,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

OSNOVNA OBUKA PROGRAMIRANJA

ZA

EMCO WinNC32 SINUMERIK 810D/840D

EMCO Concept TURN 55

EMCO Concept MILL 55

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  1
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

CILJEVI OBUKE

Osposobiti polaznike obuke za:

− Sticanje novih znanja iz oblasti CNC tehnologije.

Metode za postizanje ciljeva su:

− Metoda vizuelnog i usmenog izlaganja
− Metod pokazivanja
− Metod praktičnog rada

Uslovi za postizanje ciljeva su:

− Kvalifikovano nastavno osoblje za izvođenje obuke.
− Priručnik za izvođenje obuke
− Nastavno sredstvo EMCO Concept Mill 55
--Nastavno sredstvo EMCO Concept Turn 55
− Pomoćna nastavna sredstva:
− Učionica opremljena sa devet PC računara,
− ostalim uobičjenim nastavnim sredstvima

MERE ZAŠTITE NA RADU

− Mašine su u skladu sa CE standardima i opremljene su sa:

− Zaštitnim vratima sa indikatorom položaja
− Softverskim graničnicima pomoćnog kretanja
− Tasterom za hitno zaustavljanje.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  2
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

SADRŽAJ
UVOD ............................................................................................................................................................... 5
ISTORIJSKI RAZVOJ..................................................................................................................................... 5
UPRAVLJANJE................................................................................................................................................ 7
KOORDINATNI SISTEMI .............................................................................................................................. 7
KARAKTERISTIČNE TAČKE.........................................................................................................................7
EMCO CONCEPT TURN 55.......................................................................................................................... 9
TEHNIČKI PODACI O MAŠINI...................................................................................................................... 9
Alat i pribor koji se koristi na mašini.............................................................................................................. 9
PROGRAM EMCO WINNC SINUMERIK 840D......................................................................................... 10
Pokretanje programa..................................................................................................................................... 11
Osnovni prozor sinumerik 840D TURN....................................................................................................... 11
Radni prozor SINUMERIK 840D .................................................................................................................. 12
PC tastatura NC mašine................................................................................................................................. 12
Upotreba miša.................................................................................................................................................. 12
RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D......................................................................................... 13
Osnovni meni................................................................................................................................................... 13
Radno područje program............................................................................................................................... 14
Workpieces <f1> ............................................................................................................................................ 15
Part programs <f2>........................................................................................................................................ 16
Subprograms <f3>.......................................................................................................................................... 17
Standard cycles <f4> i User cycles <f5>.................................................................................................... 17
PROGRAMIRANJE EMCO CONCEPT TURN 55 ....................................................................................... 17
Sintaksa programa.......................................................................................................................................... 17
Adrese ............................................................................................................................................................. 17
Struktura programa......................................................................................................................................... 18
Broj programa................................................................................................................................................................. 18
Uvodne funkcije............................................................................................................................................................. 18
Programske celine ......................................................................................................................................................... 18
Kraj programa................................................................................................................................................................. 18
Pregled osnovnih G funkcija ........................................................................................................................ 18
Pregled osnovnih M funkcija ......................................................................................................................... 19
G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje ............................................................................... 19
G54 - G57 postavljene nulte tačke obratka ............................................................................................... 20
NC okvirni sistemi (FRAMES)...................................................................................................................... 20
G0 pozicioniranje brzim hodom.................................................................................................................... 21
G0 kretanje brzim hodom (pravougli koordinatni sistem) ......................................................................................... 21
G0 kretanje brzim hodom (polarni koordinatni sistem) .............................................................................................. 21
G1 Linearna interpolacija............................................................................................................................... 22
G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem) ...................................................................... 22
G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem) ........................................................................... 22
Umetanje zakošenja (chamfer) i zaobljenja (filet)........................................................................................................ 22
G2, G3, CIP Kružna interpolacija ................................................................................................................. 23
Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i centar kruga.................................... 23
Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i radijus kruga .................................. 23
Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i ugao kružnog luka......................... 24
Programiranje kružnog luka pomoću polarnih koordinata......................................................................................... 24
Programiranje kružnog luka pomoću startne tačke, među tačke i krajnje tačke .................................................... 24
Programiranje pomoćnih funkcija ................................................................................................................ 25
M0 Programirano zaustavljanje izvršenja programa................................................................................................. 25
M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvršenja programa.................................................................................. 25
M2 Kraj glavnog programa.............................................................................................................................................. 25
M30 Kraj glavnog programa .......................................................................................................................................... 25
M3 Uključivanje glavnog vretena u smeru kazaljke časovnika................................................................................ 25
M4 Uključivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke časovnika ............................................................. 26

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  3
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

M5 Isključivanje glavnog vretena ................................................................................................................................. 26

Funkcije izlaza uključivanja............................................................................................................................................ 26
Funkcija alata u programu............................................................................................................................. 26
PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 28
Provera programa simulacijom..................................................................................................................... 28
Vizualizacija procesa obrade ........................................................................................................................ 29
EMCO CONCEPT MILL 55 .......................................................................................................................... 32
TEHNIČKI PODACI O MAŠINI...................................................................................................................... 32
Alat i pribor koji se koristi na mašini............................................................................................................. 32
PROGRAMIRANJE EMCO CONCEPT MILL 55 .......................................................................................... 34
Adrese .............................................................................................................................................................. 34
Pregled osnovnih G funkcija ......................................................................................................................... 35
G54 – G57 postavkjene nulte tačke obratka .............................................................................................. 36
Spiralna interpolacija ...................................................................................................................................... 37
Funkcije uključivanja i isključivanja .............................................................................................................. 37
Funkcija alata u programu............................................................................................................................. 38
PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 39
VEŽBE............................................................................................................................................................... 42

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  4
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

UVOD

ISTORIJSKI RAZVOJ

Computer Numerical Control (CNC) je proces proizvodnje mašinskih delova na mašinama kod kojih
kompjuter upravlja kretanjem radnih organa mašne. Upravlja se pravcem, smerom, veličinom i
brzinom pomeranja.Program za izradu radnog predmeta je učitan u kompjuter mašine (upravljačku
jedinicu) i odatle se izvršava.
NC tehnologija je bila jedna od glavnih pokretača razvoja proizvodnje u poslednjih 50 godina. To nije
rezultiralo samo razvojem novih tehnologija u visoko produktivnim oblastima, već je takođe pomogla
da se poveća kvalitet i smanje proizvodni troškovi.
Ideja automatizacije proizvodnje je razvijana od industrijske revolucije, ali tada je ručni rad bio isplativiji
od razvoja i upotrebe novih mašina. Sem toga da bi se ove ideje ostvarile bio je potreban određen
tehnološki nivo.
Tek za vreme 2. svetskog rata stekli su se svi uslovi. Bilo je potrebno postići superioran kvalitet ali i
količinu. Povećanjem količine određenih proizvoda kvalitet se smanjivao zbog uticaja ljudskog faktora
koji je na to uticao.
Američko ratno vazduhoplovstvo tražilo je način da reši ovaj problem.
Postavljeni su sledeći ciljevi:
• povećanje proizvodnje
• poboljšnje kvalitet i tačnost proizvedenih delova
• stabilizovanje cena proizvodnje
• i mogućnost izrade veoma komplikovanih delova.
Kao rezultat ratnih napora, 1951 godine, angažovana je labaratoriju za servo mehanizme
Massachusetts Institute of Technology ( MIT) da razvije servo sistem za mašinu alatku. U isto vreme
MIT je takođe radio na razvoju kompjutera pod imenom Whirlwind. Posledica je bila, da je MIT
dirigovao ukupan dalji razvoj projekta NC.
U toku 1952.god. konstruisana je prva troosna numerički upravljana mašina. Cincinnati Milicron Hydrotel
vertikalna glodalica povezana sa velikim kompjuterom sa vakum cevnima.

