1001 Film Koji Moraš Da Vidiš Pre Nego Što Umreš PDF

1001 FILM
KOJI MORAŠ DA VIDIŠ

PRE NEGO ŠTO UMREŠ
1001 FILM
KOJI MORAŠ DA VIDIŠ
PRE NEGO ŠTO UMREŠ
GLAVNI UREDNIK
STEVEN JAY SCHNEIDER
Naslov: 1001 Film koji moraš da vidiš pre nego što umreš
Ime autora: Grupa autora
Podaci o izvorniku:
Izdavač:
Quintessence
226 City Road
London EC1V 2TT
General Editor: Steven Jay Schneider

Designers: Ian Hunt, James Lawrence
Creative Director: Richard Dewing
Editorial Director: Jane Laing
Update Editor: Philip Hall
Reascher: Richard Guthrie
Publisher: Tristan de Lancey
Copyright : © 2003, 2005, 2006, 2007, Quintessence
All rights reserved. No part of this publication may be reproduced or

distributed in any form or by any means without the express written
permission of the copyright holder.
Library of Congress Control No. 2008926687
Izdavč za Srbiju:
Filip Višnjić Komerc

Akademska 4
11080, Zemun
Beograd, Srbija
www.filipvisnjic.co.yu
knjige@filipvisnjic.co.yu
Urednik srpskog izdanja: Šurbatović Aleksandar

Prevod sa engleskog: Boris Todorović
Lektura: Snežana Palačković, Vesna Smiljanić
Prelom i obrada fotografija: Dragana Džambić
1. izdanje, štampano u Kini, SNP Leefung Printers Limited, 2008
ISBN: 978-86-87127-02-9
Tiraž: 2000
Sadržaj
Preface 6
Introduction 8
Film Index and Checklist 12
1900 20
1910 24
1920 33
1930 76
1940 158
1950 249
1960 371
1970 515
1980 658
1990 783
2000 891
Contributors 944
Genre Index 946
Director Index 956
Picture Acknowledgements 959

PICTURE ACKNOWLEDGEMENTS
PREFACE
BY JASON SOLOMONS
Pre samo par godina bio sam deo panel diskusije u TV emisiji,
koja se odvijala pod nazivom 50 filmova koje moraš da vidiš pre nego
što umreš. Broj 50 je fini zaokruženi broj koji očigledno odgovara
ograničenjima programske šeme i koncentraciji gledalaca i njihovoj
nestrpljivosti, ali, kako su se požalili svi moji saučesnici u diskusiji, to je
bio jedan neverovatno bolan zadatak.
Najveći bol zadaje shvatanje da su apsolutno svi videli bar pedeset
filmova tokom svog života (nažalost, bojim se da se danas mnogi
provlače bez pročitanih pedeset knjiga, ali ovo je tema za drugu
diskusiju, za neku drugu listu). Naša emisija je, bez obzira, emitovana
ali je ostavila sve, uključujući i gledaoce sa parafrazom Richarda
Dreyfussa u filmu Ajkula: “Trebaće nam veća lista.”
Tako da kada je knjiga 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što
umreš sletela pobedonosno na moj radni sto, to je bilo kao da su
sami bogovi filma posmatrali TV i odgovorili nečuvenim herkulovskim
izazovom. 1001- to ja zovem listom.
Biće, naravno, mnogo ljudi koji će diskutovati o nekoj čak i većoj
listi. Moderni filmski kritičar, na primer, pogleda preko 500 filmova
godišnje - godine 2007, prosečan broj filmova koji su se pojavljivali
nedeljno u Britaniji je dostigao broj deset po prvi put u istoriji, tako da
1001 na prvi pogled ne izgleda kao baš veliki broj.
Ali koliko od ovih izdanja tokom jedne godine zavređuje status
klasika ili filma koji se mora pogledati? Žalosna nekolicina. Možda
deset, u jako dobroj godini. Da bi bio uključen na listu filmova koji se
moraju pogledati pre nego što umrete, računa se na to da takav rad
mora biti onaj koji vam obogaćuje život.
Ovo je onda lista koja izaziva, provocira, zadirkuje i svetluca
inrigantnim obećanjem. Ući u nju znači ukrcati se na putovanje bez
kraja, lavirintska odiseja kroz ljubav, avanturu, očajanje, trijumf, dobro,
zlo, tragediju i komediju- ukratko, putašestvije kroz sve one stvari koje
život čine vrednim življenja.
U ovoj knjizi postoji izuzetan efekat matrjoške. Možete je otvoriti
na bilo kojoj strani i zadesiti se u sred diskusije. (Kiss Me Deadly?
Da li je to film B-produkcije? Da, ali najbolji B-film ikada snimljen.”)
Potom bacite pogled na sledeći naslov i tamo se nalazi The Ladykillers
i iznenada imate par filmova, iz iste godine (1955), koji ponosno stoje
zajedno, pri čemu svaki od njih pothranjuje i povećava kredibilitet onog
drugog, uz pomoć stubova dostignuća koji će nastaviti da očaravaju
i vrše uticaj na nove generacije gledalaca svojim različitim viđenjima
gangstera, pohlepe i ljudske gluposti. A onda ste se upecali, prelazeći
na drugi sloj istrage, otkrivajući kako se pitate, na primer, koja bi mogla
biti najbolja godina u istoriji kinematografije?
Na brzo gledanje, 1940 izgleda kao jak takmac - His Girl Friday,
Rebecca, The Philadelphia Story, Pinocchio, The Grapes of Wrath, i
W.C. Fieldsova komedija The Bank Dick, koje, (zaboga!, i to zabeležite),
6
nisam pogledao - sve dok ne okrenete još jednu stranicu i shvatite da
je 1941. izrodila Citizen Kane, The Maltese Falcon, i Sullivan’s Travels,
Preston Sturgesov film za koji ste prvi put čuli kada ste gledali film
braće Coen O Brother Where Art Thou? Oh, pitam se da li je i ovo na
listi? A potom se bacite na 2000. godinu i otkrijete da nije - pa koji onda
film braće Coen jeste? Aha, Fargo i Raising Arizona i sada u najnovijem
izdanju, njhov dobitnik Oskara No Country For Old Men- a sad….nemate
pojma gde nam je proputovanje počelo, ni gde ste se bili uputili.
Ovakva putovanja su skoro kao pikarska iskustva, u kojima poznate
farse (Do The Right Thing - jedan od mojih favorita, tako je dobro videti
te ovde stari druže) sede, smeškajući se pored drskih stranaca kao što
je Jan Svankmajerov film Neco Z Alenky, češka verzija Alise u zemlji
čuda i rad koji sasvim sigurno nikada nisam video. Zatim se vraćate
sanjarenju - po meni, ni 1989. nije bila loša godina, samo što se tiče
njujorških filmova: Spike Leeu se pridružio Rob Reinerov When Harry
Met Sally i Woody Allenov Crimes and Misdemeanours, dok je 1989.
takođe nagovestila proboje Daniel Day Lewisa u My Left Foot, američku
indie scenu sa Stven Soderberghov Sex, Lies and Videotape koji je
osvojio Zlatnu palmu u Kanu, i azijski Novi talas sa prvencom Tajvanca
Hou Hsiao-hsiena A City of Sadness. I ja sam opet odlutao, jer sama
pomisao na ovaj (po meni) zaboravljen film podstiče sećanja na susret
sa prelepom devojkom na kiši ispred Curzon Mayfair u Londonu.
Odluka da pogledate sve filmove iz ove knjige, njih 1001 - vidim
da u ovom novom izdanju ima i interesantna lista, tako da možete da
ih štiklirate kao spisak za kupovinu, kao što radite sa neophodnim
stvarima - sama po sebi će biti jedno životno iskustvo: ako želite
da oživite 1957. godinu sa Satyajit Rayevim Aparajito, Felinijevim Le
Notti di Cabiria, i nezaboravnim ruskim remek delom The Cranes Are
Flying, moraćete da kopate po prodavnicama DVD-jeva sa nezavisnim
izdanjima, da kisnete na putu do art-bioskopa tokom kišovitih vikenda
u Parizu ili Berlinu, ili da budete turisti blizu festivalskih retrospektiva
(ja sam konačno video Sullivan’s Travels u pratećem programu divnog
festivala u San Sebastianu u Španiji).
Za sve ovo vam posle svega može biti potreban ceo život.
Jason Solomons piše kolumne o filmovima za britanske novine The

Observer i The Mail on Sunday i izveštač je o filmovima za televiziju i radio.
7
PREDGOVOR IZDANJU
Knjiga „1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš“ je, kao
što sam naslov sugeriše, knjiga koja za cilj ima ne samo da opskrbi
informacijama već i da vas motiviše. Da vas od radoznalih čitalaca
pretvori u pasionirane gledaoce i upozori da je gužva velika, da vremena
ima malo, a broj filmova koji su vredni gledanja je ogolemio.
Liste poput „10 najboljih filmova“ danas opstaju isključivo kao
godišnje ankete među kritičarima, a razgovori o „100 najboljih filmskih
ostvarenja“ uglavnom se tiču ili jednog žanra, poput komedije, horora,
SF-a, vesterna ili ljubića, ili određene nacionalne kinematografije, recimo
francuske, italijanske, britanske ili japanske. Sve to upućuje na činjenicu
da je nemoguće, ili bar neodgovorno, izdvojiti manje od 1000 kada
naumimo da napravimo listu „najboljih”, najvrednijih ili najvažnijih,
najnezaboravnijih filmova – ukoliko želimo da napravimo listu koja bi bila
pravedna i koja bi pokrivala kompletnu istoriju filma.
Imajući pomenuti cilj na umu, može nam se učiniti da je čak i 1001
premali broj. Osim ako iz izbora izostavimo neme filmove: avangardne ili
crtane, dokumentarce, filmove sa Bliskog istoka ili kratki metar…
Međutim sve ove strategije isključivanja bile bi, na kraju krajeva, samo
put kojim bismo povukli imaginarne preseke kinematografije ne bismo
li otklonili pritisak i izbegli teške odluke ograničenog izbora koji sve,
prilično različite, tradicije i tipove u umetnosti pokretnih sllika tretira sa
podjednakim i dužnim poštovanjem. Knjiga koju držite u rukama uzima
na sebe veliki rizik, nudeći svevremenski, svežanrovski, svezemaljski
popis filmskih ostvarenja koja morate da pogledate. Ali to je rizik koji
vredi preuzeti na sebe. I ako uložite dovoljan napor i pogledate sve
filmove o kojima ovom prilikom raspravljamo, bićete u prilici da umrete
kao srećni polaznik kursa kinematografije. Ukratko: što više vidite to
bolje za vas.
I kako uopšte odrediti taj 1001 film koje morate videti? Mnogo
bi lakše i manje kontroverzno bilo reći vam koji 1001 film treba da
izbegnete po svaku cenu. Nije ni čudo što se filmska kritika ne može
svrstati u kategoriju egzaktnih nauka, bez obzira na neomiljenu formulu
Rogera Eberta: „Oba palca visoko, visoko gore!” A nije preterano tvrditi da
ono što je za nekoga Ponoćni kauboj, za nekoga drugog može biti Ištar.
Možda se može naći način da se uporede, čak i poređaju, kodifikovani
i u istorijskom smislu specifični ciklusi, pokreti ili podžanrovi, poput
italijanskih trilera sedamdesetih, gde bi se vodilo računa o estetiziranom
nasilju ove forme, zamršenom zapletu i psihološkoj dubini. I možda
je sasvim u redu odvojiti Hitchcockove neosporne klasike (Sever–
severozapad, Prozor u dvorište, Vrtoglavica, Psiho, Ptice, Pozovi M za
ubistvo) od dela koja se smatraju slabijim ostvarenjima ovog autora
(Pocepana zavesa, Porodična zavera, Slučaj Paradine, Topaz). Ali na
osnovu čega bismo mogli odlučiti između Tsai Ming-Liangovog Kakvo
8
vreme postoji i Šta se dogodilo sa bejbi Džejn, Roberta Aldricha. Ili
između Puta na Mesec Georgea Mèlièsa i Kruga tišine Marleen Gorris?
Ako je cilj ove knjige da zaista obuhvatimo pomalo od svega, kako izbeći
da se dobijeni spisak ne pretvori samo u kinematografski švedski sto,
što bi bila situacija u kojoj raznovrsnost potiskuje u drugi plan pravu
vrednost filma?
Sve su to dobra pitanja. Prilikom odlučivanja o 1001 filmu koji će biti
uključeni u ovu knjigu, prvi korak je bilo posvećeno proučavanje velikog
broja već postojećih lista „najvećih”, „top”, „najomiljenijih” i „najboljih”
filmova i ređanje naslova po frekventnosti pojavljivanja. Taj korak nam
je omogućio da odredimo neku vrstu klasičnog kanona, pod čim smo
podrazumevali i moderne i savremene klasike koji su, po nama, zaslužili
mesto u ovoj knjizi. To ni u kom slučaju ne znači da su svi filmovi sa
pomenutih lista ušli u naših 1001. Međutim, taj postupak ja dao izvesne
referentne tačke i umnogome prigušio subjektivnu prirodu selekcije.
Pošto smo se provizorno složili oko početnog izbora od oko 1300
naslova, ponovo smo prošli kroz spisak sa dvojnim, i međusobno
suprotstavljenim, ciljevima da redukujemo ukupan broj, vodeći računa
da pokrijemo različita razdoblja, nacionalne kinematografije, žanrove,
pokrete, tradicije i uvažene autore. Pojam autora uzeli smo u najširem
mogućem smislu, tako da ne uključi samo režisere (Woody Allen, Ingmar
9
Bergman, John Cassavetes, Federico Fellini, Jean-Luc Godarad, Abbas
Kiarostamij, Styajit Ray itd.), već i glumce (Humphrey Bogart, Marlene
Dietrich, Toshiro Mifune), producente (David O. Selznick, Sam Spiegel,
Irving Thalberg), scenariste (Ernest Lehman, Preston Sturges, Cesare
Zavattini), snimatelje (Gregg Tolland, Gordon Willis, Freddie Young),
kompozitore (Bernarda Herrmann, Ennio Morcicone, Nino Rota) i mnoge
druge.
Takođe smo imali na umu da ne smemo svesno dati prednost
„kvalitetnim“ produkcijama ili visokoj filmskoj umetnosti (istorijski
epovi, adaptacije Šekspira, ruski formalistički eksperimenti), a da pri
tom zanemarimo tzv. „niže” žanrove (slepstik komedije, gangsterske
filmove tridesetih, noar akcione iz sedamdesetih) ili čak filmove donekle
diskutabilnih estetskih vrednosti (Ružičasti flamingosi, Groznica subotnje
večeri, Projekat: Veštica iz Blera) te otvoreno populistička dela (Top gan,
Kišni čovek, Veliki, E. T. vanzemaljac) ili pak ona sumnjivih ideoloških i
etičkih vrednosti (Rađanje jedne nacije, Trijumf volje, Salo ili 120 dana
Sodome). Umesto toga, odlučili smo da o svakom kandidatu za odabir
prosuđujemo po individualnim kriterijumima. U prvom redu, to je značilo
da moramo što jasnije odrediti gde su ti kriterijumi, što nikako nije bio
lak zadatak (kao npr. u slučaju Ružičastih flamingosa, čiji je ozloglašeni
reklamni slogan glasio „Vežba lošeg ukusa”), a zatim da moramo pronaći
način da odvojimo žito od kukolja (čak i kada je linija između to dvoje
jako tanka, gotovo neprimetna).
„Čak i kada bih mogao da jedem biftek svaki dan, pre ili kasnije
uželeo bih se hamburgera”, kaže stara izreka.
Suština je u tome što čak i ako vaši afiniteti najviše naginju ka
priznatim svetskim klasicima (npr. Građanin Kejn, Rašomon, Razjareni
bik, Oklopnjača Potemkin) ili ka riznici evropskog art filma (Avantura,
Hirošima, ljubavi moja, Poslednji tango u Parizu), kad-tad će doći
trenutak kada ćete poželeti da pogledate neki film potpuno druge vrste,
bio to holivudski blockbuster (Park iz doba jure, Imperija uzvraća udarac,
Titanik), alternativno čudo (Uzdizanje škorpiona, Plamteći stvorovi, Zgrabi
me golu) ili kultni kuriozitet (El Toro, Drugi, Slacker, Pasji život, Tetsuo).
Iz naše vizure, naš je glavni zadatak bio da se pobrinemo da, kakav god
bio vaš ukus, generalno ili onim danima kada želite da probate nešto
drugačije, ova knjiga bude jelovnik u kome je svako jelo ukusno.
Konačno, posle poslednjih bolnih izbacivanja, neophodnih da bismo
spisak sveli na željenih 1001 film, trebalo je uskladiti rezultate sa
povratnim informacijama i predlozima naših cenjenih saradnika, čije
je kolektivno iskustvo, stručnost i pasioniranost u vezi sa gledanjem,
raspravljanjem i pisanjem o filmovima garancija da, premda nijedan
popis najboljih stvari svih vremena nikada ne može biti savršen, ovaj koji
10
je pred vama opravdava vaša očekivanja. Međutim, nije spisak jedina
stvar koja knjigu čini posebnom jer su tu i, specijalno za ovu priliku
naručeni, članci uz svih 1001 film. To su kratki, promišljeni, stimulativni
eseji koji, osim što daju presek radnje, produhovljeni komentar i istorijski
kontekst, daju i dobar izbor kurioziteta vezanih za film (izvorno je George
Lukas bio odabran da režira Apokalipsu danas. Ko bi to pomislio?!). Ne
dajte se zavarati lakoćom sa kojom se čitaju ti eseji. Potrebna je velika
veština da bi se napisalo nešto smisleno u tako malo reči o filmovima
poput Kazablanke, Tragača ili Pravila igre, da i ne pominjemo Kralja
pornića, Krike i šaputanja ili Noć lovca ili (avaj) u dvesta reči reći nešto o
Marketi Lazarovoj, Pijanisti ili Klio od pet do sedam)… Ovi autori su uspeli
u tome. I to za čistu desetku!
U pogledu sopstvenog iskustva sa ovom knjigom, mogu samo reći da
je bol za naslovima koje smo morali izostaviti sa ovog spiska ustuknuo
pred divljenjem mešavini koju smo dobili, čitanjem predivnih filmskih
osvrta iz pera vrsnih filmskih autora i pred učenjem toliko toga što pre
nisam znao o istoriji, tradicijama i skrivenom blagu filma. Čak i ako ste
videli 1001 film koji smo ovom prilikom odabrali za vas (čestitke, ali zbilja
sumnjam da je to moguće), uveren sam da ste na golemom dobitku već i
zbog samog čitanja ovih članaka.
Ali sat i dalje kuca… Zato počnite da čitate i gledajte i dalje!
***
Kao glavni urednik knjige 1001 film koji moraš da vidiš pre nego
što umreš, imam čast i privilegiju da se zahvalim svim pojedincima
odgovornim za ispunjenje rokova i neizbežni uspeh ovog ambicioznog,
prijatnog i izuzetno vrednog projekta. Iskrenu zahvalnost dugujem Lauri
Price, Catherine Osborne, i svem ostalom izuzetno vrednom i pedantnom
osoblju u Quintet Publishingu, koji je deo grupe Quarto; Andrewu Lockettu
iz Britanskog filmskog instituta; zatim saradnicima, šezdesetoro ih je iz
osam različitih zemalja i svi su radili u kratkim rokovima i pod terorizmom
urednika (to sam ja), i svi su proizveli zabavne i edukativne članke o
filmovima od kojih se sastoji ova knjiga; i, kao i uvek, svojoj porodici,
prijateljima i kolegama, čiji su podrška i podstrek i dalje moje ne baš
tajno oružje.

