Здравље

Здравље је ниво функционалне и мета оличке ефикасности живог организма. Код људи то је спосо ност индивидуа или
заједница да се адаптирају и владају со ом приликом суочавања са физичким, менталним, психолошким и друштвеним
променама у свом окружењу.[1] Светска здравствена организација (СЗО) дефинише здравље у његовом најширем смислу и
својој конституцији из 1948. године као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног лагостања, а не само одсуство
олести или сла ости”.[2][3] Ова дефиниција је ила предмет контроверзе, посе но з ог њеног недостатка оперативних
вредности, двосмислености у развоју кохезивних здравствених стратегија и з ог про лема насталог коришћењем речи
„комплетан”.[4][5][6] Друге дефиниције су иле предложене, међу којима је недавна дефиниција која повезује здравље и
личну сатисфакцију.[7][8] Класификациони системи као што је СЗО фамилија међународних класификација, о ухватају
међународну класификацију функционисања, неспосо ности и здравља (ICF) и међународну класификацију олести (ICD), и
они се о ично користе за дефинисање и мерење компоненти здравља.

По негативној дефиницији, здравље представља одсуство олести. Код свих организама, здравље је вид хомеостазе у стању
аланса са уносом и износом енергије и ствари у еквили ријуму (који дозвољава раст).

Неки од услова здравља су уравнотежена исхрана, редовна телесна активност и хигијена, као и ста илне породичне и
друштвене околности.

Здравствено Психолошка Физичка Социјална

Ознака
стање димензија димензија димензија
1 Нормално здрав Здрав Здрав Здрав
2 Песимистичан Болестан Здрав Здрав
Социјално
3 Здрав Здрав Болестан
олестан
4 Хипохондар Болестан Здрав Болестан
5 Физички олестан Здрав Болестан Здрав
6 Мученик Болестан Болестан Здрав
7 Оптимиста Здрав Болестан Болестан
Оз иљно
8 Болестан Болестан Болестан
олестан

Садржај
Историја
Одреднице
Потенцијални про леми
Референце
Литература
Спољашње везе

Историја
Дефиниција здравља је еволуирала током времена. У складу са иомедицинском перспективом, ране дефиниције здравља
фокусиране су на тему спосо ности тела да функционише. Здравље је посматрано као стање нормалне функције која и се с
времена на време пореметила услед олести. Пример такве дефиниције здравља је: „стање која се одликује анатомским,
физиолошким и психолошким интегритетом, спосо ност о ављања лично вредносних породичних, радних и заједничких
улога; спосо ност подношења физичког, иолошког, психолошког и друштвеног стреса”.[9] Затим је 1948. годне, у
радикалном одступању од претходних дефиниција, Светска здравствена организација предложила је дефиницију која је
имала виши циљ: повезивање здравље са лагостањем, у смислу „физичког, менталног и социјалног лагостања, а не само
одсуства олести и сла ости”.[10] Иако је ову дефиницију прихватили неки као иновативну, она је ила критикована као
нејасна, претерано широка и није сматрана мерљивом. Дуго времена је издвајана као непрактичан идеал и већина дискусија
о здрављу се вратила у практичност иомедицинског модела.[11]

Као што је дошло до промене са гледишта олести од стања до њеног размарања у смислу процеса, исти помак се десио у
дефиницијама здравља. Опет је СЗО одиграла водећу улогу када је подстакла развој покрета за промоцију здравља у
осамдесетим годинама. Ово је довело до нове концепције здравља, не као стања, већ у динамичном смислу отпорности,
другим речима, као „ресурса за живот”. Ревидирана дефиниција здравља СЗО из 1984. године дефинисана је као „степен до
којег појединац или група може да реализује аспирације и задовољи потре е, као и да промени или да се суочи са животном
средином. Здравље је ресурс за свакодневни живот, а не циљ живљења, то је позитиван концепт, који наглашавајући
друштвене и личне ресурсе, као и физичке капацитете”.[12] Према томе, здравље се односило на спосо ност одржавања
хомеостазе и опоравак од повреда. Ментално, интелектуално, емоционално и социјално здравље се односило на спосо ност
осо е да се носи са стресом, стиче вештине, одржава односе, а све то формира ресурсе за отпорност и самосталан живот.[11]

