T 34

D.
Dragović: Tenk T-34 Astronomski magazin
29. april 2015.
TENK T-34

Prvi sudari bojne mašinerije Crvene armije i nemačkih okupatora u

leto 1941. doneli su Nemcima silnu glavobolju. Njihov protivnik je
imao T-34, tenk koji je bio bolji od bilo kog nemačkog u naoužanju,
oklopui pokretljivosti. Nemci su ovoj neranjivoj mašini dali nadimak
“Wunderwaffe”, ili “Čudo-oružje”. Svi vojni istoričari se
slažu da je T-34 bio najuspešniji tenk u Drugom svetskom
ratu – proizvedeno ih je više od 80.000. U čemu je tajna ovog
sovjetskog “čuda” – simbola pobede?

1

D. Dragović: Tenk T-34 Astronomski magazin
Približava se 9. Maj – međunarodni praznik koji obeležava dan kada je 1945. godine
Nemačka zvanično kapitulirala i time okončala Drugi svetski rat u Evropi. U njemu je
živote izgubilo 50-80 miliona ljudi (oko 3% tadašnje svetske populacije), od čega 22-25
miliona vojnika. U ratu je stradalo najviše Sovjeta – oko 22 miliona, a nacista oko 5,8
miliona. Ipak, savremena istorijska “gibanja”, koja su započela odmah posle rata a čijoj
smo kulminaciji trenutno svedoci (i saučesnici, jer smo prošle nedelje poslali pomoć
ukrajinskoj vladi), pokušavaju da bace potpuno novu svetlost na istoriju. Na proslavu 50-
godišnjice “Dana D”, saveznici nisu pozvali rusku delegaciju. Uz podršku svojih zapadnih
patrona, Baltičke zemlje i Ukrajina neće ove godine slaviti 9. maj, a nijedan od zapadnih
lidera neće prisustvovati tardicionalnoj paradi na Crvenom trgu u Moskvi. Zato će doći
Vijetnamci, Indijci, Severnokorejanci i Kinezi. Otići će i naš Toma, ali ne želi da vodi
grupu ratnih veterana. Ludnica, Hladni rat je u toku – politika pokušava da revidira istoriju.
Ali da se vratim temi. Ako bi se tražila bitka koja bi mogla da označi prekretnicu u II
svetskom ratu, onda bi to svakako bila bitka između Nemaca i Crvene armije kod
Kurtska 1943. godine. U njoj je učestvovalo 50 nemačkih divizija sa 800.000 vojnika i
2.700 tenkova i 12 sovjetskih armija sa 1.300.000 vojnika i 3.600 tenkova. Nemci se
nisu plašili, jer su u svojih 14 oklopnih divizija imali nove tenkove tipa Pancer V “Panter”
i Pancer VI “TIgar”. Da ne dužim, bitka je vođena čelikom i danas se tretira kao najveća
tenkovska bitka u istoriji – poginulo je 60.000 Nemaca i oko 80.000 Crvenoarmejaca, dok
su Nemci izgubili stotine tenkova (oni kažu 300 a Sovjeti 900 komada) a Sovjeti oko
1.5001. Posle ove bitke, Sovjeti su polako preokrenuli rat u svoju korist i krenuli u
nezadrživ pohod ka Nemačkoj, što je kulminiralo napadom na Berlin, samoubistvom
Hitlera i postavljanjem crvene komunističke zastave na zgradu Rajhstaga. Time je vreli
rat završen, ali mir nije stigao u Evropu …

NASTANAK “TRIDESETC- ETVORKE

Otprilike sredinom 1931. godine u naoružanje Crvene armije počeli su da pristižu
točkovno-guseničarski brzohodni tenkovu (rus. БТ, быстроходные танки) i njihove
brojne modifikacije. Svi oni su se malo razlikovali od svog praroditelja – američkog tenka
kojeg je projektovao Džon Volter Kristi2. Glavna prednost mašina serije БТ ogledala se
u njihovoj velikoj maksimalnoj brzini i pokretljivosti, kao i sposobnosti da se za 20-ak
minuta prebaci sa vožnje na gisenicama na točkove i obrnuto. Svoje prvo vatreno
krštenje tenkovi БТ-2 i БТ-5 su imali 1936. u Građansko ratu u Španiji, a kasnije u i
Sovjetsko-finskom ratu.
Bez obzira na uspešnu opštu sliku u korišćenju ovih mašina, one su ispoljavale i
određene slabosti: oklop im je bio nedovoljan a naoružanje male jačine. Uz to, sovjetska
obaveštajna služba je javljala o predstojećem mogućem konfliktu sa Nemačkom, koja je u
naoružanju imala oklopne tenkove Pancer_III i Pancer IV. Serija tenkova БТ zahtevala je
duboku modernizaciju, te je državno i partijsko rukovodstvo zemlje 1937. godine izdalo

1
Iako je operacija „Zitadelle“ bila super-tajna, sovjetski špijuni („Lucy“) iz Švajcarske su dojavljivali Staljinu
sve Hiterove planove, tako da su ovi bili pripremljeni.
2
Inženjer i konstruktor iz Nju Džersija (1865-1944). Projektovao je samohodne haubice, a 1921. samohodni
tenk od 155 mm M1920 Kristy, koji je mogao da ide i na točkovima i na gusenicama. Njegov pronalazak je
specifično vešanje točkova, koje su kasnije koristili i Rusi i Britanci kod svojih oklopnih vozila.
2

naređenje konstruktorskom birou tenkovskog odelenja Harkovske fabrike3 da proizvede

srednji tenk sposoban da prevaziđe inženjerijska nedostake prototipova. Projektovanje
novog tenka započeto je krajem 1937. godine, a radovima je rukovodio već proslavljeni
konstruktor i inženjer Mihail Iljič Koškin4 (1898-1940).
Do početka 1938. novi tenk je bio završen, dobivši fabričku oznaku БТ-20/А-20, 25-
milimetarski čeoni oklop, novi 12-cilindrični dizel-motor i novi top kalibra 45 mm, koji je
mogao kao i njegovi „praroditelji“ da se kreće i na tokčovima i na gusenicama. Ukupno
gledano, mašina je bila dobra, iako je i dalje imala neke nedostatke – oklop od 25 mm
nije bio dovoljna zaštita od neprijateljskih topova kalibra 45 mm i više5. Zato je u maju
1938. na zasedanju Komiteta odbrane SSSR-a objavljen plan modernizacije prototipa A-
20, u pravcu ojačavanja oklopa i ukidanju vožnje na točkovima zarad uprošćavanja
konstrukcije.

