-1-

MAŠINSTVO
se bavi projektovanjem, proizvodnjom i održavanjem mehanizama, mašina i mašinskih sistema.
Ovom granom privrede bave se mašinski inženjeri, metalurzi, mašinski tehničari,
mašinbravari, strugari, glodači, bušači...

1. CRTANJE TEHNIČKOG
CRTEŽA
konstrukcija

2. IZBOR MATERIJALA

3. IZBOR POSTUPKA tehnologija

OBRADE

4. OBRADA

proizvodnja
5. MONTAŽA

6. ISPITIVANJE kontrola
FUNKCIONALNOSTI

Tehnička dokumentacija (1., 2., 3.) pretstavlja osnovni način sporazumevanja između
tehničkih lica.Zadatak tehničke dokumentacije je da u potpunosti definiše oblik, funkciju, materijal,
vrstu obrade, kvalitet izrade delova...

1.Tehnički crtež
Podela: -radionički crtež
-sklopni crtež
-montažni crtež
Tehnički crtež nacrtan trodimenzionalno (3D) ne daje potpune podatke o izgledu radnih delova,
zato se crta dvodimenzionalno (ortogonalno). Kod ovog načina
crtanja, radni delovi se prikazuju u tri projekcijske ravni.
 -2-
Kotiranje radioničkog crteža
Da bi neki radni deo mogao da se napravi potrebno je da znamo njegove dimenzije. Unošenjem
brojnih vrednosti (mera) radnog dela na tehnički crtež naziva se kotiranje.
Kotni broj je izražen u milimetrima (mm).

ϕ (fi)-prečnik, upisuje se kada je na crtežu prikazan radni deo valjkastog oblika

R- poluprečnik
5/45° -oborena ivica 5mm pod 45°

Preseci
Mašinski delovi koji imaju šupljine (rupe i otvore), na tehničkom crtežu se mogu prikazati isprekidanim
linijama. Takvi crteži su obično nepregledni pa se više koriste preseci.
Presek je zamišljen izgled radnog dela , presečenog sa jednom ili više ravni, pri čemu se deo radnog
dela koji se nalazi izmeĎu oka posmatrača i presečne ravni „odbaci“.
Vrste preseka: uzdužni, četvrtinski i delimični.

Uzdužni presek Četvrtinski presek

Tolerancije oblika i položaja (primeri)

a.)Pri pbrtanju oko referentne ose AB, odstupanje od kružnosti obrtanja u svakoj upravnoj ravni ne sme
da prelazi 0,2mm.
b.)Tolerancija mora ležati normalno na referentnu ravan A sa tačnošću 0,07mm.
Tolerancija mora ležati u okviru kružnog rastojanja sa odstupanjem od 0,003mm.

a.) b.)
 -3-
Tolerancije kvaliteta površine
Površinska hrapavost je skup mikrogeometrijskih nepravilnosti na površini predmeta, a
prouzrokovane su postupkom obrade ili nekim drugim uticajima.Kvalitet obraĎenih površina
utiče na: smanjenje trenja, smanjenje koncentracije napona, hermetičnost, otpornost na koroziju,
estetski izgled proizvoda...

struganje

2.Mašinski materijali
Metali koji se najčešće koriste u mašinstvu su legure gvožĎa i obojeni metali.

Legure gvožĎa:
-Čelik je legura gvožĎa (Fe) i 2,14% ugljenika (C), u manjim količinama se nalaze: fosfor,
sumpor, azot, kiseonik, mangan i silicijum.

Konstrukcioni čelici-mekši, lakše se preraĎuju

(limovi, profili, nosači)

Ugljenični čelici

Alatni ugljenični čelici- čvršći i tvrĎi

(alati za obradu metala...)
ČELICI

Legirani čelici- služi za delove koji su u procesu rada opterećeni

(zupčanici, osovine, vratila,opruge, kućišta...)

-Liveno gvožĎe je legura gvožĎa (Fe) i više od 2,14% ugljenika (C), sadrži i druge elemente ali
u manjim količinama.
Ova legura se oblikuje livenjem, jer zbog visokog sadržaja ugljenika ne može da se kuje kao
čelik. Karakteristike: velika čvrstoća i tvrdoća, veća otpornost na koroziju od čelika, jeftiniji od
čelika, amortizuje vibracije.

