SRPS EN 1990: Eurocode - Basis of Structural Design

СРПСКИ SRPS EN 1990
СТАНДАРД
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU BOSNE I HERCEGOVINE, VOJVODE RADOMIRA PUTNIKA 34, 71123 ISTOCNO SARAJEVO ; 13. decembar 2013
Maj 2012.
Идентичан са EN 1990:2002
+ A1:2005 + A1:2005/AC:2008
DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA, ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI !
Еврокод — Основе пројектовања

конструкција
Eurocode — Basis of structural design
I издање
Референтна ознака
SRPS EN 1990:2012 (sr)
АУТОРСКА ПРАВА ЗАШТИЋЕНА
Ауторска права за српске стандарде и сродне документе припадају Институту за стандардизацију Србије.
Умножавање, у целини или делимично, као и дистрибуција српских стандарда и сродних докумената,
дозвољени су само уз сагласност Института за стандардизацију Србије.
© ИСС
Издаје Институт за стандардизацију Србије
ИНСТИТУТ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ

11030 Београд, Стевана Бракуса 2, п.ф. 2105
Телефони: (011) 75-41-421, 34-09-301

Директор: (011) 75-41-256
Телефакс: (011) 75-41-257, 75-41-938
Продаја: (011) 65-47-496
Информациони центар: (011) 65-47-293
infocentar@iss.rs
prodaja@iss.rs
www.iss.rs
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Овај стандард донео је директор Института за стандардизацију Србије решењем бр. 1708/50-51-02/2012
од 23. маја 2012. године.
Овај стандард је идентичан са европским стандардом EN 1990:2002, укључујући и његову

измену А1:2005 и техничку исправку A1:2005/АC:2008, и објављен је уз дозволу Европског
комитета за стандардизацију CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels.
CEN и његове чланице у потпуности задржавају сва права репродуковања и умножавања

европских стандарда у било ком облику и на било који начин и они се не могу умножавати без
писаног одобрења CEN-a Институту за стандардизацију Србије.
This standard is identical with EN 1990:2002, including its amendment A1:2005 and corrigendum
A1:2005/AC:2008, and is reproduced by permission of CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels.
All exploitation rights of European Standards in any form and by any means are reserved world-wide by
CEN and its National Members, and any reproduction may be undertaken without the expressed permission
in writing to CEN through the Institute for Standardization of Serbia.
Национални предговор
Овај стандард је припремила Комисија за стандарде из области основa прорачуна конструкција,
дејства на конструкције и сеизмичког прорачуна, KS U250-1,8.
Стандард SRPS EN 1990 представља превод са енглеског на српски језик европског стандарда
EN 1990:2002 и његове измене А1:2005 и исправке A1:2005/АC:2008.
За потребе овог стандарда извршене су следеће редакцијске измене:

— набрајања у тексту дата су по азбучном уместо по абецедном редоследу;
— текст исправке АС обележен је у тексту стандарда ознакама ;
— текст измене А1 обележен је у тексту стандарда ознакама .
Веза српских докумената и цитираних европских докумената
SRPS EN 1991-1-1:—,*) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-1: Запреминске тежине,

сопствена тежина, корисна оптерећења за зграде (EN 1991-1-1: 2002 + AC:2009,
IDT)
SRPS EN 1991-1-2:—,*) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-2: Општа дејства — Дејство
на конструкције изложене пожару (EN 1991-1-2:2002 + AC:2009, IDT)
SRPS EN 1991-1-3:—,*) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-3: Оптерећења снегом
(EN 1991-1-3:2003 + AC:2009, IDT)
SRPS EN 1991-1-4:—,*) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-4: Општа дејства — Дејство
ветра (EN 1991-1-4:2005+А1:2010+AC:2010, IDT)
SRPS EN 1991-1-5:—,*) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-5: Општа дејства —
Топлотна дејства (EN 1991-1-5:2003 + AC:2009, IDT)
SRPS EN 1991-1-6:—,*) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-6: Општа дејства — Дејства
током извођења (EN 1991-1-6:2005 + AC:2008, IDT)
SRPS EN 1991-1-7:—,*) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-7: Општа дејства —
Инцидентна дејства (EN 1991-1-7:2006 + AC:2010, IDT)
*) Биће објављен.
i
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
SRPS EN 1992-1-1:—,*) Еврокод 2: Пројектовање бетонских конструкција — Део 1-1: Општа

правила и правила за зграде (EN 1992-1-1:2004 + AC:2010, IDT)

SRPS EN 1993-1-1:—,*) Еврокод 3 — Пројектовање челичних конструкција — Део 1-1: Општа
правила и правила за зграде (EN 1993-1-1:2005 + AC:2006 + AC:2009, IDT)
SRPS EN 1993-1-8:—,*) Еврокод 3 — Пројектовање челичних конструкција — Део 1-8: Прорачун веза
(EN 1994-1-8:2005 + AC:2009, IDT)
SRPS EN 1994-1-1:—,*) Еврокод 4: Пројектовање спрегнутих конструкција од челика и бетона —
Део 1-1: Општа правила и правила за зграде (EN 1994-1-1:2004 + AC:2009, IDT)
SRPS EN 1995-1-1:—,*) Еврокод 5 — Пројектовање дрвених конструкција — Део 1-1: Општа правила
и правила за зграде (EN 1995-1-1:2004 + AC:2006 + А1:2008, IDT)
SRPS EN 1996-1-1:—,*) Еврокод 6 — Пројектовање зиданих конструкција — Део 1-1: Општа правила
за армиране и неармиране зидане конструкције (EN 1996-1-1:2005 + AC:2009,
IDT)
SRPS EN 1997-1-1:—,*) Еврокод 7 — Геотехничко пројектовање — Део 1: Општа правила
(EN 1997-1-1:2004 + AC:2009, IDT)
SRPS EN 1998-1-1:—,*) Еврокод 8 — Пројектовање сеизмички отпорних конструкција — Део 1: Општа
правила, сеизмичка дејства и правила за зграде (EN 1998-1-1:2004 + AC:2009,
IDT)
SRPS EN 1999-1-1:—,*) Еврокод 9 — Пројектовање алуминијумских конструкција — Део 1-1: Општа
правила (EN 1999-1-1:2007 + AC:2009, IDT)
*) Биће објављен.
ii
ЕВРОПСКИ СТАНДАРД EN 1990
Април 2002.
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPÉENNE + А1
EUROPÄISCHE NORM Децембар 2005.
ICS 91.010.30 Замењује ENV 1991-1:1994

Верзија на српском језику
Еврокод — Основе пројектовања конструкција
Eurocode — Basis of Eurocodes structuraux — Eurocode— Grundlagen

structural design Eurocodes: Bases de der Tragwerksplanung
(includes amendment A1:2005) calcul des structures (enthält Änderung A1:2005)
(inclut l’amendement A1:2005)
Овај европски стандард одобрио је CEN 29. новембра 2001. године; измену А1:2005 је одобрио CEN
14. октобра 2004. године.
Чланице CEN-a обавезне су да се придржавају Интерних правила CEN/CENELEC у којима су

дефинисани услови под којима овај европски стандард, без измена, стиче статус националног
стандарда. Ажурирани спискови и библиографске референце које се односе на те националне
стандарде могу се добити од Менаџмент центра или од чланица CEN-a.
Овај европски стандард постоји у три званичне верзије (на енглеском, француском и немачком
језику). Верзија на неком другом језику, настала превођењем на национални језик под одговорношћу
чланице CEN-a и пријављена Менаџмент центру, има исти статус као званична верзија.
Чланице CEN су националне организације за стандардизацију Аустрије, Белгије, Грчке, Данске,

Ирске, Исланда, Италије, Луксембурга, Мађарске, Малте, Немачке, Норвешке, Португала, Уједињеног
Краљевства, Финске, Француске, Холандије, Чешке Републике, Швајцарске, Шведске и Шпаније.
CEN
Европски комитет за стандардизацију

European Committee for Standardization
Comité Européen de Normalisation
Europäisches Komitee für Normung
Менаџмент центар: rue de Stassart, 36 B-1050 Brussels
© 2005 CEN Сва права репродуковања и умножавања у било ком облику и на било који начин задржавају
чланице CEN-а у свим земљама.
Реф. ознака EN 1990:2002 + А1:2005 E
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Предговор
Овај документ (EN 1990:2002) припремио је Технички комитет CEN/TC 250, Еврокодови за
конструкције, чији је секретаријат у надлежности BSI-ja.
Овај документ мора да добије статус националног стандарда или објављивањем идентичног текста
или проглашавањем најкасније до октобра 2002. године, а сви национални стандарди који су у
супротности са њим морају се повући најкасније до марта 2010. године.
Овим документом замењује се ENV 1991-1:1994.
За све еврокодове за конструкције одговоран је CEN/TC 250.
Према Интерним правилима CEN/CENELEC, националне организације за стандардизацију следећих

земаља обавезне су да примењују овај европски стандард: Аустрије, Белгије, Грчке, Данске, Ирске,
Исланда, Италије, Луксембурга, Мађарске, Малте, Немачке, Норвешке, Португала, Уједињеног
Краљевства, Финске, Француске, Холандије, Чешке Републике, Швајцарске, Шведске и Шпаније.
Предговор измене А1
Овај европски стандард (EN 1990:2002/A1:2005) припремио је Технички комитет CEN/TC 250,
Еврокодови за конструкције, чији је Секретаријат у надлежности BSI-ја.
Ова измена EN 990:2002 мора да добије статус националног стандарда или објављивањем идентичног
текста или проглашавањем најкасније до јуна 2006. године, а сви национални стандарди који су у
супротности са њом морају бити повучени најкасније до јуна 2006. године.
Према Интерним правилима CEN/CENELEC, националне организације за стандардизацију следећих

земаља обавезне су да примењују овај европски стандард: Аустрије, Белгије, Грчке, Данске, Естоније,
Ирске, Исланда, Италије, Кипра, Летоније, Литваније, Луксембурга, Мађарске, Малте, Немачке,
Норвешке, Пољске, Португала, Словачке, Словеније, Уједињеног Краљевства, Финске, Француске,
Холандије, Чешке Републике, Швајцарске, Шведске и Шпаније.
2
ЕВРОПСКИ СТАНДАРД EN 1990:2002/A1:2005/AС
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPÉENNE
Децембар 2008.
EUROPÄISCHE NORM
ICS 91.010.30
Верзија на српском језику
Eurocode — Basis Eurocodes structuraux — Eurocode— Grundlagen

of structural design Eurocodes: Bases de der Tragwerksplanung
(includes amendment A1:2005) calcul des structures (enthält Änderung A1:2005)
(inclut l’amendement A1:2005)
Ова исправка ступа на снагу 3. децембра 2008. године да би се уградила у све три верзије европског
стандарда на знаничним језицима.
CEN
Европски комитет за стандардизацију

European Committee for Standardization
Comité Européen de Normalisation
Europäisches Komitee für Normung
Менаџмент центар: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels
© 2008 CEN Сва права репродуковања и умножавања у било ком облику и на било који начин задржавају
чланице CEN-а у свим земљама.
Реф. ознака EN 1990:2002/А1:2005/AC:2008 D/E/F
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Садржај
Страна
Предговор......................................................................................................................................................... 2
Предговор измене А1 ...................................................................................................................................... 2

Историјат програма еврокодова..................................................................................................................... 7
Статус и подручје примене еврокодова ........................................................................................................ 7
Национални стандарди којима се уводе еврокодови ................................................................................... 8
Везе између еврокодова и хармонизованих техничких спецификација за производе (EN и ETA)......... 8
Допунске информације специфичне за EN 1990 .......................................................................................... 9
Национални прилог за EN 1990 ..................................................................................................................... 9
Одељак 1: Опште ......................................................................................................................................... 11

1.1 Предмет и подручје примене ........................................................................................................ 11
1.2 Нормативне референце.................................................................................................................. 11
1.3 Претпоставке .................................................................................................................................. 12
1.4 Разлика између принципа и правила за примену ........................................................................ 12
1.5 Термини и дефиниције .................................................................................................................. 12
1.5.1 Заједнички термини коришћени од EN 1990 до EN 1999 .......................................................... 13
1.5.2 Посебни термини који се уопштено односе на прорачун .......................................................... 14
1.5.3 Термини који се односе на дејства ............................................................................................... 16
1.5.4 Термини који се односе на својства материјала и производа .................................................... 18
1.5.5 Термини који се односе на геометријске податке....................................................................... 19
1.5.6 Термини који се односе на анализу конструкција ...................................................................... 19
1.6 Симболи .......................................................................................................................................... 20
Одељак 2: Захтеви ....................................................................................................................................... 22

2.1 Основни захтеви............................................................................................................................. 22
2.2 Управљање поузданошћу .............................................................................................................. 23
2.3 Прорачунски експлоатациони век ................................................................................................ 24
2.4 Трајност........................................................................................................................................... 25
2.5 Управљање квалитетом ................................................................................................................. 25
Одељак 3: Принципи прорачуна према граничним стањима .................................................................. 25

3.1 Опште .............................................................................................................................................. 25
3.2 Прорачунске ситуације.................................................................................................................. 26
3.3 Гранична стања носивости............................................................................................................ 26
3.4 Гранична стања употребљивости ................................................................................................. 27
3.5 Прорачун према граничним стањима........................................................................................... 27
Одељак 4: Основне променљиве................................................................................................................ 28

4.1 Дејства и утицаји средине ............................................................................................................. 28
4.1.1 Класификација дејстава................................................................................................................. 28
4.1.2 Kарактеристичне вредности дејстава........................................................................................... 29
4.1.3 Друге репрезентативне вредности променљивих дејстава ........................................................ 30
4.1.4 Приказ дејстава замора.................................................................................................................. 30
4.1.5 Приказ динамичких дејстава......................................................................................................... 30
4.1.6 Геотехничка дејства ....................................................................................................................... 31
4.1.7 Утицаји средине ............................................................................................................................. 31
4.2 Својства материјала и производа.................................................................................................. 31
4.3 Геометријски подаци ..................................................................................................................... 32
4
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Одељак 5: Прорачун утицаја у конструкцији и прорачун потпомогнут испитивањем ........................ 32

5.1 Прорачун утицаја у конструкцији ................................................................................................ 32

5.1.1 Моделирање конструкција ............................................................................................................ 32
5.1.2 Статичка дејства............................................................................................................................. 32
5.1.3 Динамичка дејства ......................................................................................................................... 33
5.1.4 Прорачун за дејство пожара.......................................................................................................... 33
5.2 Прорачун потпомогнут испитивањем .......................................................................................... 34
Одељак 6: Доказ методом парцијалних коефицијената........................................................................... 34

6.1 Опште ............................................................................................................................................. .34
6.2 Ограничења..................................................................................................................................... 35
6.3 Прорачунске вредности ................................................................................................................. 35
6.3.1 Прорачунске вредности дејстава .................................................................................................. 35
6.3.2 Прорачунске вредности утицаја од дејстава ............................................................................... 35
6.3.3 Прорачунске вредности својстава материјала или производа ................................................... 36
6.3.4 Прорачунске вредности геометријских података ....................................................................... 37
6.3.5 Прорачунска носивост ................................................................................................................... 37
6.4 Гранична стања носивости............................................................................................................ 38
6.4.1 Опште .............................................................................................................................................. 38
6.4.2 Прорачунски докази статичке равнотеже и носивости .............................................................. 38
6.4.3 Комбинација дејстава (без доказа замора)................................................................................... 39
6.4.3.1 Опште .............................................................................................................................................. 39
6.4.3.2 Комбинације дејстава за сталне или повремене прорачунске ситуације (основне
комбинације)................................................................................................................................... 39
6.4.3.3 Комбинације дејстава за инцидентне прорачунске ситуације................................................... 40
6.4.3.4 Комбинације дејстава за сеизмичке прорачунске ситуације ..................................................... 40
6.4.4 Парцијални коефицијенти за дејства и комбинације дејстава ................................................... 41
6.4.5 Парцијални коефицијенти за материјале и производе ............................................................... 41
6.5 Гранична стања употребљивости ................................................................................................. 41
6.5.1 Прорачунски докази....................................................................................................................... 41
6.5.2 Критеријуми употребљивости ...................................................................................................... 41
6.5.3 Комбинација дејстава .................................................................................................................... 41
6.5.4 Парцијални коефицијенти за материјале ..................................................................................... 42
Прилози
Прилог A1 (нормативан) Примена за зграде ............................................................................................ 43
A1.1 Предмет и подручје примене ........................................................................................................ 43
A1.2 Комбинације дејстава .................................................................................................................... 43
A1.2.1 Опште .............................................................................................................................................. 43
A1.2.2 Вредности ψ коефицијената.......................................................................................................... 43
A1.3 Гранична стања носивости............................................................................................................ 44
A1.3.1 Прорачунске вредности дејстава за сталне и повремене прорачунске ситуације ................... 44
A1.3.2 Прорачунске вредности дејстава за инцидентне и сеизмичке прорачунске ситуације........... 47
A1.4 Гранична стања употребљивости ................................................................................................. 47
A1.4.1 Парцијални коефицијенти за дејства............................................................................................ 47
A1.4.2 Критеријуми употребљивости ...................................................................................................... 48
A1.4.3 Деформације и хоризонтална померања ...................................................................................... 48
A1.4.4 Вибрације........................................................................................................................................ 49
Прилог А2 (нормативан) Примена за мостове.......................................................................................... 50
Национални прилог за EN 1990, Прилог А2 ............................................................................................... 50
А2.1 Област примене .............................................................................................................................. 51
A2.1.1 Опште .............................................................................................................................................. 51
A2.1.2 Симболи .......................................................................................................................................... 52
A2.2 Комбинације дејстава .................................................................................................................... 52
A2.2.1 Опште .............................................................................................................................................. 52
A2.2.2 Правила комбинација за друмске мостове .................................................................................. 54
A2.2.3 Правила комбинација за пешачке мостове .................................................................................. 55
5
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
A2.2.4 Правила комбинација за железничке мостове............................................................................. 55

A2.2.5 Комбинације дејстава за инцидентне (несеизмичке) прорачунске ситуације.......................... 56

A2.2.6 Вредности ψ коефицијената .......................................................................................................... 57
A2.3 Гранична стања носивости............................................................................................................ 60
A2.3.1 Прорачунске вредности дејстава у сталним и повременим прорачунским ситуацијама........ 60
A2.3.2 Прорачунске вредности дејстава у инцидентним и сеизмичким
прорачунским ситуацијама ........................................................................................................... 64
A2.4 Употребљивост и остала специфична гранична стања .............................................................. 65

A2.4.1 Опште .............................................................................................................................................. 65
A2.4.2 Критеријуми употребљивости у погледу деформација и вибрација
за друмске мостове......................................................................................................................... 65
A2.4.3 Доказ за пешачке мостове у вези са вибрацијама услед пешачког саобраћаја ........................ 66
A2.4.4 Докази деформација и вибрација за железничке мостове.......................................................... 67
Прилог Б (информативан) Управљање поузданошћу конструкцијa грађевинских објекатa ............... 73
Б1 Предмет и подручје примене ........................................................................................................ 73
Б2 Симболи .......................................................................................................................................... 73
Б3 Диференцирање према поузданости ............................................................................................ 73
Б3.1 Класе према последицама ............................................................................................................. 73
Б3.2 Диференцирање преко β вредности ............................................................................................ 74
Б3.3 Диференцирање преко мера које се односе на парцијалне коефицијенте ................................ 74
Б4 Диференцирање према ревизији пројекта ................................................................................... 75
Б5 Надзор у току извођења................................................................................................................. 76
Б6 Парцијални коефицијенти за својства носивости ....................................................................... 76
Прилог Ц (информативан) Основе за прорачун по методи парцијалних коефицијената
и анализа поузданости ................................................................................................................... 77
Ц1 Предмет и подручје примене ........................................................................................................ 77
Ц2 Симболи .......................................................................................................................................... 77
Ц3 Увод................................................................................................................................................. 78
Ц4 Преглед метода поузданости ........................................................................................................ 78
Ц5 Индекс поузданости β .................................................................................................................... 79
Ц6 Циљне вредности индекса поузданости β ................................................................................... 80
Ц7 Приступ за калибрацију прорачунских вредности ..................................................................... 80
Ц8 Облици прорачунских доказа поузданости у еврокодовима ..................................................... 82
Ц9 Парцијални коефицијенти у EN 1990........................................................................................... 83
Ц10 Коефицијенти ψ0 ............................................................................................................................ 84
Прилог Д (информативан) Прорачун потпомогнут испитивањем.......................................................... 85
Д1 Предмет и подручје примене ........................................................................................................ 85
Д2 Симболи .......................................................................................................................................... 85
Д3 Врсте испитивања .......................................................................................................................... 86
Д4 Планирање испитивања ................................................................................................................. 87
Д5 Одређивање прорачунских вредности ......................................................................................... 89
Д6 Општи принципи статистичких вредновања............................................................................... 90
Д7 Статистичко одређивање појединог својства .............................................................................. 90
Д7.1 Опште .............................................................................................................................................. 90
Д7.2 Процена преко карактеристичне вредности ................................................................................ 91
Д7.3 Директна процена прорачунске вредности за доказе граничних стања носивости................. 92
Д8 Статистичко одређивање модела носивости ............................................................................... 92
Д8.1 Опште .............................................................................................................................................. 92
Д8.2 Стандардни поступак вредновања [метода а)] ............................................................................ 93
Д8.2.1 Опште .............................................................................................................................................. 93
Д8.2.2 Стандардни поступак..................................................................................................................... 93
Д8.3 Стандардни поступак вредновања [метода б)]............................................................................ 97
Д8.4 Коришћење додатних претходних сазнања ................................................................................. 97
Библиографија ............................................................................................................................................... 99
6
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Историјат програма еврокодова

Комисија Европске заједнице одлучила је 1975. године да покрене посебан програм активности у
области грађевинарства, заснован на члану 95 Уговора о ЕЗ. Циљ програма био је уклањање
техничких препрека трговини и хармонизација техничких спецификација.
У оквиру тог програма активности Комисија је преузела иницијативу да успостави сет хармонизованих
техничких правила за прорачун грађевинских објеката којa би, у почетку, служила као алтернатива
важећим националним правилима у државама чланицама, а касније би их потпуно заменила.
У току следећих петнаест година Комисија је руководила развојем програма еврокодова уз помоћ
Управног одбора у којем су били представници држава чланица, што је омогућило израду прве
генерације европских стандарда у току осамдесетих година прошлог века.
Комисија и државе чланице EУ и Европског удружења за слободну трговину, EFTA, одлучиле су

1989. године, на основу споразума1) између Комисије и CEN-а, да низом посебних овлашћења
пренесу припрему и објављивање еврокодова у надлежност CEN-а, како би се еврокодовима
обезбедио статус европских стандарда (EN). Тиме су еврокодови, у ствари, повезани са одредбама
свих директива Савета и/или одлука Комисије које се односе на европске стандарде (нпр. Директива
Савета 89/106/EEC о грађевинским производима – CPD и Директиве Савета 93/37/EEC, 92/50/EEC и
89/440/EEC о грађевинским радовима и услугама, као и еквивалентне EFTA директиве, донете ради
успостављања унутрашњег тржишта.
Програм еврокодова за конструкције обухвата следеће стандарде који се углавном састоје од већег
броја посебних делова:
EN 1990 Еврокод — Основе пројектовања конструкција;

EN 1991 Еврокод 1 — Дејства на конструкције;
EN 1992 Еврокод 2 — Пројектовање бетонских конструкција;
EN 1993 Еврокод 3 — Пројектовање челичних конструкција;
EN 1994 Еврокод 4 — Пројектовање спрегнутих конструкција од челика и бетона;
EN 1995 Еврокод 5 — Пројектовање дрвених конструкција;
EN 1996 Еврокод 6 — Пројектовање зиданих конструкција;
EN 1997 Еврокод 7 — Геотехничко пројектовање;
EN 1998 Еврокод 8 — Пројектовање сеизмички отпорних конструкција;
EN 1999 Еврокод 9 — Пројектовање алуминијумских конструкција.
У еврокод стандардима истиче се одговорност организација за стандардизацију сваке државе чланице

и не дира у њихово право да на националном нивоу одреде вредности којима се дефинише сигурност
конструкција, онда када се те величине разликују од државе до државе.
Статус и подручје примене еврокодова

Државе чланице EУ и EFTA сагласне су да се еврокодови користе као референтни документи у
следеће сврхе:
— за доказивање усаглашености зграда и ижењерских грађевинских објеката са битним захтевима
Директиве Савета 89/106/EEC, посебно са битним захтевом N°1 – Механичка носивост и
стабилност – и са битним захтевом N°2 – Безбедност у случају пожара;
— као основа за утврђивање уговора за грађевинске објекте и одговарајуће инжењерске услуге;
— као оквир за израду хармонизованих техничких спецификација за грађевинске производе (EN и ETA).
1)
Споразум између Комисије Европске заједнице и Европског комитета за стандардизацију (CEN) о раду на
еврокодовима за прорачун зграда и инжењерско-грађевинских објеката (BC/CEN/03/89).
7
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Еврокодови, у оној мери у којој се односе на грађевинске објекте, директно су повезани са

интерпретативним документима2) на које се позива члан 12 CPD-а, иако се они у суштини разликују
од хармонизованих стандарда за производе3). Због тога технички аспекти који произлазе из
еврокодова морају да се на одговарајући начин разматрају на техничким комитетима CEN-а и/или
радним групама EOTA које раде на стандардима за производе, како би се постигла пуна усклађеност
тих техничких спецификација и еврокодова.
Еврокод-стандарди обезбеђују уобичајена конструкцијска правила за свакодневни прорачун како

традиционалних тако и иновативних конструкција у целини или њихових елемената. Неуобичајени
начини грађења или услови прорачуна нису посебно обухваћени и пројектант ће у таквим
случајевима морати да се ослони на допунске експертске анализе.
Национални стандарди којима се уводе еврокодови

Национални стандарди којима се уводе еврокодови садржаће комплетан текст еврокода (укључујући
све прилоге), онако како га је објавио CEN, којем може да претходи страница са националним
називом и национални предговор, а може да се дода и национални прилог.
Национални прилог може да садржи само податке о оним параметрима који су у еврокоду остављени
отворени за утврђивање на националном нивоу, такозваним национално одређеним параметрима који
се користе за прорачун зграда и инжењерских грађевинских објеката који се граде у одговарајућој
земљи, као што су, на пример:
— вредности и/или класе, када су у еврокоду дате алтернативе;
— вредности које се користе када је у еврокоду дат само симбол;
— специфични подаци који важе за поједину земљу (географски, климатски итд.), на пример карта
оптерећења од снега;
— поступци који се користе када су у еврокоду дати алтернативни поступци.
Национални прилог може да садржи и:

— одлуке о примени информативних прилога и
— референце за неконтрадикторне комплементарне информације које могу помоћи кориснику у
примени еврокода.
Везе између еврокодова и хармонизованих техничких спецификација за

производе (EN и ETA)
Неопходно је да се обезбеди усклађеност хармонизованих техничких спецификација за грађевинске
производе и техничких правила за грађевинске објекте4). Осим тога, у свим информацијама које на
грађевинским производима прате знак CE, а позивају се на еврокодове, мора да буде јасно наведено
који су национално одређени параметри коришћени.
2)
Према члану 3.3 CPD-а, основни захтеви се морају конкретизовати у интерпретативним документима (ID) да
би се оствариле неопходне везе између основних захтева и пројектних задатака за израду хармонизованих
европских стандарда и ETAG/ETA.
3)
Према члану 12 CPD-а интерпретативни документи морају да:
а) конкретизују форму основних захтева хармонизацијом терминологије и техничких основа и указивањем на
класе или нивое за сваки основни захтев онда када је то неопходно;
б) укажу на методе за обезбеђење корелације између тих класа или нивоа основних захтева са техничким
спецификацијама, као што су, на пример: методе прорачуна и доказивања, техничка правила за прорачун
објеката итд.;
в) служе као референца за успостављање хармонизованих стандарда и упутстава за европска техничка одобрења.
Еврокодови, у суштини, имају сличну улогу у области ER 1 и делу ER 2.
4)
Видети чланове 3.3 и 12 CPD-а, као и тачке 4.2, 4.3.1, 4.3.2 и 5.2 Интерпретативног документа ID 1.
8
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Допунске информације специфичне за EN 1990

EN 1990 описује принципе и захтеве у погледу сигурности, употребљивости и трајности конструкција.