U toku šezdesetih godina, NC koncept postao je široko prihvaćen i dostupan. Kako se za upravljanje
ovih mašine koriste alfanumerički karakteri, originalni stari naziv dat ovoj tehnologiji, još uvek je često
u upotrebi, NC (Numerical Control = numerički upravljane mašine).
Većina ovih mašina, kao nosilac informacija – programa, koristila je kodiranu bušenu papirnu traku.
Mašina je pomoću trake mogla da ponovi proizvodnju istog dela onoliko puta koliko je to bilo potrebno.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  5
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Daljim razvojem, pre svega u oblasti kompjuterske tehnologije, postignut je napredak i predstavljena je
nova generacija mašina, CNC mašine (Computerized Numerical Control=kompjuterizovana numerički
upravljana mašina), gde se za upravljanje mašinom alatkom koristi kompjuter, čime se eliminiše
glomazna i nepouzdana papirna traka. Program se smešta u memoriju kompjutera, odakle se izvršava,
onoliko puta koliko je to potrebno.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  6
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

UPRAVLJANJE
Broj upravljanih osa predstavlja potreban broj nezavisnih ali sinhronizovanih pomeranja (pomoćnog
kretanja) radnih organa mašine.
Prema broju upravljanih osa, obrada mašinskih delova se svodi na:
− 2D – dvodimenzionalna obrada, sinhronizovano pomeranje dva pomoćna kretanja
− 2 1/2D - trodimenzionalna obrada, postoje tri nezavisna pomeranja, ali sinhronizovano -
istovremeno pomeranje je moguće samo za dva pomoćna kretanja.
− 3D – trodimenzionalan obrada, sinhronizovano pomeranje tri pomoćna kretanja

KOORDINATNI SISTEMI
Orjentacija koordinatnog sistema NC mašine je u skladu sa pravilom „tri prsta desne ruke“, kao što je
na slici prikazano. Osa Z je uvek usmerene u pravcu ose glavnog vretena, a u zavisnosti od ravni u
kojoj se obrda vrši, određuju se smerovi druge dve ose.

KARAKTERISTIČNE TAČKE

Nula mašine (Machine zero point) Pozicija ove tačke se ne može menjati. Određena je od
strane proizvođača NC mašine. Ona je ishodište koordinatnog sistema.

Nula radnog predmeta (Workpiece zero point) Tačka vezana za obradak. Slobodno se
menja prema potrebama konstrukcije ili izrade.

Referentna tačka alata (Tool mount reference point)

Početna tačka od koje se mere svi alati. Leži u osi držača alata. Određena je od strane
proizvođača i ne može se menjati.

Referentna tačka (Reference point)

Tačka u radnom području mašine, određena je krajnjim prekidačima. Pozicija se prijavljuje
kontrolnom uređaju kada se klizači približe tački.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  7
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Postavljena nulta tačka (Settable point)

Odabrana tačka na steznom priboru u odnosu na koju se određuje nulta tačka obratka.

Tačka vrha alata

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  8
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

EMCO Concept TURN 55

TEHNIČKI PODACI O MAŠINI

Ovo je dvoosna numerički upravljana mašina sa glavnim obrtnim kretanjem koje vrši stezna glava sa
obratkom stegnutim u njoj i dva pomoćna kretanja koja vrši alat postavljen u revolverskoj glavi sa
osam mesta, po četiri za spoljašnju i unutrašnju obradu.
− Maksimalan broj obroj obrtaja n= 120 -
4000 o/min sa dva opsega.
− Brzina pomoćnog kretanja je 0 – 2000
mm/min.
− Inkrement pomeranja po osama je
0.001mm.
− Maksimalno kretanje po X osi 48mm
− Maksimalno kretanje po Z osi 236mm,
− Mašina može biti opremljena elementima
automatizacije

Alat i pribor koji se koristi na mašini

Osnovni pribor za stezanje obratka je tročeljusna stezna

glava.Po potrebi umesto ove stezne glave može se
postaviti i stezna glava sa elastičnom čaurom.

Za stezanje alata koristi se revolver glava sa 8 mesta ( po

četiri mesta za alate za spoljašnju i unutrašnju obrdu).

Za prednameštanje alata na mašini koristi se optičk

uređaj (mikroskop).

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  9
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Rezni alati se postavljaju u revolversku glavu i mogu biti za:

spoljašnju obradu:
− desni, levi, neutralni, za rezanje navoja i za odsecanje u usecanje
unutrašnju obradu
− nož za proširivanje, nož za unutrašnji navoj
− zabušivači, zavojne burgije proširivači i ureznici

PROGRAM EMCO WinNC SINUMERIK 840D

Program WinNC, je program sa modernim korisničkin interfejsom, baziran na industrijskoj upravljačkoj
jedinici SIMENS 810D & 840D MMC 100.2, omogućava:
− programiranje linearne, kružne, spiralne interpolacije i izrade navoja (DIN 66025)
− izradu programa bez ograničenja dužine, jedino ograničenje je veličina hard diska
− unošenje napomena u programu
− prograniranje potprograma
− prograniranje velikog broja standardnh ciklusa
− registar alata
− proveritu programa, grafička simulacija programa sa automatskim zumom
− detaljnu dijagnostiku grešaka u programu i radu mašine
− ...

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  10
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Pokretanje programa

Pokretanje EMCO WINNC32 programskog paketa iz Windowsa moguće je preko ikone WinNC32 sa
Desktopa ili pomoću Task bara ili Start menu-a.
Pokretanjem programa otvara se prozor koji omogućuje biranje između programa :
− Sinumerik 840D Turn struganja ili
− Sinumerik - 840D Mill – glodanja

Izborom Sinumerik 840D Turn otvara se osnovni prozor za struganje

Ovim prozorom i njegovim funkcijama moguće je upravljati EMCO i svim drugim mašinama sa
Sinumerik 840D upravljačkim jedinicama

Osnovni prozor sinumerik 840D TURN

je podeljen u nekoliko celina:

1.Prikaz aktivnog radnog područja

2.Prikaz aktivnog kanala
3.Prikaz načina rada
4.Ime i putanja odabranog programa
5.Status kanala
6.Poruke kanala
7.Status programa
8.Displaj statusa kanala
9.Alarm sa kodom poruke
10.Radni prozori
11.Vertikalne funkcijske tipke
12. Horizontalne funkcijske tipke – osnovni meni

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  11
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Radni prozor SINUMERIK 840D

Radni prozor je podeljen u više celina i zavisi od načina rada u kojem se trenutno nalazi. Postoje tri
načina rada JOG, MDA i AUTO.
JOG – upotrebljava se za ručne operacije, kod set-up postavljanja NC mašine
MDA – (Manual Data Automatic) poluautomatski način rada u kojem se programira i radi blok po
blok.
AUTO – automatski način rada u kojem se biraju gotovi programi, pokreću, korigiraju i zaustavljaju.

Tastatura NC mašine podeljena je u više funkcionalnih celina.

Osnovna podela je na:
1. adresno-numeričku tastaturu, na kojoj su i vertikalne funkcijske tipke
2. mašinsko-upravljačku tastaturu, na kojoj su i horizontalne funkcijske tipke
Funkcijske tipke mogu aktivirati trenutno ponuđeni zadatak sa ekrana.
Adresno-numerička tastatura i horizontalna funkcijska tastatura se mogu menjati i zavise od
upravljačke jedinici NC mašine (Emco, Siemens, Fanuc ili Heidenhann)
Ove dve tastature će biti oblašnjene u delu rukovanja mašinom.

PC tastatura NC mašine
Osim tastature EMCO NC mašine, za izradu programa je moguće korišćenje standardne tastature za
PC. Raspored tipki prikazan je na slici.

