1

22.9.07. malta

Rad na snovima – gestalt pristup

Literatura:

1.Ginger Serge (2007),The art of Contact,Karnak

2.Jane Cicchetti (2003),Dreams,symbls and homeopathy,North Atlantic

Books,Berkeley,California

3.James S.Simkin (1998),Mini Lectures,The Gestalt Legasy Press

4.Joyce&Sills (2006),Skills in Gestalt Counselling&Psychotherapy,SAGE

Publications

5.Mari-Luiz fon Franc (2005),Svet Snova,As-Sovex,Beograd

6.Otto Rank(1998),Psychology and the Soul,The J Hopkins University Press

7.Polster&Polster(1974),Gestalt Therapy Integrated,Vintage Books of Random

House,New York
 2

RAD NA SNOVIMA
Gestalt pristup
(predavanja studenima gestalt psihoterapije pri Gestalt Studiju Beograd)

Snovi se kroz istoriju smatraju značajnim fenomenom čija se priroda i smisao

povezuju sa razlicitim izvorima koji se kroz istoriju menjaju.
San se pojavljuje kroz predstave koje su primarni način mišljenja u odnosu na
jezik.Ti imidži su često simboli veće slike koja, iako se tumači od strane svesnog dela
selfa ,ipak ima validnost.Oni su vrata ka duši, put ka integraciji selfa i sjedinjenju sa
hijerarhijskim poljima.
San se od davnina koristio kao pokazatelj postojećih ili dolazećih mentalnih ili
fizičkih bolesti. Još 2696 b.c. kineska knjiga medicine govori o odnosu bolesti i
snova.Neki snovi su npr. indikacija poremećaja energije u telu, kao snovi plača ili
tuge koji ukazuju na stanje pluća...ili vatre jang i mladalacke energije itd.
Ajur-vedska medicina posmatrala je odnos različitih struktura ljudi :vata-pita-kafa, i
odgovarajucih snova.
Tibetanska medicina vrlo precizno određuje npr. snove nadolaece smrti i tacni
vremenski period od trenutka snevanja specifičnih snova do smrti....
Egipćani su prvi koristili takozvane procese inkubacije snova koji su bili priprema za
primanje snova koji su dolazili od boga.Takvi snovi su ili bili isceljujući ili su nosili
poruku nakon sto bi bili interpretirani.Proces inkubacije započinjao bi izdvajanjem
snevača,često odabranih ljudi, u posebne prostorije koje kasnije nalazimo na svetim
mestima u okviru hramova.Snovi koji se javljaju na taj način tumače se od strane
nadarenih i obučenih članova zajednice i smatraju se značajnim i za pojedinca i za
grupu.Savremena verzija ovog procesa jeste tumačenje snova sa sanovišta teorije
polja.
Egipatska iskustva prenela su se u Grčku gde se grade posebni hramovi posvećeni
isceljenju i sanjanju.Posvećenici i poverenici ovog procesa prolazili bi kroz tretmane
posta i detoksikacije i telesne i mentalne, pa bi tek onda pristupali ćelijama za
snevanje snova.Ovakvi snovi bi sami po sebi bili isceljujući ili bi to postali nakon
interpretacije....
Savremena istraživanja govore da samo razvijene vrste sanjaju.Za vreme sna
organizam je vrlo osetljiv te je razumljivo da je za snevanje neophodna neka vrsta
sigurnosti .Životinje više sanjaju u štalama nego u poljima...Snažne divlje životinje,
sigurne u sebe,dozvoljavaju sebi liksuz da snevaju i do 40% spavanja dok se manje
sigurne usuđuju na svega 5%........Čovek prosecno sanja oko 20% spavanja od čega
95% zaboravi nakon 8min.Fetus sanja od sedmog meseca i nastavlja po rođenju sa
oko 60%.Majka sanja duplo više nego pre i posle trudnoce prateći detetovu
neurogenezu i nije isključeno da se u tom procesu prenose informacije koje se inače
ne prenose nasleđem.
Snovi ,kao sto smo već napomenuli, mogu biti upozorenje na bolest. Još češće se
prepoznaje kompenzatorna uloga sna u odnosu na ne-integrisane elemente u
iskustvu ,u budnom stanju. Potisnuti sadržaji iz života takođe se mogu naći u
 3

