gledala mučenje
i navede je na devijantno ponašanje, kriminalne radnje, nemire,
pa čak i pobunu protiv vlasti. Uznemireni scenama javnog mu
čenja, ljudi su pribegavali raznoraznim oblicima ponašanja koje
su vlastodršci videli kao antisocijalne i preteče po svoje položaje.
Stari način mučenja je, prema tome, bio kontraproduktivan. Za
razliku od toga, kontrola zatvorenika putem pravila odvijala se iza
zatvorskih zidova i nije mogla imati nikakav uticaj na gomilu.
Nametanje pravila ima mnogo veći broj prednosti od muče
nja. Prvo, pravila se u procesu devijantnosti mogu primeniti mno
go ranije od mučenja; ljudi mogu da se nauče pravilima pre nego
što počnu da razmišljaju na devijantan način. Pravila mogu da se
primene u svakom trenutku, čim se primeti prvi znak devijantno
sti. Nasuprot tome, mučenje može da se primeni samo kada neka
radnja, ili još češće, čitav niz devijantnih radnji, nastupi.
Osim toga, nametanje pravila može da se primenjuje mno
go češće od mučenja. Takođe, pravila mogu da se uče i obnavlja
ju. Međutim, mučenje ne može da se primenjuje nebrojeno puta
na jedan isti devijantni slučaj jer može da prouzrokuje povredu,
sakaćenje ili čak smrt devijantne osobe. Staviše, što se mučenje
češće primenjuje, verovatnije je da će oni koji prisustvuju tom
činu i sami postati devijantni.
Treće, nametanje pravila usko je povezano s racionalizaci
jom i birokratizacijom. To, između ostalog, znači da su pravila
efikasnija, bezličnija, trezvenija i nepromenljivija od mučenja.
Drugim recima, mučenje je često neefikasno (ono može da raz
ljuti zatvorenika umesto da ga stavi pod veću kontrolu); ono
može da postane veoma lično (osoba koja koristi bič ima prili
ku da ispolji lični animozitet prema žrtvi); ono može da izazove
emocije kako kod mučitelja i mučenog, tako i kod onih koji pri
sustvuju činu mučenja; konačno, u zavisnosti od toga da li bič
u rukama drži više ili manje agresivan čovek, mučenja se medu
sobom mogu veoma razlikovati.
Konačno, a možda i najvažnije, nametanje pravila ima daleko

šire posledice. Nemoguće je mučiti čitavu populaciju. Međutim,
na pravilima zasnovana kontrola može se uspešno vršiti nad ćelom
populacijom. Kontrola čitave populacije zasniva se na sposobnosti
nadziranja populacije na regularnoj osnovi. Međutim, moć i nad
zor nisu, po Fukoovom gledištu, deo jedinstvenog sveobuhvatnog
sistema moći, već se vrše u čitavom nizu naizgled nezavisnih lo
kalnih okruženja. Tako postoji čitav niz tačaka u kojima se moć
i nadzor vrše nad ljudima. Ali, upravo zbog te mikroperspektive
vršenja moći, Fuko je smatrao da na svakoj toj tački postoji šansa
za nastanak opozicije i otpora sistemu vršenja moći. Otpor, prema
tome, može da nastane u svakoj od tih mikrosredina.
Instrumenti nadziranja i kontrole. Tri osnovna instrumen
ta stoje na raspolaganju onima koji kontrolišu i nadziru popu
laciju. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili sposobnost službeni
ka na vrhu organizacije da jednim pogledom nadziru sve ono
što se nalazi pod njihovom kontrolom. U tom kontekstu treba
posmatrati Fukoovu čuvenu raspravu o panoptikonu. Panopti-
kon je struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom polo
žaju (na primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor
nad grupom ljudi (u ovom slučaju, zatvorenicima). Panoptikon
može imati oblik tvrđave (kule) oko koje se nalaze ćelije pore
dane ukrug. Takav raspored stražaru omogućuje potpuni nad
zor nad svim zatvorenicima i svim onim što oni rade. Ta pozicija
stražaru omogućuje ogromnu moć, čak iako nije prisutan u kuli
ili ako uopšte ne posmatra šta se dešava u ćelijama. Razlog tome
je to što zatvorenici ne mogu da vide da li u kuli nekoga ima ili
nema i, prema tome, ne mogu da znaju da li ih neko gleda ili
ne. Stražar možda sve vreme čita novine ili gleda TV program;
zatvorenici to ne mogu da znaju. Međutim, zbog stalno prisutne
mogućnosti da ih neko nadgleda, oni će se najverovatnije po
našati onako kako se to od njih očekuje, čak iako stražar nije u
kuli. Stražari ne moraju ništa da rade; zatvorenici će kontrolisati
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost službenika na vrhu organizacije da

jednim pogledom nadziru sve podređene.
Panoptikon - struktura koja nekome na vlasti ili na značajnom položaju (na
primer, zatvorskom čuvaru) omogućuje potpun nadzor nad grupom
ljudi (na primer, zatvorenicima).
348 D Ž 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
sami sebe zato što se boje da bi stražari mogli da ih posmatraju.

Panoptikon i njegove varijacije predstavljaju suštinu onoga što
Fuko naziva disciplinujućim društvom.
Koncept panoptikona Fuko proširuje na celo društvo. On
smatra da postoje mnoga mesta i mnogi načini na koje kontrolori
mogu da nas nadziru, te da to rezultira ponašanjem u kome mi
sami sebe kontrolišemo i sami sebe sprečavamo da uradimo ono
što bi nam, ako bi nas neko video, natovarilo nevolju za vrat. Uz
mimo primer računara. Postoje različiti načini na koje je moguće
nadzirati naše pretraživanje po Internetu. Budući da smo toga sve-
sni, mi počinjemo da nadziremo sami sebe i suzdržavamo se da
posetimo one sajtove zbog kojih bi neko mogao da nas opomene
(na primer, sajtove s pornografskim sadržajem). Recimo, dok smo
na radnom mestu možemo doći u iskušenje da obavimo manju
kupovinu tako što ćemo se ulogovati na neku Internet stranicu na
kojoj je moguće kupovati kreditnom karticom. Ipak, nećemo to
uraditi jer smatramo da postoji mogućnost da upravnik nadzire
upotrebu računara i da zna koje stranice smo posetili.
Panoptikon je poseban primer hijerarhijske moći onih koji
se nalaze na službenim, visokorangiranim položajima, a koji su
u poziciji da neprekidno nadziru podređene. Oni takođe inici
raju i kontrolišu nove tehnologije, poput onih koje se vezuju za
Internet i koje nadziru sve što podređeni u hijerarhiji rade. Još
uopštenije rečeno, hijerarhijsko nadziranje podrazumeva sposob
nost nadređenih da jednim pogledom nadziru podređene.
Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da
se donose normalizujući sudovi i kazne one koji ih ne poštuju.
Oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normalno, a šta
nenormalno za veliki broj oblasti. Ko god prekrši norme koje su
sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i
podložan je kazni koju izvršavaju službenici ili njihovi pomoć
nici. Na primer, službenik može da se usmeri na vreme i donese
Disciplinujuće društvo - društvo koje vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu
nad ljudima.
Normalizujući sudovi - oni koji su na vlasti mogu da odlučuju šta je normal
no, a šta nenormalno u velikom broju oblasti. Ko god prekrši norme
koje su sadržane u normalizujućim sudovima, smatra se nenormalnim i
može biti kažnjen od strane službenika ili njihovih pomoćnika.
normalizujući sud o tome ko je zakasnio, ili može da se usmeri

na ponašanje i kazni one koji se ne ponašaju onako kako se to
od njih očekuje. Recimo, profesori na početku studiranja oba-
veštavaju brucoše da je normalno da dolaze na predavanja i pra
te šta se na njima dešava s pažnjom i razumevanjem. Takode ih
obaveštavaju da ne smeju da prepisuju na testovima. Nepažljivi
studenti se kažnjavaju. Kao i oni koji prepisuju.
Konačno, službenici koriste ispitivanje kao način nadziranja
potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni rade. (U njega su
uključena dva već pomenuta metoda - hijerarhijsko nadziranje
i donošenje normalizujućih sudova.) Ispitivanju pribegavaju oni
koji su na visokim položajima, a da bi ono bilo moguće neop
hodno je da bude zasnovano na normalizujućim sudovima koji
kazuju šta treba da radite da biste zadovoljili kriterijume normal-
nosti. Ispitivanje obično povezujemo sa školom, ali ono se sreće
i u mnogim drugim ustanovama, kao što su na primer ordinacije
psihijatara, doktora i ostalih koji su zaposleni u bolnicama i dru
gim radnim okruženjima.
Razvoj disciplinujuće moći. Fukoova glavna opservacija jeste
da se usled stvaranja novih i boljih metoda disciplinujuće moći,
kapacitet za kažnjavanje ljudi uvećao, a ne umanjio. Možda je mu
čenje bilo okrutno, ali ono je bilo ograničeno na trenutak muče
nja. Disciplinujuća moć, koju smo detaljnije analizirali u prethod
nim odeljcima, pogađa nas sve vreme i u svim okolnostima. Neko
nas neprekidno posmatra, prosuđuje i procenjuje. Ako prekršimo
norme definisane normalizujućim sudovima bićemo kažnjeni.
Stoga se, smatra Fuko, ne može reći da je došlo do liberalizacije i
humanizacije procesa kažnjavanja. Pre se može reći da je ono po
stalo sveobuhvatnije i podmuklije nego što je bilo nekada.
Odbacujući jednu grand-teoriju Fuko je, izgleda, zamenju-
je drugom. To je tačno samo u izvesnoj meri. Fuko jeste stva
rao grand-teorije, ali na jedan oprezniji i drugačiji način od mo
dernista. Na primer, dok bi modernista različite promene koje
Ispitivanje - način nadziranja potčinjenih i donošenja sudova o tome šta oni
rade. Ispitivanje podrazumeva i hijerarhijsko nadziranje i davanje nor
malizujućih sudova. Pribegavaju mu oni koji su na visokim položajima
i koji donose normalizujuće sudove o tome šta je prihvatljivo a šta ne
prihvatljivo ponašanje.
p o g a đ a j u delove društva video na j e d a n prilično u n i f o r m a n na

čin, F u k o piše kako novi oblik discipline (koji nastaje iz novih
oblika nadziranja) p r o ž i m a društvo n a nejednak način - neke
delove društva p o g a đ a , a neke ne, o d n o s n o jedne delove društva
p o g a đ a u j e d n o m , a druge delove u d r u g o m trenutku. O t u d a ,
u m e s t o d a p o n u d i teorijski k o n c e p t nalik Veberovom gvozde
n o m kavezu, F u k o stvara j e d n u teoriju p o kojoj postoje m n o g i
centri discipline unutar sveta u k o j e m je neko okruženje m a n j e
ili više p o g o đ e n o širenjem disciplinujućeg društva. K o n c e p t k o
j i m to objašnjava, F u k o naziva zatvorski arhipelag. T o je svet
koji se sastoji o d različitih ostrva discipline unutar velikog m o r a
u k o m e je disciplina m a n j e ili više odsutna.
Mišel Fuko
Biografska skica
Među Fukoovim poslednjim radovima nalazi se trilogija po

svećena seksu: Istorija seksualnosti (1976), Briga za sebe (1984)
i Upotreba zadovoljstva (1984). Ti rado
vi odražavaju Fukoovu životnu opsesiju
seksom. Čini se da je dobar deo Fukoo-
vog života definisan tom opsesijom, po
sebno njegovom homoseksualnošću i sa-
domazohizmom. Tokom boravka u San
Francisku, 1975. godine, Fuko je posetio
homoseksualnu zajednicu koja je u to vreme cvetala u gradu.
Koliko se zna, Fukoa je najviše privlačio bezlični seks (u kome
ne znate sasvim jasno ko je osoba s kojom imate seksualni od
nos) koji je bio veoma popularan u ozloglašenim kupatilima tog
vremena. Njegovo prisustvo na tim mestima, kao i aktivnosti
koje su se na njima upražnjavale, bile su deo Fukoovog život
nog interesa za „pokoravajuće, neizrecivo, čudno i neprirodno,
Zatvorski arhipelag - slika društva koja proizilazi iz ideje da disciplina pro

žima društvo na nejednak način. To znači da ona pogađa neke delove
društva, a neke ne, ili da neke delove društva pogađa u jednom, a druge
delove u drugom trenutku. Tako nastaju brojni centri discipline unutar
sveta u kojem je neko okruženje manje ili više pogođeno širenjem disci
plinskog društva.
šokantno i ekstatično". Drugim recima, u svom životu (i u
svom radu) Fuko se istinski interesovao za „granična isku
stva" (u kojima bi ljudi, uključujući i njega samog, namerno
naprezali svoj um i telo do tačke lomljenja). Jedno od takvih
iskustava bile su i bezlične sadomazohističke aktivnosti koje su
se dešavale u kupatilima San Franciska. Fuko je verovao da je
samo prolaskom kroz granično iskustvo moguće steći velike
lične i intelektualne inspiracije i otkrovenja.
Fuko je seks vezivao za granična iskustva. I jedno i drugo vezi
vao je za gledište o smrti: „Mislim da je vrsta zadovoljstva koja
me interesuje realno zadovoljstvo, a ono bi moglo da izgleda
tako samo ako je dovoljno duboko, intenzivno i savladujuće da
ne mogu da ga preživim. Potpuno, totalno zadovoljstvo je, po
meni, vezano za smrt". Cak i u jesen 1983. godine, kada je već
bio svestan da boluje od side i kada se znalo da od nje u najve
ćem broju obolevaju homoseksualci, vratio se nazad u svet be
zličnog seksa u kupatilima San Franciska. Oni koji su ga pozna
vali kažu da je sidu shvatao veoma ozbiljno. Kada je otišao u San
Francisko poslednji put, shvatio ju je kao granično iskustvo.
Fuko je takođe prošao kroz granično iskustvo u koti Zabriski
u Dolini smrti, u proleće 1975. godine. Tamo je po prvi put
probao L S D . Droga je gurnula njegovu svest do samih granica:
„Nebo je eksplodiralo, a zvezde su padale po meni. Znam da to
nije moglo da se dešava, ali to je bilo istina". Sa suzama koje su
mu klizile niz lice, Fuko je rekao: „Veoma sam srećan. Večeras
sam došao do nove perspektive o sopstvenoj ličnosti. Sada razu-
mem sopstvenu seksualnost. Moramo ponovo da idemo kući".
Koreni disciplinujućeg društva nalaze se u zatvoru. Ali teo

rije, prakse i tehnologije razvijene u njemu, po Fukoovom mi
šljenju, šire se i na mnoge druge oblasti društva - škole, bolnice,
kasarne, itd. Otuda, sve više oblasti društva počinje da liči na za
tvor. Tako nastaje zatvorski arhipelag, tj. zatvorsko društvo. Taj
koncept je od suštinske važnosti za Fukoovu grand-teoriju o pro-
menljivoj prirodi upravljanja i njegovoj sve većoj prisutnosti.
Mikrofizika moći. Još jedan aspekt Fukoove grand-teorije
razlikuje je od grand-teorije modernista: Fuko je imao razume-
vanja za opozicione sile unutar svakog od tih okruženja, kao i za
opozicione sile koje rade protiv celokupnog tog procesa. Postoji
bezbroj tačaka konfrontacije, opozicije i otpora. Zbog neprekid

nih kontrola i testiranja, ta okruženja i celokupan proces nepre
kidno se nalaze u procesu sporenja i preoblikovanja. To je još
jedan razlog zbog kojeg ta okruženja nije moguće razumeti kao
gvozdene kaveze. Neprekidno sukobljavanje menja te strukture
na kontinuiranoj osnovi. Fukoov interes za te procese deo je nje
govog interesa za ono što on naziva mikrofizika moći.
Ostale Fuko ove grand-teorije

Ludilo i civilizacija. Kod Fukoa se grand-teorija ne nasluću
je samo u knjizi Nadzirati i kažnjavati, već i u njegovim drugim
radovima. U jednoj od svojih najznačajnijih knjiga Istorija ludila
(1961), Fuko istražuje istoriju odnosa između ludila i psihijatrije.
Slično kao i u analizi sve humanijeg tretmana kriminalaca, Fuko
kritikuje modernu grand-teoriju koja tvrdi da je razvoj psihija
trije i porast broja psihijatrijskih ustanova u poslednjih nekoliko
decenija doveo do unapređenja naučnog, medicinskog i huma
nog tretmana ludih. Umesto toga, on tvrdi da je došlo do pora
sta sposobnosti zdravih da razdvoje lude od ostatka populacije i
da nad njima vrše represiju (što dovodi u pitanje samo razume
vanje mentalne bolesti). Pišući tokom 1960-ih godina, Fuko je
očigledno imao na umu sve veći broj bolnica i institucija u koje
su se slali mentalno bolesni i u kojima su ljudi često tretirani na
ponižavajući način. On je takođe imao na umu kontrolu koju
psihijatri, psiholozi i ostali lekari koji se bave mentalnim zdrav
ljem imaju nad ljudima koji imaju psihološke probleme. Suština
njegovog argumenta je u tome da lekari koriste svoja zapažanja o
stanju bolesnih kao osnovu za vrednosne i moralne sudove koje
upotrebljavaju da bi kontrolisali čitavu populaciju.
Fuko smatra da od kraja 1960-tih godina prisustvujemo
deinstitucionalizaciji mentalno bolesnih. Mnoge psihijatrijske
Mikrofizika moći - koncept po kome moć postoji na mikronivou i uključuje
radnje kojima se ona vrši kao i radnje kojima se dovodi u pitanje (spori).
Deinstitucionalizacija - proces (otpočeo 1960-ih godina a omogućen novim
načinima lečenja) tokom kojeg je veliki broj psihijatrijskih ustanova za
tvoren a većina pacijenata puštena na slobodu i time prepuštena sami
ma sebi, na milost i nemilost društva.
institucije su zatvorene, a mnogi oblici ugnjetavanja koji su po

stojali tokom 1960-ih su nestali. Međutim, sve je to zamenjeno
novim oblicima ugnjetavanja. Recimo, mnogi mentalno oboleli
ljudi bili su pušteni na slobodu, gde su uskoro postali ono što
danas nazivamo beskućnicima ili uličarima. Drugo, mnogi od
onih koji su pušteni iz mentalnih ustanova ili, zahvaljujući de
institucionalizaciji, nikada tamo nisu ni stigli, primorani su da
uzimaju teške psihotropičke droge koje nad njima uspostavljaju
mentalnu i fizičku kontrolu. Konačno, kao što je Fuko predvi
đao, mnogi od onih koji su mentalno bolesni (i mnogi drugi koji
to nisu) prisiljeni su da prosuđuju sebe i svoje mentalno stanje.
Iz više razloga, takva internalizovana kontrola predstavlja najre-
presivniji oblik kontrole. Na primer, svaki pojedinac ima bolji
pristup svojim najdubljim osećanjima i mislima od drugih ljudi,
uključujući tu i psihijatare. Takođe, dok psihijatri samo povre
meno mogu da donose negativne sudove, pojedinci su sposob
ni da neprekidno prosuđuju sami sebe. Sve u svemu, u knjizi
Istorija ludila pronalazimo isti obrazac kao i u knjizi Nadzirati i
kažnjavati - kritiku moderne grand-teorije i pokušaj (verovatno
nesvestan) da se ona zameni postmodernom grand-teorijom.
Grand-teorija seksualnosti. Nešto drugačiji obrazac pojavljuje
se u Fukoovim poslednjim radovima o seksualnosti. Istorija seksu
alnosti kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam
doveo do represije seksualnosti, pogotovo do represije diskursa o
seksualnosti. Ne sporeći da je društvena elita sprečavala upražnja-
vanje seksa, Fuko zauzima obrnut stav po pitanju diskursa seksu
alnosti. Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je konzervativi
zam viktorijanskog doba potiskivao seksualnost, on tvrdi kako je u
periodu viktorijanizma došlo do eksplozije diskursa o seksualnosti:
u društvu je počelo mnogo više da se priča o seksu. Došlo je do po
većanog broja analiza, procena, klasifikacija, specifikacija i uzroč
nih i kvantitativnih studija o seksualnosti. Još jednom se čini da je
Fuko kritikovao jedan grand-narativ, a na njegovo mesto stavljao
drugi. Međutim, dok je u prethodnim slučajevima moderna pozi
cija naglašavala veću slobodu, a Fukoova pozicija veće ograničenje,
u ovom slučaju moderna pozicija naglasila je veću represiju, a Fuko
veću slobodu (diskursa o seksualnosti).
354 D Ž O R D Ž RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENl
Iako je tvrdio da je diskurs o seksualnosti bio slobodniji,

Fuko je tu slobodu video u funkciji odlučnijih pokušaja da se
kontroliše seksualnost, a time i populacija. To je takode dovelo
do većeg otpora na mikronivou. Recimo, umesto pokušaja da
kontroliše smrt, društvo se u 18. veku preusmerilo na pokušaj
da kontroliše život, pogotovo seksualne odnose. Postojala su dva
načina za to. Prvo, društvo je pokušavalo da kontroliše pojedinca
disciplinujući njegovo telo, pogotovo njegove seksualne aktivno
sti. Drugo, društvo je pokušavalo da kontroliše populaciju kao
celinu, tako što je nastojalo da kontroliše i reguliše rast popula
cije, njeno zdravlje, životni vek, itd. Kontrolišući seks, društvo je
kontrolisalo i pojedince i ljude kao vrstu. Iako je Fukoa brinula
takva vrsta represije, on je video nadu u telima, seksualnosti i
zadovoljstvu. Verovao je da kroz njih ljudi mogu da prevazidu
pokušaje kontrole ne samo svoje seksualnosti, već i svojih života.
Uprkos odbacivanju moderne grand-teorije o sve većoj re
presiji seksualnosti, u Fukoovom radu pojavljuju se obrisi neko
liko grand-teorija.
POSTMODERNOST KAO SAZREVANJE

MODERNOSTI
Iako je Zigmunt Bauman najviše pisao o modernom druš
tvu, u njegovoj teoriji nalazimo obilje značajnih uvida u struk
turu postmodernog društva. Bauman se takode bavio mnogim
pitanjima savremene sociologije, kao i pitanjem kako bi postmo-
derna sociologija i sociologija postmodernosti mogle izgledati.
(Videti okvir: Postmoderna sociologija; sociologija postmoder
nosti.) U zavisnosti od toga koji aspekt njegovog rada želimo da
naglasimo, o njemu možemo da razmišljamo kao o modernom
(glava 5) ili kao o postmodernom socijalnom teoretičaru. Ovde
ćemo se baviti Baumanovim postmodernizmom.
Ključni koncept
Postmoderna sociologija; sociologija postmodernosti
Uprkos svojim simpatijama za postmodernu sociologiju, Bau

man se načelno suprotstavlja njenom razvoju. Jedan od ra
zloga za to jeste strah da bi radikalno drugačija postmoder-
na sociologija mogla da napusti formativna pitanja koja čine
osnove sociologije kao discipline. Bauman se takođe suprot
stavlja postmodernoj sociologiji zbog toga što bi ona po svojoj
prirodi trabalo da bude u saglasju s kulturom postmodernosti.
Budući da je postmoderna kultura veoma različita od moder
ne kulture i postmoderna sociologija trebalo bi da bude veoma
različita od moderne sociologije. Na primer, razlika između ra
cionalne moderne kulture i neracionalne postmoderne kulture
odrazila bi se u različitim sociologijama. Bauman nije spreman
za neracionalnu sociologiju; on želi sociologiju koja se nalazi u
kontinuitetu sa svojim izvorima.
Bauman smatra da bi, zapravo, trebalo da razvijemo sociolo
giju postmodernosti. Dok se postmoderna sociologija oštro
razilazi s modernom sociologijom, sociologija postmodernosti
održava kontinuitet s modernom sociologijom tako što se, re
cimo, i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim diskursom i
pokušajima da razvije model postmodernog društva. Iako se
nadovezuje na modernu sociologiju, sociologija postmoderno
sti prihvata postmoderno društvo kao poseban i jedinstven tip
društva, a ne kao aberaciju od modernog društva.
Bauman formuliše nekoliko glavnih načela sociološke teorije
postmodernosti. To su sledeća načela:
1. Postmoderni svet je složen i nepredvidiv.
2. Postmoderni svet je složen, jer mu nedostaje centralna orga
nizacija koja definiše ciljeve. On sadrži veliki broj velikih i
Postmoderna sociologija - sociologija koja se nalazi pod snažnim uticajem
postmodernih ideja i koja prihvata neracionalan pristup proučavanju
društva.
Sociologija postmodernosti - sociologija koja održava kontinuitet s moder
nom sociologijom tako što se i dalje odlikuje racionalnim i sistematskim
diskursom i pokušajem da razvije model postmodernog sveta. Međutim,
sociologija postmodernosti prihvata postmoderno društvo kao poseban i
jedinstven tip društva, a ne kao skretanje od modernog društva.
356 DZORDZ RiCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
malih organizacija i aktera koji su orijentisani na pojedinač

ne ciljeve. Ni jedan od tih aktera nije dovoljno velik da pod
vrgne ili kontroliše drugog, a svaki je dovoljno jak i može se
odupreti kontroli od strane onog drugog. Iako akteri mogu
delimično da zavise jedan od drugog, priroda te zavisnosti
ne može da se uspostavi na jedno duže vreme, što rezultira
velikom autonomijom aktera.
3. Iako su na unutrašnjem planu akteri dobro organizovani i
uređeni, kada deluju u spoljnom svetu oni se nalaze u areni
koja izgleda kao prostor u kome vlada haos i hronična in-
determinantnost i ambivalencija. Spoljni svet je teritorija u
kojoj vladaju rivalstvo i protivrečna značenja. Različita sta
nja postmodernog sveta izgledaju podjednako kontingentna
(nepredvidiva, indeterminisana, puna slučajnosti). Drugim
recima, ni jedno dato stanje nema nepobitan razlog zbog
koga bi trebalo da postoji, što znači da bi moglo da izgleda
drugačije ako bi se drugi akteri ponašali drugačije. Akteri
moraju biti svesni činjenice da ono što rade utiče na svet u
kojem se nalaze i u kojem deluju.
4. Egzistencijalna situacija aktera veoma je fluidna. Identitet
aktera treba da se neprekidno samokonstituiše, uglavnom
preko učenja na greškama uz puno nagađanja i naslućiva-
nja. Identitet se neprekidno menja, iako se ne razvija ni u
jednom jasno definisanom pravcu. U svakom datom vre
menskom trenutku stvaranje (konstituisanje) identiteta po-
drazumeva rastvaranje nekih postojećih elemenata i priku
pljanje novih elemenata.
5. Jedino što je konstantno u svemu tome jeste telo. Ali, treba
primetiti da i tu akteri posvećuju neprekidnu pažnju kulti
vaciji tela. Ljudi se bave čitavim nizom samokontrolišućih
i samounapređujućih aktivnosti (džogiranje, odlazak u te-
retanu, držanje dijete) koje bi prezreli kada bi im bile na
metnute spolja. Te aktivnosti vide se kao proizvod ljudske
slobode, a ne kao proizvod nečijeg nametanja. Najopštije
rečeno, može se tvrditi kako akteri nisu prisiljeni, već pre
zavedeni da rade ono što rade.
6. U nedostatku unapred smišljenog životnog projekta, akteri
ma je potreban skup orijentacionih tačaka koji će ih voditi
kroz život. To im omogućuju različiti drugi akteri (realni ili
zamišljeni). Akteri imaju slobodu da im se obrate za pomoć

ili da ne prihvate njihove usluge.
7. Pristup resursima razlikuje se medu akterima u zavisnosti
od količine resursa koje već imaju na raspolaganju. Najvaž
niji resurs je znanje. Oni koji imaju više znanja mogu da
biraju između šireg skupa obrazaca delanja. Varijacije u slo
bodi izbora resursa predstavljaju osnovu društvenog položa
ja i društvene nejednakosti u postmodernom svetu. Znanje
je takode glavni ulog u bilo kakvoj vrsti sukoba koji ima za
konačni cilj preraspodelu resursa. Naglasak na znanju i či
njenica da je informacija ključni resurs još više unapređuje,
ojačava i učvršćuje status eksperata.
Da li se učimo da živimo sa ambivalencijom?

Ambivalencija (dvoznačnost, dvosmislenost) osoben je proi
zvod modernosti, ali postmodernizam nudi mogućnost da preva-
ziđemo taj problem, tako što ćemo jednostavno prihvatiti ambi-
valenciju i naučiti da živimo s njom. Zapravo, Bauman definiše
postmodernost kao suprotnost modernosti i njenoj potrebi da
eliminiše ambivalenciju. Umesto da je eliminiše, postmoderni
zam život s ambivalencijom čini podnošljivijim. Međutim, čak i
da uspešno nauči da živi s ambivalencijom i time je eliminiše kao
izvor problema (što nikada nije sigurno), postmodernizam stva
ra čitav niz drugih problema. Bauman zaključuje da postmoder
nost može ljudima da stvori nerešive probleme, ali i da ih veoma
usreći; ona otvara nove mogućnosti i nove opasnosti. Potrebno
je da se primeti da postmodernisti imaju daleko pesimističniji
pogled na postmoderno društvo. Uz postmodernizam vezuje se
varvarizam (na primer, etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji).
Umesto da pokuša da eliminiše ambivalenciju, postmoder
nost prihvata neuređenost sveta; ona ne želi da od njega napra
vi uređen svet. Na primer, postmoderno društvo je spremno da
prihvati stranca. Načelno, to je jedno tolerantnije društvo, druš
tvo koje toleriše razlike. Međutim, razlike donose sobom još više
dvosmislenosti i neizvesnosti. Otuda je život u postmodernom
društvu osuđen da bude još neizvesniji od života u modernom
društvu, a oni koji žive u njemu moraju imati jake nerve.
Ambivalencija i postmodernost. Iako Bauman načelno daje

prednost postmodernosti u odnosu na modernost, on sam je, što je
sasvim za očekivati, ambivalentan po tom pitanju. Bauman tvrdi da
postoji jedna zajednička karakteristika postmodernosti i moderno
sti - to je strah od praznine. Postmodernost nije uspela da eliminiše
taj strah, ali je uspela da ga privatizuje. Stoga, pojedincima koji žive
u postmodernom društvu preostaje samo da pokušaju samostalno
da uteknu tim strahovima. Otuda ne iznenađuje to što sve veći broj
pojedinaca želi da pripada zajednicama, jer u njima vide zaklon od
strahova koji karakterišu postmoderno društvo puno ambivalenci
ja. Međutim, to otvara mogućnost sukoba između zajednica. Bau
man je zabrinut zbog tih neprijateljstava i smatra da je potrebno da
ih zaustavimo tako što ćemo razvijati solidarnost.
Dok moderno društvo pokušava da eliminiše posebne zajed
nice i asimilizuje ih u celinu, postmodernost može da se razume
kao sazrevanje zajednice. Mišel (Majki) Mafezoli opisao je postmo
dernost kao doba neotribalizma, ili doba novih plemena. Ta nova
plemena i zajednice postali su pribežišta za strance, ali i za čitav niz
etničkih, religioznih i političkih grupa. Ono što je veoma važno je
ste to da društvo toleriše te zajednice i njihove grupe. Oni koji žive
u postmodernom svetu prevazišli su hibris modernosti, pa je stoga
malo verovatno da će biti okrutni prema drugima (i drugačijima) i
da će imati potrebu da ih ponize. Međutim, što se Baumana tiče,
to nije dovoljno. Potrebno je da svaka od ovih zajednica uživa po
štovanje drugih zajednica, kao i društva u celini.
Iako postmodernost nudi okvir za prevazilaženje ambivalenci-
je, u postmodernom društvu ambivalencija nikada ne može u pot
punosti da iščezne. Nezadovoljstvo koje stvara ambivalencija i dalje
je široko rasprostranjeno, ali postmoderna država više ne oseća po
trebu da kontroliše to nezadovoljstvo. Umesto toga, rasprostranje
na ambivalencija može da se iskoristi za reprodukciju društva.
Međutim, tolerancija u postmodernizmu ne vodi nužno do
solidarnosti. S obzirom na to da se u postmodernom društvu ljudi
ne brinu dovoljno jedni za druge, već su previše okupirani zabavom
i samima sobom, lako može doći do masovnih izliva okrutnosti.
Neotribalizam - postmoderno kretanje ka stvaranju čiravog niza zajednica
koje predstavljaju pribežišta za strance, odnosno niz religioznih, etnič
kih i političkih grupa.
Život u postmodernom društvu nije lak. To je život bez jas

nih izbora, prepun strategija koje se uvek mogu dovesti u pita
nje. Međutim, jedna stvar je u postmodernom svetu jasna: kon-
zumerizam i sloboda koji se s njim povezuju ne mogu zadovoljiti
ljude koji u njemu žive. Paradoks je u sledećem: postmoderno
društvo je iznad svega potrošačko društvo; ipak, ono ne odgova
ra našim potrebama. Tu ideju je detaljnije razradio Zan Bodrijar
s kojim se srećemo kasnije u ovoj glavi.
Postmoderna etika
Bauman je zainteresovan za status etičkog koda u postmoder
nom dobu. Taj kod je u suprotnosti s idejom koherentnog skupa
pravila kojima svaki moralni pojedinac mora da se podvrgava. Stari
etički sistem nije adekvatan za postmoderno društvo. To otvara mo
gućnost za jedno potpuno novo razumevanje moralnog ponašanja.
Očekivano, Bauman smatra da postmodernost nudi šansu i u obla
sti etike. Ona može doneti renesansu morala, ali i njegov sumrak.
Jasno je da postmoderna etika mora da odbaci mnogo toga
što predstavlja sastavni deo moderne etike. Ona mora da odbaci
koncepte kao što su prisilna normativna regulacija i potragu za
stvarima kao što su temelji, univerzalnost i apsolutno. Takode,
neophodno je da se odbaci potraga modernosti za neambivalen-
tnim i neprotivrečnim etičkim kodom. Ipak, to ne znači da ve
lika etička pitanja u postmodernosti gube svoj značaj. Čak i u
postmodernom svetu suočavamo se sa pitanjima ljudskih prava,
društvene pravde, sukoba između mirne saradnje i pojedinačnog
„samopotvrđivanja", i konfrontacije između individualnog po
našanja i kolektivnog bogatstva. Ti problemi opstaju, ali njiho
vom rešavanju sada mora da se priđe na drugačiji način.
Moralni kod, posmatran iz potmodernističke perspektive,
pun je ambivalencija i protivrečnosti. Evo kako postmoderna te
orija vidi neka od moralnih pitanja:
1. Ljudi nisu ni dobri ni loši, već moralno ambivalentni. Ne
moguće je naći logično koherentan etički kod koji bi iza
šao na kraj s takvom moralnom ambivalencijom.
360 D Ž O R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
2. Moralni fenomeni nisu ni regularni, ni ponavljajući. Ni

jedan etički kod nije u stanju da se bavi moralnim feno
menima na jedan iscrpan način, tj. nije u stanju da ih
potpuno objasni, pozivajući se isključivo na sopstveni
skup vrednosti.
3. Moralnost je inherentno pretrpana protivrečnostima koje
ne mogu da se prevazidu i sukobima koji ne mogu da se
rese.
4. Ne postoji univerzalna moralnost.
5. S racionalne tačke gledišta, moralnost jeste, i uvek će
ostati, iracionalna.
6. Budući da Bauman odbacuje prisilne etičke sisteme koji
proističu iz društva kao celine, on se zalaže za jedan etički
sistem koji izvire iz sebe samog. On je zasnovan na ideji
da jedan treba da bude za Drugog pre nego što se nade u
prilici da bude sa Drugim.
7. Iako postmoderni moral odbacuje moderni prisilni oblik
morala, on ne prihvata ideju da je sve moguće - što je
ideja potpunog relativizma. Medu idejama koje su od
ključnog značaja za postmodernu etičku orijentaciju na
lazi se i gledište da bi se svet raspao ako ne bi bilo naci
onalnih država (i plemena), te da će se autonomno sop-
stvo konačno emancipovati, a moralno sopstvo konačno
ustati protiv inherentne i neizbežne ambivalencije.
Nerazrešive moralne dileme. Uprkos ovim idejama, ni Bau
man, ni postmodernizam nisu u stanju da ponude jedan novi
etički kod koji bi zamenio moderni etički kod. Kao rezultat toga,
osuđeni smo da živimo sa nerazrešivim moralnim dilemama. Bez
sveobuhvatnog etičkog koda, ljudima ostaju samo sopstvene
individualne moralnosti. Uzimajući u obzir činjenicu da u da
našnjem svetu postoji bezbroj moralnih sistema, jedini konač
ni etički autoritet nalazi se u subjektivnosti pojedinaca. Izazov
postmodernog sveta sastoji se u tome da se pokaže kako se može
živeti moralno u odsustvu etičkog koda, a u prisustvu zbunjuju-
ćeg skupa naizgled jednakih sistema moralnosti. Bez takvog sve
obuhvatnog koda, život u postmodernom svetu verovatno neće
biti lakši, ali s raspadom represivnog i prisilnog etičkog koda
koji povezujemo sa modernošću moguće je da će barem postati

moralniji. Bauman, u stvari, s modernim etičkim kodom pove
zuje najgnusnije zločine, kao što je holokaust. Ako ništa drugo,
u postmodernosti ćemo biti sposobni da se suočimo s moralnim
problemima direktno, bez maski i deformiteta koji su došli s
modernim etičkim kodom.
Umesto prisilnog i deformišućeg etičkog koda moderne,
nada se polaže u svest moralnog pojedinca, pogotovo u njegovu
potrebu da bude za Drugog. Drugi podrazumeva odgovornost za
moralno sopstvo. Biti za Drugog ne određuje šta je dobro, a šta
loše. Do toga će se doći vremenom u odnosu sa Drugim. Moral
no sopstvo će se definisati u svetu u kome nema izvesnosti, gde
nikada neće postojati jasna razdvajajuća linija između dobra i
zla. Otuda, važno je šta radimo a šta ne radimo, ali to mora da se
razradi u individualnoj svesti, a ne na nivou nekog kolektivnog
moralnog koda. Na taj način Bauman usvaja postmodernu pozi
ciju izbegavajući da se preda relativizmu i nihilizmu. Bez obzira
na to, postoji fundamentalna tenzija između bezuslovne potrebe
da se bude za Drugog i diskontinuiteta i fragmentiranosti koje
Bauman povezuje s postmodernom.
Postmoderno društvo istovremeno je društvo koje nudi veli
ku moralnu nadu i veliku ličnu zabrinutost: ljudi imaju potpuni
moralni izbor, ali ne i uputstva koja bi im ponudio sveobuhvatni
moralni kod koji je nekada obećavala moderna. Drugačije reče
no, moralnost je, kao i mnogo šta drugo u postmodernom svetu,
postala privatizovana. Bez šireg etičkog sistema koji će voditi lju
de, etika za pojedince postaje stvar individualne odluke. U ta
kvoj odluci veliku ulogu igraju rizik i hronična neizvesnost. Pos
tmoderna može biti izvor naših problema, ali i naša šansa. Sta će
biti od to dvoje, u ovom istorijskom trenutku nije moguće reći.
USPON POTROŠAČKOG DRUŠTVA, SMRT

SIMBOLIČKE RAZMENE I RAST SIMULACIJA
Društvenog mislioca Zana Bodrijara najčešće vezujemo za
postmodernu socijalnu teoriju, iako on lično nikada nije izjavio
da pripada tom teorijskom pravcu. Bodrijar je bio radikalan ne
samo po svojim idejama, već i po svom stilu pisanja, pogotovo u

svojim kasnijim radovima. Kao i drugi postmodernisti, on odba
cuje ideju grand-teorije, a čini se da stil njegovih kasnijih rado
va - knjiga koje sadrže čitav niz naizgled nepovezanih aforizama
- sprečava nastanak grand-teorije. Ipak, u njegovima radovima
moguće je identifikovati nekoliko takvih teorija.
Od proizvođačkog do potrošačkog društva

