LOGISTIKA I SKLADIŠTENJE

Istorijski razvoj skladištenja

Koreni skladištenja sežu u
daleku prošlost, do vremena
kada je čovek počeo da
proizvodi više nego što mu je bilo Ostaci skladišta
žitarica iz 193 g. pne
dovoljno za potrošnju u tom periodu.

Do Industrijske revolucije individualna

gazdinstva i domaćinstva funkcionisala
su kao same sebi dovoljne ekonomske
jedinice, sa svojim ostavama i drugim
oblicima čuvanja zaliha, a koji su imali
skladišnu funkciju.
q Sa ekonomskom specijalizacijom i intenziviranjem
transporta u toku industrijske revolucije skladišna
funkcija postaje deo funkcionisanja maloprodaje i
veleprodaje i dodatak marketingu.

q Skladište je bilo statičan sistem neophodan za

savlađivanje vremenskog razmaka i posmatra se kao
neophodno zlo koje generiše jedino troškove. Malo ili
nimalo se vodi računa o pretovaru i unutrašnjem
transportu. Različite robe se skladište u istom
skladištu i to najčešće u gomilama na podu.
Istorijski razvoj skladištenja (nastavak)

q Tek II Svetski rat i vreme posle njega moguće je

posmatrati kao period u kome počinje da se uočava
značaj i trend povećanja efikasnosti skladišnog sistema

q Razvijaju se specijalizovana regionalna i lokalna

skladišta i sve više se razmišlja o upravljanju zalihama,
primenjuju se tehnike prognoze i upravljanja
proizvodnjom.
Istorijski razvoj skladištenja (nastavak)

q Smanjuju se vremenske neusaglašenosti u proizvodnji,

proizvodnja postaje koordinisana i zahtevi za
skladišnim prostorom se smanjuju
q Menja se koncept maloprodaje pri čemu se pojavljuju
sve veći objekti i supermarketi koji onda generišu
drugačije zahteve prema skladišnom sistemu. To
rezultira pojavom regionalnih distributivnih centara koji
preko skladišta obezbeđuju ekonomično skladištenje
širokog asortimana proizvoda
q To rezultuje razvojem i primenom modernih visoko
mehanizovanih i automatizovanih skladišnih sistema sa,
informatički sve naprednijim upravljanjem i kontrolom.
Napredak u ovoj oblasti utiče i na proizvodnju, te
skladišta postaju sastavni deo JIT koncepta
Istorijski razvoj skladištenja (nastavak)

q Tokom 1960-ih i 1970-ih napori u oblasti

skladišnih sistema prebacuju se u sferu
primene novih tehnologija. Svaka faza i podsistem
skladišta se modernizuju i razvijaju se nove tehnike i
procedure rada
q U 1980-im fokus se prebacuje na
poboljšanje konfiguracije skladišta i
pretovarne mehanizacije koja se tu
koristi, a kraj XX i početak XXI veka
se može označiti kao period u kome
se teži
većoj fleksibilnosti,
povećanju produktivnosti i
primeni savremenih informacionih tehnologija
 Imajući prethodno u vidu, ukazuje se na značaj i
neodvojivu vezu logistike i skladištenja

"Logistika je pojam koji opisuje integraciju dve ili više

aktivnosti sa ciljem planiranja, implementacije i kontrole
efikasnog toka sirovina, materijala u proizvodnji i
procesnih ZALIHA, kao i finalnih proizvoda od izvorišta
do mesta potrošnje.

Te aktivnosti mogu obuhvatiti (ali na to nisu ograničene)

korisničku uslugu, prognozu tražnje, komunikaciju u
distribuciji, upravljanje zalihama, rukovanje materijalom,
obradu narudžbina, snabdevanje delovima i servisiranje,
izbor lokacije skladišta i postrojenja, nabavku, pakovanje,
rukovanje povratnim materijalima, odlaganje otpada,
saobraćaj, transport i skladištenje"
LOGISTIČKE AKTIVNOSTI - PODSISTEMI

U literaturi se po pravilu navode dve grupe logističkih aktivnosti.

