POPRAVNI ISPIT – PRVA PARCIJALNA PROVJERA ZNANJA IZ PREDMETA

ELEKTRIČNI KRUGOVI 2
Zadatak broj 1.
1.1. U kolu predstavljenom na slici nakon uključenja kojeg prekidača se može postići oscilatorno-prigušeni režim?
Koliki je koeficijent prigušenja u tom slučaju? [1 poen]

C Rješenje:
+
P1 P2 P3 Kada je prekidač P1 uključen, dobijeno je RC kolo
prvog reda (sa kondenzatorskom petljom!) u kojem nije
moguće proizvesti oscilacije. Režim takvog kola nakon
uključenja prekidača P1 je uvijek aperiodski.
+

E R +
C1 L1 R1 Kada je prekidač P2 uključen, dobijeno je RLC kolo
drugog reda u kojem je moguće proizvesti oscilacije.
Režim takvog kola nakon uključenja prekidača P2 može
se opisati jednačinama:
duC (t ) 1 di (t ) di (t )
C  iL (t )  L1 L , uC (t )  L1 L  E , na osnovu kojih se dobija diferencijalna jednačina
dt R dt dt
d 2iL (t ) L di (t ) L
oblika: L1C  1 L  iL (t )  0 , čiji je karakteristični polinom: L1Cp 2  1 p  1  0 , a
2 R dt R
dt
1 1 1 1
njegovi korijeni: p1,2   j   s  j s , odakle je koeficijent prigušenja s  .
2RC L1C 4R2C 2 2RC
Dakle, uz pogodan izbor parametara kola, uz uključen prekidač P2, moguće je postići oscilatorno-prigušeni režim.
Kada je prekidač P3 uključen, dobijeno je RC kolo prvog reda u kojem nije moguće proizvesti oscilacije. Režim
takvog kola nakon uključenja prekidača P3 je uvijek aperiodski.

1.2. U kolu predstavljenom na slici trenutnim prebacivanjem prekidača P iz položaja (1) u položaj (2) uključuje se
kondenzator kapaciteta C1. Provjerom nezavisnih početnih uslova za napone na kondenzatorima neposredno prije i
neposredno nakon komutacije, ispitati regularnost komutacije. Naći početne vrijednosti napona na kondenzatorima
neposredno prije, odnosno neposredno nakon komutacije. Poznate vrijednosti: R  5 () , C1  750 (F ) ,
C 2  250 (F ) , E  240 (V ) . Kondenzator kapaciteta C1 prije uključenja nije bio energiziran. [1,5 poena]

R R

(1) P
+

E (2) 2R
+ +
C1 C2

Rješenje:
Neposredno prije komutacije prekidača, početne vrijednosti napona na kondenzatorima su:
2
uC 1(0 )  0 (V ) , odnosno, uC 2 (0 )  E  160 (V )
3
Nakon komutacije prekidača ostvaruje se paralelna veza kondenzatora na kojima treba da vladaju jednaki iznosi
napona, tako da mora da vrijedi:
uC 1(0 )  uC 2 (0 )  uC (0 ) .
Nezavisni početni uslov za ovakvu neregularnu komutaciju glasi:
q(0 )  q(0 ) , odnosno:
C1uC 1 (0 )  C 2uC 2 (0 )  (C 1  C 2 )uC (0 ) , odakle je:
C u (0 )  C 2uC 2 (0 ) C2 2 C2
uC (0 )  1 C 1   uC 2 (0 )  E  40 (V )
C1  C 2 C1  C 2 3 C1  C 2
Dakle, komutacija je neregularna.
1.3. Kolo na slici nalazi se u stacionarnom režimu. U trenutku t  0 prekidač P prebacuje se iz položaja (1) u položaj
(2). Analizom prijelaznog režima za ovo kolo u p-domenu određen je simbolički (operatorski) izraz za napon na
krajevima kondenzatora oblika:
R
RLCuC (0)p  3R2CuC (0)  RLiL (0) (1) P
UC (p) 
RLCp2  (3R2C  L)p  4R (2)
uC +

+
Odrediti sopstvene (prirodne) učestanosti kola. E C R
2R
Poznate vrijednosti su: R  5 () , L  10 (mH ) ,
C  100 (F ) , E  100 (V ) . [1 poen]
iL L
Rješenje:
E E
Za t  0 imaju se nezavisni početni uslovi: iL (0)   10 (A) , uC (0)  RiL (0)   50 (V )
2R 2
Uz poznate vrijednosti date u formulaciji zadatka, te uz određene vrijednosti nezavisnih početnih uslova,
operatorski izraz za napon na krajevima kondenzatora glasi:

50p  175  103

UC (p) 
p2  35  102 p  4  106
Sopstvene (prirodne) učestanosti kola određene su kao polovi operatorskog izraza za napon na krajevima
kondenzatora, pa se iz jednačine:
p2  35  102 p  4  106  0 , dobijaju sopstvene učestanosti kola: p1,2    j   1750  j 968, 25 (s 1 ) .

