IN SITU

METODE REMEDIJACIJE ZEMLJIŠTA

BIOLOŠKE METODE

Za obradu BIOLOŠKIM METODAMA uglavnom nije potrebno zagrevanje, a

zahteva relativno jeftine ulazne sirovine kao što su nutricijenti i obično ne javljaju
nusproizvodi koje je potrebno dodatno preradjivati. Takodje, kada se izvodi in situ, ne
zahteva iskopavanje zagadjenog područja.
U poredjenju sa drugim tehnologijama kao što su desorpcija i sagorevanje,
termički ubrzano izvlačenje, hemijska obrada i ispiranje zemljišta in biolške metode su
jeftinije pri obradi nehalogenih semi isparljivih organskih jedinjenja.

Osnovna prednost in situ procesa je što se zemljište može obradjivati bez

iskopavanja i transporta što podrazumeva manje troškove. In situ proces generalno
zahteva duži vremenski period, a i uniformnost procesa je manje izvesna. Remedijacioni
period može biti nekoliko godina, što uglavnom zavisi od brzine razlaganja pojedinih
zagadjivača, karakteristika date lokacije i klimatskih uslova. Za čišćenje nekih
zagadjivača može biti potrebno manje od godinu dana, dok jedinjenja sa većom
molekulskom masom zahtevaju duži vremenski period.
Najpoznatije in situ biološke mEtode su:
1. Bioventing
2. Ubrzana bioremedijacija
3. Fitoremedijacija

Bioventing

Opis metode

Bioventing je tehnologija kojom se dodvodjenjem potrebne količine kiseonika

postojećim mikroorganizmima pospešuje prirodna in situ biodegradacija svake
biodegradabilne smeše u zemljištu. Za razliku od vakuum ekstrakcije, bioventing koristi
male brzine strujanja vazduha koje obezbedjuju samo potrebnu količinu kiseonika za
održavanje mikrobiološke aktivnosti koja se najčešće dostavlja direktnim ubacivanjem.
Pored razgradjivanja adsorbovanih ostataka goriva, isparljiva jedinjenja se razgradjuju
dok se pare polako kreću kroz biološki aktivno zemljište.
Čišćenje zemljišta traje od nekoliko meseci do nekoliko godina.

1
Slika 1. Šematski prikaz bioventing metode

Mogućnost primene

Metoda se uspešno koristi za čišćenje zemljišta zagadjenog naftnim

ugljovodonicima, nehloridnim rastvaračima, nekim pesticidima, hemikalijama za
zaštitu drveta i drugim organskim jedinjenjima.
Bioremedijacijom se ne mogu razgraditi neorganska jedinjenja, ali se može
promenom valentnosti neroganskih jedinjenja uzrokovati njihova adsorpcija, akumulacija
i koncentracija u mikroorganizmima.

Ograničenja primene

 Podzemne vode, zasićeno zemljište i niska propustljivost zemljišta.

 Nagomilavanje para u donjim delovima vertikalnih ventilacionih cevi.
 Ekstremno niska vlažnost zemljišta.
 Niske temperature.

2
Potrebni podaci

Postoje dva kriterijuma koja moraju biti zadovoljena da bi bioventing bio uspešan.
Prvo, vazduh mora prolaziti u dovoljnim količinama kroz sloj zagadjenog zemljišta da bi
se održali aerobni uslovi, a drugo, mikoroorganizmi moraju biti prisutni u dovoljnoj
količini da bi brzina degradacije bila prihvatljiva.
Najveći uticaj na propustljivost zemljišta imaju granulacija i vlažnost zemljišta.
Ograničenje strujanju vazduha predstavlja visoka vlažnost zemljišta.
Karakteristike zemljišta koje imaju najveći uticaj na mikrobiološku aktivnost su
PH vrednost, temperatura, vlažnost i sadržaj nutricijenata, kao što su azot i fosforna
jedinjenja.
Optimalna vlažnost je specifična za vrstu zemljišta. Prevelika vlažnost smanjuje
propustljivost vazduha i sposobnost prenosa kiseonika dok niska inhibira mikrobiološku
aktivnost. Zagadjivači ce se brže razgradjivati tokom letnjih meseci i ako je remedijacija
zapažena i u zemljištu čija je temperatura oko 0  C.

Troškovi

Operativni troškovi bioventinga su obično od 10 $ do 70 $ po kubnom metru.