Одреднице
Генерално, контекст у којем индивидуа живи је од великог значаја и за њен здравствени статус и за квалитет живота те
осо е.[13] Све је више признато да се здравље одржава и по ољшава не само кроз напредак и примену здравства, већ и кроз
напоре и интелигентне из оре животног стила индивидуе и друштва. Према Светској здравственој организацији, главне
детерминанте здравља о ухватају социјално и економско окружење, физичко окружење и индивидуалне осо ине и
понашања.[14]

Специфичније, кључни фактори за које је утврђено да утичу на здравље људи, или његово одсуство, о ухватају
следеће:[14][15][16]

Приход и друштвени Запшљење/радни Личне здравствене Служ е здравствене

положај услови праксе и спосо ност заштите
Мреже социјалне Друштвена средина суочавања Род
подршке Биофизичко Здрави развој детета Култура
О разовање и окружење Биологија и генетика
писменост
Све већи рој студија и извештаја различитих организација и различитим контекстима испитује везе између здравља и
различитих фактора, укључујући начин живота, окружење, организације здравствене неге и здравствену политику, као и
једног специфичног здравственог приступа многих земаља током задњих година оличеног увођењем пореза на шећер.
Порези на пиће су произашли из све веће за ринутости з ог гојазности, нарочито међу младима. Пића која су заслађена
шећером постала су мета иницијатива против гојазности са све већим доказима о њиховој повезаности са гојазношћу.[17] .
Примери докумената који иду у прилог овој иницијативи су канадски Лоландов извештај из 1974;[16] студија округа Аламида
у Калифорнији;[18] и серија Светских извештаја о здрављу Светске здравствене организације, који имају фокус на
про лемима гло алног здравља, укључујући приступ здравственој нези и по ољшање исхода јавног здравља, посе но у
земљама у развоју.[19]

Концепт „з равс вено оља” који се разликује од медицинске неге је произашао из Лалондовог канадског извештаја. У том
извештају су идентификована три независна поља као одреднице индивидуалног здравља. Она су:[16]

Животни стил: скуп личних одлука (i.e., оних над којима индивидуа има контролу) за које се може рећи да
доприносе, или узрокују, олест или смрт;
 Животно окружење: сви аспекти који се односе на здравље
који су спољашњи људском телу и над којима индивидуа има
мало или нема контроле;
Биомедицински: сви аспекти здравља, физичког и менталног,
развијени унутар људског тела под утицајем генетичког
устројства.
Одржавање и промоција здравља се остварује путем различитих
ком инација физичког, менталног, и друштвеног до ростања, што се све
заједно понекад назива „з равс веним роу лом”.[20][21] Документ СЗО
из 1986. под насловом О авска овеља за ромоцију з равља даље
наводи да здравље није само стање, већ и „ресурс за свакодневни живот, а
не циљ живљења. Здравље је позитиван концепт који наглашава
друштвене и личне ресурсе, као и физичке капацитете”.[22]

Фокусирајући се више на про леме начина живота и њихових односа са Доналд Хендерсон као члан ЦДЦ тима
за ерадикацију огиња 1966. године.
функционалним здрављем, подаци из студија округа Аламеда сугеришу
да људи могу да по ољшају своје здравље путем веж ања, довољном
количином спавања, одражавањем здраве телесне тежине, ограничавањем употре е алкохолних пића, и из егавањем
пушења.[23] Здравље и олест могу да коегзистирају, јер чак и људи са вишеструким хроничним олестима или терминалним
олестима могу се е да сматрају здравим.[24]

Окружење се често се наводи као важан фактор који утиче на здравствени статус појединаца. Овим се о ухватају
карактеристике животне средине, стам еног окружења и друштвене средине. За факторе као што су чиста вода и ваздух,
адекватни смештај, и ез едне заједнице и путеви, установљено је да сви доприносе до ром здрављу, а посе но здрављу ега
и деце.[14][25] Неке од студија су показале да недостатак рекреативних простора у суседству, укључујући природно
окружење, доводе до нижих нивоа личног задовољства и виших нивоа гојазности, што је повезано са смањењем свеукупног
здравља и до ро ити.[26] Ово указује на то да позитивне здравствене користи природног простора у ур аним насељима тре а
да уду узете у о зир у јавној управи и коришћењу земљишта.