Laki tenk A-20. Brzina – 65 km/h;; Snaga motora – 500 KS;; Gabarit: dužina – 7,5 m;; širina – 2,7 m;; visina –
2,41 m;; težina – 17,7 t;; Naoružanje: top “20-K” – 45 mm;; mitraljeza 7,62 mm;; Posada: 4 čoveka.

Novi tenk je dobio indeks A-32 (kasnije T-32), po težini je bio sličan sa A-20, no posle
svih modernizacija dobio je 76-milimetarski top Ф-34, pojačan oklop – od 45 mm –
neverovatno snažan motor koji je novom tenku omogućavao da “pleše” na bojnom polju.
Nadalje je ova poslednja modifikacija počela da nosi oznaku A-34 (T-34), i pod tim
imenom je ušla u istoriju. Prvih 115 komada T-34 sišlo je sa fabričke trake u januaru
1940. godine, a do početka rata njihova količina je porasla na 1.110 komada.
U godinama rata, proizvodnja T-34 faktički je preneta u Sibir a posebno na Ural, jer je
Uralski tenkovski zavod № 183 (УТЗ, danas „Уралвагонзавод“) bio glavni dubler
Harkovskih zavoda. Od oktobra 1941. do početka 1945. godine u gradu Nižni Tagil
(Sverdlovska oblast) proizvedeno je na desetine hiljada T-34. Prema podacima istoričara,
svaka treća ratna mašina bila je proizvedena na Uralu.

3
Fabrika je osnovana 1897. ali je promenila mnoga imena: do 1922. bila je „Harkovski zavod
lokomotiva“ (ХПЗ), do 1939. ХПЗ zavod „Коминтерна“, do 1963. „Zavod mašinogradnje № 183“, a
njegova filijala — Zavod № 75 — „Fabrika transportnih mašina“ u Harkovu, avionskih motora,
lokomkotiva i tenkova.
4
Umro je pre vremena od upale pluća nakon iscrpljujuće vožnje prototipa tenka u dužini od 2.000 km od
Harkova (Ukrajina) do Moskve da bi prikazao svoj proitvod vođama partije u Kremlju, a odatle do Finske pa
onda nazad do Harkova preko Minska i Kijeva.
5
Sovjeti su se spremali za rat protiv pomenutih „Pancera“, koji su imali topove od oko 37 mm.
3

U cilju poboljšanja karakteristika i konstrukcije, ali i umanjivanja cene proizvodnje,

uralski inženjeri su neprestano tokom rata usavršavali tenk. Početkom 1944. proizvedena
je verzija sa topom od 85 mm, označena sa T-34-85, i 2 meseca kasnije ušla u
naoružanje. Tokom leta 1944. uralski konstruktori su bili odlikovani ordenom Lenjina za
postignute zasluge u izgradnji konstrukcije T-34 i za dalje usavršavanje i poboljšanje
njegovih bojevih osobina.

ОPREMA „C- UDO-‐‑ORUZ- JA“

ŠASIJA O VEŠANJE
Šasija tenka T-34, proizvedena na osnovu sistema „Kristi“, imala je pet pari velikih
“točkova” sa povećanim razmakom između drugog i trećeg para. Vešanje svakog točka je
bilo nezavisno i nalazilo se vertikalno ispod opruga unutar korpusa. Radi što manje
ranjivosti, pogonski zupčanik se nalazio pozadi, što se na mašinama serije БТ pokazalo
kao ispravno rešenje. Široke gusenice napravljene od manganskog čelika prenosile su
težinu tenka na tlo pritiskom od 0,7-0,75 kg/cm2. Kod britanskih, nemačkih i američkih
tenkova taj parametar je iznosio 0,95-1,0 km/cm2. Nadgusenični branici su prekrivali
površinski deo sistema vešanja u dužini od 25 cm s prednje strane i 10 cm pozadi.
Vešanje je dozvoljavalo tenku T-34 veliku brzinu čak i po lošem terenu, dok su široke
gusenice omogućavale tenku teškom 28,3 tone da se kreće i po blati i dubokom snegu.
4


KORPUS I OKLOP
Korpus, koji je projektovao Nikolaj Kučerenko, natkriljavao je gusenice i imao
nagnute zaštitne kosine napred i nazad. Proizveden je od varenih čeličnih fomogenih
ploča. Debljina oklopa iznosila je 45 mm spreda, 40 mm od pozadi, i 20 mm odozgo.
Kvalitet varova je bio jako loš, ali dovoljno dobar da šavovi ne pucaju. Prednja ploča
oklopa debljine 45 mm, postavljena pod uglom od 60°, nema nikakve rupe sem otvora za
mehaničara-vozača i za kuglu mitraljeza. U otvoru za vozača nalazio se optički periskop.
Nagib oklopa pružao je odličnu zaštitu od projektila i po zaštitnim svojstvima je bio
ekvivalentan vertikalnoj oklopnoj ploči debljine 75 mm. Ustvari, tenk T-34 je bio najranjiviji
1941. godine. Poklopac zadnjeg dela korpusa iza turele bio je neznatno uzdignut i u
njemu su se nalazili prorezi za ventilaciju motornog odeljka i cev auspuha. Gornja ploča i
poklopci motora bili su zatvoreni šrafovima. U slučaju potrebe zamene motora ili menjača
bilo ih je lako skinuti.
5