U svojim ranim radovima Bodrijar se nalazio pod snažnim
uticajem teorijske misli Karla Marksa i različitih grana neomar-
ksističke teorije. Međutim, dok su se Marks i najveći deo neo-
marksista bavili proizvodnjom, Bodrijar se usredsredio na poja
vu potrošačkog društva. Za nas je danas normalno da živimo u
potrošačkom društvu, ali kao pisac koji je bio ispred svog vreme
na, Bodrijar je svoje prve radove o potrošačkom društvu napisao
kasnih 1960-ih godina kada se ono nalazilo u svojoj najranijoj
fazi i kada njegovo postojanje nije bilo baš tako očigledno.
Iako je Bodrijar kasnije raskinuo s marksističkom teorijom,
njegova analiza potrošačkog društva nalazi se pod snažnim utica
jem te teorije. Na primer, uprkos usredsređenosti na potrošnju,
on je preuzeo tradicionalnu marksističku poziciju koja najveći
značaj dodeljuje proizvodnji. Drugim recima, proizvodne snage
upravljaju svetom potrošnje i kontrolišu ga. Tako bi Bodrijar tvr
dio da Dženeral motors i Tojota kontrolišu potrošnju automo
bila isto kao što Majkrosoft kontroliše potrošnju kompjuterskih
softvera. Bodrijar ne ide tako daleko u isticanju važnosti potroš
nje. Potrošačke snage (npr. reklamne agencije, tržni centri, Mek-
donalds, Diznilend) igraju veoma važnu ulogu u potrošnji. Iako
se ne mogu potpuno razdvojiti od proizvodnih snaga, ti entiteti
su sami po sebi od presudne važnosti za oblast potrošnje. Među
tim, budući da još uvek nije raskrstio s marksizmom, Bodrijar u
ranoj fazi svoje akademske karijere i osvita potrošačkog društva
to još uvek nije mogao da vidi.
Potrošnja kao jezik. Bodrijar se takođe nalazio pod utica
jem lingvistike koja ga je navela da o potrošnji objekata razmišlja
kao o jednoj vrsti jezika. Unutar tog jezika svakom potrošačkom
objektu dodeljen je neki znak. Recimo, na današnjem tržištu

automobila, kupovina „ferarija" ili „hamera" predstavlja znak
bogatstva i prestiža, dok kupovina rumunske „dačije", „opela
astre" ili „fiata punta" koji se sklapaju u Kragujevcu, pokazuje da
pripadate srednjoj klasi. Slično tome, odlazak na koncert Britni
Spirs ili Džastina Timberlejka upućuje na to da ste mladi. Ali,
ako odete u operu da gledate Madam Baterflaj, verovatno ste u
srednjem životnom dobu, ako ne i malo stariji. U realnom smi
slu, kada kupimo automobil ili kartu za bioskopsku ili pozorišnu
predstavu, mi više kupujemo znakove, a manje stvari koje za
dovoljavaju neku našu potrebu. Za Bodrijara, suština potrošnje
nije u (materijalnim) proizvodima, već u znakovima, odnosno
značenjima tih proizvoda.
Ali, kako mi znamo šta svi ti znakovi znače? Bodrijar objaš
njava da znakove možemo da protumačimo zbog toga što svi ra-
zumemo kod i nalazimo se pod njegovom kontrolom. Kod je,
u osnovi, sistem pravila koja nam omogućavaju da razumemo
znakove i, što je još važnije, da razumemo u kakvoj su oni me
đusobnoj vezi. Sledstveno, kod nam omogućuje da razumemo
značenje hamera" i „dačije" i, još važnije, činjenicu da „hamer"
znači viši status od „dačije". Budući da svi razumemo kod i da
se nalazimo pod njegovom kontrolom, svi razumemo značenja
znakova i način na koji su oni povezani jedni s drugima. Potroš
nja je zasnovana na činjenici da će drugi ljudi razumeti značenja
onoga što mi trošimo na isti način kao i mi sami.
To dovodi do zaključka da se svi mi, dok trošimo (kupu
jemo) dobra, nalazimo u procesu samodefinisanja. Kategorije
dobara definišu kategorije ljudi. Ono što trošimo određuje naše
mesto u društvenom poretku. Tako „ferari" omogućuje višu pozi
ciju na društvenoj lestvici, a „fiat punto" sklopljen u Kragujevcu,
nižu. Osim toga, mi možemo da promenimo svoju poziciju na
lestvici tako što ćemo početi da kupujemo drugačije proizvode.
Recimo, ako želimo da se popnemo na stratifikacijskoj lestvici,
Kod - sistem pravila koji nam omogućava da razumemo znakove i, što je još
važnije, da razumemo u kakvoj su oni međusobnoj vezi.
Samodefinisanje - dok trošimo dobra, nalazimo se u uprocesu samodefinisa
nja. Ono što trošimo određuje naše mesto u društvenom poretku. Ljudi
su ono što kupuju i troše; oni time definišu sebe i time ih definišu drugi.
možemo da se zadužimo i, umesto „fiata punta", kupimo novog

„renoa vel satis". Takva kupovina nam omogućuje da utičemo na
naše kretanje kroz stratifikacijski sistem. Razume se, u tom kre
tanju postoje ograničenja. Mnogi znaju da bi mogli lako da pro
mene socijalnu poziciju kada bi kupili „ferari". Međutim, koliko
god da se potrude, nikada neće biti u stanju da priušte sebi takav
automobil. Stratifikacijski sistem, stoga, često deluje tako što
drži ljude na njihovim pozicijama unutar sistema. Sve u svemu,
u jednom veoma realnom smislu, ljudi su ono što kupuju i troše;
oni time definišu sebe i time ih definišu drugi.
Motivacija za potrošnju otuda nije ono što mi često pret
postavljamo da jeste. Mi obično verujemo da se uzrok potrošnje
nalazi u ljudskim potrebama.
Drugim recima, verujemo da različite stvari kupujemo zato
što su nam one potrebne: hranu da bismo preživeli; odeću da
nam bude toplo; automobile da bismo mogli da se prevezemo.
Međutim, Bodrijar smatra da je takvo objašnjenje problematično
iz više razloga. Kako potrebe mogu da objasne zašto neki od nas
kupuju skupljeg „hamera" od jeftinije „dačije"? Oba vozila mogu
da nas prevezu s jednog mesta na drugo mesto. Kako potrebe
mogu da objasne neuobičajeno visok nivo potrošnje - hiperpo-
trošnju - koja karakteriše današnji razvijeni svet? Mnogi od nas
očigledno troše daleko više nego što im je potrebno; u mnogim
slučajevima daleko više nego što će ikada moći da upotrebe.
Bodrijar odbacuje teoriju potreba, barem kada su u pitanju
bogata društva. Umesto toga, on tvrdi da potrošnja može da se
objasni konceptom razlike. Mi trošimo da bismo se razlikovali od
drugih ljudi. Ono što trošimo i način na koji to trošimo defini-
še te razlike. Kada kupite CD s operom Madam Baterflaj, to vas
Potrebe - sve ono što je ljudima neophodno da bi preživeli i funkcionisali na
minimalnom nivou u savremenom svetu. Konceptom potreba često se
objašnjava potrošnja.
Hiperpotrošnja - izuzetno visok stepen potrošnje koji postoji u savremenom
svetu.
Razlika - koncept koji su postmodernisti koristili da bi dali alternativno
objašnjenje potrošnje. Mi ne trošimo da bismo zadovoljili potrebe već
da bismo se razlikovali od drugih. Ono što trošimo i način na koji to
trošimo definiše razlike.
razlikuje od onih koji su kupili CD Cece Ražnatović ili Seke Alek-

sić. Kada na ulici vidite čoveka kako čita Vreme, znate da on ima
različit vrednosni sistem od onoga koji čita Kurir. Pošto su razli
ke nebrojene, nema kraja potrošnji; postoji beskonačan broj proi
zvoda koje možemo da kupimo da bismo se razlikovali od drugih.
Otuda, potreba za razlikovanjem nikada ne može da se zadovolji;
na kraju završavamo s neprekidnom životnom potrebom da se ra
zlikujemo od onih koji u društvu zauzimaju drugačiji položaj od
nas. Trošenje dobara, zapravo, predstavlja oblik komunikacije.
U toj komunikaciji, drugima prenosimo čitav niz poruka, uključu
jući i poruku kojoj grupi pripadamo. Drugi razumeju šta želimo da
im „kažemo", jer prepoznaju kod i razumeju značenje znakova, to
jest proizvoda koje smo kupili da bismo im poslali poruku.
Ali to nas vraća na pomenuto pitanje: kako znamo šta da
kupimo da bismo se razlikovali? Jednostavno: uputstva za ku
povinu upisana su u kod; kada znamo kod, znamo šta treba da
trošimo. To zapravo znači da kod ima mnogo veću funkciju od
prostog informisanja našeg izbora - on kotroliše naš odabir. Mi
možda smatramo da imamo neke potrebe, ali one su, u stvari,
determinisane kodom. Nama je na kraju potrebno ono što in
formacija sadržana u kodu kaže da nam je potrebno. Pojedinač
ne potrebe postoje jer su neophodne da bi postojao kod.
Veoma je značajna i Bodrijarova tvrdnja da potrošnja nema
puno veze s onim što mi konvencionalno doživljavamo kao real
nost. Kada kupimo big mek u Mekdonaldsu, mi ga ne kupuje
mo samo da bismo jeli, već i da bismo dobili ono što obedova-
nje u Mekdonaldsu i konzumacija big meka simbolički kazuju o
nama. Mi manje konzumirano hranu koja nas održava u životu,
a više znakove koji nam pomažu da se razlikujemo od drugih
(big mek, Mekdonalds). Trošeći u Mekdonaldsu, mi se razlikuje
mo od onih koji ručaju klot pasulj u nekom od „socijalističkih"
ugostiteljskih restorana u kojem vam mleko i čaj služe u običnoj
beloj šolji s plavim obrubom. I jedni i drugi razlikuju se od onih
koji večeraju u nekom od luksuznih restorana hotela Hajat. Da
kle, posećujući ta mesta, mi ne trošimo hranu (realnu stvar), već
znakove (dakle, nešto nerealno) koji se za njih vezuju, kao i kod
koji ih definiše i kontroliše.
Bodrijar ističe još jednu stvar koja je od velike važnosti za

društveno ponašanje. U društvu koje kontrolišu znakovi i kod,
mi se mnogo više povezujemo s proizvodima i okruženjima u ko
jima se oni prodaju (pogotovo dok konzumiramo te proizvode)
nego s ostalim ljudskim bićima. Sve više vremena provodimo u
kupovini i trošenju proizvoda, umesto u odnosima s drugim lju
dima. Odnosi s proizvodima imaju tendenciju da zamene ljud
ske odnose. Ironija je u tome što mi te proizvode trošimo zbog
našeg odnosa s drugim ljudima, tačnije zbog onoga što oni treba
da kažu o nama drugim ljudima, a zapravo provodimo sve ma
nje vremena s tim ljudima. To se najjasnije vidi po okruženjima
u kojima trošimo. U tim okruženjima, od nas se sve više zahte-
va da sami sebe uslužimo (sami sipamo benzin, sami podignemo
novac iz bankomata, sami odnesemo obrok za sto, sami vratimo
tacnu i počistimo sto za kojim smo jeli itd), umesto da nas usluže
živi ljudi. Čak i kada uđemo u odnos sa drugim ljudskim bićima,
taj odnos je veoma nehuman, a zaposleni izgledaju kao automati
koji nam se obraćaju na osnovu unapred pripremljenog uputstva
za komunikaciju („Da li biste hteli i pitu od jabuka sa vašim Big
Mekom", „Želim vam prijatan dan", „Vaš račun iznosi 2.345 di
nara" itd.) koje su naučili kada su konkurisali za posao. Recimo,
u Mekdonaldsovim restoranima mi daleko više ulazimo u odnos
s restoranom i proizvodima (uključujući i igračke koje se u njima
reklamiraju) nego s ljudima koji tamo rade ili obeduju.
Od proizvodnje do potrošnje. U sve ovo smeštena je jedna
grand-teorija. Najopštije rečeno, ona počiva na argumentu da se
krećemo od društva u kome dominira proizvodnja ka društvu u
kome dominira potrošnja. Preciznije rečeno, Bodrijar skicira pro-
menu od društva u kome kapitalisti kontrolišu svoje radnike ka
društvu u kome se kontrola preusmerava na potrošnju i potrošače.
U ranim danima kapitalizma potrošači su uglavnom bili prepušte
ni sami sebi. Međutim, u poslednje vreme kapitalisti su shvatili da
se potrošačima ne srne dozvoliti da sami odlučuju o tome da li će
da troše, koliko će i na šta će da troše. Kapitalizmu sve više trebaju
ljudi koji će sigurno kupovati kapitalističke proizvode, to jest ljudi
koji će aktivno učestvovati u potrošačkom društvu. Kapitalističke
korporacije (Mekdonalds, Ferari) moraju da ubede ljude da posta
nu aktivni i redovni potrošači njihovih proizvoda.
Gledano iz perspektive kapitalista, potrošači, kao i radnici,

obavljaju jednu vrstu rada koji mora da se kontroliše. Odlazak
u tržni centar i kupovina dobara i usluga predstavlja oblik rada
isto kao i zašrafljivanje felni na točkovima automobila u nekoj
automobilskoj fabrici. Ako potrošače posmatramo na takav na
čin, onda kapitalistima nije teško da o njima misle kao o grupi
koja mora da se eksploatiše da bi se uvećao kapitalistički profit.
To je bio, i još uvek jeste, način na koji kapitalisti razmišljaju
o radnicima. Međutim, sada se takav način razmišljanja proši
rio i na potrošače. Potrošači moraju da se namame da kupuju
proizvode koji im nisu neophodni ili proizvode za koje nemaju
dovoljno novca ako se prethodno ne zaduže. Osim toga, kapi
talisti su zainteresovani da spreče društvenu revoluciju. Nekada
su kapitalisti sprečavali proletarijat da se buni tako što su mu
nametali teške uslove rada. Danas kapitalisti pretpostavljaju da
potrošači neće stići da se pobune ako su neprekidno zauzeti ne
samo potrošnjom dobara, već i zarađivanjem novca koji im je
neophodan da bi priuštili sva ta dobra.
Smrt simboličke razmene i porast simulacije

U Bodrijarovom radu nailazimo na jednu još opštiju i,
istorijski gledano, sveobuhvatniju grand-teoriju koja počiva na
gledištu o razlikama između primitivnog i savremenog društva.
Bodrijar tvrdi da primitivna društva, koja karakteriše simbolička
razmena, ustupaju mesto savremenim društvima, koja su defini-
sana simulacijama.
Simbolička razmena. Bodrijar simboličku razmenu defi-
niše kao reverzibilan (povratan) proces davanja i uzimanja — ci
kličnu razmenu poklona i uzvratnih poklona. On hvali takav tip
razmene, kao i primitivna društva u kojima se ona pojavljuje.
Uzmimo, na primer, fenomen smrti kojim se Bodrijar bavio u
studiji Simbolička razmena i smrt (1976). U primitivnim druš
tvima, razmena sa ljudima ne mora da se završi njihovom smrću.
Ljudi nastavljaju proces razmene s mrtvima donoseći darove na
Simbolička razmena - povratan proces davanja i primanja; ciklična razmena
poklona i uzvratnih poklona karakteristična za primitivna društva.
368 D 2 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
njihov grob, integrišući groblja u život zajednice i obavljajući pe

riodične rituale u kojima mrtvi zauzimaju važnu ulogu, a koji se
često izvode baš na grobljima. Drugim recima, mrtvi su integri-
sani u život primitivne zajednice. Nasuprot tome, u savremenim
društvima mrtvi, njihovi grobovi i groblja razdvajaju se od ostat
ka društva. Iako tu i tamo može da se pronađe poneki dar kojim
ljudi jedva pokazuju da se sećaju mrtvih (na primer, stavljanje
cveća na grob), živi se uglavnom ne bave mnogo mrtvima. Jed
nom rečju, Bodrijar tvrdi da primitivna društva karakteriše sim
bolička razmena sa mrtvima, a da je takva vrsta razmene skoro
potpuno nestala iz savremenog sveta.
Odnos prema smrti, za Bodrijara, ima simbolički značaj za
ono što se dešava u čitavom društvu. Sledstveno, u oblasti privrede
simbolička razmena zamenjena je ekonomskom razmenom. U pri
mitivnom društvu razmena dobara bila je striktno ograničena. Po
stojao je običaj davanja poklona i uzvratnih poklona, ali pojedinci
bi jednom izmenjali poklone i time bi se ciklus koji se vezivao za
jednu pojedinačnu razmenu okončao. Za razliku od toga, u savre-
menom svetu - svetu ekonomske razmene - nema kraja razmeni
dobara: nema kraja kupovini dobara za sebe i za druge. Zamisao
je da se proces ekonomske razmene održava kroz potrošnju koja se
nastavlja u nedogled. To naravno ima za cilj porast proizvodnje i,
konačno, porast bogatstva onih koji kontrolišu proizvodnju.
Iz ove perspektive takode je moguće istraživati svet rada.
U primitivnim društvima rad je podrazumevao simboličku razme
nu između radnika, sirovog materijala, oruđa itd. Na primer, rad
nici su uzimali od prirode (sirovi materijal), ali su takode vraćali
prirodi (tako što su, na primer, sadili šume kako bi obnovili ono
što je bilo uzeto). U savremenim društvima, radom dominira eko
nomska razmena. Sirovi materijal koji nalazimo u prirodi može da
se kupi, ali nema puno smisla (osim ako ne postoji neka spoljna
prisila) da kupac pokuša da obnovi ono što je uzeto iz prirode.
Osim toga, u savremenom društvu radnik daje vlasniku radno
vreme a zauzvrat dobija novac. Tu nema simboličke razmene izme
đu radnika i vlasnika. Staviše, u primitivnom društvu nije bilo vla
snika u savremenom smislu te reči; postojala je samo simbolička
razmena između ljudi koji su bili uključeni u proces rada.
Simulacije. U vezi s tim, Bodrijar vidi preobražaj primitiv

nih društava koja se karakterišu istinskim kulturnim svetovima,
kao što je simbolička razmena, u savremeni svet koji karakteriše
nedostatak izvornosti, odnosno simulacija. Simulacije su lažne
stvari. Bodrijar smatra da se savremeni svet sve više nalazi pod
njihovom dominacijom. On takode smatra da je izvorni kultur
ni svet, onaj koji karakteriše simbolička razmena, pun opčara-
nosti i magije. Međutim, tokom vremena društvo se raščaralo i
razmagijalo. Simulacije koje karakterišu savremeni svet nemaju
sposobnost da proizvedu magijom izazvano oduševljenje, barem
ne u onom smislu u kome Bodrijar koristi ove pojmove. Taj si
mulirani svet potpuno je raščaran (engleski, disenchanted) i goto
vo sraman u poređenju s primitivnim, izvornim svetom.
Bodrijar nudi nekoliko primera da bi objasnio na šta, za
pravo, misli. Indijansko pleme Tasadaj s Filipina bilo je tokom
postojanja u primitivnim vremenima realno i izvorno. (Pleme je
sve do polovine 20. veka živelo na nivou organizacije plemena
iz kamenog doba.) Današnje pleme Tasadaj nije ništa drugo do
simulacija tog primitivnog oblika. Njega štiti vlast, veštački je
zamrznuto u vremenu i sterilisano s ciljem da se eliminišu neka
od njegovih jedinstvenih karakteristika. Ono postoji i korisno je
antropolozima koji žele da ga studiraju ili turistima koji žele da
ga posmatraju, ali to zaista više nije pleme Tasadaj.
Jedan od Bodrijarovih omiljenih primera kojim dokazu
je proces simulacije jeste simulacija Diznijevog sveta. Savremeni
zabavni park Diznilend obuhvata mnoge simulacije onoga što je
svojevremeno bilo izvorna društvena realnost. N a primer, u Di
znilend se ulazi i izlazi kroz Glavnu ulicu. To je mali preuređeni
tržni centar koji predstavlja simulaciju ulica koje su bile karak
teristične za mnoge američke gradove na početku 20. veka. Ali
nije samo prošlost ta koja se simulira u Diznilendu; postoji tako
de simulacija vožnje podmornicom u koju ljudi ulaze da bi vide-
li simulaciju podvodnog sveta. Upadljivo je to da mnogi turisti
žele da „putuju" na takav način umesto da odu u pravi akvari-
jum (koji i sam predstavlja simulaciju mora), a da ne pričamo tek
Simulacije - imitacije; lažne stvari. Bodrijar smatra da je savremeni svet sve

više pod njihovom dominacijom.
0 pravom okeanu i morskom životu koji se ne nalaze tako daleko

od ulaza u Diznilend.
Sveprisutno iskustvo simulacije predstavlja glavni uzrok ne
stanka razlike između realnog i imaginarnog, istinitog i lažnog.
Praktično, svaki aspekt savremenog sveta kombinacija je realnog
1 imaginarnog. Pleme Tasadaj i danas postoji, ali se ponašanje
njegovih pripadnika radikalno promenilo. Ono izgleda onako
kako vladini službenici i turisti zamišljaju da bi pleme Tasadaj
trebalo da izgleda. Ništa nije realno u Diznilendu osim ljudi koji
tamo rade, a čak se i oni ponašaju na nerealne načine kada za
bavljaju mušterije (Miki Maus, Paja Patak, Snežana, itd.) i pri
čaju i glume prema unapred spremljenim scenarijima. Zapravo,
realno i istinito se sve teže mogu pronaći. Pre se može reći da su
oni potpuno nestali u lavini simulacija. Danas malo ko pokušava
da dođe do suštine stvari. Ko god proba da istraži šta se nalazi
ispod i iza simulacije, mogao bi ubrzo da se razočara. Ako i uspe
da zađe ispod simulacije, videće da ispod nje ne postoji ništa
drugo osim simulacije. Drugim recima, u savremenom društvu
nema istine i nema realnosti. A ako nema istine i realnosti, onda
može da se tvrdi da živimo u jednoj velikoj simulaciji.
Bodrijar vidi Ameriku kao društvo koje se nalazi na čelu ova
kvog razvoja događaja - to je najnerealnije, najlažnije i najsimuli-
sanije društvo na planeti. Ono postavlja standarde, a ostatak sveta
ih sledi. Amerika predstavlja dom nekih od svetski najpoznatijih
i najpopularnijih simulacija. Najbolji primer je Las Vegas, na
ročito hoteli u tom gradu koji simuliraju druge svetove: „Nju-
jork, Njujork", Pariz, Venecija, Mendelej Bej, Belađo, Luksor,
da napomenemo samo neke od njih. Ali Bodrijar ide dalje od
očiglednih primera i raspravlja o čitavim gradovima (Los Anđe-
les), pa čak i o čitavim narodima i njihovom odnosu prema si-
mulacijama. Tako se u današnjem Njujorku može govoriti o ,,di-
znizaciji" Tajms skvera. Diznijeva obnova starog pozorišta dovela
je do dramatične promene čitavog prostora, nakon što su stare
pornografske kabine i jeftine prodavnice zatvorene i zamenjene
čitavim nizom franšiza koje se mogu naći širom SAD. Moglo bi
se reći da je realni Tajms skver uklonjen i da danas predstavlja
simuliranu i sterilisanu realnost koja se ne razlikuje mnogo od
onoga što možemo naći na drugim mestima. Njujork se nalazi
u procesu gubitka svoje posebnosti i počinje da liči na mnoga
druga (obična) mesta.
Sjedinjene Države su takode dom drugih ključnih centara
simulacije. One dominiraju svetskom filmskom industrijom.
Sve što se može videti u filmovima proizvedenim u Americi
predstavlja simulaciju. Svetski televizijski programi nalaze se pod
dominacijom S A D i takode predstavljaju simulaciju. Osim toga,
Internet i njemu slična sajbermesta takode su simulacije. N a pri
mer, ljudi sve više posećuju Internet prodavnice i Internet tržne
centre koji nisu ništa drugo do simulacija realnih prodavnica ko
jih u S A D ima na pretek.
Žan Bodrijar
Biografska skica
Žan Bodrijar (1929-2007) bio je neobičan socijalni teoretičar,

čak i za francusko podneblje koje je izrodilo obilje jedinstvenih
teorija. Bodrijar se školovao za sociologa,
ali je ubrzo počeo da zadire i u druge dis
cipline. Predavao je na univerzitetu, ali
je i to ubrzo napustio. Jedna od njegovih
ranih publikacija, pod nazivom Zabora
vite Fukoa (1977), kritikuje Fukoa koji
je tada bio vodeća figura u francuskom
akademskom svetu. Fuko je odbacio Bodrijarove kritike, pa je
Bodrijar nakratko pao u zaborav, što mu je kasnije otežalo na
predovanje u francuskim akademskim i naučnim krugovima.
Bodrijar se nalazio pod radikalnim uticajem marksističkih ide
ja. Tokom godina, sve je manje bio politički aktivan i sve brže
napuštao marksističku teoriju. Jedan od razloga za to jeste či
njenica da su Marks i marksisti bili usmereni na proizvodnju,
dok je Bodrijar ubrzo shvatio da je suština u potrošnji, a ne
u proizvodnji. Kasnih 1960-ih godina Bodrijar je objavio pi
onirski rad o potrošnji koji nastavlja da utiče na sve veće po
dručje sociološkog interesa.
Tokom 1970-ih godina i posle toga, Bodrijar je objavio čitav
niz inovativnih i iznenađujućih radova koji su mu omogućili
da postane istaknuti postmoderni socijalni teoretičar. Bodrijar

je odbijao da sebe naziva postmodernistom. Ipak, mnogi koji
su izučavali Bodrijarova dela i postmodernu teoriju uopšte, na
čelno smatraju da se njegovi radovi nalaze u samoj srži te nove
teorijske orijentacije. Njegova opšta perspektiva, kao i mnoge
pojedinačne ideje (na primer, simbolička razmena, simulacije,
implozija) snažno su uticale ne samo na postmodernu socijal
nu teoriju, nego i na glavne teorijske struje u socijalnoj teoriji.
Bodrijarov uticaj nije ograničen samo na socijalnu teoriju;
mnoga umetnička dela nastala su pod uticajem njegovih ideja.
N a primer, u filmu Matrix postoji kadar u kome se vidi knjiga
čiji je naslov Simulacije. Čak se i pop kultura našla pod utica
jem Bodrijara, koji je sam postao neka vrsta pop ikone. Mali
je broj teoretičara koji istovremeno mogu biti pop ikone i oz
biljni socijalni teoretičari.
Bodrijar opisuje takav razvoj događaja kao hiperrealan, tj. kao

potpuno simuliran i, kao rezultat toga, realniji od realnog, lepši
od lepog, istinitiji od istinitog. To svakako važi za Diznilend, Las
Vegas, pa čak i za novi Tajms skver u Njujorku. Recimo, Dizni
lend je čistiji nego svet van njegovih kapija, a zaposleni u njemu
daleko su uljudniji i prijatniji nego oni koje srećemo u našem
svakodnevnom životu. Uzmimo jedan drugi primer. Zamisli
te zajednice bogatih ljudi koji stanuju u američkim državama
s prijatnom klimom (kao što su Arizona, Florida ili Kalifornija).
U tim zajednicama može se naći vegetacija koja nužno ne pripa
da tim geografskim oblastima. Osim toga, čak i ono što izvor
no pripada tim područjima tako je uzgojeno da izgleda bogatije
od onoga što se može naći u prirodi. Rezultat toga je stvaranje
tropskog raja koji je daleko realniji od realnog tropskog predela,
koji može da bude suv, prašnjav i obrastao suvonjavim palmama.
Tropski raj tih luksuznih zajednica očigledno je hiperrealan.
Još jedan primer iz potpuno druge oblasti jeste pornografi
ja. Ženska pornografska filmska zvezda, sa svojim implantima,
dodatnom estetskom hirurgijom, tetovažama, telesnom šmin
kom i drugim dodacima, može da se shvati kao objekat koji ima
Hiperrealno - potpuno simulirano i, kao rezultat toga, realnije od realnog,

lepše od lepog, istinitije od istinitog.
zadatak da simulira požudu. Ona predstavlja hiperrealan seksu
alni objekat, realniji od bilo koje žene koju bi prosečan muška
rac mogao da sretne u stvarnom životu. Isto može da se kaže za
seksualne činove koji mogu da se vide u pornografskim filmovi
ma. Veoma mali broj ljudi je sposoban da seksualni odnos doživi
na tako atletski savršen način koji može da se vidi na ekranu.
Ljudi mogu pokušati da tako seksualno opšte, ali onda sopstveni
seksualni život pretvaraju u simulaciju. Budući da su seksualni
činovi koje gledamo na ekranu hiperrealni, ljudi pokušavaju da
ih imitiraju, a rezultat toga je da se njihov seksualni život pretva
ra u jednu simulaciju. Ljudi mogu pokušati da podese svoj život
takvim hiperrealnim slikama, transformišući se tako da izgledaju
kao porno zvezde. Žene uvećavaju grudi ili pribegavaju vagino
plasties a muškarci odlaze kod hirurga da bi uvećali dužinu i
širinu svojih penisa. Na taj način oni postaju simulirani ljubav
nici, a možda i simulirani ljudi.
Ne samo da su te simulirane realnosti važne po sebi, već su
važne i zbog toga što služe kao modeli za transformaciju izvan
granica u kojima se nalaze. Pod uticajem tih hiperrealnih mo
dela ostatak sveta postaje sve više simuliran, sve više hiperrealan.
Otuda uticaj Diznilenda nije ograničen samo na ono što se de
šava iza njegovih zidova ili na Tajms Skveru u Njujorku. Mnoge
zajednice se stvaraju na osnovu Diznijevog modela, s ciljem da
simuliraju Ameriku na prelomu 2 0 . veka. U stvari, Dizni je sam
izgradio takav model zajednice, nazvan Celebration, na svom pla
cu u Floridi. Nove zajednice širom Amerike koriste Celebration
i Diznilend kao modele za sopstveni razvoj. Realnost je, prema
Bodrijaru, sve više kontaminirana takvim simulacijama.
Sve u svemu, Bodrijar nudi jednu grand-teoriju promene
od primitivnog društva, koje karakteriše realna i humana simbo
lička razmena, kroz manje realnu i potpuno humanu ekonom
sku razmenu, do savremenog sveta koji sve više karakteriše nere
alna i nehumana tehnologija. Dok se S A D nalaze u centru svega
toga, ostatak sveta je osuđen da se kreće u istom simuliranom
pravcu. Staviše, čak se i SAD nalaze na samom početku procesa
simulacije. Budućnost će doneti ne samo još izuzetnije, već i još
sveobuhvatnije simulacije.
POTROŠAČKO DRUŠTVO I NOVA SREDSTVA

ZA POTROŠNJU
Pod velikim uticajem nekoliko Bodrijarovih p o s t m o d e r n i h
ideja, k a o i ideja nekih teoretičara m o d e r n e (Marksa i Vebera), i
ja s a m razvio grand-teoriju k o j a se bavi p o t r o š a č k i m d r u š t v o m .
N a j o p š t i j e rečeno, ta teorija opisuje svet sve veće potrošnje k o j u
nazivam h i p e r p o t r o š n j o m .
Sredstva za potrošnju: stara i nova. Sledeći Marksa, potro
šačke centre (tržne centre, š o p i n g molove, o g r o m n e prodavnice
itd.) nazvao s a m sredstvima za potrošnju. M a r k s koristi ovaj p o
j a m , ali o n to radi n a način koji nije u skladu s n a č i n o m n a koji
koristi svoj daleko poznatiji p o j a m - sredstva za proizvodnju.
Z a M a r k s a su sredstva za proizvodnju one stvari (oruđa, mašine,
sirovine, itd.) koje o m o g u ć a v a j u proizvodnju u kapitalističkom
društvu. M e đ u t i m , sredstva za p o t r o š n j u za njega su jednostavno
potrošačka dobra. A k o b i s m o hteli d a se pridržavamo definicije
sredstava za proizvodnju, o n d a bi sredstva za p o t r o š n j u trebalo
d a se definišu k a o stvari koje čine p o t r o š n j u m o g u ć o m . B a š k a o
što fabrika o m o g u ć a v a proizvodnju, tržni centri o m o g u ć a v a j u
potrošaču d a troši. M e đ u o n i m a koji s u taj p o j a m koristili n a
ovakav način jeste i Bodrijar, koji j e pariške prodavnice (ali ne
s a m o njih) video kao sredstva za p o t r o š n j u .
J e d a n d e o m o j e grand-teorije bavi se p o m e r a n j e m o d o n o g a
što nazivam starim sredstvima za potrošnju (kao što su kafane,
krčme, bifei, taverne, kafići i restorani) k a novim sredstvima za
potrošnju o k o j i m a ću uskoro nešto reći. Starija, tradicionalnija
sredstva za potrošnju bila s u (i j o š uvek su) p o t p u n o materijal
na, što znači d a s u podrazumevala fizičku strukturu, interakciju
licem u lice i z m e đ u potrošača i zaposlenih, potrošnju stvari (kao
što su hrana i piće), i plaćanje skoro isključivo u gotovini. Iako
materijalna, ta mesta s u m e đ u o n i m a koji su ih često posećivali
stvarala čitav niz nematerijalnih efekata k a o što j e , recimo, osećaj
zajednice (nemački, Gemeinschaß). N a r a v n o , postoje još starija
Sredstva za proizvodnju - stvari koje omogućuju proizvodnju (oruđa, maši

ne, sirovine, fabrike itd.).
sredstva za potrošnju, kao što su bazari, arkade, zelene pijace, va
šari, bakalnice i radnje. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova).
Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja
su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da
radikalno unaprede potrošnju. Nabrojaću neka od najvažnijih
sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela
da rade:
• Franšize (McDonald's, 1955)

• Tržni centri (Edina, prvi zatvoreni centar, Minesota 1956)
• Mega tržni centri (West Edmont Mali, 1991. i Mall of
America, 1992)
• Robne kuće (Toys'R'Us, 1957)
• Diskonti (Target, 1962)
• Zabavni parkovi (Disneyland, 1955)
• Brodovi za krstarenje (Sunward, 1966)
• Kazino-hoteli (Flamming, 1946)
• Zabava (Hard Rock Caffe, 1971)
Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture; ali svako
od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova.
Zapravo, nakon 1950. godine sredstva za potrošnju postala su
mnogo fantastičnija i spektakularnija. Razlog je u tome što je po
stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće
i u što većem broju. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća
nivo potrošnje, odnosno omogući hiperpotrošnja. Nova sredstva
za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. Ona su
kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta
re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta
nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara
sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi.
Ipak, brzina promene toliko je velika da mnoga od tih
sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih, novijih, još
dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju, kao što su šoping
Nova sredstva za potrošnju - skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na

stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju.
Kreativna destrukcija - shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni
šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti
efikasnije.
sredstva za potrošnju, kao što su bazari, arkade, zelene pijace, va
šari, bakalnice i radnje. (Vidi okvir: Fantazmagorija i svet snova).
Novim sredstvima za potrošnju nazivam skup mesta koja
su uglavnom nastala nakon 1950-ih godina u S A D s ciljem da
radikalno unaprede potrošnju. Nabrojaću neka od najvažnijih
sredstava za potrošnju s primerima i godinama kada su počela
da rade:
• Franšize (McDonald's, 1955)

• Tržni centri (Edina, prvi zatvoreni centar, Minesota 1956)
• Mega tržni centri (West Edmont Mali, 1991. i Mall of
America, 1992)
• Robne kuće (Toys'R'Us, 1957)
• Diskonti (Target, 1962)
• Zabavni parkovi (Disneyland, 1955)
• Brodovi za krstarenje (Sunward, 1966)
• Kazino-hoteli (Flamming, 1946)
• Zabava (Hard Rock Caffe, 1971)
Sva ova mesta predstavljaju materijalne strukture; ali svako
od njih može da se posmatra i kao fantazmagorija ili svet snova.
Zapravo, nakon 1950. godine sredstva za potrošnju postala su
mnogo fantastičnija i spektakularnija. Razlog je u tome što je po
stalo neophodno da se potrošači oduševe da bi dolazili što češće
i u što većem broju. Konačni cilj bio je da se progresivno uveća
nivo potrošnje, odnosno omogući hiperpotrošnja. Nova sredstva
za potrošnju bila su veoma uspešna u postizanju tog cilja. Ona su
kroz ono što je Jozef Sumpeter nazvao kreativna destrukcija (sta
re strukture moraju da se unište da bi otvorile prostor za nasta
nak novih koje će funkcionisati efikasnije) uspela da istisnu stara
sredstva za potrošnju kao što su restorani i sajmovi.
Ipak, brzina promene toliko je velika da mnoga od tih
sredstava za potrošnju već dolaze pod udar drugih, novijih, još
dematerijalizovanijih sredstava za potrošnju, kao što su šoping
Nova sredstva za potrošnju - skup potrošačkih mesta koja su uglavnom na

stala nakon 1950-ih godina u SAD s ciljem da unaprede potrošnju.
Kreativna destrukcija - shvatanje po kome stare strukture moraju da se uni
šte (i nestanu) kako bi otvorile prostor za nastanak novih koje će biti
efikasnije.
376 D 2 0 R D 2 RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
televizija (rođena 1985. godine), a posebno Internet trgovi

na svih vrsta (omogućena pojavom Interneta, 1988. godine). Ta
nova sredstva spajaju dematerijalizovani oblik s kapacitetom za
proizvodnju i, u još većem obimu, s fantazmagorijom i svetom
snova. Njihova uvećana nematerijalnost (percipirana i stvarna)
daje im ogromnu prednost nad materijalnim sredstima za po
trošnju u pogledu onoga što mogu da urade i efekata koje mogu
da naprave. Zbog svega toga, ona predstavljaju ozbiljnu pretnju
novim materijalnim sredstvima za potrošnju, pogotovo tržnim
centrima, megamolovima i supermarketima.
Zašto bismo uopšte izlazili iz kuće, ulazili u automobil i sa
obraćajnu gužvu, gubili vreme tražeći mesto za parkiranje i onda
traćili sate šetajući po ogromnim tržnim centrima, kad sve što
nam je potrebno (a često i mnogo više od toga) možemo dobiti
udobno zavaljeni u fotelju ili u stolicu koja se nalazi ispred na
šeg računara. Recimo, Amazon.com nudi na prodaju više knjiga
nego najveći lanci ogromnih knjižara koji se nalaze širom Ame
rike kao što su Borders ili Barnes and Nobles. Umesto da fizički
odete u te ogromne prodavnice, sada je dovoljno da dva-tri puta
kliknete mišem, a pomoću tastature ispišete broj svoje kreditne
kartice i adresu na koju želite da vam se roba isporuči. Mnoga
druga nova (i stara) materijalna sredstva za potrošnju suočiće se
sa sličnom borbom u budućnosti, u pokušaju da namame mu
šterije da izađu van svojih domova. Zašto biste leteli u kazino-
-hotel u Las Vegasu kada ,,džek-pot" i ostale igre na sreću možete
da igrate onlajn? Zašto da idete na konjske trke kada možete da
se kladite preko Interneta? Zašto da idete u noćni klub kada kod
kuće, na ekranu svog računara možete da gledate lap dens?
Što je još važnije, ta nova dematerijalizovana potrošačka me
sta, pogotovo ona koja se nalaze na Internetu, imaju daleko više
mogućnosti da proizvedu fantazmagoriju, ili svet nalik snovima,
nego njihovi materijalni prethodnici. Mene interesuju različiti
procesi koji imaju za cilj da nova sredstva za potrošnju učine još
spektakularnijim, očaravajućijim, nestvarnijim i fantazmagorič
n i m . Dematerijalizovana sredstva za potrošnju imaju daleko
veću sposobnost da koriste te procese da bi stvorili privlačni svet
fantazije za potrošače. Drugim recima, veća nematerijalnost nije
samo prednost po sebi, već je prednost koja stvara niz drugih
prednosti za dematerijalizovana sredstva za potrošnju.
Spektakl i implozija. Jedan od načina na koji nova sredstva
za potrošnju stvaraju spektakl jeste implozija nekad odvojenih
sredstava za potrošnju u jedno okruženje (koncept implozije po
zajmljen je od Bodrijara i podrazumeva gubitak granica, spajanje
različitih stvari i gubitak njihovih posebnosti). Recimo, Mall of
America istovremeno je tržni centar i zabavni park. Postoje tako
de brodovi za krstarenje na kojima možete naći tržni centar i ka-
zino. Ipak, budući da su u pitanju materijalne strukture, postoje
ograničenja za ono što može da implodira u tržni centar ili brod
za krstarenje. Ljudi moraju biti sposobni da fizički upravljaju
tržnim centrom ili palubom broda za krstarenje. Ako bi, u težnji
da obuhvate što više sredstava za potrošnju, tržni centri i zabavni
parkovi postali preveliki, ljudi ne bi bili sposobni da se u njima
snađu. Recimo, došlo se do zaključka da kupovina u prevelikim
hipermarketima više nije prijatna. Stariji potrošači ne mogu da
pešače petnaest minuta s jednog kraja Vegmansa na drugi kraj
samo da bi kupili litar mleka i salvete koji se nalaze na različitim
krajevima „prodavnice".
U sajberprostoru takva ograničenja ne postoje. Sajberprostor
može da bude onoliko veliki koliko vaša mašta i mašta onih koji
ga stvaraju može da zamisli. Naravno, kako sajbermesta i sajber
prostor postaju sve veći, sve je teže kretati se po njima. Zato tu u
pomoć pristižu mašine za pretraživanje (engleski, search engines) i
druge tehnologije koje odrađuju posao za potrošača. Dobar pri
mer takve tehnologije jeste shop bot, poseban pretraživački pro
gram koji, krećući se kroz različite elektronske prodavnice (engle
ski, e-tailers), potrošačima pronalazi najjeftiniju cenu proizvoda
koji traže. Potrošač ne mora da prelazi sa Amazon.com na Barne-
sandnoble.com, niti odatle na Varsitybook.com da bi pronašao
neku posebnu knjigu; shop bot će sve to uraditi za njega. Potro
šače će možda iritirati dužina celog tog procesa i poteškoće prili
kom pronalaženja onoga što im je potrebno (budući da sastavni
Implozija - gubitak granica i spajanje različitih stvari; dediferencijacija kao

suprotnost diferencijaciji.
378 DZORDŽ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
delovi Interneta p o s t a j u sve brojniji i različitiji), ali teško d a će se

neko zaista umoriti o d toga.
M n o g a sredstva za p o t r o š n j u , nova i stara, g u b e svoju p o
sebnost, stapajući se n a Internetu u j e d n o . Neverovatan spektakl
sastoji se u t o m e što j e d n i m prostim pritiskom na miša m o m e n
talno možete d a se prebacite iz kupovine u sajbermolu n a kocka
nje u sajberkazinu, a odatle na virtuelni obilazak Diznilenda.
Spektakli i simulacije. J o š jedan način na koji sredstva za
p o t r o š n j u sebe čine spektakularnim jeste stvaranje simulacija
koje su neverovatnije o d realnosti. R e c i m o , oblast u kojoj se na
lazi Las Vegas o b u h v a t a čitav niz neverovatnih kazino-hotela koji
simuliraju razne svetove (npr., hotel N j u j o r k , N j u j o r k simulira
N j u j o r k sredine prošlog veka). K a o fizičke strukure, kazino-ho
teli m o r a j u d a funkcionišu unutar ograničenja k o j a su i m na
m e t n u t a n j i h o v o m materijalnošću. R e c i m o , atrakcije koje m o g u
d a se n a d u u N j u j o r k , N j u j o r k u nisu date u razmeri, p a se stoga
beskrajno spajaju bez ikakvog reda. D o k je napolju, p o s m a t r a č
nikada ne g u b i iz vida činjenicu d a gleda u simulaciju, a d o k je
unutra, nikada ne g u b i osećaj d a se nalazi u kazino-hotelu. Z a
pravo, p o s m a t r a č nikada ne oseća d a se zaista nalazi u N j u j o r k u .
Sajbermesta su p o definiciji simulacije. Budući d a za njih ne
postoje ograničenja koja su karakteristična za fizička mesta, o n a su
slobodna d a stvaraju simulacije koje su ne s a m o spektakularnije
već, n a neki način, i uverljivije o d realnosti. O t u d a bi u sajber-
prostoru, bar teorijski, m o g a o d a se napravi model N j u j o r k a dat
u razmeri. K a d a i m a m o širi opseg za transmisiju digitalnih signala
i spoj virtuelne realnosti i sajberprostora, dolazimo do veće spo
sobnosti ljudi d a se smeste u simuliran svet koji se jako približio
realnosti. Sajbermesta čak m o g u biti realnija o d samih realnih m e
sta; d r u g i m recima, m o g u biti hiperrealna (na primer, na sajber-
mestima n e m a gužve i đubreta koji m o g u d a se vide po tržnim
centrima). Poenta je u sledećem: budući da nisu ograničena fizič
ki, sajbermesta imaju veći potencijal da koriste simulacije p o m o ć u
kojih m o g u da stvore m n o g o fantastičnije svetove o d onih koji su
mogući u Las Vegasu ili u Mall o f America.
Spektakl, vreme i prostor. V r e m e n o m i prostorom takode
se m o ž e manipulisati kako bi se o d novih sredstava za potrošnju
napravio spektakl. U hotelima u Las Vegasu gubi se osećaj za
vremenske periode. Hotel Luksor, sagrađen po uzoru na stari
Egipat, nalazi se odmah do Ekskalibura, koji je napravljen po
uzoru na građevine Engleske iz doba kralja Artura, koji opet sto
ji odmah do dvadesetovekovnog Njujork, Njujorka. Osim toga,
unutrašnjost kazino-hotela dizajnirana je tako da kockari izgube
predstavu o tome koliko je sati i koje je uopšte doba dana. U nji
ma, zbog toga, namerno nema časovnika i prozora. Prostorom se
manipuliše tako što se, recimo, sredstva za potrošnju smeštaju u
ogromne prostore dizajnirane tako da preplaše potrošače. Mali
of America toliko je veliki da istovremeno obuhvata tržni centar
i zabavni park. Luksor ima najveći atrijum na svetu. U njega bi
moglo da se parkira devet aviona tipa „boing 747". Ali, ma ko
liko sve to bilo impresivno, ta veličina bledi u poređenju s onim
što potencijalno može da se napravi u sajberprostoru, u kome
bukvalno nema ograničenja onome što može da se uradi s vre
menom i prostorom. Čitav svemir i čitavo vreme stoje na raspo
laganju sredstvima za potrošnju koja nalazimo u sajberprostoru.
Ključni koncepti
Fantazmagorija i svet snova
Istraživanje starih sredstava za potrošnju možemo naći u radu