Upotreba miša
Za vreme rada u WIN NC 32 programu može se koristiti i miš.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  12
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Po pozicioniranju miša jednostrukim ili dvostrukim «klikom» leve tipke pozove se potrebna naredba.
Klik levom tipkom znači:
− prozor u meniju je aktivan
− postavljane kursora na odabrano polje
− promena direktorijuma
− pritisak na horizontalne ili vertikalne funkcijske tipke
− otvaranje odabrane liste
− aktiviranje / deaktiviranje prekidača

Dvoklik levom tipkom znači: − otvaranje direktorijuma

− izbor lista
− unos vrednosti

Klik desnom tipkom znači: − prikaz radnih područja

RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D
Rad na Sinumerik 810D / 840D je organiziran kroz 5 podmenija osnovnog menija koji se nazivaju
radna područja. Ovih pet radnih područja se prikazuju u osnovnom meniju u horizontalnoj liniji funkcijskih
tipki.

Osnovni meni
Pritiskom na dugme izbora načina rada, na mašinsko upravljačkoj tastaturi, ili desni klik miša
gde bilo u prostoru horizontalnih funkcijskih tipki, u osnovnom prozoru će se pojaviti osnovni meni i
omogućiti dalji izbor. Tipkom reset osnovni prozor može biti pozvan iz bilo kojeg menija. Ponovnim
pritiskom tipke vraćamo se u prethodno korišćeni meni.
Horizontalne funkcijske tipke
Machine <F1>
Parameter <F2>
Program <F3>
Services <F4>
Diagnosis <F5>
Vertikalne funkcijske tipke vezane su za prvi meni Machine
AUTO <F1>
MDA <F2>
JOG <F3>
REF <F5>

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  13
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Single block <F8>

U ovom delu priručnika dato je objašnjenje samo za područje Program, dok objašnjenja za područja
Machine i Paramter slede u delu rukovanja mašinom.

Radno područje program

U radnom području Program pišu se i ispravljaju programi i njima se upravlja. Aktiviranjem
horizontalne funkcijske tipke Program <F3> otvara se prozor
Tipovi programa su:
Workpieces <F1> – izradak u ovom kontekstu se smatra direktorijem (folderom) koji uključuje više
programa po nekom kriterijumu srodnih (svi programi potrebni za obradu jednog radnog predmeta, ili
svi programi jednog učenika...)

Partprogram <F2> – glavni program je niz naredbi za obradu radnog predmeta.

Subprogram <F3> – potprogram je program koji može biti više puta pozvan iz glavnog programa.
Jedan potprogram može pozivati više glavnih programa. Ciklusi su vrsta potprograma.

Standard cycles <F4> – standardni ciklusi su potprogrami koji se ne mogu menjati.

User cycles <F5> – korisnički ciklusi koje korisnik sam može pisati prema svojim potrebama

Clipboard <F6> -

Tipovi file-ova i direktorijuma su:

ime.MPF glavni program
ime.SPF potprogram
ime.TOA podaci o alatu
ime.UFR postavljanje nulte tačke / okviri
ime.INI fajl za inicijalizaciju
ime.COM komentar

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  14
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

ime.DEF definicija korisničkih podataka i makroi

ime.DIR zajednički direktorijum koji sadrži programe
ime.WPD direktorijum obratka koji sadrži programe i podatke koji pripadaju obratka
ime.CLP KLIPBOARD direktorijum može sadržavati sve tipove fajlova i direktorijuma

Workpieces <f1>

Direktorijum obratka otvara prozor koji omogućava:

New <F1> - otvaranje novog direktorijuma otvara prozor u kom treba
upisati ime novog direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7>.
Automatski mu se pridružuje ekstenzija WPD.

Copy <F2> - kopiranje direktorijuma – pojavljuje se poruka:

Copied data can be inserted with SK «Paste»
Kopirani podaci se mogu umetnuti pomoću funkcijske tipke Paste
Paste <F3> - umetanje direktorijuma – pojavljuje se prozor u kojem treba
upisati ime novog direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7>
Delete <F4> - brisanje direktorijuma – pojavljuje se prozor u kojem treba
potvrditi brisanje odabranog direktorijuma<F8> ili odustati <F7>.
Rename <F5> - preimenovanje direktorijuma – pojavljuje se prozor u kojem
treba upisati novo ime direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7>
Alter enable <F6> - omogućiti menjanje oznakom «X». Tek kada je oznaka X u koloni Enable
može se raditi u tom direktorijumu i menjati sve prema potrebi.
Workpeace selection <F7> - omogućiti izbor direktorijuma obratka.
Po upisu imena direktorijum otvara se novi prozor u koji je novom direktorijumu uključeno ime.WPD.

Pritiskom na INPUT tipku ili dvostrukim klikom miša po nazivu direktorijuma otvara se prozor u

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  15
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

kojem je moguće pisati programe ime.MPF

Korišćenjem vertikalnih funkcijskih tipki moguće je pisati novi program New <F1>, kopirati Copy <F2>,
umetati Paste <F3>, brisati Delite <F4>, preimenovati Rename <F5>, dozvoliti ili zabraniti menjanje
Alter enable <F6>, birati programe Program selection <F7>, ili se vratiti u
prethodni prozor Back <F8>.
Po otvaranju novog programa (New <F1>) upisuje se njegovo ime.MPF i otvara se sledeći prozor
Pisanje komandi novog programa moguće je u označenom redu...

Vertikalnim funkcijskim tipkama moguće je umetati Paste <F1>, označavati blok Mark block <F2>,
umetati blok Insert <F4>, prenumerisati Renumber <F6>, zatvoriti Close <F8>, dok horizontalne
funkcijske tipke omogućavaju uređivanje Edit <F1>, skok na Go to <F2>, nađi i zameni Find/Replace
<F3>, podrška Support <F4>, zatim 3D ili 2D simulaciju izvršavanja programa 3D-View <F5> ili
Simulation <F6>.

Part programs <f2>

prozor za pisanje novih, izbor i editovanje postojećih programa i administriranje programima:

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  16
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Sve naredbe koje su objašnjene u modu Workpieces važe u ovom modu

Subprograms <f3>
prozor za korišćenje postojećih potprograma i za pisanje novih potprograma, tema naprednog
seminara.
Standard cycles <f4> i User cycles <f5>
prozor za korišćenje i pisanje standardnih ciklusa tema naprednog seminara.

PROGRAMIRANJE EMCO Concept TURN 55

Pokretanjem programa WinNC32 (turn), → PROGRAM →PART PROGRAM →NEW → uneti ime,
otvara se editor za pisanje NC programa. Program se piše u skladu sa određenim prvilima koja se
moraju poštovati.
U ovom programu može se izvršiti i provera NC programa simulacijom na ekranu pre izvršenja na
mašini

Sintaksa programa
− Svaka programska reč ostaje važi toliko dugo dok je ne zamenimo novom.
− Svaka programska rečenica mora biti u svom redu.
− Posle izabrane glavne funkcije slede, po potrebi, reči dopunskih parametara upravljanja, jedna iza
druge, uvek odvojene najmanje jednim praznim mestom.
− Dozvoljeno je pisanje komentara koji se odvajaju znakom ; (tačka-zarez).

Adrese
− AP polarni ugao
− AR ugao kružnog luka
− CR radijus kruga
− D selektovanje kompenzacije alata
− F brzina pomoćnog kretanja

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  17
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

− G glavne funkcije
− I podaci potrebni pri kružnoj interpolacij
− I1podaci potrebni pri kružnoj interpolacij
− K podaci potrebni pri kružnoj interpolacij
− K1 podaci potrebni pri kružnoj interpolacij
− L poziv potprograma
− M pomoćne funkcije
− N broj bloka
− P broj ponavljanja potprograma
− RP polarni radijus
− S broj obrtaja
− T broj alata
− X,Z veličine kretanja
− / preskoči blok

Struktura programa
Program se sastoji od:
− Broja programa
− Uvodnih funkcija
− Programskih celina
− Završetka programa
Broj programa
Glavni program može imati broj npr. %100. Svrha je da se identični programi, koji se često koriste,
mogu zapamtiti kao podrutine (potprogrami). Kao takvi mogu biti pozivani i izvršavani koliko je to
potrebno. Ovim se pojednostavljuje programiranje.