LOGISTIČKE AKTIVNOSTI

OSNOVNE POMOĆNE

U većini slučajeva ne postoji jasno izdiferenciran stav o tome koje

su aktivnosti i podsistemi osnovni (ključni), a koji pomoćni
(podrška). Takođe nema ni potpuno jasne granice ovih kategorija.
Tako, Pfohl (ova kategorizacija je bliža
inženjerskom pristupu)
kao ključne sisteme izdvaja: kao pomoćne navodi

TRANSPORT PAKOVANJE
PRETOVAR OZNAČAVANJE
SKLADIŠTENJE

Prisutni su i drugačiji pristupi, kao Kao pomoćne izdvajaju se

na primer ovaj, koji kao ključne SKLADIŠTENJE
aktivnosti izdvaja (kategorizacija PRETOVAR I UNUTRAŠNJI
bliža menadžerima): TRANSPORT
USLUGA KORISNIKA ZAŠTITA
UPRAVLJANJE ZALIHAMA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM
STRATEGIJE NARUČIVANJA AKVIZICIJA I OBRADA INFORMACIJA
TRANSPORT
Za potrebe ovog kursa iz predmeta SKLADIŠTA biće, u različitom
obimu, razmatrani i korišćeni sledeći osnovni podsistemi logistike

PAKOVANJE,
UNUTRAŠNJI TRANSPORT
SKLADIŠTENJE
PRETOVAR
SPOLJNI TRANSPORT

IZVOR
PAKOVANJE

TRANSPORT

SKLADIŠTENJE
PRETOVAR
ODREDIŠTE
Skladištenje, kao deo logistike, se pojavljuje kao funkcija,
logistička aktivnost i sistem koji primarno realizuje čuvanje robe.
Skladište je integralni deo svakog logističkog sistema i
ima nezamenljivu ulogu u povezivanju proizvodnje, transporta
i potrošnje.

Pri tome prisutna je čvrsta veza sa ostalim podsistemima logistike,

a prema postavci teorije sistema te veze uvek moraju da se imaju u
vidu.
Tipično,
skladište se posmatra kao mesto za čuvanje zaliha,
ali skladište je danas mnogo dinamičniji sistem u kome kretanje
robe često predstavlja dominantnu aktivnost.
 Skladišta egzistiraju u cilju ostvarivanja jedne ili više narednih
uloga (Lambert 1998, Fundamentals of logistics management):

Ø Ostvarivanje preduslova ekonomičnosti transportnih procesa

(kombinovanje vidova transporta, jedinica tereta i sl).
Ø Ostvarivanje preduslova za ekonomičnost
proizvodnje (sinhronizacija raznih procesa)
Ø Prednosti od količine pri kupovini (naručivanje)
ili kupovine unapred
Ø Obezbeđenje izvora snabdevanja
Ø Podrška strateškom opredeljenju firme pri opsluživanju klijenata
Ø Predupređenje promena i uslova na tržištu
(stohastičnost, kolebanje tražnje i ponude,
konkurencija)
Uloga skladišta (nastavak)

Ø Savlađivanje vremenskih i prostornih razlika

između vremena i mesta proizvodnje i potrošnje
Ø Usaglašavanje najmanjih logističkih troškova sa željenim
nivoom opsluge korisnika
Ø Podržavanje strategije Just In Time snabdevača i korisnika
Ø Obezbeđuje korisnicima mix proizvoda umesto pojedinačnih
roba
Ø Obezbeđuje privremeno skladištenje materijala za otpad ili
reciklažu
Ø Obezbeđuje privremeno skladištenje u aktivnostima pretovara
(direktna isporuka, …)
 U literaturi se navodi da skladište svojim
funkcionisanjem omogućava realizaciju
određenih koristi u logističkim procesima.
To su, pre svega:

koristi od vremena, mesta i količine

v Osnovni efekat skladištenja je
VREMENSKA KORIST
s obzirom na funkciju savlađivanja vremenskih
razlika između trenutka proizvodnje i potrošnje
v KORIST OD MESTA
proističe time što skladišta obezbeđuju
preduslove za povoljnije savlađivanja prostorne
razdvojenosti mesta proizvodnje i potrošnje
v Takođe, skladištenjem se obezbeđuje i
KORIST OD KOLIČINE (I ASORTIMANA)
jer se omogućava kompenzovanje fluktuacije
tražnje (po količini, ….).
U još širem sagledavanju

skladišta omogućavaju realizaciju i dodatnih koristi

- VREMENSKE - OD SVOJINE
KORISTI - OD MESTA - OD OBLIKA - INFORMATIVNA
- OD KOLIČINE

SISTEM LOGISTIKA PROIZVODNJA MARKETING

ZADOVOLJENJE
CILJ
KORISNIKA
Osnovne funkcije i uloga skladišta u logističkom sistemu

Prisutno je mnoštvo pokušaja da se odredi mesto i uloga

skladišta u logističkim sistemima. Neki autori, kao Gatorna,
(Gattorna J. [1988]) navode sledeće funkcije:

Kretanje robe Mirovanje (čuvanje) robe

Prijem Privremeno
Transfer Stalno
Formiranje narudžbe
Otprema

Nadalje, kao razlozi postojanja skladišta navode se i sledeći:

• Smanjenje transportnih – proizvodnih troškova
• Koordinacija snabdevanja i potrošnje
• Podrška proizvodnom procesu
• Podrška marketing procesima
• Stvaranje dodatne vrednosti u skladištu
 Nešto detaljniju diferencijaciju mesta i razloga čuvanja zaliha
navodi Pfohl (Pfohl C. [1990])

INDUSTRIJSKA PREDUZEĆA

SNABDEVAČKO PROIZVODNO DISTRIBUTIVNO

SKLADIŠTE SKLADIŠTE SKLADIŠTE
TRGOVINSKA I INDUSTRIJSKA

(SIROVINE) (MEĐUFAZNO) (PRODAJNO)

LOGISTIČKA PREDUZEĆA
SKLADIŠTA

SKLADIŠTE SNABDEVAČKO
RECIKLAŽE DISTRIBUTIVNO
SKLADIŠTE

POTROŠAČKO SNABDEVAČKO SNABDEVAČKO

SKLADIŠTE DISTRIBUTIVNO DISTRIBUTIVNO
(MALOPROD.) SKLADIŠTE SKLADIŠTE
(MALOPROD.) (VELIKOPROD.)

KUĆNO
TRGOVINSKA PREDUZEĆA
SKLADIŠTE
Pfohl takođe ukazuje i na funkcije proizvodnih skladišta (Pfohl C. [1990])

FUNKCIJA
IZJEDNAČAV.

PUFERI
PROIZVODNA FUNKCIJA
ORIJENTACIJA SORTIRANJA

ZAŠTITNA
FUNKCIJA
PROIZVODNO
SKLADIŠTE
FUNKCIJA
FLEKSIBILN.

ORIJENTACIJA VREME
KA KORISNIKU ISPORUKE

SUBSTITUT.
FUNKCIJA
Pored navedenog pristupa i definisanja koristi od skladišta, ona
mogu ostvariti
- ekonomske koristi,
- servisne koristi i
- koristi od stvaranja dodatne vrednosti:

Ekonomske koristi

Korišćenjem skladišta mogu se direktno sniziti ukupni logistički

troškovi, a to se naziva ekonomskim koristima od skladištenja.

Ovi efekti se relativno lako utvrđuju. Postoje četiri glavne

ekonomske koristi:
• Zalihe (efekti od njihovog posedovanja)
• Konsolidacija (formiranje odgovarajućih jedinica za dalje procese)
• Razdvajanje i cross dock
• Obrada i odlaganje nekih faza proizvodnje ili vremena korišćenja

Servisne koristi
Vremenska i korist od mesta
omogućavaju:
• Asortiman
raspolaganje spektrom
proizvoda
• Mix
formiranje mešovitih
paketa po narudžbini
• Podršku proizvodnji
obezbeđenje sirovina i
zahteve potrošnje
• Tržišno prisustvo
faktor konkurentnosti
Skladišta su sve više i mesta
stvaranja dodatne vrednosti
(Value Added Services)
Ovo su dodatni – netradicionalni
servisi (usluge) koje realizuju javna
skladišta i skladišta sa kojima se
ugovara neki dodatni servis:
• Pakovanje
• Odlaganje proizvodnih operacija
• Poboljšanje karakteristika
proizvoda
• Klimatizacija, dozrevanje,
hlađenje,..
Ove aktivnosti su zbog povoljnih
finansijskih efekata sve više
prisutne u skladištima
 Međutim, tokom vremena, zahtevi koji se postavljaju skladištima
sa aspekta kvaliteta i troškova kao i niz spoljnih uticaja,
ovaj na prvi pogled jednostavan proces čine sve kompleksnijim,
tako da se sve više zahteva da on bude sa većim nivoom
kontrole i optimizacije. Razlozi za to su:

– Prijem robe često ne može da se planira ili je prijem/otprema

roba u nepravilnim intervalima (uticaj niza slučajnih faktora).

– Zbog razlika u dimenzijama, težini, temperaturnim uslovima

čuvanja i dr., spektar roba koje treba da su raspoložive u svakom
momentu zahtevaju različite tehnologije transporta, skladištenja i
manipulacija,

– Prisutne su veoma velike razlike u obimu protoka roba po

artiklima u skladištu (asortiman, količina i frekvencija) i može se
očekivati njihovo povećanje.
– Korisnici naručuju sve manje količine koje treba da se
konsoliduju (pripreme) u kratkom vremenu i da se dostave u
odeljenje otpreme kako bi se tamo jednovremeno formirala
jedinica otpreme.