Valtera Benjamina, koji se bavio njihovom fizičkom struktu
rom i nematerijalnim osećanjima koja je ona trebalo da izazo
vu. Benjaminov najpoznatiji rad jeste projekat arkada (nemač-
ki, Passagen-Werk). To je rasparčan, nezavršen rad koji se bavi
devetnaestovekovnim pariškim arkadama. Arkade su predstav
ljale stara sredstva za potrošnju, čak i u vreme kada je Benjamin
Fantazmagorija - koncept kojim se opisuju fantastični nematerijalni efekti

koje proizvode fizičke strukture kao što su arkade ili nova sredstva za
potrošnju.
Svet snova - koncept sličan konceptu fantazmagorije. Prvenstveno se odnosi
na upotrebu dekoracije i sličnih metoda kojima se mušterije mame u
radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantičnim i stoga privlač
nim mušterijama. Cilj takvih metoda jeste da rasplamsaju želje i oseća-
nja potencijalnih kupaca.
o njima pisao (otprilike između 1920-ih i 1940-ih). O n ih je

proučavao da bi stekao bolji uvid u vreme u kome je živeo,
kao i u doba u kojem su one sagrađene. Benjamin je sebe vi
deo kao teoretičara koji istražuje fragmente i ostatke masovne
kulture 19. veka. Arkade su bile nadsvođene gradske ulice u
kojima su se s obe strane nalazile radnje različitih vrsta. Ulice
su bile zatvorene za saobraćaj, što je potrošačima omogućavalo
da šetaju od jedne do druge prodavnice kako bi nešto kupili ili
samo razgledali izloge. Benjamin je arkade definisao kao pr
vobitne hramove potrošnje kapitalističkih dobara. One su ne
posredno prethodile drugim hramovima za potrošnju dobara
- sajmovima i robnim kućama. Same arkade imale su svoje
prethodnike u crkvama (arkade su često imale oblik krsta) i
orijentalnim bazarima.
O n o što je prvobitno bilo ograničeno na arkade, kasnije je
izletelo iz tih okvira, preplavivši Pariz s još grandioznijim i
pretencioznijim izlaganjem dobara za kupovinu. Značajnu
ulogu u tom procesu Benjamin dodeljuje arhitekti, baronu
Zoržu Eženu Osmanu, koji je u Parizu stvorio čitav niz fizič
kih strukutura, kao što su železničke stanice, muzeji, zimske
bašte, sportske hale, radnje, izložbene galerije (kao i bulevare
koji do njih vode), koji ne samo da su umanjili značaj original
nih arkada, već su ih bacili u zasenak. Sve te strukture bile su
delimično ili u potpunosti povezane s potrošnjom. Međutim,
Benjamin smatra da su sve fizičke strukture, a ne samo arkade
predstavljale više od materijalnih realnosti; one su proizvodile
nematerijalne efekte od kojih je najpoznatiji Benjaminov ču
veni koncept fantazmagorije. U stvari, njegov argument bio je
da je nova urbana fantazmagorija, koja započinje Osmanom,
zamenila arkade i da su nekada magične arkade, koje su stvori
le tu fantazmagoriju, postale sve manje važne.
Sličan argument iznela je i Rozalinda Vilijams. O n a govori o
ranim sredstvima za potrošnju - izložbama i robnim kućama.
Vilijamsova tvrdi da su pariške izložbe, pogotovo one između
1889. i 1900. godine, bile prvo sistematski planirano masovno
potrošačko okruženje i da su predstavljale novinu jer su spajale
imaginaciju i dobra koja treba da se prodaju. Imaginacija za
jedno sa planiranim okruženjem stvara svet snova za potroša
če (još jednom ovde vidimo integraciju idealnih [imaginaciju]
i materijalnih [isplanirano okruženje] faktora). U tom kon

tekstu Vilijamsova raspravlja o otvaranju francuskih radnji,
pogotovo Bon marche iz 1852. godine. O n a se usredsređuje
na takve pojave kao što je upotreba dekora kojim se mušterije
mame u radnju, a roba i usluge čine glamuroznim, romantič
nim i stoga privlačnim mušterijama. Za Vilijamsovu, cilj ta
kvih prodavnica bio je da probude želje i osećanja potrošača
za robom u njima. Cilj nije nužno bio da se probudi želja koja
bi morala da se zadovolji odmah, već pre da se stvori latentna
želja koja bi, pre ili kasnije, vodila do kupovine.
Glavni zaključak jeste da su stara sredstva za potrošnju u su
štini imala fizičku strukturu. Iako analitičari kao što su Be
njamin i Vilijamsova prihvataju tu činjenicu i priznaju njen
značaj, oni naglašavaju način na koji su te strukture služile da
podstaknu različita osećanja vezana za provođenje vremena u
fantazmagoričnom okruženju i svetu snova.
DROMOLOGIJA
Pol Virilio (1932) manje je poznat teoretičar od Fukoa, Bo-
drijara i njima sličnih teoretičara. Bez obzira na to, on je dopri-
neo teoretskoj sociologiji svojim inovativnim i intrigantnim ra
dovima koji zaslužuju šire priznanje. Pojam koji najbolje opisuje
njegovu teoriju jeste dromologija (pojam koji se izvodi iz sufiksa
drome, a koji vezujemo za trčanje ili atletsku stazu). Najvažniji
aspekat dromologije jeste brzina.
N a jednom širem nivou, Virilio se bavi slomom granica iza
zvanim čitavim nizom tehnoloških promena na polju transporta,
komunikacija, telekomunikacija, računarstva itd. Rani oblici tih
promena vodili su do promena u uređenju prostora, pogotovo
do sloma fizičkih granica. Kao rezultat tog sloma, razlike između
„ovde" i „tamo" više nemaju značaja. Drugim recima, danas više
nije toliko važno da li živite u gradu, predgrađu ili ruralnoj oblasti.
Isto tako, nije presudno da li živite u SAD, Engleskoj ili Japanu.
Dromologija - koncept kojim Virilio ukazuje na to da presudnu ulogu u post-

modernom svetu ima brzina.
382 DŽORDZ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Vreme i brzina. Međutim, Virilio se više interesovao za pro

blem vremena nego za problem prostora, prvenstveno zbog toga
što je u postmodernom svetu vreme važnije od prostora. Zapravo,
on tvrdi da porast brzine vodi do erozije prostornih distinkcija,
zbog čega je sve teže napraviti razgraničenje između prostora i
vremena. Posledica upotrebe katodnih cevi (bilo da se one nalaze
u našim televizorima ili računarima), jeste da čovek više nije u
stanju da razdvoji prostornu dimenziju od brzine prenosa. Pro
stor i vreme se sve manje međusobno razlikuju. Staviše, brzina je
pokorila razdaljinu. Virilio je skovao pojam brzinske razdaljine
koji ima za cilj da uništi fizičku i prostornu dimenziju. Taj pro
ces bio bi nemoguć bez ogromnog napretka u sredstvima komu
nikacije i telekomunikacije.
Osim što je uništila prostor, brzina je stvorila zbunjujući
svet slika i pojava (pogotovo, brzina prenosa znanja i informa
cija). Sve nam je teže da kažemo gde smo, koliko je sati ili šta bi
trebalo da radimo. Vizuelni obeleživači, referentne tačke i stan
dardi su se raspali. Kao rezultat toga, suočavamo se sa krizom
konceptualizacije i predstavljanja. Napustili smo svet stabilnih
slika i premestili se u svet u kome su slike nestabilne.
Naše referentne tačke sve manje poprimaju materijalan oblik;
one su sada samo malo više od prolaznih slika. Sve manje smo u
prilici da stvari posmatramo direktno. Umesto toga, stvari oseća-
mo indirektno kroz medijatorske (posredničke) tehnologije kao
što su masovni mediji. Iako nam to pruža mogućnost da bude
mo u kontaktu s većim brojem pojava, sve nam je teže da razu-
memo te pojave jer nam nedostaje neposredno znanje o njima.
Zbog toga se, po Virilioovom shvatanju, suočavamo s krizom in-
teligibilnosti (shvatljivosti).
Napredne tehnologije svih tipova ovde igraju presudnu ulo
gu, tako što posreduju između nas i stvari koje vidimo. U tom
razvoju, glavnu ulogu igrao je bioskop. S pojavom bioskopa,
filmska kamera postala je posrednik između nas i pojava koje vi
dimo. Taj problem takode postoji i u velikoj meri se proširio s
pojavom televizije. Takve tehnologije nam otežavaju da istinski
razumemo ono što vidimo, delimično i zbog toga što ono što vi
dimo prvo prolazi kroz filter kamere koju kontroliše kamerman,
o d n o s n o režiser. N a taj način, p o s t a j e m o sve pasivniji p o s m a t r a -
či i neaktivni t u m a č i o n o g a što v i d i m o . Prostorne i vremenske
granice i z m e đ u nas i posredničkih m e d i j a sve više se urušavaju;
n e m a uočljivih ograničenja i jasne granice i z m e đ u televizijske
slike i nas. S d o l a s k o m računara isti p r o b l e m prenosi se n a k u ć u
i na radno mesto.
Rat. J e d n a o d stalno prisutnih t e m a u Virilioovom radu je
ste o d n o s i z m e đ u p r o m e n a o k o j i m a s m o ovde diskutovali i pro-
menljive prirode rata. Po Viriliou, za svakoga k o želi d a se bavi
tehničkim aspektima savremenog društva najbolji m o d e l za ana
lizu jeste rat. Razvoj različitih tehologija za koje se Virilio inte-
resuje (računari) usko j e povezan s v o j n i m istraživanjem i tehno
loškim razvojem. Sve veća brzina koja proizilazi iz tehnološkog
napretka p o g a đ a sve delove društva, uključujući i vojsku. K a o i
u ostatku društva, brzina vodi d o uništenja vremena koje j e p o
trebno za razmišljanje (refleksiju). Brzina k o j o m oružje m o ž e d a
se lansira ne daje m o g u ć n o s t v o j n i m službenicima d a razmisle
0 svojim p o s t u p c i m a . Lansiranje neprijateljskih projektila auto
matski vodi d o lansiranja osvetničkih projektila. Rezultat toga je
nevoljno ratovanje. U m e s t o direktnog s u k o b a armija n a b o j n o m
polju, vojske danas ulaze u s u k o b koji j e posredovan računarima
1 televizijskim ekranima. T e i neke druge pojave povezane s u sa
o n i m što Virilio zove čisto ratovanje.
Endokolonizacija. Tehnologija očigledno igra središnju ulo
gu u V i r i l i o o v o m radu. K a k o s m o videli, filmska k a m e r a i njen
naslednik, televizijska kamera, igraju glavnu u l o g u u posredo
vanju iskustava i širenju slika. U svojoj poslednjoj knjizi, Viri
lio istražuje n o v u u l o g u tehnologije k o j u naziva endokoloni
zacija. U m e s t o d a se usredsređuje n a kolonizaciju sveta, tehnologi
j a se koristi za kolonizaciju ljudskog tela. Endokolonizacija se bavi
prodiranjem tehnologije (mikromašina) u središte ljudskog tela.
Fokus se pomerio sa stvaranja m e g a m a š i n a za kolonizaciju sveta
na mikromašine (na primer, pejsmejkeri) k o j i m a se kolonizuje
telo. Revolucija u transplantaciji će naslediti revoluciju u k o m u
nikaciji. Ranije s m o spomenuli neaktivnost koja je nastala kada je
aktivno kretanje o d kuće d o prodavnice smenjeno k u p o v i n o m iz
Endokolonizacija — upotreba tehnologije u svrhu kolonizacije ljudskog tela.

fotelje. Ta neaktivnost tvorevina je kreatora postmodernih teh

nologija koji stvaraju čitav niz novih tehnologija kako bi odgo
vorili na tu neaktivnost. Usporeni medijima, gotovo do stanja
nepokretnosti, ljudi sada mogu simultano ubrzati svoje aktivno
sti kroz implantaciju različitih mikrotehnologija koje im poma
žu da brže misle i rade. Težnja je da se u postmodernom društvu
od ljudskog tela stvori isto ono što se stvorilo od svega ostalog.
U izvesnom smislu, ljudsko telo se ubrzava; brzina koja karakte
riše ostatak društva sada se prenosi na ljudsko telo. Implantacija
različitih tehnologija takode otvara još jedno poznato pitanje za
Virilioa i druge postmoderniste: uklanjanje razlike između unu
trašnjosti i spoljašnosti. Ako postoje tehnologije koje su van nas
i unutar nas, a one koje su van nas stimulišu one koje su unutar
nas, onda možemo da se zapitamo gde se završava čovek, a gde
počinje tehnologija?
Još jedno pitanje kojim se Virilio neprestano bavi jeste pita
nje kontrole. S endokolonizacijom kontrola nad ljudima preme-
šta se na jedan potpuno novi nivo. U prošlosti, kontrola se vršila
skoro isključivo spolja. Zatvor, pogotovo Fukoov panoptikon,
predstavlja dobar primer takve kontrole. Međutim, endokolo
nizacija otvara mogućnost kontrole iznutra. Očigledno je da to
sobom nosi nove i zastrašujuće mogućnosti.
Virtuelna realnost. Koncept kontrole takode ima presu
dan značaj u Virilioovoj analizi koja se bavi dolazećom eksplozi
jom virtuelne realnosti. S eliminacijom globalnih granica, nauka
se okrenula pohodu na interne granice kao što su mentalne slike.
Virtuelna tehnologija je spoljna tehnologija, ali njen cilj je unutraš
nja kontrola. Tehnologija virtuelne realnosti pokušava da kanališe
i kontroliše mentalne slike i kibernetski dominira mislima. Nivo
kontrole će, po Virilioovom shvatanju, biti nezamisliv zato što ljudi
više neće biti slobodni da konstruišu sopstvene mentalne slike. Vir
tuelna realnost takode će proizvesti druge probleme, kao, recimo,
našu sve veću nesposobnost da se pozicioniramo u vremenu i pro
storu. Naći ćemo se potpuno izgubljeni u virtuelnom univerzumu.
Ovde smo predstavili samo neke Virilioove ideje koje poka
zuju da se on nalazi u procesu stvaranja jedne veoma interesan
tne varijante francuske postmoderne socijalne teorije.
Na kraju, možemo da kažemo da savremena sociološka te

orija nastavlja da se razvija i menja. Teorija se brzo razvija i deo
postmoderne teorije koju smo predstavili u ovoj glavi će, nesum
njivo, brzo postati istorija. Ali ne možemo razumeti kako će se
sociološka teorija dalje razvijati ukoliko ne razumemo šta se u
njoj događalo u ne tako davnoj prošlosti.
FEMINIZAM I POSTMODERNA
SOCIJALNA TEORIJA
Patriša Madu Lengerman i Džilijen Nibruk
Iako se feministkinje sve više uključuju u postmodernu misao,

one manje koriste postmodernizam kao teoriju o društvu, a više kao
epistemološki pristup. Postmodernizam je važan za feminističku te
oriju prvenstveno kao opoziciona epistemologija, to jest, strategija
kojom se može dovesti u pitanje pravo na istinu i pravo na znanje.
Pitanje „Čije znanje?" pokazalo se kao radikalno transforma-
tivno pitanje koje je pokrenulo i otvorilo mnoga druga pitanja, ne
samo o odnosu moći i znanja, već i o osnovama prava na znanje.
Potmodernisti odbacuju osnovni princip moderne episte-
mologije po kome ljudi upotrebom čistog razuma mogu dostići
potpuno i objektivno znanje o svetu, znanje koje je predstava
realnosti, tj. ogledalo prirode.
Feminizam i potmodernizam imaju mnogo toga zajednič
kog:
1.1 jedan i drugi otvaraju pitanja o tome čije znanje ili čije
definicije treba da se prihvate.
2. Savremene feminističke teoretičarke nalaze u postmoder-
nizmu osnaženje i legitimaciju za sopstveno insistiranje
na epistemološkoj političkoj nužnosti udaljavanja od tra
dicionalnih centralnih pitanja u društvenim naukama,
kao i za oštru kritiku tradicionalnih teorija i pojmova.
3. Postmoderna epistemologija omogućuje nekim feministič
kim teoretičarkama (recimo, liberalnim feministkinjama)
proširene mogućnosti u cilju dekonstrukcije roda. Ona
ne obuhvata nepromišljeno preuzimanje postmodernih
pojmova, već prefinjenu inkorporaciju koja se ponekad

zasniva na zadržavanju, ponekad na spajanju, a ponekad
na menjanju originalnih značenja.
4. Iznad svega, postmodernizam je pomogao feminizmu
da uključi refleksivnost u sastavni deo svoje teorije, čime
je omogućeno da se feminizam ne pretvori u ono protiv
čega se bori - hegemonistički diskurs koji ugnjetava lju
de kroz esencijalističke i univerzalističke kategorije. Taj
pravac bio je posebno značajan zato što je koincidirao s
pitanjima koja su pokrenule obojene žene, žene koje žive
u nezapadnim društvima, lezbijke i žene koje pripadaju
radničkim slojevima. Ta pitanja pripadaju drugom tala-
su feminističkih, esencijalističkih pitanja koja se tiču se-
strinstva, žena, žena trećeg sveta, seksualnosti, porodice,
majčinstva i rada (vidi glavu 8).

Porast nadzora nad našim svakodnevnim života
Nadzor nad ljudima nije ništa novo. Prve tragove nalazimo u

drevnim vremenima. Tokom poslednjih nekoliko vekova cr
kve, države, fabrike i birokratije neprekidno posmatraju i pri
kupljaju sve detaljnije informacije o nama. U poslednje vreme,
u proces nadgledanja takode su se uključile agencije iz privat
nog sektora, iz oblasti fnedicine, bankarstva, osiguranja i bi
znisa, pogotovo preduzeća koja se bave izradom kreditnih kar
tica. Ta poslednja vrsta organizacija, u savezu sa čitavim nizom
novih tehnologija — računarima, video kamerama, ugrađenim
čipovima, elektronskim ekranima za lociranje, satelitima, do
brovoljnim testiranjima itd. — rapidno je uvećala kapacitet da
nadzire ljude, pogotovo putem elektronskih sredstava koja više
ne zahtevaju jednu osobu koja nadzire drugu (kao što je to
to bilo u panoptikonu). Novi oblici nadzora imaju čitav niz
prednosti nad sredstvima koja su im prethodila: oni su vidlji
vi, manipulativni (a ne više prisilni), jeftini (za svaku jedinicu
podataka koja se skupi) i pružaju podatke koji se lako mogu
organizovati i kojima se lako može ponovo pristupiti.
Postoji mnogo toga što je pozitivno u toj novoj i uvećanoj

sposobnosti za nadzor. Mnoge organizacije i ustanove trebaju
informacije da bi mogle da obavljaju svoj posao, a te nove me
tode im omogućuju da ih dobiju jeftino i ponekad za veoma
kratko vreme. Čak i porodice s malom decom imaju koristi od
nadzornih kamera koje „posmatraju" šta rade vaspitačice u ob-
daništima. Svakako da je nova tehnologija nadzora i od velike
koristi policiji u njenim naporima da suzbije zločin i uhvati kri
minalce. Posle 11. septembra 2001. godine, upotreba napred
nih nadzornih tehnologija može da pomogne u odvraćanju ili
čak sprečavanju terorističkih napada. Evo jedne ilustracije: me
dicinska zajednica je 2005. godine bila pod uzbunom zbog ra
nih znakova ptičjeg gripa u jugoistočnoj Aziji. Pažljivo posma-
tranje slučajeva u cilju opažanja ranih znakova širenja virusa,
može da pomogne u sprečavanju globalne epidemije ili barem
da nam omogući bolju pripremu i lokalizovanje njenih efekata.
Ipak, možemo s pravom da budemo uplašeni od tog ogro
mnog napretka u sposobnosti upadanja u naš svakodnevni
život i sakupljanja informacija o svima nama. To nas neodolji
vo podseća na fiktivna društva, kao recimo ono koje je opisao
Džordž Orvel u 1984 u kome nas Veliki Brat sve posmatra,
zna sve o nama i, kao rezultat, može da kontroliše ono što mi
slimo i radimo.
Ali feministički odnos prema postmodernizmu više je obe-

ležen nezadovoljstvom nego prihvatanjem:
1. Mnoge feministkinje smatraju da su postmodernističke

aspiracije isključive. Otuda one na postmodernizam gle
daju kao na antitezu feminističkom projektu uključenja.
Dokaz za to je postmodernistički teško razumljiv Voka
bular, kao i to što postmodernizam želi da se izbori za
hegemonsku poziciju u akademskom diskursu, a ne da se
bori za političku i društvenu emapncipaciju.
2. Mnoge feministkinje takode propituju nevinost postmo-
dernističkog izazova, pitajući se da li je on istinski oslo
bodilački ili je deo politike znanja u kome privilegovana
akademska klasa na izazove marginalizovanih osoba od
govara sa tehnički složenim argumentima po kojima niko
ne može da polaže pravo na autoritet. Nensi Hartsok

smatra čudnim sledeće: baš kada su žene i mnoge druge
grupe počele da redefinišu svoj identitet, teoretišu o sebi
i prave progres na različitim područijima, postmodernisti
su počeli da se bave prirodom subjekta, opštom teorijom
i pojmom progresa.
3. Još jedan izvor napetosti između postmodernizma i fe
minizma leži u tome što postmodernistički naglasak na
beskrajnom nazadovanju dekonstrukcije i razlike udalja
va ljude od kolektivnih oslobodilačkih ciljeva i vodi ih
ka radikalnom individualizmu. Na osnovu takve vrste
individualizma može da se zaključi da je svačiji problem
jedinstven budući da je svako jedinstven kao pojedinac.
Odatle proizilazi da ne postoji problem kojim bi kolektiv
kao celina trebalo da se bavi.
4. Iznad svega, postmodernistički preokret udaljava femini
stičke naučnice od usredsredenosti na nejednakost, neprav
du i ugnjetavanje i vodi ih ka neoidealistčkom stavu koji
svet vidi kao diskurs, predstavu i tekst. Otežavajući veze
s materijalnom nejednakošću, postmodernizam udaljava
feminizam od posvećenosti progresivnoj promeni - što
predstavlja osnovicu svake kritičke društvene teorije.
Sažetak
1. Grand-teorija Danijela Bela usmerena je na pojavu postindustrij-

skog društva koje karakteriše proizvodnja usluga umesto pro
izvodnje robe, profesionalni i tehnički rad umesto manuelnog
rada; teorijsko znanje umesto praktičnog znanja; stvaranje i kon-
trolisanje novih tehnologija i razvijanje intelektualnih tehnologi
ja koje su potrebne da bi se upravljalo takvom kontrolom.
2. U postindustrijskom društvu nastaje sukob između društvenih
struktura (pogotovo ekonomije), kojom dominira racionalnost i
efikasnost, i kulture kojom dominira iracionalnost, samorealiza-
cija i samogratifikacija.
3. Fukoova grand-teorija izdvaja se od ostalih velikih modernih teo
rija po tome što ne traga za izvorom i uzrokom društvenog raz
voja i što se usredsređuje na nekoherentnost i diskontinuitet.
POSTMODERNE GRAND-TEORUE 389
4. Najvažniji deo Fukoove grand-teorije bavi se upravljanjem - sku

pom praksi i tehnika pomoću kojih se vrši kontrola nad ljudima.
5. Umesto da vidi progres i sve veću humanizaciju u tretiranju za
tvorenika, Fuko vidi porast u sposobnosti kažnjavanja ljudi.
6. Tri su osnovna instrumenta koja stoje na raspologanju onima
koji kontrolišu i nadziru druge. Prvi je hijerarhijsko nadziranje ili
sposobnost službenika na vrhu organizacije da jednim pogledom
kontrolišu sve podređene.
7. Panoptikon je struktura koja nekome ko je na vlasti ili na položa
ju (na primer, zatvorskom službeniku) omogućava potpun nad
zor nad grupom ljudi (zatvorenicima).
8. Drugi instrument disciplinujuće moći jeste sposobnost da se do
nose normalizujući sudovi i kažnjavaju se oni koji ih ne poštuju/
narušavaju norme.
9. Treći instrument jeste upotreba ispitivanja kao načina posmatra-
nja potčinjenih i prosuđivanja o tome šta oni rade.
10. Iako se bavi kontrolom, Fuko priznaje da postoji neprekidan su
kob oko kontrole. To proizilazi iz njegovog interesa za mikrofizi-
ku moći.
11. Za razliku od prihvaćenih grand-teorija, Fuko vidi povećanje spo
sobnosti zdravih da razdvoje bolesne od ostatka populacije i da ih
ugnjetavaju.
12. Fuko kritikuje modernu grand-teoriju po kojoj je viktorijanizam
doveo do potiskivanja seksualnosti, pogotovo do represije diskursa
o seksualnosti. On tvrdi kako je u periodu viktorijanizma došlo do
eksplozije diskursa o seksualnosti: u društvu je počelo mnogo više
da se priča o seksu. Došlo je do analiza, procena, klasifikacija, spe
cifikacija i uzročnih i kvantitativnih studija o seksualnosti.
13. Zigmunt Bauman povezuje modernost s nesposobnošću da se
prihvati ambivalencija. Postmodernost, nasuprot tome, obećava
da može da prihvati ambivalenciju.
14. Bauman takode povezuje neotribalizam s postmodernošću. Nova
plemena ili zajednice predstavljaju pribežište za strance i čitav niz
etničkih, religioznih i političkih grupa. Društvo toleriše te zajed
nice i njihove grupe.
15. Moralnost postmodernog sveta nalazi se pod dominacijom po
trebe da se bude za Drugog.
16. Zan Bodrijar bavi se transformacijom proizvođačkog u potrošač
ko društvo.
390 DŽORDŽ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
17. Potrošnja se bolje objašnjava željom potrošača da se razlikuju jed

ni od drugih, nego njihovim stvarnim potrebama.
18. Kada konzumiramo (trošimo) mi, u stvari, konzumiramo znako
ve, a ne dobra i usluge.
19. Budući da kod determiniše značenje znakova, on takode kontro-
liše potrošnju.
20. Kapitalizam je preusmerio svoj fokus sa kontrole radnika na kon
trolu potrošača.
21. Bodrijar je takode tvrdio da simbolička razmena (povratan pro
ces davanja i uzimanja), karakteristična po svojoj originalnosti,
ustupa mesto simulacijama ili imitacijama koje karakteriše nedo
statak originalnosti.
22. Po Dž. Riceru, svet je pod dominacijom hiperpotrošnje koja se
barem delimično podstiče novim potrošačkim snagama.
23. Proces kreativne destrukcije se nastavlja. Nova materijalna sredstva
za potrošnju došla su pod udar novih nematerijalnih sredstava za
potrošnju, kao što su npr. sajber tržni centri ili kupovina iz fotelje.
24. D a bi privukle potrošače, nova sredstva za potrošnju koriste ra
zličite mehanizme kao što su implozija, simulacija i manipulacija
vremena i prostora. Nematerijalna sredstava za potrošnju uspeš-
nije koriste te mehanizme od novih materijalnih sredstava za po
trošnju.
25. Jedan od najinteresantnijih živih socijalnih teoretičara, Pol Viri
lio, razvio je sopstvenu postmodernu teoriju zvanu dromologija,
kao i čitav niz novih ideja i jednstvenih pojmova.
26. Između feminizma i postmoderne socijalne teorije postoji jedan
nategnut odnos.
27. Feministkinje su veoma sumnjičave prema činjenici da je, baš
kada su žene i mnoge druge grupe došle u poziciju da redefinišu
svoj identitet, teoretišu o sebi i napreduju u različitim oblastima,
došlo do porasta postmoderne sumnje u prirodu subjekta, opšte
teorije i pojma progresa.
Baudrilliard, Jean (2001). Simulacija i zbilja. Zagreb: Naklada Jesenski

i Turk i Hrvatsko sociološko društvo.
Baudrilliard, Jean (2006). Inteligencija zla ili pakt lucidnosti. Zagreb:
Naklada Ljevak.
Bodrijar, Zan (1991). Simulacije i simulakrumi. Novi Sad: Svetovi.
Bodrijar, Žan (2007). Duh terorizma. Beograd: Arhipelag.

Butler, Christopher (2007). Postmodernizam. Sarajevo: Sahinpašić.
Đordević, Jelena [priredila] (2008). Studije kulture. Beograd: Službeni
glasnik.
Horrocks, Christopher (2001). Baudrilliard i milenij. Zagreb: Naklada
Jesenski i Turk.
Liotar, Zan Fransoa (1988). Postmoderno stanje. Novi Sad: Bratstvo-
-jedinstvo.
Liotar, Žan-Fransoa (1991). Raskol. Sremski Karlovci: Izdavačka knji-
žarnica Zorana Stojanovića i Novi Sad, Dobra vest.
Lyotard, Jean-Francois (2005). Postmoderno stanje. Zagreb: Ibis grafika.
Fuko, Mišel (1971). Riječi i stvari. Beograd: Nolit.
Fuko, Mišel (1997). Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Sremski
Fuko, Mišel (2005a). Rađanje biopolitike. Novi Sad: Svetovi.
Fuko, Mišel (2005b). Psihijatrijska moč. Novi Sad: Svetovi.
Fuko, Mišel (2006). Istorija seksualnosti I. Loznica: Karpos.
Fuko, Mišel (2007). Poredak diskursa. Loznica: Karpos.
Foucalt, Michel (1994). Znanje i moč. Zagreb: Nakladni zavod Glo
bus.
Foucalt, Michel (2002). Riječi i stvari. Zagreb: Golden marketing.
Onore, Karl (2005). Pohvala sporosti. Beograd: Algoritam.
Spargo, Tasmin (2001). Foucalt i queer teorija. Zagreb: Naklada Jesen
ski i Turk.
Tomić, Zorica (2008). New$ Age. Beograd: Službeni glasnik.
Milenković, Pavle i Marinković, Dušan (2005). Mišel Fuko. 1926—
1984—2004. Hrestomatija. Novi Sad: Vojvođanska sociološka
asocijacija.
Virilio, Pol (2000). Informatička bomba. Novi Sad: Svetovi.
Virilio, Pol (1997). Kritični prostor. Čačak: Umetničko društvo Gra
dac.
Virilio, Pol (2003). Rat i film 1. Beograd: Filmski centar Srbije.
GLAVA 10
TEORIJE GLOBALIZACIJE
Glavne savremene teorije o globalizaciji

Kulturna teorija
Ekonomska teorija
Politička teorija
Druge teorije
Sažetak
Verovatno nijedna pojedinačna tema u poslednjih nekoliko

godina nije postala tako mnogo popularna i privukla toliko aka
demske pažnje kao tema globalizacije. U stvari, akademski inte
res za ovu temu velikim delom je motivisan izuzetnim javnim
značajem, interesom i zabrinutošću koje stvaraju posledice glo
balizacije. Međutim, postoje i neki interni razlozi u akademskom
svetu koji su prouzrokovali opsesiju ovom temom (kao što je, re
cimo, reakcija protiv ranih i uskih pristupa globalizaciji). Druš
tveni teoretičari, uključujući mnoge od onih koji se pominju u
ovoj glavi i na drugim mestima u ovoj knjizi, nisu mogli da se
odupru trendu da za svoj osnovni predmet proučavanja izaberu
globalizaciju. Cilj ove glave nije da pruži sveobuhvatan pregled
literature o globalizaciji koja je veoma obimna, a pogotovo ne
da se kritički osvrne na čitavu literaturu o globalizaciji. Ono što
sledi jeste kratak pregled nekih od najvažnijih teoretskih radova
o globalizaciji. Međutim, pre nego što započnemo, neophodno
je da globalizaciju definišemo kao širenje određenih praksi, od
nosa, svesti i organizacije društvenog života po ćelom svetu.
Globalizacija je proces koji svakodnevno, često na jedan dra
matičan način, transformiše nacije i živote milijardi ljudi širom
sveta. Značaj globalizacije i njenih posledica može se uočiti na
svakom koraku, a možda je najvidljiviji po redovnim protestima
Globalizacija - širenje određenih praksi, odnosa, svesti i organizacije društve
nog života po ćelom svetu.
394 DŽORDŽ RicER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
koji prate sastanke na visokom nivou globalnih organizacija, kao

što su STO (Svetska trgovinska organizacija) i MMF (Međuna
rodni monetarni fond). Intenzitet i nivo protesta protiv tih orga
nizacija pokazuju da ljudi širom sveta smatraju da je globalizacija
važna i da u velikoj meri utiče na njihove živote.
Teorija globalizacije pojavila se kao posledica određenih
razvoja u društvenoj teoriji. Tu se najpre misli na reakciju pro
tiv ranih verzija teorije modernizacije. Jedna od najvažnijih ka
rakteristika te teorije jeste prozapadnjačka pristrasnost, to jest
davanje prednosti obrazcu razvoja karakterističnom za Zapad.
Po tom gledištu, ostatak sveta nema mnogo izbora već pre ili ka
snije mora početi da liči na Zapad. Iako postoje različite teorije
globalizacije, skoro svima njima zajednički je pokušaj da se uda
lje od prozapadnjačkog diskursa i istraže transnacionalne procese
koji su barem u nekom stepenu autonomni i nezavisni od bilo
koje posebne nacije ili posebnog dela sveta. (O tome će biti više
reči u odeljku o kulturnoj hibridizaciji.)
Globalizacija može da se analizira kulturalno, ekonomski,
politički i/ili institucionalno. Unutar svake od ovih perspektiva
može se govoriti o homogenosti ili heterogenosti. Sledstveno,
globalizacija kulture može da se posmatra kao transnacionalna
ekspanzija opštih kodova i praksi (homogenost), ili kao proces
u kojem mnogi globalni i lokalni kulturni sadržaji ulaze u inte
rakciju da bi stvorili neku vrstu pastiša ili koktela iz kojeg će se
kasnije razviti čitav niz kulturnih hibrida (heterogenost). Trend
homogenosti često se vezuje za kulturni imperijalizam, tj. uti-
caj jedne posebne kulture na veliki broj drugih kultura. Postoje
mnoge varijante kulturnog imperijalizma, uključujući i one koje
naglašavaju ulogu američke kulture, Zapada ili centralnih zemalja
(engleski, core country). Roland Robertson se, iako ne koristi po
jam kulturnog imperijalizma, suprotstavio toj ideji kroz svoj ču
veni koncept glokalizacije (vidi ispod) po kome globalno ulazi u
interakciju s lokalnim da bi proizvelo nešto posebno - glokalno.
Teoretičari koji se usmeravaju na ekonomske činioce, naglaša
vaju njihovu sve veću važnost, kao i homogenišući uticaj koji oni
imaju na savremeno društvo. Oni globalizaciju vide kao proces
Kulturni imperijalizam - uticaj jedne kulture na veliki broj drugih kultura.
TEORIJE GLOBALIZACUE 395
širenja tržišne ekonomije na različite regione sveta. Na primer,

neki na globalizaciju gledaju kao na ekspanziju trgovine. Nedav
no je Džozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i
bivši predsednik Veća ekonomskih savetnika, žestoko kritikovao
Svetsku banku, Svetsku trgovinsku organizaciju, a posebno Me
đunarodni monetarni fond zbog toga što svojim delanjem više
doprinose pogoršavanju ekonomskih kriza širom sveta nego što
ih rešavaju. Između ostalog, Stiglic kritikuje MMF zbog njego
vog homogenizujućeg pristupa koji ne uspeva da dovoljno oz
biljno uzme u obzir nacionalne razlike i specifičnosti. MMF se
često ponaša kao doktor koji propisuje jedan isti lek za različite
bolesti: gde god da dođe, na kakav god problem da naiđe, MMF
uvek nudi isto rešenje. MMF i globalizacija su do sada uglavnom
išli u korist bogatim nacijama, posebno SAD (koje efektivno
imaju moć veta nad odlukama MMF-a), a na štetu siromašnih
nacija. Jaz između bogatih i siromašnih povećao se upravo zbog
pojave globalizacije.
Iako ovi teoretičari uglavnom smatraju da je posledica glo
balizacije veća homogenost, oni priznaju da se na marginama glo
balne ekonomije može uočiti izvesni stepen diferencijacije (hetero
genosti). Uistinu, Stiglic ističe potrebu da MMF i druge globalne
ekonomske organizacije u svom radu počnu da primenjuju dife-
renciranije pristupe i politike. Drugi oblici heterogenosti u eko
nomskoj oblasti uključuju, na primer, porobnjavanje (engleski,
commodification) lokalnih kultura i uvođenje fleksibilne specijali
zacije koja omogućuje da se mnogi proizvodi prilagode potrebama
različitih lokalnih zajednica. Još opštije, oni koji naglašavaju he-
terogenizaciju slažu se da interakcija globalnog tržišta s lokalnim
tržištima vodi do stvaranja jedinstvenog „glokalnog" tržišta koje
integriše potrebe globalnog tržišta s realnostima lokalnog tržišta.
I kod političkih/institucionalnih orijentacija nalazimo homo
genost ili heterogenost. Na primer, neke od ovih teorija koje se
opredeljuju za perspektivu homogenosti, usredsređuju se na šire
nje modela nacionalne države po svetu i pojavu istovetnih oblika
upravljanja u ćelom svetu. Drugim recima, one ukazuju na to
da svetom još uvek dominira manje-više isti oblik upravljanja.
Te teorije smatraju da je globalni uticaj raznorodnih institucija
organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država, tako i lo
kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič
nih ljudi. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u
političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije
o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori
jentacije koja osvaja ceo svet.
Interesantno je da Barber takode, u obliku jedne alterna
tivne teorijske perspektive, artikuliše ideju „Džihada". Džihad je
proizvod angažmana lokalizovanih, etničkih i reakcionarnih po
litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju
cilj da raspale nacionalizme, što vodi do veće političke heteroge
nosti širom sveta. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom
nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma
ciju koja integriše elemente i jednog (na primer, upotreba In
terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer,
upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike).
Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači
kroz veliki broj teorija globalizacije, njome se očigledno ne iscr
pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Na narednim strani
cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine
dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije, ali da takode
osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Ta diskusija će biti pode-
ljena u četiri odeljka. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz
mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se
već upoznali u ovoj knjizi (Gidens, Bek i Bauman), a onda ćemo
se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije
- kulturnoj, ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj.
Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku; on smatra

da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta.
štetan po homogenost koncepta nacionalnih država. Kao što

