^ITANKA

za peti razred osnovne {kole

VODI^

da li zna{?

analiza teksta

smisli i napi{i

kwi`evni pojmovi

doma}i zadatak

re~nik
 1
Qubav
U^I]EMO:
i prijateqstvo
 o lirskim pesmama i stilskim figurama
 o lirskim qubavnim pesmama
 o temi, glavnom motivu i toku radwe (fabuli)
u kwi`evnom delu
 o nau~nopopularnom tekstu
 o romanu za decu
 o anegdoti
 o lirskom zapisu
 o pismu kao obliku kwi`evnog stvarawa

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

 da nau~i{ da recituje{ [a{avu pesmu Miroslava

Anti}a i zapi{e{ {a{ave odgovore na pitawe:
„[ta je qubav?“
 da predlo`i{ neka pravila za dobre odnose u odeqewu
 da pro~ita{ roman Hajduci Branislava Nu{i}a
 da opi{e{ jedan most iz svog kraja
 ^ime se, po tvom mi{qewu, odlikuje dobra pesma?
Evo zapisa pesnika Du{ana Radovi}a o tome:

„Dobra pesma mora biti naslowena na neko iskustvo ili na

do`ivqaj. Dobra pesma je ono o ~emu peva i jo{ ne{to {to se
mo`e povezati sa wenim sadr`ajem... Dobra pesma je plemenite
pesni~ke gra|e, razvijenog jezika, bogatog re~nika, neo~eki-
vanih prizora i slika, iznena|uju}ih spojeva... Dobra pesma
mora biti pametna. Ona mora re}i ~itaocima ono {to nisu
znali ni umeli da ka`u onako kako to pesma ume.“

Ovo je kriti~ki prozni tekst o poeziji. Sada }emo

pro~itati Pesmu o pesmi Jovana Jovanovi}a Zmaja,
koja govori o tome za{to je pesma va`na i kakva
pesma treba da bude.

Jovan Jovanovi} Zmaj

PESMA O PESMI

Gde je bola, gde je jada, Mora biti bogodana,

bla`iti
– Pesma bla`i; Plemenita.
Gde se klone, gde se pada, Mora biti obasjana,
– Pesma sna`i; Istinita.
}ud
Gde su qudi dobre }udi, Mora te}i iz dubine
– Pesma s' ori; Srca zdrava –
druk~e
[to ne mo`e{ druk~e re}i, Taka pesma sve osvaja,
– Pesma zbori; Pokorava.
Gde utehe nema druge,
– Pesma sti`e; Taku pesmu gaji, neguj,
A gde sumwa sve obara Dok te traje!
– Pesma di`e. Ne skvrni je la`nom du{om,
Jer u pesmi nema mr`we, – Svetiwa je!
Qubav vlada;
melem U pesmi je cvetak vere, Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904)
Melem nada. ro|en je u Novom Sadu. Najve}i je
srpski pesnik za decu. Opevao je
skrotiti
Neguj pesmu, wom }e{ skrotit de~ji `ivot, igre, de~ji svet sa
Quta tigra – mnogo qubavi i `eqe da deca
bogodan `ive vedro i da postanu dobri
Ali pesma ne sme biti
qudi. Najpoznatije kwige su mu:
plemenit Pusta igra. Zlatna kwiga za decu, ^ika Jova
Pesma mora biti sveta, srpskoj deci, ^ika Jova srpskoj
skvrniti Biti ~ista, omladini i druge. U wegovu ~ast
Ba{ kô zvezda, u visini odr`avaju se Zmajeve de~je igre
svetiwa
[to se blista. i dodequje Zmajeva nagrada.

4
 KWI@EVNI POJMOVI
 Pesma o pesmi je lirska pesma.
U woj se na slikovit na~in izra-
`avaju ose}awa, raspolo`ewa
i razmi{qawa pesnika.
 Ovu pesmu krase stilske figure
(izra`ajna sredstva).
Epitet – daje novo i dubqe
zna~ewe re~ima uz koje stoji: ple-
menita pesma, quti tigar.
Personifikacija – predmetima
i pojavama se pridaju qudske
osobine: pesma zbori, qubav vlada.
Pore|ewem se ne{to {to je
nepoznato ~ini razumqivim i jas-
nim upore|ivawem sa ne~im {to
je poznato: pesma je ~ista ... ba{ kô
zvezda, u visini / [to se blista.


Navedi po tri odlike dobre
pesme koje navode pisci
ovih tekstova:

Du{an Radovi} u kriti~kom tekstu

1.
2.
3.

J. J. Zmaj u Pesmi o pesmi

1.
2.
3.

 Objasni zna~ewe stihova iz pesme (vidi re~nik na kraju ~itanke):

Neguj pesmu, wom }e{ skrotit
Quta tigra –
Mora te}i iz dubine
Srca zdrava –

5
 [ta zna~i re~ {a{av? O ~emu bi mogla da govori pesma pod nazivom „[a{ava pesma“?

Miroslav Anti}

[A[AVA PESMA

{a{av Mama mi ka`e: {a{avo moje,

{ta se to zbiva u tvojoj glavi?

U woj de~aci, ka`em, postoje,

de~aci sme|i, crni i plavi.

Mama mi ka`e: {a{avo moje,

zar mogu tamo svi da se slo`e?

Ja mami ka`em: kad ve} postoje,

nek tu i stoje – {ta se mo`e.

Mama mi ka`e: pusti pri~e,

– zbijeni tako na {ta li~e?

Ja rukom mahnem
i uzdahnem.

Svi oni li~e, svi mnogo li~e

na ne{to lepo kao iz pri~e.

Na sve {to ~ekam. Na sve {to ho}u.

Li~e na nemir. I na samo}u.

Mama mi ka`e: {a{avo moje,

pa oni, zna~i, ne postoje.
java
Postoje, ka`em, kao na javi
de~aci sme|i, crni i plavi.

[ta da se radi, mama veli.

Ja ka`em: ni{ta, ve} da se `eli

da nikad ~ekawe ne izbledi.
Mama me pita: a da l’ to vredi?
A ja se sme{kam: vide}e{ – vredi.
Miroslav Anti} (1932–1986)
ro|en je u selu Mokrinu kod
Novog Sada. On je na{ najve}i
pesnik prvih qubavi.
Poznate su mu kwige:
Nasmejani svet, Plavi ~uperak,
[a{ava kwiga, Garavi sokak,
Olovka pi{e srcem, Hodaju}i
na rukama i druge.

6
 Prona|i u pesmi odgovore na slede}a pitawa:
[ta misli i {ta ose}a majka kad ka`e devoj~ici {a{avo
moje?
[ta majka `eli da sazna?
Prona|i i podvuci u pesmi stihove u kojima se govori
o tome kako se ose}a devoj~ica.
Objasni za{to se ona tako ose}a.
O ~emu misli i {ta ose}a devoj~ica kad ka`e: Ja rukom
mahnem / i uzdahnem?
Za{to devoj~ica `eli da nikad ~ekawe ne izbledi?
Za{to je devoj~ica na kraju pesme sa sme{kom rekla:
vide}e{ – vredi?
Zaokru`i dva razloga zbog kojih je ovo lirska pesma:
1. zato {to opeva doga|aje i li~nosti
2. zato {to govori o ose}awima
3. zato {to u pesmi preovla|uje pripovedawe
4. zato {to je jezik pesme slikovit.

Zapi{i {a{ave odgovore tvojih drugova i drugarica

i svoj odgovor na pitawe: [ta je qubav?

1.
2.
3.
4.
5.
6.

KWI@EVNI POJMOVI DOMA]I

ZADATAK
 U ovoj lirskoj pesmi se govori
o qubavnim ose}awima. Zato Nau~i da reci-
ova pesma pripada qubavnim tuje{ ovu pesmu.
lirskim pesmama. Pogledaj Pravila
 Tema pesme (ono o ~emu se u woj za izra`ajno ~itawe
govori) je qubav koju ose}a i recitovawe na
devoj~ica. 184. strani
 Glavni motiv (glavni pokreta~ ~itanke.
misli i ose}awa) u pesmi je
qubav.

7
 Koji su naj~e{}i izgovori u~enika za ka{wewe u {kolu?

Milovan Vitezovi}

[E[IR PROFESORA KOSTE VUJI]A

(odlomak)

Profesor Kosta Vuji} je uobi~ajeno zas- „Nemam“, kazao je suvo.

tao ispred razreda. Nikakav `amor nije „Aha. A ti, Prodanovi}u, da nema{ kakvih
dopirao kroz vrata. [ta li je sad? Kao da briga, svojih ili narodnih?“
nema nikog? Prineo je ruku obodu {e{ira i „Nemam, gospodine“, rekao je bez buntar-
buntarski
polako otvorio vrata. Profesor nije mogao skog naglaska.
verovati svojim o~ima.
Maturanti su ustali bez re~i i bez {uma,
takore}i. Profesor ih je u ~udu pogledao.
Pogledao je potom i u prozor naspram vrata i,
premda je prozor bio zatvoren, mirno je
oti{ao do wega i lepo spustio {e{ir na po-
licu. Ponovo je pogledao u maturante. Bili su
tako mirni da im ni bubice nisu bile ravne.
Koliko se se}ao, a toga bi se se}ao, nikad nisu
bili tako mirni. Pregledao je stolicu, zavi-
rio pod katedru. Nije verovao da su se |aci
smirili bez ikakvog razloga, bez neke plani-
rane |avolije. Otvorio je dnevnik, ali nije
znao {ta da po~ne. Ova neuobi~ajena ti{ina
izbacila ga je iz sedla. Pomislio je kako je ovo
stawe da se izludi. Ustao je i po{ao me|u |ake.
„Petrovi}u“, zastao je pored Mihaila
Petrovi}a. Petrovi} je ustao, lepo, mirno i
bez re~i: „Kako si sa zdravqem, Petrovi}u?“
„Hvala na pitawu, gospodine profesore,
dobro sam“, odgovorio je naju~tivije od kada
ga zna, a zna ga ve} osam godina.
Profesor Vuji} je zavrteo glavom, opi-
pao se po le|ima, da mu nisu {ta zaka~ili.
Pred wim je bio Pavle Popovi}: „Popovi}u,
da nisi slab?“
„Nisam, gospodine.“ Popovi} prvi put
nije insistirao na `ivciraju}em propisu
oslovqavawa profesora.
„A ti, Mitrovi}u?“
„Nisam, gospodine.“
„Ima{ li kakvih nezgoda, Mitrovi}u?
Samo reci, blago meni“, u~inilo mu se da je
Mitrovi} mawe razbaru{en negoli obi~no.

8
 Primetio je da Jovan Cviji} nema kwige
u ruci, a ve} ga, godinama, uzalud opomiwe
da ne ~ita na ~asu, da spremi kwigu u klupu
dok traje ~as: „Cviji}u, gde ti je kwiga?“
„U klupi, spremqena, gospodine profe-
sore, nije red da ~itam na ~asu.“
„A kako ste vi ostali sa zdravqem i uop{te,
onako, kako ste?“, zabrinutim pogledom je
obuhvatio ceo razred.
Odgovorili su mu jednoglasno: „Dobro smo“.
Profesor se vratio za katedru, kao u
bezna|e bezna|e: „Pa {ta vam je onda? [to ste mirni
i ozbiqni, do |avola?!“
Razredom se zaorio dugo suzdr`avani
smeh, koji je izbrisao zabrinutost s profe-
sorovog lica. Skamije su za{kriputale.
„Sve mangup do mangupa. Dogovorila se
banda. Umirili se da mene sekiraju. A ja se
zabrinuo“, profesorove zabrinutosti je
nestalo, smenila ju je qutwa. Otvorio je
dnevnik i viknuo: „Jovan Cviji}!“
Jovan Cviji} je sko~io, sada ve} sa
kwigom u ruci.
„Zapisan si u petak dvadeset drugog da
nisi bio u {koli! Da li ti je to poznato?“
„Poznato mi je, gospodine profesore.“
fakat „Ovo {to pi{e, to je fakat. Misli{ li
ti to pravdati?“, profesor je prstima kucao
po mestu gde je Cviji} bio zapisan.
„Mislim, gospodine. Imam opravdawe.“
„Na sunce s wim.“
„U petak sam bio lepo po{ao u {kolu i
usput se zamislim...“
„O ~emu, Cviji}u?“, pitao je Mihailo
Petrovi}.
„O prirodnim naukama.“
„O prirodnim naukama se ~ovek mo`e
dobro zamisliti. Petrovi}u, ne prekidaj
|aka kad daje opravdawe. [ta je bilo daqe,
Cviji}u?“
„I i|av{i tako zami{qen, naletim na
uli~ni stub i ... udarim glavom u wega!“
„Gde, Cviji}u? Ne}u da ti kle{tima
vadim opravdawe iz usta!“
„Pred Narodnim pozori{tem, gospodine.“
„Zar opet?“, profesor se nalaktio i
cedio opravdawe.
„Nije opet, gospodine profesore.“
„A pro{li put?“
„Pro{li put nije bio stub...“, Cviji} je
`eleo sve da razjasni.
„Nego rupa...“, profesor je istrajavao po
svome.
„Da, rupa, gospodine profesore...“
„Kod pozori{ta, Cviji}u.“
velodrom
„Ali sa druge strane, tamo gde se gradi
velodrom da velosipedi ne bi gazili mirne velosiped
gra|ane, prolaznike“, i Cviji} se dr`ao
svoga.
„I ti si prva `rtva beogradskog velodro-
ma, Cviji}u?“, pitao je profesor sa izves- primesa
nom primesom podrugqivosti, kao da se i zanovetati se
sam zanoveta.
„Moglo bi se re}i, gospodine profesore
Vuji}u, ali ja se nadam da }u ostati poznati-
ji po ne~em drugom.“ Za Cviji}a sve mora
imati meru, pa i profesorova podru-
gqivost.
Milovan Vitezovi} je ro|en
1944. godine u Vitezovi}ima kod
Kosjeri}a. Napisao je zanimqive
kwige pesama, pri~a i drama za
decu. Poznate su: Ja i klinci ko
pesnici, Unuci Deda Mraza,
\a~ko doba, Izabrano detiwstvo,
[e{ir profesora Koste Vuji}a
i druge.
9
  Prona|i u tekstu i podvuci dve scene u kojima se iskazuje zbuwenost profesora
Vuji}a.
 Kako se profesor Vuji} odnosi prema svojim |acima? Na osnovu ~ega to zakqu~uje{?
 Kako se |aci odnose prema profesoru Vuji}u? Po ~emu to mo`e{ da zakqu~i{?
 Koji je deo ovog ~asa bio najuzbudqiviji? Za{to?
 Prona|i u tekstu i podvuci zelenom bojom re~i profesora Koste Vuji}a iz kojih se
vidi razlog zbog kojeg su ga u~enici do~ekali neobi~no mirno.
 Objasni zna~ewe izraza izbaciti nekoga iz sedla.
 Slede}e re~enice iz teksta predstavqaju uvod, zaplet i rasplet radwe odlomka iz
pri~e. Pored svake re~enice napi{i koji deo radwe predstavqa (uvod, zaplet, rasplet):
! [ta li je sad? Kao da nema nikog?

" Profesor Kosta Vuji} je uobi~ajeno zastao ispred razreda.

# Umirili se da mene sekiraju. A ja se zabrinuo.

 Napi{i kako izgleda uobi~ajen dijalog izme|u u~enika

i nastavnika u tvojoj {koli.

Nastavnik:
U~enik:

Nastavnik:
U~enik:

Nastavnik:
 Ovde napi{i kako bi trebalo da izgleda dijalog
izme|u u~enika i nastavnika u tvojoj {koli.

Nastavnik:
U~enik:

Nastavnik:
U~enik:
Nastavnik:

 Sakupite u odeqewu sve va{e ideje i po{aqite ih razrednom

stare{ini. Pokrenite akciju „Ho}emo qubaznu {kolu!“.

10
NAVO\EWE ARGUMENATA

Ilustrovao: Andrej Vojkovi}

Argument je dokaz, razlog ili obrazlo`ewe za neku tvrdwu.

 Zaokru`i re~ koja najvi{e odgovara tvojoj oceni navedenog odlomka iz

teksta [e{ir profesora Vuji}a.
a) zanimqiv b) dosadan v) onako

Navedi argumente za svoju ocenu:

1.
2.
3.

DA LI ZNA[?

\aci o kojima se govori u ovoj pri~i su u~enici Prve

mu{ke gimnazije u Beogradu 1885. godine. To su budu}i
srpski nau~nici i kwi`evnici: Jovan Cviji}, geograf,
Mihajlo Petrovi} Alas, matemati~ar, Pavle Popovi},
istori~ar kwi`evnosti i Milorad Mitrovi}, pesnik.
Gimnazija se nalazila u zgradi Velike {kole, sada{wem
Rektoratu Beogradskog univerziteta (na slici).

11
 Kako se ~uva prijateljstvo? Zbog ~ega se gube prijatelji?
Milovan Vitezovi}
DVANAEST SAVETA KOJI ]E TI POMO]I DA STEKNE[
I ZADR@I[ PRIJATELJE
1. Uspostavi kontakt. Nemoj uvek da ~eka{
da neko drugi povu~e prvi potez. Obi~an poz-
drav i osmeh ~ine ~uda.
2. Anga`uj se. U~lani se u klubove koji te
zanimaju. Idi na dodatne ~asove u {koli ili van
nje. Radi kao dobrovoljac.
3. Daj ljudima do znanja da te zanimaju.
Nemoj da govori{ samo o sebi; pitaj ih ne{to o
njima.
4. Budi dobar slu{alac. Gledaj one koji ti se
obra}aju. Obrati pa`nju na ono o ~emu govore.
5. Usudi se da ka`e{ ne{to o sebi. Kada
oseti{ da bi to bilo dobro, ispri~aj ne{to o svo-
jim interesovanjima, talentima i ne~emu {to ti
je va`no. ALI...
6. Nemoj da se hvali{. Ne}e svako koga
upozna{ imati iste sposobnosti i interesovanja
kao ti. (S druge strane, ne bi trebalo to da
krije{ – a sigurno je da to ne}e{ u~initi kada
na|e{ prijatelje koji te vole i cene.)
12
7. Budi iskren. Reci istinu o sebi, o onome
u {ta veruje{ i do ~ega dr`i{. Kada te neko pita
za mi{ljenje, reci ga otvoreno. Prijatelji vole da
budu iskreni. ALI...
8. Budi ljubazan. Postoje situacije u kojima
je va`nije biti uljudan nego sasvim iskren.
Istina ne mora da boli.
9. Nemoj da koristi{ prijatelje samo za to
da bi im iznosio svoje probleme. Obrati im se
i onda kada je sve u redu.
10. Obavi svoj deo posla. Ta~no tako, posla.
Svaki odnos zahteva trud. Nemoj uvek da
o~ekuje{ od prijatelja da prave planove i nose
sav teret va{eg prijateljstva.
11. Prihvataj druge. Ne moraju svi tvoji prija-
telji da misle i da se pona{aju kao ti. (Zar ne bi
bilo dosadno kada bi bilo tako?)
12. Nau~i da prepozna{ la`ne prijatelje.
Neki ljudi su toliko usamljeni da podnose svako-
ga – uklju~uju}i prijatelje koji to zapravo i nisu.
© 2004 A. L. Bin, U~ionica bez nasilni{tva. Dozvoljeno kopiranje za
rad u nastavi. Kreativni centar
 Zaokru`i zelenom bojom savete koje ve} KNJI@EVNI POJMOVI
primenjuje{.  Nau~nopopularni tekst je

Crvenom bojom zaokru`i sve ono {to bi `eleo da
delo koje na jasan, razumljiv,
nau~i{ da primenjuje{. popularan na~in pribli`ava
 Razmisli i odgovori kakva je razlika izme|u ovog nauku ~itaocu.
nau~nopopularnog teksta i pripovetke.

Smisli kratak razgovor u vezi s prvim savetom: „Uspostavi kontakt“.

 Odglumi taj razgovor s drugom iz klupe.

 Opi{i kako bi nekome dao do znanja da te zanima. [ta bi ga pitao? (3. savet)


[ta bi ispri~ao o sebi nekome koga `eli{ za prijatelja? (5. i 6. savet)

 Napi{i {ta bi rekao kad bi ~uo {alu na svoj ra~un. (8. savet)

 Zamisli da neko govori kako ne{to mnogo voli ili da ga to veoma zanima, a tebi se
to ba{ ne dopada ili ti je dosadno. Napi{i {ta bi kazao u takvom slu~aju. (11. savet)


Smisli, napi{i i obrazlo`i pred odeljenjem jedan svoj predlog saveta koji bi bio
koristan za unapre|enje dobrog dru`enja i razvoj prijateljstva u odeljenju.

! Kako glasi tvoj predlog?

" Zbog ~ega ba{ to predla`e{?

13
 Gde se obi~no sastaje{ sa dru{tvom posle {kole? O ~emu tada razgovarate?

Branislav Nu{i}

HAJDUCI
(odlomak)

I kakve ti sve razgovore ne vodimo mi

~etvrtkom posle podne na hrastovom stablu,
kraj dunavske obale. O svemu i sva~emu {to se
kod nas de{ava, ili {to okom sagledamo, ili
{to smo ~uli ili nau~ili. Vidimo, na
primer, la|u na Dunavu; jo{ je vrlo daleko,
tek je samo dim nagla{ava, i odmah skrenemo
razgovor na la|u.
– [ta bi ti voleo – pita Cvrca Trtu –
{ta bi voleo, da si la|a ili 'tica?
– Ja bih voleo da sam 'tica – veli Trta –
slobodan sam, letim gde ho}u, a la|a je
vezana za vodu, ne mo`e da leti.
– Jest, 'tica, al' do|e lovac pa metne u
dramlija
pu{ku dramlije, pa nani{ani, pa dum ... a
zakovrnuti 'tica zakovrne. A la|u ne mo`e lovac da
ga|a – veli mu Cvrca.
– Ja bih voleo da sam la|a! – veli Drowa.
– Voleo bih zato, brate, {to na la|i ima
kujna, pa kad ogladni{, mo`e{ da jede{.
– E ba{ si glup, Drowo – re}i }e Mile
Vrabac – pa ne jede la|a. To mogu da jedu put-
nici, a ne la|a!
I nastavqamo tako razgovor o la|i dok
nam {to drugo ne odvu~e pa`wu. Pra}ne se,
na primer, ribica iznad povr{ine dunavske
i, razume se, odmah }emo o woj razgovarati.
– Je li riba br`a od la|e? – pita Gluva}.
– Pa br`a je, dabome, ina~e kako bi mo-
gla da pobegne ispred la|e kad na wu nai|e!
Branislav Nu{i} (1864–1938)
– veli mudro Trta.
ro|en je u Beogradu. Najve}i je
– Al' 'tica je br`a od ribe! – tvrdi Gluva}. humoristi~ki pisac u srpskoj
– Za{to? – pitaju drugi. kwi`evnosti. Za decu je napisao
– Pa ima krila, a riba nema krila! roman Hajduci u kojem govori
– Pa jest! – kao odobravaju svi. o nekim doga|ajima iz svog
– A ja bih, i pored toga, voleo da sam detiwstva. Wegove komedije:
riba – veli Gluva}. Narodni poslanik, Sumwivo
– A {to? – pitamo ga svi naglas. lice, Gospo|a ministarka i dru-
ge prevedene su na mnoge strane jezike i ~esto se prika-
zuju u pozori{tima. Po wima su snimani i filmovi.

14

– Pa prvo zato {to bih mogao da prepli-
vam Dunav i deset i dvadeset puta na dan.
– E, to jeste! – uzvikujemo svi i ~isto
zavidimo Gluva}u {to }e preplivati Dunav
deset i dvadeset puta.
– A jo{ zbog ne~eg voleo bih da sam riba!
– dodaje Gluva}, sad ve} ponosan {to ose}a
da nas je osvojio.
Mi se svi pretvaramo u znak pitawa i
gledamo ga pravo u usta da ~ujemo {ta }e re}i.
– Kad ne znam lekciju, a ja }utim kao
riba. Kad sam riba, moram da }utim.
– Jest, al' da si riba ne bi te primili u
{kolu! – dodaje Cvrca.
Povodom toga prelazimo na razgovor {ta
bi ko voleo da bude kao `ivotiwa.
– Ja bih najvi{e voleo da budem tigar –
re}i }e Drowa – pa kad riknem, da dr{}u
profesori od mene. Uh, {to bih u`ivao! Za-
misli ~as zoologije, pa pita mene profesor:
„Zna{ li ti, @iko, {ta je to zoologija?“ –
„Zar ja, tigar, pa da ne znam {ta je zoologija.
Ja sam zoologija!“– grmnem ja pa {krgutnem
zubima i riknem, a profesor zoologije
drekne kao jare kad ga koqu, pa poleti pravo
na prozor, razbije ga glavom i sko~i dole u
dvori{te. A ja se popnem na prozor dvema
predwim {apama, pa ja wega onda pitam:
„Ka`ite vi sad meni {ta je zoologija!“ E,
tako bih, vidi{, u`ivao!
 Za{to je de~ak Trta voleo da bude
ptica?
 Zbog ~ega je Drowa `eleo da bude
la|a? Zbog ~ega je hteo da bude tigar?
 Istra`i na~in na koji pisac u tekstu
gradi humor. Obrati pa`wu na iznena-
|ewa u pripovedawu. Na primer, kada
Drowa ka`e da bi voleo da bude
la|a, o~ekujemo da to `eli zato {to
voli da putuje u lepe predele i sl.
Me|utim, pisac nas iznenadi Dro-
winom izjavom da mu se la|a svi|a
zato {to na woj postoji kuhiwa
u kojoj mo`e da jede kad ogladni.
Prona|i i druge sli~ne primere
humora. Objasni ih.
 Ve`bajte ~itawe ovog teksta po
ulogama.
De~aci iz Hajduka imaju sme{ne
nadimke. [ta misli{, za{to su ih
dobili? Smisli duhovita obja{wewa.
Cvrca
Trta
Drowa
Vrabac

Gluva}
KWI@EVNI POJMOVI
 Kwiga Hajduci je roman
napisan za decu. To je
kwi`evna vrsta u kojoj
pisac opisuje doga|aje
i li~nosti iz de~jeg sveta. O tome }e{ da sazna{ ne{to vi{e
kad bude{ pro~itao roman Hajduci.

15
 Sa`eto prepri~aj, u nekoliko
re~enica, ovaj odlomak iz romana
Hajduci.
DOMA]I ZADATAK
 Pro~itaj roman Hajduci B. Nu{i}a
i saznaj {ta su sve do`iveli
de~aci koje si upoznao u ovom
odlomku.
 U svoj dnevnik ~itawa upi{i
zanimqive podatke o romanu (vidi
uputstvo o vo|ewu dnevnika na
strani 183).
16
ANEGDOTA O NU[I]U
Nu{i} je u jednom dru{tvu
ovako objasnio {ta je to
telegraf:
– Zamislite veliku ma~ku kojoj
je rep u Vrawu, a glava u Beo-
gradu. Pa kada se povu~e za rep
u Vrawu, onda u Beogradu
mjaukne.
– Dobro – upitali su ga prija-
teqi – a radio ... {ta je onda
radio?
– Ista stvar, samo bez ma~ke.
KWI@EVNI POJMOVI
 Anegdote su kratke, duhovite,
{aqive pri~e iz `ivota zname-
nitih qudi sa neo~ekivanim
zavr{etkom.
 Za{to qudi podi`u mostove? Kakve si sve mostove video?

Ivo Andri}

MOSTOVI
(odlomak)

Od svega {to ~ovek u `ivotnom nagonu

podi`e i gradi, ni{ta nije u mojim o~ima
boqe i vrednije od mostova. Oni su va`niji
od ku}a, svetiji, jer op{tiji, od hramova.
Sva~iji i prema svakom jednaki, korisni,
podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se
ukr{tava najve}i broj qudskih potreba,
istrajniji su od drugih gra|evina i ne
slu`e ni~em {to je tajno ili zlo.
zarudeti Veliki kameni mostovi, svedoci i{~e-
zlih epoha kad se drugoja~ije `ivelo, mis-
lilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i
ki{e, ~esto okrzani na o{tro rezanim
}o{kovima, a u wihovim sastavcima i
neprimetnim pukotinama raste tanka trava
ili se gnezde ptice. Tanki `elezni mostovi,
zategnuti od jedne obale do druge kao `ica,
{to drhte i zvu~e od svakog voza koji pro-
juri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi
oblik i svoje savr{enstvo, a lepota wihovih
linija otkri}e se potpuno o~ima na{ih
unuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske
varo{ice ~ije izglodane grede poigravaju i
zve~e pod kopitama seoskih kowa kao
ksilofon
da{~ice ksilofona. I, najposle, oni sasvim
mali mosti}i u planinama, u stvari jedno
brvno jedino ove}e drvo ili dva brvna prikovana
jedno uz drugo, preba~eni preko nekog
gorskog potoka koji bi bez wih bio
neprelazan. Po dva puta u godini gorska Svi su oni u su{tini jedno i podjednako
bujica odnosi, kad nado|e, ta brvna, a vredni na{e pa`we, jer pokazuju mesto na
seqaci, slepo uporni kao mravi, seku, te{u kome je ~ovek nai{ao na zapreku i nije zas-
i postavqaju nova. Zato se uz te planinske tao pred wom, nego je savladao i premostio
zatoka potoke, u zatokama me|u stenama, vide ~esto kako je mogao, prema svom shvatawu, ukusu i
ti biv{i mostovi; le`e i trunu kao i ostalo prilikama kojima je bio okru`en.
drvo naplavqeno tu slu~ajem, ali ta zate- I kad mislim na mostove, u se}awu mi
sana brvna, osu|ena na ogaw ili truqewe, iskrsavaju ne oni preko kojih sam najvi{e
izdvajaju se od ostalog nanosa i podse}aju prelazio nego oni koji su najvi{e zadr`ali
jo{ uvek na ciq kome su slu`ila. i zaneli moju pa`wu i moj duh.

17
 Pre svega, sarajevski mostovi. Na
Miqacki, ~ije je korito ki~ma Sarajeva, oni  Pisac u dva pasusa jasno
su kao kameni pr{qenovi. Vidim ih jasno i
brojim redom. Znam im lukove, pamtim
iskazuje za{to su mostovi
ograde. Me|u wima je i jedan koji nosi sud- toliko va`ni. Obele`i ta
binsko ime jednog mladi}a, malen ali sta- dva pasusa.

lan, uvu~en u se kao dobra i }utqiva tvr|ava Kakve sve mostove pisac
koja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim, pomiwe u tekstu?
mostovi koje sam video na putovawima, no}u  Za{to je ~ovek podizao
iz voza, tanki i beli kao privi|ewa. Kameni mostove? Koje je `eqe
mostovi u [paniji, zarasli u br{qan i i razloge imao?
zami{qeni nad sopstvenom slikom u tamnoj 
Koja je zajedni~ka osobina
vodi. Drveni mostovi po [vajcarskoj,
pokriveni krovom zbog velikih snegova,
svih mostova?

li~e na duga~ke ambare i iski}eni su iznu- Podvuci u tekstu re~enicu za
tra slikama svetiteqa ili ~udesnih doga- koju misli{ da je poruka ovog
kapela |aja, kao kapele. Fantasti~ni mostovi u dela.
Turskoj, postavqeni otprilike, ~uvani i
odr`avani sudbinom. Rimski mostovi u
ju`noj Italiji, od belog kamena, sa kojih je
vreme odbilo sve {to se moglo odbiti, a  Izaberi opis jednog mosta iz ovog
pored kojih ve} stotinu godina vodi neki
teksta i objasni na koji na~in
nov most, ali oni stoje jo{ jednako, kao
skeleti na stra`i. pisac o`ivqava wegovu sliku.
Tako, svuda na svetu, gde god se moja Koje detaqe mosta isti~e?
misao krene ili stane, nailazi na verne i Sa ~im ga poredi?
}utqive mostove kao na ve~itu i ve~no neza-
si}enu qudsku `equ da se pove`e, izmiri i
spoji sve {to iskrsne pred na{im duhom,
o~ima i nogama, da ne bude deqewa, pro-
tivnosti ni rastanka.

 Navedi {ta je to {to, kao mostovi,

Ivo Andri} (1892–1975)
ro|en je u Travniku u Bosni. mo`e da spaja i povezuje qude.
Jedini je srpski kwi`evnik
koji je dobio Nobelovu
nagradu, najve}e svetsko
priznawe za kwi`evnost,
za roman Na Drini }uprija.
Pisao je pripovetke i ro-
mane. Najpoznatiji romani
su mu, pored nagra|enog, Travni~ka hronika
i Gospo|ica, a me|u najboqim pripovetkama su
Prokleta avlija, Aska i vuk, Most na @epi
i Put Alije \erzeleza. Poznat je i po delu
Znakovi pored puta.

18
 Napi{i nazive stilskih figura koje
su iskazane podvu~enim tekstom.
Tanki `elezni mostovi,
zategnuti od jedne obale do druge kao `ica,
{to drhte i zvu~e od
svakog voza koji projuri...
 Prona|i u tekstu i prepi{i vi{e
epiteta kojima se opisuju mostovi.
 Smisli i dopi{i vi{e epiteta
uz imenice:
reka: mutna,
potok: brz,
Ivo Andri} kraj mosta na Drini u Vi{egradu
obala: kamenita,
 Prikupi podatke o jednom mostu
KWI@EVNI POJMOVI
 Ovaj tekst je napisan u prozi.
U tekstu preovla|uju razmi{qawa
i ose}awa, a jezik je slikovit.
Zato za takav tekst ka`emo da je
lirski zapis.
 Prona|i u tekstu argumente
(dokaze) za ovu tvrdwu.
IVO ANDRI]
I MOSTOVI
Andri} je detiwstvo proveo
u Vi{egradu, kraj ~uvenog
mosta na reci Drini. Preko
mosta je ~esto prolazio i zagle-
dao wegove velike kamene lukove.
Voleo je da sedi na kamenoj
klupi na mostu i da slu{a
pri~e starijih qudi koji su
se tu okupqali. Tada je zavoleo
mostove, a o wima }e kasnije
pisati u svojim kwigama.
DOMA]I ZADATAK
iz svog kraja. Opi{i wegov
izgled. Saznaj kada je izgra|en, ko
sve prolazi wime, za{to je va`an
i dr. Napi{i o tome sastav.
Pri~u o mostu mo`e{ ispri~ati
i u prvom licu. Most mo`e da
pri~a kako je nastao, ko je sve
prolazio wime, {ta se sve
doga|alo oko wega itd.
19
 Po ~emu prepoznaje{ prijateqstvo izme|u ~oveka i psa?

Danilo Ki{

DE^AK I PAS
(odlomak)

Iako mi je zvani~no gazda bio gospodin

Berki, ja sam ipak, du{om i telom, pri-
padao de~aku. Od svih qudi na svetu s wim
sam se najboqe slagao i najboqe spo-
razumevao.
Mislim da su tome doprinele, osim
wegovih godina, i neke na{e zajedni~ke
osobine. Verujem da ne gre{im du{u ako
ka`em da smo on i ja bili po mnogo ~emu
razuzdanost sli~ni: po lewosti, po razuzdanosti, po
odanosti, po `eqi za avanturom. Mislim da
ne gre{im ako ka`em i to da je taj de~ak
imao u sebi ne~eg pse}eg: {to se ti~e wegovog
wuha i wegove preosetqivosti na mirise,
siguran sam da ne gre{im.
Usamqenost i tuga spoji{e na{e `ivote.
Wegova tuga za ocem i moja tuga za roditeqima
stvori{e me|u nama neku vrstu prijateqstva
zasnovanog na srodnosti. Kako sam po~eo
naglo da rastem i da sti~em ugled me|u
seoskim xukcima, kao mudar i u~en pas svog
malog mudrog gospodara, de~ak je postajao
sve mawe usamqen, sve ponosniji na mene i
sve odva`niji. Jer ja sam ga oslobodio ne
samo wegovog uro|enog straha od pasa (od te
je iste boqke bolovao i wegov otac), nego je
i uop{te postao hrabriji, jer je znao da u
meni ima sigurnog i odanog za{titnika.
Zauzvrat, on me je nau~io raznim korisnim
ve{tinama koje izazivaju po{tovawe. pobegli u svet. De~ak mi je usput poverio
Umeo sam da doteram zalutale krave, da te{ke i odgovorne zadatke. Jedna je wegova
otkopavam krti~wake (to iz pustog zadovoq- poruka bila tolika da sam li~io sebi pre na
stva, kako bismo prekratili vreme), da goluba pismono{u nego na psa. ^im bismo
jurim ze~eve, da otkrivam lisi~je jazbine i bili jako nesre}ni, odmah smo kovali plan
gnezda barskih ptica, da lovim divqe patke, da be`imo u svet. A nismo, eto, dospeli
atar
`abe, leptire, zmije. ^ak sam nau~io od nikad daqe od tre}eg atara.
de~aka da razgovaram sa wim u ~asovima De~ak je znao katkad da mi pri~a pri~e
usamqenosti! Se}am se, jednom, kada nam se ili da mi ih ~ita. Mislim da ne preterujem
bila izgubila krava Naranxa, zamalo nismo ako ka`em da sam ve} bio nau~io napamet

20
 obazriviji. Vidim, krije ne{to od mene. Ali
sam uskoro shvatio o ~emu je re~ i, eto, pono-
skoliti
vo me skolila ona moja stara pse}a tuga.
De~ak se opet sprema da ode u svet. Ovoga puta
izistinski! U to nema sumwe. Shvatam i to
za{to me izbegava: hteo bi da olak{a sebi taj
rastanak. A i ja sam se od te iznenadne tuge
razboleo. Kuwam pred de~akovim pragom kako
mi ne bi pobegao bez opro{taja. Kuwam i kuwati

razmi{qam o svom `ivotu.

Ose}am, ovaj rastanak ne}u pre`iveti.
A-uuu! A-uuu!

Pismo
Dragi gospodine Berki, ovo vam pismo
pi{em iz daleka i ho}u da vas pozdravim i
pitam za zdravqe. Polako se privikavam na
nove drugove u {koli, ali mi se svi rugaju
zbog moga izgovora. Jo{ uvek sawam no}u da
sam tamo kod vas, pa me mama budila ba{
sino}, jer sam plakao u snu. Mama ka`e da je nostalgija
to nostalgija i da }e sve to brzo pro}i.
Dragi gospodine Berki, molim vas
najqubaznije da mi se ne smejete zbog ovoga
{to }u vam sada re}i: ja sam sino} plakao
najvi{e zbog mog psa Dinga. Ana mi se jo{
uvek podsmeva i ka`e da sam ja zaqubqen u tog
psa, a mo`da je to i istina, no ja verujem da
}ete me vi razumeti i da mi se ne}ete rugati.
Ispri~a}u vam sada kako mi je bilo
te{ko kada smo krenuli na put, kako me je
potresao taj rastanak. Se}ate se da sam ja,
pred sam polazak kola, bio nestao i da sam
do{ao u posledwem trenutku, pa su me svi
onaj roman ^ovek, kow, pas, {to ga je de~ak
grdili. Kaza}u vam sada gde sam onda bio.
toliko puta pri~ao ~obanima, izmi{qaju}i
Odveo sam Dinga na obalu Kerke da se poz-
~esto i doteruju}i ga.
dravim s wim. Zatim sam ga vezao kai{em za
Ne, moj `ivot nije roman. On je sav od
vrbu, a on se nije opirao, samo je cvileo.
malih pri~a, od mnogih malih dogodov{tina,
Hteo je da krene za mnom i molio me je da ga
veselih i tu`nih, no u tim je pri~ama uvek
pustim, no ja sam mu rekao da ostane, da je
prisutan de~ak, kao {to sam i ja prisutan u
`ivot takav i da znam da nikada ne}u na}i
wegovim pri~ama.
boqeg prijateqa od wega, ni me|u psima, ni
Prime}ujem u posledwe vreme da je de~ak
me|u qudima. Onda sam ~uo kako me zovu, pa
tu`an. Postao je i prema meni nekako hladniji,
sam otr~ao da se pozdravim sa svima vama.

21
 Se}ate li se, svi smo plakali, i moja majka,
i Ana, i va{a mama, i vi. Znali smo da se
ne}emo nikada vi{e videti.
Onda su kola krenula, a ja sam jo{ uvek
plakao, srce mi se kidalo od pla~a. Se}ao
sam se svih onih godina koje smo tamo pro-
veli, mog pokojnog tate, koji se nije nikad
vratio, vas i va{e mame, gospo|e Rigo,
u~iteqice, Bele Hermana, Lacike Tot, Julije
Sabo i ostalih. Usput nisam smeo da se
zaridati osvrnem, kako ne bih jo{ ja~e zaridao kada
budem ugledao posledwi put selo, zvonik,
Grofovsku {umu i sve ostalo. No ipak nisam
mogao odoleti. I zamislite, gospodine
Berki, koga sam ugledao?
Za nama je tr~ao Dingo i cvileo iz sveg
glasa, a mi smo svi opet zaridali. Onda sam
zamolio ~ika Martina da ga otera bi~em i
da potera kowe br`e, jer nisam mogao da
podnesem vi{e to cviqewe. Dingo je, mo`ete
zamisliti, bio na kraju snaga, jer je tr~ao za
nama sve do ^estrega! Bio je sav zapewen,
ispla`ena jezika. Ja sam po~eo da vi~em, da
urlam, tako da je ~ika Martin morao dobro
da ga i{iba dok ga nije primorao da se zaus-
skqokati se
tavi, zapravo da se skqoka od iscrpqenosti
nasred druma. ^ak i kada je voz krenuo, ja
sam jednako gledao kroz prozor i plakao.
Sve mi se ~inilo da ~ujem wegovo cviqewe i
da jo{ uvek juri za nama.
Eto, dragi gospodine Berki, to sam hteo
da vam ispri~am i da vas zamolim da mi
napi{ete jedno pismo o svemu. Pi{ite mi i
o tome kako je Dingo. Jo{ bih vas samo zamo-
lio, ako mi se ne}ete smejati, da mu
pro~itate ovo moje pismo i da mu ka`ete da
ja nisam kriv, da ga nisam mogao povesti sa
sobom i da ga ne}u nikada zaboraviti.
Ka`ite mu i to da }u jednog dana, kada
postanem pesnik, napisati o wemu pesmu ili
basnu. U toj }e basni pas da govori. I zva}e
se, naravno, Dingo. Molim vas, dakle, gospo-
22
dine Berki, da mi u~inite to, on }e sve da
razume, samo, dok mu govorite, gledajte ga
pravo u o~i i ponavqajte mu moje ime.
Recite mu: „Andi, Andi; Andi te pozdravio“.
Govorite mu polako, kao sasvim malom dete-
tu. Vide}ete da }e vas razumeti. Po~e}e da
cvili kada mu budete pomenuli moje ime. To
}e zna~iti da je sve razumeo.
Na kraju vas jo{ molim da ga pazite i da
mu kupite dobru ve~eru za ovaj novac koji
vam {aqem. On najvi{e voli kowetinu (sa
dosta kostiju), a to mo`ete sigurno da
kupite u Bak{i, kod gospodina Feje{a,
mesara. Tako|e vas molim, dragi gospodine
Berki, da u va{em pismu mojoj mami ne pomi-
wete ovaj novac (to je od moje u{te|evine),
jer bi mi se Ana sigurno rugala. Zato je
najboqe da pi{ete meni li~no, onako kako
sam vas zamolio. Zasada neka bude dosta.
Vas i va{u mamu, kao i gospo|u Rigo i
sve moje drugove, a posebno Belu Hermana,
Laciku Tot i Juliju Sabo i sve ostale, naj-
srda~nije pozdravqa i svih se rado se}a.
Va{ jadni
Andreas Sam, u~enik
Danilo Ki{ (1935–1989)
ro|en je u Subotici. Napisao
je vi{e romana i pripovedaka
u kojima je ~esto opisivao
svoje detiwstvo i mladost.
Wegova najpoznatija dela su:
Rani jadi, Ba{ta, pepeo,
Pe{~anik i dr. Kwige su mu
prevedene na mnoge svetske
jezike.
  Po ~emu su de~ak i pas sli~ni?
 [ta u sebi nose i de~ak i pas?
 Kako su se de~ak i pas dopuwavali i pomagali jedan drugom?

Kako je de~ak iz pri~e provodio dane? Koju kwigu je mnogo voleo?

Objasni {ta za de~aka i psa zna~e daqina, nepoznati krajevi?
 Ko su lica koja pi{u ovaj tekst? Drugim re~ima, ~ije glasove ~uje{ u tekstu?
 Kako su se rastali de~ak i pas? Da li je to dobar na~in da se rastane{
s prijateqem?

 Kako su se zvali odrasli i deca sa kojima je `iveo de~ak na selu? Potra`i u tekstu
wihova imena i napi{i ih.

 Zbog ~ega je de~ak dozvolio da se {ibom otera wegov prijateq pas? [ta ti misli{
o takvoj odluci? Navedi dva razloga zbog kojih tako misli{.

"

 Za{to je de~ak zamolio da se psu kupi kowetina koju voli? Drugim re~ima, za{to mu je
va`no da pas dobro ve~era?
 [ta misli{, koga je de~ak iz pri~e vi{e voleo – psa ili svoje drugove? Podvuci
u tekstu re~enice koje potkrepquju tvoje mi{qewe.

 Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewa re~i i izraza:

perspektiva
ta~ka gledi{ta
nostalgija

 Smisli i napi{i pitawa koja bi postavio de~aku i psu.

Pitawe za de~aka:
Pitawe za psa:

23
 Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Lirika Epika Drama

1. 1. 2.
Lirska pesma Roman za decu Lirski zapis
u woj se na slikovit kwi`evno delo u kojem prozni tekst u kojem
na~in izra`avaju ose}awa, pisac do~arava likove preovla|uju razmi-
raspolo`ewa i razmi{qa- i doga|aje iz de~jeg sveta {qawa i ose}awa
wa pesnika
PRIMER:
PRIMER: PRIMER: Mostovi, I. Andri}
Pesma o pesmi, J. J. Zmaj Hajduci, B. Nu{i}
3.
2. Anegdota
Lirska qubavna pesma kratka, duhovita,
u woj se na slikovit {aqiva pri~a iz
na~in izra`ava ose}awe `ivota znamenitih
qubavi qudi

PRIMER: PRIMER:
[a{ava pesma, M. Anti} Anegdota o Nu{i}u

Stil (na~in izra`avawa)

1. 2. 3.
Epitet Personifikacija Pore|ewe
re~ koja se dodaje imenici stilsko sredstvo kojim se  stilska figura kojom se
da bi iskazala wene odlike; predmetima i pojavama pri- nepoznate pojave ili pred-
doprinosi `ivosti daju qudske osobine meti upore|uju sa sli~nim
izra`avawa i poznatim da bi postali
jasni i razumqivi

Nau~nopopularni tekst
delo koje na jasan, razumqiv i popularan na~in
pribli`ava nauku ~itaocu

PRIMER:
U~ionica bez nasilni{tva, A. L. Bin
 2
@ivimo
U^I]EMO:
zajedno
 o rodoqubivoj lirskoj pesmi
 o temi i motivima u lirskoj pesmi
 o oblicima pripovedawa
 o pripoveci i o romanu
 o poemi
 o humoristi~kom romanu
 o elementima filma: scenario i kadar

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

 da zapi{e{ jedan razgovor u lokalnom govoru

 da napi{e{ deo scenarija za po~etak filma
o Tomu Sojeru

da pro~ita{ roman Do`ivqaji Toma Sojera
i zapi{e{ o wemu utiske u svoj dnevnik ~itawa
 Prona|i u re~niku zna~ewe re~i domovina.
Kako sve nazivamo ose}awe qubavi prema domovini?

Du{an Vasiqev

DOMOVINA

gruda Domovina, to nije mrtva gruda

koja nas gvozdenom rukom ve`e;
to je qubav za oblak, {to plovi ovuda,
za pesmu, {to se ovde razle`e;

qubav za klasje {to bogato buja,

za ru`e {to su na grobqima svele,
za tresak letwih, besnih oluja,
za tugu tica koje se sele.

Domovina, to su sve one spone

kojima nas `ivot za se spaja;
radost, kad na{a zvona zazvone,
toplota maj~inog zagrqaja.

Domovina, to su: `eqe tajne,

magla {to preko pôqa plovi;
to su na{e bajke beskrajne,
domovina – to su svi na{i snovi.

Du{an Vasiqev (1900–1923)
ro|en je u Velikoj Kikindi.
Wegove najpoznatije pesme su:
^ovek peva posle rata, Pla~
matere ~ovekove i Domovina.
U pesmama je najvi{e pisao
protiv stradawa qudi u ratu
i protiv dru{tvenih ne-
pravdi.
KWI@EVNI POJMOVI
 Domovina je lirska rodoqubiva
pesma. Lirska rodoqubiva
pesma govori o ose}awu qubavi
prema domovini i svom narodu.

Glavni motiv je misao vodiqa
u nekom kwi`evnom delu.
 Poenta je mesto u kwi`evnom
tekstu kojim se zaokru`ava
smisao celog teksta ili nekog
wegovog dela; sadr`i pouku,
poruku ili zakqu~ak.
 Opi{i neki predeo iz svoje domovine koji posebno voli{. Navedi detaqe koji taj
predeo ~ine lepim. Kako se ose}a{ na tom mestu?
 Zaokru`i {ta, po tvom mi{qewu, zna~i
izraz mrtva gruda u ovoj pesmi:
a) zale|ena grudva snega
b) tlo, zemqa na kojoj `ivimo
v) grumen zemqe.

[ta, po tvom mi{qewu, zna~e prva dva stiha
iz pesme? Napi{i obja{wewe svojim re~ima.

Kako bi nazvao ose}awe koje pesnik opisuje
u ovoj pesmi?
 Tema ove pesme (ono o ~emu se u woj go-
vori) je domovina. Glavni motiv (misao
vodiqa) je qubav prema domovini.

Posledwi stih u pesmi je poenta pesme.
Objasni wegovo zna~ewe.

Navedi dva argumenta kojim se dokazuje da
je ova pesma lirska.

Prona|i u pesmi i podvuci epitete.
Objasni wihovo zna~ewe.
 Objasni {ta je to nostalgija za domovinom.
Potra`i zna~ewe u re~niku.
27
 Da li po govoru mo`e{ da prepozna{ ko je iz kog kraja?
Zna{ li kako govore Ni{lija, U`i~anin, Sremac?
Navedi, ako zna{, neke re~i iz tih govora.
Za{to je va`no da se s po{tovawem odnosimo prema dijalektima?
Objasni za{to treba govoriti kwi`evnim jezikom.

Stevan Sremac

^I^A JORDAN
(odlomak)
Bio je i govedar i pudar, furunxija i se ~i~a Jordan plebiscitom birao za pudara, plebiscit
dijalekat
mlekaxija, i ba{tovanxija i a{~ija, ali je svi bi de~urlijski glasovi pali na w, a da je
pudar
ova dva posledwa zanimawa ipak najvi{e zahtevao uverewe o vladawu od wih, dali bi
furunxija
cenio i jednako je jedno drugim zamewivao; mu ga kao vrata veliko.
ba{tovanxija i umro je a nikako nije mogao stalno da se A i jeste bio slavan ba{tovan u prole}e,
a{~ija re{i za jedno ili drugo zanimawe. Zato je i i jo{ slavniji pudar u leto i u jesen. Kad
{tedar
bio poznat pod oba imena; Jordan ba{tovan- stigne jesen, ona {tedra i blagoslovena i
xija i Jordan a{~ija bila su dva imena za obilna jesen sa darima svojim, sa jabukama i
jednu istu osobu; deca su ga znala pod imenom kru{kama, breskvama i {qivama, gro`|em i
~i~a Jordan ba{tovanxija (ili pudar), a odra- duwama – kako dra`esno izgledaju onda ba{te
sliji pod imenom ~i~a Jordan a{~ija. onima {to vire s poqa kroz plot! Raj, pravi raj bremen
A poznat je bio i jednima i drugima kao sa ~itavim redovima zabrawena raznovrsna
~ovek koji je dobro ispekao svoj zanat, pa ga ploda. Plave se {qive na savijenim te{kim
opkopati je svaki rado zvao. U prole}e bi ga bogatiji bremenim granama, rumene se i `ute kru{ke,
zvali da okopa ba{tu, da ore`e vo}e, opkopa
lozu. I on bi sve to posvr{avao na potpuno
zadovoqstvo – zadovoqni bi bili i oni i on,
a ~i~a Jordanu nije ba{ bogzna koliko ni
trebalo, jer sem unu~eta Dila nije nikoga
drugog od roda imao. Za to je unu~e `iveo. A
ni samome Dilu nije bogzna {ta trebalo;
leti vo}a, a zimi pe~enih bundeva, i Dile
izvolevati
nije ni{ta vi{e ni izvolevao.
naimati se Leti bi se ~i~a Jordan naimao da ~uva
~ar{ija krajwe ba{te gazdama ~ije su ku}e bile u
~ar{iji. Tu je ~i~a Jordan pudarisao i
ba{tovanisao. A bio je pouzdan i po{ten, a
poglavito
poglavito pogodan, jer nije imao ni nablizu
ni nadaleko roda – na primer, kakvih ses-
tri~ina ili sinovica, od ~ega se gazde i gaz-
darice obi~no pribojavaju – kao {to se to
mnogim pudarima desi da imaju; i zato su
wim zadovoqni bili i stariji i mla|i, i
roditeqi i deca, naro~ito de~urlija. I da

28
 sokak sjaju jabuke, i plavi se pepeqasto gro`|e
koketovati ispod po`utelog ve} li{}a, a povorka
de~urlije blene s one druge strane plota, sa
sablazniti se sokaka, i koketuje, a voda im pqu{ti na usta.
I ko je taj ko se u ranome detiwstvu nije sabla-
znio jednim takvim prizorom, i nije zaboravio
petu zapovest bo`ju koja veli: „Ne kradi!“, a
Argusove o~i
zapamtio i setio se one poslovice qudske „da
je kradeno gro`|e najsla|e“ – pa mu do{la
`eqa da se uspu`e preko plota u tu|u ba{tu?
adamsko
koleno To je znao i ~i~a Jordan, iako nije bio
pismen i ~itao to, i tada je Argusovim o~ima
motrio na povereno mu ~uvawu imawe. Ali
{ta su pomogle wegove Argusove o~i kad je
}opek
~i~a Jordan bio pravo, {to rekô narod,
alajbegova adamsko koleno.
slama – A bre, deco, bre, ~vorci nijedni! – raz-
dera se tako jednoga dana i polete s u`asnom
pusto maslo jednom motkom na male lopove koji su se
crnili kroz {qivovo grawe. – ^ek’ da vidimo,
korporativno }opeci, je li ovo Alajbegova slama ili pusto
maslo!
– Lele! Jao, jao! – zagraja{e sa {qive
de~urlija koja su se u ovo doba najmawe nadali
~i~a Jordanu. A najve}ma se derao mali Gile,
kome je ovo prvi put u `ivotu bilo da se krenuo
tako korporativno u kra|u. Od stra{ne motke
~koqa
~i~a Jordanove, koja je dvaput du`a bila od
nosioca joj, sve je strah i trepet jo{ izdaleka
uhvatio; jedno po jedno stade padati i be`ati
i skakati kao bez du{e preko plota, dok je ~i~a
Jordan do pola ba{te stigao.
– Ahaaa! Toj li u~ite u ~koqu, toj li ve je
u~iteq nau~io? – dere se ~i~a Jordan i sve
bli`e i bli`e dolazi.
– A {to nisi ponô ve}u motku, ~i~a
ute}i
Jordane? – smeju mu se deca sklowena i bez-
bedna iza plota.
– Ako, ako, podsmevajte mi se, nesre}nici!
Sad mi utekoste, ama da zapi{ete kad jo{ ubavo
jedared pojedete slivu odavde! Utekoste, ama
jedan }e bar da mi plati kad-tad! Da mi plati,
em ubavo, em za sve!
I, doista, na veliko zadovoqstvo svoje,
opaze de~urlija jednoga druga i sau~esnika,
gde se od straha i neve{tine upleo u grane,
pa ne mo`e nikud, nego samo kuka i jau~e.
– A gle, Gila! Pazi Gila! Hahaha! Pazi ga
kako se spleo! – prodera se jedan, pokazuju}i na
Gila koji je prepla{en skakutao kao veverica s
grane na granu i derao se.
– Jao {to }e da dobije batina! – povika
drugi.
– Odera}e ga ka’ vola u kupusu! – povika{e
jo{ nekolicina smeju}i se drugu u nevoqi.
– Jao, ne}u nikad vi{e, ~i~a Jordane,
pusti me. Molim te, ne}u nikad! Samo me sad
pusti! – moli ga Gile. amanet
– A ne}e{, dete! Ne}e{! Tako si svaki
zbori kad vidi da su tesna posla! Ama ne}e
vi{e ~i~a Jordan da bude lud.
– Ne}u, bogami, vi{e! – moli ga Gile.
– Ne}e{, dete! Ne mo`e{, pa ne}e{!
Nesam ju~erawi ba~ovanxija i pudar, te da
ne znam. Tako vika{e i gospodin Laza
po{tar kad be{e u va{e godine. „Ne}u, ne}u,
nikad vi{e“, u tri puta ga pu{ta; prevari ti{leraj
me, r|a, triput. Ama dolijao je i on. Po~e sa
slive, a svr{i sa amaneti – ene ga u Po`arevcu
sag
gde u~i ti{leraj sag po staros!
29
 – Molim te, ~i~a, samo sad me pusti!
Ne}u, bogami! – moli mu se Gile.
– Do danas je bilo, ama od danas nema
ve}e. Nesu ovo duwe! – veli ~i~a Jordan, pa
obilazi izdaleka oko drveta na kome se
u{eprtqao mali kradqivac novajlija. –
Nesu ovo duwe, znam ti muku. Hehe! A da su
duwe ili kru{ke, lasno bi vi bilo; ja bi
begao od vas, a vi od mene jok!
I, doista, da su to bile kru{ke ili duwe,
dominirati
krivac bi lako; on bi se odbranio, kao i
mnogi drugi, otvoriv jaku paqbu odozgo na
neprijateqa kojim je dominirao – ali kako
su to meke {qive bile, polo`aj mu je bio
vrlo kriti~an.
– A, {ta }e{ sad, nesretni~e? – pita ga
~i~a Jordan, vide}i ga gde ba{ nema kud. –
Hehe, dete, {to sad misli{?
– ’O}u da sko~im, glava~ki na zemqu; da
se ne dignem `iv, tebi za inat – re~e
odlu~no mali zlo~inac kroz pla~, i stade na
jednu tawu granu koja se savi i tek {to ne
pu~e pod teretom zlo~instva.
– Uh, uh – viknu prepla{eno ~i~a Jordan
i pokri {akom o~i, samo da ne gleda straho-
tu. – Ludo mlado, {to }e da pogine za ni{to.
Eh, majka ti stara! Pa stani na onu drugu,
pocvrsta je – ’o}e te odr`ati ubavo.
– Ne}u – dere se dete – ’o}u da poginem
za dve pare tu|ih {qiva, a tebi greh na
du{u! Za tu|e {qive ... nisu ni tvoje.
– Uh, uh, lele! Nesretna deca {to prave! Za
paru on glavu, a ja si du{u da izgubim! – jada
se ~i~a Jordan i podupire motkom granu. –
Silazi dole, vrat da skr{i{, a xaba ti slive!
– Jes’, pa da me posle bije{! Ne}u – pla~e
dete. – ’O}u da sko~im na ono {iqasto drvo,
pro{}e na pro{}e... Pa da ti napravim posla!
– Eh, nesretno dete, nesretna pamet... Da na-
pravi posla i meni i starejima! – hu~e ~i~a
Jordan. – A ~iji si ti, a bre? Tatko koj’ ti be{e?
30
– Ja nemam oca!...
– Eh, crno udovi~ko dete ... bez tatka...
Zato si takvo!
– La`e te, ~i~a Jordane, ima oca! – deru
se oni iza plota.
– ^iji si, bre, kazuj se! – preti mu ~i~a
Jordan. – Ne}u da te pustim doklen mi se ne
ka`e{.
– Mila rabaxije sam! – odgovara mu
kradqivac. – Pusti me, molim te.
– Mila rabaxije? Bre, zar ve} tol’kog
sina ima Mile?! rabaxija
– La`e te, nije, ~i~o! Mile rabaxija i
nema sina, nego devojke dve! – deru se oni
prokazivati
iza plota.
– La`e, la`e! – prokazuje ga jedan. – On je kazna~ej
gospodin Milisava, Milisava Jovanovi}a,
kazna~eja.
– Gospodin Milisava! – ~udi se ~i~a
Jordan. – Bree! Znam ga, znam gospodin
uka~enik
Milisava! Pantim ga kad jo{te malecan be{e!
Be{e i on ... ama, ovakav uka~enik ne be{e!
– Jeste, wegov je, wegov, bogami, ~i~a
Jordane! – potvr|uju oni ostali iza plota.
oreziliti
– Ej, gospodin Milisave, gospodin Mili-
save! [to te orezili ovaj oka~enik tvoj! oka~enik
– Nisam, bogami, la`u te, ~i~o, ja ne govo-
rim s wima, la`u te! – dere se onaj.
– A ~ek ~ek! Sad kad znam; dok ga vidim,
}u mu se pofalim s tebe. Da mu ka`em kakvog
|aka ima!
– Nemoj, molim te, ne}u nikad vi{e;
samo me sad pusti! – moli ga krivac.
– Jok, jok! Znam ve ja vas sve ubavo! „Lele
i pomagaj!“ dok vi je nevoqa, a sutra opet ka’
~vorci na istu granu padnete! Sad }u da
viknem vlas’, da te pri~uva dokle ja skoknem
do tvoju ku}u, do tatka ti!
– Ajoj, ~i~o, nemoj, nemoj, molim te!
– Nemoj da se trudi{! Evo wega samog! – zagrepsti
viknu jedan, pa zagreba u stranu, a sva osta-
 la de~urlija prsnu{e kud koje daleko od  Napi{i drugi naziv slede}ih zani-
plota i ba{te gde se drama odigravala, pa se
stado{e derati: – Gile Jovanovi}! Evo ga!
mawa. (Pogledaj u re~niku.)
Gile Jovanovi}. pudar
– Lele! – dere se onaj na drvetu jo{ furunxija
ve}ma kad opazi ko ide odande pravo pored
ba{te. – Jao, ubi}e me, ubi}e me ako me vidi a{~ija
ovde! rabaxija
A ~i~a Jordanu odjedared bi ne{to `ao.