snovima pozivajući na prepoznavanje,prihvatanje i ponovno sjedinjavanje unutar

selfa snevača.Izvesno je da pojavljivanje sna predhodi mnogim značajnim procesima
pojedinca.Da bismo bili adekvatni u tumačenju snova pacijenata moramo pratiti svoje
snove...zapisivati ih...odnositi se prema snovima kao da „pošiljaocu „ iskazujemo
zahvalnost....Vazno je da imamo nekoga kome ćemo ispricati svoj san..nekoga sa
kime ćemo otkriti ono sto se u snu odnosi na ono to je izvan nas, u nama, u svima...
***
Otto Rank , čiji je uticaj na Gestalt terapiju prisutan, nije toliko zainteresovan za
tumačenje koliko za prirodu snova, njihovu ulogu i mesto u pogledu na svet.
Primitivno biće čovekovo prepoznaje i sačekuje san kao potvrdu postojanja duše i
njene besmrtnosti jer se mrtvi i ubijeni pojavljuju oživljeni u snovima te je nastavak
njihovog zivota obezbeđen i potvrđen kroz san...
Da li je san istina ili senzorna iluzija?
Primitivno biće vidi san kao istinu i realnost ,ne ovu vec nadređenu realnost koja je u
vezi sa spiritualnim,besmrtnim aspektom sveta,sa verovanjem u večnost duse koja
privremeno živi u telu ,koje je san potvrda.Kada san nije u skladu sa realnošću
poslednja se menja u skladu sa snom...
Posmatranje odnosa san/realnost razvija uverenje da postoji uzajamnni uticaj između
oba fenomena.Tako se pojavljuje ideja da se snovi formiraju pod uticajem snevačevih
želja i pomažu da se napravi razlika između onih koje se mogu ili ne mogu
ostvariti.Snovi o smrti ponekad nas podsećaju na našu limitiranost koju nevoljno
priznajemo,stari ili mladi.
U eri heroja razvija se ideja o svemoći koja uključuje i moć nad budućim događajima
te snovi postaju instrument takve nade..
U saxsualnoj eri san vrlo često dobija sexualno, limitirano, bukvalno ili mehanicko
tumačenje.Ova ideologija kao što je bila Frojdova , kroz sexualizaciju i biologizaciju
sadržaja sna zanemaruje ideologiju besmrtnosti čemu se snovi opiru .Termini nikad
saznatog nesvesnog koje je C.G.Jung koristio izgleda da vise odgovaraju duši , koje
su snovi najavljivači.
Postoje tipični snovi koji se pojavljuju kod svih ljudi što govori u prilog kolektivne
pozadine tj. besmrtnog .Snovi nisu samo ispunjnje želja što potvrđuju (ili možda
ne)snovi anxioznosti(posledica nepovezanosti sa sobom i ne - organizmicke self
regulacije ) kao i snovi koji imaju spiritualno značenje i govore jazikom besmrtne
ideologije (koncepti : kolektivna pozadina,nesvesno,implicitna realnost slicni su u
doživljaju - besmrtnosti) .Često teme: nagosti,letenja,vode u snovima najavljuju
temu života/smrti.
Uslov za san je spavanje.Dok spavamo telo je „kao mrtvo“ te san potvrđje da je
snevač živ i da nema opasnosti od smrti.Rank veruje da je snevanje u funkciji
potvrđivanja života i negiranja smrti snevača.Za njega je snevanje manifestacija
života čiji je cilj odbacivanje snu inherentne anxioznosti smrti.San ovu zaštitu
obezbedjuje zadržavajući procese mišlenja,osećanja,senzacija.U skladu sa dubinom
sna snevač interpretira zaspali self na različite načine.U snu primitivno potvrđujemo i
umirujemo svoje potrebe kroz halucinacije koje imaju za cilj ne konkretna
zadovoljenja potreba već potvrđuju postojanje snevača i dovoljnu smirenost tako da
san i odmor mogu da se nastave.San dakle potvrđuje postojanje otelovljene duše,po
misljenju Ranka koji ovde pravi jedan dramatican iskorak u supernaturalno polje:mi
 4