Заснива се на концепту граничних стања који се примењује заједно са методом парцијалних коефицијената.
За прорачун нових конструкција, EN 1990 је намењен за директну примену, заједно са еврокодовима

од EN 1991 до EN 1999.
EN 1990 такође даје и упутства са аспектa поузданости конструкција, у погледу сигурности,

употребљивости и трајности:
— за случајеве прорачуна који нису обухваћени са EN 1991 до EN 1999 (друга дејства, необухваћене
конструкције, други материјали);
— у случају када служи као референтни документ за друге техничке комитете CEN-а у области
конструкција.
EN 1990 је предвиђен да га користе:
— комитети за припрему нацрта стандарда за прорачун конструкција и одговарајућих производа, као
и стандарда за испитивање и извођење;
— инвеститори (нпр. за формулисање њихових специфичних захтева у погледу нивоа поузданости и
трајности);
— пројектанти и извођачи;
— релевантни органи власти.
EN 1990 се може користити, онда када је релевантан, као упутство за прорачун конструкција ван
подручја примене еврокодова од EN 1991 до ЕN 1999 за:
— процену других дејстава и њихових комбинација;
— моделирање понашања материјала и конструкција;
— процену нумеричких вредности форме поузданости.
Нумеричке вредности за парцијалне коефицијенте и друге параметре поузданости препоручују се као

основне вредности које обезбеђују прихватљив ниво поузданости. Оне су одабране под претпоставком да
се примењује одговарајући ниво израде и управљања квалитетом. Када EN 1990 користе као основни
документ други CEN-ови технички комитети, онда је потребно узети исте вредности.
Национални прилог за EN 1990

Овај стандард даје алтернативне поступке, вредности и препоруке у погледу класа, са напоменама које
указују на то где се може извршити национални избор. Због тога и национални стандард којим се уводи
EN 1990 треба да има национални прилог који садржи све национално одређене параметре који се
примењују у прорачуну зграда и инжењерских грађевинских објеката грађених у одговарајућој земљи.
Национални избор у EN 1990 је допуштен у тачкама:

— A1.1(1),
— A1.2.1(1),
— A1.2.2, табела A1.1, од
— A1.3.1(1), табеле од A1.2(A) до (Ц)
— A1.3.1(5),
— A1.3.2, табела A1.3,
— A1.4.2(2).
9
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012

Одељак 1: Опште
1.1 Предмет и подручје примене
(1) EN 1990 успоставља принципе и захтеве у погледу сигурности, употребљивости и трајности

конструкција, описује основе за њихов прорачун и проверу и даје упутства за одговарајуће аспекте
поузданости конструкција.
(2) EN 1990 је предвиђен да се користи, заједно са EN 1991 до EN 1999, за пројектовање
конструкција зграда и инжењерско грађевинских објеката, укључујући геотехничке аспекте,
пројектовање конструкција за дејство пожара, ситуације које укључују земљотресе, извођење и
привремене конструкције.
НАПОМЕНА За пројектовање специјалних грађевинских објеката (на пример нуклеарних инсталација, брана
итд.), могу бити неопходне другачије одредбе оних од датих у EN 1990 до EN 1999.
(3) EN 1990 је примењив за пројектовање конструкција које укључују другачије материјале или
дејства изван подручја примене у EN 1991 до EN 1999.
EN 1990 је примењив за оцену конструкције постојећег објекта у развијању прорачуна поправки и

реконструкција или у процени промена намене.
НАПОМЕНА Онда када је то потребно могу да буду неопходне додатне или допунске одредбе.
1.2 Нормативне референце
У овај европски стандард уграђене су, путем позивања на датиране и недатиране референце, одредбе
из других публикација. Ове нормативне референце цитиране су на одговарајућим местима у тексту, а
списак публикација дат је овде. Када се наводе датиране референце, накнадне измене или ревизије
било које од ових публикација примењују се на овај европски стандард само ако су у њега укључене
путем измене или ревизије. Када се наводе недатиране референце, примењује се најновије издање
публикације на коју се позива (укључујући и измене).
НАПОМЕНА Еврокодови су публиковани као европски предстандарди. Следећи европски стандарди који су
публиковани или су у припреми, цитирани су у нормативним тачкама:
EN 1991 Еврокод 1: Дејства на конструкције
EN 1992 Еврокод 2: Пројектовање бетонских конструкција
EN 1993 Еврокод 3: Пројектовање челичних конструкција
EN 1994 Еврокод 4: Пројектовање спрегнутих конструкција од челика и бетона
EN 1995 Еврокод 5: Пројектовање дрвених конструкција
EN 1996 Еврокод 6: Пројектовање зиданих конструкција
EN 1997 Еврокод 7: Геотехничко пројектовање
EN 1998 Еврокод 8: Пројектовање сеизмички отпорних конструкција
EN 1999 Еврокод 9: Пројектовање алуминијумских конструкција
11
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
1.3 Претпоставке
(1) Сматра се да пројектовање у којем су примењени принципи и правила за примену испуњава

потребне захтеве, под условом да су задовољене претпоставке дате у EN 1990 до EN 1999 (видети
Одељак 2).
(2) Опште претпоставке EN 1990 су:

— избор конструкцијског система и прорачун конструкције спроводе лица са одговарајућим

квалификацијама и искуством;
— извођење радова извршава особље са одговарајућом вештином и искуством;
— адекватан надзор и контрола квалитета се обезбеђују током извођења радова, односно у
пројектантским бироима, фабрикама, радионицама и на градилишту;
— грађевински материјали и производи се користе онако како је то утврђено у EN 1990 или у
EN 1991 до EN 1999, или у релевантним стандардима за извођење, или у референтним
спецификацијама за материјале или производе;
— конструкција ће бити адекватно одржавана;
— конструкција ће се користити у складу са претпоставкама из прорачуна.
НАПОМЕНА Могу да постоје случајеви када наведене претпоставке захтевају допуну.
1.4 Разлика између принципа и правила за примену
(1) У зависности од карактера појединих тачака у EN 1990 прави се разлика између принципа и
правила за примену.
(2) Принципи обухватају:
— опште ставове и дефиниције за које нема алтернативе, као и
— захтеве и аналитичке моделе за које се алтернатива не допушта, осим уколико то није посебно
наведено.
(3) Принципи су означени словом П иза броја става.
(4) Правила за примену су општеприхваћена правила која одговарају принципима и испуњавају
њихове захтеве.
(5) Допуштено је коришћење алтернативних правила за пројектовање, различитих од правила за

примену датих у EN 1990 за грађевинске објекте, под условом да је показано да су алтернативна
правила у сагласности са релевантним принципима и да су барем еквивалентна у погледу сигурности,
употребљивости и трајности конструкције које се очекују коришћењем еврокодова.
НАПОМЕНА Ако алтернативно правило за пројектовање замени неко правило за примену, онда се не може
тврдити да је резултујући прорачун потпуно сагласан са EN 1990, иако ће прорачун остати сагласан са принципима
EN 1990. Када се EN 1990 користи у погледу неког својства наведеног у Прилогу З стандарда за производ или у
ETAG∗), употреба алтернативног правила за пројектовање не може да буде прихватљива за означавање знаком CE.
(6) У EN 1990 правила за примену су идентификована бројем у загради, нпр. као ова тачка.
1.5 Термини и дефиниције
НАПОМЕНА За потребе овог европског стандарда, термини и дефиниције потичу из ISO 2394, ISO 3898,
ISO 8930 и ISO 8402.
Национална фуснота
∗)
Скраћеница за "Еuropean Тechnical Approval Guideline" — Упутство за европско техничко одобрење.
12
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
1.5.1 Заједнички термини коришћени од EN 1990 до EN 1999

1.5.1.1
грађевински објекат (construction works)
све што је изграђено или је резултат операција грађења
НАПОМЕНА Ова дефиниција је у складу са ISO 6707-1. Појам обухвата како зграде, тако и инжењерске грађевинске
објекте. Он се односи на грађевински објекат у целини, укључујући конструкцијске, неконструкцијске и геотехничке
елементе.
1.5.1.2
врста зграде или инжењерског грађевинског објекта (тype of building or civil engineering works)
врста грађевинског објекта која означава његову предвиђену намену, нпр. стамбена зграда, потпорни
зид, индустријска зграда, друмски мост
1.5.1.3
тип конструкције (тype of construction)
указује на основни грађевински материјал конструкције, на пример армиранобетонска конструкција,
челична конструкција, дрвена конструкција, зидана конструкција, спрегнута конструкција од челика
и бетона
1.5.1.4
метода грађења (мethod of construction)
начин на који ће извођење бити изведено, нпр. бетонирањем на лицу места, префабриковањем,
конзолном градњом
1.5.1.5
грађевински материјал (сonstruction material)
грађевински материјал који је употребљен за објекат, нпр. бетон, челик, дрво, опека
1.5.1.6
конструкција (structure)
организован систем повезаних делова, пројектован тако да преноси оптерећења и обезбеди адекватну
крутост
1.5.1.7
конструкцијски елемент (structural member)
физички препознатљив део конструкције, нпр. стуб, греда, плоча, шип
1.5.1.8
врста конструкције (form of structure)
диспозиција конструктивних елемената
НАПОМЕНА Врсте конструкције су на пример рамови, висећи мостови.
1.5.1.9
конструкцијски систем (structural system)
носећи елементи зграде или инжењерског грађевинског објекта, као и начин на који ти елементи
функционишу заједно
1.5.1.10
конструкцијски модел (structural model)
идеализација конструкцијског система која се користи за потребе анализе, пројектовања и доказа
1.5.1.11
извођење (execution)
све активности које се спроводе за завршетак грађевинских објеката, укључујући набавку, контролу и
документацију за то
НАПОМЕНА Појам обухвата радове на градилишту; он може да означи и производњу елемената ван
градилишта и њихову каснију монтажу на градилишту.
13
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
1.5.2 Посебни термини који се уопштено односе на прорачун

1.5.2.1
прорачунски критеријуми (design criteria)
квантитативне формулације које за свако гранично стање описују услове који треба да буду
испуњени
1.5.2.2
прорачунске ситуације (design situations)
скуп физичких услова који представљају реалне услове који могу да настану у току одређеног
временског интервала, а за које се прорачуном показује да одговарајућа гранична стања нису
прекорачена
1.5.2.3
пoвремена прорачунска ситуација (transient design situation)
прорачунска ситуација која је релевантна током периода много краћег од прорачунског
експлоатационог века конструкције, а за коју постоји велика вероватноћа да ће настати
НАПОМЕНА Повремена прорачунска ситуација се односи на привремене услове употребе или изложености
конструкције, на пример у току грађења или поправке.
1.5.2.4
стална прорачунска ситуација (persistent design situation)
прорачунска ситуација која је релевантна током периода истог реда као што је прорачунски
експлоатациони век конструкције
НАПОМЕНА По правилу се односи на услове нормалне употребе.
1.5.2.5
инцидентна прорачунска ситуација (accidental design situation)
прорачунска ситуација која обухвата изузетне услове конструкције или њене изложености,
укључујући пожар, експлозију, удар, или локални лом
1.5.2.6
прорачун за дејство пожара (fire design)
прорачун конструкције ради испуњења захтеваног понашања у случају пожара
1.5.2.7
сеизмичка прорачунска ситуација (seismic design situation)
прорачунска ситуација која обухвата изузетне услове конструкције која би могла бити изложена
сеизмичком догађају
1.5.2.8
прорачунски експлоатациони век (design working life)
претпостављени период у којем ће се конструкција, или њен део, користити за предвиђену намену, са
очекиваним одржавањем, али без потребе за великом поправком
1.5.2.9
хазард (hazard)
за потребе од EN 1990 до EN 1999, неки неуобичајен и опасан догађај, нпр. ненормално дејство или
утицај средине, недовољна чврстоћа или носивост, или прекомерно одступање од предвиђених
димензија
1.5.2.10
диспозиција оптерећења (load arrangement)
положај, интензитет и смер слободног дејства
14
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
1.5.2.11
случај оптерећења (load case)

компатибилне диспозиције оптерећења, скупови деформација и имперфекција, разматрани симултано
са непокретним променљивим дејствима и сталним дејствима, за поједини прорачунски доказ
1.5.2.12
гранична стања (limit states)
стања после којих конструкција више не испуњава релевантне прорачунске критеријуме
1.5.2.13
гранична стања носивости (ultimate limit states)
стања која се односе на рушење или друге сличне облике лома конструкције
НАПОМЕНА Они по правилу одговарају највећој носивости конструкције или конструкцијског елемента.
1.5.2.14
гранична стања употребљивости (serviceability limit states)
стања која одговарају условима чијим прекорачењем више нису испуњени утврђени експлоатациони
захтеви за конструкцију или конструкцијски елемент
1.5.2.14.1
неповратна гранична стања употребљивости (irreversible serviceability limit states)
гранична стања употребљивости после којих, при прекорачењу утврђених експлоатационих захтева,
остају неке последице дејстава и онда када се дејства уклоне
1.5.2.14.2
повратна гранична стања употребљивости (reversible serviceability limit states)
гранична стања употребљивости после којих, при прекорачењу утврђених експлоатационих захтева
не остају последице дејстава онда када се дејства уклоне
1.5.2.14.3
критеријум употребљивости (serviceability criterion)
прорачунски критеријум за гранично стање употребљивости
1.5.2.15
носивост (resistance)
способност елемента или компоненте или, пак, попречног пресека елемента или компоненте
конструкције да прихвати дејства без механичког лома, нпр. носивост при савијању, носивост при
извијању, носивост при затезању
1.5.2.16
чврстоћа (strength)
механичко својство материјала које указује на његову способност да прихвати дејства, уобичајено
изражена у јединицама напона
1.5.2.17
поузданост (reliability)
способност конструкције или конструкцијског елемента да испуни утврђене захтеве, укључујући
прорачунски експлоатациони век за који су прорачунати. Поузданост је, уобичајено, изражена
терминима вероватноће
НАПОМЕНА Поузданост обухвата сигурност, употребљивост и трајност конструкције.
1.5.2.18
диференцијацијa према поузданости (reliability differentiation)
мере намењене социјално-економској оптимизацији средстава која се користе за изградњу грађевинских
објеката, узимајући у обзир све очекиване последице ломова и коштања грађевинских објеката
15
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
1.5.2.19
основна променљива величина (basic variable)

део утврђеног скупа променљивих које представљају физичке величине које карактеришу дејства и
утицаје средине, геометријске величине и својства материјала, укључујући својства тла
1.5.2.20
одржавање (maintenance)
скуп активности које се предузимају током експлоатационог века конструкције, са циљем да јој се
омогући испуњење захтева поузданости
НАПОМЕНА Активности обнове конструкције после инцидентног или сеизмичког догађаја обично нису
обухваћене одржавањем.
1.5.2.21
поправка (repair)
активности које се предузимају ради очувања или обнове функција конструкције које су ван
дефинисаног одржавања
1.5.2.22
називна вредност (nominal value)
вредност која је утврђена на нестатистичкој основи, на пример на стеченом искуству или на
физичким условима
1.5.3 Термини који се односе на дејства
1.5.3.1
дејство (F) [action (F)]
a) скуп сила оптерећења које делују на конструкцију (директно дејство);
б) скуп принудних деформација или убрзања проузрокованих, на пример променама температуре,
варијацијом влаге, неједнаким слегањем или земљотресима (индиректно дејство).
1.5.3.2
утицај од дејства (Е) [effect of action (Е)]
утицај од дејстава на конструкцијске елементе (нпр. унутрашња сила, моменат, напон, дилатација)
или на конструкцију у целини (нпр. угиб, ротација)
1.5.3.3
стално дејство (G) [permanent action (G)]
дејство које највероватније делује током читавог датог референтног периода и за које је варијација
интензитета током времена занемарљива, или за које је варијација увек у истом смеру – монотона,
док дејство не достигне извесну граничну вредност
1.5.3.4
променљиво дејство (Q) [variable action (Q)]
дејство, за које варијација интензитета током времена није ни занемарљива нити монотона
1.5.3.5
инцидентно дејство (A) [accidental action (A)]
дејство, обично кратког трајања, али значајног интензитета, које вероватно неће деловати на дату
конструкцију у току прорачунског експлоатационог века
НАПОМЕНА 1 Од инцидентног дејства може се очекивати да, у многим случајевима, изазове опасне
последице ако се не предузму одговарајуће мере.
НАПОМЕНА 2 Удар, снег, ветар и сеизмичка дејства могу да буду променљива или инцидентна дејства, у
зависности од расположивих информација о статистичким расподелама.
16
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
1.5.3.6
сеизмичко дејство (AE) [seismic action AE)]

дејство које настаје услед померања тла за време земљотреса
1.5.3.7
геотехничко дејство (geotechnical action)
дејство које се преноси на конструкцију преко тла, насипа, или подземне воде
1.5.3.8
непокретно дејство (fixed action)
дејство које има непроменљиву расподелу и положај дуж конструкције или конструкцијског
елемента, тако да су интензитет и смер дејства недвосмислено одређени за конструкцију у целини
или конструкцијски елемент ако су тај интензитет и смер одређени у једној тачки конструкције или
конструкцијског елемента
1.5.3.9
слободно дејство (free action)
дејство које може да има променљиве просторне расподеле дуж конструкције
1.5.3.10
појединачно дејство (single action)
дејство за које се може усвојити да је статистички независно у времену и простору од било ког другог
дејства које делује на конструкцију
1.5.3.11
статичко дејство (static action)
дејство које не изазива знатно убрзање конструкције или конструкцијских елемената
1.5.3.12
динамичко дејство (dynamic action)
дејство које изазива знатно убрзање конструкције или конструкцијских елемената
1.5.3.13
квазистатичко дејство (quasi-static action)
динамичко дејство представљено еквивалентним статичким дејством у статичком моделу
1.5.3.14
карактеристична вредност дејства (Fk) [characteristic value of an action (FK)]
главна репрезентативна вредност дејства
НАПОМЕНА Уколико карактеристична вредност може да буде одређена на статистичкој основи, онда се она бира
тако да одговара прописаној вероватноћи да у току ''референтног периода'' не буде прекорачена у неповољном смеру,
узимајући у обзир прорачунски експлоатациони век конструкције и трајање прорачунске ситуације.
1.5.3.15
референтни период (reference period)
изабрани период времена који се користи као основа за статистичку процену променљивих дејстава
и, по могућству, за инцидентна дејства
1.5.3.16
вредност променљивог дејства за комбинације (ψ0Qk) [combination value of a variable action (ψ0Qk)]
изабрана вредност – онолико колико може да буде одређена на статистичкој основи – тако да
вероватноћа да ће утицаји услед комбинације дејстава бити прекорачени буде приближно иста као
услед утицаја карактеристичне вредности појединачног дејства. Применом коефицијента ψ0 ≤ 1 она
може да буде изражена као одређени део карактеристичне вредности
17
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
1.5.3.17
честа вредност променљивог дејства (ψ1Qk) [frequent value of a variable action (ψ1Qk)]
одређена вредност – онолико колико може да буде одређена на статистичкој основи – тако да укупно
време унутар референтног периода током којег ће она бити прекорачена буде само мали дати део
референтног периода, или тако да учесталост њеног прекорачења буде ограничена на дату вредност.
Применом коефицијента ψ1 ≤ 1 она може да буде изражена као одређени део карактеристичне вредности
1.5.3.18
квазистална вредност променљивог дејства (ψ2Qk) [quasi-permanent value of a variable action (ψ2Qk)]
вредност одређена тако да укупни период времена током којег ће она бити прекорачена буде велики
део референтног периода. Применом коефицијента ψ2 ≤ 1 она може да буде изражена као одређени
део карактеристичне вредности
1.5.3.19
вредности пратећих променљивих дејстава (ψQk) [accompanying values of variable actions (ψQk)]
вредности променљивих дејстава које у комбинацији прате доминантно дејство
НАПОМЕНА Вредности пратећих променљивих дејстава могу да буду вредности за комбинације честе
вредности или квазисталне вредности.
1.5.3.20
репрезентативна вредност дејства (Frep) [representative value of an action (Frep)]
вредност која се користи за доказ граничног стања. Репрезентативна вредност може да буде
карактеристична вредност Fk, или нека од пратећих вредности ψFk
1.5.3.21
прорачунска вредност дејства (Fd) [design value of an action (Fd)]
вредност добијена множењем репрезентативне вредности са парцијалним коефицијентом γf
НАПОМЕНА Производ репрезентативне вредности и парцијалног коефицијента γF = γSd × γf, може такође да
буде означен као прорачунска вредност дејства (видети 6.3.2).
1.5.3.22
комбинација дејстава (combination of actions)
скуп прорачунских вредности који се користи за доказ поузданости конструкције за гранично стање,
при истовременом деловању различитих дејстава
1.5.4 Термини који се односе на својства материјала и производа
1.5.4.1
карактеристична вредност (Χk или Rk) [characteristic value (Χk or Rk)]
вредност својства материјала или производа за коју постоји прописана вероватноћа да неће бити
достигнута у хипотетички неограниченој серији испитивања. Ова вредност, уопштено, одговара
утврђеном фрактилу претпостављене статистичке расподеле појединог својства материјала или
производа. У неким случајевима се називна вредност користи као карактеристична вредност
1.5.4.2
прорачунска вредност својства материјала или производа (Χd или Rd) [design value of a material or
product property (Χd or Rd)]
вредност која се добија дељењем карактеристичне вредности са парцијалним коефицијентом γm или
γM, или се директно одређује у посебним случајевима
1.5.4.3
називна вредност својства материјала или производа (Χnom или Rnom) [nominal value of a material
or product property (Χnom или Rnom)]
вредност која се нормално користи као карактеристична вредност, а успостављена је одговарајућим
документом као што је европски стандард или предстандард
18
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
1.5.5 Термини који се односе на геометријске податке

1.5.5.1
карактеристична вредност геометријског својства (ak) [characteristic value of a geometrical property
(ak)] вредност која уобичајено одговара димензијама утврђеним у прорачуну. Онда када је то
релевантно, вредности геометријских величина могу да одговарају неком прописаном фрактилу
статистичке расподеле
1.5.5.2
прорачунска вредност геометријског својства (ad) [design value of a geometrical property (ad)]
уопштено називна вредност. Онда када је то релевантно, вредности геометријских величина могу да
одговарају неком прописаном фрактилу статистичке расподеле
НАПОМЕНА Прорачунска вредност геометријског својства по правилу је једнака карактеристичној

вредности. Међутим, у случајевима када је разматрано гранично стање веома осетљиво на вредност
геометријског својства, онда може да буде третирана другачије, на пример онда када се разматра утицај
геометријских имперфекција на извијање. У таквим случајевима ће прорачунска вредност нормално бити
успостављена, као директно прописана вредност, на пример у одговарајућем европском стандарду или
предстандарду. Алтернативно, она може да буде успостављена на статистичкој основи, као вредност која
одговара повољнијем фрактилу од оног примењеног за карактеристичну вредност, нпр. као ретка вредност.
1.5.6 Термини који се односе на анализу конструкција
НАПОМЕНА Дефиниције садржане у тачки не морају да се обавезно односе на термине коришћене у

EN 1990, али су овде укључене ради осигурања хармонизације термина који се односе на анализу конструкција
од EN 1991 до EN 1999.
1.5.6.1
анализа конструкције (structural analysis)
прорачун утицаја у конструкцији
поступак, или алгоритам, за одређивање утицаја од дејства у свакој тачки конструкције
НАПОМЕНА Прорачун утицаја у конструкцији може да буде спроведен на три нивоа, коришћењем
различитих модела: глобалнe анализе, анализе елемента, локалне анализе.
1.5.6.2
глобална анализа (global analysis)
одређивање одговарајућег скупа унутрашњих сила и момената, или напона у конструкцији, који je у
равнотежи са одређеним дефинисаним скупом дејстава на конструкцију, а зависи од геометријских
својстава и својстава конструкције и материјала
1.5.6.3
линеарно-еластична анализа првог реда без прерасподеле (first order linear-elastic analysis without
redistribution)
еластична анализа конструкције, базирана на линеарном закону напон/дилатација или на линеарном
закону моменат/кривина, а примењена на почетну геометрију конструкције
1.5.6.4
линеарно-еластична анализа првог реда са прерасподелом (first order linear-elastic analysis with
redistribution)
линеарна еластична анализа у којој су унутрашњи моменти и силе модификовани за прорачун
конструкције, конзистентно са датим спољашњим дејствима, а без тачнијег прорачуна капацитета
ротације
1.5.6.5
линеарно-еластична анализа другог реда (second order linear-elastic analysis)
еластична анализа конструкције у којој се користе линеарни закони напон/дилатација, а примењена је
на геометрију деформисане конструкције
19
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
1.5.6.6
нелинеарна анализа првог реда (first order non-linear analysis)

анализа конструкције изведена за почетну геометрију конструкције, у којој се узимају у обзир
нелинеарна деформациона својства материјала
НАПОМЕНА Нелинеарна анализа првог реда или је еластична, са одговарајућим претпоставкама, или
еластично-идеално пластична (видети 1.5.6.8 и 1.5.6.9), или је еласто-пластична (видети 1.5.6.10), или
круто-пластична (видети 1.5.6.11).
1.5.6.7
нелинеарна анализа другог реда (second order non-linear analysis)
анализа конструкције изведена на геометрију деформисане конструкције, у којој се узимају у обзир
нелинеарна деформациона својства материјала
НАПОМЕНА Нелинеарна анализа другог реда или је еластично-идеално пластична, или еласто-пластична.
1.5.6.8
еластично-идеално пластична анализа првог реда (first order elastic-perfectly plastic analysis)
анализа конструкције заснована на везама моменат/кривина које се састоје од линеарно еластичног
дела, после кога следи пластични део без ојачања, а спроводи се на почетној геометрији конструкције
1.5.6.9
еластично-идеално пластична анализа другог реда (second order elastic-perfectly plastic analysis)
анализа конструкције заснована на везама моменат/кривина које се састоје од линеарно еластичног дела,
после кога следи пластични део без ојачања, а спроводи се на деформисаној геометрији конструкције
1.5.6.10
еласто-пластична анализа (првог или другог реда) (elasto-plastic analysis - first or second order)
анализа конструкције у којој се користе везе напон/дилатација или моменат/кривина које се састоје
од линеарно еластичног дела после кога следи пластични део са или без ојачања
НАПОМЕНА По правилу се примењује на почетну геометрију конструкције, али може да буде примењена и
на геометрију померене (или деформисане конструкције).
1.5.6.11
круто пластична анализа (rigid plastic analysis)
анализа која се спроводи на почетној геометрији конструкције и у којој се користе теореме граничне
анализе за директно одређивање граничног оптерећења
НАПОМЕНА Претпоставља се закон моменат/кривина без еластичних деформација и без ојачања.
1.6 Симболи
За потребе овога европског стандарда, примењују се следећи симболи.
НАПОМЕНА Обележавање које је коришћено засновано је на ISO 3898:1987.
Велика латинична слова

A инцидентно дејство
Ad прорачунска вредност инцидентног дејства
AEd прорачунска вредност сеизмичког дејства AEd = γΙAEk
AEk карактеристична вредност сеизмичког дејства
Cd називна вредност или функција извесних прорачунских својстава материјала
E утицај од дејстава
Ed прорачунска вредност утицаја од дејстава
Ed,dst прорачунска вредност утицаја од дестабилизујућих дејстава
20
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Ed,stb прорачунска вредност утицаја од стабилизујућих дејстава

F дејство
Fd прорачунска вредност дејства
Fk карактеристична вредност дејства
Frep репрезентативна вредност дејства
G стално дејство
Gd прорачунска вредност сталног дејства
Gd,inf доња прорачунска вредност сталног дејства

Gd,sup горња прорачунска вредност сталног дејства
Gk карактеристична вредност сталног дејства
Gk,j карактеристична вредност сталног дејства ј
Gkj,sup/Gkj,inf горња/доња карактеристична вредност сталног дејства ј
P релевантна репрезентативна вредност дејства претходног напрезања – видети од
EN 1992 до EN 1996 и од EN 1998 до EN 1999
Pd прорачунска вредност дејства претходног напрезања
Pk карактеристична вредност дејства претходног напрезања
Pm средња вредност дејства претходног напрезања
Q променљиво дејство
Qd прорачунска вредност променљивог дејства
Qk карактеристична вредност појединачног променљивог дејства
Qk,1 карактеристична вредност доминантног променљивог дејства 1
Qk,i карактеристичне вредности пратећих променљивих дејстава i
R носивост
Rd прорачуска вредност носивости
Rk карактеристична вредност носивости
Χ својство материјала
Χd прорачунска вредност својства материјала
Χk карактеристична вредност својства материјала
Мала латинична слова

ad прорачунске вредности геометријских података
ak карактеристичне вредности геометријских података
anom називна вредност геометријских података
u хоризонтално померање конструкције или конструкцијског елемента
w вертикални угиб конструкцијског елемента
Велика слова грчког алфабета

∆а промена називног геометријског податка за потребе посебног прорачуна, нпр. за
одређивање дејстава имперфекција
Мала слова грчког алфабета

γ парцијални коефицијент (сигурности или употребљивости)
γf парцијални коефицијент за дејства, којим се узима у обзир могућност неповољних
одступања вредности дејстава од репрезентативних вредности
γF парцијални коефицијент за дејства, којим се узимају у обзир и непоузданост модела и
димензионална одступања
γg парцијални коефицијент за стална дејства, којим се узима у обзир могућност
неповољних одступања вредности дејстава од репрезентативних вредности
γG парцијални коефицијент за стална дејства, којим се узимају у обзир и непоузданост
модела и димензионална одступања
γG,j парцијални коефицијент за стално дејство ј
γGj,sup/γGj,inf парцијални коефицијент за стално дејство ј, при срачунавању горњих/доњих прорачунских
вредности
γl коефицијент значаја – видети EN 1998
21
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
γm парцијални коефицијент за својство материјала

γM парцијални коефицијент за својство материјала, којим се узимају у обзир и непоузданост

модела и одступања мера
γP парцијални коефицијент за дејства претходног напрезања – видети од EN 1992 до
EN 1996 и од EN 1998 до EN 1999
γq парцијални коефицијент за променљива дејства, којим се узима у обзир могућност
неповољних одступања вредности дејстава од репрезентативних вредности
γQ парцијални коефицијент за променљива дејства, којим се узимају у обзир и

непоузданост модела и одступања мера
γQ,i парцијални коефицијент за променљиво дејство и,
γRd парцијани коефицијент који се односи на непоузданост модела носивости
γSd парцијани коефицијент који се односи на непоузданост модела дејства и/или утицаја од
дејства
η коефицијент конверзије
ξ коефицијент редукције
ψ0 коефицијент за вредност променљивог дејства за комбинације
ψ1 коефицијент за честу вредност променљивог дејства
ψ2 коефицијент за квазисталну вредност променљивог дејства
Одељак 2: Захтеви
2.1 Основни захтеви
(1)П Конструкција мора да се прорачуна и изведе на такав начин да током свог предвиђеног века, са
одговарајућим степенима поузданости и економично, може да:
— прихвати сва дејства и утицаје за које је вероватно да могу да настану током извођења и
експлоатације, као и
— испуни утврђене захтеве у погледу употребљивости конструкције или конструкцијског
елемента.
НАПОМЕНА Видети такође 1.3, 2.1(7) и 2.4(1)П.
(2)П Конструкција мора да се прорачуна тако да поседује одговарајућу:

— носивост,
— употребљивост и
— трајност.
(3)П У случају пожара, носивост конструкције мора да буде одговарајућа током захтеваног периода
времена.
НАПОМЕНА Видети и EN 1991-1-2.
(4)П Конструкција мора да се прорачуна и изведе на такав начин да не буде оштећена услед догађаја,
као што су:
— експлозија,
— удар и
— последице људских грешака,
до степена који није пропорционалан основном узроку.
НАПОМЕНА 1 Догађаји које треба узети у обзир јесу они који су за конкретни пројекат договорени са
инвеститором и релевантним органима власти.
НАПОМЕНА 2 Даље информације дате су у EN 1991-1-7.
22
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(5)П Потенцијално оштећење мора да се избегне или ограничи одговарајућим избором једне или
више од следећих мера:

— избегавањем, елиминисањем или смањењем хазарда којима конструкција може да буде изложена;
— одабиром облика конструкције који има малу осетљивост на разматране хазарде;
— одабиром врсте конструкције и прорачуна, тако да она може успешно опстати након рушења
појединог елемента или ограниченог дела конструкције услед инцидента или појаве
прихватљивог локализованог оштећења;

— избегавањем, колико год је то могуће, конструкцијских система који могу да се сруше без најаве;
— повезивањем конструкцијских елемената у целину.
(6) Основни захтеви, треба да се испуне:

— избором погодних материјала,
— одговарајућим прорачуном и конструисањем и
— прописивањем поступака контроле прорачуна, производње, извођења и експлоатације који су
релевантни за одговарајући пројекат.
(7) Одредбе одељка 2 треба да се тумаче са вештинoм и пажњoм које одговарају потребама
прорачуна, а засноване су на сазнањима и доброј пракси, општерасположивим у време израде
прорачуна конструкције.
2.2 Управљање поузданошћу
(1)П Поузданост која се захтева за конструкције у оквиру предмета и подручја примене EN 1990 мора
да се достигне:
а) прорачуном који је у складу са EN 1990 до EN 1999, и
б) — одговарајућим извођењем и
— мерама управљања квалитетом
НАПОМЕНА Видети 2.2(5) и Прилог Б.
(2) Различити нивои поузданости могу да се усвоје, између осталог:

— за носивост конструкције,
— за употребљивост.
(3) Избор нивоа поузданости за посматрану конструкцију треба да узме у обзир релевантне
факторе који укључују:
— могући узрок и/или начин достизања граничног стања;
— могуће последице лома, у погледу ризика живота и повреда људи, као и потенцијалних
економских губитака;
— јавну аверзију према лому;
— трошкове и поступке који су неопходни за смањење ризика од лома.
(4) Нивои поузданости које треба применити за посматрану конструкцију могу да се утврде на
један или оба следећа начина:
— класификацијом конструкције у целини,
— класификацијом њених компонената
НАПОМЕНА Видети и Прилог Б.

