VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH

STUDIJA ČAČAK

Tatjana Ž. Sečivanović

Planiranje mašinskih kapaciteta

DIPLOMSKI RAD

Čačak, 2017.
 VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK

STUDIJSKI PROGRAM: Proizvodni menadžment

MODUL: Proizvodni menadžment
KANDIDAT: Tatjana Ž. Sečivanović

PLANIRANJE MAŠINSKIH KAPACITETA

DIPLOMSKI RAD

Teze:
1. Dati teoretske osnove iz oblasti upravljanja proizvodnje.
2. Dizajnirati konstrukcionu I strukturnu sastavnicu.
3. Izrada normative mašinskog vremena.
4. Planiranje mašinskih kapaciteta za ugovoreni obim proizvodnje od
komada složenog proizvoda.

Mentor:
Dr Radisav Đukić

______________
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

SADRŽAJ
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

UVOD

Proizvod je osnova za kreiranje i zadovoljavanje potreba potrošača. Kao takav,

on je za mnoge organizacije najdirektnija veza sa potrošačem. Proizvod pruža osnovu za
konkurenciju. Omogućuje preduzeću da generiše prihode i proizvodi opipljive
indikacije strateškog pravca preduzeća. Efektivan menadžment proizvoda je
fundamentalan za dugoročan uspeh organizacije. Najveći broj preduzeća fokusira
pažnju na proizvode i usluge kao sredstva kreiranja i održavanja konkurentske
prednosti. Zbog toga se preduzeća sve više bave pitanjima koja okružuju strategiju
proizvoda. Proizvod predstavlja direktnu vezu sa korisnicima. Kao takav je osnova za
opstanak, rast i razvoj preduzeća u meri u kojoj uspeva da zadovolji potrebe kupca.
Unutar preduzeća proizvod je pokretač, generator svih događaja, od ideje preko razvoja,
pripreme, proizvodnje do servisiranja za vreme korišćenja.

Postoje četiri generičke kategorije proizvoda:

 Usluge (npr. transport )
 Softver (npr. kompijuterski program, rečnik )
 Hardver (npr. mehanički deo mašine )
 Procesni materijal (npr.sredstva za podmazivanje )

Mnogi proizvodi sadže elemente koji pripadaju različitim generičkim

kategorijama proizvoda.

Stepen masovnosti plasmana proizvoda odražava se na tehnologije, proizvodne

mašine, stepen stručnosti radne snage, automatizaciju i drugo. Stepen složenosti
proizvoda može se posmatrati kroz broj pozicija.

Životni ciklus proizvoda je koncept koji portretiše obim prodaje tokom života
proizvoda. Proizvodi se rađaju žive i umiru.

Osnovne faze su:

 Uvođenje
 Rast
 Zrelost
 Pad

Prva etapa označava period formiranja ideje. Ideje se dobijaju istraživanjem

tržišta. Proučavanjem šta radi konkurencija. Ispitivanjem javnosti (anketa) i naučnim
istraživanjima.

Druga etapa studija izvodljivosti, označava period tehničkog uobličavanja

proizvoda, izrada tehničke dokumentacije, ekonomske analize i analize troškova.

1
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Treća etapa usavršavanje proizvoda, označava period izrade prototipa, ako je

potrebno ugrađivanje iskustava do kojih se došlo u prethodnim fazama. Ova etapa
obuhvata period osvajanja proizvodnje ili period probne proizvodnje.
Četvrta etapa komercijalizacija ili uvođenje, označava period prvih kontakata
novog proizvoda sa tržištem. Ova etapa ne mora obavezno vremenski da dođe posle
predhodnih etapa. Tokom početnog uvođenja proizvoda na tržište, troškovi obično
nadmašuju prihode koji potiču od proizvoda. Primarni zadatak je da se podigne svest o
novom proizvodu, i stimuliše interesovanje za njega.
Peta etapa tržišna ekspanzija ili rast označava period u kojem proizvod ulazi na
tržište i u zavisnosti od konkurencije i iskorišćenih instaliranih kapaciteta postepeno
osvaja tržište. Konkurencija primorava svaku kompaniju da ponovo proceni svoju
ponudu. Faza rasta je najprofitabilnija faza životnog ciklusa proizvoda I ključni cilj za
izgradnju tržišnog udela.
Šesta etapa, zrelost proizvoda, označava zrelost eksploatacije novog proizvoda
koji je protokom vremena sve manje nov. vremenom bilo da se na tržištu pojave novi,
bolji ili jeftiniji proizvodi naš proizvod postaje zastareo. Što se odražava na tražnju, a
samim tim na ukupan prihod i ostvarenu dobit.
Sedma etapa zastarelost proizvoda, ili pad je etapa u kojoj je neophodno doneti o
sudbini sad avec starog proizvoda. Pad u prodaji proizvoda moze da se dogodi zbog više
razloga. Važno pitanje za razmatranje kada proizvod ide u pad je kako efikasno
kontrolisati pad.
Konstruktivno – tehnološka dokumentacija služi za definisanje i oblikovanje
proizvoda i predstavlja osnovu industrijskog načina proizvodnje. Crteži sklopa i detalja
proizvoda, konstrukcione sastavnice, tehnološki postupci izrade i organizacije stručnih
sadržaja predstavljaju osnov za sve aktivnosti planiranja, pripremu proizvodnje i
upravljanja proizvodnjom. Na bazi znanja, uverenja i zahtevaokruženja konstruktor
definiše proizvod uvažavajući pre svega funkcionalni aspekt. U okviru konstrukcione
sastavnice definišemo funkcionalne nivoe polazeći od elemenata (delova i pozicija) koji
predstavljaju prvi nivo pa preko podsklopova i sklopova dolazimo do zadnjeg n-tog
nivoa.
Strukturna sastavnica transformiše proizvod u mrežni dijagram koji može da
posluži kao osnova za simulacione procese pri rešavanju problema ekstrema u teoriji
grafova.