Najveći uticaj na visinu troškova imaju vrsta i koncentracija zagadjivača, permeabilnost
zemljišta, rastojanje izmedju bušotina i njihov broj, brzina ispumpavanja i obrada
otpadnih gasova. Metoda ne zahteva skupu opremu, a za rad i održavanje sistema je
potrebno samo nekoliko radnika.

3
 Ubrzana bioremedijacija

Opis metode

Ubrzana bioremedijacija je metoda koja koristi pored mikroorganizma koji

su prisutni u zemljištu koristi i mikroorganizme koji se dodaju u toku primene
metode. Pri tome mogu se dodavati kiseonik, neki aditivi ili nutricijenti u cilju
ubrzanja bioremedijacije zemljišta.

Mikroorganizmi u prisustvu dovoljne količine kiseonika kao i nutricijenata

prevode organske zagadjivače u ugljendioksid, vodu i ćelijsku masu mikroorganizama.

Slika 2. Metoda ubrzane bioremedijacije

Mogućnost primene

Primenjuje se za obradu zemljišta koje je zagadjeno policikličnim

aromatičnim ugljovodonicima, nehalogena semi isparljiva organska jedinjenja, i
BTEX (benzol, toluol, etilbenzol, i ksilol).

Ograničenja

 Struktura zemljišta koja onemogućuje kontakt mikroorganizama i zagadjivača.

 Ograničena razmena kiseonika u slučaju glinovitog, raslojenog ili zemljišta
heterogenog sastava.

4
  Visoka koncentracija teških metala, visoko hlorisana organska jedinjenja,
ugljovodonici sa dugim lancima ili neorganske soli će vrlo verovatno
delovati toksično na mikroorganizme.
 Bioremedijacija se usporava na niskim temperaturama.
 Koncentracija vodonikperoksida veća od 100 do 200 ppm, ometa aktivnost
mikroorganizama.
 Potreba za obradom podzemne vode pre ponovnog korišćenja ili odlaganja.

Troškovi

Troškovi se obično kreću od 20$ do 80 $ po kubnom metru zemljišta. Faktori

koji utiču na visinu troškova su tip zemljišta, vrsta i količina korišćenih aditiva ,vrsta i
obim zagadjenja.

Fitoremedijacija

Opis metode

Fitoremedijacija je proces kojim se pomoću biljaka otklanjaju zagadjujuće

materije iz zemljišta. Metoda fitoremedijacije obuhvata ubrzanu degradaciju fito –
ekstrakciju, fito – degradaciju i fito-stabilizaciju.

Ubrzana degradacija

Supstance koje oslobadja korenje biljaka obezbedjuju mikoroorganizmima

nutricijente što pospešuje njihovu biološku aktivnost, tako da se biodegradacija odvija u
zemljištu u neposrednoj blizini korenja biljaka. Uz to, korenje biljaka čini zemljište
rastresitijim sto olakšava transport vode i vazduha. Najčešće se koristi drveće topole zbog
mogućnosti opstanka u sirokom opsegu klimatskih uslova kao i brzog rasta.

Fito-akumulacija

Fito-akumulacija predstavlja apsorpciju zagadjivača kroz koren biljke i njihovu

akumulaciju u lišću i mladicama.

Fito-degradacija

Enzimi koje proizvode biljke, kao što su dehalogenaze i oksigenaze, katališu

proces razgradnje zagadjivača, tako da fito-degradacija predstavlja proces razgradnje
zagadjivača unutar tkiva biljaka.

5
 Fito-stabilizacija

Biljke proizvode odredjena hemijska jedinjenja koja prouzrokuju vezivanje

zagadjivača na površini koja razdvaja koren biljke od zemljišta.

Slika 3. Metoda fitoremedijacije

Mogućnost primene

Fitoremedijacija se može primenjivati za čišćenje zemljišta zagadjenog

metalima, pesticidima, rastvaračima, eksplozivima, sirovom naftom, policikličnim
aromatskim ugljovodonicima i lužine iz podzemnih deponija. Biljke koje imaju
sposobnost akumulacije metala u svom korenu, mogu se presaditi na datu lokaciju u
cilju filtriranja metala iz otpadnih voda.

Ograničenja

 Ograničena dubina zone koja je zahvaćena.

