4.

METODE, TEHNIKE I INSTRUMENTI U PEDAGOŠKIM ISTRAŽIVANjIMA U ŠKOLI

U istraživanjima u školi nastavnici, stručni saradnici i rukovodioci škole neće, ili će veoma retko,
koristiti sve metode pedagoškog istraživanja. Pošto će oni najčešće organizovati primenjena,
akciona, eksperimentalna, ex-post-facto, sociometrijska, komparativna i mala istraživanja, oni će
koristiti one istraživačke metode koje tim vrstama istraživanja odgovaraju: deskriptivna,
eksperimentalna i ex-post-facto. U okviru tih metoda moguće je koristiti sve istraživačke tehnike i
njima odgovarajuće istraživačke instrumente. Kada će i koja od tih tehnika i instrumenata biti
korišćena zavisi od mnogih elemenata istraživanja, od: predmeta, cilja, zadataka i hipoteza; prirode
i karaktera činjenica; načina i nivoa obrade tih činjenica; od uslova u kojima se vrši istraživanje; od
trajanja istraživanja i dr. Za svako istraživanje treba birati i kombinovati (ako je potrebno)
istraživačke tehnike i instrumente.
Najčešće vrste pedagoških istraživanja u školi su: primenjena, akciona, eksperimentalna, ex-posto-
facto, sociometrijska, komparativna i mala istraživanja. Najčešće metode pedagoških istraživanja u
školi su: eksperimentalna, deskriptivna, ex-posto-facto i sociometrijska. Najčešće tehnike
pedagoških istraživanja u školi su: posmatranje, anketiranje, intervjuisanje, testiranje, skaliranje i
analiza sadržaja.
Radi praktične pomoći nosiocima i organizatorima pedagoških istraživanja u školi u izboru
istraživačkih metoda, tehnika i instrumenata, a vodeći računa o prirodi i karakteru predmeta
proučavanja, autori su naveli primere mogućih područja (predmeta) pedagoških istraživanja,
odnosno date su pedagoške pojave, u šta spadaju: mišljenja, pogledi, stavovi, interesovanja,
motivacija, želje, preferencije, rezultati obrazovnog i vaspitnog rada (znanja, umenja, navike,
osobine i svojstva ličnosti), stepen prisutnosti i ispoljenosti nekog svojstva (ličnosti, navike,
komunikacija, proizvodi nastali u procesu pedagoškog rada, ponašanje), svojstva grupe
(homogenost, raspršenost, slojevitost), položaj pojedinca u grupi (prihvaćenost, zvezda,
indiferentnost, odbačenost), procesi, tokovi obrazovnog i vaspitnog rada i uslovi obrazovnog i
vaspitnog rada (društveni, kulturni, ekonomski, obrazovni, materijalni, prostorni, vremenski,
klima, javno mnjenje, itd).
Autori su takođe naveli i primere mogućih (dominirajućih) istraživačkih tehnika i instrumenata za
te pojave, kao što su: anketiranje (pregledi, inventari i upitnici za skupljanje podataka, mišljenja,
stavova, interesovanja, preferencije), skaliranje (različite vrste skala: grafičke, numeričke, verbalne
i dr.), testiranje (testovi interesovanja, motivacije), intervjuisanje (inventarne i ček-liste, zabeleške,
osnova razgovora), analiza sadržaja (tabele, pregledi, registri, ček-liste), testiranje (testovi znanja:
nastavni, obrazovni, postignuća, školiski, potom testovi čina, izvršenja, testovi ličnosti),
posmatranje (evidencione i ček-liste, zabeleške, dnevnici), analiza dokumentacije (tabele, pregledi,
evidencione i ček-liste), sociometrija (sociometrijski test, upitnik, igranje uloge), sistemsko
posmatranje, proučavanja slučaja. Autori su naveli i primere mogućih (dominirajućih) načina
obrade sakupljenih činjenica, a to su kvantitativni i kvalitativni načini obrade.
U pedagoškim istraživanjima u školi se i različito kombinuju istraživačke metode, tehnike i
instrumenti.