Elektro uredjaji na automobilu

Akumulator
Zadatak akumulatora je da prikuplja jednosmernu struju koju proizvodi alternator i da je
zadr�i do trenutka kada treba opslu�iti pojedina�ne potro�a�e: (elektro pokreta�,
brisa�i stakla, sirenu, radio aparat...).

Postoje dve vrste akumulatora u zavisnosti od materijala koji se koristi za izradu �elija
i to:

• olovni akumulatori

• �eli�ni (nikl - kalijumski) akumulatori

Prema naponu akumulatore delimo na:

• akumulatore od 6 volti

• akumulatore od 12 volti

• akumulatore od 24 volti

Akumulatori se sastoje od: suda, �elije i elektrolita

 Slika 1- Akumulator u preseku

1) negativna plo�a �elije, 2) izolator (separator), 3) pozitivna plo�a, 4) sud

akumulatora, 5) izolator - mre�ica, 6) pozitivan pol akumulatora, 7) otvor �elije, 8)
masa za zalivanje �elija, 9) otvor na �eliji, 10) spojnica �elija, 11) poklopac �elije,
12) negativan pol akumulatora

Sud akumulatora je deo u kome se nalaze svi ostali delovi a izra�uje se od providne
plastike i njegova veli�ina zavisi od kapaciteta akumulatora.

�elije su osnovni deo akumulatora i njihov napon je od 2 - 2,1 volta. �elija se satoji od
odre�enog broja pozitivnih i negativnih plo�a. Pozitivne plo�e su izra�ene od
olovnog oksida, a negativne od �istog olova. Izme�u pozitivnih i negativnih plo�a
nalazi se separator - izolator koji je izra�en od odgovaraju�e plasti�ne materije. Sve
plo�e istog naelelktrisanja su me�usobno povezane i tako �ine pozitivan ili negativan
pol. Ovako spojene plo�e sa separatorima, stavljene u odgovaraju�u pregradu suda
nalivenu elektrolitima �ine �eliju akumulatora. �eljeni napon akumulatora posti�e
se rednom vezom izme�u �elija i to tako da se pozitivan (+) pol jedne �elije spaja sa
negativnim (-) polom druge �elije. U toku eksploatacije dolazi do postepenog
pra�njenja akumulatora. Smatra se da je pra�njenje normalno ukoliko napon po jednoj
�eliji ne spadne ispod 1,8 volta. �to je ve�a gustina elektrolita to je akumulator vi�e
napunjen. Ovo je posebno va�no u zimskom periodu jer kapacitet akumalatora opada sa
smanjenjem temperature. Polovi akumulatora su obele�eni i to tako �to je pozitivni (+)
pol deblji a negativni (-)pol tanji.
Pod kapacitetom akumulatora podrazumeva se koli�ina elektri�ne struje kojom se
napaja potro�a� za odre�eno vreme, ako na primer napajamo neki potro�a�
strujom od 5A i akumulator obezbedi napajanje za 20h, a da mu pritom napon po �eliji
ne spadne ispod 1,8 volta takav akumulator ima kapacitet od 100Ah.

Baterijsko startovanje
Kada se uspostavi kontakt uz pomo� klju�a ostvaruje se veza izme�u akumulatora i
priklju�ka primarnog namotaja u indukcionom kolenu. Primarna struja tada prolazi kroz
primarni namotaj, a zatim preko drugog izlaza na bobini dolazi do priklju�ka
razvodnika paljenja. Kada su prekida�i sastavljeni struja prelaz sa �etkica na nakovanj
i dalje na masu i na taj na�in se zatvara primarno strujno kolo. Za vreme prolaska
primarne struje kroz primarni namotaj bobine stvara se magnetno polje jer je namotaji
nalaze oko jezgra bobine. U trenutku kada breg razvodnika deluje preko izolacionog
oslonca na �eku� dolazi do rastavljanja platinske dugmadi i prekidanja primarno
strujnog kola.