MOTOR
Pogon je bio smešten u zadnjem delu šasije, a činio ga je četvorotaktni “V” 12-
cilindrični dizel-motor sa vodenim hlađenjem, prvobitno namenjen tenkovima А-8 (БТ-7М)
iz 1937. Ta verzija, zapremine 3,88 litara, bila je modernizovana za T-34. Pri 1.800
obrtaja u munutu motor je razvijao 493 KS. Odnos snaga/težina iznosio je 18,8 KS po
6

toni, što je tenku omogućavalo da razvije brzinu od 54 km/h po putu i 25 km/h po

brdovitom terenu uz prosečnu potrošnju od 1,84 litra po km. Motor В-2-34 omogućavao je
značajno uvećanje dometa vožnje po putevima (do 464 km) u odnosu na tenkove sa
običnim benzinskim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Glavni rezervoar za gorivo
nalazio se unutar korpusa, četiri pomoćna cilindričnog oblika – sa strane, i dva manja –
pozadi. Rezervoari su primali ukupno oko 460 litara, ali kasniji modeli su imali 8
rezervoara i 540 litara nafte. Menjačka kutija se nalazila u zadnjem delu korpusa i ne
smeta bojevom delu ili upravljačkom delu. Početkom rada menjači su bili toliko
nepouzdani da su neke posade nosile rezerne, vezane konopcima u motornom odelenju.
U proseku, generalni servis tenkova koji su učestvovali u borbama obavljan je nakon
250-300 motorčasova (1.500-2.400 km).
TURELA
Svi modeli tenkova T-34 imali su nisku turelu (kupolu). Mada je niska silueta turele bila
korisna u boju, ograničavala je nagib cevi osnovnog i pomoćnog oružja, naročito na
malom odstojanju. Uz to, u tureli je bilo tesno. Iz upravljačkog odelenja bilo je moguće
direktno ući u turelu. Kod kasnijih modela, u kupoli i korpusu su bile zavarene ručice radi
lakšeg ulaženja.
Sama turela je prvobitno bila napravljena od valjanih ploča sa topom u livenoj kolevci.
Na modelima iz 1941. godine livene topovske “kolevke” su zamenile ugaone sa
zakivcima. Od 1942. u naoružanje su ušle livene kupole sa oklopom debljine 52 mm,
mada se one niučemu nisu razlikovale od onih od valjanih ploča.

Evolucija turela tokom 1943. godine.

7


MEHANIČAR-‐‑VOZAČ i UPRAVLJANJE
Upravljačko mesto je odvojeno od motornog otseka pregradom i nalazilo se na levoj
strani korpusa tenka. Odlikovalo se većim otvorom sa poklopcem sa šarkama, u kome se
nalazio periskop za osmatranje. Vozač je upravljao tenkom pomoću frikcionih kvačila i
kočnica. Upravljanje sistemom se obavljalo pomoću dve upravljačke poluge i ručice
menjača i papučica kvačila i kočnice. Zbog tehničkih rešenja i načina menjanja brzina, za
upravljanje tenkom T-34 bilo je potrebno više fizičke snage nego za upravljanje zapadnim
mašinama sličnog tipa. Vozači su često bili primorani da koriste drvene maljeve za slučaj
da se poluge zaglave. Četvorostepeni menjač je kod poslednjih 100 tenkova modela T-34
iz 1943. godine zamenjen petostepenim. Rezultat je odmah bio vidljiv, jer je “šaltovanje”
postalo lakše a povećana je i brzina tenka. Na podu su se nalazile papučice za
ubrizgavanje goriva, kvačilo i kočnica. Tu se nalazila i pedala (nazivana “desantna”) koja
je omogućavala zaustavljanje tenka. U tom delu su bila priključena i dva balona sa
vazduhom pod pritiskom radi startovanja motora pri niskim temperaturama.
STRELAC-‐‑RADISTA
Radno mesto strelca-radiste nalazilo se s desne strane u prednjem delu korpusa.
Otvor za evakuaciju posade nalazio se na dnu, odmah ispred strelca. Njegovo
naoružanje se sastojalo od Degtjarjovljevog tenkovskog mitraljeza kalibra 7,62 mm u
loptastom mehanizmu koji je omogućavao pucanje 24° levo i desno, odn. 6° i 12° dole i
gore. Mitraljez, prvi put postavljen na tipove tenka iz 1942, godine, bio je opremljen
oklopljenom maskom. Uprkos tome što zbog nedovoljno radista na početku rata većina
tenkova T-34 nije posedovala radiostanice, vremenom je njihov broj ipak neprestano
rastao. Od 1941. samo su tenkovi komandira odelenja bili opremljeni radiostanicama tipa
71-TK-3. Situacija se popravila tek kada su krajem 1942. počele masovno da se koriste
radiostanice 9-R. Iako je radijus dometa tih stanica bio 24 km, prilikom vožnje su bile
efikasne samo do rastojanja od 8 km.
Nemci, koji su posebnu pažnju posvećivali održavanju radioveze među posadama,
odmah su uočili slabu taktičku povezanost sovjetskih bojnih mašina. Zbog nedostatka
radioveze, Sovjeti su često pribegavali signalnim zastavicama. U praksi je to bilo vrlo
komplikovano, jer su zapovednici vodova već imali pne ruke posla oko upravljanja
sopstvenim vozilom i gađanjem. U praksi, on je prosto danao komandu drugim tenkovima
8

da ga slede. Situacija se popravila kada je obim proizvodnje radiostanica porastao, te je
do leta 1943. godine 75-80% svih mašina bilo opremljeno njima. Unutrašnja veza među
članovima posade održavana je internom vezom, jer su svi šlemovi tenkista imali
slučalice i grlene mikrofone.
KOMANDIR TENKA I POSLUŽILAC

Glavni nedostatak svih T-34 bila je skučenost kupole. U nemačkim kupolama su se
nalazila tri člana: strelac, poslužilac i komandir (zapovednik) tenka, odgovoran za
praćenje terena, upravljanje grupom i koordinacijom dejstva sa ostalim vozilima. Sasvim
druga situacija je bila tesnim kupolama T-34 dizajniranim za dvojicu. Pored zadataka koje
je obavljao kao i nemački komandir, ovaj je morao još i da gađa iz topa. To je već samo
po sebi ozbiljno zaduženje, koje je zahtevalo da se komandir odvoji od svih svojih drugih
zaduženja. Sâmo punjenje topa je oduzimalo puno vremena. Uprkos tome, sovjetska
komanda je sprovela kratki i neuspeli eksperimenat, u kome je komandiru tenka bila
dodeljena dužnost punjenja oružja umesto paljbe. Članovi posade, koji su bili na dužnosti
u tureli, sedeli su na sedištima obešenim o korpu turele. Komandir je sedeo levo od
oružja, a punilac, koji je u isto vreme morao da puca i iz mištraljeza, desno.
9