 Visoka koncentracija štetnog otpada.
 Ograničen prenos mase.
 U zavisnosti od lokacije, proces može biti sezonski.
 Mogućnost prenosa zagadjujućih materija iz jednog medija u drugi.
 Proces nije efikasan u slučaju jako i slabo sorbentnih materija.
 Toksičnost produkata biodegradacije nije uvek poznata.
 Produkti mogu dospeti u podzemne vode ili u organizam životinja.
 Metoda je

6
 Potrebni podaci

Potrebni su detaljni podaci na osnovu kojih se utvrdjuje vrsta zemljišta, a pored

toga značajan uticaj na primenu imaju i kretanje vode, koncentracija (redukujućeg
kiseonika?) i rast korena i njegova struktura.

Troškovi

Procenjeni troškovi fitoremedijacije po jutru zagadjenog zemljišta do dubine

od 50 cm su od 60.000$ do 100.000$ pri čemu su troškovi iskopavanja i odlaganja
iste zapremine zemljišta od 400.000$ do 1.700.000$.

7
 FIZIČKO-HEMIJSKE METODE

Hemijska oksidacija

Opis metode

Metoda se zasniva na procesu okisdacije zagadjenja u zemljištu procesom

dodavanja nekog oksidanta.
Najčešće korišćeni oksidanti su peroksidi, ozon i permanganati jer su
pokazali visoku efikasnost u brzom i kompletnom razgradjivanju mnogih toksičnih
organskih jedinjenja, dok su druga jedinjenja podložna parcijalnoj degradaciji što
olakšava konačno otklanjanje zagadjenja.
Oksidanti su se pokazali efikasni u otklanjanju zagadjenja nezasićenim
alifatičnim jedinjenjima kao i aromatskim jedinjenjima, uz vrlo veliku brzinu
reakcije.

Ozon

Oksidacija ozonom može biti direktna ili preko hidroksil radikala, a reakcije su
najefikasnije u kiseloj sredini. Reakcije su pseudo prvog reda i odigravaju se izuzetno
velikom brzinom. Zbog velike reaktivnosti, ozon se proizvodi na mestu primene.

Peroksidi

Tečni vodonik peroksid u prisustvu dvovalentnog gvoždja daje Fentonov reagens

koji sa svoje strane daje hidroksil radikale koji kao jaki oksidansi mogu velikom brzinom
razgraditi veliki broj organskih jedinjenja. Fentonov reagens je najefikasniji u veoma
kiselim sredinama, a postaje neaktivan u jako alkalnim uslovima. Reakcije su drugog
reda i izuzetno velike brzine.

Permanganati

Stehiometrija reakcija kojima podlezu permanganati (najcesce KMnO 4 , ili Na,

Ca ili Mg – soli) je veoma kompleksna. Mangan, zbog svoje visevalentnosti moze
ucestvovati u velikom broju reakcija koje su nesto sporije nego reakcije sa ozonom i
peroksidima i odvijaju se po kinetici drugog reda. U zavisnosti od P H vrednosti sredine,
reakcije se mogu odvijati po mehanizmu direktnog prenosa elektrona ili po mehanizmu
slobodnih radikala.

8
Slika 4. Metoda oksidacije

Mogućnost primene

Brzina i stepen degradacije zagadjujuće materije uslovljeni su osobinama i

podložnosti oksidacionom razlaganju same materije. Osim toga, od velikog uticaja su i
pH vrednost sredine, temperatura, koncentracija oksidanata i koncentracija drugih
supstanci koje bi mogle da oksidišu i na taj način troše oksidante.
Potrebno je obratiti pažnju na efekte koje oksidacija može da ima na sistem. Sve
tri vrste reakcija mogu dovesti do povećanja pH vrednosti sistema.

Ograničenja

 Potreba za velikim količinama toksičnih oksidacionih sredstava.

 Neke supstance koje treba ukloniti ne podležu oksidaciji.
 Mogućnost ostećenja izazvanih samim procesom

Potrebni podaci

Pri izvodjenju procesa, posebna pažnja se mora obratiti na hemizam reakcije,

transport, obuku radnika i bezbedno rukovanje procesnim hemikalijama (oksidantima)
kao i na adekvatno procesiranje nastalog otpada.