Treba naglasiti da se u trenutku kada po�ne rastavljanje kontakta prekida�a razvodna

ruka se nalazi uvek ispod odnosno neposredno naspram odgovaraju�eg metalnog
segmenta na razvodnoj kapi. Ovim je omogu�eno kretanje sekundarne struje iz bobine
do razvodne kape, sa razvode kape na razvodnu ruku i sa razvodne ruke ponovo na
razvodnu kapu, na taj na�in se ponovo uspostavlja primarno strujno kolo. Istovremeno
oko jezgra bobine stvara se magnetno plje koje traje do ponovnog rastavljanja �etkica
od nakovnja �ime se zavr�ava ciklus rada baterijskog paljenja.
 Slika 2 - Baterijsko paljenje

10) kondezator, 19) razvodna kapa, 23) telo indukacionog kalema, 24) lamelasto jezgro,
25) primarni namotaj, 26) sekundarni namotaj, 27) ta�ka u kojoj su spojeni primarni i
sekunadarni namotaj, 28) priklju�ak primarnog namotaja, 29) priklju�ak zavr�nog
primarnog namotaja, 31-31) provodnici sekundarne struje, 32) sve�ice, A) akumulator,
K)klju�

SASTAVNI DELOVI BATERIJSKOG PALJENJA

I Indukcioni kalem - Bobina

Bobina ima zadatak da struju niskog napona 6 ili 12 V pretvori u struju visokog napona
od 13-17 hiljada V.
Bobina se sastoji od:

• tela

• jezgra

• primarnog i

• sekundarnog namotaja

Jezgro se nalazi u centru indikacionog kalema. Debljina �ice primarnog namotaja iznosi
od 0,5 - 2 mm.Primarni namotaj presvu�en je izolacionim materijalima i na taj na�in
izolovan je od jezgra i sekundarnog namotaja.Broj namotaja primarnog kola iznosi od
100 - 200 namotaja. Sekundarni namotaj je obavijen oko primarnog namotaja i debljina
�ice je oko 0,1 mm, koja je tako�e presvu�ena izolacionim materijalom.Broj
namotaja sekundarnog kola iznosi oko 1400.Primarni i sekundarni namotaji me�usobno
su povezani u jednoj ta�ki.Na indukcionim kalemu nalaze se tri priklju�ka.Kroz prvi
priklju�ak dolazi primarna struja iz akumulatora na prstasti namotaj, a preko drugog
priklju�ka primarna struja odlazi na razvodnik paljenja tj. na kondenzator i
priklju�ak.Tre�i prekida� povezuje sekundarni namotaj i razvodnu kapu razvodnika.
Ova faza je ostvarena pomo�u provodnika namenjenog za sekundarnu struju visokog
napona u primarnom kolu. Prolaskom primarne struje oko jezgra stvara se magnetno
polje koje indukuje u sekundarnim namotajima struju visokog napona. Struja visokog
napona je neophodna stvaranje varnice na elektrodama sve�ica.

II Razvodnik paljenja
Zadatak razvodnika paljenja je da prema rasporedu paljenja razvede struju visokog
napona na sve�ice i da pomo�u platinske dugmadi i kondenzatora omogu�i
indukcionom kalemu stvaranje struje visokog napona.

Vratilo razvodnika donjim krajem je u vezi sa bregastim vratilom od koga dobija pogon.
Neposredno ispred zavr�nog dela vratila sa gornje strane nalaze se bregovi kojih ima
koliko i cilindara u motoru. Neposredno ispred bregova nalazi se centralni regulator �iji
je zadatak da u zavisnosti od broja obrtaja motora reguli�e momenat paljenja. Ruka
provodnika je izra�ena od bakelina, koji ne provodi struju. Sa gornje strane ruke nalazi
se metalna plo�ica preko koje se provodi sekundarna struja.
 Slika 3 - Razvodnik paljenja, prekida� paljenja i kondezator

1) vratilo razvodnika, 2) bregovi, 3) �eki� prekida�a, 4) nakovanj prekida�a,

5)lisnata opruga �eki�a, 6) izolator �eki�a, 7) osovinica �eki�a, 8) zavrtan za
regulisanje zazora prekida�a, 9) zavrtanj za spajanje primarnog kola struje i
kondenzatora, 10) kondenzator, 11) veza primarne srtuje i �eki�a prekida�a, 12)
navrtke za pode�avanje momenta paljenja, 13) vakuum-regulator, 14) membrana
vakuum-regulatora, 15) poluga izme�u membrane i obrtne plo�e prekida�a, 16)
centrifugalni regulator, 17) ruka razvodnika, 18) metalna plo�ica na ruci, 19) kapa
razvodnika, 20) metalni segment, 21) ugljena �etkica, 22) centralni prilju�ak na
razvodnoj kapi

III Prekida� paljenja

Prekida� paljenja ima zadatak da obezbedi prekidanje i uspostavljanje primarnog
strujnog kola u bobini. Sastoji se iz �eki�a - pokretnog dela i nakovnja - nepokretnog
dela. Na �eki�u se nalazi lisnata opruga koja ima zadatak da vr�i pritisak na �eki�
i na taj na�in ga primorava da nale�e na nakovanj. Na njemu se nalazi pri�vr��en
oslonac izra�en.

