Determinante

Determinanta je realan broj koji se vezuje sa kvadratnim matricama, za male dimenzije matrica
(< 4) vrednost odgovarajuće determinante se izračunava vrlo lako, dok je za veće dimenzije (≥ 4)
matrica izraz kojim izračunavamo determinantu veoma komplikovan, pa je stoga pogodnije koristiti
osobine determinanti.    
p q  p q 
Determinanta matrice A = dimenzija 2 × 2 se računa ovako: det(A) =   = ps − qr.
 r s  r s 
a11 a12 a13
Determinanta matrice B = a21 a22 a23  dimenzija 3 × 3 se pomoću Sarusovog pravila računa:

a31 a32 a33

a11 a12 a13 a11 a12

det(B) = a21 a22 a23 a21 a22 = a11 a22 a33 +a12 a23 a31 +a13 a21 a32 −a31 a22 a13 −a32 a23 a11 −a33 a21 a12 .
a31 a32 a33 a31 a32

Osobine determinanti

(I) Determinanta ne menja vrednost ako se vrste redom zamene kolonama:

1 −1 2 1 3 2
3 0 4 = −1 0 0
2 0 5 2 4 5

(II) Ako se u determinanti med̄usobno zamene dve vrste (kolone), dobija se suprotna determi-
nanta:
1 2 0 1 2 0
3 1 4 =− 2 0 5
2 0 5 3 1 4

(III) Ako su dve vrste ili kolone med̄usobno proporcionalne onda je vrednost determinante jednaka
nuli:
1 2 0
3 1 4 =0
6 2 8

(IV) Ako su svi elementi neke vrste ili kolone jednake nuli, onda je vrednost determinante jendaka
nuli:
1 2 3
0 0 0 =0
4 5 5

(V) Ako su svi elementi neke vrste ili kolone umnošci nekog broja k, onda taj broj može da se
,,izvuče” ispred determinante:

2 · 1 2 · 2 2 · (−1) 1 2 −1 1 · 2 2 −1
−2 0 3 = 2 · −2 0 3 = −2 · 2 0 3
2 1 4 2 1 4 2·2 1 4

(VI) Ako se jednoj vrsti ili koloni doda druga, pomnožena nekim brojem, vrednost determinante
se ne menja:

2· 1 2 3 1 2 3 1 2 3
,→ −2 −4 1 = 2 + (−2) 4 + (−4) 6 + 1 = 0 0 7 = 14
1 0 1 1 0 1 1 0 1

1
Odred̄ivanje vrednosti determinante
Vrednosti determinanti reda 2 i 3 se računaju lako, već smo videli kako. Ako je determinanta
reda većeg od tri, dobro je koristiti razvijanje determinante po nekoj vrsti ili koloni.

Definicija 1. Neka je data determinanta A = |aij |n×n . Determinanta koja nastaje tako što u
determinanti A izostavimo i-tu vrstu i j-tu kolonu zove se minor elementa aij i označava se sa
Mij . Dalje, sa Aij označavamo determinantu (−1)i+j · Mij koja se zove kofaktor ili algebarski
komplement elementa aij . Recimo:

1 2 3
1 2 1 2
A= 2 0 2 ⇒ M32 = ⇒ A32 = (−1)3+2 · M32 = −
3 3 3 3
3 3 0

Takod̄e je,
1 3 1 3
M22 = ⇒ A22 = (−1)2+2 · M22 =
3 0 3 0
N

Teorema 1 (Razvijanje determinante). Neka je A = |aij |n×n determinanta reda n. Ako su

Ak1 , Ak2 , . . . , Akn kofaktori elemenata k-te vrste, a A1k , A2k , . . . , Ank kofaktori elemenata k-te kolone,
1 ≤ k ≤ n, onda je

|A| = ak1 Ak1 + ak2 Ak2 + · · · + akn Akn kao i

|A| = a1k A1k + a2k A2k + · · · + ank Ank .


1 2 3
Primer 1. Neka je A = −2 −4 1 . Odaberimo vrstu ili kolonu po kojoj ćemo je razvijati.
1 0 1
Najpametnije je razvijati tamo gde imamo najviše nula (najmanje posla imamo u tom slučaju).
Dakle, razvijaćemo po 3 vrsti:

|A| = 1 · A31 + 0 · A32 + 1 · A33 = A31 + A33 = (−1)3+1 M31 + (−1)3+3 M33
2 3 1 2
= M31 + M33 = + = 2 + 12 − 4 + 4 = 14.
−4 1 −2 −4
2

Zadaci
1. Odrediti vrednosti determinanti:
1 1 1 1 a+c b+d a+c b+d
a b a+b
1 1+a 1 1 b+d a+c b+d a+c
a) b) c) b a+b a
1 1 1+b 1 a+b b+c c+d d+a
a+b b a
1 1 1 1+c c+d d+a a+b b+c

2. Izračunati vrednost determinanti ako je pod a) i b) dimenzija n + 1, a pod c) i d) dimenzija n:

n 1 1 ··· 1 1 x1 x2 ··· xn 1 1 1 ··· 1 5 3 3 ··· 3

1 n 1 ··· 1 1 y x2 ··· xn 1 2 1 ··· 1 3 3 3 ··· 3
a) 1 1 n ··· 1 b) 1 x1 y ··· xn c) 1 1 3 ··· 1 d) 3 3 3 ··· 3
.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..
. .··· . . . . . ··· . . ···
. . . . ···
. . .
1 1 1 ··· n 1 x1 x2 ··· y 1 1 1 ··· n 3 3 3 ··· 5