Osnove filmske dramaturgije

Pisanje scenarija, kao i mnoge kreatvine umetničke veštine, zasniva se na kombinaciji talenta,
mašte i nekih zanatskih i tehničkih pravila, koja se moraju poznavati kako bi se dobio kvalitetan
finalni prozivod. Kao što kompozitor poznaje note, slikar boje i materijale, tako i pisac mora da
poznaje jezik, a u slučaju filmskog scenariste ne samo jezik na kome piše već i filmski jezik u kome
stvara. Ista se pravila odnose na pisanje za film i druge srodne medije koji za svoje izražavanje
koriste pokretne slike.

Dobar filmski scenario mora da ima dobro postavljenu strukturu – činove slično kao u pozorišnoj
drami ili poglavlju neke knjige, zatim sekvence i sdobro osmišljen zaplet, što sve u svojoj osnovi
preddtavlja osnovni koncept – filmske dramaturgije.

Pored toga, suštinska stvar dobrog filmskog scenarija je umeti napisati kvalitetan glas, i osmisliti
dobar koncept, privlačnu i uzbudljivu temu, i koncipirati kvalitetne, neobične i ubedljive likove – i sve
to u tehničkoj i zanatskoj formi scenarija.

Iako ni jedna umetnost ne podleže nekakvoj čarobnoj formuli koja daje čudesne reaultate, ipak ćemo
za potrebe ovog priručnika i radonice, sve ovo o čemu smo govorili organizovati u jednu vrstu
scenarističke formule koja podrazumeva pet najvažnijih stvari u pisanju scenarija: LIKOVI, PRIČA,
STRUKTURA, GLAS I FORMA.

LIKOVI (KARAKTERI)
Dobar scenarista, kao i kreativni pisci u drugim formama, moraju izuzetno dobro da poznaju svoje
likove  – od glave do pete, i u najsitnijim detaljima. Kod pisanja scenarija, trenutak kada počinjete da
zamišljate odnose između likova – kakvi su njihovi porodični odnosi, veze sa prijateljima, braćom i
sestrama, partnerima i sl. – je trenutak kada počinjete da istražujete svet svoje priče, i tada počnju
da se pojavljuju prve scene.

Što više počnete da istražujete svoje likove (fizički izgled, psihološke osobine, zaposlenje), sve više
oslikavate njiove osobineu detalje (emotivni svet, stavovi, vrednosti), uspostavljate njihovu ličnost i
ponašanje. Ubrzo dolazite u situaciju i mogićnost da ih postavljae u različite situacije u vašoj mašti, i
počinjete da ih zamišljate u u svim mogućim, a nročito onim uzbudljivim situacijama u životu.

Najveći iziazvo je da ih zamišljate u najprositji živonim sitacijama, čak i banalnostima koje ćete
morati da razvijete. Kuvanje ručka, odlazak u šoping, odnos sa kućnim ljubimcima, pranje zuba i kju
vrstu donjeg veša junak nosi, sve su to naizgled trivijalne stvari ali stvari koje daju život i ubedljivost
vašim likovima.

Najveć greška je da scenarista nameće, tj. odlučuje šta će njegovi likovi da rade i kako da se
ponašaju. Ne. Vaši likovi će vama govoriti, a na vama je da ih dobro oslušnete. Samo na taj način će
oni imazti svoju životnu ubedljivost i ostaviti utisan na vašu publiku.
 Vežba 4. Pronađi nekoliko fotografiјa različitih ljudi. Lepi, ružni, interesantni…niјe mnogo
važno. Zapitaј se ko su oni. Kada su i zašto slikani? Zašto su se našli tu gde јesu? Kakva im јe
međusobni odnos? Da li se sviđaј јedni drugima? Da li bi sa nekim od odgovora mogao da
započneš priču, ili pesmu? Ako јe tako, počni sa pisanjem! 