kroz snove ne samo da potvrđujemo da smo živi dok spavamo vec i da ne možemo
umreti,te spavamo u miru.Mračnija strana sna je prisustvo mrtvih u snovima koja ne
ide u prilog besmrtnosti,telesnoj,ali potvrđuje i podseca na nasu telesnu smrtnost
,ograničenost i limite.Često se na ovom mestu naglo budimo da potvrdimo da smo
živi (noćne more) i da moramo uvažiti limite ili da se podsetimo da je dnevna mora
prosla ..... Mari-Luiz fon Franc iznosi interesantno gledište o noćnim morama koje
naglašava da su : noćni krici, krici prirode koja nas razbuđuje.“Jahanje na divljoj
ždrebici“ ( prevod izraza za noćnu moru sa francuskog jezika) podseca da je vreme
da se razbudimo iz dnevne uspavanosti...Ono u čemu se budimo je ono na šta
moramo obratiti pažnju.Možda je vreme da se razbudimo iz nesvesne sanjivosti u
vezi sa nečim značajnm ili opasnim u životu.Noćna mora nam govori o psihološkoj
opasnosti koje nismo svesni te nam san skrece pažnju na ono sto je neodložno.
Značenja sna su neiscrpna i sto više tumačimo san sve više se suočavamo sa
beskrajnim neosvetljenim prostorom pred kojim je neophodno da terapeut prizna
sopsvene granice.

Upoznavanje i dijalog sa snom..

Cilj je upoznavanja i dijaloga sa snovima da se artikulise i prihvati poruka proizašla

iz trenutno aktuelnog tumačenja koje može biti:
-bukvalno tj. ono koje se oslanja na poznatu simboliku (kuca=dusa;cvet=sreca);ja-to;
-psihološko: pronalaženje odnosa sna sa realnom psihološkom situacijom sna
(najčešći pristup u psihoterapiji);ja-to;
-dijaloško : koje ukljucuje ko-kreativni proces svih učesnika i elemenata sna (snevač-
terapeut-san-polje);ja-ti.

Najcesci koraci u radu na snovima:

1.Pričanje sna ima samo po sebi efekat u razvijanju spontanjh asocijacija. Slušajte
san bez izbegavanja slušanja „ne-značajnih“ detalja.Takvi detalji često pripadaju
pozadini, iz figura/pozadina polarnosti i najčešće su nosioci značajnih informacija za
klijenta .Jednom kada se dovedu u fokus klijentove pažnje otkrivaju nove perspektive
klijentove subjektivne i objektivne realnosti.Važno je znati i kolektivna značenja koja
doprinose predhodnom. Usmeravanje na pozadinu sna znači prepoznati i istražiti :
ono sto je manje vidljivo,što nedostaje kao npr.članovi porodice, elementi koji
prirodno pripadaju a nisu tu,elementi koji su manje istaknuti ,gde je energija prisutna
ili je nema, prekidi u snu,završetci kojih nema...Ponekad poruke dolaze kroz delove
sna koji nedostaju : ne završeni san ili delovi sna.Ovi aspekti funkcionišu kao rad na
pozadini tj. na onim elementima koji se ne prikazuju kao jasne figure.Slicno,birajući
za rad one elemente sna za koje nam se čini da se snevač najmanje identifikuje ,često
značajno razvijamo snevačevu svesnost.
Ponavljajući snovi se odnose na važne poruke koje nismo spremni da čujemo.Ovi
snovi prestaju ili se menjaju kada postanemo osetljivi na poruku.Slično značenje
imaju snovi koji se pamte ili kojih se secamo.Zavrsavanje sna ili delova koji
nedostaju narocito ako se radi o noćnim morama moze obezbedit klijentu imidže ili
osobe koje ih mogu podržati.(Simkin,Ginger)
 5

Dok slušamo san treba da praktikujemo fenomenološki metod pri čemu je

prepoznati i potvrditi ono što jeste (svaki detalj sna) ma kako malo, uvek potencijalno
relavantno i primarno u potrazi za individualnim značenjima .

