II RAZRED

1. Za koju vrednost realnog parametra k jednačina x 2   2k  2 x  9  0 ima celobrojna rešenja? Naći sve
mogućnosti za k i odgovarajuća rešenja jednačine.
1 1 1 1
2. Dati su brojevi a   i b  . Sastaviti kvadratnu jednačinu čija su rešenja recipročna brojevima
5 7 5 7
a i b.
3. Koliko celobrojnih rešenja ima nejednačina x  y  50 ?
4. Odrediti prirodan broj n i prost broj p tako da je 5 p  1  n 2 . Naći sva rešenja.
5. Dokazati da je kod pravouglog trougla zbir poluprečnika opisane i upisane kružnice jednak poluzbiru kateta.

REŠENJA:

1. Iz Vijetovih formula imamo: x1  x 2  2k  2 i x1 x 2  9 . Pošto su u pitanju celi brojevi, a daju proizvod -9 ,

može biti:  1  9  1    9   3  3 , jer nije važno koje rešenje je x1 , a koje x 2 .
1) x1  1 , x 2  9 daje 2k  2  8 ( iz zbira!), pa je k  3 .
2) x1  1 , x 2  9 daje 2k  2  8 , pa je k  5 .
3) x1  3 , x 2  3 daje 2k  2  0 , pa je k  1 .

1 35 1 35 b 35 c
2. x1   ...  , x2   ...  . Tada je x1  x 2  7 5   i x1  x 2   . Ako uzmemo da je
a 7 5 b 7 5 a 2 a
a  2 , dobija se b  14 5 i c  35 . Jednačina je: 2 x 2  14 x 5  35  0 .

3. Za x  0 , y    49,48,...0,..., 48,49 , a to je 99 rešenja.

Za x  1 , y   ,48,...0,...,48, , a to je 97 rešenja, isto kao i za x  1 .
Za x  2 ima 95 rešenja, kao i za x  2 , itd.
Na kraju, za x  49 ima jedno rešenje y  0 , kao i za x  49 .
Ukupan broj rešenja je 21  3  5  ...  95  97  99   99  4901 (jer svih ima po dva puta sem 99).

4. 5 p  n 2  1 , 5 p   n  1 n  1 . Treba razmotriti 4 mogućnosti: 1) n  1  1 , n  1  5 p , što ne daje rešenje.

2) n  1  5 p , n  1  1 , što takođe ne daje rešenje. 3) n  1  5 , n  1  p , što daje n  6 i p  7 . 4)
n  1  p , n  1  5 , što daje n  4 i p  3 .

5. Neka je pravougli trougao sa pravim uglom u temenu C i naspram temena A je stranica a , a naspram
temena B stranica b . Poznato je da je centar opisane kružnice pravouglog trougla na sredini hipotenuze, tj.
c  2 R , gde je R poluprečnik opisane kružnice. Neka upisana kružnica poluprečnika r dodiruje stranicu BC u
tački D , stranicu AC u tački E i stranicu AB u tački F . Tada je CD  CE  r , BD  BF  a  r i
AE  AF  b  r , kao tangente na kružnicu. Sada imamo: a  r  b  r  c  2 R , pa je a  b  2 R  2r , tj.
ab
Rr  .
2