23
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(5) Нивои поузданости који се односе на носивост и употребљивост конструкције могу да се

достигну применом подесних комбинација следећих мера:

a) превентивне и заштитне мере (нпр. применом сигурносних баријера, активних и пасивних мера
заштите од пожара, заштите од ризика корозије, као што су бојење или катодна заштита);
б) мере које се односе на прорачуне:
— одређивање репрезентативних вредности дејстава,
— избор парцијалних коефицијената;

в) мере које се односе на управљање квалитетом;
г) мере чији је циљ смањење грешака приликом пројектовања и извођења конструкције, као и сма-
њење грубих људских грешака;
д) друге мере које се односе на следећа, остала питања прорачуна:
— основни захтеви,
— степен робусности (интегритет конструкције),
— трајност, укључујући избор прорачунског експлоатационог века,
— обим и квалитет прелиминарних истраживања тла и могућих утицаја средине,
— тачност примењених механичких модела,
— конструисање;
ђ) ефикасно извођење на пример, у складу са одговарајућим извођачким стандардима наведеним у
EN 1991 до EN 1999;
е) одговарајућа контрола и одржавање у складу са поступцима утврђеним у пројектној
документацији.
(6) Мере за спречавање потенцијалних узрока лома и/или смањење њихових последица могу, у
одговарајућим околностима, да се измене до извесних граница, с тим да се задрже захтевани нивои
поузданости.
2.3 Прорачунски експлоатациони век
Прорачунски експлоатациони век треба да се утврди.
НАПОМЕНА Индикативне категорије дате су у табели 2.1. Вредности дате у табели 2.1 могу да се користе и
за одређивање понашања конструкције, које зависи од времена (нпр. прорачуни који се односе на замор).
Видети и Прилог А.
Табела 2.1 — Индикативни прорачунски експлоатациони век

Категорија Индикативни
прорачунског прорачунски
Примери
експлоатационог експлоатациони
века век (година)
1 10 Привремене конструкције1)
Заменљиви делови конструкције, на пример крански носачи,
2 10 до 25
лежишта
3 15 до 30 Пољопривредне и сличне конструкције
4 50 Конструкције зграда и друге једноставне конструкције
Конструкције монументалних зграда, мостови, као и
5 100
конструкције других грађевинских објеката
1)
Конструкције или делови конструкција који могу да се демонтирају са изгледима да се поново користе, не
треба да се разматрају као привремени.
24
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
2.4 Трајност
(1)П Конструкција мора да се прорачуна тако да њена деградација после истека прорачунског
експлоатационог века не утиче на нарушавање перформанси конструкције испод очекиване мере,
имајући одговарајући увид у њену средину и предвиђени ниво одржавања.
(2) Да би се обезбедила довољно трајна конструкција, треба да се узме у обзир следеће:
— предвиђена или предвидљива употреба конструкције;

— захтевани прорачунски критеријуми;
— очекивани услови средине;
— састав, својства и понашање материјала и производа;
— својства тла;
— избор конструкцијског система;
— облик елемената и конструисање детаља;
— квалитет израде и ниво контроле;
— посебне заштитне мере;
— предвиђено одржавање, током прорачунског експлоатационог века.
НАПОМЕНА У релевантном стандарду од EN 1992 до EN 1999, утврђене су одговарајуће мере за смањење

деградације.
(3)П Услови средине морају да се идентификују у фази прорачуна, тако да може да се процени њихов
значај у односу на трајност, као и да могу да се формулишу одговарајуће одредбе за заштиту
материјала примењених у конструкцији.
(4) Степен сваке деградације може да се процени на основу прорачуна, експерименталних
истраживања и искуства са претходних објеката, или на основу комбинација ових разматрања.
2.5 Управљање квалитетом

(1) Да би се обезбедила конструкција која одговара захтевима и претпоставкама из прорачуна,
треба да се предузму одговарајуће мере управљања квалитетом. Ове мере обухватају:
— дефинисање захтева поузданости,
— организационе мере и
— контроле у фазама прорачуна, извођења, експлоатације и одржавања.
НАПОМЕНА EN ISO 9001:2000 је прихватљива основа за мере управљања квалитетом, онда када је то релевантно.
Одељак 3: Принципи прорачуна према граничним стањима

3.1 Опште
(1)П Између граничних стања носивости и граничних стања употребљивости мора да се направи
разлика.
НАПОМЕНА У извесним случајевима могу да буду потребни додатни докази, на пример за осигурање
безбедности саобраћаја.
(2) Доказ једне од две категорије граничних стања може да се изостави уколико се располаже
информацијама довољним за тврдњу да је обезбеђен доказом друге.
(3)П Гранична стања се морају односити на прорачунске ситуације; видети 3.2.
25
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(4) Прорачунске ситуације треба да се класификују као сталне, повремене или инцидентне; видети 3.2.
(5) Прорачунски доказ граничних стања који обухвата дејства зависна од времена (нпр. замор)
треба да се односи на прорачунски експлоатациони век објекта.
НАПОМЕНА Већина дејстава зависних од времена јесу кумулативна.

3.2 Прорачунске ситуације
(1)П Релевантне прорачунске ситуације морају да се одаберу тако да узимају у обзир околности под
којима се од конструкције захтева да испуни своју намену.
(2)П Прорачунске ситуације морају да се класификују на следећи начин:

— сталне прорачунске ситуације које се односе на услове нормалне експлоатације;
— повремене прорачунске ситуације које се односе на привремене услове применљиве на
конструкцију, на пример током извођења или поправке;
— инцидентне прорачунске ситуације које се односе на изузетне услове применљиве на конструкцију
или њену изложеност, на пример пожар, експлозија, удар, или последице локализованог лома;
— сеизмичке прорачунске ситуације које се односе на услове применљиве на конструкцију онда
када је она изложена сеизмичким догађајима.
НАПОМЕНА Информације о специфичним прорачунским ситуацијама у оквиру сваке од ових класа дате су
од EN 1991 до EN 1999.
(3)П Одабране прорачунске ситуације морају да буду строге и разноврсне довољно да укључе све
услове који разумно могу да се предвиде да ће настати током извођења и експлоатације конструкције.
3.3 Гранична стања носивости
(1)П Гранична стања која се односе на:

— сигурност људи и/или
— сигурност конструкције,
морају да се класификују као гранична стања носивости.
(2) У извесним случајевима гранична стања која се односе на заштиту садржаја објеката треба да
се класификују као гранична стања носивости.
НАПОМЕНА Ради се о случајевима који су за посматрани пројекат договорени са инвеститором и релевантним

органом власти.
(3) Стања која претходе рушењу конструкције, а због једноставности се разматрају уместо самог
рушења, могу да се третирају као гранична стања носивости.
(4)П Следећа гранична стања носивости морају да се докажу онда када су релевантна:
— губитак равнотеже конструкције или било којег њеног дела разматраног као круто тело;
— лом услед превелике деформације, трансформације конструкције или било којег њеног дела у
механизам, кидање, губитак стабилности конструкције, или било којег њеног дела, укључујући
ослонце и темеље;
— лом услед замора или других утицаја зависних од времена.
НАПОМЕНА Различити скупови парцијалних коефицијената повезани су са разним граничним стањима

носивости; видети 6.4.1. Лом услед превелике деформације је лом конструкције услед механичке нестабилности.
26
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
3.4 Гранична стања употребљивости

(1)П Гранична стања која се односе на:

— функционисање конструкције или конструкцијских елемената при нормалној експлоатацији;
— комфор људи;
— изглед грађевинског објекта,
морају да се класификују као гранична стања употребљивости.
НАПОМЕНА 1 У контексту употребљивости, појам ''изглед'' повезан је са критеријумима, као што су велики
угиб и појава широких прслина, пре него са естетским.
НАПОМЕНА 2 Обично се захтеви за употребљивост договарају за сваки поједини пројекат.
(2)П Мора да се направи разлика између повратних и неповратних граничних стања употребљивости.
(3) Доказ граничних стања употребљивости треба да се заснива на критеријумима који се односе
на следеће аспекте:
a) деформације које утичу на:
— изглед,
— комфор корисника, или
— функционисање конструкције (укључујући функционисање машина или опреме),
или, пак, које изазивају оштећења завршних обрада или неконструкцијских елемената;
б) вибрације које
— изазивају непријатност људи, или
— ограничавају функционалност конструкције;
в) оштећење које ће вероватно неповољно да утиче на
— изглед,
— трајност, или
— функционисање конструкције.
НАПОМЕНА Додатне одредбе које се односе на критеријуме употребљивости дате су у релевантним EN 1992
до EN 1999.
3.5 Прорачун према граничним стањима

(1)П Прорачун према граничним стањима мора да се заснива на примени модела конструкције и
оптерећења за релевантна гранична стања.
(2)П Мора да се докаже да ниједно гранично стање није прекорачено онда када су коришћене
релевантне прорачунске вредности за
— дејства,
— својства материјала, или
— својства производа, као и
— геометријске податке
у овим моделима.
(3)П Докази морају да се спроведу за све релевантне прорачунске ситуације и случајеве оптерећења.
(4) Захтеви 3.5(1)П треба да се испуне применом методе парцијалних коефицијената, описаном у
одељку 6.
27
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(5) Као алтернатива, може да се примени прорачун директно базиран на методама теорије вероватноће.
НАПОМЕНА 1 Релевантан орган власти може да дâ специфичне услове за примену.
НАПОМЕНА 2 За основу метода вероватноће, видети Прилог Ц.
(6)П Одабране прорачунске ситуације морају да се размотре, а критични случајеви оптерећења

идентификују.
(7) За поједини прорачунски доказ, треба да се одаберу случајеви оптерећења којима се утврђују
компатибилне диспозиције оптерећења, скупови деформација и имперфекција који треба да се
размотре истовремено са непокретним променљивим дејствима и сталним дејствима.
(8)П Могућа одступања од усвојених смерова или положаја дејстава морају да се узму у обзир.
(9) Модели конструкције и оптерећења могу да буду било физички модели, било математички
модели.
Одељак 4: Основне променљиве

4.1 Дејства и утицаји средине
4.1.1 Класификација дејстава
(1)П Дејства морају да се класификују према својој променљивости у току времена на следећи начин:
— стална дејства G, на пример сопствена тежина конструкција, непокретна опрема и коловозни
застор, као и индиректна дејства, услед скупљања и неједнаких слегања;
— променљива дејства Q, на пример корисна оптерећења на подовима, гредама и крововима зграда,
дејства ветра или оптерећења од снега;
— инцидентна дејства A, на пример експлозије, или удари возила.
НАПОМЕНА Индиректна дејства настала услед принудних деформација могу да буду било стална, било
променљива.
(2)П Нека дејства, као што су сеизмичка дејства и оптерећења снегом, могу да се разматрају било као
инцидентна и/или као променљива дејства, у зависности од локације градилишта; видети EN 1991 и
EN 1998.
(3) Дејства воде могу да се разматрају као стална и/или променљива дејства, у зависности од
промене њиховог интензитета у току времена.
(4)П Дејства морају да се класификују и према

— пореклу, као директна или индиректна,
— промени у простору, као непокретна или слободна, или
— природи и/или одговору конструкције, као статичка или динамичка.
(5) Дејство треба да се представи помоћу модела, а интензитет дејства се најчешће приказује
помоћу једног скалара који може да има неколико репрезентативних вредности.
НАПОМЕНА За нека дејства и неке доказе може да буде потребно комплексније приказивање интензитета
неких дејстава.
28
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
4.1.2 Kарактеристичне вредности дејстава

(1)П Карактеристична вредност Fk дејства његова је главна репрезентативна вредност, која мора да
се утврди:
— као средња вредност, горња или доња или, пак, називна вредност (која не одговара познатој
статистичкој расподели) (видети EN 1991);
— у пројектној документацији, уз услов да је постигнута сагласност са методама датим у EN 1991.
(2)П Карактеристична вредност сталног дејства мора да се процени на следећи начин:

— ако се може сматрати да је варијација G мала, онда може да се користи једна вредност Gk;
— ако се не може сматрати да је варијација G мала, онда морају да се користе две вредности: горња
Gk,sup и доња Gk,inf.
(3) Варијација G може да се занемари ако се G не мења значајно током прорачунског

експлоатационог века конструкције, па је њен коефицијент варијације мали. Тада треба да се узме да
је Gk једнака средњој вредности.
НАПОМЕНА Тај коефицијент варијације може да буде реда величине од 0,05 до 0,10, у зависности од врсте
конструкције.
(4) У случајевима када је конструкција веома осетљива на промене G (на пример неке врсте
претходно напрегнутих бетонских конструкција), онда треба да се користе две вредности, чак и онда
када је коефицијент варијације мали. Тада Gk,inf, одговара фрактилу од 5 %, а Gk,sup, фрактилу од 95 %,
статистичке расподеле за G, која може да се усвоји као Гаусова.
(5) Сопствена тежина конструкције може да се представи једном карактеристичном вредношћу и

срачуна на основу називних димензија и средње специфичне масе; видети EN 1991-1-1.
НАПОМЕНА За слегање темеља, видети EN 1997.
(6) Претходно напрезање (P) треба да се класификује као стално дејство изазвано деловањем било
контролисаних сила и/или контролисаних деформација на конструкцију. Ове начине претходног
напрезања треба међусобно разликовати (на пример претходно напрезање кабловима, претходно
напрезање принудном деформацијом на ослонцима).
НАПОМЕНА Карактеристичне вредности претходног напрезања, у датом тренутку времена t, могу да буду
горња вредност Pk,sup(t) и доња вредност Pk,inf(t). За гранична стања носивости може да се користи средња
вредност Pm(t). Детаљне информације дате су у EN 1992 до EN 1996 и EN 1999.
(7)П За променљива дејства, карактеристична вредност Qk мора да одговара било:

— горњој вредности, са одређеном вероватноћом да не буде прекорачена, или доњој вредности, са
одређеном вероватноћом да буде достигнута у току усвојеног референтног периода или, пак,
— називној вредности која може да буде прописана у случајевима када статистичка расподела није
позната.
НАПОМЕНА 1 Вредности су дате у различитим деловима EN 1991.

НАПОМЕНА 2 Карактеристична вредност климатских дејстава се заснива на вероватноћи од 0,02 да ће њен
временски променљив део бити прекорачен током референтног периода од једне године. То је еквивалентно
средњем повратном периоду од 50 година за временски променљив део. Међутим, у извесним случајевима карактер
дејства и/или одабрана прорачунска ситуација захтевају други, погоднији фрактил и/или повратни период.
(8) За инцидентна дејства, прорачунска вредност Ad треба да се утврди за појединачне пројекте.

29
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(9) За сеизмичка дејства, прорачунска вредност AEd треба да се процени из карактеристичне

вредности AEk или да се утврди за појединачне пројекте.
НАПОМЕНА Видети и EN 1998.
(10) За вишекомпонентна дејства, карактеристично дејство треба да се представи групом вредности,

од којих свака треба да буде посебно разматрана у прорачунима.
4.1.3 Друге репрезентативне вредности променљивих дејстава
(1)П Друге репрезентативне вредности променљивог дејства морају да буду како следи:
(а) вредност за комбинације, приказана као производ ψ0Qk, која се користи за прорачунски доказ
граничних стања носивости и неповратних граничних стања употребљивости (видети одељак 6 и
Прилог Ц).
(б) честа вредност, приказана као производ ψ1Qk, која се користи за прорачунски доказ граничних
стања носивости која обухватају инцидентна дејства, као и за прорачунски доказ повратних
граничних стања употребљивости.
НАПОМЕНА 1 За зграде, на пример, честа вредност изабрана је тако да време када је она прекорачена износи
0,01 од референтног периода; за друмска саобраћајна оптерећења на мостовима, честа вредност се одређује на
бази повратног периода од једне седмице.
НАПОМЕНА 2 Ретка вредност, приказана као производ ψ1,infqQk, користи се за прорачунски доказ извесних
граничних стања употребљивости, посебно за коловозне плоче бетонских мостова или бетонске делове
коловозних плоча. Ретка вредност, дефинисана само за друмска саобраћајна оптерећења – видети EN 1991-2,
топлотна дејства – видети EN 1991-1-5, као и дејства ветра – видети EN 1991-1-4 – базирана је на повратном
периоду од једне године.
в) квазистална вредност, приказана као производ ψ2Qk, а коришћена за прорачунски доказ

граничних стања носивости која обухватају инцидентна дејства, као и за прорачунски доказ
повратних граничних стања употребљивости. Квазисталне вредности користе се и за прорачун
дуготрајних дејстава.
НАПОМЕНА За оптерећења подова зграда, квазистална вредност обично се бира тако да време када је
прекорачена износи 0,50 од референтног периода. Квазистална вредност може, алтернативно, да се одреди као
осредњена вредност током изабраног периода времена. У случају дејстава ветра или друмских саобраћајних
оптерећења, квазистална вредност се уопштено узима да је једнака нули.
4.1.4 Приказ дејстава замора
(1) Модели за дејства замора треба да буду они који су успостављени у релевантним деловима
EN 1991, на основу вредновања одговора конструкције на флуктуације оптерећења која делују на
уобичајене конструкције (на пример на једнораспонске и вишераспонске конструкције за мостове, на
високе витке конструкције за ветар).
(2) За конструкције које су ван области примене модела успостављених у релевантним деловима
EN 1991, дејства замора треба да се дефинишу на основу вредновања мерења или еквивалентних
студија очекиваних спектара дејства.
НАПОМЕНА За разматрање специфичних утицаја материјала (на пример разматрање утицаја средњих
напона, или нелинеарних дејстава), видети од EN 1992 до EN 1999.
4.1.5 Приказ динамичких дејстава
(1) Модели карактеристичних оптерећења и оптерећења замора у EN 1991 укључују утицаје убрзања
која су изазвана дејствима, било имплицитно, у карактеристичним оптерећењима, или експлицитно,
применом динамичких коефицијената повећања карактеристичних статичких оптерећења.
30
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
НАПОМЕНА Границе примене ових модела описане су у различитим деловима EN 1991.

(2) Када динамичка дејства изазивају значајно убрзање конструкције, онда треба да се примени
динамичка анализа система. Видети 5.1.3 (6).
4.1.6 Геотехничка дејства

(1)П Геотехничка дејства морају да се процене у складу са EN 1997-1.
4.1.7 Утицаји средине
(1)П Утицаји средине који могу да делују на трајност конструкције морају да се размотре приликом
избора материјала конструкције, у њиховим спецификацијама, у концепту конструкције, као и у
главном пројекту.
НАПОМЕНА У EN 1992 до EN 1999 дате су релевантне мере.
(2) Ефекти утицаја средине треба да се узму у обзир и, онда када је то могуће, квантитативно прикажу.
4.2 Својства материјала и производа
(1) Својства материјала (укључујући земљиште и стену) или производа треба да се прикажу
помоћу карактеристичних вредности (видети 1.5.4.1).
(2) Када је прорачунски доказ граничног стања осетљив на променљивост својства материјала,
онда треба да се узму у обзир горња и доња карактеристична вредност својства материјала.
(3) Осим ако у EN 1991 до EN 1999 није другачије наведено:

— када је доња вредност својства материјала или производа неповољна, онда карактеристична
вредност треба да се дефинише као вредност са фрактилом од 5 %;
— када је горња вредност својства материјала или производа неповољна, онда карактеристична
вредност треба да се дефинише као вредност са фрактилом од 95 %.
(4)П Вредности својства материјала морају да се одреде на основу стандардизованих испитивања,

спроведених под утврђеним условима. Коефицијент конверзије мора да се примени онда када је
неопходно конвертовање резултата испитивања у вредностима које могу да се усвоје да представљају
понашање материјала или производа у конструкцији или тлу.
НАПОМЕНА Видети Прилог Д и стандарде од EN 1992 до EN 1999.
(5) Када су на располагању недовољни статистички подаци за успостављање карактеристичних

вредности својства материјала или производа, онда као карактеристичне вредности могу да се узму
називне вредности или прорачунске вредности својства могу да се установе директно. Када се горња
или доња прорачунска вредност својства материјала или производа успостављају директно (на
пример за коефицијенте трења или коефицијенте пригушења), онда оне треба да се одаберу тако да
неповољније вредности утичу на вероватноћу појаве разматраног граничног стања, до степена
сличног другим прорачунским вредностима.
(6) Када се захтева оцена горње вредности чврстоће (на пример за мере програмираног понашања
и за чврстоћу при затезању бетона у прорачуну утицаја индиректних дејстава), онда треба да се узме
у обзир горња карактеристична вредност чврстоће.
(7) Смањења чврстоће материјала или носивости производа која треба да се разматрају као
последица утицаја од поновљених дејстава, дата су у EN 1992 до EN 1999 и могу да доведу до
смањења носивости током времена услед замора.
31
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(8) Параметри крутости конструкције (на пример модули еластичности и коефицијенти течења) и
коефицијенти топлотне дилатације треба да се прикажу преко средњих вредности. Другачије

вредности треба да се користе ради узимања у обзир трајања оптерећења.
НАПОМЕНА Нижа или виша вредност од средње може да се узме у обзир за модул еластичности у извесним
случајевима (на пример у случају нестабилности).
(9) Вредности својстава материјала или производа дате су у EN 1992 до EN 1999 и у релевантним
хармонизованим европским техничким спецификацијама или другим документима. Ако су вредности
узете из стандарда за производ, без упутстава о интерпретацији датих у EN 1992 до EN 1999, онда
треба да се користе најнеповољније вредности.
(10)П Када је потребан парцијални коефицијент за материјале или производе, онда мора да се користи
вредност на страни сигурности уколико не постоји погодна статистичка информација за процену
поузданости изабране вредности.
НАПОМЕНА Уколико је то потребно, на подесан начин могу да се узму у обзир неусклађености примене или
неусклађености коришћених материјала/производа.
4.3 Геометријски подаци
(1)П Геометријски подаци морају да се прикажу преко својих карактеристичних вредности или (на
пример у случају имперфекција) директно преко својих прорачунских вредности.
(2) Димензије утврђене у прорачуну могу да се узму као карактеристичне вредности.
(3) Када је њихова статистичка расподела довољно позната, онда могу да се користе вредности
геометријских величина које одговарају прописаном фрактилу статистичке расподеле.
(4) Имперфекције које треба да се узму у обзир у прорачуну конструкцијских елемената дате су у
EN 1992 до EN 1999.
(5)П Толеранције за повезане делове који су направљени од различитих материјала морају да буду
међусобно компатибилне.
Одељак 5: Прорачун утицаја у конструкцији

и прорачун потпомогнут испитивањем
5.1 Прорачун утицаја у конструкцији
5.1.1 Моделирање конструкција
(1)П Прорачуни морају да се спроведу коришћењем одговарајућих модела конструкција који

обухватају релевантне променљиве.
(2) Одабрани модели конструкција треба да буду погодни за предвиђање понашања конструкције
са прихватљивим нивоом тачности. Модели конструкција треба такође да буду погодни и за
разматрана гранична стања.
(3)П Модели конструкција морају да се заснивају на установљеној инжењерској теорији и пракси.

Ако је то неопходно, они морају да се експериментално докажу.
5.1.2 Статичка дејства
(1)П Моделирање за статичка дејства мора да се заснива на одговарајућем избору веза сила-
деформација, за елементе и њихове спојеве, као и спојеве са другим елементима и тлом.
32
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(2)П Гранични услови који се примењују у моделу морају да представљају оне који су предвиђени у
конструкцији.
(3)П Утицаји услед померања и деформација морају да се узму у обзир у контексту прорачунских
доказа граничних стања носивости ако имају за последицу значајно повећање утицаја од дејстава.
НАПОМЕНА Посебне методе које обухватају утицаје услед деформација дате су у EN 1991 до EN 1999.
(4)П Индиректна дејства морају да се уведу у анализу на следећи начин:

— у линеарно еластичној анализи, директно, или као еквивалентне силе (користећи одговарајуће
модуларне односе, онда када је то релевантно);
— у нелинеарној анализи, директно, као принудне деформације.
5.1.3 Динамичка дејства
(1)П Модел конструкције који ће се користити за одређивање утицаја од дејстава мора да се установи
узимајући у обзир све релевантне конструкцијске елементе, њихове масе, чврстоће, крутости и
карактеристике пригушења, као и све релевантне неконструкцијске елементе, са њиховим својствима.
(2)П Гранични услови који су примењени на модел морају да представљају оне који су предвиђени у
конструкцији.
(3) Када је погодно да се динамичка дејства разматрају као квазистатичка, онда динамички делови
могу да се разматрају било њиховим укључењем у статичке вредности, или применом еквивалентних
динамичких коефицијената повећања статичких дејстава.
НАПОМЕНА За неке еквивалентне динамичке коефицијенте повећања, одређују се природне фреквенце.
(4) У случају интеракције тло–конструкција, утицај тла може да се моделира преко одговарајућих
еквивалентних опруга и вискозни пригушивачи**).
(5) Онда када је то релевантно (на пример за вибрације изазване ветром или сеизмичка дејства),
дејства могу да се дефинишу преко модалне анализе засноване на линеарном понашању материјала и
линеарној геометрији. За конструкције које имају правилну геометрију и правилну расподелу
крутости и маса, уз услов да је само основни тон релевантан, експлицитна модална анализа може да
се замени анализом са еквивалентним статичким дејствима.
(6) Динамичка дејства могу да се изразе, онда када то одговара, појмовима временске историје или
у фреквентном домену, а да се одговор конструкције одреди одговарајућим методама.
(7) Када динамичка дејства изазивају вибрације таквог интензитета или фреквенција због којих
могу да се прекораче захтеви употребљивости, онда треба да се спроведе прорачунски доказ
граничног стања употребљивости.
НАПОМЕНА Упутства за оцењивање ових граница дата су у Прилогу А и од EN 1992 до EN 1999.
5.1.4 Прорачун за дејство пожара
(1)П Прорачунска анализа конструкције за дејство пожара мора да се базира на прорачунским

сценаријима пожара – видети EN 1991-1-2, а морају да се размотре модели за развијање температуре
унутар конструкције, као и модели за механичко понашање конструкције на повишеној температури.
(2) Захтеване перформансе конструкције изложене пожару треба да се докажу глобалном анализом
или анализом делова конструкције или анализом елемената, као и уз коришћење табеларних података
или резултата испитивања.
**) Превод енглеског термина "dash-pots".
33
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(3) Понашање конструкције изложене пожару треба да се оцени узимајући у обзир, било:
— називну изложеност пожару или

— моделирану изложеност пожару,
као и пратећа дејства.

(4) Понашање конструкције на повишеним температурама треба да се оцени у сагласности са

EN 1992 до EN 1996 и EN 1999, где су дати топлотни модели и модели конструкције за анализу.
(5) Онда када је то релевантно за специфичан материјал и методу одређивања:

— топлотни модели могу да се заснују на претпоставци униформне или неуниформне температуре
унутар попречних пресека и дуж елемената;
— модели конструкција могу да се ограниче на анализу појединачних елемената или могу да узму у
обзир интеракцију између елемената изложених пожару.
(6) Модели механичког понашања конструкцијских елемената на повишеним температурама, треба

да буду нелинеарни.
НАПОМЕНА Видети и од EN 1991 до EN 1999.
5.2 Прорачун потпомогнут испитивањем
Прорачун може да се заснива на комбинацији резултата испитивања и прорачуна.
НАПОМЕНА Испитивања могу да се спроведу, на пример у следећим околностима:

— ако нису на располагању одговарајући прорачунски модели;
— ако треба користити велики број сличних компонената;
— за потврђивање претпоставки учињених у прорачуну, помоћу контролних провера.
Видети Прилог Д.
(2)П Прорачун попомогнут испитивањем мора да достигне ниво поузданости, захтеван за релевантну
прорачунску ситуацију. Статистичка неизвесност услед ограниченог броја резултата испитивања
мора да се узме у обзир.
(3) Треба да се користе парцијални коефицијенти (укључујући коефицијенте за статистичку

неизвесност), упоредиви са онима који су коришћени у EN 1991 до EN 1999.
Одељак 6: Доказ методом парцијалних коефицијената

6.1 Опште
(1)П Када се примењује метода парцијалних коефицијената, онда за све релевантне прорачунске
ситуације прорачунски мора да се докаже да ниједно релевантно гранично стање није прекорачено
онда када су, у прорачунским моделима, коришћене прорачунске вредности дејстава или утицаја од
дејстава и носивости.
(2) За одабране прорачунске ситуације и релевантна гранична стања, појединачна дејства за

критичне случајеве оптерећења треба да се комбинују онако како је то детаљно приказано у овом
одељку. Међутим, дејства која, на пример из физичких разлога, не могу да се појаве истовремено, не
треба заједно да се разматрају у комбинацији.
34
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(3) Прорачунске вредности треба да се добију коришћењем:

— карактеристичних, или
— других репрезентативних вредности,
у комбинацији са парцијалним и другим коефицијентима, онако како је то дефинисано у овом одељку
и у EN 1991 до EN 1999.
(4) Када треба да се изаберу вредности на страни сигурности, онда прорачунске вредности могу да
се одреде директно.
(5)П Прорачунске вредности директно одређене на статистичким основама морају за различита

гранична стања да одговарају бар истом степену поузданости који се остварује парцијалним
коефицијентима датим у овом стандарду.
6.2 Ограничења
(1) Коришћење правила за примену датих у EN 1990 ограничено је на доказе граничних стања
носивости и употребљивости конструкција које су изложене статичком оптерећењу, укључујући
случајеве у којима се динамичка дејства оцењују применом еквивалентних квазистатичких
оптерећења и динамичких коефицијената повећања, а обухватајући оптерећења од ветра или
саобраћаја. За нелинеарну анализу и замор треба да буду примењена посебна правила, дата у
различитим деловима од EN 1991 до EN 1999.
6.3 Прорачунске вредности
6.3.1 Прорачунске вредности дејстава
Прорачунска вредност Fd, дејства F, у општем облику, може да се изрази као:

Fd = γf Frep (6.1a)
са:
Frep = ψFk (6.1b)
где је:
Fk карактеристична вредност дејства;
Frep релевантна репрезентативна вредност дејства;
γf парцијални коефицијент за дејство, којим се узима у обзир могућност неповољних
одступања вредности дејстава од репрезентативних вредности;
ψ коефицијент, било да је једнак 1,00, или, пак, ψ0, ψ1, или ψ2.
Прорачунске вредности за сеизмичка дејства AEd треба да се одреде узимајући у обзир понашање
конструкције и друге релевантне критеријуме који су разрађени у EN 1998.
6.3.2 Прорачунске вредности утицаја од дејстава
(1) Прорачунске вредности утицаја од дејстава (Ed) за одређени случај оптерећења могу, у општем
облику, да се изразе као:
Ed = γSd E{γ f,iFrep,i; ad} i ≥ 1 (6.2)
где је:
ad прорачунске вредности геометријских података (видети 6.3.4);
γSd парцијални коефицијент, којим се узимају у обзир непоузданост:
— у моделирању утицаја од дејстава;
— у моделирању дејстава, у извесним случајевима.
НАПОМЕНА У општијем случају, утицаји од дејстава зависе од својстава материјала.
35
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(2) У већини случајева може да се уведе следеће упрошћење:

Ed = E{γ F,iFrep,i; ad} i ≥ 1 (6.2a)

са:
γ F,i = γSd x γ f,i (6.2б)
НАПОМЕНА Онда када је релевантно, на пример онда када су укључена геотехничка дејства, парцијални
коефицијенти γF,i, могу да се примене на утицаје од појединачних дејстава, или може да се глобално примени само
јединствени коефицијент γF, на утицај од комбинације дејстава, са одговарајућим парцијалним коефицијентима.
(3)П Када треба да се направи разлика између повољних и неповољних утицаја од сталних дејстава,
онда морају да се примене два различита парцијална коефицијента γG,inf и γG,sup.
(4) За нелинеарну анализу (на пример онда када веза између дејстава и њихових утицаја није линеарна), а
у случају доминантног појединачног дејства, могу да се размотре следећа упрошћена правила:
a) када утицај од дејства расте брже од самог дејства, онда парцијални коефицијент, γF, треба да се
примени на репрезентативну вредност дејства;
б) када утицај од дејства расте спорије од самог дејства, онда парцијални коефицијент, γF, треба да
се примени на утицај од репрезентативне вредности дејства.
НАПОМЕНА Изузев конструкција са ужадима, кабловима и мембранама, већина конструкција или

конструкцијских елемената налазе се у категорији а).
(5) У оним случајевима, у којима су прецизније методе разрађене у релевантним стандардима од

EN 1991 до EN 1999 (на пример за претходно напрегнуте конструкције), њихова примена има
предност у односу на 6.3.2(4).
6.3.3 Прорачунске вредности својстава материјала или производа
(1) Прорачунска вредност Χd, својства материјала или производа, може, у општем облику, да буде
изражена, као:
Xk
Χd = η (6.3)
γm
где је:
Χk карактеристична вредност својства материјала или производа; видети 4.2(3);
η средња вредност коефицијента конверзије, којим се узимају у обзир:
— утицаји запремине и размере,
— утицаји влаге и температуре и
— било који други релевантни параметри;
γm парцијални коефицијент својства материјала или производа, којим се узимају у обзир:
— могућност неповољног одступања својства материјала или производа од његове
карактеристичне вредности,
— случајни део коефицијента конверзије η.
(2) Алтернативно, у одговарајућим случајевима, коефицијент конверзије η, може да буде:

— имплицитно узет у обзир, унутар саме карактеристичне вредности, или
— узет коришћењем γM, уместо γm, [видети израз 6.6б)].
НАПОМЕНА Прорачунска вредност може да се установи помоћу:

— емпиријских веза, са мереним физичким својствима, или
— хемијског састава, или
— претходног искуства, или, пак,
— вредности датих у европским стандардима или другим одговарајућим документима.
36
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
6.3.4 Прорачунске вредности геометријских података

(1) Прорачунске вредности геометријских података, као што су димензије елемената које су
коришћене за одређивање утицаја од дејстава и/или носивости, могу да се представе преко називних
вредности:
ad = anom (6.4)
(2) П Када су утицаји одступања геометријских података (на пример нетачност у наношењу
оптерећења или положају ослонаца) значајни за поузданост конструкције (на пример услед утицаја
другог реда), онда прорачунске вредности геометријских података морају да се дефинишу са:
ad = anom ± ∆а (6.5)
где је:
∆а величина којом се узима у обзир:
— могућност неповољних одступања од карактеристичних или називних вредности,
— кумулативни утицај истовремене појаве неколико геометријских одступања.
НАПОМЕНА 1 ad може да представља и геометријске имперфекције, где је anom = 0 (односно ∆а ≠ 0).