1.4. Za rezonantno kolo sa nesavršenim kondenzatorom potrebno je postići učestanost prave rezonancije od
  1000 (r /s ) . Pri kojoj je vrijednosti induktiviteta zavojnice moguće ostvariti ovakav režim u kolu, ako je
G  0,1 (S ) , C  100 (F ) ? [1,5 poena]
L Rješenje:
Diferencijalna jednačina sopstvenog režima kola koja odgovara kratko
spojenom ulazu kola, predstavljena preko struje kroz zavojnicu, ima oblik:
d 2iL (t ) G diL (t ) 1
C G   i (t )  0
dt 2 C dt LC L
Karakteristična jednačina datoj diferencijalnoj jednačini ima oblik:
G 1
p2  p  0 , čiji su korijeni:
C LC
G 1 G2
p1,2   j     j  , odakle je učestanost prave
2C LC 4C 2
1 G2
rezonancije:    . Na bazi ovog izraza može se odrediti
LC 4C 2
4C
traženi induktivitet zavojnice: L   8 (mH )
42C 2  G 2

Zadatak broj 2. [10 poena]

Kolo na slici nalazi se u stacionarnom režimu. U +
trenutku t  0 prekidač P se trenutno prebacuje iz C
položaja (1) u položaj (2). Odrediti vremensku funkciju R
za promjenu napona na krajevima kondenzatora u toku
prijelaznog procesa koristeći klasičnu metodu. Poznate 2R
vrijednosti: R  10 () , L  0,1 (H ) , C  0,1 (mF ) , 10R
E1  110 (V ) , E2  60 (V ) . L (2)
P
(1)
+

E2
+

E1
Rješenje:
Za t  0 nezavisni početni uslovi za struju kroz zavojnicu i za napon na krajevima kondenzatora određeni su kao:
E1
iL (0)   1 (A) , uC (0)  E1  10RiL (0)  RiL (0)  10 (V )
11R
Za t  0 mogu se postaviti jednačine dinamičke ravnoteže napisane prema KZS i KZN:
di (t ) du (t )
RiL (t )  L L  2RC C  uC (t )  E2 (1)
dt dt
diL (t ) duC (t )
RiL (t )  L  10R(iL (t )  C
)  E1 (2)
dt dt
Oduzimanjem jednačine (2) od jednačine (1) dobija se:
duC (t )
12RC  10RiL (t )  uC (t )  E1  E2
dt
odakle je:
E1  E2  uC (t ) 6 duC (t )
iL (t )   C (3)
10R 5 dt
odnosno:
2
diL (t ) 1 duC (t ) 6 d uC (t )
  C (4)
dt 10R dt 5 dt 2
Zamjenom jednačina (3) i (4) u jednačinu (1), te nakon sređivanja, dobija se diferencijalna jednačina oblika:

d 2uC (t )  L  du (t )
12LC  2  16RC  C  11uC (t )  E1  11E2
dt 2  2R  dt
Karakteristična jednačina koja odgovara datoj diferencijalnoj jednačini ima oblik:
 L 
12LCp 2  2   16RC  p  11  0
 2R 
2
L  L 
2(  16RC )  4   16RC   528LC
2R  2R 
čiji su korijeni: p1,2   s  j s  175  j 247, 07 (s 1 )
24LC
Opšte rješenje diferencijalne jednačine koja opisuje promjenu napona na krajevima kondenzatora tokom prijelaznog
režima ima oblik:

st E1  11E2
uC (t )  uC ,h (t )  uC , p (t )  (A cos s t  B sin s t )e 
11
pri čemu se integracione konstante A i B mogu odrediti na osnovu:
E  11E2
– nezavisnog početnog uslova: uC (0)  10 (V ) , odakle je: A  10  1  60 (V )
11
duC (t ) 5 1
– zavisnog početnog uslova (jednačina (3)):  iL (t )  (E  E2  uC (t )) ,
dt 6C 12RC 1
duC (t ) 5 1
pa je:  iL (0)  (E  E2  uC (0))  5000 (V /s )
dt t 0 6C 12RC 1

Na osnovu opšteg rješenja slijedi:

duC (t ) st st
 se (A cos s t  B sin s t )  e (As sin s t  B s cos s t ) , odakle je:
dt
duC (t )
 As  B s  5000 , odakle je: B  22, 26 (V )
dt t 0
Vremenski izraz za promjenu napona na krajevima kondenzatora u toku prijelaznog režima glasi:

uC (t )  50  (60 cos 247, 07t  22, 26 sin 247, 07t )e 175t (V ); t  0

Zadatak broj 3. NAPOMENA: Tačno zaokružena rješenja se priznaju samo ako je dat postupak rješavanja!
3.1. Režim u jednom RLC kolu opisan je diferencijalnom jednačinom oblika:

d 2uc (t ) duc (t )
  2uc (t )  F (t )
dt 2 dt
Koliko iznosi faktor prigušenja u takvom kolu ako je sopstveni odziv kola oscilatorno-prigušeni? [1 poen]
Rješenje:
2 2  
a) s  b) s   c) s  d) s  
  2 2

Pošto je karakteristični polinom koji odgovara homogenoj diferencijalnoj jednačini oblika p 2  p  2  0 , to

su njegovi korijeni, za slučaj da je prijelazni proces oscilatorno-prigušenog karaktera, dati kao:

 2
p1,2    j 2   s  j s
2 4
a
odakle je faktor prigušenja kola s  . Dakle, tačan odgovor je pod tačkom c).
2

3.2. U kolu poznatih parametara R , L i C , djeluje naponski generator konstantnog napona ug (t )  E . Ako se u
trenutku t  0 zatvori prekidač P odrediti početnu promjenu napona na krajevima kondenzatora. [1 poen]
R Rješenje:
duC (0) E duC (0) E
a)  b) 
R R dt RC dt 6RC
P
duC (0) E duC (0) E
+

E c)  d) 
dt 6RC dt RC
+

L iL(t)
uC(t) C

E E
Nezavisni početni uslovi: iL (0)  , uC (0) 
2R 2
Iz jednačina prema KZ:
3R du (t ) di (t )
(iL (t )  C C )  uC (t )  E ; uC (t )  L L
2 dt dt
duC (t ) 2(E  uC (t )) iL (t ) du (0) 2(E  uC (0)) iL (0) E
slijedi:   , odnosno: C    .
dt 3RC C dt 3RC C 6RC
Dakle, tačan odgovor je pod tačkom c).