Uvodne funkcije
To su naredbe koje važe za celo vreme izvršavanja programa. Najčešće su to naredbe:
G70 merni sistem u inchima ili G71 merni sistem u milimetrima
G90 apsolutni merni sistem ili G91 inkrementalni merni sistem
G54 – G57 određene nulte tačke
Sistemski je određeno (podrazumeva se) da su postavljene naredbe G90 i G71.

Programske celine
Programskim celinama smatraju se naredbe pojedinih delova programa koje su potrebne da se sa
nekim alatom obradi predviđeni deo obratka

Kraj programa
Naredba M30 označava završetak glavnog programa

Pregled osnovnih G funkcija

− G0 Pozicioniranje brzim hodom
− G1 Radni hod – linearna interpolacija
− G2 Radni hod – kružna interpolacija suprotno od smera kazaljke

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  18
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

− G3 Radni hod – kružna interpolacija u smeru kazaljke

− CIP Radni hod – kružna interpolacija kroz tri tačke
− G4 Zadržavanje alata
− G17 Izbor radne ravni XY
− G18 Izbor radne ravni XZ
− G19 Izbor radne ravni YZ
− G53 Isključenje postavljene nulte tačke obratka za jedan blok
− G54-G57 Postavljene nulte tačke obratka
− G70 Programiranje u inčima
− G71 Programiranje u mm
− G90 Programiranje u apsolutnim vrednostima
− G91 Programiranje u inkrementalnim vrednostima
− G94 Korak u mm/min ( obično kod glodanja)
− G95 Korak mm/o (obično kod struganja)
− G96 Konstantna brzina rezanja uključena
− G97 Konstantna brzina rezanja isključena
− G110 Položaj pola u odnosu na poslednje programiran položaj alata
− G111 Položaj pola u odnosu na nulu radnog predmeta
− G112 Položaj pola u odnosu na poslednje važeći pol

Pregled osnovnih M funkcija

− M0 Programsko stop
− M1 Opcionalno stop
− M2 Kraj glavnog programa
− M3 Uključivanje glavnog vretena u smeru kazaljke
− M4 Uključivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke
− M5 Isključivanje glavnog vretena
− M17 Kraj potprograma
− M30 Kraj programa

G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje

G90 apsolutno programiranje, u adresama X i Z su koordinate ciljnih tačaka u koordinatnom
sistemu radnog predmeta
G91 inkrementalno programiranje u adresama X i Z su vrednosti za koliko treba izvršiti pomeranje
u odnosu na prethodnu tačku
Strug EMCO TURN 55 poseduje merni sistem, tako da se posle uključenja mašine i inicijalizacije
mernog sistema (očitavanja referentne tačke) tačno zna gde se u radnom prostoru mašine, nalazi
nosač alata. Zbog toga, kod ove mašine, funkcija G90 se podrazumeva, nju nije neophodno naglašavti
na početku programa. Kada želimo da koristimo funkciju G91 moramo je naznačiti . Ove funkcije se mogu
po potrebi smenjivati u programu, a pošto su modalne, važiće sve dok se ne zamene.
U okviru jednog bloka pojedinačna osa može biti programirana

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  19
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

apsolutno ili inkrementalno bez posebnog unošenja G90/G91

Primer:
N G90
N... G0 X40 Z=IC(20)
U gornjem primeru Z vrednost je data inkrementalno, iako je
aktivno apsolutno programiranje.

N... G91
N... G0 X40 Z=AC(10)
U ovom primeru, samo Z vrednost je zadata apsolutno, a
aktuelno je inkrementalno programiranje.

G54 - G57 postavljene nulte tačke obratka

Kod EMCO Concept TURN 55 strugova nula mašine, tačka (M) leži u osi rotacije baze stezne glave.
Ova tačka je fabrički određena konstrukcijom mašine i nemoguće je menjati. Kako ova tačka nije
pogodna kao početna tačka rada, koordinatni sistem je moguće promeniti i postaviti ga u drugu, povoljniju
tačku u radnom prostoru NC mašine.

Format:
N1 G54

Kada se, u parametrima mašine, odredi novi koordinatni sistem, ta će se vrednost pridodati nultoj tački
mašine pozivom naredbe G54, pa će se nulta tačka premestiti iz pozicije M (mašinske nulte tačke) u
W (nultu tačku obratka).
Ako se ova funkcija koristi za premeštanje M u W, tada će se svaki put menjati vrednost u meniju
PARAMETER → WORK OFFSET, za različite radne predmete. Da bi se izbeglo često menjanje
parametara mašine, obično se funkcijom G54 tačka M premesti u tačku A, odabranu tačku na steznom
priboru koja je stalna. Korišćenje tačke A je objašneno u sledećem poglavlju.

NC okvirni sistemi (FRAMES)

Grupa naredbi NC FRAMES menjaju aktuelan koordinatni sistem. Okvir predstavlja aritmetičko pravilo
za transformaciju jednog koordinatnog sistema u drugi. U okvirnom sistemu moguće je izvoditi sledeće

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  20
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

transformacije pojedinačno ili u kombinaciji.

− Transliranje
− Rotiranje, tema naprednog seminara
− Preslikavanje, tema naprednog seminara
− Promena razmere (skaliranje), tema naprednog seminara
TRANS translatorno pomeranje koordinatnog sistema
Ovom naredbom omogućeno je programsko premeštanje koordinatnog sistema radnog predmeta na
željeno mesto.

Format:
N... G54
N... TRANS Z...
G54 definisano u parametrima mašine, ne menja se sve dok se ne promeni stezni pribor.

Z veličina pomeranja od tačke A do tačke W, zavisi od dužene pripremka.

Naredbom G54 - obično premeštamo nulu mašine M u privremenu nultu tačku A, to je odabrana
tačka, na steznom priboru, kojoj možemo prići mernom priborom. Zatim, u zavisnosti od dužine
pripremka, naredbom TRANS translatorno premeštamo koordinatni sistem u nultu tačka obratka W.
Površina čela stezne glave ili čeljusti su dobro odabrane privremena nulte tačke A. U paramertima
mašine može istovremeno biti postavljeno više (G54-G57) privremenih nultih tačaka A, aktuelna će biti
ona koja se pozove u programu.

G0 pozicioniranje brzim hodom

G0 kretanje brzim hodom (pravougli koordinatni sistem)

Format:
N... G0 X... Z...
X i Z koordinate ciljne tačke, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne tačke u
inkrementalnom sistemu.

G0 kretanje brzim hodom (polarni koordinatni sistem)

Format:
N... G0 AP... RP...
AP definisanje krajnje tačke (E), polarni ugao
RP polarni radijus
Dok je aktuelna funkcija G0 brzina pomoćnog kretanja će biti 2000 mm/min (parametar mašine).

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  21
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

G1 Linearna interpolacija

G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem)

Format:
N... G1 X... Z... F...
XiZ Koordinate ciljne tačke, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne tačke u
inkrementalnom sistemu.
F Brzina radnog hoda, kreće se u rasponu 0 – 2000 mm/min

G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem)

Format:
N... G1 AP... ...RP... F...
AR definisanje krajnje tačke (E), polarni ugao
RR polarni radijus
F Brzina radnog hoda, kreće se u rasponu 0 – 2000 mm/min

Umetanje zakošenja (chamfer) i zaobljenja (filet)

Zakošenje ili zaobljenje će biti umetnuto na konturi između dve linije, linije i kruga ( u bilo kojoj
kombinaciji). Zakošenje će biti umetnuto posle bloka u kom je programirano, uvek je u ravni G17, i
simetrično u odnosu na ugao. Zaobljenje će biti umetnuto posle bloka u kom je programirano, i uvek je
u ravni G17. Umetnuti radijus će biti tangentan na konturu

Format:
N... G... X... Z... CHF=...
XiZ Koordinate ciljne tačke, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne tačke u
inkrementalnom sistemu.