– Ajde, silazi pa begaj kud zna{ – veli mu Stavi znak × ispred zanimawa kojim je
~i~a Jordan – a ja }u se, evo, da uklonim! ~i~a Jordan najvi{e voleo da se bavi.
– Ne smem nikud odavde; ne zna{ ti mog 
Kada se qudi trude da svoj posao
oca kakav je! obavqaju dobro, onda oni imaju
– Zar ti je ono tatko? – upita ~i~a slede}e osobine:
Jordan.
– Jeste, on je ... ajao!
– Ej nesretni~e! Pa on }e da te ubije ako
te vidi tu! – veli ~i~a Jordan.

– Jao, ’o}e, kako da ne}e! Ubi}e me! Da li je ~i~a Jordan dobro ~uvao
Ubiti! Ne zna{ ga kakav je krvnik; on ne imovinu seqaka koji su mu poverili
gleda kud udara, nego {to dofati. Jaoo! ba{te? [ta ti misli{ o tome na
– Jeste – potvr|uju ostala deca smeju}i se osnovu ove pri~e?
– bije ga kad skrivi, pa sve kao vola u kupusu.  Navedi zna~ewe slede}ih re~i:
– Jao, jeste, jeste! – dere se onaj.
– Pa {ta }e da radi{, nesretni~e? Ne pouzdan
mimoprolaze}i
sme{ na sokak, je l’? po{ten
– Gile Jovanovi}! – deru se de~urlija da pogodan
~uje mimoprolaze}i.

skutati – Ne smem nikud! Potra`i u re~niku zna~ewe re~i
– Pa da te skutam, nesretni~e? – pita ga i izraza: plebiscit, koketovati,
~i~a Jordan. – Da te sakrijem dok ne pro|e adamsko koleno, alajbegova slama,
beda, a dete? pusto maslo.
– Boqe ti da me bije{ nego on; on ne
gleda kud bije.
– Ne}u da te bijem, ne boj se, de!
– Ako, ako, boqe ti nego on – veli Gile i
Stevan Sremac (1855–1906)
po~iwe da silazi. – Video sam ja, ti ne ume{ ro|en je u Senti, u Vojvodini.
da bije{. Kad bije{, a dete se smeje. Wegov roman Zona Zamfirova
rabota – More, ne}u da te bijem! Xaba ti i najboqi je qubavni roman
bijewe, kol’ki stra’ izedo’. Kad je takva rabota, u srpskoj kwi`evnosti,
pro|e me i qutina!... Kako da te bijem?... Bog a Pop ]ira i pop Spira se
te je ubio kad ima{ tatka takva! – veli ~i~a smatra na{im najboqim
Jordan i skida maloga, koji se sme{i kroz humoristi~kim romanom.
suze i pu{ta ga da se skloni u kolebu dok ne U svojim delima Sremac sa
pro|e opasnost. simpatijama govori
o `ivotu starih Ni{lija,
Vojvo|ana i Beogra|ana.

31
  [ta je to {to predstavqa problem ANEGDOTA O SREMCU
glavnom liku?
 Objasni kako on re{ava taj problem.
 Prona|i delove teksta koji oslikavaju ono Kao profesor istorije, Sremac
se ponekad {alio na ra~un
{to ~i~a Jordan ose}a prema deci i ozna~i
pogre{nih odgovora svojih
ih u tekstu brojevima od 1 do 6:
u~enika. Jednom je pitao nekog
! ~i~a Jordan je qut na decu
|aka: „Ko je bio na bosanskom
" i daqe je qut i preti im kaznom
prestolu u to vreme?“ \ak se
# mawe je qut i koleba se
prise}ao: „Tomislav, Stepan,
$ boji se da de~ak ne padne s drveta
Bogumil, Jara, Kosa~a...“
% sa`aqiv je i dobrodu{an
„Stani!“, prekinuo ga je
& pra{ta deci, voli ih i {titi.
Sremac. – „Pa to nije presto
 Navedi ~i~a Jordanove osobine. Na nego |a~ka klupa!“ (Tada su
osnovu ~ega ih prepoznaje{? u {kolama |a~ke klupe bile
 Navedi osobine dece. Po ~emu zakqu~uje{ duga~ke i u wima je sedelo po
da imaju ba{ te osobine? vi{e u~enika.)
 Pisac u ovom delu koristi razli~ite oblike
pripovedawa: opis (deskripciju) , pripo-
vedawe (naraciju) i dijalog (razgovor).

DOMA]I ZADATAK

Zapi{i razgovor dve osobe
ili vi{e wih. Wihove re~i
 Na liniji ispod odlomka napi{i naziv odgo- navedi doslovno, onako kako se
varaju}eg oblika pripovedawa (dijalog, izgovaraju u lokalnom govoru.
naracija, deskripcija).

Plave se {qive na savijenim te{kim bremenim granama, rumene se i `ute kru{ke, sjaju
jabuke, i plavi se pepeqasto gro`|e ispod po`utelog ve} li{}a...

– Boqe ti da me bije{ nego on; on ne gleda kud bije.

– Ne}u da te bijem, ne boj se, de!
– Ako, ako, boqe ti nego on – veli Gile i po~iwe da silazi.

Leti bi se ~i~a Jordan naimao da ~uva krajwe ba{te gazdama ~ije su ku}e bile u ~ar{iji.

32
  U kom su kraju Srbije `iveli ~i~a Jordan i de~aci? Navedi argumente za svoje
mi{qewe.

 Napi{i zna~ewe slede}ih izraza:

sablazniti se prizorom –

skakati kao bez du{e –

 Da li se deca dobro pona{aju u ovoj pri~i?

Dobro se pona{aju zato {to

Ne pona{aju se dobro jer

Moj zakqu~ak je

 Objasni {ta zna~e ~i~a Jordanove re~i:

Xaba ti i bijewe, kol’ki stra’ izedo’. Kad je takva rabota, pro|e me i qutina!

 Objasni uz pomo} re~nika zna~ewe re~i:

duhovitost –
~estitost –
pravi~nost –
iskrenost –
plemenitost –

33
  [ta je u ovoj pri~i tu`no, a {ta sme{no? Navedi argumente za svoje mi{qewe.

U ovoj pri~i tu`no je slede}e:

U ovoj pri~i sme{no je slede}e:

Kakav je tvoj zakqu~ak? Da li je pri~a prete`no tu`na ili vesela?

 Ono {to se de{ava izme|u ~i~a Jordana i Gileta u ovoj pri~i mogli bismo nazvati
pregovarawem.
Kako je Gile tokom pregovarawa sa ~i~a Jordanom svoju slabost pretvorio u snagu?
Objasni.

 Objasni {ta ti radi{ kao slabiji u sukobu sa nastavnikom, odnosno roditeqima.

 Navedi redom emocije koje se javqaju u Giletu kako pri~a te~e.

 [ta misli{, za{to je Gile krio od ~i~a Jordana ko mu je otac?

 Za{to su deca volela ~i~a Jordana iako ih je jurio po ba{tama?


Ovaj tekst se mo`e dramatizovati. Podelite uloge i ~itajte ga, sve dok ne budete
spremni za izvo|ewe.

34
 [ta zna{ o bosiqku? Gde sve mo`e{ da prona|e{ podatke o toj biqci?

Pavle Sofri} Ni{evqanin

BOSIQAK

Bosiqak (Ocimum Basilicum L.). Nau~no bosiqem. Zato se peva devojci uo~i wene
identifikovati se
ime bosiqkovo gr~kog je porekla i zna~i svadbe:
mirisavi carev cvetak. Ovo wegovo lepo ime, Bosio~e, bosio~e, u {irinu rasti,
a jo{ vi{e wegova uloga u na{em narodu, Pa }e mi te (svatovi), bosio~e, mlada
~ine potrebnim da se wime {to boqe upoz- potrgati. potrgati
prirodwak
namo. Proslavqeni na{ prirodwak dr Josif Iz ovakve tesne veze bosiqkove sa devo-
Pan~i} lepo veli o wemu da on prati Srbina ja~kim `ivotom, bosiqak je postao qubavnim
kroza sav wegov `ivot u radosti i `alosti, gatala~kim biqem. On je u takoj svojoj ulozi
od kolevke, pa do groba. proro~anske sile i ugleda. Devojka ga u gatala~ki
Narodna pesma veli da se bosiqak od qubavi prema svome izabraniku seje i wemu
mirisa daje. A jedna druga pesma ovako karak- ga namewuje, a bosiqak se dobrom sre}om
terizuje taj miris: momkovom do pono}i sam prekrsti, a u zoru
Oj bosiqe, biqe, beru l’ te devojke? se sam bosiqak u kite vije.
Kako bi mene, du{o,
Ne brale devojke,
kad miri{em, du{o,
Du{om devoja~kom?
Momak daje devojci u qubavi „struk
rumene ru`e“, a devojka momku „struk bela
bosiqka“ i to je razumqivo, jer je bosiqak
kao sveto biqe simbol sre}ne qubavi, dok je
pelen gorko cve}e nesre}ne qubavi. Otuda
eminentan bosiqak u devoja~kim ba{tama igra eminent-
nu ulogu. U jednoj narodnoj pesmi nalazimo da
su devoj~ini dvorovi koviqe i rano bosiqe. U
odar
toj prilici koviqe zna~i idealan qubavni-
~ki odar, a bosiqe devi~ansku qubav. A to isto
devi~anski
vidimo i u jednoj drugoj narodnoj pesmi:
Moji rani vinogradi
Ni ra|eni ni gra|eni,
Bosiokom posa|eni,
A ru`icom zagra|eni.
Isto to se vidi i iz ove narodne devoja~ke Pavle Sofri} Ni{evqanin
pesme: (1857–1925) bio je profe-
sor istorije i geografije.
Vasli|ene, sjeme moje,
vasli|en Wegovo najva`nije delo je
Da je meni ime tvoje, kwiga Glavnije biqe u narod-
Ja bih znala, gde bih stala: nom verovawu i pevawu kod
U junaku za kalpaku. nas Srba, iz koje je uzet ovaj
Devojka, dakle, sebe identifikuje sa odlomak.

35
  [ta zna~i naziv cveta bosiqka?

Prema narodnom verovawu, {ta simbolizuje bosiqak, a {ta biqka pelen?
 Prona|i u tekstu argumente koje pisac
navodi da bi dokazao tvrdwu da se
bosiqak u narodu smatra simbolom
sre}ne qubavi.
 Pro~itaj slede}e tekstove u kojima se govori o mostovima. Napi{i koji je od navedenih
tekstova pisan kwi`evnim, a koji nau~nim stilom. Navedi argumente za svoje tvrdwe.
MOST, gra|evinski objekt kojim se saobra}ajnica
prevodi preko voda, dolina, drugih saobra}ajnica ili
bilo kakvih zapreka. Po nameni mo`e biti drumski,
`elezni~ki, pe{a~ki, zatim za prevo|ewe vode ili
drugih te~nosti i gasova, most-kanal, a mo`e biti i
kombinovani. Po fiksnosti mo`e biti nepokretan,
pokretan ili pontonski. Po materijalu od koga su
sagra|eni glavni nosa~i (rasponska konstrukcija) mo`e
biti drveni, kameni, ~eli~ni, betonski i dr. Po obliku
glavnog nosa~a mo`e biti sa nosa~ima i konstantne
visine (npr. gredni most), sa nosa~ima zasvo|enog obli-
ka (lu~ni most), vise}e konstrukcije i dr.
Ovaj tekst je pisan stilom.
Argumenti za tvrdwu:
36
KWI@EVNI POJMOVI

Ovaj tekst se razlikuje od
kwi`evnih tekstova (pripovedaka,
pesama, drama) po tome {to
u wemu nema opisa doga|aja, li-
kova, ose}awa i dr., ve} je pisan
nau~nim stilom. Nau~ni stil se
odlikuje preciznim izrazom,
upotrebom re~i va`nih za
odre|enu nauku i navo|ewem argu-
menata (dokaza) za nau~ne tvrdwe.
Pisac u ovom tekstu istra`uje
narodna verovawa o bosiqku. On
svoje tvrdwe dokumentuje prime-
rima iz narodnih pesama.
Veliki kameni mostovi, svedoci i{~ezlih epoha
kad se drugoja~ije `ivelo, mislilo i gradilo, sivi
ili zarudeli od vetra i ki{e, ~esto okrzani na o{tro
rezanim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i
neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se
gnezde ptice. Tanki `elezni mostovi, zategnuti od
jedne obale do druge kao `ica, {to drhte i zvu~e od
svakog voza koji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj
posledwi oblik i svoje savr{enstvo, a lepota
wihovih linija otkri}e se potpuno o~ima na{ih
unuka.
Ovaj tekst je pisan stilom.
Argumenti za tvrdwu:
 Kako se ose}a{ kada nekoga voli{? Kako se ose}a{ onda kada zna{ da te
neko voli?
Anton Pavlovi~ ^ehov
[ALA
Vedro, zimsko podne... Mraz jak, puca, i
Na|ewki, koja me dr`i ispod ruke, hvata se
srebrenasto iwe po kosi na slepoo~nicama,
i na maqama iznad gorwe usne. Mi stojimo
na visokom bregu. Od na{ih nogu, pa do same
zemqe pru`a se strma ravan, u kojoj se sunce
ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male
sanke, tapacirane otvorenocrvenom ~ojom.
– Da se spustimo, Nade`da Petrovna? –
molim ja. – Samo jedanput! Verujte mi, osta-
}emo ~itavi i nepovre|eni.
Ali Na|ewka se pla{i. Sav prostor od
kaqa~e wenih malih kaqa~a do kraja ledenog brega
izgleda joj kao stra{na, beskrajno duboka
provalija. Ona umire od straha i prestaje
da di{e kad gleda dole, ~im je ja samo
reskirati
ponudim da sedne u sanke; ali {ta }e biti
ako reskira da se surva u provaliju. Umre}e,
polude}e.
– Prekliwem vas! – ka`em ja. – Ne treba se
malodu{nost pla{iti! Znajte, to je malodu{nost, kukavi~luk!
Na|ewka najzad popu{ta i ja joj po licu
vidim da ona popu{ta pred opasno{}u po
`ivot. Ja je sme{tam bledu, uzdrhtalu u
survavati se sanke, obavijam je rukom i mi se zajedno sur-
vavamo u bezdan.
Sanke lete, kao strela. Presecani vazduh
{iba u lice, huk}e, zvi`di u u{ima, se~e
bolno, {tipa od gneva, ho}e da smakne glavu
s ramena. Od pritiska vetra nemamo snage
da di{emo. Izgleda da nas je sam |avo zagr-
lio kanxama i uz huku vu~e u pakao. Sve oko
nas sliva se u jednu dugu prugu koja naglo
juri... Gle, gle, jo{ trenut samo i izgleda –
mi }emo propasti.
– Ja vas volim, Na|a! – ka`em ja polu-
glasno.
Sanke po~iwu sve lak{e i lak{e da
klize, huka vetra i zvrka saonika nisu vi{e saonik
tako stra{ni, ne zaustavqa se disawe od
straha i mi smo, najzad, dole. Na|ewka nije
ni `iva ni mrtva. Ona je bleda, jedva di{e...
Ja joj poma`em da ustane.
– Ni za {ta na svetu drugi put ne smem –
ka`e ona gledaju}i me krupnim o~ima punim
straha. – Ni za {ta na svetu! Ja zamalo {to
nisam umrla!
Malo docnije, ona dolazi k sebi, i ve}
mi upitno piqi u o~i: da li sam ja kazao one
~etiri re~i ili su joj se one samo pri~inile
u huci vihora? A ja stojim kraj we, pu{im i
pa`qivo razgledam svoju rukavicu.
Anton Pavlovi~ ^ehov
(1860–1904) ro|en je
u gradi}u Tangarogu u Rusiji.
Wegove drame Galeb, Ujka
Vawa, Tri sestre i Vi{wik
izvode se na mnogim pozo-
ri{nim scenama u svetu.
^ehovqeva dela odlikuju
dubina ose}awa i gorki
humor. Ona spadaju u najbo-
qa dela svetske kwi`ev-
nosti.
37
 Ona me hvata pod ruku i mi dugo {etamo
samoqubqe
oko brega. Zagonetka, po svoj prilici, ne da
joj mira. Da li su one re~i izre~ene ili
nisu? Da ili ne? Da ili ne? To je pitawe
pronicqiv samoqubqa, ~asti, `ivota, sre}e, pitawe
veoma zna~ajno, najzna~ajnije na svetu.
Na|ewka nestrpqivo, tu`no, pronicqivim
pogledom zagleda mi u lice, odgovara neu-
mesno, ~eka, ne}u li ja otpo~eti. O koliko
preliva na tom dragom licu, koliko preli-
va! Vidim, ona se bori sa sobom, woj je
potrebno ne{to da ka`e, o ne~emu da pita,
ali ona ne nalazi re~i, woj je nezgodno,
stra{no, smeta radost...
– Znate {ta? – ka`e ona ne gledaju}i u
mene.
– [ta? – upitam ja.
– Hajte jo{ jednom ... da projurimo.
Mi se pewemo uza stepenike na breg.
Opet sme{tam bledu, uzdrhtalu Na|ewku u
sanke, opet letimo u stra{nu provaliju,
opet hu~i vetar i stru`u saonice i opet, kad kad sti`emo do sredine brega, uspevam da
sanke najsilnije i najhu~nije lete, ja govo- procedim:
rim poluglasno: – Ja vas volim, Na|ewka!
– Ja vas volim, Na|ewka! I zagonetka ostaje zagonetka! Na|ewka
Kad se sanke zaustavqaju, Na|ewka baca }uti, o ne~emu razmi{qa... Ja je ispra}am sa
pogled na breg, niz koji tek {to se spustismo, sankawa ku}i, ona se stara da ide lak{e,
zatim dugo zagleda u moje lice, prislu{kuje usporava korak i stalno ~eka da li }u joj
moj glas, ravnodu{an i nimalo strastan, i re}i one re~i. I ja vidim kako pati wena
sva, sva, ~ak muf i kapuqa~a wena, sva wena du{a, kako se ona savla|uje da ne ka`e:
pojava – izra`ava krajwu nedoumicu. A na – Nije mogu}e da ih je izgovarao vetar! A
licu joj je ispisano: ja ne}u da to vetar izgovara!
– U ~emu je stvar? Ko je izgovorio one re~i? Sutradan ujutru dobijam ceduqu: ,,Ako
On, ili mi se samo pri~inilo? po|ete danas na sankawe, svratite po mene.
Ta neizvesnost je uznemiruje, izvodi je N.“ I od tada ja i Na|ewka po~iwemo svaki
iz strpqewa. Sirota devoj~ica ne odgovara dan da idemo na sankawe i, spu{taju}i se
na pitawa, tu{ti se, gotova je da zapla~e. sankama, svaki put ja izgovaram poluglasno
muf – Da nije vreme da idemo ku}i? – pitam ja. jedne iste re~i:
– A meni ... meni se dopada ovo sankawe – Ja vas volim, Na|ewka! fraza
– ka`e ona crvene}i. – Kako bi bilo jo{ Ubrzo se Na|ewka navikava na tu frazu
tu{titi se jedanput? kao na vino ili na morfijum. Ona ne mo`e morfijum
Woj se ,,dopada“ ovo sankawe, a me|utim, da `ivi bez we. Dodu{e, sletati sa brega
sedaju}i u sanke, ona je kao i pre toga bleda, isto tako je u`asno kao i pre, ali sad ve}
jedva di{e od straha, drhti. strah i opasnost pridaju naro~itu dra`
Mi se spu{tamo tre}i put i ja vidim re~ima qubavi, re~ima koje kao i pre pred-
kako me ona gleda u lice, prati moje usne. stavqaju zagonetku i mu~e du{u. Pri~iwava
Ali ja stavqam na usne maramicu, ka{qem i

38

se uvek ono dvoje: ja i vetar... Ko joj od nas
dvojice izjavquje qubav, ona ne zna, ali woj
je, po svoj prilici, ve} svejedno; ma iz koga
pehara pio ... svejedno, samo da bude{ pijan.
Jednom u podne odoh na sankawe sam;
pome{an u gomili, ja vidim kako bregu pri-
lazi Na|ewka, kako me tra`i o~ima... Zatim
se boja`qivo pewe stepenicama... Stra{no
joj je da ide sama, o kako je stra{no! Ona je
bleda kao sneg, drhti, ide kao na gubili{te,
ali ide, ide ne osvr}u}i se, odlu~no. Ona je,
po svoj prilici, odlu~ila da poku{a; da li
}e se ~uti one zanosne, slatke re~i kad mene
nema? Ja vidim kako ona, bleda, s otvorenim
ustima od straha, seda u sanke, zatvara o~i
i, pra{taju}i se zauvek sa zemqom, polazi s
mesta... ,,Zzzz“ ... zvrje saonice. ^uje li
Na|ewka one re~i, ja ne znam... Ja vidim
samo kako ona ustaje iz sanki malaksala,
nemo}na. I vidi se po wenom licu da i sama
ne zna da li ~uje ne{to ili ne. Strah, dok se
spu{tala dole, oduzeo joj je sposobnost da
slu{a, da razlikuje zvuke, da shvata...
Ali dolazi i prole}ni mesec mart...
Sunce postaje qupkije. Na{ ledeni breg se
mra~i, gubi svoj sjaj i kravi se najzad.
Prestajemo da se sankamo. Sirota Na|ewka
nema gde vi{e da ~uje one re~i, pa nema ni
ko da ih izgovara jer se vetar ne ~uje, a ja se
spremam u Petrograd ... na du`e, mo`da na
uvek.
Nekako pred odlazak, na dva dana, sedim u
sumraku u ba{tici, a od dvori{ta, u kome
stanuje Na|ewka, ta ba{tica je odvojena
visokom ogradom sa gvozdenim {iqcima...
Jo{ je prili~no hladno, na |ubretu ima jo{
snega, drve}e je mrtvo, ali ve} miri{e na
prole}e i, spremaju}i se na po~inak, `ivo
grak}u ga~ci. Ja prilazim ogradi i dugo ga~ac
gledam kroz {upqinu. Vidim kako Na|ewka
izlazi na stepenice i upravqa tu`an,
o~ajni~ki pogled u nebo... Prole}ni vetar joj
duva pravo u bledo, setno lice... On je
podse}a na onaj vetar koji nam je hujao onda
na bregu kad je ona slu{ala one ~etiri re~i
i lice joj postaje `alosno, `alosno, niz
obraze }e pote}i suza... I sirota devoj~ica
pru`a obe ruke, kao da moli taj vetar da joj
donese jo{ jednom one re~i. I ja, sa~ekav{i
vetar, izgovaram poluglasno:
– Ja vas volim, Na|a!
Bo`e moj, {ta li se zbiva sa Na|ewkom?!
Ona kli~e, sme{ka se celim licem i pru`a
ruke u susret vetru, radosna, sre}na, neo-
bi~no divna.
A ja idem da se pakujem...
Davno je to bilo. Sad je Na|ewka ve}
udata; udali su je ili je sama po{la ... sve-
jedno, za sekretara plemi}kog masalnog fon-
da i sad ve} ima troje dece. Ono kako smo ja masalni
i ona nekad i{li na sankawe i kako je vetar
donosio do we re~i „ja vas volim, Na|ewka“,
nije zaboravqeno; za wu je to sada najsre}nija,
najne`nija i najlep{a uspomena u `ivotu...
I meni sad, kad sam postao stariji, nije
vi{e jasno za{to sam izgovarao one re~i,
za{to sam se {alio...
(Preveo Miodrag M. Pe{i})
39

 Kako je Na|ewka pokazivala svoj strah od
spu{tawa niz padinu? Iz kojih se re~enica to
vidi?
 Za{to je pripoveda~ izgovarao re~i:
Ja vas volim, Na|ewka?
 [ta je ose}ala i o ~emu je razmi{qala Na|ewka
kada bi ~ula te re~i? Po ~emu to zakqu~uje{?
 
Prona|i u tekstu i podvuci re~enice koje
pokazuju Na|ewkinu `equ da sazna istinu.

Podvuci u tekstu razli~itim bojama re~enice iz
kojih se vidi kako se mewaju Na|ewkina
ose}awa.
 [ta je doga|aj iz pri~e zna~io Na|ewki?
 [ta je doga|aj iz pri~e zna~io pripoveda~u?
 Plavom bojom podvuci u tekstu lepe detaqe
opisa prirode (pejza`a).
 Zelenom bojom podvuci lepe detaqe opisa likova
(portrete).

Prona|i i podvuci u pripoveci re~enicu za
koju misli{ da je poenta (u kojoj je smisao)
ovoga dela. Obrazlo`i svoje mi{qewe.
 Izdvoj u tekstu po jedan primer za: naraciju,
dijalog i deskripciju.
 Pripovedawe u ovom delu je u prvom licu.
Ispri~aj deo teksta u tre}em licu.
[ta zakqu~uje{? Kakav je tvoj utisak?
Kakvi su, po tvom mi{qewu, postupci pripoveda~a
prema Na|ewki?
 Mislim da su pravedni zato {to
 Mislim da nisu pravedni zato {to
 Moj zakqu~ak je
40
KWI@EVNI POJMOVI
 Pejza` – predeo, slika predela;
u kwi`evnom delu to je opis
prirode.
 Portret – predstavqawe lica
neke osobe; u kwi`evnom delu to
je opis fizi~kog izgleda, ali
i osobina neke li~nosti.
Pripovetka – to je pri~a o jednom
doga|aju iz `ivota li~nosti;
opisi su detaqni, a u woj
obi~no postoji vi{e likova.
SAVETI A. P. ^EHOVA
PISCIMA
Pi{ite mnogo i detaqno.
Pi{ite i bri{ite, pi{ite
i kratite.
Kad napi{ete pripovetku, treba
odmah izbaciti po~etak i kraj.
Tu mi pisci najvi{e la`emo.
Umetnost ne trpi la`i.
I kra}e, {to je mogu}e kra}e
pisati. Ne treba tro{iti
suvi{e re~i.
... U pripoveci treba da bude
sve na svom mestu. A pisac
treba sve to da posmatra sa
strane, kao neutralno lice.
[to je autor hladniji, to je
pripovetka ose}ajnija i potres-
nija.
I ne treba izmi{qati, fan-
tazirati. @ivot kakav jeste...
 [ta je to va{ar? Kako, po tvom mi{qewu, izgleda va{ar u nekom mestu?

Dobrica Eri}

VA[AR U TOPOLI
(odlomak)

1 Sad se tu ku}e
moderne grade:
Lepa je mala Rastu u nebo
varo{ Topola: {arene zgrade.
Sto ku}a, po{ta, A oko Topole
hotel i {kola. seqaci sade
Dom zdravqa, pekara, i gaje ~uvene
sud, tri du}ana vinograde.
i oko pet-{est Ko dobro gro`|e
malih kafana. i vino voli –
Bioskop i kiosk nek zida ku}u
va{ari{te
kraj va{ari{ta, u Topoli!
crkva na Oplencu Na vrhu Oplenca,
i vi{e ni{ta. sav od gvo`|a, muqa~
postoji muqa~ mlin
E ima, vala, ve}i od mlina,
jo{ ne{to: ~esma. i kada po~ne
Ali kakva bi muqawe gro`|a –
to bila pesma – kroz varo{ jure
da tu, gde samo potoci vina...
vino se pije, E, u to doba
pomiwe stenu i biva va{ar: sala{
{to vodu lije. Sve `ivo krene
Svi qudi sa svih sala{a,
iz Topole od Rudnika
svoju varo{ pa do Rogota –
~okot
hvale i vole. u prestonicu
srpskih ~okota!

41
 2
prhnuti
^im sunce prhne
iz {umskih grana,
povrvi svetina
sa svih strana:

Drumom, kroz poqa

i kroz potoke –
bujice naroda,
kola i stoke...
Neko vozi
bostan bostana kola,
neko vodi
kowa il’ vola.

Pastiri gone
stada ovaca,
grn~ar
grn~ari puna
kola lonaca.
Moravci vuku
bakra~
tovare `ita,
sito Cigani bakra~e,
korpe i sita. Dobrica Eri} je ro|en 1936.
I ko zna {ta sve godine u selu Dowa Crnu}a
tu nije bilo? u Gru`i. Jedan je od na{ih
najve}ih de~jih pesnika. Napisao
U{lo u narod
je vi{e kwiga koje govore o le-
neko ludilo – poti prirode i o `ivotu dece
ko da se pqusak na selu. Poznate su: Va{ar
sa neba proli, u Topoli, Slavuj i sunce, Ogrlica
pa sve ponese od grlica, Frula zlatokrila,
prema Topoli! Torta sa pet spratova i druge.
Smeh, rika, svirka.
Jeka i dreka.
Kuqa u varo{
{arena reka...
KWI@EVNI POJMOVI
3
 Poema – obimnija pesma u kojoj se prepli}u
I zvoni zvono lirski i epski elementi i u kojoj preovla|uje
na nekom volu: narativni ton. Va{ar u Topoli je humoristi~ka
– Hej, svi na va{ar poema. Ona sadr`i, pored ova tri, jo{ 17 delo-
U Topolu! va u kojima se na duhovit i ose}ajan na~in
......... pri~a o likovima i doga|ajima sa va{ara.

42
 PESNIK
 Navedi re~i iz pesme kojima se slika O PESNIKU
varo{ Topola.

Na {ta se odnose navedeni stihovi iz On [Dobrica Eri}] je
pesme: Kuqa u varo{ / {arena reka? prirodno narodno blago.
Navedeni stihovi odnose se na: U wemu su se sjedinili
a) veliku poplavu posle ki{e ~ovek i priroda: voda
b) rascvetalu prirodu u prole}e i trava, cve}e i `ito,
v) raznoliku masu naroda {uma i kamen, svitac
g) reku koja se presijava na suncu. i golub, sunce i oblaci,
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. povetarac i leptir
i rodio se pesnik.

 Ove stihove napi{i u prozi. Dragan Luki}

^im sunce prhne
iz {umskih grana
povrvi svetina
sa svih strana.

 Zaokru`i ose}awe koje preovla|uje u odlomku iz ove poeme:

a) uznemirenost v) zabrinutost
b) qubav g) radost

 Odredi broj slogova za svaki stih  Odredi stilske figure i objasni

slede}e strofe: wihovo zna~ewe.
Drumom, kroz poqa Rastu u nebo
i kroz potoke – {arene zgrade.
bujice naroda,
stilska figura:
kola i stoke...
zna~ewe:
Neko vozi
bostana kola, U{lo u narod
neko vodi
neko ludilo –
ko da se pqusak
kowa il’ vola.
sa neba proli...
stilska figura:
zna~ewe:

43
 Za{to se qudi sme{e i raduju kad ugledaju sun~ano jutro?
Mark Tven
TOM SOJER
(odlomak)
GLAVA II
! Osvanula je subota. Sve`i i svetli letwi
uranak uranak, `ivot buja i preliva se. U svakom je
srcu pesma, a kome je srce bilo mlado, tome
se pesma i iz grudi otimala. Na sva~ijem
licu sijala je radost, a qudi prosto nisu
kora~ali nego poigravali. Bagremovi u
cvetu, sav vazduh pun wihova miomirisa.
" Kardifski breg, koji se izdizao iza sela i
iznad sela, ozelenio se li{}em. On je le`ao
taman na tolikoj daqini da bi mogao svima da
se u~ini kao neka Obe}ana zemqa: sawiva, za
odmor du{u dala, prosto te mami sebi.
# Tom se pojavi na stazi. Nosio je vedro
kre~a i ~etku sa duga~kom dr{kom. On raz-
gleda tarabu, i priroda izgubi svu onu svoju
radost, a u wegovu du{u ugnezdi se duboka
poti{tenost poti{tenost. Ima te tarabe u du`inu nekih
trideset jardi, a u visinu bar deset! U~inilo
jard mu se da je `ivot prazan i jedna bo`ja muka.
On uzdahnu, zamo~i ~etku u kre~ pa pre|e
wome preko najvi{e letve. Onda ponovi tu
istu radwu, pa jo{ jedared. Tada stade upo-
re|ivati tu bezna~ajnu malecnu okre~enu
prugu sa bezmernim kontinentom neokre~ene
skqokati se tarabe, pa se skqoka, sav o~ajan, na sanduk
sa nekim drvcetom.
$ Sa ulaza doskakuta Xim. Nosio je neko
limeno vedro i pevu{io je: „Devoj~ice iz
Bufala“. Donositi vodu sa gradskog bunara –
{mrka, to je dotada Tomu uvek izgledalo
ne{to „{to ti je najmr`e“. Ali sad mu nije
izgledalo ni najmawe tako mrsko. Pa se setio
da je kod bunara uvek veliko dru{tvo. Beli
mulatski de~aci i devoj~ice, pa mulatska deca i
crn~i}i, sve je to tamo uvek ~ekalo na red: e
trampqavati odmarali se, e trampqavali svakojake igra~ke,
e ko{kali se, tukli, zazjavali se i terali
44
trista {ega i komendija. Pa mu pade na um i {ega
to da je do bunara samo nekih sto pedeset
jardi, a ovamo Ximu da se vrati sa vodom u
vedru treba bar jedan sat, nikad mawe, i to
jo{ uvek mora neko da po|e po wega.
% I tako Tom re~e:
– Slu{aj, Xime, odoh ja da donesem vodu,
a ti malo ovde da mi pokre~i{.
Xim zavrte glavom i re~e:
– Ne mo`em, gospodar Tome. Matora
gospoja ka`i „donesi vode i niskim zazjavaj!
Ka`i, misli gospodar Tom pitaj mene kre~i
malo, ali ja gledaj svoja posla, a kre~ewe
gledaj ona“.
– More, Xime, {ta te briga {ta je to ona
rekla. Ona uvek tako zanoveta. Nego daj ti meni zanovetati
vedro, eto mene za minut. Gde }e ona znati!
– Jao, nemoj, gospodar Tom. Matora gospoja
skidaj meni glava i „o~erupaj“. Kazao zasi-
gurno.
– Ko, zar ona? Koga je ona istukla? Naj-
vi{e ako te zvrcne naprstkom po glavi, a ko naprstak
se toga pla{i ba{ bih hteo da znam. Xime,
da}u ti kliker. Da}u ti pravi pravcati
„kamenac“.
Xim se pokolebao.
– Beli belcati kamenac, Xime, ima da
zine{ {to je lep!
– Veseqe jedno, znam, priznajem. Ali gospo-
dar Tome, stara gospoja uteraj strah u mene.
& Ali i Xim je bio samo ~ovek – a isku-
{ewe suvi{e veliko. On spusti svoje vedro
na zemqu, pa uze „kamenac“. Samo, nije
pro{ao ni minut, polete ti on niz ulicu sa
svojim vedrom, a tur mu je brideo, ne pitaj!
Tom se svojski dao na kre~ewe, a tetka Pola
se povu~e sa bojnog poqa, sa papu~om u ruci
i pobedonosnim osmehom na licu.
' Ali Tomova energija nije bila dugoga veka.
 On se dade u misli, kakve je sve zabave
skoliti spremao za dana{wi dan, i jadi ga skoli{e.
Jo{ samo malo, pa }e svi slobodni de~aci da
poteku pokraj wega, sve pocupkuju}i, `ure}i
se na krasne pothvate i izlete, pa ne}e biti
sprdwa
kraja wihovoj sprdwi kad ga vide kako je
prinu|en da radi – i sama pomisao na to
pekla ga kao vatra. On istrese iz xepova
svoje celokupno ovozemaqsko blago i uze ga
drangulije
ispitivati: svakojake drangulije, klikeri i
tri~arija kojekakve tri~arije; wime bi mo`da i mogao
da podmiti koga da mu malo pomogne u radu,
ali sve je to kratko da otkupi makar i pola
sata potpune slobode. Te on tako potrpa sva
ta svoja oskudna sredstva u xepove i sasvim
se odre~e namere da poku{a sa kupovinom.
( Ali u tome mra~nom i o~ajnom ~asu
nadahnu}e odjednom mu do|e nadahnu}e. I to kakvo
nadahnu}e! Veliko, izvanredno! On spopade
svoju ~etku i mirno prionu poslu. Na vidiku
se pojavi Ben Roxers, ba{ onaj de~ko izme|u
svih de~aka ~ijeg se podsmevawa Tom najvi{e
pribojavao.
) Ben se kretao sve podskakuju}i, cupka-
ju}i i |ipaju}i – najboqi dokaz da mu je
srce bilo veselo, a o~ekivawa visoka sve do
samih nebesa. Jeo je jabuku, a s vremena na
vreme ispu{tao je neki dug, zvonak usklik,
posle koga bi dolazilo sasvim duboko:
„tumba-lumba, tumba-lumba“; jer on je, zabo-
ga, izigravao u ovome ~asu – parobrod!
Pa kako se pribli`avao, on smawi brzinu,
zahvati sredinu ulice, na`e desnim bokom
{to je mogao vi{e, pa zaokrete sa velikim
zamahom, napre`u}i se s mnogo va`nosti i uz
svakojake ve{tine – jer on je predstavqao
la|u „Velika Misuri“ i zami{qao da gazi
devet stopa. On je bio i brod, i kapetan broda,
i sva brodska signalna zvona, sve u isti mah,
i zato je morao sebe da zami{qa i gde stoji na
kapetanskoj „olujnoj“ palubi, i kako izdaje
naredbe i da ih izvr{uje. „Zau-stav’, mom~e!
Cin-cilin-cin-cin.“
Najpre se silno bacio isuvi{e napred,
pa stade polako da skre}e prema plo~niku
da pristane uz wega. „Okre}i nazad! Cin-ci-
lin-cin-cin.“ On ispru`i ruke niz kukove,
pa ih onda uko~i. „Desnom nazad! Cin-
cilin! [u{! [{u{-mu{!“ Za to vreme desna
mu ruka stade da opisuje pozama{ne krugove,
jer je u ovaj mah predstavqala to~ak od
nekih ~etrdeset stopa. „Jo{ malo natrag stopa
levom! Cin-cilin-cin! [u{! [{-u-uu-{!“
Sada po~e leva ruka da pravi krugove.
– Stoj, desna! Cin-cilin-cin! Stoj, leva!
Napred desnim bokom! Zaustavqaj! Spoqa{wim
45
 polako okre}i! Cin-bom-cin-bom! [uuu-u{!
De, ti tamo, u`e! @ivqe, de, de! Bacaj konopac.
[ta tu gwavite! Palamar oko onog direka tamo
palamar
– obavijaj! A sad – vu-ci! Potegni! Pristaje se!
Ma{ine zaustavqaj – sve! Cim-bom-cin-cilin!
– [ne-t! {t! {t! (Otvorio je sve ventile,
poklopce na palubi i sad ih promatra.)
* A Tom kre~i li, kre~i: na parobrod ne
okre}e glave, kao da ga i nema! Ben izbe~i
o~i na wega, pa }e tek:
„Hi! hi! Dolijao si! Lija lija – pa dolija!“
Nema odgovora.
Tom posmatra svoj posledwi potez okom
pravoga umetnika; onda jo{ jednom ovla{no
ustremi svoju ki~icu, pa se opet dade u posma-
trawe, kao i malo~as. Ben se namesti ba{ kraj
ki~ica wega. Tomu pqusnu voda na usta pri samoj
pomisli na Benovu jabuku, ali on prionu radu.
Onda }e Ben:
– Ej, dru{kane! Ti to kao ne{to riba{?
– A, to si ti, Bene! Nisam te ni primetio!
– ^uj, idem malo na kupawe, eto, tako ja! A
zar ne bi i ti, samo da sme{? Ali ti vi{e
voli{ rad, je l’ da? Naravno, rad ti je miliji!
Tom odmeri de~aka, ne{to malo, pa }e
re}i:
– Eto, zar to nije rad?
– A {ta ti zove{: rad?
Tom nastavi s kre~ewem i odgovori sasvim – Slu{aj, Tome, pusti me, bolan, da i ja
nemarno: malo kre~im.
– Pa sad, kako se uzme, nekom rad, nekom Tom se zamisli; kao da je hteo i da pris-
nije. A jedno ti mogu re}i: to je ne{to {to tane; ali se predomislio:
Tomu Sojeru godi. – Nikako, ne ide; ni pomisliti! Vidi{
– Idi bogati, ne}e{ vaqda da mi pri~a{ li, tetka Poli prosto prirasla ova taraba
da ti to izistinski voli{! za srce – nije {ala, na samoj je ulici – a da
^etka je i daqe igrala u Tomovoj ruci. je u pitawu, recimo, zadwa taraba, tu mis-
– I te kako! Ne znam {to da ne volim! lim ne bi kazala ni{ta; ova ovde – brajko
Nije to svaki dan – tarabu da kre~i{! A kome moj, ima mnogo da se pazi, mora{ da vodi{
se to de~ku daje prilika kao meni i kad?! ra~una; a, priznajem ti, u hiqadi de~aka,
+ Sad je stvar dobila sasvim drugi izgled. Ben {ta ka`em, ni u dve hiqade nema ga koji }e
prestade grickati jabuku. Tom je prevla~io da izvede taj posao kako treba.
~etkom, nekako kico{ki, te ovamo, te onamo – pa – [ta govori{? Tako mu to do|e! De, dajder
onda stoj! Izmakne se malo da osmotri na {ta meni, samo malkice, da poku{am i ja. Da sam ja
mu li~i. Onda opet udari jedan potez ovamo, ne{to na tvome mestu, Tome, ja bih tebe pustio!
jedan onamo – pa opet kriti~ki promatra. Ben – Bene, ja bih drage voqe, dajem ti re~
mu prati svaki pokret i sve se vi{e unosi u po{tenoga Indijanca,* ali tetka Pola!
stvar, uhvatilo ga sasvim. Onda on re~e: Vidi{ li, koliko je samo Xim hteo ba{ on
* Dati re~ po{tenog Indijanca – zakletva u de~joj igri.

46
 da kre~i, a ona mu nije dala, ni da priviri.
Pa navalio i Sid, a ona ni da ~uje. Pa vidi{
i sam u kakvom sam ti {kripcu? Ako ti dam,
pa ti uzme{ da kre~i{, pa se na tarabi
ne{to pokvari...
– Koje{ta! Pazi}u ja, nemaj brige! Ama,
kao da si ti! Pusti me samo malkice! ^uj,
Tome, da}u ti jedanput da zagrize{.
– Pa lepo, kad si navalio. Ali nemoj, ne
mogu, Bene, nikako, `iv me stra’ pojede...
– Da}u ti celu celcatu, sve {to je ostalo!
, Tom ustupi ~etku. Na licu mu se videlo
da mu te{ko pada, a ovamo srce mu je igralo
od radosti.
I dok je malopre|a{wi parobrod „Velika
Misuri“ zapeo da dirinxi i preznojavao se
dirinxiti
na suncu, umetnik, koji se povukao, sede
blizu wega, u hlad, na jedno bure: nogama se
koprca i lomata, jabuku mqaska i sladi, i
smi{qa novi „pokoq mladenaca“.*
A nije bilo, da ka`e{, oskudice u materi-
jalu: de~aci su prolazili svaki ~as, dolazili
su da se Tomu siti narugaju, a ostajali bi da se
siti nakre~e.
Kad se Ben umorio namrtvo, Tom je napra-
vio pazar s Bilijem Fi{erom, koji mu je dao
zmaja, gotovo bez gre{ke (ne{to malo
krpe`a, ali ispravno zakrpqen); pa kada je
Bili Fi{er ispao iz igre, onda je Xoni
Miler kupio pravo, za jednog mrtvog pacova
i kanap, kojim pacov mo`e da se zavitlava; i
zavitlavati
tako daqe, i tako daqe, satima i satima.
Sredinom popodneva, Tom, koji je jo{
jutros bio puki siroma{ak, prosto se vaqao
u bogatstvu, tu nema druge re~i. On je stekao
– da ne govorim o onome malo~as – dvanaest
klikera, par~e drombuqe, par~e plavog stak-
drombuqa
la od vinske boce, da se kroz wega gleda,
cevku od kalema za namotavawe pre|e, kqu~
pre|a (istina bez pera), komadi} krede, stakleni
~ep od boce za vino; jednog kalajnog vojnika,
dva punoglavca, {est praskavih „`abica“,
jedno ma~e }oravo, kvaku mesinganu s vrata,
pse}u ogrlicu (bez psa), dr{ku od no`a,
~etiri kore od pomoranxe i jedan stari
bataliti
bataqeni prozorski okvir. Uz to je bogovski
proveo vreme, nadembelisao se do mile
* Pokoq mladenaca – pokoq dece koji je, prema jevan|equ, naredio
car Irod; ovde se misli na de~ake koji }e pasti kao `rtve Tomove
lukavosti.
voqe i u slast, imao dru{tva koliko se samo
mo`e po`eleti – a taraba okre~ena, i to sa
tri naslage kre~a! Da mu nije ponestalo
kre~a, doveo bi svakog de~ka u ~itavom selu
do bankrotstva. bankrotstvo
- Tom pomisli u sebi da ovaj na{ svet nije
ba{ tako besmislen, ako }emo pravo. On je
otkrio veliki zakon qudske delatnosti, iako
nije bio svestan toga svoga otkri}a. Taj zakon
glasi: ako ho}e{ da ti ~ovek ili de~ko svim
srcem `udi za ne~im, u~ini samo da se to
te{ko posti`e.
Da je Tom bio veliki i mudar filozof
kao pisac ove kwige, on bi bio shvatio da je
rad – ono {to ~ini{ pod morawe, a da je igra
sve ono na {ta nisi primoran. I tada bi
razumeo za{to je pravqewe ve{ta~kog cve}a
ili recimo okretawe o{tra~evog tocila „rad“,
tocilo
a kad ti, brajko, zapne{ iz petnih `ila da
obori{ „svih devet“ kegli na kuglani ili da
se uspentra{ na vrh Monblana – to ti je
samo „zabava“.
Ima u Engleskoj bogata{a koji teraju
~itavo leto putni~ka kola sa ~etiri kowa, i
to iz dana u dan, a dnevno prevale nekih
dvadeset ili trideset miqa – i to samo zato
miqa
{to ih – preimu}stvo stoji mnogo novaca.
Ali, da im neko samo ponudi platu za tu preimu}stvo
slu`bu, slu`ba bi im se pretvorila u „rad“
i smesta bi je se odrekli.
(Preveo Stanislav Vinaver)
Mark Tven (1835–1910) jedan je
od najve}ih ameri~kih i svetskih
pisaca romana za decu i omladinu.
U `ivotu je bio {egrt u {tampa-
riji, la|ar na reci Misisipi,
kopa~ zlata na Divqem zapadu,
novinar i jo{ mnogo {to{ta.
U wegovim delima ima najvi{e
humora i zanimqivih pustolovi-
na. Poznati su mu romani:
Do`ivqaji Toma Sojera, Do`ivqaji
Haklberi Fina, Kraqevi} i prosjak,
Jenki na dvoru kraqa Artura i dr.
47
  Kako je Tom uspeo da rad pretvori
 Odlomak iz romana Do`ivqaji Toma u zabavu? Opi{i taj manevar.
Sojera podeqen je na 13 delova.
Izaberi odgovaraju}i naslov za
svaki deo i u ku}ice upi{i brojeve.
Ben parobrod
Nasrtaj tetke Poli
Blistav dan
Filozofirawe
Bunar
 [ta misli{, da li je Tom postupio
Spasonosna ideja
Slika slobodnih de~aka drugarski kad je svojim drugovima
Sawivo brdo kre~ewe prikazao kao zabavu?
Navedi argument za svoje mi{qewe.
Nove ovce
Pregovori sa Ximom
Obra|ivawe Bena
Nepregledna taraba
Pregovarawe s Benom

 Prema piscu Marku Tvenu rad je: ,

a zabava je .
 Prema piscu rad se pretvara u zabavu tako {to
.
 Kako se, po tvom mi{qewu, zabava mo`e pretvoriti u rad?

 Rasporedi aktivnosti kojima se najvi{e bavi{ u one koje su rad i u one koje su zabava.

aktivnosti koje smatram radom aktivnosti koje smatram zabavom

 Da li me|u tvojim aktivnostima ima vi{e rada ili zabave? Kako procewuje{ taj
odnos? Da li su rad i zabava u tvom slu~aju dobro raspore|eni?

48
Zamisli da snima{ film prema ovom tekstu.
Kako bi zapo~eo pisawe scenarija?

Prvi kadar: Slika sela sa ku}ama i zelenim drvoredom. Bagremovi su rascvetani. Oko
cve}a lete p~ele. Prolaze qudi radosna lica, sme{e se, a hod im je u`urban i odlu~an.


Drugi kadar:

 Tre}i kadar:

KWI@EVNI POJMOVI DOMA]I ZADATAK

 Roman je najobimnije kwi`evno delo u kojem se 
Pro~itaj roman Do`ivqaji
opisuje ~itav `ivot jedne li~nosti ili niz
va`nih doga|aja iz wenog `ivota. Toma Sojera i u dnevnik
 Scenario – tekst prema kojem se snima film; ~itawa zapi{i zanimqive
opis radwi, likova i wihovog pona{awa, mesta podatke. Vidi uputstvo za
i vremena u kojem se radwa odigrava. vo|ewe dnevnika ~itawa na
183. strani ~itanke.
 Kadar – deo filma snimqen neprekinutim
radom kamere na jednom mestu.

ANEGDOTE O Tven o sve~anostima i govoru

MARKU TVENU
Tven u kwi`ari
Jednom je Mark Tven do{ao u poznatu wujor{ku
kwi`aru i upitao za cenu neke kwige.
– ^etiri dolara – rekao je prodavac.
– Dobro, ali po{to sam ja novinar, verovatno
imam popust? – upitao je Tven.
– Svakako – odgovorio je prodavac.
– Pa, tako|e sam i pisac, mo`da i zbog toga
imam popust? – nastavio je Tven.
– Razume se!
– Osim toga ja sam i deoni~ar tog preduze}a
i u vezi s tim tra`im popust.
– Jasno!
– No, jo{ i ovo: ja sam Mark Tven i nadam se
da }u i zbog toga dobiti neki popust. Koliko
sada ko{ta kwiga?
– Izvolite kwigu. Ni{ta ne ko{ta, gospodine
Tven. Ja Vama dugujem jo{ 80 centi – odgovorio
je prodavac.
Tven je tvrdio da qudi na sve~anosti-
ma i priredbama uop{te ne slu{aju
ono o ~emu se govori. To je dokazao na
slede}em primeru:
Kada su ga pozvali na sve~anu ve~eru,
do{ao je sa velikim zaka{wewem.
Doma}ici se izvinio ovim re~ima:
– Oprostite mi {to sam zakasnio.
Morao sam brzo da zadavim moju
staru tetku, pa je to potrajalo malo
du`e. Trebalo je sa~ekati.
– O, ni{ta zato – odgovorila je vese-
lo doma}ica – za sve nas je va`no da
ste nam Vi do{li.
Mark Tven
u trenucima odmora

49
 Seti se {ta smo nau~ili
Kwi`evni rodovi
Lirika Epika Drama

1.
Lirske pesme
Lirska rodoqubiva pesma
pesma u kojoj pesnik iskazuje
qubav prema domovini
PRIMER:
Domovina, D. Vasiqev
2.
Lirsko-epske pesme
Poema
obimnija pesma u kojoj se
prepli}u lirski i epski ele-
menti i u kojoj preovla|uje
narativan ton
PRIMER:
Va{ar u Topoli, Dobrica Eri}
1.
Pripovetka
pri~a zasnovana na jednom doga|aju
iz `ivota li~nosti, u kojoj obi~no
postoji vi{e likova
PRIMER:
[ala, A. P. ^ehov
2.
Roman
najobimnije kwi`evno delo,
obi~no u prozi, u kojem je opisan
~itav `ivot jedne li~nosti ili niz
va`nih doga|aja iz `ivota
PRIMER:
Tom Sojer, Mark Tven

Stil (na~in izra`avawa)

1.
Pripovedawe
izlagawe doga|aja,
naj~e{}e u tre}em licu,
a ponekad i u prvom

2.
Oblici pripovedawa
 opis (deskripcija)
 pripovedawe (naracija)
 razgovor (dijalog)

3.
Nau~ni stil
odlikuje se preciznim
izrazom, upotrebom re~i
va`nih za odre|enu nauku
i navo|ewem argumenata za
nau~ne tvrdwe

PRIMER:
Bosiqak, P. S. Ni{evqanin
 3
Um
caruje

U^I]EMO:


o narodnoj noveli
 o zagonetkama, poslovicama i pitalicama
 o onomatopeji

o narodnim {aqivim pripovetkama
 o narodnim pri~ama o `ivotiwama
 o dramskom tekstu
 o autobiografiji

TVOJ ZADATAK ]E BITI:


da napi{e{ kratku pri~u sa porukom

da dramatizuje{ pri~u Utopio se pop {to
nije ruku dao
 da napi{e{ kratku pri~u o `ivotiwama
 da napi{e{ zami{qen intervju s kapetanom
Xonom Piplfoksom
 [ta zna~i nadmudriti nekoga?
Za{to je va`no biti mudar?
[ta sve ~oveku mo`e da pomogne da postane mudriji?
Narodna pripovetka
DEVOJKA CARA NADMUDRILA
@iveo jednom neki siromah u nekoj pe}ini i
nije imao ni{ta do jednu k}er, koja je bila mnogo
pro{wa mudra i i{la je svuda u pro{wu, pa je i oca svog
u~ila kako }e prositi i pametno govoriti. Do|e
jednom siromah k caru da mu {togod udeli; car ga
oklen upita oklen je i ko ga je nau~io mudro govoriti.
Ovaj mu odgovori oklen je i kako ga je k}er nau~ila.
– A k}er tvoja od koga se nau~ila? – upita
car, a siromah mu odgovori:
– Bog je wu umudrio i na{a jadna siroma-
{tina. Tada mu car dade trideset jaja i re~e mu:
– Ponesi ovo tvojoj k}eri i reci joj neka mi
iz tih jaja izle`e pilad, pa }u je darovati; ako
li pak ne izle`e, stavi}u te na muke.
Siromah otide pla~u}i u pe}inu i ka`e sve
variti k}eri. Ona pozna da su jaja varena i re~e ocu da
po|u po~inuti i da }e se ona za sve pobrinuti.
piwata Otac je poslu{a i otide spavati, a ona dohvati
piwatu i pristavi je na vatru punu vode i boba,
bob pa kad svari bob, zovne ujutro oca i re~e mu da
ralo uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta
kuda }e pasati car i re~e mu:
pasati
– Kad vidi{ cara, uzmi bob, po~ni da seje{ i
vi~i: haj volovi, pomozi bo`e da rodi vareni bob!
Kad te car zapita kako mo`e roditi vareni bob, a
ti reci: kao i iz varenih jaja izle}i se pilad.
Siromah poslu{a k}er, pa otide te stane
orati. Kad ugleda cara gde ide, on stane vikati:
– Haj volovi, pomozi bo`e da rodi vareni bob.
^uv{i car ove re~i, stane na putu i re~e
siromahu:
– Siroma{e, kako mo`e roditi vareni bob?
A on mu odgovori:
– ^estiti care, kao i iz varenih jaja izle}i
se pilad.
52
Doseti se car odmah da ga je k}er nau~ila, pa
zapovedi slugama te ga uhvate i dovedu preda w,
povesmo
pa mu onda pru`i povesmo lana govore}i:
– Uzmi to, i od toga ima{ u~initi guminu i gumina
jedra sva {to je od potrebe za jedan brod; ako li
ne, izgubi}e{ glavu.
Siromah s velikim strahom uzme povesmo i
pla~u}i otide doma i ka`e sve svojoj k}eri.
K}er ga po{aqe da spava obe}avaju}i da }e ona
sve to u~initi. Sutradan uzme mali komad drve-
ta, pa probudi oca i re~e mu:
– Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od
kudeqa
wega napravi kudequ i vreteno i stativ i osta-
lo {to treba, pa }u ja wemu napraviti sve {to vreteno
nare|uje. stativ
Siromah poslu{a k}er i iska`e caru sve
kao {to ga je ona nau~ila. Car, ~uv{i ovo,
za~udi se i stane misliti {ta }e u~initi, pa
onda dohvati jednu malu ~a{icu i re~e mu:
– Uzmi ovu ~a{icu i ponesi tvojoj k}eri,
presekati
neka mi wom preseka more da ostane poqe.
Siromah poslu{a i pla~u}i ponese k}eri
onu ~a{icu i ka`e joj sve {to je car rekao.
Devojka mu re~e da ostavi do sutra i da }e ona
sve u~initi. A sutradan zovne oca i da mu litru litra
stupe i re~e:
stupa
– Ponesi ovo caru i reci mu neka ovim
zatisne sve izvore i sva jezera, pa }u ja pre-
sekati more.
Siromah otide i ovako caru re~e. Car videv{i
da je devojka mnogo mudrija od wega, zapovedi mu
da je dovede pred wega; a kad je dovede i oboje se
poklone pred wim, onda je car zapita:
– Pogodi, devojko, {ta se mo`e najdaqe ~uti?
Devojka odgovori:
 – ^estiti care, najdaqe se mo`e ~uti grom i
la`.
Tada se car dohvati za bradu i, obrnuv{i se
svojoj gospodi, zapita ih:
– Pogodite, koliko vaqa moja brada?
Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoli-
ko, onda devojka odgovori svima da nisu pogodili,
pa re~e:
– Careva brada vaqa koliko tri ki{e letwe.
Car se za~udi, pa re~e:
– Devojka je najboqe pogodila.
Pa je onda zapita ho}e li biti wegova `ena,
i da druk~ije ne mo`e biti nego tako. Devojka se
pokloni i re~e:
– ^estiti care, kako ti ho}e{ neka bude,
karta
samo molim da mi napi{e{ na karti svojom
rukom, ako bi se kadgod na me rasrdio i mene od
sebe oterao, da sam gospo|a uzeti iz tvoga dvora
ono {to mi je najmilije.
Car joj ovo odobri i potpi{e. Po{to pro|e
malo vremena, car se na wu razquti i re~e joj:
– Ne}u te vi{e za `enu, nego hajde iz moga
dvora kud zna{.
Carica mu odgovori:
– Svetli care, poslu{a}u,
samo me pusti da preno}im,
a sutra }u po}i.
Car joj dopusti da preno}i. Onda carica,
kada su bili pri ve~eri, pome{a mu u vino rakiju
i neka mirisna biqa, i nude}i ga da pije govo-
ra{e mu:
– Pij, care, veselo, jer }emo se sutra rasta-
ti, i veruj mi da }u biti veselija nego kad sam se
s tobom sastala.
Car se opi i zaspa, a carica spravi karocu karoca
i ponese cara u kamenu pe}inu. Kad se car u
pe}ini probudi i vide gde je, povi~e:
– Ko me ovde donese?
A carica mu odgovori:
– Ja sam te donela.
Car je upita:
– Za{to si ti to od mene u~inila? Da li ti
nisam rekao da vi{e nisi moja `ena?
Onda mu ona, izvadiv{i onu kartu, re~e:
– Istina je, ~estiti care, da si mi to kazao,
ali pogledaj {ta si na ovoj karti potpisao: {to
mi bude najmilije u tvome domu, da ponesem
sobom kad od tebe po|em.
Car, videv{i to, poqubi je i povrate se
opet u carski dvor.
53
 
Objasni kako to qude nevoqa i siroma{tina mo`e da umudri, to jest da ih u~ini
pametnijim.
 Prona|i u tekstu i unesi u tabelu zadatke koje je car postavqao siromahu i re{ewa
koja je siromah donosio caru po savetu svoje k}eri.
Carevi zadaci Re{ewa siromahove k}eri

"

 Objasni zna~ewe devoj~inih odgovora na careva pitawa:

^estiti care, najdaqe se mo`e ~uti grom i la`.
Careva brada vaqa koliko tri ki{e letwe.