ćemo videti, neki smatraju da rast transnacionalnih institucija i
organizacija umanjuje moć kako nacionalnih država, tako i lo
kalnih društvenih struktura koje unose različitost u živote obič
nih ljudi. Jedno od najekstremnijih gledišta o homogenizaciji u
političkoj oblasti dolazi od Bendžamina Barbera i njegove teorije
o „Mek svetu" („McWorld") ili rastu jedinstvene političke* ori
jentacije koja osvaja ceo svet.
Interesantno je da Barber takode, u obliku jedne alterna
tivne teorijske perspektive, attikuliše ideju „Džihada". Džihad je
proizvod angažmana lokalizovanih, etničkih i reakcionarnih po
litičkih snaga (uključujući tu „odmetničke države") koje imaju
cilj da raspale nacionalizme, što vodi do veće političke heteroge
nosti širom sveta. Interakcija Mek sveta i Džihada na lokalnom
nivou može da proizvede jedinstvenu glokalnu političku forma
ciju koja integriše elemente i jednog (na primer, upotreba In
terneta da bi se privukla podrška javnosti) i drugog (na primer,
upotreba tradicionalnih ideja i tradicionalne retorike).
Iako se dihotomija homogenizacija/heterogenizacija provlači
kroz veliki broj teorija globalizacije, njome se očigledno ne iscr
pljuju sve ostale teme i aspekti globalizacije. Na narednim strani
cama videćemo da vodeće teorije globalizacije na različite načine
dotiču pitanja homogenizacije i heterogenizacije, ali da takode
osvetljavaju druge aspekte globalizacije. Ta diskusija će biti pode-
ljena u četiri odeljka. Najpre ćemo videti kako o globalizaciji raz
mišljaju neki od glavnih savremenih teoretičara sa kojima smo se
već upoznali u ovoj knjizi (Gidens, Bek i Bauman), a onda ćemo
se okrenuti trima širim kategorijama teoretisanja globalizacije
- kulturnoj, ekonomskoj i političkoj/institucionalnoj.
Barberovo shvatanje Mek sveta nije ograničeno na politiku; on smatra

da postoje mnogi drugi domeni koji slede model Mek sveta.
TEORIJE GLOBALIZACIJE 397
GLAVNI SOCIJALNI TEORETIČARI

O GLOBALIZACIJI
Entoni Gidens i„odbegli svet" globalizacije

Gidensovi pogledi na globalizaciju očigledno su usko pove
zani i isprepletani s njegovim razmišljanjem o Molohu moder-
nosti (glava 5). Gidens smatra da postoji jaka veza između glo
balizacije i rizika (pogotovo proizvedenog rizika). Po njegovom
mišljenju, najveći deo odbeglog sveta globalizacije nalazi se izvan
naše kontrole. Međutim, on nije potpuno pesimističan. Postoje
načini da ograničimo probleme koje je stvorio odbegli svet, ali
ne postoji način da ga u potpunosti kontrolišemo.
Gidens polaže izvesnu nadu u demokratiju, pogotovo u
međunarodne i transnacionalne oblike demokratije kao što je
Evropska unija.
Gidens smatra da Zapad i SAD igraju značajnu ulogu u
procesu globalizacije. Međutim, on takode priznaje da je globali-
zacija dvosmeran proces i da se Amerika i Zapad nalaze pod nje
nim snažnim uticajem. Staviše, on tvrdi da se globalizacija nalazi
u procesu decentrizovanja, što znači da društva, nacije i kultu
re koje se ne nalaze na Zapadu dobijaju sve značajniju ulogu u
njoj. On smatra da globalizacija jeste oslabila lokalne kulture, ali
1 da ih je, s druge strane, osnažila i oživela. Konačno, Gidens
donosi zanimljiv zaključak da globalizacija gura postojeće kultu
re na marginu, proizvodeći nove oblasti koje mogu da presecaju
nacije. Kao primer, Gidens navodi područje oko Barselone u se-
vernoj Spaniji koje zalazi u Francusku.
Po Gidensu, glavni sukob koji se danas odvija na globalnom
nivou jeste sukob između fundamentalizma i kosmopolitizma. Na
kraju, Gidens predviđa stvaranje „globalnog kosmopolitskog druš
tva". Čak je i glavna sila koja se protivi globalizaciji - tradicionali
zam - sama njen proizvod. Staviše, fundamentalizam koristi glo
balne sile (na primer, masovne medije) da bi ostvario svoje ciljeve.
Fundamentalizam može imati različite oblike - religiozni, etnički,
nacionalistički, politički - ali kakav god oblik da ima, on je po Gi
densu problematičan iz dva razloga. Prvo, zato što je u suprotnosti
s kosmopolitizmom i drugo, zato što je povezan s nasiljem.
Ulrih Bek i politika globalizacije

Suština Bekove teorije nalazi se u njegovoj distinkciji izme
đu globalizma i globalnosti. Globalizam je gledište da svetom
dominira ekonomija i da prisustvujemo stvaranju hegemonije
kapitalističkog svetskog tržišta i neoliberalne ideologije koja ga
podupire. Za Beka, takvo gledište podrazumeva monokauzalno
i linearno razmišljanje. Multidimenzionalnost globalnog razvoja
- ekologija, politika, kultura i civilno društvo - pogrešno se re-
dukuje na ekonomsku dimenziju, a ta ekonomska dimenzija se
ponovo pogrešno vidi kao nešto što se razvija u linearnom prav
cu sve veće zavisnosti od svetskog tržišta. Svet je za Beka mnogo
multidimenzionalniji i kreće se u više pravaca. Osim toga, Bek
ozbiljno u razmatranje uzima probleme koji se vezuju za kapita
lističko svetsko tržište, uključujući i činjenicu da na njemu po
stoji čitav niz barijera slobodnoj trgovini, kao i veliki broj gubit
nika, a ne samo pobednika.
Dok je Bek kritikovao globalizam, on je podržavao ide
ju globalnosti po kojoj zatvoreni prostori, pogotovo oni što se
vezuju za nacije, postaju sve iluzorniji. Oni postaju iluzorni jer
globalizacija, koja obuhvata procese u koje su uključeni transna
cionalni akteri s različitim količinama moći, identitetima, itd.,
preseca i potkopava nacionalne države. Ti transnacionalni proce
si nisu po prirodi samo ekonomski, već obuhvataju i ekologiju,
kulturu, politiku i civilno društvo. Takvi transnacionalni procesi
prelaze nacionalne granice čineći ih poroznim, ako ne i potpuno
irelevantnim: ništa što se događa na ovom svetu više ne može da
se ograniči na lokalno. Ono što se dešava lokalno, bilo da su to
uspesi ili katastrofe, utiče na čitav svet.
Zigmunt Bauman
Biografska skica
Zigmunt Bauman (1925) imao je interesantan život i interesan

tnu akademsku karijeru. Roden kao Jevrejin u Poljskoj, izbegao
je od nacista sa svojom porodicom u Rusiju. Borio se u Poljskoj
armiji za vreme Drugog svetskog rata i 1953. dobio čin majora.
Međutim, za vreme talasa antisemitiz

ma Bauman je oslobođen svih dužnosti.
Nakon toga, okrenuo se društvenim na-
ukama i 1968. postao profesor na Var-
šavskom univerzitetu, ali je ponovo bio
prisiljen da napusti svoju poziciju zbog
antisemita. Konačno, karijeru nastavlja
na Univerzitetu u Lidsu u Engleskoj, gde
objavljuje uglavnom na engleskom i postaje jedan od najzna-
čajnih teoretičara svoga vremena.
Njegova prva knjiga na engleskom pojavljuje se 1972. godi
ne. Iako je već tada dobio značajna priznanja za svoj akadem
ski rad, njegova akademska karijera istinski uzleće tek 1989.
godine kada je objavio čuvenu studiju Modernitet i holokaust.
U toj knjizi on tvrdi da holokaust nije bio aberacija, već izraz
suštinske prirode modernosti. Ta kritika modernosti odvela je
Baumana u pravcu postmoderne socijalne teorije, pa je tokom
1990-ih godina razvio sopstvenu postmodernu teorijsku ori
jentaciju. U poslednje vreme, sve više je prisutan u javnom ži
votu pišući o širokom spektru tema uključujući i globalizaciju.
To ga, međutim, nije sprečilo da u svojim knjigama ponudi
neke nove akademske koncepte, među kojima je najvažniji
koncept „likvidne modernosti" iz 2000. godine.
Dok transnacionalni procesi postoje jedno duže vreme, glo-

balnost predstavlja novinu iz najmanje tri razloga. Prvo, njen uticaj
kroz geografski prostor opsežniji je nego ikada ranije. Drugo, njen
uticaj kroz vreme daleko je stabilniji; iako vreme prolazi, njen uticaj
neprekidno traje. Treće, postoji daleko veća gustina u njenim različi
tim elementima, uključujući tu i transnacionalne odnose i mreže.
Bek takode nabraja čitav niz drugih karakteristika koje glo-
balnost čine specifičnom u poredenju s ranijim manifestacijama
transnacionalnosti:
1. Svakodnevni život i interakcija preko nacionalnih grani

ca radikalno se menjaju;
2. Javlja se samoopažanje transnacionalnosti u oblastima
kao što su masovni mediji, potrošnja i turizam;
3. Zajednica, rad i kapital sve se manje vezuju za prostor;
4. Raste svest o globalnim ekološkim opasnostima i potrebi

da se nešto preduzme da bi se one sprečile;
5. U našim životima opažamo sve veće prisustvo transkul-
turalnih drugih;
6. Globalna kulturna industrija cirkuliše na do sada neviđe
nom nivou;
7. Transnacionalni sporazumi, akteri i institucije postaju sve
brojniji i moćniji.
To je navelo Beka da preispita svoja prethodna gledišta o
modernosti i počne da tvrdi da su globalnost i njena ireverzi-
bilnost povezani s onim što on naziva „druga modernost". Nju
karakteriše opadanje moći nacija i nacionalnih granica koje su
se nalazile u samoj srži „prve modernosti". Glavna premisa prve
modernosti jeste da živimo u izolovanim nacionalnim državama.
Bek tu tvrdnju odbacuje kao zastarelu. Globalnost i druga mo
dernost znače denacionalizaciju, a Bek se nada u uspon transna
cionalnih organizacija i možda transnacionalne države.
Zigmunt Bauman o posledicama globalizacije

Bauman globalizaciju vidi kao „prostorni rat". Po njegovom
gledištu, mobilnost (pokredjivost) je u današnjem svetu postala naj
važniji i diferencirajući faktor društvene stratifikacije. U prostornom
ratu pobeđuju oni koji su mobilni, sposobni da se slobodno kreću
po celoj planeti i u tom procesu stvaraju značenja za sebe. Oni se
kreću oslobođeni prostornih prepreka, a kada negde moraju da se
„prizemlje" uspevaju da se izoluju u prostore ograđene zidovima i
obezbeđene policijskim snagama. Tu mogu da se zaštite od gubit
nika u prostornom ratu. Gubitnicima, na drugoj strani, ne samo da
nedostaje mobilnost, već su oni degradirani i ograničeni na terito
rije lišene značenja ili čak sposobnosti da formulišu značenje. Dok
elita preteruje u svojim mogućnostima za kretanje, ostali se osećaju
zatvoreno u svojim domovima koji im ne nude velike izglede za kre
tanje. Osim toga, gubitnici se osećaju poniženima zbog nedostatka
mobilnosti, ali i zbog činjenice da mogu da vide elitu kako se slo
bodno kreće gde god poželi. Kao posledica toga, teritorije postaju
bojna polja gde se gubitnici i dobitnici prostornog rata sukobljava
ju; u tom sukobu oni nemaju jednake šanse.
Dobitnici žive u vremenu, a ne u prostoru; oni veoma brzo,

ako ne i trenutno, mogu pregaziti bilo koju razdaljinu. Za razliku
od njih, gubitnici žive u prostoru. Taj prostor nalazi se izvan nji
hove kontrole. On je težak, otporan, elastičan, nedodirljiv i spo
soban da sputa vreme. Međutim, važno je praviti razliku između
onih koji imaju barem neku sposobnost za kretanje. Turisti su u
pokretu zato što to žele. Njih nešto privlači; oni smatraju da je to
neodoljivo i kreću se prema tome. Postoje i vagabundi. Oni su
u pokretu zato što smatraju da je njihova okolina nepodnošljiva i
neprijateljska. Pozitivni aspekti onoga što danas pozdravljamo kao
globalizaciju, jesu oni koje povezujemo s turistima. Ali neizbežna
sporedna posledica globalizacije jeste to da su mnogi od nas pretvo
reni u vagabunde. Međutim, većina ljudi nalazi se negde između
ove dve krajnosti. Oni ne samo da nisu sasvim sigurni gde se tačno
nalaze, već nisu sigurni da li će na tom mestu ostati i sutra. Stoga,
globalizacija se za najveći broj ljudi pretvara u jednu nelagodnost.
Međutim, čak i oni koji su naizgled pobednici u globali-
zaciji - turisti - imaju svoje probleme. Prvo, oni su opterećeni
nesposobnošću da uspore; teško je uvek biti u pokretu i kretati
se velikom brzinom. Drugo, mobilnost podrazumeva nepreki
dan niz izbora, a svaki izbor sa sobom nosi meru neizvesnosti.
Treće, svaki od tih izbora takode sa sobom nosi čitav niz rizika
i opasnosti. Beskrajna mobilnost i neprekidan izbor naposletku
donose nelagodu, ako ne i opterećenje.
Pošto smo se upoznali s teorijama globalizacije nekih od
najznačajnijih savremenih socijalnih teoretičara, okrećemo se
glavnim tipovima teorije globalizacije koje ćemo često ilustrovati
primerima drugih glavnih socijalnih teoretičara.
KULTURNA TEORIJA
Jan Nederven Piters identifikovao je tri glavne paradigme u
teoretisanju kulturnih aspekata globalizacije. Njega posebno in-
teresuje da li kulture širom sveta karakteriše večna i nepremostiva
Turisti - oni koji se kreću po svetu zato što to žele.
Vagabundi — oni koji se kreću po svetu jer smatraju da je njihova okolina ne
podnošljiva i neprijateljska.
različitost, da li one konvergiraju jedna prema drugoj ili stvaraju

jednu novu „hibridnu formu" koja proističe iz jedinstvene kom
binacije globalnih i lokalnih kultura. Detaljnije ćemo posvetiti
pažnju svakoj od ovih paradigmi.
Kulturni diferencijaIizam
Pripadnici ovog teorijskog pravca tvrde da između kultu
ra postoje trajne razlike na koje globalizacija ili bilo koji drugi
bi-, inter-, multi- i transkulturalni procesi ne utiču. Time se ne
želi reći da nijedan od ovih procesa, a pogotovo globalizacija, ne
utiče na kulture, već da oni na njih ne utiču suštinski, to jest da
kulture najvećim delom ostaju onakve kakve su oduvek bile. Po
tom shvatanju, globalizacija se pojavljuje samo na površini, dok
je kulturni sadržaj uglavnom, ako ne i potpuno, nedirnut globa-
lizacijom. Takode, smatra se da su kulture zatvorene ne samo za
globalizaciju, već i za uticaj drugih kultura. Na jednoj slici, svet
je predstavljen kao mozaik zasebnih kultura. Još više zastrašu
je slika na kojoj je svet predstavljen kao bilijarski sto, a kulture
kao bilijarske kugle koje udaraju jedna o drugu. Ona upućuje na
mogućnost potencijalno katastrofalnog sudara svetskih kultura.
Iako ova paradigma ima dugu istoriju, ona je tek poslednjih
godina privukla veću pažnju i više pristalica (kao i kritičara). Dva
su razloga za to. Prvi je teroristički napad od 11. septembra 2001.
godine i ratovi u Avganistanu i Iraku koji su nakon toga usledi-
li. Po mišljenju mnogih, ti događaji bili su plod sukoba između
zapadne i islamske civilizacije i večitih kulturnih razlika između
njih. Drugi razlog je sve veći multikulturalizam SAD (uglavnom
porast hispanske populacije) i zapadnoevropskih zemalja (uglav
nom porast muslimanske populacije), kao i velike razlike i animo
ziteti između većinske i manjinske populacije u tim zemljama.
Najpoznatiji i najkontroverzniji primer ove paradigme nalazi
mo u knjizi Samjuela Hantingtona Sukob civilizacija i ponovno stva
ranje svetskog poretka iz 1996. godine. Poreklo aktuelne svetske situ
acije Hantington vidi u rekonfiguraciji sveta koja je usledila nakon
završetka hladnog rata, kada je diferencijacija počela da se zasniva
na kulturnim razlikama, a ne na političko-ekonomskoj osnovi kao
ranije (demokratsko/kapitalističko versus totalitarističko/komu-

nističko). Te kulturne razlike nisu nove, ali su uglavnom bile po
tisnute nadmoćnim političko-ekonomskim razlikama iz vremena
hladnog rata (kao u slučaju bivše Jugoslavije u kojoj su postojale
razlike između Srba i Hrvata, ali o kojima se tokom vladavine
komunista nije smelo javno govoriti). U poslednje dve decenije
možemo videti da na površinu ponovo izlaze drevni identiteti,
protivnici i neprijatelji. Hantington upotrebljava koncept civi
lizacije da bi opisao najširi nivo tih kultura i kulturnih identite
ta. (Hantigton ne pravi neku posebnu razliku između pojmova
kultura i civilizacija.) Između tih civilizacija ocrtavaju se linije
razgraničenja, što je veoma opasno ako se uzmu u obzir istorijski
animoziteti između nekih od ovih civilizacija.
Hantington pravi razliku između sedam ili osam svetskih ci
vilizacija - siničke (kineska), japanske (ponekad je kombinovana
sa siničkom kao dalekoistočna), hindu, islamske, pravoslavne (sa
sedištem u Rusiji), zapadnoevropske i severnoameričke, kojoj su
bliske Australija, Novi Zeland, Latinska Amerika i, možda, Afrika.
On smatra da se te civilizacije razlikuju po osnovnim filozofskim
pretpostavkama, temeljnim vrednostima, društvenim odnosima,
običajima i sveopštim pogledom na život. Za Hantingtona, ljudska
istorija, u stvari, predstavlja istoriju civilizacija (naročito ovih sedam
civilizacija). Civilizacije dele niz zajedničkih karakteristika, uklju
čujući činjenicu da postoji veliko saglasje oko toga šta one pred
stavljaju (premda svakoj nedostaje jasan početak, a nema ni jasnih
granica između civilizacija, one su, uprkos tome, sasvim realne).
Civilizacije su:
1. najdugovečnija ljudska udruženja (iako se menjaju to
kom vremena);
2. najširi nivoi kulturnog identiteta;
3. najširi tip subjektivnog samoidentiteta;
4. uglavnom nepodudarne s državnim granicama, budući
da se prostiru na teritoriji više država (iako ne obavljaju
državne funkcije);
5. totaliteti;
6. usko povezane s religijom i rasom.
Civilizacija - najširi nivo kultura i kulturnih identiteta.
404 DZORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Svoju teoriju Hantigton je uobličio u moderni grand-nara-

tiv o odnosima medu civilizacijama. Više od tri hiljade godina
(otprilike između 1500. godine pre Hrista do 1500. posle Hri-
sta) civilizacije su bile odvojene prostorno i vremenski, zbog čega
dodira među njima skoro da i nije bilo. Ako bi do kontakata i
došlo, oni su bili veoma ograničeni i sporadični ali, po svoj prili
ci, veoma intenzivni.
Sledeću fazu, koja otprilike počinje posle 1500. godine i
traje sve do kraja Drugog svetskog rata, karakteriše neprekidan
dominantni i jednosmerni uticaj zapadne civilizacije na sve dru
ge civilizacije. Hantington pripisuje taj uticaj različitim struktu
ralnim karakteristikama Zapada, uključujući tu nastanak i šire
nje gradova, trgovine i državne birokratije, kao i pojavu osećanja
nacionalne svesti. Međutim, najneposredniji uzrok tog uticaja
on vidi u tehnologiji, pogotovo u razvoju okeanske navigacije i
vojske, uključujući tu i superiornu vojnu organizaciju, discipli
nu i trening i, naravno, razvoj naoružanja. Naposletku, Zapad
je silno napredovao u razvoju i upotrebi organizovanog nasilja.
Na Zapadu se ta činjenica ponekad zaboravlja, ali ne i u drugim
delovima sveta. Do 1910. godine, baš uoči Prvog svetskog rata,
različite civilizacije su prišle jedna drugoj bliže nego ikada ranije
i zamalo se stopile u jednu civilizaciju - zapadnu civilizaciju.
Treća faza - multicivilizacijski sistem — može se pratiti od
kraja ekspanzije Zapada i početka revolta protiv njega. Period
posle Prvog svetskog rata pa sve do otprilike 1990. godine ka
rakterističan je po sukobu ideja, pogotovo sukobu kapitalističkih
i komunističkih ideologija. S padom komunizma u svetu nastaju
novi sukobi, ali njihov predmet sada postaju religija, kultura i,
konačno, civilizacija. Iako Zapad nastavlja da dominira, Han
tington je predviđa opadanje njegove moći. To opadanje deša-
vaće se sporo i neravnomerno i ogledaće se u slabljenju resursa
na kojima Zapad temelji svoju moć - populaciji, ekonomskim
proizvodima i vojnoj moći. ( Recimo, opadanje moći američke
vojske biće prouzrokovano činjenicom da će, usled globalizacije
odbrambene industrije, u svim delovima sveta biti moguće ma-
sovnije naoružavanje i nabavka oružja koje je nekada bilo do
stupno samo Zapadu.) Druge civilizacije će sve više odbacivati
Zapad, ali će prihvatiti i koristiti prednosti modernizacije koja

će se razlikovati od vesternizacije.
Dok Zapad bude slabio, jačanje dve druge civilizacije imaće
poseban značaj. Prva je sinička civilizacija. Njen rast se ogleda
u rastu privredne moći azijskih društava. Hantington predviđa
neprekidan rast azijskih privreda koje će uskoro nadići zapadne
privrede. To će ojačati Istok i dovesti do slabljenja moći Zapada
da Istoku nameće svoje standarde. Hantington smatra da uzroci
ekonomske dominacije Istoka mogu da se identifikuju u superi
ornosti istočne kulture, pogotovo u njenom kolektivizmu, koji
se oštro suprotstavlja individualizmu Zapada. Od velike pomoći
privrednom usponu Istoka jesu i razne druge zajedničke karak
teristike koje pronalazimo u nacijama u regionu (na primer, reli
gija, naročito konfučijanizam). Uspeh azijskih privreda neće biti
važan samo sam po sebi, već i zbog uloge koju će one igrati kao
modeli za druga, nezapadna društva.
Prvi Hantingtonov argument nije toliko originalan i iznena
đujući. Uostalom, prisustvovali smo dramatičnom rastu postra-
tovske japanske ekonomije, a sada smo svedoci i neverovatne pri
vredne transformacije Kine. Retko ko se ne bi složio da će Kina,
s obzirom na postojeće privredne trendove, u ne tako dalekoj bu
dućnosti postati najveća privreda sveta. Mnogo kontroverznija je
Hantingtonova druga glavna tvrdnja koja govori o usponu islam
ske civilizacije. Dok je sinička dominacija ukorenjena u ekonomi
ji, jačanje islama ukorenjeno je u dramatičnom rastu populacije
i mobilizaciji te populacije. Praktično, sva muslimanska društva
prošla su kroz taj proces, najpre kulturno, a onda socio-politički.
Na rast islama može se gledati kao na deo globalnog obnavljanja
religije. Takode, on se može posmatrati kao posledica moderniza
cije, ali i kao pokušaj da se s modernizacijom izađe na kraj.
Hantington je išao dalje od ovakvog razvoja događaja i poku
šavao je da konstruiše turoban portret budućnosti odnosa između
Zapada i druge dve civilizacije, pogotovo islama. Hladnoratovski
sukob između kapitalizma i komunizma smenjen je sukobom koji
se odvija duž granica civilizacija, pogotovo duž granica zapadne,
siničke i islamske civilizacije. Otuda on u budućnosti predviđa
opasne sukobe između Zapada (i njegove „arogancije"), islama
(i njegove „netolerancije") i siničkog „samopotvrđivanja". Najve

ći deo tih sukoba okreće se oko (1) gledišta Zapada da je zapad
na kultura „univerzalna kultura", (2) želje Zapada da tu kulturu
izveze u ostatak sveta, kao i (3) njegove sve manje sposobnosti da
to uradi. Međutim, ono što Zapad smatra univerzalnim, osta
tak sveta, pogotovo islamska civilizacija, doživljava kao imperi
jalizam. Još preciznije rečeno, Zapad želi da ograniči proliferaci-
ju oružja dok druge civilizacije žele oružje, pogotovo „oružje za
masovno uništenje". Zapad takode pokušava da izveze demokra-
tiju ili da je čak nametne onim društvima i civilizacijama koje se
često opiru demokratskom uređenju kao sastavnom delu zapad
ne ideje o univerzalnoj kulturi. Zapad pokušava da kontroliše i
ograniči imigraciju (pogotovo onu koja dolazi iz islamskih zema
lja). Ipak, mnogi pripadnici drugih civilizacija uspeli su da pro
dru u zapadna društva ili žele da ih se domognu. Budući da se
taj trend nastavlja i sve više zahuktava, Hantington smatra da se
unutar Evrope i Amerike stvaraju podeljena društva. (U Americi
neće doći samo do sukoba između zapadnjaka i muslimana, već i
između anglo populacije i hispano populacije.)*
Hantingtona žestoko kritikuju zbog njegovih kontroverznih
gledišta o islamskoj civilizaciji i muslimanima. Na primer, on
tvrdi da svugde gde muslimani i nemuslimani žive jedni pored
drugih postoji velika šansa za nasilan sukob i intenzivni antago
nizam. Hantington za to najviše optužuje muslimane i njihovu
sklonost ka upotrebi nasilja. On smatra da je islam od početka
bio religija mača, da je glorifikovao vojne vrednosti i da svoju
istoriju vidi kao istoriju islamskih osvajanja.** Odnos između
islama i drugih civilizacija istorijski je bio odnos uzajamne netr
peljivosti. Naravno, zapadni imperijalizam — kome je islam često
bio meta - igrao je u tome presudnu ulogu. Islamu takode nedo
staje ključna država koja bi imala kontrolu nad ćelom islamskom
civilizacijom (kao što, na primer, Amerika ima kontrolu nad će
lom zapadnom civilizacijom). Ali ono što Hantingtona najviše
* Više o ovome vidi Samuel Huntigton: „The Hispanic Challenge", u: Fo
reign Policy, March/April 2004.
** Međutim, to je očigledno veoma bleda slika u odnosu na istoriju za
padnih osvajanja.
zabrinjava i ima najveći značaj za sukob, jesu pritisci koji su stvo

reni demografskom eksplozijom u muslimanskim zemljama.
Hantington je zabrinut zbog opadanja moći Zapada, pogotovo
Sjedinjenih Država. On smatra da su SAD, ali i sva ostala društva,
ugrožena svojim sve većim multicivilizacijskim i multikulturalnim
karakterom. Za njega, opadanje moći SAD efektivno bi značilo opa
danje moći zapadne civilizacije u celini. Bez moćne unicivilizacione
Amerike, Zapad će biti minoran. Da bi Zapad preživeo i prosperi
rao, Sjedinjene Države moraju da urade dve stvari: 1) da reafirmišu
svoj identitet kao zapadna, a ne kao multicivilizacijska nacija; 2) da
reafirmišu i iznova potvrde svoju ulogu lidera celokupne zapadne
civilizacije. Ponovno potvrđivanje i prihvatanje zapadne civilizacije
(koje takode podrazumeva odbacivanje univerzalizma), zapravo svih
civilizacija, predstavlja najsigurniji put za sprečavanje rata između
civilizacija. Realnu opasnost, po Hantingtonu, predstavlja multi
kulturalizam unutar Zapada i ostalih civilizacija. Hantington je tako
protivnik kulturnog kontinuiteta i približava se gledištu o kulturnoj
čistoti unutar civilizacija. Za njega, barem u jednom idealnom smi
slu, globalizacija postaje proces posredstvom koga civilizacije nastav
ljaju da postoje razdvojene jedne od drugih i kreću se na približno
paralelan način u godinama koje dolaze. To potvrđuje značaj civili
zacije tj. kulture u epohi globalizacije.
Kulturna konvergencija
Dok je prethodna paradigma ukorenjena u ideji trajnih ra
zlika između kultura i civilizacija koje opstaju uprkos globaliza-
ciji (ili su posledica globalizacije) ova paradigma utemeljena je
na ideji globalizacije koja vodi do sve veće identičnosti (istovet-
nosti) u svetu. Dok mislioci kao što je Hantington smatraju da
se kulture (civilizacije) mogu odupreti globalizaciji, teoretičari
konvergencije smatraju da se kulture menjaju (ponekad i dra
stično) upravo pod uticajem globalizacije. Kulture iz različitih
delova sveta počinju sve više da liče jedna na drugu. Ovi teore
tičari uglavnom smatraju da prisustvujemo globalnoj asimilaci
ji koja se odvija po upustvima dominantnih društava i grupa u
svetu. Autori koji rade unutar te teoretske matrice usredsređuju
se na procese kao što su kulturni imperijalizam, globalni kapi

talizam, vesternizacija, amerikanizacija ili mekdonaldizacija. Na
kraju, globalizacija često postaje zbirni pojam za vesternizaciju,
amerikanizaciju i mekdonaldizaciju.
Ovde ćemo izložiti dve varijante tog osnovnog argumenta
koji je usko povezan s mojim radom na ovu temu. Međutim, pret
hodno želim da dam jedno upozorenje i jedno objašnjenje. Iako
se moj rad bavi kulturnom konvergencijom, u njemu se svakako
ne tvrdi da se globalizacija svodi samo na taj proces ili da lokalne
kulture potpuno nestaju. U njemu se ne tvrdi čak ni to da se kul
ture nužno menjaju na jedan suštinski način. Pre je reč o tome
da postoje globalni procesi koji u mnoge delove sveta donose iste
ili slične fenomene (na primer, Mekdonaldsove restorane koji se
danas nalaze u više od 130 zemalja sveta), te da se u tom smislu
može govoriti o kulturnoj konvergenciji. Međutim, rame uz rame
s tim globalnim fenomenima, postoje i lokalni fenomeni - lokalne
pijace ili sajmovi veština, kao što je Sabor trubača u Guči. koji,
uprkos globalizaciji i sve većoj uniformnosti, ostaju životni i važni.
Staviše, moguće je da će ti globalni fenomeni podstaći obnovu ili
razvoj novih lokalnih kultura. Iako poslednja dva argumenta sva
kako imaju težinu, prihvatajući ih ne smemo iz vida gubiti činje
nicu da je kulturna konvergencija takode proces koji se već događa
(primer je širenje Volmarta u Meksiku i drugim državama).
„Mekdonaldizacija". Iako je zasnovana na Veberovoj ideji
racionalizacije Zapada (videti glavu 2), teza o mekdonaldizaciji
usvaja drugačiji model racionalizacije (Veber se bavio birokra-
tijom; ja se bavim restoranima brze hrane). Taj koncept uvodi
sociološku teoriju u 21. vek i vidi racionalizaciju kao proces koji
zadire u sve veći broj društvenih oblasti i odnosa, te prevazilazi
značaj koji mu je nekada pridavao Veber. Od najvećeg značaja je
činjenica da je mekdonaldizacija, kao što ćemo videti, snaga glo
balizacije, a posebno sve veće kulturne homogenizacije.
Mekdonaldizacija je proces u kome principi funkcionisanja
restorana brze hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog
Mekdonaldizacija — proces u kome principi funkcionisanja restorana brze
hrane osvajaju jedan po jedan sektor američkog društva, kao i ostatak
sveta; u vezi s ovim poslednjim, mekdonaldizacija je oblik kulturnog
imperijalizma.
društva, kao i ostatak sveta. Priroda procesa mekdonaldizacije

može se izraziti kroz njenih pet osnovnih dimenzija. To su: efi
kasnost, kalkulabilnost, predvidljivost, kontrola (putem zamene
ljudi tehnologijama) i iracionalnost racionalnosti.
Prvo, mekdonaldizovano društvo naglašava efikasnost, to jest
težnju da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog
cilja. Radnici u restoranima brze hrane očigledno moraju da rade
efikasno. Recimo, hamburgeri se pripremaju („sastavljaju" i peku)
na jednoj vrsti pokretne trake. Potrošači žele (i očekuju) da svoj
obrok dobiju i pojedu efikasno. Tu im u susret izlaze Mekdonald-
sovi drive-through restorani, kao veoma efikasna sredstva da kupci
lako i brzo dobiju, a zaposleni lako i brzo prodaju obrok. Sve u
svemu, u restoranima brze hrane primenjuje se čitav niz normi,
pravila, procedura i struktura, koje treba da obezbede da se i zapo
sleni i potrošači ponašaju na jedan efikasan način. Staviše, efika
snost jedne strane pomaže drugoj da se ponaša na sličan način.
Drugo, velika važnost pridaje se kalkulabilnosti, ili insisti
ranju na kvantitetu, koje često može da bude na štetu kvaliteta.
Različiti aspekti rada u restoranima brze hrane nalaze se pod dik
taturom vremena. To insistiranje na brzini često štetno utiče na
kvalitet rada zaposlenog i rezultira nezadovoljstvom, otuđenjem
i visokom stopom fluktuacije zaposlenih (zaposleni u Mekdonal-
dsu daju otkaz posle nekoliko meseci, što znači da uprava če
sto mora da troši vreme i novac da bi obučila nove zaposlene).
Slično tome, od potrošača se očekuje da u restoranu brze hrane
provedu (potroše) što je moguće manje vremena. Drive-through
usluga to vreme svodi na nulu. Ako potrošač ipak želi da jede u
restoranu, stolice su tako neudobne da je on prinuđen da do
brovoljno napusti restoran nakon otprilike dvadesetak minuta.
Naglasak na brzini očigledno ima negativan uticaj na ceo kvali
tet obedovanja u restoranu brze hrane. Osim toga, brzina i način
pripreme obroka podrazumevaju da potrošači nikako ne mogu
da dobiju hranu najvišeg kvaliteta čije spremanje, po definiciji,
zahteva dosta vremena.
Efikasnost - težnja da se pronađe najbolji mogući način za postizanje željenog
cilja; dimenzija mekdonaldizacije.
Kalkulabilnost — naglašavanje kvantiteta koje često može da bude na štetu
kvaliteta; jedna od dimenzija mekdonaldizacije.
Dzordz Ricer
U svojoj akademskoj karijeri prošao sam kroz veliki broj izne

nađujućih obrta. Dugo uopšte nisam ni razmišljao da pišem o
globalizaciji. Kada sam prvi put pisao o
mekdonaldizaciji društva, 1983. godine,
pa čak i deceniju kasnije, kada sam obja
vio prvo izdanje knjige pod tim naslo
vom, nisam bio sasvim svestan njene po
vezanosti s globalizacijom. Opisao sam
širenje Mekdonaldsovih restorana po
svetu i jedan širi proces koji je ono po
rodilo kako u S A D , tako i u svetu. Ali,
još uvek nisam razmišljao o širem problemu globalizacije, niti
sam smatrao da je potrebno da ga uvrstim u svoju sociološku
perspektivu kada sam započeo s radom na tom problemu.
Moja zainteresovanost za odnos između mekdonaldizacije i
globalizacije porasla je kada sam 1995. godine objavio knjigu
pod nazivom Ekspresna Amerika: kritika globalnog društva kre
ditnih kartica. Kako se već razaznaje iz naslova, ta knjiga imala
je globalnu orijentaciju - raspravljala je o mekdonaldizaciji i
fokusirala se na stepen u kome je industrija kreditnih kartica
postala mekdonaldizovana. Moguće da je za razvoj moje teo
retske orijentacije još važniji bio moj interes za kreditne kar
tice kao oblik amerikanizacije, a amerikanizacija je neizbežno
morala da podrazumeva širi proces globalizacije.
Uskoro sam se našao u situaciji u kojoj sam se istovremeno
bavio trima međusobno povezanim procesima — mekdonaldi-
zacijom, amerikanizacijom i globalizacijom. Svaki od njih za-
htevao je iscrpnu analizu - kako sam po sebi, tako i analizu
odnosa jednog koncepta sa drugim. Postalo mi je jasno da su
mekdonaldizacija i amerikanizacija potprocesi globalizacije.
Takode mi je postalo jasno da sam morao da napravim razgra
ničenje između mekdonaldizacije i amerikanizacije i pokažem
da se prvo ne može svesti na drugo. To je bilo neophodno iz
sledećeg razloga: mekdonaldizacija je već započela van S A D i,
što je još važnije, danas je uhvatila korena van S A D i ponovo
se uvozi nazad u Ameriku.
Vremenom se moja pažnja sve više pomerala ka procesu globa
lizacije. U dve knjige koje sam objavio, 2004. i 2007. godine
počeo sam da se bavim globalizacijom ničega (globalization of
nothing). U njima tvrdim da mekdonaldizacija i amerikaniza
cija predstavljaju dva ključna aspekta globalizacije ničega.
Takode sam, u pokušaju da načelno osvetlim globalizaciju,
povezao taj oblik globalizacije s nekoliko drugih oblika. Po
gotovo sam se bavio pitanjem u kakvom odnosu se ona nalazi
s kulturom. Tako sam se ukrcao na intelektualno putovanje
u kome sam se sve više bavio globalizacijom, iako je ta tema,
kada sam započinjao akademsku karijeru, bila najdalje od mog
intelektualnog interesa.
Mekdonaldizacija takode insistira na predvidivosti. Drugim