GLAVNI UREDNIK
11
FILM INDEX AND CHECKLIST
Use the film index and checklist American Graffiti 562 Beat the Devil 289
to look up your favorite films, American In Paris, An 262 Beau Travail 886
and keep track of what you have American Werewolf in London 673 Beautiful Troublemaker, The 799
watched. Remember, films Amores Perros 896 Beauty and the Beast 215
with both a foreign and english Anatomy of a Murder 358 Before the Revolution 432
language title are listed twice.
Andalusian Dog, An 68 Being John Malkovich 887
12 Angry Men 331 Andrei Rublev 512 Being There 650
1900 614 Andrei Rublyov 512 Beiqing Chengshi 782
2 ou 3 Choses Que Je Sais D'Elle Angel Face 267 Belle de Jour 466-467
461 Angels with Dirty Faces 140 Ben-Hur 365
2001 492-493 Angst Essen Seele Auf 588 Best of Youth, The 913
39 Steps, The 122 Animal Farm 293 Best Years of Our Lives, The 209
3-Iron 918 Annie Hall 620-621 Beverly Hills Cop 707
400 Blows, The 354 Aparajito 338 Bharat Mata 340
42nd Street 102-103 Apartment, The 384-385 Bicycle Thief, The 227
8 1/2 410-411 Apocalypse Now 652-653 Big 761
Apocalypto 930 Big Carnival, The 257
A Apur Sansar 362-363 Big Chill, The 691
‘A’ Gai Waak Juk Jaap 742 Archangel 789 Big Heat, The 284
À Nous la liberté 83 Ariel 756 Big Parade, The 55
A One and a Two 894 Artists and Models 304 Big Red One, The 664
Abre Los Ojos 873 Ascent, The 613 Big Sky, The 273
Actor's Revenge, An 422 Ashes and Diamonds 350 Big Sleep, The 216
Actress, The 816 Asphalt Jungle, The 249 Bigamist, The 275
Adam's Rib 243 Astenicheskij Sindrom 779 Bigger Than Life 329
Adventure, The 376-377 Asthenic Syndrome, The 779 Bin-jip 918
Adventures of Priscillia, Queen of Atlantic City 659 Bird with the Crystal Plumage,
the Desert, The 826 Atonement 942-943 The 527
Adventures of Robin Hood, The Au Hasard Balthazar 460 Birds, The 407
140 Au revoir les enfants 747 Birth of a Nation, The 24-25
Affair to Remember, An 334 Audition 883 Biruma No Tategoto 321
African Queen, The 261 Autumn Afternoon, An 399 Bitch, The 92
Age of Gold, The 78-79 Awful Truth, The 138 Bitter Tea of General Yen, The 110
Aguirre, Der Zorn Gottes 546 Bitter Tears of Petra von Kant, The
Aguirre: The Wrath of God 546 B 555
Ai No Corrida 613 Ba Wang Bie Ji 818 Black Cat, The 115
Aileen Wuornos: The Selling of a Bab El Hadid 346 Black God, White Devil 435
Serial Killer 815 Babbete’s Gaestebud 743 Black Narcissus 221
Airplane! 665 Babe 842 Black Orpheus 360
Akira 758 Babes in Arms 146 Black Sunday 382
Ali: Fear Eats the Soul 588 Babette's Feast 743 Blackmail 71
Alice 770 Back to the Future 717 Blade Runner 678-679
Alien 647 Bad and the Beautiful, The 272 Blair Witch Project, The 884
Aliens 731 Bad Day at Black Rock 308 Blazing Saddles 585
All About Eve 253 Badkonake Sefid 848 Blonde Cobra 409
All About My Mother 885 Badlands 560-561 Blowup 450-451
All Quiet on the Western Front 83 Baker's Wife, The 142 Blue Angel, The 76-77
All That Heaven Allows 326-327 Ballad of Narayama, The 701 Blue Kite, The 824
All That Jazz 649 Balthazar 460 Blue Velvet 727
All the President's Men 608 Band Wagon, The 276 Boat, The 669
Alphaville 442 Bank Dick, The 165 Bob le flambeur 312
Alphaville, une Étrange Aventure Barefoot Contessa, The 296 Bob the Gambler 312
de Lemmy Caution 442 Barren Lives 418 Body Heat 671
Amadeus 701 Barry Lyndon 596 Bonnie and Clyde 474-475
Amarcord 574-575 Batman 770 Boogie Nights 869
Amélie 901 Battle of Algiers, The 440 Borat: Cultural Learnings of
American Beauty 888 Battle of San Pietro, The 201 America for Make Benefit Glorious
American Friend, The 629 Battleship Potemkin 52-53 Nation of Kazakhstan 933
12
Boudu Sauvé des Eaux 95 Children of a Lesser God 733 Daisies 454
Boudu Saved from Drowning 95 Children of Paradise, The 204 Dance, Girl, Dance 163
Boyz N the Hood 794-795 Chimes at Midnight 443 Dancer in the Dark 901
Braveheart 844 Chinatown 582-583 Dances with Wolves 786
Brave-Hearted Will Take the Bride, Chinese Ghost Story, A 752 Dangerous Liaisons 762
The 850 Chong Qing Sen Lin 835 Dao Ma Zei 739
Brazil 718-719 Christmas Story, A 689 Das Boot 669
Breakfast at Tiffany's 390 Chronicle of a Summer 395 Das Kabinett des Doktor Caligari
Breakfast Club, The 711 Chronique d'un été 395 30-31
Breaking Away 648 Chungking Express 835 Das Leben der Anderen 934
Breaking the Waves 857 Cidade De Deus 910 David Holzman's Diary 490
Breathless 364 Cinema Paradiso 759 Dawn of the Dead 640
Bride of Frankenstein 123 Citizen Kane 166-167 Day for Night 567
Bridge on the River Kwai, The 339 City Lights 89 Day in the Country, A 124
Brief Encounter 210 City of God 910 Day the Earth Stood Still, The 264
Brighter Summer Day, A 797 City of Sadness, A 782 Daybreak 154
Brightness 739 Cléo de 5 à 7 398 Days of Heaven 639
Bring Me the Head of Alfredo Cleo from 5 to 7 398 De Man Die Zijin Haar Kort Liet
Garcia 589 Clerks 831 Knippen 449
Bringing Up Baby 143 Clockwork Orange, A 530-531 De Stilte Rond Christine M. 687
Broadcast News 748 Close Encounters of the Third Kind De Vierde Man 696
Brokeback Mountain 926-927 618 Dead Man 853
Broken Blossoms 32 Closely Watched Trains 480-481 Dead, The 751
Bronenosets Potyomkin 52-53 Close-up 790 Dear Diary 840
Buffalo 66 876 Cloud-Clapped Star, The 378 Decalogue, The 764
Bull Durham 756 Clueless 847 Decline of the American Empire,
Color of Pomegranates, The 514 The 729
Burmese Harp, The 321
Color Purple, The 725 Deep End 520
Butch Cassidy and the Sundance Deer Hunter, The 636-637
Kid 500 Come and See 714
Come Drink With Me 454 Deewar 594
Butcher Boy, The 867
Conformist, The 505 Defiant Ones, The 347
Butcher, The 513
Conte d'hiver 815 Dekalog, Jeden 764
Contempt 412 Delicatessen 796
C
Cabaret 547 Conversation, The 578 Deliverance 549
Cabinet of Dr. Caligari, The 30-31 Cook, the Thief, His Wife, & Her Departed, The 931
Cairo Station 346 Lover, The 773 Der Amerikanische Freund 629
Camille 129 Cool Hand Luke 470-471 Der Blaue Engel 76-77
Cool World, The 409 Der Himmel über Berlin 740-741
Campanadas a Medianoche 443
Cow, The 483 Der Letzte Mann 50
Captain Blood 120
Cranes are Flying, The 341 Der Untergang 921
Captains Courageous 132
Crash 920 Dersu Uzala 577
Caravaggio 735
Cría Cuervos 603 Deseret 843
Carmen Jones 301
Cria! 603 Destry Rides Again 150
Caro Diario 840
Cries and Whispers 553 Detour 208
Carrie 607 Deus E O Diabo Na Terra Do Sol
Crimes and Misdemeanors 772
Casablanca 178-179 435
Crouching Tiger Hidden Dragon
Casino 845 898-899 Diary of a Country Priest 262
Cat People 181 Crowd, The 66 Die Bitteren Tränen der Petra von
Ceddo 629 Crumb 836 Kant 555
Celebration, The 873 Crying Game, The 818 Die Blechtrommel 648
Celine and Julie Go Boating 584 Csillagosok, Katonák 476 Die Büchse der Pandora 74-75
Céline et Julie Vont en Bateau 584 Cyclo 851 Die Ehe Der Maria Braun 644
C'era Una Volta il West 483 Czlowiek Z Marmuru 624 Die Hard 765
C'est arrivé près de chez vouz 817 Czlowiek z Zelaza 674 Die Xue Shuang Xiong 775
Chant of Jimmy Blacksmith, The Dilwale Dulhaniya le Jayenge 854
634 D Diner 682-683
Chariots of Fire 670 Da Hong Deng Long Gao Gao Gua Dirty Harry 541
Chelovek s kinoapparatom 72-73 796 Discreet Charm of the Bourgeoisie,
Cheun Gwong Tsa Sit 865 Da Zui Xia 454 The 554
13
Diving Bell and the Butterfly, The Fast Times at Ridgemont High 675 Go, See, and Become 924
937 Faster Pussycat! Kill! Kill! 447 Godfather, Part II, The 586-587
Do Ma Daan 736 Fat City 554 Godfather, The 552
Do the Right Thing 776-777 Fatal Attraction 752 Godson, The 469
Docks of New York, The 67 Faustrecht Der Freiheit 59 Gold Diggers of 1933 104
Dodsworth 130 Ferris Bueller's Day Off 731 Gold Rush, The 54
Dog Day Afternoon 589 Festen 873 Golden Coach, The 275
Dog Star Man 398 Fight Club 883 Golden River 448
Dog's Life, A 397 Firemen's Ball, The 478 Goldfinger 423
Don't Look Now 568 Fires Were Started 186 Gone with the Wind 152-153
Double Indemnity 198-199 Fish Called Wanda, A 760 Good Bye Lenin! 917
Double Life of Veronique, The 810 Fitzcarraldo 684-685 Good Morning Vietnam 746
Down By Law 732 Five Deadly Venoms 634 Good, the Bad, and the Ugly, The
Downfall 921 Five Easy Pieces 516 452-453
Dr. Mabuse, der Spieler 37 Flaming Creatures 414 Goodbye Children 747
Dr. Mabuse, Parts 1 and 2 37 Floating Weeds 371 Goodfellas 784
Dr. Strangelove 428-429 Fly, The 730 Gospel According to St. Matthew,
Dr. Zhivago 438 Foolish Wives 43 The 434
Dracula 351 Footlight Parade 104 Graduate, The 462-463
Dracula 86-87 Forbidden Games 266 Grand Illusion 134
Drowning by Numbers 769 Forbidden Planet 320 Grapes of Wrath, The 162
Drugstore Cowboy 773 Force of Evil 231 Grave of the Fireflies 762
Duck Soup 106-107 Forrest Gump 829 Grease 638
Dumbo 172 Four Weddings and a Funeral 831 Great Escape, The 415
Dut Yeung Nin Wa 893 Fourth Man, The 696 Great Expectations 218-219
Fox and His Friends 597 Great Train Robbery, The 22-23
E Frankenstein 88 Greed 46-47
E.T. the Extra-Terrestrial 676 Freaks 100 Groundhog Day 819
Ear, The 522-523 Freedom for Us 83 Guling Jie Shaonian Sha Ren
Earth 80-81 Shijian 797
French Connection, The 539
Earth Entranced 479 Gun Crazy 242
Frenzy 556
Easy Rider 506-507 Gunfight at the OK Corral 339
From Here to Eternity 278 Gunga Din 155
Eclipse, The 399 Full Metal Jacket 744-745
Eclisse, L’ 399 Guys and Dolls 305
Funny Games 871
Edward Scissorhands 791
El Espíritu del la Colmena 573 H
G Hable Con Ella
El Laberinto del Fauno 932 Gaav 483 Halloween 642-643
El Norte 689 Gabbeh 859 Hannah and Her Sisters 728
El Topo 517 Gallipoli 670 Happiness 878
Elephant Man, The 663 Garden of the Finzi-Continis, The Happy Together 865
Empire Strikes Back, The 662 529 Hard Day's Night, A 430
English Patient, The 864 Gaslight 196 Harder They Come, The 576
Enter the Dragon 563 Gegen Die Wand 918 Harold and Maude 536-537
Eraserhead 628 General, The 60 Haunting, The 420-421
Europa '51 271 Gentlemen Prefer Blondes 283 Häxan 42
Europa Europa 787 Gertrud 433 Hanyeo 379
Evil Dead, The 680 Get Carter 538 Head On 918
Exorcist, The 570-571 Ghandi 686 Heartbreak Kid, The 545
Eyes Without a Face 359 Ghost and Mrs. Muir, The 226 Hearts of Darkness: A Filmmaker's
Ghost Busters 707 Apocalypse 808-809
F Giant 325 Heat 846
Faces 485 Gigi 347 Heaven and Earth Magic 406
Fahrenheit 9/11 923 Gilda 224 Heavenly Creatures 839
Fanny and Alexander 688 Gimme Shelter 526 Heiress, The 240
Fantasia 160 Giulietta deglie Spiriti 445 Henry V 196
Fantastic Planet 573 Gladiator 892 Henry: Portrait of a Serial Killer
Farewell My Concubine 818 Gleaners and I, The 891 792
Farewell My Lovely 200 Glengarry Glen Ross 813 High Noon 273
Fargo 854-855 Glory 778 High Plains Drifter 548
14
High School 508 Irreversible 912 L'Année dernière à Marienbad 387
High Sierra 173 It Happened One Night 116-117 L'Argent 693
High Society 330 It's a Gift 111 L'Atalante 114
Hill 24 Doesn't Answer 309 It's a Wonderful Life 222-223 L'Avventura 376-377
Hills Have Eyes, The 630-631 Ivan Groznyj I i II 197 L'Uccello dalle Piume di Cristallo
Hiroshima mon amour 368 Ivan the Terrible, Parts One and 527
His Girl Friday 158 Two 197 La Battaglia di Algeri 440
Hitlerjunge Salomon 787 La Belle et la Bête 215
Hold Me While I'm Naked 449 J La Belle Noiseuse 799
Hole, The 370 Jacob's Ladder 785 La Chienne 92
Hombre 465 Jalsaghar 352-353 La Dolce Vita 372-373
Hong Gao Liang 751 Jaws 606 La Double Vie de Véronique 810
Hoop Dreams 828 Jazz Singer, The 64 La Femme du Boulanger 142
Horí, Má Panenko 478 Jean Dielman… 591 La Grande Illusion 134
Horse Thief, The 739 Jerk, The 654 La Jetée 388
Host, The 936 Jeux interdits 266 La Joven 378
Hotaru No Haka 762 Jezebel 139 La Maman et la Putain 559
Hôtel Terminus:Klaus Barbie et Son JFK 804-805 La Maschera del Demonio 382
Temps 759 Johnny Guitar 289 La Meglio Gioventù 913
Hotel Terminus:The Life and Times Journal d'un curé de campagne La Notte 391
of Klaus Barbie 759 262 La Notte di San Lorenzo 687
Hour of the Wolf 494 Judge Priest 115 La Nuit Américaine 567
House is Black, The 419 La Passion de Jeanne d'Arc 69
Jules and Jim 392
Housekeeping 749 La Planète Sauvage 573
Jules et Jim 392
Housemaid, The 379 La Règle du Jeu 156-157
Juliet of the Spirits 445
How Green Was My Valley 176 La Roue 44
Jungle Book, The 477
Hsi Yen 824 La Souriante Madame Beudet 36
Jurassic Park 822
Hsia Nu 499 La Strada 297
Hsimeng Jensheng 821 La Strategia del Ragno 520
K
Hud 413 Kandahar 903 La Vie En Rose 938
Hustler, The 396 Keeper of Promises 404 Ladies Man, The 393
Kes 515 Ladri di biciclette 227
I
I Am a Fugitive from a Chain Gang Khaneh Siah Ast 419 Lady Eve, The 168
95 Kid Brother, The 65 Lady from Shanghai, The 234
I Know Where I'm Going! 208 Kill Bill Violume 1 916 Ladykillers, The 310
I Walked with a Zombie 188 Killer of Sheep 626-627 Lan Feng Zheng 824
Ice Storm, The 868 Killer, The 775 Land Without Bread 108
Idi I Smotri 714 Killers, The 217 Landscape in the Mist 763
If… 488 Killing Fields, The 710 Lantana 908
Ikiru 270 Killing of a Chinese Bookie, The Las Hurdes 108
Il Buono, Il Brutto, Il Cattivo 452- 607 Last Battle, The 692
453 Kind Hearts and Coronets 241 Last Chants for a Slow Dance 622
Il Conformista 505 King Kong 109 Last Laugh, The 50
Il Deserto Rosso 431 King of Comedy, The 696 Last Metro, The 659
Il Gattopardo 416-417 King of New York 785 Last Picture Show, The 543
Il Giardino dei Finzi-Contini 529 Kingdom, The 841 Last Seduction, The 832
Il Vangelo Secondo Matteo 434 Kippur 894 Last Tango in Paris 547
In a Lonely Place 257 Kiss Me Deadly 313 Last Wave, The 619
In the Heat of the Night 455 Kiss of the Spider Woman 720 Last Year at Marienbad 387
In the Mood for Love 893 Kjærlighetens Kjøtere 846 Laura 195
In the Realm of the Senses 613 Klute 535 Lavender Hill Mob, The 260
In the Year of the Pig 509 Körkarlen 35 Lawrence of Arabia 400-401
Incredible Shrinking Man, The 337 Koyaanisqatsi 698 Le Boucher 513
Independence Day 858 Kramer vs. Kramer 651 Le Carrosse d’Or 275
India Song 598 Kumonosu Jo 337 Le Chagrin et la Pitié 532
Into The Wild 940 L Le Charme Discret de la
Intolerance 28-29 L.A. Confidential 867 Bourgeoisie 554
Invasion of the Body Snatchers L'Age d'Or 78-79 Le Déclin de l'Empire Américain
328 L'Albero degli Zoccoli 635 729
15
Le Dernier Combat 692 Magnificent Ambersons, The 182- Mon oncle 351
Le Dernier Metro, Le 659 183 Mondo cane 397
Le Jour Se Lève 154 Magnolia 882 Money 693
Le Fabuleux Destin d'Amélie Make Way for Tomorrow 136 Mononoke Hime 866
Poulain 901 Maltese Falcon, The 170-171 Monsieur Verdoux 224
Le Million 84 Man Bites Dog 817 Monty Python and the Holy Grail
Le Mépris 412 Man Escaped, A 324 595
Le Notti di Cabiria 336 Man From Laramie, The 313 Monty Python's Life of Brian 651
Le Roman d'un Tricheur 132 Man in Grey, The 187 Moonstruck 750
Le Salaire De La Peur 281 Man of Iron 674 Mortal Storm, The 164
Le Samouraï 469 Man of Marble 624 Mother and the Whore, The 559
Le Souffle Au Coeur 541 Man of the West 343 Mother India 340
Le Trou 370 Man Who Fell to Earth, The 615 Moulin Rouge! 902
Le Voyage dans la Lune 20-21 Man Who had his Hair Cut Short, Mr. Deeds Goes to Town 128
Leopard, The 416-417 The 449 Mr. Smith Goes to Washington 147
Les Demoiselles de Rochefort 468 Man Who Knew Too Much, The Mujeres al Borde de un Ataque de
Les Diaboliques 292 325 Nervios 753
Les Enfants du Paradis 204 Man Who Shot Liberty Valance, Muppet Movie, The 654
Les Glaneurs et la Glaneuse 891 The 404
Murder, My Sweet 200
Les Maîtres Fous 309 Man with a Movie Camera, The
72-73 Muriel’s Wedding 840
Les Parapluies de Cherbourg 425 Murmur of the Heart 541
Les Quatre Cent Coups 354 Manchurian Candidate, The 403
Manhattan 655 Music Room, The 352-353
Les Roseaux Sauvages 838 Mutiny on the Bounty 120
Les Vacances de M. Hulot 285 Manhunter 726
Manila in the Claws of Brightness My Brilliant Career 645
Les Vampires 26-27 My Darling Clementine 212-213
Les Yeux Sans Visage 359 599
Marketa Lazarová 477 My Fair Lady 427
Letjat Zhuravli 341 My Left Foot 774
Letter from an Unknown Woman Marnie 426
Marriage of Maria Braun, The 644 My Life to Live 406
228-229
Marty 310 My Man Godfrey 127
Life and Death of Colonel Blimp,
The 187 Masculine-Feminine 460 My Night at Maud's 498
Life of Emile Zola, The 135 Masculin-Féminin 460 My Own Private Idaho 800-801
Lion King, The 830 Masque of the Red Death, The 432 My Uncle 351
Little Big Man 521 Matrix, The 889
Little Caeser 82 Matter of Life and Death, A 217 N
Maynila: Sa Mga Kuko Ng Liwanag Naked Gun, The 761
Little Miss Sunshine 929
599 Naked Lunch 798
Lives of Others, The 934
McCabe and Mrs. Miller 533 Naked Spur, The 282
Lola 390
Me and My Gal 101 Nanook of the North 38-39
Lola Montès 320
Lola Rennt 877 Mean Streets 564-565 Napoléon 65
Lolita 403 Méditerranée 419 Narayama Bushi-Ko 701
Lone Star 860 Meet Me in St. Louis 198-199 Nashville 602
Long Goodbye, The 566 Meet the Parents 897 Nattvardsgästerna 413
Lord of the Rings, The 906-907 Még Kér A Nép 538 Natural Born Killers 832
Los Olvidados 256 Meghe Dhaka Tara 378 Natural, The 710
Lost Weekend, The 206-207 Memento 900 Neco z Alenky 770
Louisiana Story 239 Memorias del Subdesarrollo 489 Nema-Ye Nazdik 790
Loulou 664 Memories of Underdevelopment Network 612
Love Me Tonight 94 489 Night and Fog 317
Lucía 498 Meshes of the Afternoon 185 Night at the Opera, A 121
Metropolis 56-57 Night of the Hunter, The 318-319
M Midnight Cowboy 501 Night of the Living Dead 496-497
M 90-91 Midnight Song 133 Night of the Shooting Stars, The
M*A*S*H* 524 Mildred Pierce 202-203 687
M. Hulot's Holiday 285 Million, The 84 Night, The 391
Ma Nuit Chez Maud 498 Mirror 580 Nightmare on Elm Street, A 705
Mad Masters, The 309 Mishima: A Life in Four Chapters Nights of Cabiria, The 336
Mad Max 656 722 Ninotchka 155
Madame de... 277 Modern Times 125 No Country for Old Men 939
16
No Fear, No Die 783 Paleface, The 235 Puppetmaster, The 821
No Man's Land 903 Palm Beach Story, The 177 Purple Rose of Cairo, The 716
North By Northwest 355 Pan’s Labyrinth 932 Q
Nosferatu, a Symphony of Terror Pandora and the Flying Dutchman Queen, The 935
40-41 260 Queen Christina 108
Nosferatu, eine Symphonie des Pandora's Box 74-75 Question of Silence, A 687
Grauens 40-41 Papillon 563 Quiet Earth, The 721
Nosferatu: Phantom der Nacht 657 Paradise Now 925 Quiet Man, The 265
Notorious 220 Paris, Texas 704
Novecento 614 Pasazerka 412 R
Now, Voyager 177 Passage to India, A 708 Rabbit Proof Fence 910
Nuit et Brouillard 317 Passenger 412 Raging Bull 666-667
Nuovo Cinema Paradiso 759 Passion of Joan of Arc, The 69 Raiders of the Lost Ark 668
Nutty Professor, The 408 Passion of the Christ, The 919 Rain Man 768
Pat Garrett and Billy the Kid 576 Raise the Red Lantern 796
O Pather Panchali 306-307 Raising Arizona 743
O Pagador De Promessas 404 Paths of Glory 342 Ran 712-713
O Thiassos 604-605 Patton 524 Rapture, The 799
Obchod Na Korze 437 Peeping Tom 383 Rashomon 250-251
October 62-63 Peking Opera Blues 736 Real Life 645
Odd Man Out 226 Pépé le Moko 139
Official Story, The 715 Rear Window 294-295
Performance 525 Rebecca 159
Oktyabr 62-63 Persona 458-459
Oldboy 914-915 Rebel Without a Cause 314-315
Phantom Carriage, The 35 Reckless Moment, The 245
Olympia 1: Teil - Fest Der Völker & Phantom of the Opera, The 51
Olympia 2: Teil - Fest Der Schönheit Red and the White, The 476
Phenix City Story, The 316 Red Desert, The 431
141
Philadelphia 821 Red Psalm 538
Olympia Part 1: Festival of the
Nations & Part 2: Festival of Beauty Philadelphia Story, The 161 Red River 232
141 Pi 878
Red Shoes, The 236-237
On the Town 248 Pianist, The 909
Red Sorghum 751
On the Waterfront 290-291 Piano, The 823
Reds 672
Once 934 Pickpocket 366-367
Rekopis Znaleziony w Saragossie
Once Upon a Time in America 699 Pickup on South Street 282
441
Once Upon a Time in China 793 Picnic at Hanging Rock 598
Report 465
Once Upon a Time in the West 483 Pier, The 388
Repulsion 444
One Flew Over the Cuckoo's Nest Pierrot le Fou 446
Requiem for a Dream 895
590 Pink Flamingos 557
Resevoir Dogs 812
One-Eyed Jacks 389 Pinocchio 163
Place in the Sun, A 263 Return of the Jedi 691
Onibaba 436 Reversal of Fortune 783
Only Angels Have Wings 151 Planet of the Apes 484
Platoon 734 Ride Lonesome 360
Open City 205 Riget 841
Open Your Eyes 873 Player, The 811
Playtime 464 Right Stuff, The 697
Ordet 311
Point Blank 472 Ring 879
Ordinary People 658
Poltergeist 677 Rio Bravo 369
Orfeu Negro 360
Popiól I Diament 350 Rio Grande 252
Orphans of the Storm 36
Orphée 249 Postman Always Rings Twice, The Rocco and his Brothers 371
Orpheus 249 211 Rocco e i suoi fratelli 371
Ossessione 191 Potomok Chingis-Khana 70 Rocky 609
Ostre Sledované Vlaky 480-481 Pretty Woman 788 Rocky Horror Picture Show, The
Prima Della Rivoluzione 432 592-593
Our Hospitality 43
Out of Africa 715 Princess Bride, The 749 Roger & Me 778
Out of the Past 225 Princess Mononoke 866 Roma, Città Aperta 205
Outlaw Josey Wales, The 608 Prizzi's Honor 722 Roman Holiday 280
Ox-Bow Incident, The 189 Producers, The 490 Romper Stomper 813
Project A, Part II 742 Room with a View, A 733
P Psycho 380-381 Rope 233
Paisà 211 Public Enemy, The 89 Rosemary's Baby 486-487
Paisan 211 Pulp Fiction 833 Royal Tenenbaums, The 905
17
Rules of the Game, The 156-157 Shame 491 Steamboat Bill, Jr. 70
Run Lola Run 877 Shane 288 Stella Dallas 135
Rushmore 876 Shanghai Express 99 Sting, The 558
Shao Lin San Shih Liu Fang 641 Storm over Asia 70
S Shaolin Master Killer 641 Story of a Cheat, The 132
Sabotage 129 Shawshank Redemption, The 834 Story of the Late Chrysanthemums,
Safar e Ghandehar 903 She Done Him Wrong 105 The 146
Safe 844 Sherlock Jr. 48-49 Story of Women, The 769
Salò o le centoventi giornate di Sherman's March 738 Stranger than Paradise 709
sodoma 600-601 She's Gotta Have It 729 Stranger, The 214
Salo, or The 120 days of Sodom Shine 856 Strangers on a Train 259
600-601 Shining, The 660-661 Straw Dogs 544
Salt of the Earth 304 Shoah 724 Streetcar Named Desire, A 258
Salvador 736 Shock Corridor 415 Strictly Ballroom 810
Sanma No Aji 399 Shoot the Piano Player 375 Strike 45
Sans Soleil 692 Shop on Main Street, The 437 Stroszek 623
Sans Toit Ni Loi 723 Short Cuts 820 Subarnarekha 448
Sanshô Dayû 302-303 Sideways 922 Sullivan's Travels 174-175
Sansho the Baliff 302-303 Silence of the Lambs, The 803 Suna No Onna 427
Saragossa Manuscript 441 Silver Lode 301 Sunless 692
Såsom I En Spegel 394 Sin of Lola Montes, The 320 Sunrise 58-59
Sátántangó 837 Singin' in the Rain 268-269 Sunset Blvd. 254-255
Saturday Night and Sunday Sinnui Yauman 752 Superfly 558
Morning 374 Suspiria 633
Sixth Sense, The 890
Saturday Night Fever 625 Sweet Hereafter, The 868
Sjunde Inseglet, Det 332-333
Satyricon 502-503 Sweet Smell of Success 342
Skammen 491
Saving Private Ryan 874-875 Sweet Sweetback's Badasssss
Slacker 806
Say Anything 781 Song 542
Sleeper 569
Sayat Nova 514 Swing Time 126
Sleuth 548
Scarface 700
Smiles of a Summer Night 316
Scarface: The Shame of a Nation T
98 Smiling Madame Beudet, The 36 Tabu 85
Schindler's List 825 Smoke 848 Tale of the Wind, A 766
Scorpio Rising 424 Smultronstället 335 Tale of Winter, A 815
Scream 862-863 Snake Pit, The 234 Tales of Ugetsu 287
Se7en 849 Snow White and the Seven Dwarfs Talk To Her 911
137
Searchers, The 322-323 Ta'm e Guilass 870
Solaris 550-551
Seconds 455 Tampopo 735
Soldaat Van Oranje 632
Secret Beyond the Door 230 Targets 495
Soldier of Orange 632
Secrets & Lies 858 Taste of Cherry 870
Solyaris 550-551
Sedmikrasky 454 Taxi Driver 610-611
Some Like it Hot 356-357
S'en Fout La Mort 783 Ten Commandments, The 330
Sommarnattens Leede 316 Terminator 2: Judgment Day 802
Sen To Chihiro No Kamikakushi
904 Sons of the Desert 110 Terminator, The 702-703
Senso 300 Sorrow and the Pity, The 532 Terms of Endearment 695
Sergeant York 172 Sound of Music, The 441 Terra Em Transe 479
Serpico 569 Spartacus 386 Texas Chainsaw Massacre, The
Servant, The 422 Spellbound 201 579
Seven Brides for Seven Brothers Spider's Stratagem, The 520 Thelma and Louise 802
292 Spirit of the Beehive, The 573 There Will Be Blood 941
Seven Chances 50 Spirited Away 904 There's Something About Mary 879
Seven Samurai, The 298-299 Splendor in the Grass 386 Thief of Bagdad, The 44
Seventh Seal, The 332-333 Spoorloos 754-755 Thin Blue Line, The 757
Seventh Victim, The 188 Spring in a Small Town 231 Thin Man, The 118-119
Sex, lies, and videotape 780 Stachka 45 Thin Red Line, The 880-881
Shadow of a Doubt 190 Stagecoach 144-145 Thing, The 677
Shadows 361 Stalker 646 Things to Come 131
Shadows of Our Forgotten Stand By Me 726 Third Man, The 246-247
Ancestors 431 Star is Born, A 296 Thirty Two Short Films About Glenn
Shaft 540 Star Wars 616-617 Gould 820
18
This is Spinal Tap 706 U When Harry Met Sally 771
Three Brothers 673 Ucho 522-523 Whiskey Galore! 244
Three Colors: Blue 823 Ugetsu Monogatari 287 White Balloon, The 848
Three Colors: Red 827 Ukigusa 371 White Heat 245
Three Kings 882 Ultimo Tango a Parigi 547 Who Framed Roger Rabbit 767
Three Lives and Only One Death Umberto D 274 Who's Afraid of Virginia Woolf
856 Umbrellas of Cherbourg, The 425 456-457
Throne of Blood 337 Un chien andalou 68 Wicker Man, The 566
Through a Glass Darkly 394 Un Condamné à Mort s’échappé ou Wild Bunch, The 510-511
Le Vent Souffle où Il Veut 324 Wild Reeds 834
Through the Olive Trees 838
Unbelievable Truth, The 781 Wild Strawberries 335
Time to Live and the Time to Die,
Underground 850 Willy Wonka and the Chocolate
The 717
Une Affaire de Femmes 769 Factory 532
Tin Drum, The 648
Une Histoire de Vent 766 Winchester '73 252
Tini Zabutykh Predkiv 431
Une Partie de Campagne 124 Wings of Desire 740-741
Tirez sur le pianiste 375 Unforgiven 814 Winter Light 413
Titanic 872 Unknown, The 61 Within Our Gates 34
To Be or Not to Be 180 Untouchables, The 750 Withnail and I 746
To Have and Have Not 194 Unvanquished, The 338 Wizard of Oz, The 148-149
To Kill A Mockingbird 402 Up in Smoke 641 Wo Hu Cang Long 898-899
To Live 270 Usual Suspects, The 852 Wolf Man, The 169
Todo Sobre Mi Madre 885 Utu 694 Woman in the Dunes, The 427
Tokyo Olympiad 439 Uzak 908 Woman Under the Influence, A 581
Tokyo Orimpikku 439 Women on the Verge of a Nervous
Tokyo Story 279 V Breakdown 753
Tong Nien Wang Shi 717 Va, vis et deviens 924 Wong Fei-Hung 793
Tongues Untied 807 Vagabond 723 Woodstock 518-519
Too Early, Too Late 675 Vampire, The 93 World of Apu, The 362-363
Tootsie 680 Vampyr 93 Written on the Wind 324
Top Gun 737 Vanishing, The 754-755 Wrong Man, The 329
Top Hat 124 Vargtimmen 494 Wu Du 634
Topio Stin Omichli 763 Vertigo 348-349 Wuthering Heights 158
Vidas Secas 418
Total Recall 793
Videodrome 690 X
Touch of Evil 344-345 Xiao cheng zhi chun 231
Viy 482
Touch of Zen, A 499 Xich Lo 851
Vinyl 436
Toy Story 845 Viridiana 393
Traffic 897 Viskingar och Rop 553 Y
Trainspotting 861 Vivre Sa Vie: Film en Douze Yankee Doodle Dandy 184
Travelling Players 604-605 Tableaux 406 Ye Ban Ge Sheng 133
Tre Fratelli 673 Voskhozhdeniye 613 Yeelen 739
Treasure of the Sierra Madre, The Voyage in Italy 286 Yi Yi 894
238 Yol 681
Tree of Wooden Clogs, The 635 W Young and the Damned, The 256
Trip to the Moon, A 20-21 W.R.:Mysteries of the Organism Young Frankenstein 581
Tristana 515 528 Young Girls of Rochefort, The 468
Triumph des Willens 112-113 W.R.—Misterje Organizma 528 Young One, The 378
Triumph of the Will 112-113 Wages of Fear 281 Yukinojo Henge 422
Trois Couleurs: Bleu 823 Walkabout 534
Trois Couleurs: Rouge 827 Wall, The 594 Z
Wanda 529 Z 504
Trois Vies & Une Seule Mort 856 Zabriskie Point 527
War Game, The 439
Trouble in Paradise 96-97 Zangiku monogatari 146
Wavelength 473
Trust 789 Way Down East 33 Zemlya 80-81
Tsotsi 928 Wedding Banquet, The 824 Zerkalo 580
Turkish Delight 572 Week End 468 Zéro de conduite 101
Turks Fruit 572 West Side Story 396 Zero for Conduct 101
Two or Three Things I Know About What Ever Happened to Baby Zero Kelvin 846
Her 461 Jane? 405 Zire Darakhatan Zeyton 838
Two-Lane Blacktop 545 Wheel, The 44 Zu Früh, Zu Spät 675
19
Francuska (Star) 14m Silent BW LE VOYAGE DANS LA LUNE (1902)
Režija: Georges Méliès PUT NA MESEC
Produkcija: Georges Méliès
Razmišljajući o Putu na Mesec, čovek se trenutno suoči sa mitskom i
Scenario: Georges Méliès, po
romanu Le Voyage dans la Lune izvornom dimenzijom pionirskih poduhvata snimanja filmova kao novom
Julesa Vernea umetnosti kojoj su „pravila” određena proizvodnim procesom. Ovaj
Fotografija: Michaut, Lucien francuski film se pojavio 1902 i u to vreme je zbog svog trajanja (oko
Tainguy 14 minuta) predstavljao pravu revoluciju u poređenju sa već postojećim
Uloge: Victor André, Bleuette kratkim filmovima sa kraja XIX veka.
Bernon, Brunnet, Jeanne d’Alcy, Put na Mesec sasvim oslikava histronsku prirodu svoga tvorca
Henri Delannoy, Depierre, Farjaut,
Kelm, Georges Méliès
Georgesa Mèliésa, čija je prošlost glumca u pozorištu i iluzioniste izvršila
direktan uticaj na stvaranje tog filma. Film hrabro eksperimentiše sa
pozorišnim tehnikama koje će tek kasnije naći široku primenu, kao što
su dupla ekspozicija, pretapanja i inovativni principi montiranja. Iako u
filmu nalazimo jednostavne specijalne efekte, on slovi za prvi primer
naučnofantastičnog filma. U njemu je ponuđeno obilje elemenata
karakterističnih za taj žanr: svemirski brod, otkriće novih granica i
svetova, tako da bi se moglo reći da ovaj film određuje većinu kasnijih
konvencija.
Film otvara kongres naučnika, na kome profesor Berbenfuilis (igra ga
sam reditelj) ubeđuje kolege da pohode Mesec. Kada ih ubedi, organizuje
se ekspedicija i naučnici kreću svemirskim brodom. Svemirski brod u
obliku metka sleće na Mesec prikazan kao antropomorfno biće. Ubrzo
po spuštanju na Mesečevu površinu, ekspedicija naučnika susreće
neprijateljski raspoložene stanovnike po imenu Seleniti, koji ih odvode
svome vladaru. Zahvaljujući neobičnom otkriću da Seleniti nestaju u
oblaku dima kada ih dodirnu kišobranom, francuska ekspedicija uspeva
da se spase i pobegne nazad na Zemlju. Ateriraju u okean i tom prilikom
istražuju njegove tajanstvene dubine, sve dok ne budu spaseni. Uz
počasti, vraćaju se nazad u Pariz.
Mèliésov film u potpunosti zaslužuje svoje mesto među
kamenima temeljcima svetske kinematografske istorije. Uprkos svom
nadrealističkom izgledu, Put na Mesec je zabavan film u kome su spojeni
teatarski trikovi i novootkrivene mogućnosti filmskog medija. Mèliés
ilizionista bio je više aranžer nego reditelj. Svoj doprinos filmu nije dao
samo kao reditelj već je i glumio, pisao scenario, producirao
film, bio i scenograf i kostimograf i stvorio je do tada neviđeno
spektakularne efekte. Prvi pravi naučnofantastični film. Svako
kome pada na pamet poreklo konvencija karakterističnih za
ovaj žanr, ne bi smeo da ga propusti.
Uopštenije govoreći, Put na Mesec je prvi film koji pravi
jasnu distinkciju između filmske fikcije i dokumentaristike.
U doba kada je film uglavnom predstavljao prikaz
svakodnevnog života (kao što su činili filmovi braće Limière
krajem XIX veka, Mèliés je uspeo da kreira fantaziju sa
isključivom namerom da zabavi. Izrazivši svoju kreativnost
na način u filmovima do tada nezamisliv, Mèliés je otvorio
vrata budućim filmadžijama. CFe
20
SAD (Edison) 12m Silent BW THE GREAT TRAIN ROBBERY (1903)
(hand-colored)
VELIKA PLJAČKA VOZA
Režija: Edwin S. Porter
Scenario: Scott Marble, Edwin Najveći broj istoričara filmske umetnosti smatra Veliku pljačku
S. Porter voza za prvi vestern film, koji otvara vrata žanru koji će za samo par
Fotografija: Edwin S. Porter, Blair godina postati najpopularniji vid kinematografije na američkom tlu.
Smith Velika pljačka voza snimljena je u novembru 1903. kao komercijalno
Uloge: A.C. Abadie, Gilbert M. najuspešniji film predgrifitovskog razdoblja američke kinematografije i
“Bronco Billy” Anderson, George podstakla je mnoge oponašatelje.
Barnes, Walter Cameron, Frank
Hanaway, Morgan Jones, Tom
Ono što ističe ovaj film Edwina S. Portera jeste sofisticiranost
London, Marie Murray, Mary filmskog pripovedanja s obzirom na vreme nastanka. Film ima deset
Snow odvojenih delova, a svaki vodi priču dalje. U početnoj sceni, dvojica
maskiranih pljačkaša nateraju telegrafistu da pošalje lažnu poruku
vozu da stane na stanici koja nije planirana. U sledećoj sceni, pljačkaši
upadaju u voz, nalaze poštanski vagon i, posle pucnjave, otvaraju sef.
Zatim napadaju mašinovođu i ložača i jednog od njih izbacuju iz voza.
Zaustavljaju voz i pljačkaju putnike. Jedan punik beži i strada od metka.
Pljačkaši otimaju lokomotivu i beže. U sledećoj sceni, vidimo ih kao
se penju na konje i odlaze. U međuvremenu, telegrafista iz voza traži
pomoć putem telegrafa. U drugoj sceni, vidimo pridošlicu koga masa
pištoljima tera da igra. U tom trenutku stiže vest o pljački voza i svi
zgrabe oružje i izlete. Pravi se rez na pljačkaše koji beže pred poterom.
Dolazi do puškaranja i pljačkaši su ubijeni.
Postoji i jedna dodatna scena – ona je i najpoznatija iz toga filma, a
prikazuje jednog pljačkaša u srednjekrupnom planu, kako puca „iz ekra-
na”. Izgleda da se ona nekad prikazivala na početku, a nekad na kraju
filma. U toj sceni, gledaocu se čini da se nalazi tačno na liniji vatre.
Jedan od glumaca u Velikoj pljački voza bi je G. M. Anderson (pravo
ime bilo mu je Max Aronson). Između ostalog, igrao je i putnika koji gine
od metka pri bekstvu. On će ubrzo posle toga postati prava zvezda
vesterna. Od 1907. nastupiće u preko stotinu filmova
pod imenom Bronco Billy.
U novije vreme, postoje izvesna suprotstavljanja
mišljenju da je ovaj film prvi vestern, neki čak
tvrde da ovaj film i nije pravi vestern. Tačno je da
postoje i raniji filmovi sa temom vesterna kao što
je Barska scena iz Kripl Krika Thomasa Edisona
(1899). Međutim, oni nemaju razvijenost radnje
koju poseduje Porterov film. Takođe je istina da
ovaj film vuče korene kako iz pozorišnih predstava
sa spektakularnim scenama u vozovima, tako i iz
drugih filmova o pljačkama koji nisu vesterni. Ne
može se osloniti ni na autentičnost lokacija jer je film
sniman na železnicama u državi Nju Džersi. Ali još od
vremena Jesseja Jamesa, pljačke vozova bile su deo
vestern folklora, a ostala ikonografija žanra kao što
su revolveri, kaubojski šeširi, konji i sl. doprinose
pravoj atmosferi vesterna. EB
22
SAD (D.W. Griffith & Epoch) 190m THE BIRTH OF A NATION (1915)
Silent BW
RAĐANJE JEDNE NACIJE
Režija: D.W. Griffith
Produkcija: D.W. Griffith Važnost Griffithovog Rađanja jedne nacije, jednog od najpoštovanjijih i
Scenario: Frank E. Woods, u isto vreme najprezrenijih filmova svih vremena, leži upravo u razlozima
D.W. Griffith, po romanu The koji su doveli do tolike podeljenosti mišljenja. Retko koji film je zasluživao
Clansman: An Historical Romance i pohvale i prezir, pa već sama ta činjenica podiže cenu filmu i to ne samo
of the Ku Klux Klan, i romanu u kinematografskim okvirima već i kao bitnom istorijskom izvoru.
Leopard’s Spots, i drami The
Clansman Thomasa F. Dixona
Iako utemeljen na izrazito rasističkom komadu Thomasa Dixona
Jr-a. „Čovek iz klana: istorijska romansa Kju-Kluks klana”, mnogi svedoci
Fotografija: G.W. Bitzer tvrde da Griffithu rasistička konotacija teksta nije predstavljala nikakvu
Originalna Muzika: Joseph Carl važnost. Međutim, mera Griffithovog saučestvovanja u prenošenju
Breil, D.W. Griffith rasističkih poruka postala je rasprava koja traje skoro sto godina. Ali
Uloge: Lillian Gish, Mae Marsh, nikakvih sumji i nedoumica nema kada su u pitanju tehnička i umetnička
Henry B. Walthall, Miriam dostignuća ovog filma. Griffitha su prevashodno zanimale mogućnosti
Cooper, Mary Alden, Ralph Lewis,
novog medija, a mnogo manje poruke i u tom smislu je on ustanovio
George Siegmann, Walter Long,
Robert Harron, Wallace Reid, izvesne standarde za savremeni Holivud.
Joseph Henabery, Elmer Clifton, Rađanje jedne nacije bi se moglo jednostavno okarakterisati kao
Josephine Crowell, Spottiswoode prvi pravi istorijski ep i dokaz da je publika bila u stanju da odsedi čitava
Aitken, George Beranger tri sata u bioskopu prateći dramu. Griffith je, naime, koristio mnoge
inovacije kojima je stvarao savremeni jezik filma i, ma koliko se danas
scene iz Rađanja jedne nacije mogu učiniti sladunjave ili patetične,
doslovno svaki film napravljen posle njega se na ovaj ili onaj način na
njega i naslanja.
Griffith je uveo dramatične krupne planove. Zatim farove i druge
ekspresivne pokretne kamere, uveo je i sekvence sa paralelnim
radnjama, uveo je paralelnu montažu i druge montažerske tehnike, čak i
prvu orkestralnu muziku za film. Velika je stvar to što se sve te inovacije
dovode u vezu sa pričom tako ambivalentnih vrednosti. Radnja filma
počinje pre Američkog građanskog rata i prikazuje uvođenje ropstva
u Ameriku. Priča je bazirana na sudbini dve porodice, Stoneman sa
severa i Cameron sa juga, kao i njihovih sluga, a pokreće najgore rasne
stereotipe. U trenutku kada naciju razdire rat, krivica za destrukciju pada
na robove i one koji podržavaju abolicionizam.
Rasizam je još izrazitiji u drugom delu filma koji prikazuje posleratni
period kada se odigrava uspon Kju-Kluks klana, čiji su članovi
predstavljeni kao junaci. Griffith usred rasnog sukoba umeće ljubavnu
priču što je svakako namerno urađeno sa ciljem da proizvede uzbuđenje
i uznemirenost.
Rađanje jedne nacije je pravi primer propagandnog filma, mada je
politička poruka od one vrste od koje se prevrće želudac. A poruka bi bila
da samo puritanski KKK može održati jedinstvo nacije, tako da uopšte
ne čudi što je film dočekan sa ogorčenim protestima i razdražljivošću
čak i u ono vreme. Protiv filma bunilo se Nacionalno veće za pomoć
obojenima, održavali su se protesti, pa je Griffith morao da na sve kritike
odgovori još ambicioznijim filmom Netrpeljivost (1916). No, i pored svih
negativnih kritika, Rađanje jedne nacije do dan-danas ostaje poštovano
i proučavano delo. JKl
25
Francuska (Gaumont) 440m LES VAMPIRES (1915)
Silent BW
VAMPIRI
Režija: Louis Feuillade
Scenario: Louis Feuillade Legendarno delo Louisa Feuilladea obično se smatra za utemeljenje
Originalna muzika: Robert Israel filmskog serijala, za prethodnicu estetike dubokog fokusa koji su
Uloge: Musidora, Edouard Mathé, kasnije razvijali Orson Welles i Jean Renoir, zatim za bliskog srodnika
Marcel Lévesque, Jean Aymé, nadrealističkog pokreta, ali ono se najviše može dovesti u vezu sa
Fernand Herrmann, Stacia razvojem filmskog trilera. Fragmentarno strukturiran iz labavo povezanih
Napierkowska delova koji nemaju napeto razrešenje, koji se razlikuju po trajanju, a
i pojavljivali su se u različitim razmacima, Vampiri su nešto između
filmskog serijala i serije filmova. Komplikovan zaplet bazira se na priči o
pariskoj bandi poznatoj kao Vampiri, protiv kojih se bori junak, novinar
Philippe Guérande (Eduard Mathé).
Vampire, obučene u pripijene crne trikoe i crne kapuljače, predvode
četiri velike vođe – „velika vampira” – koji svi poginu i kojima je pratilja
vamp žena Irma Vep (ime joj je anagram reči vampir). Ona predstavlja
srce i dušu ne samo vampira već i celoga serijala Vampiri. U čulnoj
interpretaciji Musidore, koja je posle te uloge postala zvezda, lik
Irme je zaista najprivlačniji i nadaleko prevazilazi bleda ostvarenja
lika Guérandea i njigovog komičnog pratioca Mazamattea (Marcel
Lévesque). Svojom harizmom Irma podriva temu sukoba dobra i zla,
koja je centralna nit serijala i doprinosi amoralnom tonu, intoniranom
prevarantskim metodama i dobrih i loših momaka, kao i pokoljem na
samom kraju.
Nalik na detektivske priče i trilere smeštene u kuće duhova, Vampiri
kreiraju na prvi pogled čvrst svet malograđanskog reda da bi ga zatim
podrivali. Debeli podovi i zidovi svakog dvorca i hotela postaju prepuni
skrivenih vrata i prolaza. Veliki kamin služi kao glavni ulaz za ubice i
lopove koji trče preko pariskih krovova verući se po olucima. Taksiji
poseduju lažne podove koji im omogućavaju da begunce izbace u
pogodne kanalizacione otvore. U jednom trenutku, junak promoli glavu
kroz prozor svog stana ništa ne sluteći, i biva pomoću metalne omče
izvučen na krov, a odatle strpan u veliku korpu, ubačen u
taksi da bi nestao brže nego što izgovorite Irma Vep. U drugoj
sceni, imamo prizor topa koji se pojavljuje iz velikog kamina i,
kliznuvši do prozora, ispaljuje granate u obližnji kabare.
Cela priča je izgrađena oko serije fantastičnih preokreta
koji uključuju pogrešne pretpostavke s obe strane zakona:
„poginuli” likovi vraćaju se u život, stubovi društva (pop,
sudija, policajac) članovi su Vampira, a ovi se razotkrivaju kao
prerušeni službenici zakona. I to još više doprinosi atmosferi
nesigurne stabilnosti. Upravo je ta Feuilladeova sposobnost
da u tako širokim i inspirisanim potezima naslika dvostruki
svet, težak i snolik, poznat i uzbudljivo čudan, ono što je bilo
od posebnog značaja za razvoj filmskog trilera i označava ga
kao istinskog rodonačelnika te forme. MR
26
SAD (Triangle & Wark) 163m INTOLERANCE (1916)
Silent BW
NETRPELJIVOST
Produkcija: D.W. Griffith Filmom Netrpeljivost Griffith se podjednako posvećuje odgovorima na
Scenario: Tod Browning, D.W. zamerke rasnoj politici u Rađanju jedne nacije koliko i borbi protiv
Griffith cenzure na filmu. Ovom temom se podrobnije pozabavio u letku
Fotografija: G.W. Bitzer, Karl štampanom u vreme premijernog prikazivanja Netrpeljivosti, pod
Brown nazivom „Uspon i pad slobode govora u Americi”. Griffithova ideja za
Originalna muzika: Joseph Carl ovaj film nastao posle prikazivanja njegovog prethodnog istorijskog epa,
Breil, Carl Davis, D.W. Griffith sastojala se u tome da prikaže četiri suprotstavljene priče iz različitih
Uloge: Spottiswoode Aitken, Mary perioda, koje svaka ponaosob ilustruje borbu ljubavi kroz vekove.
Alden, Frank Bennett, Barney
Bernard, Monte Blue, Lucille
Tu spadaju događaji iz Isusovog života, zatim priča iz Vavilona gde
Browne, Tod Browning, William H. svrgavaju kralja oni koji mu zameraju odbacivanje religijskog sektaštva,
Brown, Edmund Burns, William priča o Vartolomejskoj noći kada je francuski kralj Šarl IX masakrirao
E. Cassidy, Elmer Clifton, Miriam protestante na nagovor svoje majke, i moderna priča u kojoj mladića
Cooper, Jack Cosgrave, Josephine
optuženog za ubistvo kolege, od smrtne kazne spasava ljubljena koja od
Crowell, Dore Davidson, Sam
De Grasse, Edward Dillon, guvernera izmoli pomilovanje. Priče nisu postavljene jedna za drugom
Pearl Elmore, Lillian Gish, Ruth već su vešto suprotstavljene često napetom montažom, tako da se
Handforth, Robert Harron, Joseph skače iz priče u priču. Ova inovativna struktura nije bila lako štivo za
Henabery, Chandler House,
tadašnju publiku, suočenu i sa za njih mučnim trajanjem filma od tri
Lloyd Ingraham, W.E. Lawrence,
Ralph Lewis, Vera Lewis, Elmo sata. Veliki uloženi novac (dva miliona dolara) nikada nije nadoknađen
Lincoln, Walter Long, Mrs. Arthur čak i kad je film zbog publike premontiran u dva filma Pad Vavilona i
Mackley, Tully Marshall, Mae Majka i zakon.
Marsh, Marguerite Marsh, John P. Za impresivnu rekonstrukciju istorije zaista se nije štedeo novac. Za
McCarthy, A.W. McClure, Seena
Owen, Alfred Paget, Eugene vavilonsku priču načinjena je ogromna scenografija u kojoj se pojavljuje
Pallette, Georgia Pearce, Billy 3000 statista, pa je taj projekat zadugo ostao holivudska atrakcija.
Quirk, Wallace Reid, Allan Sears, U francuskoj priči, bogatstvu produkcijskih elemenata pridružili su
George Siegmann, Maxfield se veliki broj spektakularnih kostima i složene masovke. Scenario je
Stanley, Carl Stockdale, Madame
Sul-Te-Wan, Constance Talmadge,
uglavnom uradio sam Griffith i dorađivao ga je u toku snimanja. Njegova
F.A. Turner, W.S. Van Dyke, uobičajena podela dala je zapažene glumačke kreacije. Naročito se
Guenther von Ritzau, Erich von istakla Constance Talmadge iz vavilonske priče u ulozi devojke sa
Stroheim, George Walsh, Eleanor planine, zaljubljene u nesrećnog princa Bashazzara (koga igra Alfred
Washington, Margery Wilson, Tom
Paget). Odlični su bili i Mae March i Bobby Harron u ulogama ponovo
Wilson
spojenih ljubavnika u modernoj priči.
Po istom receptu kao i u Rađanju jedne nacije, Griffith koristi
viktorijansku melodramsku strukturu da bi ispričao političku priču. U
Netrpeljivosti, stvari se sagledavaju kroz prizmu tragične ljubavi čime se
priča puni emotivnim nabojem. U vavilonskoj priči Belshazzar i njegova
voljena Attarea (Seena Owen) radije se odluče da oduzmu sebi život
nego da poadnu u ruke persijskog osvajača Cyrusa (George Siegman); a
u priči iz Francuske, mladi par protestantkinja i katolik ne uspevaju da
izbegnu masakr.
Moglo bi se reći da je Netrpeljivost spomenik Griffithovom talentu za
scenarij, rad sa glumcima, kadriranje i montažu. Jednom rečju remek-
delo dometa koji nikada nisu nadmašeni. Ovaj film je izvršio veći uticaj
na sovjetsku revolucionarnu kinematografiju Ejzenštejna i drugih nego
na Griffithove američke savremenike. RBP
28
Nemačka (Decla-Bioscop) 71m DAS KABINETT
Silent BW (tinted)
Režija: Robert Wiene
DES DOKTOR CALIGARI (1919)
Produkcija: Rudolf Meinert, Erich KABINET DOKTORA KALIGARIJA
Pommer Kabinet doktora Kaligarija slovi za kamen temeljac talasa onih bizarnih,
Scenario: Hans Janowitz, Carl fantastičnih filmova snimanih u Nemačkoj dvadesetih godina XX veka,a
Mayer
koji su se proizvoljno dovodili u vezu sa ekspresionističkim pokretom
Fotografija: Willy Hameister
u umetnosti. Iako su prve dve decenije razvoja filma bile posvećene
Originalna muzika: Alfredo
Antonini, Giuseppe Becce, stvaranju prozora u svet lumierovskog tipa, dokumentarni ili izmišljeni
Timothy Brock, Richard Marriott, materijali ispričani na emocionalno dirljiv način sa namerom da se
Peter Schirmann, Rainer stvori potpuna iluzija u kojoj se zaboravlja da se gleda film, Kaligari se
Viertlböck vraća na princip Mèliésa koji neprestano koristi stilizovane, magične
Uloge: Werner Krauss, Conrad teatarske efekte što karikiraju stvarnost. Službenici u filmu sede na
Veidt, Friedrich Feher, Lil Dagover,
Hans Heinrich von Twardowski, preterano golemim stolicama, senke su oslikane na licima i kulisama,
Rudolf Lettinger, Rudolf Klein- scenografija je bazirana na oštrim kolažnim oblicima, eksterijeri su
Rogge upadljivo naslikani, a nerealne podloge i postupci visoko su stilizovani.
Pisci scenarija Carl Mayer i Hans Janowitz zamislili su da se film
dešava u u nekom svom iščašenom svetu, a reditelj Robert Weine i
scenografi Hermann Warm, Walter Roehrig i Walter Reimann još više
su doprineli naglašavanju toga u sva-
koj sceni i svakoj dijaloškoj kartici.
Frinc Lang, koji je u ranijoj fazi filma
učestvovao kao reditelj, sugerisao je
da bi materijal tako radikalnog stila
kao što je Kaligari mogao naići na
težak prijem kod publike i da bi joj
trebalo olakšati praćenje kroz neku
vrstu objašnjenja, tako da je on tvo-
rac okvirne priče u kojoj glavni junak
Francis (Friedrich Feher) prepričava
priču o mračnom iluzionisti šarlatanu
dr Kaligariju (Werner Krauss) i njego-
vom somnambulnom robu Cesareu
(Conrad Veidt), te seriji ubistava u
propalom gradiću Holstenvolu, da
bi kraj otkrio da je sam pripovedač
zatvoren u ludnicu i da je, u stilu
Čarobnjaka iz Oza, izmislio priču u
kojoj je ugostio ljude iz svog života.
Ovo podriva anarhističku atmosferu
filma jer se obelodanjuje da je dr
Kaligari, upravnik ludnice koji je i sam
duševno oboleo, zapravo dobar čovek
i želi da pomogne glavnom junaku.
Ceo film međutim postaje nekako
nepouzdan kada shvatimo da je lud-
nica iz okvirne priče sasvim ista kao
i prostor u kome se odvija Francisov
flešbek. Prikazujući ekspresionističku viziju kao vizuru ludaka, film je
mogao naći pristalice i među konzervativcima koji su kompletnu mod-
ernu umetnost smatrali poremećenom.
Reditelj Weine, manje inovativan od svojih saradnika na filmu, u
suštini koristi jako malo filmskih tehnika, osim flešbeka unutar
flešbeka kada Krauss poludi od posthipnotičkih uputstava da mora
postati Kaligari. Film se skoro potpuno oslanja na pozorišna sredstva
sa centralno postavljenom kamerom i kompletnom scenografijom, tako
da glumci, a naročito Veidt, čine osnovu dinamike i akcenata. Langov
predlog poslužio je ipak da se dobije neobična amfibija: „uzvišenom”
auditorijumu film deluje kao art film, ali se može gledati i kao horor film
sa štosom. Sa ikonografijom kao što su provincijski cirkus, ludi naučnik,
negativac i čudovište obučeno u triko koje otima glavnu junakinju,
Kabinet dr Kaligarija postaje putokaz ka hororu kao žanru i uvodi
slike, likove, teme i atmosfere koji će postati osnova za dela kao što su
Drakula Toda Browninga i Frankenštajn Jamesa Whalea (1931). KN
31
BROKEN BLOSSOMS (1919)
SLOMLJENI CVETOVI
Iako možda pomalo preterana, reputacija D. W. Griffitha među
proučavaocima filma je potpumo opravdana. Bez njegovog višestrukog
doprinosa, američka i svetska kinematografija bile bi potpuno
drugačije. Njegovi najznačajniji filmovi su svakako Rađanje jedne nacije
i Netrpeljivost, a pamte se po inovacijama u načinu pripovedanja i
montiranja. Ali još jedan film se može dodati njegovim najznačajnijim i
svakako najlepšim delima. To je film Slomljeni cvetovi.
Ruku pod ruku sa veličanstvenim delom namenjenin promociji Mary
Pickford, Vrapcima, u režiji Williama Baudelinea, Slomljeni cvetovi se
uvršćuju u utemeljivače stila u Holivudu poznatijeg kao „meki stil”.
Bio je to vrhunac glamurozne fotografije: snimatelji su koristili sve
što im je bilo na raspolaganju: naslage pudera, posebne instrumente
za osvetljavanje, ulje razmazano po objektivu kamere, čak i ogromna
platna od prozirne gaze, sve sa ciljem da umekšaju, naglasee i istaknu
SAD (D.W. Griffith) 6,013ft Silent
BW (tinted screen) lepotu svojih zvezda. Tako u filmu lice glavne glumice Lillian Gish
Režija: D.W. Griffith bukvalno zasenjuje sve ostale elemente dražesnom produhovljenom
Produkcija: D.W. Griffith svetlošću.
Scenario: Thomas Burke, D.W. Zaista treba iskusiti lepotu Slomljenih cvetova. Gish i njen partner,
Griffith izuzetni Richard Barthelmess, prosto klize kroz uske uličice i neobične
Fotografija: G.W. Bitzer istočnjačke ambijente maglovitog londonskog pejsaža. Jednostavna
Originalna muzika: D.W. Griffith priča o zabranjenoj ljubavi savršeno je podržana mističnim, predivnim
Uloge: Lillian Gish, Richard scenskim dizajnom Josepha Stringera. Nijedan drugi film ne izgleda
Barthelmess, Donald Crisp, kao Slomljeni cvetovi. Saradnja Lilian Gish i Griffitha jedna je od
Arthur Howard, Edward Peil Sr.,
najpoznatijih u kinematografiji. Sarađivali su u Rađanju jedne nacije,
George Beranger, Norman Selby
Netrpeljivosti, Siročadima oluje, Putu na istok i u desetinama kratkih
filmova. Ova umetnička saradnja može se svrstati uz one Scorsese – De
Niro, Kurosawa–Mifune i Leone–Eastwood, i mogla bi biti merilo za sve
ostale saradnje tog tipa.
Griffith uspeva da nađe balans između jednostavnosti priče i
dekadencije scenskog dizajna (veći deo
filma dešava se u kućama opijuma i
krčmama). Griffith sada na vrhuncu
svoje moći uspeva vešto da premosti
dihtomiju forme i priče. Upravo kontrast
između svakodnevnog i neobičnog daje
širinu ovom filmu i učvršćuje mu mesto
u istoriji filma. EdeS
WAY DOWN EAST (1920) SAD (D.W. Griffith) 100m Nemi
BW
PUT NA ISTOK
Ubrzo posle najprofitabilnijeg filma svih vermena Rađanja jedne nacije Scenario: Anthony Paul Kelly,
(1915), Griffithova karijera kreće silaznom putanjom, ponajviše zato što Joseph R. Grismer, D.W. Griffith,
mu je bilo teško da se prilagodi promeni ukusu publike. On je, naime, bio po drami Way Down East Josepha
ekspert za viktorijanske melodrame sa ženskom ugroženom nevinošću R. Grismera, William A. Brady kao
i drami Annie Laurie Lottie Blair
kao glavnom temom. Do 1920. kod publike je međutim nestalo interes-
Parker
ovanje za spasavanje ili očuvanje vrline. Zato je neobično bilo što se
Uloge: Lillian Gish, Richard
Griffith odlučio da ekranizuje baš pozorišnu melodramu iz devedesetih Barthelmess, Lowell Sherman,
godina XIX veka, Put na istok, a još neobičnije je što je uspeo da udahne Burr McIntosh, Kate Bruce, Mary
nov život u staru priču i tako dobije veoma uspešan film. Hay, Creighton Hale, Emily Fitzroy,
Porter Strong, George Neville,
Anna Moore (Lilian Gish) odlazi iz svog malog mesta u Novoj Engleskoj
Edgar Nelson
da bi živela sa bogatim rođacima u Bostonu. Tamo je zavede šarmantni
mladić Sanderson (Lowell Shreman), koji
je navede da spava sa njim posle lažnog
venčanja. Zatim je pošalje nazad u Novu
Englesku i naredi joj da ćuti o njihovom
venčanju. Pošto otkrije da je zatrudnela,
ona pokuša da ga nađe, ali biva suočena
sa gorkom istinom. Posle jedne, nesreće se
nižu, umire joj majka, zatim dete, isteraju je
iz pansiona u kome je živela jer gazdarica
posumnja da nije udata. Ipak, na obližnjoj
farmi g. Barleta (Burr McIntosh) uspe da nađe
posao i tu se upoznaje sa gazdinim sinom
Davidom (Richard Barthelmess) i njih dvoje
se zaljube jedno u drugo. Nedaleko odatle,
međutim, živi i Sanders.
Annu sustiže prošlost i izbacuju je sa
farme. Nađe se u ledenoj oluji na zaleđenom
jezeru. Dok pluta na zaleđenoj santi ka
vodopadu, u poslednjem trenutku je spasi
David, razotkriva se Sandersonova prevara
i gazda farme se pokaje. Film se završava
venčanjem Davida i Anne. Dramatični delovi
Puta na istok svoju životnost zahvaljuju
Griffithovoj veštini pripovedanja i glumačkim
ostvarenjima. Poslednji deo filma, koji
je akcionog tipa, prikazuje reditelja u svoj
njegovoj veličini, ne samo zbog načina
snimanja jer je scena snimana na pravoj
lokaciji na zamrznutoj reci u Vermontu, već i
zbog hitre i uzbudljive montaže. RBP
SAD (Micheaux) 79m Nemi BW WITHIN OUR GATES (1920)
Režija: Oscar Micheaux U NAŠEM DVORIŠTU
Produkcija: Oscar Micheaux
Uspešni pisac, izdavač, doseljenik i filmadžija, Oscar Micheaux smatra
Scenario: Oscar Micheaux,
Gene DeAnna se ocem afroameričke kinematografije. U našem dvorištu je njegov drugi
Originalna muzika: Philip Carli film od četrdeset koliko ih je snimio, napisao i nezavisno producirao
Uloge: Evelyn Preer, Flo od 1919. do 1948. godine. Ovaj film pored umetničke vrednosti nosi
Clements, James D. Ruffin, Jack i karakteristiku prvog filma nekog afroameričkog reditelja. Snažan,
Chenault, William Smith, Charles kontroverzan i surov u načinu prikazivanja užasnih dela koja su počinili
D. Lucas, Bernice Ladd, Mrs. beli Amerikanci, ostaje, po rečima jednog filmskog kritičara, „snažan i
Evelyn, William Stark, Mattie
Edwards, Ralph Johnson, E.G.
prosvetljujući kulturni dokument, ništa manje relevantan danas nego
Tatum, Grant Edwards, Grant što je bio 1920. godine”.
Gorman, Leigh Whipper Snimljen samo pet godina posle Griffithovog remek-dela o rasizmu
Rađanje jedne nacije (1915), U našem dvorištu prikazuje borbu crnkinje,
južnjačke učiteljice Sylvije Landry (Evelyn Preer) da, otputovavši na
sever, sakupi pare za svoju školu. Ali to je samo jedan od nivoa priče u
kojoj je isprepleteno nekoliko pogleda na fizički, psihološki i ekonomski
teror nad Afroamerikancima.
Međutim, cenzori su nekoliko puta premontirali film smatrajući
scene silovanja i linčovanja previše provokativnim posle rasnih sukoba
u Čikagu 1919. tako da je malo ko video film u originalnoj Micheauxovoj
zamisli. Sedamdesetih je film izgubljen. Pronađen je u španskoj kinoteci
i ubrzo restauriran. SJS
34
KÖRKARLEN (1921) Švedska (Svensk) AB) 93m Nemi
BW
FANTOMSKA KOČIJA
Režija: Victor Sjöström
Fantomska kočija se proslavila na svetskom nivou već sa svojim prvim Produkcija: Charles Magnusson,
prikazivanjima i time učvrstila slavu svog reditelja, koji je napisao i Scenario: Victor Sjöström, po
scenario i glumio, proslavila švedsku kinematografiju ali i postala velika romanu Selma Lagerlöf
inspiracija za mnoge velike reditelje i producente. Najpoznatiji element Fotografija: Julius Jaenzon
ovog filma je svakako prikaz sveta duhova smeštenog u mučni limb Uloge: Victor Sjöström, Hilda
između neba i zemlje. Scena u kojoj se antipatični, autodestruktivni Borgström, Tore Svennberg,
junak alkoholičar budi na zvonjavu ponoćnih zvona za Novu godinu, Astrid Holm, Concordia Selander,
Lisa Lundholm, Tor Weijden,
samo da bi doživeo predskazanje svoje osuđenosti na pakao u vidu
Einar Axelsson, Olof Ås, Nils
slike svog leša, jedna je od najcitiranijih scena u istoriji filma. Ahrén, Simon Lindstrand, Nils
Koristeći jednostavne ali dugotrajne metode pažljivo postavljenih Elffors, Algot Gunnarsson, Hildur
duplih ekspozicija, reditelj, direktor fotografije i šef laboratotije uspeli su Lithman, John Ekman
da kreiraju trodimenzionalnu sliku sveta duhova, što do tada nije viđeno.
Najvažniju ulogu ipak je imalo složeno ali pristupačno pripovedanje, u
kome se koristi obilje flešbekova kao i flešbekovi unutar flešbekova,
čime je postignuto da se mučna priča o siromaštvu i propadanju uzdigne
na poetski nivo.
Ako se osvrnemo na Sjöströmovu karijeru, uviđamo da je Fantomska
kočija teološki i filozofski nastavak njegovog kontroverznog filma
Ingeborg Holm (1913), kojim se probio. Oba ova filma progovaraju
o postupnom uništenju ljudskog digniteta u hladnom i bezobzirnom
društvu koje svoje žrtve gura u brutalnost i ludilo. Veza među filmovima
je naglašena prisustvom Hilde Borgstörm, koja je ostvarila nezaboravno
ostvarenje kao Ingeborg Holm, a u ovom filmu igra siromašnu majku na
granici između samoubistva i života u ludnici.
Film je verna adaptacija romana Selme
Lagerlöf. Možda bi se naivnost pristupa
veri savremenom svetovnom auditorijumu
mogla ušiniti smešnom, ali svedena
realistička gluma i sumorna sudbina
glavnih junaka, koja, ako izuzmemo
melodramsko finale, skoro da dolazi do
svog logičnog razrešenja svakako nikoga
neće ostaviti ravnodušnim. MT
35
SAD (D.W. Griffith) 150m Nemi ORPHANS OF THE STORM (1921)
BW
SIROČAD OLUJE
Produkcija: D.W. Griffith Poslednja velika istorijska melodrama D. W. Griffitha prikazuje priču o
Scenario: D.W. Griffith, po drami dve devojke zahvaćene vrtlogom Francuske revolucije. Lilian i Dorothy
The Two Orphans Eugènea Gish igraju uloge Henriette i Louise Girard, koje postaju sestre kada
Cormona i Adolphea d’Ennerya Henriettin otac, koji namerava da zbog siromaštva ostavi svoju ćerku
Fotografija: Paul H. Allen, G.W. u crkvi, nalazi napuštenu Louise i iz sažaljenja povede obe devojčice
Bitzer, Hendrik Sartov kući da ih odgaja. Nažalost, devojčicama umru roditelji od kuge. Louise
Originalna muzika: Louis F. oslepi i devojke odlaze put Pariza u potragu za njenim lekom. U Parizu
Gottschalk, William F. Peters
bivaju razdvojene. Henriettu otima sluga nekog zlog velikaša, ali ona
Uloge: Lillian Gish, Dorothy
Gish, Joseph Schildkraut, Frank
nalazi spas u Vaudreyu, plemiću koga igra Joseph Schildkraut. Louise
Losee, Katherine Emmet, Morgan sa druge strane upada u Senu. Spasava je izvesni mladić, međutim
Wallace, Lucille La Verne, srećna okolnost se pretvara u robovanje mladićevom bratu. Posle toga
Sheldon Lewis, Frank Puglia, se nižu pustolovine među koje spada i zatvaranje u Bastilju i osuda
Creighton Hale, Leslie King,
na smrt za vreme vladavine terora, a spasavanje od giljotine sprovodi
Monte Blue, Sidney Herbert, Lee
Kohlmar, Marcia Harris sam Danton. Njegovo suprotstavljanje krvoproliću jeste i najstrastveniji
momenat filma.
Iako je polazište za film bio komad zapažen u prethodnom veku,
Griffith je scenario pisao na samom snimanju. Mimo komplikacija koje
je takva vrsta rada proizvela, film Siročad oluje je postao pravo remek-
delo u pogledu režije i glume, a sestre Gish su odigrale uloge svojih
života. RBP
Francuska54m Nemi BW LA SOURIANTE MADAME BEUDET (1922)