Za{to je car ponudio devojci da mu bude `ena?
 Za{to ju je na kraju car poqubio i vratio u svoj dvor?
 Koja je snaga (sila) iz ove pri~e ja~a i od mudrosti?
(zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an)
a) strah b) qubav v) pohlepa g) divqewe

 Napi{i po ~emu se razlikuju car i devojka. (Mogu}e odlike devojke: mudra,

snala`qiva, smirena, hrabra, sigurna u sebe, dalekovida, ve{ta.)

54
 Navedi sli~nosti (zajedni~ke osobine) devojke i cara.

Pomo}u re~nika objasni zna~ewe  Napravi razlikovni re~nik re~i

slede}ih re~i: iz ove pripovetke:
uzrok dijalekatski kwi`evni
oblik oblik
posledica oklen odakle

svest

stav

KWI@EVNI POJMOVI
 U ovoj narodnoj pripoveci nema ~uda kao
u bajkama. Takve pripovetke nazivamo
narodnim novelama jer se u wima govori
o onome {to se stvarno dogodilo ili se
moglo dogoditi.

 Smisli i napi{i kratku pri~u ~ija bi poruka glasila: Ko mudro }uti, lepo govori.

55
 [ta su zagonetke? Zbog ~ega je narod smi{qao zagonetke?

NARODNE MUDROSTI
KWI@EVNI POJMOVI
Zagonetke, pitalice, poslovice
 Onomatopeja je stilska figura kojom se
podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode.
Zagonetke Na primer: Bu}ka voda u potoku, a vetar

{u{ka u travi.
Vodom ide ne bu}ka, travom ide ne {u{ka.
(senka)
 Puna tepsija zlatnih kola~i}a.
(zvezde na nebu)


dudilin Dudilin svira, tankosava igra.
(vetar i trava)
tankosava
 Na drvetu dvanaest grana, na svakoj grani ~etiri
gnezda, u svakom gnezdu sedmoro pili}a i svako
pile ima svoje ime.
(godina, mesec, nedeqa, dani)

 Nikad niti ga je bilo, niti }e ga biti, a sada je...

(dana{wi dan)

 Iz planine micalo, pa u more ticalo.

(reka)

 Dawu sam la`a, a no}u istina.

(san)

 Ene ga i na wemu ono.

(prst i nokat)

 Ne{u{ pro|e kroz goru, a ne {u{nu.

(magla)

Smisli zagonetke za:

 sunce

 ki{u

 oblak

56
 KWI@EVNI POJMOVI
Pitalice  Zagonetka je kratka duhovita
 izreka koja se sastoji od zbuwu-
Za{to lovac zeca tra`i?
(zato {to ne zna gde je) ju}eg pitawa na koje treba odgo-
 Bez ~ega ni{ta ne mo`e biti? voriti ili opisa pojma koji
(bez imena)
treba odgonetnuti. Wom se pokazu-
 Za{to ~ovek ide? je dosetqivost i o{troumnost.
(zato {to ne ume da leti)  Pitalica je kratka vrsta koja se
 Ko je uvek sam u svojoj ku}i? sastoji od pitawa i o{troumnog
(pu`) odgovora.
  Poslovica je kratka slikovita
Kakve ribe ima najvi{e u moru?
(mokre)
pou~na izreka koja je izraz
 Koliko ima ~oveka na svetu? `ivotnog iskustva i mudrosti.
(samo ~etiri, jer se preko tog broja ka`e qudi)

 Kuda ide dete kad navr{i ~etvrtu godinu?

(u petu)
 [ta na zidu bez eksera visi?
(pau~ina)
 Pitali mi{a: U kojem selu najboqe `ivi{?
(u onom gde nema ma~aka)
 Odredi kojoj vrsti pripadaju
 Pitali Turci Marka: Ka`i nam, Marko, za {ta bi
se najradije potur~io. slede}e narodne umotvorine:
(– Za inat!)
Nije zlato sve {to sija.

Poslovice U vodi se vidi, a u vodi nije.

 Ko se ne namu~i, taj se ne nau~i.
 Ko mudro }uti, lepo govori.

Boqe je oka pameti nego sto litara snage.
 Pametan polako ide, a brzo do|e. [ta treba jednoj dobroj ~izmi?

Da nema vetra, pauci bi nebo pomre`ili.
 Drvo se na drvo naslawa, a ~ovek na ~oveka.
 Koliko qudi – toliko }udi.

Ko ne ~ini ni{ta – zlo ~ini.
 Drvo bez grane i ~ovek bez mane – ne mogu biti.
 Dogovor ku}u gradi.

Svetu se ne mo`e ugoditi.
 Svaki je po~etak te`ak.

Ve`baj um i ma{tu:
Razmi{qaj i dopuni slede}e re~enice:
 Kako bi bilo dobro kada bi moja {kola
 [to bi bilo lepo kad bi roditeqi
 Zar ne bi bilo dobro kad bi |aci

57
 Iz kog kraja je ~ovek koga nazivamo Ero?
Po ~emu su u narodu poznate Ere?
[ta zna~i izraz onaj svijet?

Narodna pripovetka

ERO SA ONOGA SVIJETA

Ero Kopao Tur~in s Turkiwom kukuruze, pa na

prepnuti podne otide Tur~in da prepne i da napoji ko-
wa, a Turkiwa ostane odmaraju}i se u hladu.
Uto udari odnekud Ero:
kada – Pomozi bog kado!
kmet – Bog ti pomogao kmete! A odakle si ti,
kmete?
– Ja sam, kado, s onoga svijeta.
– Je li, boga ti, a nijesi li vi|eo tamo mo-
ga Muju, koji je umro prije nekoliko mjeseci?
– O, kako ga ne bih vi|eo! On je moj prvi
kom{ija.
– Pa kako je, boga ti, kako `ivi?
– Hvala bogu, zdravo je, ali se, bogme, do-
sta mu~i bez a{luka. Nema za {to da kupi du-
a{luk
vana, niti ima ~im da plati kavu u dru{tvu.
– A ho}e{ li ti opet natrag? Ne bi li mu
mogao ponijeti, da mu po{qem malo a{luka?
– Bi, za{to ne bi, ja idem sad upravo ta-
mo.
Onda Turkiwa otr~i tamo |e joj se mu`
bio skinuo od vru}ine, te uzme kesu s novci-
ma i {to go| je bilo u woj novaca da Eru da
ponese Muji. Ero dokopa novce, pa metne u
wedra, pa pobje`e uz potok. Tek {to Ero za-
makne uz potok, al’ eto ti Tur~ina |e vodi ko-
wa da napoji, a Turkiwa te pred wega:
– Da vidi{, moj ~ovje~e! Tuda sad pro|e
jedan kmet s onoga svijeta, pa ka`e za na{ega
Muju da se mu~i bez a{luka: nema za {to da
kupi duvana, niti ima ~im da plati kavu u
dru{tvu, te sam mu ja dala ono novaca {to je
bilo u tvojoj kesi da mu ponese.

58

A Tur~in:
– Pa kud ode? Kud ode?
A kad mu `ena ka`e da je oti{ao uz potok,
onda on br`e-boqe sko~i na gola kowa, pa po-
}eraj uz potok. Kad se obazre Ero i vide Tur-
~ina |e tr~i za wim, a on onda bje`i! Kad do-
|e pod brdom u jednu vodenicu, a on utr~i
unutra, pa povi~e vodeni~aru:
– Bje`i, jadna ti majka! Eto Tur~ina da te
posije~e, ve} daj meni tvoju kapu, a na tebi
moju, pa bje`i uz brdo tuda oko vodenice.
Vodeni~ar, videv{i Tur~ina |e juri na
kowu, popla{i se i ne imaju}i kad pitati za-
{to }e i kroz {to da ga posije~e, da Eri svo-
ju kapu, a Erovu baci na glavu, pa iznad vode-
nice bje`i uz brdo. Ero metne vodeni~arevu
kapu na glavu, pa jo{ uzme malo bra{na te se
pospe i na~ini se pravi vodeni~ar. Uto i Tur-
~in dotr~i pred vodenicu, pa sja{e s kowa i
uleti u vodenicu:
– Kamo, more, taki i taki ~ovjek {to je sad
tu u{ao u vodenicu?
A Ero mu ka`e:
– Eno ga, vidi{, |e ute~e uz brdo.
Onda Tur~in:
– Dr`i mi, more, kowa.
Ero uzme kowa, a Tur~in uz brdo za vode-
bukvik ni~arom ovamo-onamo po bukviku. Kad ga ve}
stigne i uhvati, a on:
– Kamo novci {to si prevario moju `enu,
te uzeo da ponese{ Muji na oni svijet?
snebivati se
Vodeni~ar se stane krstiti i snebivati:
– Bog s tobom, gospodaru! Ja niti sam vi-
|eo tvoje `ene, ni Muje, ni novaca.
I tako im pro|e ~itavo pô sata, dok se
osvijeste i vide {ta je. Onda Tur~in potr~i
navrat-nanos ka vodenici; kad tamo, ali ho-
}e{! Ero uzjahao kowa, pa oti{ao bez traga, a
saviti {ipke Tur~in savije {ipke, pa pje{ice k `eni. Kad
ga `ena opazi bez kowa, a ona povi~e:
– Jao, ~ovje~e, {ta uradi?
Veli (tamo woj mater!):
– Ti si mu poslala da kupi kave i duvana,
a ja sam mu poslao i kowa da ne ide pje{ice.
 U kom dobu u pro{losti se doga|a
radwa ove pripovetke? Po ~emu to
zakqu~uje{?
 Zaokru`i one osobine koje odlikuju
Era:
1. grub
2. {aqiv~ina
3. nesnala`qiv
4. pohlepan
5. domi{qat
6. lukav
7. mudar (pametan)

Za{to je Ero uspeo da prevari kadu?

O ~emu je razmi{qao Tur~in kada
bez re~i br`e-boqe sko~i na gola
kowa, pa po}eraj uz potok?

Za{to je vodeni~ar prihvatio Erov
predlog da zameni kapu i da be`i
iz vodenice?
 Kako shvata{ re~enicu I tako im
pro|e ~itavo pô sata, dok se osvi-
jeste i vide {ta je?

O ~emu je razmi{qao i kako se
ose}ao Tur~in kada je „savio
{ipke“, pa pje{ice k `eni?
 Kako se Tur~in ose}ao i o ~emu je
mislio kada je `eni rekao: Ti si
mu poslala da kupi kave i duvana,
a ja sam mu poslao i kowa da ne ide
pje{ice?

Ozna~i pored teksta delove koji
predstavqaju uvod, zaplet
i rasplet. Objasni za{to si ba{
tako ozna~io pojedine delove.
 Poka`i na primerima iz teksta na
koji je na~in postignuta uzbudqi-
vost u pripovedawu i kako je
do~arana brzina razvoja radwe.
59
  Prona|i u tekstu i objasni mesta koja su ti sme{na.
 Ispri~aj ovu pripovetku u prvom licu, i to iz ugla Era, Turkiwe, odnosno Tur~ina.
 Po~ni da pri~a{ ovu pripovetku obrnutim redom, od kraja ka po~etku.
[ta zapa`a{?

 Smisli i napi{i poruke ove pripovetke.

 Napi{i vest o doga|aju ispri~anom u ovoj pripoveci i pri tom odgovori na pitawa:
ko, gde, kada, kako, za{to.

 Razmisli o ovoj narodnoj noveli i nastavi zapo~ete misli u vezi s pro~itanim tekstom.
- Prime}ujem

- To me podse}a na

- Pitam se

- [ta ako

60
 Seti se nekih junaka iz narodnih pripovedaka.
Narodna pripovetka
UTOPIO SE POP [TO NIJE RUKU DAO
~un
Ukrcaju se u jedan ~un pet-{est prostaka
prostak i jedan pop da se prevezu preko neke reke
iliti blata, dok na jedan mah puhne `estoki
blato
vetar i izvrne se ~un, te svi u blato. Po sre-
}i svi su znali plivati, do samoga popa; dok
na~nu se topiti, te se svaki od wih uhvati za
~un i preplivaju na drugu stranu. Kad se vra-
te ku}i, ka`u i popadiji sve kako je bilo i da
se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Sta-
ne u sav pla~ popadija kukati, kao kome je ne-
voqa, pa ih zapita:
– Kako se utopi?
A oni joj odgovore:
– Kad se izvrnu ~un, a mi svi u vodu panu-
smo, svi jednogrlice zavikasmo: „Daj, pope, jednogrlice
ruku! Daj, pope, ruku!“ I on moga{e lasno da-
ti, tek da ho}a{e, ma ne dade i utoliko se
utopi.
– Znam ja, kukava kukavica – re~e popadija
– da je tako. Ma da ste mu zavikali: “Na, pope, skapulati
ruku!”, ho}a{e skapulati, jer je vazda – te{ko
mene – nau~io uzimati, a ne davati.
KWI@EVNI POJMOVI
 [aqive narodne pripovetke
su kratke pri~e u kojima se
na {aqiv na~in ismevaju
qudske naravi i mane.
61
  ^emu se narod podsmeva u ovoj pri~i?
 Ozna~i sa strane punom linijom onaj deo teksta za koji misli{ da je naracija.
Dijalog u tekstu ozna~i uzdu`nom isprekidanom linijom.

 U ovoj {aqivoj pripoveci postoji `aoka. Potra`i je u tekstu i iska`i je svojim

re~ima.

 Kada bi ti pisao ovakvu pri~u o svom vremenu, koga bi kritikovao? Drugim re~ima,
{ta misli{ da ne vaqa u dru{tvu u kojem `ivi{?

 [ta misli{, za{to je ova narodna pripovetka ispri~ana

u obliku {ale?

DOMA]I ZADATAK

Smisli i napi{i {aqivu pri~u u kojoj }e biti
ismejan neki lew ~ovek. Bilo bi dobro da u svojoj
pri~i koristi{ naraciju i dijalog.

62
 Koje sve vrste narodnih pripovedaka zna{?

Narodna pripovetka

ZE^EVI NISU NAJSTRA[QIVIJI

U~ine negde sastanak svi zecovi po zapove-

sti wihovog stare{ine, te im stare{ina re~e:
– Bra}o moja, srce mi se raduje kad na
vas pogledam i toliku silu oko mene, ali nam
ukor nije vi{e `ivovawa na ovome svetu od ukora
svih qudi i svake ~etvorono`ne `ivotiwe.
Rugaju nam se da smo stra{qivci i da se od
svakoga bojimo, a od {u{wa pla{imo, a i je-
ste tako. Ja zaista pod ovom sramotom ne}u
vi{e `iveti, nego se idem utopiti u ono jeze-
pote}i
ro. Sad, ko ima obraza i ko je moj – za mnom!
jednak On pote~e, a svi jednak za wim; ali kad
na svu pre{u do|u do vode, po~nu `abe na svu pre{u ska-
kati od straha u vodu. Kad to vide stare{i-
na, povi~e na zecove:
– Stojte, ne topite se! La`u qudi i svak
drugi ko govori da smo mi najstra{qiviji
na ovom svetu; jer videste li kako poskaka-
{e `abe u vodu od na{ega straha! Nego, haj-
demo svaki odakle je ko i do{ao, te pri~ajmo
po svetu; pa ko ne veruje – popasite mu svu
poklade
p{enicu pre mesnih poklada.

63
  Zbog ~ega su se qudi i `ivotiwe podsmevali KWI@EVNI POJMOVI
ze~evima? 

Narodna pri~a o `ivoti-
Kako su se ze~evi ohrabrili?
wama je pripovetka u kojoj
 Objasni {ta zna~i izraz imati obraza. su `ivotiwe nosioci
 Zaokru`i poruku koja najvi{e odgovara ovoj radwe. Za razliku od
pripoveci. basne, narodna pri~a
a) Ne podsmevaj se drugima zbog wihove slabosti. o `ivotiwama nema
b) Po{tuj sebe i veruj u svoje sposobnosti. nagla{enu pouku.
v) U strahu su velike o~i.

 Pomo}u re~nika objasni zna~ewe slede}ih re~i:

zapa`awe
pore|ewe
gledi{te
zakqu~ak

 Smisli i napi{i kratku pri~u o `ivotiwama. Neka jedna od poruka te pri~e bude:
u la`i su kratke noge.

64
 [ta je drama? Po ~emu se razlikuje dramski tekst od pripovetke?
Gde se izvodi dramski tekst?

Du{an Radovi}

KAPETAN XON PIPLFOKS

(odlomci)
Lica:

KAPETAN XON PIPLFOKS

AR^IBALD
SEKIRA
KORWA^A
KONOVAL
^UDOVI[TE Me|unarodni gusarski savez, u znak pro-
GUSARI testa protiv ove podmukle igre, prestao je da
BRZOGOVORE]I napada engleske trgova~ke brodove, koji su se
SPIKER posle toga toliko namno`ili da su bili sve
(Vetar i talasi) ~e{}i sudari, i to na otvorenom moru...
Kada se, me|utim, u Kineskom moru poja-
GUSARI (pevaju): vilo sedmoglavo ~udovi{te i po~elo kao od
Lepojke iz Havane {ale da potapa engleske, i ne samo engleske
sve stoje sa strane, la|e, i kada niko od tada{wih vladinih mezi-
pitaju: Kapetane, maca nije imao hrabrosti da po|e i da
likvidirati
kako se zove va{ brod? ~udovi{te likvidira – dakle, kada je sve bilo
tako kao {to sam vam rekao – javi se na{
A kapetan im rukom mane, gusarski kapetan, divna jedna figura, zvani figura
tim lepojkama iz Havane, Zvono, i re~e: „Vratite mi jedrewak, vratite
{to stoje tako sa strane, sa strane: mi mojih sedamdeset gusara, vratite mi zastave
– Osveta, to je moj brod! i oru`je – i neka me pojede morski pas ako se
(Muzika) ne vratim sa svih sedam glava toga ~udovi{ta!“
Vlada je, razume se, odmah pristala i jedi-
SPIKER: Posle jedne tu~e u liverpulskoj no se uprava muzeja dugo protivila, tvrde}i
luci, gusarski kapetan Xon Piplfoks, zvani da su gusari odvratni i da }e upropastiti i
Zvono, bio je penzionisan. Odre|ena mu je zastave i oru`je. Stvar je ipak ure|ena i
bedna penzija i ne{to invalidskog dodatka za kapetan je dobio sve {to je tra`io, uz
72 rane dobijene u gusarskim bitkama. obe}awe da }e paziti na zastave i da }e
Zastave i oru`ja odneti su u muzej, a gusari redovno ~istiti svoje sekire, naro-
hrabra posada iskrcana na kopno i poslata ~ito posle borbi prsa u prsa, po kojima je na{
da se usavr{ava u razli~itim zanatima. junak bio poznat i omiqen!
(Muzika)

65
 SPIKER: Tu tek, u stvari, po~iwe na{a
pri~a...
GUSARI (pevaju):
Lepojke iz Havane,
sve stoje sa strane, sa strane,
pitaju: Kapetane,
kako se zove va{ brod?
SPIKER: Pesma koju slu{ate ori se na tom
divnom gusarskom brodu... Pevaju je najslavniji
gusari sveta, a slu{a Xon Piplfoks, gusar sa
72 rane, koga su sramno hteli da penzioni{u i
smire bednom penzijom!
Pravac je Kinesko more!
GUSARI (nastavqaju pesmu): ... A kapetan
im rukom mane.
KAPETAN: Dosta! (Nagli tajac, samo har-
monika ispadne, pa opet tajac.) Sinovi! –
sami smo, samo nebo i more! Pitam vas, tako
vam zastave ovog broda, da li ste ikada u
svom pse}em `ivotu sreli ~udovi{te sa
sedam glava?
GUSARI: Nikad, kapetane!
KAPETAN: A pitam vas, tako vam mora, da
li biste hteli da ga vidite?
GUSARI: Svakako, kapetane!
(Vetar, galebovi, more)
.....................
66
SPIKER: To je bio jo{ jedan korak bli`e
opasnosti. Me|utim, kod posade nije vi{e
bilo nikakvog kolebawa. Jedrewak se ukotvi
kod Crvene stene i kapetan sa nekoliko
najhrabrijih momaka prona|e pe}inu brzo i
lako, kako je samo on to umeo...
AR^IBALD ({apatom): Jesmo li tu?
KONOVAL: Tu smo vaqda...
(Koraci kroz eho)
KAPETAN (sna`no): E-hej!
ODJEK: E-hej! E-hej! E-hej!
KAPETAN: ^uje{ li me, Pe}ino?
PE]INA: ^ujem, {ta se dere{?
ODJEK: ^ujem, {ta se dere{?
KAPETAN: Do{ao ti je kapetan Xon Pipl-
foks, zvani Zvono, ~ula si vaqda za wega...
PE]INA: ^ula sam – ti si brica, je l’ da?
KAPETAN: Ve{tice, ne izazivaj, sasu}u
ti ovu kuburu u `drelo!
KONOVAL: Ne, kapetane!
AR^IBALD: Ne, kapetane, moramo se
savladati!... Ona zna... Zar ho}ete da nas
opet vrate u penziju?!...
KAPETAN (qut ali uzdr`an): Do{ao sam
da mi ka`e{ kako da savladamo sedmoglavo
~udovi{te.
 PE]INA: Zar te nije strah?
KAPETAN: [ta se to tebe ti~e?!... Odgo-
varaj na pitawe!...
PE]INA: Slu{aj, glupi gusare!... Kladi
se sa tim ~udovi{tem – da si ti pametniji, i
dobi}e{ opkladu. Ono je jo{ glupqe od tebe!
KAPETAN: Kako da se kladim?
PE]INA: Evo ovako, slu{aj: postavi mu
nekoliko pitawa i kladi se s wim da ne}e
umeti da odgovori...
KAPETAN: A u {ta da se kladim?
PE]INA: Pa u tu tvoju gusarsku glavu...
Ako ono pogodi, ti mu za opkladu daje{
glavu... Ako ne pogodi – ti wemu iseci za
svaku pogre{ku po jednu glavu...
KAPETAN: Dobro, a sad ka`i – kakva
pitawa da mu postavim?
PE]INA (ironi~no): Pa neka zgodna
pitawa...
KAPETAN (nervozno): Kakva su to zgodna
pitawa?
PE]INA: Pa da budu vi{e te{ka nego laka!...
KAPETAN (ogor~eno prete}i): Slu{aj,
glupa~o, ne izazivaj!... Jer ako te ja sada...
AR^IBALD: Ne, kapetane!
KONOVAL: Kapetane, mislite na budu-
}nost svoje dece!
KAPETAN: Kakve dece, kengure! Otkud
meni deca!
KONOVAL (izviwavaju}i se): Izvinite,
hteo sam samo malo da je umilostivim...
KAPETAN (ne`no, mirnije): Ve{tice,
imala si sre}u!... Reci sad – kakva pitawa, umilostiviti
kakva pitawa da mu postavim?
PE]INA: Vi-{e te-{ka ne-go la-ka!...
ODJEK: Vi{e te{ka nego laka!...
KAPETAN: I {ta jo{?
PE]INA: I ni-{ta vi-{e!
ODJEK: I ni{ta vi{e. I ni{ta vi{e!
SPIKER: Mo`da bi ve} bio kraj ove na{e
pri~e da ova podla pe}ina nije napravila
grubu {alu sa na{im junacima. Ostaviti qude
sa pola obja{wewa – to zaista mogu samo podao
pe}ine kamena srca... Momci su se vratili na
jedrewak, ali bez pesme i sa mnogo novih briga.
........
(Hujawe vetra. Tresak. Muzika.)
SPIKER: Neo~ekivano, kad se ba{ ne bi
moglo re}i za na{e gusare da su bili sprem-
pramac
ni, izroni iz mora pred pramac broda
ogromno sedmoglavo ~udovi{te!... Ne, takvo
~udo jo{ niko ne vide na svetu!... Sedam glava
siktati
quto je siktalo sa sedam vratova, plaze}i se
halapqivo... (Sa uzdahom, bez nade.) Gusari,
neka vam je sada va{ veliki kapetan na
pomo}i!!!
^UDOVI[TE: [ta tra`i{ ovde, pacove?
67
 KAPETAN: Do{ao sam da vidim {ta ima
u tih tvojih sedam glava, gu{teru pijani!
^UDOVI[TE: Ima u svakoj sedam puta
vi{e nego u tvojoj!
KAPETAN: Kladim se da nema!
^UDOVI[TE: Kladim se da ima!
KAPETAN: Kladim se u svoju gusarsku
glavu da nema!
^UDOVI[TE: Kladim se u svojih sedam
glava da ima!
KAPETAN: Dobro, sedmoglavi, ako pris-
taje{ – da ti izmerim pamet... Postavi}u ti
pitawa... Ako ne odgovori{ ta~no – ode ti
svih sedam glava...
^UDOVI[TE: A ako odgovorim?!
KAPETAN: Evo ti ove moje gusarske glave!
^UDOVI[TE: Hajde, pitaj!
KAPETAN (posle kra}e pauze): Reci ti meni
ovako: reci mi – {ta je najlep{e na svetu?
^UDOVI[TE: Najlep{e na svetu...
Najlep{e na svetu... Najlep{e na svetu...
GUSARI: Ne zna, ne zna, kapetane! Secite
mu glavu – {ta ~ekate?!
KAPETAN: Zna{ ili ne zna{?
^UDOVI[TE: Znam! Najlep{e na svetu je...
KAPETAN: No, zna{ ili ne zna{?
^UDOVI[TE: Ne znam!
KAPETAN: Daj onda jednu glavu!
(Fijuk sabqe)
^UDOVI[TE (reaguje).
KAPETAN: Najlep{a na svetu je gusarska
zastava!
^UDOVI[TE: Imam jo{ {est glava, a ti
samo jednu... Postavi drugo pitawe!
KAPETAN: A sad mi reci {ta je – najja~e
na svetu?
^UDOVI[TE: Najja~i na svetu je slon!
KAPETAN (zbuweno): [ta re~e?
^UDOVI[TE: Slon je najja~i na svetu!
KAPETAN: To ti je neko rekao!
^UDOVI[TE: Niko nije rekao. Daj glavu!
Daj glavu, gusare!
KAPETAN: ^ekaj malo...
^UDOVI[TE: Daj glavu!
68
KAPETAN: Gre{ka, gu{teru! Pogre{io si!
Od jednog slona ja~a su dva slona!
GUSARI (odu{evqewe).
KAPETAN: Daj jo{ jednu glavu!
(Fijuk sabqe)
^UDOVI[TE (reaguje).
GUSARI (odu{evqewe).
^UDOVI[TE: Pitaj jo{ ne{to... Ja imam
jo{ pet glava, a ti samo jednu!
KAPETAN: Evo jo{ ne{to, gu{teru!... Reci
mi – {ta je najsla|e na svetu?
^UDOVI[TE: Najsla|e na svetu... Najsla|e
na svetu je bundevino seme!
GUSARI (grohotan smeh).
SPIKER: Kapetana je ovolika glupost ~udo-
vi{ta ve} nervirala. Iako se ne{to nije
ose}ao dobro, zamahnu sabqom i pose~e jo{
onih pet-{est glava, koje su nemo}no siktale
sa tankih vratova!...
(Nekoliko fijuka sabqom. Muzika.)
SPIKER (odahne): Tako se, eto, zavr{io
posledwi podvig hrabrog gusara Xona Pipl-
foksa, zvanog Zvono. Kada se vratio u domo-
vinu, na~elnik Admiraliteta ponudio mu je
svoju }erku za `enu, veliku jahtu od japanskog
drveta i orden Zlatnoga ma~a, koji je do tada
nosio samo jedan puk juri{ne kowice.
Kapetan, dirnut ovom pa`wom, zahvali se na
velikoj sve~anosti u Londonu. Primi odli-
kovawe, a mladoj dami se izvini zbog svog
niskog porekla i nedovoqnog obrazovawa. Ne admiralitet
o`eni se, dakle, ve} ukrca hrabru posadu na
jahtu od japanskog drveta i krete na put...
Sun~ali su se i pecali ribe, a kada bi pqus-
nula ki{a, povla~ili bi se u salone i
re{avali ukr{tene re~i!...
GUSARI (pevaju pesmu „Lepojke iz Havane“).
Du{an Radovi} (1922–1984)
ro|en je u Ni{u. Jedan je od
najve}ih srpskih pisaca za decu.
Objavio je slede}e kwige:
Kapetan Xon Piplfoks,
Po{tovana deco, Sme{ne re~i,
Pri~am ti pri~u, Vukova azbuka
i druge. Napisao je scenario za
de~ju TV seriju Na slovo, na slovo.
Beogradsko de~je pozori{te
Du{ko Radovi} dobilo je ime
po wemu.
 Odgovori jednom re~enicom: koja je tema ove radio drame?
 Koji su glavni likovi? Koji su sporedni likovi?
 Gde se doga|a radwa? Kada se doga|a?
 [ta se dogodilo kapetanu Xonu Piplfoksu?
 Kakve probleme ima kapetan?
 Kako ih re{ava?
 Na koji na~in mu gusari poma`u u re{avawu problema?

 Navedi po dve va`ne osobine glavnih likova. Na osnovu ~ega zakqu~uje{ da ih

likovi poseduju?
Kapetan je zato {to

On je zbog toga {to

^udovi{te je zato {to

Ono je {to se vidi iz

 Podvuci plavom bojom didaskalije koje ukazuju na zvu~ne efekte u tekstu.

 Pove`i delove teksta i re~i koje ozna~avaju delove radwe.

Kada se, me|utim, u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo ~udovi{te... uvod

Kapetana je ovolika glupost ~udovi{ta ve} nervirala. Iako se

ne{to nije ose}ao dobro, zamahnu sabqom i pose~e jo{ onih zaplet
pet-{est glava...

Gusarski kapetan Xon Piplfoks, zvani Zvono, bio je penzionisan... rasplet


U ovoj radio drami zapa`amo sukobe likova:
! dva stara poznanika, kapetan i pe}ina

Koje jake i neprijatne re~i upotrebqava kapetan u obra}awu pe}ini?

Koje te{ke re~i koristi pe}ina da bi uzvratila kapetanu?

69
 " dva protivnika – kapetan i ~udovi{te
Navedi uvredqive re~i kapetana upu}ene ~udovi{tu.

Navedi uvredqive re~i ~udovi{ta.

 Humor i smeh u ovoj drami posti`u se na vi{e na~ina. Jedan od na~ina je nesklad
izme|u onoga {to o~ekujemo i onoga {to se doga|a. Na primer: na pitawe {ta je
najja~e na svetu o~ekujemo mudar odgovor, kao: qubav, istina, a odgovor je...

 Drugi na~in postizawa humora je upotreba prejakih re~i (navedi jo{ neke):
pacove, gu{teru pijani, ti si brica,


O~ekujemo da likovi gusara budu stra{ni i surovi. Me|utim, oni su sme{ni zbog
toga {to su

KWI@EVNI POJMOVI
 Drama je kwi`evno delo u stihu ili prozi u kojem je tok radwe prikazan kroz dijalog
(razgovor) likova.
 Radio drama je dramski tekst prilago|en izvo|ewu na radiju. Tekst ~itaju glumci
i pra}en je zvu~nim efektima.
 Televizijska drama je prilago|ena prikazivawu na televiziji.
 ^in je deo drame (dramskog teksta, pozori{nog komada, predstave) koji predstavqa celinu.
 Pojava ili scena je promena li~nosti na pozornici, promena mesta radwe i scenografije
u okviru jednog ~ina.
 Dramsku radwu karakteri{e sukob likova.

 Glumci mimikom, kretawem, govorom, igrom, pevawem, gestovima o`ivqavaju likove

i izvode dramsku radwu.
 Rediteq (re`iser) postavqa dramu na scenu i upu}uje glumce na na~in na koji treba da
glume.
 Scenograf se brine o opremi i izgledu scene.
 Kostimograf je kreator kostima za pozori{ne predstave.
 Za zvu~ne efekte u drami zadu`en je majstor tona.
 Muziku za film ili pozori{nu predstavu pi{e kompozitor.
 U pojedinim dramama postoji i narator ili spiker koji pripoveda o onome {to se doga|a.

70
 Zamisli da si novinar i da ima{ zadatak da
napravi{ intervju sa kapetanom broda
Piplfoksom. Smisli i napi{i tri svoja
pitawa i tri kapetanova odgovora.
Pitawe
Odgovor
ZANIMQIVA KAZIVAWA
DU[KA RADOVI]A
Ja sam, pored ostalog, i pisac za decu.
Po~eo sam tako. Prvo sam bio onaj
koji je napisao Stra{nog lava, zatim
onaj koji je stvorio Xona Piplfoksa,
pa daqe, zna{, onaj – Na slovo, na slovo...
Danas ve} imam ime i prezime, a sve
drugo se podrazumeva. A po~eo sam da
pi{em za decu verovatno iz kuka-
vi~luka, i `ivotnog i kwi`evnog.
Dece i pisawa za decu mawe sam se
bojao. Lepo je kad neko ima razloga i
raspolo`ewa da pi{e za decu.

Vedrina! Ona je za mene najpre znak

Pitawe detiwstva, zatim duhovnog i du{evnog
zdravqa i, daqe, vedrina je i povod i
smisao mog bavqewa literaturom.
Vedro misliti i vedro pisati, u smislu
– jednostavno, bistro, pregledno, ~itko,
kratko i jasno, to bezmalo zna~i biti
Odgovor saradnik Sunca.

Deca se mogu smatrati narodom, pa je

i kwi`evnost za decu kao narodna,
razumqiva za sve, jednostavna, naivna
i vedra.
Pitawe

Odgovor

71
 Seti se teksta Milutina Milankovi}a Kroz vasionu i vekove iz ^itanke za ~etvrti razred.
Ko je bio Milutin Milankovi}?

Milutin Milankovi}]lovan Vitezovi}

USPOMENE, DO@IVLJAJI I SE]ANJA

(odlomak)
U ~etvrtom i svim ostalim razredima realke
realka u~ila se hemija, pa sam se za nju, kao za svaku
novu stvar, `ivo zainteresovao, a imali smo i
dobra profesora toga predmeta, doktora hemi-
je. Zato sam, u ime bo`i}na poklona, poru~io iz
Be~a razne sprave za hemijske opite, retorte,
retorta
epruvete, pneumatsku kadu i raznu drugu sta-
pneumatski klariju, pa trono`ac, stalke, grejalicu sa {piritu-
{piritus som i jo{ {to{ta. Malo sop~e prvog sprata koje
je slu`ilo za umivaonicu, a bilo patosano
patosati ciglom, preudesio sam u hemijsku laboratoriju i
za vreme Bo`i}a otpo~eo u njoj da ozbiljno
izlu~iti radim. Uspeo sam da izlu~im vodonik i kiseonik
i vr{im njima one eksperimente koje nam je
na{ profesor pokazao.
Kad stigoh u ~etvrti razred, do|e nam za
novog direktora Franja Divi}, matemati~ar od
publikovati struke. Ba{ te godine publikovao je na
nema~kom jeziku svoju raspravu o osnovnim
ra~unskim operacijama op{tim brojevima. Ona
mu poslu`i kao uvod u predavanja matematike
koja nam je dr`ao. Upotrebio je nekoliko
~asova dok nam je, sede}i za svojom katedrom,
saop{tio njen sadr`aj. Za vreme svog preda-
vanja gledao mi je pravo u o~i, ve} zbog toga
{to sam sedeo u prvoj klupi, ba{ ispred same
katedre, a mo`da sam mu i izgledao inteligent-
niji od mojih drugova, a valjda je i ~uo da sam
prvi |ak u razredu. Njegovim pogledom,
uprtim u mene, bio sam prinu|en da ga
pa`ljivo slu{am. Kada je svoja uvodna preda-
vanja zavr{io, pozva me pred tablu. I ja po~eh
da pri~am sve {to sam iz njegovih predavanja
shvatio i zapamtio. On me nije prekidao, ve}
me pa`ljivo slu{ao kao lekar {to slu{a bolesni-
ka kada mu ovaj pri~a svoju istoriju. Tako je to
i{lo pun ~as. Kada, naposletku, zavr{ih i
ispri~ah sve {to sam znao, on me samo zapita
kakvu sam ocenu imao dotle iz matematike.
– Veoma dobru! – odgovorih mu pun ponosa.
– Vrlo me ~udi! – na to re~e on.
Pretrnuh na te re~i, a on ponovi:
– ^udi me, zaista, jer si ti izvanredna mate-
mati~arska glava, kakvu jo{ nisam sreo u svo-
joj nastavni~koj praksi.
Nehotice, valjda od ~uda, uhvatih se za semestar
glavu, a ceo razred prsnu u smeh.
Ali direktor osta pri svome sudu, a kada se
zavr{i semestar, dade mi najvi{u ocenu. Taj
uspeh omili mi matemati~ku nauku.

Milutin Milankovi} (1879–1958)

ro|en je u Dalju u Slavoniji.
Zavr{io je studije tehnike u Be~u,
a zatim je radio kao profesor
univerziteta u Beogradu. Bavio
se nau~nim radom i napisao
knjige: Nebeska mehanika,
Osnove nebeske mehanike,
Istorija astronomske nauke,
Kroz vasionu i vekove, Kroz
carstvo nauke. Postao je jedan
72 od vrhunskih svetskih nau~nika.
 [ta je pomoglo de~aku iz ove pri~e da
postigne dobar uspeh u {koli?
 [ta misli{ o liku profesora matematike?
 Koje osobine li~nosti zapa`a{ kod de~aka
iz pri~e? Obrazlo`i svoje mi{ljenje.
KNJI@EVNI POJMOVI
 Autobiografija je knji`evno delo
u kojem pisac opisuje svoj `ivot.
Milutin Milankovi} je svoj `ivot
opisao u delu Uspomene, do`ivljaji
i se}anja.

 Za{to je, po tvom mi{ljenju, ovaj na{ veliki nau~nik imao potrebu da pi{e o svom
detinjstvu?

 Kako je Milutin Milankovi} zavoleo matematiku?


Ko je tvoj omiljeni nastavnik? Za{to voli{ tog nastavnika?

 Koje predmete najvi{e voli{? Za{to?

73
 Seti se {ta smo nau~ili
Narodna kwi`evnost
Narodna poezija Narodna proza

1. 3. 5.
Narodna novela Narodna pri~a Pitalica
pripovetka u kojoj o `ivotiwama kratka prozna usmena
se govori o onome {to se pripovetka u kojoj vrsta koja se sastoji od
stvarno dogodilo ili se su `ivotiwe nosioci pitawa i o{troumnog
moglo dogoditi radwe; za razliku od odgovora
basne, narodna pri~a
PRIMER: PRIMER:
o `ivotiwama nema
Devojka cara nadmudrila Bez ~ega ni{ta
nagla{enu poruku
ne mo`e biti? (bez imena)
2. PRIMER: 6.
[aqiva narodna Ze~evi nisu Poslovica
pripovetka najstra{qiviji kratka, slikovita,
kratka pri~a u kojoj se 4. pou~na izreka koja je
na {aqiv na~in ismevaju Zagonetka izraz `ivotnog iskustva
qudske naravi i mane kratka duhovita i mudrosti
izreka koja se sastoji
PRIMER: od pitawa koje ima
Utopio se pop PRIMER:
samo jedan odgovor
{to nije ruku dao Pametan polako ide,
a brzo do|e
PRIMER:
U vodi se vidi, a u vodi
nije (mesec)

Autorska kwi`evnost
Lirika Epika Drama

1. 1.
Autobiografija Radio drama
kwi`evno delo u kojem pisac  dramski tekst prilago|en
opisuje svoj `ivot izvo|ewu na radiju; tekst ~itaju
glumci i pra}en je zvu~nim
PRIMER: efektima
Uspomene, do`ivqaji i se}awa
Milutin Milankovi} PRIMER:
Kapetan Xon Piplfoks
Du{an Radovi}

Stil (na~in izra`avawa) 1.

Onomatopeja
stilska figura kojom se
podra`avaju glasovi i zvuci
iz prirode
 4
Grad
gradila
bijela vila

U^I]EMO:
 o narodnim lirskim mitolo{kim i obrednim pesmama
 o lirskoj opisnoj pesmi
 o nau~nofantasti~nim kwi`evnim delima
 o mitu (mitskoj pri~i)

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

 da prema pesmi Vojevao beli Vide napi{e{ kratku pripovetku
 da opi{e{ jedno letwe jutro
 da napi{e{ druga~iji zavr{etak bajke o zrncu peska
 U kojim se pesmama i pri~ama pomiwu vile? Kako one, po tvom mi{qewu, izgledaju?

Narodna pesma

VILA ZIDA GRAD

Grad gradila b’jela vila

Ni na nebo ni na zemqu,
No na granu od oblaka;
Na grad gradi troje vrata:
Jedna vrata sva od zlata,
{kerlet Druga vrata od bisera,
Tre}a vrata od {kerleta.
[to su vrata suha zlata,
Na wih vila sina `eni;
[to su vrata od bisera,
Na wih vila k}er udava;
[to su vrata od {kerleta,
Na wih vila sama sjedi,
Sama sjedi, pogleduje,
\e se muwa s gromom igra,
Mila sestra su dva brata,
|ever A nevjesta s dva |evera;
Muwa groma nadigrala,
Mila sestra oba brata,
A nevjesta dva |evera.

76
 Kako izgleda vilin grad opisan u ovoj pesmi? Kojim re~ima je do~aran?
 Navedi i objasni re~i kojima je naslikan prizor koji vila vidi s vrata.
 U pesmi je data slika sre}ne `enidbe sina. Snaha je prihvatila novi dom („nadi-
grala dva devera“). Govori se i o sre}noj udaji k}eri koja je postala voqena
u novom domu. [ta se najvi{e slavi, veli~a u ovoj pesmi? Zaokru`i.
a) slo`an porodi~ni `ivot
b) vilini gradovi
v) lepota prirode
g) svadbeni obi~aji

U pesmi zapa`a{ KWI@EVNI POJMOVI

re~i ijekavskog
izgovora: bijela,
sjedi, |ever, nevjesta.
Iz toga mo`e{ da
zakqu~i{ da je
pesma zabele`ena
u kraju u kojem se
govori ijekavskim
govorom. (Ova je
zapisana u okolini
Budve u Crnoj Gori.)
 Vuk Karaxi} je zapisao ovakvo narodno verovawe o vilama:
„Vile `ive po velikim planinama i po kamewarima oko
voda. Vila je svaka mlada, lijepa, u bijelu tanku haqinu
obu~ena i duga~ke, niz le|a i prsi raspu{tene kose.
Vile nikome ne}e zla u~initi dokle ih neko ne uvredi“.
Ima pesama u kojima su vile naklowene qudima:
poma`u sirotice da spreme darove svatovima, ~ine
devojku lepom, le~e rawena junaka.
 Ova narodna lirska pesma pripada grupi mitolo{kih
pesama. To su najstarije sa~uvane narodne lirske
pesme, a poti~u iz paganskih vremena. Tada je narod
verovao u vile, ve{tice, a`daje, zami{qao sunce,
mesec, zvezde, drve}e i dr. kao bi}a koja imaju ~udesnu
mo}. ^ovek je verovao da priroda ima iste osobine
i ose}awa kao i on sam.

 Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe:

\e se muwa s gromom igra
stilska figura:
zna~ewe:

b’jela vila
stilska figura:
zna~ewe:

mila sestra
stilska figura:
zna~ewe:

77
 [ta zna~i re~ vojevati? [ta je vojna? A {ta zna~i re~ vojno?
Potra`i zna~ewe ovih re~i u re~niku na kraju kwige.

Narodna pesma

VOJEVAO BELI VIDE

Vojevao beli Vide, koledo!

Tri godine s kleti Turci,
A ~etiri s crni Ugri.
Kade Vide s vojske do|e,
Sede Vide da ve~era.
gromot
Stade gromot, stade tropot
tropot Oko dvora Vidojeva.
Al’ govori beli Vide:
„Izi|’, qubo, te pogledaj
[ta je gromot, {ta je tropot
Oko dvora Vidojeva!“
Kad izi|e verna quba:
Kowi mu se kopitaju –
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske do{ô;
I golubi s kril’ma biju –
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske do{ô.

78
 
KWI@EVNI POJMOVI Za{to se junak ove

pesme zove beli Vid?
Ovo je obredna koledarska narodna pesma. Koledarske  Napi{i savremenim
pesme pevane su zimi, oko 22. decembra, kada je no}
najdu`a. Uo~i Bo`i}a grupa mladi}a, koledara, obi- jezikom:
lazila je ku}e po selima i pevala pesme sa pripevom stade gromot
koledo, `ele}i na taj na~in sre}nu i rodnu novu godinu
doma}inu. Qudi su verovali da suncu treba pomo}i da stade tropot
dobije ve}u snagu, da pobedi zimu i da probudi priro-
du. U tim pesmama govori se o suncu kao o mladom rat-  Koju stilsku figuru
niku na kowu koji se vra}a ku}i iz bojeva. On se borio prepoznaje{ u
protiv crne vojske mraka i hladno}e. Uku}anima podvu~enoj re~i:
donosi svetlost i blagostawe, a oni mu se zbog toga
stade tropot?
raduju. Takva je i pesma Vojevao beli Vide.

Smisli i napi{i kratku pripovetku na osnovu ove pesme. Detaqnije opi{i

likove i doga|aj o kojem se govori.

79
 Da li zna{ {ta zna~i re~ obred? Potra`i zna~ewe te re~i u re~niku.
Nabroj obrede koje zna{.

OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME

Obredne lirske narodne pesme pratile su prirodni kalendar: prole}e, jesen, leto
i zimu, pa se nazivaju i kalendarske obredne pesme. Opevale su pojave u prirodi – ki{u,
oblake, sunce, pevane su u ~ast radova na poqu, sakupqawa plodova i gajewa stoke.
U prole}e, kada se budi priroda, pevane su prole}ne obredne pesme: |ur|evske,
lazari~ke, kraqi~ke i dr.

Lazari~ke pesme slave prole}e. Na Lazarevu subotu (Vrbicu) peva i igra grupa
devojaka. Jedna devojka obi~no je preobu~ena u mu{karca i zovu je Lazar. Sve su
oki}ene pe{kirima i biqkama. Obilaze selo i uku}anima pevaju pesme, a oni ih
za to daruju.
Soko leti visoko,
krilo dr`i {iroko,  Objasni na koji se na~in
pod krilom mu devojka.
u ovim pesmama slavi
* prole}e.
Nevestice, rosice,  Izdvoj najlep{e pesni~ke
kapni vojnu na lice –
slike i objasni ih.
da se vojno probudi,
da ti lice poqubi.

\ur|evske pesme pevaju se po~etkom maja, o \ur|evdanu. U pesmama se izra`ava

`eqa da se otope sneg i led, da bude zdravqa, da livade ozelene i rascvetaju, da se
poqa napune stadima, wive `itom i vo}waci plodovima.

ni{ati se Kamen moste, dr` se, ne ni{aj se,

ped
Sam da pro|em i kowa povedem,
Da razbijem leda devet peda,
Da izvadim vodu ispod leda,

Da zapojim lewive devojke, Koje `eqe narodni peva~
Da zapojim mladu mom~adiju, izra`ava u ovoj pesmi?
tanac Koj’ ne mo`e kamen da bacaju,  Za{to je qudima va`no
Koj’ ne mo`e tanac da vodiju, da se te `eqe ostvare?
Koj’ ne mo`e pesmu da zapoju.

80
 Kraqi~ke pesme slave dolazak leta, a pratila ih je igra i podela uloga: birani su
kraqica, kraq, barjaktar, dvorkiwa. Sve~ano obu~ene devojke obilazile su ku}e
i pevale pesme svakom ~lanu porodice. U pesmama se iskazuje `eqa za sre}om,
qubavqu i radovawe `ivotu.
Bacala devojka

Za oblak jabuku. U ovoj pesmi opevana je radost de-
Zastala jabuka vojke zbog dolaska ujaka. Koja slika
Gore za oblakom. do~arava wenu radost?
bratiti Bratila devojka  Kojim su re~ima opevana devoj~ina
Sve redom oblake:
ose}awa prema ujacima?
„Oblaci, oblaci,
Draga bra}o moja,
Vratite mi natrag
Zla}enu jabuku!  Koriste}i se re~nikom objasni
zna~ewe slede}ih re~i:
Gosti su mi do{li
Bra}a materina, stil
Bra}a materina,
A moji ujaci.
slikovitost
Kowi su im besni
Kao gorske vile: izra`ajnost
Kad po prahu idu,
Praha ne di`edu;
Kad po vodi gaze,  Odredi stilske figure i objasni
Kopita ne kvase!“
wihovo zna~ewe:
zla}ena jabuka
stilska figura:
zna~ewe:

Kowi su im besni
Kao gorske vile
stilska figura:
zna~ewe:

81
 Dodolske pesme pevane su leti, u su{nom periodu, sa `eqom da se dozove ki{a.
Jedna devojka obi~no se obmotavala zelenim biqem. To je bila dodola. S grupom
devojaka ili mladi}a obilazila je selo. Igrala je i pevala ispred svake ku}e.
Uku}ani su dodole polivali vodom i darivali ih.
Nasred sela vita jela,
oj dodo, oj dodole!
Vita jela ~ak do neba.

Na vr’ jele b’jela vila.

U krilu joj ogledalo;
Okre}e ga, prevr}e ga.

Prevrnu se vedro nebo

I udari rosna ki{a –
oj dodo, oj dodole!

 Na koji na~in dodole

prizivaju ki{u u pesmi?
 Kako se u pesmi ni`u
pesni~ke slike? Objasni
svoj do`ivqaj tih slika.

Kakav junak gorom jezdi:

Nosi sabqu u zubima,
Nosi ki{u u o~ima –
oj dodo, oj dodole.

 Navedi re~i kojima je

u ovoj pesmi naslikan
oblak.
 Prona|i u ovoj pesmi
i objasni personifi-
kacije kojima je do~aran
oblak.

82
 [ta zna{ o Nikoli Tesli?
Nikola Tesla
MOJI IZUMI
(odlomak iz autobigrafije)
U to vreme smo se preselili u obli`wu
varo{icu Gospi}. Promena mesta stanovawa
za mene je bila prava nesre}a. Gotovo mi je
srce prepuklo na rastanku od na{ih golubo-
va, `ivine i ovaca, od na{eg veli~anstvenog
jata gusaka koje bi se jutrom dizale pod
oblake, a sa zalaskom sunca vra}ale sa svojih
hranili{ta u tako besprekornoj bojnoj for-
formacija
maciji da bi se pred wima mogla postideti i
eskadrila eskadrila najboqih modernih avijati~ara.
U na{oj novoj ku}i nisam bio ni{ta
zato~enik drugo nego zato~enik koji je kroz prozorske
zastore posmatrao nepoznate qude. Bio sam
zastor toliko povu~en da bih radije licem u lice
stao pred razjarenog lava, no da se sretnem
kico{
sa bilo kojim od onih gradskih kico{a koji
su tumarali naokolo.
Najte`e mi je bilo nedeqom, kada sam
morao lepo da se obu~em i da idem u crkvu.
Tamo mi se dogodilo ne{to od ~ije mi se i
same pomisli kasnije ledila krv u `ilama.
Bila je to moja druga pustolovina u crkvi.
Malo pre toga bio sam cele no}i `iv
sahrawen u staroj kapeli u neprohodnoj
planini, koju je narod pose}ivao samo jednom
godi{we. Bilo je to stra{no iskustvo, ali ovo
o kome }u vam govoriti bilo je jo{ gore.
U gradu je `ivela bogata gospo|a, dobra
ali goropadna `ena, koja je dolazila u crkvu goropadan
bogato iski}ena, obu~ena u haqinu sa ogrom-
{lep
nim {lepom, okru`ena mno{tvom qudi.
Jedne nedeqe, upravo kada sam zavr{io
zvowavu na zvoniku, sjurio sam se niz stepeni-
ce kojima je ova velika dama gordo silazila
i sko~io joj na skut. On se pocepao uz paraju}i
salva
zvuk koji je bio nalik na salvu ispaqenu iz
muskete, koju su ispalili neuve`bani regruti. musketa
Moj otac je pobeleo od besa. Blago me je regrut
udario po obrazu, i to je bila jedina fizi~ka
kazna koju je on ikad primenio, ali se udarca
ja skoro i dan danas se}am. Stid i zbuwenost
koji su usledili bili su neopisivi. Prakti~no
sam bio prognan dok se nije desilo ne{to
drugo, {to me je iskupilo u o~ima javnosti.
Jedan preduzimqiv mlad trgovac osnovao je
vatrogasnu brigadu. Kupqena su nova vatrogasna
kola, nabavqene uniforme i uve`bani qudi za
rad i za paradu. Na kolima je u stvari bila
pumpa na kojoj je radilo {esnaestoro qudi i
bila je divno ofarbana crvenom i crnom
bojom. Jednog popodneva organizovana je javna
proba i ma{ina je transportovana do reke.
Celokupno stanovni{tvo je do{lo da pri- spektakl
sustvuje velikom spektaklu.
83
 Po zavr{etku svih govora i ceremonija
ceremonija
izdata je komanda da se pumpa voda, ali iz
cevi nije potekla ni kap. Profesori i
stru~waci su uzalud poku{avali da prona|u
u ~emu je problem. Neuspeh je bio potpun
kada sam ja stupio na scenu.
Moje znawe o mehanizmu nije bilo ni-
kakvo, a gotovo isto toliko malo znao sam o
vazdu{nom pritisku, ali instinktivno sam
se setio usisne cevi u vodi i shvatio da je
ona zapu{ena. Kada sam ugazio u reku i
oslobodio cev, voda je pojurila iz we i pok-
vasila mnoga nedeqna odela. Ni Arhimed
koji je tr~ao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa
vikao: Eureka nije ostavio ve}i utisak od
mene. Nosili su me na ramenima i bio sam
junak dana.
Po doseqewu u grad zapo~eo sam ~etvoro-
godi{we {kolovawe u takozvanoj pripremnoj
osnovnoj {koli, gde sam se spremao za vi{u
{kolu ili Realnu gimnaziju. U tom razdobqu
nastavqali su se moji de~a~ki napori i pod-
vizi, kao i nevoqe.
Izme|u ostalog, pro~uo sam se kao jedin-
stveni {ampion u hvatawu vrana u na{em
kraju. Na~in na koji sam ih hvatao bio je vrlo
jednostavan. Oti{ao bih u {umu, sakrio se u
`buwe i podra`avao vranin zov. Obi~no bih
dobijao po nekoliko odziva i ubrzo bi neka
vrana dolepr{ala do mene u {ibqe. Posle
toga jedino je trebalo da bacim komadi} kar-
tona da bih privukao wenu pa`wu, sko~im na
noge i {~epam je pre nego {to ona uspe da se
i{~upa iz grmqa. Na taj na~in bih uhvatio
onoliko vrana koliko sam `eleo.
Ali jednom prilikom dogodilo se ne{to
{to me je nateralo da ih po~nem po{tovati.
Uhvatio sam divan par vrana i po{ao sam
ku}i sa prijateqem. Na izlazu iz {ume sjatilo
se hiqade vrana, di`u}i u`asnu graju. Kroz
nekoliko minuta ptice stado{e da nas gone i
ubrzo nas opkoli{e. Zabava je trajala dok
iznenada nisam dobio udarac u potiqak od
koga sam pao. A onda su me `estoko napale.
Morao sam da pustim one dve ptice i bio
sam sre}an kad sam mogao da se pridru`im
drugu koji se sklonio u pe}inu.
84
U {kolskoj u~ionici je bilo nekoliko
mehani~kih modela koji su me interesovali
i usmerili moju pa`wu na vodene turbine. turbina
Mnoge od wih sam konstruisao i u`ivao u
wihovom radu. Kako je neobi~an bio moj
`ivot mo`e se videti iz ovog slu~ajnog
doga|aja. Moj ujak nije mario za ovu vrstu
razonode i vi{e puta me je prekorevao. Bio
sam o~aran opisom Nijagarinih vodopada
koji sam pa`qivo pro~itao, a u ma{ti sam
zamislio veliki to~ak koji pokre}u ovi
slapovi. Rekao sam ujaku da }u oti}i u
Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat.
Trideset godina kasnije video sam kako se
moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se
nedoku~ivoj tajni uma.
Napravio sam raznorazne naprave i maj-
storije, a me|u wima su bili najboqi luk i
strele. Kada bih odapeo svoju strelu, ona bi
nestajala iz vidokruga i sa male razdaqine
bi probila debelu borovu dasku od jednog
in~
in~a. Po{to sam stalno zatezao lukove, ko`a
na mom stomaku je oja~ala i postala sli~na
krokodilskoj, pa se ~esto pitam da li mo`da
zahvaquju}i ovoj ve`bi ~ak i danas mogu da
varim i kamewe. Isto tako, ne mogu da
pre}utim svoje igrarije s pra}kom, kojom
sam zapawivao gledaoce na hipodromu.
...
Ostali uspesi, ma koliko bili veliki,
pa{}e u zasenak, ali ja ose}am da mogu
mirno da se odmaram na svojim lovorikama lovorika
hiqadu godina.
Nikola Tesla (1856–1943) ro|en
je u selu Smiqanu u Lici. On je
jedan od najve}ih svetskih prona-
laza~a svih vremena. Kao
in`ewer radio je u Budimpe{ti,
Parizu i Wujorku. Najva`nija su
mu otkri}a u oblasti proizvodwe
i upotrebe struje i motora, sis-
tema preno{ewa elektri~ne
energije na daqinu i hiqade
drugih. Na wegovim otkri}ima
zasnivaju se mnogobrojni ure|aji
koje koristimo u svakodnevnom
`ivotu i radu.
  Za{to je za de~aka Nikolu promena mesta stanovawa bila „prava nesre}a“?
 [ta mu je sve te{ko padalo u novoj sredini?
 Kada uzme{ u obzir celu pri~u, {ta zakqu~uje{, gde je Tesla bio sre}niji – na
selu ili u gradu?
 Za{to se Tesla bojao gradskih kico{a? Kako ti to shvata{?

 Re~enicu: Ose}ao sam se kao da sam `iv sahrawen zameni re~ima koje tako|e
izra`avaju to {to se wom iskazuje. Navedi sve izraze bliske po zna~ewu.

 Da li iz pri~e mo`e{ da zakqu~i{ gde su se odigrali doga|aji koje Tesla opisuje?

U kru`i} upi{i S ako se navedeni doga|aj odigrao na selu, a G ako se zbio kada je
Tesla do{ao u grad. Znak ? upi{i ako nema{ dovoqno informacija za zakqu~ivawe.
lov na vrane ve~erwi povratak gusaka
konstruisawe modela turbina cepawe gospo|ine haqine
otpu{avawe vatrogasne cevi ga|awe lukom i strelom
 Iste doga|aje pore|aj prema redosledu kojim ih Tesla navodi u pri~i. U prazne
kvadrati}e upi{i odgovaraju}e brojeve od 1 do 6.
 Napravi analizu dobrih i lo{ih strana usamqenosti.
dobre strane usamqenosti lo{e strane usamqenosti

 [ta zakqu~uje{ na osnovu pri~e, da li je Tesla bio usamqen de~ak?

 Na 72. strani ove ~itanke nalazi se tekst Milutina Milankovi}a, koji je tako|e
na{ veliki nau~nik. Po ~emu su detiwstva Milutina Milankovi}a i Nikole Tesle
sli~na, a po ~emu razli~ita?
Sli~na su:

Razli~ita su po tome {to:

85
 Kako, po tvom mi{qewu, izgleda zimsko jutro u prirodi, kada je sve pokriveno snegom?

Vojislav Ili}

ZIMSKO JUTRO

Jutro je. O{tar mraz spalio zeleno lisje,

A tanak i beo sneg pokrio poqa i ravni,
I sniski, tr{~ani krov. U daqi gube se brezi
vidokrug
I kru`e vidokrug tavni.

U selu vlada mir. Jo{ niko ustao nije,

`ivosno
A budan petao ve}, `ivosno lupnuv{i krilom,
Pozdravqa zimski dan – i zvu~nim remeti glasom
Taj mir u ~asu milom.