2
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

1.0 TEORETSKE OSNOVE IZ OBLASTI UPRAVLJANJA

PROIZVODNJOM

1.1 PROIZVODNJA

Generički termin proizvodnja odnosi se na funkciju koja proizvodi robu ili

usluge u bilo kojoj organizaciji. Ključ upravljanja proizvodnjom je znanje za donošenje
poslovnih odluka i poznavanje načina kako poboljšati proizvodnju. Proizvodnja je
centralni zadatak čijom se realizacijom uz pomoć ostalih funkcija ostvaruje misija
preduzeća.

Karakteristike industrijske proizvodnje su:

 Predmet rada je materijalni oblik koji u procesu transformacije prolazi od

faze sirovine preko poluproizvoda do proizvoda u toku kojih se menja
hemijski sastav ili oblik.
Obzirom na upotrebnu funkciju proizvoda, odnosno dalje faze prerade
proizvodi se dele na:
1. Sirovine, reprodukcioni material i poluproizvode
2. Proizvode – opremu koja se koristi u gradnji novih investicionih
objekata
3. Proizvoda za široku potrošnju

 Proizvodnja se obavlja u kontinuitetu za poznatog kupca ili zalihe.

 Sredstva za rad su stabilna i predmeti rada iz izlaska iz magacina preko
faze obrade i unutrašnjeg transporta do skladišta i kreću se prema
organizaciji rada.
 Proizvodnja uglavnom nema sezonskih oscilacija i ne zavisi od spoljnih
vremenskih uticaja.

3
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

1.1 MENADŽMENT PROIZVODNJE

Menadžment u proizvodnji upravljanju procesom transformacije, koji osigurava

robu i usluge. Process transformacije pretvara inpute (materijale, rad, energiju, kapital i
informacije) u outpute (dobra i usluge). Promene u okolini često zahtevaju odgovarajuće
promene u proizvodnji. Menadžment proizvodnje definisan je sa pet ključnih vrsta
odgovornosti za odluke. Odgovornosti o kvalitetu, procesima, kapacitetu, zalihama i
radnoj snazi. Ako svako od pet područja odlučivanja pravilno funkcioniše I ako se
dobro upotounjuje sa ostalim područjima, može se smatrati da se funkcijom proizvodnje
dobro upravlja. Menadžment proizvodnje može da se definiše kao process kojim se svi
elementi proizvodnje integrišu u celoviti sistem radi stvaranja određenog proizvoda. To
je process planiranja, odlučivanja, organizovanja, vođenja, kontrola rada, predmeta za
rad i sredstva za rad radi ostvarivanja ciljeva proizvidnje na efikasan i efektivan način.
Proizvodni menadžment je skup aktivnosti, odnosno poslova vezanih za upravljanje
preduzećem korišćenjem osnovnih upravljačkih funkcija planiranja, organizovanja,
vođenja i kontrolisanja. Može da se definiše i kao veština i kao nauka koja opisuje
pojave u preduzeću i uslove okruženja u kojim se te pojave odvijaju. Objašnjava pojave
i uticaje određenih proizvoda. U određenim uslovima proizvodni menadžment se može
shvatiti kao skup kadrova koji upravljaju proizvodnjom.
Posmatrano sa ekonomskog stanovišta proizvidni menadžment se može posmatrati kao
ekonomski faktor koji utiče na povećanje uspešnosti funcionisanja preduzeća.

1.3 PROIZVODNJA KAO PROIZVODNI SISTEM

Da bi moglo da opravda svoje postojanje preduzeće – proizvodni sistem mora da

izvrši određenu funkciju. Funkcija sistema je proizvodni process koji se odvija u
sistemu.proizvodni process obuhvata sva zbivanja tokom izrade nekog proizvoda. To je
redosled svih zbivanja od momenta izuzimanja materujala iz skladišta sirovina, do
predaje gotovih proizvoda u skladište. Cilj proizvodnog procesa je proizvodnja
kvalitetnog proizvoda od sirovina i poluproizvoda uz najmanje troškove.
Sistem proizvodnje predstavlja skup elemenata koji u okviru proizvodnog
procesa transformišu inpute u drugi oblik ili stanje i postaju proizvod. Tako proizvodni
sistem ima zadatak da preko proizvodnog procesa pretvara ulazne elemente u izlazne
elemente, sa ciljem stvaranja upotrebnih vrednosti.
Proizvodni sistem predstavlja kompleksan sistem koji se sastoji od velikog broja
komponenata. Najčešće se rastavljanje proizvodnog sistema u njegove podsisteme
obavlja prema pojedinim funkcijama.
Ovi podsistemi dalje se mogu podeliti na komponente nižeg nivoa. Proizvodnja
se može podeliti na: pripremu rada, izradu, montažu, ispitivanje, itd.
Zog toga su organizacioni sistemi složeni sistemi, komponovani od prirodnih
tehničkih i misaonih elemenata i podsistema, a to su:
 Ulaza – gde se nalaze ulazni resursi organizacije (material, energija,
informacije) kod kojih ce u skladu sa raspoloživim potencijalom
organizacije (mašine, alati, ljudi) i vremenskom dinamikom koju
propisuje operativna priprema, biti prerađeni tokom rada procesora u
poluproizvode i proizvode.