Генетика, или наслеђене одлике од родитеља, такође имају улогу у одређивању здравственог стања појединаца и популације.
Ово може о ухватити предиспозицију на поједине олести и здравствене услове, као и навике и понашања појединаца која су
развијене кроз животни стил њихових породица. На пример, генетика може да игра улогу у начину на који људи подносе
стрес, ило ментални, емотивни или физички. Гојазност је значајан про лем у Сједињеним Државама који доприноси лошем
душевном здрављу и узрокује стрес у животима великог роја људи[27] . (Једна потешкоћа је питање постављено у де ати о
релативној јачини генетике и других фактора; интеракције између генетике и животне средине могу ити од посе не
важности.)

Потенцијални про леми

Бројни типови здравствених про лема су широко заступљени широм света, при чему су олести један од најчешћих. Према
подацима GlobalIssues.org, апроксимативно 36 милиона људи умире сваке године од олести које нису заразне, чиме су
о ухваћене кардиоваскуларне олести, канцер, шећерна олест и хроничне олести плућа.[28]

Међу заразним олестима, како вирусним тако и актеријским, сида/ХИВ, ту еркулоза, у маларија су највише заступљене, и
узрокују милионе смртних случајева сваке године.[28] Још једно здравствено питање које изазива смрт или доприноси
другим здравственим про лемима је неухрањеност, посе но међу децом. Апроксимативно 7,5 милиона деце са до пет година
живота умере услед неуграњености, о ично узроковане недостатком средстава да се при ави или припреми храна.[28]

Телесне повреде су такође често здравствено питање широм света. Овим се у повреде укључују сломљене кости, преломи и
опекотине који могу да смање квалитет живота осо е или могу да проузрокују смртне случајеве, услед инфекција које
настају услед повреда или генералне оз иљности повреда.[28]
Из ори животног стила су доприносећи фактори лошег здравља у многим случајевима. Овим је о ухваћено пушење
цигарета, а може ити о ухваћена и лоша исхрана, ило да се ради о преједању или прекомерно ограничавајућој дијети.
Неактивност такође може да допринесе здравственим про лемима, као и недостатак спавања, прекомерно конзумирање
алкохола и занемаривања оралне хигијене. Постоје и генетски поремећаји које осо а наслеђује и који могу да варирају у
погледу величине утицаја на осо у и времена испољавања.

Иако се већина ових здравствених про лема може спречити, главни допринос гло алном лошем здрављу је чињеница да око
једне милијарде људи нема приступ здравственим системима.[28] Једно од најчешћих и најпро лематичнијих питања
здравства је да велики рој људи нема приступ квалитетним лековима.[29][30]