Režija: Germaine Dulac NASMEJANA GOSPOĐA BODE
Scenario: Denys Amiel,
André Obey Proslavljeni film Germaine Dulac jedan je od najranijih feminističkih
Fotografija: Maurice Forster, kao i eksperimentalnih filmova. Zaplet se vrti oko života domaćice iz
Paul Parguel provincije: ona se doađuje zarobljena u krutom malograđanskom braku.
Uloge: Alexandre Arquillière, Najupečatljiviji momenti Nasmejane gđe Bode jesu scene snoviđenja
Germaine Dermoz, Jean d’Yd, u kojima junakinja iz naslova fantazira o životu van okvira njenog
Madeleine Guitty monotonog postojanja. Upotrebom radikalnih specijalnih tehnika i
principa montaže, Dulac je pustila u pogon neke od eksperimentalnih
estetika svoga doba ne bi li istakla bogatu životnu snagu imaginarnog
postojanja gđe Bode, kontrastiranu dosadi koju joj pruža život sa mužem
(Alexandre Arquillère). Kada njeno složeno tkanje imaginarnog života
bude prekinuto pojavom njenog muža, ostaje samo jedna mogućnost
– da ga ubije.
Međutim, njen neuspeli pokušaj ubistva muža završava se tužno jer
ona ne uspeva čak ni da skrene pažnju na svoje nezadovoljstvo. Dulac,
pored toga što se bavi otuđenjem potlačenih žena u patrijarhalnom
društvu, uspeva i da, pomoću novog medija, prikaže subjektivni ženski
pogled na svet. Njen film je zbog svega toga uključen u prvi festival
ženskog filma u Nujorku 1972. godine. CO
36
DR. MABUSE, DER SPIELER (1922)
DOKTOR MABUSE, PRVI I DRUGI DEO
Ovaj filmski ep iz dva dela bio je glavni komercijalni uspeh u Nemačkoj
1922. bez sumnje zbog svog sveobuhvatnog kitchen-sink, pristupa koji
je uključivao triler, horor, politiku, satiru, seks (i to sa nagim scenama),
magiju, psihologiju, umetnost, nasilje, jevtin humor, i specijalne
efekte. Dok avanture Fantômasa (pa i Fu Manchua) možemo svrstati u
međuprostor između nadrealizma i petparačkog, ambicije Dr Mabusea
prevazilazile su okvire spektakularnog trilera i imale za cilj da budu
angažovane najviše kroz lik kriminalca, majstora prerušavanja koji je
otelovljenje svih zala svog vremena.
Nazivi oba dela u kojima se insistira na „našem vremenu” ukazuju Nemačka Uco-Film/ Ullstein/
na poentu, sa kojom se upoznajemo već u samom uvodu u kome Universum 95m (part 1) 100m
Mabuseova banda krade švajcarsko-holandski trgovački ugovor, izaziva (part 2), SAD Nemi BW
stanje šoka na tržištu i omogućuje Mabuseu prerušenom u plutokratu Režija: Fritz Lang
da stekne svoje prvo bogatstvo. U isto vreme on angažuje grupu slepih Produkcija: Erich Pommer
da falsifikuju dolare čime podvlači osećaj o bezvrednosti novca koji je Scenario: Norbert Jacques,
Fritz Lang, Thea von Harbou
u to vreme nemačka publika imala (naime, ni prave marke nisu vredele
Fotografija: Carl Hoffmann
kao lažni dolari).
Originalna muzika: Konrad Elfers
Protagonista filma meša fotografije kao špil karata i tako bira
Uloge: Rudolf Klein-Rogge, Alfred
identitet za taj dan. Njegov pravi identitet se ne otkriva skoro dva sata. Abel, Aud Egede Nissen, Gertrude
Mi ga do tog trenutka vidimo u plejadi likova od uvaženog psihijatra, Welcker, Bernhard Goetzke,
preko degenerisanog kockara do upravnika hotela... U drugom delu, Robert Forster-Larrinaga,
srećemo ga kao jednorukog iluzionistu sve dok mu ne popusti kontrola Paul Richterll, Hans Adalbert
Schlettow, Georg John, Grete
nad igrom prerušavanja i dok, progonjen duhovima ljudi koje je ubio, ne Berger, Julius Falkenstein, Lydia
skrene s uma u i danas jednako zastrašujućoj sceni kada oživljavaju Potechina, Anita Berber, Paul
veliki groteskni kipovi i uređaji u njegovom skloništu. Reditelj filma Fritz Biensfeldt, Karl Platen
Lang i kasnije će se vraćati dr Mabuseu, kao simbolu zla svoga vremena
u filmu Testament dr Mabusea i u špijunskoj melodrami Hiljadu očiju dr
Mabusea. KN
37
SAD (Les Frères Revillon, Pathé) NANOOK OF THE NORTH (1922)
79m Nemi BW
NANOOK SA SEVERA
Režija: Robert J. Flaherty
Produkcija: Robert J. Flaherty Istorija dokumantarnog filma, ako ga posmatramo kao beleženje
Scenario: Robert J. Flaherty neposredne stvarnosti, može se povezati sa samim nastankom filma.
Fotografija: Robert J. Flaherty Ali, za pravog oca dokumentarca smatra se Robert J. Flaherty. Još od
Originalna muzika: Stanley rane mladosti zaljubljen u divljinu, s obzirom da je odrastao u blizini
Silverman američko-kanadske granice, Flaherty je odmah posle studija otišao
Uloge: Nanook, Nyla, Cunayou, na daleki sever Kanade zbog istraživačkih radova. Neko mu je usput
Allee, Allegoo, Berry Kroeger predložio da ponese kameru. Tokom svog višegodišnjeg boravka,
(narator—od 1939.) Flaherty je zabeležio pregršt materijala o prirodi i ljudima. Godine
1916, u Torontu je počeo da organizuje privatne projekcije na kojima
je prikazivao svoje snimke. Oduševljenje sa kojim su primljeni materijali
sa severa inspirisalo ga je da pošalje filmove u SAD. Ali pre nego što
je to uradio, jedno neoprezno trešenje cigarete izazvalo je požar u
kome su svi filmovi nestali (više od 9200 m). Flaherty je morao da
potroši godine i godine da ponovo sakupi dovoljno novca da ponovo
ode na sever i snima. U tome mu je pomogla francuska krznarija „Braća
Revillon” i, kada je konačno sakupio dovoljno novca, odlučio se za film
o čuvenom inuitskom lovcu Nanooku. Flaherty je iskoristio prethodna
iskustva da odredi događaje kojima će se posvetiti u novom filmu, a koji
su obuhvatali ono što Nanook uglavnom radi, ono što nikada nije radio
i ono što je prestao da radi. Rezultat je bio veoma zapažen, ali su se o
38
filmu Nanook sa severa nastavile beskonačne diskusije.
Koncipiran kao niz vinjeta koje prikazuju Nanooka i njegovu porodicu
kroz par nedelja, Flahertyjev film je svojevrsna oda ljudskoj hrabrosti i
postojanosti u sukobu sa moćnom i, u suštini, neprijateljskom prirodom.
Iako je je Nanookovo ime ovekovečeno u naslovu, publici ostaje urezan
u sećanje i bes arktičke prirode. Film je dobio poseban (mada tragičan)
marketinški podsticaj posle vesti o stvarnoj smrti Nanooka i njegove
porodice nastradalih u snežnoj oluji ubrzo posle završetka filma. To je,
već dovoljno snažnoj završnici filma, koja prikazuje porodicu kako traži
zaklon od oluje, dodalo ogromnu dozu dirljivosti.
Mnogi istoričari filma ističu da je toliko režije previše za jedan
dokumentarni film. U nekim delovima skoro da možete da čujete
Flahertyja kako dovikuje Nanooku i porodici šta da rade. S vremenom,
film je stekao i mnogo podržavalaca po kojima je najveći doprinos koji
je Flaherty dao način na koji je uspeo da istakne teksturu njihovog
svakodnevnog života. Čini se da je npr. u lovu na morža mnogo važnija
Flahertyjeva odluka da u drugom planu prati Nanookovo prikradanje od
toga da li je i kada korišćena puška. A ako je Nanookovo smešenje dok
greje promrzle ruke svoga sina namešteno, onda je naprosto u pitanju
najbolji glumac svih vremena. Kako god ga nazvali, dokumentarcem,
nameštenim ili hibridnim, Nanook sa severa sasvim zasluženo nosi
titulu filmskog klasika. RP
Nemačka (Jofa-Atelier Berlin- NOSFERATU, EINE SYMPHONIE
Johannisthal, Prana-Film) 94m
Nemi BW DES GRAUENS (1922)
Režija: F.W. Murnau NOSFERATU - SIMFONIJA JEZE
Scenario: Henrik Galeen
Drakula Brama Stokera poslužio je kao inspiracija za jedan od
Fotografija: Günther Krampf,
Fritz Arno Wagner najimpresivnijih dugometražnih nemih filmova.
Originalna muzika: James Izvorni materijal i novi medij prosto kao da su bili stvoreni jedno
Bernard (obnovljena verzija) za drugo. Stokerov roman je strukturisan u formi pisama, bez pravih
Uloge: Max Schreck, Alexander dijaloga, i obiluje deskripcijama, što je savršeno za neme filmove
Granach, Gustav von koji se prevashodno oslanjaju na vizuelno pripovedanje. Potpuno je
Wangenheim, Greta Schröder, odgovarajuće da se jedna priča o večnom sukobu svetla i tame ispriča
Georg H. Schnell, Ruth Landshoff,
John Gottowt, Gustav Botz, Max kroz medij baziran na igri svetlosti i tame.
Nemetz, Wolfgang Heinz, Guido Reditelj F. W. Murnau već je bio važna figura nemačkog ekspre-
Herzfeld, Albert Venohr, Hardy sionizma kada je odlučio da ekranizuje Stokerov roman. Naziv filma je
von Francois promenjen posle pretnji nosilaca Stokerovih autorskih prava. U stvari,
film je za dlaku izbegao sudski nalog za uništavanje svih kopija, a
suštinski je jako malo toga izmenjeno u odnosu na Stokerov roman
osim imena likova. Film je postigao veliki uspeh i inspirisao desetine
kasnije odobrenih adapracija Drakule.
Ipak, čak i posle toliko vremena, Nosferatu se izdvaja od većeg dela
adaptacija ovog romana. Ključna razlika je podela za glavnu ulogu Max
Schreck. Njegovo prezime znači strah. Schreckovo tumačenje Drakule
je surovo jednostavno. To je jezivo stvorenje noći i skoro da se ne
razlikuje od pacova koji su u njegovoj moći. Instikt ga vodi ka svakom
prizoru krvi, a on ne prikriva požudu.
Time je strah Huttera (Gustav von Wagenheim) potpuno
opravdan kada doputuje u visoke Karpate, u napušteni dvorac
grofa Orloka (Schreck) da bi mu sredio neka pravna pitanja.
Sam pomen Orlokovog imena sledi krv u žilama meštana
obližnjeg sela, a novonastale sumnje Huttera produbljuju se
kada shvati da kočije koje ga voze do dvorca nemaju kočijaša.
Ni prizor Orloka nije umirujući. Huttera zaključava u kulu, a
uvek je budan u neobično vreme. Uplašivši se za svoj život i
otkrivši grofovu opsesiju krvlju, Hutter beži nazad u Bremen.
Orlok ga prati ali ne da bi uhvatio njega. Na meti ima Hutterovu
čednu ženu Ellen (Greta Schröder): „Vaša žena ima predivan
vrat”, reči su Orloka upućene Hutteru... Ellenina vezanost za
muža pomaže mu da se izvuče iz kandži grofa Orloka. Ona
otkriva da je upravo njen zadatak da uništi tog monstruma
tako što će ga izložiti prvim jutarnjim zracima.
Filmom Nosferatu, Murnau je stvorio neke od najtrajnijih
i najupečatljivijih slika: senke grofa Orloka dok se šunja po
dvorcu uhodeći Hutera, prizor ukočenog podizanja Orloka iz
svog mrtvačkog kofera te agonija grofa uhvaćenog zrakom
jutarnje sunčeve svetlosti pre konačnog nestajanja. Murnau
je osim toga predstavio svetu neke mitove o vampirima koji ne
samo da su postali ikonografija kasnijih filmova o vampirima
već i deo opšte kulture. JKl
40
Danska / Švedska (Aljosha, HÄXAN (1923)
Svensk) 87m Nemi BW
VEŠTICE
Režija: Benjamin Christensen
Scenario: Benjamin Christensen
„Dokumentarac” Veštice Benjamina Christensena, pionirsko ostvarenje
po romanu McTeague Franka danske kinematografije, ozloglašeno bizarno čudo nemog filma iz
Norrisa 1922. prikazuje razvoj veštičarenja i satanizma od drevne Persije do
Fotografija: Johan Ankerstjerne vremena kada je film snimljen. U filmu se koriste raznovrsna filmska
Originalna muzika: Launy sredstva, od fotografija i modela do živopisnih prizora. Film se opire
Grøndahl (1922), Emil Reesen svim definicijama, a naročito žanrovskim pa se teško može svrstati u
(verzija iz 1941)
dokumentarce. Sa jedne strane, Veštice se, kroz esejistički pristup,
Uloge: Elisabeth Christensen,
bave drevnim strahovima i njihovom vezom sa mentalnim oboljenjima,
Astrid Holm, Karen Winther,
Maren Pedersen, Ella La a sa druge strane to je pravi filmski horor koji može izazvati jezu i
Cour, Emmy Schønfeld, Kate uznemirenost čak i danas.
Fabian, Oscar Stribolt, Clara U cilju realizacije svoje ideje, Christensen u kadrove uključuje svaku
Pontoppidan, Else Vermehren,
moguću sliku koju je uspeo da pronađe u istorijskim spisima, i pri
Alice O’Fredericks, Johannes
Andersen, Elith Pio, Aage Hertel, tom se često poigrava činjenicama i fikcijom. Film obiluje šokantnim
Ib Schønberg prizorima kao što su odsečena ruka koju veštica vadi iz granja, pa
žena koja rađa dva velika demona, veštičje proslave i njihovo mučenje
od strane inkvizicije. Mi prisustvujemo paradi demona svih obličja i
veličina pri čemu su neki čovekoliki, a neki bliži životinjama, svinjama,
izobličenim pticama, mačkama itd.
Nema sumnje da je Christensen posedovao vizionarske crte i
rediteljski talenat za upečatljive rediteljske postupke. Iako u prvom
redu stoji kao preteča filmova o opsednutosi
demonima kao što je Isterivač đavola, ovaj film,
svojom upotrebom rekvizita i pozadinskih detalja,
po atmosferi potencijalnog nasilja podseća i na
Teksaški masakr motornom testerom. Ovaj film
treba pogledati nekoliko puta da bi se otkrilo ono
što nosi scenski dizajn, da bi se otkrilo koliko
rekviziti doprinose natprirodnosti atmosfere,
koliko je scenografija klaustrofobična i koliko
svetlo određuje ton priče. Ne čudi nas onda što
su nadrealisti toliko voleli ovaj film, ni što mu je
obnovljen život šezdesetih pod oznakom „ponoćni
film”, kojom prilikom je narator bio niko drugi do
William S. Burroughs. JKe
FOOLISH WIVES (1922) SAD (Universal) 85m Nemi BW
LUCKASTE ŽENE Režija: Erich von Stroheim
Scenario: Marian Ainslee, Walter
Iako je najpoznatiji film Ericha von Stroheima Pohlepa, ipak su Luckaste Anthony, Erich von Stroheim
žene njegovo remek-delo. Kao i Pohlepa i ovaj film je znatno premontiran, Fotografija: William H. Daniels,
međutim poslednja verzija (naročito posle obnove iz 1972) zapravo Ben F. Reynolds
je potpunije i uspelije delo. Sam reditelj se pojavljuje u ulozi glavnog Originalna muzika: Sigmund
lika, grofa Karamzina iz Monte Karla, lažnog velikaša bez skrupula koji Romberg
zavodi zapostavljenu ženu američkog diplomate. Uloge: Rudolph Christians, Miss
Ovaj film duhovitošću i nemilosrdnom objektivnošću ustoličuje DuPont, Maude George, Mae
Busch, Erich von Stroheim, Dale
svog reditelja kao prvog velikog ironičara u ovoj oblasti. Antijunak
Fuller, Al Edmundsen, Cesare
Karamzin je prikazan iz sarkastičnog ugla kao besmisleno budalast, Gravina, Malvina Polo, Louis
nemilosrdno neiskren, potpuno bez ukusa za žene i, kada se treba K. Webb, Mrs. Kent, C.J. Allen,
pokazati, neizmerna kukavica. Ali on i njegovi dekadentni prijatelji su Edward Reinach
neuporedivo zanimljiviji od vrlog američkog muža i njegove priproste
supruge. Hladnokrvna i živahna objektivnost filma podržana je i
iscrpnom elaboracijom sveta oko protagonista, definišući prostore
pomoću rediteljskih postupaka poput planova, perifernih pokreta i
multiplikacije scenografskih elemenata, što rezultira našom svešću o
svih 360 stepeni svake pojedinačne scene. Stroheim ističe dosadnost
i ispraznost svojih Amerikanaca, smeštajući ih u isto tako dosadne
i praznjikave prostore. Međutim sve ostale scene odišu bogatstvom
detalja, svetla i pokreta. MR
OUR HOSPITALITY (1923) SAD (Joseph M. Schenck ) 74m