PRIČA
Pisanje scenarija je pisanje uzbudljivih priča o uzbudljivim ljudima u uzbudljivoj formi. Tačka.
Suštinski elementi dobre priče su:

1. Priča o nekome prema kome možemo da osetimo empatiju.

2. Taj neko nešto veoma jako želi.
3. Do njegovog cilja može veoma teško da dođe, ali je moguće da ga postigne i ostvari.
4. Priča zahteva maksimalan emotivni doživljaj i čvrstu vezu sa publikom.
5. Priča mora da ima zadovoljavajući kraj, koji ne mora uvek da se završi srećno (happy end).
Osnonvi koncept izgradnje filmske priče može da se izrazi u ovoj formuli:

(Lik + njegove želje) x Prepreke = Priča

Pre nego što pređe na detaljniju razradu koncepta izgradnje priče, uradi sledeću vežbu: 

Vežba 5. U nekoliko rečenica, ne više od jednog kratkog pasusa, napiši skicu za svoju
priču prema gore navednim pravilima. Potrudi se da odgovoriš na šest klasičnih pitanja u izgradnji
naracije: ko, kada, gde, kako i zašto.

STRUKTURA
Pisanje scenarija se može globalno podeliti na dva dela: pisanje i dramaturgiju.

Pisanje samo po sebi je ono što umetnik radi: piše. Ti u načelu ne postoje pravila, magičnih recepata
za uspeh, ni dobitak na liutriji. Način na koji će pisac opisati određenu akciju, ili dijalog isključivo
zavisi od ličnosti pisca. I može se prilično razlikovato kod svakoc scenariste ponaosob.

Ali, tu postoji drugi deo: dramaturgija? Dramaturgija je u teoriji prilično egzaktna stvar, da ne kažemo
nauka. Ona se ogleda u specifičnim pravilima, tehnikama i strategijama koje scenarista (kao i
dramski pisac) koristi u da izgradi i razvije plan i kompoziciju scenarija.
Pre nego što pređen na detalje i specifičnosti filmske dramaturgije, uvek je potrebno znati osnove
izgradnje naracije ili priče na svom fundamentalnom nivou. Ove sonvoe ogledaju se u tome da
svaka priča mora da ima početak, sredinu, preokret i kraj. Ovo je klasična dramaturgija svakog
pričanja priče. U tom smislu, uradi sledeću vežbu:

Vežba 6. Odaberi neku temu za tvoj film, napiši skicu za tvoju priču tako da ona ima
jasno određen početak, razvoj radnje-sredinu, preokret koji se desi u priči i kraj (razrešenje). Pored
toga što ćeš to da napišeš, uradi i grafičku skicu tvoje priče, prema modelu na slici.

Model pričanja priče – Frajtagova piramida

GLAS
“Reči su glas srca” – Konfučije

Iako, kao što smo rekli, svai pisac piše i poznaje neke osnovne svari iz dramaturgije u gradnji svoje
priče, pisci se međusobno veoma razlikuju i to po – glasu. Setite se kako ste voleli da čitate pojedine
kouimne pisaca u novinama koje imaju svoj prepoznatljivi, lični pečat. To je ta originalnost u pisanju
koja se zove glas (neko voli da kaže stil, način pripovedanja) što je svojvstveno svako pojedinačnom
piscu. Kada je u pitanju scenarista, ovaj prepoznatljiv glas predstavlja specifičan način pisanja kada
je u pitanju opis akcije, izbor reči, stil pripovedanja, ritam, gradnja napetosti i trenutka kada se grabi
pažnja gledalaca.

Obratite pažnju da glas nije isto što i dijalog. Dijalog je vlasništvo vaših likova. Svaki lik u vašem
scenariju mora imati svoj karakterističan način govora, akcenat, izbor reči, dikciju, akcenat, itd. Bez
oobzira šro su svi likovi i njeihov tekst u dijalogu izmišljeni od strane vas, oni se manifestuju na
poseban način, iz karaktera lika koji govore, u skladu sa situacijama u kojima se vaši likovi nalaze.