CHF dužina zakošenja merena po konturi

N... G... X... Z...... CHR=...
CHR dužina zakošenja mereno u prancu osa

N... G... X... Z...... RND=...

RND radijus zaobljenja.

Primer zakošenje:
N30 G1 X... Z... CHR=5
N40 G1 X.. Z...

Primer zaobljenje:
N30 G1 X... Z... RND=5
N40 G1 X.. Z...

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  22
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

G2, G3, CIP Kružna interpolacija

G2 kretanje po krugu u smeru kretanja kazaljke sata
G3 kretanje po krugu suprotno smeru kretanja kazaljke sata
CIP kretanje po krugu kroz tri tačke (CIrcle through Points)
Na slici su prikazana kretanje po krugu u različitim ravnima.

Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i centar kruga
Format:
N... G2/3 X... Z... I... K...
N... G2/3 X... Z.. I=AC(..) K=AC(..)
X,Z Koordinate krajnje tačke (E), u apsolutnom mernom sistemu ili rastojanje od početne tačke (S) do
krajnje tačke (E) u inkrementalnom mernom sistemu.

Centar kruga, tačka M, programira se inkrementalno kao rastojanje od početne tačke S do centra
kruga (tačka M) u pravcu osa X,Z (I,K), vodeći računa o predznaku.
Centar kruga je moguće definisati i u odnosu na nultu tačku radnog predmeta, tada je I=AC(...) prečnik
koji opisuje centar kruga, K=AC(...) rastojanje centra kruga do nulute tačke radnog predmeta, vodeći
računa o predznaku.

Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i radijus kruga
Format:
N... G2/3 X... Z... CR=±...
X,Z Koordinate krajnje tačke (E) u apsolutnom mernom sistemu ili rastojanje od početne tačke (S)
do krajnje tačke (E) u inkrementalnom mernom sistemu.
CR=± Radijus kruga. Znak + definiše kružni luk manji ili jednak 180o, dok znak – definiše kružni luk
veći od 180°.
Ovom naredbom se nemože programirati pun krug.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  23
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i ugao kružnog luka

Format:
N... G2/3 X... Z... AR=...
N... G2/3 I... K... AR=...
X,Z Koordinate krajnje tačke (E),
I,K definisanje položaja centra kruga
AR ugao, mora biti manji od 360o, tj nemoguće je
programirati pun krug.

Programiranje kružnog luka pomoću polarnih koordinata

Format:
N... G2/3 AR=... RR=...
AR definisanje krajnje tačke (E), polarni ugao
RR polarni radijus (radijus kruga)

Pre ove funkcije neophodno je definisati položaj pola tačka M, funkcijom G110-G112
G110 Pol je definisan u odnosu na programiranu tačku kretanja - poslednju tačku
G111 Pol je definisan u odnosu na aktuelan koordinatni sistem radnog predmeta
G112 Pol je definisan u odnosu na trenutno aktuelan pol

Programiranje kružnog luka pomoću startne tačke, među tačke i krajnje tačke
(podržno samo kretanje u smeru kazaljke na satu)
Format:
N... CIP X... Z... I1=... K1=...
X,Z Koordinate krajnje tačke (E),
I1,K1 definisanje položaja međutačke.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  24
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Programiranje pomoćnih funkcija

M0 Programirano zaustavljanje izvršenja programa

Programira se kada je iz bilo kog razloga (prestezanje, merenje, čišćenje...) potrebno predvideti
zaustavljanje izvršenja programa.
Ova naredba zaustavlja glavno, pomoćno kretanje i hlađenje ako postoji. Vrata je moguće otvoriti bez
poništavanja alarma. Izvršenje programa se nastavlja pritiskom na dugme NC START.

Format:
N... M0

M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvršenja programa

Radi kao funkcija M0 ali sam onda kada je dugme OPT.STOP na mašinskoj tastaturi pritisnuto.
N... M1

M2 Kraj glavnog programa

Radi slično kao funkcija M30

M30 Kraj glavnog programa

Ovom naredbom označavamo kraj programa, sva kretanja se zaustavljaju, a program se vraća na
početak, spreman da se ponovo izvrši. Ako je definisan brojač radnih predmeta, on će se povećati za
1.
Format:
N... M30

M3 Uključivanje glavnog vretena u smeru kazaljke časovnika

Ovo je uobičajen smer obrtanja kada je nosač alata ispred glavnog vretena.
Format:
N... G95 S1000 M3 F0.08
S broj obrtaja o/min
F brzina pomoćnog kretanja mm/o
ili
Broj obrtaja glavnog vretena će biti toliki da obezbedi programiranu konstantnu brzinu rezanja
definisanu u S adresi.

Format:
N... G96 S150 M3 F0.08
S brzina rezanja m/min
F brzina pomoćnog kretanja u mm/o

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  25
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

M4 Uključivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke časovnika

Ovo je uobičajen smer obrtaja kada je nosač alata iza glavnog vretena.

Format:
N... G95 S1000 M4 F0.08
ili za slučaj kada sa radi sa konstantnom brzinom rezanja
N... G96 S150 M4 F0.08

M5 Isključivanje glavnog vretena

Glavno vreteno se zaustavlja, za nastavak rada potrebno ga je ponovo uključiti funkcijama M3 ili M4.
Kraj programa (M30) automatski zaustavlja glavno vreteno.
Format:
N... M5

Funkcije izlaza uključivanja

Kod standardnih numerički upravljanih mašina glavno i pomoćno kretanje je automatizovano, dok se
postavljanje i skidanje radnog predmeta, a često i izmena alata, obavlja ručno. Mašine višeg nivoa
automatizacije, opremljene su dodatnim elementima za automatizaciju. To su uglavnom pneumatske
komponente kojima se takođe može upravljati iz programa. Na strugu Emco Concept Turn 55
potrebna je sledeća dodatna oprema:
- automatska vrata – pneumatsko otvaranje
- automatski konjic
- pneumatska stezna glava
- duvaljka - pneumatsko čišćenje steznog pribora
- DNC interfejs
Navedeni pribori aktiviraju se iz programa pozivom odgovarajuće M funkcije.
M20 odmicanje šiljka
M21 primicanje šiljka
M25 otvaranje steznog pribora
M26 zatvaranje steznog pribora
M71 uključivanje duvaljke (čišćenje steznog pribora)
M72 isključivanje duvaljke

Funkcija alata u programu

Poziv alata, izmena alata, definisanje alata, korekcija poluprečnika, korekcija dužine alata...

Format:
N... T1 D1

T1 broj alata u revolver glavi (od 1 do 8). Parni brojevi označavaju alate za spoljašnju obradu, a
neparni alate za unutrašnju obradu
D1 korekcioni broj alata je broj registra u kom su smešteni podaci o alatu.
Alat koji se poziva u program, mora biti definisan u meniju PARAMETAR pritiskom na
vertikalnu funkcijsku tipku <F8> New . U prozoru se pojavljuju dve opcije:
New tool edge <F3> nova oštrica alata
New tool <F4> novi alat
No. of c.edges – broj oštrice
Tool type – tip alata

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  26
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

− 1XX Milling tools – alati za glodanje

− 2XX Drilling tools – alati za bušenje
− 4XX Grinding tools – alati za brušenje
− 5XX Turning tools – alati za struganje
− 7XX Special tools – specijalni alati

Svaki tip alata (Tool type) nudi novi prozor s određenim alatima, tako izborom grupe 5XX sledi prozor
za izbor strugarskog alata
− 500 Alati za grubo struganje
− 510 Alati za završne obrade
− 520 Alati za unutarnje struganje
− 530 Alati za rezanje
− 540 Alati za izradu navoja

Cuter. edge position. – upisati pozicija noža 1- 9 prema slici (za desni strugarski nož pozicija je 3)

Tool length comp. – kompenzacija dužine alata (korekcije L1 i L2), dobija se merenjem opričkim
uređajem.
Geometry – dimenzije radnog dela alata

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  27
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Wear – devijacija od geometrijske vrednosti

Base – dimenzije držala alata
Zbir vrednosti geometry, wear i base je ukupna vrednost korekcije
Radius compensation – kompenzacija radijusa alata
Radius – radijus alata (R) je definisana katalogom proizvođača alata.