НАПОМЕНА 2 Онда када је то релевантно, у EN 1991 до EN 1999 дате су ближе одредбе.
(3) Утицаји осталих одступања треба да се обухвате преко парцијалних коефицијената:

— на страни дејстава (γF)) и/или
— на страни носивости (γM).
НАПОМЕНА Толеранције су дефинисане у релевантним стандардима за извођење, назначеним у EN 1990 до

EN 1999.
6.3.5 Прорачунска носивост
(1) Прорачунска носивост Rd, може да се изрази у следећем облику:
1 1 ⎧⎪ Χ ⎫⎪
Rd = R {Χ d ,i ;ad } = R ⎨ηi k ,i ;ad ⎬ i ≥ 1 (6.6)
γ Rd γ Rd ⎩⎪ γ m,i ⎪⎭
где је:
γRd парцијални коефицијент којим се обухвата непоузданост модела носивости, као и
геометријска одступања ако она нису експлицитно моделирана, видети 6.3.4(2);
Χd,i прорачунска вредност својства материјала i.
(2) Следеће упрошћење израза (6.6) може да се уведе:

⎧⎪ Χ ⎫⎪
Rd = R ⎨ηi k ,i ;ad ⎬ i ≥ 1 (6.6a)
⎩⎪ γ M ,i ⎪⎭
где је:
γ M,i = γRd × γ m,i (6.6б)
НАПОМЕНА Коефицијент ηi може да буде укључен у коефицијент γ M,i; видети 6.3.3(2).
(3) Алтернативно изразу (6.6a), прорачунска носивост може да се добије директно из

карактеристичне вредности носивости материјала или производа, без експлицитног одређивања
прорачунских вредности за поједине основне променљиве, применом:
Rk
Rd = (6.6в)
γM
37
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
НАПОМЕНА Ово се примењује за производе или елементе направљене од једног материјала (на пример,
челика), а користи се и у вези са Прилогом Д, Прорачун потпомогнут испитивањем.
(3) Алтернативно изразима (6.6a) и (6.6в), за конструкције или конструкцијске елементе који су
анализирани нелинеарним методама, а обухватају више од једног материјала који заједнички делују,
или када су својства тла укључена у прорачунску носивост, за прорачунску носивост може да се
користи следећи израз:
1 ⎧⎪ γ ⎫⎪
Rd = R ⎨η1Χ k ,1 ;ηi Χ k ,i( i >1 ) m,1 ; ad ⎬ (6.6г)
γ M ,1 ⎩⎪ γ m ,i ⎭⎪
НАПОМЕНА У извесним случајевима прорачунска носивост може да се изрази директном применом γM

парцијалних коефицијената на индивидуалне носивости, према својствима материјала.
6.4 Гранична стања носивости
6.4.1 Опште
(1)П Следећа гранична стања носивости, као релевантна, морају да се докажу:
а) EQU: Губитак статичке равнотеже конструкције, или било којег њеног дела, сматраних као круто
тело, где:
— мале промене у вредности или просторној расподели дејстава из истог извора имају значајног
утицаја, и
— онда када чврстоћа конструкцијских материјала или тла, уопштено, није меродавна;
б) STR: Унутрашњи лом или превелика деформација конструкције, или конструкцијских елемената,
укључујући темељне стопе, шипове, подрумске зидове итд., онда када је чврстоћа конструкцијских
материјала конструкције меродавна;
в) GEO: Лом или превелика деформација тла, онда када чврстоћа тла или стене има значајног
утицаја приликом одређивања носивости;
г) FAT: Лом услед замора конструкције или конструкцијских елемената.
НАПОМЕНА За прорачун замора, комбинације дејстава дате су у EN 1992 до EN 1999.
(2)П Прорачунске вредности дејстава морају да буду у складу са Прилогом A.
6.4.2 Прорачунски докази статичке равнотеже и носивости
(1)П Када се разматра гранично стање статичке равнотеже конструкције (EQU), онда мора да се
докаже да је:
Ed,dst ≤ Ed,stb (6.7)
где је:
Ed,dst прорачунска вредност утицаја од дестабилизујућих дејстава;
Ed,stb прорачунска вредност утицаја од стабилизујућих дејстава.
(2) Онда када то одговара, израз за гранично стање статичке равнотеже може да се допуни
додатним члановима, укључујући, на пример, коефицијент трења између крутих тела.
38
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(3)П Када се разматра гранично стање кидања или превелике деформације дела, елемента, или везе
конструкције (STR и/или GEO), онда мора да се докаже да је:

Ed ≤ R d (6.8)
где је:
Ed прорачунска вредност утицаја од дејстава, као што су унутрашња сила, момент или вектор
који представља неколико унутрашњих сила или момената;
Rd прорачунска вредност одговарајуће носивости.
НАПОМЕНА 1 Детаљи метода STR и GEO, дати су у Прилогу А.

НАПОМЕНА 2 Израз (6.8) не обухвата све облике прорачунског доказа који се односи на извијање, тј. лом
који настаје када утицаји другог реда не могу да буду ограничени одговором конструкције или неким
прихватљивим одговором конструкције. Видети од EN 1992 до EN 1999.
6.4.3 Комбинација дејстава (без доказа замора)
6.4.3.1 Опште
(1)П За сваки критичан случај оптерећења, прорачунске вредности утицаја од дејстава (Ed) морају да
се одреде комбиновањем вредности дејстава за која се сматра да се јављају истовремено.
(2) Свака комбинација дејстава треба да обухвати:

— доминантно променљиво дејство или
— инцидентно дејство.
(3) Комбинације дејстава треба да буду у сагласности са 6.4.3.2 до 6.4.3.4.
(4)П Када су резултати прорачунског доказа врло осетљиви на промене интензитета сталног дејства,
на различитим местима у конструкцији, онда неповољни и повољни делови тог дејства морају да се
разматрају као посебна дејства.
НАПОМЕНА Ово се посебно примењује на прорачунски доказ статичке равнотеже и аналогних граничних
стања; видети 6.4.2(2).
(5) Када неколико утицаја истог дејства (на пример моменат савијања и нормална сила услед
сопствене тежине) нису у потпуности повезани, онда парцијални коефицијент који се примењује на
било коју повољну компоненту може да се смањи.
НАПОМЕНА За даље упутство о овој теми, видети одредбе о векторским утицајима у EN 1992 до EN 1999.
(6) Принудне деформације треба да се узму у обзир онда када су релевантне.
НАПОМЕНА За даља упутства, видети 5.1.2(4)П и од EN 1992 до EN 1999.
6.4.3.2 Комбинације дејстава за сталне или повремене прорачунске ситуације (основне

комбинације)
(1) Општи облик утицаја од дејстава треба да буде:

Ed = γSd Е{γ g,jGk,j; γP P; γq,1Qk,1; γq,iψ0,iQk,i} ј ≥ 1; i > 1 (6.9a)
(2) Комбинација утицаја од дејстава која треба да се разматра треба да се заснива на

— прорачунској вредности доминантног променљивог дејства и
— прорачунским вредностима осталих променљивих дејстава за комбинације.
39
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
НАПОМЕНА Видети и 6.4.3.2(4).

Ed = E{γ G,jGk,j; γP P; γQ,1Qk,1; γQ,iψ0,iQk,i} ј ≥ 1; i > 1 (6.9б)
(3) Комбинација дејстава, у великој загради у (6.9б), може да се изрази као:
∑γ Gk , j " + " γ P P" + " γ Q ,1Qk ,1 " + " ∑ γ Q ,iψ 0 ,i Qk ,i (6.10)

G,j
j ≥1 i 〉1
или, алтернативно, за гранична стања STR и GEO, преко неповољнијег од следећа два израза:
⎧
⎪∑ γ G , j Gk , j " + " γ P P" + " γ Q ,1ψ 0 ,1Qk ,1 " + " ∑ γ Q ,iψ 0 ,i Qk ,i (6.10a)
⎪ j ≥1 i >1
⎨
⎪∑ ξ γ G " + " γ P" + " γ Q " + " ∑ γ ψ Q (6.10б)
⎪⎩ j ≥1 j G , j k , j P Q ,1 k ,1
i >1
Q ,i 0 ,i k ,i
где је:
"+" подразумева се ''да се комбинује са'',
Σ подразумева се ''комбиновани утицај од'',
ξ коефицијент редукције, за неповољна стална дејства G.
НАПОМЕНА Даље информације за овај избор дате су у Прилогу А.
(4) Ако веза између дејстава и њихових утицаја није линеарна, онда изрази (6.9a) или (6.9б) треба
да се примењују директно, у зависности од релативног повећања утицаја од дејстава, у поређењу са
повећањем интензитета дејстава; видети и 6.3.2(4).
6.4.3.3 Комбинације дејстава за инцидентне прорачунске ситуације
(1) Општи облик утицаја од дејстава, треба да буде:
Ed = E{Gk,j; P; Ad ; (ψ 1,1 или ψ 2,1) Qk,1; ψ2,iQk,i} ј ≥ 1; i > 1 (6.11a)
(2) Комбинација дејстава у великој загради може да се изрази као:
∑ Gk , j " + " P" + " Ad " + " (ψ 1,1 или ψ 2,1) Qk ,1 " + " ∑ψ 2 ,i Qk ,i (6.11б)
j ≥1 i >1
(3) Избор између ψ 1,1Qk,1 или ψ 2,1Qk,1 треба да одговара релевантној инцидентној прорачунској
ситуацији (удар, пожар, или опстанак после инцидентног догађаја или ситуације).
НАПОМЕНА Упутства су дата у релевантним деловима EN 1991 до EN 1999.
(4) Комбинације дејстава за инцидентне прорачунске ситуације треба да:

— обухвате експлицитно инцидентно дејство A (пожар или удар), или да
— одговарају ситуацији после инцидентног дејства A = 0.
За ситуације пожара, издвојено од утицаја температуре на својства материјала, Ad треба да

представља прорачунску вредност индиректног топлотног дејства услед пожара.
6.4.3.4 Комбинације дејстава за сеизмичке прорачунске ситуације
(1) Општи облик утицаја од дејстава треба да буде:
Ed = E{Gk,j; P; AEd; и ψ 2,iQk,i} ј ≥ 1; i ≥ 1 (6.12a)
40
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(2) Комбинација дејстава у великој загради може да се изрази као:

∑j ≥1
Gk , j " + " P" + " AEd " + " ∑ ψ 2 ,i Qk ,i
i ≥1
(6.12б)
6.4.4 Парцијални коефицијенти за дејства и комбинације дејстава

(1) Вредности коефицијената γ и ψ за дејства треба да се добију према EN 1991 и Прилогу А.
6.4.5 Парцијални коефицијенти за материјале и производе
(1) Парцијални коефицијенти за својства материјала и производа треба да се добију према EN 1992
до EN 1999.
6.5 Гранична стања употребљивости
6.5.1 Прорачунски докази
(1)П Мора да се прорачунски докаже да је:

Ed ≤ Cd (6.13)
где је:
Cd гранична прорачунска вредност релевантног критеријума употребљивости,
Ed прорачунска вредност утицаја од дејстава која је утврђена у критеријуму употребљивости, а
одређена на основу релевантне комбинације.
6.5.2 Критеријуми употребљивости
(1) Деформације које ће се узети обзир у односу на захтеве употребљивости треба да одговарају
детаљним упутствима из релевантног Прилога А према врсти грађевинског објекта или да буду
договорене са инвеститором или националним органом власти.
НАПОМЕНА За друге специфичне критеријуме употребљивости, као што су ширина прслина, ограничење
напона или дилатација, отпорност на клизање, видети од EN 1991 до EN 1999.
6.5.3 Комбинација дејстава
(1) Комбинације дејстава које се узимају у обзир за релевантне прорачунске ситуације треба да
одговарају доказима захтева употребљивости и критеријума понашања.
(2) Комбинације дејстава за гранична стања употребљивости, симболично су дефинисане следећим

изразима (видети и 6.5.4):
НАПОМЕНА У овим изразима је усвојено да су сви парцијални коефицијенти једнаки 1. Видети Прилог А и
од EN 1991 до EN 1999.
a) Карактеристична комбинација:
Ed = E{Gk,j; P; Qk,1; ψ 0,iQk,i} ј ≥ 1; i > 1 (6.14a)
у којој комбинација дејстава у великој загради (звана карактеристична комбинација) може да се

изрази као:
∑G
j ≥1
k,j " + " P" + " Qk ,1 " + " ∑ψ 0 ,i Qk ,i
i >1
(6.14б)
НАПОМЕНА Карактеристична комбинација нормално се користи за неповратна гранична стања.

41
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
б) Честа комбинација:
Ed = E{Gk,j; P; ψ 1,1Qk,1; ψ 2,iQk,i} ј ≥ 1; i > 1 (6.15a)
у којој комбинација дејстава у великој загради (звана честа комбинација) може да се изрази као:
∑G " + " P" + " ψ 1,1Qk ,1 " + " ∑ψ 2 ,i Qk ,i

k,j (6.15б)
j ≥1 i >1
НАПОМЕНА Честа комбинација нормално се користи за повратна гранична стања.
в) Квазистална комбинација:
Ed = E{Gk,j; P; ψ 2,iQk,i} ј ≥ 1; i ≥ 1 (6.16a)
у којој комбинација дејстава у великој загради (звана квазистална комбинација) може да се изрази
као:
∑G
j ≥1
k,j " + " P" + " ∑ψ 2 ,i Qk ,i
i ≥1
(6.16б)
где је значење симбола онакво какво је дато у 1.6 и 6.4.3(1).
НАПОМЕНА Квазистална комбинација нормално се користи за дуготрајна дејства и изглед конструкције.
За репрезентативну вредност дејства претходног напрезања (т.ј. Pk или Pm), треба се позвати на
релевантни прорачунски еврокод за врсту претходног напрезања која се разматра.
(4)П Утицаји од дејстава услед принудних деформација морају да се разматрају онда када су
релевантни.
НАПОМЕНА У извесним случајевима изрази од (6.14) до (6.16) захтевају модификацију. Детаљна правила су
дата у релевантним деловима од EN 1991 до EN 1999.
6.5.4 Парцијални коефицијенти за материјале
(1) За гранична стања употребљивости, парцијални коефицијенти γM за својства материјала треба

да се узму да су једнаки 1,0, осим ако није другачије утврђено у EN 1992 до EN 1999.
42
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Прилог A1
(нормативан)
Примена за зграде
A1.1 Предмет и подручје примене

(1) У овом прилогу дата су правила и методе за установљавање комбинација дејстава за зграде.
Такође, дате су и препоручене прорачунске вредности за стална, променљива и инцидентна дејства,
као и ψ коефицијенте који треба да се користе у прорачуну зграда.
НАПОМЕНА У националном прилогу може да се да упутство за коришћење табеле 2.1 (прорачунски

експлоатациони век).
A1.2 Комбинације дејстава

A1.2.1 Опште
(1) Утицаји од дејстава која услед физичких или функционалних разлога не могу да делују
истовремено не треба заједно да се разматрају у комбинацијама дејстава.
НАПОМЕНА 1 У зависности од намене зграде, њеног облика и локације, комбинације дејстава могу да се
базирају на највише два променљива дејства.
НАПОМЕНА 2 Када су из географских разлога неопходне модификације A1.2.1(2) и A1.2.1(3), онда оне могу
да се дефинишу у националном прилогу.
(2) Када се доказују гранична стања носивости, онда треба да се примењују комбинације дејстава
дате изразима од (6.9a) до (6.12б).
(3) Када се доказују гранична стања употребљивости, онда треба да се примењују комбинације
дејстава дате изразима од (6.14a) до (6.16б).
(4) Комбинације дејстава које укључују силе претходног напрезања треба да се примењују онако
како је детаљно дато у EN 1992 до EN 1999.
A1.2.2 Вредности ψ коефицијената
(1) Вредности ψ коефицијената треба да се пропишу.
НАПОМЕНА Препоручене вредности ψ коефицијената за уобичајена дејства могу да се узму из табеле A1.1.
43
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Табела A1.1— Препоручене вредности ψ коефицијената за зграде

Дејство ψ0 ψ1 ψ2
Корисна оптерећења у зградама, према категорији (видети EN 1991-1-1)
Категорија A: простори за становање и боравак 0,7 0,5 0,3
Категорија B: пословни простори 0,7 0,5 0,3
Категорија C: простори за окупљање људи 0,7 0,7 0,6

Категорија D: трговачки простори 0,7 0,7 0,6
Категорија E: складишни простори 1,0 0,9 0,8
Категорија F: саобраћајне површине, тежина возила ≤ 30 kN 0,7 0,7 0,6
Категорија G: саобраћајне површине, 30 kN < тежина возила ≤ 160 kN 0,7 0,5 0,3
Категорија H: кровови 0 0 0
Оптерећења зграде снегом (видети EN 1991-1-3)*)
Финска, Исланд, Норвешка, Шведска 0,70 0,50 0,20
Остале државе чланице CEN-а, за локације на надморској висини H > 1 000 m 0,70 0,50 0,20
Остале државе чланице CEN-а, за локације на надморској висини H ≤ 1 000 m 0,50 0,20 0
Оптерећења зграде ветром (видети EN 1991-1-4) 0,6 0,2 0
Температура (осим од пожара) у зградама (видети EN 1991-1-5) 0,6 0,5 0
НАПОМЕНА Вредности ψ могу да буду одређене у националном прилогу.
*) За земље које нису наведене, видети релевантне локалне услове.
A1.3 Гранична стања носивости

A1.3.1 Прорачунске вредности дејстава за сталне и повремене прорачунске ситуације
(1) Прорачунске вредности дејстава за сталне и повремене прорачунске ситуације граничних стања
носивости – изрази од (6.9a) до (6.10б), треба да буду у складу са табелама од A1.2(A) до (Ц).
НАПОМЕНА Вредности у табелама од A1.2 (A) до A1.2 (Ц), могу да се промене, на пример за различите
нивое поузданости, у националном прилогу (видети одељак 2 и Прилог Б).
(2) Приликом коришћења табела од A1.2(A) до A1.2(Ц), у случајевима када је гранично стање врло
осетљиво на промене интензитета сталних дејстава, тада горње и доње карактеристичне вредности
дејстава треба да се узму у складу са 4.1.2(2)П.
(3) За конструкције зграда, статичка равнотежа (ЕQU; видети 6.4.1) треба да се докаже
коришћењем прорачунских вредности дејстава из табеле A1.2(A).
(4) Прорачун конструкцијских елемената (STR; видети 6.4.1) који не укључује геотехничка дејства
треба да се спроведе уз коришћење прорачунских вредности дејстава из табеле A1.2(Б).
(5) Прорачун конструкцијских елемената (темељних стопа, шипова, подрумских зидова итд.) (STR)
који укључује геотехничка дејства и носивост тла (GEO; видети 6.4.1) треба да се спроведе уз примену
једног од следећа три приступа, допуњена за геотехничка дејства и носивости према EN 1997:
— Приступ 1: Применом у посебним прорачунима прорачунских вредности из табеле A1.2(Ц) и
табеле A1.2(Б) за геотехничка дејства, као и за друга дејства на конструкцију или услед ње. У
уобичајеним случајевима на димензионисање темеља утиче табела A1.2(Ц), а на носивост
конструкције табела A1.2(Б);
НАПОМЕНА У неким случајевима је примена ових табела знатно комплекснија; видети EN 1997.
44
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
— Приступ 2: Применом прорачунских вредности из табеле A1.2(Б) за геотехничка дејства, као и за

друга дејства на конструкцију или од ње;
— Приступ 3: Применом прорачунских вредности из табеле A1.2(Ц), за геотехничка дејства и,

истовремено, применом парцијалних коефицијената из табеле A1.2(Б) за друга дејства на
конструкцију или од ње.
НАПОМЕНА Употреба приступа 1, 2 или 3 изабрана је у националном прилогу.
(6) Глобална стабилност за конструкције зграда (на пример стабилност косине која носи зграду)
треба да се докаже у складу са EN 1997.
(7) У складу са EN 1997 треба да се спроведе доказ на лом услед хидрауличког дејства и
испливавања (на пример на дну ископа за конструкцију зграде).
Табела A1.2(A) — Прорачунске вредности дејстава (EQU) (cкуп A)
Сталне и повремене Стална дејства Доминантно Пратећа променљива дејства

прорачунске променљиво Главно
ситуације неповољна повољна дејство(*) остала
(ако постоји)
једначина (6.10) γGj,supGkj,sup γGj,infGkj,inf γQ,1Qk,1 γQ,i ψ0,iQk,i
( )
* Променљива дејства јесу она која се разматрају у табели A1.1.
НАПОМЕНА 1 Вредности γ могу да се пропишу у националном прилогу. Препоручени скуп вредности за γ је:
γGj,sup = 1,10
γGj,inf = 0,90
γQ,1 = 1,50, онда када је неповољно (0 када је повољно)
γQ,i = 1,50, онда када је неповољно (0 када је повољно)
НАПОМЕНА 2 Када прорачунски доказ статичке равнотеже укључује и носивост конструкцијских
елемената, као алтернатива за два посебна прорачунска доказа заснована на табелама A1.2(A) и A1.2(Б), онда
може да се усвоји комбинован прорачунски доказ, заснован на табели A1.2(A), уколико је то допуштено
Националним прилогом, а са следећим скупом препоручених вредности. У националном прилогу,
препоручене вредности могу да се промене.
γGj,sup = 1,35
γGj,inf = 1,15
под условом да коришћење γGj,inf = 1,0 како за повољни тако и за неповољни део сталних дејстава не даје
неповољнији утицај.
45
46
SRPS EN 1990:2012
© ИСС 2012
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Табела A1.2(Ц) — Прорачунске вредности дејстава (STR/GEO) (скуп Ц)

Сталне и повремене Стална дејства Доминантно Пратећа променљива дејства (*)

прорачунске променљиво главно
ситуације неповољна повољна дејство (*) остала
(једначина 6.10) γGj,supGkj,sup γGj,infGkj,inf γQ,1Qk,1 γQ,i ψ0,iQk,i
(*) Променљива дејства јесу она која се разматрају у табели A1.1.
НАПОМЕНА: Вредности γ могу да се пропишу у националном прилогу. Препоручени скуп вредности за γ, је:
γGj,sup = 1,00
γGj,inf = 1,00
A1.3.2 Прорачунске вредности дејстава за инцидентне и сеизмичке прорачунске

ситуације
(1) Парцијални коефицијенти за дејства при инцидентним и сеизмичким прорачунским

ситуацијама граничних стања носивости – изрази од (6.11a) до (6.12б) треба да буду 1,0. Вредности ψ
су дате у табели A1.1.
НАПОМЕНА За сеизмичку прорачунску ситуацију, видети и EN 1998.
Табела A1.3 — Прорачунске вредности дејстава које се користе у инцидентним

и сеизмичким комбинацијама дејстава
Стална дејства Доминантно Пратећа променљива дејства(**)
Прорачунска
инцидентно или главно
ситуација неповољна повољна сеизмичко дејство остала
Инцидентна(*)
– једначине Gkj,sup Gkj,inf Ad (ψ1,1 или ψ2,1) Qk,1 ψ2,i Qk,i
(6.11a/б)
Сеизмичка –
једначине Gkj,sup Gkj,inf γΙAEk или AEd ψ2,n Qk,i
(6.12a/б)
(*) За случај инцидентних прорачунских ситуација, главно променљиво дејство може да се узме са својом честом
вредношћу или, као у сеизмичким комбинацијама дејстава, са својом квазисталном вредношћу. Избор треба да се
утврди у националном прилогу, у зависности од разматраног инцидентног дејства. Видети и 1991-1-2.
(**) Променљива дејства јесу она која се разматрају у табели A1.1.
A1.4 Гранична стања употребљивости

A1.4.1 Парцијални коефицијенти за дејства
(1) За гранична стања употребљивости, парцијални коефицијенти за дејства треба да се узму да су

једнаки 1,0, осим ако је другачије утврђено у EN 1991 до EN 1999.
Табела A1.4 — Прорачунске вредности дејстава, које се користе у комбинацијама дејстава

Стална дејства Gd Променљива дејства Qd
Комбинација
неповољна повољна доминантно остала
Карактеристична Gkj,sup Gкј,inf Qk,1 ψ0,iQk,i
Честа Gkj,sup Gkj,inf ψ1,1Qk,1 ψ2,iQk,i
Квазистална Gkj,sup Gkj,inf ψ2,1Qk,1 ψ2,iQk,i
47
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
A1.4.2 Критеријуми употребљивости

(1) Гранична стања употребљивости за зграде треба да узму у обзир критеријуме који се односе, на
пример на крутост пода, различите нивое пода, хоризонтално померање спрата или/и хоризонтално
померање зграде и крутост крова. Критеријуми крутости могу да се изразе преко услова ограничења
вертикалних угиба и вибрација. Критеријуми бочних крутости могу да се изразе преко услова
ограничења хоризонталних померања.
(2) Критеријуми употребљивости треба да се пропишу за сваки пројекат и договоре са инвеститором.
НАПОМЕНА Критеријуми употребљивости могу да се дефинишу у националном прилогу.
(3)П Критеријуми употребљивости за деформације и вибрације морају да се дефинишу:

— у зависности од предвиђене намене;
— у односу на захтеве употребљивости, у складу са 3.4;
— независно од материјала који се користе за ослањање конструкцијских елемената.
A1.4.3 Деформације и хоризонтална померања
(1) Вертикалне и хоризонталне деформације треба да се израчунају у складу са EN 1992 до

EN 1999, уз коришћење одговарајућих комбинација дејстава, према изразима од (6.14a) до (6.16б),
узимајући у обзир захтеве употребљивости дате у 3.4(1). Посебна пажња треба да се посвети разлици
између повратних и неповратних граничних стања.
(2) Вертикални угиби шематски су приказани на слици A1.1.
Слика A1.1 — Дефиниције вертикалних угиба
На слици је:
wc надвишење неоптерећеног конструкцијског елемента.
w1 почетни део угиба услед сталних оптерећења, за релевантну комбинацију дејстава, према изразима од (6.14a)
до (6.16б).
w2 дуготрајни део угиба под сталним оптерећењима.
w3 додатни део угиба услед променљивих дејстава, за релевантну комбинацију дејстава, према изразима од
(6.14a) до (6.16б).
wтот укупни угиб, као збир w1,w2 и w3.
wмax преостали укупни угиб, узимајући у обзир надвишење.
(3) Ако се разматра функционисање или оштећења конструкције, или утицај на завршне обраде,
или на неконструкцијске елементе (на пример на преградне зидове, облоге), онда у доказу за угиб
треба да се узму у обзир они утицаји сталних и променљивих дејстава који настају после извођења
одговарајућег елемента или завршне обраде.
НАПОМЕНА Упутство о томе који израз од (6.14a) до (6.16б) треба користити дато је у 6.5.3 и од EN 1992 до
EN 1999.
(4) Ако се разматра изглед конструкције, онда треба да се користи квазистална комбинација –
израз (6.16б).
48
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(5) Ако се разматрају удобност корисника или функционисање опреме, онда у доказу треба да се
узму у обзир утицаји релевантних променљивих дејстава.
(6) Дуготрајне деформације услед скупљања, релаксације или течења треба да се разматрају онда
када су релевантне, а срачунате уз коришћење утицаја од сталних дејстава и квазисталних вредности
променљивих дејстава.
(7) Хоризонтална померања шематски су приказана на слици A1.2.
Слика A1.2: Дефиниција хоризонталних померања
На слици је:
µ укупно хоризонтално померање врха зграде H
µi хоризонтално померање у оквиру спрата висине Hi.
A1.4.4 Вибрације
(1) Да би се остварило задовољавајуће понашање у погледу вибрација зграда и њихових

конструкцијских елемената према условима употребљивости, поред осталих треба да се размотре
следећи аспекти:
а) удобност корисника;
б) функционисање конструкције или њених конструкцијских елемената (на пример прслине у
преградама, оштећење облоге, осетљивост садржаја зграде на вибрације).
Остали аспекти треба да се размотре за сваки пројекат појединачно и договоре са инвеститором.
(2) Да гранично стање употребљивости конструкције или конструкцијског елемента, онда када су
изложени вибрацијама, не буде прекорачено, сопствена фреквенца вибрација конструкције или
конструкцијског елемента треба да се задржи изнад одговарајућих вредности које зависе од функције
зграде и извора вибрације, а договорене су са инвеститором и/или релевантним органом власти.
(3) Ако је сопствена фреквенца вибрација конструкције мања од одговарајуће вредности, онда
треба да се спроведе прецизнија анализа динамичког одговора конструкције која укључује
разматрање пригушења.
НАПОМЕНА За даља упутства, видети EN 1991-1-1, EN 1991-1-4 и ISO 10137.
(4) Могући извори вибрација који треба да се размотре укључују ходање, синхронизовано кретање
људи, рад машинске опреме, вибрације настале у тлу услед саобраћаја и дејства ветра. Ти, као и
други извори, треба да се утврде за сваки пројекат и договоре са инвеститором.
49
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Прилог А2
(нормативан)
Примена за мостове
Национални прилог за EN 1990, Прилог А2