Референце
1. Huber M, Knottnerus JA, Green, L, van der Horst H, Jadad AR, Kromhout D, Smid H (2011). „How should we define
health?” (http://savenhshomeopathy.org/wp-content/uploads/2012/09/Huber-Definition-Health-BMJ-21.pdf)(PDF).
BMJ. 343: d4163. PMID 21791490 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21791490). doi:10.1136/bmj.d4163 (http
s://doi.org/10.1136%2Fbmj.d4163).
2. World Health Organization.WHO definition of Health(http://www.who.int/bulletin/archives/80(12)981.pdf), Preamble
to the Constitution of the World Health Organization as adopted by the International Health Conference, New ork,
Y
19–22 June 1946; signed on 22 July 1946 by the representatives of 61 States (Of ficial Records of the World Health
Organization, no. 2, p. 100) and entered into force on 7 April 1948. InGrad, Frank P. (2002). „The Preamble of the
Constitution of the World Health Organization”. Bulletin of the World Health Organization. 80 (12): 982.
3. World Health Organization. (2006).Constitution of the World Health Organization(http://www.who.int/governance/eb/
who_constitution_en.pdf)– Basic Documents, Forty-fifth edition, Supplement, October 2006.
4. Jadad AR, O’Grady L (2008). „How should health be defined?”.BMJ (Clinical research ed.). 337: a2900.
PMID 19073663 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19073663). doi:10.1136/bmj.a2900 (https://doi.org/10.1136%
2Fbmj.a2900).
5. Callahan D. (1973). „The WHO definition of 'health' ”. The Hastings Center Studies. 1 (3): 77—87. JSTOR 3527467
(https://www.jstor.org/stable/3527467). doi:10.2307/3527467 (https://doi.org/10.2307%2F3527467).
6. Taylor S, Marandi A (2008). „How should health be defined?”. BMJ. 337: a290. PMID 18614520 (https://www.ncbi.nl
m.nih.gov/pubmed/18614520). doi:10.1136/bmj.a290 (https://doi.org/10.1136%2Fbmj.a290).
7. Bellieni CV, Buonocore G (2009). „Pleasing desires or pleasing wishes? A new approach to pain definition”.Ethics
Med. 25 (1): 7.
8. Sport, Disability and an Original Definition of Health(http://www.zenit.org/en/articles/sport-disability-and-an-original-d
efinition-of-health). Zenit.org (February 27, 2013).
9. Stokes, J.; Noren, J.; Shindell, S. (01. 01. 1982). „Definition of terms and concepts applicable to clinical preventive
medicine”. Journal of Community Health. 8 (1): 33—41. ISSN 0094-5145 (https://www.worldcat.org/issn/0094-5145).
PMID 6764783 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/6764783). doi:10.1007/bf01324395 (https://doi.org/10.1007%
2Fbf01324395).
10. World Health Organization (1958).The first ten years of the World Health Organization(http://www.who.int/iris/handl
e/10665/37089). Geneva: WHO.
11. „Part 1 – Theory: Thinking About Health Chapter 1 Concepts of Health and Illness”
(https://web.archive.org/web/201
60812145405/http://phprimer.afmc.ca/Part1-TheoryThinkingAboutHealth/ConceptsOfHealthAndIllness/DefinitionsofH
ealth). phprimer.afmc.ca. Архивирано из оригинала (http://phprimer.afmc.ca/Part1-TheoryThinkingAboutHealth/Con
ceptsOfHealthAndIllness/DefinitionsofHealth)на датум 12. 08. 2016. Приступљено 22. 06. 2016.
12. World Health Organization. Regional Office for Europe (1984).Health promotion : a discussion document on the
concept and principles : summary report of the Working Group on Concept and Principles of Health Promotion,
Copenhagen, 9–13 July 1984(http://www.who.int/iris/handle/10665/107835) (ICP/HSR 602(m01)5 p). Copenhagen:
WHO Regional Office for Europe.
13. Simandan, D. (2018). „Rethinking the health consequences of social class and social mobility
. Social Science &
Medicine.” (https://doi.org/10.1016/j.socscimed.2017.11.037)
.
14. World Health Organization.The determinants of health.(http://www.who.int/hia/evidence/doh/en/)Geneva.
Приступљено 12 May 2011.
15. Public Health Agency of Canada.What Determines Health?(http://www.phac-aspc.gc.ca/ph-sp/determinants/index-e
ng.php#evidence) Ottawa. Приступљено 12 May 2011.