Nemi BW
NAŠE GOSTOPRIMSTVO/BASTER KAO ŽRTVA KRVNE OSVETE
Režija: John G. Blystone,
Naše gostoprimstvo Bustera Keatona je podjednako veliki film koliko Buster Keaton
i njegov mnogo poznatiji General. Majstorska satira na tradicionalne Produkcija: Joseph M. Schenck
južnjačke manire otvara se prelepo insceniranim prologom koji Scenario: Clyde Bruckman,
postavlja temelje priče o besmislenom drevnom sukobu dve porodice. Jean C. Havez
U glavnom toku radnje, mi se upoznajemo sa Busterovim Williem koji Fotografija: Gordon Jennings,
je nevinašce od dvadesetak godina odraslo u Njujorku i koji, u divno Elgin Lessley
osmišljenoj odiseji, dospeva u grad odakle potiče njegova porodica. Na Uloge: Joe Roberts, Ralph
Bushman, Craig Ward, Monte
tom putu se zaljubljuje u devojku za koju se ispostavlja da je iz klana
Collins, Joe Keaton, Kitty
koji se još uvek zaklinje da će ga ubiti zbog pripadnosti drugom klanu. Bradbury, Natalie Talmadge,
I eto ga u smrtnoj opasnosti. Paradoks je u tome što tradicionalno Buster Keaton Jr., Buster Keaton
gostoprimstvo obavezuje južnjake da ga tretiraju maksimalno ljubazno
dok je u njihovom domu.
Glavni komički zaplet, dakle, proizilazi iz paradoksalne situacije kada
Vili hoće da ostane u kući ljudi koji žele da ga ubiju kao gost, dok oni
sa smeškom žele da ga nateraju da ode. Humor Bustera Keatona ne
proizilazi iz jevtinih gegova, već iz dobro osmišljene situacije, likova,
prostora i vremena radnje tako da se dobija ne samo smešan već
i dramski sadržajan i napet rezultat. Čuvena je scena u kojoj Willie
spasava devojku od pada niz vodopad. Keatonov smisao za tajming je
ovde na vrhuncu, a njegov humor najveličanstveniji. GA
43
Francuska(Abel Gance) Nemi BW LA ROUE (1923)
Režija: Abel Gance TOČAK
Produkcija: Abel Gance,
Charles Pathé Točak, film francuskog vizionara Abela Gancea počinje spektakularnom
Scenario: Abel Gance montažnom sekvencom železničke nesreće, što je u to vreme bilo isto
Fotografija: Gaston Brun, Marc toliko revolucionarno kao i ulazak voza u stanicu braće Lumière (1895).
Bujard, Léonce-Henri Burel, Skretničar Sizif (Severin-Mars) spasava devojku po imenu Norma od
Maurice Duverger nesreće i usvaja je. Problem nastaje kada se i on i njegov sin Elie zaljube
Originalna muzika: Arthur u devojku, pa Sizif odlučuje da udalji Normu udavši je za nekog bogataša.
Honegger S vremenom, Norma i Elie se ipak zaljube jedno u drugo, zbog čega se Elie
Uloge: Severin-Mars, Ivy Close, bori sa Norminim mužem i obojica ginu, a Sizif oslepi i umre i pored brižne
Gabriel de Gravone, Pierre
Magnier, Gil Clary, Max Maxudian,
Normine ruke.
Georges Térof Mišljenja o ovom devetosatnom filmu bila su podeljena onda kao
i sada. Melodramski zaplet filma obiluje i osvrtanjima na klasičnu
književnost, a ponajpre na antičku tragediju. Obratite pažnju na ime Sizif,
zatim na slepilo i incestuoznost (Edip). Za intelektualce, pretenzije filma
su bile u sukobu sa avangardnim tehnikama korišćenim u filmu, kao
što su montažne sekvence koje se oslanjaju na muzičke ritmove i koje
su povezivane sa „čistim” filmom i sa kubističkim interesovanjem za
mašine kao simbole modernizma. Međutim, kontradikcije su maestralno
objedinjene u samom naslovu Točak, kao točak sudbine (Sizif na kraju
završi vozeći žičaru uz i niz Monblan) točak želje, točak samog filma, sa
puno cikličnih elemenata. PP
SAD (Douglas Fairbanks) 155m THE THIEF OF BAGDAD (1924)

Nemi BW (tinted)
BAGDADSKI KRADLJIVAC
Režija: Raoul Walsh
Produkcija: Douglas Fairbanks Ovaj film bio je kruna karijere Douglasa Fairbanksa kao nenadmašnog
Scenario: Douglas Fairbanks, junaka filmskih spektakala sa mačevanjem. Ovo je takođe jedan od
Lotta Woods vizuelno najspektakularnijih filmova ikada snimljenih. Jedinstvenu
Fotografija: Arthur Edeson koncepciju osmislio je genij scenskog dizajna William Cameron Menzies.
Originalna muzika: Mortimer Bagdadsku scenografiju izgradio je, na najvećem mogućem prostoru u
Wilson Holivudu (više od šest i po hektara). Menzies kreira blistavi, magični
Uloge: Douglas Fairbanks, svet, koliko nestvaran toliko i moguć i opojan poput sna, sa podovima
Snitz Edwards, Charles Belcher, punim refleksija, sa visoko uzdignutim minaretima, sa letećim ćilimima,
Julanne Johnston, Sojin, Anna
May Wong, Brandon Hurst, Tote
zastrašujućim zmajevima i krilatim konjima.
Du Crow, Noble Johnson Douglas, u ulozi Ahmeda kradljivca, u potrazi za svojom princezom
nosi svilenu odeću koja ističe njegovu filmsku senzualnost i erotičnost.
Odlučnu partnerku nalazi u Anni May Wong, koja igra ulogu mongolske
robinje. Iako je zvanično reditelj filma talentovani Raoul Walsh, u
stvari ceo koncept pripada samom Fairbanksu koji je bio i producent i
scenarista i kaskader i apsolutna zvezda. (Napomena: persijskog princa
koji je izostavljen u špici igrala je žena, Mathilde Comont.) DR
44
STACHKA (1924) SSSR (Goskino, Proletkult) 82m
Nemi BW
ŠTRAJK
Režija: Sergei M. Eisenstein
Sergej M. Ejzenštejn je bio revulucionaran stvaralac u pravom smislu Produkcija: Boris Mikhin
reči. On je pokrenuo potpuno novu vrstu filma baziranu na montaži, a Scenario: Grigori Aleksandrov,
čiji su izvori u neverovatnoj mešavini marksističke filozofije, estetike Sergei M. Eisenstein
konstuktivista i Ejzenštejnove fasciniranosti, kontrastima, sukobima i Fotografija: Vasili Khvatov,
kontradikcijama ugrađenim u dinamiku filma. Vladimir Popov, Eduard Tisse
Njegov prvi dugometražni film Štrajk trebalo je da bude jedan deo Uloge: Grigori Aleksandrov,
serijala o usponu marksističko-lenjinističke vladavine. Međutim, u Aleksandr Antonov, Yudif Glizer,
Mikhail Gomorov, I. Ivanov, Ivan
narednim godinama cenzura nove vlasti u SSSR-u onemogućila je da Klyukvin, Anatoli Kuznetsov,
se taj serijal mrdne dalje od prvog dela. Ali bez obzira na to, Štrajk M. Mamin, Maksim Shtraukh,
svojom energijom stoji sam za sebe kao pokretačka snaga ekspresivne Vladimir Uralsky, Vera Yanukova,
propagande i kao laboratorija u kojoj su prvi put ispitane i iskristalisane Boris Yurtsev
ideje za kasnija remek-dela: Oklopnjača Potemkin (1925), Oktobar
(1927) i Staro i novo (1928).
U Štrajku se prikazuje pobuna radnika u jednoj ruskoj fabrici zbog
vlasnikove pohlepe i nepoštenja. Pratimo uznemirenje koje ključa
u radnicima, čin izdaje koji prepuni čašu i pokrene ih na pobunu,
zatim samu pobunu posle koje usledi serija problema, dugotrajna
nezaposlenost i kontraudar vlasnika koji koristi vojsku da počini pokolj
radnika. Film se završava tzv. „intelektualnom montažom” (kako je
krstio sam Ejzenštejn) kada se smenjuju slike pokolja radnika i slike
životinja u klanici.
U Štrajku su i gluma i montaža nekonvencionalne. Reditelj
suprotstavlja naturalističko prikazivanje radnika stilizovanim portretima
gazde i njegovih špijuna. Film je urađen u duhu ruske teorije o „tipizaciji”
gde se podela uloga vrši na osnovu toga koliko glumci fizički liče na
lik koji tumače. Takođe se oslanja i na teoriju o „kolektivnom junaku”,
gde junak nije pojedinac već grupa na
ispravnoj strani istorije.
Političke poruke Štrajka su iščilele
od premijere 1925. do sada, ali to se
ne može reći i za njegovu vizuelnu
moć. Ejzenštejn je jednom prilikom
rekao: „Ja ne verujem u kinooko! Ja
verujem u kinopesnicu!” Ova udarna
filozofija izbija iz svake sekvence ovog
jedinstvenog filma. DS
SAD (MGM) 140m Nemi BW GREED (1924)
Režija: Erich von Stroheim POHLEPA
Produkcija: Louis B. Mayer
Pohlepa je prvi film koji je u potpunosti snimljen na autentičnim
Scenario: Joseph Farnham,
June Mathis lokacijama. Pored kurioziteta vezanih za samo snimanje filma, Pohlepa
Fotografija: William H. Daniels, poseduje i nezanemarljivu umetničku vrednost. Reditelj Stroheim imao
Ben F. Reynolds je nameru da napravi realističku adaptaciju romana „McTeague” Franka
Uloge: Zasu Pitts, Gibson Norrisa o usponu i padu Johna McTeague, zubara iz radničke klase San
Gowland, Jean Hersholt, Dale Franciska. Film je bio naručen za, tada među rediteljima popularnu,
Fuller, Tempe Pigott, Sylvia kompaniju Goldwyn, koja je u međuvremenu transformisana u studio
Ashton, Chester Conklin, Frank
Hayes, Joan Standing
Metro Goldwyn Mayer, pa je film koji je Stroheim snimio uništen. Novi
direktor je postao Irving Thalberg, Stroheimov protivnik.
MGM je zahtevao komercijalni film, a Stroheimove ambicije su se
kretale u pravcu realističkog eksperimenta dostojnog pokreta Dogme iz
devedesetih godina XX veka. Usledilo je dvogodišnje snimanje za koje
je reditelj iznajmio stan u San Francisku za snimanje scena u ordinaciji.
Za mnoge scene koristio je samo prirodno svetlo, a od glumaca je
čak zahtevao da žive u tom stanu ne bi li se dovoljno uživeli u uloge.
Jedna od zanimljivih stvari u Pohlepi jeste i prikaz istorijskih lokacija
u San Francisku onakvim kakve su bile u tom trenutku. Kada je na red
došlo snimanje scena u Dolini smrti, Stroheim je celu ekipu odveo u tu
pustinju i snimao na plus četrdeset. Kamere su se toliko pregrevale da
su morali da ih umotavaju u mokre peškire ne bi li ih rashladili.
Prvobitna verzija filma trajala je skoro devet sati. To je bila iscrpna
rekonstrukcija romana Franka Norrisa. Roman je napisan po istinitom
događaju iz San Franciska iz osamdesetih godina XIX veka. Priča je o
McTeagueu, kome lažni doktor pomogne da pobegne iz malog rudarskog
rodnog grada u Severnoj Kaliforniji i koji postaje zubar u San Francisku.
Tamo upoznaje Trinu (Zasu Pitts) u koju se tokom nezaboravne jezive
scene bušenja zuba zaljubljuje. Njegov najbolji prijatelj i rival u trci za
Trininu ljubav, Marcus (Jean Hersholt) dopušta mu da se oženi Trinom ali
menja mišljenje kada Trina dobije na lutriji. Koristeći svoja poznanstva u
lokalnim vlastima, Markus uspeva da upropasti prijateljev posao i da ga
gurne u sunovrat pijanstva i nasilja nad ženom.
Trina izvor zadovoljstva nalazi u dobitku na lutriji, sa mužem živi u
bedi, a zlatnike čuva. Jedna od najčuvenijih scena iz filma upravo je ona
kada Trina leže sa svojim zlatnicima u krevet milujući ih sa izraženom
erotskom konotacijom. Malo posle toga, Mek je ubija zbog novca i beži
u Dolinu smrti gde ga Markus nalazi i ubija.
Malo ko je video originalnu verziju Pohlepe u trajanju od devet sati.
Naime, prijatelj je Stroheimu pomogao da film svede na osamnaest
rolni koje su trajale otprilike četiri sata, ali odmah posle toga studio
mu je oduzeo materijal i dao svom potrčku da ga premontira na 140
minuta. Čak i ta verzija koju je Stroheim okarakterisao kao „sakaćenje
mog iskrenog rada od strane MGM” poseduje snagu i zanimljivost i
duboko je uznemirujuća.
Godine 1999, filmski restaurator Rick Schmidlin pustio je u
distribuciju verziju od četiri sata izvršivši rekonstrukciju prema
originalnim fotografijama sa snimanja i prema beleškama samog
Stroheima. AN
47
SAD (Buster Keaton) 44m Nemi SHERLOCK, JR. (1924)
BW
ŠERLOK JUNIOR
Režija: Roscoe “Fatty” Arbuckle,
Buster Keaton Ovo je najkraći dugometražni film Bustera Keatona, koji bez obzira
Produkcija: Joseph M. Schenck, na to ne zaostaje za ostalima po značaju i ima dobro vođenu radnju,
Buster Keaton neverovatne akrobatske tačke u kojima je Buster sam glumio (u jednoj
Scenario: Clyde Bruckman, je čak i ne znajući slomio vrat), kao i avangardni pristup u tretiranju
Jean C. Havez preplitanja stvarnosti i iluzije. Keaton igra ulogu kinooperatera koji
Fotografija: Byron Houck Elgin je lažno optužen za krađu novca oca svoje devojke i koji odlučuje da
Lessley
postane detektiv. Naime, oklevetao ga je udvarač njegove devojke. Biva
Originalna muzika: Myles Boisen,
Sheldon Brown, Beth Custer,
izbačen sa posla. Sav očajan, pada u san u kome postaje deo filma na
Steve Kirk, Nik Phelps velikom platnu i igra Šerloka juniora – drugog najboljeg detektiva na
Uloge: Buster Keaton, Kathryn svetu.
McGuire, Joe Keaton, Erwin Uzbudljiva dinamika ovog 44-minutnog filma pokretana je pomoću
Connelly, Ward Crane niza vratolomija i komplikovanih gegova. Novog protagonistu filma
filmska stvarnost ne prihvata odmah tako da, jureći da se sjedini sa
svetom filma, on kroz veštu montažersku igru sa prostorom dospeva u
lavlju jamu, pa u snežnu oluju itd., sve dok ne uđe u priču u kojoj ga non-
stop juri zlikovac da ga ubije dok on rešava tajnu ukradenih bisera.
Osim prikazivanja atraktivnih vratolomija, ovaj film postavlja i neka
pitanja. Sa socijalnog aspekta, to je priča o sanjarenju o uspehu i usponu
u američkom društvu. Na planu psihologije, uvodi se motiv dvojnika koji
traži samoispunjenje u imaginarnom svetu jer je junak nesposoban
da to postigne u stvarnom svetu. Iznad svega, ovaj film je refleksija o
prirodi umetnosti. Ovoj temi Buster će se vratiti u filmu Snimatelj (1924)
kada će svoju pažnju preusmeriti sa medija na gledaoca.
Svoju dan-današnju privlačnost filmovi Bustera Keatona duguju pre
svega stoicističkom pristupu (za razliku od Chaplinovih koji su bazirani
na patosu), ali i njegovoj zainteresovanosti za samu prirodu filma, kao i
nadrealističkoj crti kojoj su se divili Buñuel i Lorka. Čitav niz
reditelja odao je priznanje Keatonovoj komici: Chuck Jones,
Woody Allen, Wes Craven, Jackie Chan, Steven Spielberg,
a njegovi filmovi dan-danas važe za najpristupačnije neme
filmove. RDe
48
Nemačka (Universum, UFA) 77m DER LETZTE MANN (1924)
Nemi BW
POSLEDNJI ČOVEK
Režija: F.W. Murnau
Produkcija: Erich Pommer I pored neuverljivo nakalemljenog hepienda na insistiranje UFA, film
Scenario: Carl Mayer Poslednji čovek V. F. Murnaua ostaje veoma impresivan pokušaj da
Fotografija: Robert Baberske, se ispriča priča bez dijaloških kartica. A priča je jednostavna: hotelski
Karl Freund vratar biva prebačen na mesto čuvara WC-a i zbog povređenog ponosa
Originalna muzika: Giuseppe krade svoju staru uniformu kao simbol profesionalne časti. Ovaj film je
Becce, Timothy Brock, Peter jednostavno bio prostor za virtuoznu glumu Emila Janningsa.
Schirmann Ovu donekle patetičnu parabolu posebnom čini, za Murnaua tipično,
Uloge: Emil Jannings, Maly rečito istraživanje filmskog prostora – kamera se kreće na začudne
Delschaft, Max Hiller, Emilie Kurz,
Hans Unterkircher, Olaf Storm,
načine ilustrujući junakov pogled na svet dok ga sledi po hotelu, gradu
Hermann Vallentin, Georg John, i siromašnom potkrovlju u kome živi. U nekim scenama, kretanje je
Emmy Wyda subjektivno kao u onoj u kojoj prikazuje njegov pijani pogled kroz
sočiva koja izobličavaju. U drugim slučajevima, kamera ima evokativnu
funkciju kao kad junak prolazi kroz rotirajuća vrata koja predstavljaju
vrata sudbine. Nekome bi se ovako zapanjujuća tehnika mogla učiniti
suvišnom za jednostavnu priču o starcu, ali rediteljska virtuoznost
Murnaua i kamera Karla Freunda se ne mogu poreći. GA
SAD (Buster Keaton) 60m BW/ SEVEN CHANCES (1925)