2.Pozovite snevača da vam isprica san u sadašnjem vremenu i prvom licu jednineradi
intenziviranja iskustva i neposrednijeg uključivanja u atmosferu sna, ne samo snevača
već i terapeuta .Iskazan u sadasnjem vremenu san omogućava da se posmatra i
istražuje kao sadašnje iskustvo , kao bilo koja druga tema koju klijent donosi u
terapijski proces i koja se analizira i procenjuje istom procedurom gestalt terapijske
procene (vidi tabelu sa predavanja:dijagnoza i procena klijenta – Gestalt pristup) .
Radeći na snu kao da je realni sadasnji događaj, koristeći uobicajeni nacin procene
terapeut radi na npr. na : ne zavrsenim poslovima,odnosu sa značajnim drugim
uključujući poruke o terapeutu i terapiji...Ako posmatramo razliku u organizaciji selfa
u snu i u realnosti, posmatrajuci san kao bilo koju drugu temu u terapijskom procesu,
postajemo svesni : klijentovog procesa,ja-ti odnosa kao i uticaja razlicitih polja
kojima klijent pripada.Terapeut može da povlaci paralelu između snevačevog
identiteta u snu i realnosti tretirajuci ih kao projekcije,retrofleksije i polarnosti.

3.Terapeut može taziti od klijenta da ispolji san neverbalno.Ovo može znaciti da

klijent daje snu oblik pokreta zuka ili da ga ispolji kroz crtež , plastelin itd.Joseph
Zinker je razvio rad na snu (pod uticajem Morena) u kome članovi grupe reprezentuju
delove sna bilo da ih snevač režira bilo da im daje slobodu da razviju uloge po svom
nahođenju.Naravno da pored animiranja grupe i rada sa klijentom ovakav pristup
aktivira mnoga pitanja kod onih članova grupe koji predstavljaju elemente iz
sna.Anna Ginger dodaje ovakvom pristupu ponavljanje uvida ,od strane ostalih
članova grupe , na kraju rada na snu kako bi ih klijent , kroz neku vrstu rituala,
obeležio, poneo i lakše zapamtio.

4. Dozvolite da vam snevač kaze svoju impresiju o snu i na koji način povezuje san
sa realnošću .Značenje sna treba da pronađemo u saradnji sa klijentom kroz dijalog i
eksperiment. Polster&Polster rad na snovma razmatraju u okviru poglavlja o
experimentu.Tako san postaje experiment o duši u laboratoriji terapijske
seanse.Reči:laboratorija,experiment,duša usmeravaju nas na fenomenolosku poziciju
ucesnika u kontaktu sa nepoznatom i inspirišućom prirodom sna.Ova pozicija
omogućava tumačenje sna koje nije ni bukvalno ni psihološko već dijaloško.Vec
smo napomenuli neke od metoda rada sa snovima koji iako korisni nose opasnost od
mehanicističkog pristupa snu ( san pacijentkinje:Sanja da ulazi u bolnicu iz ne zna
kojih razloga.Dolazi do lekarske sobe ne zna koje odakle žene ulaze i izlaze.Napokon
ona ulazi i dve sestre joj ogromnom iglom i ogromnim spricom vade krv.Ona trpi bol
i misli da tako mora......Onda se nalazi u kući i na podu zatiče na knjizi bebu.Ne zna
kojeg pola.Beba je ružna ima dlake po licu i po nogama.Ona se gadi da je podigne ali
se sažali i pokuša.Tu su joj otac i majka.Beba je klizava i ona odustaje.Otac prilazi
uzima bebu i umiruje je na kolenima.Ona posmatra i pomisli: on je uspeo jer ima
iskustva......Moja nastojanja da protumačim san tehnikama identifikacije i dijaloga
nije dovela ni do kakvog uvida.Zastoj koji je nastao sastojao se iz paralrlnog procesa
 6