Kasnije ćemo se  više baviti načinima kako se uvežbava ovaj glas, koji se zanatski trikovi koriste u
privlačenju paženje i eocija publike, kako se pripremaju scene koje će se kasnije višestruko isplatiti u
raspletu vaše priče, kako se gradi misterija, napetost, kako se prikrivaju i otkrivaju važne informacije
i detalji koji će iznenaditi čitaoca/gledaoce i sl.

Ono što je za sada važno jeste znati da se piščev glas ne uči u školi – on se stvara godinama
upornog pisanja i razvija zajedno sa ličnošću onoga koji piše.

FORMA
Kreiranje upečatljivih likova, zanimljive priče i orginalnog stila pisca ipak nije dovoljno da bi se
napisao scenario. Roman ili kratka priča, možda, ali ne i filmski i tv scenario. Prozni pisac ima
slobodu da koristi što god mu padne na pamet, da ide gde god hoće i da istražuje blo koju stvar
kako mu je volja. Pisac scenarija je vezan specifičnom formom koju diktira medij pokretnih slika za
koji piše.

Ako scenarista pokuša da ignoriše ovu formu, ona neće poslužiti vama, vašoj priči, kao ni publici, i
vaše pisanje neće definitivno imati formu filmskog scenarija. Na kraju od sveg pisanja neće biti ništa.
Scenaristička forma je i tog razloga jasna i precizna, specifična, i rukopis jednog scenarija koji ine
poštuje ovu formu obično završi…u kanti za smeće. Prosto i jednostavno.

Imajte u vidu da je pisanje scenarija suštinski pravljenje filma na papiru. U suštini to je opisno
vizuelno pisanje priče (opisivanje radnji i događaja), uz upotrebu dijaloga i specifičnih oznaka iz
gramatike filmskog jezika. Iz tog razloga scenario se uvek piše u SADAŠNJEM VREMENU, i to
samo ono što publika može da VIDI i ČUJE. Scenarista uvek mora da ima na umu tri glavna pravila:
scenario mora da bude JASAN, PRECIZAN ali ipak KREATIVAN. I u deskripciji i u dijalogu,
kreativnost je glavna snaga svakog scenariste, i njegovo najjače oružje.

Scenarista nema vremena da razrađuje priču nadugačko i naširoku, da osišljava beskrajne blistave
monologe, kao i da opise radnji događaja opterećuje mnoštvom detalja. On je ograničen vremenom
(obično dužina igranog filma, tv drame, dokumnetarca…), a to je u proseku od 30 do 120 minuta.
Toliko imate vremena da ispričate svoju priču. Ova vrsta ekonomoičnosti je i jedan od glavnih
imperativa scenarija kao forme. Ako ne možete da isprčate priču u zadato okviru forme, bolje je i da
je ne započinjete!

Vežba 7. Napiši jednu scenu između zamišljenog vozača i autostopera u trajanju od

jednog minuta. Scena ne bi trebalo da bude duža od jedna A4 strane (otprilike minut filma) i mora da
sadrži domintatnu dijalošku formu, uz minimalan opis radnje i događaja. Primer forme pisanja
scenarija možeš preuzeti iz dodatka, sa desne strane ekrana.
Font za scenario  (slova, vrsta, stil, veličina...)
Isključivo Courier font
Za scenario se koristi isključivo font "Courier" i to isključivo sa veličinom slova 12pt. Tekst ispisan tim
fonton izgleda kao da je pisan pisaćom mašinom. Ceo tekst scenarija treba biti ispisan korišćenjem samo
tog jednog fonta. 

Vrsta i stil slova

Koristi se isključivo standardni (regular) stil slova. Ne koriste se ni iskošena (Italic) ni masna (Bold) slova
ni nikakvi ukrasi.
Standardni elementi scenarija
Nazivi elemenata scenarija onako kako se nazivaju u profesionalnim programima za pisanje scenarija
(Final Draft i Movie Magic Screenwriter).

Scene Heading (Slug Line)

Naslov scene. Tekst mora biti ispisan isključivo velikim slovima. Tekst poravnat uz levi rub (uz krajnju
levu marginu). Ispred i iza Scene Headinga mora biti po jedan prazan red.