Kvalitet optičke opreme tenkova T-34 bio je lošiji od odgovarajuće opreme nemačkih
tenkova. Glavni 2,5x teleskopski nišan ТОД-6, koji se nalazio na prvim modelima T-34,
kasnije je bio zamenjen modelom ТМФД. Tenkovi koji su u jesen 1942. odlazili u boj
direktno sa proizvodne trake Staljingradskog tarktorskog zavoda uopšte nisu posedovali
nišane – mogli su da pucaju samo pravo – nišandžija je nišanio gledajući pravo kroz cev.
Za posmatranje okolnog terena, komandiri i poslužioci su na početku koristili periskope
ПТ-6, a kasnije i modele ПТ-4-7 i ПТ-5. Zbog vojnog deficita, često se dešavalo da
poslužioci uopšte nisu imali svoje periskope. Vidno polje periskopa je bilo jako usko, i
nisu mnogo pomagali ni otvori na oklopu napravljeni na visini ramena komandira i
poslužioca. Ispod tih otvora za osmatranja nalazile su se specijalme puškarnice za
pucanje iz pištolja, ali kod kasnijih modela T-34 više ih nije bilo.
Mnogi nemački komandiri su voleli da vode operacije izbacivši glavu iz turele, što im je
omogućavalo da imaju uvid u svih 360 stepeni. Sovjetski komandiri to nisu mogli da
urade jer su se poklopci njihovih turela tako otvarali da su im zatvarali vidik. Njima je
jedino preostajalo da sede na kupoli, reskirajući ne samo da ga neprijatelj pogodi već i da
mu teški čelični poklopac padne u krilo. Dimenzije poklopca su bile tolike da je, kada je
otvoren, otkrivao i poslužioca. Modeli tenkova iz 1943. imali su odvojene otvore za
komandira i poslužioca, ali su tek poslednji modeli imali optičke sprave koje su
omogućavale posmatranje svih 360° okoline.

NAORUZ- ANJE T-‐‑34

OSNOVNO NAORUŽANJE
Prvi modeli tenkova T-34 iz 1940. godine bili su opremljeni Mahanovljevim kratkim
topovima Л-11 kalibra 76,2 mm iz 1938. godine sa dužinom cevi od 30,5 kalibra6. Od
1941. godine, vrlo mali broj tenkova T-34 bilo je naoružano dugocenim protivtenkovskim
topom kalibra 57 mm ЗИС-4 (manji ali veće snage), predviđenim za uništavanje lakih
ciljeva na velikoj daljini. Veća snaga topa kompenzovala je manji kalibar. Ali Л-11 je ostao
standardni top za sve tipove T-34 u 1940. godini.

Topovi i kupole tenka T-34: I – top Л-11 kalibra 76 mm iz 1940. godine. Kupola je napravljena od varenih
oklopnih ploča valjanog čelika;; II – od 1941. tenkovi su dobili novi top kalibra 76 mm Ф-34 sa produženom

6
Neobična artiljerijska mera koja označava koliko bi kugli istog kalibra kao i cev moglo da stane u nju.
10

cevi. Deo turele je izlivan, što je smanjivalo zaštitu ali poboljšavalo proizvodnju;; III – u fabrici „Красное
Сормово“ navarivali su držaće za pešadiju.

Međutim, Staljinovi inženjeri su raspolagali još boljim topom, mada je za njegovu
upotrebu trebalo preći bezbrojne birokratske prepreke. Konstruktorski biro Nižegorodskog
mašinskog zavoda № 92 “Новое Сормово“, pod rukovodstvom konstruktora V. Grabina
razradilo je novi 76,2-mm top Ф-32. Prilikom paljbe po oklopnim ciljevima, top je zbog
duže cevi pokazivao neuporedivo bolje rezultate u poređenju sa Л-11, kojim su bili
naoružani svi modeli tenka T-34 iz 1939. godine. Krajem 1940, Grabinov saradnik, P.
Muravjov, adaptirao je top Ф-32 i predstavio nov model (Ф34, sa dužinom cevi od 42
kalibra), koji je znatno prevazilazio karakteristike Л-11. Po sopstvenoj inicijativi, V. Grabin
i diredktor zavoda № 92 A. Jeljan započeli su da proizvode Ф-34 zajedno sa Л-11 i da
oba topa šalju u Harkovski zavod, zadužen za proizvodnju T-34.

I – ova varena turela iz Staljingradskog traktorskog zavoda imala je karakterističnu “špicastu” oklopnu
masku topa;; II – 1941. je napravljen mali broj T-34 “istrebljivača tenkova” naoružanih dugocevnim topom od
57 mm;; III – zbog nedostatka dovoljne količine oklopnih ploča na početku rata, na korpuse i kupole T-34 su
navarivane ostaci oklopnih ploča (tzv. “ekrani”).

Tenkove tog tipa (T-34 model 1941. godine) najčešće su koristili komandiri vodova i
četa, a posle napada nemačke sile pokazali su se jako dobrim u borbama, blagodareći
velikoj vatrenoj moći. Staljin je bio svestan toga na osnovu izveštaja ratnih dopisnika sa
fronta. Jedinicama u prvim redovima fronta bili su potrebni veliki tenkovi opremljeni
efikasnim topovima Ф-34 a ne prevaziđenim Л-11, pa je od leta ’41. Državni komitet
odbrane konačno odredio da top Ф-34 postane deo standardne opreme T-34. Ф-34 je
imao običan poluautomatski zatvarač. Komandir je mogao da puca kako ručno tako i
pomoću pedale;; on je mogao horizontalno da okreće kupolu ili ručno ili pomoću
elektromotora. Prilikom gađanja iz Ф-34 njegovi projektili su probijali oklope nemačkih
РzKpfw III i IV (debljina čeonih oklopa 50 mm) sa praktično bilo koje udaljenosti.
11


I – turele su 1942. zbog uprošćavanja proizvodnje postale šestostranične (takve kupole su nazivali
„šrafovima“). Kupole različitih savoda su se značajno razlikovale jedna od druge;; II – pored livenih i varenih
kupola javljale su se i kupole štancovane od celih ploča čelika. Od 1943. kupole T-34 su dobije još i mali
kupolu za komandira;; III – početkom 1944. T-34 je dobio novu turelu sa 85-mm oružjem Д-5Т;; IV – ubrzo
potom na kupole T-34 su počeli da montiraju novo 85-mm oružje ЗИС-С-53.