Национални избор је дозвољен у EN 1990, Прилог А2, у следећим тачкама:
Опште тачке
Тачка Предмет
А2.1 (1) НАПОМЕНА 3 Употреба табеле 2.1: Прорачунски експлоатациони век трајања
А2.2.1(2) НАПОМЕНА 1 Комбинације, укључујући дејства која су изван подручја примене ЕN 1991
А2.2.6(1) НАПОМЕНА 1 Вредности ψ коефицијената
А2.3.1(1) Измена прорачунских вредности дејстава за гранична стања носивости
А2.3.1(5) Избор приступа 1, 2, или 3
А2.3.1(7) Дефиниција сила услед притиска леда
А2.3.1(8) Вредности γp коефицијената за дејства претходног напрезања онда када
нису утврђена у релевантном прорачунском еврокоду.
А2.3.1, табела А2.4(А) Вредности γ коефицијената
напоменe 1 и 2
А2.3.1, табела А2.4(Б) НАПОМЕНА 1 Изабрати 6.10 или 6.10а/б.
НАПОМЕНА 2 Вредности γ и ψ коефицијената.
НАПОМЕНА 4 Вредности γsd.
А2.3.1, табела А2.4(Ц) Вредности γ коефицијената
А2.3.2(1) Прорачунске вредности у табели А2.5 за инцидентне прорачунске
ситуације, прорачунске вредности за пратећа променљива дејства и
сеизмичке прорачунске ситуације
А2.3.2, табела А2.5 Прорачунске вредности дејстава
НАПОМЕНА
А2.4.1(1), НАПОМЕНА 1 Алтернативне γ вредности за дејства од саобраћаја за гранична стања
(табела А2.6) употребљивости
НАПОМЕНА 2 Повремена комбинација дејстава
А2.4.1(2) Захтеви употребљивости и критеријуми за прорачун деформација
Тачке специфичне за друмске мостове
А2.2.2(1) Упућивање на повремену комбинацију дејстава
А2.2.2(3) Правила комбинација за специјална возила
А2.2.2(4) Правила комбинација за оптерећења од снега и саобраћаја
А2.2.2(6) Правила комбинација за дејства ветра и топлотна дејства
А2.2.2(1), НАПОМЕНА 2 Вредности ψl,infq коефицијената
А2.2.2(1), НАПОМЕНА 3 Вредности сила услед дејства воде
Тачке специфичне за пешачке мостове
А2.2.3(2) Правила комбинација за дејства ветра и топлотна дејства
А2.2.3(3) Правила комбинација за оптерећења од снега и саобраћаја
А2.2.3(4) Правила комбинација за пешачке мостове са заштитом од лошег времена
А2.4.3.2(1) Критеријум удобности за пешачке мостове
50
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Тачке специфичне код железничких мостова
А2.2.4(1) Правила комбинација за оптерећења од снега на железничким мостовима
А2.2.4(4) Максимална брзина ветра компатибилна са железничким саобраћајем
А2.4.4.1(1) НАПОМЕНА 3 Захтеви у погледу деформација и вибрација за привремене железничке
мостове
А2.4.4.2.1(4)П Вршне вредности убрзања на коловозне конструкције за железничке
мостове и припадајући опсег фреквенција
А2.4.4.2.2, табела А2.7 Граничне вредности увртања плоче моста за железничке мостове
НАПОМЕНА
А2.4.4.2.2(3)П Граничне вредности тоталног увртања коловозне конструкције за
железничке мостове
А2.4.4.2.3(1) Вертикална деформација за железничке мостове са и без застора
А2.4.4.2.3(2) Ограничења ротације крајева коловозне конструкције без застора за
железничке мостове
А2.4.4.2.3(3) Додатна ограничења угаоних ротација на крајевима коловозне
конструкције
А2.4.4.2.4(2), табела А2.8 Вредности αi и ri коефицијената
НАПОМЕНА 3
А2.4.4.2.4(3) Минимална бочна фреквенцију за железничке мостове
А2.4.4.3.2(6) Захтеви у погледу удобности путника за привремене мостове
А2.1 Област примене

A2.1.1 Опште
(1) Прилог А2 стандарда ЕN 1990 даје правила и методе за успостављање комбинације дејстава за
доказе употребљивости и доказе граничних стања носивости (изузев за доказ замора), са
препорученим прорачунским вредностима за стална, променљива и инцидентна дејства и ψ
коефицијенте који треба да се користе у прорачунима друмских, пешачких и железничких мостова.
Он се такође примењује за дејства током извођења. Дате су такође и методе и правила за доказе који
се односе на поједина гранична стања употребљивости која не зависе од врсте материјала.
НАПОМЕНА 1 Симболи, значења, модели оптерећења и групе оптерећења су коришћени или дефинисани у
релевантним одељцима EN 1991-2.
НАПОМЕНА 2 Симболи, значења, модели оптерећења конструкције су дефинисани у релевантним одељцима
EN 1991-1-6.
НАПОМЕНА 3 Упутство за употребу табеле 2.1 (прорачунски век трајања) може да се дефинише у
националном прилогу.
НАПОМЕНА 4 Већина од правила за комбинације дефинисаних од А2.2.2 до А2.2.5 јесу поједностављења са
намером да се избегну непотребни компликовани прорачуни. Она могу да се измене у националном прилогу
или за поједине пројекте онако како је то описано у А2.2.1 до А2.2.5
НАПОМЕНА 5 Прилог А2 овог ЕN 1990 не садржи правила за одређивање дејстава на лежишта носећих
конструкција (силе и моменте) и одговарајућих померања лежишта, нити даје правила за прорачунску анализу
мостова онда када се узима у обзир интеракција конструкција – тло која може да зависи од померања или
деформација конструкцијских лежишта.
(2) Правила дата у овом прилогу стандарда ЕN 1990 могу да буду недовољна за:
— мостове који нису обухваћени у ЕN 1991-2 (на пример мостови под аеродромским пистама,
механички покретни мостови, покривени мостови, мостови који носе воду итд.)
— мостове који носе и друмски и железнички саобраћај и
— остале грађевинске конструкције које носе оптерећења од саобраћаја (на пример насип иза
потпорног зида).
51
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
A2.1.2 Симболи
За потребе овог европског стандарда симболи дефинисани у ЕN 1991-2, Еврокод 1 — Општа дејства
— Оптерећења од саобраћаја на мостовима, а следећи допуњујући симболи се примењују:
FW сила ветра (општи симбол)

FWк карактеристична сила ветра
FW* сила ветра компатибилна са друмским саобраћајем
FW** сила ветра компатибилна са железничким саобраћајем
Gset стално дејство услед неравномерног слегања
QSn оптерећење од снега
Т топлотно климатско дејство (општи симбол)
Тk карактеристична вредност за топлотно климатско дејство
dset разлика у слегању појединачног темеља, или делова темеља, поређена са референтном
вредношћу
∆dset неизвесност повезана са проценом слегања темеља или делова темеља
γbt максимална вршна вредност убрзања за коловозну конструкцију моста за пруге са баластом
γdf максимална вршна вредност убрзања за коловозну конструкцију моста са директно

причршћеним колосеком
γGset парцијални коефицијент за стална дејства услед слегања, такође узимајући у обзир и
непоузданост модела
γI коефицијент значаја за сеизмичка дејства (видети EN 1998)
A2.2 Комбинације дејстава

A2.2.1 Опште
(1) Утицаји од дејстава која се не могу дешавати истовремено услед физичких или функционалних
разлога не треба да се разматрају заједно у комбинацијама дејстава.
(2) Комбинације које укључују дејства која су изван подручја примене EN 1991 (нпр. услед
слегања након минирања, посебна дејства ветра, воде, плутајућег отпада, поплава, клизишта, лавина,
пожара и притиска леда) треба да се дефинишу у складу са EN 1990, 1.1(3).
НАПОМЕНА 1 Комбинације које укључују дејства која су изван подручја примене EN 1991 могу да се
дефинишу у националном прилогу или за појединачне пројекте.
НАПОМЕНА 2 За сеизмичка дејства видети EN 1998.
НАПОМЕНА 3 За дејства воде вршена под утицајима водених струја и наноса, видети и EN 1991-1-6.
52
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(3) Комбинације дејстава дате у изразима од 6.9а до 6.12б треба да се користе приликом
доказивања граничних стања.
НАПОМЕНА Изразиод 6.9а до 6.9 не односе се на доказивање граничних стања приликом замора. За
доказивање замора, видети од EN 1991 до EN 1999.
(4) Комбинације дејстава дате у изразима од 6.14а до 6.16б треба да се користе приликом
доказивања граничних их стања употребљивости. Додатна правила су дата у А2.4 за доказе у погледу
деформација и вибрација.
(5) Онда када је то релевантно, променљива дејства од саобраћаја треба да се узму у обзир
истовремено једна с другима у складу са релевантним одељцима у EN 1991-2.
(6)П Током извођења радова морају да се узму у обзир релевантне прорачунске ситуације.
(7)П Релевантне прорачунске ситуације морају да се узму у обзир онда када се мост доводи у
употребу у фазама.
(8) Онда кадас је то релевантно, одређена оптерећења конструкције треба да се узму у обзир
истовремено у одговарајућим комбинацијама дејстава.
НАПОМЕНА Када оптерећења конструкције не могу да се дешавају истовремено услед примене контролних
мера, онда она не морају да се узимају у обзир у релевантним комбинацијама дејстава.
(9)П За било коју комбинацију променљивих дејстава од саобраћаја, са осталим променљивим

дејствима утврђеним у осталим деловима EN 1991-1, свака група оптерећења, онако онако како је то
дефинисано у EN 1991-2, мора да се узме у обзир као једно променљиво дејство.
(10) Оптерећења од снега и дејства ветра не морају да се разматрају истовремено са оптерећењима

која произилазе из активности конструкције Qca (тј. оптерећења услед рада особља).
НАПОМЕНА За појединачни пројекат може да буде неопходан договор да захтеви у погледу оптерећења од
снега и дејства од ветра треба да се узму у обзир истовремено са осталим оптерећењима конструкције (нпр.
дејства услед тешке опреме или кранова) током извесне повремене прорачунске ситуације. Видети и EN 1991-1-3,
EN 1991-4 и EN 1991-6.
(11) Онда када је то релевантно, топлотна дејства и дејства воде треба да се разматрају истовремено
са конструкцијским оптерећењима. Онда када је то релевантно, различити параметри који регулишу
дејства воде и компоненте термичких дејстава треба да се узму у обзир приликом одређивања
одговарајуће комбинације са конструкцијским оптерећењима.
(12) Укључење дејстава претходног напрезања у комбинацији са дејствима треба да буде у складу са
А2.3.1(8) и од EN 1992 до EN 1999.
(13) Утицаји од неравномерног слегања треба да буду узети у обзир ако се сматрају значајним у
поређењу са утицајима од директних дејстава.
НАПОМЕНА Појединачни пројекат може утврдити границе тоталног и диференцијалног слегања.
(14) Када је конструкција врло осетљива на неравномерна слегања, онда неизвесност у процени
ових слегања треба да се узме у обзир.
(15) Неравномерна слегања на конструкцији услед слегања тла треба да се класификују као стална
дејства, Gset, и укључе у комбинације дејстава за доказе граничног стања употребљивости и носивости
конструкције. Gset треба да се представи скупом вредности које одговарају разликама (у поређењу са
референтном вредношћу) у слегању између појединачних темеља или делова темеља dset,i (i је број
појединачних темеља или делова темеља).
53
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
НАПОМЕНА 1 Слегања су углавном проузрокована сталним оптерећењима или насипањем. Променљива

дејства можда морају да се узму у обзир код неких појединачних пројеката.
НАПОМЕНА 2 Слегања са врло спором променом током времена (у истом правцу) треба да се узму у обзир од
момента када повећавају утицаје у конструкцији (тј. онда када конструкција или њен део постану статички
неодређени). Додатно, у случајевима бетонске конструкције или конструкције са бетонским елементима може
да постоји међусобна веза између развоја слегања и течења бетонских елемената.
(16) Разлике у слегању појединачних темеља или делова темеља, dset,i, треба да се узму у обзир као
најприближније процењене вредности, у складу са EN 1997, уз дужно поштовање процеса изградње
НАПОМЕНА Методе за процену слегања су дате у EN 1997.
(17) У одсуству контролних мера, стално дејство које представља слегања треба да се одреди како следи:
— најприближније процењене вредности dset,i, додељују се свим појединачним темељима или

деловима темеља,
— за два појединачна темеља или дела појединачних темеља, одабраних тако да се добије
најнеповољнији утицај, зада се слегање dset,i ± ∆dset,i, где ∆d set,i узима у обзир неизвесности везане
за процену слегања.
A2.2.2 Правила комбинација за друмске мостове

(1) Повремене вредности променљивих дејстава могу да се користе за нека гранична стања
употребљивости бетонских мостова.
НАПОМЕНА Национални прилог може да упућује на повремену комбинацију дејстава. Израз за ову
комбинацију дејстава је:
Ed = E {Gk , j ; P; ψ l ,inf q Qk ,l ; ψ l ,i Qk ,i } ј ≥ 1; i > 1 (A2.1a)
у којем комбинација дејстава у заградама {} може да се изрази као:
∑G
j ≥1
k,j " + " P" + " ψ l ,inf q Qk ,l " + " ∑ψ l ,i Qk ,i
i >1
(A2.1б)
(2) Модел оптерећења 2 (или припадајућа група оптерећења gr1b) и концентрисано оптерећење
Qfwk (видети 5.3.2.2 у EN 1992-2) на пешачким стазама не мора да се комбинује ни са једним другим
променљивим дејством које не потиче од саобраћаја.
(3) Оптерећења од снега и од дејста ветра не треба да се комбинују са:
— силама кочења и убрзања или центрифугалним силама или групом оптерећења gr2,
— оптерећењем на пешачким путевима или бициклистичким стазама или са припадајућом групом
оптерећења gr3,
— оптерећењем од навале људи (модел оптерећења 4) или са припадајућом групом оптерећења gr4.
НАПОМЕНА Правила комбинација за специјална возила (видети EN 1991-2, Прилог А, информативан) са

нормалним саобраћајем (обухваћених са LM1 и LM2) и осталим променљивим дејствима могу да се назначе у
националном прилогу као одговарајућа или се договарају за појединачни пројекат.
(4) Оптерећење од снега не мора да се комбинује са моделом оптерећења 1 и 2 или са припадајућом

групом оптерећења gr1а и gr1б, осим уколико није другачије утврђено за одређену географску област.
НАПОМЕНА Географске области у којима оптерећења од снега морају да буду комбинована са групама
оптерећења gr1а и gr1b у комбинацијама дејстава могу да буду утврђена националним прилогом.
54
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(5) Ниједно дејство од ветра веће од мање вредности FW* и ψ0 FWk не треба да се комбинује са
моделом оптерећења 1 или са припадајућом групом оптерећења gr1а.
НАПОМЕНА За дејства од ветра, видети EN 1991-1-4.
(6) Дејства од ветра и топлотна дејства не морају да се узму у обзир да делују истовремено, осим
уколико другачије није утврђено за локалне климатске услове.
НАПОМЕНА У зависности од локалних климатских услова, различита правила истовремености за дејства од

ветра и топлотна дејства могу да се дефинишу националним прилогом или за појединачни пројекат.
A2.2.3 Правила комбинација за пешачке мостове
(1) Концентрисано оптерећење Qfwk не мора да се комбинује ни са једним другим променљивим

дејством које не потиче од саобраћаја.
(2) Дејства од ветра и топлотна дејства не морају да се узму у обзир истовремено, осим уколико
другачије није утврђено за локалне климатске услове.
НАПОМЕНА У зависности од локалних климатских услова, различита правила истовремености за дејства од

ветра и термичка дејства могу да се дефинишу националним прилогом или за појединачни пројекат.
(3) Оптерећење од снега не мора да се комбинује са групом оптерећења gr1 и gr2 за пешачке
мостове, осим уколико није другачије утврђено за одређену географску област и одређене врсте
пешачких мостова.
НАПОМЕНА Географске области и одређене врсте пешачких мостова, онда када оптерећења од снега морају да се
комбинују са групама оптерећења gr1, и gr2, у комбинацијама дејстава могу да се утврде националним прилогом.
(4) За пешачке мостове на којима је пешачки и бициклистички саобраћај потпуно заштићен од

свих типова лошег времена треба да се дефинише посебна комбинација дејстава.
НАПОМЕНА Одговарајућа комбинација дејстава може да се дâ у националном прилогу или се договора за

појединачни пројекат. Препоручују се комбинације дејстава сличне онима за зграде (видети Прилог А1), где је
покретно оптерећење замењено релевантном групом оптерећења, а ψ коефицијенти за дејства од саобраћаја су у
складу са табелом А2.2.
A2.2.4 Правила комбинација за железничке мостове
(1) Оптерећења од снега не морају да се узму у обзир у било којој комбинацији за сталне прорачунске
ситуације, нити за било какву повремену прорачунску ситуацију након завршетка моста, осим ако није
другачије утврђено за поједине географске области и одређене врсте железничких мостова.
НАПОМЕНА Географске области, као и одређене врсте железничких мостова, онда када оптерећења од снега
морају да се узему у обзир у комбинацијама утицаја, треба да се наведу у националном прилогу.
(2) Комбинације дејстава које треба да се узму у обзир онда када утицаји од саобраћаја и ветра
делују истовремено треба да укључују:
— вертикална дејства од железничког саобраћаја, укључујући динамички фактор, хоризонтална
дејства од железничког саобраћаја и силе од ветра, сматрајући да је свако, једно по једно,
доминантно у разматраним комбинацијама;
— вертикална дејства од железничког саобраћаја без динамичког фактора и бочна дејства од
железничког саобраћаја од "неоптерећеног воза", онако како је то дефинисано у EN 1991-2 (6.3.4),
без сила од ветра приликом провере стабилности.
55
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(3) Дејства ветра не морају да се комбинују са:

— групама оптерећења gr 13 или gr 23;
— групама оптерећења gr 16, gr 17, GR 26, GR 27 и моделом оптерећења SW/2 (видети EN 1991-2,
6.3.3).
(4) Ниједно дејство ветра веће од мање вредности Fw** и ψ0Fwk не треба да се комбинује са дејством
од саобраћаја.
НАПОМЕНА Национални прилог може да дâ границе максималне брзине ветра (е), компатибилне са
железничким саобраћајем за одређивање Fw** Видети такође EN 1991-1-4.
5) Дејства услед аеродинамичког ефекта железничког саобраћаја (видети EN 1991-2 6.6,) и дејства
ветра треба да се комбинују заједно. Свако дејство треба да се размотри појединачно, као доминантно
променљиво дејство.
(6) Ако елемент конструкције није директно изложен ветру, онда дејство qik услед аеродинамичких
ефеката треба да се одреди за брзину воза повећану брзином ветра.
(7) Када се за оптерећење од железничког саобраћаја не користе групе оптерећења, онда

оптерећење од железничког саобраћаја треба да се разматра као једно више мултидирекционо
променљиво дејство, са појединачним компонентама дејства од железничког саобраћаја које треба да
се узму као максимално неповољне или минимално повољне вредности, према потреби.
A2.2.5 Комбинације дејстава за инцидентне (несеизмичке) прорачунске ситуације
(1) Онда када је потребно узмети у обзир неко дејство за инцидентну прорачунску ситуацију, онда
не треба узети у обзир у истој комбинацији ниједно друго инцидентно дејство или дејство од ветра
или оптерећења снегом.
(2) За инцидентну прорачунску ситуацију која се бави ударом возила (услед друмског или
железничког саобраћаја) испод моста, оптерећења услед саобраћаја на мосту треба да се узму у обзир
у комбинацијама, и то као пратећа дејства са њиховим учесталим вредностима.
НАПОМЕНА 1 За дејства услед утицаја од саобраћаја, видети EN 1991-1-7.

НАПОМЕНА 2 Додатне комбинације дејстава за остале инцидентне прорачунске ситуације (нпр. комбинација
дејстава од саобраћаја друмског или железничког, са снежном лавином, поплавом или утицајима подлокавања)
могу да се договоре за сваки појединачни пројекат.
НАПОМЕНА 3 Такође видети 1) у табели А2.1.
(3) За железничке мостове, за инцидентну прорачунску ситуацију која се бави дејствима изазваним
искакањем воза из шина на мосту, дејства од железничког саобраћаја на осталим колосецима треба да
се узму у обзир као пратећа дејства у комбинацијама са њиховом комбинационом вредношћу.
НАПОМЕНА 1 За дејства услед удара возила, видети EN 1991-1-7.
НАПОМЕНА 2 Дејства за инцидентну прорачунску ситуацију услед удара возила железничког саобраћаја на
мосту, укључујући дејства од исклизнућа воза, утврђена су у EN 1991-2, 6.7.1.
(4) Инцидентне прорачунске ситуације које укључују удар брода у мост треба да се идентификују.
НАПОМЕНА За утицаје од удара брода, видети EN 1991-1-7. Додатни захтеви могу да се утврде за сваки
појединачни пројекат.
56
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
A2.2.6 Вредности ψ коефицијената
(1) Вредности ψ коефицијената треба да се утврде.
НАПОМЕНА 1 ψ вредности могу да се дефинишу у националном прилогу. Препоручене вредности ψ

коефицијената за групе оптерећења од саобраћаја и друга уобичајена дејства дате су у:

табели А2.1 за друмске мостове,
табели А2.2 за пешачке мостове и
табели А2.3 за железничке мостове, како за групе оптерећења тако и за поједине компоненте дејстава од
саобраћаја.
Табела А2.1 — Препоручене вредности ψ коефицијената за друмске мостове

Дејство Симбол ψ0 ψ1 ψ2
Оптерећења од gr 1a TS 0,75 0,75 0
саобраћаја (видети (LM1 + оптерећења од UDL 0,40 0,40 0
EN 1991-2, табелу 4.4) пешачких или
Оптерећење од пешачке
бициклистичких стаза)1) 0,40 0,40 0
+ бициклистичке стазе2)
gr1b (једноосовинско) 0 0,75 0
gr2 (хоризонталне силе) 0 0 0
gr3 (оптерећење од пешака) 0 0,40 0
gr4 (LM4 – оптерећење од навале људи) 0 0,75 0
gr5 (LM5 – специјална возила) 0 0 0
Силе ветра FWk
— Сталне прорачунске ситуације 0,6 0,2 0
— Извођење 0,8 — 0
Fw* 1,0 — —
Топлотна дејства Тк 0,63) 0,6 0,5
Оптерећења од снега QSn,k (током извођења) 0,8 — —
Оптерећења од Qc
1,0 — 1,0
1) Препоручене вредности ψ0, ψ1 и ψ2 за gr1а и gr1b су дате за друмски саобраћај и одговарају
прилагођавајућим коефицијентима αQi, αqi, αqr и βQ једнаким 1. Оне вредности које се односе на UDL
одговарају уобичајеним саобраћајним поставкама у којима ретко може да дође до концентрације камиона.
Друге вредности могу да се предвиде за друге класе путева путања или очекиваног саобраћаја и односе се на
избор одговарајућих α коефицијената. На пример, вредност ψ2 различита од нуле може да се предвиди само за
UDL система LM1 за мостове оптерећене континуирано тешким саобраћајем. Видети такође EN 1998.
2) Комбинација вредности оптерећења од пешачке и бициклистичке стазе која се спомиње у табели 4.4а у
EN 1991-2, "умањена" је вредност. ψ0 и ψ1 коефицијенти се примењују на ове вредности.
3) Препоручена ψ0 вредност за топлотна дејства у већини случајева може да се сведе на 0 за гранична стања
носивости EQU, STR и GEO. Видети такође прорачунске еврокодове.
НАПОМЕНА 2 Када национални прилог упућује на повремене комбинације дејстава за нека гранична стања
употребљивости бетонских мостова, онда национални прилог може да дефинише вредности ψ1,infq. Препоручене
вредности ψ1,infq су:
— 0,80 за gr1a (LM1), gr1b (LM2), gr3 (оптерећења од пешака), gr4 (LM4, оптерећење од навале људи) и Т
(топлотна дејства);
— 0,60 за Fwk у сталним прорачунским ситуацијама;
— 1,00 у другим случајевима (тј. карактеристична вредност се користи као повремена вредност).
57
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
НАПОМЕНА 3 Карактеристичне вредности дејстава од ветра и оптерећења од снега приликом извођења су

дефинисане у EN 1991-1-6.
Онда када је то релевантно, репрезентативне вредности сила од воде (Fwa) могу да се дефинишу у
националном прилогу или за појединачни пројекат.
Табела А2.2 — Препоручене вредности за ψ коефицијенте за пешачке мостове
Дејство Симбол ψ0 ψ1 ψ2
gr1 0,40 0,40 0
Оптерећење од саобраћаја Qfwk 0 0 0
gr2 0 0 0
Силе ветра FWk 0,3 0,2 0
1)
топлотна дејства Тк 0,6 0,6 0,5
Оптерећења од снега QSn,k (током извођења) 0,8 - 0
Оптерећења од конструкције Qc 1,0 - 1,0
1) Препоручене вредности за ψ0 за топлотна дејства могу у највећем броју случајева да се сведу на 0 за
гранична стања носивости EQU, STR и GEO. Видети такође прорачунске еврокодове.
НАПОМЕНА 4 За пешачке мостове, неучестала вредност променљивих дејстава није релевантна.
Табела А2.3 — Препоручене вредности ψ коефицијената за железничке мостове
Дејства ψ0 ψ1 ψ2
1)
Појединачне LM 71 0,80 0
1)
компоненте SW/0 0,80 0
дејстава од SW/2 0 1,00 0
саобраћаја Неоптерећен воз 1,00 — —
HSLM 1,00 1,00 0
Покретање и кочење Појединачне компоненте
Центрифугалне силе дејстава од саобраћаја у
прорачунским ситуацијама у
Силе интеракције услед деформације под којима се оптерећења од
вертикалним оптерећењем од саобраћаја саобраћаја посматрају као једно
доминантно дејство
(мултидирекционо), а не као
групе оптерећења, треба да
користе исте вредности ψ
коефицијената као и оне које су
усвојене за пратећа вертикална
оптерећења.
Силе од бочних удара 1,00 0,80 0
Оптерећења од сервисних пешачких стаза 0,80 0,50 0
Реални возови 1,00 1,00 0
1)
Хоризонтални притисак тла услед 0,80 0
саобраћајног оптерећења
Аеродинамички утицаји 0,80 0,50 0
58
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Табела А2.3 — Препоручене вредности ψ коефицијената за железничке мостове

Дејства ψ0 ψ1 ψ2
Главна дејства од gr11(LM71 + SW/0) Maкс. вертикално 1
саобраћаја (групе са макс. уздужним
оптерећења) gr12 (LM71 + SW/0) Maкс. вертикално 2

са макс. попречним
gr13 (Кочење/покретање) Maкс. уздужно
gr14 (центрифугалне Maкс. бочно
силе/бочни удари)
0,80 0,80 0
gr15 (неоптерећени воз) Бочна стабилност
са "неоптерећени
воз возом"
gr16 (SW/2) SW/2 са макс.
уздужним
попречним
gr21 (LM71 + SW/0) Maкс. вертикално 1
са мaкс. уздужним
gr22 (LM71 + SW/0) Maкс. вертикално 2
са макс. попречним
gr23 (кочење/ покретање) Maкс. уздужно
gr24 (центрифугалне Maкс. бочно 0,80 0,70 0
силе/бочни удари)
уздужним
попречним
gr31 (LM71 + SW/0) Додатни случајеви
0,80 0,60 0
оптерећења
Остала делујућа Аеродинамички утицаји 0,80 0,50 0
дејства Опште оптерећење током одржавања за 0,80 0,50 0
сервисне пешачке стазе
Силе ветра2) FWk 0,75 0,50 0
FW** 1,00 0 0
Термичка дејства Тк 0,60 0,60 0,50
Оптерећења од 0,8 — 0
QSn,k (током извођења)
снега
Оптерећења од Qc 1,0 — 1,0
1) 0,8 ако је само 1 колосек оптерећен.
0,7 ако су 2 колосека истовремено оптерећена.
0,6 ако су 3 и више колосека истовремено оптерећени.
2) Када силе ветра делују истовремено са дејствима од саобраћаја, онда силу ветра ψ0 Fwk треба узети као не
већу од FW** (видети EN 1991-1-4). Видети А2.2.4 (4).
3) Видети EN 1991-1-5.
4) Ако се деформација разматра за сталне и повремене прорачунске ситуације, ψ2, онда треба да буде узето
једнако 1,00 за дејства од железничког саобраћаја. За сеизмичке прорачунске ситуације, видети табелу А2.5.
5) Минимално повољно вертикално оптерећења коегзистирајуће са појединачним компонентама дејства од
железничког саобраћаја (нпр. центрифугалне силе, покретање или кочења) је 0,5 LM71 итд.
59
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
НАПОМЕНА 5 За специфичне прорачунске ситуације (нпр. прорачун надвишења моста из естетских разлога и
одводњавања, прорачун слободног профила итд.) захтеви за комбинације дејстава које треба користити могу да
се дефинишу за појединачни пројекат.
НАПОМЕНА 6 За железничке мостове, повремена вредност променљивих дејстава није релевантна.
(2) За дејства од саобраћаја, јединствена вредност ψ треба да се примени на једну групу

оптерећења онако како је то дефинисано у EN 1991-2, и са једнаком вредношћу ψ која је примењена

за доминантну компоненту групе.
(3) Када се користе групе оптерећења, онда треба да се користе групе оптерећења дефинисане у
EN 1991-2, 6.8.2, табела 6.11.
(4) Онда када је то релевантно, комбинације појединачних дејстава од саобраћаја (укључујући и

појединачне компоненте) треба да се узму у обзир.
НАПОМЕНА Појединачна дејства од саобраћаја можда, такође, морају да се узму у обзир, на пример за
прорачун лежишта, за процену максималног бочног и минималног вертикалног оптерећења од саобраћаја, за
граничнике лежишта, за максималне утицаје код превртања обалних стубова (посебно за континуалне мостове)
итд; видети табелу А2.3.
A2.3 Гранична стања носивости

НАПОМЕНА Доказ замора је искључен.
A2.3.1 Прорачунске вредности дејстава у сталним и повременим прорачунским

ситуацијама
(1) Прорачунске вредности дејства за гранична стања носивости у сталним и повременим
прорачунским ситуацијама (изрази од 6.9а до 6.10б) треба да буду у складу са табелама А2.4 (А) (Ц).
НАПОМЕНА Вредности у табелама А2.4 (А) (Ц) могу да се промене у националном прилогу (нпр. за
различите нивое поузданости, видети Одељак 2 и Прилог Б).
(2) Приликом примене табела од А2.4 (А) до А2.4 (Ц) у случајевима када је гранично стање веома
осетљиво на варијације у опсегу сталних дејстава, горње и доње карактеристичне вредности ових
дејстава треба да се узму у складу са 4.1.2 (2) П.
(3) Статичка равнотежа [EQU, видети 6.4.1 и 6.4.2 (2)] за мостове треба да се докаже помоћу
прорачунске вредности дејстава у табели А2.4 (А).
(4) Прорачун елемената конструкције (STR; видети 6.4.1) који не укључује геотехничка дејства
треба да се докаже коришћењем прорачунских вредности дејстава у табели А2.4 (Б).
(5) Прорачун елемената конструкције [темеља, шипова, стубова, бочних зидова, крилних зидова,
крилних и чеоних делова потпорних зидова, крајњих (обалних) стубова, граничних зидова за
задржавање застора итд.] (STR) који укључује геотехничка дејства и отпорност тла (GEO; видети
6.4.1) треба да се докаже коришћењем само једног од следећа три приступа, допуњена, за геотехничка
дејства и отпорности према EN 1997:
— приступ 1: примена у одвојеним прорачунима прорачунских вредности из табела А2.4 (Ц) и А2.4
(Б) на геотехничка дејства као и дејства на/од конструкције;
— приступ 2: примена прорачунских вредности дејстава из табеле А2.4 (Б) на геотехничка дејства
као и дејства на/од конструкције;
— приступ 3: примена прорачунских вредности дејстава из табеле А2.4 (Ц) на геотехничка дејства и,
истовремено, примењујући прорачунске вредности дејстава из табеле А2.4 (Б) на дејства на/од
60
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
НАПОМЕНА Избор приступа 1, 2 или 3 је дат у националном прилогу.
(6) Стабилност терена (нпр. стабилност косина које носе стуб моста) треба да се докаже у складу
са EN 1997.
(7) Хидраулични слом и немогућност пловности (на пример на дну ископавања за темеље моста),
ако су релевантни, треба да се докажу у складу са EN 1997.
НАПОМЕНА За дејства од воде и утицаје од пловећег наноса, видети EN 1991-1-6. Опште и локалне дубине
подлокавања можда морају да се процењују за појединачни пројекат. Захтеви за узимање у обзир сила услед
притиска леда на стубове моста итд. могу да се дефинишу, по потреби, у националном прилогу или за
(8) γp вредности које треба да се користе за дејства преднапрезања треба да се утврде за релевантне
репрезентативне вредности ових дејстава, у складу са EN 1990 до EN 1999.
НАПОМЕНА У случајевима у којима γp вредности нису дате у релевантним прорачунским еврокодовима, ове
вредности могу да се дефинишу, према потреби, у националном прилогу или за појединачни пројекат. Оне
зависе, између осталог од:
— типа преднапрезања [видети напомену у 4.1.2 (6)],
— класификације преднапрезања као директног или индиректног дејства (видети 1.5.3.1),
— типа анализе конструкцијe (видети 1.5.6),
— неповољног или повољног карактера дејства преднапрезања и доминантног или пратећег карактера
преднапрезања у комбинацији. Видети такође EN 1991-1-6 током извођења.
61
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Табела А2.4(А) — Прорачунске вредности дејстава (ЕQU) (скуп А)