3.3. U prostom serijskom RLC kolu, koje se može tretirati kao rezonantno kolo sa nesavršenom zavojnicom, poznata je
učestanost fazne rezonancije:
1
  0 
LC
Odrediti Q-faktor za takvu nesavršenu zavojnicu pri rezonantnoj učestanosti. [1 poen]
Rješenje:
1 L L 1 C C
a) QL 0  b) QL 0  R c) QL 0  d) QL 0  R
R C C R L L

Polazeći od definicije za Q-faktor nesavršene zavojnice:

 L
QL  ,
R
to se pri učestanosti fazne rezonancije 0 u prostom rezonantnom kolu sa nesavršenom zavojnicom, Q-faktor
može predstaviti kao:
L L 1 L
QL 0  0   . Dakle, tačan odgovor je pod tačkom a).
R R LC R C

3.4. Odrediti učestanost fazne rezonancije za kolo predstavljeno na slici. [2 poena]

R C Rješenje:
2 1
a)   b)  
2 2
L  2L 
LC    LC   
R R 
L 2R
1 1
c)   d)  
2 2
 L   
LC    2 LC   L 
 2R  R

1 2R( j L) 1  4R2L  j 22RL2 

Z ul  R  j  Rj j 
C 2R  j L C  4R2  2L2 
22RL2  4 R 2L 1 
Z ul  R  j  
4R2  2L2  4R2  2L2 C 
Da bi u kolu nastupila fazna rezonancija, potrebno je ispuniti uslov:

4  R 2L 1
 
Im Z ul  Xul 
2 2 2

C
0
4R   L
1
odakle je učestanost fazne rezonancije:   . Dakle, tačan odgovor je pod tačkom c).
2
 
LC   L 
 2R 
 POPRAVNI ISPIT – DRUGA PARCIJALNA PROVJERA ZNANJA IZ PREDMETA
ELEKTRIČNI KRUGOVI 2
Zadatak broj 1.
1.1. Posmatra se kolo prikazano na slici. Otpornost otpornika je R, struja strujnog generatora:
ig (t )  Im cos t (A)
a napon naponskog generatora:
ug (t )  Um sin 3t (V )
R L

+
ig(t) R C ug(t)

Odrediti induktivitet zavojnice L i kapacitet kondenzatora C tako da prvi harmonik struje u zavojnici zaostaje
prvom harmoniku napona na kondenzatoru za /4 (rad), a da treći harmonik struje u zavojnici prednjači trećem
harmoniku napona na kondenzatoru za 5/4 (rad). [2 poena]
Rješenje:
Za prvi i treći harmonik eksitacije kola, važe jednačine:

(1) (1) (1) (1) (3) (3) (3) 1 (3)

U C  Z L I L  (R  j L)I L ; I L  Y C U C  (  j 3C )U C
R
Poznate su vrijednosti argumenata:
(1) (3)
UC  IL 5
arg  ; arg 
(1) 4 (3) 4
IL UC
pomoću kojih se dobijaju jednačine:
L  5
arctg  ; arctg(3RC ) 
R 4 4
R 1
odakle je L  iC 
 3 R

1.2. Na slici je prikazan slučaj istovremenog metalnog kratkog spoja faza A i B i kratkog spoja faze C sa zemljom preko
impedanse Z . Odrediti fazor faznog napona faze C ukoliko su poznate simetrične komponente napona U 0 , U d i
U i date izrazima:
7 5 5 2
U 0   aU g ; U d  U g ; U i  a Ug
18 18 18
Fazni napon generatora U g i impedansa Z preko koje je nastao zemljospoj, su poznate veličine. [1 poen]

A Rješenje:
~3 B Pošto su poznati fazori napona U 0 , U d i U i , to se fazor napona
faze C na mjestu kvara može odrediti prema relaciji:
C
7 5 5
ZN U C  U 0  aU d  a 2U i   aU g  aU g  a 4U g 
Z 18 18 18
Ug Ug a
 (7a  5a  5a 4 )  (7a  5a  5a )  U g
18 18 6
 C/10
1.3. Za filter predstavljen na slici odrediti karakterističnu impedansu za
učestanost   1/LC  1000 (r /s ) i uz parametre: L  10 (mH ) ,
C  100 (F ) ? [1 poen]
4L 4L

Rješenje
10
Z1  j , 2Z 2  j 4L , odnosno: Z 2  j 2L
C
Karakteristična impedansa filtra za datu učestanost određena je iz relacije:

 Z 1Z 2 R R
Zc   
Z1 Z1 1N
1 1
4Z 2 4Z 2
pri čemu je karakterističan broj N određen kao:
Z1 5 5 5
N    e  j  i uz   1/LC , odnosno, 2LC  1 , N  e  j  ,
4Z 2 2
4 LC 2
4 LC 4
a parametar filtra R kao:

L L
R2  Z 1 Z 2  20 , odnosno: R  2 5
C C
Tako je:

 R R R R
Zc     
1N 5 5 5
1  ej j j
e e  ej e j
e j

4 4 4
L e j  /2 L
2 5  j4 5  j 40 5 ()
C 5 C
1 
4
Nije teško pokazati da je propusni opseg filtra:
5
    , odnosno: 500 5 (r /s )     . Analizirani filter pripada grupi VF filtera.
4LC
Pošto je radna učestanost filtra   1000 (r /s ) izvan njegovog propusnog opsega, to je karakteristična impedansa
filtra čisto reaktivna (induktivna).