recima, način funkcionisanja Mekdonaldsovih restorana (proi
zvodi, okruženje, zaposleni, ponašanje potrošača itd.) uvek je isti,
bez obzira na to u kom delu sveta se nalazite. Ako uđete u bilo
koji Mekdonalds, nezavisno od toga da li se on nalazi u Americi,
Srbiji ili Kini, zateći ćete isti enterijer i atmosferu. Od zaposle
nih se očekuje da obavljaju svoj rad na predvidiv način, a od
potrošača da odgovore isto tako predvidivim ponašanjem. Kada
potrošači uđu u restoran, zaposleni ih, prateći uputstvo, pitaju
šta bi želeli da poruče. Od potrošača se očekuje da uvek znaju šta
žele ili da barem znaju gde to da potraže. Kada naruče to što žele
od njih se očekuje da plate račun i brzo napuste restoran. Na
kraju, od zaposlenih se očekuje da (prateći uputstvo) zahvale po
trošačima kada odlaze. Ovaj veoma predvidiv ritual odigrava se
u restoranima brze hrane - restoranima u kojima se služi hrana
predviivog ukusa i izgleda, koja se od jednog do drugog restora
na (gotovo) uopšte ne razlikuje
Osim toga, u mekdonaldizovanom društvu prisutna je ogro
mna kontrola, a najveći deo te kontrole omogućava tehnologija.
Iako tehnologija trenutno dominira zaposlenima, ona će ih vre
menom sve više zamenjivati. Tehnologije očigledno kontrolišu
zaposlene. Recimo, mašine za pravljenje prženih krompirića prvo
zazvone kada su krompirići gotovi, a onda ih automatski izvuku
Kontrola - dominacija tehnologije nad zaposlenima i potrošačima; jedna od
dimenzija mekdonaldizacije.
412 DZORDŽ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
iz vrelog ulja. S druge strane, potrošača kontrolišu zaposleni (koji

su sami ograničeni tehnologijama) i, još direktnije, same tehno
logije. Automatske mašine za prženje krompirića jednostavno ne
dozvoljavaju potrošaču da zatraži reš pržene krompiriće braon
boje. Svaki potrošač uvek dobija jednako pržene krompiriće.
Konačno, i potrošači i zaposleni pate od iracionalnosti ra
cionalnosti koja, čini se, neizbežno prati mekdonaldizaciju. Na
ime, racionalnost, paradokasalno, često vodi do svoje šušte su
protnosti - iracionalnosti. Na primer, efikasnost restorana brze
hrane često je zamenjena neefikasnošću koja se povezuje s dugim
redovima ljudi na kasama ili dugim redovima automobila koji
čekaju u drive-through restoranima. Iako postoje mnogi drugi
oblici iracionalnosti, najveća iracionalnost je dehumanizacija.
Zaposleni su prisiljeni da rade u nehumanim uslovima. Potroša
či su prisiljeni da jedu u dehumanizovanom okruženju i okolno
stima. Restorani brze hrane predstavljaju izvor degradacije, kako
za potrošače, tako i za zasposlene.
Mekdonaldizacija, ekspanzionizam i globalizacija. Mekdo-
nalds je postigao ogroman uspeh na međunarodnom nivou. Oko
polovina Mekdonaldsovih restorana nalazi se van SAD (sredinom
1980-tih bilo ih je svega 25%). Ogromna većina novih restorana
otvara se svake godine u inostranstvu. Mekdonalds ostvaruje preko
polovine profita van SAD. Starbaks, sve popularniji mekdonaldi-
zovani lanac kafića, postaje sve snažnija globalna sila i već se može
naći u Latinskoj Americi, Evropi (naročito u Londonu), Srednjem
istoku i Pacifičkom obodu. Veliki broj mekdonaldizovanih firmi
koje posluju van industrije brze hrane, takode je postigao global
ni uspeh. Pored hiljadu klubova u SAD, Blokbaster sada ima i
oko dve hiljade klubova u 28 drugih zemalja sveta. Iako je Wal-
Mart otvorio svoju prvu međunarodnu prodavnicu 1991. godine
(u Meksiku), već danas ima preko hiljadu prodavnica u inostran
stvu (u poredenju sa preko tri hiljade koje se nalaze u SAD, uklju
čujući i ogromne tržne centre i Sam's Club).
Još jedan pokazatelj globalizacije jeste činjenica da su i dru
ge nacije razvile sopstvene varijante ove američke institucije.
Iracionalnost racionalnosti - paradoks po kome racionalnost često vodi do
svoje šušte suprotnosti - iracionalnosti.
Kanadski lanac kafeterija Tim Hortons (ujedinio se sa Wendy's

pre nekoliko godina) već ima 2.200 prodavnica (od toga 160 u
SAD). Pariz, čija bi ljubav za prefinjenom kuhinjom mogla da
vas navede da pomislite kako su Francuzi otporni na brzu hranu,
ima ogroman broj kroasanterija brze hrane. Cenjeni francuski
hieb takode je postao mekdonaldizovan. U Indiji ćete naći la
nac restorana brze hrane pod nazivom Nirulas koji prodaje ov-
čije pljeskavice (oko 80% procenata Indijaca su hindusti koji ne
jedu govedinu), kao i lokalne indijske specijalitete. Mos Burger
je japanski lanac od oko 1500 restorana koji, pored uobičajenog
obroka, prodaje terjaki pileće pljeskavice, pljeskavice od pirinča i
oširuko (vrsta supe) sa kolačem od smedeg pirinča. Bistro je ru
ski lanac restorana koji prodaje tradicionalne ruske specijalitete
kao što su pirog (pita od mesa i povrća), blini (tanke palačinke),
kozak kolač (voćni kolač od kajsije i usirenog mleka) i, narav
no, votka. Možda je najneverovatnije mesto za lokalne restorane
brze hrane ratom razoreni Bejrut u kome je otvoren lanac resto
rana pod nazivom Juicy Burger (sočni hamburger). Umesto zlat
nih arkada, na zaštitnom znaku nalazi se duga a umesto Ronalda
Mekdonalda stoji J. B. klovn. Njegovi vlasnici nadali su se da
bi Juicy Burger mogao da postane Mekdonalds arapskog sveta.
Posle 2003. godine i rata u Iraku otvoren je čitav niz Mekdonal-
dsovih klonova kao što su Madonal i Makbaks.
Mekdonaldizacija je sada obišla pun krug. Druge zemlje su
počele da izvoze svoje mekdonaldizovane ustanove u SAD. Body
Shop, ekološki orijentisan britanski kozmetički lanac, 2003. go
dine imao je oko 1900 radnji u 50 država, od čega 300 u SAD.
Osim toga, američke firme sada otvaraju kopije tog britanskog
lanca, kao što su Bath and Body Works. Polio Campero, gvate-
malski lanac specijalizovan za pečenu piletinu nalazi se trenutno
u šest zemalja sveta i sve brže se širi kroz SAD.
Mekdonalds, kao model procesa mekdonaldizacije, zauzima
centralnu poziciju u čitavom svetu. Na otvaranju Mekdonaldso-
vog restorana u Moskvi mediji su Mekdonalds opisali kao ame
ričku ikonu od najveće važnosti. Kada je 1990. godine u Moskvi
otvoren Pizza Hut, potrošači su to videli kao mali deo Ameri
ke na ruskom tlu. Razmišljajući o rastu restorana brze hrane u
Brazilu, izvršni direktor jednog od brazilskih Pizza Hut restora

na rekao je da je njegova nacija strastveno luda za stvarima koje
dolaze iz Amerike.
„Globalizacija ničega". Globalizacija ničega, kao i mek
donaldizacija, podrazumeva sve veću homogenizaciju sve većeg
broja nacija u pogledu različitih oblika ničega. Ja ne tvrdim da
je globalizacija isto što i ništa. Jasno je da je globalizacija proces
od ogromnog značaja. Zapravo, reč je o tome da između globa
lizacije i ničega postoji odnos elektivnog afiniteta (ovde koristim
pojam koji sam pozajmio od Vebera). Drugim recima, prvo ne
uzrokuje drugo, već se i jedno i drugo menjaju zajedno.
Od središnjeg značaja za razumevanje koncepta ničega jeste
ideja grobalizacije (ta ideja predstavlja pratilju konceptu gloka-
lizacije; za definiciju vidi dole) ili imperijalističke ambicije, že
lje i potrebe nacija, korporacija, i organizacija da se nametnu u
različitim delovima sveta. Njihov glavni interes jeste da njihovi
moć, uticaj, a u nekim slučajevima i profit, sve više rastu (otuda
pojam grobalizacije; gro dolazi od engleske reči growth, što znači
rast) u svetskim okvirima. Grobalizacija obuhvata čitav niz pot-
procesa od kojih su tri najvažnija - kapitalizam, amerikanizacija
i mekdonaldizacija. Ta tri procesa nisu samo ključne pokretačke
snage grobalizacije, već takođe imaju veliki značaj u širenju niče
ga po ćelom svetu.
Pod pojmom ništa podrazumevam (uglavnom) prazan oblik,
oblik lišen bilo kakvog posebnog sadržaja. Suprotno tome, nešto
bi moglo da se definiše kao (uglavnom) pun oblik, to jest oblik
bogat posebnim sadržajem. Stoga, moglo bi se reći da je po svetu
lakše izvoziti prazan oblik, nego oblik koji je napunjen sadržajem
(tj. nečim). Naime, neka društva i kulture najverovatnije će od
baciti nešto usled činjenice da se njegov sadržaj nalazi u sukobu ili
protivrečnosti sa lokalnim sadržajem. Nasuprot tome, prazni obli
ci se lakše primaju u svim kulturama jer su uglavnom lišeni bilo
kakvog posebnog sadržaja. Pored toga, prazni oblici imaju druge
Grobalizacija - imperijalističke ambicije, želje i potrebe nacija, korporacija i
organizacija da se nametnu u različitim geografskim oblastima.
Ništa — uglavnom prazan oblik, lišen bilo kakvog posebnog sadržaja.
Nešto — uglavnom pun oblik, to jest oblik ispunjen posebnim sadržajem.
prednosti sa stanovišta globalizacije. Budući da nisu zahtevni, oni

se mogu lakše duplirati i beskrajno umnožavati. U tom procesu
takode postoji troškovna prednost, budući da je takve proizvode
relativno jeftino proizvesti. Dobar primer ničega jesu tržni centri
(npr. bilo koji centar u vlasništvu Mils korporacije) koji predstav
ljaju (uglavnom) prazne strukture čije se kopije lako mogu praviti
po ćelom svetu. Takvi tržni centri mogu da se napune mnoštvom
posebnih sadržaja (na primer, lokalnim radnjama, lokalnom hra
nom itd. - tj. nečim) koji se mogu veoma razlikovati od jednog
do drugog lokala. Međutim, oni se sve više pune ispostavama ra
zličitih vrsta, to jest ničim. Sve veći broj zemalja širom sveta gradi
takve tržne centre na svojim teritorij ama, što predstavlja primer
grobalizacije ničega i sve veće globalne homogenizacije.
Postoje četiri podtipa ničega. Svaki od njih je uglavnom li
šen sadržaja i nalazi se u procesu globalizacije. To su:
• ,,ne-mesta" ili okruženja koja su uglavnom lišena sadržaja

(na primer, trgovinski centri koje smo pomenuli ranije);
• ,,ne-stvari", kao što su kreditne kartice koje se gotovo
uopšte ne razlikuju jedne od drugih i koje funkcionišu na
identičan način za sve one koji ih koriste širom sveta;
• ,,ne-ljudi" ili zaposleni u ne-mestima (kao što su recimo te-
lemarketi ili call centri), koji sa svim mušterijama komuni
ciraju na gotovo identičan način, služeći se uputstvima;
• ,,ne-usluge", kao što su usluge koje za nas, umesto blagaj
nika, obavljaju bankomati (ATM mašine koje svuda izgle
daju isto i na kojima mušterija sama mora da obavi čitav
posao da bi dobila uslugu).
Globalno širenje ne-mesta, ne-stvari, ne-ljudi i ne-usluga,

predstavlja još jedan pokazatelj sve veće homogenizacije sveta.
Kulturna hibridizacija
Treća teorijska paradigma o globalizaciji naglašava mešanje
kultura koje je posledica globalizacije, kao i proizvodnju novih i je
dinstvenih hibridnih kultura koje se ne mogu svesti niti na lokalnu,
niti na globalnu kulturu. Posmatrano iz ove perspektive, možda
se mekdonaldizacija i grobalizacija ničega dešavaju, ali to su

uglavnom površne promene. Mnogo važnije jeste spajanje ovih
i drugih globalnih procesa sa različitim lokalnim realnostima.
To spajanje proizvodi posebne hibridne oblike koji predstavljaju
pokazatelje kontinuirane heterogenizacije, a ne homogenizacije.
Rečju, hibridizacija predstavlja jedan veoma pozitivan, možda
pomalo i romantičan, pogled na globalizaciju kao jedan kreativ
ni proces iz koga nastaju nove kulturne realnosti i koji dovodi do
povećane heterogenosti u različitim delovima sveta.
Koncept koji leži u samoj srži kulturne hibridizacije jeste
glokalizacija. Glokalizacija može da se definiše kao uzajamno
prožimanje globalnog i lokalnog koje rezultira jedinstvenim is
hodima u različitim geografskim oblastima. Dok se grobalizaci
ja, kako je prethodno objašnjeno, vezuje za umnožavanje ničega,
glokalizacija se vezuje za nešto, pa se, prema tome, barem deli-
mično nalazi u suprotnosti s procesom širenja ničega.
Prateći Ronalda Robertsona, moguće je izdvojiti nekoliko
suštinskih elemenata glokalizacije:
1. Svet je sve više pluralistički. Teorija glokalizacije posveću
je veliku pažnju razlikama koje postoje između (i unutar)
različitih delova sveta.
2. Pojedinci i lokalne grupe imaju veliku moć prilagođava-
nja, inovacije i manevrisanja unutar glokalizovanog sve
ta. Teorija glokalizacije smatra da su lokalni pojedinci i
grupe značajni i kreativni dejstvenici.
3. Društveni procesi su relacioni i kontingentni. Globali
zacija izaziva čitav niz reakcija - počev od nacionalistič
kog ukorenjivanja do kosmopolitskog prihvatanja - koje
utiču na grobalizaciju i dovode do njene transformacije.
Tako nastaje glokalizacija.
4. Dobra i mediji se ne vide kao (potpuno) prislini; oni
obezbeđuju materijal koji se koristi u pojedinačnom i
grupnom stvaranju širom glokalizovanih predela sveta.
Glokalizacija - uzajamno prožimanje globalnog i lokalnog koje, u različitim
geografskim oblastima, rezultira jedinstvenim ishodima.
Oni koji naglašavaju glokalizaciju obično smatraju da ona

može da spreči širenje grobalizacije ničega stvarajući široki spek
tar novih „glokalnih" oblika nečega. Za razliku od njih, oni koji
naglašavaju grobalizaciju smatraju da je ona moćan činilac u ši
renju ničega po ćelom svetu.
Rasprava o nekim usko povezanim konceptima (i povezanim
primerima), biće od znatne pomoći da se bolje razume glokaliza
cija kao i širi problem kulturne hibridizacije. Razume se, termin
hibridizacija naglašava sve veću raznolikost koja karakteriše jedin
stvene spojeve globalnog i lokalnog, nasuprot uniformnosti koja
se vezuje za grobalizaciju. Kulturni hibrid može se definisati kao
kombinacija dvaju ili više elemenata iz različitih kultura i/ili de-
lova sveta. Postoje brojni primeri hibridizacije (i heterogenizacije,
odnosno glokalizacije): turisti iz Ugande koji posećuju Amsterdam
da bi gledali dve Marokanke koje učestvuju u taj-boksu; Argentin
ci koji gledaju azijski rep koji izvodi južnoamerički bend u nekom
londonskom klubu čiji je vlasnik poreklom iz Saudijske Arabije
itd. Tu su takode mnogo prizemnija iskustva Amerikanaca koji
uživaju u takvim izmišljenim jelima kao što su: irski bagel, kine
ska tortilja, košer pica itd. Lista takvih hibrida veoma je dugačka i
uvećava se uporedo sa sve većom hibridizacijom. Kontrast ovome
bila bi, naravno, takva uniformna iskustva kao što su jedenje ham
burgera u SAD, kiša u Francuskoj ili sušija u Japanu.
Još jedan koncept koji je usko povezan sa glokalizacijom je
ste kreolizacija. Pojam kreol načelno se odnosi na ljude koji do
laze iz rasno mešovitih brakova. Međutim, njegovo značenje vre
menom se proširilo na ideju kreolizacije jezika i kulture koja se
definiše kao kombinacija jezika i kultura koji su prethodno jedni
drugima bili nezamislivi.
Svi ovi koncepti - glokalizacija, hibridizacija, kreolizacija
- trebalo bi čitaocu da omoguće jedan bolji uvid u ono o čemu
se ovde diskutuje pod naslovom „kulturna hibridizacija".
Hibridizacija - globalizacijska perspektiva koja naglašava sve veću raznolikost
koja karakteriše jedinstvene spojeve globalnog i lokalnog, nasuprot uni
formnosti koja karakteriše grobalizaciju.
Kreolizacija - kombinacija kultura koji su prethodno bile odvojene jedna od
druge; koncept kreolizacije često se upotrebljava naizmenično s hibridi
zacijom.
418 DŽORDZ RlCER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Apadurajevi „predeli". Knjiga Ardžuna Apaduraja pod nazi

vom Modernost na slobodi: kulturne dimenzije globalizacije, stavlja
naglasak na globalne tokove i tačke prekida (engleski, disjunctu-
res) između njih. Ti tokovi širom sveta stvaraju jedinstvene kul
turne realnosti; njihov konačni proizvod jesu kulturni hibridi.
Apaduraj razlikuje pet globalnih tokova (procesa). To su:
etnopredeli, medijski predeli, tehnopredeli, finansijski predeli i idej
ni predeli. Upotrebom sufiksa predeo Apaduraj želi da kaže da ti
procesi imaju jedan fluidan, nestalan i promenljiv oblik i da su,
prema tome, sastavni deo koncepta heterogenizacije, a ne homo
genizacije. To što postoji čitav niz ovih predela i što su oni neza
visni jedan od drugog, a možda čak i u sukobu jedan sa drugim,
dovodi ovo gledište u sklad sa teorijskom perspektivom koja je
usmerena na kulturnu diverzifikaciju i heterogenost. Staviše, ra
zličiti akteri, počev od pojedinaca do grupa licem u lice, podna-
cionalih grupa, multinacionalih korporacija, pa čak i nacional
nih država, takve predele interpretiraju na različit način. Takode,
pojedinci i grupe uobličavaju i usmeravaju te predele na osnovu
sopstvene interpretacije. Drugim recima, to su zamišljeni sveto-
vi, a oni koji ih zamišljaju mogu biti oni koji ih kontrolišu, oni
koji u njima žive, pa čak i oni koji kroz njih prolaze. Iako se moć
očigledno nalazi kod onih koji kontrolišu predele, ova perspek
tiva moć dodeljuje i onima koji u njima žive ili samo kroz njih
prolaze. Oni su u stanju da ih redefinišu i naposletku osujete
njihovo postojanje.
U središtu Apadurajeve teorije nalazi se pet već pomenutih
predela:
1. Etnopredeli obuhvataju pokretljive grupe i pojedince
(turiste, izbeglice, gastarbajtere) koji igraju veoma važ
nu ulogu u promenljivom svetu koji nastanjujemo. Po
kretljivost ne podrazumeva samo stvarno kretanje, već i
fantazije o kretanju. Staviše, u stalno promenljivom sve
tu ljudi ne mogu dozvoliti da njihove fantazije predugo
Etnopredeli - vrsta Apadurajevih predela. Čine ih pokretljive grupe i poje
dinci (turisti, izbeglice, gastarbajteri). Mogu obuhvatati stvarno kreta
nje, kao i fantazije o kretanju.
ostanu nepromenjene, i stoga takve fantazije moraju odr

žavati aktivnim.
2. Tehnopredeli su neprekidno fluidne, globalne konfigu
racije široko rasprostranjenih mehaničkih i informacio-
nih tehnologija (Internet, el. pošta itd.) koje se sada kre
ću slobodno i brzo po čitavoj planeti, prelazeći granice
koje nekada nisu tolerisale takvo kretanje (ili se barem
mislilo da nisu).
3. Finansijski predeli obuhvataju procese u kojima se ogro
mne sume novca, putem spekulativnog kupovanja doba
ra na tržištima novca i berzama, velikom brzinom kreću
po ćelom svetu.
4. Medijski predeli obuhvataju kako elektronske kapacite
te za proizvodnju i prenos informacija širom sveta, tako i
slike sveta koje ti mediji stvaraju i šire. Tu nalazimo glo
balne proizodače i distributere filmova, televizijske sta
nice (CNN i Al-Džazira su posebno značajni primeri),
novine i magazine.
5. Idejni predeli, kao i medijski predeli, predstavljaju skup
slika (engleski, image). Međutim, oni su uglavnom ogra
ničeni na političke slike koje proizvodi država u skladu sa
svojom ideologijom ili slike i kontraideologije koje pro
izvode pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na
vlasti ili barem steknu deo te vlasti.
Kada govorimo o Apadurajevim predelima, posebno je važ
no napomenuti tri stvari. Prvo, njih treba razumeti kao globalne
Tehnopredeli - neprekidno fluidne, globalne konfiguracije široko raspro
stranjenih mehaničkih i informacionih tehnologija (Internet, el. pošta)
koje se kreću slobodno i brzo po čitavoj planeti, prelazeći sve moguće
granice; jedan od Apadurajevih predela.
Finansijski predeli — procesi u kojima se ogromne sume novca velikom brzi
nom kreću po ćelom svetu, ne obazirući se se na državne granice.
Medijski predeli - elektronski kapaciteti za proizvodnju i prenos informacija
širom sveta, kao i slike sveta koje oni stvaraju i šire; jedan od Apadura
jevih predela.
Idejni predeli - skup uglavnom političkih slika koje proizvodi država u skla
du sa svojom ideologijom ili skup slika i kontraideologija koje proizvo
de pokreti koji pokušavaju da smene one koji su na vlasti ili barem ste
knu deo te vlasti; jedan od Apadurajevih predela.
procese koji su delimično ili potpuno nezavisni od bilo koje na

cionalne države. Drugo, globalni tokovi se ne javljaju samo unu
tar predela, već sve više i unutar tačaka prekida između njih.
Jedna takva tačka prekida može se naći u japanskom druš
tvu. Japanci su otvoreni za ideje (idejni predeli, medijski pre
deli), ali je poznato da su zatvoreni za imigraciju (etnopredeli).
Uopšteno govoreći, slobodno kretanje nekih predela može doći
u sukob sa zatvorenošću drugih predela. Studije globalizacije
moraju da istraže te prekide i posledice koje oni imaju za pro
ces globalizacije. Treće, pet predela različito utiču na teritorije a
prekidi između njih dovode do važnih razlika među kulturama.
Iako analiza predela i prekida između njih usmerava studije o
globalizaciji u jednom pravcu, ona je sasvim u skladu s idejom
da je posledica globalizacije heterogeni, a ne homogeni svet.
EKONOMSKA TEORIJA
Iako postoje mnoge teorije o ekonomskim aspektima globa
lizacije, najvažnije perspektive, barem u sociologiji, vezujemo za
marksističku teoriju. U ovom odeljku izložićemo dve takve teorije.
Transnacionalni kapitalizam
Lesli Skler pravi razliku između dva sistema globalizacije.
Prvi - kapitalistički sistem globalizacije - danas je dominantan.
Drugi je socijalistički sistem koji još uvek ne postoji, ali njegov
nastanak nagoveštavaju narastajući antiglobalizacijski pokreti,
pogotovo oni koji su orijentisani ka unapređenju ljudskih prava
širom sveta. Antiglobalizacijski pokreti i mogućnost nastanka so
cijalizma omogućeni su problemima u sadašnjem sistemu globa
lizacije, pogotovo klasnom polarizacijom i sve većom ekološkom
neodrživošću kapitalističke globalizacije.
Iako nacionalna država ostaje važna odrednica savremenog
svetskog poretka, Skler se usredsređuje na transnacionalne prak
se koje prevazilaze državne granice, što za posledicu ima tvrdnju
da teritorijalne granice imaju sve manju važnost u kapitalistič
koj globalizaciji. Kao marksista, Skler daje prioritet ekonomskim
transnacionalnim praksama. Glavnu ulogu u njima imaju transna

cionalne korporacije koje predstavljaju jedan od ključnih aspeka-
ta Sklerove analize. Skler tvrdi da se kapitalizam udaljio od me
đunarodnog sistema (budući da nacionalne države sve više gube
značaj) i da se približio globalizirajućem sistemu koji nije moguće
povezati sa posebnom geografskom teritorijom ili državom.
Drugi tip transnacionalih praksi političke je prirode. Glavnu
ulogu u njima igra transnacionalna kapitalistička klasa. Međutim,
ona nije sastavljena od kapitalista u tradicionalnom marksistič
kom shvatanju tog pojma. Drugim recima, ona ne poseduje
nužno sredstva za proizvodnju. Skler pravi razliku između četiri
„frakcije" transnacionalne kapitalističke klase. Prva je korporativ
na frakcija koju čine izvršni organi transnacionalnih korporaci
ja i njihovi lokalni ogranci. Druga je državna frakcija koju čine
globalizirajuća država i međudržavne birokrate i političari. Treća,
tehnička frakcija sastoji se od globalizirajućih profesionalaca. Ko
načno, postoji i potrošačka frakcija koja obuhvata trgovce i izvrš
ne organe velikih medija. Sve to zajedno čini očigledno veoma
različitu skupinu od one koju je Marks imao na umu kada je
konceptualizovao pojam kapitaliste.
Transnacionalna kapitalistička klasa možda nije kapitalistič
ka u klasičnom smislu te reči, ali zato jeste transnacionalna na
više načina. Najpre, njeni „pripadnici" imaju identične globalne
i lokalne interese. Drugo, oni pokušavaju da uspostave različite
vrste kontrole nad nacionalnim državama širom sveta. Drugim
recima, novi kapitalisti vrše ekonomsku kontrolu na radnom
mestu, političku kontrolu u domaćoj i međunarodnoj politici
i kulturno-ideološku kontrolu u svakodnevnom životu. Svaki
Transnacionalne korporacije - korporacije koje dominiraju savremenom ka
pitalističkom globalnom ekonomijom. Njihovo delovanje uglavnom
nije sputano granicama nacionalnih država.
Transnacionalna kapitalistička klasa - klasa koja nije sastavljena od kapitali
sta u tradicionalnom marksističkom shvatanju tog pojma; njeni članovi
ne moraju da poseduje sredstva za proizvodnju. Obuhvata četiri „frak
cije". Korporativnu frakciju čine izvršni organi transnacionalnih kor
poracija i njihovi lokalni ogranci; državnu frakciju čine globalizirajuća
država i međudržavni birokrate i političare; tehnička frakcija sastoji se
od globalizirajućih profesionalaca dok potrošačka frakcija obuhvata tr
govce i izvršne organe velikih medija.
od tih oblika kontrole prelazi preko granica nacionalnih država.

Treće, kapitalistička klasa na čitav niz pitanja gleda iz jedne glo
balne, a ne lokalne perspektive. Četvrto, njeni pripadnici dolaze
iz različitih država, ali na sebe sve više gledaju kao na građane
sveta. Konačno, gde god da se nalaze, u bilo kom vremenskom
trenutku, oni dele slične životne stilove, posebno kada se radi o
dobrima i uslugama koje konzumiraju.
Treća transnacionalna praksa je kulturno-ideološka. U ovom
slučaju, Skler pridaje veliki značaj kulturi i ideologiji potrošnje u
kapitalističkoj globalizaciji. Na taj način, on tradicionalnom
marksističkom interesu za proizvodnju pridodaje interes za po
trošnju. Upravo u oblasti potrošnje može se primetiti moć aktera
da vrše ideološku kontrolu nad ljudima koji se nalaze širom ze
maljske kugle. Ta moć dramatično se uvećala u prvom redu kroz
savremeni i visokorazvijeni marketing, medije, kao i čitav niz
potrošnih dobara koja se na tim medijima reklamiraju i prodaju.
U krajnjoj instanci, sve navedeno nalazi se u službi stvaranja glo
balnog potrošačkog raspoloženja koje transnacionalnim korpora
cijama, kao i reklamnim i medijskim korporacijama omogućava
da ubiru veliki profit.
Naposletku, Skler se interesuje za odnos između transnacio
nalnih društvenih praksi i ustanova, tvrdeći da transnacionalne kor
poracije koriste transnacionalnu kapitalističku klasu kako bi razvile
i učvrstile kulturu i ideologiju konzumerizma koja je sve neophod-
nija da bi se zadovoljili zahtevi kapitalističkog sistema proizvodnje.
Zaista, taj odnos definiše današnji globalni kapitalizam i ujedno
predstavlja najznačajniju snagu tekućih promena u svetu.
Kao marksista, Skler nije samo zainteresovan za to da kri
tički analizira kapitalističku globalizaciju, već i za to da artikuli-
še njene alternative i zloupotrebe. On vidi obećavajuće znake u
protekcionizmu nekih država koje smatraju da ih transnacionalne
Kultura i ideologija potrošnje - ideologija pomoću koje se vrši kontrola nad
ljudima širom zemaljske kugle. Sredstva za vršenje te kontrole su savre
meni marketing, mediji, kao i čitav niz potrošnih dobara koja se na tim
medijima reklamiraju i prodaju. U krajnjoj istanci, sve navedeno nalazi
se u službi stvaranja globalnog potrošačkog raspoloženja koje transna
cionalnim korporacijama, kao i reklamnim i medijskim korporacijama
omogućava da ubiru veliki profit.
korporacije eksploatišu. Skler takode polaže nadu u nove druš

tvene pokrete poput pokreta zelenih koji pokušava da se izbori
za očuvanje čovekovog okruženja, kao i u različite antiglobaliza-
cijske grupe koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina. On
se posebno interesuje za različite pokrete koji se bave unapređe
njem ljudskih prava. U tim pokretima, kako on veruje, mogu se
naći začeci alternative kapitalističkoj globalizaciji, to jest začeci
socijalističke globalizacije. On predviđa da će ovi i drugi pokreti
dobiti na značaju u 21. veku ukoliko budu uspeli da se uspešno
odupru globalizaciji koju kontrolišu transnacionalne korporaci
je. Zapravo, upotrebljavajući dobri stari marksistički dijalektički
metod, on tvrdi da uspeh kapitalističke globalizacije seje klice
sopstvenog uništenja. Drugim recima, kapitalistička ekspanzija
svojim protivnicima obezbeđuje resurse (koji potiču iz privred
nog uspeha transnacionalnog kapitalizma), organizacione forme
(preslikane od uspešnih organizacija u globalnom kapitalizmu)
i, što je glavno, jasan cilj. Drugim recima, kako transnacionalne
korporacije rastu, jačaju i bivaju sve uspešnije, tako raste i jača
njihova zloupotreba i potreba da se one, kao ključni igrači u glo
balnom sistemu, uklone sa svetske scene.
Imperija
Najvažniji i najpoznatiji marksistički pristup globalizaciji
nalazimo u knjizi Imperija, koju su napisali Majki Hart i An
tonio Negri. O knjizi se dosta raspravljalo otkad je objavljena.
Iako su rezervisani prema postmodernoj društvenoj teoriji, njih
dvojica analiziraju postmodernizaciju globalne ekonomije. Oni
povezuju modernost s imperijalizmom. Njegova glavna karak
teristika jeste to da nacija iz centra (ili više njih) kontroliše i ek-
sploatiše veliki broj drugih država širom sveta. Oslanjajući se se
na postmodernu misao, autori „decentrišu" taj proces, definišući
imperiju kao postmodernu realnost u kojoj postoji takva vrsta
dominacije, ali bez neke pojedinačne nacije (ili bilo kakvog dru
gog entiteta) u njenom centru. Drugim recima, suverenost je
Imperijalizam - kontrola i eksploatacija, posebno ekonomska, koju vrši naci
ja iz centra nad velikim brojem oblasti.
moguće locirati u modernoj državi, ali u postmodernoj imperiji

to nije moguće. U imperiji ne postoji centar; ona je deteritori-
jalizovana i virtualna kada se sagleda iz ugla komunikacije (na
ročito kroz medije), zbog čega se spektakl imperije nalazi svuda.
Jednom rečju, ona je sveprisutna.
Imperija ne postoji u potpunosti. Ona je još uvek u proce
su nastanka. Međutim, moguće je naslutiti njene parametre. Im
perija upravlja svetom logikom vladanja, ali u imperiji ne postoji
jedinstvena, centralna vlast. Umesto toga, u imperiji je vlast raspr
šena kroz društvo i čitavu zemaljsku kuglu. Cak ni SAD, uprkos
prividnoj homogenosti, nisu imperija u pravom smislu te reči i ne
mogu se podvesti pod ono što Hart i Negri nazivaju imperijom.
Međutim, suverenost SAD predstavlja veoma važnu preteču im
periji. SAD nastavljaju da zauzimaju privilegovanu poziciju u da
našnjem svetu. Međutim, imperija ih polako uklanja s te pozicije.
Imperija nema geografske i teritorijalne granice. Takode, ona
nema vremenske granice: ona nastoji (premda neuspešno) da uki
ne istoriju i uspostavi se kao večnost. Njoj nedostaje i donja gra
nica, jer pokušava da se proširi naniže, u dubinu društva. To znači
da njoj nije dovoljno da kontroliše samo osnove društva (mišlje
nje, delanje, interakciju i grupe), već ide dalje od toga i pokušava
da koristi biološku moć da bi kontrolisala ljudsku prirodu i popu
laciju; kako ljudske mozgove tako i njihova tela. Na neki način,
imperija je daleko ambicioznija od imperijalizma, jer pokušava da
kontroliše celokupnost života sve do njegovih najnižih nivoa.
Ključ globalne moći imperije leži u činjenici da ona pred
stavlja novu sudsku vlast. Ona počiva na ustavu poretka (engle
ski, constitution of order), na normama, etičkim istinama i opštem
pojmu ispravnog; ona predstavlja izvor moći imperije. Imperija
može, u ime onoga što je „ispravno", da interveniše bilo gde u
svetu da bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemi
ma, garantovala sporazume i nametnula mir onima koji to ne
Imperija - dencentrizovana, postmoderna marksistička perspektiva o globali
zaciji. Imperija se zasniva na novoj sudskoj vlasti koja počiva na ustavu
poretka, normama, etičkim istinama i opštem pojmu ispravnog. Ona
može u ime onoga što je „ispravno" da interveniše bilo gde u svetu da
bi resila pitanja koja smatra humanitarnim problemima, garantovala
sporazume i nametnula mir onima koji to ne žele.
žele (ili takav mir uopšte i ne smatraju mirom). Još preciznije

rečeno, ona može da povede „pravedne ratove" u ime te sudske
vlasti; sudska vlast legitimise te ratove. Takvi ratovi postaju neka
vrsta svete aktivnosti. Neprijatelj je bilo ko (ili bilo šta) koga
sudska vlast vidi kao pretnju etičkom poretku u svetu. Otuda se
pravo na vođenje pravednog rata vidi kao prostorno neograniče
no - ono obuhvata čitavu civilizaciju. Pravo vođenja rata takode
je neograničeno u vremenu; ono je permanentno, večito. U pra
vednom ratu, etički zasnovana vojna akcija je legitimna, a njen
cilj je da se postigne željeni poredak i mir. Imperija nije zasnova
na na sili, već na sposobnosti da predstavi silu u službi onoga što
je ispravno (preteče toga mogu se videti u američkim ratovima
protiv Iraka, kao i u agresiji na Avganistan).
Imperija je zasnovana na trostrukom imperativu. Prvo, ona
pokušava da obuhvati sve što može. Ona želi da se predstavi kao
velikodušna i nastupa pod liberalnom maskom. Međutim, u pro
cesu uključivanja ona stvara iznivelisani svet u kome se razlike, ot
pori i sukobi eliminišu. Drugo, imperija pravi razliku i afirmiše
razlike. Dok se razlike na kulturnom nivou slave, one se pravno i
sudski ignorišu (pripadnici različitih kultura nemaju pristup sud
skoj vlasti). Treće, jednom kada se razlike uspostave, imperija po
kušava da ih hijerarhizuje i upravlja njihovom hijerarhijom. Moći
hijerarhizacije i upravljanja jesu realne moći imperije.
Imperija je, prema tome, jedna postmoderna marksistička
teorija o globalizaciji i vršenju moći širom sveta. Međutim, ume
sto kapitalista ili kapitalističkih nacija, sada tu moć vrši naizgled
efikasna, ali u suštini konfuzna imperija. Ako nema više kapi
talista u imperiji, kako stvari stoje sa proletarijatom? Za Harta i
Negrija, vreme proletarijata je prošlo. Ali ako više nema proleta
rijata koji može da se suprotstavi imperijalistima, odakle će doći
snaga koja će im se suprotstaviti? S obzirom na to da pišu iz
marksističke perspektive, Hart i Negri moraju da objasne odakle
će doći snaga koja će srušiti imperiju. Zapravo, oni imaju reše-
nje za taj problem. Tu društvenu snagu oni nazivaju mnoštvom
(engleski, multitude). To je interesantan izbor iz više razloga.
Prvo, mnoštvo je daleko opštije i apstraktnije od proletarijata i
udaljava nas od marksističke usmerenosti na ekonomiju. Drugo,
426 DZORDŽ RlCER - S A V R E M E N A S O C I O L O Š K A T E O R I J A I NJENI K L A S I Č N I K O R E N I
jasno je da postoji veliki broj potencijalnih rušilačkih snaga unu

tar imperije; zaista, oni koji kontrolišu imperiju predstavljaju
samo malu manjinu vis-k-vis mnoštva.
Mnoštvo je skup ljudi iz celoga sveta koji održava imperiju
na različite načine, a najviše svojim radom (to je realna proizvod
na snaga u imperiji). Mnoštvo takode održava imperiju prihva-
tajući kulturu i ideologiju potrošnje i, što je još važnije, prihva-
tajući čitav niz njenih ponuda. Kao što se kapitalizam oslanja na
proletarijat, imperija parazitira na mnoštvu i njegovoj kreativnosti
i produktivnosti. Kao i Marksov proletarijat (koji nije potpuno
nestao iz ove teorije), mnoštvo je snaga kreativnosti unutar impe
rije. Takode, kao i proletarijat, mnoštvo je sposobno da zbaci im
periju, stvarajući kontraimperiju. Kontraimperija, kao i imperija,
jeste ili bi mogla da bude globalni fenomen koji je nastao iz glo
balnih tokova i razmena. Globalizacija vodi do deteritorijalizacije
(mnoštvo je takode deteritorijalizovano) koja čini pretpostavku
za globalno oslobadenje mnoštva. Drugim recima, sa deteritori-
jalizacijom, društvena revolucija prvi put može da se odigra na
globalnom nivou (kao što je to predviđao Marks).
Iako su Hart i Negri svakako kritičari globalizacije, bez ob
zira na to da li se radi o modernom kapitalističkom imerijalizmu
ili postmodernoj imperiji, oni u globalizaciji takode vide utopijski
potencijal. Stoga, globalizacija nije problem, već pre oblik u kome
se danas javlja imperijalizam, odnosno imperija. Taj utopijski po
tencijal na kome počiva kontraimperija uvek je bio prisutan, ali je
u prošlosti bio potisnut modernom suverenom vlašću kroz ideo
lošku kontrolu i vojnu silu. Imperija sada zauzima, ili će uskoro
zauzimati, kontrolišuću poziciju, ali njenoj potrebi da suzbije taj
utopijski potencijal suprotstavlja se, u vidu kontrateže, potreba
mnoštva da ga izrazi. U krajnjoj instanci, globalizacija je ta koja
omogućava potencijal za univerzalnu slobodu i jednakost. Staviše,
globalizacija nas sprečava da se vratimo na partikularizam i izolaci
onizam koji su obeležili najveći deo ljudske istorije. Takvi procesi
bi, naravno, zaustavljali globalnu promenu koju zahteva mnoštvo.
Mnoštvo - skup ljudi iz celog sveta koji održava imperiju na različite načine,
ali koji takode ima, bar potencijalnu, moć da zbaci imperiju i stvori
kontraimperiju.
Još pozitivnije, kako globalizacija napreduje, ona nas sve više gura
u pravcu stvaranja kontraimperije. Ta usredsredenost na globalno,
razlikuje Harta i Negrija od ostalih postmodernista i postmarksi-
sta koji nastoje da se usredsrede na lokalno, odnosno na probleme
i potencijal koji postoje u toj oblasti. Za razliku od njih, Hart i
Negri smatraju da usredsredenost na lokalno može da prikrije či
njenicu da se naši glavni problemi, kao i naše oslobođenje, ostva
ruju na globalnom nivou, tj. na nivou imperije.
Iako Hart i Negri predviđaju nastanak kontraimperije, oni,
kao i Marks u slučaju komunizma, ne nude plan kako da sti
gnemo do nje, niti objašnjenje kako bi ona mogla da izgleda.
Kao i Marksov komunizam, kontraimperija će izrasti iz aktuelne
prakse (nemački, die Praxis), naročito aktuelne prakse mnoštva.
Kontraimperija mora da bude globalna, mora da postoji svuda
i mora da se suprotstavi imperiji. Nastanak kontraimperije sve
je verovatniji jer imperija gubi svoju sposobnost da kontroliše
mnoštvo. Otuda, imperija mora da udvostruči svoje napore (na
primer, kroz policijsku moć), što samo još više doprinosi mobili
zaciji mnoštva i olakšava nastanak kontraimperije. Kao postmo-
dernisti, Hart i Negri odbacuju usmerenost na dejstvenika onog
tipa koji se može naći u marksističkoj teoriji. Oni pogotovo od
bacuju dejstvenost revolucionarnog proletarijata koji postaje sve
svesniji svoje pozicije i načina na koji ga kapitalizam eksploatiše.
Umesto toga, oni se usredsređuju na nedejstvene kolektivne ak
tivnosti mnoštva. U njih spadaju dezerterstvo, migracija i noma-
dizam. U skladu sa svojom postmodernističkom orijentacijom i
njenom usmerenošću na telo, Hart i Negri podržavaju novi ,,var-
varizam" koji obuhvata nove telesne forme koje se pojavljuju u
oblasti roda, seksualnosti i estetskih izmena (kao što su tetovaže
ili body piercing). Takva tela je teže podvrći spoljnoj kontroli.
Ona su sposobnija da stvore novi život - život koji će predstav
ljati osnovu za nastanak kontraimperije. Revolucionarna snaga
nije svesni dejstvenik, već nova telesna forma.
Iako Hart i Negri zadržavaju marksistički interes za proizvod
nju, oni priznaju postojanje novog sveta proizvodnje u kome ne
materijalni, intelektualni i komunikativni rad postaju sve važniji.
Kontrolisanje onih koji učestvuju u tom radu — a to su najvećim
i najvažnijim delom pripadnici mnoštva - dobij a sve više na važ