Ф-34 je davao takvu prednost T-34 u dometu i bojevoj moći, da su Nemci imali velike
muke da mu se suprotstave. PzKpfW IV7 sa čeonim oklopom od 80 mm ubačeni su na
prve linije fronta tek u jesen 1943. godine, ali Crvena armija je nastavila da održava
vodeću poziciju, jer je odgovorila sa potkalibarskim protivoklopnim projektilom8 БР-350П.
On je probijao oklop debljine 92 mm sa udaljenosti od pola kilometra, što je otprilike
daljina na kojoj su se tada vodile bitke. Međutim sa pojavom novih nemačkih tenkova na
bojnom polju 1943. godine, specijalno konstruisanih za borbu protiv sovjetskih T-34,
situacija se kardinalno promenila. Prilikom gađanja sa običnih daljina, Ф-34 nije mogao
da probije oklop „Tigrova“ i „Pantera“. Tokom bitke kod Kurska u julu 1943. sovjetski
tenkovi su bili prinuđeni da se približe nemačkim tenkovima toliko da mogu da ih tuku
direktnom vratom, ili da manevrišu tako da im priđu sa strane ili odpozadi. Problem je
rešen kada je koncem 1943. u naoružanje uveden top od 85 mm. Prvobitno, T-34 je
mogao da nosi do 77 granata, ali modeli iz 1943. su nosili i do 100 granata. Standardni
komplet se sastojao od 19 projektila БП-350ААП, 53 projektila Ф-354 ili ОФ-450ХЕ i 5
projektila СХ-350.

7
Skraćenica od Panzerkampfwagen, “oklopno borbeno vozilo”. Pacer IV je proizveden kao tenk za
podršku trupama, ali pošto njegov prethonik Pancer III nije bio u stanju da se izbori sa sovjetskim T-34,
proizveden je u napadački tenk. to je nemački tenk koji je neprestano rađen čitavog rata i najmasovnije je
proizvođen nemački tenk u ratu, a posle rata i tenk koji su Nemci najviše izvozili. Sirija ga je čak koristila
protiv Izraela 1967 godine.
8
Ne mešati ih sa kumulativnim! (prim.prev.)
12


Tipovi granata za top Ф-34: 1 –granata УБР-354А sa balističkim trasirajuća projektilom БР-350А;; 2 –
lokalizatorska granata УБР-354Б projektilom БР-350Б;; 3 – granata УБР-354П sa podkalibarnim
trasirajućim projektilom БР-350П;; 4 – granata УОФ-354М sa visokoeksplozivnim projektilom ОФ-350;; 5 -
granata УШ-354Т sa šrapnelnim projektilom Ш-354Т.

DOPUNSKO NAORUŽANJE
Prvih 115 tenkova modela iz 1940. godine bilo je naoružano mitraljezom ДТ u zadnjem
delu kupole radi gađanja unazad. Tip mitraljeza iz 1928. godine imao je domet od 800
metara i brzinu ga]anja oko 600 zrna u minutu. Da bi se izbeglo zaglavljivanje i
pregrevanje, brzina paljbe je snižavana na oko 125 metaka u minutu. U redeniku u obliku
diska nalazilo se do 60 metaka u dva reda. Standardni bojevi komplet tenka je
podrazumevao 35 ovih diskova, od kojih je polovina bila u rancu na radnjem delu kupole,
a polovina na prednjem delu korpusa pored sedišta strelca-radiste.

13

NOVA ŠESTOUGAONA TURELA

Zameniku narodnog komesara i načelniku Glavnog artiljerijskog štaba, G.I. Kuliku,
tenk T-34 se nije dopadao, te je insistirao na unošenju različitih izmena. Zato je čitava
proizvodnja tenkova zaustavljena, a Sovjet narodnih komesara je prionuo na razradu
programa usavršavanja tenka T-34. Usavršena mašina je dobila oznaku T-34M. Vremena
nije bilo puno. Aleksandar Morozov9 je za T-34M projektovao novu turelu, ispravivši
nedostatke uočene tokom bojeve primene ranijih modela. Naprimer, nemački pešadijci iz
jedinica za borbu protiv tenkova peli su se sa strane na tenkove i ispod zadnje izbočine
kupole postavljalu protivtenkovske mine. Pored toga, te izbočine su usmeravale
eksplozije projektila pravo na pogon za okretanje kupola. Nova Morozovljeva livena
kupola šestougaonog oblika prvi put je montirna na tipve tenkova iz 1943. godine. Bila je
lišena mnogih nedostataka, nije imala izbočine, bila je značajno prostija za proizvodnju i
veća u odnosu na ranije modele. S toga je u kupoli bilo malo više mesta za posadu. Ipak,
problem malog i skučenog prostora za rad ljudstva konačno je rešen pojavom kupole za
tri člana posade kod tenkova T-34-85, čija je proizvodnja započeta u zimu 1943. godine.
Posada Težina Dužina Visina Oklop Motor Brzina Top Каlibar
ljudi tona m m m KS km/h mm
Т-34 model 4 26,8 5,95 2,4 45 520 55 Л-11 76

1941. g.
Т-34 model 1943 4 30,9 6,62 2,4 45-52 520 55 Ф-34 76

g.
Т-34-85 model 5 32 8,10 2,7 45-90 520 55 ЗИС-53 85

1945 g.

9
Kada se glavni inženjer projekta, Mihajl I. Koškin, razboleo, poslove u konstruktorskom nirou zavoda
№ 183 preuzeo je inženjer major A.A. Morozov.
14


VARIJANTE TENKA T-‐‑34
Pošto je tenk T-34 proizvođen u različitim fabrikama, među modelima i tipovima je bilo
puno različitosti. U avgustu 1939. glavni vojni savet je proglasio T-34 glavnim srednjim
bojevim tenkom Crvene armije. Novi projekat je finalizovan tokom decembra 1939. i
postao je poznat kao T-34 model 1940. godine. 19. decembra 1939. crteži i makete
novog T-34 predstavljeni su Vrhovnoj komandi, koja je naredila proizvodnju tenka, bez
obzira što nije bio napravljen nijedan protitip za testiranje10.
DIZEL-‐‑MOTOR
Prvi serijski tenkovi T-34 bili su opremljeni 12-cilindričnim “bokser” dizel-motorima V-2,
ali su uskoro zbog manjka motora bili prinuđeni da ugrađuju stare tenkovske benzinske
avionske motore M-17. Dizel-motore na vodeno hlađenje projektovao je Čelpan K.
Fjodorovič, 35-godišnji ukrajinski konstruktor iz Harkovskog zavoda11. Maksimalna
snaga motora je bila 500 KS pri 1800 ob/min, a radna 400 KS pri 1700 ob/min. Zbog
čestih kvarova sa prenosem, mašine koje su išle na ratne zadatke često su morale da
nose delove menjača vezane žicama za poklopac motora.