1.4. Vod bez gubitaka karakteristične impedanse Zc i dužine   / 4 , priključen je na svom ulaznom pristupu na
prostoperiodični naponski generator čiji je fazor napona U g , a unutrašnja impedansa Z g  j 2Zc . Na svom
izlaznom pristupu vod je otvoren. Odrediti fazor napona na izlaznom pristupu voda, U 2 . [1 poen]

Rješenje:
Ulazna impedansa voda bez gubitaka u slučaju kada je on na svom izlaznom pristupu otvoren, određena je prema
relaciji:
 2  
Z 1   jZc cotan   i uz uslov zadatka,   , slijedi:     , odakle je Z 1  0 .
4  4 2
Ug Ug U
Fazor struje na ulaznom pristupu voda je I 1   j . Iz jednačine I 1  j 2 sin   , slijedi:
Zg 2Zc Zc
Zc I 1 1 Ug Ug
U 2  j  
sin   sin   2 2
Zadatak broj 2. [10 poena]
Za kolo sa savršeno spregnutim zavojnicama prema slici, odrediti:
a) struju naponskog generatora, i3 (t ) u složenoperiodičnom režimu; [4 poena]
b) napon strujnog generatora, uab (t ) u složenoperiodičnom režimu; [4 poena]
c) ukupnu aktivnu snagu koju generatori ulažu u kolo. [2 poena]

Vremenski izraz za napon naponskog generatora je oblika ug (t )  U 0 , a vremenski izraz za struju strujnog generatora

R
je oblika ig (t )  2I 0 sin
t.
L
Poznate vrijednosti su: R  10 () , U 0  100 (V ) , I 0  26 (A) ,   314 (s 1 ) .

a
+ i (t) i2(t) i4(t)
1 (k)
L L L

ig(t) + i3(t) R
ug(t)

b
Rješenje:
a,b,c)
Za n  0 : a
+
(0) (0)
Uab  U 0  uab (t )  U 0 +
(0)
I3
U0 R
(0) U0 (0) U0
I3   i3 (t ) 
R R
b

Za n  1 : a
(1) (1) (1) + (1) (1) (1)
I1  I2  Ig (1) I1 I2 (k) I4

(1) (1) (1) L L L

I3  I4  Ig (2)
(1)
Ig R
(1) (1) (1)
j LI 1  j LI 2  jk LI 4 (3)
(1)
(1) (1) (1) I3
j LI 3  (R  j L)I 4  jk LI 2 (4)

Iz jednačine (1) slijedi: b

(1) (1) (1)

I1  Ig  I2 (5)

pa uvrštavanjem jednačine (5) u jednačinu (3) ona postaje:

(1) (1) (1)
j 2LI 2  jk LI 4  j LI g (6)

odnosno:
(1) 1 (1) 2 (1)
I4  I  I2 (7)
k g k
Iz jednačine (2) slijedi:
 (1) (1) (1)
I3  Ig  I4
odnosno, prema jednačini (7):
(1) 1  k (1) 2 (1)
I3   Ig  I2 (8)
k k
Uvrštavanjem jednačina (7) i (8) u jednačinu (4) ona postaje:
(1) R  j (2  k )L (1)
I2  Ig (9)
2R  j (4  k 2 )L
Korištenjem jednačina (5) i (9), dobija se:
2
(1) R  j (2  k  k )L (1)
I1  Ig (10)
2R  j (4  k 2 )L
Na osnovu jednačine (9), jednačina (8) postaje:

(1) 2R  j (2  k  k 2 )L (1)

I3  )I g (11)
2R  j (4  k 2 )L
a uz korištenje jednačina (2) i (11) dobija se:
(1) (2  k )L (1)
I4  j Ig (12)
2R  j (4  k 2 )L
Uz R  L i k  1 , dobijeni izrazi za struje u granama kola poprimaju jednostavniju formu:
(1) 1  j 2 (1) 8  j
I1  I  I
2  j3 g 13 0
(1) 1  j (1) 5  j
I2  I  I
2  j3 g 13 0
(1) 2  j 2 (1) 10  j 2
I3  I  I0
2  j3 g 13
(1) 1 (1) 3  j2
I4  j Ig  I
2  j3 13 0
na osnovu kojeg slijedi:

(1) 2 26 1
i3 (t )  I 0 sin(t  arctg )
13 5
pa s obzirom na smjerove struja nultog i prvog harmonika u odnosu na referentni smjer struje naponskog generatora sa
polazne šeme kola, dobija se konačno:

(0) (1) U0 2 26 1 U 2 26 1
i3 (t )  i3 (t )  i3 (t )  I 0 sin(t  arctg )  0  2
 2 I sin(t    arctg ) (A)
R 13 5 R 13 0 5
1 1
i3 (t )  10  4 2 sin(314t  arctg )  10  4 2 sin(314t    arctg ) (A)
5 5
Pošto je:
(1) (1) (1) 1  j 18
U ab  j LI 1  j LI 3  LI 0 to je:
13

(1) 13
uab (t )  5 2 LI 0 sin(t  arctg18)
13
tako da vremenski izraz za napon strujnog generatora uab (t ) u složenoperiodičnom režimu glasi:
 (0) (1) 13
uab (t )  uab (t )  uab (t )  U 0  5 2 LI 0 sin(t  arctg18) (V )
13
13
uab (t )  100  50 2 26 sin(314t  arctg18)  100  100 sin(314t  arctg18) (V )
13
Ukupna aktivna snaga snagu koju generatori ulažu u kolo određena je kao:

(0) (1) U 02 RI 02
P P P    1020 (W )
R 13
pri čemu je:

U 02 RI 02
P (0)  P (1) 
R 13

Zadatak broj 3. NAPOMENA: Tačno zaokružena rješenja se priznaju samo ako je dat postupak rješavanja!

