Professional Documents
Culture Documents
Битка на Златибору
Битка на Златибору
Битка на Златибору
Прва велика битка између комуниста и четника 1944. године одиграла се током
априла и маја у Западној Србији, са епицентром догађаја на Златибору. Са
комунистичке стране учествовала је Оперативна група дивизија под командом
Милутина Мораче, састављена од 2. пролетерске и 5. крајишке дивизије, а
бројна око 5.000 партизана. Са четничке стране борили су се Златиборски,
Пожешки, 1. и 2. равногорски, Ваљевски и Церски корпус, делови 2.
милешевског и Дринског корпуса, као и Горска краљева гарда, тј. укупно преко
10.000 четника. У првој фази борби, четничке јединице објадињавала су три
команданта: капетан Нешко Недић (Ваљевски корпус, Гарда и Косјерићка
бригада), пуковник Јеврем Симић (Златиборски и Пожешки корпус) и мајор
Драгослав Рачић (Церски корпус и делови Дринског корпуса). Пошто се Нешко
Недић добро показао, Дража му је поверавао све више јединица, да би га
расписом свима у области Златибора 12. маја поставио за «шефа операција»,
тј. свих корпуса и бригада укључених у борбу.5
На Дражину одлуку свакако је утицала и чињеница да се мајор Рачић налазио
на десном крилу, далеко од осталих јединица.
(…)
Док је Рачић наступао од Дрине, из Шумадије је стигао капетан Никола
Калабић. Сада се у области Повлена налазило око 4.400 четника, и то из
Церског корпуса 1.200, Гарде 1.600, Ваљевског корпуса 1.000, Косјерићке
бригаде 500, као и стотинак из Борбене групе, односно Летеће бригаде,
потпоручника Милутина Јанковића. «Борбу водимо 1. маја цео дан и целу ноћ и
данас настављамо на простору Мравињци, Говеђа Глава, Црвени Брег,
Ћебићи, Повлен», писао је Калабић Дражи 2. маја, напомињући: «Сад је бити
или не бити, јер ако се пробију у Шумадију неће ваљати».16
Истог дана јавио се и Рачић. Првог маја пре подне потиснуо је комунисте до
села Јагодића, али су они кренули у контранапад и предвече и током ноћи
одбацили Церски корпус.17
Капетан Душан Радовић је писао да 400 четника шаље да се повежу са
јединицама под командом Нешка Недића, док је осталим бригадама наредио
напад на комунисте преко Јелове Горе. У то време на Златибор стиже још један
талас српских избеглица из Источне Босне, јер су се на супротној страни Дрине
поново појавиле усташе. «Избеглица има приличан број. Наредио сам
прихват», писао је Радовић.18
Детаљан извештај Рачић шаље 3. маја:
Комунисти нападнути са свих страна и натерани у бекство ка Повлену. Ја се
налазим на Боровњаку. Код кафане у Пашиној Равни има око 500 Немаца. У
борби са комунистима има код мене пет мртвих и 20 рањених. Код комуниста
20 мртвих и много рањених. Народ су страшно опљачкали. Узимају све: стоку,
маст, сланину, кромпир, чарапе, па и женску спрему. Са људи скидају обућу.
Само у Прокићима отерали 20 говеда. Народ кука и страшно је огорчен на ове
скотове.19
Сутрадан се јавио и капетан Предраг Раковић, рекавши да у напад на
комунисте, од Субјела према Дивчибарама и Тометином Пољу, креће у зору.20
Према томе, на крајњем десном крилу четничких снага налазио се Церски
корпус. Он се кретао на југ, уз десну обалу Дрине. Под Рачићеву команду
ускоро ће стати део Вишеградске бригаде Дринског корпуса и једна од летећих
бригада Команде Босне («5. октобар»). Тада је ова колона имала око 1.850
четника. Јединицама у центру, бројним око 3.200 четника, командовао је
капетан Нешко Недић, док су на левом крилу били 2. равногорски, Златиборски
и Пожешки корпус (око 3.500 четника).