Technicolor
SEDAM ŠANSI
Režija: Buster Keaton
Produkcija: Joseph M. Schenck,
Sedam šansi obiluje poigravanjima sa vremenom, prostorom i pokretom
Buster Keaton izazivajući dosta smeha svim vrstama filmskih gegova. Setimo se
Scenario: Clyde Bruckman, Jean samo kadra u crkvi gde Buster spava u prvom redu nevidljiv za stotine
C. Havez, Joseph A. Mitchell groteskno oslikanih žena koje ispunjavaju crkveni prostor iza njega
Fotografija: Byron Houck, (nažalost ovo je jedino što je ostalo u rimejku pod nazivom Neženja iz
Elgin Lessley 1999).
Uloge: Buster Keaton, T. Roy Lucidnost Keatonovih gegova ispunjavala je srca nadrealista
Barnes, Snitz Edwards, Ruth
njegovih savremenika: zaumna ideja o broju sedam (sedam prilika za
Dwyer, Frances Raymond, Erwin
Connelly, Jules Cowles junaka da se oženi na svoj 27. rođendan do 7 sati) ili fenomenalna
poigravanja sa fiksiranim ljudskim identitetima, kao u sceni kad gomila
belih odraslih Amerikanki ispada da bude sastavljena od devojčica,
Jevreja, crnkinja i muškaraca.
Keatonove najbolje i najduže scene su pune dinamike i
transformacija. Izgleda kao da se ceo svet preobrazi tu pred nama
u nešto drugo. U kulminativnoj sceni, sceni potere, Bustera progoni
gomila žena željnih osvete. Kada se Buster saplete o kamen, preko
njega kao da se sruči ceo svet u obliku ogromne lavine ljudi. AM
50
THE PHANTOM OF THE OPERA (1925)
FANTOM IZ OPERE
Ovaj nemi film iz 1925. je najvernija adaptacija čuvenog treš remek-
dela Gastona Lerouxa, romana koji ima sjajnu atmosferu i glavnog
junaka, ali mu je zaplet tanak. Film je čudna kombinacija uvrnute režije
(na prvom mestu Ruperta Juliana, ali i drugih intervencija) i neverovatne
scenografije Universal Pictures, tako da sladunjavi likovi (među kojima
je junak Norman Kerry posebno dosadan) tek poziraju u scenografiji.
Fantom iz opere prikazuje seriju majstorskih momenata koji
zabašuravaju lošu srtukturu: bal pod maskama (kratka sekvenca u
koloru) gde vidimo Fantoma maskiranog kao Crvena smrt Edgara Alana
Poa, pad lustera gde Fantom daje do znanja šta misli o divi, brojna
tumaranja po magičnom svetu ispod Pariske opere i najbolja od svih
scena raskrinkavanja tragičnog zločinca, gde se prvi put otkriva njegovo SAD (Universal Pictures)
mrtvačko lice (toliko strašno da se čak i kamera zamagli od straha). 93m Nemi BW/Color (2-strip
Fantom iz opere spada u filmske klasike i zbog toga što se u njemu Technicolor)
nalazi jedan od najboljih melodramskih trenutaka nemog filma – Režija: Rupert Julian, Lon Chaney
besprekorno obučen, ljubavlju progonjen, nasilni duh genijalca Lona Produkcija: Carl Laemmle
Chaneya. Omiljeni citat iz filma je: „Vi igrate na grobovima napaćenih Scenario: Gaston Leroux
duša.” KN Fotografija: Milton Bridenbecker,
Virgil Miller, Charles Van Enger
Originalna muzika: Gustav
Hinrichs (verzija iz 1925), David
Broekman, Sam Perry, William
Schiller (verzija iz 1929)
Uloge: Lon Chaney, Mary Philbin,
Norman Kerry, Arthur Edmund
Carewe, Gibson Gowland, John
St. Polis, Snitz Edwards
51
SSSR (Goskino, Mosfilm) 75m BRONENOSETS POTYOMKIN (1925)
Nemi BW
OKLOPNJAČA POTEMKIN
Režija: Grigori Aleksandrov,
Sergei M. Eisenstein Oklopnjača Potemkin – kakav slavan film! Ovo je drugi film Sergeja
Produkcija: Jacob Bliokh Ejzenštejna, koji ne samo da je postao tačka ideološkog razdora između
Scenario: Nina Agadzhanova, istoka i zapada, levice i desnice, već i obavezno filmsko štivo svakog
Sergei M. Eisenstein ko se zanima za film na ovoj planeti. Decenije cenzurisanja i vojne
Fotografija: Vladimir Popov, podrške, različita tumačenja i analize srtukture, simbola, izvora i uticaja,
Eduard Tisse bezbrojna kasnija vizuelna citiranja, naprosto su zamaglila put ka pravoj
Originalna muzika: Nikolai priči na kojoj film počiva.
Kryukov, Edmund Meisel, Dmitri
Shostakovich
Možda Ejzenštejnova Oklopnjača Potemkin nije istorijski precizna,
Uloge: Aleksandr Antonov,
ali njegova legendarna vizija opresije i pobune, individualne i
Vladimir Barsky, Grigori kolektivne akcije, i njegova umetnička ambicija da simultano radi sa
Aleksandrov, Mikhail Gomorov, telima, svetlom, trivijalnim predmetima, simbolima, licima, pokretom,
Ivan Bobrov, Beatrice Vitoldi, N. geometrijskim formama... jednostavno je jedinstvena klavijatura. Kao
Poltavseva, Julia Eisenstein
pravi umetnik filma, on uspeva da stvori veličanstven i dirljiv mit.
Treba ipak imati na umu da je taj estetski senzibilitet podržan i usled
političke važnosti: san o „promeni sveta uz pomoć osvešćenih ljudi”,
sanjan u to vreme, nosio je naziv „revolucija”. Ali i bez razumevanja,
ili još bolje, bez preciznog osvešćenja o tome u šta se sve to kasnije
pretvorilo, ipak se oseća vetar epske avanture kako izbija iz ovog filma
i pokreće ga. Kako god neko odabrao da je nazove, ova pustolovina
je jedinstveni impuls koji pokreće narod Odese ka slobodi, pokreće
52
mornare broda iz naslova da ustanu protiv ponižavanja i
gladi, a njegovog tvorca, reditelja, da se upusti u stvaranje
novih filmskih formi i ritmova.
Suviše često se ovaj film posmatra samo kroz inserte ili
kroz najpopularnije scene i sekvence. Mnoge bi iznenadila
snaga ovoga filma kad bi ga pogledali celog, što bi značilo
da mu pristupimo kao dramskoj i dirljivoj priči, a ne kao
kutiji sa neprocenjivim nakitom iz koje ćemo s vremena na
vreme izvaditi po koji dragulj.
Tako obnovljen, čedan pristup bi vratio pravi smisao
postojanja filmskim ikonama koje su postale poznate
svima nama: lice mrtvog mornara ispod šatora na kraju
mola, crvi u mesu, kožne čizme, puške uperene u tela i lica,
naočari slepih plitičkih, vojnih i verskih moćnika koje čekaju
u praznini. A zatim, pre nego što se sve pretvori u ideološku
interpretaciju, kameni lav oživi i besno rikne iz želje za
životom, postavši tako metafora za ceo film i za uzvišene
ideje o samoj kinematografiji koje film zastupa – a to je da
beži od svog monumentalnog statSAD. Ponovo oživljen i
svež svaki put kada ga pogleda novi par očiju. J-MF
53
THE GOLD RUSH (1925)
ZLATNA GROZNICA
Zlatna groznica potvrdila je rečie Charlesa Chaplina da
tragedija i komedija nikada nisu daleko jedna od druge.
Inspiracija za ovaj film naišla je iz posmatranja stereoskopskih
snimaka o oskudici tragača za zlatom u zlatnoj groznici
na Klondajku 1896–1898. i dok je čitao knjigu o nesreći
Donerove grupe 1846. kada je grupa imigranata, zavejanih
u planinama Sijera Nevade, bila primorana da jede svoje
mokasine i leševe mrtvih prijatelja. Iz tih mračnih tema,
Chaplin je uspeo da stvori uzvišenu komediju. Poznata mala
skitnica postaje tragač za zlatom i pristupa grupi hrabrih
optimista u avanturama punim smrzavanja, umiranja od
gladi, samoće i povremenih napada grizlija.
Ovaj film je u svakom pogledu najsloženiji poduhvat
Chaplinove karijere. Snimanje se dva dana odvijalo na terenu
u snežnoj Sijera Nevadi. Chaplin je uspeo da rekonstruiše
istorijsku sliku tragača za zlatom koji se penju uz vrh Čilikut.
U tome je učestvovalo ok šeststo statista među kojima
je bilo i skitnica i koji su morali da se popenju uz sedam
kilometara dugačak prolaz kroz planinski sneg. Za ostatak filma, ekipa
SAD (Charles Chaplin) 72m Nemi
se vratila u holivudski studio gde je napravljen fantastično uverljiv
BW
mali planinski lanac od drveta, soli, brašna, žice i gipsa. Tehničari
Režija: Charles Chaplin
su takođe uspeli da naprave sve za specijalne efekte koje je Chaplin
Produkcija: Charles Chaplin
zahtevao, npr. planinska kuća koju vetar oduva na ivicu provalije u
Scenario: Charles Chaplin
jednoj od najduhovitijih scena sa elementima napetosti u istoriji filma.
Fotografija: Roland Totheroh
U filmu teško da se može primetiti razlika između autentične lokacije i
Originalna muzika: Max Terr
(verzija iz 1942) minijaturnog modela.
Uloge: Charles Chaplin, Mack Zlatna groznica obiluje sada već klasičnim komičnim scenama, kao
Swain, Tom Murray, Henry što je ona inspirisana tragičnim stradanjem pionira iz XIX veka, kada
Bergman, Malcolm Waite, Charlie i Veliki Jim (Mack Swain) zavejani u planini crkavaju od gladi.
Georgia Hale
Charlie skuva svoju cipelu uživajući u njoj kao pravi gurman, a Veliki Jim
non-stop vidi Charlija kao pile spremno za rernu. Bio je to veliki uspeh
kako za Charlija koji je poprimao polako karakteristike pileta tako i za
kamermana koji je ovaj trik morao izvesti samo kamerom.
Scena sna SADmljenika koji mašta da u Njujorku priredi novogodišnju
večeru glumici iz kabarea (Georgia Hale, koja je zamenila trudnu
šesnaestogodišnju Chaplinovu ženu Litu Grey) postala je poznata po još
jednom čuvenom Chaplinovom gegu: igri zemičkama. To je bio stari trik
već viđen u filmovima, ali mu je Charlie dodao novog šarma.
Ovaj Chaplinov film danas se smatra jednim od najsavršenijih
njegovih ostvarenja. I premda će se njegov odnos prema sopstvenom
stvaralaštvu često u životu menjati, baš za ovaj film govorio je da bi
voleo da se pamti. DR
54
THE BIG PARADE (1925) SAD (MGM) 141m Nemi BW
VELIKA PARADA Režija: King Vidor
Produkcija: Irving Thalberg
Ovaj epski film Kinga Vidora o američkim iskustvima u Prvom svetskom
Scenario: Harry Behn,
ratu, zasnovan je na priči Laurencea Stallingsa, koji je bio poznat po Joseph Farnham
svom brodvejskom hitu What Price Glogy?. Film prati sudbine tri vojnika Fotografija: John Arnold
različitog porekla, koji se nalaze u Francuskoj. Bogataščić Jim, koga Originalna muzika: William Axt,
je verenica nagovorila da ode u rat, upoznaje prelepu Francuskinju Maurice Baron, David Mendoza
u selu u kome je smeštena njegova jedinica. Oni se rastaju u nežnoj Uloge: John Gilbert, Renée
sceni kada ona (Renée Adorée) steže čizmu koju je on ostavio. Sledi Adorée, Hobart Bosworth, Claire
rovovska bitka kod šume Belleau. Jimova dva prijatelja ginu u jurišu McDowell, Claire Adams, Robert
Ober, Tom O’Brien, Karl Dane,
na mitraljesko gnezdo, a on sam ranjen traži zaklon i upada u rupu od Rosita Marstini, George Beranger,
granate. Tu sreće nemačkog vojnika. Njih dvojica podele cigaretu. Na Frank Currier
kraju ga nalaze i odvode u bolnicu. U želji da opet nađe farmu gde je
njegova dragana, on se onesvešćuje.
Jim se vraća u Ameriku, ali bez noge. Ponovo se sreće sa porodicom.
Uz sve to, njegova verenica je sada u vezi sa njegovim bratom. Majka
ga nagovara da se vrati u Francusku i on
pristaje. U najdirljivijoj sceni filma, pronalazi
svoju ljubav koja u polju pomaže majci. Velika
parada je zbog mešavine humora (scene na
farmi) i akcije postigla veliki uspeh, i smatra
se trijumfom kasnije faze razvoja nemog
filma. Za ceo projekat veoma je važan trud
producenta Irvinga Thalberga.
John Gilbert je dobro odigrao ulogu Jima
i zbog svoje pojave postao velika zvezda
svog doba. Adorée mu je baš odgovarala
kao partnerka. Iako je zbog ratne tematike
i prikazivanja užasa rata Velika parada
smatrana traktatom o pacifizmu, ipak
je politika tek u drugom planu. Po želji
producenta, film je postao romantična
komedija u kojoj rat služi samo kao sredstvo
pomoću kojeg Jim postaje muškarac i otkriva
život kakav zaista želi. RBP
Nemačka (Universum/UFA) METROPOLIS (1927)
120m Nemi BW
METROPOLIS
Režija: Fritz Lang
Produkcija: Erich Pommer Mertopolis Fritza Langa je prvi naučnofantastični ep. Originalno, film je
Scenario: Fritz Lang, trajao više od dva sata. Obiluje bogatim scenama, hiljadama statista,
Thea von Harbou za svoje vreme vrhunskim specijalnim efektima. U filmu ima puno seksa
Fotografija: Karl Freund, i nasilja, poseduje upadljive moralne poruke, snažni glumački izraz,
Günther Rittau jasno izraženu crtu germanske gotike i sekvence koje pomeraju poznate
Originalna muzika: Gottfried granice fantastike. Film je finansirao UFA, veliki nemački studio koji
Huppertz će zbog kontroverznosti ovog dela skoro propasti kada se suoči sa
Uloge: Alfred Abel, Gustav neprihvatanjem bioskopske publike.
Fröhlich, Brigitte Helm, Rudolf
Klein-Rogge, Fritz Rasp, Theodor
Zaplet je jednostavan i skoro bajkovit. Mladi sin (Gustav Frölich)
Loos, Heinrich George vlasnika metropolisa (Alfred Abel) otkriva mučenja mnoštva ljudi koji
održavaju glamurozni sjaj gornjeg grada. Do otkrića mladi Freder
dolazi preko pacifistkinje Marije (Brigitte Helm), koja propoveda
saradnju između industrijskih slojeva. Osim toga, mladi junak i tajno
radi desetosatnu smenu kraj ogromne mašine za mrvljenje. Vladar
metropolisa uz pomoć ludog naučnika Rotwanga stvara zlu dvojnicu
Marije, koja je kompromituje u metropolisu tako što gola pleše u
dekadentnom lokalu, propagira nerede itd. To Langu omogućava da
izvuče maksimum iz fabričkog seta dižući ga u vazduh ili preplavljujući
ga vodom. Freder i prava Marija spasavaju decu od poplave i tako
rešavaju problem. Društvo se ponovo ujedinjuje kada Marija objavi da
srce (Freder) mora posredovati između glave (vladara) i ruku (radnika).
Nedugo posle premijernog prikazivanja, ovaj skupi film je povučen i
premontiran uprkos Langovim protestima. Ova pojednostavljena verzija
ostaće najpoznatija čak i posle kolor-retuširanja Giorgio Morodera
1980, sve do XXI veka kada je parcijalna restauracija, uključivši
dijaloške kartice kojima su se nadoknadile nedostajuće scene, približno
vratila film izvornoj verziji. Ova restauracija, osim što vraća izbačene
scene, vraća i njihov pravi redosled. Sve do tog momenta smatrana
spektakularnim ali jednostavnim SF ostvarenjem, rekonstruisana verzija
razotkriva da futuristički prostor nije imao nameru da bude proročanski
već mitski, sa elementima arhitekture iz 1920-ih, sa industrijom,
dizajnom i politikom pomešanima sa srednjovekovnim i biblijskim ne
bi li se postigli efekti začudnosti: futuristički robot spaljen na lomači;
ludi naučnik sa metalnom šakom koji je u isto vreme i alhemičar iz XV
veka; iznureni radnici koji se uteturaju u otvor velike mašine koji je u isto
vreme i čeljust mitskog boga Moloha. Frölichova interpretacija lika koji
treba da predstavlja srce ipak je prenaglašena, ali tu su ludi naučnik
(Klein Rogge), Abelov vladar i naročito glumica Helm u dvostrukoj ulozi,
koji su svi zbilja odlični. Sa povratkom velikog dela priče sa mešovitim
motivima likova, divlji zaplet dobija više smisla tako da ga možemo
pratiti kao uvrnutu porodičnu dramu, ali i kao ep o represiji, revoluciji i
pomirenju. KN
SAD (Fox) 97m Nemi BW SUNRISE (1927)
Režija: F.W. Murnau ZORA
Produkcija: William Fox
Ljubitelji trivija vezanih za filmove sigurno znaju da se kao prvi film
Scenario: Hermann Sudermann,
Carl Mayer
koji je osvojio Oskara za najbolji film uzimaju Krila Williama Wellmana,
Fotografija: Charles Rosher, Karl
a prava istina je da su tu titulu ponela dva filma: jedan je navedeni
Struss Wellmanov za „filmsko ostvarenje”, a drugi je Zora F. W. Murnaua, koji
Originalna muzika: Timothy je uzeo nagradu za „jedinstveno i umetničko ostvarenje”. Ako vam ova
Brock, Hugo Riesenfeld druga kategorija zazvuči mpresivnije, upravo to bi moglo objasniti zašto
Uloge: George O’Brien, Janet je Zora a ne Krila ostala jedan od najcenjenijih filmova svih vremena.
Gaynor, Margaret Livingston, Fox je namamio Murnaua u Ameriku obećavši mu veliki budžet i pot-
Bodil Rosing, J. Farrell
punu umetničku slobodu. Murnau je iskoristio to da stvori ovo nevero-
MacDonald, Ralph Sipperly, Jane
Winton, Arthur Housman, Eddie vatno remek-delo i tako dokazao svoju reputaciju filmskog genija.
Boland, Barry Norton Zora poseduje varljivu jednostavnost. Sa pomalo tajnovitim
Oskar: William Fox (jedinstven podnaslovom Pesma o dva bića, radnja prati bračni par sa sela čije
i umetnički film), Janet Gaynor živote uznemirava požudna žena iz grada. Međutim Murnau dobija
(glumica), Charles Rosher, Karl
mnogo više od nečega što je moglo ostati obična melodrama, samo
Struss (fotografija)
pojačana tehničkim inovacijama. Od novih tehnika, najznačajnija je
Nominacije za Oskaraa: Rochus
Gliese (umetnički direktor) upotreba zvučnih efekata koja nemi film pomera korak bliže zvučnom.
Ova inovacija je nepravedno zasenjena kasnijom slavom Džez pevača
(1927). Pored ovoga, Murnau vešto vlada i upotrebom dijaloških kartica
kao i efektima sa njima (tri godine pre toga režirao je Poslednjeg čoveka
bez ijedne kartice).
U Zori najviše zapada za oko snimateljski rad. U saradnji sa dvojicom
kamermana, Charlsom Rosherom i Karlom Strussom, Murnau se oslonio
na svoje poznavanje ekspresionističkog pokreta kao i flamanskih
majstora, a pre svih Jana Vermeera. Svaka scena Zore izgleda kao
majstorska fotografija. Sve to praćeno je inovativnim pokretima kamere
i snimateljskim trikovima.
Prava težina Zore leži ipak u jednostavnosti priče. George O’Brien
razmišlja o ubistvu svoje žene Janet Gaynor i ima grižu savesti zbog toga,
a kada otkrije njegove namere, žena surovo reaguje. Putovanje
čamcem do mesta gde je čeka smrt ispunjeno je suspensom kao
i čudnim osećajem sete dok gledamo kako se dobri O’Brien bori
sa demonima koji žele da usmrte Janet. Po mnogo čemu bi se
gradska zavodnica Margaret mogla dovesti u vezu sa Murnauovim
vampirom grofom Orlokom (iz Nosferatua 1922) jer neumorno
isisava dušu jadnoga O’Briena. Postoji čak i scena u kojoj ga,
zavodljivo izazivajući, opsedaju njeni duhovi.
Nažalost, ispostavilo se da je film u bioskopima ispao totalni
promašaj, a Murnau je nastradao u saobraćajnoj nesreći samo
par godina kasnije. Ali Zora ostaje film na koji se valja ugledati
zbog toga što poseduje vrhunac veštine u jednom primitivnijem
vremenu i svojom sofisticiranošću zasenjuje nedostatke
tehnologije svoga doba. Senka ovog dela pada na nekoliko
kasnijih velikih ostvarenja od Građanina Kejna (1941) Orsona
Wellesa do Lepotice i zveri (1946) Jeana Cocteaua, ali po svojoj
brilijantnosti ipak ostaje neponovljiv. JKl
58
SAD (Buster Keaton, United THE GENERAL (1927)
Artists) 75m Nemi BW
(Sepiatone)
GENERAL
Režija: Clyde Bruckman, Nekoliko filmova koje je napravio Buster Keaton ubraja se među
Buster Keaton najsmešnije i najbolje komedije svih vremena. Takvi su: Naše
Produkcija: Buster Keaton, gostoprimstvo (1923) Šerlok junior (1924) ili Baster Kiton, kapetan
Joseph M. Schenck broda (1928), ali nijedan nije tako blizu titule najbolja komedija kao
Scenario: Al Boasberg, Clyde ovo svevremeno remek-delo. Nije za to zaslužna samo velika količina
Bruckman
sjajnih gegova, ni to što oni nisu samo sebi svrha već proizilaze
Fotografija: Bert Haines,
direktno iz radnje i likova. Generala zaista iznad svih ističe to što je u
Devereaux Jennings
njemu dosegnut vrhunski nivo na svim poljima: u humoru, napetosti,
Originalna muzika: Robert Israel,
William P. Perry rekonstrukciji istorijskih događaja, prikazu likova, estetskom zanosu i
Uloge: Marion Mack, Charles tehničkoj preciznosti. Skoro da se može reći da je film blizu savršenosti,
Smith, Richard Allen, Glen bilo da je u pitanju komedija ili neka druga vrsta filma.
Cavender, Jim Farley, Frederick Dosta užitka pruža već i sama priča bazirana na knjizi o istinitom
Vroom, Joe Keaton, Mike Donlin,
događaju u kome su vojnici severnoameričke vojske, prerušivši se u
Tom Nawn, Buster Keaton
južnjake, ukrali voz da bi se pridružili svojim unionistima na severu, ali
su ih na kraju uhvatili i ubili. Busterova intervencija je, razumljivo za
potrebe komedije, bila izbacivanje pogubljenja. Sem toga, za glavnog
junaka odabrao je južnjaka Johnija Graya, železničara koji se odvažuje
da krene na sever u potragu za svojom lokomotivom – „generalom” – u
kojoj je ukradena i njegova verenica Annabelle Lee (Marion Mack), druga
ljubav njegovog života. U prvom delu filma, vidimo kako vojska odbija
njegov zahtev da se krene u poteru za lokomotivom, pa on sam kreće
u tu apsurdnu avanturu, u kojoj sledi voz i hvata ga iza neprijateljskih
redova. Drugi deo se pretvara u bekstvo Johnija i Annabelle Lee pred
unionistima sve do zavičaja, gde, pošto je doveo „generala” i pravog
severnjačkog generala, koga su slučajno
pokupili, bude proglašen za junaka.
Ova elegantna simetrična priča
zadovoljava formom kao i suspensom i
gegovima, ali putovanje dodaje i epski
ton koji, povezan sa Busterovom dobrom
osobinom da pedantno prikazuje
istorijske detalje, pretvara film u jedan
od najboljih filmova o građanskom
američkom ratu svih vremena. O,
da – tu je i lik Johnija koga igra sam
Buster. Taj ne zna za osmeh, ali je divan
u svojoj hrabroj i komičnoj odlučnosti,
i daleko je ljudskiji od mnogih junaka
koji su se prošetali velikim platnom. On
je jednostavno vrhunac ovog ozbiljnog
komičnog dela. GA
THE UNKNOWN (1927) SAD (MGM) 65m Nemi BW
NEPOZNATI Režija: Tod Browning
Scenario: Tod Browning,
Tod Browning, cirkusant koji je postao sineasta, Lugosijev reditelj Waldemar Young
u filmskom klasiku Drakula iz 1931. za firmu Univerzal i kao tvorac Fotografija: Merritt B. Gerstad
ozloglašenog bizarnog filma Nakaze iz 1933, najvrednije delo naslovio Uloge: Lon Chaney, Norman
je Nepoznati. Ovo ostvarenje je nepravedno zapostavljeni dragulj iz ovog Kerry, Joan Crawford, Nick De
perioda, sa Lonom Chaneyem, najomiljenijim i najproslavljenijim glum- Ruiz, John George, Frank Lanning,
cem scenariste-reditelja, takozvanim „Čovekom sa hiljadu lica”. Polly Moran
Chaney, koji je do tada već bio dobro poznat i poštovan zbog
patnje koju je uključivao u tumačenje likova sa fizičkim nedostacima
i antiheroja, ovom prilikom je nadmašio sam sebe u ulozi Alonza,
kriminalca sa palcem viška na jednoj ruci, koji pokušava da izbegne
hapšenje tako što preuzima na sebe ulogu jednorukog bacača noževa
u jednom ciganskom cirkusu. Cirkuska tačka jednorukog bacača ima
jednu dodatnu prednost, jer njegova lepa asistentkinja Nanon, ćerka
vlasnika cirkusa, koju igra Joan Crawford, ne može da podnese zagrljaj
muškaraca, naročito ne može da ponese glavnog Alonzovog suparnika u
trci za njenu naklonost, snagatora Malabara Moćnog (Norman Kerry).
Kada, otac Nanon spazi njegovu ruku, Alonzo ga ubija ne bi li sakrio
svoju tajnu. Nanon uspeva da primeti da ubica ima dva palca iako ne
uspeva da mu vidi lice. Ludo zaljubljen, užasnut nad mogućnošću da
će ona pre ili kasnije otkriti ko je on zapravo, Alonzo uspeva da odbaci
optužbe svoga asistenta Cojoa (John George) i podvrgava se operaciji.
Ali u najpikantnijoj i najironičnijoj
sceni iz Nepoznatog, Alonzo se vraća
u cirkus i otkriva da je njegova Nanon
prevazišla svoje strahove od grljenja i
bacila se u naručje Malabaru.
Da bi zadovoljio poetsku pravdu
zbog neverovatno surovog obrta točka
sudbine, sada već stvarno bezruki
Alonzo sprema podvalu u najnovijoj
Malabarovoj tački, u kojoj se snagator
vezuje za par konja, a oni vuku u
suprotnim smerovima. Podle namere
da i njegov suparnik ostane bez ruku
se ne ostvare i Alonzo gine spasavajući
Nanon pred naletom konja.
Dobivši odlično i dirljivo izvođenje
od Chaneyja, napunivši zaplet uzbuidlji-
vim preokretima i impresivnim likovi-
ma, Browning je stvorio osvežavajuće
remek-delo psihološke i psihoseksu-
alne drame. Kao što je Michael Koller
zabeležio: „Nepoznati su zastrašujući
film koji nas spušta u najtamnije bez-
dane ljudske psihe.” SJS
61
SSSR. (Sovkino) 95m Nemi BW OKTYABR (1927)
Režija: Grigori Aleksandrov, OKTOBAR
Sergei M. Eisenstein
Scenario: Grigori Aleksandrov, Godine 1926. Sergej Ejzenštejn je posetio Nemačku zbog premijere svog
Sergei M. Eisenstein novog filma Oklopnjača Potemkin. Otišao je kao dečko koji obećava u
Fotografija: Vladimir Nilsen, filmskoj umetnosti, ali se vratio kao internacionalni kulturni superstar.
Vladimir Popov, Eduard Tisse Čitav niz glavnih filmskih produkcijskih kuća planiralo je da obeleži
Originalna muzika: Alfredo desetogodišnjicu pobede boljševika. Sa puno uzbuđenja i Ejzenštejn se
Antonini, Edmund Meisel prihvatio posla da prikaže revolucionarni proces u Rusiji, kako je zemlja
Uloge: Vladimir Popov, Vasili prešla put od „privremene vlade” Aleksandra Kerenskog sastavljene
Nikandrov, Layaschenko,
posle abdikacije cara, pa sve do prvih Lenjinovih pobeda.
Chibisov, Boris Livanov,
Mikholyev, N. Podvoisky, Smelsky, Na sredstvima se nije štedelo. Organizovale su se ogromne
Eduard Tisse masovne scene, a saobraćaj je preusmeren tako da je Ejzenštejn
mogao nesmetano da snima na autentičnim lokacijama na kojima su
se incidenti i događali. Sasvim suprotno od rasprostranjenog mišljenja,
film nema ni jedan jedini metar dokumentarnog materijala. Svaki kadar
je čista rekonstrukcija događaja. Ejzenštejn je uspeo da završi tačno
na vreme za proslavu godišnjice, ali je prijem filma bio razočaravajući.
Jednima je film bio konfuzan i težak za praćenje. Drugi su se pitali zašto
je uloga Lenjina toliko redukovana (Vasilij Nikandrov se pojavio na platnu
u samo par navrata). Nekolicina kritičara, koji su stajali iza Potemkina,
predložili su Ejzenštejnu da se vrati u montažu i poradi na popravci.
Nema spora da Oktobar jeste neka vrsta remek-dela, ali pravi je
izazov precizirati koja vrsta. Kao sredstvo za edukaciju, za objašnjenje
revolucije široj javnosti, film prosto ne funkcioniše. Za mnoge gledaoce je
pravo mučenje da presede ceo film. Karakterizacije likova su jako blede,
i svako ko ima i elementarno znanje iz istorije može da prozre njegovu
nepristojnu propagandu. Ono što je možda najmoćnije i najdirljivije u
Oktobru jeste njegova doza ambicioznosti. Sergej Ejzenštejn je svakako
bio najizuzetnija ličnost filmskog sveta u prvih pedeset godina postojanja
tog sveta, neverovatno obrazovan, sa beskrajnom verom u mogućnosti
filma. U svojim najvećim uznošenjima, Ejzenštejn je verovao
da film može predstaviti „vizuelno razmišljanje”, ne samo
kao mišljenje već i kao proces kroz koji um kreira mišljenje.
Fotografske slike treba da budu „poništene” u doživljaje i
stimulacije tako da film bude u mogućnosti da otkrije koncept,
a ne samo ljude i stvari. Glavna pokretačka sila filma, treba
da bude montaža: taj mistični spoj koji nastaje kada se dva
odvojena dela filma spoje u jedan.
Oktobar je najčistiji i najubedljiviji uzorak Ejzenštejnove
teorije i prakse u oblasti filma. U njemu možemo naći nekoliko
potpuno zadivljujućih sekvenci: rušenje careve statue,
podizanje mosta, a, pre svega, dosta citirana sekvenca „Za
Boga i Otadžbinu”. Trag hladnog inženjerskog pogleda, za šta
je Ejzenštejn u početku bio školovan, mogu se naći u montaži
nalik na kitnjastost katedrale. Međutim, ako samo zagrebete
malo ispod površine filma, osetićete veliko ushićenje – čak i
tračak ludosti – jednog umetnika koji stoji na pragu nečega za
šta veruje da će postati vrli novi svet. RP
62
THE JAZZ SINGER (1927)
DŽEZ PEVAČ
Neki su filmovi tokom razvoja filmske istorije bili zaokupljeni posebnom
pažnjom, ako ne zbog svojih estetskih vrednosti, a ono zbog uloge koju
su odigrali u razvoju filma kako ga danas poznajemo. Džez pevač Alana
Croslanda bez sumnje je film koji je utabao stazu filmu i kao umetničkoj
formi i kao industriji koja donosi veliku zaradu. Film je izašao 1927. u
produkciji Warner Brothers sa Alom Jolsonom, jednim od najpoznatijih
vokalnih umetnika u to vreme, u glavnoj ulozi, i jednoglasno je proglašen
za prvi igrani zvučni film. Iako se kretao u okvirima muzičkih izvedbi
i pada dijaloških scena kojima su te izvedbe prethodile ili ih sledile,
upotreba zvuka je predstavila velike promene u industriji filma tako da je
Džez pevač promenio Holivud kao retko koji film i pre i posle ovog.
Kroz mešavinu vodvilja i melodrame, provejava jednostavan zaplet.
Jakie (Jolson) jeste sin jedinac pobožnog Cantora Rabinovitza (Warner
Oland) koji želi da njegov sin nastavi putem kojim idu već generacije
SAD (Warner Bros.) 88m BW Rabinovitza. Bez obzira na veliki uticaj njegovog jevrejskog porekla,
Režija: Alan Crosland Jakiejeva je velika strast džez i on sanja o tome kako njegov glas inspiriše
Scenario: Alfred A. Cohn, Jack publiku. Kada porodični prijatelj ispovedi rabinu Kantoru da je video
Jarmuth njegovog sina kako peva u klubu, razgnevljeni otac kažnjava sina i time
Fotografija: Hal Mohr prouzrokuje njegovo bekstvo od kuće i potpunu skrhanost majke Sare
Originalna muzika: Ernie Erdman, (Eugenie Besserer). Godinama kasnije, Jakie, iliti sada rabin Jack, vraća
James V. Monaco, Louis Silvers, se kući sada već kao afirmisani džez pevač sa željom da izgladi stvari.
Irving Berlin Ponovo se susrevši sa nepomirljivošću oca koji je sad pride bolestan,
Uloge: Al Jolson, May McAvoy, Jakie mora da odluči između karijere zabavljača našminkanog kao crnca
Warner Oland, Eugenie Besserer, i svog jevrejskog identiteta.
Otto Lederer, Bobby Gordon,
Richard Tucker, Cantor Joseff Džez pevač, kao prekretnica u istoriji razvoja filma predstavlja odlučan
Rosenblatt korak ka novoj formi kinematografije i zabave, bio je mnogo više od prvog
Oskar: Alfred A. Cohn, Jack zvučnog filma („talkie”). Kao što je poznati politički analitičar Michael
Jarmuth (počasna nagrada za Rogin istakao, Džez pevač je pravi primer jevrejske transformacije u
uvođenje zvuka u film) Sjedinjenim Američkim Državama, rasnog pretapanja u belu Ameriku,
Nominacije za Oskara: Alfred A. religioznog preobražaja u manje strogu duhovnu dogmu, kao i primer
Cohn (scenario) integracije preduzeća u filmsku industriju Amerike sa probojem zvučnog
filma. CFe
64
NAPOLÉON (1927) Francuska/ Italija / Nemačka
/ Španija / Švedska /
NAPOLEON Čehoslovačka(Gance, Soc.
Sa svojih 333 minuta, koliko traje integralna verzija, film Abela Gancea générale) 378m (original) Nemi
je biografska epska priča dostojna teme koju obrađuje. Iako prikazuje BW (some kolor)
Bonapartu još od njegovih školskih dana 1780, kada on komanduje u Režija: Abel Gance
grudvanju, pa sve do njegovih pobedničkih pohoda po Italiji 1796, po Produkcija: Robert A. Harris
savremenim merilima filmu ipak nedostaje dubina. Za Abela Gancea, Scenario: Abel Gance
Napoleon (Albert Dieudonné) bio je „čovek sudbine” a ne čovek Fotografija: Jules Kruger, Joseph-
psihologije. Postoji nešto slično između njegovog hvalospeva francuskom Louis Mundwiller, Torpkoff
caru i Ejzenštejnovog Aleksandra Nevskog (1938): oba uzbudljiva filmska Originalna muzika: Arthur
ostvarenja napravljena su u cilju nacionalne propagande. Honegger
Možda Gance i jeste više inovator nego umetnik, ali njegova Uloge: Albert Dieudonné, Vladimir
brilijantnost dan-danas izbija iz Napoleona u vidu energije i domišljatosti. Roudenko, Edmond Van Daële,
Alexandre Koubitzky, Antonin
Niko od njegovih savremenika nije uspevao da koristi kameru sa toliko Artaud, Abel Gance, Gina Manès,
mašte. Gance se nije ustručavao da veže kamermana na konja, čak je Suzanne Bianchetti, Marguerite
kameru stavio i na giljotinu. U jednom izuzetnom kadru, on uspeva da Gance, Yvette Dieudonné,
uhvati revolucionarni duh pevanja „Marseljeze” njišući kameru iznad Philippe Hériat, Pierre Batcheff,
mesta događanja kao da je kamera na trapezu. Međutim njegov najveći Eugénie Buffet, Acho Chakatouny,
Nicolas Koline
podvig je „poivision” podeljeni ekran za koji je bilo potrebno tri projektora
da bi se dobio triptih i sve to tri decenije pre pojave Cinerame. TCh
THE KID BROTHER (1927) SAD (Paramount, Harold Lloyd)

84m Nemi BW
MLAĐI BRAT
Režija: J.A. Howe, Ted Wilde
Harold Lloyd obično se smatra „trećim genijem” neme američke Produkcija: Jesse L. Lasky,
komedije, iako su njegovi radovi iz 1920-ih bili prihvaćeniji kod publike Harold Lloyd, Adolph Zukor
nego radovi Bustera Keatona, pa čak više i od Chaplinovih dela. Premda Scenario: Thomas J. Crizer,
se njegova pojava vezuje za zeitgeist džez ere, ipak je najkarakterističniji Howard J. Green, John Grey, Lex
po svom velikom optimizmu, a njegovi filmovi po smelim, neretko opasnim Neal, Ted Wilde
vratolomijama i akrobacijama. U većini ovih filmova, preokupacija Fotografija: Walter Lundin
su razna čuda modernog doba i njihova uključenja u život pretrpanih Uloge: Harold Lloyd, Jobyna
gradova. Njegov drugi film snimljen za Paramount Mlađi brat uglavnom Ralston, Walter James, Leo
se smatra najboljim i najkompletnijim filmom ovog komičara cvikeraša. Willis, Olin Francis, Constantine
On na razne načine namerno okreće leđa dvadesetim i vraća se ruralnim Romanoff, Eddie Boland, Frank
Lanning, Ralph Yearsley
idealima nalik na one iz filma Grandma’s Boy (1922).
Dve najpoznatije scene iz filma prave neku vrstu kontrastnog eseja,
prikazujući kombinaciju prefinjenog i grubljeg atletizma koji karakteriše
Lloydova bolja dela. Prva prikazuje Lloyda koji se penje na drvo ne bi li
još malo produžio užitak gledanja devojke koju je upravo upoznao i u koju
se zaljubio. Prva scena otkriva često pedantne i tehnički izazovne strane
Lloydovog načina snimanja (jedan lift je bio napravljen da bi smestili
kameru koja se dizala) i načine na koje je sve to povezano sa karakterima
i situacijama (a takođe služi i da prikaže kakav je Lloyd majstor sa
rekvizitom). Druga scena prikazuje borbu između Lloyda i njegovog
glavnog oponenta i izuzetna je po surovosti i veštini izvođenja. Obe
scene prikazuju kako Lloyd nadilazi one na prvi pogled pretpostavljene
mu mogućnosti i kako korača tim tako poznatim putem od maminog sina
do uspešnog „prosečnog” Amerikanca. AD
65
SAD (MGM) 104m Nemi BW THE CROWD (1928)
Režija: King Vidor GOMILA
„Moraš biti dobar u tom gradu ako želiš da pobediš gomilu.” To su reči
Scenario: King Vidor i John V.A.
mladog Johna kada prvi put ugleda Njujork, u kome je ubeđen da će mu
Weaver
njegovi kvaliteti pomoći da se uzdigne visoko iznad rulje.
Fotografija: Henry Sharp
Stvari ne idu kako je heroj Gomile, koji se ne bi stvarno mogao
Uloge: Eleanor Boardman, James
Murray, Bert Roach, Estelle nazvati herojem, zamislio, jer je ideja reditelja Vidora bila da prikaže
Clark, Daniel G. Tomlinson, Dell čoveka tako bolno običnog da je to mogao biti bilo ko nasumično
Henderson, Lucy Beaumont, izabran iz milionske rulje. Započinje priču kao tek rođena beba, a
Freddie Burke Frederick, Alice završava kao njujorški malograđanin. U međuvremenu prolazi kroz tako
Mildred Puter
beznačajna iskustva da bi to samo studio, kao što je to MGM pod
Nominacije za Oskara: Irving
Thalberg (najbolji film), King Vidor rukovodstvom Irvinga G. Thalberga učinio, mogao smatrati materijalom
(režija) dostojnim Holivuda. Ne bi od svega ništa ispalo da Vidor nije tako sjajno
obradio temu. Od stilizovane scene u kojoj mladi John saznaje za očevu
preranu smrt, sa forsiranom perspektivom pozajmljenom iz nemačkog
ekspresionizma, do završnog kadra sa Johnom i njegovom ženom Mary,
junacima generičkih imena u filmu generičkog imena, u kome ih guta
masa publike prikazujući njihovu pripadnost krdu koja je u isto vreme i
odraz naše pripadnosti krdu.
Vidor se u Holivudu visoko kotirao kada je snimio Gomilu, još uživajući
u uspehu svog ratnog epa Velika parada od dve godine ranije. Za ulogu
Mary izabrao je atraktivnu mladu zvezdu Eleanor Boardman, koja mu
je bila žena. Za Johna je pak bezmalo rizikovao, uzevši malo oprobanog
Jamesa Murraya, čija je karijera u usponu završila samoubistvom za
manje od deset godina.
Iako su oboje sjajni, Murray sija većim sjajem zahvaljujući veštom
Vidorovom vođenju, a kao dokaz možete pogledati scenu u kojoj se
pred očima para događa nezamisliva tragedija. Kombinacijom odlične
glume i precizne montaže i savršene kamere, dobija se jedan od
najnezaboravnijh trenutaka u istoriji nemog filma. Ova scena se izdvaja
daleko iznad gomile, koja sve vreme filma radi jedno te isto. DS
THE DOCKS OF NEW YORK (1928) SAD (Famous Players-Lasky,
Paramount) Nemi BW
DOKOVI NJUJORKA
Režija: Josef von Sternberg
U poslednjoj godini doba nemog flma 1928, pojavila su se neka od Produkcija: J.G. Bachmann
najbrilijantnijih remek-dela, predstavljajući „veliku maturu” jedne forme Scenario: Jules Furthman, po
koja će uskoro biti napuštena. Gomila, The Cameraman, Street Angel, kratkoj priči The Dock Walloper
The wedding March, The wind. Kao i oni, film Dokovi Njujorka Josefa John Monk Saundersa
von Sternberga je film savršene ekonomičnosti i rafiniranosti. Zaplet Fotografija: Harold Rosson
je minimalan, a karaktera nema puno, što ostavlja filmu prostora za Uloge: George Bancroft, Betty
elaboraciju atmosfere i gestova. Compson, Olga Baclanova, Clyde
Cook, Mitchell Lewis, Gustav
Junaci kao da su iskoračili iz fatalističkog naturalizma drama Eugena von Seyffertitz, Guy Oliver, May
O’Neilla u arhetipska snoviđenja bajki: Anna Christie i Dlakavi Majmun Foster, Lillian Worth
sreću Lepoticu i Zver. Sternbergova romansa sastoji se iz dva glavna
dela: noći i jutra. Noć je svetlucava zemlja senki puna magle, dima,
snopova svetlosti i talasavih odraza. U ovom začaranom prostoru
razbacani ložač Bill (George Bancroft) spasava iz vode suicidalnu
skitnicu Mae (Betty Compson). Par završava u uzavrelom salonu gde
jedno drugo nagovore na brak, možda iz iskrenih pobuda, a možda
i samo kao paravan afere za jednu noć. Hladno svetlo jutro donosi
ostavljanje, rušenje iluzija, i promenu osećanja, kada Bill napušta brod i
vraća se da snosi posledice za krađu haljine koju je poklonio Mae.
Svedena i precizna gluma – Bancroftova nonšalancija, gracioznost
sa kojom se kreće i iscrpljenost Compsonove, kao i njena balansiranost
boli i nade – ostaju ipak samo paravan za spekulacije nad unutrašnjim
stanjima likova. Koliko Mae i Bill foliraju jedno drugo, koliko varaju jedno
drugo i koliko zavaravaju sebe? Sternberg, po svim svedočanstvima
najhladniji reditelj toga doba u Holivudu, ipak je stvorio nekoliko dirljivijih
svedočanstava o moći ljubavi koja može napraviti budale od nas.
Dokovi Njujorka je jedan od njih, još
ubedljiviji zbog suzdržanosti kojom
se ludost srca otkriva. MR
67
UN CHIEN ANDALOU (1928)
ANDALUZIJSKI PAS
Debitantski film Buñuela u saradnji sa slikarem Dalíjem, urezan je u
našu svest o filmu po jednoj sceni: žilet koji seče očnu jabučicu. Šta
je to? Planirani šok, simbol modernističke vizije, muška agresija nad
ženom? Za Jeana Vigoa Buñuelova montaža atrakcija pokrenula je
filozofsko pitanje: da li je to strašnije od prizora oblaka koji zaklanja
mesec? Jedno je sigurno: prizor ustoličava klasičnu nadrealističku
parabolu o Erosu, koju su institucije i tradicija oduvek poricale.
Francuska 16m Nemi BW Prečesto je, zbog svog velikog uticaja na rokenrol spotove, Andaluzijski
Režija: Luis Buñuel pas skraćivan i prerađivan u formu nepovezanih, zapanjujućih slika bez
Produkcija: Luis Buñuel nekog određenog smisla: mrtav konj na klaviru, mravi u šaci... Međutim,
Scenario: Luis Buñuel, ovo previđa činjenicu koja radu daje objedinjujuću snagu. Činjenicu
Salvador Dalí da Buñuel, na mnoge načine, slepo sledi određena pravila klasičnog
Fotografija: Albert Duverger kontinuiteta i vezivanja, praveći tako neku vrstu uznemiravajućeg
Uloge: Pierre Batcheff, Simone narativnog smisla koji se kreće među fragmentima pozajmljenim iz
Mareuil, Luis Buñuel, Salvador podsvesnog. Ovde je na delu dijalektika površinske racionalnosti
Dalí naspram dubinskih, uzavrelih sila iz ida, i Buñuel će nastaviti da je
istražuje do kraja svoje karijere. AM
68
LA PASSION DE JEANNE D’ARC (1928) Francuska (Société générale)
110m Nemi BW
STRADANJE JOVANKE ORLEANKE Režija: Carl Theodor Dreyer
Remek-delo Carla Dreyera iz 1928. i njegov poslednji nemi film, kao i Scenario: Joseph Delteil,
najveći od svih filmova sa temom Jovanke Orleanke, delo je koje mu je Carl Theodor Dreyer
donelo najviše svetske slave, premda je taj uspeh, kao i najvećeg broja Fotografija: Rudolph Maté
njegovih kasnijih filmova, isključivo umetnički uspeh koji nije doneo Uloge: Eugene Silvain, André
nikakvu zapaženu zaradu. Kopija originalne verzije, za koju se čitavih Berley, Maurice Schutz, Antonin
pola veka nije znalo gde je, iskrsla je u jednoj norveškoj duševnoj bolnici Artaud, Michel Simon, Jean d’Yd,
Louis Ravet, Armand Lurville,
1980-ih. Druge kopije nestale su u požaru u javnoj kući, a dve verzije Jacques Arnna, Alexandre
sastavljene od štrihovanih delova nastavile su da kruže. Mihalesco, Léon Larive
Svi Dreyerovi radovi nalazili su svoje uporište u fikciji ili u dramskim
tekstovima, svi osim The Passion of Joan d’Arc. On se bazira na
zvaničnim transkriptima sa suđenja Jovanki Orleanki, koji su značajno
skraćeni i sadrže tek neke, probrane, događaje. Film je snimljen samo
osam godina pošto je Jovanka kanonizovana u Francuskoj odmah posle
Prvog svetskog rata. Ta dva događaja su zauzela centralno mesto u
Dreyerovoj interpretaciji. Šlemovi koje je
nosila Britanska okupaciona vojska 1431.
bili su replika onih iz tek okončanog rata,
tako da je publika te 1928. bila svedok
filma kao istorijskog dokumentarca, kakvi
su bili kasniji filmovi Petera Watkinsa.
Jovanku je tumačila Renée Falconetti,
pozorišna glumica koju je Drejer otkrio u
bulevarskoj komediji. Sledeći njegove
napomene, igrala je ulogu bez šminke. Ona i
njeni sagovornici snimani su skoro potpuno
u krupnim planovima. Iako je ostvarila
jednu od ključnih uloga u istoriji filma, više
se nikada nije pojavila na velikom platnu.
Antonin Artaud se takođe pojavljuje u svojoj
najznačajnijoj ulozi na velikom platnu, u
ulozi sažaljivog brata Jeana Massieua.
Dreyerov redikalni pristup u izgradnji
prostora i sporo kretanje kamere čine film
teškim za gledanje u smislu da, kao i svi
veliki filmovi, ponovo stvara svet od samog
početka. The Passion of Joan of Arc takođe
je i bolan poput svih Dreyerovih tragedija,
ali će on nastaviti da živi i kad mnogi
komercijalni filmovi budu zaboravljeni.
JRos
SAD (Buster Keaton) 71m Nemi STEAMBOAT BILL, JR. (1928)
BW
BASTER KITON, KAPETAN BRODA
Režija: Charles Reisner,
Buster Keaton Čak više i od eksperimentalnog filma Šerlok junior (1924), ovaj film
Produkcija: Joseph M. Schenck zajedno sa Naše gostoprimstvo/Baster kao žrtva krvne osvete (1923)
Scenario: Carl Harbaugh i Generalom (1927), mimo potvrde talenata kao komičara, pokazuje
Fotografija: Bert Haines, koliko je dobar režiser zapravo bio Buster Keaton. U ovom filmu, pored
Devereaux Jennings uobičajeno dobro postavljene i neupadljive kamere, mi stičemo pravi
Uloge: Buster Keaton, Tom doživljaj male obale na reci Misisipi, gde se nalazi mesto u koje gradski
McGuire, Ernest Torrence, Tom kicoš, diplomac Buster dolazi da obiđe propalog oca koji poseduje
Lewis, Marion Byron
parni brod. Ćale tvrdog kova jadikuje nad kicoškim ponašanjem svoga
sina, a očajanje poraste kada se dečko zaljubi u ćerku očevog bogatog
poslovnog rivala, koji ima nameru da parobrod eliminiše iz igre i posla.
Nema potrebe da naglašavamo da Buster na kraju, kada tajfun
uništava grad, uspeva da se dokaže. To je dugačka scena puna
spektakularnih akrobacija, odlično razrađenih sekvenci i savršeno
tempiranog saspensa. No, pre toga nauživaćemo se u komičnim
scenama, u kojima se razmatra prihvatljivo i neprihvatljivo u ponašanju
jednog pravog muškarca. Jedna scena, u kojoj otac i sin pazare šešire
(scena se odvija direktno pred kamerom kao da je ona ogledalo)
ne samo da je urnebesna već je i pravi primer Keatonove moderne,
razigrane komike. Magično. GA
SSSR. (Mezhrabpomfilm) 93m POTOMOK CHINGIS-KHANA (1928)