Trokoračni četvorostepeni menjač i dizel-motor V-2-34 tenka T-34. Tenk je imao i jednu brzinu za “rikverc”.
Od kraja 1942. tenkovi su dobili petostepene menjačke kutije. Posle rata, i menjače i motore su prema
nacrtima inženjera iz Beograda proizvodili u naoj fabrici “Famos”.

10
Naime, iako je 23. avgusta potpisan sporazum Ribentrop-Molotov – pakt o nenapadanju Nemačke i
SSSR-a – Nemci su u junu 1941. prekršili dogovor i napali SSSR, što je Staljin i očekivao.
11
Iako je za svoj rad 1935. bio odlikovan i unapređen u zvanje Glavnog konstruktora, samo 3 godine
kasnije je uhapšen od strane NKVD-a kao član turske („pontijske“) etničke zajednice i streljan. Tada je u
akciji etničkog čišćenja pohapšeno skoro 80.000 ljudi. Čelpan je rehabilitovan 1956. a 32 godina kasnije je
čak primljen i u partiju! Sigurno se jako obradovao...
15

Tip tenka T-34 iz 1940. godine

(Nemci su ga beležili kao T-34-76A)
posedovao je kupolu načinjenu od
valjanog čelika debljine 15 mm sa
kratkocevnim topom Л-11 kalibra 76,2
mm model iz 1938. godine. Top je
konstruisao I.A. Mahanov i na
početku je nosio 77 granata. Pre nego
što ga je zamenio napredniji model Ф-
34, u zavodima u Nižnim Novgorodu12
je proizvedeno je oko 750 komada.
Tip tenka iz 1940. postao je standardni
model svih kasnijih varijanti. Sve one
su imali mnoge zajedničke delove, kao
što su motori, menjačke kutije,
naoružanje i periskopi. Glavni problem
konstruktora bilo je napraviti što
jednostavniju konstrukciju. Tenk je
imao vareni korpus, napravljen od
ploča valjanog čelika marke MZ-2 (И8-
С) debljine 13, 16, 40 i 45 mm. Radi
zaštite od pogodaka, prednja gornja
zaštitna ploča je bila zavarena pod
uglom od 60° a donja 53°. Konstruktori
su primenili oprobano vešanje tipa
„Kristy“, sa pet udvojenih čeličnih
„točkova“ sa svake strane, sa
povećanim razmakom između drugog i trećeg para. Snažni pogonski zupčanik se nalazio
na kraju vozila i bio je preuzet sa tenkova starije serije БТ. Gusenice su bile napravljene
od manganskog čelika, i u početku bile široke 55 cm i imale po 74 segmenta, koji su se
razlikovali od fabrike do fabrike i od godine proizvodnje. Prvi modeli T-34 su imali turele
sa velikom izbočinom pozadi i velikom otvorom za dva člana posade, koji je zauzimao
čitav zadnji deo kupole. T-34 iz 1940. je posedovao samo jedan periskop koji se nalazio
napred s leve strane. Krajem 1941. izrađen je mali broj tenkova opremljenih sa
dugocevnim topom ЗИС-4 kalibra 57 mm koji je pogađao ciljeve na većoj daljini od topa
Л-11 kalibra 76,2 mm.

12
Stari grad ispod Moskve, do 1990. poznat kao Gorki. Pošto je za vreme rata bio jedan od centara vojne
industrije, Nemci su ga bombardovanjem sravnili.
16

Šema oklopa tenka T-34 tip 1940. godine.

Т-34 tip 1940.

Dužina, m 5,92
Dužina sa topom, m 5,96
Širina, m 3,0
Visina, m 2,41
Bojeva težina, t 25,6
NAORUŽANJE
Top 1 x 76-mm Л-11
Mitraljez 2 x 7,62-mm ДТ
POKRETLJIVOST
Маx. brzina po asfaltu,
54
km/h
Pređeni put po asfaltu, km 300
OKLOP
Čelo korpusa, mm 45
Bokovi i krma korpusa, mm 40-45
Čelo kalote, mm 40-45
Bokovi i krma kalote, mm 45
Krov, mm 15-20
Dno, mm 13-16
T-‐‑34 TIP 1941. GODINE

Drugi model T-34 pojavio se 1941. godine (T-34-76B). U suštini, to je bio komandni
tenk tipa iz 1940. godine. sa kupolom od valjanog čelika i jačim topom Л/41,5 kalibra 76,2
mm. Kupola je zadržala glomazni otvor, no neke varijante su posedovale dva pribora za
osmatranje. Konstrukcija korpusa je ostala ista, ali na desnoj nadguseničnoj ploči su
postavljene kutije za alat i opremu. Najupečatljivija odlika modela iz 1941. jeste „kolevka“
topa, koja je od livene promenjena u uglastu, koja se pričvršćivala šrafovima. Tokom
1942. su se pojavili tenkovi sa livenom kupolom i novim, još širim gusenicama. Mali broj
tenkova je bio opremljen bacačima plamena (ATO-41) i oklopljenim rezervoarima
benzina, postavljenim na krmi.