Ситуацију код комуниста описао је капетан Недић, 5. маја:
Комунисти се налазе: 2. дивизија на простору планина Повлен Магле,
Дреновички Кик. Јачина око 1.000 бораца. У последњим борбама имали су
огромне губитке. Само 2. ов. м… имали су 60 мртвих. Ова дивизија има
огроман број рањеника и огромну комору. Од 2. ов. м. покушавају без успеха
пробој према Маљену. :етврта и 10. бригада 5. дивизије налазе се на простору
Субјел – Мионица – Скакавци. Јачина 800 до 1.000 бораца. Имају са собом око
250 рањеника.21
Напад на комунисте са свих страна почео је у пет часова ујутру 5. маја, о чему
је Дражу известио потпуковник Мирко Лалатовић, начелник Оперативног
одељења Врховне команде. Лалатовић, затим, наводи:
Комунисти се крећу у мањим групама да би се лакше пробили. У току четвртог
Калабић заробио 40 комуниста, на Субјелу, шест аутоматских оруђа и нешто
пушака.22
«У току седмог изгубио сам додир са партизанима», писао је Недић 8. маја.
Комунисти су одступали ка југу, а четници су ишли за њима. Недићев план био
је да његове трупе, подељене у пет колона, претресу Јелову Гору, а да потом
пре мрака избију на линију Кадињача – Дубци – Локва. Касније истог дана
Недић шаље Дражи још један радиограм:
Партизанске главне снаге западно од линије ЧАјетина – Ужице. Претходнице у
висини села Јабланица. До мрака затворићу друм Ужице – Муртеница да
спречим одступање на исток.23
Сутрадан, Недић пише:
Око 400 црвених покушали на исток. Одбијени су нашим деловима код
Рожанства. Данас прелазим у напад да овладам Палисадом, :иготом и
Муртеницом.24
У борбу се поново укључује и Јаворски корпус, који Дража ставља под команду
Пожешког корпуса (јер је мајор Радомир Цветић, командант Јаворског корпуса,
лежао у болници). Јединицама у Црној Гори, Босни и Далмацији Дража 12. маја
наређује да нападају комунисте, «јер је сада најповољнији моменат», пошто је
њихова главнина сконцентрисана на једном месту, и ту опкољена. Специјално,
Дража наређује Дринском корпусу и потпуковнику Павлу }уришићу да нападају
комунисте у Црној Гори, како би притисли «Пека Дапчевића бочно и из
позадине».25
Мајор Алекса Драшковић, командант Дринског корпуса, јавио је претходног
дана да }уришићеви четници воде борбе «између Лима и Пљеваља са Пеком,
који тежи ка Пријепољу, ради олакшања ситуације 2. и 5. дивизије».26
Дрински корпус је такође кретао на Дапчевићеве јединице, а његове положаје
требало је да преузме Романијски корпус (мајор Милорад Момчиловић,
командант Романијског корпуса, лежао је тешко болестан, вероватно од
тифуса, док је потпуковник Захарије Остојић, како је писао Драшковић, «прошао
кризу»; Остојић је прележао пегави тифус).
О борбама на десном крилу Рачић је известио 11. маја, наводећи да је од 2. до.
7. маја поподне водио «веома крваве и огорчене борбе са црвенима». У
наставку радиограма, Рачић пише:
Моји предњи делови су стигли до Заовина. Мртвих и рањених с обе стране има
много. Моји борци су се сјајно држали. Комунисти су на издисају. Већ два дана
моји људи немају хлеба.27
Извештај капетана Душана Радовића од 12. маја гласи:
Целе ноћи нападали смо Семегњево где је било око 2.500 црвених из састава
2. дивизије. Јутрос смо ушли у Семегњево. Црвени се повлаче ка Брезовцу.
Имам 19 мртвих и више рањених. Црвени су оставили 39 мртвих лешева.