Action
Tekst koji opisuje šta se dešava na sceni. Opisuje fizička i psihička dešavanja. Znači sve osim onoga što
likovi govore u dijalozima. Ispred i iza Actiona mora biti po jedan prazan red.

Character (Character Name)

Ime lika koji govori. Tekst mora biti ispisan isključivo velikim slovima. Nakon Charactera uvek mora da
sledi "Dialogue" tj. tekst koji taj lik govori. 

Character Extension
Character Extension je produžetak Charactera. Uobičajeno se koristi u slučajevima kada se, lik koji
govori, ne vidi (nije prikazan u kadru). Tri najčešća Character Extesiona su (V.O), (O.S) i (CONT'D).
(V.O)
Skraćenica od "Voice Over". Označava da Character govori nešto o tome šta se dešava na sceni ali on
nije učesnik scene nego govornik (narator) koji govori "preko  scene".
(O.S.)
Skraćenica od "Off Screen". Označava da Character nije prikazan u kadru (ekranu) ali jeste negde na
sceni samo nije vidljiv dok govori sledeći tekst.

(CONT'D)
Skraćenica of "Continued". Označava da se nastavlja Dialogue koji je prestao na prethodnoj stranici ili je
prestao iz nekog drugog razloga...
Dialogue
Tekst koji izgovara lik koji je naveden iznad. Dakle "dialog" sledi ispod Charactera. Između Charactera i
Dialogue-a ne stavlja se red razmaka.
Parenthetical
Kratak tekst koji daje direktive za određen način na koj dialog treba biti izgovoren ili aktivnost koju lik
treba da izvede tokom izgovaranja teksa. Parenthetical je dakle direktno povezan sa dijalogom.
Parenthetical se može nalaziti odmah iznad dijaloga (ispod Charactera), u sredini (Dialogue može biit
presečen sa pokojim redom Parentheticala) ili na kraju (red ispod poslednjeg reda tog dijaloga) tj. bilo
gde u dijalogu gde je potrebno. Između redova Dialogue-a i Parantheticala ne stavlja se red razmaka ni
ispred ni iza.
Parenthetical nije obavezan. U postojećim scenarijima velika većina dijaloga je bez Parentheticala.
Transition
Označava kraj scene i može da opisuje kakav prelaz (tranzicija) će se koristiti između scena. Transition
tekst mora biti ispisan isključivo velikim slovima. Ispred i iza Scene Headinga mora biti po jedan prazan
red.
Shot
Tekst koji opisuje ugao kamere, kretanje kamere i slične direktive za snimanje scene. Shot tekst mora biti
ispisan isključivo velikim slovima.
Shotl nije obavezan. U većini scenarija Shot se ne koristi.

Margine za pojedine elemente

Napomena: 
Ovde su odabrana pravila za formatizovanje kakva se koriste u Holivudu u profesionalnim programima
za pisanje scenarija (Final Draft i Magic Movie Screenwritter).
Postoje i drugačija ali ova preporučujemo jer je to nekakav Holivudski standard i najviše scenarija je
napisano prema tim pravilima.

U sledećoj tabeli su popisane veličine levih i desnih margina za pojedine elemente scenarija. Pored toga
označeni su još samo elementi za koje se koriste sva velika slova. 
Primeri
Primer 1
Na sledećoj slici je prikazana jedna stranica iz scenarija za domaći film "Rane": 

U gornjem delu slike su obeležene leve margine za pojedine elemente. 

U donjem delu slike, gde se vidi jedna stranica scenarija, su obeleženi nazivi pojedinih elemenata.
...i još nekoliko sitnica da vas podseti šta je šta.