4
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

 Processor – obuhvata skup aktivnosti kojim se obavlja osnovna funkcija

sistema, transformacija kojom se ulazni resursi pretvaraju u izlazne u
skladu sa funkcijom cilja.
 Izlala – sadrži kao krajnje elemente proizvode, nus proizvode, otpatke i
nove informacije, rezultat su rada sistema.
 Upravljanja – koje se definiše kao neprekidno dejstvo upravljačkih akcija
u cilju prevođenja sistema iz postojećeg u novo željeno stanje. Sadržinu
upravljačke funkcije čine: ciljevi koji se žele postići, uslovi u kojima će
se ciljevi ostvariti i metode kako će se oni ostvariti.
 Stanje sistema – pod kojim se podrazumeva skup podataka koji pružaju
potpunu informaciju o radu sistema i elemenata okoline.
 Okolina sistema – predstavlja sistem složenih i povezanih komponenti
koje značajno utiču na ponašanje, strukturu i efikasnost sistema.

1.4 TIPOVI PROIZVODNJE

Organizaciona proizvodnja podrazumeva način proizvodnje, koji određuje

vremenski tok proizvodnje.
Odluku o izboru procesa određuju tip proizvodnog procesa koji treba koristiti I
odgovarajući obim tog procesa.
Na osnovu određenosti vremenskog toka proizvodnje mogu se razlikovati dva
osnovna organizaciona tipa:
 Kontinualna ili ne prekidna proizvodnja
 Diskontinualna ili prekidna proizvodnja
Pod kontinualnom ili ne prekidnom proizvidnjom podrazumeva se takav tip
proizvodnje u kome process izvršavanja tehnoloških operacija u proizvodnom ciklusu
teče bez vremenskog prekidanja. To znači da se od izvođenja prve operacije do završne
operacije process rada na celom lancu operacija ne prekida. Takav organizacioni tip
proizvodnje moze da se organizuje u serijskoj proizvodnji sa velikim serijama ili u
masovnoj proizvodnji kod koje je obezbeđen kontinuitet procesa proizvodnje u dužem
vremenskom periodu. Tok proizvodnih operacija na pojedinim delovima proizvoda je
vremenski sinhronizovan sa finalizacijom proizvoda i sa njegovim završavanjem u
montažnom pogonu. U masovnoj proizvodnji kontinualna proizvodnja je osnovna
karakteristika organizacije proizvodnje kod koje može da bude utvrđen vremenski tok
proizvodnje pored tehnološkog regulisanja procesa. Karakterističan oblik kontinualne
proizvodnje je lančana proizvodnja na beskrajnoj proizvodnoj traci
Diskontinuala proizvodnja kod koje je zbir vremena trajanja operacija obrade
manji od takta proizvodnje. Ova proizvodnja se odnosi na pojedinačnu proizvodnju kod
koje uvek iimamo proizvodnju novog proizvoda i proizvodnju koja se povremeno
ponavlja, koju nazivamo serijska proizvodnja.
Diskontinualna proizvodnja je prekidna i takav je organizacioni oblik
proizvodnje u kome se procesi rada na obradi pojedinih delova vremenski mogu

5
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

prekidati. Posle prve faze obrade na jednom random mestu ili u jednom pogonu proces
rada se prekida, a zatim nastavlja kasnije na istom radnom mestu ili na drugom mestu,
odnosno u drugom pogonu.
Drugi kriterijum je prostorna određenost proizvodnje.
Na osnovu prostornog razvijanja procesa proizvodnje mogu se diferencirati tri
osnovna organizaciona tipa:
 Linijski
 Grupni
 Kombinovani
Linijski raspored uslovljava mašine koje su poređene jedna do druge po
redosleduodvijanja operacija. Predmet rada je po najkraćoj mogućoj putanji. Ovaj način
rasporeda mašina najčešće se primenjuje u masovnoj i velikoserijskoj proizvodnji.
Grupni raspored primenjuje se u maloserijskoj i pojedinačnoj proizvodnji. Ovaj
način rasporeda mašina uslovljava najdužu putanju kretanja materijala u procesu
proizvodnje.
Treći oblik organizacionog tipa odnosno kombinovani način se primenjuje u
kombinaciji linijskoj i grupnog načina i primenjuje se u maloserijskoj i srednjeserijskoj
proizvodnji.