nosti. Međutim, iako se kroz globalnu komunikaciju i ideologiju
(pogotovo kroz medije) mnoštvo konroliše, revolucionarni poten
cijal mnoštva takode će se izraziti kroz komunikaciju i ideologiju.
Ključna odlika komunikacije jeste to da ona lako i nesmetano teče
po celoj zemaljskoj kugli. To olakšava imperiji da vrši kontrolu,
organizuje proizvodnju globalno, i pronađe opravdanje za sebe i
svoje delanje koje je imanentno toj komunikaciji. Međutim, to
takođe predstavlja mehanizam pomoću koga mnoštvo naposletku
može da stvori kontraimperiju.
POLITIČKA TEORIJA
Kao i kod ostalih tipova teorije globalizacije, postoje razno
vrsne političke teorije globalizacije. Ovde izdvajamo jednu veoma
ambicioznu teoriju koju je razvio politikolog Džejms Rozenau
(iako ona nikako nije predstavnik svih političkih teorija globali
zacije). Naslov njegove knjige i koncept kojim Rozenau pokušava
da obuhvati fenomen globalizacije jeste udaljena blizina. Po tom
konceptu, ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini
udaljenim zapravo veoma blizu (taj koncept blizak je Gidensovom
konceptu distancijacije; videti glavu 5). Koncept udaljene blizine
povezan je sa još jednim ključnim procesom (i konceptom) u Ro-
zenauovom radu - fragmegracijom. Fragmegracija podrazumeva
da je svet istovremeno fragmentaran (rascepkan) i integrisan. Naj-
opštije rečeno, on je lokalan, decentralizovan i fragmentiran, iako
je istovremeno globalan, centralizovan i integrisan.
Rozenau nudi jedan veoma širok, složen i apstraktan pristup
globalizaciji. Međutim, nas interesuje šta on ima da kaže o političkoj
globalizaciji. Njegov najvažniji doprinos tom problemu predstavlja
identifikacija različitih izvora fragmegracije savremenog sveta.
Udaljena blizina — ceo svet sve više karakteriše osećaj da je ono što se čini
udaljenim zapravo veoma blizu.
Fragmegracija - koncept kojim Rozenau želi da kaže da je svet istovremeno
fragmentiran (rascepkan) i integrisan. Najopštije rečeno, on je lokalan,
decentralizovan i fragmentiran, iako je istovremeno globalan, centrali
zovan i integrisan.
1. Razvoj novih mikroelektronskih tehnologija. Mikroelek-

tronske tehnologije, kao što su mobilni telefoni, Inter
net i elektronska pošta, vode do sužavanja sveta. U tom
procesu one čine teritorijalne granice, pa konačno i same
države, sve manje važnim. Mikroelektronske tehnologije
fragmegrativne su u smislu da integrišu one koji ih ima
ju, ali istovremeno od njih sve više razdvajaju one koji ih
nemaju, a posebno one koji ne mogu da ih priušte (na
primer, zbog „digitalne podeljenosti").
2. Revolucija veštine. Ovde Rozenau u prvom redu misli na
analitičke veštine koje nekim ljudima pružaju sposob
nost da sopstvenu situaciju dovedu u vezu s širom ili čak
globalnom situacijom. Naravno, ostali, uglavnom zbog
nedostatka informacija i obrazovanja, ne mogu sebi da
priušte sličan nivo unapređenja svojih veština. Prvi će
verovatnije imati jednu globalniju orijentaciju, dok će
drugi verovatnije skrenuti u lokalizam. Oblasti sveta u
kojima živi veći udeo onih s analitičkim veštinama ima
ju mnogo veće izglede da budu uspešne. Osim toga, oni
koji imaju takve veštine uglavnom lako prelaze državne
granice, zbog čega je njihova privrženost bilo kojoj poli
tičkoj grupi minimalna.
3. Organizaciona eksplozija. Ovde je Rozenau naročito za-
interesovan za masovno umnožavanje volonterskih orga
nizacija, pogotovo nevladinih organizacija (NVO), kao
što su organizacije za ljudska prava, zaštitu životne sre
dine itd. Te organizacije integrišu one koji su uključeni
u njihov rad, razdvajajući istovremeno od njih one koji
u njega nisu uključeni (fragmentacija). Politički gledano,
uspon NVO doprinosi opadaj ućoj važnosti država i opa-
dajućem poverenju u njihovu sposobnost da mogu da
ostvare različite ciljeve. Opadajući uticaj država ogleda se
u njihovoj nesposobnosti da preokrenu trend u pravcu
narastajuće važnosti nevladinih organizacija.
4. Grananje globalnih struktura (sve veća raznolikost organi
zacija i država). U vezi sa prethodnom tačkom, Rozenau
uočava grananje između država na jednoj strani (državni
430 DzORDŽ RlCER - SAVREMEMA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
centrizam) i širokog spektra podnacionalnih, transnacio

nalnih i nevladinih organizacija (multicentrizam), na dru
goj strani. Interakcija između tih državnocentričnih i mul-
ticentričnih svetova može imati različite oblike (na primer,
sukob, saradnja). Međutim, što je još važnije, videli smo
da državnocentrični svet slabi od trenutka kada se suočio
s usponom različitih organizacionih oblika. Iako se unutar
tih organizacija i država javlja pojačana integracija, između
ta dva sveta nastaje sve veća fragmentacija.
5. Porast pokretljivosti. Sve veće kretanje ljudi po svetu (uklju
čujući tu poslovna putovanja, turizam, terorizam, potra
gu za poslom, legalne i ilegalne migracije) takode ima
fragmegrativan efekat. Očigledno je da neki od ovih obli
ka kretanja - npr. putovanje i turizam - mogu da ima
ju pretežno integrativne efekte, dok drugi - terorizam je
najbolji primer — mogu da budu dezintegrativni. Ono što
najviše ugrožava političke entitete jesu kretanja koja se
ne mogu kontrolisati, kao što je protok ilegalnih imigra
nata. Takode, politički dezintegrišuće deluju velika kre
tanja ljudi iz manje razvijenih ka razvijenim državama.
Dugogodišnji politički konsenzus o otvorenosti prema
imigrantima sada je na udaru. U nekim društvima on je
čak potpuno uništen. To se posebno primećuje u Evropi
i liberalnim režimima koji se nalaze pod udarom desnih
političkih snaga koje se suprotstavljaju takvim protocima
populacije. Naravno, neki oblici mobilnosti koji su de-
zintegrišući u jednom okruženju mogu biti integrišući u
drugom. Na primer, iako teroristički akti imaju dezinte-
grišući efekat na države protiv kojih su usmereni, njihov
uspeh može da služi integraciji država ili regiona u koji
ma se teroristički pokreti rađaju.
6. Slabljenje teritorijalnosti i državne suverenosti; decentraliza
cija vlade. Ovde se direktno bavimo političkim implika
cijama globalizacije. Državna moć oslabila je zbog svoje
nesposobnosi da kontroliše i usmerava čitav niz globalnih
procesa. Ideje, poslovi, proizvodna postrojenja, novac,
droga, zagađivanje, a u nekim slučajevima čak i teroristi,
kreću se slobodno preko državnih granica. Sve te procese

nacionalna država više ne može efikasno da kontroliše, a u
nekim slučajevim čak ni da spreči. Osim toga, država po
staje sve manje važna kako postaje jasnije da je sve manje
sposobna da izađe na kraj sa fragmegrativnim procesima
koje pominje Rozenau. Sledstveno tome, većina država je
iz različitih razloga i na različite načine ušla u proces de
zintegracije. Posledica toga je da mnogi ljudi odbijaju da
budu lojalni svojim državama, što, sa svoje strane, još više
doprinosi opadanju državne moći. Međutim, uporedo sa
tim dezintegrišućim procesima javljaju se i određeni oblici
integracije. Primer za to su grupe migranata koje se kon-
centrišu u nekoj gradskoj četvrti i stvaraju sopstvene lokal
ne ustanove (škole, medije, crkve).
7. Kriza vlasti izazvana sve većim podgrupisanjem, decentraliza
cijom. Dezintegracija države dešava se paralelno sa erozijom
njene vlasti i autoriteta. Tradicionalne lojalnosti i osno
ve autoriteta postaju sve slabije. Da bi dobila lojalnost,
država mora da pruži dokaze o tome da li je sposobna
da ispunjava svoje obaveze i efikasno upravlja. Slabljenje
državne vlasti imalo je različite reperkusije, kao što su ne
red u državnoj birokratiji, pat pozicija između izvršne i
zakonodavne grane vlasti i opšta nesposobnost donošenja
odluka. Sve više raste sumnja da niko više nije sposoban
da kontroliše situaciju; niko više nije sposoban da stvari
dovede u red i izađe na kraj sa složenim fragmegrativnim
procesom. To građane navodi da sve više pažnje posveću
ju sopstvenim interesima.
Ti procesi su sve upadljiviji, jer slede iz sve veće decentra
lizacije države, to jest činjenice da se sve veći broj zadataka
prebacuje na regionalna i lokalna vladina tela (to se zove
proces devolucije). Za obavljanje ostalih vladinih zadata
ka traže se akteri na tržištu. Sve veći broj vladinih zada
taka obavljaju profitne organizacije (na primer, neki od
zadataka koje je trebalo obaviti u okupiranom Iraku po
sle 2003. godine dobila su da obave privatna preduzeća),
kao i NVO koje smo već pomenuli. To ima dezintegrišuće
posledice, jer ono što je nekada obavljala federalna vlada

sada obavlja čitav niz vladinih agencija koje se nalaze na
različitim nivoima, kao i čitav niz organizacija i korpo
racija. Integracija medu njima je, međutim, moguća kao
rezultat novih mikroelektronskih tehnologija. Na drugoj
strani, nesposobnost federalne vlade da vodi računa o
mnogim tradicionalnim obavezama i zadacima dodatno
doprinosi krizi njenog autoriteta. Sledstveno, kao i sve
drugo što Rozenau analizira, i decentralizacija vlade sve
više je fragmentirana.
Još jedan proces koji vodi ka krizi autoriteta jeste ,,pod-
grupisanje" (engleski, subgroupism). Postoji sve veći broj
podgrupa u društvu, uključujući tu i mnoge entitete koje
smo ranije pomenuli, kao što su regionalne i lokalne vla
de, NVO, radikalne i etničke grupe itd. Ljudi sve više
postaju privrženi takvim podgrupama (integracija) ume
sto nacionalnim vladama. To vodi do krize autoriteta
(i fragmentacije). To se naročito vidi u široko rasprostra
njenoj politici identiteta i činjenici da se ljudi sve više
identifikuju sa, recimo, svojom etničkom grupom ume
sto sa državom. Državi je sve teže da stvori široki kon
senzus unutar društva i mobilise građane kao kolektiv
kako bi mogla da ostvari društvene ciljeve.
8. Globalizacija nacionalnih ekonomija. Sve veća važnost
transnacionalnih ekonomskih mreža svih vrsta u velikoj
meri doprinela je fragmegraciji i opadanju važnosti drža
ve. Ne samo da država više ne može da kontroliše tran
snacionalne ekonomske tokove, već mnogi smatraju da
su ti tokovi daleko važniji od bilo čega što država radi.
Međutim, iako je taj proces fragmentisao državnu kon
trolu nad ekonomskim poslovima širom sveta, on je isto
vremeno doprineo većoj centralizaciji i integraciji među
transnacionalnim ekonomskim entitetima (npr., Evrop
ska unija ili Airbus Corporation koja se sastoji od čitavog
niza različitih evropskih preduzeća).
Iako veliki deo Rozenauove teorije ne možemo ovde da obra
dimo, najveći doprinos njegovog rada jeste u tome što nam pomaže
da bolje razumemo odnos između globalizacije, fragmegracije i

politike. Jasno je da se politički izazov državi sastoji u tome da
pronađe nove načine upravljanja u globalizujućem i sve rascep-
kanijem svetu.
OSTALE TEORIJE
Teorije globalizacije koje smo ovde obradili predstavljaju
samo neke od načina na koje se može teoretisati o globalizaciji.
Postoje mnoge druge, veoma poznate teorije globalizacije (npr.,
one koje se naslanjaju na teoriju mreže i teoriju složenosti ili one
koje se usredsređuju na religiju, sport ili grad). Međutim, teorije
koje smo ovde obradili daju čitaocu barem neki uvid u najvažni
je tipove teoretisanja o globalizaciji. Naravno, proces globaliza
cije se nastavlja. On se širi i neprekidno menja. Stoga, možemo
očekivati dalji razvoj teoretisanja o globalizaciji, kao i nove i ino
vativne pristupe toj temi.

Al-Džazira i globalizacija
Al-Džazira je postala za arapski svet ono što su CNN i BBC

za Zapad. Ona je počela svoje emirovanje u novembru 1996.
godine, s donacijom od 150 miliona dolara koju je dobila od
katarskog emira. On nastavlja da je podržavafinansijski,iako
ta stanica sada ostvaruje znatne prihode od reklama i drugih
izvora finansija. Al-Džazira je sve prisutnija u arapskom sve
tu, a od 2005. godine emituje svoj program i na engleskom
jeziku, u saradnji s američkim biroom u Vašingtonu. Sazrela
je za vreme rata u Iraku 2003. godine, kada je njen program
emitovan rame uz rame sa programom CNN-a i BBC-a i kada
su te dve stanice često preuzimale program od nje. (Zapravo,
2003. godine BBC je potpisao ugovor s Al-Džazirom o zajed
ničkom korišćenju prostorija, informacija i programskih sni
maka). U mnogim slučajevima, priče koje kreira Al-Džazira
usredsređuju se na različite aspekte događaja od onih na koje
se usmeravaju njeni zapadni rivali. Naravno, ona ima pristup
434 D20RD2 RlCER - S A V R E M E N A SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
događajima i ljudima u Iraku, što je za zapadne TV stanice

veoma teško ili čak neizvodljivo. Između ostalog, Al-Džazira
je bila voljna da prikaže makar neke od krvavih posledica rata
koje su zapadni mediji smatrali neprikladnim.
Al-Džazira je istovremeno globalni fenomen i primer globaliza
cije. Malo je verovatno da bi se ta stanica razvila da nije bilo glo
balnih primera koje su obezbedili CNN i BBC. (Zapravo mno
gi od prvih zaposlenih u Al-Džaziri radili su ranije u ukinutom
svetskom servisu BBC na arapskom jeziku). CNN i BBC još
uvek su globalni izvori vesti, dok Al-Džazira popunjava rupu,
tj. zadovoljava potrebu velikog dela svetskog stanovništva koje
smatra da ih medijski giganti ne informišu na ispravan način.
Svetske vesti su danas pod dominacijom BBC-ja i CNN-a, kao
i nekoliko drugih medijskih giganata. Nezadovoljna time što
je medijska snaga isključivo u arapskom svetu, Al-Džazira je,
kako je već napomenuto, proširila svoj program u delove sveta
u kojima se govori i koristi engleski jezik. Stoga, možemo da
očekujemo da će medu globalnim medijskim gigantima nastati
sve veće takmičenje u cilju privlačenja svetske pažnje.
Imajući u vidu neke ideje o kojima smo raspravljali u ovoj gla
vi, interesantno bi bilo postaviti pitanje da li Al-Džazira bolje
odražava proces kulturnog diferencijalizma, kulturne konver
gencije ili kulturne hibridizacije? Kulturni diferencijalizam na
Al-Džaziri možemo da vidimo ne samo u upotrebi arapskog
jezika, već i u temama koje ona pokriva (one koje su od speci
fičnog interesa za arapski svet) i načinu na koji o tim temama
izveštava (npr., krvavi detajji iračkog rata koji nisu prikazani
na zapadnim televizijama). Ona odražava arapsku kulturu,
dok CNN i BBC odražavaju zapadnu kulturu (premda na ne
što drugačiji način). Međutim, Al-Džazira takode demonstrira
kulturnu konvergenciju tako što imitira način funkcionisanja
zapadnih medija i preuzima tehnologije koje se koriste na Za
padu. Naposletku, može se reći da Al-Džazira predstavlja hi-
brid koji se sastoji od zapadnih i arapskih elemenata. Slučaj
Al-Džazire pokazuje da ne moramo nužno da biramo između
ove tri paradigme, već da je, u cilju analize datog globalnog
fenomena, moguće koristiti sve tri istovremeno. Bez obzira na
to u koju paradigmu se Al-Džazira najbolje uklapa, ona oči
gledno predstavlja važan primer globalizacije.
Sažetak
1. Teorija globalizacije pojavila se kao posledica razvoja i promena

u svetu, ali i kao posledica nekih promena unutar akademske za
jednice.
2. Globalizacija može da se analizira kulturalno, ekonomski, i poli
tički/institucionalno. Unutar svake od ovih perspektiva može se
govoriti o homogenosti ili heterogenosti.
3. U Gidensovoj teoriji globalizacije središnje mesto zauzima tvrd
nja da društvo gubi kontrolu nad Molohom modernosti i da, kao
posledica toga, nastaje odbegli svet.
4. Bek vidi nadu u opadanju uticaja nacionalne države, u transna
cionalnim organizacijama i, moguće, nastanku transnacionalnih
država.
5. Po Baumanu, globalni svet definisan je „prostornim ratom" iz
među onih koji jesu i onih koji nisu pokretljivi. Međutim, čak i
oni koji jesu pokretljivi suočeni su s ogromnim problemima.
6. Kulturne teorije globalizacije mogu se svrstati u tri paradigme
- kulturni diferencijalizam, kulturna konvergencija i kulturna hi
bridizacija.
7. Kulturni diferencijalizam prihvata gledište da postoje dugoročne
razlike između kultura na koje globalizacija ne utiče.
8. Hantington nudi najpoznatiji primer kulturnog diferencijalizma
sa svojim usmerenjem na glavne civilizacije sveta i verovatnoću
ekonomskog sukoba između siničke i zapadne civilizacije, odno
sno rata između islamske i zapadne civilizacije.
9. Kulturna konvergencija jeste gledište po kome globalizacija do
vodi do sve veće istovetnosti širom sveta.
10. Dva primera kulturne konvergencije jesu teza o mekdonaldizaciji
i ideja da svetom sve više dominira „grobalizacija" ničega.
11. Po konceptu kulturne hibridizacije globalizacija podrazumeva
mešanje kultura; proizvodnju novih i jedinstvenih kultura koje se
ne mogu svesti niti na globalno, niti na lokalno.
12. Čitav niz teorijskih ideja povezano je s kulturnom hibridizacijom
uključujući tu i glokalizaciju, hibridizaciju i kreolizaciju.
13. Glavna teorija koja se nalazi unutar koncepta kulturne hibridi
zacije jeste Apadurajeva teorija o predelima i tačkama prekida
među njima.
14. Lesli Skler razvio je neomarksističku ekonomsku teoriju globa
lizacije koja se bavi transnacionalnim kapitalizmom, pogotovo
436 DZORDZ RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
transnacionalnim korporacijama, transnacionalnom kapitalistič

kom klasom i kulturom-ideologijom potrošnje.
15. Skler tvrdi da transnacionalni kapitalizam obezbeđuje osnovu za
pojavu socijalističke globalizacije.
16. Po Hartu i Negriju, mi se nalazimo u središtu tranzicije iz kapita
lističkog imperijalizma ka vladavini imperije. Imperija je decen-
tralizovana i utemeljena na sudskoj vlasti.
17. Mnoštvo održava imperiju, ali ono takode, barem potencijalno,
ima moć da sruši imperiju i stvori kontraimperiju.
18. Rozenauovo shvatanje globalizacije, pogotovo političke globali
zacije, naglašava „udaljenu blizinu" i „fragmegraciju".
19. Postoji osam glavnih izvora fragmegracije i svaki od njih utiče na
političku globalizaciju.
Bek, Ulrich (2001). Rizično društvo. Beograd: Filip Višnjić.

Beck, Ulrich (2001). Pronalaženje političkog. Zagreb: Naklada Jesenski
i Turk.
Beck, Ulrich (2003). Sto je globalizacija? Lučko: Vizura.
Beck, Ulrich (2003). Sto je globalizacija. Zagreb: Vizura.
Beck, Ulrich (2005). Moć protiv moći u doba globalizacije, Zagreb:
Školska knjiga.
Gidens, Entoni (1998). Posledice modernosti, Beograd: Filip Višnjić.
Gidens, Entoni (2005). Odbegli svet. Beograd: Stubovi kulture.
Hantington, Samjuel P. (1998). Sukob civilizacija, Podgorica: C I D .
Klajn, Naomi (2003). Ne logo, Beograd: Reč.
Ritzer, George (1999). McDonaldizacija društva, Zagreb: Jesenski i Turk.
Vuletić, Vladimir [priredio] (2003). Globalizacija — mit ili stvarnost.
Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Hard, Majki i Negri, Antonio (2005). Imperija. Beograd: Izdavački
grafički atelje.
Castels, Manuel (2000). Uspon umreženog društva, Zagreb: Golden
marketing.
REČNIK
Adaptacija - jedan o d četiri Parsonsova Baza - Marks je smatrao da je ekonomija

funkcionalna imperativa. Sistem m o osnova, jer ona uslovljava, čak u pot
ra da se adaptira na okolinu i da je punosti determiniše sve što u dtuštvu
prilagodi svojim potrebama. Sistem postoji.
mora uspešno da izađe na kraj sa spo- Bifurkaciona svest - vrsta svesti karakte
ljašnjim opasnostima i nepredviđenim ristična za žene. Odražava činjenicu
situacijama. da je svakodnevni život žena podeljen
Afektivno delanje - neracionalno delanje na dve realnosti: realnost ličnog, proži
koje je uzrokovano emocijama (Veber). vljenog, reflektovanog i realnost druš
Akt - osnovni koncept M i d o v e sociološ tvenih tipifikacija.
ke teorije; obuhvata impuls, percepci Biheviorizam — proučavanje ponašanja,
ju stimulusa, manipulisanje percipira uglavnom povezano sa psihologijom.
nim objektom i zadovoljenje izvornog Biznis - novčani pristup privrednim pro
impulsa. cesima, usmeren na dobit, novac i pro-
fitabilnost, a ne na interes šire zajedni
Altruistično samoubistvo - kada su ljudi
ce (Vehlen).
prejako integrisani u zajednicu, verovat-
C e n t a r - geografska oblast koja dominira
no će u većem broju izvršavati samou-
kapitalističkom svetskom privredom
bistva, jer ib grupa podstiče, čak i prisi
i eksploatiše ostatak sistema (Voler-
ljava na takvo ponašanje (Dirkem).
stin).
A n o m i č n o samoubistvo - veća je verovat-
Ciljno-racionalno delanje - težnja akte
noća da će ljudi izvršiti samoubistvo
ra da ostvari cilj koji je sebi postavio;
kada ne znaju šta se od njih očekuje,
njegovo delanje nije određeno nekim
kada je regulacija njihovog ponašanja
velikim vrednosnim sistemom, već per
niska i kada su uglavnom slobodni da
cepcijom okruženja u kome se nalazi,
rade sve što požele. T a nekontrolisana
uključujući i ljude i predmete u njemu
i neobuzdana sloboda uskoro postaje
(Veber). Indeks pojmova i imena.
štetna za pojedince i rezultira poveća
Civilizacija - najširi nivo kultura i kultur
n o m stopom anomičnih samoubista-
nih identiteta (Hantington).
va (Dirkem).
Definicija situacije - ako ljudi defmišu
A n o m i j a - p o D i r k e m u , stanje u kojem situacije kao realne, onda te definicije
pojedinci ne znaju šta se o d njih oče imaju realne posledice; one, drugim re
kuje i prepušteni su s a m i m a sebi, bez cima, utiču na naše ponašanje (Tomas).
jasnog i sigurnog uporišta (javlja se u Deinstitucionalizacija - proces, otpočeo
organskim društvima). Po Mertonu, si 1960-ih godina, omogućen novim na
tuacija u kojoj postoji ozbiljan prekid činima lečenja, t o k o m kojeg je veliki
između društvene strukture i kulture, broj psihijatrijskih ustanova zatvoren
tj. između strukturalno stvorenih m o a većina pacijenata puštena na slobo
gućnosti ljudi da delaju u skladu s d u i time prepuštena s a m i m a sebi, na
kulturnim n o r m a m a i ciljevima i vla milost i nemilost društva.
stitim n o r m a m a i ciljevima. Dejstvenost - sposobnost aktera da predu-
Asocijacija - odnosi m e đ u ljudima, ili in zimaju radnje koje menjaju strukture.
terakcija (Zimi). O n o što se događa ne bi se dogodilo
na taj način da se akteri nisu umeša- D o m i n a c i j a - p o (feminističkim) teore-

li i preduzeli tu aktivnost, tj. da nisu tičarkama ugnjetavanja, bilo koji od
dejstvovali. nos u k o m e jedna d o m i n a n t n a strana
D e l a n j e - ljudski postupci koji nastaju (pojedinac ili kolektiv) uspeva drugu,
svesno; ponašanje k o m e pojedinci pri podređenu stranu (pojedinca ili ko
pisuju smisao i značenje. lektiv) da pretvori u instrument svoje
Diferencijacija - proces u k o j e m sistem volje, odbijajući pri tome da prihvati
unutar sebe preslikava razlike koje p o autonomni subjektivitet podređenog.
stoje između njega i njegove okoline Dramaturgija - shvatanje društvenog
(Luman). života kao niza dramskih nastupa slič
Diferentijacijacentar-periferija-diferen- nih pozorišnim nastupima ( G o f m a n ) .
cijacija između centra sistema i njego Dromologija - koncept kojim Virilio
vih perifernih elemenata (Volerstin). ukazuje na to da presudnu ulogu u
D i j a d a - grupa o d dva člana (Zimi). p o s t m o d e r n o m svetu ima brzina.
D i n a m i č k a gustina - broj ljudi i učesta Društvena k o n s t r u k c i j a - p r o c e s kolektiv
lost njihove interakcije. Povećanje nog definisanja u kojem ljudi stvaraju
dinamičke gustine dovodi do transfor društvo koje se smatra „stvarnim". Po
macije mehaničke u organsku solidar ovom shvatanju, ništa nije objektivno
nost (Dirkem). dato, već je sve posledica ljudske inter
Disciplinujuće društvo - društvo koje pretacije.
vrši sveobuhvatnu (totalnu) kontrolu
Društvena stratifikacija - u struktural
nad ljudima (Fuko).
nom funkcionalizmu, hijerarhijski
Disfunkcije - p o Mertonu, uočljive p o -
organizovana struktura koja ima funk
sledice koje nepovoljno utiču na spo
ciju da podstakne prave ljude da uči
sobnost pojedinačnog sistema da se
ne sve što je potrebno da bi stigli do
adaptita (prilagodi).
visokorangiranih položaja koji su naj
Diskreditovana s t i g m a - stigma za ko
važniji za preživljavanje i funkcionisa-
j u akter pretpostavlja da je poznata
nje društva.
ili uočljiva članovima publike (Gof-
Društvena zajednica - p o Parsonsu, p o d -
man).
sistem društva koji vrši funkciju inte
Diskreditujuća s t i g m a - stigma koja nije
gracije tako što koordinira različite
ni poznata ni uočljiva članovima pu
delove društva.
blike ( G o f m a n ) .
Društvene činjenice - p o Dirkemu, druš
Diskriminacija - tendencija da se odre
tvene činjenice predmet su proučava
đeno ponašanje ponavlja samo pod
nja sociologije. Društvene činjenice
posebnim uslovima koji su se pokazali
treba tretirati kao stvari koje su za p o
uspešnim u prošlosti (teorija razmene).
jedince spoljne i prinudne, i treba ih
Diskurzivna svest - sposobnost da se
proučavati empirijski.
aktivnost (praksa) opiše recima (Gi
dens). Društveni kapital - obim vrednih i ko
Dispozicije p r e m a p o t r e b a m a - nagoni risnih dtuštvenih odnosa koje akter
oblikovani drušvenim okruženjem poseduje
(Parsons). Društveni sistem — parsonsov sistem dela-
D i s t a n c a p r e m a ulozi - stepen u kojem nja koji vrši funkciju integracije, tako
se pojedinci odvajaju o d uloga koje što kontroliše delove sistema; skup p o
igtaju ( G o f m a n ) . jedinaca koji ulaze u međusobne inter
Distancijacija - tendencija različitih de- akcije u fizičkom okruženju.
lova savremenog — M o l o h a da se sve Društveni sistemi - reprodukovane druš
više udaljavaju o d nas u prostoru i vre tvene prakse, tj. odnosi između aktera
menu (Gidens). ili kolektiva koji su reprodukovani,
REČNIK 439
nakon čega postaju redovne društvene Eksperimenti prekida - eksperimenti u

prakse. kojima se društvena realnost nasilno
D r u š t v o - u Parsonsovoj teoriji, relativno prekida da bi se osvetlili metodi ko
samodovoljna zajednica. jima ljudi konstruišu društvenu real
D u a l i z a m - struktura (i kultuta) i dejstvenost (etnometodologija).
nost m o g u se razlikovati za analitičke Eksploatacija - u kapitalizmu, kapitalista
svrhe, iako su u socijalnom životu is- dobij a lavovski deo nagrade, a radnici
prepletane (Gidens, Arčer). nadnicu koja im jedva omogućava da
Dualnost - svako društveno delanje prežive, iako bi p o radnoj teoriji vredno-
uključuje strukture, a sve društvene sti trebalo da bude obrnuto (Marks).
strukture podrazumevaju društveno Endokolonizacija - upotreba tehnologije
delanje. Dejstvenost i strukture su u svrhu kolonizacije ljudskog tela (Vi-
neodvojivo isprepletane s postojećim rilio).
ljudskim aktivnostima i praksama (Gi E t n o m e t o d o l o g i j a - proučavanje pona
dens, Arčer). šanja običnih ljudi u svakodnevnim
D u h kapitalizma - na Z a p a d u , za razliku situacijama, kao i načina na koji oni
o d drugih delova sveta, motiv ljudi koriste zdravorazumsko znanje, proce
da postignu ekonomski uspeh nije bi dure i razmatranja koji im p o m a ž u da
la pohlepa već moralni sistem koji je steknu razumevanje takvih situacija,
isticao neprekidnu težnju ka e k o n o m kako bi u njima mogli da se snađu i
s k o m uspehu. D u h kapitalizma sadrži da na njih reaguju.
niz komponenti uključujući racional Etnopredeli - vrsta Apadurajevih prede
nu i sistematičnu težnju za profitom, la. Č i n e ih pokretljive grupe i pojedin
štedljivost, tačnost, čestitost i sticanje ci (turisti, izbeglice, gastarbajteri). M o
novca kao nešto legitimno i što je sa gu obuhvatati stvarno kretanje, kao i
m o sebi cilj (Veber). fantazije o kretanju.
Evolucija - proces odabira iz raznovrsno
D v o s t r u k a hermeneutika - naučni kon
sti ( L u m a n ) .
cepti i shvatanja društvenog sveta m o
Fantazmagorija - fantastični nematerijal
gu uticati na shvatanje aktera čije se
ni efekti koje proizvode fizičke struk
prakse istražuju. Posledica toga može
ture kao što su arkade ili nova stedsrva
biti da socijalni isttaživač izmeni svet
za potrošnju (Benjamin).
koji posmatra i na taj način dođe do
Fatalističko s a m o u b i s t v o - u situacijama
pogrešnih rezultata i zaključaka.
prevelike regulacije (na primer, rop
Efekat b u m e r a n g a - rizik takođe pogađa stvo) ljudi su obično toliko utučeni
više slojeve i bogata društva koji su i pritisnuti nedostatkom slobode da
najodgovorniji za njegovu proizvod češće sebi oduzimaju živote nego p o d
nju (Bek). normalnim okolnostima (Dirkem).
Efikasnost - težnja da se pronađe najbo Feministička teorija - uopšten, širok si
lji mogući način za postizanje želje stem ideja o drušrvenom životu i ljud
nog cilja; dimenzija mekdonaldizacije s k o m iskusrvu koji se razvio iz ženske
(Ricer). perspektive.
Egoistično samoubistvo - kada ljudi ni Figuracije - društveni procesi koji podra
su čvrsto integrisani u zajednicu i ka zumevaju isprepletanost ljudi koji se
da su prepušteni sami sebi, osećaju se posmatraju kao otvoreni i nezavisni.
beskorisnim i beznačajnim. Većina ta M o ć ima ključni značaj za društvene
kvih ljudi oseća moralnu slobodu da figuracije; one su neprekidno u proto
izvrši samoubistvo (Dirkem). ku. Figuracije nastaju i razvijaju se, ali
E k o n o m s k i kapital - ekonomski resursi uglavnom na jedan nevidljiv i neplani
koje akter poseduje (Burdije). ran način (Elijas).
Finansijski predeli - procesi u kojima Genetički strukturalizam - Burdijeov pri

se o g r o m n e s u m e novca velikom brzi stup koji podrazumeva proučavanje
n o m kreću p o ćelom svetu, ne obazi objektivnih struktura koje se ne m o g u
rući se na državne granice. Vrsta Apa odvojiti o d mentalnih struktura koje,
durajevih predela. sa svoje strane, podrazumevaju inter-
Fordizam — p o j a m koji se odnosi na ide nalizaciju objektivnih struktura.
je, principe i sisteme koje je počet Gestovi - pokreti jednog učesnika interak
k o m 2 0 . veka postavio Henri Ford, cije (čoveka ili životinje) koji služe kao
a čiji je izraz stvarenje pokretne trake Stimulus d r u g o m učesniku (Mid).
u njegovoj fabrici automobila, nakon Globalizacija - širenje određenih praksi,
čije upotrebe su automobili počeli ma odnosa, svesti i organizacije društve
sovno da se proizvode. Uspeh Fordove nog života po ćelom svetu.
inovacije naveo je m n o g e druge proiz Globalizam - monokauzalno i linearno gle
vođače da i oni uvedu mehanizam p o dište da svetom dominira ekonomija i
kretne trake kako bi mogli da ispune da prisustvujemo stvaranju hegemonije
potrebe proizvodnje i postignu masov kapitalističkog svetskog tržišta i neolibe-
nu proizvodnju svojih dobara. ralne ideologije koja ga podupire.
G l o b a l n o s t - gledište p o k o m e zarvoreni
F o r m a l n a racionalnost - izbor najpogod
prostori, pogotovo oni što se vezuju
nijeg delanja zasniva se na pravilima,
za nacije, postaju sve iluzorniji (u eri
propisima i zakonima koji se prime-
globalizacije).
njuju na svakoga. T a vrsta racional
Glokalizacija - uzajamno prožimanje glo
nosti karakteristična je za moderni
balnog i lokalnog koje, u različitim
Z a p a d (Veber).
geografskim oblastima, rezultira jedin
F o r m e - obrasci koje ljudi i naučnici pri-
stvenim ishodima (Robertson).
menjuju na veliko i zbunjujuće m n o š
Grand-teorije - širok, veoma ambiciozan
tvo događaja i interakcija, kako bi lak
pokušaj da se ispriča priča o velikom
še izašli s njima na kraj.
vremenskom odsečku ljudske istorije.
Fragmegracija - koncept kojim Rozenau
Grobalizacija - imperijalističke ambicije,
želi da kaže da je svet istovremeno
želje i potrebe nacija, korporacija i or
fragmentitan (rascepkan) i integrisan.
ganizacija d a se nametnu u različitim
Najopštije rečeno, on je lokalan, de
geografskim oblastima (Ricer).
centralizovan i fragmentiran, iako je
Gvozdeni kavez racionalizacije - moćna,
istovremeno globalan, centralizovan i
nevidljiva sila organizovanja društve
integrisan.
nih oblika (pogotovo organizacija) na
Funkcije - po M e r t o n u , uočljive posledi- lik kavezu iz koje je skoro nemoguće
ce koje p o m a ž u n e k o m pojedinačnom pobeći, a koja utiče na društvene od
sistemu da se adaptira (prilagodi). nose i društveno ponašanje (Veber).
Funkcije - vidljive posledice koje o m o g u H a b i t u s - mentalne ili kognitivne struk
ćavaju svakom pojedinačnom sistemu ture kroz koje ljudi deluju u društve
da se adaptira (prilagodi). n o m svetu (Burdije).
Funkcionalna diferencijacija - najslože H a r i z m a - izuzetne (nadnaravne) osobi
niji oblik diferencijacije i oblik koji ne koje drugi pripisuju nekoj osobi.
dominira savremenim društvom. Sva Ta osoba ne m o r a zaista posedovati
ka funkcija unutar sistema dodeljena te osobine da bi bila tako definisana
je jednoj određenoj jedinici sistema (Veber).
(Luman). H a r i z m a t s k a vlast - vlast koja se legitimi
Generalizacija - tendencija ponavljanja se verovanjem sledbenika u izuzetnu
ponašanja u sličnim uslovima (teorija svetost, hrabrost ili nadnaravni karak
razmene). ter vođe.
RECNIK 441
H e t e r o n o r m a t i v n o s t - snažno kolektivno sudskoj vlasti koja počiva na ustavu
uverenje da potreba odraslih ljudi za poretka, n o r m a m a , etičkim istinama i
porodicom, sigurnošću i intimnošću opštem p o j m u ispravnog. O n a može
može da se zadovolji jedino u o d n o s u u ime onoga što je „ispravno" da in
između muškarca i žene, tj. između terveniše bilo gde u svetu da bi resila
dvoje ljudi koji unutar rodno stratifl- pitanja koja smatra humanitarnim
kovanog patrijarhata imaju nejednaku problemima, garantovala sporazume i
m o ć , prava i status. nametnula mir onima koji to ne žele
Hibridizacija - globalizacijska perspekti ( H a n i Negri).
va koja naglašava sve veću raznolikost Imperijalizam - kontrola i eksploatacija,
koja karakteriše jedinstvene spojeve posebno ekonomska, koju vrši nacija
globalnog i lokalnog, nasuprot uni iz centra nad velikim brojem oblasti.
formnosti koja karakteriše grobalizaci Implozija - gubitak granica i spajanje raz
ju (Piters). ličitih stvari; dediferencijacija kao su
Hijerarhijsko nadziranje - sposobnost protnost diferencijaciji (Bodrijar).
službenika na vrhu organizacije da jed I m p u l s - prva faza akta; akter reaguje na
nim p o g l e d o m nadziru sve podređene neki spoljašnji stimulus i oseća potrebu
(Fuko). da uradi nešto po tom pitanju (Mid).
H i p e r p o t r o š n j a - izuzetno visok stepen
Individualna kultura - sposobnost poje
potrošnje koji postoji u savremenom
dinca da stvori, usvoji i kontroliše ele
svetu (Ricer).
mente objektivne kulture (Zimi).
Hiperrealno - potpuno simulitano i, kao re
Industrija - razumevanje i produktivno
zultat toga, realnije od realnog, lepše od
korišćenje mehanizovanih procesa
lepog, istinitije od istinitog (Burdije).
svih vrsta u velikom o b i m u , prvenstve
Histereza - stanje koje nastaje kada po
no o d strane radničke klase (Vehlen).
jedinac ima habitus koji ne odgovara
Industrija znanja - p o j a m kojim kritička
situaciji u kojoj živi.
teorija označava delove dtuštva koji se
Idealni tip - jednostrano prenaglašavanje
bave proizvodnjom i širenjem znanja,
uglavnom racionalnih komponenti od
prvenstveno israživačke institute i uni
ređene pojave, služi kao koncept koji
verzitete. K a o i kulturna industrija, ta
se koristi za analizu društva u svim nje
mesta su unutat dtuštva obezbedila
govim istorijskim i savremenim varijan
sebi visok stepen autonomije koji im
tama. Idealni tip je jedinica mere koja
omogućava da se redefinišu. Umesto
se koristi za poredenje posebnih prime-
da služe intetesima celog društva, oni
ra društvenih fenomena bilo da se oni
se usredsređuju na sopstveni interes.
nalaze u različitim kulturama ili u razli
Njihova jedina namera je da prošire i
čitim vremenskim periodima (Veber).
da uvećaju svoj uticaj na društvo.
Idejni predeli - skup, uglavnom političkih
slika, koje proizvodi država u skladu sa Integracija - treći Parsonsov funkcional
svojom ideologijom ili skup slika i kon- ni imperativ koji se odnosi na potre
traideologija koje proizvode pokreti bu sistema da reguliše odnose izme
koji pokušavaju da smene one koji su đ u svojih delova. Integracija takode
na vlasti ili barem steknu deo te vlasti; obuhvata i upravljanje m e đ u s o b n i m
jedan o d Apadurajevih predela. o d n o s i m a tri preostala funkcionalna
Imperativno koordinisana udruženja imperativa (APL).
- p o Darendorfu, udruženja pojedina Interesne g r u p e - za razliku o d kvazigru-
ca kontrolisana hijerarhijom vlasti. pa, interesne grupe su prave grupe u
Imperija — decentrizovana, postmoder- sociološkom smislu te reči; one ne p o -
na marksistička perspektiva o globa seduju s a m o zajedničke interese, već
lizaciji. Imperija se zasniva na novoj i strukturu, cilj i članstvo. Interesne
grupe imaju sposobnost da učestvuju gube sposobnost da kritički i negativ