Obojeni metali: bakar, mesing (legura bakra sa cinkom i drugim elementima), bronza (legura
bakra sa kalajem i drugim elementima), olovo, cink, kalaj.
 -4-
TEHNOLOGIJA OBRADE METALA
Koju metodu obrade ćemo da odaberemo zavisi od vrste i osobine materijala, kvaliteta obrade...
Tehnologija obrade metala se bavi proučavanjem promene oblika ili svojstva materijala radi dalje
upotrebe.

TEHNOLOGIJA OBRADE

SKIDANJEM STRUGOTINE BEZ SKIDANJA STRUGOTINE

RUČNA OBRADA MAŠ. OBRADA LIVENJE OBRADA POSEBNE

(bravarski rad) DEFORMISANJEM OBRADE

ručno sečenje struganje kovanje termička

turpijanje bušenje savijanje obrada
bušenje glodanje valjanje spajanje
... rendisanje izvlačenje ...
brušenje ...
...

Mašinska obrada metala skidanjem strugotine podrazumeva obradu pomoću alatnih mašina:
strugova, bušilica, glodalica , rendisaljki, brusilica...

MAŠINSKA OBRADA STRUGANJEM

(mašina i osnovni pribor mašine)

je postupak obrade metala skidanjem strugotine pomoću strugarskog noža na mašini koje se zove strug.
Struganjem se obrađuju cilindrične površine, a mogu se vršiti i odsecanja, bušenja u osi komada, rezanje
navoja spolja i unutra...
Podela strugova prema obimu i vrsti proizvodnje: za pojedinačnu, serijsku i masovnu proizvodnju.
Podela strugova prema načinu upravljanja: sa ručnim, automarskim i numeričkim upravljanjem.

Šematski prikaz univerzalnog struga

 -5-
Osnovne elemente čine: pogonski elektromotor (1) prenosnik glavnog kretanja (2) izmenjiva grupa
zupčanika (3), prenosnik pomoćnog kretanja (4), glavno vreteno (5), vučno vreteno (6), vodeće vreteno
(7), nosač alata (8) i konjić (9).
Obrtno kretanje se od elektromotora prenosi na glavno vreteno i predmet obrade (10), a
preko izmenjive grupe zupčanika, prenosnika za pomoćno kretanje i mehanizma za pretvaranje
obrtnog u pravolinijsko kretanje nosača alata dobija pomoćno pravolinijsko kretanje. Na nosač se
postavlja rezni alat. Vodeće vreteno se, umesto vučnog, uključuje pri izradi navoja na strugu.

Stezna glava sa tri pakna (1)(2)(3) služi za stezanje cilindričnih delova . Stezna glava sa četiri pakna
(4)(5) služi za stezanje prizmatičnih delova . Plansaka ploča (6) služi za stezanje delova nepravilnog
geometrijskog oblika (pri stezanju se svaka čeljust pomera posebno).
CNC strugovi imaju mehanizovane stezne glave gde paknovi stežu pomoću pneumatske ili hidraulične
energije.

Oznake stezanja i naleganja

Delovi koji se obrađuju na CNC-strugovima moraju imati prethodno pripremljenu bazu za stezanje.
Baza se radi na univerzalnom strugu.

Konjić struga (9) ima zadatak da pridržava desnu stranu obradka pomoću šiljka ili pečurke.
Šiljak služi za pozicioniranje i stezanje cilindričnih delova većih dužina. Oslanjanju na šiljak prethodi
izrada središnjeg gnezda.
Pečurka služi za pozicioniranje i stezanje cilindričnih delova većih dužina koji imaju centralni otvor
većeg prečnika.

Okretni šiljak strugarske pečurke

Obrtači (strugarska srca) služe za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na predmet obrade kod
pozicioniranja između šiljaka.

strugarska srca
 -6-
Zabušivač je alat za izradu središnjeg gnezda. Središnja gnezda delimo na tip A i tip B. Tip gnezda A
je za delove do 100kg, a tip B za preko 100kg.

zabušivač

Linete se koriste za oslanjanje predmete obrade u toku rezanja sa ciljem sprečavanja i smanjenja
deformacija dužih delova, nastalih dejstvom spoljašnjih sila. Dva osnovna tipa linete su pokretne i
nepokretne.