PROVERA PROGRAMA
Pre početka izrade radnog predmeta program se može proveriti na dva načina:
− SIMULATION simulacijom (iscrtava se put vrha alata)
− 3D-View trodimenzionalna vizualizacija procesa obrade
Provera programa simulacijom
Po završetku unošenja programa, izborom SIMULATION na horizontalnoj funkcijskoj tastaturi, a zatim
START, započinje kontinualno iscrtavanje putanje alata, sve dok na naiđe na grešku ili kraj programa.

Ako postoji grška, izborom RESET a zatim EDIT vraća se u program kako bi se greška otklonila.Da bi

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  28
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

se simulacija bolje pratila, početka simulacije može se odabrati SINGL BLOCK, sada se program
izvršava blok po blor pritiskom na dugme START. Vertikalna funkcijska dugmad služe za zumiranje
pojedinih zona obrade. Kursor strelicama se pomera žuti krstić u zonu obrade koju želimo da
zumiramo.
Ovaj način provere programa je veoma pouzdan što se tiče geometrije, ali treba imati u vidu da su to
samo iscrtane linije vrha alata, znači nije poverena kolizija alata, obratka i steznog pribora.

Vizualizacija procesa obrade

Treba imati u vidu da 3D-View nije neophodni modul programa WinNC, već se opcionalno instališe.Ako je
instalisan pojaviće se na horizontalnoj funkcijskoj tastaturi. Aktiviranjem 3D-VieW otvara se prozor u kom,
je pre startovnja, potrebno uraditi podešavanja. Podešavanja koja treba uraditi su na verzikalnoj
funkcijskoj tastaturi.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  29
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

View - postavlja se 2D shade, presek po želji, i brzina simulacije zbog boljeg praćenja simulacije

Parameter – postavlja se stezni pribor i konjic, traži detektovanje kolizije, način prikazivanja alata...
Workpiece – pažljivo popuniti sva tražena polja na slici

Tool – Selektovati alat recimo desni (side tool right), a zatim u prozoru Toolholder broj mesta u
revolver glavi, recimo 002, a zatim TAKE TOOL,
Ako je potrebno ukloniti alt koji je postavljen u revolver glavi, potrebno ga je selektovat a zatim
REMOVE TOOL

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  30
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Kada su sva podešavanja urađena START poktrće virtualni proces obrade.

Po završetku procesa obrade EDIT vraća program u prozor gde se program može menjati ili zatvoriti.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  31
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

EMCO Concept MILL 55

TEHNIČKI PODACI O MAŠINI

Ovo je numerički upravljana troosna mašina sa glavnim
obrtnim kretanjem koje vrši alat, i tri pomoćna
pravolinijska kretanja koja vrši alat/obradak.
− Radni sto površine 420mm X 125mm sa dva T žljeba
na rastojanju 90mm
− Maksimalan broj obroj obrtaja n= 150 -3500 o/min
− Brzina pomoćnog kretanja je 0 – 2000 mm/min.
− Inkrement pomeranja po osama je 0.001mm.
− Maksimalno kretanje po X osi 190mm
− Maksimalno kretanje po Y osi 140
− Maksimalno kretanje po Z osi 260mm
− maksimalni prečnik alata bez magacina/sa
magacinom alata je 60mm/40mm
− Mašina je opremljena elementima automatizacije,
automatska zamena alata (magacin alata sa 8 mesta),
pneumatska stega, popuno zatvoren radni prostor –
utomatsko otvaranje i zatvaranje vrata.

Alat i pribor koji se koristi na mašini

Standardni alati:

Glodalo za poravnavanje
Ø 40 x 20 mm

Glodalo za žljebove
Ugaona glodala (<45° i lastin rep 60°)

Vretenasta glodala za grubu i finu obradu

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  32
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

NC burgija i set zavojnih burgija

Sistem montaže alata u držač alata

Montaža:
- nasadnog alata pomoću prstenova na držač alata
- vretenastih glodala sa cilindrićnom drškom pomoću čaure u držača
alata

Posle montaže odabranog alata u pripadajući držač

alata, potrebno je držač alata postaviti u magacin alata
vodeći računa o poziciji – broj pozicije u magacinu
predstavlja broj alata u programu.

Kako se u programu upravlja referentnom tačkom alata

N, za svaki alat potrebno je uraditi korekciju alata.
Čelo alata ja od referentne tačke držača alata N udaljeno
za dužinu +Z i time se dobija korektivna tačka P.
Alat je definisan i svojim radijusom R.
Vrednosti dužine Z i radijusa R upisuju se u bazu
podataka za odabrani alat T

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  33
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

MEHANIČKA STEGA

Za stezanje radnog predmeta koristi se mehanička stega, koja je

postavljena poprečno u odnosu na radni sto mašine (po osi Y).
Tačka A koja je označena na stezi, je odabrana kao pomoćna
tačka u koju se premešta koordinatni sistem mašine, pre nego što
se definitivno postavi u nultu tačku radnog predmeta.

PROGRAMIRANJE EMCO Concept MILL 55

Pokretanjem programa WinNC32 (mill) →PROGRAM →PART PROGRAM → NEW→uneti ime

programa, slično kao kod programiranja struga, otvara se editor za pisanje NC programa.
Sva osnovna pravila pisanja programa, definisana kod struga, važe i kod glodalice, pa zbog toga se
ne objašnjavaju na ovom mestu. Objašnjene u samo one funkcije koje se razlikuju.
Kod programiranja obrade glodanjem upravlja se tačkom koja se nalazi u osi glavnog vretena u kojem
je smešteno glodalo, zbog toga je potrebno programirati ekvidistantu (konturu koja je offsetovana za
poluprečnik alata u odnosu na konturu radnog predmeta koju treba ostvariti).

Adrese
Osnovna razlika u programiranju obrade struganja i glodanja sastoji se u tome što je obrada
struganjem dvoosna , a obrada glodanjem troosna. Iz ove činjenice proizilazi i veći broj adresa. Nove
adrese su:
− Y veličina kretanja u pravcu ose y
−J podatak potreban za definisanje kruga ( y pravac)
− J1 podatak potreban za definisanje kruga ( y pravac)

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  34
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Pregled osnovnih G funkcija

− G0 Pozicioniranje brzim hodom

− G1 Radni hod – linearna interpolacija
− G2 Radni hod – kružna interpolacija u smeru kazaljke
− G3 Radni hod – kružna interpolacija suprotno od smera kazaljke
− CIP Radni hod – kružna interpolacija kroz tri tačke
− G2/G3...TURN Spiralna interpolacija
− G4 Zadržavanje alata
− G17 Izbor radne ravni XY
− G18 Izbor radne ravni XZ
− G19 Izbor radne ravni YZ
− G53 Isključenje postavljene nulte tačke obratka za jedan blok
− G54-G57 Postavljene nulte tačke obratka
− G70 Programiranje u inčima
− G71 Programiranje u mm
− G90 Programiranje u apsolutnim vrednostima
− G91 Programiranje u inkrementalnim vrednostima
− G94 Korak u mm/min ( obično kod glodanja)
− G95 Korak mm/o (obično kod struganja)
− G96 Konstantna brzina rezanja uključena
− G97 Konstantna brzina rezanja isključena
− G110 Položaj pola u odnosu na poslednje programiran položaj alata
− G111 Položaj pola u odnosu na nulu radnog predmeta
− G112 Položaj pola u odnosu na poslednje važeći pol

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  35
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

G54 – G57 postavkjene nulte tačke obratka

Kod EMCO Concept Mill55 glodalice, nula mašine, tačka (M) nalazi se u ravni radnog stola u levom uglu.
I ova mašina poseduje merni sistem, pa ima prema tome i referentnu tačku (R) u kojoj se merni sistem
inicijalizuje. U osi glavnog vretena a na njegovm čelu nalazi se referentna tačka alata (N). Na radnom
predmetu definiše se po želji i nulta tačka obratka (W).