3.1. Složenoperiodični strujni generator čija je struja:

t
ig (t )  I  I sin
(A)
LC
napaja RLC kolo poznatih parametara.
(0) (1) R  j 3 L
Ulazna impedansa kola za nulti harmonik je Z  0 , a za učestanost prvog harmonika je Z  .
4
Odrediti aktivnu i reaktivnu snagu koju generator ulaže u kolo. [1 poen]
Rješenje:
1 2 3 1 3
a) P  RI ; Q  LI 2 b) P  RI 2 ; Q  LI 2
2 2 4 4

1 2 3 1 3
c) P  RI ; Q  LI 2 d) P  RI 2 ; Q  LI 2
8 8 16 16
Aktivna i reaktivna snaga generatora određena je kao:
(1) 1 (1) 3
P  Re{Z }(I g(1) )2  RI 2 ; Q  Im{Z }(I g(1) )2  LI 2
8 8
Dakle, tačan odgovor je pod tačkom c).

3.2. U kolu prema slici djeluje složenoperiodični strujni generator čija je struja:

ig (t )  2I cos(t  )  2I cos 2t (A)
4
Poznati su parametri kola R i C, kao i veza između parametara kola i osnovne učestanosti generatora 3L1  R .
Potrebno je odrediti kapacitet kondenzatora C1 tako da kroz otpornik struja bude prostoperiodična učestanosti
osnovnog harmonika . [2 poena]
C

i1(t) L1
ig(t) R

C1

Rješenje:

1 1 2 4
a)C 1  b) C 1  c) C 1  d) C 1 
2 2 2 2
4 L1 2 L1  L1  L1
 Iz jednačina ravnoteže napisanih prema KZ:
(n ) (n ) (n )
IR  I1  Ig
(n ) 1 (n )
RI R  j (n L1  )I 1
n C 1
slijedi:
(n ) n 2 2L1C 1  1 (n ) (n )
RI R  j (I g  I R ) , odnosno:
n C 1

(n ) n 22L1C1  1 (n )
IR  j Ig
n C1R  j (n 22L1C1  1)

Uslov da struja kroz otpornik bude prostoperiodična učestanosti osnovnog harmonika , svodi se na uslov
(2)
I R  0 , a što je ispunjeno kada je vrijednost kapaciteta kondenzatora C1 odabrana kao:
1
C1  . Dakle, tačan odgovor je pod tačkom a).
42L1

3.3. Za filter predstavljen na slici poznati su parametri L i C. Odrediti propusni opseg filtra. Kojem tipu pripada
analizirani filter? [1 poen]
C Rješenje:
1 2 3
a)     , VF filter
2LC
L L 3
b) 0    , NF filter
2LC
3 3
C C c)  , filter propusnik opsega učestanosti
2LC LC
1’ 2’
3
d)     , VF filter
LC
1 1 2LC  1
Z1  j , 2Z 2  j (L  ) j
C C C
Propusni opseg filtra određen je iz uslova:
Z Z
1  A  1  1  1 1  1  1  1  0
2Z 2 4Z 2
1
odnosno: 0  2
1
2 LC  2
1
Lijeva strana posljednje nejednačine je zadovoljena za 22LC  2  0 , odakle je:    0
LC
3
dok je desna strana te nejednačine zadovoljena za:    1, 50
2LC
pa se može zaključiti da ovaj filter pripada grupi visokofrekventnih filtera.
Dakle, tačan odgovor je pod tačkom a).

3.4. Vod bez gubitaka karakteristične impedanse Zc i dužine   / 4 , priključen je na svom ulaznom pristupu na
prostoperiodični naponski generator čiji je fazor napona U g , a unutrašnja impedansa Z g . Na svom izlaznom
pristupu vod je kratko spojen. Odrediti fazor struje na ulaznom pristupu voda, I 1 . [1 poen]

Rješenje:
Ug Ug
a) I 1  b) I 1  c) I 1   d) I 1  0
Zg Zc
Ulazna impedansa voda bez gubitaka u slučaju kada je on na svom izlaznom pristupu kratko spojen, određena je
prema relaciji:
 2  
Z 1  jZc tan  i uz uslov zadatka,   , slijedi:     , odakle je Z 1   . Fazor struje na
4  4 2
ulaznom pristupu voda je I 1  0 . Dakle, tačan odgovor je pod tačkom d).
 POPRAVNI ISPIT – INTEGRALNI ISPIT IZ PREDMETA
ELEKTRIČNI KRUGOVI 2

Zadatak broj 1.
1.1. U kolu predstavljenom na slici trenutnim prebacivanjem prekidača P iz položaja (1) u položaj (2) uključuje se
kondenzator kapaciteta C1. Provjerom nezavisnih početnih uslova za napone na kondenzatorima neposredno prije i
neposredno nakon komutacije, ispitati regularnost komutacije. Naći početne vrijednosti napona na kondenzatorima
neposredno prije, odnosno neposredno nakon komutacije. Poznate vrijednosti: R  5 () , C1  750 (F ) ,
C 2  250 (F ) , E  240 (V ) . Kondenzator kapaciteta C1 prije uključenja bio je energiziran na napon od 100 (V).
[2 poena]
R R

(1) P
+

E (2) 2R
+ +
C1 C2

Rješenje:
Neposredno prije komutacije prekidača, početne vrijednosti napona na kondenzatorima su:
2
uC 1(0 )  100 (V ) , odnosno, uC 2 (0 )  E  160 (V )
3
Nakon komutacije prekidača ostvaruje se paralelna veza kondenzatora na kojima treba da vladaju jednaki iznosi
napona, tako da mora da vrijedi:
uC 1(0 )  uC 2 (0 )  uC (0 ) .
Nezavisni početni uslov za ovakvu neregularnu komutaciju glasi:
q(0 )  q(0 ) , odnosno: C1uC 1 (0 )  C 2uC 2 (0 )  (C 1  C 2 )uC (0 ) , odakle je:
C u (0 )  C 2uC 2 (0 )
uC (0 )  1 C 1   115 (V ) . Dakle, komutacija je neregularna.
C1  C 2
R1 L
1.2. Nesavršena zavojnica induktivnosti L i otpornosti R1 vezana je u seriju
+

sa nesavršenim kondenzatorom kapaciteta C i unutrašnje provodnosti

G. Kolo se napaja iz izvora naizmjeničnog napona efektivne vrijednosti
U promjenljive učestanosti (   0 ). Odrediti efektivnu vrijednost u(t) G C
struje kroz zavojnicu ako je u kolu promjenom učestanosti izvora
ostvarena fazna rezonancija.
Poznate su vrijednosti: R1  10 () ; G  0, 2 (S ) ; L  2, 5 (mH ) ;
C  50 (F ) ; U  100 (V ) . [3 poena]