Predmet obrade (10) -Početni oblik materijala koji se obradjuje naziva se pripremak, u toku obrade
obradak, a gotov deo se naziva izradak.

Sistem za hlađenje i podmazivanje- pri obradi metala koristi se emulzija čiji su zadaci da hladi,
podmazuje, ispira strugotinu i obradak kratkotrajno zaštiti od korozije.

STRUGOVI ZA SERIJSKU I MASOVNU PROIZVODNJU

Jedna od osnovnih karakteristika strugova za serijsku proizvodnju je mogućnost pozicioniranja većeg

broja alata. Sa tim dobijamo bržu obradu većeg broja delova složenijih oblika.
Automatski strugovi su mašine sa velikim brojem povezanih operacija. Na njima se vrši obrada
rotacionih delova u serijskoj i masovnoj proizvodnji.Automatizacijom je obuhvaćeno donošenje
pripremka, stezanje i opuštanje obratka...
Numerički upravljani strugovi:
NC-strugove karakteriše daljinsko upravljanje mašinom. Sve ose kretanja imaju sopstvene pogone
(motore), merne sisteme i povratnu spregu do upravljačke jedinice.
CNC-strugovi (Computer Numerical Control) automatizovani strugovi sa računarskim numeričkim
upravljanjem. Namenjeni su za pojedinačnu i serijsku proizvodnju. CNC mašine imaju skoro iste
delove kao i stare, ručno kontrolisane mašine. Bitna razlika je dodatak kontrolne (CNC) jedinice i servo
motora na sve osovine.
Upravljačka funkcija se obavlja pomoću programa u CNC-računaru. U toku obrade upravljački CNC-
sistem koristi memorisani program za upravljanje mašinom. Programiranje je preko G-Kodova, ciklusa, i
X, Z mera .
Većina proizvođača CNC mašina kupuju kontrolne jedinice koje stavljaju u svoje mašine. Neke od
kontrola se programiraju veoma slično kao druge (Fanuc, Mitsubishi, Siemens, Heidenhein), dok su
druge veoma različite (Mazak, Anilam, Prototrak).
 -7-
OBRADA STRUGANJEM
Obrada struganjem je postupak obrade rotacionih delova (vijaka, navrtki, osovina,
vratila...).Ostvaruje se tako što predmet obrade izvodi glavno obrtno kretanje, a alat pomoćno
pravolinijsko kretanje.
Na osnovu kretanja alata i predmeta obrade, obrada može biti uzdužna i poprečna.

Glavno kretanje obradka (1)definisano je brzinom rezanja (V, m/min) i brojem obrtaja (n,o/min).
Pomoćno kretanje alata (2) definisano je korakom (S, mm/o aksijalno pomeranje alata za jedan obrt
obradka) i brzinom pomoćnog kretanja (Vp, mm/mim).

Obrada struganjem ima veliki broj operacija kao što su:

-uzdužna obrada (spoljašnja i unutrašnja-a),
-poprečna obrada (spoljašnja i unutrašnja, usecanje, odsecanje-b),
-izrada konusa (spolja i unutra-c),
-izrada profila (profilnim alatom kopiranjem-d),
-nerotaciono struganje (prizmatičnih delova i leđno struganje-e),
-izrada navoja (spolja i unutra-f),
-izrada i obrada otvora i rupa...
 -8-
DODACI ZA OBRADU STRUGANJEM
Prema kvalitetu obrađene površine razlikujemo:
-grubu obradu
-finu obradu (završnu).

Dubina rezanja (a) je debljina sloja materijala koji se otlanja u toku rezanja
δ1- dodatak za grubu obradu
δ2- dodatak za finu obradu
δ3- dodatak za brušenje
a=(D-d)/2 a= L - l

ALATI ZA OBRADU STRUGANJEM

Podela strugarskih noževa prema:
Vrsti obrade: spoljašnu obradu, unutrašnju obradu, usecanje i odsecanje, izradu navoja...
Kvalitetu obrađene površine: noževi za grubu i finu obradu.
Načinu izrade: od brzoreznog čelika, sa lemljenim pločicama, sa mehanički pričvršćenim
pločicama.
Smeru kretanja pri obradi: čeoni, levi i desni.
 -9-
GEOMETRIJA STRUGARSKOG NOŽA

Strugarski nož se sastoji od:

-tela alata na kome se nalaze rezni elementi (rezni klin). Telo i rezni klin mogu biti izjedna ili sa
umetnutim pločicama (lemljenim ili mehanički pričvršćenim).
-drške preko koje se pričvršćuju na nosač alata, mogu biti kružnog, pravougaonog ili kvadratnog
poprečnog preseka.