Колико је било рањених не зна се. Заробили смо 24 црвених, 11 коња са
комором и 600 оваца… Рачић на Тари која је изгледа чиста. Остали наши око
Јасенова. Немаца и сателита има свуда од Кремне до Бијелог Брда.28
Комунисти нису рачунали на пробој у том правцу (Кремна – Бијело Брдо), где је
било Немаца и њихових савезника, већ на другу страну, према Сирогојну. Пета
крајишка дивизија успела је да се пробије у току ноћи између 10. и 11. маја, о
чему је Недић известио Дражу 12. маја:
У тешкој трочасовној борби уз знатне наше губитке комунисти су се пробили
према истоку према селу Сирогојну и Чичкову. На овај начин потпуно су
одсекли од мене Раковића, Ајдачића и Ужичку бригаду, на чијем фронту је
борба трајала читав дан 11. маја. Покушај да противнападом дођемо до везе са
Раковићем и Ајдачићем пропао, јер су ми трупе улетеле у ноћну борбу из које
сам морао да из извучем. Дванаестог маја ћу поново покушати да продрем
према одсеченим трупама.29
Налетом комуниста, Пожешки корпус нашао се у окружењу. Мајор Милош
Марковић наредио је пробој јуришом преко Трнове, 11. маја. Приликом пробоја
погинуо је 21 четник, а рањено их је 46, док су комунистички губици били
«много» већи. Марковић потом пише:
Имао сам доста муниције, те ми је било могуће издржати, али комунисти су
дупло више утрошили. Откуда им толико муниције не знам, а изгледало је као
да су им ту били магацини.30
Угроженим јединицама долазе у помоћ Гарда и Ваљевски корпус. Недић
извештава Дражу 13. маја:
Комунисти су са главном снагом продрли према Високој. Са Ваљевским
корпусом и Гардом напао сам их 12. ов. м. и до мрака завладао селом
Сирогојно. Партизански губици су прилични. Заплењен један митраљез. Везу
са Ајдачићем ухватио сам… Раковић једанаестог водио борбу у Високој са
предњим комунистичким деловима. Наредио сам му да их на том правцу
задржава док ја данас опет предузмем напад. Људство је преморено јер борбе
су скоро сваке ноћи а покрети и напади су сваког дана, али морамо напред.31
Касније истог дана, Недић шаље нови извештај:
Пета дивизија је преда мном. Тежи Голији. Ја сам кренуо у напад на Високу са
Ваљевским корпусом и Гардом. Ајдачића и Пожешки бацам у правцу Мочиоца
да секу одступање. Два батаљона Немаца затворили су линију Кушић и
Маскова. Морал трупа и поред губитака добар јер смо у нападу. Са Јаворцима
немам везу.32
У међувремену, Златиборски корпус је нападао 2. пролетерску дивизију:
«Поново сам заузео Семегњево. Настављам гоњење за 2. србијанском и 4.
црногорском пролетерском бригадом у правцу Јабланице», писао је Радовић
13. маја.33
Потпуковник Лалатовић тог дана извештава Дражу да се код села Равни налази
велика комунистичка комора и око 300 рањеника. Сутрадан, Лалатовић јавља
да је Пожешки корпус заробио «комору са 100 коња и целу болницу са
рањеницима». Други равногорски корпус се тада налазио код Клисуре, 1.
равногорски корпус у Радојеву, Јаворски на :емерници, Златиборски иза леђа
комунистичке главнине, док је Шумадијска група корпуса, која је позвана за
сваки случај, била у покрету за Гојну Гору. Окупаторске трупе крстариле су
друмом Ивањица – Јавор, док је у Драгачеву почела истрага над заробљеним
комунистима, који су изашли из илегале на вест да је Оперативна група
дивизија близу. «Јуче стрељано пет», писао је Лалатовић.34
Следећег дана, 14. маја, капетан Нешко Недић је извештавао:
Наше трупе у нападу на 5. комунистичку дивизију у селу Висока задржане су на
линији Мочиоци – Бела Река и лева обала Рзава и Катушнице. Због превелике
преморености, узастопних ноћних борби и недостатка муниције, данас
задржавам исте положаје док трупе не снабдем, попуним и одморим за акцију
петнаестога…35
Нападе четника на 5. крајишку дивизију комунисти овако описују:
Четници су применили тактику напада јаким снагама, са циљем да дубоко
продру и унесу пометњу. Пошли су на све или ништа. Тешко их је било
задржати. Судар је био жесток. Развила се општа борба прса у прса. Настао је
краткотрајни метеж, пљуштали су ударци кундацима, пламтели пиштољи и
севали бајонети. Четници су падали али су упорно јуришали. Поједини
положаји неколико пута су прелазили из руке у руку.36