9
Performanse

Hemijska oksidacija in situ može se uspešno primeniti za masovnu

degradaciju izvora zagadjenja. Mogući pozitivni efekti hemijske oksidacije se
ogledaju u brzoj i sveobuhvatnoj reakciji sa velikim brojem jedinjenja od interesa i
primenljivosti na mnoge podzemne uslove. Osim toga, hemijska oksidacija se može
prilagodjavati u zavisnosti od lokacije i sprovoditi pomoću relativno jednostavne
već postojeće opreme.

Troškovi

Podaci o troškovima procesa još uvek nisu na raspolaganju.

Elektrokinetička separacija

Opis metode

Metoda koristi struju slabog intenziteta koja se formira izmedju keramičkih

elektroda i izaziva kretanje jona i vode u pravcu elektroda. Metalni joni, amonijum joni i
pozitivni joni organskih jedinjenja se kreću ka katodi dok se anojoni kao sto su hloridi,
cijanidi, fluoridi, nitrati i negativni organski anjoni kreću ka anodi. Posledica strujnog
toka je stvaranje kiselog fronta na anodi i baznog na katodi. Ovo generisanje kiselih
uslova in situ može olakšati transport zagadjivača tipa metalnih jedinjenja u kolektorske
sisteme na katodi.
Dva osnovna mehanizma transporta zagadjivača kroz zemljište ka elektrodama su
elektromigracija i elektroosmoza. Prilikom elektromigracije naelektrisane čestice se
transportuju kroz zemljište, dok je elektroosmoza kretanje tečnosti koje sadrži jone..
Postoje dva pristupa elektrokinetičkoj remedijaciji: “ Ubrzano uklanjanje” i
“Obrada bez uklanjanja”.
“Ubrzano uklanjanje” se postiže elektrokinetičkim transportom zagadjivača
prema polarizovanim elektrodama u cilju njihovog koncentrisanja radi konačnog
uklanjanja i ex-situ obrade. Ova metoda se najčešće koristi u slučaju zagadjenja
izazvanog metalima.
“Obrada bez uklanjanja” se izvodi elektroosmotskim transportom kroz zonu
obrade koja se nalazi imedju dve elektrode. Polarnost elektroda periodično se menja što

10
uslovljava promenu pravca kretanja zagadjivača. Ova metoda se može koristiti u cilju in-
situ remedijacije zemljišta zagadjenog organskim jedinjenjima.

Slika 5. Elektrokinetička separacija

Mogućnost primene

Elektrokinetička separacija je pogodna metoda za otklanjanje zagadjivača

kao sto su teški metali, anjoni i polarna organska jedinjenja u zemljištu, mulju,
blatu i marinskim ostacima. Koncentracija koja se može obradjivati se kreće od
nekoliko ppm do desetina hiljada ppm. Najčešće se primenjuje u slučaju zemljišta
niske permeabilnosti koja su zasićena ili delimično zasićena glinom i mešavinom
gline i mulja, i nisu prethodno ocedjena.

11
Ograničenja

 Sadržaj vlage manji od 10 %.

 Prisustvo nekih metalnih ili izolacionih materijala.
 Prisustvo depozita koji imaju visoku električnu provodljivost kao što su rude.
 Potrebno je koristiti elektrode od ugljenika, grafita, ili platine.
 Procesi su najefikasniji u glinastom zemljištu.
 Ekstremne PH vrednosti na elektrodama i promene u oksido-redukciji
uzrokovane reakcijama elektroda.
 Reakcijama oksido-redukcije mogu nastati neželjeni proizvodi.

Troškovi

Troškovi procesa zavise od količine zemljišta koje treba tretirati, njegove

provodljivosti, tipa zagadjivača i rastojanja izmedju elektroda. Istraživanja su pokazala
da troškovi energije pri ekstrakciji metala iz zemljišta mogu biti 500 kWh/m 3 ili više,
pri rastojanju izmedju elektroda od 1.0m do 1.5m. Troškovi se procenjuju na 15$/m 3 za
predloženu potrošnju energije od 0.03$/kWh. Novija istraživanja su dala procenu
ukupnih troškova od 117 $/ m 3 .