Raznolikost u  pravilima za formatizovanje

Različite filmske i TV kompanije koriste različita pravila kod formatizovanja svojih scenarija. Zbog toga
medju scenarijima koje možete da nađete ima malih razlika u formatu. Ni za jedna se ne može reći da su
najbolja ili najtačnija. Ali upadljivo je da su sva pravila veoma slična. Ponekad je razlika samo u tome
kolike su margine, da li su prilagodjene za evropski A4 format papira ili za američki "letter" itd.
Ono što je najvažnije je da se jedna pravila primenjuju na ceo jedan scenario. Ne smete koristiti jedna
pravila na početku a kasnije druga. U celom scenariju isti element mora biti isto formatizovan. 
Na primer: ako se za Dialogue koristi leva margina od 2.5" onda mora do kraja biti tako. Ako se korsti
margina od 2.7" onda opet mora biti takva za taj element u celom scenariju. 

Zašto je važno da scenario bude toliko pravilno formatizovan?

Jedan profesionalni holivudski scenarista je to ovako objasnio: "Ako je scenario ispravno formatizovan
onda u najgorem slučaju barem izgleda kao profesionalni scenario." Dakle time se postiže bar jedan cilj. 
Drugi razlog je da mora da se maksimalno olakša čitaocu scenarija i spreči mogućnost da nešto bude
pogrešno protumačeno. I svi ostali članovi filmske ekipe rade veoma ozbiljan posao i od svih njih se
očekuje kvalitetan doprinos kao i od scenariste. 
Morate uzeti u obzir i da je konkurencija medju scenaristima velika. Ljudi koji čitaju vaš scenario i postoji
mogućnost da ga kupe neće izabrati da čitaju nepravilno formatizovan kada su svi ostali pravilni. Ako bi,
na primer, vaš scenario bio nepravilno formatizovan vi biste time bespotrebno stavili sebe u poziciju
jedan korak iza drugih.
Da li se programi za pisanje scenarija moraju podešavati?
Ako koristite neki od programa koje preporučujemo (Celtx, Final Draft ili Movie Magic
Screenwriter) dovoljno je samo da izaberete template za filmski scenario i sve će biti podešeno po
pravilima. Postoje male razlike u formatima ovih programima ali u svakom slučaju scenario će biti ispisan
prema pravilima.
Izbor templatea za scenario  u programu Celtx
Kada kreirate novi projekat ili birate pod "Project Templates", trebate izabrati "Film".
Izbor templatea za scenario  u programu Final Draft
Izaberite Default ili u grupi templatea "Scripts" izaberite "Screenplay".
Izbor templatea za scenario  u programu Movie Magic Screenwritter
Trebate izabrati "Default Template" ili u grupi "Blank Templates" da izaberete "Screenplay Template"
Toni Gilroj: 10 saveta za pisanje holivudskog hita
1. Idite u bioskop 

Mislim da nema puno toga što možete da naučite iz knjiga ili na kursevima. Ceo život gledate
filmove. Ispunili ste vaš život naracijom, i hranom. To se sve već nalazi duboko u vama. 
Ako idete u bioskop, imate šta da kažete, posedujete maštu i ambiciju – to je sve što vam je
potrebno. Možete da naučite da radite bilo šta. 

2. Izmišljajte stvari, ali neka vam noge ostanu čvrsto na zemlji 

Ovo je kreativan posao. Scenaristi izmišljaju stvari. Sve što imam u životu rezultat je izmišljanja
stvari. Postoji jedna stvar koju bi trebalo da znate i koja može sve da upropasti – ljudsko
ponašanje. 
Kvalitet vašeg pisanja biće direktno povezan sa shvatanjem ljudskog ponašana. Morate da
postanete novinar za film koji se nalazi u vašoj glavi. Morate da izveštavate o njemu, svaka
scena mora da se čini stvarnom. 

3. Počnite polako 

Velike ideje ne uspevaju. Počnite sa malom idejom koju ćete polako razrađivati. Kada smo
snimali filmove o Bornu, nisam pročitao nijednu knjigu; počeli smo ispočetka. 
Najmanja stvar u vezi sa Džejsonom Bronom bila je: „Ja ne znam ko sam i ne znam odakle
sam, možda bi trebalo da otkrijem ko sam po tome šta ja znam da radim“. Ceo film smo izgradili
oko te male ideje. 
Morate da počnete polako i onda razrađujete ideju, korak po korak. Tako se piše holivudski
film. 