Nemi BW
POTOMAK DŽINGIS KANA
Režija: Vsevolod Pudovkin
Scenario: Osip Brik, I.
Samo mesec dana pošto je završio Kraj Sankt Petersburga (1927),
Novokshenov Vsevolod Pudovkin je započeo rad na ovoj epskoj priči, očigledno
Fotografija: Anatoli Golovnya inspirisan podjednako pričom I. Novokšonova o pastiru koji se uzdiže do
Uloge: Valéry Inkijinoff, I. velikog vođe, kao i mogućnošću da snima film u nedirnutim predelima
Dedintsev, Aleksandr Chistyakov, egzotične Mongolije. Pudovkinov prijatelj sa Državne filmske škole,
Viktor Tsoppi, F. Ivanov, V. Pro, Valerij Inkižinov igra bezimenog junaka, Mongola podučenog da ne
Boris Barnet, K. Gurnyak, I.
veruje kapitalistima, ali koga će trgovac krznom sa zapada prevariti za
Inkishanov, L. Belinskaya,
Anel Sudakevich krzno retke srebrne lisice. Radnja se odvija 1918. Mongol se nađe mađu
sovjetskim partizanima koji se bore protiv britanske okupacione vojske.
Pošto je uhapšen, biva osuđen na smrt streljanjem (jer je prepoznao reč
„Moskva”). Ostaje živ pošto mu pronađu drevni talisman, dokaz da je on
direktni naslednik Džingis-kana. Britanci ga ustoličuju kao marionetskog
kralja, ali on beži da bi svoj narod poveo u slavnu pobedu.
Neobična mikstura avanturističkog filma, propagande sovjetskog
socijalizma i etnografskog dokumentarca, Potomak Džingis Kana je
veoma interesantan. Odlikuje ga Pudovkinov osećaj za kompoziciju –
(recimo u sceni okupljanja konjice kada ona prekriva horizont, kao i
u nekim izuzetnim kubističkim montažnim sekvencama) i sardonska
satira budističkih rituala i izdaje vere od strane zapadnjaka. TCh
70
BLACKMAIL (1929) G.B. (BIP, Gainsborough) 96m BW
UCENA Režija: Alfred Hitchcock
Produkcija: John Maxwell
Iako je Alfred Hitchcock odložio mnoge zamisli da bi im se kasnije
Scenario: Alfred Hitchcock, po
vratio, i iako je postao priznati majstor suspensa još sa nemim filmom drami Charlesa Bennetta
Stanar (1927), ovaj film iz 1929. zaista potvrđuje njegovu reputaciju Fotografija: Jack E. Cox
i utabava mu put ka velikoj karijeri. Ucena je krenula sa realizacijom Muzika: James Campbell,
kao nemi film, ali je u pola snimanja odlučeno da postane prvi zvučni Reg Connelly
britanski film. Ovakva odluka može nam ukazati na to koliko je Uloge: Anny Ondra, Sara Allgood,
Hitchcock bio ambiciozan čak i u ovoj početnoj fazi rada, ali isto tako Charles Paton, John Longden,
i da je njegov talenat bio toliki da su producenti bili spremni da ulože Donald Calthrop, Cyril Ritchard,
Hannah Jones, Harvey Braban,
u ovakvu inovaciju. Jedan od glavnih Hitchcockovih trikova je to što
Ex-Detective Sergeant Bishop
je uspevao da bude u isti mah i avangardan i komercijalan. U ovom
slučaju, on uvodi novotariju u koju još uvek mnogi sumnjaju, i to u službi
melodrame koja je možda psihološki predvidiva, ali svejedno proizvodi
uzbuđenja. Alice White (Anny Ondra) svađa se sa svojim
dečkom policajcem Frankom (John Longden) i u afektu
odlazi sa umetnikom ženskarošem (Cyril Ritchard) u
njegov stan. Kada ovaj nasrne na nju sa ciljem da je
siluje, ona ga ubode nožem i pobegne. Doručak sa
porodicom evocira joj traumu, jer je reč nož konstantno
probada pri svakom pominjanju, a svaki pogled na nož
je dovodi do histerije. I dok su ostali režiseri, prešavši
na rad sa zvučnim filmom, vodili dosta računa da se
dijalozi snime tako da predstavljaju realni razgovor,
Hitchcock se poigravao sa zvukom tako da je veći deo
konverzacije neartikulisan, čime se postiže kristalna
jasnoća ključne reči. Možda je ovo bio taj trenutak
kada su zvučni filmovi prestali da budu samo pričanje
i pevanje, kada je postao očigledan pravi potencijal
zvuka kao dodatnog sredstva rediteljskog izražavanja.
Obavezan da uzme već odabranu češku glumicu,
kojoj engleski nije bio jača strana, Hitchcock je
eksperimentisao i sa nahovanjem. Joan Barry je iza
kamere čitala tekst dok je Ondra otvarala usta, što
je bio jedan neobičan (i retko ponavljan pristup koji
omogućava uspešnu sintezu dva izvođenja). Ondra,
jedna od prvih Hitchcockovih napaćenih plavuša,
izuzetno je sveža i upadljiva pojava i preokreće svoj
lik nevine ubice u nekoga sa kim saosećamo dok pravi
negativac ispada ljigavac koji je ucenjuje. KN
71
SSSR. (VUFKU) 80m Nemi BW CHELOVEK S KINOAPPARATOM (1929)
Režija: Dziga Vertov ČOVEK SA FILMSKOM KAMEROM
Scenario: Dziga Vertov
Dziga Vertov (Denis Kaufman) započeo je karijeru kao snimatelj filmskih
Fotografija: Dziga Vertov
novosti, snimajući Crvenu armiju u ruskom građanskom ratu (1918–
1921) i emitujući te snimke po selima i gradovima ljudima koji su
posećivali „agitvozove”. To iskustvo pomoglo je Vertovu da formuliše
svoja viđenja kinematografije, viđenja koja je delio sa grupom mladih
filmadžija koji su sebe nazivali „Kino-glaz” (Kinooko). Principi pomenute
grupe: „iskrenost” dokumentarnog u odnosu na igrani film, perfekcija
„kinooka” upoređena sa ljudskim okom, daju i Vertovljev izuzetni film,
očaravajući Čovek sa filmskom kamerom.
Kombinovanjem radikalnih političkih stavova sa revolucionarnom
estetikom, Dziga Vertov dobija zadivljujući i vrtoglavi efekat. Dva dela,
snimanje i montaža postaju partneri podjednakih vrednosti. Kamerman
Dzige Vertova, njegov brat Mihail Kaufman, snima svakodnevicu
savremenog grada – ono o čemu Vertov govori kao o „uhvaćenom
životu”, dok njegova montažerka (supruga Jelizaveta Svilova) seče i
montira snimljeno, redefinišući tu svakodnevnicu. Kroz film, Vertov
uspeva da ispita sve mogućnosti snimanja i montaže filma: sloumošn,
animaciju, višestruke slike, split skrinove, zumiranja napred-nazad,
zamagljivanje fokusa i stopiranje kadra, sa ciljem da stvori udžbenik
tehnike snimanja filma i u isto vreme himnu rađanju nove države.
Kamera počinje da se rola dok se grad postepeno budi sa svojim
autobusima i tramvajima koji izranjaju iz noćnih hangara, i ulicama
koje se pune ljudima, a zatim nastavlja da prati građane na njihovim
rutinskim obavljanjima posla i na zabavama. Čitav je život obuhvaćen
u tom jednom danu, dok kamera promalja objektiv između nogu žene
koja rađa dete, prati decu očaranu trikovima mađioničara na ulici,
sledi ambulantna kola koja prevoze povređenog u nesreći. Novi rituali
zamenjuju stare prilikom venčanja i razvoda u opštini umesto u crkvi.
Vertov vizualizuje principe marksizma koristeći
šokantnu montažu zamene manualnog rada
mašinskim i pri tom uzdiže brzinu, efikasnost i
prikazuje čak užitak rada na pokretnoj traci. Svoje
novostečeno vreme radnici koriste da se socijalizuju
po klubovima i pivnicama, da sviraju i igraju šah,
plivaju i uživaju na suncu, skaču sa motkom i trče
za loptom. Na taj način, obični stanovnici Moskve
postaju zvezde sopstvenih života kada ugledaju sebe
na filmu. Do trenutka kada pošalje jedan eksplozivni
pozdrav svemu starom tako što prepolovi Boljšoj
teatar,
Vertov nije mogao da ide u korak sa socrealizmom
i propala mu je karijera. Sa Čovekom sa filmskom
kamerom on je, međutim, ispunio svoj cilj: ostvario je
nelinearnu naraciju filma, veličanstveni omaž svemu
onome što film može da bude. JW
72
73
Nemačka (Nero-Film) 97m Nemi DIE BÜCHSE DER PANDORA (1929)
BW
PANDORINA KUTIJA
Režija: Georg Wilhelm Pabst
Produkcija: Seymour Nebenzal
Remek-delo G. W. Pabsta, Pandorina kutija, adaptirano na osnovu
Scenario: Joseph Fleisler, Georg
dva komada Wedekinda o Lulu, ostalo je zapamćeno po arhetipskom
Wilhelm Pabst, po drami Erdgeist liku Lulu –nedužne zavodnice čija je seksualnost fatalna za sve koji je
and Die Büchse der Pandora okružuju. Iako je u to vreme Pabst kritikovan što je odabrao strankinju
Franka Wedekinda da igra ulogu kao stvorenu za nemačku devojku, film se najviše pamti
Fotografija: Günther Krampf upravo po uspešnoj glumi Amerikanke Louise Brooks. Njena pojava
Uloge: Louise Brooks, Fritz je toliko upečatljiva i ispunjena seksepilom da joj nikad nije pošlo
Kortner, Francis Lederer, Carl
za rukom da iz uloga šiparica u nemim filmovima pređe na uloge u
Goetz, Krafft-Raschig, Alice
Roberts, Gustav Diessl zvučnim filmovima, na role koje je zasluživala u Holivudu pod tadašnjom
vladavinom Shirley Temple. Brooks je simbol vamp devojke čija je tipična
frizura sa šiškicama do dan-danas u modi, upravo pod nazivom „lulu”.
Kroz „pozorišne” scene, priča prati Lulu od građanskog salona u
Berlinu gde je ljubavnica udovca Petera Schöna (Fritz Kortner), vlasnika
novinskog lista, zatim kao prijateljicu sina svog ljubavnika Alwa (Franc
Lederer), koja čak ima odnose i sa patuljastim makroom Schigolchom
(Carl Goetz), pa se ne zna da li joj je on otac ili prvi ljubavnik. Na
Schönovu vest da se ponovo ženi, Lulu biva predata izbacivaču u
noćnom klubu (Krafft-Raschig), ali kada Schön kaže svom sinu da se
žene poput nje ne uzimaju za supruge, ona, iza kulisa kabarea u kome
radi, isprovocira incident tako da pokvari veridbu svog ljubavnika i
natera ga da se oženi njome iako zna da je to fatalna odluka za njega.
Premda nije kriva za suprugovo samoubistvo, ona biva optužena
i primorana je da beži. U toku bekstva sa Alwom, Schigolchom i sa
lezbijkom groficom Geshwitz (Alice Roberts), koja je njena velika
obožavateljka, Lulu se najpre dokopa kockarskog broda na kome se
uživa opijum, gde je zamalo prodaju u egipatski harem, a Alva uhvate u
varanju na kartama;zatim se dočepa Londona, u kome je progoni Džek
Trbosek (Gustav Diessl). Pabst smešta svoju junakinju u iznenađujuća
okruženja sa neobičnim likovima (ono što se dešava iza kulisa po
lavirintima hodnika u kabareu je mnogo zanimljivije od dešavanja na
sceni kabarea), a glumičina erotična, srceparajuća i ustreptala ličnost
proizvodi snažan efekat na publiku tog doba. Izgled i stav mlade
Brooksove tako su sveži i ubedljivi da pored nje Madonna izgleda
smešno, a njen stil glume je neobično prirodan za vreme u kome je
igrala i ne sadrži pantomimske trikove ni ekspresivnu šminku. Pri tom,
njena gluma se nikada ne zasniva na jevtinom sentimentu, publika je
primorana da prepozna koliko je Lulu destruktivna iako pada pod uticaj
njenog šarma.
U originalnim tekstovima dešavanja su smeštena u 1888, godinu
Trbosekovih zločina, no Pabst izmešta radnju u fantastično okruženje
sa savremenim karakteristikama, počevši od Berlina dvadesetih, a
zatim otplovivši nazad u magloviti London, u sceni smrti koja je prvo
veliko filmsko zavirivanje u psihologiju ubice. Lulu, koja prodaje svoje
telo ne bi li zaradila poslednji božićni kolač za Schigolcha, uspeva da
zavede Džeka Trboseka i ovaj se silno trudi da je ne ubije, ali ga nagon
za ubistvom nadvlada. KN
Nemačka (Universum Film A.G.– DER BLAUE ENGEL (1930)
UFA) 99m BW
PLAVI ANĐEO
Jezik: Nemački / Engleski
Režija: Josef von Sternberg
Deluje sasvim zgodno što film koji je Marlene Dietrich uzdigao u zvezde
Produkcija: Erich Pommerr
(mada joj ovo nije bila prva uloga) počinje prizorom žene koja pere
Scenario: Carl Zuckmayer,
izlog iza koga se vidi Marlene kao Lola Lola, i meri se sa tom idealnom
po romanu Professor Unrat ženom. U tom poređenju Josef von Sternberg je više zainteresovan za
Heinricha Manna neidealizovanu stvarnost ulice (pozornice) nego za prizor sa postera. I to
Originalna muzika: Frederick je dalo nemilosrdni ključ za čitanje Plavog anđela.
Hollander Kasniji filmovi koje će Sternberg snimiti u Holivudu sa Marlene
Fotografija: Günther Rittau Dietrich uglavnom će se svesti na raskošne barokne pa čak i kičaste
Uloge: Emil Jannings, Marlene radove. U Plavom anđelu, snimljenom u dve verzije, na nemačkom i
Dietrich, Kurt Gerron, Rosa
engleskom, koje se međusobno malo razlikuju, reditelja Sternberga
Valetti, Hans Albers, Reinhold
Bernt, Eduard von Winterstein, nalazimo još u ranoj ekspresionističkoj fazi gde razvija težak, sumoran
Hans Roth, Rolf Müller, Roland stil kojim podvlači igru Emila Janningsa. Jannings igra ulogu profesora
Varno, Carl Balhaus, Robert Ratha koji odlazi u leglo poroka „Plavi anđeo” da ispita nezdrave
Klein-Lörk, Charles Puffy, Wilhelm
opsesije svojih muških studenata, i tamo biva privučen Lolinim čarima.
Diegelmann, Gerhard Bienert
Film je rađen prema romanu Heinricha Manna o posrnuću ili
„sklonosti za posrnuće”. Sledeći priču, Rath
pada do nivoa smešne ljudske prikaze – ehoa
prethodnog klovna koji je građen na principu
jednog od nekoliko dvojnika heroja osuđenog
na propast. Sternberg naglašava vertikalnost
prostornih odnosa u filmu tako da je Rath uvek
dole, sa pogledom uperenim naviše ka Loli (kao
kada mu baca gaćice na glavu), osim kada ga,
da bi ismejao njegov autoritet, vlasnik kabarea
posadi na scenu.
Lola je tipična fatalna žena; ona zavodi
muškarce sve dok ih, kada se umori od njih, ne
ostavi, a pri tom uživa da ih tretira kao robove.
Međutim, bar na momente, otkriva se njena nežna
strana – u odnosu odanosti sa Rathom. Jedan
primer je njeno izvođenje pesme „Falling in Love
Again” gde skoro da možemo da razumemo njeno
pasivno prihvatanje lutalačke romantične sudbine
(„I know I’m not to blame”). AM
76
Francuska (Corinth) 60m BW L’ÂGE D’OR (1930)
Jezik: Francuski ZLATNO DOBA
Režija: Luis Buñuel
Dvadesetosmogodišnji Luis Buñuel i dvadesetčetvorogodišnji
Produkcija: Le Vicomte de
Noailles Salvador Dalí, dva studenta su u Parizu 1928. stvorili autentični kratki
Fotografija: Albert Duverger nadrealistički film Andaluzijski pas. Film koji su snimili za samo dve
Scenario: Luis Buñuel, nedelje uspeo je da šokira, isprovocira i oduševi inteligenciju i pomogao
Salvador Dalí je Vicomte de Noaillesu da odluči da im finansira snimanje celovečernjeg
Originalna muzika: Georges Van filma. Film koji je nastao treba smatrati samo Buñuelovim delom jer je
Parys Dalí ubrzo napustio projekat, premda je i njegovo ime zadržano na
Uloge: Gaston Modot, Lya Lys, špici. Po rečima samog režisera: „Suštinu ovog filma čine seksualni
Caridad de Laberdesque, Max nagoni i osećanje smrti. Ovo je romantični film napravljen sa punom
Ernst, Josep Llorens Artigas,
Lionel Salem, Germaine Noizet,
nadrealističkom lucidnošću. ”
Duchange, Ibanez Zladno doba je motivisano nadrealističkom idejom lude ljubavi; u
nekoj meri poriče i principe nadrealizma i ima sopstveni fragmentarni
razvoj priče. Otvara se dokumentarnim snimkom škorpiona, tj. filmom iz
1912. kome je Buñuel pripisao naučnu važnost. Grupa gladnih bandita
izlazi iz svoje straćare, dok četri sveštenika na nekoj obali sprovode
neobične obrede. Slika bledi i prikazuje sveštenike koji su se pretvorili u
kosture. Čamci donose grupu značajnih ličnosti, koje su došle da odaju
počast sveštenicima, ali njihovu svetkovinu prekidaju seksualni krici
muškarca i žene. Muškarca uhapse i vuku ga ulicama. Slede scene na
ženinom imanju i u vili, gde se nastavljaju ljubavne igre koje se prekidaju
na različite načine. Nadrealističke scene divljanja završavaju se sekven-
com u kojoj libertinci, sledbenici De Sadea, odlaze sa orgijastičkog oku-
pljanja u dvorcu Selini. Njihov vođa je prikazan kao Isus.
Bez ikakve sumnje, film je izazvao oštre reakcije i nadrealista i
desničara. Liga patriota i Antisemitska liga organizovale su
demonstracije i bioskop koji je prikazivao film je demoliran. Usledile su
policijske zabrane i političke i kritičarske debate pune besa. Naročito
se istakao Henry Miller, koji je o filmu napisao: „Ili ste kao ostatak
civilizovanog sveta ili ste kao Buñuel, gordi i celoviti. Ako ste gordi i
celoviti, onda ste anarhista i bacate bombe. ”
Na tragu nadrealističkog principa „nestvaranja umetnosti”, Buñuel
je od svog snimatelja tražio da snima jednostavno i sa jednostavnim
osvetljenjem. Odbacio je i De Noaillesov zahtev da muziku komponuje
Stravinski, stvarajući umesto toga svoju neobuzdanu jukstapoziciju
sablažnjivih slika, romantičnih simfonija (Vagner, Šubert, Debisi) i
obrednih bubnjeva iz njegovog zavičaja u Španiji.
Iz Zlatnog doba ostale su nam neke od nezaboravnih scena u istoriji
filma: mumificirani biskupi, slikar Max Ernst kao krhki razbojnik na
samrti, krava koja leži u krevetu otmene porodice, Lya Lys koja sisa
palac kipa, izraz lica Gastona Modota, anđeoski Isus i njegovi iscrpljeni
od seksa libertinci na pokretnom mostu dvorca Selini. Ovaj film stoji
izvan vremena i zadržava moć šokiranja i u XXI veku, a verovatno i posle
njega. DRob
78
79
SSSR (Wufku) 75m Nemi BW ZEMLYA (1930)
Režija: Aleksandr Dovzhenko ZEMLJA
Scenario: Aleksandr Dovzhenko
Zemlja Aleksandra Dovženka mogla bi se smatrati najvećim
Fotografija: Daniil Demutsky
dostignućem neme ruske drame na svom vrhuncu. Kao delo moderniste
Originalna muzika: Lev Revutsky
(restaurirana verzija) koji je svoju inspiraciju crpeo iz narodnog stvaralaštva, poput njegovih
Uloge: Stepan Shkurat, Semyon savremenika Marc Chagalla i Scholem Aleichem, Dovženkova oda
Svashenko, Yuliya Solntseva, početku kolektivizacije u Ukrajini spektakl je prelepih slika ustalasanih
Yelena Maksimova, Nikolai žitnih polja, voćki u zrenju i galopirajućih konja. Seljaci sa ushićenjem
Nademsky, I. Franko, Arkhip, dočekuju traktore, oni maštaju o boljem životu, ali preživeli kulaci se
Pyotr Masokha, V. Mikhajlov,
Pavel Petrik, P. Umanets, E.
urote protiv mladog lidera seoskog partijskog komiteta. Međutim,
Bondina, L. Lyashenko, M. njegova smrt rezultira samo još većom odlučnošću seljaka. U izuzetnom
Matsyutsia, Nikolai Mikhajlov filnalu, Dovženko ukršta teme rođenja, smrti, žetve, napretka i
solidarnosti dok se ubijeni čovek vraća u zemlju za koju je toliko vezan.
Nijedan siže ne može obuhvatiti neobičnu senzualnost ovog
filma, što je osobina koju sovjetski cenzori nisu preterano cenili.
Među delovima koji su ranije bili izbačeni, nalazi se i scena u kojoj,
prikazujući zajedništvo na simboličan način, muškarci iz sela mokre na
hladnjak traktora, kao i scena u kojoj muškarci nalaze snagu i utehu
zavlačeći ruke u bluze ženama koje sede sa njima. Ko god traži osnove
kinematografije Andreja Tarkovskog mora početi od Zemlje. RP
80
81
LITTLE CAESAR (1930)
MALI CEZAR
Žanr može poslužiti za čitanje istorijskih okolnosti i interpretaciju
duha vremena. Prema tom određenju, Mali Cezar LeRoya ustoličio je
gangsterski film kao žanr, a istovremeno dao i prikaz okolnosti u kojima
je nastajao, budući da je snimljen za vreme Velike depresije. U filmu je
prikazana sveobuhvatna paranoja individualnog ostvarivanja u koliziji sa
ekonomskim survavanjem. Takva tema u lošim okolnostima tridesetih
godina pokazuje da klasik LeRoya nije samo puki spoj njegovih delova.
Cezar „Roco” Bandello (Edward G. Robinson), sitan lopov, ima
partnera po imenu Joe (Douglas Fairbanks Jr.). Uvidevši da im život
ne pruža mnogo, sele se u sam centar Čikaga gde se Joe zaposli kao
zabavljač i zaljubi se u igračicu Olgu (Glenda Farrell). Za razliku od njega,
SAD (First National) 79m BW Rico ulazi u kriminal i nalazi zadovoljstvo u tome. Svojim psihotičkim
Režija: Mervyn LeRoy nemilosrđem uzdiže se postepeno kao nova snaga na kriminalnoj sceni
Produkcija: Hal B. Wallis, pre nego što mu njegova loša narav i policija dođu glave. Upucan, na
Darryl F. Zanuck samrti ispod plakata sa najavom Olginog i Joeovog nastupa, on izgovara
Scenario: Francis Edward reči o samoodređenju podvlačeći činjenicu da neće biti uhvaćen jer je
Faragoh, Robert N. Lee, po živeo po sopstvenim principima.
romanu W.R. Burnetta Ricov ubica je za gledaoce bio jasna aluzija na previranja koja su
Fotografija: Tony Gaudio prethodila filmu u stvarnom svetu. Ograničen formom igranog filma, ali
Originalna muzika: Erno Rapee nipošto osakaćen uvreženom praksom cenzure u danima regulisanja
Uloge: Edward G. Robinson, produkcijskog koda, Mali Cezar na podrugljiv način prikazuje slobod-
Douglas Fairbanks Jr., Glenda
Farrell, William Collier Jr., Sidney no preduzetništvo u svojim ekstremima. Sagledan iz istorijskog ugla i
Blackmer, Ralph Ince, Thomas E. fokusiran na ilegalno sticanje para, film je predstavljao sjajnu dopunu
Jackson, Stanley Fields, Maurice rušenju Volstrita, koji je i sam posledica loših regulacija, obimnih speku-
Black, George E. Stone, Armand lacija i manipulacije histerijom u korist nekolicine, a na štetu mnogih.
Kaliz, Nicholas Bela
U nameri da prigrabi za sebe veći deo kolača, Rico predstavlja želju za
Nominacije za Oskara: Francis
Edward Faragoh, Robert N. Lee prihvatanjem i nagon za uspehom u jednom nezainteresovanom svetu.
(scenario) Simultano vršeći teror nad nedužnima i pustošeći društvo koje želi da
kontroliše, on okončava bacajući ubilačke senke na zahteve moći u ovom
filmu, koji je jedan od najvažnijih u ranom dobu zvučnog filma. GC-Q
82
ALL QUIET ON THE WESTERN FRONT (1930) SAD (Universal Pictures) 131m
BW
NA ZAPADU NIŠTA NOVO
Jezik: Engleski / Francuski
Nenarušen vremenom (obnovljen 1998), ovaj antiratni filmski klasik, Režija: Lewis Milestone
baziran na romanu Ericha M. Remarquea, važan je orijentir zbog vernog Produkcija: Carl Laemmle Jr.
prikaza tragedije Prvog svetskog rata iz vizure nemačkog vojnika, kao Scenario: Erich Maria Remarque,
i zbog tehnički inventivnih, spektakularnih prikaza bitki (u samu zoru Maxwell Anderson
zvučnog filma) i proročanske osude nacionalističkog i militantnog Fotografija: Arthur Edeson,
fanatizma. Glumac Lew Ayers je u svojoj dvadeset prvoj godini postao Karl Freund
internacionalna zvezda, zahvaljujući prirodnosti u tumačenju školarca Originalna muzika: David
željnog vojne službe, kome se sve iluzije ruše pred besmislom i Broekman, Sam Perry, Heinz
Roemheld
grozotama rata. Poslednji prizor, kada njegova ruka želi da dodirne
Uloge: Louis Wolheim, Lew
leptira, ali zadrhti od pucnja i pada u smrt, neverovatno je dirljiv. Ayres, John Wray, Arnold Lucy,
Na zapadu ništa novo je bio treći film po redu koji je osvojio Oskara Ben Alexander, Scott Kolk, Owen
za najbolji film, a ratnom veteranu Lewisu Milestoneu je ovo bio drugi Davis Jr., Walter Rogers, William
Oskar za režiju. Interesantno je da je nemačka cenzura film odobrila Bakewell, Russell Gleason,
Richard Alexander, Harold
uprkos ozbiljnim protestima nacista. Igrom surove ironije, Ayersova
Goodwin, Slim Summerville, G.
karijera je bila skoro potpuno uništena zbog javne osude njegovih Pat Collins, Beryl Mercer
stavova i prigovora savesti u Drugom svetskom ratu, iako je hrabro Oskar: Carl Laemmle Jr. (najbolji
služio kao bolničar, jer nije želeo da bude vojnik. Televizijski rimejk iz film), Lewis Milestone (režija)
1979. bio je upečatljiv, ali ne koliko i original. AE Nominacije za Oskara: George
Abbott, Maxwell Anderson,
Del Andrews (scenario), Arthur
Edeson (fotografija)
À NOUS LA LIBERTÉ (1931) Francuska (Sonores Tobis) 104m