– U isto vreme potrebno je manipulisati sa stotinama narudžbina,

pri čemu proces treba da se optimizuje shodno jedinicama,
tipu i redosledu otpreme, mogućim vremenima zadržavanja, a
prema raspoloživom personalu i drugim (tehničkim) resursima.

– Parametri sistema nisu konstantni, već su pod uticajem stalnih

promena parametara toka materijala, strukture naloga
(narudžbina), oblika i asortimana artikala.
 Primeri nekih indikatora performansi vezanih za robe u DC
(Hompel, T.H, Schmidt, T,, Warehouse Management, 2007)
Trgovina po mail Prodaja Regionalna Proizvodnja
narudžbinama farmaceutskih skladišta kućnih električnih
(veoma velika) proizvoda na prehrambenih aparata
veliko proizvoda
Krajni kupci, zastupnici,
Korisnici Farmacije Filijale tekuća trgovina
filijale
Broj različitih
250 000 130 000 8,150 200
artikala

Skladišti se 25 mil. komada 4.5 mil. komada 2 mil. jedinica 150 000 komada

Personal ≥2000 oko 300 oko 300 75

32 000 paleta/
2700 paleta /
Komisioniranje 125,000 kompleta 15 000 mesta na 4000 paleta.
740 000 kutija
podu

Narudžbina/dan 190 000 4,000 780 350

Naručenih
650 000 105 000 300 000 6800
jedinica/dan

Prijem 150 kamiona/dan 220 pal/dan 100 kamiona/dan 625 pal/dan

Otprema ≈ narudžbina = narudžbina 100 kamiona / dan 722 pal/ dan

Vreme isporuke po
4-5 h 50 min 24 h 4h
narudžbini kupca
Danas se konstatuje da moderan sistem skladišta i distribucije
predstavljaju polazne osnove za formiranje uspešnog lanca
snabdevanja, dodatne vrednosti pri čemu moraju da se sučele sa vrlo
različitim zahtevima, a da pri tome ispunjavaju visoke nivoe po pitanju
vremena realizacije, troškova i kvaliteta usluge. Efikasne operacije
ovakvog sistema predstavljaju kontinualan i veliki izazov za sve
uključene učesnike u procesima. Međutim, zbog visoke kompleksnosti i
cene danas prisutnih rešenja (npr. automatizacije, robotizacije, WMS,
WCS,…) korisnici često nisu spremni da ih primenjuju.
Takođe, sada a i u buduće prisutan je veoma širok spektar varijanti
rešenja sa jedne, ali i sistemskih zahteva pri projektovanju, izboru i
funkcionisanju skladišta (u domenu opreme, IT, upravljanja i dr.) sa
druge strane, tako da se od stručnjaka u ovoj oblasti traži značajan
know-how i iskustvo. Mnogi aspekti pri projektovanju i eksploataciji
moraju da budu razmatrani i treba da se primene prava rešenja i iz čega
će rezultirati da li je neki skladišni sistem uspešan ili ne.
Prisutne aktivnosti u skladištenju i distribuciji roba mogu da se ispune
samo ako je skladišni sistem oblikovan saglasno prisutnim specifičnim
zahtevima i sastoji se od:

– osnovne tehničke strukture,

– definisane tehnologije realizacije aktivnosti i
– usaglašenog sistema kontrole.

Stručnjak iz oblasti skladištenja je neophodno da poseduje

odgovarajuća znanja o prisutnim procesima, ali i mogućnosti
svrsishodne i opravdane implementacije rešenja podsistema/elemenata
u jedan celokupan i funkcionalan sistem.
Na žalost, ne postoji opšte primenljivo i univerzalno pravilo za
postizanje ovog cilja. To je posledica činjenica da zahtevi proističu iz
širokog spektra potreba klijenata, karakteristika prisutnih proizvoda i
usluga, zahteva proizvodnje i mnogo drugih različitih faktora iz
okruženja, čime je spektar zadataka za stručnjake iz ove oblasti veoma
širok ali i veoma promenljiv u vremenu.
Pri projektovanju i eksploataciji skladišta mnogi aspekti moraju da
budu razmatrani i treba da se primene prava rešenja. Iz toga će
proisteći rezultat - da li je neki skladišni sistem uspešan ili ne i
neophodno je da rad stručnjaka iz ove oblasti bude neprekidan.

Rukovanje
materijalom
Legislativa

Distribucija

Skladištenje

Ljudski resursi
Tehnologija