IV Kondenzator
Ima zadatak da u sebe primi primarnu struju u trenuku rastavljanja kontakta prekida�a.
On omogu�ava brzo prekidanje strujnog kola �to je uslov za stvaranje sekundarne
struje visokog napona. Bez obzira na ovo re�enje ipak u manjoj meri dolazi do
preskakanja varnice, izme�u �eki�a i nakovnja. Kondenzator se nalazi narazvodniku,
�iji je jedan pol spojen sa masom, a drugi sa primarnim strujnim kolom. Kapacitet
kondenzatora iznosi od 0,5 do 0,25 MF. Ukoliko je kondenzator neisparavanne�e
funkcopnisati baterijsko paljenje primarnog strujnog kola, a time ne�e biti ni proivodnje
struje visokog napona.

V Sve�ica
Sve�ica ima zadatak da obezbedi stvaranje varnice u velikom dijafazonu temperture i
pritiska koji vladaju u cilindru.

Slika 4 - Sve�ica u preseku

1) telo sve�ice, 2) centralna elektroda, 3) telo izolatora, 4)bo�na elektroda, 5) navoj,

6)zaptiva� izme�u navoja 1 i 3, 7)zaptiva�, 8)�estougaonik tela, 9) navrtka za
pravougaonike
Gornji deo tela sve�ice izra�en je u vidu �estougaonika pomo�u koga se vr�i
pri�vr��ivanje sve�ice. Na donjem delu se nalazi navoj pomo�u koga se sve�ice
uvrte u glavu motora. Telo sve�ice se od kvalitetnog �elika. Temperatura sve�ice ne
bi trebalo da bude ni�a od 500 C�. Ukoliko je temperatura ve�a od 800 C� dolazi do
uvijanja elektroda �to ima za posledicu samozapaljenje radne sme�e. Kroz sredi�te
sve�ice prolazi centralna elektroda, dolazi struja visokog napoan, dok bo�na elektroda
prestavlja pol. Zazor izme�u ovih elektroda iznosi 0,5-0,6 mm. Postoje sve�ice sa
dugim i kratkim navojem.

Dinamo ma�ina
( Generator)

Dinamoma�ina ima zadatak da proizvede jednosmernu struju kakao bi se obezbedilo

napajanje potro�a�a i punjenje akumulatora.

Za vreme pokretanja rotora dolazi do presecanja magnetnog polja. U polovima statora

postoji odre�ena permentna struja koja izaziva namagnetisanje razli�itih polova,
severni N i ju�ni S. Me�u polovima se stvara magnetno polje koje je definisano
magnetnim silama. Okretanjem rotora, izme�u statora dolazi do presecanja magnetnog
polja �to izaziva neizmeni�ne strue u namotajima rotora. Ova struja je dalje dovodi do
kolektora koji se nalazi na krajevima rotora.Nedostatak dinamoma�ine je u tome �to
ne proizvodi struju pri manjem broju obrtaja pri �emu je akumulator o�te�en, pa mu
se zato smanjuje vek trajanja. Prakti�na dinamoma�ina je izba�ena iz upotrebe.

Slika 5 - Dinamo ma�ina u preseku

1) osovina rotora, 2) kugli�ni le�aj, 3) prednji poklopac, 4) stator, 5) polovi statora, 6)
rotor, 7) priklju�ci strujnog kola, 8) spiralna opruga �etkica, 9) nosa� �etkice, 10)
provodnik �etkice, 11) �etkica, 12) kolektor

Osnovni delovi su :

• stator sa polovima

• rotor sa namotajima

• kolektor

• �etkice

Stator se izra�uje od livenog gvo��a. Polovi statora se nalaze pri�vr��eni sa

unutra�nje strane statora odgovaraju�im zavrtnjima. Jezgro polova sastoji se od lamela
livenog gvo��a. Oko jezgra se nalaze odgovaraju�i namotaji.