16. Lalonde, Marc (1974)."A New Perspective on the Health of Canadians ." (http://www.phac-aspc.gc.ca/ph-sp/pdf/pers
pect-eng.pdf) Ottawa: Minister of Supply and Services.Archived (https://web.archive.org/web/20141028163043/htt
p://www.phac-aspc.gc.ca/ph-sp/pdf/perspect-eng.pdf) 28. 10. 2014 at the Wayback Machine.
17. Andreyeva, Tatiana; Chaloupka, Frank J.; Brownell, Kelly D. (2011). „Estimating the potential of taxes on sugar-
sweetened beverages to reduce consumption and generate revenue”.Preventive Medicine. 52 (6): 413—416.
PMID 21443899 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21443899). doi:10.1016/j.ypmed.2011.03.013(https://doi.or
g/10.1016%2Fj.ypmed.2011.03.013).
18. Housman, Jeff; Dorman, Steve (2005).„The Alameda County Study: A Systematic, Chronological Review”(http://ww
w.eric.ed.gov/ERICWebPortal/contentdelivery/servlet/ERICServlet?accno=EJ792845)(PDF). American Journal of
Health Education. 36 (5): 302—308. ISSN 1055-6699 (https://www.worldcat.org/issn/1055-6699).
doi:10.1080/19325037.2005.10608200(https://doi.org/10.1080%2F19325037.2005.10608200) . ERIC document
number EJ792845. Приступљено 27. 12. 2011.
19. World Health Organization.The world health report(http://www.who.int/whr/en/). Geneva.
20. Georgia State University. 1998. Health Triangle Slides (http://www2.gsu.edu/~wwwche/).
21. Nutter S. (2003) The Health Triangle. Anchor Points, Inc. ISBN 978-0-9748760-0-9.
22. World Health Organization.The Ottawa Charter for Health Promotion.(http://www.who.int/healthpromotion/conferenc
es/previous/ottawa/en/index.html)Adopted at the First International Conference on Health Promotion, Ottawa, 21
November 1986 – WHO/HPR/HEP/95.1.
23. Housman & Dorman 2005, стр. 303–304. "The linear model supported previous findings, including regular exercise,
limited alcohol consumption, abstinence from smoking, sleeping 7–8 hours a night, and maintenance of a healthy
weight play an important role in promoting longevity and delaying illness and death." Citing
Wingard DL, Berkman
LF, Brand RJ (1982). „A multivariate analysisof health-related practices: a nine-year mortality follow-up of the
Alameda County Study”.Am J Epidemiol. 116 (5): 765—775. PMID 7148802 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/
7148802).
24. Jadad, A.R. (2013). „On Living a Long, Healthy, and Happy Life, Full of Love, and with no Regrets, until Our Last
Breath” (http://www.karger.com/Article/Abstract/357490). Verhaltenstherapie. 23 (4): 287—289.
doi:10.1159/000357490 (https://doi.org/10.1159%2F000357490).
25. UNESCO. The UN World Water Development Report: Facts and Figures – Meeting basic needs.(http://www.unesc
o.org/water/wwap/facts_figures/basic_needs.shtml)Accessed 12 May 2011.
26. Björk J, Albin M, Grahn P, Jacobsson H, Ardö J, Wadbro J, Ostergren PO (2008).„Recreational Values of the Natural
Environment in Relation to Neighborhood Satisfaction, Physical Activity
, Obesity and Well being” (http://lup.lub.lu.se/
search/ws/files/5178417/1056501.pdf)(PDF). Journal of Epidemiology & Community Health. 62 (4): e2.
PMID 18365329 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18365329). doi:10.1136/jech.2007.062414(https://doi.org/1
0.1136%2Fjech.2007.062414).
27. Advances in Human Factors, Business Management, rTaining and Education | SpringerLink. Advances in Intelligent
Systems and Computing (на језику: енглески). 498. 2017. ISBN 978-3-319-42069-1. doi:10.1007/978-3-319-42070-
7 (https://doi.org/10.1007%2F978-3-319-42070-7).
28. Shah, Anup (5 January 2014)."Health Issues." (http://www.globalissues.org/issue/587/health-issues) Global Issues.
29. „United Nations Global Issues”(https://web.archive.org/web/20160608150700/http://www .un.org/en/globalissues/hea
lth/). Un.org. Архивирано из оригинала (http://www.un.org/en/sections/issues-depth/global-issues-overview/)на
датум 08. 06. 2016.
30. „The Top 10 Global Health Issues to Watch in 2013” (http://www.intrahealth.org/page/the-top-10-global-health-issues
-to-watch-in-2013). Intrahealth.org. Приступљено 01. 03. 2014.