Lomljenje

Opis metode

Lomljenje je fizičkohemijska metoda kojom se proširuju i uvećavaju

postojeće pukotine u zemljištu i stvaraju nove, uglavnom u horizonatalnom pravcu.
Kada se lomljenje završi, pristupa se ekstrakciji zagadjivača parom koja se može
uvoditi ili primenom vakuuma na sve pukotine ili ekstrakcijom iz odredjenih
pukotina dok su ostale zatvorene ili se koriste za pasivno uvodjenje vazduha.
Metode koje se najčešće koriste prilikom lomljenja su: “Pneumatsko
lomljenje”, “ (*blast-enhances) lomljenje” i “Lasagna TM proces”

Pneumatsko lomljenje

Prilikom primene ove tehnologije, buse se otvori u zagadjenoj zoni i ostavljaju se

otvorenim. Paker sistem se koristi u cilju izolacije malih intervala tako da kratke
eksplozije komprimovanog vazduha u tim intervalima izazivaju lomljenje formacije.
Ovaj proces se ponavlja za svaki interval.

(*Blast-enhanched) lomljenje

Ovaj proces se koristi na lokacijama sa izlomljenim stenovitim formacijama. Kao

rezultat lomljenja izazvanog detonacijama eksploziva u otvorima, povećava se prinos
bušotine i vrednost hidrauličke provodljivosti.

12
 Lasagna TM proces

Lasagna TM proces sjedinjuje elektroosmozu sa procesima lomljenja. Hidrauličko

lomljenje se koristi u cilju stvaranja horizontalnih zona sorpcije i degradacije ispod
površine zemljišta.

Slika 6. Metoda lomljenja

Mogućnost primene

Lomljenje se može primeniti za uklanjanje različitih štetnih materija, bez

odredjene ciljne grupe. Najčešće se primenjuje na medije kao što su mulj, glina,
škriljac i stenovito zemljište.

13
Ograničenja

 Izražena seizmička aktivnost.

 Spajanje pukotina u zemljištu koje nije glinenog sastava.
 Mogućnost širenja zagadjenja.

Potrebni podaci

Podaci o karakteristikama zemljišta koje bi trebalo utvrditi su dubina i obim

zagadjenja, koncentracija zagadjivača, kao i tip zemljišta i njegovu strukturu, organski
sastav, teksturu, propustljivost, spsobnost zadržavanja vode i vlažnost.

Performanse

Za izvodjenje procesa je obično dovoljna dvočlana ekipa koja može da napravi 15

do 20 pukotina dnevno sa rastojanjem od 4 do 6 metara, do dubine od 15 do 30 metara. U
slučaju potrebe za dužim periodom remedijacije, operacija stvaranja pukotina će se
morati ponoviti na svakih 6 do 12 meseci.

Troškovi

Priblizni troškovi pneumatskog lomljenja se procenjuju na 8$ do 12$ po toni.

Troškovi za Lasagna TM proces se procenjuju na 160$ do 180$ po toni za period od
godinu dana, a 100$ do 120$ po toni ako period remedijacije traje tri godine.

Ispiranje zemljišta

Opis metode

In situ ispiranje zemljišta podrazumeva ekstrakciju zagadjivača iz zemljišta

pomoću vode ili odgovarajucih vodenih rastvora. Ekstrakciona tečnost se uvodi u sloj
zagadjenog zemljišta, zagadjujuća materija se ehstarhuje, a zasićena ekstrakciona tečnost
se odvodi na uredjaj za separaciju ekstrakcione tečnosti i zagadjujuće materije .
Ekstrakciona tečnost se ponovo vraća u proces ispiranja zemljišta.

14
 Ubrzanje procesa dodavanjem ko-rastvarača

Proces se izvodi ubacivanjem smeše rastvarača u cilju ekstrakcije organskih

zagadjivača. Može se primeniti za rastvaranje ili izvora zagadjenja ili gasova koji iz njega
nastaju. Ehstrahovani zagadjivači i ekstrakciona tečnost se naknadno obradjuju da bi
zadovoljili odredjene standarde pre ispuštanja u sredinu ili standarde za ponovnu
upotrebu ektrakcione tečnosti. Ova separacija predstavlja značajnu stavku u ukupnim
troškovima procesa. Obradom otpadnih fluida dobijaju se mulj i čvrste materije kao što
su osiromašeni ugljenik i jonoizmenjivačka smola, koji se moraju adekvatno obraditi pre
konačnog odlaganja. Isparljivi zagadjivači takodje zahtevaju adekvatnu obradu da bi
zadovoljili standarde za ispustanje u okolinu.