u g r u p n o m sukobu ( D a r e n d o r f ) . no razmišljaju o strukturama koje ih
Iracionalnost racionalnosti - ideja da ra kontrolišu i ugnjetavaju.
cionalni sistemi neizbežno porađaju Kalkulabilnost - naglašavanje kvantiteta
čitav niz iracionalnosti (Veber). Različi koje često može d a bude na štetu kva
te neiazumne posledice racionalizacije liteta; jedna o d dimenzija mekdonaldi
(mekdonaldizacija), naročito dehuma zacije (Ricer).
nizacija zbog koje su zaposleni prisilje Kapitalisti - klasa ljudi koji u kapitali
ni da rade u nehumanim uslovima, a z m u poseduju sredstva za proizvodnju
potrošači da jedu u dehumanizovanom i stoga su u položaju d a eksploatišu
okruženju i okolnostima (Ricer). radnike (Marks).
Ispitivanje - način nadziranja potčinje- Kapitalistički patrijarhat - koncept p o
nih i donošenja sudova o tome šta oni k o m e je ugnjetavanje žena proizvod
rade. Ispitivanje podrazumeva i hije zajedničkog dejstva kapitalizma i patri
rarhijsko nadziranje i davanje norma- jarhata (feministička teorija).
lizujućih sudova. Pribegavaju m u oni Kapitalizam - p o Marksu, ekonomski

sistem, najvećim delom sastavljen od
koji su na visokim položajima i koji
kapitalista i proletarijata, u kojem jed
donose normalizujuće sudove o tome
na klasa (kapitalisti) eksploatiše drugu
šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo
klasu (proletarijat).
ponašanje (Fuko).
Kažnjavanja - radnje kojima akteri pripi
Istorijski materijalizam - marksističko
suju negativne vrednosti; što je kazna
shvatanje p o k o m e su materijalni uslo-
oštrija, to je m a n j a verovatnoća da će
vi ljudskog života, uključujući aktivno
akter manifestovati neželjeno ponaša
sti i odnose koji proizvode te uslove,
nje (teorija razmene).
ključni faktori koji detetminišu ljud
K l a s n a svest - sposobnost klase, prven
sko iskustvo, ličnost, ideje i društvene
stveno proletarijata, da prevaziđe la
odnose; p o k o m e se ti uslovi menjaju
žnu svest i istinski razume prirodu ka
t o k o m vremena usled dinamike koja
pitalističkog sistema (Marks).
je za njih karakteristična; i p o k o m e
K o d - p o Burdijeu, sistem pravila koji
se istorija svodi na promene u materi
nam omogućava da razumemo znako
jalnim uslovima života društvenih gru
ve i, što je još važnije, da razumemo u
pa i s njima povezanim p r o m e n a m a u
kakvoj su oni međusobnoj vezi. Po Lu-
ljudskom iskustvu, ličnostima, ideja
m a n u , način razlikovanja elemenata
m a i društvenim odnosima. koji su deo sistema od elemenata koji
Izgled - način na koji izvođač izgleda ka ne pripadaju sistemu; kod je osnovni
da nastupa pred publikom; posebno se jezik funkcionalnog sistema.
odnosi na one elemente koji otkrivaju Kolektivna svest - verovanja i osećanja
izvođačev društveni status (Gofman). koja su zajednička članovima neke
J a - p o M i d u , neposredna reakcija sop- grupe, plemena ili društva (Dirkem).
stva na okolinu; nemiran, nepredvidiv Kolonizacija sveta života - budući da si
i kreativan aspekt sopstva. stem i njegove strukture postaju sve
J e d n o d i m e n z i o n a l n o društvo - po M a r - diferenciranije, složenije i samodovolj-
kuzeu, slom dijalektičke povezanosti nije, njihova m o ć raste, a time raste i
ljudi i velikih struktura dovodi do sve njihova sposobnost da usmeravaju i
većeg potpadanja ljudi p o d kontrolu kontrolišu o n o što se dešava u svetu
tih struktura. G u b i se sposobnost lju života (Habermas).
di da stvaraju te strukture i aktivno K o m u n i z a m - društveni sistem koji će
učestvuju u njima. Individualna slo ljudskoj vrsti po prvi put u istoriji
boda i kreativnost postepeno blede omogućiti da izrazi svoj p u n potenci
u ništavilu. K a o rezultat toga, ljudi jal (Marks).
REČNIK 443
Konfliktne g r u p e - grupe koje stvarno društvu učini kulturu važnijim činio

učestvuju u sukobu (Darendorf). cem od ekonomije.
Konstruktivistička perspektiva - shvata- Kulturni feminizam - feministička teori
nje da percepcije, misli i aktivnosti stva ja razlike koja uzdiže pozitivne aspek
raju društvene strukture (Burdije). te ženske ličnosti.
K o n t r o l a - dominacija tehnologije nad Kulturni imperijalizam - uticaj jedne
zaposlenima i potrošačima; jedna o d kulture na veliki broj drugih kultura.
dimenzija mekdonaldizacije (Ricer). Kulturni kapital - razne vrste legitimnog
Konverzacija gestovima - gestovi jednog znanja koje akter poseduje (Burdije).
učesnika interakcije koji nesvesno iza Kulturni sistem - Parsonsov sistem dela-
zivaju odgovarajuće gestove drugog nja koji vrši funkciju latentnosti, tako
učesnika ( M i d ) . što obezbeđuje norme i vrednosti koje
Konzumacija - poslednja faza akta, to jest aktere motivišu na delanje.
preduzimanje konkretne mere kojom K v a z i g r u p a - mnoštvo pojedinaca koji
se zadovoljava izvorni impuls (Mid). zauzimaju položaje na osnovu kojih
Korisnost - preferencije ili vrednosti koje imaju isti interes (Darendorf).
imaju akteri (teorija razmene). Lanci zavisnosti — lanci veza koji obuhva
Kreativna destrukcija - shvatanje p o ko taju one ljude o d kojih je pojedinac
m e stare strukture moraju d a se unište zavisan, kao i zavisnost ljudi o d dru
(i nestanu) kako bi otvorile prostor za gih ljudi (Elijas).
nastanak novih koje će biti efikasnije Latentne funkcije - nenameravane pozi
(Sumpeter). tivne posledice (Merton).
Kreolizacija - kombinacija kultura koje Latentni interesi - interesi kojih pripad
su prethodno bile odvojene jedna od nici grupe nisu svesni (Darendorf).
druge; ovaj koncept često se upotre Latentnost - prvi aspekt Parsonsovog če
bljava naizmenično s k o n c e p t o m hi tvrtog funkcionalnog imperativa; odno
bridizacije. si se na potrebu sistema da stvara, odr
Krivično pravo - obeležje mehaničke soli žava i obnavlja motivaciju pojedinaca.
darnosti. O b l i k prava u kojem će pre L a ž - oblik interakcije u kojoj pojedinac
stupnici verovatno biti oštro kažnjeni namerno prikriva istinu o d dragih
za svaki postupak koji čvrsto integrisa- (Zimi).
na zajednica doživljava kao prekršaj Lažna svest - u kapitalizmu, i proleteri i ka
snažne kolektivne svesti (Dirkem). pitalisti imaju lažnu svest o sebi, o svom
K u l t u r a i ideologija potrošnje - ideologi međusobnom odnosu i načinu na koji
ja p o m o ć u koje se vrši kontrola nad kapitalizam funkcioniše (Matks).
ljudima širom zemaljske kugle. Sred Liberalni feminizam - feministička teori
stva za vršenje te kontrole su savreme- ja nejednakosti koja tvrdi da su žene
ni marketing, mediji, kao i čitav niz jednake s muškarcima u tome što su
potrošnih dobara koja se na tim medi i one sposobne za donošenje razlo
j i m a reklamiraju i prodaju. U krajnjoj žnih moralnih sudova. Po ovoj teoriji,
instanci, sve navedeno nalazi se u slu rodna nejednakost rezultat je patrijar
žbi stvaranja globalnog potrošačkog halnih i seksističkih obrazaca podele
raspoloženja koje transnacionalnim rada, a rodna jednakost se može ostva
korporacijama, kao i reklamnim i m e riti ako se preoblikuju obrasci podele
dijskim korporacijama omogućava da rada u ključnim društvenim ustanova
ubiru veliki profit (Skler). m a , kao što su: pravo, rad, porodica,
Kulturna industrija - p o j a m kojim kri obrazovanje i mediji.
tički teoretičari označavaju vrstu indu L i č n a fasada - oprema koju publika p o -
strije u koju spadaju filmska, radijska istovećuje s izvođačima i očekuje o d
i njima slične industrije, s ciljem da u njih da je nose sa s o b o m ( G o f m a n ) .
444 D 2 0 R D 2 RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Ličnost — p o Parsonsu, organizovan si M e k d o n a l d i z a m - proces koji se prvo

stem p o k o m e se pojedinac (akter) ori- javio u industriji brze ishrane i sličan
jentiše i motiviše na delanje. je fordizmu jer se zasniva na h o m o g e
Lokalne realnosti proživljenog iskustva nim proizvodima, rigidnim tehnologi
- mesta gde tealne ličnosti delaju i j a m a , standardizovanim tadnim ruti
provode svoje živote (feministička te nama, dekvalifikaciji i homogenizaciji
orija). radnika i potrošača (Ricer).
Lumpenproletarijat — masa jako siromaš M e n e - p o M i d u , prihvatanje i percepci
nih ljudi koji se u kapitalističkom si ja uopštenog drugog od strane poje
stemu nalaze u lošijem položaju i o d dinca; konfotmistički aspekt sopsrva.
s a m o g proletarijata ( M a t k s ) . M e t o d o l o š k i holisti - sociolozi koji se
Manifestne funkcije - svesne i namerava- bave m a k r o n i v o o m društva i smatraju
ne pozitivne posledice (Merton). da on određuje mikronivo.
Manifestni interesi - latentni interesi ko Metodološki relacionizam - sociolozi
jih su pripadnici grupe postali svesni koji su usmereni na odnos između fe
(Darendorf). n o m e n a na makronivou i mikronivou
M a n i p u l a c i j a - tteča faza akta; podra- (Ricer).
zumeva manipulisanje percipiranim Mikrofizika m o ć i - koncept p o k o m e
objektom ( M i d ) . m o ć postoji na mikronivou i uklju
M a n i r — način na koji se izvođač ponaša čuje radnje kojima se ona vrši kao i
pred publikom; govori publici koju vr radnje kojima se ona dovodi u pitanje
stu uloge izvođač namerava da igra u (spori).
određenoj situaciji ( G o f m a n ) . Mistifikacija - nastojanje izvođača da
M a s o v n a kultura - u kritičkoj teoriji, kul- zbuni publiku ograničavajući kon
tuta koja je svima dostupna i popular takt koji ima s njom; prikrivanje sve
na m e đ u širokim m a s a m a (na primer, ga o n o g a što je prethodilo predstavi
različiti T V kvizovi). (Gofman).
Materijalne društvene činjenice - p o Dir- M n o š t v o - skup ljudi iz celog sveta koji
kemu, društvene činjenice koje imaju održava imperiju na različite načine,
materijalan (opipljiv) oblik (recimo, ali koji takode ima, bar potencijalnu,
amfiteatar). m o ć da zbaci imperiju i stvori kontra
Medijski predeli - Elektronski kapaciteti imperiju (Hart i Negri).
za proizvodnju i prenos informacija M o ć - prema Emersonu, potencijalni tro
širom sveta, kao i slike sveta koje oni šak koji jedan akter može nametnuti
stvaraju i šire; jedan o d Apadurajevih drugome.
predela. M o l o h - Gidensova metafora k o j o m on
M e h a n i č k a solidarnost - u Dirkemovoj opisuje moderni svet kao snažnu silu
teoriji, ideja da primitivna drušva na koja se kreće napred rušeći sve pred so
o k u p u drži nerazvijena podela rada b o m . Ljudi upravljaju M o l o h o m , ali
i činjenica d a svi obavljaju istu vrstu uvek postoji mogućnost da će se on
poslova. otrgnuti kontroli i uništiti one koji su
Mekdonaldizacija - proces u k o m e prin ga stvorili, i njihovu okolinu.
cipi funkcionisanja restorana brze M r e ž a razmene - mreža društvenih o d n o
hrane osvajaju jedan po jedan sektor sa koji uključuju određeni broj indivi
američkog društva, kao i ostatak sve dualnih ili kolektivnih aktera. Različiti
ta. N j e n i h pet osnovnih dimenzija su akteri imaju mnoštvo različitih resursa
efikasnost, kalkulabilnost, predvidlji- i mogućnosti razmene, kao i različite
vost, kontrola p u t e m zamene ljudi međusobne odnose razmene. M n o g i
tehnologijama i, paradoksalno, racio od ovih odnosa razmene postoje i m e
nalnost iracionalnosti. đusobno su povezani, fotmirajući tako
RECNIK 445
pojedinačnu mrežnu strukturu (Emer N o v a sredstva za p o t r o š n j u S k u p potro
son). šačkih mesta koja su uglavnom nasta
N a d n i c a za preživljavanje - nadnica ko la nakon 1950-ih godina u S A D , s ci
j u kapitalista plaća radniku a koja je ljem da unaprede potrošnju (Ricer).
taman tolika da radnik preživi i zasnu- Objašnjavajuće prakse - načini na koje
je porodicu, kako bi ga deca, kad one- neka osoba nudi objašnjenje a druga
moća, zamenila na njegovom r a d n o m osoba prihvata ili odbacuje to objaš
mestu (Marks). njenje (etnometodologija).
N a g r a d e - radnje kojima akteri pripisuju O b j a š n j e n j a - načini na koje akteri defi-
pozitivne vrednosti; povećanje nagra nišu (opisuju, kritikuju ili idealizuju)
d a verovatno će izazvati željeno pona posebne situacije (etnometodologija).
šanje (teorija razmene). O b j a š n j e n j e - proces u kojem ljudi nude
Nefunkcije - posledice društvenog dela- objašnjenja kako bi svetu oko sebe da
nja koje su nevažne za proučavani si li smisao (etnometodologija).
stem (Merton). Objektivna kultura - p o Z i m l u , sve ljud
N e m a t e r i j a l n e društvene činjenice - p o ske tvorevine koje se smatraju delom
D i r k e m u , društvene činjenice koje su kulture (umetnost, nauka, filozofija
spoljne i prinudne, ali koje imaju ne itd.).
materijalan oblik (na primer, norme i
O d n o s i vladanja - složene, nemonolitne
vrednosti).
ali povezane društvene aktivnosti koji
N e n a m e r a v a n e posledice - neočekivane
m a je m o g u ć e kontrolisati društvenu
pozitivne, negativne i nevažne posledi
proizvodnju (feministička teorija).
ce (Merton).
O d r ž a v a n j e obrasca - drugi aspekt Par-
N e o t r i b a l i z a m - postmoderno kretanje
sonsovog četvrtog funkcionalnog im
ka stvaranju čitavog niza zajednica ko
perativa; odnosi se na potrebu sistema
je predstavljaju pribežišta za strance,
da obezbeđuje, održava i obnavlja
o d n o s n o niz religioznih, etničkih i p o
kulturne obrasce koji stvataju i potkre
litičkih gtupa.
pljuju individualnu motivaciju.
N e š t o - uglavnom p u n oblik, to jest o b
Okruženje - fizička scena koja obično
lik ispunjen posebnim sadržajem (Ri
m o r a da postoji da bi akteri izveli
cer).
predstavu ( G o f m a n ) .
N e t o balans - razlika između funkcija i
Ontološka nesigurnost - nesigurnost
disfunkcija (Merton).
koja nastaje iz neprekidne refleksije,
Ništa - uglavnom prazan oblik; oblik
o d n o s n o sposobnosti dejstvenika d a
lišen bilo kakvog posebnog sadržaja
menjaju svoje životne planove i ciljeve
(Ricer).
(Gidens).
N i v o i funkcionalne analize - funkcional
na analiza se može sprovesti na bilo O p e r a n t n o uslovaljavanje - proces uče
kojoj standardizovanoj i ponovljivoj nja kroz koji posledice nekog ponaša
drušvenoj pojavi, počevši od društva nja modifikuju to ponašanje (teorija
u celini p a do organizacija, institucija razmene).
ili grupa (Merton). O r g a n s k a solidarnost - ditkemova ideja
N o r m a l i z u j u ć i sudovi - oni koji su na da u savremenom drušvu, usled razvi
vlasti m o g u da odlučuju šta je normal jene podele rada, solidarnost proizila-
no, a šta nenormalno u velikom broju zi iz različitosti; d a bi društvo funkcio-
oblasti. Ko god prekrši norme koje su nisalo, pa čak i preživelo, potreban je
sadržane u normalizujučim sudovima, doprinos većeg broja pojedinaca.
smatra se nenormalnim i može biti ka O s k u d n o s t resursa - nedovoljna količina
žnjen o d strane službenika ili njihovih sredstava koja vas sprečava da ostvari
p o m o ć n i k a (Fuko). te željeni cilj.
O t u đ e n j e — slom prirodne povezanosti Polje - mreža odnosa između objektivnih

ljudi s njihovim prozvodnim aktivno društvenih pozicija (Burdije).
stima, proizvodima koje proizvode, Ponašajući o r g a n i z a m - Parsonsov si
radnicima s kojima ih proizvode i spo stem delanja koji rukovodi funkcijom
sobnostima koje bi potencijalno m o adaptacije, tako što prilagođava i me-
gli da razviju (Marks). nja spoljni svet.
P a n o p t i k o n - sttuktura koja nekome na Ponašanje - ljudski postupci koji se više
vlasti ili na značajnom položaju (na ili manje javljaju nesvesno (Veber).
primer, zatvorskom čuvaru) o m o g u ć a Posmatranje - metod, usko povezan s
va p o t p u n nadzor nad g r u p o m ljudi terenskim radom, kojim simbolički in-
(na primer, nad zatvotenicima). tetakcionista (ili neki drugi sociolog)
Patikizacija - kao što u savremenom proučava društvo tako što posmatra
svetu postoji čitav niz različitih vrsta šta se u n j e m u dešava. U slučaju sim
patika dostupnih potrošaču, postfor- boličkog interakcionizma, posmatra
dističko društvo odlikuje slična vrsta nje istraživaču o m o g u ć u j e da koristi
heterogenosti u m n o g i m drugim obla m e t o d saosećajne introspekcije i stavi
stima potrošnje. se u položaj proučavanih aktera, kako
Patrijarhat - sistem u k o m e muškarci bi razumeo njihova značenja i motive
potčinjavaju žene. To je jedan univer i posmatrao način na koji oni delaju.
zalan sistem, sveobuhvatan u svojoj
Postfordizam - sistem proizvodnje koji
društvenoj organizaciji, trajan u vre
je, za razliku o d fordizma, orijentisan
menu i prostoru i sposoban da se od
na proizvodnju heterogenih, prilago
upre i održi uprkos povremenim izazo
đenih proizvoda koji zahtevaju fleksi
vima (feministička teorija).
bilnije tehnologije i fleksibilnije radni
Percepcija - druga faza akta; pojedinci
ke i koji dovode do veće heterogenosti
putem čula teaguju na stimuluse koji
u potrošnji.
su povezani s i m p u l s o m ( M i d ) .
Postindustrijsko društvo - društvo koje
Periferija - oblasti kapitalističke svetske
karakteriše proizvodnja usluga ume
privrede koje snabdevaju centar siro
sto proizvodnje robe, profesionalni i
vinama i koje on uveliko eksploatiše
tehnički rad umesto manuelnog rada;
(Volerstin).
teorijsko znanje umesto praktičnog
Period igranja - prvi stadijum u razvoju
znanja; stvaranje i kontrolisanje novih
sopstva; deca se igraju tako što dode-
tehnologija i razvijanje intelektualnih
ljujti sebi uloge drugih ( M i d ) .
tehnologija koje su potrebne da bi se
Period igre - drugi stadijum u razvoju
upravljalo takvom kontrolom.
sopstva; umesto da preuzima ulogu
diskretnih drugih, dete preuzima ulo Postizanje cilja — drugi Parsonsov funk
gu svih onih koji u igri učestvuju. Sva cionalni imperativ koji se odnosi na
ki o d tih učesnika ima posebnu ulogu potrebu sistema da definiše i ostvari
u igri ( M i d ) . svoje osnovne ciljeve.
Politički sistem - p o Parsonsu, podsi- Postmoderna sociologija - sociologija

stem društva koji vrši funkciju postiza koja se nalazi p o d snažnim uticajem
nja cilja tako što ostvaruje društvene postmodernih ideja i koja prihvata ne
ciljeve i mobilise aktere i resurse koji racionalan pristup proučavanju druš
su neophodni za njihovo ostvarenje. tva ( B a u m a n ) .
Poluperiferija - po Volerstinu, rezidualna Poststrukturalista - teoretičar, kao Bur
kategotija kapitalističke svetske ekono dije, koji je najpre bio pod uticajem
mije koja obuhvata skup regiona koji strukturalizma, ali je onda to znanje
se nalaze između centra (eksploatato- sjedinio s drugim teorijskim perspek
ra) i periferije (eksploatisanih). tivama.
RECNIK 447
Potrebe - sve ono što je ljudima neop prihvatljivo, tokom vremena postaje
h o d n o da bi preživeli i funkcionisali sve neprihvatljivije. D a n a s m n o g o vi
na m i n i m a l n o m nivou u savremenom še obraćamo pažnju na svakodnevna
svetu. K o n c e p t o m potreba često se ob ponašanja drugih ljudi, bolje ih razu
jašnjava potrošnja. m e m o i, m o ž d a najvažnije o d svega,
Pozornica - deo nastupa koji uglavnom m n o g a o d njih smatramo nepodnoš
funkcioniše na jedan potpuno utvrđen ljivim. O n o što s m o nekada smatrali
i uopšten način, definišući situaciju za normalnim, sada nas uznemirava ili se
one koji posmattaju nastup (Gidens). možda toga stidimo; o n o što je neka
Prakse - po Burdijeu, ishod dijalektičkog da bilo javno, sada se krije (Elijas).
odnosa između strukture i dejstvenosti. Profit - u društvenoj razmeni, profit na
Prakse nisu objektivno determinisane, staje o n d a kada broj nagrada (ili njiho
ali nisu ni proizvod slobodne volje. va vrednost) nadmaši troškove (teorija
Praksis - ideja da ljudi, naročito prole razmene).
teri, moraju da preduzmu konkretnu Proletarijat - klasa ljudi koji moraju da
akciju kako bi uspeli da prevaziđu ka prodaju svoje radno vreme kapitalisti
pitalizam (Marks). ma jer je to jedini način da pristupe
Praktična racionalnost — o n o što svi sva sredstvima za proizvodnju (Marks).
kodnevno radimo kada pokušavamo Protestantska etika - budući da su vero-
da stignemo s jednog mesta na drugo vali u predestinaciju, kalvinisti nisu
(Veber). mogli d a znaju da li će ići u pakao ili
Praktična svest - obuhvata aktivnosti ko u raj niti su direktno mogli da utiču
je akteri uzimaju zdravo za gotovo, a na svoju sudbinu. M e đ u t i m , postojali
da nisu u stanju da recima izraze ono su određeni znaci na osnovu kojih su
što čine (Gidens). mogli saznati da li su m e đ u spašenima
Predvidivost - ideja da su dobra i usluge ili nisu. Jedan o d glavnih pokazatelja
suštinski isti, bez obzira na to u k o m da pripadaju spašenima bio je uspeh u
delu sveta se nalazite; jedna o d dimen poslu (Veber).
zija mekdonaldizacije. Psihoanalitički feminizam - pokušaj da
Primarne g r u p e - intimne grupe u ko se koncept patrijarhata objasni posred
jima se ljudi suočavaju licem u lice i stvom reformulacije teorije S i g m u n d a
koje imaju odlučujuću ulogu u pove Frojda i njegovih sledbenika u psihoa
zivanju pojedinca s većim društvom. nalitičkoj teoriji.
Poseban značaj imaju primarne grupe Racionalizacija - p o j a m kojim Gidens
iz perioda mladosti, prvenstveno poro označava razvoj rutina koje, ne samo
dica i prijatelji (Kuli). da akteru pružaju osećaj sigurnosti,
Privreda - p o Patsonsu, podsistem druš već m u i omogućavaju da efikasno
tva koji za društvo obavlja funkciju izađe na kraj sa svojim društvenim ži
adaptacije oktuženju. votom.
Problem poretka - pitanje kako je u druš Racionalno-legalna vlast - racionalno-le-
tvu moguće eliminisati sukob, devija- galna vlast legitimise se činjenicom da
nost i neslaganje i uspostaviti saradnju i je vodstvo svoj položaj steklo tako što
reprodukciju. Pitanje poretka suštinski se pridržavalo niza kodifikovanih pra
zavisi o d koncepta društvene kontrole, vila i propisa (Veber).
odnosno zajedničkih vrednosti koje pri- Radikalni f e m i n i z a m - teorija društve
hvataju članovi društva (Parsons). ne organizacije, rodnog ugnjetavanja
Proces civilizovanja - dugotrajni proces i strategija promene društva, koja
promene na Z a p a d u u manirima i afirmiše pozitivnu vrednost žene kao
u svakodnevnom ponašanju. Svako takve i tvrdi da su žene u svim društvi
dnevno ponašanje koje je nekada bilo m a nasilno ugnjetavane.
R a d n a teorija vrednosti - marksova teo svest i strukturalne uslove koji o m o g u

rija p o kojoj sva vrednost proizvoda ćavaju te prakse; aktet simultano stva
dolazi iz rada utrošenog u procesu pro ra prakse, svest i strukture (Gidens).
izvodnje, iz čega proizilazi da je stva Restitutivno pravo - obeležje organske
ralac vrednosti u kapitalizmu - prole solidarnosti i slabe kolektivne svesti.
tarijat. Taj oblik prava o d prestupnika zahte-
Razlika - koncept koji su postmodernisti va d a se drže zakona ili da nadoknade
koristili da bi dali alternativno objaš štetu o n i m a koje su povredili svojim
njenje potrošnje. M i ne trošimo da bi postupcima (Dirkem).
s m o zadovoljili potrebe več d a bismo Rod - društveno konstruisan obrazac
se razlikovali o d drugih. O n o što troši muškosti i ženskosti i društveno kon-
m o i način na koji to trošimo definiše sttuisan obrazac odnosa muškarca i
razlike. žene.
Razotkrivanje — otkrivanje skrivenih na- Rutinizacija harizme - pokušaj sledbeni-
mera i stvarnih posledica neke ljudske ka hatizmatskog vladara da preobliku
radnje (Berger). ju izuzetne i revolucionarne karakteri
R a z u m - upotteba razuma omogućava stike svog težima kako bi on uspešnije
ljudima da sredstva koja upotrebljava m o g a o da obavlja svakodnevne poslo
ju za osrvarenje svojih ciljeve procenju- ve. Sledbenici pribegavaju rutinizaciji
ju u svetlu vrhunskih ljudskih vredno i d a bi se pripremili za dan kada će ha-
sti kao što su pravda, sloboda i sreća rizmatski voda otići s političke scene i
(kritička teorija). omogućiti i m da ga naslede (Veber).
R a z u m e v a n j e (nem. verstehen) - meto Samodefinisanje - d o k trošimo dobra,
dološka tehnika koja podrazumeva nalazimo se u procesu samodefinisa-
pokušaj istraživača da razume misaoni nja. O n o što trošimo određuje naše
proces aktera, njegova značenja i m o mesto u društvenom poretku. Ljudi
tive, kao i to kako oni utiču na dela su o n o što k u p u j u i troše; oni time
nje (ili međudejstvo) koje se proučava definišu sebe i time ih definišu drugi
(Veber). (Bodrijar).
Refleksivna sociologija - upotreba teo Samostvarajući sistemi - samoreferentni
rijskih i empirijskih alata o d strane (autopoietički) i zatvoreni sistemi koji
sociologa zarad boljeg razumevanja sami proizvode svoje osnovne elemen
sopstvene discipline (Burdije). te i sami određuju svoje granice i svo
Refleksivnost — p o M i d u , sposobnost d a j u strukturu ( L u m a n ) .
se stavimo u položaj drugih, to jest da Saosećajna introspekcija - sociološki m e
mislimo kako oni misle i p o s t u p a m o tod koji od istraživača zahteva da se
kako oni postupaju. Po Gidensu, spo uživi u poziciju aktera koje proučava.
sobnost pojedinaca da vode računa o Istraživač treba da na jedan saosećajan
svom ponašanju i neprekidno ga pre način shvati ko su ti akteri i o čemu
ispituju, procenjuju i samokritikuju. oni razmišljaju, i tako pokuša da razu
K a o rezultat toga sledi ispravljanje i m e značenja i motive koji leže u osno
revizija životnih planova i ciljeva. vi ljudskog ponašanja.
Reifikacija - proces u kojem društvenim S e g m e n t i r a n a diferencijacija razdvaja
strukturama dajemo sadržinu (Marks). nje delova sistema na osnovu potrebe
Rekurzivnost - stav da akteri ne srvaraju da neprekidno ponavljaju iste funkci
društvene prakse, ni mentalno (ni na je ( L u m a n ) .
bilo koji drugi način), niti ih srvaraju Seksizam - sistem diskriminatornih sta
strukturalni društveni uslovi u kojima vova i praksi koji ima za cilj d a privi-
se akteri nalaze. U stvari, ljudi se izra leguje m u š k o iskustvo a obezvredi žen
žavaju kao dejstvenici, stvarajući svoju sko iskustvo.
REČNIK 449
Simbolička razmena - povratan proces ustanove društva, njihove m e đ u s o b n e
davanja i primanja; ciklična razmena odnose i prinudno dejstvo koje o n e
poklona i uzvratnih poklona karakte imaju na aktere.
ristična za primitivna drušrva (Bodri- Sociologija p o s t m o d e r n o s t i - sociologi
jar). ja koja održava kontinuitet s moder
Simbolički interakcionizam - sociološka n o m sociologijom tako što se i dalje
škola koja se, sledeći M i d a , prvenstve odlikuje racionalnim i sistematskim
no bavi simboličkom interakcijom. diskursom i pokušajem d a razvije m o
Simbolički kapital - poštovanje i prestiž del postmodernog sveta. Međutim,
koje akter uživa u drušrvu (Burdije). sociologija postmodernosti prihvata
Simboličko nasilje - blaži oblik nasilja postmoderno društvo k a o poseban i
(dejstvenik nad kojim se o n o sprovodi jedinstven tip drušrva, a ne k a o skreta
uključen je u njegovo sprovodenje) ko nje o d m o d e r n o g društva ( B a u m a n ) .
je se sprovodi indirektno, uglavnom Sociološka teorija - skup m e đ u s o b n o p o
kroz kulturne mehanizme (Burdije). vezanih ideja koji o m o g u ć u j e sistema
Simulacije - imitacije; lažne stvari. Bodri- tizaciju znanja o društvu, objašnjenje
jar smatra da je savremeni svet sve više društva i predviđanje njegove buduć
p o d njihovom dominacijom. nosti.
Sistem - p o Habermasu, strukture (kao S o p s t v o - sposobnost da sebe vidimo kao
što su porodica, pravni sistem, država objekt. Proizvod dramske interakcije
i privreda) koje imaju izvorište unutar između aktera i publike ( G o f m a n ) .
sveta života, ali koje razvijaju zasebnu S o p s t v o u ogledalu - ideja da sliku o sebi
egzistenciju i postaju sve udaljenije i formiramo koristeći druge ljude i nji
odvojenije o d sveta života. hove reakcije na nas k a o ogledalo koje
Sistem ličnosti - Parsonsov sistem dela- n a m govori k o s m o i kako se ponaša
nja koji vrši funkciju postizanja cilja, m o (Kuli).
tako što definiše ciljeve sistema i mobi Spoljašnjost - prostor koji nije ni bina ni
lise resurse za njihovo ostvarenje. svlačionica; on se bukvalno nalazi van
Situacija idealnog govora - govorna situ d o m e n a performansa ( G o f m a n ) .
acija koja j e oslobođena o d svih spolj- Sredstva za p o t r o š n j u - u Marksovoj teo
nih uticaja, a pogotovo uticaja moći; riji, to su jednostavno potrošačka d o
situacija u kojoj pobeđuje bolji argu bra. U Ricerovoj teoriji - a u skladu
ment, a ne onaj iza koga stoji moćniji s Marksovom definicijom sredstava
pojedinac ili moćnija grupa. Konsen za proizvodnju - to su stedstva koja
zus se stvara nakon rasprave takvim omogućavaju potrošnju. B a š k a o što
argumentima, a takav konsenzus n a m fabrika omogućava proizvodnju, tržni
uvek kazuje šta je istina. Istina nije ko centri omogućavaju potrošnju.
pija realnosti već proizilazi iz konsen Sredstva za proizvodnju - stvari koje
zusa (Habermas). omogućavaju proizvodnju (oruđa, m a
Socijalistički feminizam - pokušaj da se šine, sirovine, fabrike itd.).
stvori teorija koja se usredsređuje na ulo Stanovište - perspektiva aktera uključe
gu kapitalizma i patrijarhata u stvaranju nih u grupe koje su različito pozicioni-
širih struktura koje ugnjetavaju žene. rane unutar društvene strukture (femi
Socijalizacija — proces u k o m e pojedinci nistička teorija).
prihvataju osnovne vrednosti neop Starateljski p o r e d a k - p o Parsonsu, p o d -
h o d n e d a bi se u dtuštvu uspostavio sistem društva koji vrši funkciju la-
vrednosni konsenzus (Parsons). tentnosti i održavanja obrasca tako
Socijalni funkcionalizam - vrsta struktu što prenosi kulturu (norme i vredno
ralnog funkcionalizma koji se usred sti) na aktere i brine se o njenoj inter-
sređuje na velike društvene strukture i nalizaciji.
Status - strukturalni položaj unutar druš ekonomska osnova definiše. I više o d

tvenog sistema (Parsons). toga, ona ih p o t p u n o determiniše (od
S t i g m a — procep između virtuelnog i ređuje).
stvarnog društvenog identiteta (Gof Svest - p o M i d u , razgovor koji ljudi vo
man). de sa s a m i m a s o b o m koristeći jezik.
Stranac - jedan od Zimlovih društvenih ti Svet snova - koncept sličan konceptu
pova definisan distancom: neko ko nije fantazmagotije. Prvenstveno se od
ni pteviše blizu, ni pteviše daleko. nosi na upotrebu dekoracije i sličnih
Stratifikacijska diferencijacija - vertikal m e t o d a kojima se mušterije m a m e u
na diferencijacija prema kojoj se rang radnju, a roba i usluge čine glamuro
ili status u sistemu shvataju kao hije znim, romantičnim i stoga privlačnim
rarhija ( L u m a n ) . mušterijama. Cilj takvih m e t o d a jeste
Struktura - p o Gidensu, u strukture spa da rasplamsaju želje i osećanja potenci
daju strukturni instrumenti (pre svih, jalnih kupaca.
pravila i resursi) koji sličnim društve Svet života - p o Sicu, svet zdravog razu
nim praksama daju sistemski oblik. ma, svet svakodnevnog života, obični
Strukturacija - delatnici i strukture m e svet; mesto gde se događa intersubjek-
đ u s o b n o su povezani do te mere da, u tivnost. H a b e r m a s a na p r v o m mestu
trenutku kada proizvedu aktivnost, de interesuju međupersonalni odnosi u
latnici u stvari p r o d u k u j u i reproduku- svetu života.
ju strukture u kojima žive; dijalektički Svetski sistem — ogroman privredni en
odnos između struktute i dejstvenosti. titet koji počiva na podeli rada i koji
Struktura i dejstvenost čine dualitet; nije sputan političkim i kulturnim
jedno ne može postojati bez drugog i granicama. To je drušrveni sistem sa
obrnuto (Gidens). stavljen o d različitih društvenih struk
Strukturalistička perspektiva - shvatanje tura i društvenih grupa. O n je uglav
da postoje skrivene ili potporne struk n o m samodovoljan, ima skup granica
ture koje detetminišu o n o što se deša i određen vek trajanja (Vblerstin).
va u društvenom svetu. Svlačionica - mesto na kojem d o izražaja
Strukturalni funkcionalizam - sociološ dolaze razni oblici neformalnog pona
ka teorija koja se usredsređuje na druš- šanja koji na bini nikada ne m o g u da
rvene strukture i njihov funkcionalni se vide. Svlačionica se obično nalazi
značaj (pozitivne ili negativne posledi blizu bine, ali je odvojena o d nje. Izvo
ce) za druge strukture. đači m o g u p o u z d a n o očekivati da se
Strukture - u društvu, paternizovana nijedan član publike koji sedi ispred
društvena interakcija i stalni društve bine neće pojaviti u svlačionici (Gof
ni odnosi. man).
Stvaranje d r u g o g - engl, othering. Č i n Tajnovitost - p o Z i m l u , situacija u kojoj
definistanja unutar podređene grupe jedna osoba namerno prikriva nešto
kojim se određuje koji član grupe ni dok druga pokušava da otkrije šta je
je prihvatljiv, o d n o s n o koji član grupe to.
je „drugi". Takvo definisanje uništava Tehnokratsko mišljenje - težnja ljudi da
potencijal za stvaranje koalicija i otpo postignu što veću efikasnost, tako što
ra (feministička teorija). pokušavaju da pronađu najbolja sred
Stvarni društveni identitet - o n o što p o stva za ostvarenje svojih ciljeva, ne raz
jedinac stvarno jeste ( G o f m a n ) . mišljajući niti o ciljevima, niti o sred
Superstruktura - p o Marksu, superstruk stvima (kritička teorija).
turu čine sekundarne društvene p o Tehnopredeli - neprekidno fluidne, glo
jave kao što su država i kultuta koje balne konfiguracije široko rasprostta-
izrastaju na ekonomskoj osnovi i koje njenih mehaničkih i informacionih
RECNIK 451
tehnologija (Internet, elektronska poš Tradicionalna vlast - vlast koja se legi
ta) koje se kreću slobodno i brzo p o timise verovanjem sledbenika da su
čitavoj planeti, prelazeći sve m o g u ć e neki ljudi o d pamtiveka ovlašćeni da
granice; jedan o d Apadurajevih pre vladaju. Vode tvrde da su oni pravi
dela. predstavnici svetih i ptastarih pravila i
Tekstovi - pisani dokumenti proizašli iz sila, a sledbenici u to veruju (Veber).
o d n o s a vladanja koji imaju m o ć d a Tradicionalno delanje - delanje p o navi
organizuju odnose proizvodnje u sva ci ili u skladu s običajima (Veber).
k o d n e v n o m životu i karakter anonim Tragedija kulture - pojava koja nastaje
nosti i opštosti tako d a ih je m o g u ć e usled toga što objektivna kultura ra
primeniti na veliki broj svakodnevnih ste velikom brzinom, a individualna
situacija; tekstovi obuhvataju dozvole, kultura i sposobnost d a se proizvodi
diplome, ugovore, narudžbine, zako objektivna kultura rastu presporo.
ne, kataloge itd. N a š e nedovoljne individualne sposob
Teorija intersekcionalnosti - teorija koja nosti ne m o g u d a prate korak s našim
smatra da su žene ugnjetavane u raz kulturnim stvaralaštvom. K a o rezultat
ličitim situacijama, različitim istorij- toga, osuđeni s m o da sve manje razu
skim periodima i u različitom stepenu m e m o svet koji s m o sami stvorili i da
intenziteta (feministička teorija). sve više p o t p a d a m o p o d kontrolu tog
sveta ( Z i m i ) .
Teorije srednjeg o b i m a - teorije koje se
Transnacionalna kapitalistička klasa
bave delovima društvenog sistema,
- klasa koja nije sastavljena o d kapita
kao na primer, društvenim grupama,
lista u tradicionalnom marksističkom
društvenom pokretljivošću, fomira-
shvatanju tog p o j m a ; njeni članovi
njem društvenih normi itd (Merton).
ne moraju da poseduje sredstva za
Teorije svakodnevnog života - teorije
proizvodnju. O b u h v a t a četiri „frakci
koje se bave svakodnevnim i naizgled
j e " . Korporativnufrakcijučine izvršni
trivijalnim aktivnostima kao što su
organi transnacionalnih korporacija i
individualno mišljenje i delanje, in-
njihovi lokalni ogranci; državnu frak
tetakcijom dvoje ili više pojedinaca i
ciju čine globalizirajuća država i m e đ u
malim g t u p a m a koje nastaju kao po
državni birokrati i političari; tehnička
sledica takve interakcije.
frakcija sastoji se od globalizirajućih
Teorijska racionalnost - sposobnost da
profesionalaca dok potrošačka frakcija
se realnost spozna kognitivno kroz
obuhvata trgovce i izvršne organe veli
tazvoj apstraktnih koncepata. Cilj je
kih medija (Skler).
tacionalno razumevanje sveta, a ne
Transnacionalne korporacije - korporaci
preduzimanje racionalnih radnji u nje
je koje dominiraju savremenom kapi
m u (Veber).
talističkom globalnom ekonomijom.
Terenski rad - m e t o d koji koriste simbo N j i h o v o delovanje uglavnom nije spu
lički interakcionisti, ali i ostali socio tano granicama nacionalnih država
lozi. Podrazumeva odlaženje na teten (Skler).
(svakodnevni društveni svet) kako bi Trijada - grupa o d tri člana (Zimi).
se uočili i prikupili svi relevantni p o Trošak - nagrada koja je propuštena zbog
daci. toga što nije utadeno nešto što je m o
T i m - svaki skup pojedinaca koji saradu- glo da se uradi (teorija razmene).
je izvodeći neku predstavu ( G o f m a n ) . Trošak p r o p u š t e n e prilike - trošak koji
Tipovi - obrasci koje ljudi i naučnici nastaje time što se aktet odrekao dru
primenjuju na veliki broj učesnika u g o g najprivlačnijeg cilja i usredsredio
interakcijama, kako bi ih sveli na ogra se na ostvarenje prvog najprivlačnijeg
ničen broj kategorija (Zimi). cilja.
Turisti — oni koji se kreću p o sveru zato Vektori ugnjetavanja i privilegija - razli
što to žele ( B a u m a n ) . čita presecanja brojnih struktura druš
Udaljena blizina - ceo svet sve više karak tvene nejednakosti (kao što su: rod,
teriše osećaj da je ono što se čini udalje klasa, rasa, globalni položaj, seksualni
nim zapravo veoma blizu (Rozenau). afinitet i starosno doba) koja imaju za
U k u s - sklonost i sposobnost za (materi cilj da ugnjetavaju žene na drugačiji
jalno i/ili simboličko) prisvajanje jedne način. Varijacija tih intersekcija kvali
određene vrste klasifikovanih i klasifi- tativno menja iskustvo žena (femini
kujućih objekata ili praksi; generativna stička teorija).
formula koja predstavlja ishodište stila Virtuelni društveni identitet - o n o što bi
života, objedinjenog sklopa distink- pojedinac trebalo da bude ( G o f m a n ) .
tivnih preferencija koje, u okviru spe V i š a k vrednosti - razlika između vredno
cifične logike svakog od simboličkih sti proizvoda kada se on proda na tr
potprostora, kao što su nameštaj, ode- žištu i vrednosti elemenata utrošenih
vanje, jezik ili telesni bexis izražavaju u njegovu proizvodnju (uključujući
istu ekspresivnu nameru (Burdije). tu i ljudski rad) (Marks).