u kome je trebalo da se ponovi scenario u kome : bi klijentkinja bila procenjena

nepodnošljivom za dodir sredine i gde bih ja , u ulozi terapeuta , takođe morala da je
napustim , po mogućnosti sa ne gađenjem.Posmatrajući svoj unutrašnji proces
,napuštajući tehniku,ulazeći u ja-ti odnos u terapijskom kontekstu , podelila sam sa
njom nelagodu da je ostavim u tom času ..Klijentkinja je prepoznala da : kada je to
što jeste , koje ne isključuje kompleksne aspekte njenog bića , ne mora da bude
ostavljena sa gađenjem ,što je bilo njeno iskustvo u primarnoj,zlostavljajućoj
porodici).Za našu temu je važno da laboratorijski pristup podrazumeva kreativni
dijalog za koji je tehnika samo priprema ali ne i odgovor.Priprema zastoja mogla bi
biti jedan od ciljeva primene tehnike i znanja. Kada sa pojavi zastoj u terapijskom
radu terapeut dobija znak, ne za uzbunu ,već priznanje od procesa da smo do tada
dobro koristili i iskoristili tehnike i znanje i da smo sa klijentom bili u funkcionalnom
i „ja-to“ odnosu koji je spreman da preraste u „ja-ti“.Zastoj je znak da je doslo vreme
da preusmerimo fokus sa sadržaja na proces, ( ne raditi samo na sadržaju vec i na
procesu sna tj. kako se san priča,kakav je kontakt sa terapeutom ,neverbalno u toku
izlaganja,emocionalni ton po buđenju ili u toku izlaganja sna ;S.Ginger) sa monologa
na dijalog i da prepoznamo i uvažimo interakcije u datom polju namesto izolovanih
akcija učesnika .To je trenutak kada isceljujući proces u terapiji započinje.

5.F.Perls je smatrao da je san projekcija snevačevog selfa i da je svaki element sna

potencijalna mogućnost za otkrivanje nedovoljno svesnih aspekata.Kada se klijent
kroz expermentalno istraživanje identifikuje sa udaljenim ili odbačenim aspektima
selfa, moguće je da se započne proces integracije i prihvatanja onoga što
jeste.Svesnost tako nastala je inegrišuća i isceljujuća i jeste (svesnost) cilj geštalt
terapijskog procesa koji za posledicu ima integraciju,isceljenje,jedinstvenost bića i
negovo potpunije i smislenije postojanje u različitim, hijerarhijski poljima .Terapeut
traži od klijenta da se identifikuje sa različitim elementima sna i da uspostavi dijalog
između njih.Posmatranje dijaloga , prepoznavanje(prepoznati-izdvojiti -
činiti=fenomenologija svesnosti) , idvajanje i ponavljanje značajnih rečenica ili
pokreta , dovodi do svesnosti o : potrebama, identifikacijama i značenjima u realnosti
klijenta ,te do aktivnosti koje odgovaraju ovom procesu i njima shodnih posledica.
Pomeranja i obrti u onome što se naglašava na šta se fokusiramo jedan je od velikih
prednosti gestalt metoda.Fokus se odeđuje na osnovu onoga sto je vazno iz
terapeut/klijent odnosa u tom trenutku u tom kontextu.Pravac zavisi od senzitivnosti
na specifican odgovor usledio nakon konkretne intervencije.To nije mehanicki
odgovor u koji uguravamo klijenta u perdhodno u nama dizajnirani program ,već ko-
kreativni proces uzajamne receptivnosti, uzajamne aktivnosti iz nje
proizašle, neočekivanih ishoda i transformacije za sve učestvujuće.
James Simkin nastavlja Perlsovo stanovište i smatra da je sve u snu aspekt selfa.
Dok spavamo mi u stvari pišemo svoj skript i govorimo o sebi.Za geštalt terapeute
san je egzistencijalna poruka o tome :kako postojimo,kakva je priroda našeg
postojanja,koja je tema kojom se trenutno bavimo na različitim nivoima
6.Ponekad je san samo mesto odakle se krece i gde se ne vracamo...Prepoznamo
atmosferu sna,značajnu temu koji nas odvedu u rad na realnim problemima klijenta i
tu i ostanemo...
 7