6
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

2.0 TEORETSKE OSNOVE IZ OBLASTI PLANIRANJA

2.1 PLANIRANJE KAO FUNKCIJA MENADŽMENTA

Planiranje podrazumeva najkraće rečeno definisanje ciljeva i načina dolaska do

ostvarivanja tih istih ciljeva. Potrebno je da menadžeri unapred odgovorno i stručno
urade analizu i razmisle o ciljevima i akcijama, da se te akcije zasnovane na nekom
metodu planu ili logici, a ne na predosećaju.

Planovima se defenišu zadaci i određuju najbolje procedure da se oni realizuju, a

oni su istovremeno upustva po kojima:
 Organizacija obezbeđuje i angažuje sredstva za postizanje zadataka.
 Članovi organizacije obavljaju aktivnostinkoje su konzistentne sa
odabranim zadatcima i procedurama.
 Nadgleda se i meri napredovanje ka ciljevima tako da mogu da se
preduzmu korektivne akcije ukoliko progres nije zadovoljavajući.
Prvi korak planiranja jeste izbor ciljeva za organizaciju. Onda se određuju ciljevi
za svaki njen deo. Kada se oni jednom determinišu, određuju se programi za njihovo
sistemsko postizanje. Glavni menadžer će naravno prilikom odabiranja ciljeva I
razvijanja programa razmatrati njihovu izvodljivost i prihvatljivost u odnosu na
menadžere i zaposlene u toj organizaciji. Centralno mesto u aktivnostima planiranja
zauzimaju odnosi i vreme. Planiranjem dobijamo poželjnu sliku budućih okolnosti,
uzimajući u obzir trenutno raspoloživa sredstva i prošla iskustva. Planovi koje donosi
glavna uprava odgovorna za čitavu organizaciju, mogu biti za periode duge i po pet –
deset godina.
Sa druge strane planiranje u pojedinim delovima organizacije obuhvata mnogo
kreće periode (npr. takvi planovi mogu da se odnose na posao za sledeći dan ).

2.2 PLANIRANJE PROIZVODNJE

Planiranje proizvodnje je složen zadatak čiji je cilj da se pokaže koja se količina

i asortiman proizvoda može izraditi u proizvodnom sistemu. Pri tome je važno istaći
maksimalno iskorišćenje kvaliteta I maksimalno zadovoljenje potreba tržišta.
Najčešće korišćeni plan za proizvodnju je godišnji plan za proizvodnju kao deo
dugoročnog plana. Njegova izrada zasniva se na planu prodaje proizvoda po količini,
asortimanu i kvalitetu kao posledica istraživanja tržišta i dugoročnog iskustva.
Godišnji plan se dinamično razrađuje po kvartalima i mesecima i mora da sadrži
sledeće elemente:
 Naziv proizvoda i usluga
 Jedinicu mere
 Količinu i asortiman proizvoda
 Normative materijala, delova iy kooperacije, vrstu energije
 Potreban kapacitet za realizaciju planiranog obima proizvidnje
 Ukupnu vrednost proizvodnje i usluga…

7
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Planiranje proizvodnje podrazumeva upravljanje i rukovođenje pri izradi

godišnjeg plana kao i njegovo dinamičko razrađivanje za predviđene vremenske
interval.
Izrada plana se vrši pomoću računara, koristeći pri tome različite metode kao što
su mrežno planiranje, gantogrami, linearno i dinamičko programiranje.
Prema vremenskoj dimenziji planiranje može biti:
 Dugoročno
 Srednjoročno
 Kratkoročno
Dugoročno planiranje obuhvata period od 20 godina. Zbog dužine vremenskog
perioda ovo planiranje se najviše vezuje za planiranje, čije se metode mogu razvrstati u
dve grupe i to:
 Metode projektovanja budućnosti na osnovu poznatih relacija
 Metod osmišljavanja budućih situacija
Srednjoročno planiranje obuhvata period do pet godina. Ovo planiranje se
utvrđuje na osnovu:
 Ostvarene proizvodnje u predhodnom periodu
 Ugovorene proizvodnje
 Najave kupaca
 Analize potreba potrošača i njihove kupovne moći
Kratkoročno planiranje proizilazi iz srednjoročnog planiranja i njegovu okosnicu
predstavlja godišnji proizvodni program. Pošto se kratkoročni plan razrađuje sa mnogo
više detalja, neophodno je usaglasiti potrebe tržišta sa raspoloživim proizvodnim
kapacitetima.
Proizvodnja u industrijskom preduzeću se skladno i kontinuirano ostvaruje, ako
svako radon mesto poseduje sve elemente koji su neophodni za funkcionisanje.
Ti elementi su:
 Repromaterijal
 Mašine
 Alat
 Energija
 Operator
 Informacije
 Radni uslovi
Priroda ovih elemenata nije jednaka u pogledu načina obezbeđenja i neki od njih
zavise od spoljnih činilaca kao što sudobavljači, tržište rada, energetski sistemi.
Planiranje razrađuje sledeće elemente:
 Repromaterijal
 Radnu snagu
 Mašinske kapacitete
 Alate i pribore
Planiranje repromaterijala:
Potrebe za materijalom mogu biti:
 Ukupne potrebe
 Potrebe za nabavkom
Ukupne potrebe za materijalom predstavljaju podlogu za planiranje potrebnih
finansijskih sredstava, jer on zauzima od 30 do75% učešća u ceni koštanja.