Стална и Стална дејства Преднапрезање Доминантно Пратећа променљива
повремена променљиво дејства (*)
прорачунска дејство (*)
ситуација
Неповољна Повољна Главна (ако Остала

постоје)
(Израз 6.10) γGj,supGkj,sup γGj,inf Gkj,inf γpP γQ,1 Qk,1 γQ,i ψ0,i Qk,i
(*) Променљива дејства јесу она која су разматрана у табелама од А2.1 до А2.3.
НАПОМЕНА 1 γ вредности за сталне и повремене прорачунске ситуације могу да се дефинишу у
националном прилогу.
За сталне прорачунске ситуације, препоручени скуп вредности за γ је:
γG, sup = 1,05
γG, inf = 0,95 (1)
γQ = 1,35 за дејства од друмског и пешачког саобраћаја, онда када су она неповољна (0 када су повољна)
γQ = 1,45 за дејства од железничког саобраћаја, онда када су она неповољна (0 када су повољна)
γQ = 1,50 за сва остала променљива дејства за сталне прорачунске ситуације, када су она неповољна (0 када су
повољна).
γР = препоручене вредности су дефинисане у релевантним прорачунском еврокоду.
За повремене прорачунске ситуације у којима постоји ризик од губитка статичке равнотеже, Qk,1 представља
доминантно дестабилизирајуће променљиво дејство, а Qk,i представља релевантно пратеће дестабилизирајуће
променљиво дејство.
Током извођења, ако је процес изградње адекватно контролисан, препоручени скуп вредности за γ је:
γG, sup = 1,05
γG, inf = 0,95 (1)
γQ = 1,35 за оптерећења конструкције, онда када су она неповољна (0 када су повољна)
γQ = 1,50 за сва остала променљива дејства онда када су она неповољна (0 када су повољна)
1)
Када се користи контратег, варијабилност његових карактеристика може да се узме у обзир, на пример
коришћењем једног или оба следећа препоручена правила:
— применом парцијалног коефицијента γG, Inf = 0,8 онда када сопствена тежина није добро дефинисана (нпр.
контејнера);
— разматрањем промене његове пројектом дефинисане позиције утврђене сразмерно димензијама моста,
онда када је величина контратега добро дефинисана. Код челичних мостова, током лансирања, варијација
положаја контратега се често узима као једнака ± 1 m.
НАПОМЕНА 2 За прорачунско доказивање одизања лежишта континуалних мостова или у случајевима када
доказивање статичке равнотеже такође укључује отпорност конструктивних елемената (на пример онда када
се губитак статичке равнотеже спречава системом за стабилизацију или уређајима, нпр. помоћу анкера,
затезних ужади или помоћних стубова), као алтернатива за два посебна доказа на основу табела А2.4 (А) и
А2.4 (Б), доказ комбинације на основу табеле А2.4 (А) може да се усвоји. Национални прилог може да
успостави вредности за γ.
Препоручене су следеће вредности за γ:
γG, sup = 1,35;
γG, inf = 1,25;
γQ = 1,35 за дејства од друмског и пешачког саобраћаја, онда када су она неповољна (0 када су повољна);
γQ = 1,45 за дејства од железничког саобраћаја онда када су она неповољна (0 када су повољна);
γQ = 1,50 за сва остала променљива дејства за сталне прорачунске ситуације онда када су она неповољна
(0 када су повољна);
γQ = 1,35 за сва остала променљива дејства онда када су она неповољна (0 када су повољна), под условом да
применом γG, Inf = 1,00 на оба, повољан и неповољан удео сталног дејства не проузрокују неповољнији утицај.
62
© ИСС 2012
SRPS EN 1990:2012
63
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Табела А2.4(Ц) — Прорачунске вредности дејстава (STR/GEO) (скуп Ц)

Пратећа променљива
Стална и Стална дејства
Доминантно дејства (*)
повремена
Преднапрезање променљиво Главна
прорачунска
дејство (*)
ситуација Неповољна Повољна (ако Остала
постоје)
(израз 6.10) γGj,supGkj,sup γGj,inf Gkj,inf γpP γQ,1 Qk,1 γQ,i ψ0,i Qk,i
(*) Променљива дејства јесу она која су разматрана у табелама од А2.1 до А2.3.
НАПОМЕНА γ вредности могу да буду постављене у националном прилогу.
Препоручени скуп вредности за γ је:
γG, sup = 1,00;
γG, Inf = 1,00;
γGset = 1,00;
γQ = 1,15 за дејства од друмског и пешачког саобраћаја онда када су неповољна (0 када су повољна);
γQ = 1,25 за дејства од железничког саобраћаја онда када су неповољна (0 када су повољна);
γQ = 1,30 за променљиви део хоризонталног притиска тла од земљишта, подземних вода, текуће и стајаће воде и
застора, за хоризонтални притисак тла услед саобраћајног оптерећења онда када је неповољан (0 када је повољан);
γGset = 1,00 у случају линеарно-еластичне или нелинеарне анализе, за прорачунске ситуације у којима дејства
услед неравномерног слегања могу да имају неповољне утицаје. За прорачунске ситуације у којима дејства
услед неравномерног слегања могу да имају повољне утицаје, ова дејства се не узимају у обзир;
γР = препоручене вредности су дефинисане у релевантним прорачунском еврокоду.
A2.3.2 Прорачунске вредности дејстава у инцидентним и сеизмичким прорачунским

ситуацијама
(1) Парцијални коефицијенти за дејства за гранична стања носивости у инцидентним и сеизмичким

прорачунским ситуацијама [изрази од 6.11 до 6.12б)] дати су у табели А2.5. Вредности ψ су дате у
табелама од А2.1 до А2.3.
НАПОМЕНА За сеизмичке прорачунске ситуације, видети такође EN 1998.
Табела А2.5 — Прорачунске вредности дејстава за употребу

у инцидентним и сеизмичким комбинацијама дејстава
Пратећа променљива
Стална дејства Инцидентно
Прорачунска Предна- дејства (*)
или сеизмичко
ситуација презање Главна (ако
Неповољна Повољна дејство Остала
постоје)
Инцидентна (*) Gkj,sup Gkj,inf P Ad ψ1,1 Qk,1 ψ2,i Qk,i
(израз 6.11а/б) или
ψ2,1 Qk,1
Сеизмичка (***) Gkj,sup Gkj,inf P AEd = γIAEK ψ2,i Qk,i
(израз 6.12а/б)
(*) У случају инцидентних прорачунских ситуација доминантно променљиво дејство може да се узме са његовом
учесталом вредношћу, или у случају сеизмичких комбинација дејстава његовом квазисталном вредношћу. То ће
бити дефинисано у националном прилогу у зависности од разматраног инцидентног дејства.
(**) Променљива дејства јесу она која су разматрана у табелама од А2.1до А2.3.
(***) Национални прилог или појединачни пројекат могу да утврде одређене сеизмичке прорачунске
ситуације. За железничке мостове само један колосек је потребно да буде оптерећен, а модел оптерећења SW/2
може да се занемари.
НАПОМЕНА Прорачунске вредности у овој табели А2.5 могу да се промене у националном прилогу.
Препоручене вредности су γ =1,0 за сва несеизмичка дејства.
64
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(2) Када, у посебним случајевима, једно или више променљивих дејстава треба да се узму у обзир
истовремено са инцидентним дејствима, онда њихове репрезентативне вредности треба да се дефинишу.
НАПОМЕНА Као пример, у случају мостова изграђених конзолном методом нека оптерећења од конструкције
могу да се сматрају да делују истовремено са дејством које одговара инцидентном паду префабрикованог елемента.
Релевантна репрезентативна вредност може да се дефинише за појединачни пројекат.
(3) За фазе извођења током којих постоји ризик од губитка статичке равнотеже, комбинација
дејстава треба да буде како следи:
∑G
j ≥1
kj,sup " + " ∑ Gkj,inf " + " P" + " Ad " + "ψ 2Qc,k
j ≥1
(А2.2)
где је:
Qc,k карактеристична вредност оптерећења конструкције, онако како је то дефинисано у EN 1991-1-6
(тј. карактеристична вредност релевантних комбинацијa група Qca, Qcb, Qcc, Qcd, Qce и Qcf).
A2.4 Употребљивост и остала специфична гранична стања

A2.4.1 Опште
(1) За гранична стања употребљивости прорачунске вредности дејства треба да се узму из табеле
А2.6, осим ако није другачије наведено у EN1991 до EN 1999.
НАПОМЕНА 1 Коефицијенти γ за дејства од саобраћаја и остала дејства за гранична стања употребљивости

могу да се дефинишу у националном прилогу. Препоручене прорачунске вредности дате су у табели А2.6, са
свим γ коефицијентима који се узимају као 1,0.
Табела А2.5 — Прорачунске вредности дејстава за употребу у комбинацијама дејстава

Стална дејства Gd Променљива дејства Qd
Комбинација Преднапрезање
Неповољна Повољна Доминантно Остала
Карактеристична Gkj,sup Gkj,inf P Qk,1 ψ0,i Qk,i
Учестала Gkj,sup Gkj,inf P ψ1,1 Qk,1 ψ2,i Qk,i
Квазистална Gkj,sup Gkj,inf P ψ2,1 Qk,1 ψ2,i Qk,i
НАПОМЕНА Захтеви у погледу употребљивости могу такође да упућују на повремене комбинације дејстава.
(2) Критеријум употребљивости треба да се дефинише у односу на захтеве у погледу

употребљивости, а у складу са 3.4 и од EN 1992 до EN 1999. Деформације треба да су рачунате у
складу са EN 1991 до EN 1999 коришћењем одговарајућих комбинација дејстава према изразима од
(6.14а) до (6.16б) (видети табелу А2.6), узимајући у обзир захтеве у погледу употребљивости и
разлике између повратних и неповратних граничних стања.
НАПОМЕНА Захтеви и критеријуми у погледу употребљивости могу да се дефинишу на одговарајући начин,

или у националном прилогу или за појединачни пројекат.
A2.4.2 Критеријуми употребљивости у погледу деформација и вибрација за друмске

мостове
(1) Онда када је то релевантно, захтеви и критеријуми треба да се дефинишу за друмске мостове, а
у вези са:
— одизањем коловозне конструкције моста на ослонцима,
— оштећењем лежишта конструкције
НАПОМЕНА Одизање на крају коловозне конструкције може да угрози безбедност саобраћаја и оштети
конструкцијске и неконструкцијске елементе. Одизање се може избећи коришћењем вишег нивоа безбедности
него уобичајено прихваћеног за гранична стања употребљивости.
65
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(2) Гранична стања употребљивости током извођења треба да се дефинишу у складу са EN 1990 до
EN 1999.
(3) Захтеви и критеријуми треба да се дефинишу за друмске мостове, а у вези са деформацијама и

вибрацијама, онда када је то релевантно.
НАПОМЕНА 1 Доказ граничног стања употребљивости у вези са деформацијама и вибрацијама треба да се

разматра само у изузетним случајевима за друмске мостове. Учестала комбинација дејстава је препоручена за
процену деформације.
НАПОМЕНА 2 Вибрације друмских мостова могу да буду различитог порекла, нарочито од дејства саобраћаја
и ветра. За вибрације услед дејства ветра, видети EN 1991-1-4. За вибрације услед дејства саобраћаја,
критеријум комфора можда мора да се размотри. Замор, такође, можда мора да се узме у обзир.
A2.4.3 Доказ за пешачке мостове у вези са вибрацијама услед пешачког саобраћаја
НАПОМЕНА За вибрације услед дејства ветра, видети EN 1991-1-4.
A2.4.3.1 Прорачунске ситуације и одговарајуће саобраћајне претпоставке
(1) Прорачунске ситуације (видети 3.2) треба да буду изабране у зависности од пешачког
саобраћаја који ће се одвијати на сваком пешачком мосту појединачно током његовог прорачунског
експлоатационог века.
НАПОМЕНА Прорачунске ситуације могу да узму у обзир начин на који ће саобраћај да се одобри, регулише
и контролише, у зависности од појединачног пројекта.
(2) У зависности од величине коловоза или дела коловоза који се разматра, присуство групе од око
8 до 15 особа које ходају нормално треба да се узме у обзир за прорачунске ситуације које се сматрају
сталним прорачунским ситуацијама.
(3) У зависности од величине коловоза или дела коловоза који се разматра, остале категорије
саобраћаја, придружене прорачунским ситуацијама које могу бити сталне, повремене или
инцидентне, треба да се утврде онда када је то релевантно, укључујући:
— присуство токова пешака (знатно више од 15 лица),
— повремено свечане или фестивалске догађаје.
НАПОМЕНА 1 Ове категорије саобраћаја и релевантне прорачунске ситуације можда морају да се договоре за
сваки појединачни пројекат, не само за мостове у густо насељеним урбаним срединама, већ такође и у околини
железничке и аутобуске станице, школе, или било ког другог места на коме маса људи може да се окупља, или
било које важне јавне зграде.
НАПОМЕНА 2 Дефиниција прорачунске ситуације која одговара повремено свечаним или фестивалским
догађајима зависи од очекиваног степена контроле коју врши одговорно лице или органа власти. Ниједно правило
за доказ није предвиђено овом тачком и с тим у вези можда постоји потреба за разматрањем кроз посебне студије.
Неке информације о релевантним прорачунским критеријумима могу се наћи у одговарајућим литератури.
A2.4.3.2 Критеријум удобности пешака (за употребљивост)
(1) Критеријум удобности треба да се дефинише у смислу максимално прихватљивог убрзања било
ког дела коловоза моста.
НАПОМЕНА Критеријум може да се дефинише на одговарајући начин или у националном прилогу или за
сваки појединачни пројекат. Следећа убрзања (m/s2) су препоручене максималне вредности за било који део
коловоза моста:
i) 0,7 за вертикалне вибрације,
ii) 0,2 за хоризонталне вибрације услед нормалне употребе,
iii) 0,4 за изузетнe условe навале људи.
66
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(2) Доказивање критеријума удобности треба да се изведе ако је основна учесталост коловоза моста
мања од:
— 5 Hz за вертикалне вибрације,
— 2,5 Hz за хоризонталне (бочне) и торзионе вибрације.
НАПОМЕНА Подаци који се користе у израчунавањима, а самим тим и резултати, предмет су врло велике
неизвесности. Када критеријум удобности није задовољен у значајној мери, онда може бити неопходно да се у
прорачун унесу одредбе које ће омогућити евентуално постављање амортизера у конструкцији након њеног
завршетка. У таквим случајевима пројектант треба да размотри и идентификује све захтеве за испитивање
приликом пуштања у рад.
A2.4.4 Докази деформација и вибрација за железничке мостове
A2.4.4.1 Опште
(1) Ова тачка А2.4.4 даје ограничења за деформације и вибрације које треба да се узму у обзир
приликом прорачуна нових железничких мостова.
НАПОМЕНА 1 Претеране деформације моста могу да угрозе саобраћај стварањем неприхватљивих промена у
вертикалној и хоризонталној геометрији колосека, претеране напоне у шинама и вибрације у мостовским
конструкцијама. Претеране вибрације могу да доведу до нестабилности застора и неприхватљиво смањење
контактних сила између точкова и шина. Претеране деформације такође могу да утичу на покретно оптерећење
система колосек/мост и да створе услове који изазвају непријатност путника.
НАПОМЕНА 2 Ограничења деформација и вибрација су или експлицитна или имплицитна у критеријумима
крутости моста датим у А2.4.4.1 (2) П.
НАПОМЕНА 3 Национални прилог може да утврди ограничења деформација и вибрација које треба да се узму у
обзир приликом прорачуна привремених железничких мостова. Национални прилог може да дâ посебне захтеве за
привремене мостове у зависности од услова у којима се користе (нпр. посебни услови за косе мостове).
(2)П Провере деформација на мосту морају да се врше ради безбедности саобраћаја за следеће ставке:
— вертикална убрзања коловозне конструкције моста (да би се избегла нестабилност застора и
неприхватљиво смањење контактних сила између точкова и шина – видети А2.4.4.2.1),
— угиб коловозне конструкције моста у сваком распону [да би се обезбедили прихватљиви
вертикални радијуси колосека и, уопштено, робусна конструкција – видети А2.4.4.2.3 (3)],
— одизање на лежиштима без ограничења (да би се избегло прерано пропадање лежишта),
— угиб коловозне конструкције моста иза лежишта [да би се избегла дестабилизација колосека, да
се ограниче силе одизања на причврсном прибору шина и ограниче додатни напони у шинама –
видети А2.4.4.2.3 (1) и ЕN 1991-2, 6.5.4.5 (2)],
— увртање коловозне конструкције моста, мерено дуж централне линије сваког колосека на
прилазима моста и преко моста (ради минимизирања ризика од исклизнућа воза – видети
А2.4.4.2.2),
НАПОМЕНА А2.4.4.2.2 садржи мешавину критеријума о безбедности саобраћаја и удобности путника који
задовољавају оба захтева – безбедност саобраћаја и комфор путника.
— ротацију крајева сваке коловозне конструкције моста око попречне осе или релативну укупну
ротацију између суседних крајева коловозне конструкције моста [да би се ограничили додатни
напони у шинама (видети ЕN 1991-2 6.5.4,), огранили силе одизања на причврсном прибору шина
и угаони дисконтинуитет у дилатационим спојницама и језичцима – видети А2.4.4.2.3 (2)],
— уздужно померање крајева горње површине коловозне конструкције моста услед уздужног
померања и ротације крајева коловозне конструкције моста (да би се ограничили додатни напони
у шинама и минимизирао поремећај застора и геометрије суседног колосека – видети ЕN 1991-2,
6.5.4.5.2),
67
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
— хоризонтални попречни угиб (да би се обезбедили прихватљиви хоризонтални радијуси колосека

– видети А2.4.4.2.4, табела А2.8),
— хоризонталну ротацију коловозне конструкције моста око вертикалне осе на крајевима коловоза
(да би се обезбедили прихватљива хоризонтална геометрија колосека и удобност путника –
видети А2.4.4.2.4, табела А2.8),
— ограничења прве фреквенције слободних бочних вибрација распона да би се избегла појава
резонанце између бочног њихања на месту вешања возила и моста – видети А2.4.4.2.4 (3).
НАПОМЕНА Постоје и други имплицитни критеријуми крутости о ограничењима природне фреквенције
моста који су дати у ЕN 1991-2, 6.4.4 , као и приликом одређивања динамичких коефицијената за реалне возове
у складу са ЕN 1991-2, 6.4.6.4 и ЕN 1991-2, Прилог Ц.
(3) Провере деформација на мосту треба да се ураде за удобност путника, тј. вертикални угиб
коловозне конструкције моста да би се ограничило убрзање вагона у складу са А2.4.4.3.
(4) Ограничења дата у А2.4.4.2 и А2.4.4.3 узимају у обзир ублажавајуће утицаје одржавања
колосека (на пример да би се превазишли утицаји од слегања темеља, течења итд.)
A2.4.4.2 Критеријуми безбедности у саобраћају
A2.4.4.2.1 Вертикална убрзања коловозне конструкције моста
(1)П Да би се осигурала безбедност саобраћаја, онда када је динамичка анализа неопходна, доказ
максималног убрзања коловозне конструкције моста услед дејстава од железничког саобраћаја мора
да се разматра као захтев везан за безбедност саобраћаја проверен при граничном стању
употребљивости ради спречавања нестабилности колосека.
(2) Захтеви за одређивање да ли је динамичка анализа неопходна дати су у ЕN 1991-2, 6.4.4.
(3)П Када је динамичка анализа неопходна, онда она мора да буде у складу са захтевима датим у
ЕN 1991-2, 6.4.6.
НАПОМЕНА По правилу, само карактеристична дејства од железничког саобраћаја у складу са ЕN 1991-2,
6.4.6.1 треба да се узму у обзир.
(4)П Максималне вршне вредности убрзања коловозне конструкције моста рачунате дуж сваког
колосека не смеју да прелазе следеће прорачунске вредности:
i) γbt за колосек са застором;
ii) γdf за директно причвршћене колосеке са колосеком и конструкцијским елементима пројектованим за
велике брзине саобраћаја
за све елементе који носе колосек, узимајући у обзир фреквенције (укључујући и разматрање
одговарајућих облика вибрација) све до већих од:
i) 30 Hz;
ii) 1,5 вредности фреквенције основног тона вибрација елемента који се посматра;
iii) фреквенција трећег тона вибрација елемента.
НАПОМЕНА Вредности и припадајућа ограничења фреквенција могу да се дефинишу у националном
прилогу. Препоручене вредности су:
γbt = 3,5 m/s2
γdf = 5 m/s2
A2.4.4.2.2 Увртање коловозне конструкције моста
(1)П Увртање коловозне конструкције моста мора да се срачуна узимајући у обзир карактеристичне
вредности модела оптерећења 71, као и SW/0 или SW/2 као меродавног, помноженог са Φ и α и
модела оптерећења HSLM, укључујући центрифугалне силе, све у складу са ЕN 1991-2, 6.
68
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Увртање мора да се провери на прилазу моста, преко моста и на излазу са моста [видети А2.4.4.1 (2) П].
(2) Максимално увртање t [mm/3m] колосека s [m] од 1,435 метара, мерено на дужини од 3 m
(слика А2.1) не треба да пређе вредности дате у табели А2.7:
Слика А2.1 — Дефиниција увртања плоче моста
Табела А2.7 — Граничне вредности за увртање коловозне конструкције моста

Опсег брзине V(km/h) Максимално увртање t (mm/3m)
V ≤ 120 t ≤ t1
120 < V ≤ 200 t ≤ t2
V > 200 t ≤ t3
НАПОМЕНА Вредности за t могу да се дефинишу у националном прилогу. Препоручене вредности за скуп t су:
t 1 = 4,5
t 2 = 3,0
t 3 = 1,5
Вредности за пруге са различитом ширином колосека могу да се дефинишу у националном прилогу.
(3)П Укупно увртање колосека услед било ког увртања које може да буде присутно у колосеку, онда
када мост није под дејством железничког саобраћаја (на пример у прелазној кривини), плус увртање
колосека услед укупне деформације моста проистекле из дејства железничког саобраћаја, не сме
прећи tТ.
НАПОМЕНА Вредност за tТ може да се дефинише у националном прилогу. Препоручена вредност за tТ је

7,5 mm/3m.
A2.4.4.2.3 Вертикална деформација коловозне конструкције моста
(1) За све конфигурације конструкције оптерећене класификованим карактеристичним

вертикалним оптерећењем у складу са ЕN 1991-2, 6.3.2 (и онда када се то тражи, класификованим као
SW/0 и SW/2, у складу са ЕN 1991-2, 6.3.3) највећи укупни вертикални угиб мерен дуж било којег
колосека услед дејства од железничког саобраћаја не треба да прелази L/600.
НАПОМЕНА Додатни захтеви за ограничавање вертикалне деформације за мостове са и без застора могу да
се утврде као одговарајући у националном прилогу или за сваки појединачни пројекат.
Слика А2.2 — Дефиниција угаоних ротација на крају коловозне конструкције моста
(2) Ограничења ротација крајева коловозне конструкције моста са застором имплицитно су дата у
ЕN 1991-2, 6.5.4.
НАПОМЕНА Услови за конструкције без застора могу да се утврде у националном прилогу.
69
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(3) Додатна ограничења угаоних ротација на крају коловозне конструкције моста у близини
дилатационих спојница, сигнала и прелаза итд. треба да се утврде.
НАПОМЕНА Додатна ограничења угаоних ротација могу да се дефинишу у националном прилогу или за
(4) Ограничења вертикалног померања крајева коловозне конструкције моста иза лежишта дата су
у ЕN 1991-2, 6.5.4.5.2.
А2.4.4.2.4 Попречне деформације и вибрације коловозне конструкције моста
(1)П Попречне деформације и вибрације коловозне конструкције моста морају да се провере за

карактеристичне комбинације модела оптерећења 71 и SW/0 као меродавног, помноженoг са
динамичким коефицијентом Φ и α (или за реални воз са релевантним динамичким коефицијентом,
уколико је то меродавно) оптерећења од ветра, силе бочних удара, центрифугалне силе у складу са
ЕN 1991-2, тачка 6, као и за утицај попречне температурне разлике дуж моста.
(2) Попречно померање δh на врху коловозне конструкције моста треба да се ограничи како би се
осигурало да:
— хоризонтални угао ротације краја коловозне конструкције моста око вертикалне осе није већи од
вредности дате у табели А2.8, или
— промена радијуса колосека дуж коловозне конструкције моста није већа од вредности у дате
табели А2.8, или
— разлика попречних померањa измећу коловозне конструкције суседних колосека на крајевима
моста или између суседних коловозних конструкција моста не прелази утврђену вредност.
НАПОМЕНА Максимална разлика попречних померањa може да се утврди у националном прилогу или за
Табела А2.8 — Максимална хоризонтална ротација и максимална промена радијуса кривине

Опсег брзине Максимална хоризонтална
Максимална промена радијуса кривине (m)
V (km/h) ротација (радијан)
Једноколосечни мост Вишеколосечни мост
V ≤ 120 α1 r1 r4
120 < V ≤ 200 α2 r2 r5
V > 200 α3 r3 r6
НАПОМЕНА 1 Промена радијуса кривине може да се одреди помоћу:
L2
r=
8δ h
НАПОМЕНА 2 Попречна деформација укључује деформацију коловоза моста и потконструкције
(укључујући стубове, шипове и темеље).
НАПОМЕНА 3 Вредности скупа αi и ri могу да се дефинишу у националном прилогу. Препоручене вредности су:
α1 = 0,0035; α2 = 0,0020; α3 = 0,0015;
r1 = 1700; r2 = 6000; r3 = 14000;
r4 = 3500; r5 = 9500; r6 = 17500;
(3) Први тон природне фреквенције бочних вибрација распона не треба да буде мањи од fh0.
НАПОМЕНА Вредности за fh0 могу да се дефинишу у националном прилогу. Препоручена вредност је:
fh0 = 1,2 Hz.
70
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
A2.4.4.2.5 Уздужнo померање коловозне конструкције моста
(1) Ограничења подужног померања крајева коловозне конструкције моста су дате у ЕN 1991-2,
6.5.4.5.2.
НАПОМЕНА Такође видети А2.4.4.2.3.

A2.4.4.3 Граничне вредности максималног вертикалног померања за удобност путника
A2.4.4.3.1 Критеријум удобности
(1) Удобност путника зависи од вертикалног убрзања bv унутар вагона током кретања на
прилазима моста и преко самог моста.
(2) Нивои удобности и пратеће граничне вредности за вертикално убрзање треба да се утврде.
НАПОМЕНА Наведени нивои удобности и пратеће граничне вредности могу да се дефинишу за појединачни
пројекат. Препоручени нивои удобности дати су у табели А2.9.
Табела А2.9 — Препоручени нивои удобности

Ниво удобности Вертикално убрзање bv (m/s2)
Врло добра 1,0
Добра 1,3
Прихватљива 2,0
A2.4.4.3.2 Kритеријуми угибa за проверу удобности путника
(1) У сврху ограничења вертикалног убрзања возила на вредности дате у А2.4.4.3.1 (2), за
максимално дозвољен угиб δ дуж средње линије колосека железничких мостова, вредности дате у
овој тачки су изражене као функција:
— дужине распона L [m],
— брзине воза V [km/h],
— броја распона и
— статичког система моста (проста греда, континуална греда).
Алтернативно вертикално убрзање bv може да се одреди помоћу динамичке анализе са интеракцијом

возило/мост (видети А2.4.4.3.3).
(2) Угиб δ треба да се одреде са моделом оптерећења 71 помноженим коефицијентом Φ и

вредношћу α = 1, у складу са ЕN 1991-2, Одељак 6.
За мостове са два или више колосека само један колосек треба да буде оптерећен.
(3) За изузетне конструкције, на пример континуалне греде са врло различитим распонима или са
распонима са великим варијацијама у крутости, треба да се спроведе посебан динамички прорачун.
71
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Коефицијенти наведени у А2.4.4.3.2.(5) не треба да се примењују на границу од L/δ= 600.