4. Koristite svoj um 

Moj otac je bio scenarista, ali u pitanju nije bila nasledna stvar u porodici. Učio sam gledajući ga
kako radi i učio sam o tempu života scenariste – morate da koristite svoj um. 
Ukoliko živite sa nekim ko koristi svoj um, to vam postaje normalna stvar, ne plaši vas i polako
počinjete i sami da hvatate ritam. 

5. Pišite za TV 

Sve je teže praviti dobre filmove. Dvosmislenost i sve nijanse realnosti žive na televiziji, tu priče
mogu postati interesantne. 
Puno scenarista je trenutno jako uzbuđeno zbog televizije pošto je to posao koji kontrolišu pisci.
A kada su pisci ti koji imaju kontrolu – dešavaju se dobre stvari. Pisci su racionalni, naporno
rade i dobronamerni su. 
Svaki put kada su scenaristi bili zaduženi za zabavu, stvari su ispadale dobro tako da ćemo
možda sa televizijom uspeti da vidimo utopiju kojom upravljaju pisci. 

6. Naučite da pišete svuda i u svako vreme 

Kod kuće imam kancelariju, pisao sam u milion hotelskih soba, sada mogu da pišem bilo gde.
Moj jedini cilj jeste da želim da budem za svojim stolom. 
Ukoliko pisanje dobro napreduje, ne želim da prestanem. Sada sam dovoljno mudriji da znam
da ako nešto napreduje dobro ne treba da prestajem. U takvim trenucima samo javim porodici
da neću doći kući na večeru. 
Više od svega, želim da dođem do svog stola bez straha od odlaska na posao. 

7. Nađite posao 

Proveo sam šest godina brinući se o baru dok sam polako učio kako se pišu scenariji. Ukoliko
želite da pišete, mladi ste i niko ne zna za vas, nađite posao koji će vam obezbediti najviše
novca za najmanje vremena provedenog u radu tako da ga imate dovoljno za pisanje. 
Želite da živite na mestu gde ćete imati dovoljno kulturnih veza, gledati dovoljno filmova i biti
okruženi sa puno ljudi. 
Želite da budete na mestu na kom možete samo da pišete i pišete i pišete. 

8. Imajte život 

Ukoliko nemate šta da kažete i niste radili ništa sem gledanja filmova, šta je vaša poenta?
Možete da pišete samo o stvarima koje znate, a to će vas ili ograničiti ili će vam otvoriti brojne
nove mogućnosti. 
Interesujte se za mnoge stvari, i ostanite zainteresovani. Moje znanje je jako široko i
neverovatno tanko. Mnogo je zanimljivije kada policajci i doktori počnu da pišu scenario nego
kada to čini dvadesetogodišnji student. 
Naravno, postoje izuzeci, ali ako nemate šta da kažete, ko ste vi onda? 

9. Nemojte živeti u Los Anđelesu 

Ne mislim da postoji bilo kakav razlog da živite tamo. Mislim da je Los Anđeles loš za pisce. To
je loše mesto za vašu glavu. 
U Los Anđelesu se vozite sve vreme i okruženi ste ljudima koji vas čine depresivnim. Mislim da
Holivud ne pomaže mladom piscu da oseti bilo kakvu romansu u vezi sa njegovim životom. 
Iako je u pitanju zabluda, ipak želite da se osećate posebno kada krenete na posao ujutro. 

10. Budite spremni na sve i samo gurajte napred 

Imao sam priliku da zauzmem oba položaja holivudske Kama sutre – vrh i dno. 
Vrlo je važno da možete da izađete na kraj sa odbijanjem. Mislim da je jedan od razloga zašto
su pisci stidljivi to što sumnjaju u svoj proces rada upravo zato što vrlo često ne uspeva. Kada
vas spoljni svet odbije, ili nastavite dalje ili ne. 
Ali mislim da su najteži dani oni kada se ništa ne dešava. To zna svako ko je ikada napisao
nešto. Dobar dan pisanja bolji je od svega.