Rješenje:
Ulazna impedansa kola određena je prema relaciji:
1 G  C 
Z ul  R1  j L   R1   j  L    Rul  jXul
G  j C G 2  2C 2  G 2  2C 2 
i da bi u kolu nastala fazna rezonancija potrebno je ispuniti uslov:
Im Z ul   0 , odnosno: Xul  0 , što se u analiziranom slučaju svodi na zadovoljenje jednačine:
C
L   0 , odakle se može odrediti kružna učestanost izvora pri kojoj u kolu nastaje fazna rezonancija:
G  2C 2
2

1 G2
  r  
LC C2
Pri učestanosti fazne rezonancije, ulazna impedansa kola ima čisto omski (rezistivni) karakter:
GL
Z ul  Rul  R1 
C
 i ograničava ukupnu struju u kolu (struja kroz zavojnicu) čija je efektivna vrijednost određena kao:
U U U C
I     U  5 (A) .
Z ul Rul GL R1C  GL
R1 
C

1.3. Za filter predstavljen na slici poznato je: L  400 / 3 (mH ) , C  0,1 (F ) . Odrediti propusni opseg filtra. [2 poena]
3C Rješenje:
1 2
1 1 42LC  1
Z 1  j , 2Z 2  j (2L  ) j
3 C 2 C 2 C
2L 2L Propusni opseg filtra određen je iz uslova:
Z1 Z1
1  A  1  1  1 1  0 1 
2Z 2 4Z 2
2C 2C
1 1
1’ 2’ odnosno: 1  
2
 0 , odnosno: 0  2
1
12 LC  3 12 LC  3

1
Lijeva strana posljednje nejednačine zadovoljena je za 122LC  3  0 , odakle je   ,
2 LC
1
dok je desna strana te nejednačine zadovoljena za 1  122LC  3 , odakle je   ,
3LC
1
pa se može zaključiti da je propusni opseg ovog filtra:     , odnosno: 5000 (s 1 )     .
3LC
1.4. Na kraju homogenog voda bez gubitaka, za koji je poznata karakteristična impedansa Zc , priključen je potrošač
nepoznate impedanse Z p . Kada je vod na svom izlaznom pristupu kratko spojen, ulazna impedansa iznosi
Z 1  jZc , a kada se vod zatvori impedansom potrošača, tada je ulazna impedansa Z 1   j 2Zc . Odrediti
nepoznatu impedansu potrošača Z p . [3 poena]
Rješenje:
Ulazna impedansa voda bez gubitaka u slučaju kada je on na svom izlaznom pristupu kratko spojen, određena je
prema relaciji:
Z 1  jZc tan   i uz uslov zadatka Z 1  jZc , slijedi: jZc  jZc tan  , odakle je tan    1 , odnosno:
 1   
   , odnosno,     .
4  4 2 4 8
Ulazna impedansa voda bez gubitaka u slučaju kada je on na svom izlaznom pristupu zatvoren impedansom
potrošača Z p , određena je prema relaciji:
Z p  jZc tan   Z p  jZc Z p  jZc
Z 1  Zc  Zc i uz uslov zadatka Z 1   j 2Zc , dobija se:  j 2Zc  Zc ,
jZ p tan    Zc jZ p  Zc jZ p  Zc
odnosno, nakon sređivanja, Z p  j 3Zc

Zadatak broj 2.1. [10 poena]

Kolo na slici nalazi se u stacionarnom režimu. U +
trenutku t  0 prekidač P se trenutno prebacuje iz C
položaja (1) u položaj (2). Odrediti vremensku funkciju R
za promjenu napona na krajevima kondenzatora u toku
prijelaznog procesa koristeći klasičnu metodu. Poznate 2R
vrijednosti: R  10 () , L  0,1 (H ) , C  0,1 (mF ) , 10R
E1  110 (V ) , E2  60 (V ) . L (2)
P
(1)
+

E2
+

E1
Rješenje:
Za t  0 nezavisni početni uslovi za struju kroz zavojnicu i za napon na krajevima kondenzatora određeni su kao:
E1
iL (0)   1 (A) , uC (0)  E1  10RiL (0)  RiL (0)  10 (V )
11R
Za t  0 mogu se postaviti jednačine dinamičke ravnoteže napisane prema KZS i KZN:
di (t ) du (t )
RiL (t )  L L  2RC C  uC (t )  E2 (1)
dt dt
diL (t ) duC (t )
RiL (t )  L  10R(iL (t )  C
)  E1 (2)
dt dt
Oduzimanjem jednačine (2) od jednačine (1) dobija se:
duC (t )
12RC  10RiL (t )  uC (t )  E1  E2
dt
odakle je:
E1  E2  uC (t ) 6 duC (t )
iL (t )   C (3)
10R 5 dt
odnosno:
2
diL (t ) 1 duC (t ) 6 d uC (t )
  C (4)
dt 10R dt 5 dt 2
Zamjenom jednačina (3) i (4) u jednačinu (1), te nakon sređivanja, dobija se diferencijalna jednačina oblika:

d 2uC (t )  L  du (t )
12LC  2  16RC  C  11uC (t )  E1  11E2
dt 2  2R  dt
Karakteristična jednačina koja odgovara datoj diferencijalnoj jednačini ima oblik:
 L 
12LCp 2  2   16RC  p  11  0
 2R 
2
L  L 
2(  16RC )  4   16RC   528LC
2R  2R 
čiji su korijeni: p1,2   s  j s  175  j 247, 07 (s 1 )
24LC
Opšte rješenje diferencijalne jednačine koja opisuje promjenu napona na krajevima kondenzatora tokom prijelaznog
režima ima oblik:

st E1  11E2
uC (t )  uC ,h (t )  uC , p (t )  (A cos s t  B sin s t )e 
11
pri čemu se integracione konstante A i B mogu odrediti na osnovu:
E  11E2
– nezavisnog početnog uslova: uC (0)  10 (V ) , odakle je: A  10  1  60 (V )
11
duC (t ) 5 1
– zavisnog početnog uslova (jednačina (3)):  iL (t )  (E  E2  uC (t )) ,
dt 6C 12RC 1
duC (t ) 5 1
pa je:  i (0)  (E  E2  uC (0))  5000 (V /s )
dt t 0 6C L 12RC 1

Na osnovu opšteg rješenja slijedi:

duC (t ) st st
 se (A cos s t  B sin s t )  e (As sin s t  B s cos s t ) , odakle je:
dt
duC (t )
 As  B s  5000 , odakle je: B  22, 26 (V )
dt t 0

Vremenski izraz za promjenu napona na krajevima kondenzatora u toku prijelaznog režima glasi:

uC (t )  50  (60 cos 247, 07t  22, 26 sin 247, 07t )e 175t (V ); t  0
Zadatak broj 2.2. [10 poena]
Za kolo sa savršeno spregnutim zavojnicama prema slici, odrediti:
a) struju naponskog generatora, i3 (t ) u složenoperiodičnom režimu; [4 poena]
b) napon strujnog generatora, uab (t ) u složenoperiodičnom režimu; [4 poena]
c) ukupnu aktivnu snagu koju generatori ulažu u kolo. [2 poena]

Vremenski izraz za napon naponskog generatora je oblika ug (t )  U 0 , a vremenski izraz za struju strujnog generatora

R
je oblika ig (t )  2I 0 sin
t.
L
Poznate vrijednosti su: R  10 () , U 0  100 (V ) , I 0  26 (A) ,   314 (s 1 ) .

a
+ i (t) i2(t) i4(t)
1 (k)
L L L

ig(t) + i3(t) R
ug(t)

b
Rješenje:
a,b,c)
Za n  0 : a
+
(0) (0)
Uab  U 0  uab (t )  U 0 +
(0)
I3
U0 R
(0) U0 (0) U0
I3   i3 (t ) 
R R
b

Za n  1 : a
(1) (1) (1) + (1) (1) (1)
I1  I2  Ig (1) I1 I2 (k) I4

(1) (1) (1) L L L

I3  I4  Ig (2)
(1)
Ig R
(1) (1) (1)
j LI 1  j LI 2  jk LI 4 (3)
(1)
(1) (1) (1) I3
j LI 3  (R  j L)I 4  jk LI 2 (4)

Iz jednačine (1) slijedi: b

(1) (1) (1)

I1  Ig  I2 (5)

pa uvrštavanjem jednačine (5) u jednačinu (3) ona postaje:

(1) (1) (1)
j 2LI 2  jk LI 4  j LI g (6)

odnosno:
(1) 1 (1) 2 (1)
I4  I  I2 (7)
k g k
Iz jednačine (2) slijedi:
(1) (1) (1)
I3  Ig  I4
odnosno, prema jednačini (7):
(1) 1  k (1) 2 (1)
I3   Ig  I2 (8)
k k
Uvrštavanjem jednačina (7) i (8) u jednačinu (4) ona postaje:
(1) R  j (2  k )L (1)
I2  Ig (9)
2R  j (4  k 2 )L
Korištenjem jednačina (5) i (9), dobija se:
2
(1) R  j (2  k  k )L (1)
I1  Ig (10)
2R  j (4  k 2 )L
Na osnovu jednačine (9), jednačina (8) postaje:

(1) 2R  j (2  k  k 2 )L (1)

I3  )I g (11)
2R  j (4  k 2 )L
a uz korištenje jednačina (2) i (11) dobija se:
(1) (2  k )L (1)
I4  j Ig (12)
2R  j (4  k 2 )L
Uz R  L i k  1 , dobijeni izrazi za struje u granama kola poprimaju jednostavniju formu:

(1) 1  j 2 (1) 8  j
I1  I  I
2  j3 g 13 0
(1) 1  j (1) 5  j
I2  I  I
2  j3 g 13 0
(1) 2  j 2 (1) 10  j 2
I3  I  I0
2  j3 g 13
(1) 1 (1) 3  j2
I4  j I  I
2  j3 g 13 0
na osnovu kojeg slijedi:

(1) 2 26 1
i3 (t )  I 0 sin(t  arctg )
13 5
pa s obzirom na smjerove struja nultog i prvog harmonika u odnosu na referentni smjer struje naponskog generatora sa
polazne šeme kola, dobija se konačno:

(0) (1) U0 2 26 1 U 2 26 1
i3 (t )  i3 (t )  i3 (t )  I 0 sin(t  arctg )  0  2
 2 I 0 sin(t    arctg ) (A)
R 13 5 R 13 5
1 1
i3 (t )  10  4 2 sin(314t  arctg )  10  4 2 sin(314t    arctg ) (A)
5 5
Pošto je:
(1) (1) (1) 1  j 18
U ab  j LI 1  j LI 3  LI 0 to je:
13

(1) 13
uab (t )  5 2 LI 0 sin(t  arctg18)
13
tako da vremenski izraz za napon strujnog generatora uab (t ) u složenoperiodičnom režimu glasi:
 (0) (1) 13
uab (t )  uab (t )  uab (t )  U 0  5 2 LI 0 sin(t  arctg18) (V )
13
13
uab (t )  100  50 2 26 sin(314t  arctg18)  100  100 sin(314t  arctg18) (V )
13
Ukupna aktivna snaga snagu koju generatori ulažu u kolo određena je kao:

(0) (1) U 02 RI 02
P P P    1020 (W )
R 13
pri čemu je:

U 02 RI 02
P (0)  P (1) 
R 13

Zadatak broj 3. NAPOMENA: Tačno zaokružena rješenja se priznaju samo ako je dat postupak rješavanja!