Vrednosna racionalnost - izbot najpo
U l o g a - ono što akter radi na n e k o m p o
godnijeg sredstva za ostvarenje cilja
ložaju, posmatrano u kontekstu nje
vođen je višim vrednostima, a ne sva
govog funkcionalnog značaja za veći
kodnevnim iskustvima i praktičnim
sistem (Parsons).
mišljenjem (Veber).
U n u t r a š n j i autsajder — iskustvo koje d o
Vrednosno-racionalno delanje - delanje
življavaju članovi grupe prilikom sva
koje se javlja kada akter najpogodnije
kog prelaska iz domaćih grupa u šire
sredstvo za ostvarenje svog cilja bira
društvo (feministička teorija).
oslanjajući se na skup nekih viših vred
U o p š t e n i drugi - stav čitave zajednice ili
nosti. Iako taj izbot ne mora nužno bi
bilo kog kolektiva u koji je akter uklju
ti i najbolji, on je racionalan sa stano
čen ( M i d ) .
višta vtednosnog sistema kojem akter
Upadljiva dokolica - neproizvodno tro
pripada (Veber).
šenje vremena; traćenje vremena kao Zatvorski arhipelag - slika društva koja
način da se stvori zavist m e d u ljudima proizilazi iz ideje da disciplina prožima
i podigne status onih koji su u m o g u ć društvo na nejednak način. To znači da
nosti da raspolažu vremenom na taj ona pogađa neke delove drušva, a neke
način (Vehlen). ne, ili da neke delove društva pogađa
Upadljiva potrošnja - potrošnja čitavog u jednom, a dtuge delove u drugom
niza dobara (proizvoda) koja nije moti- trenutku. Tako nastaju brojni centri
visana potrebom za opstankom, već p o discipline unutar sveta u k o m e je neko
stizanjem višeg statusa onih koji te pro okruženje manje ili više pogođeno šire
izvode troše i tako stvaraju osnovu za njem disciplinskog društva (Fuko).
zavist i razlike m e d u ljudima (Vehlen). Zavisnost - potencijalni trošak koji je ak
Upravljanje - skup praksi i tehnika p o ter spreman da toleriše u razmenskom
m o ć u kojih se vrši kontrola nad ljudi o d n o s u (teorija razmene).
m a (Fuko). Značajni gestovi - gestovi koji nastaju
Upravljanje u t i s c i m a - tehnike koje ak kao posledica svesne misaone aktivno
teri koriste da održe određene utiske sti; s a m o ljudi koriste značajne gesto-
uprkos problemima s kojima se susre ve ( M i d ) .
ću, kao i metode koje koriste d a bi Značajni s i m b o l i - simboli koji k o d oso
prevazišli te probleme ( G o f m a n ) . be koja ih koristi izazivaju istu ili slič
V a g a b u n d i - oni koji se kreću p o svetu nu vrstu odgovora koju nameravaju
jer smatraju d a je njihova okolina ne da izazovu k o d onih kojima su upuće
podnošljiva i neprijateljska ( B a u m a n ) . ni ( M i d ) .
INDEKS
Adams, Džejn 301 Bernar, L. L. 305

Adaptacija sistema 123 Bi-Bi-Si (BBC) 433
Adorno, Teodor 202 Bifurkaciona svest 336
Afektivno delanje 74 Biheviorizam 71
Agresija, u teoriji razmene 249 definicija 220
Akt 106 i teorija razmene 240
Al-Diazira 433 socijalni 105
Altruistično samoubistvo 59 Bin Laden, Osama 168
Ambivalencija 313, 357 Biologija, i rodne razlike 305
American Sociological Review 119 Birokratija 82, 83, 160, 187, 212,
Američko ministarstvo unutrašnjih 346, 408, 431
poslova 168 Bler, Toni 207
Američko sociološko udruženje 29 Blokbasteri 211
Analitičke veštine 429 Blumer, Herbert 220
Anomično samoubistvo 58-59 Bodrijar, Žan 361
Anomija 55 Body Shop 413
Antisemitizam 92 Bon marche 381
Anzaldua, Glorija 325 Borhes, Horhe Luis 157
Apaduraj, Ardžun 418 Bovoar, Simon de 302
APIL shema 122 Brak 94, 304, 307
adaptacija 123 Brzina 381
integracija 124 Budon, Remon 279
latentnost i održavanje obrasca Budućnost braka (Bernard) 307
125 Bumerang efekat 209
postizanje cilja 124 Burdije, Pjer 278
Arhipelag Gulag 58
Aron, Remon 279 Centar, svetskog sistema 166
Asocijacija 90 Centar-periferija 166
Azijska društva 405 Centre de Sociologie Europeene 279
Čikaška škola 217
Barber, Bendžamin 396 Ciljno-racionalno delanje 74
Bath & Bodyworks 413 Civilizacije 402
Bauman, Zigmunt 398, 400 Civilizacijski proces 193
Baza 174
Bejrut, Liban 413 Čovek jedne dimenzije (Markuze)
Bek, Ulrih 208 180
Bel, Danijel 339
Belo venčanje (Ingrejam) 321 Darendorf, Ralf 148-155
Berger, Piter 145 Decentralizacija 430
Bernar, Džesi 305 Definicija situacije 112
Deinstitucionalizacija 352 Diznilend 178, 362, 369, 370, 372,

Dejstvenici 275 373, 378
Dejstvenost 274 Diznizacija društva 19, 23, 370
Dejstvenost-struktura, problem 14, Djui, Džon 218
16, 270-271 Dokolica 102
Dejvis, Kingsli 119 Dominacija 81, 175-192
Delanje Dramaturgija 220-232
afektivno 74 Dromologija 381
vrednosno-racionalno 74 dromologija 381
društveno 71—73 Drugi
i ponašanje 71-73 i žena 302-303
i razumevanje {verstehen) 75 i moral 359-360
i rod 334 uopšteni drugi 112
socijalni biheviorizam 71 Drugi pol (de Bovoar) 302
tipovi delanja 74 Društvena konstrukcija 272, 280,
tradicionalno 74 300, 305
ciljno-racionalno 74 Društvena stratifikacija 120
Deprivacija, u teoriji razmene 248 Društvena sttuktura, u postindusttij-
Devijantnost 128, skom društvu 340-341
Društvena zajednica, APIL shema 134
132,146,238,300,346
Društvene činjenice 55
Diferencijacija
Društveni identitet 229
definicija diferencijacije 162
Društveni kapital 286
segmentirana 164
Društveni sistem
stratifikacijska 165
Gidens 276
funkcionalna 166
Parsons 127, 129-139
centar-periferija 166
Društveno delanje 71-73
Diferencijalizam, kulturni 402
Društveno istraživanje 217-218
Digitalna podeljenost 429
Društveno ponašanje (Homans) 2 4 2 -
Dijade 93
244
Dinamička gustina 50 Društvo, Parsons 133
Disciplinujuće društvo 348 Državna suverenost 423, 430
Disfunkcija 142 Du Bojs, V. E. B. 40
Diskreditovana stigma 229 Dualitet strukture i dejstvenosti (Ar
Diskriminacija (Homans) 246 čer) 271, 275-276
Diskurzivna svest 274 Dualizam 277
Dispozicije potreba 131 Duh kapitalizma 78
Distanca Dvostruka hermeneutika 272
i vrednost 98
i stranac 96 Efikasnost 343, 409
od uloge 225 Egoistično samoubistvo 59
Distanca prema ulozi 225 Ekonomski kapital 286
distancijacija 206, 428 Eksperimenti prekida 236
Distinkcija 18, 287, 289 Elijas, Norbert 195
INDEKS 455
Emerson, Ričard 266 Garfinkel, Harold 44, 323-240

Endokolonizacija 383 Gejts, Bil 125
Engels, Fridrih 318 Generalizacija 246
Epistemologija,feministi/postmoder- Genetički strukturalizam 280
nisti 385 Gestovi 107
Estetske preferencije 287 Gidens, Entoni 14, 22, 26, 44, 45,
Etika, postmoderna 359 114, 204-210, 270-277, 397,
Etnometodologija 232 428
Etnopredeli 418 Gilman, Sarlot Perkins 301
Evolucija, u sistemima 163 Globalizacija
glavni teoretičari o globalizaciji
Fantazmagorija 379 397^01
Fatalističko samoubistvo 59 ekonomska teorija 420
Feministička teorija i kapitalizam 16, 33
i postmoderna društvena teorija kulturna teorija 401
385 politička teorija 428
kulturna 302 pregled 393-396
liberalna 304 homogenost versus heterogenost
osnovna pitanja 296 396
pregled feminističkih teorija 299 Globalizacija ničega 16, 23, 45, 411,
psihoanalitička 310 414^15
radikalna 314 Globalizam 398
socijalistička 318 Glokalizacija 416
sociološka teorija zasnovana na fe Gofman, Erving 21, 44, 221-232
minizmu 329 Grand-teorija {takode pogledaj: kla
teorija intersekcionalnosti 324 sične grand-teorije; savremene
Fenomenologija, i rodne razlike 302 grand-teorije; postmoderne grand-
Figuracije 197 teorije) 43
Filmovi 211 Grobalizacija 414
Finansijski predeli 419 Grupe
Ford, Henri 162, 177 interesne 154
Fordizam 185 kvazi 154
Formalna racionalnost 78 konfliktne 154
Forme interakcije 90 Guldner, Alvin 140
Fragmegracija 428
Frankfurtska škola 202 Habermas, Jirgen 202
Frist, Bil 335 Habitus 282
Frojd, Sigmund 310 Hantington, Samjuel 402
Fuko, Mišel 350 Harizma 84
Fundamenatalizam 397 Hatizmatska vlast 84
Funkcije Hart, Majki 423
latentne 145 Hartsok, Nensi 388
manifestne 145 Heteronormativnost 322
Funkcionalna diferencijacija 166 Hibridizacija 457
Hijerarhijsko nadziranje 347 Iracionalnost racionalnosti 18, 184,

Hinduizam 80 409, 412
Hiperpotrošnja 364 Irigaraj, Lis 303
Hiperrealnost 372 Islam (vidi: muslimani)
Histereza 282 Ispitivanje, kao vid društvene kontro
Holivudski blokbasteri 211 le 349
Holizam, metodološki 287 Istoriju seksualnosti (Fuko) 350, 353
Homans, Džordž 202, 243 Istorijski materijalizam 320
Homoseksualnost Istraživačke delatnosti u društvenim na-
i Fuko 350 ukama 279
lezbijski feminizam 317 Izložbe 780
queer teorija 41
Horkhajmer, Maks 202 Ja (I) 113
Husein, Sadam 168 Jedanaesti septembar, i stigmatizacija
muslimana 257
Idealni tip 75, 82 Jednodimenzionalno društvo 180
Idejni predeli 419 Jezik
Imperativno koordinisana udruženja i značajni simboli 108
152 potršnja kao jezik 362
Imperija (Hart i Negri) 423 Juicy Burger 413
Imperijalizam 423
Implozija 377 Kako se predstavljati u stvarnom životu
Impuls 106 (Gofman) 221
Indija 79, 81, 316, 413 Kalkulabilnost 409
Individualizam, metodološki 287 Kalvinizam 78
Individualna kultura 99 Kanada 333, 413
Industrija 102-105 Kapital, Burdijeovi tipovi 285-286
Industrija znanja 182 Kapitalistički patrijarhat 319
Industrijsko društvo 342 Kapitalizam
Inram, Kris 321 definicija kapitalizma 63
Institucionalna objašnjenja rodne ne duh kapitalizma 78
jednakosti 302 i venčanje 321-322
Institut za društvena istraživanja, i kritička teorija 175-179
Frankfurt 174 i kultura 175
Integracija, u sistemima 124 i protestantska etika 72, 78
Integrativne teorije {vidi: Savremene komunizam versus kapitalizam
integrativne teorije) 66-68
Interakcija ljudski potencijal 60-61
i rodne razlike 334 otuđenje 61-63
forme i tipovi 90 principi kapitalizma 63-67
Interesi 153 transnacionalni kapitalizam 4 2 0 -
Interesne grupe 154 423
Internet 99,113,125,175-180,348, fordizam i postfordizam 185-191
371,376, 378,396,419, 429 Katoličanstvo 80
INDEKS 457
Kažnjavanje 247, 345-350 Kozer, Luis 155

Kendal, Patriša 143 Kreativna destrukcija 375
Kenedi, Džon 266 Kreolizacija 417
Kina 31, 69, 80, 405 Kritička teorija
Klasična sociološka teorija 4 2 4 3 kultura 175
Klasične grand-teorije pesimističan pogled na budućnost
kontrola biznisa nad industrijom 184
100 tehnologija 179
od kapitalizma do komunizma Krivično pravo 54
63-68 Kuk, Karen 264
od organske do mehaničke solidar Kuli, Carls Horton 219
nosti 49-52 Kultura
racionalizacija društva 70 Burdije 287
tragedija kulture 99 diferencijalizam 402
Klasične teorije svakodnevnog života i dejstvenost 277
asocijacija 90 i kritička teorija 174-184
socijalni biheviorizam 105 konvergencija 407
Klasna svest 65 kulturni sistem u Parsonsovoj teo
Kod 363 riji 127
Kolektivna svest 52 tragedija kulture 89
Kolins, Patriša Hil 323 u postindustrijskom društvu 343
Kolins, Randal 231 uticaj kulture 176-177
Kolman, Džejms 254 hibridizacija 415
Kolok, Peter 269 Kultura i ideologija potrošnje 422
Komunizam Kulturna industrija 175
definicija 67 Kulturni feminizam 305
kapitalizam versus komunizam Kulturni imperijalizam 394
66-68 Kulturni kapital 286
ljudski potencijal 60-61 Kvazigrupe 154
principi komunizma 67—68
Konfliktne grupe 154 Lanci zavisnosti 196
Konfučijanizam 79-81, 405 Las Vegas, Nevada 178, 370, 372,
Konstruktivistička perspektiva 281 376, 378-379
Kont, Ogist 22, 42 Latentne funkcije 145
Kontrola (vidi Nadzor) Latentni interesi 154
Kontrola biznisa nad industrijom 100 Latentnost, u sistemima 125
Konvencija na Seneka Folsu (1848) Laž 94
304 Lažna svest 65
Konverzacija gestovima 107 Lengerman Madu, Patriša 25, 45,
Konverzacijska analiza (vidi: etnome 295, 385
todologija) Levi-Stros, Klod 279
Konzumacija 107 Lezbijski feminizam 317
Korisnost 250 Liberalni feminizam 304
Kosmopolitizam 397 Lična fasada 223
Ličnost 136 i teorija razmene 268

Linč, Majki 236 mikrofizika moći 351
Ljudski potencijal 60—61 vs. Situacija idealnog govora 203
Lokalna realnost proživljenog isku Moć-zavisnost 268
stva 330, 331,332, 335 Modernost
Londonska škola za ekonomiju i poli i posmodernost 204, 354-357
tičke nauke 150, 207 Moloh modernosti 204-213
Lord, Odri 325 prva versus druga modernost 400
Ludilo i civilizacija (Fuko) 352 Modernost i holokaust (Bauman) 399
Luman, Niklas 164 Modernost u velikom (Apaduraj) 418
Lumpenproleterijat 155 Molm, Linda 268
Moloh modernosti 204-213
Mafezoli, Mišel/ Majki 358 Molovi 376
Manifestne funkcije 145 Mos Burger 413
Manifestni interesi 154 Mreže razmene 265
Manipulacija 106 Multikulturalizam 39
Manir 223 Multikulturalna društvena teorija 39
Marks, Karl 64 Mur, Vilbert 119
Markuze, Herbert 179 Muslimani
Masovna kultura 175 i stigmatizacija 257
Masovna proizvodnja 185-190, 343 i sukob civilizacija 402
Materijalne društvene činjenice 56
Matriks {Rim) 211 Nacionalno geografsko društvo 266
Mediji, uticaj medija 175-178 Nadnica za preživljavanje 64
Medijski predeli 419 Nadzirati i kažnjavati 345
Međunarodni monetarni fond Nadzor [takode, vidi: kontrola)
(MMF) 394-395 Nagrade 120-121, 133, 242, 246
Mehanička solidarnost 50 Nasilje
Mekdonaldizacija 16-19, 45, 4 0 8 - i rodno ugnjetavanje 316
415 simboličko 286
Mene (Mid) 115 Nefunkcije 143
Merton, Robert 142 Negri, Antonio 423
Metodološki holizam 287 Nejednakost, rodna 303
Metodološki individualizam 20, 287 Nenameravane posledice 145
Metodološki relacionizam 287 Neoklasična ekonomija 251
Mid, Džordž Herbert 111 Neomarksizam
Mikroelektronske tehnologije 429 i Bodrijar 371
Mikrofizika moći 351 i teorija sukoba 148
Mikro-makro problem 271 kritička teorija 173-174
Mistifikacija 227 od fordizma do postfordizma 185
Mnoštvo 425 Skler o transnacionalnom kapitali
Moć zmu 420
disciplinujuća 348 Hart i Negri o imperiji 423
i teorija intersekcionalnosti 299 Neotribalizam 358
INDEKS 459
Nešto 414 Period igre 111

Neto balans 144 Pica hat (Pizza Hut) 413-414
Nirulas 413 Pitets, Jan Nederven 401
Ništa 414 Podela rada
Nivoi funkcionalne analize 144 organska solidarnost 49
Njutn, Isak 32 tragedija kulture 89
Nove potrošačke snage 362 Podgrupisanje 432
Pokretljivost (mobilnost) 139, 400,
O'Brajan Džodi 269 418,430
Objašnjavajuće prakse 234 Pokretna traka 181, 186, 191
Objašnjenja 234 Politička sociolške teotije 37-39
Objektivizam 280 Polje 285
Objektivna kultura 99 Poluperiferija, u svetskom sistemu
Odbegli svet 397 192
Odnosi vladanja 330 Ponašajući organizam 126
Održavanje obrazaca, u sistemima Ponašanje, i delanje 71
125 Poreklo lične svojine i države (Marks i
Okruženje 123 Engels) 318
Okruženje, u sistemskoj teotiji 156 Posledice, nenameravane 145
Operantno uslovljavanje 240 Posmatranje 218
Organska solidarnost 49 Posmoderna sociologija 355
Orvel, 1984 387 Posmodernost
Orvel, Džordž 387 etika u postmodernosti 359
Osnove društvene teorije (Kolman) i ambivalencija 357
251 sociologija posmodernosti 355
Otuđenje 61 Postizanje cilja, teorija sistema 124
Poststrukturalizam 281
Panoptikon 347 Potrebe 364
Pariz, Francuska 278, 370, 380, 413 Potrošačko društvo 374
Park, Robert 217 Potrošnja
Parsons, Talkot 138 kao jezik 362
Parsonsov strukturalni funkcionali- kultura i ideologija potrošnje 422
zam masovna 175
APIL shema 122 nova vs. stara sredstva za potroš
Lumanov odgovor na nju 374
sistem delanja 155 od proizvodnje do potrošnje 362
shema delanja 126, 128 upadljiva 102
Patikizacija 190 Pozornica, (Gofman) 222
Patrijarhat Prakse 280
i psihoanalitički feminizam 310 Praksis 67
i radikalni feminizam 314 Praktična racionalnost 76
i heteronormativnost 322 Praktična svest 274
kapitalistički 319 Pravedni tatovi 425
Percepcija 106 Pravila 345
Pravo, krivično vs. restitutivno 54 praktična 76

Predrasude 33 teorijska 77
Predvidljivost 411 u teoriji razmene 240
Preindustrijsko društvo 340, 342 formalna 78
Primarne grupe 219 Radikalni feminizam 314
Privreda Radna teorija vrednosti 64
i APIL shema 133 Rat 383
i globalizacija 420-428 Rat terorizmu, i funkcionalizam 168
Problem dejstvenosti i strukture 242, Rationality and Society (časopis) 251
270 Ratovi zvezda (film) 211
Procesna sociologija 198 Razlika
Profit, u društvenoj razmeni 248 i potrošnja 364
Prohujalo s vihorom (film) 211 rod kao osnova razlika 300
Projekat arkada (Benjamin) 379 Razotkrivanje 45
Proletarijat 63, 425 Razum 183
Promena 154
Razumevanje {Verstehen) 75
Prostor
Redukcionizam 241
Zimlova teorija o prostoru 97
Refleksivna sociologija 283
i Moloh modernosti 204
Refleksivnost
i spektakl 377
i teskoba koja iz nje nastaje 113
u teoriji strukturacije 270—277
i sopstvo 272
Prostorni rat 400
Regan, Ronald 123
Protestantska etika 78
Reifikacija 92
Protestantska etika i duh kapitalizma
rekurzivnost 271
(Veber) 78
Relacionizam, metodološki 287
Psihijatrija 352
Religija
Psihoanalitički feminizam 310
katoličanstvo 80
Queer teorija 39, 41 konfučijanstvo 80
Quo vadiš (film) 211 protestantizam 80
hinduizam 80
Racionalizacija Restitutivno pravo 54
gvozdeni kavez racionalizacije Restorani brze ishrane 34, 191, 408
društva 70, 86, 184 Rider, Džordž 410
i kritička teorija 173-184 Rizik 208
i protestantizam 78 Robertson, Roland 394
i strukture autoriteta 148 Robne kuće 375
i teorija strukturacije 270 Rod
mekdonaldizacija 408 definicija roda 300
sistema i sveta života 200 kao društveno postignuće 239
Racionalno-legalna vlast 85 nejednakost zasnovana na rodu
Racionalnost 303
vrednosna 76 razlike zasnovane na rodu 301
iracionalnost racionalnosti 184 sociologija roda 300
INDEKS 461
strukturalno ugnjetavanje zasnova Sistem delanja

no na rodu 318 društveni sistem 127
ugnjetavanje zasnovano na rodu kulturni sistem 127
318 ponašajući organizam 126
Rođenje nacije (film) 211 sistem ličnosti 127
Rosi, Alis 301 Sistem, Habermas o sistemu 199
Rozenau, Džejms 478 Sistemska teorija {vidi: opšta teorija
Rusija 340, 398, 403 sistema)
Ruski bistro 413 Situacija idealnog govora 203
Rutinizacija harizme 84 Situacija, definicija situacije 112
Sjedinjene Američke Države
i globalizacija 394, 396
Saderland, Kifer 258 i imperija 424
Sajberprostot (viđi: Internet) 377 simulacije u SAD 370
Samostvarajući sistemi 158 sukob civilizacija 405—406
Samoubistvo 58/ Skiner, B. F. 242
Saosećajna introspekcija 220 Skler, Lesli 420
Savremene grand-teorije Sloboda, i veličina grupe 93
kolonizacija sveta života 199 Smit, Doroti 332
Moloh modernosti 204 Socijalistički feminizam 318
neomarksizam 173 Socijalizam 420-421
opšta teorija sistema 155 Socijalni biheviorizam 105
strukturalni funkcionalizam 118 Socijalni funkcionalizam 118
teorija sukoba 148 Sociologija postmodernosti 355
civilizacijski proces 193 Sociologija roda 300
Savremene integrativne teorije Sociološka teorija
kultura i dejstvenost 277 definisanje 76
simbolički interakcionizam 215 postmoderna 355
teorija tazmene 240 refleksivna sociologija 283
teorija racionalnog izbora 25 stvaranje 37
habitus i polje 278 feministička 329-336
Segmentirana diferencijacija 164 Solidarnost, mehanička vs. organska
Seksizam 306 49
Seksualnost 39, 239, 301, 321, 353 Sopstvo
Sidman, Stiven 41 dramaturgijsko shvatanje sopstva
Si-En-En (CNN) 419, 433 221
Siksu, Elen 303 i drugi 112
Simbolička razmena 361 Ja i mene 113
Simbolički interakcionizam 215 nastanak/razvoj sopstva 109, 219
Simbolički kapital 286 opsednutost sopstvom 113
Simboličko nasilje 286 sopstvo u ogledalu 219
Simulacije (Bodrijar) 372 u simboličkom interakcionizmu
Simulacije 396 215
Sinička civilizacija 403 Sopstvo u ogledalu 219
462 D2ORD2 RICER - SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA I NJENI KLASIČNI KORENI
Sorokin, Pitirim 20, 138, 305 praktična 276

Sovjetski Savez 58, 67, 68, 123, 134 Svest 91
Spektakl Svet snova 379
i vreme 378 Svet života 200
i implozija 377 Svetska banka 395
i simulacija 378 Svetska trgovinska organizacija (WTO)
Spoljašnjost 228 394
Sputnjik 134 Svetski sistem 191
Sredstva za potrošnju 374 Svlačionica 228
Sredstva za proizvodnju 374 Šic, Alfred 200
Stanovište 327-328 Sijavo, Teri 335
Starateljski poredak, APIL shema 134 Stiglic, Džozef 395
Starbaks (Starbucks) 412 Sumpeter, Jozef 375
Status 165
Stigma 229 Tajnovitost 94
Stimulus, u teoriji razmene 246 Tehnokratsko mišnjenje 181
Stranci 96 Tehnologija
Stratifikacija, teorija stratifikacije 119 i endokolonizacija 383
Stratifikacijska diferencijacija 165 i rat 383
Strukturacija 276 kritička teorija o tehnologiji 179
Strukturalistička perspektiva 280 mikroelektonska 429
Strukturalizam, genetički 280 Tehnopredeli 419
Strukturalni funkcionalizam Tekstovi 331
definicija 111 Telo 307, 356, 383, 427
kritike na 119 Teorija igara 251
Mertonov 139 Teorija intersekcionalnosti 324
Parsonsov 122 Teorija konsenzusa 131, 149, 200
teorija stratifikacije 119 Teorija modernizacije 394
Strukturalno ugnjetavanje 318 Teorija opšteg sistema
Strukture 118-119 diferencijacija 162
Stvaranje drugog 326 kod 169
Stvarni društveni identitet 229 okruženje 156
Subjektivizam 280 samostvarajući sistemi 158
Subjektivnost, feministička teorija o Teorija racionalnog izbora 251
subjektivnosti 321 Teorija razmene
Sukob civilizacija i ponovno stvaranje Integrativna 263
svetskog poretka 402 Homansova 240
Superstruktura 174 Teorija strukturacije 270
Suverenost, država 423, 430 Teorija sukoba
Svakodnevni život; pogledaj: Teorije vlast 151
svakodnevnog života grupe 154
Svest interesi 152
bifurkaciona 336 promena 154
diskurzivna 276 funkcije sukoba 155
INDEKS 463
Teorije srednjeg obima 139 Vehlen, Torsten 100

Teorijska racionalnost 77 Vektori ugnjetavanja i privilegija
Terenski rad 218 324
Terorizam, funkcije Rata terorizmu Veličina grupe 93
168 Veština upravljanja 344
Tim 228 Veštine, analitičke 429
Tim Hortons 413 Vilijams, Džon 307
Tipovi učesnika u interakcijama 90 Vilijams, Rozalinda 380
Tomas, Doroti 112 Virilio, Pol 15, 381
Tomas, V. I. 112 Virtuelna realnost 384
Tradicionalizam 397 Virtuelni društveni identitet 229
Tradicionalna vlast 82 Višak vrednosti 66
Tradicionalno delanje 74 Visoko obrazovanje 290
Tragedija kulture 99 Vlast
Transnacionalna kapitalistička klasa i globalizacija 431
421 i racionalizacija 81—86
Transnacionalne korporacije 421 i teorija sukoba 151-152
Transnacionalni kapitalizam 420
racionalno-legalna 85
Trijada 93
tradicionalna 82
Trošak
Volerstin, Imanuel 191
ponašanja 248
Volmart (Wal-Mart) 408
propuštene prilike 252
Vrednosna racionalnost 77
Türen, Alen 279
Vrednosno-racionalno delanje 74
Turisti 40
Vrednost
i distanca 98
Udaljena blizina 428
radna teorija vrednosti 64
Ugnjetavanje
u teoriji razmene 247
rodno 309
Vreme
strukturalno 309
i erozija prostora 382
Ukus 287
i Moloh modernosti 204
Uloga 111, 130, 151,225,226, 296
i spektakl 377
Unutrašnji insajder 20
Uopšteni drugi 112 u teoriji strukturacije 276-277
Upadljiva dokolica 102 Wendy's 413
Upadljiva potrošnja 102
Upravljanje utiscima 222 Zadovoljenje, u teoriji razmene 248
Uspeh, u teoriji razmene 245 Zapadna civilizacija 404
Utilitarizam 251 Zatvorski arhipelag 350
Zavisnost 268
Vagabundi 401 Zimerman, Don 302
Valter, Benjamin 379 Zimi, Georg 92
Variety (časopis) 211 Značajni gestovi 107
Veber, Maks 70 Značajni simboli 108
Džordž Ricer
SAVREMENA SOCIOLOŠKA TEORIJA
I NJENI KLASIČNI KORENI
Izdavač
Javno preduzeće Službeni glasnik
Za izdavača
Slobodan Gavrilović
Direktor Izdavaštva
Sanja Jovičić
Dizajn
Miloš Majstorović
Izvršni urednik
Zorica Vidović-Paskaš
Lektura
Danica Milosevic
Tehničko uređenje
Jasmina Živković

Ritzer

Uploaded by

Document Information

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Ritzer

Uploaded by

Copyright:

Džordž Ricer

Copyright © 2007, 2003 by The McGraw-Hill Companies, Inc.

Copyright © J P Službeni glasnik, 2 0 0 9

Predgovor srpskom izdanju 13

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU 13

3. KLASIČNE TEORIJE (2) 89

5. SAVREMENE GRAND-TEORIJE (2) 173

7. SAVREMENE INTEGRATIVNE TEORIJE 263

Smrt simboličke razmene i porast simulacije . . . 367

Knjiga Džordža Ricera Sociološka teorija i njeni klasični ko-

Iako Ricer funkcionalizam, teoriju sukoba, sistemsku teori­

niti koja objedinjuje sve feminističke teorije čiji je cilj dovođenje

Za Ricera, najvažnija su poslednja dva procesa. Kulturna

ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin­

globalizuju jer ih svako može lako razumeti, Ricer podupire svo­

Navedene savremene teorije imaju svoje „klasične korene"

na Veblenovu ideju upadljive potrošnje po kojoj ljudi ne kupuju

Zašto je ovaj prevod bio potreban? Akademskoj zajednici u

ukazao na vezu između sveta u kome žive i sociološke teorije

obrađivale sociološke teorije. Njegova najveća mana sastoji se u

koja se pominje kod Pešića jeste ona Fukoova, i to iz njegove

za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci­

misli, samo što ih je potrebno prevesti. Pored Ricerove trilogije

Još nekoliko tehničkih napomena. Na kraju svake glave

Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. sociološka teorija i nje­

Maksa Vebera, s njegovim konceptom racionalizacije - mogu se

Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj­

Džordž Ricer uvaženi je profesor na Univerzitetu Meriland

Kako nastaje sociološka teorija

Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno­

KAKO NASTAJE SOCIOLOŠKA TEORIJA

1. Socijalni teoretičari obično teoretišu na jedan disciplino-

primera. Za razliku od običnog čoveka koji će verovatno

Iako društveni teoretičari razmišljaju u opštim crtama, to

predstavljaju sveprisutnu opasnost koje teoretičari, kao i oni koji

on je došao do zaključka da se, tokom vremena, praksa kopa­

i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama. Mnogi su po­

DEFINISANJE SOCIOLOŠKE TEORIJE

teorije koje se nalaze u ovoj knjizi predstavljaju važne sociološke

NASTANAK SOCIOLOŠKE TEORIJE:

1. Teoretičari koji su učili zanat s priznatim sociolozima,

u kome nastaje. Ako je teorija proizvod dominantne po­

Tako dolazimo da zaključka da sociološka teorija (pogotovo

Uopšteno govoreći, savremena sociološka teorija karakteristična

Multikulturalna socijalna teorija

moderna tela i moderna seksualnost. Čekalo se sve do 1970-ih

Za razliku od ostalih crnih lidera (npr. Bukera T. Vošingtona)

Stiven Sidman, međutim, tvrdi da ono što odlikuje queer

• Multikulturalna teorija odbacuje univerzalističke teorije

• Multikulturalni teoretičari pokušavaju da razruše jedinstvo

Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča­

Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič­

ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po­

teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji), pokušaj Mar­

globalizaciji. Konačno, kulturna hibridizacija vidi globalizaciju

1. Svi teoretišemo, ali postoji čitav niz karakteristika koje odvajaju

8. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te­

Literatura za dalje čitanje

Barns, H . (1982). Uvodu istoriju sociologije. Ii II. Beograd: B I G Z .

Emil Dirkem: Od mehaničke do organske solidarnosti

Dve vrste solidarnosti

i drži na okupu. Ključni pojam za razumevanje tog problema

Promene u dinamičkoj gustini

Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio­

Jevreja. Optužnica je bila zvanično dokazana. Samim tim, izgledalo je

Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre­

Krivično i restitutivno pravo

Iako Ricer funkcionalizam, teoriju sukoba, sistemsku teori

ideja koncepta mekdonaldizacije jeste da se pokaže kako prin

globalizuju jer ih svako može lako razumeti, Ricer podupire svo

za početni nivo i verovatno je pristupačna samo studentima soci

Iako je prvo izdanje knjige Savremeno. sociološka teorija i nje

Sažetak poglavlja nalazi se na kraju svake glave i pokriva naj

Svakodnevno teoretišemo o savremenom svetu (kao i o mno

on je došao do zaključka da se, tokom vremena, praksa kopa

i više se ne smatraju važnim socijalnim teorijama. Mnogi su po

u kome nastaje. Ako je teorija proizvod dominantne po

Multikulturalna teorija proizvod je rada atipičnih teoretiča

Glave 2 i 3 bave se glavnim teorijama i teoretičarima klasič

ili Bodrijar (društvo proizvodnje koje ustupa mesto društvu po

teoretski doprinos Entonija Gidensa sociologiji), pokušaj Mar

8. Kritika idealnog modela i otkrivanje realnog sveta sociološke te

Emil Dirkem postavio je temelje za razvoj konzervativne socio

Zašto povećanje dinamičke gustine društva dovodi do potre

Za razumevanje Dirkemove misli i razvoja moderne sociologi

i vrednostima. Ceo skup normi i vrednosti poseduje isključi

(na primer, ropstvo) kada su ljudi obično toliko utučeni i pri

kao ljudi, a sve više k a o tovarne životinje ili mašine. K a k o se o d

Eksploatacija - u kapitalizmu, kapitalista dobija lavovski deo nagrade, a rad

ih nagoni da se ponašaju na određeni način. Fizičar koji pro

(zajmodavci, poslovni ljudi), nedostajalo joj je tržište i drugi raci

Veber je osmislio niz značajnih metodoloških koncepata, a je

Idealni tip je jedinica mere koja se koristi za poredenje različi

Harizmatska vlast legitimiše se verovanjem sledbenika u izu

u birokratiji, tako i nad onima koji se samo služe njenim usluga

Gvozdeni kavez racionalizacije - moćna, nevidljiva sila organizovanja društve

1. Klasične sociološke grand-teorije predstavljaju široke, veoma am

15. Protestantska etika igrala je središnju ulogu u racionalizaciji Za

Georg Zimi bio je marginalac, „stranac" u nemačkom akadem