BW
DAJTE NAM SLOBODU
Jezik: Francuski
Dve varalice Louis (Raymond Cordy) i Emile (Henri Marchand) planiraju Režija: René Clair
bekstvo iz zatvora. Po pokušaju bekstva, Emileja uhvate, ali Louis Produkcija: Frank Clifford
pobegne i stvori čitavu imperiju na principu pokretne trake. Kada ga Scenario: René Clair
oslobode, Emile ode u Louisovu fabriku. Tamo se zaljubljuje u sekretaricu Fotografija: Georges Périnal
Jeanne (Rolla Francuska) i potrži pomoć od svog starog drugara. Prema Originalna muzika: Georges Auric
principima pravde, Louisu pripreti razotkrivanje jer je odbegli zatvorenik Uloge: Raymond Cordy, Henri
i dvojica prijatelja postaju trajno slobodni, ali kao skitnice. Marchand, Paul Ollivier, André
Nasuprot Modernim vremenima Ch. Chaplina, koji je kompanija Michaud, Rolla Francuska,
Tobis, koja je producirala film Dajte nam slobodu, tužila za plagiranje, Germaine Aussey, Léon Lorin,
William Burke, Vincent Hyspa,
film Renea Claira staje na stranu industrijskog društva. Film započinje Jacques Shelly
na pokretnoj traci, a završava se u mehanizovanoj fabrici, sa potpunim
odsustvom strahova koji se obično povezuju sa modernizacijom. Umesto
straha, tu su odanost i komedija situacije.
Interesantno je da je humor u ovom filmu proizašao pretežno iz
organizacije prostora na platnu i sekvenci. Najpre pokretna traka počne
da štuca, onda jedan radnik prekine drugog jer je zaboravio gde mu je
mesto i time naljuti šefa itd. Ovakvoj formi nije neophodan dijalog jer je
preuzeta iz nemog filma kao prelazno sredstvo za zvučni film. GC-Q
83
LE MILLION (1931)
MILION
Film Milion reditelja Renéa Claira počinje na jednom pariskom krovu:
dvoje ljubavnika flertuje i posle toga se svako vraća u svoj stan, a zatim
kamera klizi po horizontu u jednom kadru sa forsiranom perspektivom,
minijaturama i naslikanim pozadinama. Sekvenca komplikovana kao
ova pokazuje razvijen filmski stil kao i činjenicu da Clairov film nije
obična muzička komedija.
Siromašni umetnik Michel (René Lefèvre) zadužio se kod mnogih
pozajmljivača. Zapostavlja svoju čednu verenicu Beatrice (Annabella)
da bi jurio za kurvom Wandom (Vanda Gréville) i drugovao sa Prosperom
(Louis Allibert). Kriminalac Grandpa Tulip (Paul Olivier), bežeći od
policije, utrčava u zgradu u kojoj Michel i njegova verenica žive i ona
mu, da bi se osvetila Michelu, daje njegov sako. Michel i Prosper
otkrivaju da su osvojili milionsku nagradu na lutriji, ali je srećka u
Michelovom sakou koji je Beatrice dala Tulipu, a on dalje prodao tenoru
Sopranelliju (Constantin Siroesco) koji taman kreće za Ameriku. To je
mehanizam komedije zabune u Milionu. Smenjuju se zabune, pogrešne
identifikacije, prerušavanja, prepirke, mirenja i muzičke tačke, a sve
to dovodi Beatrice i Michela nazad do zagrljaja, a sreća pada u ruke
pravom vlasniku. Kroz sve to, grubijan u fraku se rasplače uz ljubavnu
pesmu, jurnjavu za sakoom prati zvuk ragbi utakmice, a oportunistički
stavovi zelenaša kojima Michel duguje pare i komšija dovode u opasnost
njegov put do bogaćenja.
Francuska (Sonores Tobis) 89m Najprepoznatljivija vrednost ovoga filma verovatno je sinhronizacija
BW
zvuka. Dijaloge koji objašnjavaju situacije prati mirna kamera dok su
Jezik: Francuski
manje opaske, tipa šaputanja partnera, ostavljene u tišini. Da sakriju
Režija: René Clair
rupe u snimanju, za povezivanje delova koristili su ambijentalnu muziku.
Scenario: René Clair, po drami
Georgesa Berra i Marcela Milion je koliko tečniji i vizuelno dinamičniji od mnogih ranijih zvučnih
Guillemauda filmova, toliko i zabavniji od mnoštva kasnijih. Najveću zaslugu za to
Fotografija: Georges Périnal, ima Clairov scenario i vešta režija, ali i raspoložena glumačka ekipa koja
Georges Raulet vešto plovi kroz ovu nežnu bajku. GC-Q
Originalna muzika: Armand
Bernard, Philippe Parès, Georges
Van Parys
Uloge: Jean-Louis Allibert,
Annabella, Raymond Cordy,
Vanda Gréville, René Lefèvre,
Paul Ollivier, Constantin Siroesco,
Odette Talazac
84
TABU (1931) SAD (Murnau-Flaherty,
Paramount) 84m Nemi BW
TABU
Režija: F.W. Murnau
Tabu je poslednji film najvećeg reditelja nemog filma F. W. Murnaua. Produkcija: F.W. Murnau
Murnau je poginuo u saobraćajnoj nesreći samo nekoliko dana po Scenario: Robert J. Flaherty,
završetku snimanja muzike za ovo remek-delo i samo nedelju dana pre F.W. Murnau
premijere u Njujorku, tako da nije doživeo da snima zvučne filmove. Fotografija: Floyd Crosby
Ovaj film je snimljen 1929, u celosti na južnim morima sa naturščicima Muzika: Hugo Riesenfeld, W.
i predivnom fotografijom Floyda Crosbyja, u saradnji sa velikim Franke Harling, Milan Roder,
dokumentaristom Robertom Flahertyjem. Flahertyju se i dalje pripisuju Chopin, Smetana
zasluge za ovaj film. Međutim nemački romanticizam Murnaua je vidno Uloge: Reri, Matahi, Hitu, Jean,
Jules, Ah Kong, Anne Chevalier
dominantan, pre svega u herojskim gestovima ostrvljana i proverenim
Oskar: Floyd Crosby (fotografija)
dijagonalama u kompozicijama. Kasnije će se saznati da je Flaherty bio
izguran iz projekta jer Murnau, koji je producirao film, nije mogao da
podnese korežiranje. To nažalost nije sprečilo mnoge komentatore da
zasluge za režiju pripisuju delom Flahertyju.
Ono što je Murnaua činilo velikim rediteljem bilo je i to što je u
velikim produkcijama, kao što su Poslednji smeh (1924), Faust (1926)
i Izlazak sunca (1927), koristio veštačke uslove u studiju i što je to
bilo podjednako vešto kao i dokumentaristički naturalizam Gorućeg
tla (1922), Nosferatua (1922) i Tabua. Svestranost tog tipa je obeležila
i njegovu nemačku i američku karijeru. Snimljen na autentičnim
lokacijama, ni nemačke ni američke proizvodnje, Tabu dokumentuje
obe strane njegovog dara. Prost zaplet, iz dva dela: „Raj” i „Izgubljeni
raj”, sastoji se od jedne erotične ljubavne priče. Kada starac, jedan od
Murnauovih najjezivijih proroka, odredi jednu mladu ženu da zameni
preminulu svetu devicu, devojka postaje seksualni tabu. Još jedna
tema je moć civilizacije, a naročito novca da oskrnavi nevini hedonizam
ostrvljana. Kada je snimio film, Murnau se i sam sklanjao od holivudskih
studija mada ga je na kraju izadao Paramount 1931. Bez obzira na
to koliko nam se etnografski idealizam Tabua danas može učiniti
dotrajalim, izuzetna lepota i umešnost ovog filma čine ga gradivom
koje se ne sme preskočiti, a izuzetan, tragični kraj, zamišljen i muzički i
ritmički kao diminuendo, jedan je od vrhunaca nemog filma. JRos
85
DRACULA (1931)
DRAKULA
Iako je obimni roman Brama Stokera o vampirima već 1922. Murnau
postavio pod nazivom Nosferatu, a Tod Browning izabrao Lona Chaneya
da igra lažnog vampira u nemom filmu London posle ponoći, ovaj film iz
rane faze zvučnog filma, sminljen 1930, a pušten na Dan zaljubljenih
1931, bio je u stvari pravi početak žanra horora i filma o vampirima kao
najpopularnije podvrste tog žanra.
Film je spoj dve glavne struje nemog užasa jer je snimatelj Karl Freund
imao pristojno iskustvo u nemačkom ekspresionizmu i njegovom svetu
senki, a Browning bio kralj američke groteske. Poput velikih horora koji
su došli iz Amerike: Mačka i kanarinac, i Šišmiš, ova verzija Drakule nije
potekla od gotičke klasične književnosti, već sa pozornice. Naime, osnove
za ovaj film jesu dve pozorišne adaptacije Stokerovog romana: Hamiltoina
Deanea i Johna L. Balderstona. Novi žanr iznedrio je novu zvezdu, a to je
bio Bela Lugosi koji je već igrao drakulu na Brodveju. Ulogu za ovaj film
je dobio jer je omiljeni glumac Browninga, Chaney, prerano preminuo.
Moguće je da je smrt njegovog omiljenog glumca uticala na to da u režiji
zafali Browningove blistavosti, pa je režija ispala slabija od one Georgea
Melforda, koji je, u isto vreme pa čak i u istom dekoru, snimio špansku
verziju. Njoj pak fali harizma glavnog junaka, a i ona je doslovno ilustracija
SAD (Universal) 75m BW
scenarija, dok je američki Drakula dobio na vrednosti u procesu monti-
Jezik: Engleski / Hungarian
ranja, kojom je prilikom secnuto dvadeset minuta suvišnog materijala.
Režija: Tod Browning
Sa preistorijskom tehnikom i sa scenarijem koncentrisanim na
Produkcija: E.M. Asher, Tod
zbivanja u dnevnoj sobi, ovaj film, poseduje puno škripave, mračne siline.
Browning, Carl Laemmle Jr.
To postiže osvetljavanjem (bukvalno pomoću malih reflektora uperenih
Scenario: Garrett Fort, po drami
John L. Balderstona i Hamiltona u njegove oči) Lugosijevo maestralno tumačenje vampira, zatim cedeći
Deanea sablasnost mađarskog akcenta iz svakog sloga reči koje izgovara poput:
Fotografija: Karl Freund „Cheeldren of the naight, leesten to thaim” ili „I nevair dreenk vine!”
Muzika: Schubert, Tchaikovsky, Film se otvara veličanstveno, delićem Labudovog jezera i klimavim
Wagner kočijama koje nas, zajedno sa agentom za nekretnine Renfielda (Dwight
Uloge: Bela Lugosi, Helen Frye), uvodi u Lugosijev ukleti dvorac prekriven paučinom (u transilvani-
Chandler, David Manners, Dwight
jskoj kripti ugnezdio se čak i jedan arnadilo). Drakula nastupi kroz veo
Frye, Edward Van Sloan, Herbert
Bunston, Francuskas Dade, Joan od paučine i žeđ za krvlju mu prostruji telom kada se njegov gost poseče
Standing, Charles K. Gerrard, Tod nožem dok reže hleb, a tri drakuline neveste napadnu nevinog posetioca.
Browning, Michael Visaroff Priča, nažalost, preskače uzbudljivu plovidbu morem (što se vidi iz
isečaka odbačenog materijala) i Lugošijev grof se primiri. Ali na scenu
stupaju ubica vampira, profesor Abraham Van Helsing, u odličnom
tumačenju Edwarda Van Sloana, zatim Helen Chandler u ulozi ispijene
i napola povampirene Mine. Frye koristi svaki prostor koji mu je pružen
u scenama u kojima je Renfield preobražen u raskikotanog muvolovca
manijaka. Drakulin petospratni gotski dvorac zauzima centralno mesto
u rešenju scenografije, ali scene u Londonu nude impresivna stepeništa
i katakombe koji služe kao Drakulina engleska jazbina. Ipak, na kraju,
u kulminativnoj sceni, oseća se Browningovo posrtanje: drakula biva
prejednostavno poražen, a scena same smrti rešena je kao stenjanje van
kadra dok ga probijaju glogovim kocem. KN
86
87
FRANKENSTEIN (1931)
FRANKENŠTAJN
Najznačajniji horor svih vremena. Whale je iz glomaznog romana Mary
Shelley uspeo da izvuče bajku o preambicioznom naučniku i o njegovom
detinjastom, zlostavljenom, odbeglom stvorenju. Iako su neurotični
Frankenštajn Colina Clivea i patuljasti pomoćnik, grbavac Dwigtha Fryea
odlični, najveću korist od filma dobila je karijera Williama Henrya Pratta,
Engleza koji je odbacio bogataško poreklo i emigrirao u Kanadu, da bi
postao vozač kamiona koji povremeno igra epizodne uloge u SAD.
Genije za šminku iz firme Universal osmislio je glavu sa ravnim vrhom,
diode u vratu, teške kapke i izdužene ruke pune ožiljaka, dok je reditelj
Whale kostimirao monstruma u pohabano vojničko odelo, kakvo su nosili
veterani koji su u to vreme lutali železnicom, i obuo mu je teške cokule
SAD (Universal) 71m BW kakve nose radnici. Ipak, Pratt je najzaslužniji za transformaciju režećeg
Režija: James Whale strašila u simpatični, napaćeni klasični lik čija su loša dela slučajno
Produkcija: E.M. Asher, izazvana (utapanje devojčice) ili su opravdana (vešanje patuljka koji
Carl Laemmle Jr. ga je mučio vatrom). U špici na početku filma, monstruma igra „?”
Scenario: John L. Balderston, (nepoznati glumac), a tek na kraju se razjasni da je publiku uplašio,
Francis Edward Faragoh, Garrett dirnuo i inspirisao Boris Karloff – što je pseudonim samog Pratta.
Fort, po drami Peggy Webling i U Frankenštajnu nalazimo nekoliko prelepih pozorišnih scena,
romana Mary Shelley
„kreacija”, kao ona sa palacanjem munja oko kule dok se čudovište
Fotografija: Arthur Edeson,
Paul Ivano podiže sa operacionog stola prema razjarenim nebeskim silama; zatim
Originalna muzika: Bernhard prvo pojavljivanje čudovišta (vidimo mu leđa, on se okreće, a kamera
Kaun zatetura prema njemu); pa tragična scena sa devojčicom koja ne izranja
Uloge: Colin Clive, Mae Clarke, na površinu vode; prvi napad na junakinju filma u budoaru na dan njenog
John Boles, Boris Karloff, Edward venčanja (ovo je jedna od retkih scena uzetih iz knjige). Scena mase
Van Sloan, Frederick Kerr, Dwight seljaka sa bakljama koja progoni čudovište završava se u paklenom
Frye, Lionel Belmore, Marilyn
Harris finalu horor filma, u kome se tvorac i stvorenje suočavaju. Ciklus filmova
horor žanra koje je radio Universal kreće se od savršenstva preko pastiša
i kempa pa do parodija, ali Frankenštajn ostaje jezivi i podstičući kamen
temeljac čitavoga žanra. KN
88
CITY LIGHTS (1931) SAD (Charles Chaplin) 87m Nemi
BW
SVETLA VELEGRADA
Charlie Chaplin, najslavniji mimičar filma, brinuo je zbog uvođenja Produkcija: Charles Chaplin
zvučne tehnologije. Bio je ubeđen da će govor pokvariti privlačnost Scenario: Charles Chaplin
filma i zato ga je ignorisao iako su ga mnogi savetovali suprotno. Fotografija: Gordon Pollock,
Najavljen kao „pantomimska komična romansa”, njegov film u inat Roland Totheroh, Mark Marklatt
zvuku iz 1931, Svetla velegrada, trijumfalno je nadvladao žeđ publke Originalna muzika: Charles
za zvučnim filmom u svakom pogledu, i svojom melodramatičnošću i Chaplin, José Padilla
komikom. Chaplin će kasnije ipak dodati zvuk i čak dirigovati sopstvenu Uloge: Virginia Cherrill, Florence
muziku, što će mu postati praksa i za naredne filmove. Lee, Harry Myers, Al Ernest
Garcia, Hank Mann, Charles
Mala skitnica je dirnuta sudbinom slepe prodavačice cveća (Virginia
Chaplin
Cherrill) i sprečava ekscentričnog bogataša da se ubije. Njegovo
udvaranje devojci i njegova težnja da joj povrati vid uvode ga u niz
poslova koji ne idu kako treba, kao na primer namešteni boks meč,
dok u isto vreme njegov nedefinisani odnos sa pijanim bogatašem
proizvodi mnoge komične situacije. Po običaju, u filmu postoji jedna
smešna koreografska scena obedovanja kada se ukrasna traka zaplete
u Charliejeve štagete, kao i slepstik zavrzlama sa zakonom. Divno
izvedena, ova perfektno balansirana priča između smeha i patosa
kulminira dirljivim krajem. Jedan od vrhunskih temeljnih filmova. AE
THE PUBLIC ENEMY (1931) SAD (Warner Bros.) 83m BW

DRŽAVNI NEPRIJATELJ Režija: William A. Wellman
Produkcija: Darryl F. Zanuck
Hronika Wiliama Wellmana uspona i pada gangstera Toma Powersa
Scenario: Harvey F. Thew, po priči
(James Cagney) najznačajniji je gangsterski film ranih tridesetih. Johna Brighta i Kubeca Glasmona
Simpatije sa kojim je ovaj žanr prikazivao kriminalce kako streme ka Fotografija: Devereaux Jennings
ostvarenju američkog sna, čineći ilegalnu i namernu štetu drugima, Originalna muzika: David
podstakle su uvođenje Uprave za Kodeks filmske produkcije, koja je Mendoza
nadzirala sumnjive moralne vrednosti u holivudskim filmovima. Pošto Uloge: James Cagney, Edward
je odrastao u siromašnim predgrađima Čikaga, Powers je od ranog Woods, Jean Harlow, Joan
detinjstva upoznat sa kriminalom, on odrasta kroz oružane pljačke i Blondell, Beryl Mercer, Donald
Cook, Mae Clarke, Mia Marvin,
ubistvo policajca. Potom se upliće u krijumčarenje alkohola i prvi put
Leslie Fenton, Robert Emmett
u životu dolazi do velikog novca. Iako ga majka i brat mole da se vrati O’Connor, Murray Kinnell, Snitz
na pravi put, Tom napreduje u bandi, ali, kada bude ranjen u obračunu, Edwards, Rita Flynn, Frank
vraća se porodici. Međutim, iz bolnice ga odvode i ubijaju, a telo mu Coghlan Jr., Frankie Darro
bacaju na prag rodne kuće. Nominacije za Oskara: John
Bright, Kubec Glasmon (scenario)
Zbog pojednostavljenog moralizatorstva, Državnog neprijatelja je
pregazilo vreme, ali Cagney ostaje snažan i upečatljiv u liku Powersa,
on dominira na ekranu, pa je postao uzor za sve kasnije gangsterske
filmove, čak i za serijal Kum. Wellman ima jak smisao za vizualizaciju,
što dokazuju nezaboravne scene kao što je npr. ona u kojoj Powers
gađa grejpfrutom devojku u naletu gneva. RBP
89
Nemačka (Nero-Film AG) 117m M (1931)
BW
M
Režija: Fritz Lang
Produkcija: Seymour Nebenzal Genije produkcije, vlasnik MGM-a okupio je sve svoje pisce i reditelje
Scenario: Egon Jacobson, da gledaju projekciju nemačkog trilera M Fritza Langa, a zatim im
Fritz Lang očitao lekciju što nisu tako inovativni, duboki, uzbudljivi i komercijalni.
Fotografija: Fritz Arno Wagner A naravno da bi, kako Irving priznaje, neko ko bi se pojavio u MGM-u sa
Muzika: Grieg pričom o serijskom ubici dece koji na kraju ispada tragičar, jer je krivica
Uloge: Peter Lorre, Ellen društva za njegova zlodela veća od njegove psihotičnosti, bio odmah
Widmann, Inge Landgut, Otto izbačen napolje.
Wernicke, Theodor Loos, Gustaf Dok je zvučni film u Holivudu doživljavan kao sredstvo najpogodnije
Gründgens, Friedrich Gnaß,
Fritz Odemar, Paul Kemp, Theo
za mjuzikle i raspričane filmske adaptacije pozorišnih salonskih drama,
Lingen, Rudolf Blümner, Georg cela jedna generacija evropskih reditelja uviđa mogućnosti koje
John, Franz Stein, Ernst Stahl- pruža novi medij za uzbuđenja i psihološke efekte. Možda inspirisan
Nachbaur, Gerhard Bienert Hitchcockovim Stanarom iz 1927. i njegovom upotrebom tehnike u
Uceni 1929, Lang, koji je svoju karijeru na nemom filmu završio sa dva
neprofitabilna remek-dela: Metropolisom 1927. i Ženom na Mesecu
1929, odlučio je da povrati karijeru velikog umetnika. Bez obzira na to,
M je delo sa neuobičajenom naracijom, koje iznosi pred publiku seriju
montiranih scena (sa čestom upotrebom nove tehnike voiceovera), koja
rezultira portetom isprepadanog nemačkog grada. Razlog za strah je
pojava bucmastog Franza Beckera (Peter Lorre) koji zvižduće Griegovu
melodiju iz Dvorane planinskog kralja dok vreba decu koju želi da
ubije (i zlostavlja). Njegovi zločini su prikriveni upečatljivim, patetičnim
scenama kao što je balon koji leti ka telefonskim žicama ili napuštena
lopta, što su konvencije koje se i danas koriste u filmovima o serijskim
ubicama. U patetičnu priču o ubicinom životu, reditelj i scenarista Thea
von Harbou ubacuje frenetičnu policijsku istragu i skreće pažnju na
takve sporedne stvari kao što su novinski članci ili reakcije mase.
Recimo, razularena skupina okružuje nedužnog čoveka kada ga jedno
dete pita koliko ima sati. Isto tako, i politički pritisak policajcima više
smeta nego što pomaže. Ironično, policajci uvrću ruku svim kriminalnim
aktivistima, primoravajući sve kriminalce da ga sami pronađu i ulove
kao životinju.
U moćnom finalu, Becker je izveden pred sud podzemlja
i brani se pričom da oni koji mu sude sami biraju da čine
zločine, a on to radi jer nema izbora. Iako film donosi sjajne
likove inspektora Karla „Debeljka” Lohmana (Otto Wernicke),
koga ćemo ponovo videti suprotstavljenog Langovom
arhizločincu u filmu Testament dr Mabusea, i mafijaškog
bosa Schrankera (Gustaf Gründgens) u crnim rukavicama kao
klasični primer antagonističkog para policajac–lopov, ipak je
Lorreov očajni, životinjski impulsivni ubica razrogačenih očiju
najveći domet filma M. On svoje progonitelje (pa i gledaoce)
tera da u sebi samima potraže seme psihoze slične njegovoj.
Kreativno ističući napredak u upotrebi zvuka, Lang nas pušta
da prvo čujemo ubicu pa ga tek onda vidimo, a prepoznaje ga
slepi svedok. KN
90
LA CHIENNE (1931)
KUČKA
Prvi značajniji film u karijeri Jeana Renoira, Kučka je inaugurisao seriju
remek-dela koja će on stvoriti tokom 1930-ih, najplodnije decenije u
svom životu. U ovom filmu je svoju prvu ulogu imao jedan od kompletnijih
francuskih glumaca, Michel Simon. Adaptiran po romanu Georgesa
de la Fouchardièrea, film će kasnije snimiti i Fritz Lang pod nazivom
Skarletna ulica (1945). Ali tamo gde Langov film privlači otuđenošću
i dugačkim psihologizacijama, Renoir nas uvlači u životnost njegovog
rodnog Monmartra.
Simon igra Mauricea Legranda, činovnika u banci srednjih godina,
koji svoj mir nalazi u amaterskoj strasti za slikanjem. Kako priča teče,
on postaje opsednut mladom prostitutkom Lulu (Janie Marèze), koja ga
pod prisilom svog makroa Dédéa iskorišćava tako što prodaje njegove
Francuska (Jean Renoir, slike kao svoje i uzima mu pare. Ali kada je Maurice zatekne sa Dédéom
Braunberger-Richebé) 91m BW i ubije ih, makro bude optužen za zločin, Maurice postaje skitnica, a
Režija: Jean Renoir njegove se slike prodaju skupo.
Produkcija: Charles David, Zbacivši sa sebe ograničene mogućnosti rane zvučne tehnike, Renoir
Roger Richebé je eksterijere snimao na pravim lokacijama Monmartra, obogativši film
Scenario: André Girard, po vizuelno i zvučno. Kao i uvek u dobrim Renoirovim filmovima, dobijamo
romanu Georgesa de La jak osećaj prostora van kadra, života koji teče, složen i bujan, oko
Fouchardièrea
dešavanja priče. Marèze pravi lik Lulu neobuzdane, divlje i bezobzirne
Fotografija: Theodor Sparkuhl
čulnosti, što njenu iznenadnu smrt u automobilskoj nesreći dve nedelje
Originalna muzika: Eugénie
Buffet posle završetka snimanja čini još tragičnijom.
Uloge: Michel Simon, Janie Ipak, lovorike je pokupio Michel Simon koji je zgrabio pruženu mu
Marèze, Georges Flamant, Roger priliku. U svojoj patnji za Lulu, Maurice je i smešan i dirljiv, ali u scenama
Gaillard, Romain Bouquet, Pierre sa Lulu on prikazuje životinjsku pohotu čoveka koji grabi poslednju
Desty, Mlle Doryans, Lucien šansu za uživanje u seksu. Patos njegovog tumačenja i Renoirov pogled
Mancini, Jane Pierson, Argentin,
Max Dalban, Jean Gehret, pun razumevanja izdižu Kučke iznad jevtine melodrame pa dobijamo
Magdeleine Bérubet nešto dirljivo i univerzalno. PK
92
VAMPYR (1932)
VAMPIR
Uspeh prvog zvučnog filma Carla Theodora Dreyera izvire
jednim delom iz obrade erotskog i senzualnog aspekta teme o
vampirima, a delom iz stilizacije, ali ima nečega i u rediteljevom
radikalnom pristupu naraciji. Sinopsisom bismo ne samo izdali
veći pogrešno prezentovali film. Iako hipnotišućeg dejstva, film
se ne obazire na ugao posmatranja priče i na kontinuitet,
već izmišlja svoju naraciju. Neka raspoloženja i slike koje
se dobijaju ovakvim jezikom jesu čudesne: dugo putovanje
kovčega iz vizure mrtvaca, igra senki u štali, žeđ vampirice
za krvlju svoje krhke sestre, misteriozna smrt zlog doktora u
mlinu, scena sna koja se uklapa u pripovedanje.
Film je finansirao holandski zaljubljenik u film, baron Nicolas
de Gunzburg, koji se pojavljuje i u glavnoj ulozi Davida Graya,
pod pseudonimom Julian West. U pitanju je delo po motivima
priče Sheridana Le Fanua „Carmilla” iz njegove zbirke Through a Glass Nemački (Tobis Klangfilm) 83m
Darkly (a ne po romanu kao što stoji na špici). Kao i većina Dreyerovih BW
zvučnih filmova, i ovaj je, kada je izašao, komercijalno posrnuo da bi Režija: Carl Theodor Dreyer
potom bio ključni film horor žanra i fantastike (kao i art filma), ali nikada Produkcija: Carl Theodor Dreyer,
se nije uklopio do kraja ni u jedan od tih žanrova. Julian West
Za razliku od slike, koja je snimana na lokacijama, odlična zvučna Scenario: Carl Theodor Dreyer,
podloga je potpuno studijska i ključni je deo jezive izdvojenosti filma Christen Jul, po kratkoj priči
Carmilla, Sheridana Le Fanua
iz svakodnevnog života. Postoje četiri originalne verzije koje je Dreyer
Fotografija: Rudolph Maté,
izdao: u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Danskoj. Ono što je Louis Née
danas u opticaju uglavnom je sastavljeno iz delova dve ili tri verzije, Originalna muzika: Wolfgang
mada dijaloga ima malo. Ako niste upoznati sa Dreyerovim filmovima i Zeller
čudite se zašto ga mnogi kritičari vide kao jednog od najvećih reditelja Uloge: Julian West, Maurice
svih vremena, ovaj jeziivi horor je odlično mesto da potražite odgovore. Schutz, Rena Mandel, Sybille
JRos Schmitz, Jan Hieronimko,
Henriette Gérard, Albert Bras, N.
Babanini, Jane Mora
93
LOVE ME TONIGHT (1932)
VOLI ME NOĆAS
Kao i sa mnogim delima nepravedno potcenjenim, najboljim filmovima
Roubena Mamouliana, prelepa stvar i u ovoj varijaciji romantičnog
ruritanskog mjuzikla jeste način na koji reditelj, kroz idiosinkretički spoj
blasfemičnog humora i tehničkih novotarija, uspeva da, u isto vreme
dok ga stvara, ujedno i ismeva ovaj žanr. U ovom filmu on prestiže čak
i u to vreme proslavljene majstore te forme, Ernsta Lubitscha i René
Claira, tako da se ne vidi napor sa kojim je celu stvar učinio opuštenom,
dobroćudnom i nekako – savršenom. Tačno je da mu u tome dosta
pomažu i stvarno duhovite i melodične pesme Riharda Rodgersa i
Lorenza Harta, ali neusiljni doživljaj fine zabave, u kombinaciji sa
inventivnošću jeste ono u čemu prepoznajemo Mamulianov dodir,
znatno nežniji nego u većini Lubitschevih filmova.
Pohvale se mogu pripisati i Jeaennette MacCdonald i Mauriceu
Chevalieru za emocionalno ispunjena i profinjeno parodična tumačenja
SAD (Paramount) 104m BW
svojih romantičnih likova – uobražene princeze (seksualno frustrirane)
Režija: Rouben Mamoulian
koja se dosađuje zatočena u napuštenom dvorcu, i najveštijeg krojača
Produkcija: Rouben Mamoulian
u Parizu, koji se prilikom posete njoj zaljubi do te mere da zaboravi svoj
Scenario: Samuel Hoffenstein,
niži status. Dobri su i epizodisti: Myrna Roy, Charles Ruggles, Charles
Waldemar Young, George Marion Butterworth i izutetni Sir C. Aubrey Smith (oni su posebmo sjajni kada
Jr. po predstavi Tailor in the su primorani da pevaju stihove iz „Mimi”) samo su neki od njih. Međutim
Château Paula Armonta i Lepolda najznačajnije u Voli me noćas je način na koji je pomoću muzike,
Marchanda
igre, glume, dijaloga, scenografije, osvetljenja i specijalnih efekata
Fotografija: Victor Milner
ispričana priča, urađena karakterizacija i predstavljena tema. Na primer
Originalna muzika: Richard
fascinantna je numera „Isn’t it romantic”, koja počinje u Parizu sa
Rodgers, John Leipoldtt
Chevalierom i njegovim pomoćnikom, koja se prenosi sekvencom u
Uloge: Maurice Chevalier,
Jeanette MacDonald, Charles kojoj učestvuju razni epizodisti pa čak i hor vojnika, dok ne dođe do
Ruggles, Charles Butterworth, salona usamljene MacDonald i koja je prvo povezivanje ljubavnika koji
Myrna Loy, C. Aubrey Smith, se nisu još ni sreli. Takođe je impresivna i finalna scena potere (koja
Elizabeth Patterson, Ethel parira sovjetskim radovima svojom duhovitošću). Ukratko, izuzetno
Griffies, Blanche Frederici,
Joseph Cawthorn, Robert Greig, zabavno remek-delo. GA
Bert Roach
94
BOUDU SAUVÉ DES EAUX (1932) Francuska (Pathé, Sirius) 90m
BW
BUDI SPASEN IZ VODE
Jezik: Francuski
Renoir je već imao deset filmova iza sebe kada ga je producent Simon Režija: Jean Renoir
odabrao da uradi adaptaciju pozorišnog teksta Renéa Fauchoisa. Njih Produkcija: Jean Gehret,
dvojica, obojica rođeni kad i film, obojica u usponu karijere, već tri puta Michel Simon
su sarađivali i delili iste težnje ka istraživanju nepoznatog. Scenario: Jean Renoir, Albert
I tako nalik na čudovišnu Afroditu, Simonov skitnica Boudu izranja Valentin, po drami Boudu sauvé
iz vode i vraća se u život koji je želeo da napusti, zahvaljujući dobroti des eaux Renéa Fauchoisa
porodice Lestingois i njihovom bogatstvu. Naravno da nas ovo podseća Fotografija: Léonce-Henri Burel,
Marcel Lucien
na lik Charlieja Chaplina – dvojica skitnica stvarno imaju dosta toga
Originalna muzika: Léo Daniderff,
zajedničkog: osećaj života preživelih stradalnika, nepoštovanje Raphael, Johann Strauss
društvenih normi, fokusiranost na sukob bogatih i siromašnih i želju Uloge: Michel Simon, Charles
za seksom. Ali upravo razlike između njih dvojice otkrivaju moć Granval, Marcelle Hainia,
gorenavedenog, povezuju film i pokazuju raskid te veze sa vodviljskim Severine Lerczinska, Jean Gehret,
buržoaskim teatrom. Max Dalban, Jean Dasté, Jane
Pierson, Georges D’Arnoux,
U slučaju Boudua, glas i fizička pojava nastupaju zajedno u erupciji
Régine Lutèce, Jacques Becker
čula, kao disonantni kontrabas koji narušava spokoj doma punog finih
ljudi koji prepuštaju da se svet vrti. Bouduov povratak praizvoru nije
samo geg epikurejske priče već i uznemiravajuće postavljanje teze o
povezanosti prošlosti i budućnosti, ka kojoj reka vremena i života teče.
J-MF
I AM A FUGITIVE FROM A CHAIN GANG SAD (Vitaphone, Warner Bros.)