7.Isidor From, jedan vodećih teoretičara u Gestalt terapiji , učitelj koji je uticao na
formiranje mnogih savremenih gestalt terapeuta, izdvojio je retrofleksiju ,pored
projekcije o kojoj je govorio F. Perls kao moguće značenje i poruku snova.Sadržaj i
proces sna tako postaje metafora pomoću koje nastavljamo da istražujemo prirodu
kontakta klijent/sredina .Navodeći retrofleksiju kao moguće značenje sna,I.From
je pomerio fokus sa identiteta (uljučivanje projektovanih elemenata proširuje
doživljaj selfa ) na aktivnost ( istraživanje poremećaja granica kontakta ) i
konkretizovao moguće sadržaje kontakata koji u klijentov kontekst uključuju pored
klijentovih značajnih drugih i terapeuta,odnos prema terapiji i terapijskoj grupi.
8.Serge Ginger smatra da san ima (bez rada na interpretaciji) mnoge prirodne
terapeutske funkcije koje učestvuju u samo-regulaciji organizma.Te funkcije
su:dnevna revizija i dopuna genetskog nasleđenog programa sa iskustvom iz
predhodnog dana koje se kodira i pohranjuje za vreme snevanja.(genetsko re-
programiranje,M.Jouvet ,koje podržava teoriju da je neophodno intervenisati
terapeutski pre prve noci nakon traumatskih doživljaja.Omogucavanje ex-presije
doživljaja menja sadržaj im-presije kodirane traume u duboke strukture mozga što
za posledicu ima manji uticaj traume na žrtvu.) , progresivno razgrađivanje traume
naročito kroz snove koji se ponavljaju.

Experiment 1:podelite se u parove i odredite ko ce biti terapeut a ko

klijent.Klijenti pricaju san a terapeuti primenjuju šemu-.identifikacija-dijalog
realnost - bilo da se radi o realnosti strukture selfa,načina kontaktiranja ili
existencijale poruke.
Experiment 2:podelite se u veće grupe (do osam članova) u kojima će studenti iz
poslednje godine studija raditi punu seansu (1 sat ) analizirajući san klijenta u
prisustvu supervizora,učitelja ili terapeuta.Nakon završetka rada diskusiju
voditi i o efektu i značaju sna za pojedince u grupi,za grupu ,mogućnost značaja
poruke za širu zajednicu: profesionalnu itd.

***

Prilikom interpretiranja važno je znati:godište snevača i njegovu životnu poziciju.

U toku prve polovine života orijentišemo se na jacanje Organizacije Selfa i njene
manifestacije kroz: ego funkcionisanja ,manifestaciju i realizaciju funkcionicanja
persone, sinhronizovanje i upoznavanje funkcionisanja ida.Konkretno,bavimo se
porodicom,karijerom itd.Nakon 40-tih formiraju se novi fokusi .Ono što smo do tada
razvili radeći na organizaciji selfa, dovoljna je podrška da se bezbedno usmerimo na
bavljenje novim konkretnim sadržajima i polako napustimo mnogo što je
 8

predhodilo...Prva faza životnog ciklusa iskustva kontakt/povlačenje,aktivna i snažna

koja je toliko dugo bila fokus, ustupa mesto završnim fazama ovog mega ciklusa
iskustva, i novim , preusmerenim, refleksivnim,transpersonalnim temama...Razvijaju
se novi identiteti koji su bili zanemareni u fazi rezvoja ego granica i identiteta što vrlo
često dovodi do integracije polarnosti unutar selfa...Imajući dakle dob snevača na
umu različito ćemo se baviti degenerativnim sadržajima u snovima mladih koji
ukazuju na neadekvatne procese, dok slični sadržaji kod starijih mogu ukazivati da je
kreativna adaptacija u toku...
Deca često sanjaju snove o roditeljskim problemima i često su pod uticajem
porodičnog polja kome pripadaju.Kada roditelji postanu sveniji deca prestaju da
sanjaju o njihovim problemima.Snovi koji se ponavljaju posebno oni koji se
ponavljaju iz detinjstva u odraslom dobu obično kompenzuju sesnost ili vreme
traumatskog događaja koji je usvojio određeni stav ili uverenje.Takođe anticipira
budući događaj ili nezavršeni posao koji prati osobu godinama i koji će prestati kada
se problem rezreši.
Pored kompenzatornih snova i onih koji proisticu iz potisnutih sadržaja pomenucemo
snove koji se pojavljuju nakon intervencija .Samo oni snovi koji nisu specificni za
snevaca mogu se tumaciti u odnosu na efekat intervencije.
Postoje neka ogranicenja koja moramo uzeti u obzir kod rada na snovima:
-otpor klijenata u radu sa snovima je sa razlogom zato ga treba poštovati
-„rastrzani“ ljudi bolje je da ne rade na snovima ,sa njima je uputnije raditi na ego
funkcijama a slično je i sa „negativnim“ klijentima sa kojima je bolje ne raditi na
snvima. Što dublje zalazimo negativnost je sve veća...
Snovi su komuniciranje iz pozadine u centar svesnosti.Pažljivo sa njima!