Rotor je deo koji se okre�e izme�u polova statora, a nalazi se u osovini koja se
okre�e u kotrljaju�im le�ajevima. Rotor je izra�en u obliku valjka od lamela
livenog gvo��a koje su me�usobno izolovane. Izme�u lamela naleze se kanali u
kojima su namotaji provodnika.

Kolektor je deo rotora i zadatak mu je da sakupi proizvedenu struju. Sastoji se od

bakarnih lamela me�usobno izolovanih i izolovanih u odnosu na osovinu rotora.

�etkice su deo dinamoma�ine koje nale�u na kolektor. Preko njih se odvodi struja s
tim �to jedan �etkica odvodi pozitivnu a druga negativnu struju. Izra�uje se od
preparirane ugljene mase pome�ane sa odre�enom koli�inom bakarne pra�ine.

Mogu�i kvarovi dinamoma�ine su:

• probijanje izolacije na namotaje statora

• probijanje izolacije na namotaje rotora

• istro�enost �etkica

• usled tro�enje �etkica zapu�avaju se kanali kolektora ugljenom pra�inom pa je

poreme�ena izolovanost izme�u lamela kolektora i onemogu�eno je pretvaranje
neizmeni�ne struje u jednosmernu.

Alternator
 Slika 6 - Alternator u preseku

1) remenica, 2) kugli�ni le�aj,3) poklopac sa perajama, 4) ku�i�te, 5) kand�asti

pol, 6) pobudni namotaj, 7) namotaj statora, 8) stator, 9)ku�i�te, 10) ugljene �etkice

Alternator kao proizvo�a� elektri�ne struje na�ao je primenu mnogo kasnije od

dinamoma�ine. Njegov koeficijent korisnog dejstva ve�i je nego kod dinamoma�ine
jer i pod najmanjim obrtajem motora proizvodi elektri�nu struju. U odnosu na
dinamoma�inu lak�i je i maji. Alternator je proizvi�a� neizmeni�ne struje koja se
pomo�u dioda pretvara u jednosmernu. Diode po svojoj konstrukciji omogu�avaju
propu�tanje proizvedene struje samo u jednom smeru. Kod alternatora struja se za
potro�a�e na automobilu dobija sa namotaja statora. Za vreme rada alternatora stvara
se toplota, koja se odvodi strujanjem vazduha kroz alternator.

Ku�i�te alternatora sastoji se iz dva dela koji su me�usobno spojeni zavrtnjima. U

sredi�njem delu nalazi se jezgro rotora u vidu kand�i, a oko njih su namotaji. U
neposrednoj blizini rotora nalazi se jezgro statora okru�enih namotajima. Na kru�ne
prstenove nale�u �etkice pri�vr��ene pomo�u nosa�a. Alternator je lak�i za
odr�avanje s obzirom da nema kolektor, jer tu ulogu kod njega obavljaju diode.
Zahvaljuju�i tome �to su diode male i alternator je u celini manji od dinamoma�ine.
Zbog konstruktivnih prednosti alternatora proizvedenu struju ne treba posebno regulisati
jer se ja�ina struje automatski reguli�e preko dioda pa zato treba regulisati samo
veli�inu napona.

Princip rada alternatora

Kada se kontakt klju�em zatvori strujno kolo, iz akumulatora pote�e jednosmerna
struja i preko automatskog regulatora dolazi na pozitivnu �etkicu odnosno klizni prsten.
Druga �etkica predstavlja negativan pol i nale�e nadrugi klizni prsten. S obzirom d
a�etkice predstavljaju razli�ite polove, prstenovi na koje nale�u me�usobno su
izolovani u odnosu na osovinu rotora. Preko �etkica proti�e struja male ja�ine. Zbog
toga su i dimanzije �etkica male, a i vek trajanja im je veoma dug jer se one veoma
sporo tro�e. Proizvedena trofazna struja odvodi se preko dioda koje predstavljaju
pozitivan pol i dioda koje predstavljaju negativan pol.

Elektropokreta�
(Alanser)
Alanser ima zadatak da pokrene zamajac i na taj na�in obezbedi startovanje motora tj.
uklju�ivanje. Pri startovanju motora elektropokreta� mora raspolagati velikim obrtnim
momentima kako bi savladao inerciju mase delova koje pokre�e, otpore trenja kao i
otpor koji se stvara za vreme takta sabijanja. Elektropokreta� je najve�i potro�a�
elelktri�ne energije.