8
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Za planiranje repromaterijala u PPS-u za godinu dana, potrebni su sledeci

podaci:
 Struktura proizvoda
 Normative materijala
 Vrste dimenzije i količine materijala na zalihama

Planirane količine materijala se mogu izračunati na sledeći način:

Sj= 
Qj  sj
(1)

Sj= 
q j sj
(2)
Gde je:

Sj – planirane količine j – tog materijala

Qi – planirane količine proizvoda
qj – planirane količine poluproizvoda
sj – normative j-tog materijala na nivou i-tog proizvoda
si – normativ i-tog materijala na nivou i-tog poluproizvoda

2.3PROJEKTOVANJE CILJEVA

9
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Orijentisanost organizacije i u tom kontekstu delatnosti menadžera ka

zajedničkim i iz njih izvedenih posebnih ciljeva je njihova osnovna karakteristika.
Shodno tome početni i ključni korak u funkcionisanju celine poslovnog sistema odnosi
se na adekvatno projektovanje ciljeva ka željenom stanju. Složenost ciljeva internih I
eksternih predpostavlja postojanje sistema ciljeva koji treba pored usmeravajuće uloge
da odigraju i integrativnu ulogu. Planiranje preuzima na sebe obezbeđenje,
raspoređivanje pojedinih radnih sadržaja (aktivnosti operacija i sl.) na nosioce
organizacione celine (sektore, službe, pogone i odeljenja sve do radnih mesta), sa
određenjem u vremenu (rokovi početka i završetka) za svaki radni sadržaj
odgovarajućeg nosioca uz adekvatnu lokaciju potrebnih resursa (po vrstama i
količinama).
Na taj način konstruiše se plansko uobličavanje celokupnog poslovanja ili uopšte
sve ukupne aktivnosti bilo koje celine kroz planirano definisanje:
 Radnih sadržaja
 Prostorno određenje sa odgovarajućim nosiocima odgovornosti
 Vremenski rokovi za svaki radni sadržaj i odgovarajući prostorni zahvat
uz odgovarajuću kvantifikaciju pojedinih vrsta resursa

U cilju prikladnog odmeravanja planiranog ulaganja resursa i ostvarenje kroz

realizaciju na tržištu, sve što je kvantificirano naturalno preračunava se u vrednosni
izraz kako bi se obezbedio ukupni uvid u sve što je planirano, što bi poslužilo kao
podloga za upoređivanje ostvarenog sa planiranim radi preduzimanja odgovarajućih
akcija nadležnih menadžera.

2.4 PROIZVODNI PROGRAM

Proizvodni program predstavlja prevashodni instrument poslovne politike. U

tom smislu proizvodni program treba da bude izhodište mnogih tokova u okviru
delatnosti poslovnog sistema. Karakter tokova u najvecoj meri je uslovljen kvalitetom
projektovanih rešenja.
Projektovanje proizvodnog programa je veoma složen proces, složenost je
višestruka.
U prvom stepenu treba diferencirati:
 Spoljašnji aspekt
 Unutrašnji aspekt
Oba aspekta imaju dve dimenzije:
 Vremensku
 Prostornu
Uzajamnost zavisnost navedenih karakteristika procesa projektovanja
proizvodnog programa daje osnovni ton složenosti procesa.
Prolaz kroz ovaj složen process može biti dvojak:
 Rutinski
 Orijentisan ka optimizaciji
Radi osvetljavanja mogućnosti optimizacije procesa projektovanja
proizvodnog programa nižno je definisati neke determinante.

10
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Činjenica da je poslovni sistem integralni deo vcelikog sistema nameće

potreburazmatranja determinant eksternog karaktera. Svrha je ovih razmatranja
da ukaže na osnovne ograničavajuće uslove kao granične, u kojima se može
kretati ostvarivanje optimalnog proizvodnog programa.

Među eksterne determinante spadaju:

 Naučno – tehnički
 Zakon ponude i tražnje
 Društveno – ekonomski planovi
 Instrumenti privrednog sistema
 Cirkulacija finansijskog kapitala
 Uvozno – izvozni režim
Ocene uticajnog potencijala eksternih determinant zavisi od prostornog
vremenskog zahvata.
 Svetski
 Regionalni u međunarodnim razmerama
 Nacionalna privreda
Preduzeće kao sistem pored ograničavajiće eksterne prirode ima izvesna
ograničenja u sopstvenom obliku.
U pogledu tih uticajnih potencijala celishodno je najpre ukazati na neka
karakteristična svojstva. Pre svega treba istaći karakter fleksibilnosti internih
determinant koje u tom smislu treba diferencirati na:
 Fleksibilne
 Relativno stabilne
Među interne determinante procesa projektovanja proizvodnog programa
kao primarne spadaju:
 Proizvodni kapaciteti
 Kadrovski potencijali
 Radne površine i proctor
 Finansijski potencijali
Interne determinante možemo klasifikovati prema vremenskim intervalima
za projektovanje elemenata proizvodnih programa preduzeća na:
 20 godina
 10 godina
 5 godina
 3 godine
 1 godinu
 6 meseci
 3 meseca
 1 mesec
Periodi od 20 i 10 godina su dugoročni, od 5 i 3 godine su srednjeročni, a
ostali su kratkoročni.