Snovi – analitički pristup

Kako u našem treningu povremeno srećemo i predstavnike drugih terapijskih

škola,konkretno Jungijanske analitičke škole, izložićemo ukratko pregled
najznačajnijih koncepata koje je važno prihvatiti kao deo pozadine terapeuta prilikom
rada na snovima ,te proučavati razlike i sličnosti istih.Koristeći se radom Mary Luis
fon France nalazimo sledeće.

Često se srećemo sa stavom da su izvori snova :priroda,bog i da su oni u stvari

matrica koja stvara naseg duhovnog vodiča.Snovi nas ne mogu zaštititi ali nas mogu
voditi do isceljenja.Zato ih srećmo kod većine ljudi sa izuzetkom npr.depresivnih ili
umirucih pacijenata.Često se pred samu smrt snovi ponovo pojave.
San se ne stvara da nam saopšti ono što znamo već ono što nam nije poznato.Važno
ga je tumačiti u prisustvu ili pomoć nekog drugog.Ne treba da se zadržavamo u tom
svetu dugo jer možemo zalutati u nepoznati svet....Psihotični žive u svetu koji pravi
snove Taj svet se pokazuje blagotvornim i isceljujućim samo ako uspemo da ,ostajući
 9

u dodiru sa stvarnim životom,uspostavimo dijalog sa tim svetom..Svesni um ima

mogućnost da pomoću snova pogleda sadržaje nesvesnog kroz sliku,metaforu,simbol.
Snovi razotkrivaju nase nesvesno/pozadinu tako sto svaka figura u snu personifikuje
aspekt našg selfa u celini.Za Junga te se figure grupisu u :senku-animu-animusa-
sopstvo.
Senka je istog pola kao snevač suprotna od snevaceve dominantne organizacije nasa
manje razvijena ili polarna osobina. Staje noću ispred nas licem u lice...Nismo tih
obeležja podjednako svesni izuzev ponekad u konfliktnim situacijama ili u blizini
nama najintimnijih.
Animus-Anima:žena snevač kroz muške figure u snu predstavlja svog animusa i
obratno.Ono što povezuje snevača sa sobstvom je u njgovoj animi-aimusu.Ujediniti
animu i animusa u bicu je sklopiti unutrašnji brak...U negativnoj formi Animus je
parazit ,grub,hladan,tvrdoglav.njegovo odsustvo kreiraće pasivnu ženu u realnom
životu.I Animus i Anima imaju pozitivnu i negativnu varijantu.
Sopstvo je božansko središte naše psihe koje nam se obraća kroz snove svake noći.U
psihološkom smislu izraz bog označava sve ono sto nas nadvisuje tako potpuno da u
nama izaziva autentičnu reakciju padanja na kolena,obožavanja i straha.Bog je sve
ono što opčinjava i zastrašuje u nekoj vrsti blaženog zanosa sve ono sto potpuno
savladava ljudsko biće oduvek se nazivalo bogom.
Anđeli su polja koja nas čuvaju.Ponekad su nosioci snova koji nas čuvaju i sačuvaju i
ako im se pokorimo mnogi simptomi postaju blaži ili nestaju.Snovi nas nagone da se
povežemo sa nečim što nam ne bi padalo na pamet.Oni ruše stara i stvaraju nova
ponašanja individualna ili grupna u zavisnosti ko ih sanja.San je jedan od puteva ka
integraciji polarnosti sveta sa bogom.
San, budući da dolazi iz pozadine,nesvesnog ili implicitne realnosti, u zavisnosti koje
glediste prihvatimo, koja je zajednička svim bićima i koja je manifestacija polja u
kome su granice na određenom nivou nepostojeće,nije samo san pojedinca već i
grupe tj.ljudskog bića ,te je s toga značajan događaj i za zajednicu ne samo za
pojedinca.

Pecotic Lidija
7.10.07 Beograd
10