Слика А2.3 — Максимални дозвољени угиби δ за железничке мостове у низу од 3 или више
простих греда који одговарају дозвољеном вертикалном убрзању од bv = 1 m/s2 у вагону при
брзини од V [km/h]
(4) Граничне вредности L/δ дате на слици А2.3 дате су за bv = 1 m/s2 који може да се узме за
пружање "врло доброг" нивоа удобности.
За остале нивое удобности и повезана максимално дозвољена вертикална убрзања b'v, вредности L/δ
дате на слици А2.3 могу да се поделе са b' v [m/s2].
(5) Вредности L/δ дате на слици А2.3 дате су за сукцесивни низ просто ослоњених греда са три или
више распона.
За мост који се састоји од једног распона или сукцесивног низа две просто ослоњене греде или два
континуална распона, вредности L/δ дате на слици А2.3 треба да се помноже са 0,7.
За континуалну греду са три или више распона, вредности L/δ дате на слици А2.3 треба да се
помноже са 0,9.
(6) Вредности L/δ дате на слици А2.3 важе за распон дужине до 120 m. За веће распоне је потребна
посебна анализа.
НАПОМЕНА Захтеви за удобност путника за привремене мостове могу да се дефинишу у националном
прилогу или за појединачни пројекат.
A2.4.4.3.3 Захтеви за динамичку анализу интеракције возила/мост ради провере удобности путника
(1) Када се захтева динамичка анализа са интеракцијом возила/мост, онда анализа треба да узме у
обзир следећa понашања:
iv) серијe брзине возила до максималнo утврђене брзине,
v) карактеристична оптерећења реалних возова, утврђенa за појединачни пројекат у
складу са ЕN 1991-2, 6.4.6.1.1,
vi) интеракција динамичког дејства маса између композиције реалног воза и конструкције,
vii) карактеристике пригушења и крутости вешања возила,
viii) довољан број возила да произведу максималне утицаје од оптерећења у најдужем распону,
ix) довољан број распона у конструкцији са више распона, тако да се изазове резонанца у вешању возила.
НАПОМЕНА Било који захтеви за узимање у обзир оштећења газеће површине шина у динамичкој анализи
интеракције возила/мост могу да сe дефинишу за појединачни пројекат.
72
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Прилог Б
(информативан)
Управљање поузданошћу конструкцијa грађевинских објекатa

Б1 Предмет и подручје примене

(1) Овај прилог обезбеђује додатна упутства за 2.2 (Управљање поузданошћу) и за одговарајуће
тачке у EN 1991 до EN 1999.
НАПОМЕНА Правила диференцирања према поузданости за поједине аспекте утврђена су у прорачунским

еврокодовима, нпр. у EN 1992, EN 1993, EN 1996, EN 1997 и EN 1998.
(2) У приступу који је дат у овом прилогу препоручени су следећи поступци за управљање
поузданошћу конструкције за грађевинске објекте (у погледу граничних стања носивости,
искључујући замор):
а) У односу на 2.2(5)б), уведене су класе које сe заснивају на претпостављеним последицама лома и

на изложености грађевинских објеката ризичном случају. Поступак за омогућавање умереног
диференцирања парцијалних коефицијената за дејства и носивости које одговара класама
приказан је у Б3.
НАПОМЕНА Класификација према поузданости може да се представи β индексима (видети Прилог Ц), преко
којих се узимају у обзир усвојена или претпостављена статистичка променљивост утицаја од дејстава и
носивости, као и непоузданости модела.
б) У односу на 2.2(5)в) и 2.2(5)г), поступци за омогућавање диференцирања између различитих

врста грађевинских објеката, према захтевима за нивоима квалитета процеса пројектовања и
извођења, приказани су у Б4 и Б5.
НАПОМЕНА Ово управљање квалитетом и мере контроле прорачуна, обликовања и конструисања, као и
извођења, који су приказани у Б4 и Б5, имају за циљ да елиминишу лом услед грубих грешака и да осигурају
носивости усвојене у прорачуну.
(3) Поступак је формулисан на такав начин да се одреди основа за омогућавање различитих нивоа
поузданости који треба да се примене, ако је потребно.
Б2 Симболи
У овом прилогу су примењени следећи симболи:
KFΙ коефицијент, који се примењује на дејства, ради диференцирања према поузданости;

β индекс поузданости.
Б3 Диференцирање према поузданости

Б3.1 Класе према последицама
(1) Ради диференцирања према поузданости, а на основу разматрања последица лома или лошег
функционисања конструкције, могу да се успоставе класе према последицама (СС), онако како је то
приказано у табели Б1.
73
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Табела Б1 — Дефиниција класа према последицама

Класа према Примери зграда и инжењерско

Опис
последицама грађевинских објеката
Велике последице за губитак људских живота, Трибине, јавне зграде код којих су
CC3 или врло велике економске и социјалне последице лома велике (на пример
последице, или последице по средину концертна дворана)
Стамбене и административне зграде,

Средње последице за губитак људских
јавне зграде код којих су последице
CC2 живота, значајне економске и социјалне
лома средње (на пример администра-
последице, или последице по средину
тивна зграда)
Мале последице за губитак људских живота,
Пољопривредне зграде у које људи
као и мале или занемарљиве економске и
CC1 нормално не улазе (на пример зграде за
социјалне последице, или последице по
складиштење), стаклене баште
средину
(2) Критеријум за класификацију последица је значај, у смислу последица лома, разматране

конструкције или конструкцијског елемента. Видети Б3.3.
(3) У зависности од врсте конструкције и одлука донетих у току прорачуна, поједини елементи
конструкције могу да се означе истом класом према последицама, као и конструкција у целини или,
пак, вишом или нижом класом од ње.
НАПОМЕНА У овом тексту се захтеви за поузданошћу односе на конструкцијске елементе грађевинског објекта.
Б3.2 Диференцирање преко β вредности
(1) Класе према поузданости RC могу да се дефинишу преко концепта индекса поузданости β.
(2) Три класе према поузданости RC1, RC2 и RC3 могу да се повежу са три класе према последицама
CC1, CC2 и CC3.
(3) У табели Б2 су приказане препоручене најмање вредности индексa поузданости, повезане са

класама према поузданости (видети и Прилог Ц).
Табела Б2 — Препоручене најмање вредности за индекс

поузданости β (гранична стања носивости)
Класа према Најмање вредности за β
поузданости Референтни период од 1 године Референтни период од 50 година
RC3 5,2 4,3
RC2 4,7 3,8
RC1 4,2 3,3
НАПОМЕНА За прорачун у којем се примењује EN 1990, са парцијалним коефицијентима датим у

Прилогу А1 и EN 1991 до EN 1999, уопштено се сматра да се односи на конструкцију са β вредношћу већом од
3.8, за референтни период од 50 година. Класе поузданости за елементе конструкције изнад RC3 нису даље
разматране у овом прилогу, јер свака од тих конструкција захтева индивидуално разматрање.
Б3.3 Диференцирање преко мера које се односе на парцијалне коефицијенте
(1) Један начин за омогућавање диференцирања према поузданости представља разликовање преко
класа γF коефицијената који се користе у основним комбинацијама за сталне прорачунске ситуације.
На пример, за исте нивое ревизије пројекта и надзора над извођењем, на парцијалне коефицијенте
може да се примени коефицијент KFΙ; видети табелу Б3.
74
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Табела Б3 — KFΙ коефицијент за дејства

Класа према поузданости

KFΙ коефицијент за дејства
RC1 RC2 RC3
KFΙ 0,9 1,0 1,1
НАПОМЕНА Посебно за класу RC3 предност над коришћењем KFΙ коефицијената нормално имају друге мере
од оних описаних у овом прилогу. Коефицијент KFΙ треба да се примени само за неповољна дејства.
(2) Диференцирања према поузданости могу да се спроведу и преко парцијалних коефицијената за

носивост γM. Међутим, то се обично не користи. Изузетак је код доказа замора (видети EN 1993).
Видети и Б6.
(3) Додатне мере, на пример ниво контроле квалитета за пројектовање и извођење конструкције
могу да се повежу са класама γF. У овом прилогу је усвојен систем од три нивоа за контролу у току
прорачуна и извођења. Сугеришу се нивои ревизије пројекта и нивои надзора, у вези са класама
према поузданости.
(4) Могу да постоје случајеви (на пример стубови за осветљење, јарболи итд.) код којих, из
економских разлога, конструкција може да буде у RC1, али се подвргава вишим одговарајућим
нивоима ревизије пројекта и надзора.
Б4 Диференцирање према ревизији пројекта

(1) Диференцирање према ревизији пројекта састоји се од различитих организационих мера
контроле квалитета које могу да се примене заједно. На пример, дефиниција нивоа ревизије***)
пројекта – Б4(2), може да се примени заједно са осталим мерама, као што су класификација
пројектаната и ревидената – Б4(3).
(2) Три могућа нивоа ревизије пројекта (DSL) приказана су у табели Б4. Нивои ревизије пројекта
могу да се повежу са класом према поузданости која је изабрана у зависности од значаја
конструкције, а у складу са националним захтевима или пројектним задатком, као и уведена кроз
одговарајуће мере управљања квалитетом. Видети 2.5.
Табела Б4 — Нивои ревизије пројекта DSL

Нивои ревизије Најмањи препоручени захтеви за контролу прорачуна,
Карактеристике
пројекта цртежа и спецификација
DSL3 проширена контрола трећег лица: контролу спроводи организација,
одговара RC3 ревизија различита од оне која је припремила пројекат
DSL2 контролу спроводе лица различита од оних која су оригинално
нормална ревизија одговорна, а у сагласности са процедурама организације
одговара RC2
DSL1 самоконтрола: контролу спроводи лице које је припремило
нормална ревизија пројекат
(3) Диференцирање према ревизији пројекта може да укључи и класификацију пројектаната и/или
ревидената (контролори, контролни органи власти итд.), у зависности од њихове компетенције и искуства,
као и њихове интерне организације, за релевантну врсту грађевинских објеката који се пројектују.
НАПОМЕНА Врста грађевинских објекaта, примењени материјали и врсте конструкције могу да утичу на ову
класификацију.
***) Техничка контрола.
75
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(4) Алтернативно, диференцирање према ревизији пројекта може да се састоји од прецизнијег детаљнијег
одређивања природе и интензитета дејстава које конструкција треба да прихвати или од система управљања
прорачунским оптерећењем, ради активне или пасивне контроле (ограничавања) тих дејстава.
Б5 Надзор у току извођења

(1) Могу да се уведу три нивоа надзора IL, онако како је приказано у табели Б5. Нивои надзора
могу да се повежу са класама управљања квалитетом, одабраним и уведеним преко одговарајућих
мера управљања квалитетом. Видети 2.5. Ближа упутства су расположива у релевантним стандардима
за извођење на које се позивају EN 1992 до EN 1996 и EN 1999.
Табела B5 — Нивои надзора (IL)

Нивои надзора Карактеристике Захтеви
IL3
проширени надзор надзор трећег лица
IL2
нормалан надзор надзор у сагласности са процедурама организације
IL1
нормалан надзор самонадзор
НАПОМЕНА Нивоима надзора дефинише се тематика која треба да се обухвати контролом производа и
извођења радова, укључујући подручје надзора. Правила ће се због тога мењати од једног до другог материјала
конструкције, а треба да буду дата у релевантним стандардима за извођење.
Б6 Парцијални коефицијенти за својства носивости

(1) Парцијални коефицијент за својство материјала или производа, као и носивост елемента, може
да се редукује ако се примени класа надзора, виша од захтеване, према табели Б5, и/или примене
оштрији захтеви.
НАПОМЕНА 1 За доказивање ефикасности помоћу испитивања, видети главу 5 и Прилог Д.

НАПОМЕНА 2 Правила за различите материјале могу да буду дата или да се на њих позива у EN 1992 до
EN 1999.
НАПОМЕНА 3 Редукција која се допушта, на пример за непоузданости модела и димензионална одступања,
није мера за диференцирање према поузданости: то је само компензациона мера, ради одржавања нивоа
поузданости, зависним од ефикасности мера контроле.
76
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Прилог Ц
Основе за прорачун по методи парцијалних

коефицијената и анализа поузданости
Ц1 Предмет и подручје примене

(1) Овај прилог обезбеђује информације и теоријску подлогу за методу парцијалних
коефицијената, описану у Одељку 6 и Прилогу А. Овај прилог такође обезбеђује и подлогу за Прилог
Д, а релевантан је и за садржај Прилога Б.
(2) Овај прилог обезбеђује и информације о:

— методама поузданости конструкција;
— примени методе базиране на поузданости, за одређивање прорачунских вредности и/или парцијалних
коефицијената у прорачунским изразима помоћу калибрације;
— поступцима прорачунских доказа у еврокодовима.
Ц2 Симболи
У овом прилогу примењени су следећи симболи.

Pf вероватноћа лома
Prob(.) вероватноћа
Ps вероватноћа одржања

a геометријско својство
g функција понашања

Ф функција кумулативне расподеле, за стандардизовану нормалну расподелу

αE FORM (метода поузданости првог реда) коефицијент осетљивости за утицаје од дејстава
αR FORM (метода поузданости првог реда) коефицијент осетљивости за носивост
β индекс поузданости
θ непоузданост модела
µΧ средња вредност, за Χ
σΧ стандардна девијација, за Χ
VΧ коефицијент варијације, за Χ
77
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Ц3 Увод
(1) У методи парцијалних коефицијената применом парцијалних коефицијената и ψ коефицијената

добијају се прорачунске вредности основних променљивих (тј. дејства, носивости и геометријска
својства), а доказ се изводи како би се обезбедило да ниједно релевантно гранично стање не буде
прекорачено. Видети C7.
НАПОМЕНА У Одељку 6 описане су прорачунске вредности дејстава и утицаја од дејстава, као и

прорачунске вредности својстава материјала и производа и геометријских података.
(2) У принципу, нумеричке вредности за парцијалне коефицијенте и ψ коефицијент могу да се

одреде на било који од два начина:
а) На основу калибрације, према дугогодишњем искуству у градитељској традицији.
НАПОМЕНА За већину парцијалних коефицијената и ψ коефицијената који су предложени у сада

расположивим еврокодовима, то је водећи принцип.
б) На основу статистичке процене експерименталних података и теренских опажања. То треба да се

спроведе у оквиру теорије поузданости засноване на вероватноћи.
(3) Када се примењује метода 2б), било као сама или у комбинацији са методом 2а), парцијални
коефицијенти за гранична стања носивости, за различите материјале и дејства треба да се калибришу
тако да нивои поузданости за репрезентативне конструкције буду што је могуће ближи циљном
индексу поузданости. Видети Ц6.
Ц4 Преглед метода поузданости

(1) На слици Ц1 шематски је приказан преглед различитих метода које су на располагању за
калибрацију једначина прорачуна (граничних стања), по методи парцијалних коефицијената, као и
однос између њих.
(2) Поступци калибрације према теорији вероватноће за парцијалне коефицијенте могу да се

поделе на две главне класе:
— методе засноване искључиво по теорији вероватноће (ниво III), као и
— методе поузданости првог реда (FORM) (ниво II).
НАПОМЕНА 1 Методе засноване искључиво по теорији вероватноће (ниво III) дају, у принципу, коректан
одговор на проблем поузданости, онако како је наведен. Методе нивоа III се ретко примењују за калибрацију
стандарда за прорачун због честог недостатка статистичких података.
НАПОМЕНА 2 Методе нивоа II користе извесне добро дефинисане апроксимације и воде до резултата који се
за већину примена на конструкције могу да сматрају довољно тачним.
(3) У обе методе – нивоа II и нивоа III, мера поузданости треба да се одреди са вероватноћом
одржања Ps = (1 − Pf), где је Pf вероватноћа лома за разматрани облик лома, а унутар референтног
временског периода. Ако је срачуната вероватноћа лома већа од претходно одређене циљне
вредности P0, онда треба да се сматра да је конструкција несигурна.
НАПОМЕНА ''Вероватноћа лома'' и њен одговарајући индекс поузданости (видети Ц5) само су појмовне
вредности које не представљају, обавезно, степен актуелног лома, него се користе као оперативне вредности у
сврху калибрације стандарда и поређења нивоа поузданости конструкција.
(4) Еврокодови су првобитно били базирани на методи а (видети слику Ц1). Метода ц, или
еквивалентне методе су коришћене за даљи развој еврокодова.
НАПОМЕНА Прорачун уз коришћење резултата испитивања представља пример еквивалентне методе

(видети Прилог Д).
78
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Слика Ц1 — Преглед метода поузданости
Ц5 Индекс поузданости β
(1) У поступцима нивоа II је алтернативна мера поузданости конвенционално дефинисана преко
индекса поузданости β који је са Pf повезан са:
Pf = Ф (− β) (Ц.1)
где је Ф функција кумулативне расподеле за стандардизовану нормалну расподелу. Веза између Pf и β

приказана је у табели Ц1.
Табела Ц1 — Веза између β и Pf

Pf 10–1 10–2 10–3 10–4 10–5 10–6 10–7
β 1,28 2,32 3,09 3,72 4,27 4,75 5,20
(2) Вероватноћа лома Pf може да буде изражена преко функције понашања g, тако што се сматра да
ће конструкција опстати ако је g > 0, а доживети лом ако је g ≤ 0:
Pf = Prob (g ≤ 0) (Ц.2a)
Ако је R носивост, а Е утицај од дејстава, онда је функција понашања g:

g=R–Е (Ц.2б)
са случајним променљивим R, Е и g.
(3) Ако g има нормалну расподелу, онда β треба узети као:

µg
β= (Ц.2в)
σg
где је:
µg средња вредност за g, а
σg њена стандардна девијација,
79
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
тако да је:
µg – βσg = 0 (Ц.2г)
а:
Pf = Prob (g ≤ 0) = Prob (g ≤ µg – βσg) (Ц.2д)
За друге расподеле функције g, β је само конвенционална мера поузданости Ps = (1 − Pf).

Ц6 Циљне вредности индекса поузданости β

(1) Циљне вредности индекса поузданости β за различите прорачунске ситуације, као и за референтне
периоде од 1 године и 50 година, приказане су у табели C2. Вредности β у табели C2 одговарају нивоима
сигурности за класу поузданости RC2 конструкцијских елемената (видети Прилог Б).
НАПОМЕНА 1 За та вредновања β:
— расподеле, лог-нормална и Вејбулова, уобичајено су примењиване за параметре носивости материјала и
конструкција, као и непоузданости модела;
— нормална расподела се уобичајено примењује за сопствену тежину;
— једноставности ради, приликом разматрања прорачунских доказа без замора, нормална расподела је
примењивана за променљива дејства. Расподеле за екстремне вредности треба да буду погодније.
НАПОМЕНА 2 Када главна неизвесност долази од дејстава која имају статистички независан максимум у свакој
години, онда вредности β за различите референтне периоде могу да буду срачунате применом следећег израза:
Ф (βn) = [Ф(β1)]n (Ц.3)
где је:
βn индекс поузданости, за референтни период од n година,
β1 индекс поузданости, за једну годину.
Табела Ц2 — Циљни индекс поузданости β за класу RC2 конструкцијских елемената¹)

Циљни индекс поузданости
Гранично стање
1 година 50 година
носивости 4,7 3,8
замора 1,5 до 3,82)
употребљивости (неповратно) 2,9 1,5
1)
Видети Прилог Б.
2)
Зависи од степена могућности контроле, могућности поправке и толеранције оштећења.
(2) Стварна учесталост лома значајно зависи од људских грешака које нису разматране у
прорачуну по методи парцијалних коефицијената (видети Прилог Б). Према томе, β не представља
обавезно индикацију стварне учесталости лома конструкције.
Ц7 Приступ за калибрацију прорачунских вредности

(1) За доказ поузданости методом прорачунских вредности (видети слику C1), прорачунске
вредности треба да буду дефинисане за све основне променљиве. Сматра се да је прорачун довољан
ако гранична стања нису достигнута, онда када су прорачунске вредности уведене у моделе за
анализу. Симболичним обележавањем то се изражава као:
Ed < Rd (Ц.4)
где индекс "d" одговара прорачунским вредностима. Ово је практичан начин да се обезбеди да индекс
поузданости β буде једнак или већи од циљне вредности.
80
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Ed и Rd могу, у делимично симболичном облику, да буду изражени као:

Ed = E {Fd1, Fd2, ... ad1, ad2, ... θd1, θd2, ...} (Ц.5a)
Rd = R {Χd1, Χd2, ... ad1, ad2, ... θd1, θd2, ...} (Ц.5б)
где је:
Е утицај од дејства;
R носивост;
F дејство;
Χ својство материјала;
а геометријско својство;
θ непоузданост модела.
За поједина гранична стања (на пример замор), за изражавање граничног стања може да буде
неопходна општија формулација.
Слика Ц2 — Прорачунска тачка и индекс поузданости β, према методи поузданости

првог реда (FORM), за нормалну расподелу неповезаних променљивих
(2) Прорачунске вредности треба да буду засноване на вредностима основних променљивих у

прорачунској тачки, према методи FORM, која може да буде дефинисана као тачка на спољашњој
површини лома (g = 0) која је најближа средишњој тачки у простору нормалне расподеле
променљивих (онако како је то приказано дијаграмом на слици Ц2).
(3) Прорачунске вредности утицаја од дејстава Ed и носивости Rd треба да буду дефинисане тако да
вероватноћа постојaња неповољније вредности буде следећа:
P(Е > Ed) = Ф (+αEβ) (Ц.6а)
P(R ≤ Rd) = Ф (–αRβ) (Ц.6б)
где је:
β циљни индекс поузданости (видети C6),
αE и αR са |α | ≤ 1, вредности коефицијената осетљивости, према методи FORM. Вредност α је
негативна, за неповољна дејства и утицаје од дејстава, а позитивна за носивости.
αE и αR, могу да се усвоје као – 0,7, односно 0,8, тим редом, с тим што је
0,16 < σE /σR < 7,6 (Ц.7)
где су σE и σR стандардне девијације утицаја од дејстава, односно носивости, тим редом, у изразима
(Ц.6a) и (Ц.6б). То даје:
P(Е > Ed) = Ф (− 0,7β) (Ц.8а)
P(R ≤ Rd) = Ф (− 0,8β) (Ц.8б)
81
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(4) Када услов (Ц.7) није испуњен, за променљиве са већом стандардном девијацијом треба
применити α = ± 1,0, а за променљиве са мањом стандардном девијацијом треба применити α = ± 0,4.
(5) Када модел дејства садржи више основних променљивих, онда израз (Ц.8a), треба да буде
примењен, само за доминантну променљиву. За остала дејства, прорачунске вредности могу да се
дефинишу помоћу:
P(Е > Ed) = Ф (−0,4 × 0,7 × β) = Ф (−0,28 β) (Ц.9)
НАПОМЕНА За β = 3,8, вредности дефинисане преко израза (Ц.9) приближно одговарају фрактилу од 0,90.
(6) Изрази приказани у табели Ц3 треба да буду примењени за добијање прорачунских вредности
променљивих, са датом расподелом вероватноће.
Табела Ц3 — Прорачунске вредности за различите функције расподеле

Расподела Прорачунске вредности
Нормална µ − αβσ
Логнормална µ еxp (−αβV), за V = σ /µ < 0,2
Гумбел 1
u − ln {−ln Ф (−αβ)}
a
0,577 π
где је u = µ − ;a=
a σ 6
НАПОМЕНА У овим изразима, µ, σ и V су средња вредност, стандардна девијација, односно коефицијент варијације
за дату променљиву. За променљива дејства, оне треба да се заснивају на истом референтном периоду као и β.
(7) Једна метода за добијање релевантног парцијалног коефицијента састоји се у томе да се прорачунска
вредност променљивог дејства подели са својом репрезентативном или карактеристичном вредношћу.
Ц8 Облици прорачунских доказа поузданости у еврокодовима

(1) У EN 1990 до EN 1999, прорачунске вредности основних променљивих, Χd и Fd, уобичајено се
не уводе директно у једначине прорачуна по методи парцијалних коефицијената. Оне се уводе у
облику својих репрезентативних вредности Χrep и Frep које могу да буду:
— карактеристичне вредности, тј. вредности са прописаном или усвојеном вероватноћом да ће бити
прекорачене, на пример за дејства, својства материјала и геометријска својства (видети 1.5.3.14,
1.5.4.1, односно 1.5.5.1);
— називне вредности које се третирају као карактеристичне вредности за својства материјала
(видети 1.5.4.3), а као прорачунске вредности за геометријска својства (видети 1.5.5.2).
(2) Репрезентативне вредности Χrep и Frep, ради добијања прорачунских вредости Χd и Fd треба да се
поделе, односно и/или помноже са одговарајућим парцијалним коефицијентима.
НАПОМЕНА Видети и израз (Ц.10).
(3) Прорачунске вредности дејстава F, својстава материјала Χ и геометријских својстава а дате су

у изразима (6.1), (6.3), односно (6.4).
Када се за прорачунску носивост користи горња вредност (видети 6.3.3), онда израз (6.3) има облик:
Χd = η γ fM Χk,sup (Ц.10)
где је γfM одговарајући коефицијент већи од 1.
НАПОМЕНА Израз (Ц.10) може да буде примењен за прорачун капацитета.
82
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(4) Прорачунске вредности за непоузданости модела могу да буду уведене у прорачунске

једначине преко парцијалних коефицијената γSd и γRd који се примењују на модел у целини, тако да је:
Ed = γSd Е{γ gjGkj; γ PP; γq1Qk1; γqiψ0iQki; ad ...} (Ц.11)
Rd = R{ηΧk/γ m; ad ...}/γ Rd (Ц.12)

(5) Коефицијент ψ којим се узимају у обзир редукције прорачунских вредности променљивих

дејстава примењује се као ψ0, ψ1, или ψ2, при истовременој појави пратећих променљивих дејстава.
(6) Онда када се то захтева, за изразе (Ц.11) и (Ц.12) могу да буду примењена следећа упрошћења.
а) На страни оптерећења (за појединачно дејство или онда када постоји линеарност утицаја од
дејстава):
Ed = E{γ Fi Frep,i, ad} (Ц.13)
б) На страни носивости, општи облик дат је у изразима (6.6), а даља упрошћења могу да се дају у
релевантном еврокоду, према материјалу. Ова упрошћења треба да буду примењена само ако
ниво поузданости није редукован.
НАПОМЕНА Нелинеарни модели носивости и дејстава, као и модели вишеструко променљивих дејстава или
носивости, обично се сусрећу у еврокодовима. У таквим случајевима наведене везе постају комплексније.
Ц9 Парцијални коефицијенти у EN 1990

(1) Различити парцијални коефицијенти који су дати у EN 1990, дефинисани су у 1.6.
(2) Веза између појединих парцијалних коефицијената у еврокодовима шематски је приказана на

слици Ц3.
Слика Ц3 — Веза између појединих парцијалних коефицијената
83
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Ц10 Коефицијенти ψ0
У табели Ц4 приказани су изрази за одређивање коефицијената ψ0 (видети одељак 6), за случај два
променљива дејства.
Изрази у табели Ц4 су изведени применом следећих претпоставки и услова:

— два дејства која треба да буду комбинована независно једна од другог;

— основни период (T1 или T2) за свако дејство је константан; T1 је већи основни период;
— вредности дејстава унутар одговарајућих основних периода су константне;
— интензитети дејстава унутар основног периода нису повезани;
— два дејства припадају ергодичким поступцима.
(3) Функције расподеле у табели Ц4 односе се на начела у оквиру референтног периода T. Те

функције расподеле су целокупне функције преко којих се разматра вероватноћа да вредност дејства
у току извесних периода буде нула.
Табела C4 — Изрази за ψ0, за случај два променљива дејства

Расподела ψ0 = Fprateće /Fdominantno
Општа
{ }
Fs−1 Φ ( 0 , 4 β ' )
N1
Fs−1{Φ ( 0,7β ) } N1
са β' = − Φ –1{ Φ (−0,7β)/N1}

Апроксимација за врло велико N1 { ⎣ N1Φ ( −0 ,4 β ' ) ⎤⎦
Fs−1 exp ⎡− }
Fs {Φ ( 0 ,7 β )}
−1
са β' = −Φ-–1{Φ (−0,7β)/N1}

Нормална (апроксимација) 1 + ( 0, 28β − 0,7lnN1 )V
1 + 0 ,7 β V
Гумбел (апроксимација) { ⎣ ln Φ ( 0, 28β ) ⎤⎦ + lnN1
1 − 0 ,78V 0,58 + ln ⎡− }
{ ⎣ lnΦ ( 0 ,7 β ) ⎤⎦
1 − 0,78V 0,58 + ln ⎡− }
FS (.) функција вероватноће расподеле екстремне вредности пратећег дејства, у референтном периоду T;
Ф (.) функција стандардне нормалне расподеле;
T референтни период;
T1 већи од основних периода за дејства која се комбинују;
N1 однос T/T1, апроксимиран на најближи цео број;
β индекс поузданости;
V коефицијент варијације пратећег дејства за референтни период.
84
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Прилог Д
Прорачун потпомогнут испитивањем

Д1 Предмет и подручје примене

(1) Овај прилог обезбеђује упутства за 3.4, 4.2 и 5.2.
(2) Овај прилог није предвиђен да замени она правила за примену дата у хармонизованим европским
спецификацијама за производе, другим спецификацијама за производе, или стандардима за извођење.
Д2 Симболи
У овом прилогу су примењени следећи симболи.

