14 | tibet -rot oat ert 4. Imai rack tamed dobre {loge nauke? Cesto uta ka oi naukatebalo da bude rednosno netrana, Da ij Istntoz Mosete lids zamisite ied vrednost koa [asad ana wpe dobre nauke? ako se rasudvane etki plana rab od rsudiva- ‘js. anni pitanja? Kako ancl ocenjyu sporne ed ‘jes mac? Kako bis ma ocenil sporne moralne ernie? 16 Sta neko verovanj i nek iskaz cin bjektivnina? Suprot- stavte to sbjektioum verovanjima i skazima. Na primer, ej ikaato devecu objetivi? Koj su iskacio drveet subjekivn? Sia literatura Pole ekoloske etikenastanis da cveta posedstvom kajiga, ud ‘benika i ogleds kof se obstlju unutar mnogth dsciplin. Casopis Pnironmental Ethics dalje peedstavja nal i> soe zspracene flogotskihrasprava sto su prikazane novo ‘adébeni, Knijiga G. ijl Milera (G. Tyler Mile) Environmental Seen 2 petoiadane(Bolmont, Calf: Wadsworth, 1994) pista fan je uvod wav relevantna nana pitanja (0d prvg talana ove kage nanvamo objanljn je estan bro} ‘naisjnh antologia i eklotke eke U ove spadau sledece [ejige Susan Armstrong nd Richard tales, vironmental Ethic: Divergence and Convergence (New Yorks McGraw Hill 1993) Lous Poman, Environmental Ethics (Boston o rnesana Ballet 1998) James Stetba, Earth Eis (Englewo ‘0d Cll N. |: Peetie- Hall, 1995), Donald VanDe\eer 2c ‘Christine Pisce The Envinonmental Ethics and Policy Book (Gemont, Calf: Wadsworth, 1994); Michael Zimmerman, Environmonial Philosophy (Englewood Cli, N. : Prentice Hall, 1998) Joseph R.Desfardins, Enviromental thie Com cepts, Policy, Theory (Mountain View, Cai Mayet, 1999) Medunarodng drustvo za ckoloshu etku (MDEE} (International Society for Environmental Hthcs ~ IEE) objavjje jedan biter koji rklamira poblikacie,skapove aktivnost od in- teres 2 Inde kn se baveeholoskom etikom. Maestrain bibliografi choose tke sastasio je Hols Ro son sa Dréaynog univerzita Kolorado, a koa se mie rach in internet straniei MDDE-a, hep www cep untedwISEE. hum Nato) sranicl se nani mnoga inkova ka deugi vorima oekolofkim ptanjima. Odelaa je Centr 2a skola su floztju na Universitet Severn Teas.2 Eticka teorijai Zivotna sredina DISKUSUA: Zaéto stititi ugrozene vrste? ‘Vea deo nj aan a Bore sede we diggnin Deans deen Je toon sland Zakon O Com verde i 1570 gene (puree prdon 197 godine, Feat von © vad vd 1972. odie {Gopunen role 197 pote an Zao os va) {zd uote tans 93 poe trl alec palo Lone» pene chen promi Sr tear ease Ler emote peyom po thon pee Ou alnt Se edn prise pana. re pgs siz done pen Kt ml kr dea pple od rapa ln 8 8 Ghavte lon sot gute duh dee ns pla sata ee dearvant a one Sis etna oto sn naa ado so1 loro due tines pretrpliena Setu. Mimo te pobude pod pretnjom nadeknade, politka SAD winila je malo toga da pre svega spect zagadene. ‘Thog toa sto same ugrotene vst nema mika prov polo {uj prethodne politike uinle sa jot manje da sprede nanotenje ‘Het bilinomZvotinskom set Svizakonikojisu dnesenisedamdesen uspostailisustan- darde kojisu tert dokarivanjaod oninostesenihefektivno pome- ‘il ka onima koji pignjavaj Stet Lvrion vast je uspostavila standarde konrole kako bi pokusala da sped pojave zagadenja {A izumiranja vista, pre nego da samo nual nadoknad akon pocinjenog dea, Te zakone mozemo shat kao uspostalanje ‘minimalab standards 2a obeabedivane kvalitet vode vaaduha ‘zaiite wsta. Privatn,di2avne | komerdjlneaktvnost dorve Tene sa tek nakon st se ispune ov minimal standard, Poslednih godinaketidari su anos opusbe da ses tim tkoloskim propisima ide predaloko, Keita se useedsrdila na ‘ive optuibe: da zakoni o Sts Fivtne sredine ne mogu i ‘mu u obar sve posedie regula, ukljucujuct#ekemorake troskove, te da ti zakoni narusvaj peavo posednika privatne svojine ‘Ove Krite istitu kako su zakont o ast 2votne sredine skups 22 pojedince 1 precuzetmstv, Propist zabtevaj sku tehnoloski nadzor zagadenja, spreéwvsja ekonomski stv, Kontrol korigenje2embjisnih poseda tako dale. Medutimn, ‘ri glayna gorepomenuta zakona o zai ivatnesredine nik dda ne wzimaju u obvi dai su kupne drustvene dob! vred- ne tro8enja, Magi ozbiljn jam peivatni projekt bivali su fodugovlacent i zhacivan 2 Koloseka u ime ako opskutnih§ bbeznaésnistvorenja kao Sto su riba pud (engl snail date, pegiva sova, americka podzemna bubs i dugoroga bobigasta bbuba. Keigartpriznajy da Je zastta vista jean od dePavnih cies ali smatraja da ta mora bit uravmotezeno sa vednost: sma ekonomskog asta raza, Ci} ekaloske politike trebalo Dida bude malsimiziranje svih druftvenih kori minim ranjesvih druitventh tea [adalje, prema tim kritizarims, vei deo ckoloskih prop sa naruiava na peava. Po tom shvatanj, vada je obavezoa da sai prava svojih gradana, a kad se to ne mote winiti a thi tated 49 4a pruti nadoknad onima ca su prava nanisena, Postednyih fgodinararne dedave Kongres eszmatral su 2skon o odin nyu ie takozvane odredbe o odurimanja ie Potog sandman fit Ge privat svojina bith odazeta rad jayne upoteebe bez pravedne nadoknade") koji bi ahtevzo nadoknad 2a gubitak ‘rednosti svojine koji peste iz driavnog propisa. Tako, ne imer, ukoiko su graditelji spreéeni da pocignu sambeno na Seljeu oblast Koja Je prirodno staniiteugrotenth visa, vada Di tim graditeljima mop da duguje zaradu kou bi oni osteo rl da im je bilo dozvoliena da lograde to zemiste. Brant takvog zakona turde da, ukoliko ddan organi Isavaju jude ‘onoga na Rs imaju pravo,pravcnost zahteva da im vlads na ddoknadigubitake Posebno je Zakon 0 ugeovenim vestama (ZUV) bio mairoke kritikovan. Uopte u2ev posta sana podtka javnostu pelo, ‘ati napoznatjih vista kao Sto su clas orlot, bavi Kltov, agrirk meds, kalfornyjs ond, sos si vukor. A po- stoji manja podrska u prilog manje pomatih vista, pogotovo prilog nepornaih i nepriitnihvesta bibs inekata, Ovi spo ron pono ia ato ma hoje ne oie ranioci ZUV-< nude ti opts adgovora na ovo pitane Prvo, nog tre da atta visa doprinosjudskom Bagostanj | zadovoljstu. edna vera ovwg argument cesto navodnepo- nate dob, pogotovo paloprivredne i medheinske Kors, hoje bi se mogletgubitszumiranjem vesta¥odgovarajuien sane ‘jem u zalthama gens. Deughprstuptved. da blk (Avotnje ‘same po seb im pravo na tivo, koje bi rebalo pottovat Ea i zaljude. Tree pristup se poziva ma pirod tvrd da bln ivotinjske vest ima bite ‘reiost iid sake najuzvieniioj sei to nd treba d posts js Ponckad se ova argument eno terminima log, kao $0 ‘loge grablisice plea, ake osobene vist mahi unutar rnekog eko-sstema. Druga vera oveg argumenta porta se na ‘elgiozno i duhovno razumevanje vednosti wih vst koe po vaya nithovor jedimstvenom statusu Bovih bigs, Zbog tga Sto lad nisu stvoril raznovrsnostfvota na Zemlji ont tere iu ne eb da untae,