Slika 7. Ekstrakciona metoda

Mogućnost primene

Ciljna grupa zagadjivača na koje se primenjuje ova tehnologija su

neorganska jedinjenja, uključujući i radioaktivne supstance, mada se može koristiti
i u slučaju isparljivih i semi isparljivih organskih jedinjenja, goriva i pesticida.
Dodatkom povrsinski aktivnih materija može se povećati rastvorljivost nekih organskih
jedinjenja. Metoda pruža mogućnost uklanjanja metala kao i velikog broja organskih i
neorganskih zagadjivača iz zemljišta krupnozrnaste strukture, mada treba imati u vidu da
ispiranje zemljišta može izmeniti njegove fizičko-hemijske karakteristike.

Ograničenja

 Heterogenost sastava i mala permeabilnost zemljišta.

 Smanjenje efektivne poroznosti zemljišta.
 Smanjenje pokretljivosti zagadjivača.

15
  Zaostajanje tečnosti za ispiranje u zemljištu nakon procesa može biti štetno.
 Troškovi obrade i separacije.

Potrebni podaci

Fizičko-hemijski parametri od značaja za ovu metodu su permeabilnost zemljišta,

njegova struktura, tekstura, poroznost, vlažnost, ukupni sadržaj organskog ugljenika,
kapacitet izmene katjona, pH i puferski kapacitet.

Performanse

Ispiranje zemljišta je tehnologija u razvoju, ali je do sada bilo vrlo malo uspeha u
njenoj komercijalnoj primeni.

Troškovi

Visina troškova obrade u velikoj meri zavisi od vrste upotrebljenih površinski

aktivnih materija, u slučaju da se one koriste. Gruba procena troškova iznosi od 19.125$
do 191.25 $ po m 3 .

Ekstrakcija vodenom parom

Opis metode

Ekstrakcija parom je in situ metoda kojom se pomoću vakuuma izaziva

kontrolisani tok vazduha da bi se odstranile isparljive i neke semi-isparljive štetne
materije iz zemljišta. Gas koji se izvlači iz zemljišta može se naknadno obradjivati da bi

16
se izolovali ili razgradili zagadjivači. Dodatno utiskivanje vazduha može olakšati
ekstrakciju u slučaju zemljišta slabe permeabilnosti, prisutnosti zagadjenja u zasićenim
zonama i pri dubokoj kontaminaciji.

Slika 12. Ekstrakcija parom

Mogućnost primene

Ciljna grupa jedninjenja ove tehnologije su isparljiva organska jedinjenja i

neka goriva, odnosno, isparljiva jedinjenja čija je Henrijeva konstanta veća od 0.01
ili parcijalni pritisak veći od 0.5 mmHg. Ostali faktori koji imaju uticaja na primenu
ove metode su sadržaj vlage, organski sastav. Ekstrakcija parom se ne može koristiti za
uklanjanje teških ulja, metala, PCBa ili dioksina, ali zbog kontinualnog toka vazduha
kroz zemljište, pomaže biodegradaciju slabo isparljivih organskih jedinjenja koja mogu
biti prisutna.

Ograničenja

 Visoko zasićena zemljišta kao i zemljišta vrlo fine strukture ce zahtevati jači
vakuum sto podrazumeva i povećanje troškova.
 U slucaju zemljista promenljive permeabilnosti, potrebni su veci intervali
izmedju bušotina za ekstrakciju.
 Visok sadržaj organskih materija ili ekstremno suvo zemljište.
 Osiromašen vazduh iz procesa zahteva naknadnu obradu.
 Otpadne tečnosti i osiromašeni ugljenik ce takodje zahtevati obradu.
 Zasićene oblasti.

Performanse

Kada brzina ekstrakcije postigne asimptotsku vrednost, proces se može voditi kao
pulsna operacija sto ce povećati efikasnost procesa na taj način što ce omogućiti
ekstrakciju veće količine zagadjivača. Nakon uklanjanja zagadjivača ovom metodom, u
slucčaju da nije postignut željeni efekat, moguće je primeniti druge remedijacione metode
kao što je recimo biodegradacija.
Proces obično traje od jedne do tri godine.