Prema na�inu uklju�ivanja elektropokreta�e mo�emo podeliti na:

- elektropokreta�e sa elktri�nom spojnicom i navojem,

- elektropokreta�e sa pomi�nim rotorom,

- elektropokreta�e sa navojem,

- elektropokreta�e sa mehani�kim uklju�ivanjem

Elektropokreta� sa elektromagnetnom spojnicom i

navojem
 Slika 7 - Uklju�ivanje elektropokreta�a

• stator, 2) osovina rotora, 3) pogonski zup�anik, 4) zup�anik na zamajcu, 5)spojnica

(bendiks), 6) dvokraka poluga, vilju�ka, 7) okretna ta�ka poluge (6), 8)elektromagnet,
9) namotaji elektromagneta, 10) vod od prekida�a, 11) polovi strujnog kola, 12) kontakt
plo�ica negativnog pola

Davanje kontakta klju�em, zatvara se strujno kolo u elektromagnetnom prekida�u.

Prolaskom struje kroz namotaje stvara se magnetno polje koje uslovljava povla�enje
kotve prema polovima strujnog kola. U trenutku kada se bakarna plo�ica spoji sa
kontaktima realizuje se zatvaranjem strujnog kola, pa struja dolazi na pobodne namotaje
polova statora. Istovremeno se pomeranjem kotve vr�i pomeranje poluge koja dalje
pomera spojnicu i zup�anik elektropokreta�a prema zamajcu. Zup�anik
elektropokreta�a pokre�e zamajac sve dok ne upali. Kada se auto upali broj obrtaja na
zamajcu se naglo pove�ava pa se zbog pove�anja obimne brzine zup�anik
elektropokreta�a isklju�uje.

Eleltropokreta� sa pomo�nim rotorom

Slika 8 - Elektropokreta� sa pomi�nim rotorom

1) stator, 2) namotaji pola, 3) jezgro pla, 4) osovina rotora, 5) rotor sa podu�nim

�lebovima, 6) kolektor, 7) �etkice, 8) pogonski zup�anik, 9) zup�anik na zamajcu

Ovaj elektropokreta� namenjem je za pokretanje motora ve�e snage. Kod njega je

pogonski zup�anik kruto spojen sa osovinom motora pa se ne mo�e nezavisno
pomeriti du� osovine niti rotirati oko nje.Lamele kolektora su du�e u odnosu na druga
re�enja, jer se ceo rotor, a samim tim, i kolektor podu�no pomera prema
zamajcu.Polovi rotora i statora se nalaze na istoj vertikalnoj osi jer se osa polova ortora
pomera prema zamajcu.Uklju�ivanje elektropokreta�a vr�i se tako �to se kontakt
klju�em zatvori strujno kolo pa se u pomo�nim namotajima polova statora stvara
magnetno polje koje uslovljava podu�no pomeranje rotora prema zamajcu. Podu�no
pomeranje rotora dovodi do naprezanja zup�anika rotora i zup�anika zamajca. U
trenutku kada su zup�anici me�usobno spregnuti ose polova i rotora se poklapaju, pa
rotor po�inje da se okre�e i dolazi do startovanja motora. Pri startovanju motora
pove�ava se broj obrtaja zamajca i to zbog velike razlike u obimnim brzinama
spregnutih zup�anika. S obzirm na to �to treba da obezbedi veliki obrtni momenat ovaj
elektropokreta� se napaja strujom od 24V.

Mogu�i kvarovi elektropokreta�a

1) Elektropokreta� ostaje uklju�en posle pokretanja motora

- uzrok: neispravan mehanizam za vra�anje pogonskog

zup�anika

- na�in popravke: zameniti o�te�ene delove

2. Elektropokreta� se ne okre�e ili nema snagu

- uzrok: akumulator neispravan, labavi prilju�ci ili korozija

- na�in popravke: dopunitit akumulator, pritegnuti priklju�ke

- uzrok: prekida� elektropokreta�a neispravan (elektromagnetni)

- na�in popravke: zamenitit elektromagnetni pokreta�

- uzrok: �etkice neispravne ili polomljene

- na�in popravke: obrada kolektora i zamena �etkica

- uzrok: neispravan rotor ili navoji statora

- na�in popravke: zameniti neispravne delove.