Il’ katkad samo tek zvi`dawe jasno se ~uje

I te`ak, promukô glas. To lovac prolazi selom,
koprena
I brze mame}i pse, poguren u poqe `uri,
Pokriven koprenom belom.

kandilo Svuda je pusto{ i mir. No}na se kandila gase,

A sve`i, jutarwi dah prolê}e doline mirne,
I {um se razle`e blag, kad svojim studenim krilom
U gole gran~ice dirne...

86
 Vojislav Ili} je veliki pesnik, pre svega zato {to je umeo re~ima da stvori
divne slike prirode. Lepota tih slika je u fino zapa`enim detaqima.
 Kojim detaqima lirski subjekt, tj. govorno lice, opisuje mir i spokojstvo

(... tanak i beo sneg pokrio poqa i ravni /... U selu vlada mir...)?
 Kojim pojedinostima slika bu|ewe dana?

 Kako su prikazane boje u pesmi?

 Na koji su na~in do~arani pokreti u pesmi (petao, lovac, pas, jutarwi dah,

gran~ice)?
 Kako je stvoren utisak dodira (o{tar mraz spalio zeleno lisje; studenim

krilom u gole gran~ice dirne)?

 Koji stihovi iz pesme nagove{tavaju pesnikova ose}awa (mir, spokojstvo i dr.)?

 Slikovitosti jezika ove pesme doprinose i stilske figure. Prona|i i podvuci

plavom bojom epitete (o{tar mraz...), a zelenom bojom personifikaciju.

Nau~i da ovu pesmu ~ita{ izra`ajno. Vidi Pravila za izra`ajno ~itawe
i recitovawe na strani 184.

Vojislav Ili} (1860–1894)

ro|en je u Beogradu u poro- KWI@EVNI POJMOVI
dici kwi`evnika. Pesme je  Lirska pesma u kojoj pesnik iskazuje
po~eo da pi{e jo{ kao |ak. misli i ose}awa kroz opis prirode
Objavio je tri kwige pesama
je lirska opisna pesma.
koje su veoma bogate re~ima, 
pune slika i muzike.
Pejza` je opis nekog predela.
Wegove pesme bile su veliki
doga|aj u srpskoj kwi`evnosti
i pomogle su mnogim novim
pesnicima da se razviju.

Zamisli da je pro{la zima i da jednog letweg jutra posmatra{ predeo iz ove

pesme. Opi{i ga sa {to vi{e detaqa.

87
 [ta je radoznalost?
Kako se pona{a i ose}a ~ovek koji je radoznao?
Branko ]opi}
POHOD NA MJESEC
Tek mi je peta godina, a ve} se svijet oko
mene po~iwe zatvarati i stezati. Ovo mo`e{,
a ono ne mo`e{, ovo je dobro, ono nije, ovo
smije{ kazati, ono ne smije{. Ni~u tako
zabrane sa svih strana, jato qutitih gusaka,
ho}e i da udare.
budala{tina
– Dobi}e{ ti, mali, po glavi, pa }e te
pro}i tvoje budala{tine.
Kako pro}i! Ujutru, ~im otvori{ o~i, eto
ih odasvud, kqucaju poput vrabaca, pa moram
da zapitkujem. Ovaj svijet oko mene {a{av je
i budalast, a nisam ja.
Stega popu{ta tek onda kad se pred na{om
samarxija ku}om pojavi stari samarxija Petrak, neu-
morna skitnica. Jo{ nije ni u{ao u avliju, a
ve} grak}e na mog djeda:
parip – Jesi li `iv, Rade, stari moj paripe?
Vidi ga, vidi.
Ihi, po~elo je! Kad on ve} djeda smije
nazvati paripom, {ta li }e tek biti sa
ostalom ~eqadi. Na mene }e, vjerovatno, svi
u ku}i i zaboraviti, mo}i }u da odmaglim
qeskar preko potoka u qeskar.
Kad je samarxija kod nas u gostima, onda je
meni mnogo {to{ta dozvoqeno. Pewem se po
drve}u, zavirujem na tavan, {vrqam oko poto-
ka, odem ~ak i do malog mlina zavu~enog podno
na{u{uriti (se) na{u{urena gaja. Zgodio bih tako i u Ameriku
zgoditi samo da znam put i da se ne bojim pasa.
– ^ekaj ti samo, oti}i }e stari Petrak –
prekarda{iti
prijete mi u ku}i kad ve} sasvim prekarda{im.
A ti „Petrakovi dani“ u ranu jesen obi~no
su uvijek bili prazni~ni, sjajni i puni {apata,
pa me tako povuku i o{amute da ne znam kud bih
prije: kroz kukuruze, niz potok, uz brijeg.
88
^u~im tako na vrbi i zurim u nijem svjetlucav
ribqi roj, a onda se pred mojim zasjewenim
o~ima odjednom razgrana gusta kro{wa pito-
raskokati se
mog kestena s raskokanim prezrelim ~aurama:
ih, u kestewar, {ta }e mi ribetine! kestewar
[ijem tako ~itav dan tamo-amo, a kad me {iti
suton opkoli i pritjera ku}i, evo ti opet
nove napasti – mjeseca.
Ispluta on iza rijetka drve}a na brijegu,
bqe{tav, nadomak ruke, tajanstven i nijem, isplutati
zlatopera riba. I ja zanijemim sav ustrep-
tao od skrivene lopovske nade:
– Mo`da bih ga nekako mogao dohvatiti?!
No}u se iznenada trgnem iza sna: viri
mjesec kroz prozor, gori ~itavo dvori{te, i
bqe{tavi posjetilac unosi mi se u lice i
{apu}e:
– Hajdemo!
Di`em se lak, opsjednut, ali me ve} na
prvom koraku otrijezni glas vje~ito budnog
djeda:
– Baja, kuda }e{?
Oni mene tako uvijek: taman krenem u
ne{to, sav ustreptao, iznad zemqe, kad neko
podvikne, a ja – coc! – o tvrdu ledinu.
Sva sre}a {to jednom u godini do|u i ledina
Petrakovi razvezani dani kad se mnogo
{to{ta mo`e.
Do|e tako jednom na red i mjesec.
Pekla se kod nas rakija od nekih ranih
{qiva, pa se poslom za{lo i u no}. Du{u
dalo za mene! Prosinula pod kazanom vatra,
prosinuti
stric Nixo zarana se napio i zaspao, a uz
ogwi{te, pod kolnicom, ostali samo djed i kolnica
Petrak. Djed pazi na kazan, a samarxija mu
 samo pravi dru{tvo, jer ne}e da se petqa ni
u kakav posao neposredno vezan za qude. Da
kowi piju rakiju, hajde de.
Ja se motam oko wih dvojice, vi{e odma-
`em nego poma`em, prislu{kujem wihov
razgovor, pa se najzad toliko osmjelim da sjed-
nem sasvim blizu, ve} gotov i da zapitkujem.
Pomenu{e mjesec.
– Djede, bi l’ se mjesec mogao dohvatiti
grabqama? – iznenada se oglasim ja.
grabqe
– Heh, {ta wemu pade na um! – do~eka djed
nekako s visine i ne obra}aju}i se meni nego
doku~iti samarxiji. – Ho}e da doku~i mjesec.
Samarxija uzdahnu i pogleda me preko ~a{e.
– Pa neka, ima dje~ak pravo.
– [ta ima pravo?
– Pa nek proba. Kamo sre}e da sam i ja
nekad tako radio, mo`da bi mi druge tice
danas pjevale.
– Ma {ta tice, {ta... Ti se ve} napio kô
moj veseli Nixo.
– Jok, pobratime – tmurno do~eka starac.
– Sje}am se kao da je ve~eras bilo: pomoli se
mjesec nad gajem, sto metara nad na{om ku}om,
a mene noge same ponesu k wemu. – Kuda? –
drekne }a}a, pa za ma{ice, za kamxiju, za ... ne
bira ~ime }e. Zatu~e me tako, utuca, izgubih
}a}a
du{u jo{ od malih nogu. A da sam se jednom
ma{ice oteo i po{ao, Rade, brate moj...
– Eno ga sad vidi. Ma nemoj mi tu kvariti
kamxija
unuka.
utucati
– E, Rade, Rade ... ako je za nas dvojicu
kasno, nije za ovoga dje~aka. Hajde ti, du{o,
ustaj, tra`i grabqe, pa da ja i ti krenemo,
eto wega sad iza brda.
Bacam se u }o{ak po one na{e najdu`e
grabqe, a stari samarxija polako ispravqa
noge, ispravqa le|a, vrat i okre}e se djedu,
sjede}iv
sjede}ivom i za~u|enom.
– Nas dva odosmo, a ti ~uvaj kazan, staro kquse
mlinsko kquse.
Djed je toliko zabezeknut da ve} ne umije
ni da se pokrene ni da {togod upita. Dr`i u
ruci praznu ~a{u i gleda za nama dvojicom:
{ale se, vaqda, {ta li.
Sporo napredujemo uz mra~an za{aptan za{aptan
brijeg. Nad nama razgoreno nebo najavquje
blizinu najtajanstvenijeg putnika, mjeseca. Ha,
tu su grabqe, samo ga zakva~imo i povu~emo, zakva~iti
evo ga za~as u krilu.
Iz nizine, od malene tu`ne djedove vatre,
odjekne povik:
– Ehej, budale, vra}ajte se!
@ao me te vatrice u dolini, `ao me vika~a,
ali po`ar nada mnom sve je rujniji i {iri, a i rujan
moj saputnik ohrabri se glasno rugalicom: rugalica
– Umukni, ti doqe, kewac jedan.
kewac
Dura{no guramo daqe. Ja se ve} pomalo i
pribojavam kako }e to biti, lice u lice s dura{no
onolika~kim mjesecom, a kao za pakost odoz- onolika~ki
do se opet ~uje dozivawe:
– Ehej, magarci, vantazije, ozep{}ete,
bog vas ubio! vantazija
– U {talu, sivowo stari, pa tamo wa~i –
vra}a mu samarxija. sivowa
Jo{ mi u srcu kquca tuga za dolinom i
ostavqenim djedom, ali kad mi kroz kro{wato
drve}e bukne u susret, sasvim izbliza, ogro-
man mjese~ev po`ar, ja sve zaboravqam i
protepati
uzbu|eno protepam:
89
 – Evo ga!
– Aha, vidi{ li?
Starac me prima za ruku i sad zaje-
primati
dni~ki savla|ujemo posledwu kratku uz-
brdicu, a kad stignemo do samog vrha, mjesec
iznenada odska~e iznad drveta pred nama i
uka`e se blistav, smawen i nevino miran
iznad susjedne brdske kose.
ute}i – Aha, ute~e li, je li! – pobedonosno
lola
kli~e starac. – Prepao se grabaqa, a, lola
jedna.
sokoliti
Samarxija me ~vrsto prigrli, ne da mi
da se rastu`im i ka`e sokole}i me:
– Utekô lopov, pa da. Neka, neka. Hajde ti
klisnuti
meni na|i doqe u selu dje~aka od koga je
mjesec klisnuo tako brzo. Nema ga. To si ti,
samo ti, a i ja s tobom.
Hm, nema?!... Pa zaista nema takvog
dje~aka u ~itavoj na{oj dolini. Nit sam ga
vidio ni ~uo za wega. Ta ne dolazi xabe
Petrak ba{ na{oj ku}i. Ja sam tu, ja...
– Delija na{a – dodaje Petrak kao da je
kona~no na{ao onu pravu, zavr{nu rije~ za
~itavo moje op~arano mjese~arsko tkawe, od
koga mi je glava tako puna da i sama po~iwe
da zra~i i svijetli kao `uta bundeva zaosta-
la u po`wevenu kukuruzi{tu.
– Pametna djedova glava.
Stojim tako u obasjanoj no}i, pred hlad-
wikavim nezemaqskim vidikom kakvi se
javqaju samo u snu, pomalo je i stra{no i
tu`no... Daqe se ili ne mo`e ili se ne ide,
ako ve} putnik nije budala i „vantazija“,
{to bi kazao moj djed, predobri du{evni
starac ~ija me qubav grije i ovdje, na ovoj
du{evan opasnoj granici gdje se kida sa zemqom i
tvrdim svakodnevnim `ivotom.
Pa ipak ... ipak hrabro, s prijegorom,
gutam ovu gorku kap svoga prvog, dje~jeg,
prijegor raspe}a: pored mene je ovaj smjeli, neve-
zani, koji sve ho}e i sve mo`e, wegova je
raspe}e
ruka na mom ramenu, i doqe, u toploj doli-
ni, ~eka me i misli na mene onaj drugi,
dobri, drago gun|alo, koji }e do kraja tugo-
vati i pomiwati me ako se izgubim u svom
~udesnom pohodu.
90
– Djede, Petra~e... – zaustim kroz stegnu-
to grlo, a stari potuka~, poga|aju}i moju
neizre~enu dje~ju tugu, spremno nadovezuje: potuka~
– Idemo, delijo, idemo. Opet }emo mi
ovamo do}i, ima kad.
Nogu pred nogu, nani`e, po mjese~ini!
Kako je drag i pun svaki korak povratka. I
kako sve vi{e raste, primi~e se i u samom
srcu razgara djedova neumorna vatrica. Eno
je, bdije, zove i pokazuje nam put.
– He, he, ipak nas ~eka stara paripina –
rakoli se Petrak. Ne otpisuju se tako lako
rakoliti se
ovake dvije delije.
– Evo ih, vra}aju se budala{i! – do~ekao
budala{
nas je djed Rade, ~ak nam i u susret izlaze}i
kao da sti`emo bogzna odakle, mo`da ~ak iz
Amerike. – [ta je, dohvatiste li mjesec?
– To tebe ne budi briga – otresa se otresati se
samarxija. – Ti samo sjedi pod tom tvojom
kolnicom i peci rakiju, a nas dvojica znamo
svoj posao.
Znamo li – ne znamo, to mi ba{ nije jasno,
ali, onako uzbu|en i premoren od ~udesnog
no}nog do`ivqaja, brzo sam zadrijemao me|u
djedovim koqenima, ja, velika delija, smjeli
lovac na mjesec, naoru`an grabqama triput
duqim od mene. Posqedwe {to mi je od te
ve~eri ostalo u o~ima bio je razigran
plami~ak djedove vatre, koji se neosjetno
preselio i u moj san, i tamo se razastro u
mo}an i stravi~an mjese~ev po`ar.
Djed me je, ka`u, na rukama odnio u
krevet (kakva bruka za velikog putnika!).
bulazniti
Tamo sam svu no} bulaznio, vrtio se i budio
brata, svoga sulo`nika. Djed je grdio sulo`nik
Petraka i „wegov benasti kowski mjesec“,
mama me je umila ledenom vodom, a kad to
nije pomoglo, pri{ila mi je dvije-tri uz
obraze, pa sam se primirio i slatko zaspao.
Sjutradan, u golubije sun~ano jutro, sve je
ve} bilo iza mene kao san, samo san. Nit mi
se pri~alo ni zapitkivalo o tome. Tako je,
kanda, bilo i s djedom i Petrakom. Sjedili
su kod kazana, a kad sam se ja pojavio, oni ni
po ~em ne pomenu{e sino}ni do`ivqaj. Kao zazorno
da im je bilo zazorno da se podsje}aju na
ne{to daleko od svjetlosti dana i zdrave
 pameti, u ~em se nije lijepo na}i ni kao
sau~esnik ni kao svjedok.
Jedino stric Nixo, koji nit je {ta vidio
mamuran ni ~uo, nagazio je, onako mamuran, na one
moje gre{ne osvaja~ke grabqe, pa se
brondati
nadovezao brondati, nikako da sja{e: te ko
sjahati ostavqa grabqe gdje im nije mjesto, te {ta
trebaju grabqe oko rakije, te znaju li „oni,
rasipnici“ (koji to oni?) kako je te{ko
nabaviti dobre grabqe, te ova se ku}a
rasku}avati se rasku}ava, te ovo, te ono... Najzad je toliko
zvocawe dosadio svojim zvocawem da je Petraku
prevr{ilo i on, kao gost i star ~ovjek, na|e
se pobu|en da ga uru`i:
– Daj se ve} jednom smiri, kowska muvo!
[ta smo radili? Skupqali mjese~inu i
stog djeli u stogove, eto {ta smo. Mogao si i ti s
naqoskati se nama da se nijesi naqoskao.
Odgun|a stric kako ba{ ni „mjese~ari“
nijesu bogzna koliko pametniji od pijanaca,
pa se brzo nekud izgubi. (– Ode da spava –
primjeti Petrak.) Ostadoh ja sâm, nekako
kao ravnopravan i tre}i, uz dvojicu za-
vjerenika koji su znali za minuli no}ni
do`ivqaj s mjesecom.
I kako tada, tako i do dana{weg dana:
stojim raspet izme|u smirene djedove
vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj
dolini, i stra{nog bqe{tavog mjese~evog
po`ara, hladnog i nevjernog, koji raste nad
horizontom i silovito vu~e u nepoznato.
Pa se onda, katkad, `alovito upitam, kao
da sam nagazio na one stri~eve grabuqe iz
djetiwstva:
– Je li pametnije biti mjese~ar ili s
mirom sjediti kod svoje ku}e, pa kad zagusti,
tje{iti se rakijom kao moj strikan?
Branko ]opi} (1915–1984)
ro|en je u selu Ha{ani u Bosni.
Napisao je dvadeset kwiga za
decu i omladinu i jo{ toliko
za odrasle. Najpoznatije su:
U carstvu leptirova i medveda,
Pri~e ispod zmajevih krila,
Do`ivqaji ma~ka To{e, Deda
Tri{in mlin, Magare}e godine,
Orlovi rano lete, ^arobna {uma,
Ba{ta sqezove boje i druge.

 Kakav problem ima de~ak Baja u ovoj pri~i? [ta ga to mu~i?

 Prona|i u tekstu i podvuci re~enice koje ukazuju na de~akovu dilemu.
 Na koji na~in de~ak poku{ava da re{i svoj problem?
 Navedi re~enice kojima se iskazuje de~akova `eqa za istra`ivawem sveta i za slobodom.
 Navedi re~enice koje predstavqaju zabrane odraslih.
 Iz ~ega zakqu~uje{ da je de~ak radostan zbog slobode koja nastaje kada do|e Petrak?
 Kakav je mesec koji budi de~aka i kako ga poziva?
 Objasni re~enicu: Oni mene ... a ja – coc!...
 Objasni po ~emu se vidi da je de~ak Baja radoznao, da ho}e da sazna ono {to je
nepoznato, da `eli nove do`ivqaje.

Po ~emu zakqu~uje{ da je de~ak ma{tovit?
 Petrak je radoznalac, lutalica, veseqak, otvoren prema svetu. Navedi primere koji
potvr|uju te wegove osobine.
 Deda Rade je skroman, razborit, bri`an, ose}ajan, posve}en porodici. Iz kojih
wegovih postupaka to mo`e{ da zakqu~i{?

91
  Da li odobrava{ de~akovu `equ da dohvati mesec?
Odobravam zbog toga {to

Ne odobravam zato {to

 Napi{i obja{wewe Petrakovih re~i: „Pa, nek proba. Kamo sre}e da sam i ja
nekad tako radio...“.

 Objasni de~akovu dilemu koja se javqa onda kada poku{ava da dohvati mesec
i wegovo dvoumqewe izme|u topline doma i ~arolije meseca koja ga mami. Kakav
je tvoj stav u vezi s tim?

 Kako bi odgovorio na pitawe s kraja ove pri~e? Za{to bi tako odgovorio?

 Podeli pri~u na pet delova i svakom od wih daj naslov:

!

"

 Navedi jo{ neke primere koji pokazuju kako pisac gradi humor u ovoj pri~i.
- upotrebom prejakih re~i: paripe,
- neskladom izme|u o~ekivanih doga|aja i onoga {to se de{ava:

92
 Prona|i u tekstu i prepi{i jo{ neke izraze i re~i koje pisac koristi da bi
slikovito do~arao:
- qudski govor: grok}u, klik}u,
- dan: sjajan,

- mesec: ble{tav,

- jutro: golubije,

- breg: mra~an,

- nebo: razgoreno,

 Odredi stilske figure i objasni wihovo BRANKO ]OPI]

zna~ewe: O DETIWSTVU
kquca mi tuga za dolinom i ostavqenim djedom
stilska figura: „Volim da pi{em kwige o
detiwstvu, kwige za decu... A
zna~ewe:
kad zavr{im takvu jednu kwigu,
ja se ose}am veseo i raspo-
lo`en kao da se vra}am sa neke
pa se nadovezao brondati
sve~anosti...
stilska figura:
I haj-haj, pa zar oko nas
zna~ewe: nije sve jedno veliko detiwstvo
i bezbri`ni nesta{luk, jedno
 Razmisli o pro~itanom tekstu i u vezi s wim veliko hodawe na glavi koje
nastavi zapo~ete misli: samo uozbiquju i kvare stroge
Nisam znao da mame, poqari, `andari, popovi
i razni drugi od kojih se
mora{ kriti i bje`ati, a ni
sam ne zna{ zbog ~ega...“
Svi|a mi se

Pitam se

[ta bi se dogodilo ako

93
 Da li zna{ kolika je najve}a dubina mora i okeana?
[ta misli{, kako izgledaju te dubine?
@il Vern]lovan Vitezovi}
DVADESET HILJADA MILJA POD MOREM
(odlomak)
! Bli`ila se pono}. Voda je bila potpuno
mra~na, ali kapetan Nemo mi je pokazao u dalji-
ni crvenkastu ta~ku, kao neku svetlost, udaljenu
milja oko dve milje od Nautilusa. Nisam mogao da
pretpostavim kakva je to vatra bila, otkuda i kako
se odr`avala u vodi. U svakom slu~aju, ona nam
je svetlela, istina nejasno, ali sam se uskoro
navikao na mrak i tada sam shvatio za{to nam
nisu potrebne Rumkorfove elektri~ne lampe.
" Kapetan i ja smo i{li jedan pored drugog
pravo prema ozna~enoj vatri. Ravno tle se poste-
peno uzdizalo. I{li smo dugim koracima uz
pomo} {tapova. Ali smo ipak sporo napredovali,
jer su nam noge stalno upadale u neku vrstu
mulja pome{anog s algama i glatkim {ljunkom.
To kamenje je bilo rasuto po okeanskom
dnu po izvesnom redu koji nisam mogao da
objasnim. Prime}ivao sam neprocenjivo duga~ke
brazde kako se gube u mra~nim daljinama. Bilo
je jo{ ~udnih pojava koje nisam mogao da raz-
jasnim. ^inilo mi se da olovnim cipelama
gazim po rasutim kostima i da one krckaju pod
mojim korakom. Kakvom smo to prostranom
dolinom prolazili? Hteo sam da pitam
kapetana, ali jo{ uvek nisam razumevao govor
znacima kojima se jedino moglo sporazumevati
u podvodnim {etnjama.
Sve se vi{e poja~avala crvena svetlost koja
nas je vodila i obasjavala nam vidik. Vrlo me je
interesovalo prisustvo tog ognji{ta pod vodom.
Da li je ta pojava bila u vezi sa elektricitetom? Ili
}u videti neku prirodnu pojavu, jo{ nepoznatu
nau~nicima sa zemlje? Ili je to mo`da, pro{lo mi
je kroz glavu, delo ~ove~ijih ruku? Mo`da }u
sresti u tim dubinama prijatelje kapetana Nema
94
koji, kao i on, `ive tim ~udnim `ivotom i on im
sada ide u posetu? Mo`da }u tu nai}i na ~itavu
koloniju izbeglica koji su, siti zemaljske bede,
po{li da tra`e i na{li nezavisnost u dubinama
okeana? Sve takve lude, nemogu}e misli su mi
prolazile kroz glavu i u tom prenapetom
du{evnom stanju u kome sam bio zbog svih
~uda koja sam neprestano gledao, ne bih se
za~udio da sam otkrio na dnu mora neki grad o
kome sanja kapetan Nemo!
Put je bivao sve osvetljeniji. Sa vrha jedne
planine, visoke osam stotina stopa, zra~ila je
bela svetlost. Ali to {to sam ja video bio je
samo odblesak od vode. Izvor te neobja{njive
svetlosti bio je na drugoj strani planine.
# Po kamenom tlu Atlantika, izbrazdanom
kao lavirint, kapetan Nemo se kretao bez okle-
vanja. On je poznavao taj mra~ni put. Bez sum-
nje je vi{e puta pro{ao njime i nije mogao da se
izgubi. Pratio sam ga sa nepokolebljivim pove-
renjem. Izgledao mi je kao neki morski duh i
dok je kora~ao preda mnom, divio sam se nje-
govom visokom stasu koji se ocrtavao kao crna
senka prema svetlom horizontu.
$ Bio je jedan ~as po pono}i. Stigli smo do
podno`ja planine, ali da bismo se popeli, tre-
balo je da pro|emo te{ko prohodnim stazama
kroz {umu {iblja.
Da, niska {uma mrtvog drve}a, bez li{}a, bez
soka, okamenjenog u vodi, izme|u koga su
ovde-onde str~ali visoki borovi. Kao ugljeni-
sano, drve}e je stajalo uspravno, a grane, kao
izrezane od crne hartije, ocrtavale su se jasno
prema vodenoj tavanici. Kao kad bi se zamislila
{uma Harca na padini potopljene planine. Staze
su bile zakr~ene algama i vodenim travama po
kojima je vrveo svet glavono`aca. Hvatao sam se
za stabla dok sam se peo uz stene, kidao morske
puzavice koje su se vile s drveta na drvo i pla{io
ribe koje su se krile po granama. Bio sam zanet
i nisam vi{e ose}ao umor. I{ao sam za neumorn-
im vo|om.
% Kakav prizor! Kako da ga predstavim? Kako
da opi{em drve}e i stene okru`ene vodom, koji
su donjim delom tonuli u stravi~an mrak, a
vrhovima bili osvetljeni crvenkastom svetlo{}u
koju je udvostru~avao vodeni blesak? Dok smo
se peli, stene su se odronjavale za nama uz pot-
mulu buku kao lavina. Levo i desno su se videle
prostrane zaravni, kao da ih je ~ovek isklesao, i
katkad sam se pitao ne}e li odnekud da iskrsne
neki stanovnik ovih podmorskih krajeva.
Ali kapetan Nemo se stalno peo. Nisam
hteo da zaostanem i hrabro sam i{ao za njim.
Palica mi je bila od velike pomo}i. Svaki
nespretan korak mogao je da bude opasan na
tim uskim stazama, use~enim na obroncima
kratera, ali ja sam kora~ao sigurno i nisam
ose}ao vrtoglavicu. ^as sam preskakao duboke
pukotine preko kojih se na kopnu ne bih usu-
dio da pre|em, ~as sam prelazio preko nesi-
gurnog brvna preba~enog preko ambisa, ne
gledaju}i pod noge, po{to mi je pogled bio
zauzet posmatranjem lepota ovih predela.
Ogromne stene su bile nagnute nad nepravil-
no isklesanom osnovom, kao da su prkosile
zakonu ravnote`e. Prirodne kule, {iroki
blokovi izreckani kao bedemi na tvr|avama,
naginjali su se pod uglovima pod kojima se ne glavono`ac
bi odr`ali na suvu zbog dejstva Zemljine te`e.
Zar nisam i ja osetio tu razliku koju stvara
gustina vode kad sam se, uprkos te{kom
odelu, metalnoj kapi i olovnim cipelama, kre-
tao kao divokoza uz nepristupa~ne vrleti?
& Posle dva ~asa od napu{tanja Nautilusa
vrlet
pre{li smo {umski pojas i nad na{im glavama
se dizao sto stopa visok vrh planine, kao crna
senka na ble{tavoj svetlosti sa suprotne
padine. Jata riba su se dizala ispred na{ih
nogu, kao popla{ene ptice u visokoj travi. U
stenama su bila izlokana nepristupa~na
udubljenja, duboke pe}ine, nedosti`ne prova-
lije u kojima su se kretale ogromne prilike. Krv
mi se ledila kad bi se pojavila neka d`inovska
antena i prepre~ila mi put ili se ~ulo iz mra~nih
{upljina stra{no {kljocanje makazama! Hiljadu
svetlih ta~aka u pomr~ini: o~i d`inovskih
morskih paukova skrivenih u jazbinama.
Rakovi su se propinjali kao oklopnici i pri
pokretu izvodili {um nalik na zveket gvo`|a, a
stra{ni polipi su pru`ali pipke kao `ivo {iblje od
zmija.
Kakav je to bio ~udan, jo{ nepoznat svet?
Kom redu su pripadali ti zglavkari kojima je
stena slu`ila kao drugi oklop? Gde je priroda
zglavkar
otkrila tajnu njihovog postojanja i koliko vekova
oni tako `ive u najdubljim slojevima okeana?
' Ali nisam mogao da se zaustavim. Kapetan
Nemo nije obra}ao pa`nju, po{to je ve} bio
95
 navikao na stra{ne `ivotinje. Stigli smo na prvu
zaravan gde su me ~ekala i druga iznena|enja.
Tu su se nazirale `ivopisne ru{evine, koje su
poticale od dela ~ovekovih ruku. U velikim
gomilama kamenja mogli su se nazreti nejasni
oblici dvoraca, hramova pokrivenih rascveta-
lim biljem i, umesto br{ljanom, obraslih debe-
lim slojem algi i morskih trava.
Koji je to deo sveta bio potopljen u katakliz-
mi? Ko je postavio to stenje i kamenje kao
spomenike preistorijskih hramova? Gde sam to
bio, kuda me je odvela ma{ta kapetana Nema?
Hteo sam da ga to pitam. Po{to nisam mogao,
zaustavio sam ga. Uhvatio sam ga za ruku. Ali mi
je on samo mahanjem glave pokazao poslednji
vrh planine, kao da je hteo da ka`e:
– Hajde, jo{ idi, idi stalno!
Poslednjim naporom sam i{ao za njim i za
nekoliko minuta popeo sam se na vrh uzdignut
nekoliko desetina metara iznad cele stenovite
mase.
( Posmatrao sam padinu kojom smo se
popeli. Planina se dizala svega oko sedam
stotina do osam stotina stopa iznad doline, ali
sa suprotne strane visina joj je bila dvostruka.
Daleko sam obuhvatio pogledom veliki prostor
osvetljen jakom svetlo{}u. Ta planina je u
stvari bila vulkan. Pedeset stopa ispod vrha,
usred ki{e kamenja i {ljake, kuljala je bujica
krater lave iz {irokog kratera i rasprskavala se u vodi
kao plameni vodopad. Vulkan je tako osvet-
ljavao dolinu do krajnje granice horizonta.
KNJI@EVNI POJMOVI
 Nau~nofantasti~ni roman
ili pripovetka su knji`evna
dela u kojima se opisuju
izmi{ljeni svetovi i ~udesna
nau~na otkri}a. Radnja se
obi~no de{ava na drugoj
planeti, u budu}nosti ili
u nekoj zemlji iz ma{te.
96
Rekao sam da je podmorski krater izbaci-
vao lavu, a ne vatru. Vatri je potreban kiseonik
iz vazduha, a on se ne stvara pod vodom; ali
princip
lava ima sopstvene principe u`arenja i mo`e da
dostigne belo usijanje, pobedni~ki se bori s usijanje
vodom i s njom u dodiru stvara vodenu paru.
Brze struje su rastvarale i odnosile sve gasove,
a bujica lave je klizila do podno`ja planine.
) Tu, pred mojim o~ima se, u stvari, pojavlji-
vao sru{en, razoren, potopljen grad, s razbije-
nim krovovima, poru{enim hramovima, razva-
ljenim svodovima, stubovima poleglim po
zemlji, gde se jo{ ose}ao smisao za skladne
proporcije toskanske arhitekture; malo dalje, proporcija
ostaci velikog vodovoda; ovde, uzvi{enje nekog
akropolj
akropolja s lebde}im oblicima partenona; tamo,
ostaci keja, kao da je nekad neka anti~ka luka partenon
{titila trgova~ke brodove i ratne la|e kraj obale
nekog i{~ezlog okeana; malo dalje jo{, duga~ke
linije sru{enih zidina, puste {iroke ulice, ~itava
jedna Pompeja potopljena vodom, koju je
kapetan Nemo vaskrsavao pred mojim o~ima!
Gde sam? Gde sam? Hteo sam po svaku
cenu da znam, hteo sam da govorim, hteo sam
da zbacim metalnu loptu s glave.
Ali kapetan Nemo mi je pri{ao i zaustavio
me jednim pokretom. Zatim je podigao par~e
kredastog kamena, pri{ao jednoj bazaltnoj
steni i napisao samo jednu re~:
bazaltan
ATLANTIDA
(Preveo Bora Gruji})
@il Vern (1828–1905) poznati je fran-
cuski i svetski pisac. Napisao je nau~no-
fantasti~ne romane Put oko sveta za
80 dana, Put na Mesec, Deca kapetana
Granta, Pet nedelja u balonu, Put u sredi{te
Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem
i dr. U njima je predvideo mnoga
nau~na otkri}a do kojih }e do}i 50
ili 100 godina kasnije. U njegovo
vreme nije se znalo za podmornice
i svemirske letilice, niti {ta se krije
u dubinama mora ili na Mesecu.
 U kom je licu napisan ovaj tekst?
 Koja je tema ovog teksta (o ~emu se u njemu govori)?
 Ko je glavni lik ovog odlomka iz romana?
 Navedi neke osobine glavnog lika. Na osnovu ~ega to zaklju~uje{?

 Smisli i napi{i naslov za svaki deo teksta ozna~en brojem.

! &

" '

# (

$ )


Prona|i i dopi{i jo{ neka pore|enja iz teksta kao {to je ovo: jata riba su se dizala ...
kao popla{ene ptice u visokoj travi,

 Prona|i i napi{i jo{ neke epitete: mra~ni (put),

 Prona|i i dopi{i razli~itim bojama jo{ neke izraze koji u tekstu opisuju kako izgleda:
- kapetan Nemo: kao neki morski duh,

- biljni svet morskih dubina: niska {uma mrtvog drve}a,

- `ivotinjski svet mora: o~i d`inovskih morskih paukova,

- podvodni vulkan: kuljala je bujica lave,

- potonuli grad: duga~ke linije sru{enih zidova,

 Navedi razloge zbog kojih smatra{ da je roman Dvadeset hiljada milja pod morem
nau~nofantasti~ni roman.

97
 Da li si ~uo za neki mit o bo`anstvima stare Gr~ke?
Gustav [vab
PROMETEJ
Prometej
U davna, davna vremena, ka`e staro gr~ko
predawe predawe, na zemqi su ve} postojali nebo,
more, biqe i `ivotiwe. More se talasalo i
hu~alo, a u vazduhu se orio pti~ji poj.
gorostas Tada stupi na zemqu jedan gorostas, titan
titan Prometej, potomak prastarog bogovskog ple-
li{iti mena koje je vrhovni bog Zevs nekada zbacio
sa prestola i li{io uprave nad svetom.
On od grude zemqe na~ini ~oveka i obdari
ga dobrim i r|avim osobinama, a bogiwa
Palada Atina podari mu `ivot i razum.
Tako posta{e prvi qudi. Ali oni dugo
vremena nisu znali kako da se poslu`e ruka-
ma, nogama i umom: gledali su a nisu videli,
slu{ali su a nisu ~uli. Nikakav zanat ni
ve{tinu nisu znali. Nisu umeli da te{u
grede ni bruse kamewe, nisu znali da peku
cigle ni ku}e da grade. Nisu pouzdano znali
oslaviti
kad je zima, niti kad je prole}e oslavilo.
Vrveli su i lutali tamo-amo kao mravi, i sve
{to bi radili, bilo im je bez plana i ra~una.
Tada se Prometej sa`ali na qude i zauze se
za te jadne stvorove. On ih nau~i da grade ku}e
jaram i kolibe, da pre`u `ivotiwe u jaram i koriste
ih u raznim poslovima, nau~i ih da izra|uju
~unove i jedra, da po moru brode. Nau~i ih da
posmatraju izgrevawe i zalazak zvezda i uputi
ih u ve{tinu brojawa i ra~unawa.
On im pokaza kako se iz zemqe dobija
gvo`|e, zlato i srebro, uputi ih u sva znawa
i ugodnosti zemaqskog `ivota.
Postarao se i za wihov boqi `ivot i
zdravqe. Niko dotle nije znao koje je jelo i
pi}e zdravo za ~oveka, niko nije znao da od
98
uqa pravi melem za rane, te je silan narod
bez lekova umirao.
Svim tim znawima i ve{tinama Pro-
metej nau~i qude.
Na Olimpu je vladao Zevs sa svojom
decom. Ti mladi bogovi obrati{e pa`wu na
novi rod qudski koji sad be{e nastao. Za
svoju za{titu koju su pru`ili qudskom rodu
zahtevali su od qudi po{tovawe i obo`avawe,
pa odr`a{e i jedan zbor bogova i qudi da na
wemu odrede prava i du`nosti qudi. Na taj
zbor do|e i Prometej. On je hteo da spre~i
bogove da natovare na qude prevelike
obaveze.
Ali je tog titanskog sina prevarila wegova
drska pamet, jer ga navede da obmane bogove.
On zakla jednog bika, ise~e ga na komade i
na~ini dve gomile – na jednu stavi meso,
utrobu i slaninu, a na drugu, ve}u gomilu,
gole kosti u loju skrivene – pa re~e bogovi-
ma da izaberu {ta im se dopada.
Zevs prozre wegovu nameru, pa re~e:
– Prometeju, ti to nisi kako treba podelio!
Prometej mu lukavo odgovori:
– Veliki Zevse, ti sam izaberi deo koji
ti srce `eli!
 Zevs se razquti i namerno uze loj.
Kad se skide loj, pokaza{e se kosti. Zevs
viknu:
– A ti, Japetov sine, jo{ nikako da se
odu~i{ od podvala i prevara!
I Zevs naumi da se Prometeju zbog te pre-
vare osveti, pa ne htede da podari ni wemu ni
qudima dar koji im je namenio da bi krunisao
stvorewe sveta i qudi: ne dade im vatru.
Ali se mudri Prometej ni tu ne dade
zbuniti: uze duga~ku stabqiku nekog xinov-
skog suncokreta i pribli`i se ogwenim
sun~evim ko~ijama, na kojima Sunce leti
kroz vasionu, i hitro zapali stabqiku. Sa
upaqenom stabqikom spusti se on na zemqu i
na~ini ogromnu loma~u ~iji su plamenovi
sukali visoko u nebo.
ozlojediti se Stra{no se ozlojedi Zevs Gromovnik kad
to vide, pa da bi se osvetio svom protivniku
Prometeju, odmah stvori zlo i kao prokletstvo
posla ga na zemqu: naredi ve{tom nebeskom
kova~u Hefestu da mu iskuje lik lepe devojke.
Bogiwa Atina, koja je tako|e postala
surevwiv
surevwiva na Prometeja, umota taj lik u sjaj-
no ruho i veo, o`ive ga svojim dahom, ukrasi
glavu cve}em i zlatnom trakom, i na~ini
krasnu devojku; bog Hermes joj podari jezik, a
bogiwa Afrodita qupkost.
Tako je Zevs stvorio zanosnu lepu devojku
kojoj predade divnu zlatnu kutiju punu svako-
jakih zala i nesre}a. Toj devojci Zevs dade
ime Pandora {to zna~i: sva~im obdarena, pa
je otprati na zemqu me|u qude i bogove.
Pandora se uputi mladom Epimeteju, bratu
Prometejevom, pa mu dade onu kutiju kao
Zevsov dar. Iako je Epimetej sve~ano dao re~
svom bratu da od bogova nikakve poklone
ne}e primati, kad vide prelepu Pandoru i
divnu zlatnu kutiju, zaboravi svoje obe}awe
i primi bogovski dar.
Kad Pandora po Epimetejevoj `eqi di`e
poklopac kutije da bi mu pokazala darove, iz
we izlete ~itavo jato zala, pa se kao muwe
razlete{e i ugwezdi{e po celom svetu. Na
dnu kutije be{e ostala samo nada. No, na znak
silovitog Gromovnika, Pandora brzo spusti
poklopac i nada ostade zatvorena u kutiji.
Me|utim, zlo i nevoqa preplavi{e zemqu
u svim oblicima: bole{tine lutahu dawu i
no}u kroz narod; ~itava vojska groznice
treskavice napade qude sa svih strana, a
smrt ubrza svoje korake. Titanski sin
99
 Prometej gun|ao je i ru`io zbog te bo`anske Tako je Zevs mogao re}i da je odr`ao re~
napasti, smi{qaju}i kako da se osveti. i prikovao neprijateqa, Titana Prometeja,
Ali bog Zevs htede jo{ te`e da kazni za sva vremena za kavkasku stenu.
Prometeja, te predade tog prkosnika vatrenom A i qudi od tog doba nose u prstewu kamewe.
bogu Hefestu i wegovim slugama. Ovi ga (Preveo Jovan Maksimovi})
sveza{e, pa ga te{kim lancima prikova{e
za strmu liticu planine Kavkaza.
Hefest je nerado ispunio Zevsovu zapo-
vest, ali {ta je mogao, morao se pokoriti
voqi vrhovnog boga.
Tako je Prometej zakovan visio na stra-
hotnoj litici i nije mogao umorne ruke i
noge nikud da pokrene. Mada su ga vetrovi,
sveop{ta majka Zemqa i upravqa~ sun~evih
ko~ija Helios mnogo `alili i molili da se
pokori i Zevsu popusti, i mada mu je i sam
Zevs novim strahotama pretio, on ne savi
kolena i ne htede da moli za milost.
– Ono {to mu je sudbina namenila – govorio
bi on – to mora podnositi ~ovek koji je kadar
da uvidi nesavladivu silu neizbe`nosti.
Ali Zevs je ispunio svoju pretwu: on
posla zarobqenom Prometeju ogromnog orla
koji mu je iz dana u dan kidao i pro`dirao KWI@EVNI POJMOVI
xigericu; iskidano meso bi preko no}i opet  Prometej, junak iz gr~ke mitologije,
zaraslo i podmla|ivalo se. postao je simbol (znak) neprestane
Trideset hiqada godina imalo je da traje borbe ~oveka protiv sila zla, nepravde
to mu~ewe i nije se moglo okon~ati sve dok i `eqe za stalnim napretkom.
neko dragovoqno ne bi pristao da se `rtvuje i  Re~i Prometej i prometejstvo i izrazi
Prometeja na tim stra{nim mukama zameni. prometejska snaga, prometejska pobuna,
Neizbrojne godine tako pro|o{e. prometejske muke tako|e ozna~avaju
Najzad osvanu dan oslobo|ewa. pobunu, bitku, trpqewe i upornost
Posle mnogo stole}a ne~uvenih muka, u borbi protiv sile i nepravde.
nai|e onuda junak Herakle koji be{e po{ao  Mit je predawe iz starih vremena
po hesperidske jabuke.* Kad ugleda orlu{inu o bo`anstvima, legendarnim li~nosti-
kako kqunom ~upa grudi Titana, zape luk i ma, herojima i doga|ajima.
odape strelu, pa ubi stra{nu pti~urinu i oslo-
bodi gorostasa od okova.
A da bi se ipak ispunila Zevsova voqa, Gustav [vab (1792–1850)
prikova{e za stenu kentaura (~udovi{te ~uveni je nema~ki kwi`ev-
pola ~ovek, a pola kow), koji drage voqe nik. U svetu je poznat po
pristade da `rtvuje svoj `ivot za Pro- kwizi Pri~e iz klasi~ne
meteja. Da ne bi razgnevio Zevsa {to se starine iz koje poti~e
oslobodio okova pre odre|enog vremena, i ova pri~a o Prometeju.
Prometej stavi na prst gvozdeni prsten na Osim toga, zna~ajne su mu
kome se nalazio jedan kami~ak od one i pesme Kowanik na
kavkaske stene. Bodenskom jezeru i Oluja.

* Hesperidske jabuke su zlatne jabuke iz vrta Hesperida koje je bogiwa

zemqe Gea poklonila Zevsu i Heri prilikom wihovog ven~awa.
Hesperide su bile ~uvarke tog vrta.
100
 Kako su, prema ovom mitu, stvoreni prvi qudi?
 Koje su probleme imali qudi u po~etku, po{to su stvoreni?
 ^emu je sve Prometej nau~io qude?
 Za{to se Zevs razgnevio na Prometeja?

Na koji je na~in Prometej darovao qudima vatru?
 Kako je stvorena Pandora, devojka sva~im obdarena?
 [ta se dogodilo sa Pandorinom kutijom?
 Kako je Zevs kaznio Prometeja?
 Na koji se na~in Prometej odnosio prema ovoj kazni?
 Kako je Prometej oslobo|en?
 Objasni nastanak obi~aja no{ewa prstena s kamenom.

 Koje Prometejeve osobine i na~ine pona{awa smatra{ dobrim? Objasni za{to.

 Koje Prometejeve osobine i pona{awa ne smatra{ dobrim? Napi{i za{to.

 Smisli i napi{i ~ime bi napunio Pandorinu kutiju i {ta bi potom pustio u svet.

 [ta bi zatvorio u takvu kutiju da se ne {iri po svetu?

 Navedi {ta sve u ovoj pri~i predstavqa snagu dobra.

 Navedi {ta sve predstavqa silu zla.

101
 [ta je bajka?
Po ~emu se bajke razlikuju od drugih vrsta pripovedaka?
Stevan Rai~kovi}
BAJKA O ZRNU PESKA
! Na pustiwski pesak, koji je le`ao nepo-
mi~no, padali su u`areni zraci sunca. Svuda
unaokolo, do u nedogled, vladala je mukla
ti{ina. Tako je to trajalo danima i meseci-
ma, godinama i vekovima.
Jedno maleno zrnce, koje se nalazilo na
povr{ini pe{~anih naslaga, otpo~e jednoga
jutra, nekim ~udom, da misli. U wegovoj
si}u{noj glavi rojile su se velike slike o
nekom druk~ijem i neobi~nijem `ivotu.
Pe{~ano zrnce je za`elelo da se pokrene iz
svoje za`arene jednoli~nosti, da napusti
ovo dosadno mesto sa kojeg se nije ~uo ni
{um, ni glas, niti se moglo bilo {ta, sem
peska, videti.
" Uto dunu pustiwski vetar.
Jedan sloj peska sa povr{ine pokrenu se
sa svoje nepomi~nosti i polete kroz vazduh.
U sivom pe{~anom oblaku, koji je plovio nad
pustiwom, nalazilo se i zrnce koje misli. U
wegovoj si}u{noj glavi prvi put je likovala
misao:
„Po~elo je, najzad!“
Posle nekoliko ~asova vazdu{ne vo`we
zrnce pade kraj jedne zelene oaze. Na}ulilo
je svoj si}u{ni sluh i oslu{kivalo veselo
Stevan Rai~kovi}
(1928–2007) ro|en je
u Neresnici u Srbiji.
Objavio je nekoliko kwiga
za decu: Veliko dvori{te,
Dru`ina pod suncem, Gurije,
Vetrewa~a, Male bajke (iz
koje je i ova pri~a) i druge.
102
klokotawe izvora. Dani i no}i su postajali
sve zanimqiviji. U oazu su navra}ali bedui- beduin
ni sa kamilama. Dovikivali su se me|u
sobom, a ponekad i pevali. O, koliko je samo
tada bilo {umova!
# Meseci i godine su prolazili. U si}u{-
noj glavi su ponovo otpo~iwale da se roje
velike slike o druga~ijem `ivotu.
I od tada, kako bi dunuo vetar, tako bi i
zrnce koje misli ulazilo u sivi pe{~ani
oblak, koji bi ga preseqavao na sve novija i
zanimqivija mesta.
Si}u{na glava nije mirovala. Stalno su
se u woj rojile velike slike. Maleno zrnce je
sve ~e{}e `udelo za novim vetrom koji mu je
uvek donosio promenu.
$ Jednoga dana dunu neki stra{ni vetar koji
je satima vitlao pe{~ani oblak nad pusti-
wom sve dok ga ne nanese nad morsku pu~inu.
Tako se maleno zrnce na|e i na morskom dnu.
Posmatralo je sada velike i male ribe i
oslu{kivalo iznad sebe huku talasa.
% Vodene struje koje su ga vaqale pre-
mesti{e ga najzad i do mesta odakle su
bageri vadili pesak za gradwe. Kad se jedno-
ga jutra zrnce probudilo na lopati, otpo~e
wegova duga vo`wa. Samo, ovoga puta, bez
vetra. Vozilo se sada kamionima, vozovima
i kolicima. U wegovoj si}u{noj glavi care-
vala je samo jedna misao:
„To je, dakle, onaj veliki `ivot!“
U nekom velikom gradu, u nekoj velikoj
ulici, radnici ga pome{a{e sa `itkim
katranom i ugradi{e u asfalt. Danima su
preko wega, uz buku, prelazile automobilske

gume. Maleno zrnce je sa osmehom oslu{ki-
valo `amor velegrada, sve dok mu se ponovo
ne ukaza slika o druk~ijem `ivotu.
Zrnce koje misli je napregnuto o~ekiva-
lo vetar.
Ali, kada se vetar pojavio, zrnce nije
uspelo, onako zarobqeno u asfaltu, ni za
dlaku da se pomeri sa svoga mesta.
Vetar je ulicom, preko wega, veselo
vitlao samo izgu`vane hartijice.
 Po ~emu ti ova pri~a li~i na bajku?
Po ~emu se razlikuje od bajke?

Podvuci plavom bojom re~enice iz
kojih se vidi zbog ~ega je junak ove
pri~e, maleno zrnce peska, `elelo
da se pokrene i da napusti mesto u
kojem `ivi.
 Za{to je zrnce iznenada uzviknulo:
„Po~elo je, najzad!“?
 Zbog ~ega je zrncetu u oazi bilo
zanimqivo?
 Kuda je sve putovalo zrnce peska
posle odlaska iz oaze?

 Delovi pri~e su obele`eni brojevima. Napi{i koje zvukove zrnce ~uje u kom delu
teksta.
Zvukovi u delu 1:
Zvukovi u delu 2:
Zvukovi u delu 3:
Zvukovi u delu 4:
Zvukovi u delu 5:
 Opisuju}i do`ivqaje zrnca peska Stevan Rai~kovi}, u stvari, govori o ne~em drugom.
O ~emu, zapravo, govori ova pri~a?
 [ta misli{ o sudbini zrnca?
 U pri~i o Nikoli Tesli pokrenuli smo razmi{qawe o zna~aju promena za ~ovekov
`ivot. U tabeli je prostor za pore|ewe ova dva teksta. Uporedi odnos dva autora
prema promeni.

Nikola Tesla: Promena je... Stevan Rai~kovi}: Promena je...

 [ta ti misli{
DOMA]I ZADATAK
o promenama?
Navedi svoje 
Zameni kraj pri~e (peti deo) nekim drugim zavr{etkom.
mi{qewe i dva Ako misli{ da su promene dobre, neka kraj bude poziti-
razloga zbog kojih van, a ako misli{ da su lo{e, neka bude tu`an.
tako misli{.

103
 Seti se {ta smo nau~ili
Narodna kwi`evnost
Narodna poezija Narodna proza
1. 2. 3.
Lirske pesme Lirsko-epske pesme Epske pesme
 Mitolo{ke
narodne pesme
pesme u kojima se
javqaju likovi
i doga|aji zasnovani
na ~ovekovom verovawu
u natprirodna bi}a

PRIMER:
Vila zida grad

Obredne
narodne pesme
povezane su sa obredima
kojima treba da se
umilostive prirodne
i bo`anske sile, da
~oveku podare bogat rod,
zdravqe, dobru `etvu
i sl. Mogu biti: lazari~ke,
|ur|evske, kraqi~ke,
dodolske i druge

PRIMER:
Vojevao beli Vide

Autorska kwi`evnost
Lirika Epika Drama

1.
Lirska opisna pesma
pesma u kojoj pesnik
iskazuje misli i ose}awa
kroz opis prirode
PRIMER:
Zimsko jutro, V. Ili}
1.
Nau~nofantasti~ni roman
ili pripovetka
kwi`evno delo u kojem se opisuju izmi{qeni svet
i ~udesna nau~na otkri}a; radwa se obi~no de{ava
na drugoj planeti, u budu}nosti ili u nekoj zemqi iz
ma{te
PRIMER:
Dvadeset hiqada miqa pod morem, @il Vern
 5
Kad
mati mesi
medewake

U^I]EMO:

 o tome {ta sve doprinosi slikovitosti jezika

 o dijalogu i monologu
 o legendi i bajci
 o razli~itim oblicima (formama)
pripovedawa

o dramskom tekstu

TVOJ ZADATAK ]E BITI:


da deo pripovetke Prva brazda ispri~a{
u prvom licu
 da napi{e{ kratku bajku
 da uporedi{ pripovetke Prva brazda i Desetica
 da nacrta{ izgled scene za prvi ~in predstave
Biber~e
 Kojoj se poslastici najvi{e raduje{? Za{to?

Branko V. Radi~evi}

KAD MATI MESI MEDEWAKE

Evo ga ve~e iznad ku}a.

~arati Nad ogwem kô ~arobwak ~ara.
I ve} se di`e mirisna para
meda i testa vru}a.

To mati belom rukom {ara

medewak slatki, rumena cveta,
me| kola~ima kola~ cara,
sa dvoranima od cimeta.

Kao da {apne, kô da mazi...

U plamen sa obraza tera
rumen svoju i jara plazi
jezik od vanile i {e}era.
bra{wewak U malom telu tih bra{wewaka
slad prokqu~ô ogaw u divni slad.
A mati, kô sto obe{ewaka,
jo{ okom sladi, za tvoju glad.
ruj
Na stolu pleh od ~ista ruja.
martov~i} Ko martov~i} sipi {e}erni prah.
U tvom stomaku slatka oluja
i mirisni, meda, dah.

fil I ve~e je kao od fila.

Otvara mati prozor u {ir.
Odjednom bukne celi svemir
kao najsla|a vanila.

Branko V. Radi~evi}
(1925–2001) ro|en je
u ^a~ku. Pisao je pesme
i pri~e. Najpoznatije kwige
su mu: Pri~e o de~acima,
Bajka o {aqiv~ini, U~eni
ma~ak, ^udotvorno oko,
Pesme o majci, Zov vrbove
svirale i druge.
106
 Zaokru`i slovo ispred onih re~i koje najvi{e odgovaraju ose}awima lirskog
subjekta prema majci, kola~ima i domu.
a) strah i strepwa
b) qubav i toplina
v) ~e`wa i tuga
 Prona|i u pesmi re~i i izraze kojima su opisani:
! ve~e u ku}i
" majka

# kola~i
$ glad de~aka

 Svaka strofa ove pesme je jedna pesni~ka slika. Smisli kratke naslove od najvi{e
~etiri re~i za svaku strofu (sliku).
!

"

 Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe:

a mati, kô sto obe{ewaka
KWI@EVNI POJMOVI
stilska figura:
 Lirski subjekt je
zna~ewe: govorno lice u lirskoj
pesmi na koje pesnik
jara plazi jezik prenosi svoja ose}awa,
do`ivqaje i razmi{-
stilska figura: qawa. To mo`e biti
zna~ewe: glavni junak pesme,
ali i sam pesnik
ukoliko je on glavni
mirisna para junak.
stilska figura:
zna~ewe:

107
  Ovde napi{i recept za pravqewe medewaka ili nekog drugog slatki{a. Uporedi
jezik i stil pesme s jezikom recepta. [ta zapa`a{?

KAKO SAM POSTAO DE^JI PISAC

Vra}ao sam se s posla ku}i, a devoj~ica me moja pitala:

– [ta si mi doneo, tata?
Setio sam se svoje majke i nastavio igru zapo~etu u detiwstvu:
– Doneo sam ti pri~u.
– Pri~u?
– Da: pravu pravcatu pri~u.
– A kakva je to pri~a? – pitala je moja devoj~ica.
– ^ekaj, {to si nestrpqiva. Prvo, hajde da ru~amo. A posle, polako, kada ti legne{ da
spava{, ispri~a}u pri~u koju sam ti doneo.
I tako, otegla se pri~a kroz sve moje kwige za decu. Jer, ko }e deci napri~ati toliko pri~a!
Nijedna pri~a nije dovoqno duga~ka.
Pri~am, pri~am, ispri~am pri~u, a ona mi govori – jo{ pri~aj, mala je ta tvoja pri~a.
Nijedna pri~a nije dovoqno {arena.
Pri~am, smi{qam, izmi{qam, vezem, dolagujem, polagujem.
Ali opet ~ujem ono dozlaboga znano – jo{ jednu pri~u, jo{ samo jednu, molim te, jo{ samo
malo pri~aj.
Kao da sam znao da }e se roditi i radoznali de~ak. O, da znate kako on voli pri~e!
Pri~aj, pri~aj.
Ali wemu sam dosko~io: pri~e su napisane. I sad – jednostavno ~itam. I svoje i tu|e. Zar
bi neko verovao: da ~itam samo svoje?
Nedovoqno za bogatstvo de~jeg sveta.
Branko V. Radi~evi}

108
 Kako se ose}a{ kada te izgrde ili kad dobije{ batine?

Branko V. Radi~evi}

KAD OTAC BIJE

Tajna je tajna...

Otac kad bije sina,

ma koliko ruka gruba bila
odjednom – postaje fina.

Tajna je tajna...

Al’ ako ve} mora da se krije:

otac u stvari i ne bije.

Tajna je tajna...

Isto bi se tako proveo,

maj~in sine,
kada bi se iznenada
preobukla tvoja mati:
pritegla opasa~,
nakostre{ila br~ine...  O kojoj tajni govori ova pesma?

uka
Kako to o~eva ruka kad bije
Do neba ne bi se digla uka...
odjednom postaje fina?
Ali – ruka...

Tajna je tajna...

Nisam {aqiv~ina da bih je za sebe ~uvô:

pomaj~iti se
nekada se o~evi nepovratno pomaj~e,
oproste sinu, a sebe – povuku za uvo.

 Smisli i napi{i odgovore roditeqa i deteta na temu Batine ZA ili PROTIV.

- Odgovor roditeqa:

- Odgovor deteta:

109
 [ta sve mo`e da zna~i re~ brazda?
Kako izgleda brazda na wivi?
Milovan Gli{i}
PRVA BRAZDA
I
Uvrh sela Velike Vrbnice, ~ak, gore – ve}
pod planinom Vratarnom – vidi se odovud, s
Latkova~kih pogledi, skromna seoska ku}ica
i uz wu dve-tri zgradice.
To je ku}a udovice Mione.
Pokojni Sibin Xami} poginuo je u dru-
gome ratu iza Jankove klisure.
kura` I sad se pri~aju pri~e o Sibinovu juna{tvu
i kura`i. Ko ga god spomene u Velikoj Vrbnici,
svak }e re}i: „Bog da ga prosti!“
Wegova Miona ostade samohrana s troje
siro~adi. Dva sin~i}a i jedna k}i. Sve jedno
drugom do uveta. Najstarijem, Ogwanu, be{e
tek sedma godina.
Seosku ku}u ne mo`e zadesiti gr|a nesre}a
nego kad ostane bez mu{ke glave.
Ta je nesre}a zadesila jo{ mnoge ku}e u
ovome kraju. Mnoga udovica `alila je i
pre`alila svoga doma}ina. Posle godinu-dve
dana neka se preudade; neka ode u rod i
odvede svoju decu tu|em ocu.
Sibinova Miona ne htede se ugledati na svo-
je, po nesre}i, druge. Otresita i vredna `ena
prihvati u svoje ruke i te{ke ratarske poslove.
Mioni se sve ~inilo – do}i }e Sibin, pa
kako }e mu pogledati u o~i kad zate~e svoju
ku}u rasturenu i pustu!
Pokojni Sibin ima dosta bra}e i brata-
odeqak naca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti, dobro-
du{ni qudi. Nema dana kad se koji od wih ne
svrati ku}i Mioninoj, da joj pomogne {togod.
Najvi{e je pomagao Mioni mla|i brat
Sibinov, Jelenko.
110
Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi:
– Za{to me, snaho, ne poslu{a{? [to ne
pre|e{ u na{u ku}u? Vidi{ li, jadna ne
bila, da ne mo`e{ izi}i na kraj s tom
de~icom! Kud }e{, jadnice, pre? Da ima{
sto ruku, opet ne bi mogla tako sama sti}i da
sve uradi{. [to ne do|e{ barem dok ti
de~ica stanu na snagu?...
– Ne mogu, de{o! – odgovorila bi mu
Miona uzdahnuv{i. de{a
– Ama {to ne mo`e{, snaho? U na{oj
ku}i bilo bi ti lak{e i rahatnije. rahatno
– Kako bih ja, bolan de{o, mogla ugasiti
ovo ogwi{te, gde su se ova siro~ad prvi put
vatre ogrejala! [ta bih rekla posle svojoj
deci kad bi me zapitali: „^ija je, nano, ono
ku}a {to je zarasla u zovu i korov, te niko ne
sme ni dawu u wu u}i?“ Kad bih tako
sapreti
u~inila, mene bi sapreo onaj hleb i so {to
sam pojela u ovoj ku}i s pokojnim Sibinom!
Sa~uvaj, bo`e! Nikad, de{o, nikad!...
Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmi
ralo i volove, te ode na wivu da uzore
Mioni koliko joj treba za usev.
Ti dobri qudi pomagali su joj svakad u
te`em radu poqskom – {to ve} ne mo`e da
savlada slaba `enska ruka. Oni joj uzoru
malo wive, poseju i srede kao sebi. Ostalo pleviti
radi sama Miona. Sama okopava, plevi,
`awe. Nikad se ne}e po`aliti da joj je `eti
te{ko. Ho}e i u tom da joj pomognu. Woj
~isto bude krivo. Obi~no im odgovori:
– Hvala vam! Gde je bilo te`e tu ste mi
pomogli. Ovo ve} mogu polako i sama!