2.5 PROIZVODNI KAPACITETI

11
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Značajan element proizvodnih mogućnosti u industrijskoj proizvodnji

predstavlja kapacitet proizvodne opreme.složen karakter proizvodnih procesa u
savremenim uslovima predstavlja raznovrsno kombinovanje i pojedinačnih uređaja i
mašina. U datim uslovima međusobnih kvalitativnih i kvantitativnih odnosa kao
sintetizovan efekat dobija se proizvodni kvalitet.
Adekvatan pristup problematici proizvodnih kapaciteta uslovljava podvajanje
projektovanog kapaciteta od stvarnog iskorišćenog.
Projektovani kapacitet se dalje deli na:
 Projektovani kapacitet shodno tehničkim karakteristikama –
tehnički kapacitet
 Projektovani kapacitet shodno eksploatacionim organizacionim
uslovima
 Eksploatacioni kapacitet
Složena priroda uzajamnih odnosa mašina i uređaja u skupini koji predstavlja
proizvodni kapacitet fabrike nužno je razlikovati kapacitet mašine od kapaciteta fabrike
prilikom određivanja odgovarajuce kategorije kapaciteta.

2.6 UTVRĐIVANJE I MERENJE UZROČNIKA GUBITKA

PROIZVODNIH KAPACITETA

U literaturi i praksi pojam kapaciteta definiše se na više načina. Ne postoje

jedinsveni stavovi o tome šta treba podrazumevati pod proizvodnim kapacitetom i kako
bi trebalo izračunati njegovo iskorišćavanje. Prema tome od suštinskog značaja za
definisanje proizvodnih kapaciteta jeste kapacitet proizvodne opreme, zaposlena radna
snaga, radne površine i prostor.
Kada analiziramo kapacitet proizvodne opreme moramo voditi računa o
projektovanim kapacitetima pojedinih mašina, grupa mašina, proizvodnih linija sa jedne
strane, eksploatacionim organizacionim faktorima i gubicima koji utiču na realno
ostvarive kapacitete sa druge strane. Kapaciteti proizvodne opreme predstavljaju jednu
od ključnih činilaca u utvrđivanju ukupno raspoloživih proizvidnih mogućnosti. Zato je
pri definisanju matematičkog modela za optimizaciju neophodna njegova apsolutna
kvantifikacija.
U tom kontekstu kao ograničenja možemo koristiti:
 Tehnički kapacitet (idealni ili realni)
 Eksploatacioni (organizacioni ili eksploatacijski uslovi)
 Realno raspoloživi kapaciteti (uzima u obzir gubitke)
Kada analiziramo kapacitet radne snage potrbno je sagledati uzročnike i
strukturu gubitaka radnog vremena, broj zaposlenih, nivo kvalifikacije i njihov odnos
prema radu.
Zavisno od tehničko – ekonomskog nivoa, tehnološkog procesa proizvodnje i
željene preciznosti, postoje razne metode za merenje iskorišćenja proizvodnih
kapaciteta.
Na makro i mikro ekonomskom planu najčešće se koriste:
 Metode maksimalne mesečne proizvodnje
 Metode analize rasporeda radnika po smenama
 Metoda mašinskih i norma časova

12
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

 Metoda trenutnih zapažanja itd.

Za istraživanje gubitka mašinskih kapaciteta najčešće se koristi metoda trenutnih
zapažanja jer jedino pomoću nje možemo utvrditi i meriti gubitke po pojedinim
uzročnicima zastoja uz istovremeno merenje i iskorišćenja mašinskih kapaciteta.
Na osnovu probnih snimanja odabrano je sedam faktora uzročnika zastoja i to:
 K – zastoj zbog kvara
 M – zastoj zbog nedostatka materijala
 A – zastoj zbog nedostatka alata
 I – zastij zbog ne izvršene predhodne operacije
 V – zastoj zbog ne izvršene isporuke poluproizvoda ili delova iz
kooperacije
 X – zastoj zbog nedostatka posla
U cilju realnog sagledavanja kapaciteta radne snage potrebno je prvo analizirati
uzročnike gubitaka.
Koristeći kadrovsku evidenciju prisustva i odsustva sa posla možemo uočiti
sledeće uzročnike i gubitke radnog vremena:
 g 1 – gubitak radnog vremena po osnovu godišnjeg odmora
 g 2 – gubitak radnog vremena po osnovu bolovanja od 30 dana
 g 3 – gubitak radnog vremena po osnovu bolovanja preko 30 dana
 g 4 – čekanje na posao
 g 5–gubitak radnog vremena po osnovu izlaznica i neplaćenog odsustva
 g 6 – gubitak radnog vremena po osnovu neopravdanog odsustva
 g 7 – gubitak radnog vremena po osnovu plaćenog odsustva