Литература
World Health Organization (1958).The first ten years of the World Health Organization
. Geneva: WHO.
Bos, E.H.; Snippe, E.; de Jonge, P
.; Jeronimus, B.F. (2016). „Preserving Subjective Wellbeing in the Face of
Psychopathology: Buffering Effects of Personal Strengths and Resources”. PLoS ONE. 11 (3): e0150867.
PMC 4786317 . PMID 26963923. doi:10.1371/journal.pone.0150867.
 Mikkonen, Juha; Raphael, Dennis (2010).Social Determinants of Health: The Canadian Facts(PDF). ISBN 978-0-
9683484-1-3.
Wilkinson, Richard; Marmot, Michael, ур. (2003). The Social Determinants of Health: The Solid Facts(PDF) (2nd
изд.). World Health OrganizationEurope. ISBN 978-92-890-1371-0.
Bryant, Toba; Raphael, Dennis; Schrecker, Ted; Labonte, Ronald (2011). „Canada: A land of missed opportunity for
addressing the social determinants of health”.Health Policy. 101 (1): 44—58. PMID 20888059.
doi:10.1016/j.healthpol.2010.08.022.
Commission on Social Determinants of Health (2008).Closing the Gap in a Generation: Health Equity Through
Action on the Social Determinants of Health(PDF). World Health Organization. ISBN 978-92-4-156370-3.
Приступљено 27. 03. 2013.
Cullati, Stéphane; Kliegel, Matthias; Widmer , Eric (30. 07. 2018). „Development of reserves over the life course and
onset of vulnerability in later life”. Nature Human Behaviour(на језику: енглески). 2 (8): 551—558. ISSN 2397-3374.
doi:10.1038/s41562-018-0395-3.
World Conference on Social Determinants ofHealth (2011). „Rio Political Declaration on Social Determinants of
Health” (PDF). World Health Organization. Приступљено 27. 03. 2013.
Brennan Ramirez, Laura K.; Baker, Elizabeth A.; Metzler, Marilyn (2008). Promoting Health Equity: A Resource to
Help Communities Address Social Determinants of Health(PDF). United States Centers for Disease Control and
Prevention. стр. 6. Приступљено 03. 05. 2015.
Woolf, Steven H. (2009). „Social Policy as Health Policy”. JAMA. 301 (11): 1166—9. PMID 19293418.
doi:10.1001/jama.2009.320.
Marmot, Michael G.; Bell, Ruth (2009). „Action on Health Disparities in the United States”.
JAMA. 301 (11): 1169—
71. PMID 19293419. doi:10.1001/jama.2009.363.
Labonté, Ronald; Schrecker, Ted (2007). „Globalization and social determinants of health: The role of the global
marketplace (part 2 of 3)”. Globalization and Health. 3: 6. PMC 1919362 . PMID 17578569. doi:10.1186/1744-
8603-3-6.
Flynn, Michael; Carreon, Tania; Eggerth, Donald; Johnson, Antoinette (2014).„Immigration, Work, and Health: A
Literature Review of Immigration Between Mexico and the United States” . Revista deTrabajo Social UNAM. 7 (6):
129—149. Приступљено 04. 04. 2017.
Flynn, Michael (2015).„Undocumented Status as a Social Determinant of Occupational Safety and Health: The
Workers’ Perspective.”. Am. J. Ind. Med. 58: 1127—1137. doi:10.1002/ajim.22531. Приступљено 04. 04. 2017.
Shaw, M.; Dorling, D.; Gordon, D.; Smith, G.D. (1999). The Widening Gap: Health Inequalities and Policy in Britain
.
Bristol, UK: The Policy Press.
Marmot, Michael; Wilkinson, Richard G. (2005). „Social organization, stress, and health”.
Ур.: Marmot, Michael;
Wilkinson, Richard. Social Determinants of Health. стр. 6—30. ISBN 978-0-19-856589-5.
doi:10.1093/acprof:oso/9780198565895.003.02.
Marmot, Michael; Wilkinson, Richard G. (2005). „Social patterning of individual health behaviours: The case of
cigarette smoking”. Ур.: Marmot, Michael; Wilkinson, Richard.Social Determinants of Health. стр. 224—37.
ISBN 978-0-19-856589-5. doi:10.1093/acprof:oso/9780198565895.003.11.
Wilkinson, R. G. (1996).Unhealthy Societies: The Afflictions of Inequality
. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-
09234-0.
Lynch, J. W; Smith, G. D.; Kaplan, G. A.; House, J. S. (2000).„Income inequality and mortality: Importance to health
of individual income, psychosocial environment, or material conditions”
. BMJ. 320 (7243): 1200—4. PMC 1127589 .
PMID 10784551. doi:10.1136/bmj.320.7243.1200.
Kawachi, I.; Kennedy, B. (2002). The Health of Nations: Why Inequality Is Harmful to Y
our Health. New York: New
Press.

Спољашње везе
Здравље становника Ср ије - Аналитичка студија}-
Беляев, И.А. Здоровье человека как целостного природно-социально-духовного существа
The determinants of health (World Health Organization)
Commission on Social Determinants of Health (W orld Health Organization)
A glossary for social epidemiology - N Krieger
 Key determinants of health (Public Health Agency of Canada)
NPTEL - Socio-economic Status and Health Income Inequality and Health
Social Determinants of Health: The Canadian Facts
The Social Context of Health Behaviors - Paula Braveman
World Health Organization: Equity, Social Determinants and Public Health Programmes
Public Health Agency of Canada: What determines health? - Key determinants
Drivers for Health Equity

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравље&oldid=21087684”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 30. новем ар 2018. у 04:15 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.