II
samotiwa Prolazi godina po godina.
Miona se ve} navikla na samotiwu i
teret. ^isto sad ne bi verovala da mo`e
biti i druk~ije! Deca joj poodrasla. Ogwan
uzeo petnaestu godinu. Ide u {kolu. Veliki
je |ak. Du{anka navr{ila trinaestu. Ona
uveliko odmewuje majku u ku}evnim poslovi-
ma. Ako Miona zorom podrani na wivu da
poplastiti
u`awe koji snop vi{e, ili ode na livadu da
poplasti ono {to je Jelenko ju~e pokosio –
ne}e u podne, kad se vrati ku}i, ostati bez
redu{a
ru~ka. Du{anka se brine o tom kao kakva
matora redu{a. Ume ~ak i poga~u da umesi.
Najmla|i, Senadin, uzeo je devetu godinu.
popas Jo{ gradi ponekad pucaqke od zove, ali je
kadar da pri~uva jagawce i da istera ovce
vajdica
na popas. Vajdica je i od wega.
Hvala bogu, de~ica su Mionina zdrava i
vesela, razborita i vredna. Odevena su kao
iz najboqe gazdinske ku}e. Mioni je puno
srce kad ih pogleda.
– Ti}i moji lepi! – pro{aputala bi ~esto
uzdahnuv{i. – Bo`e jaki, molim ti se, podr`i
me u zdravqu i snazi dok mi ne oja~aju ova
krila moja!
Dobar je bog. On je saslu{ao ovu usrdnu
dura{nost
molitvu samohrane udovice.
Qudi iz sela divili su se dura{nosti
Mioninoj. Svud su je hvalili i wome uko-
revali svoje doma}ice kad bi se malo olenile.
Samo jedno be{e im za ~udo: kako je mogla tako
samohrana odvojiti od ku}e Ogwana i opremiti
ga u {kolu! To su joj kao i zamerali.
I sam Jelenko prekoreo je jedanput Mionu
zbog toga. Be{e se svratio sa svojim stricem,
starim Jezdimirom, pa posle razgovora o
svemu i sva~emu, re}i }e snasi:
dajaniti se
– Vala, svak ti se `ivi ~udi kako se
dajani{... Jesi vredna, jesi pametna. Samo
si ne{to sludovala...
– A {ta to, de{o? – upita Miona i pogle-
da Jelenka malo za~u|eno.
– [to ono dete ne ostavi kod ku}e da ti
barem {togod pomogne? Toliki imu}niji i zadru`an
zadru`niji qudi, pa nisu kadri odvojiti svoje
dece. Ti si ionako sirota i mu~enica, pa...
– Ne dam ja, de{o, da mi deca budu posled-
wa u selu! – odgovori Miona i zaplami se
malo u obrazu! Pokojni Sibin, bog da ga
prosti, ~esto je govorio kako }e, ako do~eka,
{kolovati Ogwana. Ja sam mu ispunila `equ.
Kad sam se mu~ila toliko godina, ne}e mi zar
biti ni{ta ako se promu~im jo{ neko vreme.
– Ono jest, snaho – po~e stari Jezdimir.
– Sve je to lepo i krasno, ali opet: ti si eto
sama u ku}i, pa ti je zauvar makar i mala zauvar
pomo} i olak{ica.
– Ta Ogwan }e mi sad o Petrovu dne
izu~iti i ostati kod ku}e. Ako bog da zdravqa,
da}u odmah na jesen i Senadina. Ne}u ja da mi
deca budu slepa kod o~iju! – odgovori Miona
tako pouzdano i odse~no da joj ni Jelenko ni
Jezdimir ne umedo{e re~i re}i.
Prozbori{e jo{ dve-tri o drugim stva-
rima, pa se digo{e i odo{e.
111
 – Mu`-`ena! – re~e ~i~a Jezdimir polako,
po{to odmako{e od ku}e Mionine.

III

Nastao je ~asni post. Zima ve} prevalila.

ustoka Ne duva vi{e o{tra ustoka ni hladni sever.
Sad se beli vetar igra golim granama visokih
bukava – po{av od @upe, pa sve do @eqina,
okopneti Nera|e i Kopaonika. Sneg svud gotovo okopneo.
rudi{te Samo onaj na Suhome rudi{tu ne haje za beli
vetar; on }e se rasplinuti tek posle, kad
pripeku junske vru}ine.
Na sve strane razmileli se vredni
ratari. Oru wive popevaju}i i nadaju}i se
dobroj godini.
Tek u podne sti`e Miona iz ~ar{ije.
I{la je tamo zorom da obi|e Senadina.
Ona je odr`ala svoju re~. Ogwan je o
Petrovu dne dovr{io ~etvrti razred, a Senadin
je odmah po Preobra`ewu po{ao u prvi.
ozdo Taman Miona ozdo uz vo}wak, a Du{anka
stutoqiti
ispade iz ku}e. Stutoqila ne{to u lepu
{arenu torbi~icu, pa se nekud `uri.
– Kuda }e{ ti, Du{anka?
– Ene-de! Zar i ti do|e? – odgovori Du{an-
ka gotovo kao i zbuwena. – Ba{ dobro, da ne
brale ostane ku}a sama... Eto ja po{la do brala... Vidi ti wega!... Daj mi tu torbicu! Podne je
laz – E? A gde je on? eto prevalilo!... A je li oti{ao odavno?
– Na wivi tamo iza laza... Re~e da mu – Pa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu...
donesem ru~ak. Miona brzo uze torbicu od Du{anke,
– A zar ne}e do}i ku}i da ru~a? zagleda {ta je spremqeno, pa ode `urno.
– Ne}e. Du{anka osta pred ku}om – gledaju}i
– A {to? ~isto za~u|eno za svojom majkom.
– Oti{ao je s volovima i ralom...
– E! – ~isto uskliknu Miona. – Pa {to mi
IV
odmah ne ka`e{, vesela bila? Daj meni tu
torbi~icu! Ja }u mu odneti... potak{i
Wiva iza laza nema vi{e od dana orawa.
– Neka, nano, ti si umorna. Odne}u mu
Zemqa potak{a; kad je dobra godina, rodi krstina
ja... Pa onda...
dve-tri krstine jarice.
– [ta, ~edo? jarica
Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, pa
– Rekao mi brale da ti ne ka`em odmah.
ho}e da ovrati, kad eto ti mu majke. ovratiti
„Ho}u“, veli „da obradujem nanu...“
– Nuto moga matorca kako mi radi! –
– O, bog mi ga obradovao!... Nisam ja, dete, nuto
kliknu Miona radosno, pritr~av{i, pa uze
umorna! Ta nisam ni osetila kad sam do{la...
grliti i qubiti Ogwana.
Eh, ba{ ti ne vaqa posao {to mi odmah ne kaza!
Ogwan se malo iznenadi.

112
 – Pa sre}an ti rad, doma}ine moj! – nas-
tavi Miona. – Gle, gle! Kako je to krasna
brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude!
rabotnik
Govorim koje{ta, a ti si umoran, rabotni~e
seja moj! Dela, evo ... evo seja ti spremila i
ru~ak...
Tu Miona brzo povadi iz torbice {to je
spremqeno. Prostre torbicu, pa razredi po
woj: malo soli, luka, nekoliko pe~enih
zastrug
krompira, tanku poga~icu, zastrug me`ganika,
me`ganik pa i ~uturicu, govore}i:
~uturica – E, gle ti Du{anke! Spremila ti i
~uturicu vina. Matorka moja! Zna ona {ta
vaqa umornu ~oveku... Ustavi ralo, sine!
Dosta si radio!
I suze joj grunu{e.
– [ta ti je, nano? – re~e Ogwan sed-
nuv{i. – Ti pla~e{?
– Ni{ta, sine, ni{ta! Eto smejem se!...
Dela uzmi, gladan si, znam... Bogami, i ja se
zabavih malo dole u ~ar{iji. Da zna{ kako
u~iteq hvali Senadina!
– Sedi i ti, nano, da ru~amo zajedno –
re~e Ogwan lome}i i woj par~e poga~ice.
– Neka, sine! Ru~a}u ja kod ku}e. Du{an-
ka me ~eka – odgovori Miona stoje}i i kao
dvore}i sina. – Ti misli{ i ja sam umorna.
Nisam, Ogwane! Mogu ja vazdan stojati,
sinko! Ama uzmi! Neka, sti}i }e{. Ne mora{
ti sve danas uzorati... E, gle ti wega! Ba{
ore kao matorac! Ka`e meni Du{anka... A ja
mislim, {ali se, vrag jedan!
I opet joj suze udari{e. Ona ih bri{e
rukavom i smeje se.
Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamen
udario mu u lice. Zausti da rekne ne{to, pa
ba{ ne ume.
Miona ga opet nudi.
}eretati Po~e da }ereta s wime kao dete – sve
blag dan stoje}i. Re~e kako }e o~uvati {enicu s te
wive, samo za blage dane. Mesi}e od we
~esnica
~esnicu, kola~ za krsno ime. Najlep{e je
krsno ime bra{no od starog `ita.
– Samo ako dobro rodi – re~e Ogwan. –
Zna{ i sama, nano, da nam je ova wiva ponaj-
izglavni~ati se
tak{a. @ito se gotovo svakad izglavni~a.
– O rodi}e, sine!... Mora roditi! Ta
glavnica
ovake zemqe nema ni u Moravi! Ovde nikad
nije bilo ni glavnice ni quqa... Vide}e{ ti quq
kako }e tu biti dobra {enica...
Ogwan poru~a, pa se di`e te prihvati
opet ralo i o{inu volove...
Miona stoji i gledi sina kako kao petli}
opskakuje, tegle}i za ru~icu i navijaju}i
ralom ~as na jednu ~as na drugu stranu. Rad
je te`ak, a detiwa ruka jo{ neja~ka.
Nekoliko puta Miona htede da pritr~i i
da mu pomogne ... ali ne{to ne smede. Ni sama
ne zna za{to!
Pribra torbi~icu, pa po|e polako ku}i.
Osvrtala se nebrojeno puta i gledala
Ogwana. Videla je kad je uzorao ~ak i tre}u
brazdu!...
Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se
– i smeje joj se. Ne zna ni sama za{to! Malo,
pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jed-
nom da i mene bog obraduje! I zar ja nisam
sre}na? Ko to ka`e?! Te kako sam sre}na!
aja
More, imam ja sina! Imam doma}ina, hej!
Ne}e meni vi{e poslovati tu|e ruke. Aja! deti}
Nema niko ovakog deti}a. Eno ga ore! Ne mo`e
boqe ni Jelenko! Momak je to! Jo{ godinu, dve
pa }u ga i o`eniti – ako bog da! O, ta i moja
}e ku}a propevati!“
Du{anka ne pamti da je ikad videla
majku veseliju nego tad kad se vratila s wive
iza laza...
Do{la je ku}i pevu{e}i neku veselu
pesmicu.
Milovan Gli{i} (1847–1908)
ro|en je u selu Gradac kod
Vaqeva. On je tvorac srpske
seoske pripovetke i prevodi-
lac sa ruskog i francuskog
jezika na srpski. Poznata su
mu dela: Glava {e}era, Redak
zver, komedija Podvala i
druga. Potomke Sibina
Xami}a upoznao je u selu
Velikoj Vrbnici u @upi ispod Kopaonika kada
je 1884/1885. godine u tom selu radio na
popisu seoskih doma}instava.
113
  [ta misli{, za{to je na kraju pripovetke Miona plakala?
 Kako, po tvom mi{qewu,izgleda mesto radwe ove pripovetke?
 Po ~emu se mo`e utvrditi vreme radwe u ovoj pripoveci?
 Objasni osobine lika Mione na primerima iz teksta:
- Koji su weni `ivotni problemi?
- Kako takve probleme re{ava ve}ina udovica iz sela?
- Koji su Mionini `ivotni stavovi i odluke? Na koji na~in ona prihvata odgovornost
za o~uvawe porodice?
- Kakve je `ivotne uspehe postigla?
- [ta misli{ o wenim ose}awima prema deci, rodbini, poslu, ~asti?
- Kojim re~ima pisac karakteri{e Mionu?
- Navedi osobine koje zapa`a{ u wenoj li~nosti.
 Objasni zna~ewe slede}ih re~enica iz pri~e:
– Ti}i moji lepi! – pro{aputala bi ~esto uzdahnuv{i.
– Ne}u ja da mi deca budu slepa kod o~iju.
– Nuto moga matorca kako mi radi! – kliknu Miona radosno...
– Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamen udario mu u lice.
– Miona htede da pritr~i i da mu pomogne ... ali ne{to ne smede. Ni sama ne zna
za{to!

Navedi i objasni re~i koje govore o po{tovawu i qubavi u porodici.

Prona|i u pripoveci i objasni jo{ neke primere za razli~ite oblike pripovedawa:
- za naraciju (pripovedawe):
Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesre}i, druge.

- za opis (deskripciju):
Uvrh sela Velike Vrbnice, ~ak, gore ve} – pod planinom Vratarnom...

- za dijalog (razgovor):
– Kuda }e{ ti, Du{anka? – Ene-de! Zar i ti do|e? – odgovori Du{anka...

- za monolog (obra}awe jednog lika samom sebi):

Ta red je da i mene jednom bog obraduje! I zar ja nisam sre}na? Ko to ka`e?!...

114
 Smisli i napi{i tri druga~ija naslova za ovu pri~u.

 Ova pripovetka je napisana u tre}em licu. Zapo~ni u nekoliko re~enica da pri~a{

ovu pri~u u prvom licu, kao da je kazuje Miona.

 Ispri~aj deo pri~e u prvom licu iz ugla Mioninog sina Ogwana.

 Za Prvu brazdu je re~eno da je jedna od najboqih

pripovedaka u srpskoj kwi`evnosti, da je dirqiva,
topla i da je prava himna radu, selu i majkama.
Napi{i svoju ocenu ove pri~e.

Orawe ralom

KWI@EVNI POJMOVI
 Dijalog je razgovor dve
ili vi{e li~nosti.
 Monolog je obra}awe
jednog lika samom sebi,
odnosno publici.

115
 Kako izgleda duga?
Zna{ li neko narodno verovawe o dugi?

Grozdana Oluji}

NEBESKA REKA

Tekle reke, svaka po svome: neka na istok,

neka na zapad, a neka s planine pravo u more.
Pa i kuda bi?
Velika re~na majka spokojno je nad-
gledala ra|awe novih reka, unapred im
odre|uju}i tok. S rekama nema iznena|ewa,
nema briga. Ne ra|aju se ~esto budale kao ona
{to je htela da te~e ispod zemqe. Majka svih
reka osmehnu se tek ro|enoj k}eri i podi`e
palicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica
re~e:
– Ne}u na zapad!
– Ti onda teci na jug, a mo`e{ i na sever!
– strpqivo re~e Velika re~na majka, ali tek
ro|ena k}i nije htela ni na sever, ni na jug,
niti s planine u more. Sva svetla, sva
prozra~na odmahivala je glavom, ponavqa-
ju}i: – Ne, i ne!
Velika re~na majka uzdahnu.
– Sve reke jedva ~ekaju da uplove u more!
– re~e i pomilova po obrazu najmla|u k}er,
kad ova odse~e:
– Ne ja!
– Pa kuda }e{? – zabrinu se Majka svih
reka.
Mala svojeglavica je }utala. Sudbina
reke je da te~e u dolinu, u more, ali wu
privla~e sne`ni planinski vrhunci i ru`a
sunca u modrinama neba, o~aravaju je oblaci
i zvezde.
– Kad bih postala nebeska reka! –
pro{aputa, a Velika re~na majka zadrhta od
u`asa.
– Tog nije bilo, niti }e biti, k}eri!
Nijedna se reka jo{ nije popela u nebo.
Nijedna nije tekla me|u zvezdama. Boqe
po`uri da stigne{ u dolinu, u more, dok nisu
po~eli zimski mrazevi! – re~e Majka svih
reka strogo i odlu~i da pripazi na tek
ro|enu k}er.
Mala reka nevoqno se po~e spu{tati, ali
od toga ~asa sve reke i re~ice, svi izvori i
potoci budno su stra`arili. Obale i korito
~uvali su je da ne pobegne, stene joj pre~ile
put, planina je zaustavqala. Ko da pobegne od
takve stra`e?
Zamrla od tuge, mala reka je }utala, a
dani su se krunili kao zrnevqe kukuruza.
Majka svih reka ve} poverova da joj je najmla|a
k}i zaboravila svoju suludu `equ, kad se
jedne no}i prolomi oluja. Kao vatrene zmije
skakale su muwe po nebu, a gromovi survavali
stewe s planine. [}u}urene u svojim koriti-
ma, reke su prestravqeno }utale, ne usu|u-
ju}i se da se pomaknu.
Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka

116
 Grozdana Oluji} je
ro|ena 1934. godine
u Erdeviku u Sremu.
Napisala je vi{e kwiga
za decu i odrasle.
Poznata su joj dela:
Glasam za qubav, Sedefna
ru`a i druge bajke,
Nebeska reka i druge bajke,
Zvezdana lutalica i dr.

opazi da je korito male reke prazno i
zabrinu se: kamo je mogla oti}i?
– U potragu za wom! – naredi svim vodama
u planini i veliko tragawe po~e, mada je
romiwati ki{a jo{ romiwala.
Gde je sve nisu tra`ili, gde sve nisu
zavirili: i u {umu, i u kamewar, i u pe}inu,
i u gusti{! Ali, maloj reci ni traga! Majka
svih reka ve} htede da naredi novo tragawe,
kad oseti da ki{a lagano prestaje i ~u zadi-
vqeni krik neke ptice:
– Pogledajte!
Velika re~na majka s mukom podi`e glavu
uvis i re~e:
– Ne tra`ite je vi{e!
Preko ~itavog neba, sva blistava, kao
{areni luk, putovala je mala reka. Jedan kraj
luka doticao je vrh planine, drugi je ne`no
zarawao u more, ali ona sama nije pripadala
ni planini ni moru. Bila je nebeska reka.
Nazvali su je duga.

Za{to se za tek ro|enu k}er reke
ka`e da je mala tvrdoglavica ili
svojeglavica?
 [ta ti misli{ o `eqi tek
ro|ene male reke?
 Podvuci i objasni one re~enice
kojima majka male reke izra`ava
brigu za svoje dete.

Po ~emu ova pri~a li~i na bajku?
Po ~emu li~i na legendu?
 Koje osobine lika male reke
zapa`a{? Po ~emu zakqu~uje{ da
je takva?

Proveri i obrazlo`i osobine
Majke svih reka.
KWI@EVNI POJMOVI
 Legende su kra}e pri~e koje se prenose
s kolena na koleno; predawa o `ivotu
neke osobe, o postanku nekog mesta,
neke pojave u prirodi ili nekoj
istorijskoj li~nosti.
 Bajke su pri~e o ~udesnim doga|a-
jima i izmi{qenim bi}ima.

117
  Smisli i napi{i poruke ove bajkovite pri~e.

 Ova pri~a govori o postanku jedne prirodne pojave, pa prema tome nalikuje kwi`evnoj
vrsti koja se naziva legenda. Me|utim, u woj postoje ~udesni doga|aji i likovi, po ~emu
je sli~na bajci.

 Smisli i napi{i kratku bajku ili legendu koja govori o tome kako su nastali grom i muwa.

118
 Seti se nekog trenutka kada ti je bilo te{ko zato {to si daleko od svoje porodice.

Ivan Cankar

DESETICA

desetica Ponekad mra~no i te{ko padne ~oveku na

du{u tihi nejasni strah, koji mu oduzme svu
snagu, svu radost, sve pouzdanje. Gor~ine
svakodnevnog `ivota odjednom postanu
silne, nesnosne; javi se savest, udari po srcu
kao ~eki}em i svi gresi, i oni najmanji, ve} za-
boravljeni, izi|u pred o~i. Za{to `iveti dalje?
Pa sve je, sve, sve je izgubljeno... I boja`ljiva
ruka dr{}u}i se pru`a za rukom posestrimom,
pla{ljivo oko se obazire i tra`i prijateljski
pozdrav.
Taj trenutak nije su|en samo ~oveku koji
je pre{ao dug put i ve} sluti smrt i grob. U
najlep{e jutro dune hladno}a na du{u, tako
da sve misli padnu na tle kao da su od kamena.
Zakuca gvozdenim prstom u veselo ve~e u
bu~nom dru{tvu; ruka koja je dr`ala ~a{u
klone, o~i se ra{ire, smeh se sledi na usna-
ma... Tako i dete ponekad iznenada usred
mirne igre vrisne, uzdrhti i u nepojmljivom
strahu privije se uz majku.
Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina;
i{ao sam u tre}i razred realke. Jednog jesenjeg
jutra probudio sam se rano; tek je svitalo, u
sobi je bio sumrak. Soba je bila velika, pa
ipak mi se toga jutra u~inila uska i tesna, sva
nabijena i pretrpana stvarima, kao pri selid- stanujemo i spavamo u jednoj sobi, a ipak im
bi. Uza zidove stajala su ~etiri kreveta, me|u nisam pravi drug; gledali su me popreko, ni
njima police za knjige, veliki drveni kov~ezi sâm ne znam za{to. Bili su to selja~ki sinovi,
koji su li~ili na sanduke, ormani za odelo, na sna`ni, bu~ni, veseli; a u meni je bilo, negde
sredini ogroman sto pokriven knjigama i sasvim na dnu, ne{to gorko i turobno, {to je
sveskama. Sve je to u sumraku dobilo ~udne, mo`da i nehotice izbijalo i u re~ima i u
izobli~ene, nekako neprijateljske oblike i o~ima.
~inilo utisak neopisive bede i `alosti. Na U prozore je udarala ki{a, sasvim tiho,
ostalim posteljama le`ali su moji drugovi; svi kao mekim prstima; lila je ve} nedelju dana u
su jo{ spavali ~vrstim jutarnjim snom; lica su dugim, tankim mlazevima; to je bila ona ki{a
im bila vrela, zajapurena, usta poluotvorena. koja ~oveka rastu`uje, ~ini tupim i zastre mu
Bili su stariji od mene; ve} druga godina kako sve vedre slike, a otkriva druge, nepoznate, u

119
 sivo ruho zavijene. Vazduh u sobi bio je
te`ak, zagu{ljiv, zaudaralo je na ostatke slabe
ve~ere, na ki{u, na neokupana, znojava tela,
na otrovni dah bolesnika.
Sve sam to video i osetio u jednom jedinom
trenutku. I svega me je pro`eo gorak, nemilo-
srdan bol. Taj te{ki, otrovni zadah u sobi u~inio
mi se odjednom kao slika i obele`je moga
`ivota. ^itavoga `ivota, od prvih `alosnih
uspomena pa do kraja, daleko u bezdanu
budu}nost koju sam jasno video pred sobom.
Toliko me je bilo strah da sam se jedva
usu|ivao da di{em; le`ao sam potpuno mirno,
o~iju {iroko uprtih u sumrak. To je bilo kao u
snu, kad ~ovek u jednom jedinom trenutku
preleti godine i decenije – sve je to jedna jedi-
na slika, u jednom jedinom okviru, a lica hi-
ljadu, razroga~ene o~i gledaju uko~eno, kao iz
ve~nosti. Svi gorki ~asovi se vra}aju i srce ih u
se}anju oseti devet puta te`e nego {to ih je
osetilo prvi put. Se}anje ide daleko, odgr}e sve
120
zavese. Se}ao sam se doga|aja koji su se desili
kad sam tek prohodao i kad su me jo{ obla~ili
u duga~ku nespretnu suknjicu. Vratile su se
ve~eri kad bih zaspao uplakanih o~iju; vratila
su se jutra kad sam se budio ne otvaraju}i o~i
da ne bih video dan, da ga nikada vi{e ne bih
video. Poti{tenost se prelila u o~ajanje, u nemi
u`as pred `ivotom, u saznanje da put
bezdan
nezadr`ivo vodi nizbrdo, u bezdanu dubinu, i
da nema spasa. Nisam mogao ni da jeknem, ni
da zajecam; srce mi je ne{to stezalo nemilosrd-
nom silom.
Gazdarica je u{la u sobu.
„De~aci, ustajte!“
Bila je velika i debela, podbula lica; bojao
sam je se kao ne~eg neprijateljskog, zlu-
zlurad
radog; ona je to, verovatno, i znala, jer ni ona
mene nije volela. A toga jutra bila mi je jo{
stra{nija, ogromna kao planina, mra~na i
tu|a; uzdrhtao sam kad me je o{inula malim
sivim o~ima i brzo sam ustao.
 Bilo mi je hladno dok sam se obla~io; i
gladan sam bio; nisam imao doru~ak, dok su
ga ona trojica imala; iz kuhinje je prijatno
mirisala kafa. Kod ku}e sam rekao da ujutru
dobijam kafu tamo negde u [enpeterskoj
ulici, a to nije bilo istina. Postalo mi je te{ko
i ~udno kad sam na stolu ugledao velike,
pune {olje iz kojih se slatko i toplo pu{ilo;
pored svake {olje bio je komad belog hleba sa
porumenelom, dobro pe~enom korom koja
rskati
rska pod zubima.
„[ta bih sad i kuda bih?“, pomislio sam.
Kod ku}e nisam mogao da ostanem, a ne bih
ni mario; radije bih u pono} i{ao u mrtva~nicu.
U prozor je tiho udarala ki{a. Kad bih samo
pola sata i{ao ulicama, bio bih mokar do
ko`e i svi bi znali u ~emu je stvar. A {kole me
je bilo strah; u~enje mi nije zadavalo brige,
ali tamo mi je sve bilo tu|e, neljubazno; sta-
jao sam pred nastavnikom kao razbojnik pred
sudijom.
S knjigama pod pazuhom izi|oh na ulicu.
Vlaga se odmah uvu~e u cipele i stresoh se
od zime. Ki{a mi je sipala u lice, knjige sam
sakrio pod kaputi}. Ulice su bile sumorne,
sive; sve je bilo sivo, ku}e, ljudi, misli, sav
svet; trotoar je bio klizav, po ulicama su se
skupljale i razlivale velike bare; kad bi pro-
lazila kola, prskalo je na obe strane i ljudi su
se sklanjali; neba nije bilo, siva magla visila
je do mokrih krovova. Ljudi koje sam sretao
bili su svi mrki, nepristupa~ni, kao da u glavi
skrivaju mra~ne misli, ru`ne brige, `urili su
kraj mene, svi su gledali u zemlju.
Nisam i{ao pravo prema {koli, jo{ je bilo
suvi{e rano. I{ao sam ulicama, a nisam
gledao nikuda, niti sam {to tra`io. Katkad su
iz otvorene pekarnice zamirisale tople sve`e
zemi~ke, one zlatno`ute; jedanput zarska{,
pa je nestane. Ki{a je tiho padala; iz oluka po
uglovima je curilo, bare su rasle, prekrivale
ulice od trotoara do trotoara; ~im bih
121
 koraknuo, {ljapnulo bi i voda mi je u cipela-
brizgati ma brizgala ve} izme|u prstiju.
[kolska zgrada bila je vrlo visoka i vrlo
gospodstvena; bio sam pred njom kao pros-
jak pred dvorcem. Prozori su gledali mrko i
strogo kao u~itelji. Kad sam u{ao u predvor-
je, oborio sam glavu i bilo mi je te{ko. Tako
bi ~ovek u{ao u hram neprijatelja, ruku
svezanih na le|ima, sav bedan i poni`en.
Noge su mi bile te{ke, i{ao sam polako po
stepenicama, pognut, kao {to idu starci.
U u~ionici je bilo vrlo toplo, ali mirisalo je
tu|e, neprijatno, sam bog zna kako, kao
posle re~i „Ruhe!“ Kad ~ovek ugleda te ured-
no i bri`ljivo pore|ane klupe, najednom vi{e
nije ~ovek nego |ak i broj u prozivniku. Bol ti
kljuje u srcu, bije u potiljak – a ti misli kad li
je ro|en Klop{tok.
Nisam uop{te znao koji je nastavnik na
~asu ni {ta govori; ~itavo vreme samo jedna
misao bila je u meni: „Ama zavr{i ve} jed-
nom, to ionako nije ni{ta; prestani!“ – Kraj
mene je sedeo moj debeli drug, sin ljubljan-
skog kr~mara, i bez prestanka jeo. Sakrivao
se iza {irokih le|a onoga ispred sebe i jeo.
zadrigao Imao je okruglo, zadriglo lice i zle, tvrdi~ke
o~i; debele ruke bile su mu ve~ito masne, jer
je samo jeo i jeo. Meni je u grudima bilo suvo
i prazno, jezik mi je bio krut.
U deset, za vreme odmora, svi su oti{li da
kupe kobasice kod vratara ili da se jure po
dvori{tu. Ja nisam znao kuda bih. U srcu me
peklo {to sâm sam, sasvim sâm. Najradije bih
uzviknuo, mada sam bio dete: „Bo`e, daj da
umrem!“
Pri|e mi drug i re~e: „Hej, ima{ pismo!“
Zaista, na tabli je bilo napisano moje ime.
Po|oh vrataru te{kim, umornim koracima,
kao starac.
Kad sam primio pismo, ruke su mi drhtale
i sakrio sam se kod prozora da nijedno nedos-
tojno oko ne vidi to sveto pismo. Krupna,
draga, neve{ta slova pokazivala su maj~inu
ruku. Otvarao sam ga polako i, vrlo ~udno, na
srcu mi je bilo i radosno i te{ko. Unutra su
122
bila ona ista krupna, te{ka, neve{ta slova:
„Dragi sine!“ Jer mati je tek od nas dece
nau~ila da pi{e: da se ne bi stidela. Kad sam
ra{irio pismo, ne{to zveknu na pod; sagoh se
i uzeh; bila je desetica.
Ona tanka, izlizana, srebrna desetica,
kakvih ve} odavno nema. Kad sam je uzeo u
ruku, obuzelo me bla`eno ose}anje. Sve je
uzdrhtalo, zatalasalo se u meni, podiglo me
uvis, kao u plamenu ljubavi. Video sam onu
dragu, uvelu, drhtavu ruku koja je me|u
prstima dr`ala poslednju deseticu i najzad je
spustila u pismo. Jer desetica je bila posled-
nja, to sam znao, kao da je na njoj bilo
zapisano.
Sakrio sam se sasvim u kut da me niko ne
bi video. Iz srca, iz grudi, iz ~itavog tela
provalio je pla~, tresao me kao u groznici. Ali
kad sam se stepenicama vra}ao u u~ionicu,
bilo je u meni svetlo, svetlo. Mati je iz daljine
videla moj bol, i sme{e}i se pogledala na
mene, kao {to bi pogledalo samo drago
sunce. I gle, ~udo bo`je, zaista su se oblaci
rasturili i veselo sunce zasjalo je kroz prozor.
Majke vi{e nema, a ni onih starih deseti-
ca, i dani su sada prazni i pusti sve do no}i.
(Prevela Dora Pilkovi}-Maksimovi})
Ivan Cankar (1876–1918)
poznati je slovena~ki pisac.
Odrastao je u siroma{noj
porodici, rano je ostao bez
oca, pa se te{ko {kolovao.
Slovenija je tada bila pod
austrougarskom vla{}u.
Poznata dela su mu:
pripovetke Sluga Jernej
i njegovo pravo, Domovino, ti si kao zdravlje,
[oljica kafe i romani: Martin Krpan, Na klancu i dr.
U svojim delima pisao je o nepravdama koje
su postojale u tada{njem dru{tvu.
Koji deo pri~e je ostavio najve}i utisak na tebe? Za{to?


Koja je tema ove pripovetke?



Ko je glavni lik u ovoj pri~i? Koji su sporedni likovi?



Gde se doga|a radnja ove pripovetke? Kada se de{ava?



Radnja ove pripovetke veoma je sa`eta. U njoj se najvi{e govori o ose}anjima i



raspolo`enjima glavnog junaka. Ispri~aj sadr`aj ove pripovetke.

Koji su problemi glavnog junaka? Navedi neke od njih.


[ta sve uti~e na sumorno raspolo`enje glavnog junaka? Prona|i u tekstu re~enice koje


ukazuju na to.
Kakva su se}anja glavnog junaka na detinjstvo?


Prona|i i podvuci u tekstu one delove u kojima se opisuje glad glavnog lika.


Pri~u mo`emo podeliti na vi{e delova:



! Uvod
" Opis unutra{njeg prostora (enterijera), opis drugova i raspolo`enja glavnog junaka
# Se}anje na rano detinjstvo
$ Opis gazdarice, hladno}e i ose}aja gladi
% Ulica – ki{a i sumorno raspolo`enje
& [kola i ose}anje poni`enosti
' Ose}anje usamljenosti na odmoru
( Maj~ino pismo
) Epilog (zavr{ni deo knji`evnog dela u kojem se opisuje ono {to se desilo posle, dalja
sudbina junaka)
Prona|i te delove i ozna~i ih u tekstu odgovaraju}im brojevima.
 Prona|i i u tabelu upi{i jo{ neke izraze kojima se opisuju:
soba ulica/ulice gazdarica {kola u~ionica drug iz klupe
- pretrpana - sumorne i sive - velika i debela - prozori su - mirisalo je tu|e, - debeo
stvarima gledali mrko neprijatno
i strogo

123
  Za{to su glavnom junaku ove
pripovetke drhtale ruke kada je
primio pismo? Objasni.
 Koja su ga ose}anja obuzela kada
je prona{ao deseticu u pismu?
 Podvuci u tekstu najlep{e re~enice
o majci.
KNJI@EVNI POJMOVI
 Pripovedanje u knji`evnom tekstu
mo`e da ima razli~ite oblike:
pripovedanje u prvom licu i pripo-
vedanje u tre}em licu.
 Ova pri~a je napisana u prvom licu
(Bilo mi je dvanaest ili trinaest godi-
na...)

 Uporedi pripovetke Prva brazda i Desetica. Upi{i zaklju~ke u tabelu.

Desetica Prva brazda

Uslovi u kojima se `ivi

Odnosi me|u ljudima

iz okoline

Likovi majki

Likovi dece

Poruke pripovedaka

Misli i ose}anja o kojima se govori

Oblik (forma) pripovedanja

124
 Seti se bajke Biber~e. O ~emu se u woj govori?

Qubi{a \oki}

BIBER^E
(odlomak)

LICA: PRIPOVEDA^:
PRIPOVEDA^ Bilo je to nekad, u davna vremena.
MAJKA @ivela je tada jedna dobra `ena
BIBER^E u kolibi maloj na ivici sela.
DOBRI[A, wegov drug Da dobije sina, to je `arko htela.
SVADI[A, wegov drug Neka bude beo ili poput crnca,
STOGODAN, starac iz sela makar mawi i od biberovog zrnca,
CARICA samo da je kraj we, da ima svog sina.
DIVNA, wena k}i To joj be{e `eqa najve}a, jedina.
VITEZ STRAHA I jednoga dana tako se i zbilo:
PRINC KUKAVI^KI dobila je dete crnokoso, milo,
ZVEZDAN, nau~nik na dvoru pa radosti wenoj nije bilo kraja.
GRDILO, ugledni dvoranin Koliba je wena blistala od sjaja.
TUWO, wegov sluga Ono {to je htela mada be{e stekla,
STRA@AR ipak jedna rana srce joj je pekla:
Dvorani, princeze wenoga jedinca Biber~e su zvali,
Doga|a se u vreme kada su postojale ale. zato {to je bio isuvi{e mali,
a to je za majku bila `alost jaka
da sin bude mawi od svojih vr{waka.
Zato ipak nije `ivela u sre}i:
`elela je `arko da poraste ve}i.
Prolazile tako godine i dani.
Sva su deca rasla kô kru{ke na grani,
postali mladi}i. Al’ gle sudbe klete:
samo je Biber~e ostao jo{ dete.
Da li je kasnije porastao ve}i?
[ta je sa wim bilo? To }e bajka re}i.

I ^IN
Dvori{te Biber~etove ku}e. Biber~e
i Svadi{a se ma~uju, a Dobri{a sudi.

I SCENA
BIBER^E, SVADI[A, DOBRI[A

SVADI[A: (napada)
Polo`i oru`je!
BIBER^E: (prelazi u protivnapad)
A sad ne{to ka`i!

125
 DOBRI[A: (Podi`e ruku Biber~etu kao bok-
sa~u posle pobede.) Ti si pobedio.
SVADI[A: Ne}u, to ne va`i! Ja sam se sa-
pleo.
BIBER^E: A ti boqe gledaj.
SVADI[A: Hajde jo{ jedanput! (uzima ma~)
DOBRI[A: (Svadi{i) Ne, borbu mu predaj.
Biber~e je od svih najve{tiji ma~em.
SVADI[A: Ja mu ne priznajem.
DOBRI[A: Pokori se ja~em!
SVADI[A: Ne}u!
BIBER^E: Ho}e{ opet da poka`em delom?
SVADI[A: Dobro. Al’ ti priznaj: boqe ga-
|am strelom.
BIBER^E: Hajdemo da prvo oprobamo sre}u!
SVADI[A: Pobedi}u.
BIBER^E: Ne znam.
SVADI[A: Ka`em ti.
BIBER^E: Vide}u.
DOBRI[A: (Nate`e luk da bi namaknuo kanap;
ne uspeva u tome.)
Mislim da od ovog nema goreg luka!
BIBER^E: Daj meni da probam!
SVADI[A: (Uzima od Dobri{e luk. Biber~etu)
Slaba ti je ruka. Pogledajte sada kako }e to
i}i, jer ovo je ne{to, ovo su mi{i}i!
(Razmetqivo pokazuje mi{i}e. Proba da
zategne luk – ne ide.)
DOBRI[A: Te{ko se savija.
SVADI[A: Kakvo je to drvo!
BIBER^E: Mo`e{ da se hvali{, al’ uradi
prvo.
(Uzme luk, sedne na wega i nategne ga.)
DOBRI[A: [ta zna~i kada se um i snaga
slo`e!
SVADI[A: Ih, ~udna mi ~uda, tako svako
mo`e!
DOBRI[A: Prvi }u da ga|am!
BIBER^E: [ta }emo za metu?
SVADI[A: Hajde da ga|amo fazane u letu!
BIBER^E: Pa pogodi{ oblak; on pukne
i tada odjedanput po~ne ki{ica da pada.
(Biber~e i Dobri{a se smeju.)
SVADI[A: (prete}i)
To mi se ti ruga{?
DOBRI[A: Hajde, sva|u mani! Jer, prvo
i prvo: gde su ti fazani?
126
SVADI[A: Gde su?... Nije va`no... Gde su? Pa
u {umi. Ali takve {ale ne trpim, razumi!
(Biber~etu)
Jo{ si ti pilence {to viri iz quske. Tebe
se ne pla{e koko{ke ni guske.
BIBER^E: Mo`da je to ta~no. Al’ drugovi
na{i vrlo dobro znaju ko se koga pla{i.
SVADI[A: Da ne misli{ mo`da da te se ja
bojim? Tebe }e strah biti dokle god postojim.
DOBRI[A: Ili prestanite s tim brbqawem
ludim il’ se potucite, a ja }u da sudim.
SVADI[A: Spreman sam za tu~u.
DOBRI[A: Stvoren si od zlobe.
SVADI[A: Ja }u s jednom rukom, a ti }e{ sa
obe.
BIBER^E: Dobro, nek ti bude.
DOBRI[A: Znaj, i tebe krivim.
BIBER^E: Kad je wemu drago ja se ne pro-
tivim.
(Uhvate se uko{tac. Biber~e ve{to obori
Svadi{u.)
SVADI[A: Ovako ne va`i. (Ho}e da nastavi
borbu.)
BIBER^E: Gde }e{? Ruke k sebi!
SVADI[A: Hvata{ na brzinu.
BIBER^E: Polako, ne grebi!
DOBRI[A: Prestanite! Evo, dolazi ti mama!
(Biber~e pu{ta Svadi{u.)
SVADI[A: Jo{ nije pre~i{}en ra~un me|u
nama.
(Svadi{a i Dobri{a odlaze. Dolazi Majka.)
 II SCENA
MAJKA, BIBER^E
MAJKA: [ta je opet bilo?
(Biber~e }uti.)
Hajde, pru`i ruku! Ti zna{ da je ru`no kad
se deca tuku.
(Gleda ogrebotinu.)
Treba da razume{: ja~i su od tebe. Vidi{
kako taj zna dobro da ogrebe.
BIBER^E: I on, isto tako, dobio je svoje.
MAJKA: Ru`no je kad sva|e me| vama postoje.
BIBER^E: Wegova je pakost za sve ovo kriva:
pakost neprestano preti, uvek izaziva. Rekao je
opet ono {to i ju~e: da }e jednom rukom mene
da istu~e. Pokazao sam mu da nije ba{ tako.
MAJKA: Ubudu}e, sine, u~ini ovako: ako
neko po~ne da te pretwom goni zamoli ga
lepo da se s puta skloni. Ako ne}e, nego
`eqan borbe pri|e, najboqe }e biti da se
zaobi|e, jer i sam uvi|a{ sva|a ~emu vodi.
Nemoj ovo vi{e da ti se dogodi.
BIBER^E: Mislio sam borba da je na~in
boqi. Al’ dobro, po tvojoj neka bude voqi.
MAJKA: I da te ne ~ekam, do|i {to pre ku}i.
BIBER^E: Ni{ta se ne brini, ne}u se
potu}i.
(Majka odlazi. Nailazi Stogodan.)
Qubi{a \oki} (1929–1996)
ro|en je u Danilovgradu
u Crnoj Gori. Bio je dramski
pisac, rediteq i profesor
Fakulteta dramskih umetno-
sti. Napisao je vi{e kwiga
dramskih tekstova za decu,
od kojih su najpoznatije:
U cara Trojana kozje u{i,
Biber~e, Pozori{ne bajke,
Olovni nov~i}, Kolari}u-
-Pani}u, De~ja pozornica.
 Zbog ~ega Biber~etova majka,
i pored toga {to joj se ispunila
`eqa, ipak nije `ivela u sre}i?
 Za{to su se Biber~e i Svadi{a
tukli?

Kojim re~ima Svadi{a izaziva
sukob?
 Da li se Biber~e pravedno
pona{a? Na osnovu ~ega to
zakqu~uje{?

[ta majka govori Biber~etu? [ta
mu savetuje?
 Podelite uloge. Odglumite ovaj
dramski tekst.
DOMA]I ZADATAK
 Pro~itaj ovaj dramski tekst
u celini (kao lektiru). Svoje
utiske i zapa`awa zapi{i
u dnevnik ~itawa (vidi
Dnevnik ~itawa na str. 183).
127
  Kako bi objasnio razliku izme|u nasilnog pona{awa i obi~nog drugarskog
nadmetawa i igrawa?
Karakteristike nasilnog pona{awa su:

Karakteristike drugarskog nadmetawa su:

 Kako bi okarakterisao odnos izme|u Biber~eta i Svadi{e? Da li su oni nasilni jedan

prema drugom? Dr`i se definicija koje si sam napisao. Argumentuj svoje mi{qewe.
Odnos dva de~aka je
Tako mislim zbog toga {to

 Za{to je Biber~etova majka `elela da joj dete bude ve}e? Da li je uvek dobro biti ve}i?
Kada si ve}i dobro je to {to

Kada si ve}i lo{e je to {to

 Smisli jo{ dva nadimka za Biber~e. Imaj u vidu wegove osobine prikazane u ovom tekstu.

1.
2.

128
 Zamisli da ovu dramu priprema{ za izvo|ewe na pozornici.
Nacrtaj izgled scene na kojoj se izvodi prvi ~in ove drame.

129
 Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Lirika Epika Drama

1. 1.
Bajka Drama
pri~a o ~udesnim kwi`evno delo u stihu ili prozi,
doga|ajima i li~nostima pisano u dijalozima, a nameweno
izvo|ewu u pozori{tu, na filmu,
radiju ili televiziji; zasniva se
2. na sukobu likova
Legenda
 kra}a pri~a koja se prenosi PRIMER:
s kolena na koleno; predawe Biber~e, Q. \oki}
o `ivotu neke osobe, o postanku
nekog mesta, neke pojave u prirodi
ili o nekoj istorijskoj li~nosti

PRIMER:
Nebeska reka, G. Oluji}

Stil (na~in izra`avawa)

OBLICI PRIPOVEDAWA

1. 2. 3. 4.
Opis Pripovedawe Dijalog Monolog
(deskripcija) (naracija) razgovor dve ili vi{e  govor jedne li~nosti
li~nosti u kwi`evnom delu u kwi`evnom delu; oblik
pripovedawa u kojem se
lik obra}a sebi, odnosno
publici
Pripovedawe u prvom licu
Pripovedawe u tre}em licu
 6
Putovawe
u pro{lost

U^I]EMO:

 o narodnim bajkama
 o narodnim juna~kim pesmama
pretkosovskog ciklusa
 o biografiji
 o romanu
 o delu pisanom nau~nim
stilom

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

 da navede{ argumente kojima

dokazuje{ da je tekst A`daja
i carev sin bajka

da napi{e{ ocenu vrednosti
pesme Uro{ i Mrwav~evi}i
 da pro~ita{ roman Robinson
Kruso i da o wemu napi{e{
pismeni sastav za lektiru
 [ta je to zadu`bina?
Koje su zadu`bine Svetog Save?
Koje su zadu`bine wegovog oca Stefana Nemawe?

Narodna pesma

SVETI SAVO

Zbor zborila gospoda ri{}anska

Kod bijele crkve Gra~anice:
Gra~anica „Bo`e mili, ~uda velikoga!
Kud se |ede car-Nemawe blago,
gro{
Sedam kula gro{a i dukata?“
Tu se desi Nemawi}u Savo,
Pa govori gospodi ri{}anskoj:
„Oj Boga vam, gospodo ri{}anska!
Ne govor’te o mom roditequ,
Ne govor’te, ne grije{’te du{e:
raskovati
Nije babo raskovao blago
naxak Na naxake ni na buzdovane,
Ni na sabqe ni na bojna kopqa,
buzdovan
Ni dobrijem kowma na ratove;
rat Ve} je babo potro{io blago
namastir Na tri slavna srpska namastira;
Jednu babo sagradio crkvu:
Vilindar B’jel Vilindar nasred Gore Svete,
Krasnu slavnu sebe zadu`binu,
Vje~nu ku}u na onome sv’jetu,
letur|ija Da se wemu poje letur|ija
Onog sv’jeta, kao i ovoga;
Drugu babo sagradio crkvu:
Studenica Studenicu na Vlahu Starome,
Krasnu slavnu majci zadu`binu,
Svojoj majci carici Jeleni,
Vje~nu ku}u na onome sv’jetu, Uglas viknu gospoda ri{}anska:
Da s’ i wojzi poje letur|ija „Prosto da si, Nemawi}u Savo!
Onog sv’jeta, kao i ovoga; Prosta du{a tvojih roditeqa!
prost
Tre}u babo sagradio crkvu: Prosta du{a, a ~estito t’jelo!
Miqe{evka
Miqe{evku na Hercegovini, [to nosili, svijetlo vam bilo!
Krasnu slavnu Savi zadu`binu, [to rodili, sve vam sveto bilo!“
Vje~nu ku}u na onome sv’jetu, I {to re~e gospoda ri{}anska
Da s’ i wemu poje letur|ija Na sastanku kod bijele crkve,
ste}i se
Onog sv’jeta, kao i ovoga“. [to go| rekli, kod Boga se steklo.

132
 Za{to su sredwovekovni vladari podizali manastire?
 Ko su „gospoda ri{}anska“?
 [ta zna~i „zbor zboriti“?
 [ta je Sveti Sava govorio „gospodi ri{}anskoj“?
 Kako su gospoda odgovorila Svetom Savi?
 Objasni zna~ewe re~i: blagosiqati, blagoslov, kleti i kletva.
 Zaokru`i slovo ispred one ideje koja u ve}oj meri odgovara ovoj pesmi:
a) Dobro je ako vladari ~ine delo za op{te dobro svog naroda.
b) Dobar je ~ovek koji ~ini dobro drugima.
 Ova pesma ima tri dela:
! pitawe
" odgovor na pitawe
# komentar onih koji su postavili pitawe.
Doka`i ovu tvrdwu na tekstu.

U ovoj pesmi susre}u se razli~iti oblici kazivawa:
! dijalog
" opisivawe (deskripcija)
# pripovedawe (naracija)
Prona|i u tekstu primere za sva tri oblika.
 Ova pesma je sastavqena od stihova koji imaju deset slogova. Kako se naziva takav stih?
 Prona|i u pesmi i podvuci nekoliko epiteta.
 Na {ta se odnose navedeni stihovi? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Nije babo raskovao blago a) otac nije topio zlato i srebro i od wih
Na naxake ni na buzdovane, pravio ratnu opremu
Ni na sabqe ni na bojna kopqa, b) otac nije potro{io blago na nabavku
Ni dobrijem kowma na ratove ratne opreme

KWI@EVNI POJMOVI
 Deseterac je stih od
deset slogova. Na{e
juna~ke (epske) pesme
ispevane su u desetercu.

Manastir Gra~anica – zadu`bina kraqa

Milutina Nemawi}a

133
 Za{to qudi smi{qaju bajke? [ta nas u wima najvi{e privla~i?
Narodna bajka
A@DAJA I CAREV SIN
Bio jedan car, pa imao tri sina. Jednom
najstariji sin po|e u lov, pa kako izi|e iza
grada, sko~i zec iza grma, a on za wim, te ovamo
rekavica te onamo dok ute~e zec u jednu rekavicu. Carev
sin za wim, kad tamo, a to ne bio zec nego
a`daja, pa do~eka careva sina te ga pro`dere.
Kad posle toga pro|e nekoliko dana, a
carev sin ne dolazi ku}i, stanu se ~uditi
{ta bi to bilo da ga nema. Onda po|e sred-
wi sin u lov, pa kako izi|e iza grada, a zec
sko~i iza grma, a carev sin za wim, te ovamo
te onamo dok ute~e zec u onu rekavicu.
Carev sin za wim, kad tamo, a to ne bio zec
nego a`daja, pa ga do~eka te pro`dere. Kad
posle toga pro|e nekoliko dana, a carevi
sinovi ne dolaze natrag ni jedan, zabrine se
sav dvor. Onda i tre}i sin po|e u lov, ne bi
li i bra}u na{ao. Kako izi|e iza grada,
opet sko~i zec iza grma, a carev sin za wim,
te ovamo te onamo dok ute~e zec u onu reka-
vicu. A carev sin ne htedne i}i za wim, nego
po|e da tra`i drugoga lova govore}i u sebi:
„Kad se vratim, na}i }u ja tebe“.
Potom hodaju}i dugo po planini ne na|e
ni{ta, pa se onda vrati u onu rekavicu, kad
tamo, ali u rekavici jedna baba. Carev sin joj
nazove Boga: „Pomozi Bog, bako!“ A baba mu
prihvati: „Bog ti pomogao, sinko!“ Onda je
zapita carev sin: „Gde je, bako, moj zec?“ A ona
mu odgovori: „Moj sinko, nije ono zec, nego je
zatomiti ono a`daja. Toliki svet pomori i zatomi“.
^uju}i to carev sin, malo se zabrinu, pa re~e
babi: „[ta }emo sad? Tu su vaqda i moja dva
brata propala“. Baba mu odgovori: „Jesu
134
bogme; ali nije fajde, nego sinko idi ku}i, fajda
dok nisi i ti za wima“. Onda joj on re~e:
„Bako, zna{ li {ta je? Ja znam da si i ti rada
ute}i se
da se oprosti{ te napasti“. A baba mu se ute~e (u re~)
u re~: „O moj sinko, kako ne bih! I mene je tako
uhvatila, ali sad se nema kud“. Onda on nas-
tavi: „Slu{aj dobro {to }u ti kazati. Kad
do|e a`daja, pitaj je kuda ide i gde je wezina
snaga, pa sve qubi ono mesto gde ti ka`e da joj
je snaga, kao od miline, dokle je isku{a{, pa
}e{ mi posle kazati kad do|em“.
Posle carev sin otide u dvor, a baba
ostane u rekavici. Kad do|e a`daja, stane je
baba pitati: „Ta gde si, zaboga? Kuda tako
daleko ide{? Nikad ne}e{ da mi ka`e{
kuda ide{“. A a`daja joj odgovori: „E, moja
bako, daleko ja idem“. Onda joj se baba stane
umiqavati: „A za{to tako daleko ide{?
Ka`i mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je
tvoja snaga, ja ne znam {ta bih radila od
miline, sve bih ono mesto qubila“. Na to se
a`daja nasmeje, pa joj re~e: „Onde je moja
snaga u onom ogwi{tu“.
Onda baba pritisne grliti i qubiti
ogwi{te, a a`daja kad to vidi, udari u smeh,
pa joj re~e: „Luda `eno, nije tu moja snaga.
Moja je snaga u onom drvetu pred ku}om“.
Onda baba opet pritisne grliti i qubiti
drvo, a a`daja opet u smeh, pa joj re~e:
„Pro|i se, luda `eno, nije tu moja snaga“. pro}i se
Onda baba zapita: „Da gde je?“ A a`daja
stane kazivati: „Moja je snaga daleko, ne
mo`e{ ti tamo oti}i. ^ak u drugome carstvu
kod careva grada ima jedno jezero, u onom
jezeru ima jedna a`daja, a u a`daji vepar, a
u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac,
u onome je vrapcu moja snaga“.
Baba kad to ~uje, re~e a`daji: „To je bogme
daleko, to ja ne mogu qubiti“. Sutradan kad
a`daja otide iz rekavice, carev sin do|e k
babi, pa mu baba ka`e sve {to je ~ula od
a`daje. Onda on otide ku}i, pa se preru{i:
obu~e pastirske haqine i uzme pastirski
{tap u ruke, te se na~ini pastir pa po|e u
svet. Idu}i tako od sela do sela i od grada do
grada najposle do|e u drugo carstvo i u carev
grad, pod kojim je u jezeru bila a`daja.
Do{av{i u onaj grad stane raspitivati
kome treba pastir. Gra|ani mu ka`u da treba
caru. Onda on upravo k caru. Po{to ga pri-
jave, pusti ga car preda se, pa ga zapita:
„Ho}e{ li ~uvati ovce?“ A on odgovori: „Ho}u,
svetla kruno!“ Onda ga car primi i stane ga
svetovati i u~iti: „Ima ovde jedno jezero, i svetovati
pokraj jezera vrlo lepa pa{a, pa kako
izjaviti
izjavi{ ovce, one odmah idu onamo te se raz-
vale oko jezera, ali koji god ~oban tamo razvaliti se
otide, onaj se vi{e ne vra}a natrag; zato, opraviti se
sinko, ka`em ti, ne daj ovcama na voqu kud
one ho}e, nego dr`i kuda ti ho}e{“.
Carev sin zahvali caru, pa se opravi i
izjavi ovce, i uzme sa sobom jo{ dva hrta {to
mogu zeca u poqu sti}i, i jednoga sokola {to
mo`e svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde.
Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru,
a ovce kako do|u na jezero, odmah se razvale
oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu
kladu, a hrte i gajde pod kladu, pa zasu~e ga}e
i rukave te zagazi u jezero, pa stane vikati:
„O a`dajo, o a`dajo! Ta izi|i mi danas na ogledati se
mejdan da se ogledamo, ako `ena nisi!“
A`daja se odzove: „Sad }u, carev sine, sad“.
135
 Malo ~as, eto ti a`daje, velika je, Kad bude pred no}, carev sin krene ovce
stra{na je, gadna je! Kako a`daja izi|e, kao i pre, pa ku}i sviraju}i u gajde. Kad u|e
popojaske uhvati se s wim popojaske, pa se ponesi u grad, sav se grad uskoleba i stane se ~uditi uskolebati se

poneti se letni dan do podne. A kad podne prigreje, gde ~oban dolazi ku}i svako ve~e, {to pre
onda re~e a`daja: „Ta pusti me, carev sine, nijedan nije mogao. Ona dva kowanika jo{ su
da zamo~im svoju pustu glavu u jezero, pa da pre od carevoga sina bila do{la u dvor i
te bacim u nebeske visine“. A carev joj sin pripovedila caru sve po redu {ta su ~uli i
odgovori: „Bre, a`dajo, ne kopaj trica; da je videli. Sad kad car vide ~obana gde se vrati
ne kopaj trica
meni careva devojka da me poqubi u ~elo, ku}i, odmah dozove k sebi svoju k}er i ka`e
jo{ bih te vi{e bacio“. A`daja se na to joj sve {ta je i kako je. „Nego“, veli, „sutra
odmah otpusti od wega i otide u jezero. da ide{ s ~obaninom na jezero, da ga
Kad bude predve~e, on se lepo umije i poqubi{ u ~elo“.
opravi, sokola metne na rame i hrte uza se, Ona kad to ~uje, brizne plakati i stane
a gajde pod pazuho, pa krene ovce i po|e u se moliti ocu: „Nigde nikoga nema{ do mene
grad sviraju}i u gajde. Kad do|e u grad, sav jedinu, pa i za mene ne mari{ da poginem“.
se grad slegne kao na ~udo gde on do|e, a pre Tada je otac uzme sloboditi i hrabriti: „Ne
nijedan ~oban nije mogao do}i s onoga jeze- boj se, k}eri moja, vidi{, mi promenismo
ra. Sutradan carev sin opravi se opet, i tolike ~obane, pa koji god izi|e na jezero,
po|e s ovcama upravo k jezeru. A car po{qe nijedan se ne vrati, a on evo dva dana kako
za wim dva kowanika da idu kradom da vide se s a`dajom bori, pa mu ni{ta ne naudi.
{ta on radi, te se oni popnu na jednu visoku
planinu otkuda }e dobro videti.
A ~oban kako do|e, metne hrte i gajde pod
kladu onu, a sokola na wu, pa zasu~e ga}e i
rukave te zagazi u jezero, pa povi~e: „O
a`dajo, o a`dajo, izi|i mi na mejdan da se
jo{ ogledamo, ako `ena nisi!“ A`daja mu se
odzove: „Sad }u, carev sine, sad“. Malo ~as,
eto ti a`daje, velika je, stra{na je, gadna je.
Pa se uhvate popojaske te se ponesi letni
dan do podne. A kad podne prigreje, onda
re~e a`daja: „Ta pusti me, carev sine, da
zamo~im svoju pustu glavu u jezero, pa da te
bacim u nebeske visine“. A carev joj sin
odgovori: „Bre, a`dajo, ne kopaj trica; da je
meni careva devojka da me poqubi u ~elo,
jo{ bih te vi{e bacio“. A`daja se na to
odmah otpusti od wega i otide u jezero.