Grudna površina reznog alata je ona površina po kojoj klizi strugotina.

Leđna površina je ona koja je okrenuta ka površini rezanja.
Pomoćna leđna površina je ona koja je okrenuta prema obrađenoj površini obratka.
Vrh alata je presek glavnog i pomoćnog sečiva.

IZBOR PLOČICA ZA OBRADU STRUGANJEM

Pločice mogu biti vezane za nosač alata lemljenjem ili mehanički.

Lemljene pločice se koriste za izradu strugarskih noževa, burgija, razvrtača...Retko se sreću u
savremenoj proizvodnji zbog skupe izrade.
Izmenljive (okretne) pločice ili višesečne pločice se mehanički vezuju za nosač alata. Nakon
habanja jednog sečiva menja se sečivo, a nakon habanja pločice menja se pločica.
-10-
 -11-

VRSTE STRUGOTINE

Formiranje strugotine se odvija u tri faze:

-plastično deformisanje materijala
-odvođenje strugotine iz zone rezanja
-savijanje i lomljenje strugotine.

Vrste i oblici strugotine:

-prekidna (obrada žilavih materijala malim brzinama rezanja i velikim koracima),
-neprekidna-trakasta (najbolja strugotina kod većine materijala, dobra obrađena površina),
-neprekidna u uslovima pojave naslage
-lamelarna-rezana,kratka (zavisi od materijala i stanja oštrice alata-veći grudni ugao).
 -12-
MERENJE I KONTROLA

Merenje je upoređivanje veličine koja se meri sa odgovarajućim sistemom mera, pri čemu se
dobija vrednost izmerene veličine.
Kontrola podrazumeva upoređivanje, ali se pri tome ne dobijaju nikakve brojne vrednosti, već se
samo upoređujeda li je radni predmet u okviru određenih granica.

MERNI INSTRUMENTI
Pomično merilo se sastoji od nepomičnog dela sa milimetarskom podelom i pomičnog dela sa
nonijusom na kome je 9mm podeljeno na deset jednakih delova, tako dobijamo preciznost
instrumenta od 0,1mm.
Pomična merila izrađuju se sa tačnošću desetog dela milimetra. Služe za merenje: spoljašnjih mera,
unutrašnjih mera i dubine.

Pomično merilo se sastoji od nepomičnog dela sa milimetarskom podelom i pomičnog dela sa nonijusom,
na kome je 9mm podeljeno na deset jednakih delova.Koristi se tako što se milimetri očitavaju na
nepomičnom delu, a crta na nonijusu, koja se podudara sa nekom od gornjih crta na nepokretnom delu,
pokazuje desete delove milimetra.

Mikrometar se koristi za preciznija merenja sa tačnošću stotih delova milimetra. Služi za merenje:
spoljašnjih i unutrašnjih mera, a sa dodavanjem nastavaka može se meriti i dubina, navoj, prečnik otvora..
 -13-
Očitavanje se vrši tako što se merni predmet stavlja između mernih pipaka, a zatim se pažljivo pritegne
pomoću mehanizma sa skakavcem. Na nepokretnom delu (vreteno) očitavaju se milimetri i polovine
milimetra. Na pokretnom delu (doboš) nalazi se podela stotih delova milimetra od 1 do 50, zatim se te
dve vrednosti sabiraju. Kada se na vretenu pored celih brojeva očitava i polovina milimetra, onda se
sabira 0,5mm sa stotim delovima milimetra koji se očitavaju na dobošu.

5mm + 0,5mm + 0,35mm = 5,85mm

Instrumenti za merenje dubine

Komparatori pokazuju apsolutno odstupanje od unapred određene mere. Prema principu rada i
konstrukciono mogu biti: mehanički, optički, električni, hidraulični i pneumatski.
 -14-
KONTROLNI INSTRUMENTI
Kontrolnici se koriste za kontrolu dimenzija, jer obezbeđuju proveru da li se kontrolisana
dimenzija nalazi u granicama dozvoljenih odstupanja. Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni
čepovi i kontrolne račve.