13
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

3.0 NORMATIVI, PLAN ANGAŽOVANJA PROIZVODNIH

KAPACITETA I IZRADA KOMPONENTNIH PLANOVA

3.1 NORMATIVI

Normativi koji su potrebni za angažovanje proizvodnih kapaciteta i definisanje

komponentnih planova služe za:
 Planiranje alata, materijala i delova iz kooperacije
 Merenje iskorišćenja raspoloživih kapaciteta
 Utvrđivanje troškova i cene proizvoda
Razlikujemo sledeće vrste normativa:
 Normativ vremena izrade
 Normativ mašinskog vremena
 Normativ materijala i delova iz kooperacije
 Normativ alata
Za izradu normativa vremena izrade nepohodna je šema raščlanjavanja
(konstrukciona sastavnica), tehnološki postupci, organizaciona struktura podsistema za
proizvodnju.
Svaki tehnološki postupak treba da sadrži sledeće elemente:
 Podatke o poluproizvodu – proizvodu
 Podatke o materijalu
 Podatke o materijalu koji se koristi
 Podatke o mašinama koje se koriste
 Redni broj i naziv operacije
 Oznaka radne jedinice ili pogona, opis operacije
 Dozvoljeni tehnološki škart
 Osnovno vreme izrade, dopunsko vreme i vremensku normu
 Grupe složenosti posla

t nj   mi  t ij  NČ / kom  (3)
Gde je:
i-oznaka poluproizvoda
tij- normirano vreme za izradu i-tog poluproizvoda u j-oj organizacionoj
celini
mi- količina i- tog poluproizvoda koji se ugrađuje u finalnom artiklu

Normativ mašinskog vremena utvrđuje se na osnovu tehnološke dokumentacije.

Služi nam da bi planirali angažovanje raspoloživih kapaciteta mašina. Kompletan
mašinski kapacitet može biti jedna mašina ili grupa mašina identičnih ili sličnih
tehnoloških mogućnosti.
Mašinsko vreme izračunava se po obrascu:

t mj   mi  t mij  MČ / kom  (4)

Gde je:
i-oznaka poluproizvoda

14
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

tmj-ukupno mašinsko vreme artikla po j-tom komponentnom kapacitetu

Normativ materijala služi za planiranje i utvrđivanje direktnih troškova

materijala i delova kooperacije. Materijale možemo podeliti na direktne, indirektne i
pomoćne.
Normative materijala se izračunava po obrascu:


S j   mi  s ij kg / kom,1 / kom, m 2 / kom  (5)
Gde je:
Sj-ukupan normativ j-tog materijala po artiklu
i-oznaka poluproizvoda
sij- normative j-tog materijala za i-ti proizvod

Normativ alata služi za izrad u plana alata i rade ga planski tehnički sector. Na
osnovu podataka o postojanosti alata i statističkoj potrošnji. Pod alatom
podrazumevamo sve vrste radnih i steznih alata, pribora i kontrolnika.

Normativ alata izračunavamo pomoću obrasca:

a j   mi  aij  kom / kom  (6)

Gde je:
aj-ukupan normative j-tog alata po proizvodu

aij-normativ j-tog alata za i-ti poluproizvod

3.2 PLAN ANGAŽOVANJA MAŠINSKIH KAPACITETA

15
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Komponentne planove možemo podeliti na planove angažovanja proizvodne

radne snage, planove angažovanja mašinskih kapaciteta, planove materijala, planove
alata i planove kooperacije.
Plan angažovanja proizvodne radne snage je u direktnoj vezi sa obimom
zaposlenosti. Grubo planiranje radne snage zasniva se na planu proizvoda, a fino
planiranje poluproizvoda.
Poredeći planirani obim zaposlenosti T sa raspoloživim potencijalom radne
snage Tr T: Tr, moguća su dva slučaja:
 Tr >T – plan proizvodnje može da se realizuje sa raspoloživom radnom
snagom.
 Tr< T – plan proizvodnje ne može da se realizuje raspoloživom radnom
snagom, u tom slučaju potrebno je dodatno angažovanje zaposlenih
radnika u prekovremenom radu ili prijem novih radnika.

Raspoloživi kapacitet radne snage računamo po sledećoj formuli:

Tr = Z * nr* Dr * Čs * pn (7)

Gde je:
Tr – raspoloživi kapacitet radne snage
Z – broj radnika
nr – stepen iskorišćenja radne snage
Čs – časova po smeni
pn – prosečno izvršenje norme

Plan angažovanja mašinskih kapaciteta kao i kod predhodnog odnosi se na fino i

grubo planiranje.