E(.) средња вредност, за (.)
V коефицијент варијације (V = стандардна девијација/средња вредност)
VΧ коефицијент варијације, за Χ
Vδ оценитељ за коефицијент варијације опсега грешке δ
Χ низ ј, основних променљивих Χ1 ... Χj
Χk(n) карактеристична вредност која укључује статистичку неизвесност за испитни узорак n, са
искљученим било којим коефицијентом конверзије
Χm низ средњих вредности основних променљивих
Χn низ називних вредности основних променљивих

b корекциони коефицијент
bi корекциони коефицијент, за испитни узорак i
grt(Χ) функција носивости – основних променљивих Χ, која се користи као прорачунски модел
kd,n прорачунски коефицијент фрактила
kn карактеристичан коефицијент фрактила
mΧ средњи од резултата n узорака
n број експеримената или нумеричких резултата испитивања
r вредност носивости
rd прорачунска вредност носивости
re експериментална вредност носивости
ree екстремна (највећа или најмања) вредност за експерименталну носивост (тј. вредност re која
највише одступа од средње вредности rem)
rei експериментална носивост, за испитни узорак i
rem средња вредност, за експерименталну носивост
85
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
rk карактеристична вредност носивости

rm вредност носивости која је срачуната уз коришћење средњих вредности Χm основних

променљивих
rn називна вредност носивости
rt теоријска носивост која је одређена из функције носивости grt(Χ)
rti теоријска носивост која је одређена, уз коришћење мерених параметара Χ, за узорак i

s процењена вредност, за стандардну девијацију σ
s∆ процењена вредност, за σ∆
sδ процењена вредност, за σδ

Ф функција кумулативне расподеле, за стандардизовану нормалну расподелу
∆ логаритам опсега грешке δ, [∆i = ln (δi)]
∆ процењена вредност за Е(∆)

αE коефицијент осетљивости, за утицаје од дејстава, по методи поузданости првог реда FORM
αR коефицијент осетљивости, за носивост, по методи поузданости првог реда FORM
β индекс поузданости
γM* кориговани парцијални коефицијент за носивости [γM* = rn/rd], као и
[γM* = kcγM]
δ опсег грешке
δi осмотрени опсег грешке, за узорак за испитивање i који је одређен из упоређења
експерименталне носивости rei и средње вредности кориговане теоријске носивости brti
ηd прорачунска вредност могућег коефицијента конверзије – уколико није укључен у
парцијални коефицијент носивости γM
ηK коефицијент редукције који може да се примени у случају претходних сазнања
σ стандардна девијација ⎡⎣σ = varijansa ⎤⎦
σ∆2 варијанса опсега ∆
Д3 Врсте испитивања
(1) Потребно је направити разлику између следећих врста испитивања:
а) испитивања ради директног успостављања граничне носивости или својстава употребљивости
конструкција или конструкцијских елемената за дате услове оптерећења. Оваква испитивања
могу да буду спроведена, на пример за оптерећења замора или удара;
б) испитивања ради одређивања специфичних својстава материјала, коришћењем утврђених
поступака испитивања, на пример испитивања тла in situ или у лабораторији, или пак испитивање
нових материјала;
в) испитивања ради смањења непоузданости параметара модела оптерећења или утицаја од
оптерећења, на пример приликом тунелског испитивања на ветар, или испитивања за одређивање
дејстава од таласа или струјања воде;
86
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
г) испитивања ради смањења непоузданости параметара који се користе у моделима носивости; на

пример приликом испитивања конструкцијских елемената или склопова конструкцијских

елемената (нпр. конструкција крова или пода);
д) Контролна испитивања ради провере идентитета или квалитета испоручених производа или
постојаности карактеристика производње; на пример испитивање каблова за мостове или
испитивање бетонских коцки;
ђ) испитивања спроведена током извођења, ради добијања информација потребних за део извођења;
на пример испитивање носивости шипова, испитивање сила у кабловима током извођења;
е) Контролна испитивања ради провере понашања актуелне конструкције или конструкцијских
елемената после завршетка радова, нпр. ради одређивања еластичног угиба, фреквенци вибрација
или пригушења.
(2) За врсте испитивања а), б), в) и г), прорачунске вредности које се користе треба кад год је то
могуће да буду изведене из резултата испитивања применом прихватљивих статистичких техника.
Видети од Д5 до Д8.
НАПОМЕНА За вредновања резултата врсте испитивања (в) могу да буду потребне специјалне технике.
(3) Врсте испитивања д), ђ) и е) могу да се сматрају испитивањима прихватљивости онда када за
време пројектовања нису на располагању никакви резултати испитивања. Прорачунске вредности
треба да буду процене на страни сигурности, од којих се очекује да буду у стању да испуне
критеријуме прихватљивости [испитивања д), ђ) и е)] у каснијој фази.
Д4 Планирање испитивања
(1) Пре спровођења испитивања, са испитивачком организацијом треба да буде договорен план
испитивања. Тај план треба да садржи циљеве испитивања и све спецификације које су неопходне за
одабирање и производњу узорака за испитивање, извођење испитивања и вредновање резултата
испитивања. План испитивања треба да обухвати:
— циљеве и подручје примене,
— предвиђање резултата испитивања,
— спецификације узорака за испитивање и узимање узорака,
— спецификације оптерећења,
— диспозицију за испитивање,
— мерења,
— вредновање резултата и извештај о испитивањима.
Циљеви и предмет и подручје примене: Циљ испитивања треба да буде јасно одређен, нпр. захтевана
својства, утицај извесних прорачунских параметара, који се мењају у току испитивања, као и опсег
валидности испитивања. Треба да буду утврђена ограничења испитивања и захтеване конверзије
(нпр. утицаји размере).
Предвиђање резултата испитивања: Сва својства и околности који могу да утичу на предвиђање
резултата испитивања треба да се узму у обзир, укључујући:
— геометријске параметре и њихову променљивост,
— геометријске имперфекције,
— својства материјала,
— параметре на које утичу процеси производње и извођења,
— утицаје размере за услове средине који, ако је то релевантно, узимају у обзир било који редослед.
87
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Треба да буду описани очекивани облици лома и/или модели прорачуна, заједно са одговарајућим
променљивим. Ако постоји значајна сумња о томе који облици лома могу да буду критични, тада
план испитивања треба да буде развијен на бази пратећих пробних испитивања.
НАПОМЕНА Треба посветити пажњу чињеници да конструкцијски елемент може да има више
фундаментално различитих облика лома.
Спецификације за узорке за испитивање и узимање узорака: Узорци за испитивање треба да буду

утврђени или добијени узорковањем на такав начин да представљају услове реалне конструкције.
Фактори које треба узети у обзир, укључују:

— димензије и толеранције,
— материјал и производњу прототипова,
— број узорака за испитивање,
впоступке узимања узорака,
— ограничења.
Циљ поступка за узимање узорака за испитивање треба да буде добијање статистички репрезентативног
узорка.
Посебну пажњу треба обратити на сваку разлику између узорака за испитивање и популације
производа која може да утиче на резултате испитивања.
Спецификације за оптерећивања: Услови оптерећивања и средине који се утврђују за испитивање

треба да укључе:
— нападне тачке за оптерећивање,
— историју оптерећивања,
— ограничења,
— температуре,
— релативну влажност,
— оптерећивање уз контролу деформација или сила итд.
Наношење оптерећења треба да буде одабрано тако да представља предвиђену употребу

конструкцијског елемента, како при нормалним, тако и при строгим условима употребе. Интеракција
између одговора конструкције и апаратуре која се користи за наношење оптерећења треба да буде
узета у обзир онда када је релевантна.
Када понашање конструкције зависи од утицаја једног или више дејстава која се неће систематски
мењати, онда ти утицаји треба да буду утврђени помоћу њихових репрезентативних вредности.
Диспозиција за испитивање: Опрема за испитивање треба да буде релевантна за врсту испитивања и

очекиваног опсега мерења. Посебну пажњу треба обратити на мере за добијање довољне чврстоће и
крутости опреме за оптерећивање и ослањање, као и простору за угибе итд.
Мерења: За сваки појединачни узорак за испитивање, пре испитивања, треба да се наведу сва
релевантна својства која треба да буду мерена. Додатно, треба да се наведу:
а) локације мерења,
б) поступци записивања резултата, укључујући, ако су релевантни:
— временске историје померања,
— брзине,
— убрзања,
88
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
— дилатације,
— силе и притиске,
— захтевану фреквенцу,
— тачност мерења, као и
— погодна средства за мерење.
Вредновање резултата и извештај о испитивању: За посебно упутство, видети од Д5 до Д8. Сви

стандарди на којима су заснована испитивања треба да буду наведени.
Д5 Одређивање прорачунских вредности

(1) Одређивање прорачунских вредности за својство материјала, параметар модела или носивост,
на основу испитивања треба да се спроведе на један од следећих начина:
а) путем процењивања карактеристичне вредности која се затим дели са парцијалним
коефицијентом и, по могућству, множи ако је то потребно са експлицитним коефицијентом
конверзије – видети Д7.2 и Д8.2;
б) путем директног одређивања прорачунске вредности, имплицитно или експлицитно узимајући у
обзир конверзију резултата и укупну захтевану поузданост – видети Д7.3 и Д8.3.
НАПОМЕНА По правилу се предност даје методи а), под условом да се вредност парцијалног коефицијента
одреди из нормалног поступка прорачуна [видети (3) испод].
(2) Приликом одређивања карактеристичне вредности испитивањем ( метода а), треба да се узме у обзир:
а) расипање резултата испитивања;
б) статистичка неизвесност повезана са бројем испитивања;
в) претходна статистичка сазнања.
(3) Парцијални коефицијент који треба да се примени за карактеристичну вредност треба да се

узме из одговарајућег еврокода, уз услов да постоји довољна сличност између испитивања и
уобичајене области примене парцијалног коефицијента, као што се користи у нумеричким проверама.
(4) Ако одговор конструкције, или конструкцијског елемента, или, пак, носивост материјала зависи
од утицаја који нису довољно обухваћени испитивањима, као што су:
— време и трајање утицаја,
— размера и величина утицаја,
— различити услови средине и оптерећења, као и гранични услови,
— утицаји носивости,
тада прорачунски модел треба да узме у обзир такве утицаје на одговарајући начин.
(5) У специјалним случајевима у којима се примењује метода приказана у Д5.1б), приликом

одређивања прорачунских вредности треба да се узме у обзир следеће:
— релевантна гранична стања;
— захтевани ниво поузданости;
— компатибилност са претпоставкама, релевантним за страну дејстава у изразу (Ц.8a);
— онда када то одговара, захтевани прорачунски експлоатациони век;
— претходна сазнања, на основу сличних случајева.
НАПОМЕНА Ближе информације могу да се нађу у Д6, Д7 и Д8.

89
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Д6 Општи принципи статистичких вредновања

(1) Када се вреднују резултати испитивања, онда понашање узорака за испитивање и облици лома
треба да се упореде са теоријским предвиђањима. Када настану значајна одступања од предвиђања,
онда треба да се тражи објашњење: то може да укључи додатно испитивање, можда под различитим
условима, или модификацију теоријског модела.
(2) Вредновање резултата испитивања треба да се заснива на статистичким методама у којима се

користе расположиве (статистичке) информације о врсти расподеле која треба да се користи, као и о
њеним допунским параметрима. Методе које су приказане у овом прилогу могу да се примене само
ако су испуњени следећи услови:
— статистички подаци (укључујући претходне информације) узимају се из идентификованих
популација које су довољно хомогене; као и
— на располагању је довољан број осматрања.
НАПОМЕНА На нивоу интерпретације резултата испитивања могу да буду разликоване три главне категорије:
— када је спроведено само једно испитивање (или врло мало испитивања), онда није могућа ниједна класична
статистичка интерпретација. Само примена обимних претходних информација са повезаним хипотезама о
релативним степенима значаја тих информација и резултата испитивања омогућују приказивање
интерпретације као статистичке (Бајесови поступци, видети ISO 12491).
— ако је спроведена већа серија испитивања ради вредновања параметра, онда класична статистичка
интерпретација може да буде могућа. Обичнији случајеви третирани су као примери у Д7. За ову
интерпретацију ће и даље бити потребне неке претходне информације о параметру; међутим, то ће
нормално бити мање од претходно наведене;
— када је спроведена серија испитивања ради калибрације модела (као функције), као и једног или више
придружених параметара, онда је класична статистичка интерпретација могућа.
(3) Резултат вредновања испитивања треба да се сматра валидним само за спецификације и

карактеристике оптерећења који су разматрани у испитивању. Ако резултати треба да буду
екстраполирани, да обухвате друге прорачунске параметре и оптерећења, онда треба да се користе
додатне информације из претходних испитивања или теоријских основа.
Д7 Статистичко одређивање појединог својства

Д7.1 Опште
(1) У овој тачки су дати радни изрази за одређивање прорачунских вредности кроз врсте
испитивања а) и б), из Д3(3), за поједино својство (на пример чврстоћу), приликом примене метода
вредновања а) и б) из Д5(1).
НАПОМЕНА Овде приказани изрази у којима су примењени Бајесови поступци, са ''vague''****) претходним
расподелама воде до скоро истих резултата, као класичне статистике, са нивоима поверења једнаким 0,75.
(2) Поједино својство Χ, може да представља

а) носивост производа,
б) својство које доприноси носивости производа.
(3) У случају а), поступци Д7.2 и Д7.3, могу да буду примењени директно за одређивање
карактеристичних или прорачунских вредности или, пак, вредности парцијалних коефицијената.
****) Vague – нејаснo.
90
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(4) У случају б) потребно је сматрати да прорачунска вредност носивости треба да обухвати и:

— утицаје других својстава,

— непоузданост модела,
— друге утицаје (размеру, запремину итд.).
(5) Табеле и изрази у Д7.2 и Д7.3 базирани су на следећим претпоставкама:

— све променљиве прате било нормалну, било логнормалну расподелу;
— не постоји претходно сазнање о средњој вредности;
— за случај ''VΧ непознато'' не постоји претходно сазнање о коефицијенту варијације;
— за случај ''VΧ познато'' постоји потпуно сазнање о коефицијенту варијације.
НАПОМЕНА Усвајање логнормалне расподеле, за извесне променљиве има предност, пошто не могу да се
појаве негативне вредности као, на пример, за променљиве које се односе на геометрију и носивост.
У пракси често има предност примена случаја ''VΧ познато'', заједно са горњом проценом на страни
сигурности за VΧ, него примена правила датих за случај ''VΧ непознато''. Осим тога, за VΧ, онда када је
непознато, треба усвојити да не буде мање од 0,10.
Д7.2 Процена преко карактеристичне вредности
(1) Прорачунска вредност својства Χ треба да буде одређена на основу:
Χ k(n) ηd
Χd = ηd = m (1 − knVΧ ) (Д.1)
γm γm Χ
где је:
ηd прорачунска вредност за коефицијент конверзије.
НАПОМЕНА Процена релевантног коефицијента конверзије строго је зависна од врсте испитивања и врсте
материјала.
Вредност kn, може да се узме из табеле Д1.
(2) Када се користи табела Д1, онда један од два случаја треба да буде разматран на следећи начин:
— Ред ''VΧ познато'' треба да буде примењен ако су коефицијент варијације VΧ или његова реална
горња граница познати из претходних сазнања.
НАПОМЕНА Ранија сазнања могу да потичу из вредновања резултата претходних испитивања у упоредивим
ситуацијама. Шта је ''упоредиво'' треба да буде одређено инжењерским просуђивањем – видети Д7.1(3).
— Ред ''VΧ непознато'' треба да буде примењен ако коефицијент варијације VΧ није познат из
претходних сазнања, па треба да буде процењен из узорка за испитивање, као
1
∑ ( xi − mx )
2
sx2 = (Д.2)
n −1
Vx = sx/mx (Д.3)
(3) Парцијални коефицијент γm, треба да буде одабран према подручју примене резултата испитивања.
91
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
Табела Д1 — Вредности kn за карактеристичну вредност од 5 %

N 1 2 3 4 5 6 8 10 20 30 ∞
Vx познато 2,31 2,01 1,89 1,83 1,80 1,77 1,74 1,72 1,68 1,67 1,64
Vx непознато — — 3,37 2,63 2,33 2,18 2,00 1,92 1,76 1,73 1,64
НАПОМЕНА 1 Ова табела је заснована на нормалној расподели.

НАПОМЕНА 2 Са логнормалном расподелом, израз (Д.1) постаје
ηd
Χd = exp ⎡⎣ my − kn s y ⎤⎦
γm
где је:
1
my = Σln ( xi )
n
Ако је VΧ познато из претходних сазнања, онда sy = ln (VΧ2 + 1) ≈ VΧ
1
Σ ( lnxi − m y )
2
Ако VΧ није познато из претходних сазнања, онда sy =
n −1
Д7.3 Директна процена прорачунске вредности за доказе граничних стања носивости

(1) Прорачунска вредност Χd за Χ треба да буде одређена на основу:
Χd = ηd mΧ (1 − kd,nVΧ) (Д.4)
У овом случају ηd треба да обухвати све непоузданости и неизвесности које нису обухваћене путем
испитивања.
(2) kd,n треба да се добије из табеле Д2.
Табела Д2 — Вредности kd,n за прорачунску вредност граничног стања носивости

Н 1 2 3 4 5 6 8 10 20 30 ∞
Vx познато 4,36 3,77 3,56 3,44 3,37 3,33 3,27 3,23 3,16 3,13 3,04
Vx непознато — — — 11,40 7,85 6,36 5,07 4,51 3,64 3,44 3,04
НАПОМЕНА 1 Ова табела је базирана на претпоставци да прорачунска вредност одговара производу

αRβ = 0,8 × 3,8 = 3,04 (видети Прилог Ц), а да Χ има нормалну расподелу. То даје вероватноћу осмотрености
доње вредности од око 0,1 %.
НАПОМЕНА 2 Са логнормалном расподелом, израз (Д.4) постаје:
Χd = ηdexp [my − kd,nsy]
Д8 Статистичко одређивање модела носивости

Д8.1 Опште
(1) Ова тачка углавном је намењена дефинисању поступака (метода) за калибрацију модела
носивости и за добијање прорачунских вредности кроз врсте испитивања д) – видети Д3(1). Примена
ће се састојати од расположивих претходних информација (сазнања или претпоставки).
(2) "Прорачунски модел" који води добијању функције носивости треба да буде развијен на основу
осматрања стварног понашања, кроз испитивања и теоријска разматрања. Валидност овог модела
треба, затим, да буде контролисана помоћу средстава статистичке интерпретације свих расположивих
података испитивања. Ако је то потребно, прорачунски модел се затим подешава до достизања
довољне корелације између теоријских вредности и података испитивања.
92
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(3) Одступање у предвиђањима добијено приликом примене прорачунског модела треба исто да
буде одређено кроз испитивања. Ово одступање треба да се комбинује са одступањима других
променљивих у функцији носивости ради добијања глобалне индикације о одступању. Ове друге
променљиве укључују:
— одступање чврстоће и крутости материјала,
— одступање геометријских својстава.
(4) Карактеристична носивост треба да буде одређена узимајући у обзир одступања свих
променљивих.
(5) У Д5(1) препознају се две различите методе. Те методе су дате у Д8.2, односно Д8.3. Додатно,
нека могућа упрошћења приказана су у Д8.4.
Ове методе су приказане као више дискретних корака, а извесне претпоставке које се односе на
популацију испитивања учињене су и објашњене; ове претпоставке треба да се сматрају само
упутствима која обухватају неке од обичнијих случајева.
Д8.2 Стандардни поступак вредновања [метода а)]
Д8.2.1 Опште
(1) За стандардни поступак вредновања учињене су следеће претпоставке:

а) функција носивости је функција више независних променљивих Χ;
б) на располагању је довољан број резултата испитивања;
в) мерена су сва релевантна геометријска својства и својства материјала;
г) не постоји корелација (статистичка зависност) између променљивих у функцији носивости;
д) све променљиве следе било нормалну, било логнормалну расподелу.
НАПОМЕНА Усвајање логнормалне расподеле за променљиву има предност, јер се не могу појавити
негативне вредности.
(2) Стандардни поступак за методу Д5(1)а) обухвата седам корака који су приказани у Д8.2.2.1 до
Д8.2.2.7.
Д8.2.2 Стандардни поступак
Д8.2.2.1 Корак 1: Развијање прорачунског модела
(1) Развијање прорачунског модела за теоријску носивост rt разматраног елемента или конструкцијског
детаља, приказаног преко функције носивости:
rt = grt (Χ) (Д.5)
(2) Функција носивости треба да обухвати све релевантне основне променљиве Χ које утичу на
носивост за релевантно гранично стање.
(3) Сви основни параметри треба да буду мерени за сваки испитни узорак i [претпоставка ц) у
Д8.2.1] и треба да буду расположиви за употребу приликом вредновања.
Д8.2.2.2 Корак 2: Упоређивање експерименталне и теоријске вредности
(1) Уношење стварних мерених својстава у функцију носивости, тако да се добију теоријске вредности
rti ради формирања основa за упоређење са експерименталним вредностима rei, из испитивања.
93
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(2) Тачке које представљају парове одговарајућих вредности (rti, rei) треба да буду уцртане у
дијаграм, онако како је то назначено на слици Д1.

Слика Д1 — re – rt дијаграм
(3) Ако је функција носивости тачна и комплетна, тада ће све тачке лежати на линији θ = π/4. У
пракси ће тачке показивати извесно расипање, али узроци неког систематског одступања од те
линије, треба да се истраже ради провере да ли то указује на грешке у поступцима испитивања или у
функцији носивости.
Д8.2.2.3 Корак 3: Процена корекционог коефицијента средње вредности b
Приказивање модела вероватноће за носивост r, у облику:
r = b rt δ (Д.6)
где је:
b ''најмањи квадрати '' који се најбоље уклапају према нагибу, дати са b =

∑r r
e t
(Д.7)
∑r t
2
(2) Средња вредност функције теоријске носивости која је срачуната коришћењем средњих
вредности Χm основних променљивих, може да се добије из:
rm = b rt (Χm)δ = bgrt(Χm)δ (Д.8)
Д8.2.2.4 Корак 4: Процена коефицијента варијације грешака
(1) Опсег грешке δ i за сваку експерименталну вредност rei треба да се одреди из израза (Д.9):
rei
δi = (Д.9)
b rti
(2) Из вредности δ i треба да се одреди процењена вредност за Vδ, преко дефинисања:
∆i = ln (δi) (Д.10)
(3) Процењена вредност⎯∆ за Е(∆) треба да се добије из:
1 n
∆= ∑ ∆i
n i =1
(Д.11)
94
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
(4) Процењена вредност s∆2 за σ∆2 треба да се добије из:

1 n
( )
2
s∆2 = ∑ ∆i − ∆
n − 1 i =1
(Д.12)
(5) Израз:
Vδ = exp ( s∆2 ) − 1
(Д.13)
може да се примени као коефицијент варијације Vδ за опсеге грешака δ i.
Д8.2.2.5 Корак 5: Анализа компатибилности
(1) Треба да се анализира компатибилност популације испитивања, са претпоставкама учињеним у

функцији носивости.
(2) Ако је расипање вредности (rei, rti) сувише велико да би се добиле економичне функције
прорачунске носивости, онда то расипање може да се смањи на један од следећих начина:
а) кориговањем прорачунског модела како би се узели у обзир параметри који су претходно били
игнорисани;
б) модификовањем b и Vδ, дељењем укупне популације испитивања на погодне подскупове за које се
утицај оваквих додатних параметара може сматрати константним.
(3) Да би се одредило који параметри имају највећи утицај на расипање, резултати испитивања, с
обзиром на ове параметре, могу да буду подељени на подскупове.
НАПОМЕНА Сврха је побољшање функције носивости по подскупу, помоћу анализирања сваког подскупа, уз
примену стандардног поступка. Недостатак поделе резултата испитивања на подскупове представља то што
број резултата испитивања у сваком подскупу може да постане врло мали.
(4) Када се одређују коефицијенти фрактила kn (видети корак 7), вредност kn за подскупове може да
се одреди на основу укупног броја испитивања у оригиналним серијама.
НАПОМЕНА Посебну пажњу треба посветити чињеници да расподела фреквенци за носивост може боље да
се опише преко бимодалне или мултимодалне функције. Специјалне технике апроксимације могу да се примене
за трансформацију тих функција у унимодалну расподелу.
Д8.2.2.6 Корак 6: Одређивање коефицијената варијације VΧi основних променљивих
(1) Ако се може показати да је популација испитивања потпуно репрезентативна за варијацију у

стварности, тада коефицијенти варијације VΧi основних променљивих у функцији носивости могу да
се одреде из података испитивања. Међутим, пошто то уопштено није случај, коефицијенти
варијације VΧi нормално треба да се одреде на основу неких претходних сазнања.
Д8.2.2.7 Корак 7: Одређивање карактеристичне вредности rk носивости
(1) Ако је функција носивости за ј основних променљивих, функција производа у облику:

r = b rt δ = b {Χ1 × Χ2 ... Χj}δ
онда средња вредност Е(r) може да се добије из:

Е(r) = b {Е(Χ1) × Е(Χ2) ... Е(Χj)} = b grt (Χm) (Д.14a)
а коефицијент варијације Vr може да се добије из функције производа:
⎡ j ⎤
Vr2 = (Vδ2 + 1) ⎢∏ (VΧ2i + 1) ⎥ − 1 (Д.14б)
⎣ i =1 ⎦
95
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(2) Алтернативно, за мале вредности Vδ2 и VΧi2, могу да се примене следеће апроксимације за Vr:
Vr2 = Vδ2 + Vr2t (Д.15a)

са:
j
Vrt2 = ∑VΧ2i (Д.15б)
i =1
(3) Ако је функција носивости комплекснија функција облика:
r = b rt δ = b grt(Χ1, ..., Χj) δ

онда средња вредност Е(r) може да се добије из:
Е(r) = b grt {Е(Χ1), ..., Е(Χj)} = b grt (Χm) (Д.16a)
а коефицијент варијације Vrt може да се добије из:
VAR ⎡⎣ g rt ( Χ ) ⎤⎦
2
1 j
⎛ ∂g ⎞
V =
2
≅ 2 x ∑ ⎜ rt σ i ⎟ (Д.16б)
g rt2 ( Χ m ) g rt ( Χ m ) i =1 ⎝ ∂Χ i ⎠
rt
(4) Ако је број испитивања ограничен (рецимо n < 100), онда то треба да се надокнади у расподели ∆
за статистичке неизвесности. Расподела треба да се сматра као централна t-расподела са параметрима⎯ ∆ ,
V∆ и n.
(5) У том случају, карактеристична носивост rk треба да се добије из:
rk = b grt (Χm) еxp (−k∞ αrt Qrt − kn αδ Qδ − 0,5 Q2) (Д.17)
са:
Qrt = σ ln( rt ) = ln (Vrt2 + 1) (Д.18a)
Qδ = σ ln( δ ) = ln (Vδ2 + 1) (Д.18б)
Q = σ ln( r ) = ln (Vr2 + 1) (Д.18в)
Qrt
α rt = (Д.19а)
Q
Qδ
αδ = (Д.19б)
Q
где је:
kn карактеристичан коефицијент фрактила из табеле Д1, за случај VΧ непознато;
k∞ вредност kn, за n → ∞ [k∞ = 1,64];
αrt тежински коефицијент за Qrt
αδ тежински коефицијент за Qδ
НАПОМЕНА Вредност за Vδ треба да буде процењена из разматраног испитног узорка.
(6) Ако је на располагању велики број испитивања (n ≥ 100), онда карактеристична носивост rk
може да се добије из:
rk = b grt (Χm) еxp (−k∞ Q − 0,5 Q2) (Д.20)
96
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Д8.3 Стандардни поступак вредновања [метода б)]

(1) У овом случају поступак је исти као у Д8.2, осим што је корак 7 адаптиран преко замене
карактеристичног коефицијента фрактила kn са прорачунским коефицијентом фрактила kd,n који је
једнак производу αRβ, усвојеном са 0,8 × 3,8 = 3,04, као општеприхваћеном (видети Прилог Ц), за
добијање прорачунске вредности rd за носивост.
(2) За случај ограниченог броја испитивања, прорачунска вредност rd треба да се добије из:
rd = bgrt (Χm) еxp(−kd,∞ αrt Qrt − kd,n αδ Qδ − 0,5 Q2) (Д.21)
где je:
kd,n прорачунски коефицијент фрактила, из табеле Д2, за случај ''Vx непознато'';
kd,∞ вредност kd,n за n → ∞ [к d,∞ = 3,04].
НАПОМЕНА Вредност Vδ, треба да се процени из разматраног испитног узорка.
(2) За случај великог броја испитивања, прорачунска вредност rd може да се добије из:
rd = bgrt (Χm) еxp(−kd,∞ Q − 0,5 Q2) (Д.22)
Д8.4 Коришћење додатних претходних сазнања
(1) Ако су валидност функције носивости rt, као и горња граница (процена на страни сигурности)
за коефицијент варијације Vr већ познати из значајног броја претходних испитивања, следећи
упрошћени поступак може да се усвоји онда када се спроведу даља испитивања.
(2) Ако се изведе само једно даље испитивање, карактеристична вредност rk може да се одреди из
резултата re тог испитивања, уз примену:
rk = ηk re (Д.23)
где је:
ηk коефицијент редукције, примењив у случају претходног сазнања, који може да се добије из:
ηk = 0,9 еxp (− 2,31 Vr − 0,5 Vr2) (Д.24)
где је:
Vr максимални коефицијент варијације, осмотрен у претходним испитивањима.
(3) Ако се изведу два или три даља испитивања, карактеристична вредност rk може да се одреди из
средње вредности rem резултата испитивања, применом:
rk = ηk rem (Д.25)
где је:
ηk коефицијент редукције, примењив у случају претходног сазнања, који може да се добије из:
ηk = exp(− 2,0 Vr − 0,5 Vr2) (Д.26)
где је:
Vr максимални коефицијент варијације, осмотрен у претходним испитивањима, с тим што свака
екстремна (највећа или најмања) вредност ree испуњава услов:
⏐ree − rem⏐≤ 0,10 rem (Д.27)

97
SRPS EN 1990:2012 © ИСС 2012
(4) Вредности коефицијента варијације Vr, дате у табели Д3, могу да се узму за врсте лома које
треба да се утврде (на пример у релевантном прорачунском eврокоду), а воде до наведених вредности
ηk, према изразима (Д.24) и (Д.26).
Табела Д3 — Коефицијент редукције ηk
Коефицијент редукције ηk
Коефицијент варијације Vr
За 1 испитивање За 2 или 3 испитивања

0,05 0,80 0,90
0,11 0,70 0,80
0,17 0,60 0,70
98
© ИСС 2012 SRPS EN 1990:2012
Библиографија
ISO 2394, General principles on relia bility for structures
ISO 2631:1997, Mechanical vibration and shock — Evaluation of human exposure to whole-body
vibration
ISO 3898, Basis for design of structures — Notations — General symbols
ISO 6707-1, Building and civil engineering — Vocabulary — Part 1: General terms
ISO 8930, General principles on reliability for structures — List of equivalent terms
EN ISO 9001:2000, Quality management systems — Requirements
ISO 10137, Serviceability of buildings against vibrations
ISO 8402, Quality management and quality assurance — Vocabulary
99
ICS 91.010.30 Класификациона група U.C9

Дескриптори: прорачун, еврокод, анализа конструкцијa, пројектовање конструкција, конструкције, грађевина,
правила, зграде, мостови
Descriptors: calculation, eurocode, structural analyses, structural design, structures, construction, rules, buildings, bridges
Укупно страна 101

SRPS EN 1990: Eurocode - Basis of Structural Design

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SRPS EN 1990: Eurocode - Basis of Structural Design

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СРПСКИ SRPS EN 1990

Еврокод — Основе пројектовања

Eurocode — Basis of structural design

АУТОРСКА ПРАВА ЗАШТИЋЕНА

ИНСТИТУТ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ

Телефони: (011) 75-41-421, 34-09-301

од 23. маја 2012. године.

Овај стандард је идентичан са европским стандардом EN 1990:2002, укључујући и његову

CEN и његове чланице у потпуности задржавају сва права репродуковања и умножавања

За потребе овог стандарда извршене су следеће редакцијске измене:

Веза српских докумената и цитираних европских докумената

SRPS EN 1991-1-1:—,*) Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-1: Запреминске тежине,

SRPS EN 1992-1-1:—,*) Еврокод 2: Пројектовање бетонских конструкција — Део 1-1: Општа

правила и правила за зграде (EN 1992-1-1:2004 + AC:2010, IDT)

ICS 91.010.30 Замењује ENV 1991-1:1994

Верзија на српском језику

Еврокод — Основе пројектовања конструкција

Eurocode — Basis of Eurocodes structuraux — Eurocode— Grundlagen

Чланице CEN-a обавезне су да се придржавају Интерних правила CEN/CENELEC у којима су

Чланице CEN су националне организације за стандардизацију Аустрије, Белгије, Грчке, Данске,

Европски комитет за стандардизацију

Менаџмент центар: rue de Stassart, 36 B-1050 Brussels

Овим документом замењује се ENV 1991-1:1994.

За све еврокодове за конструкције одговоран је CEN/TC 250.

Према Интерним правилима CEN/CENELEC, националне организације за стандардизацију следећих

Према Интерним правилима CEN/CENELEC, националне организације за стандардизацију следећих

Верзија на српском језику

Еврокод — Основе пројектовања конструкција

Eurocode — Basis Eurocodes structuraux — Eurocode— Grundlagen

Европски комитет за стандардизацију

Менаџмент центар: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

Предговор измене А1 ...................................................................................................................................... 2

Одељак 1: Опште ......................................................................................................................................... 11

Одељак 2: Захтеви ....................................................................................................................................... 22

Одељак 3: Принципи прорачуна према граничним стањима .................................................................. 25

Одељак 4: Основне променљиве................................................................................................................ 28

Одељак 5: Прорачун утицаја у конструкцији и прорачун потпомогнут испитивањем ........................ 32

5.1 Прорачун утицаја у конструкцији ................................................................................................ 32

Одељак 6: Доказ методом парцијалних коефицијената........................................................................... 34

A2.2.4 Правила комбинација за железничке мостове............................................................................. 55

A2.2.5 Комбинације дејстава за инцидентне (несеизмичке) прорачунске ситуације.......................... 56

A2.4 Употребљивост и остала специфична гранична стања .............................................................. 65

Историјат програма еврокодова

Комисија и државе чланице EУ и Европског удружења за слободну трговину, EFTA, одлучиле су

EN 1990 Еврокод — Основе пројектовања конструкција;

У еврокод стандардима истиче се одговорност организација за стандардизацију сваке државе чланице

Статус и подручје примене еврокодова

Еврокодови, у оној мери у којој се односе на грађевинске објекте, директно су повезани са

Еврокод-стандарди обезбеђују уобичајена конструкцијска правила за свакодневни прорачун како

Национални стандарди којима се уводе еврокодови

Национални прилог може да садржи и:

Везе између еврокодова и хармонизованих техничких спецификација за

Допунске информације специфичне за EN 1990

EN 1990 описује принципе и захтеве у погледу сигурности, употребљивости и трајности конструкција.

За прорачун нових конструкција, EN 1990 је намењен за директну примену, заједно са еврокодовима

EN 1990 такође даје и упутства са аспектa поузданости конструкција, у погледу сигурности,

Нумеричке вредности за парцијалне коефицијенте и друге параметре поузданости препоручују се као

Национални прилог за EN 1990

Национални избор у EN 1990 је допуштен у тачкама:

Еврокод — Основе пројектовања конструкција

1.1 Предмет и подручје примене

(1) EN 1990 успоставља принципе и захтеве у погледу сигурности, употребљивости и трајности

EN 1990 је примењив за оцену конструкције постојећег објекта у развијању прорачуна поправки и