136
 Ja se uzdam u Boga da on mo`e tu a`daju svla-
dati, samo idi sutra s wime, eda bi nas
oprostiti oprostio te napasti {to toliki svet
pomori“.
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i
sunce ogranu, usta ~oban, usta i devojka, pa
se sta{e opremati na jezero. ^obanin je
veseo, veseliji nego igda, a devojka careva
tu`na, suze proliva, pa je ~oban te{i:
„Gospo|o seko, ja te molim nemoj plakati,
samo u~ini {to re~em, kad bude vreme, ti
pritr~i i mene poqubi, pa se ne boj“. Kad
po|o{e i kreto{e ovce, ~oban putem jednako
veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide
pokraj wega, pa jednako pla~e, a on ka{to
dulac pusti dulac, pa se okrene wojzi: „Ne pla~i,
zlato, ne boj se ni{ta“.
Kad do|u na jezero, ovce se odmah raz-
vale oko jezera, a carev sin metne sokola na
kladu, a hrte i gajde poda wu, pa zasu~e ga}e
i rukave, pa zagazi u vodu i povi~e: „O
a`dajo, o a`dajo, izi|i mi na mejdan da se
jo{ ogledamo, ako `ena nisi!“ A`daja se
odzove: „Sad }u, carev sine, sad“. Malo ~as,
eto ti a`daje, velika je, stra{na je, gadna je!
Kako izi|e, uhvate se popojaske, pa se pone-
si letni dan do podne. A kad podne prigreje,
tada besedi a`daja: „Ta pusti me, carev sine,
da zamo~im svoju pustu glavu u jezero, pa da
te bacim u nebeske visine“. A carev joj sin
odgovori: „Bre a`dajo, ne kopaj trica; da je
meni careva devojka da me poqubi u ~elo,
jo{ bih te vi{e bacio“. Kako on to re~e, a
careva devojka pritr~i i poqubi ga u obraz,
u oko i u ~elo. Onda on mahne a`dajom i
baci je u nebeske visine, te a`daja kad
padne na zemqu sva se na komade razbije, a
kako se ona na komade razbije, sko~i iz we
nagnuti divqi vepar, pa nagne begati, a carev sin
vikne na ~obanske pse: „Dr`i! Ne daj!“ A psi
sko~e te za wim, pa ga stignu, i odmah ga ras-
trgnu, ali iz vepra sko~i zec, pa nagne preko
poqa, a carev sin pusti hrte: „Dr`i! Ne
daj!“ A hrti za zecom te ga uhvate i odmah
rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev
sin pusti sokola te soko uhvati goluba i
donese carevome sinu u ruke. Carev sin uzme
goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a
on dr` vrapca.
Kad uhvati vrapca, re~e mu: „Sad da mi
ka`e{ gde su moja bra}a“. A vrabac mu
odgovori: „Ho}u, samo mi nemoj ni{ta
u~initi. Odmah iza grada tvojega oca ima
jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri
{ibqike; podseci one tri {ibqike, pa udri
wima po korenu; odmah }e se otvoriti gvoz-
dena vrata od velikoga podruma. U onome
podrumu ima toliko qudi i starih i mladih,
i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i
`ena i devojaka da mo`e{ naseliti ~itavo
carstvo; onde su i tvoja bra}a“.
Kad vrabac to sve iska`e, carev ga sin
odmah za vrat, te udavi. Car glavom bija{e
izi{ao i popeo se na onu planinu od kuda su
oni kowanici gledali ~obana, te i on gledao
sve {to je bilo. Po{to ~oban tako do|e glave
a`daji, po~ne se i suton hvatati, i on se
lepo umije, uzme sokola na rame, a hrte uza
se, a gajde pod pazuho, pa sviraju}i krene
ovce i po|e dvoru carevu, a devojka pored
wega jo{ u strahu. Kad do|u u grad, sav se slegnuti se
i sle}i se
grad slegne kao na ~udo.
Car koji je sve wegovo juna{tvo gledao s
planine, dozove ga preda se, pa mu da svoju
k}er, te smesta u crkvu, pa ih ven~aju i u~ine
veseqe za nedequ dana. Potom se carev sin
ka`e ko je on i otkud je, a car se onda i sav
grad jo{ ve}ma obraduje, pa po{to carev sin
navali da ide svojoj ku}i, car mu da mnoge
pratioce i opravi ga na put.
Kad budu kod one rekavice, carev sin
zaustavi sve pratioce, pa u|e unutra te
podse~e one tri {ibqike i udari wima po
korenu, a gvozdena se vrata odmah otvore,
kad tamo, a to u podrumu svet Bo`ji. Onda
carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po
jedan i da idu kud je kome drago, a on stane
na vrata. Izlaze}i tako jedan za drugim, eto
ti i bra}e wegove; on se s wima zagrli i
i`qubi. Kad ve} sav narod izi|e, zahvale mu
{to ih je popu{tao i izbavio i otidu svaki
svojoj ku}i. A on sa svojom bra}om i mladom
otide ku}i svome ocu, i onde je `iveo i
carovao do svoga veka.
137
  Sa kojim se problemima susre}e junak ove bajke, najmla|i carev sin?
 Kako re{ava te probleme?
 Kako je baba uspela da otkrije tajnu a`dajine snage?
 Za{to se carevi} preru{io u pastira?
 [ta je carevi} hteo da ka`e kada je govorio: „Da je meni careva devojka da me
poqubi u ~elo, jo{ bih te vi{e bacio“?
 Objasni na primerima iz teksta moralne vrednosti glavnog junaka:
hrabrost, upornost, plemenitost, mudrost, snala`qivost, samopouzdawe.
 Objasni navedene poruke ove bajke. Smisli i dopi{i jo{ jednu poruku ove bajke.
! U svetu ima zla, a ono je ~esto prikriveno.
" Za dobro i sre}u se vaqa boriti – ne dolaze sami od sebe.
# ^ovek treba da veruje u sebe i svoju snagu. (Potra`i u tekstu argumente za ovu tvrdwu.)
$ Zlo se pobe|uje mudro{}u, hrabro{}u, uporno{}u i dobrim delima.
%

 Ova bajka je uzbudqiva zato {to glavni junak stalno nailazi na nove prepreke, ~ime
napetost sve vi{e raste. Navedi prepreke i na~ine na koje ih junak nadvladava.

prepreka na~in na koji je junak nadvladava

 Pove`i delove radwe sa odgovaraju}im primerima iz teksta:

uvod Kad uhvati vrapca, re~e mu: „Sad da mi ka`e{ gde su moja bra}a“.

po~etak zapleta ... i onde je `iveo i carovao do svoga veka.

rast zapleta Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud
je kome drago...

vrhunac zapleta
Moja je snaga daleko, ne mo`e{ ti tamo oti}i.

rasplet Bio jedan car, pa imao tri sina.

epilog ... a to ne bio zec nego a`daja, pa do~eka careva sina te ga pro`dere.

138
 Navodimo {est razloga zbog kojih je ovo delo bajka: KWI@EVNI POJMOVI
1. ~udesni likovi i doga|aji  Narodne bajke su
2. doga|aji sme{teni u neodre|eno vreme i prostor pripovetke u kojima se
3. simbolika brojeva 3, 7, 9 govori o ~udesnim likovi-
4. junaci se bore za pravdu i pri tom nailaze na ma i doga|ajima.
 Epilog je zavr{ni deo
velike prepreke
5. dobro pobe|uje zlo kwi`evnog dela u kojem se
6. junaci su nagra|eni za hrabrost. opisuje ono {to se desilo
posle, daqa sudbina junaka.

Na osnovu analize ovog dela doka`i da se radi o bajci.

Drugim re~ima, za navedene karakteristike napi{i primere iz pri~e.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

139
 [ta zna{ o caru Du{anu? Za{to su ga zvali Du{an Silni?
Narodna pesma
@ENIDBA DU[ANOVA
Kad se `eni srpski car Stjepane,
nadaleko zaprosi |evojku,
Le|an u Le|anu, gradu latinskome,
u latinskog kraqa Mijaila,
po imenu Roksandu |evojku;
car je prosi, i kraq mu je daje.
Car isprosi po kwigam' |evojku,
pak doziva Todora vezira:
"Slugo moja, Todore vezire,
da mi ide{ bijelu Le|anu,
mome tastu, kraqu Mijailu,
da mi s wime svadbu ugovori{:
kada }emo po}i po |evojku,
koliko li povesti svatova;
da mi vidi{ Roksandu |evojku:
mo`e l' biti za cara carica,
mo`e l' biti svoj zemqi gospo|a;
da je vidi{ i da prstenuje{".
Veli wemu Todore vezire:
"Ho}u, care, dragi gospodine";
pak s' opremi, ode u Latine.
Kada do|e bijelu Le|anu,
lijepo ga kraqu do~ekao:
vino pi{e ne|eqicu dana.
Tada re~e Todore vezire:
„Prijatequ, Mijailo kraqu,
nije mene care opravio
da ja pijem po Le|anu vino,
ve} da s tobom svadbu ugovorim:
kad }e care do}i po |evojku,
u koje li doba od godine,
140
koliko l' }e povesti svatova;
i da vidim Roksandu |evojku,
da je vidim i da prstenujem".
Tada re~e Mijailo kraqu:
„Prijatequ, Todore vezire,
{to me care za svatove pita,
neka kupi koliko mu drago,
po |evojku kada wemu drago;
nego }e{ mi cara pozdraviti:
nek ne vodi svoja dva sestri}a,
dva sestri}a, dva Vojinovi}a,
Vuka{ina i s wim Petra{ina;
u pi}u su te{ke pijanice,
a u kavzi qute kavgaxije;
opi}e se, zametnu}e kavgu,
pak je te{ko xevap dati kavzi xevap
u na{emu bijelu Le|inu. kavga
A |evojku sada }e{ vi|eti
i prsten joj dati po zakonu".
A kada je tavna no}ca do{la,
ne donose vo{tane svije}e,
ve} po mraku izvode |evojku.
Kad to vi|e Todore vezire,
on izvadi od zlata prstewe
sa biserom i dragim kamewem:
razasja se soba od kamewa –
taka mu se u~ini |evojka
da je qep{a od bijele vile;
prstenova Roksandu |evojku
i dade joj hiqadu dukata,
i |evojku bra}a odvedo{e.
 Kad ujutru jutro osvanulo,
opremi se Todore vezire,
pak otide bijelu Prizrenu.
Kada do|e bijelu Prizrenu,
pita wega srpski car Stjepane:
„Slugo moja, Todore vezire,
vi|e li mi Roksandu |evojku?
Vi|e li je i prstenova li?
[to govori kraqu Mijailo?"
Todor wemu sve po redu ka`e:
„Vi|eh, care, i prstenovah je.
Da kakva je Roksanda |evojka,
onakove u Srbina nema!
Dobro zbori kraqu Mijailo:
po |evojku kada tebe drago,
svata kupi koliko ti drago;
samo te je kraqu pozdravio:
da ne vodi{ dva sestri}a tvoja,
dva sestri}a, dva Vojinovi}a;
u pi}u su te{ke pijanice,
a u kavzi qute kavgaxije:
opi}e se, zametnu}e kavgu,
pak je te{ko xevap dati kavzi
u Le|anu, gradu latinskome".
Kad to za~u srpski car Stjepane,
udari se rukom po koqenu:
„Jao mene do boga miloga!
zulum
Dotle li se zulum oglasio
od sestri}a od Vojinovi}a!
A tako mi moje vjere tvrde,
dokle mene to veseqe pro|e,
obojicu ho}u objesiti
o vratima grada Vu~itrna,
po svijetu da me ne sramote!"
Stade care kupiti svatove;
skupi svata dvanaest hiqada,
pak podi`e niz Kosovo ravno.
Kad su bili ispod Vu~itrna,
gledala ih dva Vojinovi}a,
me|u sobom mladi govorili:
„[to l' se ujak na nas rasrdio,
opasti te nas ne {}e zvati u svatove?
Netko nas je wemu opadnuo,
s wega `iva meso otpadalo!
Car otide u zemqu latinsku,
a junaka sa sobom ne ima
nijednoga od roda svojega,
koji bi mu bio u nevoqi,
ako bi mu bilo za nevoqu;
Latini su stare varalice,
ujaka }e na{eg pogubiti,
a nezvani i}i ne smijemo".
Veli wima ostarjela majka:
„\eco moja, dva Vojinovi}a,
vi imate brata u planini –
kod ovaca Milo{-~obanina;
najmla|i je, a najboqi junak,
a za wega care i ne znade.
Po{qite mu list kwige bijele
neka do|e gradu Vu~itrnu;
ne pi{'te mu {to je i kako je,
ve} pi{ite: ‘Majka je na smrti,
pak te zove da te blagosovi,
da na tebe kletva ne ostane;
nego br`e hodi b’jelu dvoru,
ne bi l' `ivu zastanuo majku!’
To su bra}a majku poslu{ala; kwiga
br`e pi{u kwigu na koqenu,
te je {aqu u [aru planinu,
svome bratu, Milo{-~obaninu:
„Oj Milo{u, na{ ro|eni brate,
br`e da si gradu Vu~itrnu!
Stara nam je majka na umoru,
pak te zove da te blagosovi,
da na tebe kletva ne ostane".
Kada Milo{ sitnu kwigu primi,
kwigu gleda, a suze proqeva.
Pita wega trideset ~obana:
„O Milo{u, na{a poglavice,
i dosad su kwige dolazile,
al' se nisu sa suzam' u~ile!
Otkud kwiga, ako boga znade{?"
Sko~i Milo{ na noge lagane,
pa govori svojim ~obanima:
„Oj ~obani, moja bra}o draga,
ova kwiga jest od dvora moga:
141
 stara mi je na umoru majka,
pak me zove da me blagosovi,
da na mene kletva ne ostane;
vi ~uvajte po planine ovce,
dok ja odem i natrag se vratim".
Ode Milo{ gradu Vu~itrnu.
Kad je bio blizu b'jela dvora,
dva su brata pred weg i{etala
a za wima ostarjela majka.
Veli wima Milo{ ~obanine:
„Za{to, bra}o, ako boga znate?!
Bez nevoqe jer gradit nevoqu?"
Vele wemu do dva mila brata:
„Hodi, brate, ima i nevoqe".
U b'jela se lica izqubi{e,
Milo{ majku u bijelu ruku.
Stado{e mu redom kazivati
kako care ode po |evojku
nadaleko, u zemqu latinsku,
a ne zove svojijeh sestri}a:
„Ve}, Milo{u, na{ ro|eni brate,
ho}e{, brate, nezvan za ujakom
nazorice u svatove po}i nazorice?
Ako wemu bude do nevoqe,
da se wemu u nevoqi na|e{;
ako li mu ne bude nevoqe,
mo`e{ do}i da se ne kazuje{“.
To je Milo{ jedva do~ekao:
„Ho}u, bogme, moja bra}o draga;
kad ujaku ne}u, da kome }u?"
Tad ga bra}a opremat stado{e;
kula{ ode Petar opremat kula{a,
a Vuka{in oprema Milo{a:
na weg me}e tananu ko{uqu,
do pojasa od ~istoga zlata,
od pojasa od bijele svile;
|e~erma
po ko{uqi tri tanke |e~erme,
dolama pak dolamu sa tridest putaca;
toke
po dolami toke sakovane,
zlatne toke od ~etiri oke;
oka a na noge kov~e i ~ak{ire;
kov~a a svrh svega bugar-kabanicu,
i na glavu bugarsku {ubaru:
na~ini se crni Bugarine,
ni bra}a ga poznati ne mogu;
dado{e mu kopqe ubojito
zelen i ma~ zelen staroga Vojina;
Petra{in mu izvede kula{a
me|edina me|edinom svega op{ivena,
da kula{a care ne poznade.
142
L'jepo su ga bra}a sjetovala:
„Kad, Milo{u, dostigne{ svatove,
pita}e te tko si i otkud si;
Karavla{ka
ti se ka`i zemqe Karavla{ke:
„Slu`io sam bega Radul-bega,
ne {}e mene slu`bu da isplati,
pak ja po|oh u svijet bijeli,
da |ego|i boqe slu`be tra`im;
pak sam ~uo za svate careve,
i pristô sam nezvan za svatovi
rad’ komada qeba bijeloga
i rad' ~a{e crvenoga vina".
^uvaj dobro dizgen od kula{a,
jer se kula{ jeste nau~io
putovati s kowma carevijem".
Tada Milo{ okrenu kula{a,
pak za carem ode u svatove.
Na Zagorju susti`e svatove.
Pitaju ga ki}eni svatovi:
„Otkud ide{, mla|ano Bugar~e?"
Milo{ im se iz daleka ka`e,
kô {to su ga bra}a nau~ila.
Lijepo ga svati do~eka{e:
„Dobro do{ô, mla|ano Bugar~e!
Nek je jedan vi{e u dru`ini!"
Kad su bili putem putuju}i –
zlu nauku Milo{ nau~io
kod ovaca u [ari planini:
pospavati svagda oko podne –
on zadrema na kowu kula{u.
Kako dizgen oslabi kula{u,
di`e glavu, ode kroz svatove,
obaquje kowe i junake,
dokle do|e kowma carevijem;
kako do|e, s wima u red stade.
lala
Lale {}ahu biti Bugarina,
al' ne dade srpski car Stjepane:
„Ne udrite mla|ano Bugar~e,
Bugar~e se spavat nau~ilo
po planini ovce ~uvaju}i; ~aran
ne udrite, ve} ga probudite".
Bude wega lale i vojvode:
„Ustan' more, mla|ano Bugar~e!
Bog ti staru ne ubio majku,
koja te je takoga rodila
i u svate caru opremila!"
Kad se prenu Milo{ Vojinovi},
te sagleda caru o~i ~arne,
kula{ ide s kowma carevijem;
on pokupi dizgene kula{u,
 pa i{}era wega iz svatova,
bakra~lija udara ga o{trom bakra~lijom:
po tri kopqa uprijeko ska~e,
po ~etiri nebu u visine,
unapredak ni broja se ne zna;
iz usta mu `ivi ogaw sipa,
a iz nosa modar plamen su~e.
Stade svata dvanaest hiqada
te gledaju kowa u Bugara;
kowa glede, a sami se ~ude:
„Bo`e mili, ~uda velikoga!
Dobra kowa, a lo{a junaka!
Jo{ takoga ni vi|eli nismo;
jedan bje{e u zeta careva,
i sada je u Vojinovi}a".
{i}arxija Gledale ga jo{ tri {i}arxije:
jedno jeste \akovica Vu~e,
a drugo je Nestopoq~e Janko,
a tre}e je mom~e Prijepoq~e;
gledali ga, pak su govorili:
„Dobra kowa mladog Bugarina!
Ba{ ga ov|e u svatov'ma nema,
ta nema ga ni u cara na{eg;
hajde malo da izostanemo,
ne bi li ga kako izmamili".
Kad su bili do klisure blizu,
izosta{e do tri {i}arxije,
pa govore Milo{-~obaninu:
„^uje{ more, mla|ano Bugar~e!
Ho}e{ dati kowa na razmjenu?
Da}emo ti kowa jo{ boqega,
i jo{ prida stotinu dukata,
i suvi{e ralo i volove,
pak ti ori te se qebom rani".
Veli wima Milo{ Vojinovi}:
„Pro|'te me se, do tri {i}arxije!
Boqeg kowa od ovog ne tra`im,
ni ovoga umirit ne mogu.
[to }e mene stotina dukata?
Na kantar ih mjeriti ne znadem,
a brojem ih brojiti ne um'jem.
[to }e mene ralo i volovi?
Mene nije ni otac orao,
pak je mene qebom odranio".
Tad govore do tri {i}arxije:
„^uje{ more, mla|ano Bugar~e!
Ako ne da{ kowa na razmjenu,
mi }emo ga na silu oteti!"
Al' govori Milo{ Vojinovi}:
„Sila otme zemqu i gradove,
kamol' mene kowa otet ne}e!
Volim dati kowa na razmjenu,
jer ne mogu pje{ke putovati".
Pa ustavi svojega kula{a,
pru`i ruku ispod me|edine;
oni misle bakra~liju skida,
al' on skida zlatna {estoperca, {estoperac
te udara \akovicu Vuka:
koliko ga lako udario,
tri puta se Vu~e premetnuo. premetnuti se
Veli wemu Milo{ Vojinovi}:
„Toliki ti rodili grozdovi
u pitomoj tvojoj \akovici!"
Pobje`e mu Nestopoq~e Janko;
sti`e wega Milo{ na kula{u,
udari ga me|u ple}i `ive,
~etiri se puta premetnuo:
„Dr` se dobro, Nestopoq~e Janko!
Tolike ti jabuke rodile
u pitomu Nestopoqu tvome!"
Bje`i jadno mom~e Prijepoq~e;
dosti`e ga Milo{ na kula{u,
te i wega kucnu {estopercem,
sedam se je puta premetnulo:
„Dr` se dobro, mom~e Prijepoq~e!
Pa kad do|e{ Prijepoqu tvome,
povali se me|u |evojkama
|e s' oteo kowa od Bugara!"
Pa okrenu kowa za svatovi.
Kad do|o{e bijelu Le|anu,
razape{e po poqu {atore.
Zob izi|e kowma carevijem,
nema ni{ta kowu Milo{evu.
Kad to vi|e Milo{ Vojinovi},
143
 uze torbu na lijevu ruku,
od zobnice jedne te do druge,
dok je svoju punu napunio;
pa on ode tra`it mehanxiju:
mehanxija „Mehanxija, daj da pijem vina!“
Mehanxija wemu odgovara:
„Id’ odatle, crni Bugarine!
kopawa Da s’ donio bugarsku kopawu,
ako bih ti i usuo vina;
za te nisu ~a{e pozla}ene!“
Pogleda ga Milo{ poprijeko,
udari ga rukom uz obraze:
koliko ga lako udario,
tri mu zuba u grlo sasuo.
Moli mu se mladi mehanxija:
„Ne udri me vi{e, Bugarine!
Bi}e tebe vina izobila,
ako caru ne}e ni dostati“.
iskati Milo{ vi{e ne {}e ni iskati,
ve} sam uze pak se napi vina.
pona~initi se Dok se Milo{ malo pona~ini,
utom svanu i ogranu sunce;
al’ povika sa grada Latin~e:
„Oj, ~uje{ li, srpski car Stjepane!
Eto doqe pod gradom Le|anom
zato~nik izi{ô je kraqev zato~ni~e,
zove tebe na mejdan juna~ki;
vaqa i}i mejdan dijeliti,
ili ne}e{ odavde izi}i,
ni izvesti svata nijednoga,
a kamoli Roksandu |evojku!“
Kad to za~u srpski car Stjepane,
telal on telala pusti u svatove;
telal vi~e i tamo i amo:
„Nije l’ majka rodila junaka,
i u svate caru opremila,
da za cara na mejdan izi|e?
^estita bi wega u~inio“.
Al’ se nitko na}i ne moga{e.
Car s’ udari rukom po koqenu:
„Jao mene do Boga miloga!
Sad da su mi dva sestri}a moja,
dva sestri}a, dva Vojinovi}a,
sad bi oni na mejdan izi{li“.
Istom care u besjedi be{e,
Milo{ ide, a kula{a vodi
do pred {ator srpskog car-Stjepana:
„Je l’ slobodno, care gospodine,
da ja idem na mejdan u poqe?“
Veli wemu srpski car Stjepane:
144
„Jest slobodno, mla|ano Bugar~e;
jest slobodno, al’ nije prilike!
Ako zgubi{ mlada zato~nika,
~estita }u tebe u~initi“.
Uzja Milo{ pomamna kula{a,
pa okrenu od bjela {atora,
zametnuti
zametnuv{i kopqe naopako,
govori mu srpski car Stjepane:
„Ne nos’, sinko, kopqe naopako,
ve} okreni kopqe unapredak,
jer }e ti se smijati Latini“.
Veli wemu Milo{ Vojinovi}:
„^uvaj, care, ti gospodstva tvoga!
Ako mene do nevoqe bude,
ja }u lasno kopqe okrenuti; lasno
ako li mi ne bude nevoqe,
doneti ga mogu i ovako“.
Pa otide niz poqe le|ansko.
Gledale ga Latinke |evojke,
gledale ga, pak su govorile:
„Bo`e mili, ~uda velikoga!
Kakva je to careva zamjena?!
Ta na wemu ni haqina nema!
Veseli se, kraqev zato~ni~e!
Nema{ na {to sabqe izvaditi,
nit je ima{ o {to krvaviti“.
U to doba do|e do {atora,
|e zato~nik sjedi pod {atorom,
za kopqe je svezao dorata.
Veli wemu Milo{ Vojinovi}:
„Ustan’ more, bijelo Latin~e,
da juna~ki mejdan dijelimo!“
Al’ govori bijelo Latin~e:
„Id’ odatle, crni Bugarine!
Nemam o {to sabqe poganiti,
kad na tebe ni haqina nema“.
Ra`quti se Milo{ Vojinovi}:
„Ustan’ more, bijelo Latin~e!
Na tebe su poboqe haqine,
s tebe }u ih na sebe obu}i“.
 Tad Latin~e na noge posko~i,
pak posjede pomamna dorata,
dorat odmah ode poqem razigravat;
Milo{ wemu stade na biqezi.
Baci kopqe bijelo Latin~e
na Milo{a u prsi juna~ke;
Milo{ dr`i zlatna {estoperca,
na wega je kopqe do~ekao,
prebio ga na tri polovine.
Veli wemu bijelo Latin~e:
„^ekaj malo, crni Bugarine,
lo{e su mi kopqe podmetnuli,
dok otidem da kopqe prom’jenim“.
Pak pobje`e preko poqa ravna,
al’ povika Milo{ Vojinovi}:
„Stani malo, bijelo Latin~e;
Milo bi ti bilo pobjegnuti!“
Pak po}era po poqu Latin~e,
do}era ga do le|anskih vrata,
al’ le|anska vrata zatvorena.
Pusti kopqe Milo{ Vojinovi},
te prikova bijelo Latin~e,
prikova ga za le|anska vrata,
rus pak mu rusu odsije~e glavu,
zobnica kula{u je baci u zobnicu;
pa uvati wegova dorata,
odvede ga caru ~estitome:
„Eto, care, zato~nika glave!“
Car mu dade blago nebrojeno:
„Idi, sinko, te se napij vina,
~estita }u tebe u~initi!“
Tek {to Milo{ sjede piti vino,
al’ povika sa grada Latin~e:
„Eto, care, pod Le|anom gradom
na livadi tri kowa viteza,
rat
pod sedlima i pod ratovima,
i na wima tri plamena ma~a,
vrhovi im nebu okrenuti:
da presko~i{ tri kowa viteza!
Ako li ih presko~iti ne}e{,
ne}e{ izi} ni izvest |evojke“.
Opet viknu telal po svatov’ma:
„Nije l’ majka rodila junaka
i u svate caru opremila,
da presko~i tri kowa viteza
i na wima tri plamena ma~a?“
Taj se junak na}i ne moga{e.
Al’ eto ti mlada Bugarina
pred {atora srpskog car-Stjepana:
„Je l’ slobodno, care gospodine,
da presko~im tri kowa viteza?“
„Jest slobodno, moje drago d’jete!
Nego skini bugar-kabanicu,
bog ubio onoga terziju terzija
koji ti je toliku srezao!“
Govori mu Milo{ Vojinovi}:
„Sjedi, care, pak pij rujno vino,
ne brini se mojom kabanicom!
Ako bude srce u junaku,
kabanica ne}e ni{ta smesti:
kojoj ovci svoje runo smeta,
on|e nije ni ovce ni runa!“
Pa on ode u poqe le|ansko.
Kada do|e do dobrijeh kowa,
on provodi svojega kula{a,
pa kula{u svome progovara:
„^ekaj mene u sedlo, kula{u!“
A on pro|e s one druge strane,
zaigra se preko poqa ravna,
i presko~i tri kowa viteza
i na wima tri plamena ma~a,
ustavi se na svojem kula{u;
pa on uze tri kowa viteza,
odvede ih srpskom car Stjepanu.
Malo vreme zatim postajalo,
al’ povika sa grada Latin~e:
„Hajde sada, care Srbqanine,
pod najvi{u kulu u Le|anu!
Na kuli je kopqe udareno,
na kopqu je od zlata jabuka:
ti strijeqaj kroz prsten jabuku!“
Milo{ vi{e ne {}e ni ~ekati,
ve} on pita cara ~estitoga:
„Je l’ slobodno, care gospodine,
da strijeqam kroz prsten jabuku?“
„Jest slobodno, moj ro|eni sinko!“
Ode Milo{ pod bijelu kulu,
zape str’jelu za zlatnu tetivu,
ustrijeli kroz prsten jabuku,
pak je uze u bijele ruke,
odnese je caru ~estitome;
lijepo ga care obdario.
Malo vreme zatim postajalo,
al’ povika sa grada Latin~e:
„Eto, care, pod bijelom kulom
iza{la su dva kraqeva sina,
izveli su tri l’jepe |evojke,
tri |evojke, sve tri jednolike,
i na wima ruho jednoliko:
idi poznaj koja je Roksanda;
145
 ako li se koje druge ma{i{,
ne}e{ izi} ni iznijet glave,
a kamoli izvesti |evojke!“
Kad je care r’je~i razumio,
on doziva Todora vezira:
„Idi, slugo, te poznaj |evojku!“
Todor mu se pravo kunija{e:
„Nijesam je, care, ni vi|eo,
jer su mi je po mraku izveli
kada sam je ja prstenovao“.
Car s’ udari rukom po koqenu:
„Jaoj mene do boga miloga!
Nadmudrismo i nadjuna~ismo,
pak nam osta cura na sramotu!“
Kad to za~u Milo{ Vojinovi},
on otide caru ~estitome:
„Je l’ slobodno, care gospodine,
da ja poznam Roksandu |evojku?!“
„Jest slobodno, moje drago d’jete,
al’ je jadno u te pouzdawe:
kako }e{ ti poznati |evojku,
kad je nigda ni vi|eo nisi?!“
Al’ govori Milo{ Vojinovi}:
„Ne brini se, care gospodine!
Kad ja bijah u [ari planini
kod ovaca dvanaest hiqada,
za no} bude po trista jawaca,
ja sam svako po ovci poznavô;
Roksandu }u po bra}i poznati“.
Veli wemu srpski car Stjepane:
„Idi, idi, moje drago d’jete!
Ako bog da, te pozna{ Roksandu,
Skenderija da}u tebi zemqu Skenderiju,
u dr`avu za `ivota tvoga“.
Ode Milo{ niz poqe {iroko.
Kada do|e |e stoje |evojke,
zbaci s glave bugarsku {ubaru,
skide s le|a bugar-kabanicu –
kadifa
zasija se skerlet i kadifa,
zasja{e se toke na prsima
146
i zla}ane kov~e na nogama:
sinu Milo{ u poqu zelenu
kao jarko iza gore sunce –
pak je prostre po zelenoj travi,
prosu po woj burme i prstewe,
sitan biser i drago kamewe.
Tad izvadi ma~a zelenoga,
pa govori trima |evojkama:
„Koja je tu Roksanda |evojka,
nek savije skute i rukave,
neka kupi burme i prstewe,
sitan biser i drago kamewe;
ako li se koja druga ma{i,
vjera moja tako mi pomogla,
osje} }u joj ruke do lakata!“
Kad to ~u{e tri l’jepe |evojke,
obje krajwe sredwu pogleda{e,
a Roksanda u zelenu travu;
savi skute i svil’ne rukave
pak pokupi burme i prstewe,
sitan biser i drago kamewe;
a |evojke dvije pobjego{e.
Ali Milo{ utje} im ne dade,
ve}e obje uvati za ruke,
sve tri vodi pred cara Stjepana;
caru dade Roksandu |evojku,
i dade mu jednu uz Roksandu,
a tre}u je sebe ustavio.
Car Milo{a me|u o~i qubi,
al’ jo{ ne zna tko je i otkud je,
Povika{e ki}eni ~au{i: ~au{
„Spremajte se, ki}eni svatovi,
vrijeme je dvoru putovati!“
Spremi{e se kita i svatovi,
povedo{e Roksandu |evojku.
. . .
Kad su bili kroz poqe Kosovo,
Milo{ ho}e gradu Vu~itrnu,
pa govori srpskom car Stjepanu:
„Zbogom ostaj, moj mili uja~e,
 moj uja~e, srpski car Stjepane!“
osjetiti se Tada se je care osjetio KWI@EVNI POJMOVI
da je ono Milo{ Vojinovi},
 Epska (juna~ka) narodna pesma
pa govori svojemu ne}aku:
„Ta ti li si, dijete Milo{u?! opeva neki zna~ajan doga|aj:
Ta ti li si, moj mili ne}a~e?! juna~ko delo, bitku, borbu za
Blago majci koja te rodila oslobo|ewe od porobqiva~a ili
i ujaku koji te imade! podvig koji se pesmom ~uva od
Za{to mi se otprije ne ka`e{, zaborava. ^esto je pevana uz
nego sam te putem namu~io: gusle i prenosila se s kolena na
i konakom, i gladi, i `e|u?“ koleno, usmenim putem.
Te{ko svuda svome bez svojega!


Veliki umovi, kao {to su Gete, poqski pisac Adam Mickijevi~ i drugi, smatrali su
da srpske narodne juna~ke (epske) pesme spadaju u red najlep{ih tvorevina svetske
kwi`evnosti. „To je vrhunac savr{enstva koji je mogao da dosegne slovenski stil“ –
pisao je Adam Mickijevi~.
Wihova lepota i vrednost su u:
! uzbudqivim doga|ajima o kojima govore
" moralnoj veli~ini qudskih vrednosti za koje se zala`u
# lepoti i snazi likova i wihovih podviga
$ bogatstvu jezika i stila.

 Pesma @enidba Du{anova jedna je od najlep{ih narodnih pesama. Na{ je zadatak da

u woj sagledamo pomenute vrednosti.

Kojim su umetni~kim postupcima u pesmi do~arani uzbudqivi doga|aji?
- Navedi stihove koji predstavqaju: uvod, po~etak zapleta, rast zapleta, vrhunac
zapleta i rasplet.

Na koji se na~in posti`u stalna neizvesnost i napetost u radwi ({ta ne zna car,
{ta ne znaju svatovi, Latini, {ta se o~ekuje itd.)?
 Navedi careve re~i iz pesme koje ukazuju na razvoj wegovih ose}awa prema Milo{u
Vojinovi}u.

 Za koje se moralne vrednosti zala`e ova pesma? Objasni to analizom lika Milo{a
Vojinovi}a.

147
  Prona|i u pesmi stihove koji opisuju Milo{a Vojinovi}a: wegov izgled, snagu,
ve{tinu, hrabrost, pravednost, mudrost, snala`qivost, jednostavnost, duhovitost,
plemenitost.

 Prona|i u pesmi stihove koji bi mogli da budu poruke pesme.


Prona|i u pesmi primere za: pripovedawe (naraciju), opisivawe (deskripciju)
i za dijalog (razgovor).

 Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe:

Sinu Milo{ u poqu zelenu
kao jarko iza gore Sunce
stilska figura:
zna~ewe:
na weg me}e tananu ko{uqu
do pojasa od ~istoga zlata,
od pojasa od bijele svile
stilska figura:
zna~ewe:

 Navedi re~i koje imaju isto ili sli~no zna~ewe.

mehanxija:

mejdan:

kavga:

148
 Da li zna{ neko narodno verovanje o biljkama?
Seti se teksta P.S. Ni{evljanina o bosiljku.
Veselin ^ajkanovi}
NARODNA VEROVANJA O BILJKAMA
(odlomak)
Ru`a je, kao i kod drugih naroda (Hehn,
Kulturpflanzen, 251 id.) tako i kod nas, cvet
ljubavi. U ljubavnim i narodnim pesmama
identifikovati se
spominje se ~esto; sa njom se ~esto identifiku-
je mlada devojka (upor. Sofri}, 192 id.).
Ljubavna gatanja s pomo}u nje vr{e se na
\ur|evdan. U okolini \ev|elije uo~i \ur|ev-
dana obele`i devojka crvenim koncem tri
ru`ina cveta i svaki cvet nazove nekim mu{kim
imenom; sutradan pozove drugarice da poka`u
koji ho}e cvet i da joj tako poka`u su|enika
su|enik
(SEZ, 40, 65). Magi~ne trave i predmeti, s
pomo}u kojih devojka vra~a da je momak
zavoli, ostavljaju se uo~i \ur|evdana da
preno}e pod ru`om (SEZ, 14, 59) Za r|av znak
smatra se ako ru`in cvet padne s devoja~ke
glave (Sofri}, 192).
O postanku ru`e i njene crvene boje pri~aju
skaska
se u na{em narodu razne skaske. Bog se jed-
nom razgnevio na |avola i naredio an|elu da
ga uhvati. Ali |avo bude br`i i an|eo ne
mogadne u~initi ni{ta. Zato Bog re~e an|elu
da, kad pojuri |avola, otvori pred njim ru`ino
granje, pa }e se |avo zaplesti. Tako se i desi.
Onda |avo prokune ru`u da na njoj iznikne
trnje, a Bog sa svoje strane blagoslovi da nosi
najlep{i cvet. I {to su rekli, i jedno i drugo stek-
ste}i se lo se (Sofri}, 191). Mogu}e je da se ovde ima u
vidu divlja ru`a. U okolini Ni{a pri~a se da je
ranije ru`a najpre bila bela, ali otkako se neka
devojka, ne znaju}i za bodlje, ubola, postale su
ru`e crvene (Sofri}, 1.s.). Po jednoj skaski iz
Sarajeva ru`a je postala iz krvi nevino
pogubljene sestre (Matica Hrvatska, Hrv. nar.
pjesme, 5, 116, v. TR\, NN@, 5, 9). Me|unaro-
dni motiv o devojci kojoj iz usta padaju ru`e (v.
Grimm, 13, 89, 135) i Bolte-Polivka (1,100; 2,
279; 3, 91) poznat je i u na{im pripovetkama,
npr. SEZ, 41, 478.
 Narodna verovanja o ~udesnoj mo}i
biljaka i nekih `ivotinja, verovanja da
su Sunce, Mesec, zvezde, gromovi
i munje, ki{e i snegovi sile bogova koji
vladaju svetom, poti~u iz davnih vre-
mena. U mnogim na{im krajevima,
posebno na selima, neka od tih
verovanja ~uvaju se i danas.
 Koja su narodna verovanja bila
vezana za ru`u? Za{to?

Ovaj tekst Veselina ^ajkanovi}a
pisan je nau~nim stilom. Po ~emu
se takav na~in kazivanja razlikuje
od knji`evnog stila pripovetke?
 U tekstu pisanom nau~nim stilom
nema opisa ose}anja, do`ivljaja, raz-
govora li~nosti, stilskih figura. Jezik
je precizan, a koriste se re~i (termini)
koje su karakteristi~ne za odre|enu
oblast nauke. U zagradama se nalaze
izvori iz kojih pisac takvog teksta
uzima podatke kojima se slu`i pri
pisanju.
Veselin ^ajkanovi}
(1881–1946), profesor
Univerziteta u Beogradu,
radio je na prikupljanju
i prou~avanju narodnih umo-
tvorina. Najpoznatije knjige
su mu: Mit i religija u Srba,
Srpske narodne pripovetke,
Re~nik srpskih narodnih vero-
vanja o biljkama i druge.
149
 [ta se dogodilo sa srpskom dr`avom posle smrti cara Du{ana?
Ko je nasledio cara Du{ana? Za{to se raspalo srpsko carstvo?
Narodna pesma
URO[ I MRWAV^EVI]I
Sastala se ~etiri tabora
na ubavu na poqu Kosovu,
kod bijele Samodre`e crkve:
jedno tabor Vuka{ina kraqa,
drugo tabor despota Ugqe{e,
tre}e tabor vojevode Gojka,
a ~etvrto carevi}-Uro{a.
Carevi se otimqu o carstvo;
me|u se se ho}e da pomore,
zla}enima da pobodu no`i,
a ne znadu na kome je carstvo.
Kraq Vuka{in veli: “Na mene je!”
Despot Ugqe{’: “Nije, neg na mene!”
Vojvod’ Gojko: “Nije, neg na mene!”
]uti nejak carevi} Uro{u,
}uti d’jete, ni{ta ne besjedi,
bratijenac jer ne smije od tri bratijenca,
bratijenca, tri Mrwav~evi}a.
Pi{e kwigu Vuka{ine kraqu,
~au{ pi{e kwigu i {iqe ~au{a
do Prizrena, grada bijeloga,
protopop do onoga protopop-Nedeqka,
neka do|e na Kosovo ravno,
da on ka`e na kome je carstvo:
pri~estiti (se) on je sv’jetla cara pri~estio,
ispovediti (se) pri~estio i ispovjedio,
u wega su kwige starostavne.
starostavan
Pi{e kwigu despote Ugqe{a,
pi{e kwigu i {iqe ~au{a
do Prizrena, grada bijeloga,
do onoga protopop-Nedeqka.
Tre}u pi{e vojevoda Gojko,
i on {iqe ogwena ~au{a;
a ~etvrtu carevi} Uro{u,
150
pi{e kwigu i {iqe ~au{a.
Sva ~etiri sitne kwige pi{u
i po{iqu ogwene ~au{e,
sve potajno jedan od drugoga.
Sasta{e se ~etiri ~au{a
u Prizrenu, gradu bijelome,
kod dvorova protopop-Nedeqka,
ali prota doma ne bija{e,
no u crkvi bje{e na jutrewi,
na jutrewi i na letur|iji.
Kol’ko s’ silni ogweni ~au{i,
koliko su silni od silnijeh,
te ne k}e{e kowe odjahati,
no u crkvu kowe nagoni{e,
potego{e pletene kanxije,
udaraju protopop-Nedeqka:
„Br`e hajde, protopop-Nedeqko,
br`e hajde na Kosovo ravno,
da ti ka`e{ na kome je carstvo;
ti si sv’jetla cara pri~estio,
pri~estio i ispovjedio,
u tebe su kwige starostavne;
ja l’ }e{ sada izgubiti glavu!“
Suze roni protopop Nedeqko,
suze roni, pa wima govori:
„Odbijte se, silni od silnijeh,
dok u crkvi zakon savr{imo,
znati }e se na kome je carstvo“.
Tako su se oni uzmaknuli.
A kad zakon bo`ji savr{i{e,
izle}i
izqego{e pred bijelu crkvu;
tad govori protopop Nedeqko:
„\eco moja, ~etiri ~au{a,
ja sam sv’jetla cara pri~estio,
 pri~estio i ispovjedio,
al’ ga nisam pitao za carstvo,
ve} za grije’ {to je sagr’je{io;
no idite u Prilipa grada,
do dvorova Kraqevi}a Marka,
a do Marka, do mojega |aka;
kod mene je kwigu nau~io,
kod cara je Marko pisar bio,
u wega su kwige starostavne,
i on znade na kome je carstvo.
Vi zovite na Kosovo Marka,
ho}e Marko pravo kazivati,
jer se Marko ne boji nikoga,
razma razma jednog boga istinoga“.
Otido{e ~etiri ~au{a,
otido{e ka Prilipu gradu,
b’jelu dvoru Kraqevi}a Marka.
Kad su bili pred bijele dvore,
udari{e zvekirom na vrata.
To za~ula Jevrosima majka,
pa doziva svoga sina Marka:
„Sine Marko, moje ~edo drago,
tko udara zvekirom na vrata?
Ba{ kâ da su babovi ~au{i”.
Usta Marko te otvori vrata,
~au{i se pokloni{e Marku:
„Bo`ja t’ pomo}, gospodaru Marko!”
A Marko ih omilova rukom:
„Dobro do{li, moja |eco draga!”
Jesu l’ zdravo Srbqi vitezovi
i ~estiti carevi i kraqi?”
^au{i se smjerno pokloni{e:
„Gospodaru, Kraqevi}u Marko,
sve je zdravo, ali nije mirno:
gospoda se te{ko zavadila
na Kosovu, poqu {irokome,
kod bijele Samodre`e crkve,
i oni se otimqu o carstvo;
me|u se se ho}e da pomore,
zla}enima da pobodu no`i,
a ne znadu na kome je carstvo;
tebe zovu na Kosovo ravno,
da im ka`e{ na kome je carstvo”.
Ode Marko u gospodske dvore,
pak doziva Jevrosimu majku:
„Jevrosima, moja mila majko,
gospoda se jesu zavadila
na Kosovu poqu {irokome,
kod bijele Samodre`e crkve,
i oni se otimqu o carstvo;
151
 me|u se se ho}e da pomore,
zla}enima da pobodu no`i,
a ne znadu na kome je carstvo;
mene zovu na poqe Kosovo,
da im ka`em na kome je carstvo”.
Kol’ko Marko te`io na pravdu,
tol’ko moli Jevrosima majka:
„Marko sine, jedini u majke,
rana ne bila ti moja rana kleta,
nemoj, sine, govoriti krivo,
ni po babu ni po stri~evima,
ve} po pravdi boga istinoga!
Nemoj, sine, izgubiti du{e!
Boqe ti je izgubiti glavu
nego svoju ogr’je{iti du{u”.
Uze Marko kwige starostavne,
pa opremi sebe i [arina,
[arinu se na ramena baci,
otido{e u Kosovo ravno.
Kad su bili kraqevu {atoru,
re~e tade Vuka{ine kraqe:
„Blago mene do boga miloga!
Eto mene moga sina Marka:
on }e kazat na mene je carstvo,
od oca }e ostanuti sinu”.
Marko slu{a, ni{ta ne govori,
na {atora ne okre}e glavu.
Kad ga vi|e Ugqe{a vojvoda,
tad Ugqe{a rije~ govorio:
„Blago mene, eto mi sinovca!
On }e kazat na mene je carstvo.
Ka`i, Marko, na mene je carstvo,
oba }emo bratski carovati!”
[uti Marko, ni{ta ne besjedi,
na {atora ne okre}e glavu.
Kad ga vi|e vojevoda Gojko,
tade Gojko rije~ govorio:
„Blago mene, eto mi sinovca!
On }e kazat na mene je carstvo.
Kad je Marko jo{ neja~ak bio,
ja sam Marka vrlo milovao,
u svilena wedra uvijao,
kano krasnu od zlata jabuku;
kud sam go|e na kowu hodio,
sve sam Marka sa sobom vodio.
Ka`i, Marko, na mene je carstvo,
ti }e{, Marko, prvi carovati,

152
 a ja }u ti biti do koqena!”
[uti Marko, ni{ta ne govori,
na {atora ne okre}e glavu.
Pravo ode bijelu {atoru,
ka {atoru nejaka Uro{a,
dogna [arca caru do {atora;
odsjednuti on|e Marko [arca odsjednuo.
Kad ga vi|e nejaki Uro{u,
lako sko~i sa svil’na du{eka,
lako sko~i, pake progovori:
„Blago mene, eto moga kuma,
eto kuma, Kraqevi}a Marka!
On }e kazat na kome je carstvo”.
Ruke {ire, u grla se grle,
cjelivati
u bijelo cjelivaju lice,
za juna~ko pitaju se zdravqe,
pa sjedo{e na svil’na du{eka.
Tako malo vreme postajalo,
danak pro|e, tavna no}ca do|e.
Kad ujutru jutro osvanulo
i pred crkvom zvona udari{e,
sva gospoda do{la na jutrewe.
U crkvi su slu`bu savr{ili,
izqego{e iz bijele crkve,
u stolove pred crkvu sjednuli,
{e}er iju, a rakiju piju.
Marko uze kwige starostavne,
kwige gleda, a govori Marko:
„A moj babo, Vuka{ine kraqu,
malo l’ ti je tvoje kraqevine?
Malo l’ ti je – ostala ti pusta! –
ve} s’ o tu|e otimate carstvo?
A ti, stri~e, despote Ugqe{a,
malo l’ ti je despotstva tvojega?
Malo l’ ti je – ostalo ti pusto! –
ve} s’ o tu|e otimate carstvo?
A ti, stri~e, vojevoda Gojko,
malo l’ ti je vojvodstva tvojega?
Malo l’ ti je – ostalo ti pusto! –
ve} s’ o tu|e otimate carstvo?
Vidite li, bog vas ne vidio!
Kwiga ka`e: na Uro{u carstvo!
koqeno Od oca je ostanulo sinu,
(od koqena) |etetu je od koqena carstvo;
wemu carstvo care naru~io
po~inuti
na samrti, kad je po~inuo”.
Kad to za~u Vuka{ine kraqu,
sko~i kraqu od zemqe na noge,
pa potr`e zla}ena hanxara, hanxar
da ubode svoga sina Marka.
Bje`i Marko ispred roditeqa,
jer se wemu, brate, ne pristoji
sa svojim se biti roditeqem.
Bje`i Marko oko b’jele crkve,
oko b’jele crkve Samodre`e,
bje`i Marko, a }era ga kraqu,
dok su triput kolo sastavili
oko b’jele Samodre`e crkve.
Gotovo ga bje{e sustigao,
al’ iz crkve ne{to progovara:
„Bje`’ u crkvu, Kraqevi}u Marko!
Vidi{ |e }e{ danas poginuti,
poginuti od svog roditeqa,
a za pravdu boga istinoga!”
Crkvena se otvori{e vrata,
Marko bje`i u bijelu crkvu,
za wime se vrata zatvorila.
dopasti
Kraq dopade na crkvena vrata,
po direku udari hanxarom,
iz direka krvca pokapala.
Tad se kraqe bio pokajao,
te je rije~ bio govorio:
„Lele mene do boga jednoga,
|e pogubih svoga sina Marka!”
Al’ iz crkve ne{to progovara:
„A ~uje{ li, Vuka{ine kraqe!
Ti nijesi posjekao Marka,
ve} posje~e bo`jega an|ela”.
Na Marka je vrlo `ao kraqu,
te ga quto kune i prokliwe:
„Sine Marko, da te bog ubije!
Ti nemao groba ni poroda!
I da bi ti du{a ne ispala –
dok turskoga cara ne dvorio!”
Kraq ga kune, car ga blagosiqa:
„Kume Marko, bog ti pomogao!
Tvoje lice sv’jetlo na divanu!
Tvoja sabqa sjekla na mejdanu!
Nada te se ne na{lo junaka!
Ime ti se svuda spomiwalo,
dok je sunca i dok je mjeseca!”
[to su rekli, tako mu se steklo. ste}i se
153
  Oko ~ega su se sporili velika{i?
 Kako pokazuju svoju silu, mo} i `equ za vla{}u?
 Za{to je Marko Kraqevi} u pesmi odre|en za onog koji treba da presudi?
 Prona|i i prepi{i stihove iz pesme koji poru~uju kako treba pravedno suditi. Ti
stihovi su vekovima ~uvani i isticani kao vrhovni moralni princip. Zato ih treba
nau~iti napamet.

 Kako se zava|eni velika{i obra}aju Marku? [ta mu sve nude da bi presudio u wihovu
korist? Kako mu se obra}a carev sin, nejaki Uro{?
 Na koji na~in Marko presu|uje? [ta mo`e{ da zakqu~i{ iz wegove presude?
 Prona|i u pesmi stihove koji osvetqavaju lik Marka, wegove osobine, kao {to su:
hrabrost, pravi~nost, mudrost, vite{tvo, pa`qivost, skromnost i dr.
 [ta se saznaje o Marku iz o~eve kletve i kumovog blagoslova?
 Koji su sukobi opevani u pesmi?
 Navedi nekoliko uzbudqivih trenutaka iz pesme kojima se, od uvoda do epiloga,
posti`e napetost u radwi.

 Napi{i svoje mi{qewe o pesmi Uro{ i Mrwav~evi}i. Daj svoj sud o:

! uzbudqivosti doga|aja – radwe
" moralnim na~elima koja isti~e pesma
# likovima
$ stilskim figurama.

154
 [ta zna{ o Hajduk Veqku Petrovi}u?
Kakve su wegove zasluge u Prvom srpskom ustanku?
Vuk Stefanovi} Karaxi}
@ITIJE AJDUK VEQKA PETROVI]A
(odlomak)
Kad se vojska turska prikupi u Vidin, onda
se dignu nekolike iqade turski kowika, te
pre|u preko Timoka, samo da vide kako je; no
uzbiti Veqko i do~eka oko Bukov~e, i sre}no i uzbije
natrag. Potom tre}i dan udari sva sila turska,
oprava s topovima i sa svom opravom, te pre|e preko
Timoka. On istina s ono svoje vojske, {to je
{anac
mogao izvesti iz {an~eva, izi|e opet pred
Turke, i sa neiskazanom rabro{}u udari, da bi
i opet uzbio; no {ta je on sa svoji 3–400
vla{ki kowika i s toliko vla{ki soldata u ravnu poqu
soldat mogao u~initi turskoj vojsci od 15–16.000? S
jednom se vojskom tukao, a dvije su, tri obi-
ustupiti lazile, da mu za|u s le|a; i tako on ustupi, i
izmi~u}i se pred Turcima do|e u Negotin. Tu
no} izi|e opet iz Negotina, te udari na Turke;
no Turci se odr`e. I tako je poslije nekoliko
dana svaki dan izilazio u poqe i sa neiska-
zanom rabro{}u tukao se s Turcima, no Turci se
utvrde i pograde {an~eve oko Negotina.
Turcima do|e u pomo} Rexep iz Adakale, i kara-
vezir vla{ki knez Karaxa, i sam veliki vezir,
Ru{i}-pa{a; a u wega i od ono malo vojske {to
je imao, izginu i izrane se najboqi junaci.
Turci su se svaku no} kroz zemqu bli`e
priku~ivali k srpskim {an~evima, i najposlije
su se tako blizu bili priku~ili, da su se bati-
nama pustimi~ke mogli tu}i. Tu ve} sad drugoga
priku~ivati se
boja nije bilo, osim sa {an~eva iz topova i iz
kumbara i iz pu{aka. Turci sve kule negotinske pustimi~ke
topovima i kumbarama razvale i obore, i sama
ona najve}a kula, |e je on sjedio, padne i on
kumbara
si|e u podrum. Najposlije mu nestane xebane,
osobito taneta i topovski i pu{~ani, zato
pokupi sva kalajna kandila i ka{ike i tawire, xebana
te rastopi na pu{~ana taneta; a u topove je, kad
su neg|e Turci ~inili juri{, metao najposlije i
talijere. tane
Jo{ ispo~etka, kako je vi|eo da mu xebane talijer
nestaje, pisao je Sovjetu u Biograd da mu po{qu
xebane; i krivio i {to za ranije nijesu to ure- Sovjet
dili i vi{e mu xebane poslali; i najposlije
prijetio im, govore}i: „Ako Bog da, te ovu ranu
prebolim, koja je sad na meni (tj. ako izi|e `iv
iz Negotina), o}emo se na zimu pitati, kako se
dr`i carevina“. Iz Biograda po{aqu mu odma
(po onome istom prijatequ, koji mu je govorio da
se ne zatvara u Negotin) jednu la|u topovski
155
 taneta i narede da se baruta i pu{~ane xebane
uzme iz Pore~a, i da mu se kako po{qe, ako bude
mogu}e; no to sve za wega stigne dockan u Pore~,
a ni ostalima se ne mogne unijeti u Negotin.
Tako|er je pisao i Mladenu da mu se po{qe
pomo}, kao {to je bilo ugovoreno; no Mladen,
uzdaju}i se u Veqkovo juna{tvo, mislio je da
Negotin ne}e tako lasno propasti, a {to }e se
Veqko malo vi{e namu~iti nije mario, nego je
jo{ govorio: „Kad je mir, wemu se pjesma pjeva i
po 10 muzikanta za ru~kom sviraju: nek se dr`i
sad“. I tako odga|aju}i od danas do sjutra, ne
po{qe mu pomo}i.
Sad ve} kako su se Turci tako priku~ili i
nije se vi{e moglo izlaziti na poqe da se s
wima bije, on je i dan i no} odao po {an~evima
i qude slobodio i ure|ivao da ~uvaju dobro.
Tako jedno jutro (prvi dana mjeseca avgusta)
tabqa izi|e u jedan mali {anac i na tabqama stane
nare|ivati i kazivati kako }e se ne{to zagra-
diti i popraviti, {to su turski topovi bili
razvalili; a turski ga tobxija zagleda, pa poteg-
ne iz topa, te ga udari isprijeka krosred ple}a,
i tako ga prekine i raznese da ni{ta vi{e nije
mogao re}i do: „dr`-“ i s tom polovinom rije~i
padne mrtav na zemqu. Kako on tako padne,
momci wegovi, koji su on|e bili oko wega, odma
uzmu nekake trave, {to je za kowe bila
done{ena i on|e se desila, te ga pokriju da ga
qudi ne vide; i tako je do mraka tu le`ao mrtav,
a uve~e ga brat wegov Milutin s momcima uzme,
te ga iznese iz {anca i sarani kod crkve. Zaludu
su tako smrt wegovu krili: vojska sva jo{ onaj
dan pozna da Veqka nema me|u wima; i iznaj-
prije jedni stanu govoriti da se
ranio, pa le`i; a drugi, da je
pro{ao kroz Turke i oti{ao po
indat indat; a malo poslije svi doznadu
da je poginuo. Dok je on sa svojim
momcima svaki ~as po {an~e-
vima prolazio, niko nije smio
pokazati da se popla{io i sluti-
ti na zlo, nego je svaki morao
biti slobodan i veseo, ako mu se
i ne}e; a kako wega nestane, voj-
ska odma povi~e da se vi{e ne
mo`e dr`ati u Negotinu, nego da Hajduk Veqko Petrovi}
(rad Uro{a Kne`evi}a)
156
se mora bje`ati, makar kako. I tako Srbi peti
dan poslije wegove smrti ostave Negotin i po-
bjegnu u Pore~. Potom odma sav onaj kraj, a malo
poznati
poslije i sva Srbija pozna da Veqka nema.
Veqko je bio tanka i visoka struka,
sme|e kose i vrlo mali brkova, duguqasti
suvi obraza, {iroki usta i poduga~ka, malo
poku~ast
poku~asta nosa; i nije mu mlogo vi{e bilo
od 30 godina kad je poginuo. Po srcu i po
telesnom juna{tvu bio je prvi ne samo u
Srbiji, nego se mo`e slobodno re}i i u
cijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena.
U vrijeme Ahila i Milo{a Obili}a on bi
zaista wiov drug bio, a u wegovo vrijeme Bog
zna bi li se oni mogli s wim isporediti. No
to wegovo preveliko juna{tvo Kara|or|ije i
Mladen ove po{qedwe godine nijesu upotre-
bili kao {to bi vaqalo. Negotin, kao i
svaki drugi grad, mogao bi mlogo mawi
junak, ali dobar urednik, ~uvati boqe od
wega; a on bi u poqu pred odabranim
kowicima vrijedio vi{e nego iqada drugije.
A osim toga on je svagda potrebovao
starje{inu da mu ka`e {ta }e ~initi; to je
on sam priznavao i jo{ je kazivao da bi od
sviju srpski starje{ina, s kojima je voje-
vao, najvolio slu{ati Vuicu i kneza Miloja
Teodorovi}a (a za Mladena je javno govorio,
da on nije za vojsku i da Srbi moraju biti
nadbijeni i nesre}ni |ego| on zapovjeda i
upravqa). Kao {to mlogi veliki qudi pozna-
ju svoju vrijednost, tako je i Veqko svoju poz-
navao i ~esto se srdio {to |ekoje male
vojvodice, koje su svoja vojvodstva mawom
rabro{}u ili s novcima i s
la`ama dobili (kao npr. Xoda
Vra`ogrna~ki, Jova Pore~ki,
@ivko Kladovski, Milisav
Zaje~arski), imaju ime i ~est
kao i on; i ~esto bi govorio:
„Da Bog da da se Srbi ne umire
s Turcima dok sam go| ja `iv,
jer kako Turci udare, odma
mene stanu malo odlikovati od odlikovati
ovi koko{ara; a da se umiri s
Turcima, onda bi mi i `ene
sudile; a kad ja umrem, da im
Bog da mir, pa nikad vi{e rata da nemaju“.
Istina da se Crni \or|ije gotovo vi{e bojao
wega nego on Crnoga \or|ija, ali je slu{ao
zapovijesti dosta dobro, osobito kako se bio
preselio u Negotin. Bio je pravi ajduk i tim
se imenom di~io i ponosio do svoje smrti.
KWI@EVNI POJMOVI
 Biografija (`ivotopis, `itije) je kwi-
`evno delo u kojem je opisan `ivot neke
istaknute li~nosti.
Vuk Stefanovi} Karaxi}
(1787–1864) ro|en je
u Tr{i}u kod Loznice. U~e-
stvovao je u Prvom srpskom
ustanku i bio svedok mnogih
burnih doga|aja iz tog vre-
mena. Sakupqao je narodne
pesme, pripovetke i druge
umotvorine i objavio ih je
u vi{e kwiga. Napisao je prvu gramatiku i prvi
re~nik srpskog jezika, usavr{io azbuku, pisao
o doga|ajima i li~nostima svoga doba, o `ivotu
i obi~ajima na{eg naroda i dr. Po svemu tome Vuk
je jedan od nekoliko najve}ih umova srpske kulture.

 Kakav je tvoj utisak i sud o Hajduk Veqku na osnovu ovog teksta?

 Kako se u ovom tekstu opisuje turski juri{ na Negotin i stawe u obe vojske?
 Kako su se pona{ale srpske vojvode po{to ih je Veqko molio za pomo}?
 Navedi sve uzroke pada Negotina i Hajduk Veqkove pogibije.
 Ovo je istorijski tekst. Kakva je razlika izme|u ovakvog na~ina kazivawa i pripovedawa
u pripovetki ili romanu?
 Prona|i u tekstu i podvuci plavom bojom re~i i izraze koji opisuju Veqkov izgled.
Napi{i svoj zakqu~ak o tome.

 Zelenom bojom podvuci deo teksta u kojem se opisuju wegove karakterne osobine.
[ta zakqu~uje{? Napi{i.

 Navedi re~i koje imaju isto ili sli~no zna~ewe sa slede}im re~ima:
xebana
penxer
vojevati

157
 Zamisli da si na nekom pustom ostrvu na kojem nema qudi.
Kako bi pribavqao hranu, pravio ode}u i skloni{te?

Roman Robinson Kruso je pri~a o mladi}u ~iji je brod razbila oluja na moru i koga su morski
talasi izbacili na obalu pustog ostrva. Ovaj odlomak iz tog romana govori o Robinsonovom obi-
lasku okoline nekoliko godina po dolasku, kada je ve} bio navikao na boravak na pustom ostrvu.