Raspoložive mašinske kapacitete računamo po sledećoj formuli:

Trj = m * nm * Dr * Čs * pm * Sn (8)

Gde je:

Trj – raspoloživi kapacitet grupe mašina

m - broj mašina u godini ili drugom vremenskom periodu
nm – stepen iskorišćenja kapaciteta grupe mašina
Dr – broj radnih dana u godini
Čs – časova u smeni
Pm – prosečno izvršenje grupe mašina
Sn – broj smena u danu

16
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

S j   Qi  S j
(9)
s j   qi  S ij (10)

Gde je:
Sj – planirane količine j-tog materijala
sj-normativ materijala na nivou proizvoda
Qi – planirane količine proizvoda
Sij – normative j-tog materijala na nivou i-tog poluproizvoda
qi-planirane količine poluproizvoda

Plan alata se izračunava po sledećem obrascu:

A j   Qi  a j (11)

A j   qi  a ij (12)
Gde je:
Aj – planirane količine j-tog alata
aj-normativ alata na nivou proizvoda
aij-normativ j-tog alata na nivou i-tog poluproizvoda
Plan materijala i alata treba da sadrži naziv i vrstu, zahtevani kvalitet, količinu I
dinamiku nabavke.
Plan kooperacije omogućava da se efikasno uoče karakteristični problem na
području kooperantskih odnosa.
Plan poluproizvoda je najznačajniji operativni plan proizvodnje, za njegovu
izradu neophodno je znati sledeće:
 Plan artikla
 Strukturnu sastavnicu
 Zalihe u nedovršenoj proizvodnji (magacini i radni nalozi)
 Planiran škart
 Planirane zalihe na kraju godine
Planirane količine poluproizvoda izračunavamo pomoću obrasca koji se najčešće
koristi:
M
nijk  qij  qijk RN
Qijk   qijk (13)
1  Š ijk
Gde je:
Šijk – ukupan škart poluproizvoda
qijkM- količine poluproizvoda koje se nalaze u magacinu
qijk-količina poluproizvoda
qijkRN-količine poluproizvoda koje se nalaze u radnim nalozima

3.3 NORMATIV MAŠINSKOG VREMENA

17
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Normativi koji su potrebni za angažovanje proizvodnih kapaciteta I definisanje

konponentnih planova služe za:
 Planiranje alata, materijala i delova iz kooperacije
 Merenja iskorišćenja raspoloživih kapaciteta
 Utvrđivanje troškova i cene proizvoda

Razlikujemo sledeće vrste normative:

 Normative vremena izrade
 Normative mašinskog vremena
 Normative materijala i delova iz kooperacije
 Normative materijala

Normativ mašinskog vremena prikazan je u tabeli broj 1. Dobijen je na bazi

tehnološke dokumentacije. U prikazanim tabelama pored oznake proizvod –
poluproizvod nalazi se količina poluproizvoda koja se ugrađuje u nadređeni nivo
(n) i količina poluproizvoda (m) koja se ugrađuje u finalni artikal i normative
mašinskog vremena na nivou proizvoda – poluproizvoda angažovanih kapaciteta
Mj izraženi u centimašima I mašinskim časovima.

3.4 PLANIRANJE MAŠINSKIH KAPACITETA

18
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

Planiranje mašinskih kapaciteta može biti:

 Grubo planiranje
 Fino planiranje

Grubo planiranje mašinskih kapaciteta zasnovano je na planu proizvoda.

Fino planiranje mašinskih kapaciteta zasnovano je na planu poluproizvoda u

određenom vremenskom intervalu.

19
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

20
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

21
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

ZAKLJUČAK

Poštujući tržišne zakone ponude i tražnje, a pre svega zahteve kupaca odnosno
zadovoljenje njihovih potreba u složenom proizvodno poslovnom sistemu potrebno je
ispuniti određene standarde i unaprediti svoju proizvodnju u odnosu na konkurente.
Proizvod mora posedovati što više što više konkurentskih prednosti u odnosu na
iste ili slične proizvode na tržištu.
Da bi se svi zahtevi ispunili u složenom proizvodno-poslovnom sistemu moramo
imati nove tehnologije koje ispunjavaju određene postavljene zadatke I utvrditi
kapacitete za usvojeni obim proizvodnje.
Pod pojmom planiranja podrazumeva se jedna od osnovnih funkcija
menadžmenta. Planiranje predstavlja dinamički process pomoću koga se vrši
usklađivanje željenog i stvarnog stanja. Ono predstavlja izbor jednog od mogućih
skupova aktivnosti za ostvarivanje očekivanog stanja.

Rad uradila:

Tatjana Ž. Sečivanovic

LITERATURA

22
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

[1] Đukić R., PLANIRANJE PROIZVODNJE, Viskoka Tehnička Škola, Čačak,

2007
[2] Sekulić B., EKONOMIKA PREDUZEĆA, Visoka Poslovna Škola, Čačak, 2006
[3] Stanković R., PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT, Visoka Poslovna
Škola, Čačak, 2006
[4] Đukić R./Jovanović J., PROIZVODNI INFORMACIONI SISTEMI, Visoka
Škola Tehničkih Strukovnih Studija Čačak, 2011

23
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

PRILOZI KORIŠĆENI PRI IZRADI DIPLOMSKOG RADA

24
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

25
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

26
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

27
Diplomski rad Tatjana Ž. Sečivanović

28
 IZJAVA O AUTORSTVU

Potpisani-a: Petar P. Petrović

Broj indeksa: 701/13

Izjavljujem

da je diplomski rad pod naslovom:

PLANIRANJE PROIZVODNJE
SLOŽENOG PROIZVODA

 rezultat sopstvenog istraživačkog rada,

 da su rezultati korektno navedeni i

 da nisam kršio/la autorska prava i koristio intelektualnu svojinu drugih lica.

Potpis studenta

U Čačku, xx.xx.201x. __________________________