Troškovi

Procenjeni troškovi se kreću od 10$ do 50$ po m 3 zemljišta, a zavise od date

lokacije, odnosno, njene veličine, količine zagadjivača i hidrogeoloskih uslova. Osim
toga, potreba za naknadnom obradom gasova i vode koja se takodje ekstrahuje tokom
procesa značajno uvećava troškove operacije.
Troškovi pilot testova su obično od 10.000$ do 40.000$.

17
 Očvršćivanje/stabilizacija

Opis metode

Tehnologija očvršćivanja/stabilizacije fizičkim i hemijskim sredstvima smanjuje

pokretljivost zagadjivača, vezujući ih unutar medijuma u kome se nalaze. Ova
tehnologija može biti korišćena u kombinaciji sa drugim tehnologijama ili sama.
U cilju ubrizgavanja sredstava za imobilizaciju zagadjivača upotrebljava se sistem
svrdlo za bušenje stena/keson kao i injektorski sistem.
Donje barijere su horizontalne podzemne barijere koje sprečavaju veritkalnu
migraciju, a njihova instalacija zahteva usmereno bušenje sa prinudnom injekcijom
cementne mase, tako da zbog toga primena ove tehnologije zavisi od fizičkih
karakteristika zemljišta.

In situ ostakljivanje

In situ ostakljivanje je proces kojim se pomocu električne struje vrši topljenje

zemljišta ili drugog materijala, na ekstremno visokim temperaturama (1600 do 2000  C),
pa se na taj način imobiliše većina neorganskih zagadjivača koji se sjedinjuju u staklu i
kristalnoj masi, dok se organski zagadjivači razgradjuju putem pirolize. Vodena para i
organski produkti pirolitičkog sagorevanja se hvataju u kućište iz kojeg se zagadjivači
odvode u sistem za obradu otpadnih gasova. Produkti ostakljivanja su kristalni materijali,
hemijski stabilni i otporni na luženje. Proces razgradjuje i otklanja organske materije, a
radionuklidi i teški metali se zadržavaju u istopljenom zemljištu.

18
Slika 8. Metoda ostakljivanja

Mogućnost primene

Ciljna grupa tehnologije ostakljivanja/stabilizacije su organska jedinjenja

uključujući i radionukleoide. Efikasnost sistema svrdlo za bušenje stena/keson i
injektorskog sistema je ograničena kada su u pitanju semi isparljiva organska jedinjenja i
pesticidi, a neupotrebljivi su za isparljiva organska jedinjenja.
Proces in situ ostakljivanja se može koristiti u cilju uklanjanja organskih i
imobilizacije većine neorganskih jedinjenja iz zagadjenog zemljišta, mulja ili drugih
materijala. Proces je testiran na velikom broju isparljivih i semi isparljivih organskih
jedinjenja, kao i na jedinjenjima kao što su dioksini i PCB-i i radionukElidi.

Ograničenja

 Dubina zagadjenja.
 Naknadna upotreba lokacije može uticati na sposobnost održavanja zagadjivača u
imobilizovanom stanju.
 Značajno povećanje zapremine kao posledica procesa.

19
  Nekompatibilnost nekih otpadnih materija sa varijacijama procesa.
 Dostavljanje reagenasa kao i efikasno mešanje su teže izvodljivi nego kod ex situ
procesa.
 Uzorkovanje je znatno teže nego kod ex situ procesa.
 Očvršćavanje matrijala može ometati buduće korišćenje lokacije.
 Obrada zagadjivača koji se nalaze ispod podzemnih voda zahteva prethodno
isusivanje.

Performanse

Sisem svrdlo za bušenje stena/keson i injektorski sistem su se pokazali kao veoma

efikasni i mogu se primenjivati na svim uobičajenim lokacijama i vrstama zagadjenja,
zahtevaju konvencionalnu opremu i pružaju mogućnost snižavanja pokretljivosti otpadnih
materijala za preko 95%. Većina reagenasa i aditiva su takodje dostupni i relativno jeftini.
Efekti dugorocnog uticaja vremenskih uslova kao što su ciklusi zamrzavanja-
odmrzavanja, taloženje kiseline, erozija izazvana vetrovima, zatim prodiranje podzemnih
voda kao i fizičke promene izazvane nekontrolisanim koriščenjem zemljišta, mogu
značajno uticati na stabilnost i pokretljivost zagadjivača i to na način koji se ne može
predvideti laboratorijskim testovima.