Po britanskoj klasifikaciji, tenkovu T-34 ovog tipa nosili su oznaku T-34-76.
17

T-‐‑34 TIP 1942. GODINE

1942. je postala standardna livena kupola. Nova kupola je težila 4,4 tone i imala je
prečnik prstena 1,38 metara. Tenk T-34-76C je bio podvrgnut različitim usavršavanjima,
zasnovanim na iskustvima iz dotadašnjih bitaka. Komandir tenka i nišandžija su konačno
dobili zasebne ulaze. Zato je montiran novi korpusni mitraljez ДТ kalibra 7,62 mm,
efikasniji u bliskim borbama. Početkom 1942. godine konstruktori su proizveli novi model
– T-34M. On je imao jaču šasiju, preuzetu sa teških tenkova KB (ali sa točkovima manjih
dimenzija), i potpuno nov oblik korpusa i kalote. Ipak, taj tenk nije uvršten u serijsku
proizvodnju. Jedinstveni elemenat njegove konstrukcije, koji je korišćen u sledećem
modelu – T-34-76 tip 1943. – bila je šestostranična kupola. Kao što sam napomenuo
ranije, model iz 1943. je ispravio veliki nedostatak uočen na frontu a ticao se izbačenog
dela kupole koji se nadnosio nad krmeni deo korpusa. Novi model je imao povećane
kapacitete rezervoara za gorivo i navarene dodatne ploče oklopa. U to vreme na svetu
nije postojao bolji tenk u toj klasi.

Zbog dva poklopca na tureli, Nemci su ih zvali Miki Maus.

TENK T-‐‑34-‐‑76E
Sovjeti su imali vrlo komplikovan sistem obeležavanja modela i tipova svoje vojne
opreme (što se nije promenilo ni decenijama kasnije!), pa su kasniji modeli danas
poznatiji u literaturi prema nemačkoj/britanskoj klasifikaciji. T-34-76 je prouzvođen u
sledećim osnovnim varijantama: „A“ (model 1940.), „B“ (model 1941.), „C“ (model
1942.), „D“ (model 1943.), „E“ (model 1943.) i „F“ (model 1943.).
Poslednji modeli su bili proizvođeni 1943. godine. Korpus i turela T-34-76 ostali su isti,
no tenk je dobio nove, još efikasnije sisteme za pročišćavanje vazduha i podmazivanje.
Konstrukcija korpusa je bila poboljšana primenom metoda automatskog varenja
materijala, što je davalo spojeve mnogo boljeg kvaliteta. Model “E” je jasno demostrirao
uspešnost sovjetske industrije. Postalo je jasno da će svaki naredni model T-34 biti još
jači i sa boljem naoružanjem. Mnoge zarobljene tenkove ovog modela Nemci su uvrstili u
svoje naoružanje (Panzerkampfwagen T-34 747(r)), neprijatno iznenađeni njihovim
performansama.
18

Т-34 tip 1943.

Dužina, m 5,92
Širina, m 3,0
Visina, m 2,52
NAORUŽANJE
Top 1 x 76-mm Ф-34
POKRETLJIVOST
54
km/h
Pređeni put po asfaltu, km 300
OKLOP
Bokovi i krma korpusa, mm 40-45
Bokovi i krma kalote, mm 45 (52)
Krov, mm 15-20
Dno, mm 13-20
TENK T-‐‑34-‐‑76F
Model “F” je spolja izgledao drugačije od drugih modela T-34, ali glavne razlike su se
nalazile unutar tenka, jer je T-34-76F dobio usavršenu i mnogo efikasniju šasiju. Stara 4-
stepena menjačka kutija je zamenjena 5-stepenom, pa je menjanje brzina bilo lakše a
brzina vozila veća. Početa je ugradnja usavršenijih i efikasnijih filtera za vazduh.
Mehanički segment T-34-76F je drastično razlikovao od ranijih modela. Ipak, tenkova
ovog tipa je proizvedeno malo, jer se situacija ubrzano menjala. 1943. godine postalo je
jasno da top od 76,2 mm više ne odgovara situaciji na ratištu. Modeli su dobijali mnoga
poboljšanja, kao npr. jači oklop, ali naoružanje je ostajalo isto. Pojava nemačkih tenkova,
opremljenih dugocevnim topovima sa zrnima velike početne brzine kalibra 75 i 88 mm,
konačno je potvrdila da je T-34 zreo za moćnije oružje. Kao rezultat, pojavio se tenk T-
34-85.
19


Т-34-85 tip 1944.
Dužina, m 5,92
Širina, m 3,0
Visina, m 2,72
NAORUŽANJE
Top 1 x 85-mm C-53
POKRETLJIVOST
54
km/h
Pređeni put po asfaltu, km 300-400
OKLOP
Bokovi i krma korpusa, mm 45
Bokovi i krma kalote, mm 52-75
Krov, mm 16-20
Dno, mm 13-20
20

21

Različite verzije tenka T-34-76.

TENK T-‐‑34-‐‑85-‐‑1
Proizveden 1943. godine, T-34-85 je bio prvi tenk T-34 naoružan sa topom Д-5Т
kalibra 85 mm. Tenk je imao nivu turelu, prvobitno razrađenu za teški tenk KV-8513 sa
dimenzijama prstena 1,56 m. U povećanoj tureli napravljeno je mesto za još jednog člana
posade, a komandir tenka je mogao da se u potpunosti posveti svojim obavezama, ne
gubeći više vreme na gađanje iz topa. Prvi T-34-85-1 su bili poslati u elitne gardijske
tenkovske jedinice. Novi top je uskoro dokazao svoje prednosti. Bili su izrađivani na bazi
predratnog 85-milimetarskog topa M1939, efikasnog na daljini od 1 km, i kako je
potvrđeno, mogli su da probiju čeone oklope nemačkih tenkova “Tigar” i “Panter”.

13
„KV“ je skraćenica od Klim Vorošilov, revolucionara, jednog od prvih maršala SSSR-a, predsednika
Prezidijuma SSSR-a. Tenk je bio četvorosed, težak 46 tona. Do danas je sačuvan samo 1 komad.
22


Levo: kupola zavoda “Красное Сормово“ iz Nižnig Novogoroda: 1 – poklopac punioca;; 2 – poklopac
otvora ventilacije;; 3 – otvor za pribor osmatranja komandira tenka;; 4 – poklopac komandirove kupolice;; 5 –
komandirova kupolica;; 6 – otvor za gledanje napolje;; 7 – prirubnica antene;; 8 – rukohvat;; 9 – otvor za
uređaj za osmatranje nišandžije;; 10 – puškarnice za lično naoružanje;; 11 – nosač;; 12 – nišan topa;; 13 –
štitnik;; 14 – ležiđte osovine cevi;; 15 – nišan mitraljeza;; 16 – otvor za pribor osmatranja punioca. Desno: dva
tipa komandirske kupolice.