Danijel Defo

ROBINSON KRUSO
(odlomak)
^esto sam poku{avao da ispletem korpu,
ali je pru}e, koje sam uspevao da na|em, bilo
tako kratko da mi ni{ta nije i{lo od ruke.
Kao dete sam u`ivao da odlazim jednom
korparu u na{em gradu i da ga posmatram kako
radi. I sada mi je to dobrodo{lo. Deca su
pronicqiva i vole da poma`u odraslima.
Pomno posmatraju}i korparev rad, ubrzo sam
uo~io kako se pletu korpe i u granicama svoje
mo}i pomagao svome prijatequ u radu. Polako
sam nau~io da pletem korpe ba{ kao i on.
Samo sada nisam imao materijala. Najzad mi
sinu misao: ne}e li vaqati za ovaj posao grane
onog drve}a od kojeg sam napravio ogradu? Pa
te grane mora da su savitqive i gipke kao u
na{e vrbe ili ive. I re{ih da poku{am.
Sutradan sam oti{ao do letwikovca, odsekao
nekoliko grana biraju}i najtawe i uverio se da
su one pogodne za pletewe korpi da ne mo`e boqe
biti. Idu}i put sam do{ao sa sekirom da odjed-
nom nakre{em {to vi{e grana. Nisam morao
dugo da tragam jer je drve}e ove vrste raslo ovde
u velikom broju. Nase~eno pru}e prebacio sam i
sklonio u dvori{te kolibe.
Kad je nastao period ki{a, seo sam da
radim i opleo mnogo korpi. One su mi
slu`ile za mnoge potrebe: iznosio sam u
wima zemqu, dr`ao razne stvari itd. Dodu{e,
korpe su mi izlazile nekako nezgrapne, nisam
im umeo dati lep oblik, ali su u svakom
slu~aju dobro slu`ile svojoj nameni, a meni
je to jedino i bilo potrebno.
Otada sam se ~esto morao baviti pletewem
korpi: stare su se lomile ili bi dotrajale, pa
su bile potrebne nove. Izra|ivao sam korpe
od svake ruke: i velike i male, ali sam se
uglavnom snabdeo dubokim i jakim korpama za
~uvawe `itarica; hteo sam da mi slu`e umesto
vre}a. Istina, zasad sam imao malo `itarica,
ali sam nameravao da ih prikupqam tokom
slede}ih godina.
Ve} sam pomenuo kako sam mnogo `eleo da
obi|em celo ostrvo i nekoliko puta sam dola-
zio do potoka i jo{ vi{e uzvodno, do onog
mesta gde sam sagradio kolibu.
Odatle se moglo slobodno pre}i na suprot-
nu obalu ostrva koju jo{ nisam video.
Dohvatim pu{ku, sekiru, ve}u koli~inu baru-
ta, sa~me i kur{uma, za svaki slu~aj ponesem sa~ma
dva dvopeka i veliku evenku suvog gro`|a, pa kur{um
put pod noge. Za mnom je kao uvek tr~kao pas.
evenka
Kada sam stigao do kolibe, ne zaustavqa-
ju}i se po|em daqe prema zapadu. I neo~eki-
vano, posle pola ~asa hodawa, ugledah pred
sobom morsku pu~inu, a na pu~ini, za divno
~udo, kraji~ak zemqe.
Bio je vedar i sun~an dan i dobro sam
raspoznavao zemqu, samo nisam mogao odredi-
ti je li to kopno ili ostrvo. Visoravan se pro-
stirala sa zapada na jug i bila je vrlo daleko
od mog ostrva – ra~unam ~etrdeset miqa, ako
ne vi{e.
Pojma nisam imao koja je to zemqa. Jedno
sam pouzdano znao: to je van svake sumwe deo
Ju`ne Amerike koji verovatno le`i blizu
{panskog poseda. Sasvim je mogu}no da tamo
`ive uro|enici qudo`deri i, da sam tamo
dospeo, moj polo`aj bi bio gori nego sada.

158
 Ova pomisao je izazvala u meni naj`ivqu
radost. Dakle, uzalud sam kleo svoju sudbinu.
Ona je mogla biti mnogo `alosnija. Nije treba-
lo da se mu~im jalovim `alopojkama i time
za{to me je bura izbacila ba{ ovde, a ne na neko
drugo mesto. Prema tome, treba da sam zahvalan
sudbini {to je bila prema meni tako milostiva.
Razmi{qaju}i ovako, i{ao sam lagano
daqe i pri tome sam se na svakom koraku mogao
osvedo~iti da je ovaj deo ostrva mnogo
privla~niji od onog gde sam podigao svoj prvi
dom. Svuda su unaokolo bile zelene livade,
nagizdane divnim cve}em, prekrasni gajevi i
ptice koje su zvonko pevale.
Zapazio sam da se ovde jate papagaji i
po`eleh da jednog ulovim: verovao sam da }u
ga pripitomiti i nau~iti da govori. Posle
nekoliko uzaludnih poku{aja uspeo sam da
uhvatim mladog papagaja. [tapom sam ga
o{inuo po krilu i on nije mogao da uzleti.
Ostao je o{amu}en od udarca, ali sam ga
povratio i odneo ku}i. Posle sam ga nau~io da
me zove po imenu.
Kad sam izbio na morsku obalu, jo{ jednom
sam se osvedo~io da me je udes bacio u najgori
kraj na ostrvu.
Sva obala ovde bila je prosto zasejana
korwa~ama, a tamo gde sam `iveo za godinu i po
159
 dana na{ao sam samo tri. Ovde je bilo bezbroj Danijel Defo (1661–1731)
ptica svih vrsta. Bilo je i takvih koje nikad poznati je engleski pisac.
nisam video. Meso nekih ptica bilo je vrlo Postao je u svetu ~uven po
ukusno, mada nisam znao kako se zovu. Od onih ovom romanu. U wemu je
koje sam poznavao, pingvini su bili najboqi. ispri~ao i veliki deo
Dakle, podvla~im jo{ jednom: ova je obala istorije ~ovekove – kako se
u svakom pogledu bila privla~nija od moje. A snalazio da stvori uslove
za `ivot i kako ga je rado-
me|utim, nisam nimalo `eleo da se ovde nase-
znali duh vukao ka novim
lim. Pro`ivev{i u svome {atoru bezmalo dve saznawima o svetu.
godine, srodio sam se sa onom okolinom; a
ovde sam se ose}ao kao do{qak, gost, bilo mi
je nekako nelagodno i ~eznuo sam za ku}om.
Izbiv{i na obalu, okrenuo sam se na istok
i prevalio obalom oko dvanaest miqa. Tu sam
pobo u zemqu visoku motku da obele`im mesto,  [ta je Robinsonu bilo od pomo}i
po{to sam nameravao da idu}i put do|em sa
suprotne strane; i uputih se natrag. pri pletewu korpi?

Hteo sam da se vratim drugim putem. Za {ta su mu korpe slu`ile?

„Ostrvo nije veliko – razmi{qao sam – pa Čega se bojao? Čemu se obradovao?
na wemu ne mogu zalutati. U krajwem slu~aju  Za{to nije `eleo da promeni
ispe}u se na ~uku, pogleda}u i videti gde je moj mesto boravka na ostrvu?
stari dom.“  Kako je u jednom trenu izgubio
Me|utim, grdno sam pogre{io. Odmakav{i
orijentaciju?
se od obale dve-tri miqe, neosetno sam se 
spustio u {iroku dolinu koju su tako ~vrsto
Koje su poruke ovog dela?
opasivali bregovi obrasli gustom {umom, da
nije bilo nikakve mogu}nosti da odredim gde
sam. Mogao sam se upravqati prema suncu, ali
je onda trebalo ta~no znati gde je sunce u ovo
doba dana.
Najgore je bilo to {to je ova tri ili ~etiri
dana dok sam tumarao dolinom vreme bilo
tmurno i sunce se nikako nije pomaqalo. Na
kraju sam opet morao da izbijem na morsku
obalu, na ono mesto na kojem se dizala moja
motka.
Odatle sam se vratio ku}i starim putem.
I{ao sam lagano i ~esto sedeo da otpo~inem
jer je bila velika pripeka, a ja sam morao
nositi mnogo te{kih stvari – pu{ku, metke i DOMA]I ZADATAK
sekiru.
 Pro~itaj ovo delo za lektiru.
(Preveo i obradio za decu Zapi{i zanimqive podatke u
Du{an Timotijevi}) Dnevnik ~itawa (vidi str. 183).

160
 Robinson Kruso je morao da hranu i stvari dr`i u posudama. Dosetio se kako bi mogao
da isplete korpe od pru}a. Smisli i ti jo{ tri na~ina na koje bi u prirodi mogao da
napravi{ ~inije i korpe za dr`awe hrane.
1.

2.

3.

 Popuni tabelu samo podacima koji su navedeni u tekstu. (Nemoj da upisuje{ svoje
pretpostavke, ve} samo podatke iz teksta.)

podaci iz teksta

geografski polo`aj i veli~ina

ostrva na kojem se zatekao Robinson

du`ina boravka na ostrvu dve godine

~ime se Robinson hranio

kojim se aktivnostima bavio

raspolo`ewa Robinsona Krusoa

 Sa`mi u tri re~enice ceo odlomak o Robinsonovim do`ivqajima.

 Na osnovu ovog teksta napi{i pet kqu~nih re~i.

161
 Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Lirika Epika Drama

1.
Biografija (`ivotopis, `itije)
kwi`evno delo u kojem se opisuje
`ivot neke istaknute li~nosti

PRIMER:
@itije Hajduk Veqka Petrovi}a
od Vuka Karaxi}a

Narodna poezija Narodna proza

1. 2. 3. 1.
Lirske pesme Lirsko-epske pesme Epske pesme Narodne bajke
opevaju znamenite doga|aje pripovetke koje
i li~nosti; dele se na cikluse: govore o ~udesnim
pretkosovski, kosovski cik- doga|ajima i li~nos-
lus, ciklus pesama o Kraqe- tima
vi}u Marku, hajdu~ki
i usko~ki ciklus i ciklus PRIMER:
o borbama za oslobo|ewe A`daja i carev sin
Srbije i Crne Gore

Pretkosovski ciklus
obuhvata pesme o Nemawi}ima
(Nemawi, Savi, Du{anu
i Uro{u) i Mrwav~evi}ima
(Vuka{inu, Ugqe{i i Gojku)

PRIMER:
@enidba Du{anova
Uro{ i Mrwav~evi}i
 7
Putovawe
u putopis

U^I]EMO:

 o poemi
 o putopisu
 o opisnoj lirskoj pesmi
 o rimi, ritmu i refrenu
 o dramskom tekstu

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

 da ve`ba{ opisivawe detaqa

 da napi{e{ basnu sa zadatim likovima
 da se pripremi{ za izvo|ewe jedno~inke
Kirija Branislava Nu{i}a
 Na {ta pomisli{ kad ~uje{: |a~ki `ivot, |a~ko doba, |a~ke igre, |a~ki rastanak i sl.?
Branko Radi~evi}
\A^KI RASTANAK
(odlomak)
Sunce za|e, a spu{ta se tama,
ve~erwa~a
Na nebu je ve~erwa~a sama,
Nebo vedro, a reka se ~ista
Tamo-amo u prugama blista.
Oj Dunavo, o ti, reko silna,
umilan
Ala si umilna!
Koliko sam puta preveseo
Sa drugovi u la|icu seo,
Za’vatio veslom i desnicom,
Otisnuo s’ vodom i maticom.
Ni se bure, ni gromovne buke
Popla{ile pouzdane ruke.
Kad grom riknu, kada muwa sevnu,
Tada mla|an, ponajsla|e pevnu.
Sever duva, vodom poquqiva,
Voda burna u ~un zapquskiva,
Val za valom u ~asak nagrnu,
Lati ~amac, pa ga i prevrnu,
Sve u vodu – ao krasne muke!
164
[~ekasmo se na noge i ruke,
Pa za ~asak, eto, bra}a luda
dogrcati
Dogrca{e do brega i pruda.
Mlogo li se tako kad i kada breg
U se glava pouzdala mlada – prud
Telo ~ilo, a ume{na ruka,
Sretno sam se ja uvek izvuka’:
Ja sam tebi mlado telo predô
Kano ocu svome {to bi ~edo,
Jer da ’tede moga{e me jednom
Rukom svojom zadr`ati lednom.
Ta kad ono, u vodi, neuka,
Dovatila ta samrtna muka,
Kad se voda nada mnome sklopi,
Oj Dunavo, ti me ne utopi!
Ti me di`e, pri’vati obala,
Za to tebi do nebesa fala –
Rekô onda, pa }u i svakada,
Ali, zbogom ostaj meni sada!
 Ovi stihovi su odlomak iz poeme \a~ki rastanak kojom se pesnik rastaje sa
|a~kim `ivotom: drugovima, veselim igrama, berbom gro`|a, vinogradima,
Stra`ilovom i Dunavom.
 Koje misli i ose}awa pobu|uju u tebi ovi stihovi?
 Podvuci u pesmi i objasni re~i i izraze kojima je naslikano ve~e na reci.
 Kako je u pesmi opisana reka Dunav? Kojim detaqima?
 Za{to je reka Dunav silna, a za{to je umilna?
 Za{to su pesniku muke na reci krasne muke? Objasni.
 Koje je ose}awe iskazano u stihu: Ali, zbogom ostaj meni sada?
 Navedi epitete koji stoje uz imenice reka, nebo, ruka, telo.

Branko Radi~evi}
(1824–1853) ro|en je
Smisli i napi{i vi{e epiteta koji bi u Slavonskom Brodu.
mogli da stoje uz imenice: Najlep{e |a~ke dane
proveo je u Sremskim
reka Karlovcima. Bio je
sunce odli~an |ak i omiqen
u dru{tvu zbog svoje
vetar vesele prirode. Wegova
nebo kwiga Pesme jedna je od najlep{ih kwiga
ve~e u srpskoj kwi`evnosti. Umro je mlad od
tuberkuloze i sahrawen na brdu Stra`ilovu
iznad Sremskih Karlovaca.

PESMA
ZA SPOMENAR

Neke pesme Branka Ra-

di~evi}a toliko su voqene
da je za wih napisana mu-
zika, pa se i dan-danas
rado pevaju. To su, na pri-
mer: Devojka na studencu,
Cic, Kletva, Kolo (iz \a~kog
rastanka), Ukor, Mini Ka-
raxi} u spomenicu i druge.
Branko je bio zaqubqen u
Minu, }erku Vuka Karaxi}a.
U wen spomenar zapisao je
pesmu koju joj je posvetio.

165
  Prepoznaj pesmu po epitetima koji su u woj upotrebqeni.
Ako je pesma sveta, ~ista, bogodana, istinita,
naslov pesme je: ,
a ime pesnika je: .

Ako je sneg tanak i beo,

ako je krov niski, tr{~ani,
ako je glas te`ak i promukao,
naslov pesme je: ,
a ime pesnika je: .

Ako su {atori bijeli,

ako su kwige starostavne,
ako su ~au{i ogweni,
naslov pesme je: ,
a pesnik je: .

 Na osnovu navedenih karakteristika prepoznaj kwi`evni lik i seti se naslova

kwi`evnog dela u kojem se javqa.

On istrese iz xepova svoje celokupno ovozemaqsko blago i uze ga ispitivati: svakojake dran-
gulije, klikeri i kojekakve tri~arije; wime bi mo`da i mogao da podmiti koga da mu malo pomogne
u radu, ali sve je to kratko da otkupi makar i pola sata potpune slobode. Te on tako potrpa sva
ta svoja oskudna sredstva u xepove i sasvim se odre~e namere da poku{a sa kupovinom.

Kwi`evni lik je:

Naslov dela je:

A poznat je bio i jednima i drugima kao ~ovek koji je dobro ispekao svoj zanat, pa ga je svaki
rado zvao. U prole}e bi ga bogatiji zvali da okopa ba{tu, da ore`e vo}e, opkopa lozu. I on bi
sve to posvr{avao na potpuno zadovoqstvo – zadovoqni bi bili i oni i on...

Kwi`evni lik je:

Naslov dela je:

Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se – i smeje joj se. Ne zna ni sama za{to! Malo, pa tek
prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene bog obraduje! I zar ja nisam sre}na? Ko to ka`e?! Te
kako sam sre}na! More, imam ja sina! Imam doma}ina, hej! Ne}e meni vi{e poslovati tu|e ruke.
Kwi`evni lik je:
Naslov dela je:

166
 Putopis je kwi`evno delo u kojem pisac iznosi svoja zapa`awa i razmi{qawa
o krajevima kroz koje prolazi, opisuje svoje do`ivqaje i susrete s qudima.
Ovo kwi`evno delo nije putopis, ve} samo razmi{qawe o pisawu putopisa.
Vida Ogwenovi}
PUTOVAWE U PUTOPIS
(odlomak)
Putopisni tekst i danas kod mene izaziva
izvestan otpor, za~et jo{ davno, u detiwstvu u
stvari, izazvan strahom od {kolskih zadata-
ka u kojima je obi~no trebalo da opi{emo
utiske sa izleta u prirodu.
Naro~ito mi se jedan od wih ucrtao u
se}awe kao pravi o`iqak. Nisam poznavala
ve}e intelektualno mu~ewe, iako tada jo{
nisam znala da se to tako zove, od naprezawa
da, sede}i u klupi, smislim neku re~enicu,
recimo o temi: [ta sam videla jednog majskog
jutra u poqu. U drugim prilikama ~esto
prekorevana zbog raspri~anosti u sastavima,
kad je trebalo da napi{em ne{to o toj livadi
na koju su nas dan pre toga vodili u obrazovne
svrhe, mozak mi se prosto bio udrvenio i
nisam ba{ ni~ega mogla da se setim, kao da
sam prespavala taj izlet.
Tako je u stvari bilo svakad, kad god smo
imali takav pismeni zadatak, ali te se grozne
livade posebno se}am zbog velike pretrpqene
nepravde. Jedva sam uspela da pre no {to je
zvono objavilo kraj ~asa skrpim nekoliko
nezgrapnih re~enica u kojima je na vi{e
na~ina bilo izra`eno da je poqe bilo zeleno
i {iroko, a majski dan svetao.
Da bih taj pejza` malo o`ivela, a napis
bar mrvicu produ`ila, dodala sam da je
nasred livade kloparala ogromna vetrewa~a,
{to, naravno, nije bilo ta~no, pa me nas-
tavnica zbog toga, s pravom, pred celim
razredom ismejala. Gde si ti videla vetre-
wa~u?, pitala me smeju}i se. U frizeraju, kod
Bo`ane, odgovorila sam spremno. Gde, gde,
ponovila je pitawe. U frizerskoj radwi
„Mimoza“, zainta~ila sam i ja, na {ta se ona zainta~iti
i doslovno zagrcnula od smeha, a sa wom i ceo
razred. Nisam znala da u frizerajima dr`e
vetrewa~e, to je ne{to novo, ka`e ona, pa opet
brektati
u smeh, ha, ha, ha. Ona je brektala, a |aci su
potcikivali, kao da ih je neko golicao.
To je zaista bilo nepravedno, a naro~ito me
bolelo to {to se kiko}u moje drugarice, iako su
dobro znale da govorim pravu i celu istinu.
167
 Malo koja devoj~ica iz na{eg mesta nije
i{la na {i{awe u „Mimozu“, kod Bo`ane.
^uvena kao frizerka lake ruke koja mo`e da
izravna i najgu{}u kosu na svetu, Bo`ana je
nas klinke {i{ala okrenute licem zidu, jer
bismo se ina~e stalno vrpoqile gledaju}i se
u ogledalu u koje smo mogle da se pogledamo
stupiti u to mu~ili{te, nabijale smo do
obrva kapu koju smo nosile u rezervi bez
obzira na godi{we doba. Frizerka Bo`ana
se, me|utim, samo povinovala shvatawu
na{ih roditeqa da je kratka kosa pola
zdravqa, a kad se tome doda ~isto}a koja
pokriva onu drugu polovinu, bolest po povinovati se

tek na kraju, kad je nova frizura ve} bila
gotova. Tada se, me|utim, vi{e nismo dobro
videle, od suza zbog katastrofalnog izgleda
goli}ati posle „goli}awa“.
Na zidu, u koji smo za vreme te operacije
ulep{avawa ma i nehotice buqile, visila je
ogromna slika molera i firmopisca Feje{a
(prva latini~na slova koja sam nau~ila bila
su ta iz wegovog potpisa). Na woj se ba{kari-
la ogromna vetrewa~a, ra{irenih krila, nad
poqanom punom masla~ka i belih rada.
Zurila sam toliko puta u taj slikani prizor
dok je Bo`ana {trickala makazama iza mojih
bubikopf
u{iju, oblikuju}i frizuru „bubikopf“, koju
smo mi deca zvali „goli}awem“, tako da sam
poznavala i najsitniji potez na slici.
Svaki put kad bismo se najzad iskobeqale
iz Bo`aninih ruku, zakliwu}i se pred
odraslima da vi{e nikad ne}emo nogom
wihovom shvatawu nije imala nikakve {anse
kod nas „ogoli}anih“ devoj~uraka.
Nastavnicu je, verovatno, {i{ala okrenutu
ogledalu, mo`da ona stvarno nije ni videla
Feje{ovu vetrewa~u, mada svejedno nije
morala onoliko da se cepa od smeha, ali one
devoj~ice ulizice, dobro su znale da ne
izmi{qam, i nisu htele da me brane. Zato
neka mi niko ne spomiwe lepotu prirode i
ma{tovite opise wenih tajni. Meni je i daqe
lep{a vetrewa~a iz frizeraja.
Vida Ogwenovi} je ro|ena
u Dubo~kama kraj Nik{i}a.
Pi{e drame, romane
i pripovetke. Poznate su
joj kwige: Melanholi~ne
drame, Devojka modre kose,
Setne komedije, Stari sat
i druge.

 Za{to je kod devoj~ice postojao otpor prema pisawu putopisa?

 Za{to ju je kikotawe wenih drugarica naro~ito bolelo?
 O ~emu su razmi{qale devoj~ice dok ih je {i{ala frizerka Bo`ana?
 Za{to su devoj~ice stavqale kape na glave posle {i{awa?

Da li je ovo tekst putopisa ili odlomak iz pripovetke? Obrazlo`i svoje mi{qewe.

U kom licu se ovde pripoveda?

 U ovoj ^itanci ima mnogo opisa prirode. Pro~itaj opis prirode sa str. 86 (Vojislav
Ili}, Zimsko jutro) i opis prirode sa str. 44 (po~etak odlomka iz romana Do`ivqaji
Toma Sojera Marka Tvena). O ~emu, u stvari, govore pisci u tim opisima?

168
 Za{to je te{ko pisati opise prirode?

 Vida Ogwenovi} u ovom tekstu opisuje jedan nesporazum. Kao devoj~ica bila je
uvre|ena pona{awem nastavnice i svojih drugarica. [ta su, u stvari, imale na umu
nastavnica i drugarice kada su se smejale, a {ta Vida kada je branila svoj rad?
Nastavnica je mislila:

Drugarice su mislile:

Vida je mislila:

 Smisli boqi na~in obra}awa nastavnice devoj~ici posle slabo ura|enog zadatka
i opi{i ga.

 Napi{i {ta je trebalo da joj ka`u drugarice.

 Smisli na~in na koji bi ubedio/la devoj~icu da pisawe putopisa mo`e biti zanimqivo.

169
 ^esto se ka`e da se lepota krije u detaqima i nijansama boja, mirisa
ili u pokretima bi}a i predmeta. Da li ti se de{ava da od {ume ne
vidi{ drve}e? [ta to zna~i?

Stevan Rai~kovi}

LETO NA VISORAVNI

Na visoravni, gde je sjalo

Od sunca sve kô ogledalo,
^ini se sad da ne}e stati
Ki{a i sunce opet sjati.

Al’ presta... Tek sa li{}a smokve

Cede se kapi. Drhte lokve.
I ve} od sunca blesnu kri{om:
Korwa~in oklop opran ki{om.

170
 Koji su ti detaqi iz pesme privukli pa`wu? Za{to?
 ^itaj pesmu i utvrdi iz koliko se pesni~kih slika sastoji.
 Detaq koji se pojavquje u prvoj pesni~koj slici je: visoravan obasjana letwim
suncem. Navedi jo{ neke detaqe.
 Navedi detaqe koji se pojavquju u drugoj pesni~koj slici.
 Navedi detaqe iz tre}e pesni~ke slike.
 [ta nagove{tava pojava korwa~e?

 Navedi razloge zbog kojih je ovo lirska opisna pesma (pogledaj u Leksikonu kwi`evnih
pojmova). Obrazlo`i ih i potkrepi primerima iz teksta.

 Ve`baj zapa`awe detaqa. Posmatraj, na primer, neki predmet na stolu ili cvet na
livadi. [ta zapa`a{? Kako se u zavisnosti od svetlosti mewaju boje? Ima li pokreta?
Ima li mirisa? Napi{i svoja zapa`awa.

171
 Kojih pesama i pri~a Desanke Maksimovi} se se}a{?

Desanka Maksimovi}

POKO[ENA LIVADA

Livada kraj reke sawa. Tu`no zrikavci zri~u,

Zrikavci tu`no zri~u.
Pomrlih trava du{e
otkos Jo{ lebde vrh otkosa
[to se lagano su{e.
O, vi ne znate tu`nu
O smrti trava pri~u.
Zrikavci tu`no zri~u.
Jutros do|o{e neki
Divovi kao hra{}e
U domovinu trava;
I mrtvo pade bezbroj
Qupkih {arenih glava;
I bezbroj ne`nih tela
zdenuti
Zdenu{e u pla{}e
pla{}e Divovi kao hra{}e.
Svega devojka jedna
Zlatnog, okruglog oka
I trepavica beli’
Lepr{a na livadi
I rawenicima deli
Mirisne osmehe ~edne
Umesto crvena soka.
Devojka zlatnoga oka.
^uje se do oblaka;
Ve~era celog `ale
Zelen-kowici svoje
Lepe viteze pale.
Pla~u nad grobovima
Mrtvih dragih junaka,
^uje se do oblaka.
Desanka Maksimovi} (1898–1993)
ro|ena je u selu Rabrovici kod Va-
qeva. Najve}a je srpska pesnikiwa.
Za wu se ka`e da je pesnikiwa toplog
srca i de~je du{e. Objavila je vi{e
kwiga za decu i omladinu: Vrt
detiwstva, Patuqkova quqa{ka,
[arena torbica, Vetrova uspa-
vanka, Ako je verovati mojoj baki,
Buntovan razred, Pisma iz {ume, Ptice na ~esmi,
\a~ko srce itd.

Sutra opet u zoru

Do}i }e divovi ovi
I stra{ne surove vile
Zdenu}e u sena mnoga
Mirisne glave mile.
Le`a}e u jednom grobu
Toliki milioni.
Do}i }e divovi oni.

172

JUNACI DESANKINIH
Kako izgleda livada koja kraj reke sawa?

PESAMA
Za{to na livadi zrikavci toliko tu`no
„Junaci mojih pesama su obi-
zri~u da se ~uje do oblaka?

~no qudska ose}awa, bi}a i po-
Kojim se re~ima u pesmi slikaju kosci
jave koje sam upoznala i zavolela
(kosa~i)?

u detiwstvu, sunce, prole}e, sva
Podvuci u pesmi opis jedinog nepoko{enog
priroda uop{te... Ponekad mi se
cveta bele rade. Kojim je detaqima
~ini da prirodu ose}am vi{e kao
naslikan?

kakva zverka, nego kao ~ovek...
Kako bela rada te{i rawene trave?
Poneki kriti~ari ka`u da su
 Navedi stihove koji se u pesmi ponavqaju junaci mojih dela boqi nego {to
(refren). su obi~ni qudi u `ivotu. Ako je
 Istra`i na koji na~in rima i ponavqawe tako, onda bi se moglo zakqu~iti
stihova uti~u na melodiju i ritam pesme. da je jedan od junaka mojih dela
Kako uti~u na zna~ewe i poruke pesme? dobrota kao qudska osobina.“

Kojoj vrsti pesama pripada ova pesma?
Obrazlo`i za{to. Desanka Maksimovi}

Koje su stilske figure kori{}ene u slede}im KWI@EVNI POJMOVI

stihovima:
 Rima (slik) je podudarawe, pokla-
! livada kraj reke sawa
pawe glasova na kraju stihova.
 Ritam je ravnomerno ponavqawe
" qupkih {arenih glava slogova, rima, stihova ili strofa
u pesmi. To je, tako|e ponavqawe
re~i i re~enica u proznom tekstu.
# divovi kao hra{}e Takva ponavqawa ~ine muziku tek-
sta i ja~aju wegovo zna~ewe.
 Refren je ponavqawe ve}ih
$ zlatnog, okruglog oka
celina u pesmi (stiha ili
strofe).

 Razmisli malo o pro~itanoj pesmi, a zatim nastavi zapo~ete re~enice.

Dok ~itam razmi{qam o
Nisam znao/znala da
Pitam se
Kad bih mogao/mogla

173
 [ta je opisna lirska pesma? Navedi nazive nekih opisnih pesama.

Jovan Du~i}

POLJE

Je~mena `uta polja zrela,

Jovan Du~i} (1871–1943)
Re~ni se pli}ak zra~i;
ro|en je u Hrupjeli kod Trebinja.
Kupina sja sun~ana, vrela, Jedan je od najve}ih srpskih
Tu zmija ko{ulju svla~i. pesnika. Napisao je dve knjige
pod nazivom Pjesme, jednu sa
Put pra{ljiv kud se mrâva vu~e naslovom Lirika, pesme u prozi
Za ~etom crna ~eta; Plava lirika, putopis Gradovi
@eleznu `icu cvr~ak su~e, i himere i knjigu misli pod
Najdu`u ovog leta. nazivom Blago cara Radovana.

I skakavaca minu jato...

S topola jastreb mladi
Baci u sun~ev sjaj i zlato
Svoj krik ve~ite gladi.

174
 Opi{i raspolo`enje koje ova pesma izaziva u tebi.
 Objasni slede}e pesni~ke slike:
- Je~mena `uta polja zrela

- Kupina sja sun~ana, vrela

- @eleznu `icu cvr~ak su~e, / Najdu`u ovog leta

- S topola jastreb mladi / Baci u sun~ev sjaj i zlato / Svoj krik ve~ite gladi


Napi{i kojoj knji`evnoj vrsti pripada ova pesma i za{to.

 Navedi nekoliko najlep{ih epiteta iz pesme.


Smisli i napi{i kratku pri~u o `ivotinjama u kojoj }e likovi biti zmija, cvr~ak i jastreb. Za{to
je zmija svukla ko{ulju? Za{to cvr~ak uporno peva? [ta je jastreb izrekao svojim krikom?

175
 [ta zna~i re~ kirija? Kome se pla}a kirija?
[ta se doga|a ako se kirija ne plati?

Ovo je odlomak iz dramskog dela (jedno~inke) Branislava Nu{i}a pod nazivom Kirija.
U delu se govori o siroma{noj porodici koja nema dovoqno novca da plati kiriju. Me|utim,
~lanovi porodice `eleli bi i da putuju. Po{to ni za to nema novca, otac porodice na
{aqiv na~in poku{ava da ih odvede na putovawe.

Branislav Nu{i}

KIRIJA
[ala u jednom ~inu (odlomak)
LICA: OTAC: Razume se. Ajde, spremi se!
Otac MLA\A (ska~e veselo): Jaoj, ala je to divno,
Majka putova}u u Italiju.
Starija – }er~ica OTAC (starijoj): A ti?
Mla|a – }er~ica STARIJA: Ja bih tako volela u [vajcarsku.
Stariji – sin~i} OTAC: U [vajcarsku?
Mla|i – sin~i} MLA\A: Ona, znate, ima zimski kaput,
Izvr{iteq pa zato voli da ide u [vajcarsku, a ja nemam, pa
Advokatski pisar zato volim da idem u Italiju.
@andarm OTAC: I}i }emo i u [vajcarsku, i u
II Italiju, i u Zemun, i u Vrawe. Ajde, ajde,
(Deca obu~ena da bog sa~uva, iskrpqena po spremite se, pakujte se!
turu i kolenima, u odelu prekrojenom i isha- DECA: @iveo! (Ho}e da po|u.)
ishaban banom, sru~e se u sobu.) OTAC: Stojte! Povedite i majku, nek se i
OTAC: Ka`ite deco: dragi~ka! ona spakuje.
DECA: Dragi~ka! MAJKA: Ama ostavi ti mene. Eto ti deca, pa
zalagivati
OTAC: Putujemo, idemo na put! ih zalaguj.
DECA: @iveo! OTAC: Povedite majku kad vam ka`em,
OTAC: Je l’ volite da putujete? ina~e ne}emo putovati.
DECA: Volimo! DECA (opkole majku i guraju je u drugu sobu):
OTAC: Tako. E to je lepo od vas. A gde bi ti, Ajde, bolan, nemoj da pokvari{, ajde, ajde,
ki}o (najmla|em), voleo da putuje{, na primer? ajde!...
MLA\I: Ja u Zemun. OTAC (sam, {eta krupnim koracima):
pretenzija OTAC: Ti nema{ velikih pretenzija i to je Odista, bila bi to divna stvar kad bi se ~ovek
lepo od tebe! (Starijem.) A ti? mogao tako poslu`iti uobra`ewem. Odem, na
STARIJI: Ja u Vrawe. primer, ku}evlasniku i ka`em mu: Dobar dan,
OTAC: Vrlo dobro, to je i onako usput kad gazda! Do{ao sam da vas zamolim da uobrazite uobraziti
se po|e u Zemun. (Mla|oj.) A ti, gde bi ti da sam vam platio kiriju.
volela da putuje{? MALI (na vratima): Tata, mogu li ja da
MLA\A: Ja, tata, u Italiju. Tako bih volela povedem Hektora?
da putujem u Italiju. OTAC: Povedi, brate, dabome da ga povede{.
OTAC: Sasvim. Italija je lepa zemqa, MALI (povu~e se).
treba tamo da putujemo. OTAC (nastavqa razmi{qawe): Ili, odem,
MLA\A: Pa zar }ete me voditi? recimo, gospodinu ministru...

176
 MLA\A (na vratima): Tatice, je l’ mogu da
ponesem i moju lutku?
OTAC: Ama ponesi, razume se, i lutku, i
obru~, i sve ponesi, sve!
MLA\A (povu~e se).
OTAC (nastavqa razmi{qawe): Odem, re-
cimo, gospodinu ministru i ka`em mu...
MAJKA (na vratima): Ka`i mi, ~ove~e, jo{
jedan put, je l’ ozbiqno da pakujem?
OTAC: Razume se, najozbiqnije pakuj.
MAJKA: [ta?
OTAC: Sve, sve {to imamo u ku}i, sve!
MAJKA: I tvoj zimski kaput?
OTAC: On je, istina, sav iscepan, ali
da}emo ga u Italiji da se okrpi.
MAJKA (krsti se).
OTAC: Nemoj se krstiti, molim te, nego
pakuj se! Vide}e{ samo kako se mo`e i bez
para putovati.
MAJKA (krste}i se povla~i se).
OTAC (nastavqa razmi{qawe): Odem, reci-
mo, gospodinu ministru i ka`em mu: Dobar dan,
gospodine ministre. Do{ao sam da vas zamolim
da uobrazite da ja imam pune godine slu`be. I
on lepo uobrazi. Bilo bi to odista divno!
(Spoqa se ~uje u`asna dreka i larma.) Aha, evo ih,
idu putnici! (Nailaze `ena i deca obu~ena za
put, nose}i sve {to su stigla. Starija, koja
putuje u [vajcarsku, obukla zimski kaput i
{ubaru, nose}i harmoniku pod mi{kom; mla|a,
koja putuje u Italiju, letwe odelo, slamni
{e{ir i nosi lutku od krpa napravqenu. Mla|i
vodi za uzicu neku xukelu i ima trumbetu u ruci,
stariji poneo kavez sa pticom.) Vrlo dobro!
Vrlo dobro! Izgledate kao izistinski putnici
koji putuju u Italiju i [vajcarsku. Deder da
zauzmemo mesta, jer, kao {to vidite, velika je
navala, a dug je put, pa treba da zauzmemo {to
pre mesta. (To govore}i name{ta kraj otvorena
prozora stolice po redu, kao {to su otprilike
sedi{ta u vagonima.) Tako ... tako ... Ajde, sad
sedajte, zauzimajte mesta!
MAJKA: Ama idi, ~ove~e bo`ji, ne teraj
bar sa mnom komendiju.
DECA: Pa zar ne}emo odistinski da putujemo?
OTAC: Pa ne}emo, dabome, kad, eto, ne}e
mama.
DECA: Ajde, bolan, mama!
OTAC: Ne kvari deci voqu. Sedi, sedi
molim te!
MAJKA (krste}i se seda).
OTAC (deci): Ovde ti, a ti ovde. Tako. Ti
sedi ovde, a ti onde. Smestite stvari. Taj
kofer metni ovde da ne smeta, a tu kutiju
makni ovamo... Tako. Evo ja }u ovde kraj mame.
MLA\I: Pa je l’ to mi kobajagi?
OTAC: Kobajagi, dabome.
DECA (razo~arana): Aaaaa!...
OTAC: Kobajagi, ali }e izgledati sasvim
kao i odistinski, vide}ete vi samo. E, deder,
uobrazite sad svi da je voz krenuo. Sviraj ti u
tu trumbetu.
MLA\I (svira).
OTAC: E, ajd’ sad za mnom, poma`ite,
vi~ite kao ja:
Trupa-trup
Trupa-trup
Trupa-trupa-trup...
177
 (Deca pristaju, te po~nu u horu pevati,
lupati nogama i drugim predmetima tako da
unekoliko podra`avaju `eleznicu.) Stoj! Sviraj!
(Ustane. Mla|i zasvira.) Zemun pet minuta. E,
pogledajte, deco, tamo. Ono {to vidite, to je
grad Zemun. Zemun le`i na Dunavu i gleda u
Beograd. Zemun je grad ~ije se stanovni{tvo pre
svetskog rata bavilo pregledom paso{a, a posle
svetskoga rata, to je varo{ u kojoj stanuju oni
kvartir ~inovnici koji ne mogu da na|u kvartir u
Beogradu. Sviraj! Polazi! (Seda. Mla|i svira.)
HOR: Trupa-trup
Trupa-trup
Trupa-trupa-trup...
OTAC (ustaje): Stoj! Sviraj! (Mla|i svira.)
Vrawe, pet minuta. To {to vidite sad, to je
Vrawe. Ta je varo{ ranije bila na samoj granici
dr`avnoj, a sad se povukla vi{e u unutra{wost.
Vrawe je ~uveno po tome {to je tu Ko{tana
Ciganka prona{la Boru Stankovi}a kwi`evni-
ka. (Seda.) Polazi! Sviraj! (Mla|i svira.)
HOR: Trupa-trup
Trupa-trup
Trupa-trupa-trup...
OTAC (ustaje): Stoj! Sviraj! (Mla|i svira.)
E, deco, ovo je Italija. Gledajte, deco, gledajte
i u`ivajte. To {to vidite, to je Italija, zemqa
puna znamenitosti i lepota. Ono tamo, vidite
li, ono je ~uveno jezero Lago Ma|ore koje je
znamenito po tome {to je papa Bonifacije
~etrdeset drugi, prilikom jedne fudbalske
utakmice, preplivao to jezero na labudu. A ono
tamo, {to se iskrivilo kao gospodin Sima
sudija, to je ~uvena kula u Pizi koja je zname-
nita po tome {to je kriva. A ono tamo, sasvim
daleko, ono je znamenita planina Kvirinal,
na vrhu koje je Romeo prvi put izjavio qubav
Juliji. Stanovni{tvo Italije je mnogobrojno i
najvi{e se bavi svirawem u mandolinu i
`derawem makarona. Klima je u Italiji
promenqiva, a ta promenqivost zavisi od
barometra. Ipak je najve}im delom topla
klima, tako da se ne nose zimski kaputi i
nepotrebna su drva za ogrev, usled ~ega
~inovnici u Italiji imaju mnogo mawi
dodatak na skupo}u. Italija je vrlo plodna
zemqa i u woj ra|aju najvi{e zejtin, vino,
178
pomoranxe i atentatori. Eto, to vam je sve {to atentator
treba da znate iz geografije Italije... Jeste li,
dakle, videli Italiju?
DECA: Jesmo!
OTAC: Voz polazi. Sviraj! (Sedne.)
HOR: Trupa-trup
Trupa-trup
Trupa-trupa-trup...
OTAC (ustane): Stoj! Sviraj! (Mla|i
svira.) E, deco, ovo {to vidite, to je
[vajcarska koja se ina~e u geografiji zove
i Monblan. Gledajte te lepote i divite se i
u`ivajte. Planina Monblan, ve~ito
pokrivena snegom, ~uvena je jedino po tome
{to se na wu svake godine pewu besposleni
qudi. Prestonica [vajcarske je Bern, koja
je ~uvena po tome {to u wenoj zoolo{koj
ba{ti ima i medveda, a drugi grad, @eneva,
~uvena je zbog mnogih jezera koja nikad ne
plave okolinu, pa stoga u [vajcarskoj i ne
postoji ministarstvo voda kao kod nas. U
grudobolnik
[vajcarskoj je leti zima, a zimi leto, i zato
wu rado pose}uju grudobolnici i vojni~ki dezerter
dezerteri sviju zemaqa. Kod [vajcaraca je
jodlovati
vera i narodnost privatno zanimawe, a
stanovni{tvo se najvi{e bavi jodlovawem i
bu{ewem rupa u siru koji se, zbog tih rupa,
zove {vajcarski sir. Sem {vajcarskog sira, gle~er
stanovni{tvo se u [vajcarskoj bavi jo{ i
proizvodwom snega i gle~era. Eto, to vam je
sve {to treba da znate o geografiji [vaj-
carske. A sad, po{to smo obi{li i Zemun, i
Vrawe, i Italiju i [vajcarsku, ajd’mo daqe!
Sviraj! (Mla|i svira.)
HOR: Trupa-trup
Trupa-trup
Trupa-trupa-trup...
OTAC (ustane): Stoj! Sviraj!
STARIJI: A gde smo sad, tata?
OTAC: Ovo je granica!
finans
STARIJI: A {ta ima tu da se vidi?
OTAC: Na granici stanuju finansi i tu se
vr{i pregled stvari.
MLA\I: A kako se to radi?
OTAC: Tako. U|e jedan ~inovnik i
`andarm, pa onda onaj ~inovnik pita: jesu li
to va{i koferi? (Spoqa se ~uje kucawe.)
 pogru`en MAJKA (Do sada je sedela pogru`ena, ~ude}i se
postupcima svoga mu`a i smeju}i im se pogdekad.
`enirati se Kad ~uje kucawe, ona sko~i s mesta i ode na suprot-
nu stranu, `eniraju}i se da je ko zate~e u biv{em
polo`aju): Ko to sad mo`e biti?
STARIJA: Pa to su vaqda finansi za pre-
gled stvari.
DVOJE MLA\IH (radosno): Neka u|u, neka u|u!
OTAC: Ulazi!
III
portfeq
^INOVNIK (Sa wim ulazi jedan mladi}
koji nosi portfeq pod pazuhom i jedan
`andarm.): Ja sam sudski izvr{iteq. (Razvija
akta.) Vama je poznato da se presudom Suda od
27. juna ove godine O.Br. 14467 vama imaju
popisati stvari za du`nu petomese~nu kiriju,
ostavqaju}i vam petnaest dana za regulisawe
duga.
MAJKA (Klone o~ajno na stolicu na drugoj
strani.)
OTAC (te{ko uzdahne): Poznato mi je!
^INOVNIK: [ta imate dakle za popis?
(Uzima kofere i daje ih `andarmu koji ih
otvara.)
OTAC: Eto, to {to vidite. Cela moja imo-
vina, koliko sam mogao za dvadeset godina
slu`be u dr`avi da ste~em, nalazi se u ova dva
kofera. Ku}ni name{taj nije moj, jer dr`imo
name{ten stan. Eto, ta dva kofera, to nam je
sve imawe. Mi smo znali da }ete vi do}i, pa
smo naro~ito skupili sve i slo`ili da vam
bude pri ruci za popis.
^INOVNIK: Hvala lepo.
OTAC: Na malo.
^INOVNIK (Popisuje stvari, koje `andarm
vadi, sporazumevaju}i se sa advokatskim pisa- pau{alno
rom. Posle sporazuma): Popisa}emo ovako
pau{alno. Uzabrawuje vam se, dakle, sve odelo, uzabrawivati
ve{ i svi ostali pokretni predmeti na|eni u otu|iti
ku}i, sem odela koje je na vama, s tim da ne
smete to otu|iti. Stvari se ostavqaju vama na regulisati
~uvawe i, za petnaest dana, ako ne reguli{ete
dug za kiriju, izlo`i}e se prodaji. Mi smo
svoju du`nost svr{ili. (Potpisuje i daje mu predusretqivost
jedan primerak.) Hvala na predusretqivosti!
OTAC: Na malo, izvol’te i drugi put!
^INOVNIK: Zbogom! (Odlazi, a sa wime i
ostali koji su do{li.)
MAJKA (o~ajno): Eto ti tvoje putovawe!
OTAC: Ako, sad smo bar i tu brigu smi-
rili, platili smo kiriju.
STARIJI: Jesu li to, tata, bili carinici?
OTAC: Jeste, du{o, pregledali su nam
stvari i – sad smo pre{li granicu!
STARIJI: A ho}emo li sad daqe da putujemo?
MLA\I: Pa ho}emo dabome!
MLA\A: A kuda sad, tata?
OTAC (Sad ve} jetko, nervozno, zlobno):
Kuda? Pa eto, deco, svr{ili smo putovawe i
sad se mo`emo vratiti u otaxbinu. Ti si video
Zemun, ti Vrawe, ti Italiju, a ti [vajcarsku. reumatizam
Mama je izle~ila reumatizam, a ja sam platio
kiriju. Sad smo svi zadovoqni i mo`emo se
vratiti u otaxbinu. [to }e nam Monblan i
Bonifacije, {to }e nam Kvirinal i Lago
Ma|ore? U na{oj otaxbini ~ekaju nas u brat-
ski zagrqaj finansi, carinici, poreznici i egzekutor
egzekutori. U otaxbinu, u otaxbinu! Sviraj!
Sviraj! (Mla|i svira.) Voz polazi! (On ustaje
odvojen na sredini grupe, tupo i o~ajno gledaju}i
preda se.)
HOR: Trupa-trup
Trupa-trup
Trupa-trupa-trup...
ZAVESA
179
  Odredi prostor u kojem se odvija radwa i vreme radwe ovog dela.
 Kakve probleme ima glavni lik iz ovog dela?
 Na koji na~in poku{ava da ih re{i?

 Koje osobine zapa`a{ kod likova iz ovog dela?

Otac je zato {to

Majka je zato {to

Deca su zbog toga {to

 Objasni poentu (glavnu misao) ove drame iskazanu zavr{nim re~enicama koje izgo-
vara glavni lik.

 Podelite se u grupe i ~itajte tekst po ulogama. Ako imate mogu}nosti, pripremite se

da izvedete predstavu po ovom komadu. Izaberite re`isera, glumce, scenografa,
muzi~kog urednika, kostimografa i odaberite druga lica koja bi radila na prikazi-
vawu komada. Nakon premijere napi{ite kratku ocenu o woj.

180
 Zamisli nastavak radwe ovog dramskog dela. Napi{i ga u obliku drame. [ta govo-
ri otac? [ta govore deca? [ta govori majka?

KO JE PAO NA ISPITU
ZBOG NU[I]A

Dok je Nu{i} kao penzioner sedeo u kafani Ruski car u Beogradu i ispijao kafu,
pri{ao mu je jedan roditeq i po`alio mu se:
– Gospodine Nu{i}u, moj sin zbog vas pade na maturi!
– Kako? – za~udi se Nu{i}.
– Pa, eto, zatra`io od wega profesor da izre|a sve ono {to ste vi napisali, a on
nije znao ni polovinu.
– E, moj prijatequ – odgovori Nu{i} – kada bi mene, evo, neki profesor sada
pitao {ta sam napisao, ni ja ne bih znao da odgovorim i pao bih na ispitu.
(Kosta Dimitrijevi}, Nu{i} – ~arobwak smeha, Beograd 1965, str. 207)

181
 Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Lirika Epika Drama
1.
Lirske pesme pripovetka autobiografija drama
qubavna pesma bajka lirski zapis radio drama
rodoqubiva pesma legenda biografija
opisna pesma roman
2.
Lirsko-epske pesme roman za decu

poema nau~nofantasti~ni roman

Narodna kwi`evnost
Narodna poezija Narodna proza
1. 2. 3. 1.
Lirske pesme Lirsko-epske pesme Epske pesme Narodne bajke
 mitolo{ke pesme  pesme pretkosovskog 2.
 obredne (kalen- ciklusa
Narodne novele
3.
darske) pesme [aqive narodne pripovetke
(koledarske, dodol- 4.
ske, |ur|evske, laza- Pri~e o `ivotiwama
ri~ke, kraqi~ke) 5.
Zagonetke
6.
Pitalice
7.
Poslovice
8.
Narodne legende

Stil (na~in izra`avawa) Oblici pripovedawa

1.  opis (deskripcija)
Stilske figure  pripovedawe (naracija)
 epitet
 pore|ewe  dijalog (razgovor dve ili vi{e li~nosti)
 personifikacija  monolog (obra}awe jednog lica samom
 onomatopeja sebi, odnosno publici)
2.
Nau~ni stil pripovedawe u prvom licu
pripovedawe u tre}em licu
 D DNEVNIK ^ITAWA

Za{to treba ~itati kwige

Zato {to one ~oveku pru`aju u`ivawe, u wegov `ivot unose lepotu i ~ine
ga boqim. Prijatno nam je kada se sa wima dru`imo.
Kwige bogate ma{tu, {ire vidike, u~e mudrosti.
One nude novo bogatstvo re~i, a re~i su najmo}nije ~ovekovo oru|e i
oru`je. Često se kultura jednog ~oveka meri po tome koliko je dobrih
kwiga pro~itao, pa se ka`e da je na~itan ili veoma na~itan, {to zna~i
obrazovan, kulturan.

Zbog ~ega je va`no voditi dnevnik ~itawa

Jedno dobro delo je pro~itati kwigu, drugo dobro delo je razmi{qati o woj,
a tre}e je zapisati svoja zapa`awa i zanimqive delove iz we.
Tako na{e ~itawe dobija krunu. Dnevnik ~itawa mo`e postati lep spomenar
i zanimqiva pri~a o na{em razvoju.

Kako se vodi dnevnik ~itawa

Nabavi svesku ~vr{}ih korica od sto strana (za jedan razred ili za vi{e
razreda). Po~ni da je ukra{ava{. Upi{i naslov, svoje ime, adresu, ne{to
nacrtaj, zalepi, dodaj neki ukras i sl.
Slede podaci o pro~itanoj kwizi: naziv dela, ime pisca, broj stranica,
glavni likovi, sporedni likovi.
Ako ima{ zadatak da o kwizi pi{e{ sastav ili govori{, zapi{i i druge va`ne
podatke. Primer: roman Tom Sojer, Marka Tvena:
Lik Toma Sojera: hrabar, str. 176, 178; nesta{an, str. 52; plemenit, str. 178;
dosetqiv, str. 265; pravedan, str. 203; vetropir, str. 17...
Humor: str. 52–53 (4. pasus); str. 73–75, str. 82...
Uzbudqiva mesta: razgovor na grobqu, str. 86; na su|ewu, str. 203...
Lep opis: str. 17...
Onda prepi{i lepe misli. Primer: Mali princ, A. Egziperija:
Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi... Ako ho}e{ prijateqa – pripitomi me.
Lepe misli iz kwiga su biseri koji }e ti osvetqavati put.
Zatim prepi{i lepe i zanimqive re~i koje vredi pamtiti i koristiti ih i u govoru i u pisawu.
Primer: Va{ar u Topoli, D. Eri}a:
Sunce se topi kô zlatno zvonce; brbqiva vodenica; `ubor sre}e...
U dnevnik ~itawa mo`e{ zapisati i svoj sastav o kwizi za ~as lektire.

183
 PRAVILA ZA IZRA@AJNO ^ITAWE I RECITOVAWE

Šta je to izra`ajno ~itawe?

To je ubedqivo, upe~atqivo, slikovito, jasno, te~no i `ivo ~itawe.
Jedna re~ mo`e da ima vi{e zna~ewa, u zavisnosti od smisla teksta u kojem se na|e, a isto tako se mo`e
i izgovoriti na mnogo na~ina. Koje }emo joj zna~ewe dati, pitawe je na{eg ume}a da vladamo jednom od
najve}ih umetnosti – umetno{}u govora. Recitovawe pak u govornoj umetnosti ima posebno mesto. To je
oblik govora u kojem re~i obla~e svoje najsve~anije ruho.

Zbog toga je va`no:

 Ako izlazi{ na scenu, budi ozbiqan, siguran i odmeren. Nije dobro da istr~i{ ili da suvi{e
sporo iza|e{.
 ^itawe i recitovawe po~ni nakon kra}e pauze, kada se publika umiri. Po~ni smireno i uzdr`ano,
tako da se oseti da si se predao tekstu.
 Dok ~ita{ ili recituje{, trebalo bi da se u`ivi{ u sadr`aj teksta, to jest da zamisli{ ono
o ~emu se u tekstu govori. O tome D. Kalezi} u kwizi O recitovawu pi{e:
Kad pesmu ~itam – vidim je,
Kada je slu{am – ~ujem je,
Kada je govorim – ona govori mene.
 Trudi se da jasno izgovara{ svaku re~ i da se svi glasovi u svakoj re~i dobro ~uju.

^itawe i recitovawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno, ve} neke delove treba da izgovara{
ti{e, a neke glasnije, neke br`e, a neke sporije. To zavisi od sadr`aja teksta i ose}awa koja tekst
u tebi pobu|uje.
 Va`no je da po{tuje{ ta~ke, zareze, uzvi~nike, upitnike i druge znake interpunkcije. Kod svakog
znaka treba zastati, napraviti kra}u ili du`u pauzu. Pauze su veoma va`ne, jer daju mo} re~ima.
 Prilikom recitovawa pokreti ruku i gestovi treba da budu odmereni, u skladu sa onim o ~emu se
govori u pesmi i sa raspolo`ewem koje postoji u woj.
 Va`no je da ~itawe i recitovawe budu prirodni, nalik na svakodnevni govor.
 Radi lak{eg pripremawa, tekst ozna~i, prema svom ose}awu, slede}im znacima:

––––– ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj ti{e

ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj glasnije
| na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi kra}u pauzu
|| na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi du`u pauzu
––——— ove re~i posebno naglasi.

184
 a
a
a
a PRAVILA ZA DOBRO PISAWE SASTAVA

Pi{i kao {to govori{ – poru~io nam je Vuk Karaxi}. Prvo vaqa imati dobre `eqe, zamisli, ose}awa
i namere. Drugo, treba tra`iti za dobre misli jo{ boqe re~i, birati ih (kao {to se biser ni`e). Tre}e,
truditi se da re~enica bude kratka i jasna, precrtavati sve suvi{ne re~i, nalaziti nove i sve`e.

Pisana re~ ima veliku mo}, jer mo`e du`e da traje od izgovorene, mo`e br`e i daqe da se prenosi i
{iri. Zbog toga:
Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{.
 Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu.
 Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov.

Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad.
 Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj.
 Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe).
 Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Imena mesta i qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom.
 Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik.
 Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem).
 Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{.