Troškovi

Troškovi sistema svrdlo za bušenje stena/keson i injektorskog sistema, variraju u

zavisnosti od materijala ili reagenasa koji se koriste, njihove raspoloživosti, veličine
projekta i hemijske prirode zagadjivača. Troškovi metode su u proseku od 50$ do 80 $ po
m 3 za primenu na malim dubinama i od 190$ do 330$ na većim.
Sistem svrdlo za bušenje stena/keson i reagens/injektor sistem zahteva transport
potencijalno velikih količina reagenasa i aditiva, pa troškovi transporta predstavljaju
dominantnu stavku u ukupnim troškovima procesa.
Troškovi bušenja se krecu u granicama od 165$ do 495$/ft, a cementiranja od
165$ do 250$/ft.
Na osnovu novijih istraživanja na zapadnoj obali, troškovi ostakljivanja su
procenjeni na 375$ do 425 $po toni tretiranog zemljišta dok su istraživanja na srednjem
zapadu dala rezultate od 204 do 255$ po m 3 .

20
 Termička obrada

Opis metode

Korišćenjem električne otpornosti, elektromagnetičnosti, optičkih vlakana,

ili ubrizgavanjem vrelog vazduha /pare, povećava se isparljivost semi-isparljivih
jedinjenja sto olakšava ekstrakciju. Proces je sličan standardnoj ekstrakciji parom
sem što zahteva ekstrakcione bušotine otporne na visoke temperature.

Zagrevanje korišćenjem električne otpornosti

Slabo permeabilna zemljišta kao što su glina i sedimenti se u ovom slučaju

zagrevaju električnom strujom, tako da voda i zagadjivači ispare i pripreme za
vakuum ekstrakciju. Elektrode se postavljaju direktno u zemljište i aktiviraju što dovodi
do protoka električne energije i stvaranja otpora koji zagreva zemljište. Toplota isušuje
zemljište čime se izaziva stvaranje pukotina koje povećavaju propustljivost zemljišta i
omogućuju korišćenje ekstrakcije parom u cilju uklanjanja zagadjenja. Osim toga, pod
uticajem toplote izazvane električnim otporom, zarobljene tečnosti isparavaju što
omogućuje njihovo uklanjanje ekstrakcijom.
Šestostepeno zagrevanje zemljišta je tipičan proces zagrevanja zemljišta koji
koristi niskofrekventnu električnu energiju i šest elektroda rasporedjenih u krug. Ovaj
proces takodje proizvodi i in situ izvor pare za stripovanje zagadjivača iz zemljišta, ali je
još uvek u fazi demonstracije.

Slika 9. Termička metoda in situ

Zagrevanje radiofrekvencijom/elektromagnetnom energijom

21
 Zemljište se zagreva elektomagnetnom energijom, pomoću veritkalnih elektroda
usadjenih u zemljište. Dva reda elektroda za uzemljenje povezuju zapremine zagrevanog
zemljišta pomoću energije dovedene trećem redu elektroda koji se nalazi u sredini
izmedju uzemljenja. Tri reda elektroda deluju kao kondenzator. Kada se elektrodama
dovede energija, pocne zagrevanje i to od sredine na vrhu i u isto vreme vertikalno na
dole i bocno sa strane, razvijajući temperaturu preko 300 °C. Medjutim, kako se u
procesu zemljište susi i zagreva tako će vremenom doći do prestanka strujnog toka.

Ubrizgvanje vrelog vazduha/pare

Vreo vazduh ili para se ubrizgavaju ispod zone zagadjenja sto dovodi do
zagrevanja zemljišta i oslobadjanja zagadjivaca. Neka isparljiva i semi isparljiva
organska jedinjenja se stripuju iz zone zagadjenja i izvlace na povrsinu ekstrakcijom
pomoću pare.

Slika 10. Termička metoda sa toplim gasom

Mogućnost primene

22
Primena termičkog zagrevanja može pomoći da se prevazidju ogranicenja kao što je
velika vlažnost jer dovodi do poboljsanja protoka vazduha isparavanjem vode. Sistem je
predvidjen za uklanjanje semi isparljivih i isparljivih organskih jedinjenja. Tehnologija je
efikasna i u slucaju nekih pesticida i goriva, u zavisnosti od temperature koje su
postignute. Nakon primene ove metode, stvaraju se pogodni uslovi za primenu
biodegradacije u cilju uklanjanja zaostalih zagadjivaca.

23