Sovjetski Crvenoarmejci posmatraju ostatke nemačkog tenka. Bitke su bile žestoke. Nikada Nemci i
Rusi neće zaboraviti II svetski rat. Ovaj nemački “Pancer” je naleteo na protivtenkovsku minu, koja je
uništila svaki 4. tenk u ratu.

Motor tenka je opet bio četvorotaktni dizel V-2-34. Njegova težina bez ulja i goriva a sa
elektrogeneratorom je iznosila 750 kg. U rezervoare je stajalo oko 545 litara nafte, a
spolja u dva dopunska tanka još po 90 l. Sustem hlađenja je bio zatvoren, sa prinudnom
cirkulacijom. Postojala su 2 hladnjaka zapremine 95 l.
23

T-‐‑34-‐‑85 U JNA
Posle II svetskog rata, model T-34-85 je korišćen u Korejskom ratu protim američkih
“Šermana” i “Peršinga” na strani UN. Ovi tenkovi su se takođe borili i u Vijetnamu,
Bliskom Istoku, Avganistanu i u bivšoj Jugoslaviji. Hrvati su od JNA “nasledili” 25 ovih
tenkova, ali su oni posle rata povučeni iz naoružanja.
Naši partizani su prve tenkove T-34 videli tek 1944. godine, kada su Sovjeti prodrli u
Srbiju. U izveštajima iz NOB-a partizani su ih često mešali sa nemačkim “Panterima”.
U jesen 1944. SSSR je poklonio Titu 65 tenkova T-34-85 i tada je na sovjetskoj teritoriji
formirana Druga jugoslovenska tenkovska brigada. Odmah po dolasku na našu teritoriju,
tenkovi su 21. maja 1945. upućeni kao podrška našoj vojsci u Tršćanskoj krizi. Od
tenkovske čete ostavljene u Beogradu, u martu 1946. je formirana Peta tenkovska
brigada, za koju su nam Rusi poslali još 66 tenkova. Do kraja decenije, Sovjeti su nam
poslali ukupno 425 tenkova, ali većinom polovnih, već delimično ili potpuno
remontovanih.
Posle krize odnosa sa SSSR-om, Tito je ugovorio zamenu T-34 američkim tenkovima
M4A3 “Šerman” i M47 “Paton”. Od viška ruskih tenkova naša armija je formirala još tri
ratne jedinice. Već 1966. Sovjeti su nam ponudili da u sledeće 2-3 godine kupimo 600
komada modernizovane verzije T-34 i tako zamenimo zastarele američke tenkove. Naši
inženjeri u Mladenovcu i Čačku su uspevali sami da modernizuju postojeće tenkove, ali
taj proces je trajao (i nije bio završen) sve do “našeg” rata 1991. godine.
Sredinom sedamdesetih godina, JNA je imala 1.018 tenkova T-34 i T-34B (naša
modernizovana varijenta), što je predstavljalo 45% svih naših tenkova. Tek nakon
Dejtona, T-34-85 su povučeni iz našeg naoružanja. Jugoslovenski T-34 su se odlikovali
Browningovim mitraljezom 12,7 mm montiranim na nosače na tureli.

Tenkovi T-34 Druge tenkovske brigade na prilazu Trstu, maja 1945.g. (foto zbirka Vojnog muzeja)

24


Tenk T-34B, prepoznatljiv je po točkovima nalik na one sa tenka T-54/55. Jugoslovenska modifikacija
prepoznaje se po ugradnji PAM tipa Browning, anteni radio uređaja RUT-1 i IC uređaju M-68. (foto-centar
Odbrana).

T-34 je u velikom broju upotrebljen tokom rata u Bosni. Na slici je tenk gardijske jedinice ''Panteri'' iz
Bijeljine.
25


Jedan od sovjetskih tenkova JNA danas leži na Kalemegdanu.

***
Ovaj tekst je posvećen svim sovjetskim herojima stradalim u tenkovskim bitkama za
slobodu u II svetskom ratu i našim anonimnim "oklopnicima" iz poslednjeg rata koji su se
hrabro surotstavili agresorima na Jugoslaviju. Takođe bih pozdravio naše prijatelje
"tenkiste" iz Bijeljine sa foruma RAKIA i službenog foruma WOT Balkan.
26

T 34

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

T 34

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

D.

Dragović: Tenk T-34 Astronomski magazin

29. april 2015.

Prvi sudari bojne mašinerije Crvene armije i nemačkih okupatora u

NASTANAK “TRIDESETC- ETVORKE

naređenje konstruktorskom birou tenkovskog odelenja Harkovske fabrike3 da proizvede

U cilju poboljšanja karakteristika i konstrukcije, ali i umanjivanja cene proizvodnje,

ОPREMA „C- UDO-­‐‑ORUZ- JA“

toni, što je tenku omogućavalo da razvije brzinu od 54 km/h po putu i 25 km/h po

KOMANDIR TENKA I POSLUŽILAC

NAORUZ- ANJE T-­‐‑34

NOVA ŠESTOUGAONA TURELA

ljudi tona m m m KS km/h mm

Т-­34 model 4 26,8 5,95 2,4 45 520 55 Л-­11 76

Т-­34 model 1943 4 30,9 6,62 2,4 45-­52 520 55 Ф-­34 76

Т-­34-­85 model 5 32 8,10 2,7 45-­90 520 55 ЗИС-­53 85

Tip tenka T-­34 iz 1940. godine

Šema oklopa tenka T-­34 tip 1940. godine.

Т-­34 tip 1940.

T-­‐‑34 TIP 1941. GODINE

T-­‐‑34 TIP 1942. GODINE

Т-­34 tip 1943.

Različite verzije tenka T-­34-­76.

You might also like

ОPREMA „C- UDO-‐‑ORUZ- JA“

NAORUZ- ANJE T-‐‑34

Т-34 model 4 26,8 5,95 2,4 45 520 55 Л-11 76

Т-34 model 1943 4 30,9 6,62 2,4 45-52 520 55 Ф-34 76

Т-34-85 model 5 32 8,10 2,7 45-90 520 55 ЗИС-53 85

Tip tenka T-34 iz 1940. godine

Šema oklopa tenka T-34 tip 1940. godine.

Т-34 tip 1940.

T-‐‑34 TIP 1941. GODINE

T-‐‑34 TIP 1942. GODINE

Т-34 tip 1943.

Različite verzije tenka T-34-76.