PISANJE PROGRAMA ZA CNC STRUGOVE

G0 -brzi hod
G1 -interpolacija prava
G2 -interpolacija kruga (smer kazaljke na satu)
G3 -interpolacija kruga (suprotan smer od kazaljke na satu) F –vreme zadrške u sec (sa G04)
G4 -vreme zadrške F –pomak u mm/ob.
G9 -tačno zaustavljanje F –pomak u m/ob. (sa M31)
G12 -četvrt kruga (smer kazaljke na satu)
G13 -četvrt kruga (suprotan smer od kazaljke na satu) S –brzina rezanja u m/min (sa G96)
G33 -rezanje navoja S –broj obrtaja vretena u ob./min (sa G97)
G40 -bez proračuna radijusa alata S –zaustavljanje vretena
G41 -alat levo unutar tolerancija (sa M19)
G42 -alat desno
G57 -namerak za G81, G82, G83
G80 -kraj radnog ciklusa
G81 -radni ciklus uzdužno struganje
G82 -radni ciklus ravno struganje
G83 -radni ciklus struganje kontura
G84 -radni ciklus rezanje navoja
G85 -radni ciklus izlazni urez
G86 -radni ciklus ubod
G87 -radni ciklus radijus
G88 -radni ciklus oborena ivica 45o
G90 -apsolutno davanje mera
G91 -relativno davanje mera
G92 -kartoteka alata
G95 -pomak u mm/ob.
G96 -brzina rezanja u ob./min
G97 -broj obrtaja u ob./min
 -15-
M00 –programirano zaustavljanje
M01 –zaustavljanje po izboru
M03 –vreteno se kreće u smeru kazaljki na satu
M04 - vreteno se kreće suprotno od smera kazaljki na satu
M05 –zaustavljanje vretena
M08 –sredstvo za hlađenje uključeno
M09 –sredstvo za hlađenje isključeno
M19 –zaustavljanje vretena sa definisanim konačnim položajem
M20 –pinola napred
M21 –pinola natrag
M27 –lineta otvorena
M28 –lineta zatvorena
M30 –kraj programa, povratak na početak
M31 –oslobađanje programa bez vretena
M32 –brisanje M31
M41 –stepen prenosa 1
M42 –stepen prenosa 2
M61 –uređaj za odnošenje napred
M62 –uređaj za odnošenje natrag
M68 –otvaranje stezne glave
M69 –stezanje stezne glave
M70 –mali stezni pritisak
M71 –veliki stezni pritisak
M99 –kraj programa sa povratkom u automatski ponovni start

PRIMER PISANJA PROGRAMA

%...012345
N1--G92------X...------Z...-----I0,8K0,8-T1
N2--G00G96-X80------Z140---S100-M42-M4
N3--G01------X63------Z133,5-F1
N4--G88------X61------Z135,1-I0,5-F0,15-M8
N5--G01------X35
N6--G01----------------Z137-----F1
N7--G00------X200----Z100
N8--G92------X...------Z...---------I-0,8K0,8-T2
N9--G00------X45------Z140
N10-G01------X40,984-Z136,1----F1
N11-G01------X38------Z133,514-F0,25
N12-G01-----------------Z94,086
N13-G01------X40------Z92,356---F0,2
N14-G01-----------------Z14,85
N15-G01------X36
N16-G00-----------------Z96
N17-G01------X38------Z94,086---F1
N18-G01------X42,2----Z90,449---F0,2
N19-G01-----------------Z14,85
N20-G01------X36
N21-G00-----------------Z140
N22-G00------X200-----Z100
N23-G92------X...-------Z...---------I-0,3K-0,3-T4
N24-G00------X36------Z140--------S60
N25-G00-----------------Z98
N26-G01------X37------Z96,076-----F1
N27-G01------X38,952-Z95,1--------F0,1
N28-G01------X42,2
N29-G01-----------------Z94,1
N30-G01------X36--------------------M9
N31-G00-----------------Z140
N32-G00------X200-----Z100--------M30