185
 L LEKSIKON KWI@EVNIH POJMOVA

anegdota – kratka, duhovita, {aqiva pri~a sa neo~ekivanim zavr{etkom iz `ivota

A znamenitih qudi
autobiografija – kwi`evno delo u kojem autor sam pi{e o svom `ivotu, obi~no od ro|ewa
do trenutka pisawa

B bajka – pri~a fantasti~ne sadr`ine ~iji je autor poznat; opisuje svet ~udesnog i ~arobnog;
u woj se javqaju natprirodna i izmi{qena bi}a: vile, a`daje, ve{tice, zmajevi i ~arobwaci;
glavni lik se bori sa silama zla i uvek ih pobe|uje; uporedi: narodna bajka
basna – kratka pri~a u stihu ili prozi s ciqem da pou~i; glavni likovi su `ivotiwe koje
imaju qudske osobine i pona{aju se kao qudi; u basni se kazuje jedno, a misli se na drugo;
na kraju se nalazi pouka ili naravou~enije; uporedi: narodna pri~a o `ivotiwama
biografija – kwi`evno delo u kojem se opisuje `ivot neke istaknute li~nosti
deseterac – stih od deset slogova; naj~e{}i stih na{e narodne poezije
D deskripcija – vidi: opis
didaskalije (remarke) – napomene, obja{wewa pisca u zagradama u dramskom tekstu; upu}uju
na izgled scene (pozornice), na pona{awe i postupke likova, na mesto radwe i sl.
dijalog – razgovor dva lika ili vi{e likova u nekom kwi`evnom delu; uporedi: monolog
dodolske pesme – letwe obredne lirske narodne pesme vezane za kult plodnosti; namewene
su dozivawu ki{e i povezane su sa zemqoradwom; devojka dodola, obmotana zelenilom preko
gole ko`e, u vreme su{e obilazi sela sa drugaricama i mladi}ima; zaustavqaju se pred
ku}ama i igraju i pevaju, a doma}ica na dodolu izliva pun kabao vode; potom sledi
darivawe; stihovi dodolskih pesama opisuju obredne radwe i imaju pripev oj dodo, oj dodole
drama – kwi`evno delo u stihu ili prozi, pisano u dijalozima, a nameweno izvo|ewu u pozo-
ri{tu, na filmu, radiju ili televiziji; zasniva se na sukobu likova
|ur|evske pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) koje se pevaju na
\ \ur|evdan, uo~i praznika i tokom cele nedeqe pre praznika; sveti \or|e, prema pesmama,
otapa led, donosi zdravqe, igru i veseqe, puni livade cve}em i wive `itom
epilog – zavr{ni deo kwi`evnog dela u kojem se opisuje ono {to se desilo posle, daqa
E sudbina junaka
epitet – stilska figura, re~ – naj~e{}e pridev – koja se dodaje imenici da bi iskazala
wene op{te ili posebne odlike; doprinosi `ivosti izra`avawa
epska (juna~ka) narodna pesma – pesma, obi~no u desetercu, koja opeva neki zna~ajan
doga|aj: juna~ko delo, bitku, borbu za oslobo|ewe od porobqiva~a ili podvig koji se pesmom
~uva od zaborava; ~esto je pevana uz gusle; prenosila se s kolena na koleno, usmenim putem
zagonetka – kratka duhovita izreka, govorno-misaona pitalica koja se sastoji od pitawa
Z koje ima samo jedan odgovor, a zasniva se na upore|ivawu pojmova; wom se pokazuje
dosetqivost i o{troumnost

K kalendarske pesme – obredne narodne pesme vezane za proslavqawe godi{wih doba i promene
u prirodi; osnov svih pesama je izra`avawe dobrih `eqa; dele se na pesme letweg i zimskog

186
 perioda, pesme prema godi{wim dobima ili na pesme povezane sa zemqoradni~kim
poslovima – sejawem, gajewem i ubirawem plodova
koledarske pesme – obredne lirske narodne pesme koje su pevane oko zimske kratkodnevice
(21. decembra), a povezane su s kultom plodnosti, ra|awem sunca, nove godine i terawem
zime; pevane su s pripevom koledo, {to zna~i: kolo, sunce; u tim pesmama ~est je motiv
mladog kowanika u rasko{noj opremi, koji je simbol sunca
kraqi~ke pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) kojim se proslavqaju
dugodnevica (22. jun) i dolazak leta; vezane su za hri{}anski praznik Duhova (Trojice)
kada sve~ano odevene devojke, kraqice, obilaze ku}e u selu i pevaju pesme sa pripevom qeqo
ili lado, zbog ~ega ove pesme imaju naziv i ladarske pesme ili ladarice; pevaju o `ivotnoj
radosti i o sre}i
ladarske pesme (ladarice) – vidi: kraqi~ke pesme
L lazari~ke pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) kojim se proslavqa
dolazak prole}a; pevale su ih devojke lazarice, idu}i od ku}e do ku}e oki}ene zelenim
gran~icama na Lazarevu subotu (Vrbicu), nedequ dana pre Uskrsa, sa `eqom da doma}in,
doma}ica i uku}ani budu zdravi; o~uvale su se posebno u isto~noj i ju`noj Srbiji i na Kosovu
legenda – kra}a pri~a koja se prenosi s kolena na koleno; narodno predawe o `ivotu neke
osobe, o nekom neobi~nom doga|aju ili istorijskoj li~nosti; izmi{qena pri~a, bajka
lirska qubavna pesma – pesma u kojoj se izra`ava ose}awe qubavi, lepota voqenog bi}a
i qubavna ~e`wa
lirska opisna pesma – pesma u kojoj pesnik iskazuje misli i ose}awa kroz opis prirode
lirska pesma – pesma u kojoj se izra`avaju ose}awa, raspolo`ewa i razmi{qawa pesnika;
po tome koja se ose}awa wima iskazuju, ove pesme mogu biti qubavne, rodoqubive, misaone,
opisne, {aqive i dr.; dele se na narodne (kojima autor nije poznat) i umetni~ke (za koje
znamo ko ih je napisao)
lirska rodoqubiva pesma – pesma u kojoj pesnik iskazuje qubav prema domovini,
nacionalnoj pro{losti i kulturnom nasle|u svog naroda
lirski zapis – prozni tekst pisan slikovitim jezikom u kojem preovla|uju razmi{qawa
i ose}awa
lirski subjekt – govorno lice u lirskoj pesmi; to mo`e biti glavni junak pesme, ali i sam
pesnik ako je on junak pesme
lirsko-epske pesme – pesme u kojima se lirske teme predstavqaju na epski na~in
mit – predawe iz starih vremena, pri~a o bogovima, herojima, natprirodnim bi}ima,
M vilama i sl., ali i o doga|ajima sa istorijskom podlogom; nastao je iz potrebe primitivnog
~oveka da objasni neobja{wivo, iz neznawa i obmane, a prenosio se usmenim putem
mitolo{ke pesme – lirske i epske pesme i balade u kojima se javqaju likovi i doga|aji
zasnovani na ~ovekovom verovawu u natprirodna bi}a
monolog – oblik pripovedawa, prikazivawa dramske radwe u kojoj se jedna li~nost ne
obra}a drugoj osobi, ve} sebi, odnosno publici; uporedi: dijalog
motiv – deo teme, umetni~ka misao, misao vodiqa u nekom kwi`evnom delu koja nosi to
delo; mo`e biti glavni (osnovni) i sporedni

187
 naracija – vidi: pripovedawe
N narodna bajka – pripovetka fantasti~nog sadr`aja koja je nastala u narodu; govori
o natprirodnim bi}ima i nestvarnim de{avawima; junak se bori za pravdu, a o~ekivani
sre}an kraj stalno se odla`e nizom napetih doga|aja; uporedi: bajka
narodna pri~a o `ivotiwama – pripovetka u kojoj su `ivotiwe nosioci radwe; za razliku
od basne, narodna pri~a o `ivotiwama nema nagla{enu pouku; uporedi: basna
nau~nopopularni tekst – delo koje na jasan, razumqiv, popularan na~in pribli`ava nauku
~itaocu
nau~nofantasti~ni roman – kwi`evno delo u kojem se opisuje svet razli~it od stvarnog
sveta; radwa se obi~no odvija na drugoj planeti, u budu}nosti ili u nekoj izmi{qenoj zemqi
novela – narodna pripovetka realisti~ke sadr`ine, bliska bajci, u kojoj se junak uvek
izvla~i iz nevoqe ili neobi~nih situacija zahvaquju}i snala`qivosti ili dovitqivosti
svojih pomaga~a; glavna poenta novele je u re{avawu zadataka ili zagonetaka – pitalica

O obredne lirske narodne pesme – najstarije usmene tvorevine; izvo|ene su tokom razli~itih
obreda – delova starih religija koje su obo`avale sunce i zemqu i izra`avale strah od
natprirodnih bi}a; takvi obredi i obi~aji vremenom su primali i hri{}anska obele`ja;
pevawem takvih pesama ~ovek je nastojao da umilostivi prirodne sile da mu podare bogat
rod, zdravqe, dobru `etvu i sl.; vezane su za godi{wa doba i prastare svetkovine (pa se
nazivaju i kalendarskim obrednim pesmama); vidi: dodolske pesme, |ur|evske pesme,
kalendarske obredne pesme, koledarske pesme, kraqi~ke pesme, lazari~ke pesme
onomatopeja – stilska figura kojom se podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode, a osnova
su joj re~i takvog porekla
opis (deskripcija) – opisivawe, predstavqawe ~oveka ili prirode u nekom kwi`evnom
delu; sastoji se od prizora iz prirode, karakteristi~nih detaqa i mno{tva pesni~kih slika

P pejza` – predeo, slika predela; u kwi`evnom delu to je opis prirode

personifikacija – stilsko sredstvo kojim se o`ivqavaju pojave i predmeti tako {to
im se pridaju qudske osobine; wim se ono {to je ne`ivo predstavqa kao da je `ivo
pitalica – kratka prozna usmena vrsta; sastoji se od pitawa i o{troumnog odgovora;
ponekad je to duhovita anegdota s poentom u odgovoru
poema – du`a, obimnija pesma u kojoj se prepli}u lirski i epski elementi i u kojoj
preovla|uje narativan ton
poenta – mesto u kwi`evnom tekstu kojim se zaokru`ava smisao celog teksta ili nekog
wegovog dela; ona sadr`i pouku ili poruku koja saop{tava zakqu~ak
pojava – promena li~nosti na pozornici, promena mesta radwe, scenografije u okviru
jednog ~ina; uporedi: scena
pore|ewe – stilska figura kojom se nepoznate, nejasne pojave ili predmeti ~ine
razumqivim i jasnim upore|ivawem sa sli~nim, poznatim pojavama ili predmetima;
ono je obi~no veoma slikovito i izaziva jaka ose}awa
portret – u slikarstvu i vajarstvu to je verno predstavqawe lica neke osobe; u kwi`evnom
delu to je opis lica, odela, pojave neke osobe, a tako|e i wenih ose}awa i karaktera
poslovica – kratka slikovita pou~na izreka koja je izraz `ivotnog iskustva i mudrosti

188
 pripovedawe (naracija) – izlagawe doga|aja, naj~e{}e u tre}em licu, ali ponekad i u prvom
pripovetka – pri~a zasnovana na jednom doga|aju iz `ivota li~nosti; opisi su detaqni,
a u woj obi~no postoji vi{e likova
putopis – kwi`evna vrsta u kojoj pisac iznosi svoje utiske o zemqama kroz koje putuje;
opisuje prirodne lepote, qude koji u tim predelima `ive, wihovu kulturu i obi~aje;
u putopisu ima bekstva od samog sebe, od sredine u kojoj se `ivi, ali i potrebe za promenom
i upoznavawem novih naroda
remarke – vidi: didaskalije
R refren – ponavqawe ve}ih celina u pesmi (stiha, strofe), ~ime se isti~e osnovno
pesnikovo ose}awe ili glavna misao
rima – podudarawe, poklapawe glasova na kraju stihova, slik
ritam – ravnomerno ponavqawe stihova i rime u pesmi, odnosno re~i i re~enica u proznom
tekstu; zahvaquju}i ritmu pesma ili pri~a lepo zvu~e
roman – najobimnije kwi`evno delo, obi~no u prozi; u wemu je opisan ~itav `ivot jedne
li~nosti ili niz va`nih doga|aja iz wenog `ivota
roman za decu – pisan za najmla|e jezikom koji je wima blizak; u wemu pisac do~arava
doga|aje i li~nosti iz de~jeg sveta
slik – vidi: rima
S stil – na~in izra`avawa misli u kwi`evnom delu; mo`e biti: kwi`evni, razgovorni,
nau~ni, administrativni i novinarski
stilske figure – jezi~ka izra`ajna sredstva, precizan odraz qudskih misli i ose}awa
u jednom misaonom ili emocionalnom trenutku
sukob – glavni deo dramskog teksta; do wega dolazi sukobqavawem, suprotstavqawem dve
li~nosti, obi~no pozitivne i negativne, li~nosti i sredine u kojoj lik `ivi, ali to mogu
biti i unutarwi sukobi u istoj li~nosti; iz sukoba proisti~u zaplet i radwa
scena – najmawa tematska jedinica u dramskoj radwi, promena li~nosti na pozornici;
uporedi: pojava
scenario – prozni tekst sa dijalozima i podelom na scene prema kojem se snima film;
detaqan opis celokupnog sadr`aja: svih radwi, likova i wihovog pona{awa, mesta radwe
i vremena u kojem se ona odigrava
T tema – ono o ~emu se u delu govori
ciklus – skup pesama, obi~no epskih, grupisanih oko nekog doga|aja ili li~nosti; izdvajaju
C se neistorijski (s mitolo{kim i hri{}anskim temama) i istorijski (o istorijskim
doga|ajima od 12. veka do danas) koji se deli na: pretkosovski ciklus (ciklus Nemawi}a
i Mrwav~evi}a), kosovski ciklus, ciklus Kraqevi}a Marka, ciklus Brankovi}a i Jak{i}a,
hajdu~ki i usko~ki ciklus, ciklus o borbama za oslobo|ewe Crne Gore i Srbije i ciklus
pesama novijih vremena

^ ~in – deo drame (dramskog teksta, pozori{nog komada, predstave) koji predstavqa celinu
{aqive narodne pripovetke – kratke pri~e sastavqene od vedrih i duhovitih epizoda
[ u kojima se na {aqiv na~in ismevaju qudske naravi i mane

189
 RE^NIK
Skra}enice
dijal. – dijalekatski
zb. im. – zbirna imenica
Izr. i izr. – izraz
ijek. – ijekavski
mn. – mno`ina
nekw. – nekwi`evno
pesn. – pesni~ki
pogrd. – pogrdno
pokr. – pokrajinski
fig. – figurativno
adamsko koleno (izr.) – osmo dete iste majke koje je, po
A narodnom verovawu, obdareno najboqim osobinama,
ali nema sre}e u `ivotu
admiralitet – vrhovna komanda ratne mornarice
aja – ne, nikako
akropoq – trg na uzvi{ewu u anti~kim gradovima
alajbegova slama (izr.) – ono {to nema vlasnika, ono
o ~emu niko ne brine i ne vodi ra~una; imawe bez
vlasnika
amanet – ovde: po{tanska po{iqka sa ozna~enom
vredno{}u
argument – dokaz, razlog ili obrazlo`ewe za neku
tvrdwu
Argus – ve~ito budan div iz gr~ke mitologije sa sto
o~iju Izr. Argusove o~i o~i koje sve vide i sve
zapa`aju
atar – teritorija nekog mesta, okrug
atentator – izvr{ilac atentata, uspelog ili neuspelog
poku{aja ubistva neke va`ne li~nosti
a{luk – novac za tro{ak, obi~no za jelo i pi}e
a{~ija – kuvar; vlasnik a{~inice, gostionice
bazaltan – koji je od bazalta (stene vulkanskog
B porekla), koji u sebi sadr`i bazalt
bakra~ – kotao od bakra
bakra~lija – metalna papu~ica koja visi s obe strane
sedla o kai{u, u koju jaha~ stavqa nogu pri uzjahivawu,
stremen, uzengija
bankrotstvo – ekonomska i nov~ana propast; propast
uop{te
bataliti – 1. pokvariti, o{tetiti 2. ostaviti,
napustiti
ba{tovanxija – onaj koji se bavi ba{tovanstvom,
povrtarstvom, vo}arstvom, uzgajawem cve}a, ba{tovan
beduin – stanovnik pustiwe, vodi~ trgova~kih
karavana kroz Saharu
bezdan – 1. koji je bez dna, neizmerno dubok
2. neizmeran, beskrajan
bezna|e – o~aj, o~ajawe, beznadnost
190
blag dan – ve}i praznik, slava, blagdan
blagosiqati – davati svoj blagoslov
blagoslov – 1. bo`ja milost koja se izliva na nekog ili
ne{to, sre}a, blagostawe 2. a. dozvola hri{}anske
crkve da se ne{to izvr{i b. pristanak na ne{to,
obi~no sa `eqom da nekome to bude sre}no
bla`iti – umirivati, sti{avati, smawivati; te{iti
blato – jezero s glibovitim, blatwavim dnom
bob – jednogodi{wa zeqasta biqka koja se koristi za
ishranu
bogodan – 1. od boga dat, uro|en, bogomdan
2. izvanredan
bostan – lubenice i diwe
brazda – 1. a. usek u zemqi koji pravi raonik pluga
pri orawu od jednog kraja oranice do drugog b. komad
zemqi{ta {irok koliko i raonik; komad zemqi{ta
uop{te fig. pravac rada, mi{qewa 2. jaruga, jarak
3. bora na licu, na ko`i 4. udubqewe, ulegnu}e, `leb
5. brazgotina, ogrebotina, naprsnu}e 6. trag koji neko
ili ne{to ostavqa za sobom pri kretawu po povr{ini
ne~ega (npr. vode) 7. fig. granica, prepreka; ograda
brale – naziv odmila za brata
bratijenac – a. brat b. bratanac
bratiti – 1. uzeti nekoga za pobratima, bratimiti
2. nazivati bratom, smatrati nekoga bratom,
prijateqem
bra{wewak – kola~ ili hleb napravqen od bra{na,
obi~no spremqen za put
brvno – stablo pose~enog drveta o~i{}eno od grana
koje slu`i za gradwu brvnara ili za prelaz preko reke
breg – ovde: obala reke
brektati – te{ko disati, huktati
bremen – pun, ispuwen, optere}en, plodan
brizgati – {ikqati, prskati, naglo izbijati
brondati – mumlati, mrmqati, brundati
bubikopf – vrsta `enske frizure kod koje je kosa
pod{i{ana kratko, kao kod de~aka
budala{ – glupak, budala
budala{tina – nerazuman, nepromi{qen postupak ili
zamisao, ideja
buzdovan – sredwovekovno oru`je, gvozdena kugla sa
{iqcima na kra}oj dr{ci
bukvik – bukova {uma
bulazniti – 1. govoriti u bunilu, buncati 2. govoriti
besmislice, trabuwati
buntarski – buntovni~ki, pobuweni~ki
vajdica – vajda, dobit, korist; uporedi: fajda
vantazija – onaj koji fantazira, ma{ta, zanesewak,
sawar, fantazija
V
variti – zagrevawem dovoditi do kqu~awa (te~nost);
kuvati (jelo)
 vasli|en – bosiqak
va{ar – skup velikog broja prodavaca i kupaca na
jednom mestu radi trgovawa, sajam
va{ari{te – mesto na kojem se odr`ava va{ar,
sajmi{te
vezir – visoki dr`avni ~inovnik u Turskoj carevini
velodrom – biciklisti~ka staza, trkali{te za
bicikliste
velosiped – prevozno sredstvo na dva to~ka, bicikl
ve~erwa~a – zvezda koja se javqa odmah po zalasku
sunca, narodni naziv za planetu Veneru
vidokrug – prostor koji se mo`e obuhvatiti pogledom,
vidik
Vilindar – Hilandar, srpski manastir na Svetoj gori,
na poluostrvu Atosu u Gr~koj, zadu`bina Stefana
Nemawe
Vlah – 1. stanovnik Vla{ke, rumunske pokrajine,~ovek
rumunske nacionalnosti 2. pogrd. naziv za pripadnika
druge vere, ~oveka iz drugog kraja a. pravoslavni ili
pokatoli~eni Srbin (za katolike) b. hri{}anin (za
muslimane)
vla{ki – koji se odnosi na Vlahe, koji pripada
Vlasima
vojevati – voditi rat, ratovati
vojna – rat, ratovawe; ratni pohod
vojno – 1. a. verenik, mlado`ewa b. mu`, suprug
2. vojnik, junak
vreteno – drveni obli {tapi} na koji se pri predewu
namotava predivo
vrlet – strma strana brda; kamenito i neprohodno
mesto
gatala~ki – koji se odnosi na one koji gataju, vra~aju,
G na gatare, vra~are
ga~ac – vrsta vrane
glavnica – bolest, parazitna gqivica u `itnom klasu
glavono`ac – morski meku{ac s kracima kojima hvata
plen
gledi{te – na~in posmatrawa, shvatawa ne~ega,
stanovi{te Izr. ta~ka gledi{ta – polo`aj s kojeg se
ne{to posmatra, prosu|uje, stanovi{te; uporedi:
perspektiva (2)
gle~er – ledena masa koja se sa visokih planina
spu{ta niz strme padine u dolinu, lednik
goli}ati – 1. ~initi nekoga golim 2. postajati go
goropadan – lako razdra`qiv, besan, razjaren
gorostas – vrlo visok i jak ~ovek, div, xin
grabqe (mn.) – poqoprivredno oru|e sa zupcima koje
slu`i za skupqawe sena, li{}a i sl., grabuqe
Gra~anica – sredwovekovni manastir na Kosovu;
sagradio ga je kraq Milutin
grn~ar – zanatlija koji pravi lonce, lon~ar
gromot – treska, lupa, buka; uporedi: tropot
gro{ – 1. novac razli~itih vrednosti u raznim
vremenima 2. nov~i}, para obi~no bez ve}e vrednosti
gruda – komad meke ili rastresite materije (sira,
snega, zemqe i sl.) Izr. rodna gruda – otaxbina
grudobolnik – osoba bolesna od tuberkuloze,
tuberkulozni bolesnik
gumina – vrlo debelo u`e kojim se vezuju la|e
dajaniti se – izlaziti na kraj s te{ko}ama
devi~anski – ~edan, nevin
dezerter – vojnik koji pobegne iz vojske, vojni begunac
D
desetica – nov~anica ili metalni novac od deset
jedinica (dinara, kruna i sl.); ovde: deseti deo
forinte
deti} – 1. a. mu{ko dete, de~ak b. poodrastao de~ak;
mladi}, momak v. mlad o`ewen ~ovek; zreo ~ovek
2. hrabar, smeo momak, junak
de{a – re~ odmila za devera, mu`evqevog brata
dijalekat – nekwi`evni govor; skup narodnih govora
sa nekim zajedni~kim osobinama, nare~je
dirinxiti – raditi te`ak posao
dogrcati – grcaju}i, bore}i se s krajwim te{ko}ama
do}i, sti}i
do`ivqaj – doga|aj koji je neko li~no iskusio,
do`iveo
doku~iti – dohvatiti, doma{iti, dosegnuti
dolama – starinska haqina s rukavima, duga~ka do
kolena, koja se opasivala pojasom
dominirati – 1. biti ja~i 2. (nad ne~im) nadvisivati,
uzdizati se visoko iznad ne~ega
domovina – 1. zemqa u kojoj je neko ro|en, otaxbina
2. rodni kraj, zavi~aj
dopasti – ovde: naglo, brzo, iznenada do}i
dorat – kow tamnori|e dlake
dosetqivost – osobina onoga koji je dosetqiv, koji se
ume sna}i u te{kom polo`aju, domi{qatost,
dovitqivost, snala`qivost
dramlija – sa~ma, metalne kuglice kojima se puni
~aura municije za lova~ku pu{ku
drangulije (mn.) – sitni ukrasni predmeti male
vrednosti
drombuqa – primitivan metalni muzi~ki instrument
na kojem se svira tako {to se osloni na zube, a jednom
se rukom udara wegov kraj
druk~e – na drugi na~in, druga~ije
dudilin – frula{
dulac – cev na gajdama u koju se duva
dura{no – izdr`qivo, istrajno
dura{nost – izdr`qivost, otpornost, ~vrstina
duhovitost – osobina onoga koji je duhovit, koji je pun
duha, zabavan
du{evan – koji je dobra srca, plemenit, osetqiv prema
drugome
|ever (ijek.) – 1. mu`evqev brat, dever 2. momak koji
u svatovima vodi mladu
|e~erma – deo ode}e bez rukava, jelek, prsluk
\
evenka – sve`aw vinove loze s gro`|em
egzekutor – izvr{ilac odluka sudskih, upravnih
i finansijskih vlasti
E
eminentan – istaknut, ugledan
empatija – sposobnost ~oveka da pre`ivqava ose}awa
drugog ~oveka i da se u`ivqava u wih, saose}awe
191
 Era i Ero – Hero, Hercegovac; tako|e ~ovek iz u`i~kog
kraja
eskadrila – mawa vazduhoplovna jedinica
`enirati se – ustru~avati se, snebivati se, stideti se
@ `eti – se}i i skupqati `ito srpom, kosom ili
`etelicom
`ivosno – na `ivostan, `ivahan na~in, jako
zavitlavati – zamahuju}i okretati i bacati
Z zagrepsti (nekw. zagrebati) – 1. grebu}i zaka~iti,
zaparati, ogrepsti 2. po~eti grepsti 3. ovde: potr~ati,
pobe}i, strugnuti, uma}i
zadrigao – koji je pun i rumen, podgojen, dobro
uhrawen, debeo (obi~no u licu i vratu)
zadru`an – koji `ivi u porodi~noj zadruzi, a ne
odvojeno
zadu`bina – 1. imawe, novac koji neko daje u dobro-
tvorne svrhe, a za spas du{e 2. manastir, crkva ili
neka druga gra|evina podignuta „za du{u“ i u spomen
darodavca
zazorno – sa stidom, stidno, srame}i se
zainta~iti – vi{e puta tvrditi jedno te isto
zakva~iti – zaka~iti, uhvatiti kukom
zakqu~ak – 1. kona~na odluka nakon raspravqawa
o nekom pitawu, re{ewe 2. sud izveden iz jednog, dva
ili vi{e sudova 3. kratak izvod, rezime
zakovrnuti – naglo se razboleti, zanemo}ati; umreti
zalagivati – varati, obmawivati
zametnuti – zabaciti, prebaciti iza ne~ega
zanovetati – pri~ati koje{ta; zanovetati se – zbijati
{alu, {ega~iti se, {aliti se
zapa`awe – ono {to je zapa`eno, uo~eno; napomena
zaridati – po~eti ridati, tu`no i glasno zajecati,
isprekidano zaplakati
zarudeti – po~eti rudeti, crveneti se, rumeneti se
zastor – ono ~ime je ne{to zastrveno, pokriveno
prostirawem, zavesa
zastrug – okrugao drveni sud s poklopcem iz kojeg se
jede ili se u wemu ~uvaju sir ili kajmak
zatoka – mawi zaliv u reci, mali deo mora koji zalazi
u kopno; zatvoreni rukavac teku}e vode, deo reke,
potoka odvojen od glavnog toka
zatomiti – ugu{iti; uni{titi, satrti, istrebiti,
upropastiti
zato~enik – onaj koji je u zato~ewu, zato~en, zarobqen,
zatvorenik, zarobqenik, robija{
zato~nik – zastupnik, zamenik, onaj koji umesto nekog
izlazi na megdan
zauvar – koliko toliko od koristi, na korist, makar
i malu
za{aptan – uquqkan, uspavan {apatom; za~aran
zvocawe – dosa|ivawe ~estim, stalnim primedbama
oko sitnica, zakerawe, xangrizawe
zglavkar – beski~mewak sa ~lankovitim telom
i oklopom
zgoditi (pokr.) – oti}i, dospeti
zdenuti – slo`iti u stog ili plast
zelen – ovde: sjajan
192
zlurad – koji se raduje tu|oj nesre}i, zlonameran
zobnica – torba iz koje kow jede zob
zulum – nasiqe, tiranija
identifikovati se – poistovetiti se s nekim ili
ne~im, postati isti kao neko drugi
izvolevati – birati, hteti, tra`iti ne{to {to je
I
najboqe, najukusnije, najlep{e
izglavni~ati se – oboleti od `itne bolesti glavnice
(o `itu)
izjaviti – ovde: isterati, izvesti ovce na pa{u
izle}i – ovde: iza}i
izlu~iti – izdvojiti lu~ewem
izra`ajnost – 1. osobina onoga {to je izra`ajno,
jasnost, slikovitost 2. mo}, sposobnost izra`avawa
imati obraza (izr.) – usuditi se, usu|ivati se na neki
postupak; biti hrabar, ~astan
indat – pomo}, potpora u qudstvu, hrani ili novcu
in~ – engleska i ameri~ka mera za du`inu (2,54 cm)
iskati – tra`iti
iskrenost – osobina onoga koji je iskren, otvoren,
koji izra`ava ono {to misli i ose}a
isplutati – 1. iza}i, di}i se na povr{inu vode,
isplivati 2. fig. pojaviti se, pokazati se, iskrsnuti
ispovediti ijek. ispovjediti (nekoga) – primiti
ne~iju ispovest; ispovediti se ijek. ispovjediti se –
dati ispovest sve{teniku
ishaban – koji je istro{en od duge upotrebe
java – stvarnost, budno stawe
jaram – drvena naprava koja se stavqa na vrat
volovima da bi mogli vu}i kola i plug
J
jard – engleska i ameri~ka mera za du`inu (91,43 cm)
jarica – vrsta p{enice koja se seje u prole}e
jednak – odmah
jednogrlice – u jedan glas, jednoglasno, slo`no
jodlovati – pevati na naro~it, poseban na~in ~esto
i naglo prelaze}i sa niskih na visoke tonove
kavga – sva|a, sukob; obra~un, tu~a
kada – ugledna, otmena Turkiwa, dobra doma}ica,
kaduna
K
kadar – deo filma snimqen neprekinutim radom
kamere na jednom mestu
kadifa – vrsta materijala s kratkim i mekim
dla~icama, somot, pli{
kazna~ej – blagajnik
kaqa~e – gumena obu}a koja se navla~i preko cipela
ili ~izama da bi se sa~uvale od blata ili vlage
kamxija – kanxija, bi~
kandilo – staklena posudica sa uqem i fitiqem koji
se pali pred ikonom
kao bez du{e (izr.) – veoma velikom brzinom,
izbezumqeno
kapela – mala zgrada namewena religioznim obredima
podignuta na grobqu, pri crkvi, u bolnicama i sl.
Karavla{ka – turski naziv za ju`ni deo Rumunije
karoca – vrsta kola sa ~etiri to~ka, s krovom i visokim
sedi{tem za ko~ija{a, karuce
karta – ovde: hartija
 kvartir – stan
kewac – magarac
kestewar – {uma kestenova, kestenik
kico{ – onaj koji voli da se kiti, doteruje i razme}e
odevawem
ki~ica – slikarska ~etkica
kletva – javno izre~ena `eqa da nekog stigne, da mu se
dogodi najve}e zlo, prokletstvo
kleti – izricati prokletstvo, prokliwati
klisnuti – pobe}i, uma}i, kidnuti
kquse – r|av, star ili neuhrawen kow
kmet – seqak bezemqa{ koji `ivi na imawu svog
gospodara i daje mu deo od prihoda sa zemqe
kwiga – ovde: pismo Izr. sitna kwiga pismo pisano
sitnim slovima
kov~a – metalna kukica za zakop~avawe odela, kop~a
koketovati – 1. pokazivati naklonost prema nekome sa
`eqom da se privu~e pa`wa, privla~iti pa`wu,
koketirati 2. paradirati, razmetati se ne~im,
isticati sebe i svoju vrednost
koleno ijek. koqeno (u izr. od koqena) – prelaziti
u nasledstvo, u amanet slede}oj generaciji, od
roditeqa na decu
kolnica – spremi{te, pokriveno skloni{te za kola
kopawa – malo korito, drven sud izdubqen u jednom komadu
drveta, koji slu`i za me{ewe testa ili prawe rubqa
koprena – tanak providan veo kojim se ne{to pokriva
ili prekriva
korporativno – zajedni~ki, skupno
krater – levkast otvor na vrhu vulkana
krsno ime – slava
krstina – gomila unakrsno slo`enih snopova
po`wevenog `ita
ksilofon – muzi~ki instrument, udaraqka sa nizom
metalnih ili drvenih plo~ica u koje se udara drvenim
{tapi}ima
kudeqa – vlakna konopqe, lana ili vune skupqena tako
da se iz wih mo`e presti konac; uporedi: povesmo
kula{ – kow `u}kastosive, pepeqaste, mi{je boje
kumbara – vrsta starinskog topa
kuwati – a. ose}ati se slabim, bolesnim b. dremati
kura` – odva`nost, hrabrost
kur{um – pu{~ano zrno, metak
laz – wiva u planini na mestu na kojem je iskr~ena
L {uma; {uma pose~ena u tu svrhu
lala – u~iteq vladarove dece, dvoranin
lasno – lako
ledina – dugo neorana zemqa
Le|an – u epskoj poeziji naziv za dalek tu|inski, „latin-
ski“ grad; mogao je biti neki mleta~ki grad ili \enova
letur|ija – glavno bogoslu`ewe u pravoslavnoj crkvi,
liturgija
likvidirati – uni{titi; ubiti nekoga
litra – stara mera za te`inu i te~nosti, ~etvrtina oke
(oko 320 g)
li{iti – u~initi da neko ostane bez ne~ega, uskratiti
nekome ne{to, oduzeti nekome ne{to
lovorika – 1. drvo sa ko`astim zimzelenim ovalnim
listovima, lovor 2. venac od lovorovog li{}a, simbol
pobede i priznawa Izr. odmarati se na lovorikama
biti zadovoqan onim {to je postignuto
lola – 1. obe{ewak, veseqak, mangup 2. skitnica
qeskar (ijek.) – leskova {umica, {ibqak, {uma
le{nika, leskar
quq – vrsta korova koji raste u `itu
Q
malodu{nost – neodlu~nost, pla{qivost
mamuran – koji se jo{ nije otreznio posle preteranog
pi}a, kome jo{ nije bistro u glavi
M
martov~i} – sneg u martu (?)
masalni – koji se odnosi na masu nasledstva, na
celokupnu pokretnu i nepokretnu imovinu umrlog
ma{ice (mn.) – metalna naprava sa dva kraka za
dohvatawe i razgrtawe `ara u pe}i
ma{ta – sposobnost zami{qawa ne~ega {to ne postoji,
fantazija, uobraziqa
me|edina – medve|e krzno
me`ganik – jelo od kuvanog i izgwe~enog pasuqa
mejdan – okr{aj, boj, bitka, megdan
melem – 1. lekovita mast koja se stavqa na ranu
2. (u atributskoj slu`bi, pesn.) koji je kao lek, koji
le~i, lekovit
mehanxija – vlasnik mehane, kr~me, kafane, kafexija
miqa – engleska i ameri~ka mera za du`inu (1609 m)
Miqe{evka – Mile{eva, srpski sredwovekovni
manastir u blizini Prijepoqa, zadu`bina kraqa
Vladislava
mimoprolaze}i – onaj koji prolazi mimo, pored
nekoga, mimoprolaznik
mlin – zgrada u kojoj se snagom vode iz reke ili potoka
mequ `itarice i tako dobija bra{no
morfijum – hemijska supstanca koja u mawoj dozi
uspavquje, a u ve}oj je opasna opojna droga; u medicini
se koristi za ubla`avawe bolova
mulat – melez, me{anac, ro|en iz veze crnca i
belkiwe i suprotno
mulatski – koji se odnosi na mulata, koji pripada mulatu
muqa~ – oru|e kojim se muqa gro`|e
musketa – starinska vojni~ka pu{ka, mu{keta
muf – krzneni greja~ za ruke u obliku torbice,
otvoren s dve strane
nagnuti – ovde: navaliti, pojuriti, potr~ati
nadahnu}e – stvarala~ki polet, inspiracija
nadmudriti – pokazati se pametnijim, razboritijim,
N
lukavijim, mudrijim od nekoga
nazorice – silom, s mukom
naimati se – odlaziti na rad pod najam, na odre|eno
vreme i po utvr|enoj ceni
naqoskati se – napiti se, mnogo se opiti
namastir – crkva sa zgradama u kojima `ive monasi
ili monahiwe, manastir
naprstak – metalna navlaka koja se pri {ivewu stavqa
na vrh prsta da bi ga za{titila od uboda igle
na svu pre{u – vidi: pre{a
193
 naxak – sredwovekovno hladno oru`je, kombinacija
maqa i sekire
na{u{uriti (se) – podi}i uvis (kosu, dlaku, perje),
nakostre{iti se, narogu{iti se
ne kopaj trica – vidi: trica
ni{ati se – wihati se, quqati se, klatiti se
nostalgija – tuga, ~e`wa za rodnim krajem, pro{lo{}u
nuto – uzvik iznena|ewa: vidi-vidi!, gle!
obred – skup religioznih radwi i wihovo obavqawe
O po ta~no utvr|enim pravilima, na primer: ven~awe,
kr{tewe, pu{ewe lule mira kod Indijanaca i sl.
ovratiti – obrnuti, okrenuti nazad
ogledati se – ovde: oku{ati, odmeriti svoju umnu ili
fizi~ku snagu u borbi
odar – posteqa, krevet
odeqak – onaj koji se odelio, izdvojio iz zajedni~kog
doma}instva, porodi~ne zadruge i uzeo deo imawa
odlikovati – ovde: izdvojiti, izdvajati , ista}i,
isticati
odsednuti ijek. odsjednuti – ovde: odsesti, skinuti se,
si}i s kowa
ozdo – s dowe strane, odozdo
ozlojediti se – najediti se, naqutiti se
oka – stara mera za te`inu (1280 g)
oka~enik – vragolast de~ak, vrag, |avo, spadalo,
obe{ewak; nevaqalac; uporedi: uka~enik
oklen – odakle
okopneti – skoro se rastopiti, istopiti se
onolika~ki (dijal.) – onoliki, veoma veliki
opasti – obediti, ocrniti, opawkati, oklevetati
opkopati – kopaju}i oko neke biqke, vo}ke prigrnuti
zemqu uz wu, okopati
oprava – oprema, sprema, sve {to je potrebno za neki
poduhvat
opraviti se – ovde: spremiti se pa krenuti na put
oprostiti – ovde: spasti, izbaviti, osloboditi
oreziliti – osramotiti, posramiti
osetiti se ijek. osjetiti se – ovde: dosetiti se
oslaviti – uzeti maha, preovladati
otkos – koli~ina trave koja se odse~e jednim zamahom
kose; red trave koji ostaje iza kosa~a
otresati se – o{tro odgovarati, odbrusivati
otu|iti – dati drugom u svojinu
pakost – zlurado raspolo`ewe, ose}awe radosti zbog
P tu|e nesre}e
palamar – debelo brodsko u`e
parip – 1. kow 2. zdrav, sna`an a glup, tvrdoglav ~ovek
partenon – hram
pasati – prolaziti, pro}i
patosati – postavqati, postaviti patos, poplo~ati,
poplo~avati pod
pau{alno – na pau{alan na~in, pribli`no,
otprilike, |uture
ped – starinska mera za du`inu, pedaq; rastojawe izme|u
vrhova ispru`enog palca i malog prsta (oko 25 cm)
penxer – prozor
194
perspektiva – 1. pravila prikazivawa tela gledanog
s nekog odre|enog mesta 2. ta~ka gledawa, stajali{te
s kojeg se ne{to posmatra 3. daqina, prostor
4. budu}nost
piwata – zemqani sud ili metalni kotli} koji se
stavqa na vatru da se u wemu kuva hrana
pla{}e (zb. im.) – plastovi sena
plebiscit – neposredno glasawe naroda o nekom
pitawu, referendum
pleviti – ~istiti od korova
plemenit – a. ~estit, po{ten; po`rtvovan,
velikodu{an b. koji ima op{tu vrednost, uzvi{en ciq
plemenitost – osobina onoga koji je plemenit, koji
ima dobro srce, koji se isti~e najboqim osobinama,
svojstvo onoga {to je plemenito
pneumatski – koji se odnosi na vazduh, koji deluje
pomo}u zgusnutog vazduha
povesmo – sve`aw vune, konopqe ili lana koji se
vezuje oko preslice; uporedi: kudeqa
povinovati se – pokoriti se
poglavito – naro~ito, pre svega, u prvom redu,
ponajvi{e
pogodan – koji odgovara potrebama, zahtevima,
povoqan, podesan
pogru`en – zgrbqen, savijen, sagnut
podao – beskarakteran, podmukao
poznati – ovde: uvideti, shvatiti, uveriti se
poklade – dan uo~i posta Izr. mesne poklade posledwi
dan kad se jede meso
poku~ast – prili~no ku~ast, kukast, kriv
pomaj~iti se – pretvoriti se u majku
pona~initi se – okrepiti se jelom i pi}em
poneti se – ovde: porvati se
popas – kratko jutarwe napasawe stoke pred mu`u
poplastiti – skupiti poko{eno seno u plast
popojaske – oko pojasa, oko struka
pore|ewe – 1. upore|ivawe, sravwivawe 2. stilska
figura komparacija 3. oblik opisnih prideva kojim
se izri~e razli~iti stepen osobine iskazane
pridevom
portfeq – ovde: ko`na pqosnata fascikla s vi{e
pregrada za no{ewe spisa, dokumenata
posledica – ono {to nastaje, proizlazi iz nekog
postupka, ono {to nu`no sledi iz uzroka, rezultat
potak{i – uz imenicu zemqa: slaba, mr{ava, posna
pote}i – 1. po~eti te}i 2. potr~ati, po`uriti
poti{tenost – stawe onoga koji je poti{ten, utu~en,
snu`den, tu`an
potrgati – ovde: ubrati
potuka~ – potucalo, skitnica
pouzdan – u koga se mo`e pouzdati, koji zaslu`uje puno
poverewe, koji se ne mewa
po~inuti – 1. odmoriti se 2. umreti
po{ten – moralno ispravan, ~astan, ~estit
pravi~nost – osobina onoga koji je pravi~an,
pravedan, koji postupa po zakonu i zasluzi, pravednost
pramac – predwi deo broda
predawe – pri~a koja se prenosi s kolena na koleno
predusretqivost – osobina onoga koji je predusretqiv,
uslu`an, susretqiv, uslu`nost
pre|a – vuneni, laneni ili pamu~ni konci dobijeni
upredawem
preimu}stvo – 1. svojstvo koje nekoga izdvaja od
drugih, prednost 2. povlastica, privilegija
prekarda{iti – preterati, u~initi ne{to preterano,
zabrazditi
premetnuti se – prebaciti se, preokrenuti se,
prevrnuti se
prepnuti – privezati kowa za ne{to, ali tako da mo`e
da se kre}e i pase travu
presekati – ispquskati, isprazniti vodu iz bunara,
~amca, ovde: iz mora
pretenzija – preteran zahtev za ne~im, te`wa za ne~im
velikim
pre{a – velika `urba; preka potreba; nevoqa
Izr. na svu pre{u u `urbi, brzo, hitno
prijegor (ijek.) – odricawe od li~nih interesa u korist
drugih, po`rtvovanost, pregor
priku~ivati se – pribli`avati se, dolaziti,
primicati se nekome ili ne~emu
primati – uzimati ono {to se daje, pru`a; prihvatati,
hvatati rukom
primesa – ono {to je ne~emu dodato i sme{ano
princip – 1. poreklo, po~etak, osnov 2. osnovno
pravilo, osnovno u~ewe, polazna misao neke nauke
3. glavna ideja, ube|ewe, na~elo
prirodwak – nau~nik koji istra`uje prirodu
pri~estiti (nekoga) – u hri{}anskoj crkvi, dati
nekome pri~est; pri~estiti se primiti pri~est,
~estice belog hleba i vino, kao znak opro{taja greha
prokazivati – odavati nekoga, potkazivati
Prometej – u gr~koj mitologiji sin diva Japeta koji je
s neba ukrao vatru i doneo je qudima; zbog toga ga je
Zevs surovo kaznio – prikovao ga je za stenu
pronicqiv – koji dobro zapa`a, prime}uje, koji brzo
i pravilno shvata
proporcija – uzajamna zavisnost i odnos delova neke
celine, sklad
prosinuti – sinuti kroz ne{to, po~eti se sijati,
zablistati
prost – 1. lako razumqiv, jednostavan 2. obi~an,
svakida{wi 3. a. neizve{ta~en, prirodan,
prostodu{an b. ograni~en, priglup 4. nevaspitan,
neotesan 5. opro{ten, bez zamerke Izr. prosta du{a
neka mu (ti, im) bog oprosti prosto da si, prosto ti
bilo, neka ti je prosto neka ti bude opro{teno
prostak – prost, neobrazovan, ne{kolovan ~ovek
protepati – po~eti tepati, tepaju}i re}i, progovoriti
protopop – sve{tenik najstariji po rangu, protojerej
pro}i se (ne~ega) – ostaviti ne{to, di}i ruke od ne~ega
pro{wa – prosja~ewe, tra`ewe milostiwe
pro{tac – uzan pqosnat kolac zaboden u zemqu kao deo
ograde
pro{}e – zb. im. od pro{tac
prud – peskovito zemqi{te na obali reke ili mora,
pli}ak
prhnuti – uzleteti, poleteti, odleteti ma{u}i
krilima; ovde: naglo se pojaviti, preleteti preko
ne~ega
publikovati – objaviti, objavqivati kwigu
pudar – ~uvar vinograda
pustimi~ke – baciti zamahom ruke
pusto maslo (izr.) – ono {to niko ne ~uva
rabaxija – prevoznik robe teretnim zapre`nim
kolima
rabota – posao, rad, trud
R
rabotnik – radnik
radoznalost – osobina onoga koji je radoznao, te`wa
za saznavawem ne~ega, qubopitqivost
razvaliti se – ovde: ra{iriti se, rasprostreti se
razma – osim
razuzdanost – raspu{tenost, neobuzdanost
rakoliti (se) – otegnuto kokodakati pre nego {to se
snese jaje (o koko{ki) fig. govoriti {ta bilo,
brbqati, blebetati
ralo – drveni plug koji vuku volovi, kojim se nekada
oralo
rana – ovde: hrana, mleko
raskovati – 1. osloboditi okova 2. prekovati u ne{to,
iznova, ponovo skovati
raskokati se – raspucati se na vatri (o kukuruznom
zrnu); fig. ra{iriti se, rascepiti se, raspasti se
rasku}avati se – upropa{}avati ku}u lo{im radom,
ostajati bez ku}e, bez imovine
raspe}e – raspiwawe, prikivawe na krst fig. stradawe,
patwa
raspolo`ewe – 1. du{evno stawe, ose}awe prijatnosti
ili neprijatnosti izazvano uticajem spoqnih
~inilaca 2. stav prema ne~emu 3. veselost, vedrina,
razdraganost
rat – kowski nakit, raht
rahatno – spokojno, mirno, prijatno, udobno
realka – nekada{wa sredwa {kola u kojoj se nisu
u~ili klasi~ni jezici, ve} prirodne nauke
(matematika, fizika, hemija i sl.); prvom razredu te
{kole odgovara dana{wi peti razred osnovne {kole
regrut – vojnik koji je tek stupio u vojsku
regulisati – ovde: urediti, srediti; otplatiti dug
redu{a – `ena koja u seoskoj ku}i vodi doma}instvo
po redu i vremenu koji su odre|eni
rekavica – vodenica poto~ara
reskirati – izlagati se opasnosti, rizikovati
retorta – stakleni sud u obliku lopte s dugim, nadole
povijenim grli}em, koji se koristi za hemijske
eksperimente
reumatizam – bolest kostiju, zglobova i mi{i}a
romiwati – sitno padati, sipiti (o ki{i)
rskati – odavati {um mrve}i se pri `vakawu, krckati,
hrskati
rugalica – podrugqiva pesma
195
 rudi{te – mesto na kojem je bio rudnik
ruj – rumenilo, ru`i~asta boja
rujan – crvenkast, rumen, crven
rus – crvenkast, plav (o boji kose)
sablazniti se – 1. ovde zna~i: polakomiti se za ne~im
S primamqivim, ne mo}i se odupreti gre{nim `eqama
2. ose}ati se neprijatno zbog nekog doga|aja,
skandalizovati se
saviti {ipke (izr.) – pokuwiti se, pa oti}i
neobavqena posla
sag – sad, sada
sala{ – poqsko imawe van sela, s ku}om i stajama
salva – istovremeno pucawe ve}eg ili maweg broja
pu{aka ili topova, plotun, paqba
samarxija – zanatlija koji pravi samare, drvene
naprave nalik sedlu koje se stavqaju na le|a kowu,
mazgi ili magarcu kad nose teret
samoqubqe – ose}aj dostojanstva, osetqivost na sve
{to ga mo`e povrediti
samotiwa – samo}a, usamqenost
saonik – 1. sankama utrven put po snegu 2. sneg pogodan
za sankawe 3. jedan od dva spreda uvis povijena
drveta na sankama koji klize po snegu
sapreti – pretrpeti stradawa, kaznu, kazniti
sa~ma – sitna olovna zrna za lova~ku pu{ku
svest – 1. a. sposobnost ~oveka da misli i rasu|uje,
razum b. pam}ewe, se}awe 2. psihi~ko stawe u kojem je
~ovek svestan sebe
svet – 1. sve {to postoji, svemir, vasiona 2. planeta
Zemqa 3. qudi, qudsko dru{tvo, narod Izr. onaj svet
(svijet) prema verovawima, postojawe ~ovekove du{e
i posle smrti, drugi, zagrobni `ivot, svet mrtvih
svetiwa – ono {to se uzdi`e, {to se smatra svetim,
nepovredivim, uzvi{enim, neprikosnovenim
svetovati – upu}ivati savetima, savetovati
svojeglavica – svojeglava, tvrdoglava, samovoqna
`enska osoba
seja – naziv odmila za sestru
semestar – pola godine nastave, polugo|e
sivowa – naziv za vola ili magarca sive dlake
siktati – 1. odavati o{tar, isprekidan zvuk (o zmiji)
2. grditi, napadati
sito – naprava za prosejavawe bra{na i drugih
sipkavih materija, obi~no sa mre`om zategnutom na
dno {ireg obru~a, u kojoj se zadr`avaju krupniji
komadi
sjahati – si}i s kowa fig. prestati s gun|awem
sjede}iv (ijek.) – koji sedi, sede}i, sede}iv,
nepokretan
skapulati – spasti se, sa~uvati se, izbaviti se
skaska – narodna pri~a
skvrniti – ~initi skvrnu, sramotu, obe{~a{}ivati,
sramotiti, uni`avati, skvrnaviti, skrnaviti
Skenderija – zemqa oko Skadra
skqokati se – sru{iti se, pasti
skoliti – savladati, shrvati, nadvladati, oboriti
skrotiti – umiriti, savladati, ukrotiti; pripitomiti
196
skutati – skloniti, sakriti
slad – 1. proizvod dobijen od je~ma, koji se upotrebqava
u proizvodwi piva 2. slast, u`ivawe, prijatnost
slegnuti se i sle}i se – ovde: skupiti se sa svih
strana, nagrnuti (o mnogima)
slikovitost – osobina onoga {to je slikovito, {to je
puno slika, lepih opisa, `ivopisno; izra`ajnost
snebivati se – ose}ati se nezgodno, zbuweno pri nekom
iznena|ewu
Sovjet – Praviteqstvuju{~i sovjet serbski, osnovan
1805. kao najvi{a dr`avna vlast
sokak – mala ulica, uli~ica
sokoliti – hrabriti, podsticati
soldat – vojnik
solidarnost – svest o potrebi uzajamne odgovornosti
i me|usobne pomo}i
spektakl – 1. privla~na, zanimqiva predstava, film
s velikim brojem u~esnika 2. velika proslava ili
priredba 3. neobi~an prizor na javnom mestu
sprdwa – podsmevawe, {ega~ewe
stav – 1. polo`aj tela 2. a. odnos, dr`awe prema
nekome ili ne~emu b. na~ela, uverewe, mi{qewe
3. odva`no, dostojanstveno dr`awe u nekoj prilici
4. a. odeqak u nekom tekstu koji obi~no po~iwe novim
redom, pasus b. deo muzi~kog komada
starostavan – koji je od starine, starodrevan,
starinski Izr. kwige starostavne va`ni stari spisi,
poveqe
stativ – tka~ki razboj
ste}i se – dogoditi se, ispuniti se
stil – 1. na~in pismenog iskazivawa misli koji je
svojstven nekom piscu 2. na~in izra`avawa u likovnoj
umetnosti, arhitekturi, unutra{woj dekoraciji,
odevawu i sl.
stog – ovalna, pri vrhu u{iqena gomila snopqa ili
sena, plast
stopa – engleska i ameri~ka mera za du`inu (32,40 cm)
Studenica – prvi srpski sredwovekovni manastir na
reci Studenici, u blizini Ibra, zadu`bina Stefana
Nemawe
stupa – neo~i{}ena kudeqa i lanena vlakna, ku~ina
stutoqiti – smotati, zgrabiti ne{to na brzinu
su|enik – onaj koji je sudbinom odre|en za mu`a
sulo`nik – onaj koji `ivi zajedno s nekim u istoj sobi
survavati se – stropo{tavati se, ru{iti se, spu{tati
se u provaliju
surevwiv – zavidqiv, qubomoran, zloban
tabqa – postoqe ili kola na koja se postavqao top, lafet
talijer – starinski srebrni novac, talir
tanac – igra uz muziku, ples
T
tane – pu{~ano ili topovsko zrno, metak
tankosava – koja je tanka, vitka
ta~ka gledi{ta – vidi: gledi{te
tvrdoglavica – tvrdoglava, svojeglava, samovoqna
`enska osoba
telal – ogla{iva~, objavqiva~ vesti, glasnik
terzija – kroja~
 titan – u gr~koj mitologiji, div koji se pobunio protiv
bogova
ti{leraj – stolarski zanat
toke (mn.) – metalne plo~ice i dugmeta pri{iveni na
predwi deo |e~erme ili dolame kao ukras ili za
za{titu grudi u bitkama, kao oklop
tocilo – okrugao brus, ~ijim se obrtawem o{tre
no`evi i sekire
trampqavati – razmewivati, trampiti
trica – 1. (mn.) opne, quske od samlevenog zrnevqa
`ita koje ostaju u situ posle mlevewa, mekiwe
2. bezna~ajna, bezvredna stvar, tri~arija
Izr. ne kopaj trica ne {ali se, ne budi lud
tri~arija – stvar bez ikakve vrednosti
tropot – treska, lupa, buka; uporedi: gromot
turbina – naprava koja se okre}e pod pritiskom vode
ili pare i proizvodi elektri~nu energiju
tu{titi se – mra~iti se, mr{titi se
}a}a – otac, tata
] }eretati – pri~ati, govoriti, ~avrqati
}opek – 1. pas, pseto 2. mangup, glupak, budala
}ud – 1. narav, karakter 2. voqa, raspolo`ewe
ubavo – lepo, divno
U uzabrawivati – zabrawivati, uskra}ivati
uzbiti – odbiti, potisnuti
uzrok – 1. pojava koja izaziva drugu pojavu kao svoju
posledicu 2. razlog, povod
uka – hu~awe, huka, buka
uka~enik – vidi: oka~enik
ukor – o{tra zamerka nekome zbog nekog r|avog
postupka
umilan – 1. vrlo prijatan 2. umiqat, qubak
umilostiviti – u~initi da se neko smiluje, sa`ali
uobraziti – u ma{ti stvoriti sliku ne~ega {to ne
postoji
uranak – rano jutro; rano ustajawe
usijawe – stawe usijanosti, za`arenost Izr. belo
usijawe najvi{a ta~ka zagrevawa kad izgleda da je sjaj
beo
uskolebati se – zatalasati se, uskome{ati se
ustoka – isto~ni vetar, ko{ava, isto~wak
ustupiti – odstupiti, uzma}i, povu}i se (o vojsci)
ute}i – pobe}i, uma}i
ute}i se (u re~) – upasti u re~, ume{ati se u govor
utucati – 1. tu~kom usitniti 2. utu}i, ubiti
3. upropastiti, uni{titi
fajda – korist, dobit, vajda; uporedi: vajdica
F fakat – ono {to se stvarno desilo, {to postoji,
~iwenica
figura – ovde: istaknuta li~nost
fil – puwewe, nadev za torte i kola~e
finans – carinski slu`benik, carinik
formacija – 1. oblik, sastav, sklop 2. grupa, skupina,
gomila; jato
fraza – izraz koji lepo zvu~i, a u stvari je bez
sadr`aja
furunxija – 1. onaj koji pravi furune, pe}i 2. pekar
hanxar – kratak {iqat no`, uglavnom kriv, ponekad
ukra{en dijamantima, sedefom i sl. H
celivati ijek. cjelivati – qubiti
ceremonija – utvr|eni red neke proslave
~aran – crn
C
~arati – vra~ati, baviti se vraxbinama
~ar{ija – trgova~ka ulica ili kraj grada
~au{ – 1. stare{ina nad nekoliko vojnika u turskoj
^
vojsci 2. a. onaj koji pazi na red u svatovima
b. {aqivxija u svatovima 3. glasnik 4. dvorski
stra`ar
~esnica – bo`i}na poga~a koja se za ru~kom lomi na
komade (~esti); u wu se stavqa nov~i}, a veruje se da
}e onaj koji u svom komadu na Bo`i} na|e paru biti
sre}an
~estitost – osobina onoga koji je ~estit, moralno
ispravan, po{ten, ~astan, po{tewe
~koqa – {kola
~okot – stablo vinove loze
~un – mali plitak ~amac
~uturica – okrugao i pqosnat drveni sud za dr`awe
vode ili pi}a, ~utura
xebana – municija i druga vojna oprema, meci svih
vrsta za vatreno oru`je
xevap – odgovor Izr. xevap dati kavzi smiriti sva|u
X
{anac – dubok rov s nasipom kao odbrambeno sredstvo
u ratu
{a{av – budalast, lud, luckast
[
{ega – gruba {ala; rugawe, ismevawe
{estoperac – buzdovan sa {est pera, {iqaka, zubaca
{iti – 1. sastavqati iglom i koncem iskrojene delove
tkanine izra|uju}i ode}u ili obu}u 2. fig. a. brzo i}i,
tr~ati, juriti b. prolaziti, probijati se
{i}arxija – razbojnik, pqa~ka{
{kerlet (skerlet) – skupocena tkanina
qubi~astocrvene boje
{lep – 1. duga~ak skut `enske haqine koji se vu~e po
zemqi 2. teretni brod bez motora privezan za tegqa~
koji ga vu~e
{piritus – vrsta alkohola dobijena destilacijom iz
vo}a, skroba ili celuloze
{tedar – koji rado daje, poklawa, dare`qiv
197
 Sadr`aj
1. Qubav i prijateqstvo .............3 4. Grad gradila bjela vila ....... 75
Pesma o pesmi – Jovan Jovanovi} Zmaj ........... 4
[a{ava pesma – Miroslav Anti} .................. 6
[e{ir profesora Koste Vuji}a –
Milovan Vitezovi} ........................................... 8
Dvanaest saveta koji }e ti pomo}i da stekne{
i zadr`i{ prijatelje – Alan L. Bin ............................ 12
Hajduci – Branislav Nu{i} .......................... 14
Mostovi – Ivo Andri} ................................... 17
De~ak i pas – Danilo Ki{ ............................. 20
Seti se {ta smo nau~ili ................................. 24
2. @ivimo zajedno ................... 25
Domovina – Du{an Vasiqev ........................... 26
^i~a Jordan – Stevan Sremac ........................ 28
Bosiqak – Pavle Sofri} Ni{evqanin ....... 35
[ala – Anton Pavlovi~ ^ehov ...................... 37
Va{ar u Topoli – Dobrica Eri} .................. 41
Tom Sojer – Mark Tven ................................... 44
Seti se {ta smo nau~ili ................................. 50
3. Um caruje .............................. 51
Devojka cara nadmudrila – narodna
pripovetka ...................................................... 52
Narodne mudrosti – zagonetke,
pitalice, poslovice ........................................ 56
Ero s onoga svijeta – narodna pripovetka .... 58
Utopio se pop {to nije ruku dao – narodna
pripovetka ....................................................... 61
Ze~evi nisu najstra{qiviji – narodna
pripovetka ....................................................... 63
Kapetan Xon Piplfoks – Du{an Radovi} ... 65
Se}anja – Milutin Milankovi} .......................... 72
Seti se {ta smo nau~ili ................................. 74
Vila zida grad – narodna pesma ................... 76
Vojevao beli Vide – narodna pesma ............. 78
Obredne obi~ajne pesme ................................ 80
Moji izumi – Nikola Tesla .......................... 83
Zimsko jutro – Vojislav Ili} ....................... 86
Pohod na mjesec – Branko ]opi} .................. 88
Dvadeset hiljada milja pod morem –
@il Vern ................................................................. 94
Prometej – Gustav [vab ................................. 98
Bajka o zrnu peska – Stevan Rai~kovi} ...... 102
Seti se {ta smo nau~ili ............................... 104
5. Kad mati mesi medewake ... 105
Kad mati mesi medewake –
Branko V. Radi~evi} ..................................... 106
Kad otac bije – Branko V. Radi~evi} ........ 109
Prva brazda – Milovan Gli{i} ................ 110
Nebeska reka – Grozdana Oluji} .............. 116
Desetica – Ivan Cankar ................................ 119
Biber~e – Qubi{a \oki} .......................... 125
Seti se {ta smo nau~ili ............................... 130
6. Putovawe u pro{lost .......... 131
Sveti Savo – narodna pesma ....................... 132
A`daja i carev sin –
narodna pripovetka .................................... 134
@enidba Du{anova – narodna pesma ......... 140
Narodna verovanja o biljkama –
Veselin ^ajkanovi} ......................................... 149
Uro{ i Mrwav~evi}i – narodna pesma ..... 150
@itije Hajduk Veqka – Vuk Karaxi} .......... 155
Robinson Kruso – Danijel Defo ................ 158
Seti se {ta smo nau~ili ............................... 162
7. Putovawe u putopis ........... 163
\a~ki rastanak – Branko Radi~evi} ...... 164
Putovawe u putopis – Vida Ogwenovi} ... 167
Leto na visoravni – Stevan Rai~kovi} .... 170
Poko{ena livada – Desanka Maksimovi} 172
Polje – Jovan Du~i} ........................................ 174
Kirija – Branislav Nu{i} ......................... 176
Seti se {ta smo nau~ili .............................. 182

Dnevnik ~itawa ............................................. 183

Pravila za izra`ajno ~itawe
i recitovawe ............................................ 184
Pravila za dobro pisawe ....................... 185
Leksikon kwi`evnih pojmova ............... 186
Re~nik ..................................................... 190

A Indeks autora
Andri}, Ivo 17–18 Nu{i}, Branislav 14–15, 176–179
Anti}, Miroslav 6 Ogwenovi}, Vida 167–168
Bin, Alan L. 12 Oluji}, Grozdana 116–117
Vasiqev, Du{an 26 Radi~evi}, Branko 164–165
Vern, @il 94–96 Radi~evi}, Branko V. 106,109
Vitezovi}, Milovan 8–9 Radovi}, Du{an 65–68
Gli{i}, Milovan 110–113 Rai~kovi}, Stevan 102–103, 170
Defo, Danijel 158–160 Sofri}, Pavle Ni{evqanin 35
Du~i}, Jovan 174 Sremac, Stevan 28–31
\oki}, Qubi{a 125–127 Tven, Mark 44–47
Eri}, Dobrica 41–42 Tesla, Nikola 83–84
Ili}, Vojislav 86 ]opi}, Branko 88–91
Jovanovi}, Jovan Zmaj 4 Cankar, Ivan 119–119
Karaxi}, Vuk Stefanovi} 155–157 ^ajkanovi}, Veselin 149
Ki{, Danilo 20–22 ^ehov, Anton Pavlovi~ 37–39
Maksimovi}, Desanka 172 [vab, Gustav 98–100
Milankovi}, Milutin 72
 ^ITANKA
za peti razred osnovne {kole
prvo izdawe
autori dr Simeon Marinkovi}
Slavica Markovi}

ilustrovali Du{an Pavli}, Dobrosav Bob @ivkovi}, Ivica Stevanovi}, Milan Pavlovi},
Boris Kuzmanovi} i Tihomir ^elanovi}

re~nik i leksikon izradila Violeta Babi}

recenzenti prof. dr Stani{a Veli~kovi}, Filozofski fakultet u Ni{u

Jelena @uri}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, O[ „J. J. Zmaj“ u Pan~evu
An|elka Ru`i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti

lektor Violeta Babi}

urednik An|elka Ru`i}

likovni urednik Du{an Pavli}

priprema za {tampu Marko Huber

izdava~ Kreativni centar

Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}

copyright © Kreativni centar, 2007

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:811.163.41+821(075.2)

^ITANKA : za peti razred osnovne {kole / [[priredili]

Simeon Marinkovi}, Slavica
Markovi} ; ilustrovali Du{an Pavli} ... [i dr.]; re~nik i
leksikon izradila Violeta Babi}].
- 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd :
Publikum). - 200 str. : ilustr. ; 27 cm

Tekst }ir. i lat. - Podatak o autorima preuzet iz kolofona.

- Tira` 10.000. - Leksikon kwi`evnih pojmova: str. 186-189. -
- Re~nik: str. 190-197.

ISBN 978-86-7781-569-1
1. Marinkovi}, Simeon [urednik] 2. Markovi}, Slavica
[urednik]
COBISS.SR-ID 145573132

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru
uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06
od 20. novembra 2007. godine

200