Iz istog razloga i slično kao kod struga tačka (M) se funkcijom G54- G57 obično prebacuje na fiksnu
poznatu tačku (A), (obično ugao stege), a zatim naredbom TRANS u tačku (W)
Veličine pomeranja po X, Y i Z osi za G54 – G57 se unose u PARAMETER→WORK OFFSET, ove
vrednosti se obično ne menjaju kada se jednom postave. Ali to ipak ne znači da ih po potrebi nije moguće
promeniti.

Mogućnost da u parametrima mašine može istovremeno postojati više različitih offseta, kod obrade
glodanjem može biti veoma korisno. Na slici je prikazana obrada četiri identična radna predmeta koja su

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  36
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

istovremeno stegnuta na stolu mašine. U zavisnosti od toga koji je offset pozvan u programu, obrađivaće
se prvi, drugi treći ili četvrti radni predmet.

Format:
N0 G54
N1.....
N2....

Format:
N0 G55
N1.....

Format:
N0 G56
N1.....

Format:
N0 G57
N1.....

Spiralna interpolacija
Linearna i kružna interpolacija je objašnjena u poglavlju Programitanje EMCO Concept Turn55, pa
kako su ove funkcije i za EMCO Concept Mill55 identične, neće biti objašnjene na ovom mestu. Dodatna
mogućnost na ovoj mašini je programiranje spirale.
Format:
N... G3 X... Y... Z... I... J... K...TURN=...
ili
N... G3 X... Y... Z...CR=... TURN=...
ili
N... G3 AP... RP... TURN=...
ili
N... G3 X... Y... Z... AR... TURN=...
X,Y,Z ciljna tačka
I,J,K koordinate centra kruga
CR radijus kruga
AP,AR polarni ugao i radijus
TURN broj ponavljanja 0-999

Funkcije uključivanja i isključivanja

Glodalica EMCO Concept Mill55 može biti opremljena elementima automatizacije. Tada ima dodatne
funkcije izlaza uključivanja:
− M25 otvaranje pneumatske stege (otpuštanje radnog predmeta)
− M26 zatvaranje pneumatske stege (stezanje radnog predmeta)
− M71 Uključivanje duvaljke
− M72 Isključivanje duvaljke

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  37
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Funkcija alata u programu

U meniju PARAMETER →TOOLOFFSET potrebno je
postaviti alate koji će se koristiti u programu.
U prozoru se pojavljuju dve opcije:
New tool edge <F3> nova oštrica alata
New tool <F4> novi alat

Izborom jedne od opcija otvara se sledeći prozor koji

nudi postojeće alate:

T number – broj alata u

magacinu glavi

Tool type – tip alata - ponuđeni u listi

Tipovi alata:
Izbor broja alata (T number) kreće se na glodalici EMCO
Cocept Mill 55 od 1 do 8

Svaki tip alata (Tool type) nudi svoj novi prozor s

određenim alatima, tako izbor:

1xx Milling tools - alati za glodanje nudi podmeni :

100 Alat za glodanje CLDATA
110 Glodalo s kuklom
120 Čeono glodalo (bez radijusa zaobljenja) za
poravnavanje
121 Čeono glodalo(sa radijusom zaobljenja)
130 Ugaono glodalo (bez radijusa zaobljenja)
131 Ugaono glodalo (sa radijusom zaobljenja)
140 Čeono glodalo
145 Glodalo za navoj
150 Obimno glodalo

Po odabiru glodala (npr. T1 120 – glodalo za poravnavanje površine) otvara se novi prozor u kojem se
daju svi parametri alata

T number – Broj alata tj. pozicije u koju će biti smješten u magacinu alata
D number – Broj korekcije. Alat može imati više korekcijskih brojeva
No. of c.edges – broj oštrice

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  38
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Tool type – tip alata

Tool name – ime alata (može sa dati bilo kakav naziv alata)
Tool length comp. – kompenzacija dužine alata
Geometry – dimenzije radnog dela alata
Wear – devijacija od geometrijske vrednosti
Base – dimenzije držača alata

Zbroj vrednosti geometry, wear i base je ukupna vrednost korekcije

Radius compensation – kompenzacija radijusa alata

Radius – radijus alata
PROVERA PROGRAMA
Pre početka izrade radnog predmeta program se proverava:
− SIMULATION – linearna simulacija
− 3D View - trodimenzionalna vizualizacija procesa obrade

Simulacija se ne razlikuje od obrade struganjem, jedino što treba voditi računa da su iscrtana linije
putanje centra glodala a ne kontura radnog predmeta.
Princip rada sa programom 3D View je isti kao kod struga, ali se pojedini meniji ipak se razlikuju.Pogled
simulacije – View <F1> omogućuje biranje pogleda na obradak, odnosno projekcije pri kojoj će se odvijati
obrada.
Takođe je moguće menjati i veličinu pogleda (razmeru) od 10 – 100 %.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  39
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Postavljanje parametara simulacije – Parameter <F3> daje nekoliko mogućnosti:

Stega – Clamping može biti vidljiva ili ne, biti postavljen u smeru X ili Y ose ili na automatiku (ako
postoji automatsko stezanje obratka na mašini).

Simulacija alata – Tool presentation može biti:

Volume model – prikazuje alat kao trodimenzionalno telo

Transparent volume model – prikazuje alat prozirnim i može sa stalno
videti iza alata
Wire model - prikazuje alat kao žičani model
No tool representation – ne prikazuje alat

Rezolucija – Resolution može biti:

− visoka - High,
− srednja – Medium i
− niska - Low.
Opšti parametri – General omogućuju postavljanje:
Otkrivanja kolizije – Colision detection – koja prikazuje:
Koliziju alata i obratka u brzom hodu
Koliziju alata i stege
Koliziju delova alata koji ne režu materijal s obratkom ili stegom

Pozicije od nultatačke - MCS / WCS position prikazuje simulaciju od nule mašine ili radne nulta tačke
obratka.
Brzine simulacije rezanja – Cutting određuje brzinu simulacije – što je brzina manja prikaz je realističniji,
ali duže traje.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  40
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Set / Clear section <F3> prikazuje presek koji će biti prikazan posle simulacija obrade.
Definiranje pripremka moguće je otvaranjem - Workpiece <F5> prozora sa skicom pripremka i
prozorima za unošenje dimenzija.
Aktiviranjem tastera OK na vertikalnoj tastaturi vraća se u prethodni meni gde se definišu alati TOOLS
<F6>

Sada preostaje da se izvrši virtuelna obrada aktiviranjem START tipke <F5> na horizontalnoj tastaturi.
Po završetku „obrade“ u NC program se vraća tipkom EDIT na horizontalnoj tastaturi.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  41
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBE
VEŽBA ST 1
Za radni predmet definisan crtežom ST 1uraditi:
− list podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3DView

Za list podešavanja potrebno je odrediti dimenzije pripremka, na sledeći način:

− dužina gotovog komada ...............................................45mm
− dužina potrebna za stezanje .........................................15mm
− odsecanje na rastojanju od stezne glave........................5mm
− širina noža za odsecanje.................................................2mm
− dodatak za čeonu obradu................................................1mm

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  42
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

UKUPNA DUŽINA PRIPREMKA 68mm usvajam .............70mm

prečnik pripremka zavisno od prečnika gotovog dela i raspoloživog materijala usvajam Φ32

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ32x70

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada).

Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa
adresom ofseta D1.

Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm.

Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom
ofseta D1.

Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800 o/min i korak F=0.05mm/o.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  43
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA ST 2a
Za radni predmet definisan crtežom ST 2 uraditi:
− list podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3DView

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ32x70

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada).

Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa
adresom ofseta D1.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  44
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm
Konus obraditi koristeći funkciju G1.

Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom
ofseta D1.

Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

VEŽBA ST 2b
− Za radni predmet definisan crtežom ST 2 uraditi:
− list podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW
DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ32x70

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada).

Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa
adresom ofseta D1.

Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm

Konus obraditi koristeći funkciju G1 i naredbu CHR=...

Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom
ofseta D1.

Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  45
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA ST 3a
− Za radni predmet definisan crtežom ST 3 uraditi:
− list podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ32x70

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada).

Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa
adresom ofseta D1.

Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  46
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm

Radijus obraditi koristeći funkciju G1 i naredbu RND=...

Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom
ofseta D1.

Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

VEŽBA ST 3b
− Za radni predmet definisan crtežom ST 3 uraditi:
− list podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ32x70

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada).

Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa
adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm

Radijus obraditi koristeći funkciju G2 i veličinu radijusa CR=...

Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom
ofseta D1.

Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  47
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA ST 4a
− Za radni predmet definisan crtežom ST 4 uraditi:
− list podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ32x70

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada).

Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa
adresom ofseta D1.

Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  48
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm

Radijuse obraditi koristeći funkciju G1 i naredbu RND=...

Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom
ofseta D1.

Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

VEŽBA ST 4b
− Za radni predmet definisan crtežom ST 4 uraditi:
− list podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ32x70

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada).

Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa
adresom ofseta D1.

Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm

Radijuse obraditi koristeći funkciju G2 i G3 i veličinu radijusa CR=...

Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom
ofseta D1.

Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  49
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA ST 5a
− Za radni predmet definisan crtežom ST 4 uraditi:
− list podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ32x70

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada).

Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa
adresom ofseta D1.

Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  50
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Radijuse obraditi koristeći funkciju G2 i zadajući veličinu radijus CR dok drugi obraditi naredbom RND.

Konus obraditi funkcijom G1 i naredbom CHR.

Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom
ofseta D1.

Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  51
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA GL 1
Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL01 isplanirati proces obrade i uraditi:
− listu podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View

Ako se zna:
Dimenzije pripremka 60x70X26
Ceo dodatak za obradu skinuti sa jedne strane (obraditi samo gornju površinu)
Koristiti čeono glodalo Φ40, neka je to drugi alat u magacinu alata.
Poštovati kooredinatni sistem označen na crtežu
Naredbom G54 premestiti tačku M u tačku A
Naredbom TRANS X ... Y... Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke A u tačku W
Raditi sa n=800o/min i brzinom pomoćnog kretanja 300mm/min

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  52
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA GL 2
Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL02 isplanirati proces obrade i uraditi:
− listu podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View

Ako se zna:
Dimenzije pripremka 60x70X26
Obraditi gornju površinu koristeći prethodni program (Copy – Paste)
Za izradu žljeba u obliku slova A koristiti vretenasto glodalo Φ10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu
br.3 u magacinu alata.
Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po
Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  53
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA GL 3
Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL 3 isplanirati proces obrade i uraditi:
− listu podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View

Ako se zna:
Dimenzije pripremka 60x70X25
Za obradu spoljašnje konture i prstenastog žljeba koristiti vretenasto glodalo Φ10. Ovo glodalo je
postavljeno na mestu br.3 u magacinu alata.

Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po
Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  54
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Za obradu spoljašnje konture koristiti samo funkciju G1 (Radijusi zaobljenja R10 i zakošenja 10/45°
programirati pomoću funkcija RND i CHF)

Prstenasti žljeb isprogramirati pomoću poznatih koordinata centra kruga (centar kruga definisati u
apsolutnom sistemu).

VEŽBA GL 3b
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti način programiranja kruga, poznate
su početna i krajnja tačka i radijus kruga (obratiti pažnju na ograničenje ovog načina definisanja
kruga).

VEŽBA GL 3c
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti način programiranja kruga, poznate
su početna i krajnja tačka i ugao koji je zahvaćen kružnim lukom (obratiti pažnju na ograničenje ovog
načina definisanja kruga).

VEŽBA GL 3d
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti način programiranja kruga, poznate
su početna tačka, kordinate centra kruga u apsolutnom sistenu i ugao koji je zahvaćen kružnim lukom
(obratiti pažnju na ograničenje ovog načina definisanja kruga).

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  55
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA GL 4 i GL 5
Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL 4 i GL 5 isplanirati proces obrade i uraditi:
− listu podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View

Ako se zna:
Dimenzije pripremka 60x70X25
Za obradu spoljašnje konture koristiti vretenasto glodalo Φ10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu
br.3 u magacinu alata.
Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po
Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min
Za obradu „smeška“ koristiti vretenasto glodalo Φ6. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.4 u
magacinu alata.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  56
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Raditi sa n=1600o/min i brzinom pomoćnog kretanja 250mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po
Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min

Za obradu spoljašnje konture koristiti samo funkciju G1 (Radijusi zaobljenja R10 i zakošenja 10/45°
programirati pomoću funkcija RND i CHF)
Prstenasti žljeb isprogramirati pomoću poznatih koordinata centra kruga (centar kruga definisati u
apsolutnom sistemu).
Prvo “oko” zabušiti pozicioniranjem u apsolutnom sistemu, a za drugo iskoristiti mogućnost
inkrementalnog pomeranja samo po jednoj osi.

VEŽBA GL 4b i GL 5b
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristeći različite
mogućnosti definisanja krugova.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  57
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA GL 6a
Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL 6 isplanirati proces obrade i uraditi:
− listu podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View

Ako se zna:
Dimenzije pripremka 60x70X25

Za obradu spoljašnje konture koristiti vretenasto glodalo Φ40. Ovo glodalo je postavljeno na mestu
br.2 u magacinu alata.

Raditi sa n=800o/min i brzinom pomoćnog kretanja 300mm/min.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  58
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

Za obradu rupe R15 i R10 koristiti vretenasto glodalo Φ10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.3 u
magacinu alata.

Raditi sa n=1100/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z
osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min

Za obradu spoljašnje konture osmislii najjednostavniji način programiranja kružnih lukova.

Krugove R10 i R15 programirati po sopstvenoj želji.

VEŽBA GL 6b
Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristeći različite mogućnosti
definisanja krugova i različite alate za obradu konture.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  59
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

VEŽBA GL 8
Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL 8 isplanirati proces obrade i uraditi:
− listu podešavanja
− radni nalog
− program
− program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  60
,,POLITEHNIČKA ŠKOLA“‐Kragujevac                              Obuka za operatere na CNC mašinama 

LITERATURA
− Software Description EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Mill/Turn, EMCO
− Materijal sa obuke EMCOWinNC SINUMERIK 810D/840D Mill55/Turn55, Mašinska škola
“PANČEVO”,PANČEVO LJiljana Brašovan,dipl maš ing
- Materijal sa obuke za rukovanje CNC glodalicom, Tehnička škola Subotica, Bajić Ivan, dipl.maš.ing.
- Materijal sa obuke za rukovanje CNC strugom, Tehnička škola Subotica, Grgo Stantić, dipl.maš.ing.

 predvači: N. Mijailović, G. Luković, I. Živojinović  61