3.1. U kolu poznatih parametara R, L i C, djeluje naponski generator konstantnog napona ug (t )  E . Ako se u trenutku
t  0 zatvori prekidač P, odrediti početnu promjenu napona na krajevima kondenzatora. [2 poena]
R Rješenje:
duC (0) E duC (0) E
a)  b) 
R R dt RC dt 6RC
P
duC (0) E duC (0) E
+

E c)  d) 
dt 6RC dt RC
+

L iL(t)
uC(t) C

E E
Nezavisni početni uslovi: iL (0)  , uC (0) 
2R 2
Iz jednačina prema KZ:
3R du (t ) di (t )
(iL (t )  C C )  uC (t )  E ; uC (t )  L L
2 dt dt
duC (t ) 2(E  uC (t )) iL (t ) du (0) 2(E  uC (0)) iL (0) E
slijedi:   , odnosno: C    .
dt 3RC C dt 3RC C 6RC
Dakle, tačan odgovor je pod tačkom c).

3.2. Odrediti učestanost prave antirezonancije za kolo predstavljeno na slici. [2 poena]

R L Rješenje:

1 1 9R2
a) pa  b) pa  
LC LC 4L2
2R C
9R2 1 3R
c) pa   d) pa 
4L2 LC L
Jednačine ravnoteže kola koje odgovaraju otvorenim ulaznim krajevima kola, date su u obliku:
iL (t )  iC (t )  0 , odnosno, iL (t )  iC (t ) (1)

duC (t ) di (t )
iC (t )  C (2), RiL (t )  L L  2RiC (t )  uC (t ) (3)
dt dt
Uvrštavanjem relacija (1) i (2) u relaciju (3), ona postaje:

d 2uC (t ) R duC (t ) 1
3  u (t )  0
dt 2 L dt LC C
 R 1
čiji je karakterističan polinom p 2  3 p  0 sa rješenjima:
L LC
3R 1 9R2 1 9R2
p  j     j  , odakle je učestanost prave antirezonancije pa   .
1,2 2L LC 4L2 LC 4L2
Dakle, tačan odgovor je pod tačkom b).

3.3. Posmatra se kolo prikazano na slici. Otpornost otpornika je R, struja strujnog generatora:
ig (t )  I m cos t (A)
a napon naponskog generatora:
ug (t )  Um sin 3t (V )
R L

+
ig(t) R C ug(t)

Odrediti induktivitet zavojnice L i kapacitet kondenzatora C tako da prvi harmonik struje u zavojnici zaostaje
prvom harmoniku napona na kondenzatoru za /4 (rad), a da treći harmonik struje u zavojnici prednjači trećem
harmoniku napona na kondenzatoru za 5/4 (rad). [3 poena]
Rješenje:
3R 3 3R 1
a) L  ; C  b) L  ; C 
 R  3R
R 1 R 3
c) L  ; C  d) L  ; C 
 3R  R
Za prvi i treći harmonik eksitacije kola, važe jednačine:

(1) (1) (1) (1) (3) (3) (3) 1 (3)

U C  Z L I L  (R  j L)I L ; I L  Y C U C  (  j 3C )U C
R
Poznate su vrijednosti argumenata:
(1) (3)
UC  IL 5
arg  ; arg 
(1) 4 (3) 4
IL UC
pomoću kojih se dobijaju jednačine:
L  5
arctg  ; arctg(3RC ) 
R 4 4
R 1
odakle je L  iC  . Dakle, tačan odgovor je pod tačkom c).
 3R

3.4. U trofaznoj mreži sa slike došlo je do složenog kratkog spoja – jednostrukog zemljospoja faze C i direktnog
dvofaznog kratkog spoja faza A i B. Analizom ovakvog režima ustanovljene su simetrične komponente napona U 0
i U d koje su date vrijednostima:
U 0  70 60 (V ) ; U d  50 (V )
Osim toga, poznate su i sljedeće veličine: Z 0  j () , Z d  j 4 () , Z i  j 4 () , Z  j () , Z N  j 2 () ,
U g  180 (V ) . Odrediti fazor linijskog napona između faza B i C, U BC . [3 poena]

a)U BC  150 60 (V ) b) U BC  75 60 (V ) c) U BC  75 0 (V ) d) U BC  150 0 (V )

 A Rješenje:

~3 B Pošto su poznati fazori napona U 0 i U d , te pošto je za slučaj nastalog

C kvara U A  U B , odnosno: U i  a 2U d  50 120 (V ) , to je:
ZN U A  U B  U 0  U d  U i  U 0  U d  a 2U d 
Z
1 3
 U 0  (1  a 2 )U d  U 0  aU d  120(  j )  120 60 (V )
2 2
2 1 3
U C  U 0  aU d  a U i  30(  j )  30 120 (V )
2 2
Sada je fazor linijskog napona između faza B i C, U BC , određen kao:
1 3
U BC  U B  U C  150(  j )  150 60 (V ) . Dakle, tačan odgovor je pod tačkom a).
2 2