(1932) 93m BW
Režija: Mervyn LeRoy
JA SAM BEGUNAC IZ SING-SINGA Produkcija: Hal B. Wallis
Preteča filmova čija se radnja dešava u zatvoru oštra je osuda zatvorskih Scenario: Howard J. Green, po
uslova u to vreme. U režiji LeRoya, sa odličnom glumom Munija, za koga memoarima Roberta E. Burnsa
je ovo bio interesantan zaokret u odnosu na ulogu siledžije u Licu sa Fotografija: Sol Polito
ožiljkom iz iste godine, jedna je od najoštrijih drama socijalnog bunta Originalna muzika: Leo F.
koje su postale specijalnost Warner Brothersa tridesetih godina. Forbstein, Bernhard Kaun
Urađen po autobiografiji Roberta E. Burnsa „Ja sam begunac”, daje Uloge: Paul Muni, Glenda Farrell,
Helen Vinson, Noel Francis,
živu sliku nedužnog veterana Prvog svetskog rata, koji je oklevetan i u Preston Foster, Allen Jenkins,
okovima odveden na težak prinudni rad na jugu. Kada mu jednom pođe Berton Churchill, Edward Ellis,
za rukom da pobegne i počne život iz početka, izdaju ga i on beži ponovo David Landau, Hale Hamilton,
što mu, kao beguncu iz zatvora, donosi smrtnu kaznu. Tucanje kamena, Sally Blane, Louise Carter, Willard
Robertson, Robert McWade,
sadizam čuvara, bekstva (uključujući i pasju poteru kroz močvaru),
Robert Warwick
samica, zatvorski žanr – sve je to rođeno u ovom filmu. Ako ništa, vredi
Nominacije za Oskara: Hal B.
ga pogledati samo da otkrijete koliko je puta citiran (najnoviji primer je Wallis (najbolji film), Paul Muni
film braće Coen O brate gde si?). Iako mu je istekao rok, ipak deluje sve (glavna muška uloga), Nathan
do poslednje rečenice: kada begunac Jim nestaje u noći, ljubavnica mu Levinson (zvuk)
dovikne pitanje: Od čega živiš? A iz mraka dopre samo glas koji kaže:
„Kradem.” AE
95
SAD (Paramount) 83m BW TROUBLE IN PARADISE (1932)
Režija: Ernst Lubitsch NEVOLJA U RAJU
Produkcija: Ernst Lubitsch
Ernst Lubitsch je postao poznat kao majstor za upotrebu tehnike sa
Scenario: Grover Jones, po
drami The Honest Finder Aladara
smislom za komični tempo ubrzo pošto je emigrirao iz Evrope u Holivud,
Laszloa pred sam kraj ere nemog filma. Oni koji su mu se divili dali su njegovom
Fotografija: Victor Milner prepoznatljivom talentu naziv „dodir Lubritscha”. Međutim, on sam
Originalna muzika: W. Franke se, prilikom stvaranja, nije oslanjao ni na kakvu formulu. Pre bi se
Harling moglo reći da je iz Evrope doneo prefinjenost, koja je pokrenula talase
Uloge: Miriam Hopkins, Kay šoka po Holivudu, i, menjajući intonaciju američkih komedija, dovela
Francis, Herbert Marshall, do pojave screwball lakrdija Howarda Hawksa i Billyja Wildera, takođe
Charles Ruggles, Edward Everett
obožavalaca Lubitscha.
Horton, C. Aubrey Smith, Robert
Greig Međutim, ista ta prefinjenost sprečavala je Lubitscha da se oproba
u slepstiku i naglašenijem fizičkom humoru. Čuveni „dodir Lubitscha”
odnosio se na njegov metod prigušenih doturanja seksualnih poruka sa
jedva primetnim namigivanjem, što je bio mudar način da se pričama i
rečima podriju, nadvise ili podbadaju kruti američki principi.
Najčulniji i najmudriji vidovi ovog „dodira Lubitscha” na videlu su
od samog početka. Nevolja u raju jedan je od njegovih prvih zvučnih
filmova. Na početku se naslov ne pojavljuje ceo već samo reči „Nevolja
u” vise nad krevetom. Do trenutka dok se reč „... raju” ne pojavi,
Lubitsch je pojasnio šta podrazumeva pod nevoljom u raju. Film bi
mogao poneti isto tako i naziv „Nevolja u krevetu”. Naravno Nevolja
u raju je samo indirektna priča o seksu, ali to je tipičan slučaj za
romantične komedije, u kojoj oblasti je Lubitsch bio važan pionir.
Herbert Marsall i Miriam Hopkins su par koji je sastavljen u raju.
Oboje su eksperti u krađi i prevarama i njihovo međusobno osvajanje
se sastoji u tome što su, jedne fatalne noći u Veneciji, jedno drugo
opljačkali. Tokom večere, oni razmenjuju ukradenu robu umesto da
flertuju na tradicionalnije načine. Njihova romansa je nastala na prevari,
ironičnom afrodizijaku, a ni jedno ni drugo nemaju zamerke na profesiju
svog partnera. „Barone, vi ste varalica!”, kaže Miriam, „Mogu li dobiti
so?”. Život je divan sve dok par ne baci pogled na bogatu
naslednicu Kay Francis. Miriam u njoj vidi veliki račun u
banci, ali Herbert vidi mnogo više. On odluči da je zavede
ne bi li došao do njenog sefa, no shvatiće da mu se prema
njoj javljaju osećanja koja ga sprečavaju da je opljačka.
Mahinacije u zapletu filma neophodne su da bace
likove u isti koš, ali film manje baca akcenat na prevaru,
a više na društvo koje je okupljeno oko nje. Herbert od
Kay Francis isprva želi samo novac, ali usamljena Francis
želi samo njega i oni postaju ljubavnici, što pogodi Miriam
Hopkins. Ali ovaj film nije uopšte toliko predvidiv kako
se čini na prvi pogled. Ljubav je nešto što se ne može ni
ukrasti ni kupiti, zbog čega su nam jasnije muke Lubičevih
kriminalnih junaka. Ma koliko oboje hteli da se dokopaju
Francisinog bogatstva, čak žrtvujući i vezu, oni shvataju
da ih njihove prirode čine stvorenim jedno za drugo. JKl
96
97
SCARFACE: THE SHAME OF A NATION (1932)
LICE SA OŽILJKOM
Upoznavajući nas sa jednim od notornih, makijavelističkih monstruma u
iskrivljenoj legendi o Horatiju Algeru, koja je osnov za svaku gangstersku
priču, Lice sa ožiljkom stoji na tronu svog žanra. A interesantno je to da
kasnija De Palmina verzija iz 1983, bez obzira na sve pohvale koje je
dobila, ni najmanje ne umanjuje vrednost originala Howarda Hawksa.
Naprotiv, kao i kod Šekspira (gde je najreferentniji „Magbet”) tekstura
je sačinjena od magične kombinacije fascinacije i odbojnosti glavnog
junaka i podjednako pokvarenog sveta oko njega.
Završen pre nego što je 1934. na snagu stupio konzervativni
holivudski produkcijski Kodeks, scenario bivšeg novinara Bena Hechta
eksploatiše legendu o Al Kaponeu kao maretijal za rad: on postavlja
zbivanja iz masakra na Dan zaljubljenih i ubistvo Velikog Jima Colosima,
da bi vreme prohibicije u Čikagu prikazao kao modernu Sodomu i
Gomoru. Nemoral je sveprisutan, panduri su korumpirani i brutalni,
novinari iznose prljav veš. Naspram svega toga stoji glavni junak Tony
Camonte, „lice sa ožiljkom”, koji je, ako ništa drugo, iskren u svojoj želji
za sticanjem moći i svemogućeg dolara.
SAD (Caddo, United Artists) 99m
BW Najveća ironija sastoji se u tome što sve ide kao podmazano dok se
Režija: Howard Hawks Tony prema svojim ubistvima odnosi striktno kao prema poslu. Kada
Produkcija: Howard Hawks, u igru uđu i njegove emocije, ne gine mu propast. Iz čudnog obrta u
Howard Hughes priči, kada Tony počinje da gubi kontrolu nad sobom zbog ljubomore na
Scenario: Ben Hecht, Fred Pasley, vezu njegove sestre i njegovog najboljeg prijatelja, mogu se izvući razni
Seton I. Miller, John Lee Mahin, zaključci. Ta ljubomora može doći ili od incestuoznih osećanja prema
W.R. Burnett, Seton I. Miller, po sestri ili iz potisnutih homoseksualnih osećanja prema prijatelju. Hawks
romanu Armitagea Traila
vešto podvlači Tonyjevo survavanje teškom simbolikom, postignutom
Originalna muzika: Shelton
Brooks, W.C. Handy osvetljenjem u ekspresionističkom stilu i uličnim znacima. Gangster je
Fotografija: Lee Garmes, L. u prvom momentu prikazan kao silueta na zidu, naik Nosferatuu dok
William O’Connell oduzima prvi život. Finalno pojavljivanje propraćeno je senkama, nalik
Uloge: Paul Muni, Ann Dvorak, na krst, dok njegovo beživotno telo leži u slivniku ispod reklame za
Karen Morley, Osgood Perkins, turističku agenciju na kojoj piše „The world is yours”. MT
C. Henry Gordon, George Raft,
Vince Barnett, Boris Karloff,
Purnell Pratt, Tully Marshall, Inez
Palange, Edwin Maxwell
98
SHANGHAI EXPRESS (1932)
ŠANGAJ EKSPRES
Ospednut glumicom Marlene Dietrich, Josef von Sternberg ju je, kroz
sedam filmova koliko je uradio sa njom, dovodio do ekstremnog nivoa
stilizacije sve do trenutka kada su i zvezda i priča nestale pod navalom
spektakla i dizajna. S obzirom da se nalazi na polovini ciklusa u Šangaj
ekspresu su svi elementi u savršenoj ravnoteži.
Sternberg je voleo da svojim filmovima pristupa kao kontrolisanim
eksperimentima u pogledu igre svetla i senki, tako da mu je radnja,
koja se većim delom odvija u vozu, sasvim odgovarala. U filmu se govori
o putovanju vozom koji ide od Pekinga do Šangaja i koje će prekinuti
napad razbojnika. Ali prava tema filma jeste lice Marlene Dietrich,
koje se non-stop menja, pa je: pod velom, u senci, omotano dimom, SAD (Paramount) 84m BW
ušuškano u krzno ili perje te uokvireno u složene crno-bele motive. Dok Jezik: Engleski / Francuski /
ozloglašena kineska lutalica Šangaj Lili, koju tumači Marlene, ostaje Cantonese / Nemački
misteriozna, snenih očiju i na oprezu, reditelj Sternberg koristi njeno lice Režija: Josef von Sternberg
kao svojevrstan ekran na kome projektuje odgovarajuće emocije. Scenario: Jules Furthman
Scenografija za Šangaj ekspres napravljena je u studiju, koji je Fotografija: Lee Garmes
Sternberg uvek više voleo nego lokacije, a osmišljena je i predstavljena Originalna muzika: W. Franke
na samom početku filma kao neka imaginarna Kina: velika, svetlucava Harling
lokomotiva izbacuje dim dok izlazi iz pekinške stanice i prolazi pravo Uloge: Marlene Dietrich, Clive
Brook, Anna May Wong, Warner
kroz usku ulicu prepunu kutija sa šeširima, u obliku abažura, dece,
Oland, Eugene Pallette, Lawrence
trgovaca i životinja. Mnogo kasnije Sternberg je bio u Kini i, na svoje Grant, Louise Closser Hale,
zadovoljstvo, otkrio da ona izgleda sasvim drugačije. Gustav von Seyffertitz, Emile
Lilin bivši ljubavnik, koga tumači bivši kapetan britanske vojske Clive Chautard
Brook, tradicionalni je Englez, pored čijeg bezizražajnog lica bi i armirani Oskar: Lee Garmes (fotografija)
beton izgledao slabašno. Anna Maj Wong takođe je predstavljena Nominacije za Oskara: (najbolji
karikirano, kao oličenje mačkaste azijatske prevrtljivosti. Ali film pripada film), Josef von Sternberg (režija)
Sternbergu i Marlene i čudnoj opsesivnoj hemiji između njih. Zajedno su
kreirali nešto potpuno neviđeno u istoriji filma, jedno bez drugog nikada
ne bi mogli ponovo dosegnuti istu magičnost. PK
99
FREAKS (1932)
NAKAZE
Od prvobitne zamisli kao horor filma kakav nije viđen, nečega groznijeg
od svega dotad (preko obrada tema Dwaina Espera pod sumnjivim i
zbunjujućim nazivima kao što su: Zabranjena ljubav, Frik šou i Greške
prirode pa sve do njegovog oživljavanja kroz život avangardnog filma
na tragu Buñuela i Alaina Robbe-Grilleta), film Nakaze Toda Browninga
kreće se u rasponu od horora preko art filma do dokumantarca. Ova
poslednja odredba stoji jer se u filmu koriste „prave nakaze”. Međutim,
SAD (MGM) 64m BW uprkos originalnosti zamisli i realizacije, i svojoj neverovatnoj moći da u
Režija: Tod Browning isto vreme i gane i uplaši publiku, film je do danas ostao zapostavljen.
Produkcija: Tod Browning Film počinje tako što se ceremonijal majstorica obraća radoznaloj
Scenario: Clarence Aaron “Tod” publici. Kada publika spazi sa strane nakaznu žensku osobu,
Robbins, po njegovom romanu nekoliko žena počne da vrišti, a ceremonijal majstorica počinje priču.
Spurs Kleopatra (Olga Baclanova), prelepa umetnica na trapezu, predmet je
Fotografija: Merritt B. Gerstad obožavanja patuljastog Hansa (Harry Earles). Ali Kleopatra je u vezi
Uloge: Wallace Ford, Leila Hyams, sa snagatorom Herkulom (Henry Victor) i taj par skuje zaveru kako
Olga Baclanova, Roscoe Ates,
Henry Victor, Harry Earles, Daisy da se dokopaju sveže stečenog nasledstva patuljka Hansa: Kleopatra
Earles, Rose Dione, Daisy Hilton, će se udati za patuljka koga se gadi, a onda će ga otrovati. Tokom
Violet Hilton, Schlitze, Josephine nezaboravne ceremonije venčanja, koje ima veze sa ritualom inicijacije,
Joseph, Johnny Eck, Francuskas Kleopatra vređa okupljene nakaze (Brauning je za kasting organizovao
O’Connor, Peter Robinson
najveće okupljanje profesionalnih nakaza svih vremena) nazivajući ih
prljavim i odvratnim. U svojoj prikolici, ona sipa Hansu otrov u piće,
ali joj plan osujete nakaze koje je napadnu da joj se osvete. Na kraju
svega toga vraćamo se u stvarnost i priču ceremonijal majstorice i
uviđamo posledice tog napada: Kleopatra je sada poluslepa žena sa
patrljcima umesto nogu – kokotava žena kokoška. Završna scena, koja
je nakalemljena na insistiranje produkcijske kuće koja je zahtevala
hepiend, prikazuje patuljka Hansa
koji sada živi kao milioner u
skupoj kući sa bivšom patuljastom
devojkom Friedom (Daisy Earles).
Ali nikakav siže ne može
dočarati ovaj neprijatni ali dubok
film, koji se mora videti da bi se
u njega verovalo. Neobičnost
(nakaznost) u ovom filmu, možda
najznačajnijim u karijeri reditelja
koji je uradio i originalnu verziju
Drakule (1931), neprevaziđena je u
svetu filma. BH
ME AND MY GAL (1932) SAD (Fox) 79m BW
JA I MOJA DEVOJKA Režija: Raoul Walsh
Scenario: Philip Klein, Barry
Radnja filma postavljenog na Menhetnu prati sudbinu preterano Conners, Arthur Kober
inteligentnog policajca dobre duše (Spencer Tracy), koji očijuka sa Fotografija: Arthur C. Miller
konobaricom iz jevtinog restorana (Joan Bannett) i slučajno hvata Originalna muzika: James F.
gangstera koji je odabrao tavan njegove sestre za svoje skrovište. Hanley
Očigledno je da su reditelj Raoul Walsh i njegovi scenaristi ovaj slabi Uloge: Spencer Tracy, Joan
predložak videli kao šansu da ga iskoriste kako im padne na pamet. I Bennett, Marion Burns, George
dobili su sjajan rezultat, nepretenciozan i na trenutke potpuno šašav. Walsh, J. Farrell MacDonald, Noel
Madison, Henry B. Walthall, Bert
Ja i moja devojka ipak zvuči istinito. Iako je slikanje irsko-američkog Hanlon, Adrian Morris, George
života u Njujorku za vreme Velike depresije prilično idealizovano, pravi Chandler
optimizam, toplina, nežnost i dubina kolektivnog iskustva, koji leže iza
idealizacije, nepogrešivi su. U ovom filmu, nastalom pre povlačenja
prohibicije, ne samo da se može naći komični motiv, drčni mali pijanica
(ekscentrični Will Stanton), već se tu nalazi i scena koja obredno slavi
opijanje sa mladinim ocem (J. Farrell MacDonald), koji se unosi u
kameru da uruči poziv: „Je l’ neko za piće, a?”
Sa svom tom količinom komičnog u filmu, nije ni iznenađujuće niti je
ikome žao što je prenebregnut ozbiljni deo zapleta. Walshova uobičajena
ležernost u tretmanu prostora, njegove simpatije za grube dobričine
i njegovo majstorstvo u baratanju svakakvim vrstama materijala,
prisutni su u celom filmu koji, začudo, ni u jednom trenutku ne prelazi u
konvencionalnost. CFu
ZÉRO DE CONDUITE (1933) Francuska (Argui-Film) 41m BW

NULA IZ VLADANJA Jezik: Francuski
Režija: Jean Vigo
Iako podnaslov filma Nula iz vladnja glasi „Mladi đavoli u školi” navodi
Produkcija: Jacques-Louis
na pomisao da ćemo gledati soft komediju u stilu Carry on, ovaj kratki Nounez, Jean Vigo
klasični film Jeana Vigoa je ozbiljna stvar. U ovoj vinjetici o pobuni Scenario: Jean Vigo
školaraca protiv opresivne školske institucije, u igri je ništa manje nego Fotografija: Boris Kaufman
manifest nadrealizma – čija je kosmička dimenzija potvrđena u finalnoj Originalna muzika: Maurice
sceni kada mladi đavoli, stojeći pobednički na krovu, izgledaju kao da Jaubert
se spremaju da se vinu u nebo. Uloge: Jean Dasté, Robert le Flon,
Ovaj film je dušu dao da se pusti studentima nepripremljenim za Du Verron, Delphin, Léon Larive,
ono što će videti: potpuna frontalna golotinja, oštar i vulgaran humor, Mme. Emile, Louis De Gonzague-
Frick, Raphaël Diligent, Louis
antireligijska blasfemičnost, insistiranje na homoerotizmu. Ali film Lefebvre, Gilbert Pruchon, Coco
nadilazi prosti dualitet mladosti i autoriteta (za razliku od proizvoljnog Golstein, Gérard de Bédarieux
rimejka iz 1968. filma IF...), kroz svoju viziju polimorfne pervertiranosti
od koje se ne može pobeći. Čak i najkrući profesori ovde su uvrnuti i
potajno divlji u srcu.
Hrabra provokacija sprovodi se na planu sadržaja i na planu forme:
eksperimentiše se sa sloumoušnom, animacijom i trik fotografijama na
čudesan način. Vigo je poprimio nešto od avangarde Buñuela i Claira,
ali je razvio i specifičnu ličnu estetiku kao što je „akvarijumski snimak”,
klaustrofobični prostor, u kome sa svih strana iskrsavaju neobične
prikaze, predstavlja film kao magičnu umetnost. AM
101
42ND STREET (1933)
42. ULICA
„Sojerova, izlaziš odavde kao klinac, ali se ovamo moraš vratiti kao
zvezda!” Ova baka mjuzikla o životu iza scene je i dalje zabavno
šarmantna, ali mimo toga zauzima i posebno mesto u istoriji filma.
Zaplet 42. ulice postao je veoma poželjna dosada u šoubiznisu.
Rosna mlada lepotica Peggy Sawyer pristiže u Njujork u vreme Velike
depresije i počinje da radi u horu muzičkog pozorišta „Pritty Lady“.
Dorothy Brock (Bebe Daniels), povredi članak noć uoči predstave pa
mali borac Peggy mora da uskoči u ulogu, i driluju je do iznemoglosti.
Držeći sudbinu celog ansambla na svojim leđima, hrabro izlazi pod
svetla da osvoji publiku. Čak i sedamdeset godina kasnije, scenario
pleni mešavinom naivnosti, promišljenosti i duhovitosti.
SAD (Warner Bros.) 89m BW Drama izbacuje niz likova koji su postali arhetipovi: reditelj, bolestan
Režija: Lloyd Bacon i pod stresom, (Warner Baxter, čiji su grubi, podsticajni govori postali
Produkcija: Hal B. Wallis, klasika); izmrcvareni koreograf (George E. Stone); sočne, drske devojke
Darryl F. Zanuck iz hora (Una Merkel i Ginger Rogers); dragi sladunjavi mladić (Dick
Scenario: Rian James, James Powell) i preparirani, razvratni producent (Guy Kibbee), koji ošacuje
Seymour, po romanu Bradforda glavnu glumicu dok ga ona vuče za nos pošto u isto vreme održava aferu
Ropesa
sa vodviljskim luzerom (George Brent). Podela je zaista neverovatno
Fotografija: Sol Polito
šarmantna. Izuzetni Bakster već je dobio jednog Oskara za ulogu Ciskoa
Originalna muzika: Harry Warren
Kida, bandita zavodnika u filmu U staroj Arizoni. Bebe Daniels je bila
Uloge: Warner Baxter, Bebe
zvezda nemih filmova, takođe je i lepo pevala. Brent je već bio dokazan
Daniels, George Brent, Ruby
Keeler, Guy Kibbee, Una Merkel, kao romantični junak. Špica iza njihovih imena predstavlja još pet-šest
Ginger Rogers, Ned Sparks, Dick glumaca, čija su lica već bila poznata. Takvo lice je i Ginger Rogers,
Powell, Allen Jenkins, Edward J. koja će uskoro postati deo tandema sa Fredom Astaireom. Jedan od
Nugent, Robert McWade, George onih čija je karijera počela sa 42. ulicom je Dick Powell sa svojim bejbi
E. Stone
fejsom punim entuzijazma. Veliko debitantsko otkriće bila je i Ruby
Nominacije za Oskara: Hal B.
Wallis, Darryl F. Zanuck (najbolji Keeler, živahna steperka miljenica Brodveja i žena Ala Jolsona.
film), Nathan Levinson (zvuk) Filmovi Warner Brothersa uopšte su bili poznati po realizmu.
Ali,sa ciljem da pokrene njihovo muzičko bogatstvo, Mervyn LeRoy
je angažovao kantautore Ala Dubina i Harryja Warrena, koji su dobili
stalni angažman za braću Warner. Liroj je takođe bio taj koji je insistirao
da se dovede inventivni koreograf Busbyi Berkeley, koji
je već bio uradio nekoliko muzičkih komedija za Sama
Goldwyna. On je dosta izvukao iz ritmičnih songova kao
što su „Shuffle off to Buffalo” „Young and Healthy” „You
are Beginning to Be a Habit with me”. U samom filnalu u
numeri iz naslova filma Berkeley je osmislio besmrtnu
tačku u kojoj Ruby igra na krovu taksija, a zatalasani
soliteri na Menhetnu, sa golišavim lepoticama poređanim
u geometrijske figure, kroz oko kamere stvaraju visoko
iznad njih senzacionalni kaleidoskop. Kada su otkrili u
kom pravcu ide Berkeley, braća Warner su ga zaposlili za
stalno i dali mu potpunu slobodu, tako da je počela serija
muzičkih produkcija koje su osvetlile čitavu dekadu i
ostale najbolji primeri mjuzikla. AE
102
SAD (Warner Bros.) 104m BW FOOTLIGHT PARADE (1933)
Režija: Lloyd Bacon ŽIVELE ŽENE
Produkcija: Robert Lord
Najbolji od svih muzičkih filmova iz perioda Depresije Živele žene u
Scenario: Manuel Seff,
James Seymour stvari je sastavljen iz dva filma. Prvi je živahna priča o životu iza scene i
Fotografija: George Barnes opisuje napore da se postave muzički interludi u pauzama bioskopskih
Originalna muzika: Al Dubin, projekcija. sa James Cagney je u ulozi producenta koji je toliko okupiran
Sammy Fain, Irving Kahal, Harry poslom da ne primećuje svoju sekretaricu (Joan Blondell) koja ga
Warren, Walter Donaldson, Gus obožava. Drugi se sastoji iz tri povezana spektakla Busbyja Berkeleya,
Kahn koji su spoj preciznosti dizajna i maštovitosti.
Uloge: James Cagney, Joan Samo ću preleteti preko „Honeymoon Hotel, koji vodi kroz nestašnu
Blondell, Ruby Keeler, Dick
Powell, Frank McHugh, Ruth
turu po instituciji braka, i „Šangaj Lil”, koji transformiše orijentalnu
Donnelly, Guy Kibbee, Hugh dekadenciju u podstrek New Dealu koji je bio u usponu. A sve to da
Herbert, Claire Dodd, Gordon bih se usrerdsredio na „By a Waterfall”. Ova rapsodija na vodi, koja
Westcott, Arthur Hohl, Renee prikazuje svetlucava tela geometrijskih grupa vodenih nimfi, pomera
Whitney, Barbara Rogers, Paul
svoju centralnu tenziju kroz figure i senzualnost žena, sve dalje i dalje
Porcasi, Philip Faversham
– do krajnjih granica, gde nestaje dubina i nastaje nekakav unutrašnji
svemir. Granica između vode i vazduha prestaje da postoji, a ljudska
tela postaju grupacije nalik ćelijama. Možete slobodno zadržati za sebe
zvezdanu kapiju iz Odiseje 2001, kada je reč o filmskim tripovima koji
pomeraju stanje svesti, ja ću zaroniti u Berkeleyev „Vodopad.” MR
SAD (Warner Bros.) 96m BW GOLD DIGGERS OF 1933 (1933)

Režija: Mervyn LeRoy KOPAČICE ZLATA IZ 1933.
Produkcija: Robert Lord, Jack L.
Warner, Raymond Griffith
Među svim mjuziklima braće Warner u kojima je učestvovao Busby
Scenario: David Boehm,
Berkeley, Kopačice zlata iz 1933, najbolje prikazuje stanje stvari za
Erwin S. Gelsey vreme Velike depresije. Bezobrazno duhovit scenario fokusira se na
Fotografija: Sol Polito trud brodvejskih plesačica, koje rade sve što je neophodno, uključujući
Originalna muzika: Harry Warren i „kopačke tehnike” tragača za zlatom, da bi izvukle novac od bogatih
Uloge: Warren William, Joan naivčina i spasle se od gladi. Kasnijim fazama filma dominiraju tri
Blondell, Aline MacMahon, Ruby spektakularne Berklijeve numere: brzi „Peting in the Park”, elegantni
Keeler, Dick Powell, Guy Kibbee, „Shadow Waltz”, i „Remember my Forgotten Man”.
Ned Sparks, Ginger Rogers Jedan ironični disparitet između blagostanja na sceni i krize izvan
Nominacije za Oskara: Nathan scene, nagoveštava se već numerom koja diže zavesu „We’re in
Levinson (zvuk)
the Money”. Tu scenu, u kojoj devojke prekrivene novčićima pevaju
hvalospev blagostanju. iznenada prekidaju finansijeri predstave.
Povezanost seksa i novca, naznačena u početnoj numeri, najavljuje
kulminaciju u „Remember my Forgotten Man”. U njoj ulični šetač
(Joan Blondell) lamentira nad vezom između gubitka novca i gubitka
seksualne moći kod običnog čoveka, kontrastirajući to sa njegovom
zaboravljenom vojnom slavom iz Prvog svetskog rata. Sa svojim
partizanskim referencama na kontroverzni Bonus marš nezaposlenih
veterana iz 1932. i sa svojim živim tabloima koji se odnose na rat,
gubljenje muškosti i nazaposlenost „Remember my Forgotten Man” je
jedna od najbolnijih holivudskih političkih izjava 1930-ih godina. MR
104
SHE DONE HIM WRONG (1933) SAD (Paramount) 66m BW
SVE MU JE TO ONA ZAMESILA Režija: Lowell Sherman
Produkcija: William LeBaron
Ranih tridesetih XX veka, Holivud se, suočen sa finansijskim
Scenario: Mae West, Harry Thew,
problemima i sa produkcijskim troškovima koje je doneo prelazak na John Bright, po drami Diamond Lil
zvučni film, okrenuo popularnim pozorišnim glumcima ne bi li ponovo Mae West
napunio bioskopske sale. Među najzapaženijim je bila Mae West, Fotografija: Charles Lang
čija je predstava Diamond Lil bila neobično uspešna na Brodveju, a Originalna muzika: Ralph
i šire. Mae Vest se pokazala kao dobar izbor Paramounta jer se njen Rainger, Shelton Brooks, John
prepoznatljivi spoj sofisticiranosti i humora lako preneo na veliko platno. Leipold, Stephan Pasternacki
Već njen prvi film Night after Night je bio veliki hit. Njeno ludiranje, a Uloge: Mae West, Cary Grant,
Owen Moore, Gilbert Roland,
naročito dvosmislene izjave i prostakluci, bili su trn u oku religioznim Noah Beery, David Landau,
konzervativcima tog doba i podstakli Breenovu kancelariju da donese Rafaela Ottiano, Dewey
Produkcijski kodeks. Filmovi snimljeni posle 1934. sa Mae West nisu Robinson, Rochelle Hudson,
imali privlačnost kakvu su imali oni raniji, među kojima je najbolji primer Tammany Young, Fuzzy Knight,
Grace La Rue, Robert Homans,
Sve mu je to ona zamesila, filmska adaptacija predstave Diamond Lil,
Louise Beavers
nominovan čak i za Oskara.
Nominacije za Oskara: William
Westova igra Lady Lou „vlasnicu salona” u njujorškom kvartu Bowery; LeBaron (najbolji film)
ona je povezana sa raznim kriminalcima iz kraja. Progone je dvojica
lokalnih privatnika, a njen verenik samo što je izašao iz zatvora, no ona
skoro da nema potrebu za muškarcem jer živi u luksuznom stanu iznad
salona punom slugu i dijamantskog nakita. Međutim Lou se zaljubljuje
u svog komšiju, koji je poglavar Armije spasa (Grant). Njena procena
privlačnosti ovog mlađeg muškarca je deo holivudskih legendi. Grantu
upućuje čuvene reči: „Zašto ne bi došao gore nekad da me vidiš?”
Kao demonstraciju svoje zainteresovanosti ali i moći, ona koristi
značajnu količinu dijamanata da plati njegovu misiju i da to tako
postane poklon za učinjeno. Na kraju se otkriva da je Grant inspektor
koji pohvata sve lopove, ali Lou „zarobljava” na drugi način – burmom.
Ovo je klasična komedija koja dolazi iz Holivuda, puna nestašluka i
dobrog humora. RBP
105
DUCK SOUP (1933)
PAČJA SUPA
Ova urnebesna komedija koja je počela sa emitovanjem 1933, najveći
je domet braće komičara Marx koji su bili fenomen Njujorka i koji su
svoje izvođačke veštine naučili u vodviljima, a posle osvojili Brodvej
komedijama poput Tikvana i Žabica. Bili su više nego originalni izvođači.
Njihov tajming je bio savršen u svakom smislu. Zvučna tehnologija je
zauzimala svoje mesto u filmu baš kada su oni dostigli vrhunac na
njujorškim scenama.
Poslednji od pet filmova za Paramount, gde su igrala sva četiri brata
Groucho, Harpo, Chico i Zeppo, bio je Pačja supa (Zeppo, najmlađi i jed-
ini strejt, kasnije je postao menadžer i izumitelj). Film obiluje vizuelnim
i verbalnim gegovima, od kojih su neki smešni danas koliko i te 1933.
godine. Deleći sudbinu mnogih klasika, ni Pačja supa nije dobro prošla
na blagajnama. U stvari, prošla je toliko loše da je studio Paramount
prekinuo saradnju sa braćom Marx, zbog čega su morali da odu u
Holivud i za MGM snime Noć u operi i A day at the races we made.
Iako Pačja supa traje samo sedamdeset minuta, u njoj se nalazi
naizgled beskonačan niz svega što bi moglo izazvati smeh – od šala
SAD (Paramount) 70m BW
usmerenih na Paula Reverea i podrugljivih opaski o tada aktuelnim
Režija: Leo McCarey
mjuziklima, do neočekivane upotrebe gotovih snimaka i maštovitih
Produkcija: Herman J.
Mankiewicz fizičkih gegova, kao što je tačka sa „tri šešira”, koju su braća još
Scenario: Bert Kalmar, godinama izvodila na sceni, i slavne scene sa ogledalom. Ova scena,
Harry Ruby koju će kasnije komičari često citirati, prikazuje Grouchoa koji u
Fotografija: Henry Sharp spavaćici, sa kapicom za spavanje, brkovima i cigarom sreće „samog
Originalna muzika: Bert Kalmar, sebe” u otvorenim vratima (Harpo igra odraz u ogledalu).
John Leipold, Harry Ruby Zaplet kao takav uključuje Grouchoa kao diktatora države
Uloge: Groucho Marx, Harpo Freedonije, Rufusa T. Fireflyja. Njegova dostojanstvena patronesa je
Marx, Chico Marx, Zeppo Marx, bogata gđa Teasdale, koju igra Margaret Dumont – još jednom u ulozi
Margaret Dumont, Raquel
Torres, Louis Calhern, Edmund žrtve njegovih otrovnih opaski. Iako su Gručovi gegovi i dijaloški stil već
Breese, Leonid Kinskey, Charles dovoljno specifični, sada su ipak potpomognuti darom scenarista, među
Middleton, Edgar Kennedy kojima je i komediograf S. J. Perelman. Osim što su bili stručnjaci za
fizičke gegove i dijaloške tirade, braća Marx su bili i pažljivi posmatrači
zbivanja oko sebe i upravo je ta osobina zaslužna što je ovaj
film preživeo sve do danas, za razliku od filmova, na primer,
braće Ritz koji su izgubili privlačnost.
Ambasador Silvanije Trinitino (Louis Calhern) hoće da
osvoji Freedoniju i zato angažuje Harpa i Chicoa da špijuniraju
za njega. Čak i ovako jednostavan zaplet bio je dovoljan
da podrži neke od najboljih gegova svih vremena i dovoljno
ubedljiv da ga neki vide kao nadrealističku satiru. Benito
Musolini je Grouchovu rolu video kao ličnu uvredu i film je
u Italiji bio zabranjen, što je braći Marx bilo izuzetno drago.
A pre prikazivanja filma u kinima, mali grad u državi Njujork
po imenu Fredonija ih je tužio jer su upotrebili ime njihovog
gradića i dodali mu „e”. Braća su na to odgovorila: „Promenite
ime grada, štetite našem filmu!”. KK
106
SAD (MGM) 97m BW QUEEN CHRISTINA (1933)
Režija: Rouben Mamoulian KRALJICA KRISTINA
Produkcija: Walter Wanger
Mamulianovo reuređenje švedskog dvorca iz XVII veka poslužilo
Scenario: S.N. Behrman,
H.M. Harwood je kao odlično sredstvo koje će dominirati velikim platnom. Prava
Fotografija: William H. Daniels Kristina, poznata istoriji kao ćerka Gustavusa Adolphusa, bila je
Originalna muzika: Herbert neeksponirani ljubitelj lepog; odbacila je titulu zarad privatnog života,
Stothart a svoje luteranstvo zamenila katoličkom verom. Greta Garbo je izabrala
Uloge: Greta Garbo, John Gilbert, drugačiju verziju – zavodljivi spoj muških i ženskih osobina. Obrazovana
Ian Keith, Lewis Stone, Elizabeth i odlučna, ona je i seksualno iskusna, pa čak i pomalo agresivna na tom
Young, C. Aubrey Smith, Reginald planu, ali pre svega odana svojoj samostalnosti.
Owen, Georges Renavent, David
Torrence, Gustav von Seyffertitz,
Zaplet, nalik na ekranizacije priča o Elizabeti I, gradi se na insistiranju
Ferdinand Munier njenih savetnika da postane žena francuskog kralja Charlesa, što nije
Filmski Festival u Veneciji: po volji ni njoj ni njenom „pratiocu”, razbacanom grofu Magnusu (Ian
Rouben Mamoulian nomination Keith). Prerušena u muškarca, ona beži od dvorskih stega i ograničenja
(Mussolinijev pehar) koja je sputavaju kao ženu, i sreće Antonija (John Gilbert), španskog
vlastelina (sa kojim je Garbo inače bila tada u vezi). Slede komedija
zabune i prerušavanja i erotičnost, kroz koju se Kristina zaljubi u
Antonija. Antonio gine u odbrani njene časti, posle čega Kristina abdicira
i osuđuje sebe na samoću. Čini se da joj je to bila i sudbina, s obzirom
na njeno poreklo i karakter. Inspirativnu glumu Grete Garbo pomogla je
sjajna kamera Rubena Mamuliana. Scenografija je odlično osmišljena i
sa muzikom i montažom obećava pravi užitak u Kraljici Kristini. RBP
Španija (Ramón Acín) 27m BW LAS HURDES (1933)

Jezik: Španski ZEMLJA BEZ HLEBA
Ovaj Buñuelov dokumentarac, koji na ni malo patetičan način govori o
Produkcija: Ramón Acín,
Luis Buñuel siromaštvu, bolesti, gladovanju i neznanju u jednoj nazovi civilizovanoj
Scenario: Luis Buñuel, hrišćanskoj zemlji, snimljen je 1932. u maloj planinskoj regiji Las
Rafael Sánchez Ventura Hurdes, severno od Ekstremadure, negde oko sto kilometara južno
Fotografija: Eli Lotar od bogatog univerzitetskog grada Salamace. Sva zla fizičke, psihičke
Muzika: Brahms i društvene prirode posmatra oko odmaknute kamere, jer je Buñuel
Uloge: Abel Jacquin (glas) osećao da će slike govoriti same za sebe. Njegova intervencija bilo je
prikazivanje raskoši obližnjih katedrala, a kasnije je otkriveno da mu nije
bio problem ni da ubije kozu metkom, pa čak ni da namaže bolesnog
magarca medom ne bi li privukao pčele i tim slikama podvukao svoju
ideju.
Međutim kako se ovo dovodi u vezu sa nadrealizmom? Užasi nisu
predstavljeni da bismo ih videli već i da bi proizveli košmare. Buñuel
je do kraja osvestio da je za Hurdanosa jedini izlaz iz surovog života,
ukoliko država nešto ne preduzme, smrt, a evidentno je da intervencije
koje oni samo čine imaju u osnovi perverznu želju za istrebljenjem.
Surovo, hladno, čudovišno lepo i oštro kao kiselina. GA
108
KING KONG (1933)
KING KONG
Nesumnjivi šampion svih filmova o čudovištima kao i rani holivudski
trijumf dela sa specijalnim efektima, King Kong je bio i ostao jedan od
najtrajnijih i najdražih remek-dela filmske industrije. Film Meriana C.
Coopera i Ernesta B. Schoedsacka, u suštini verzija priče o lepotici i
zveri koja je ovom prilikom majmun, ali bez hepienda i transponovan u
gargantuovske razmere, amalgam je pionirskog rada sa modeliranjem
likova i emocionalne rezonance, kakvu je retko koja od kasnijih
neizbežnih verzija proizvela.
Priča u suštini prati mitski sukob prirode i grada. Ekspedicija
odlazi na ozloglašeno ostrvo Lobanja, gde im je obećano da će naći
praistorijsku vrstu gorile kojeg domoroci obožavaju, strah i trepet
ostrva; oni su vođeni idejom da ga uhvate, odvedu u Njujork i prikazuju
kao cirkusku atrakciju. Međutim, moćni Kong odbija da bude zarobljen i SAD (RKO) 100m BW
beži u destruktivni pohod na Veliku Jabuku. Režija: Merian C. Cooper,
Scene postavljene na ostrvu Lobanja su i dan-danas impresivne, Ernest B. Schoedsack
od veličanstvene scene prvog King Kongovog pojavljivanja do brojnih Produkcija: Merian C. Cooper,
drugih praistorijskih stvorenja, sa kojima dolaze u sukob i Kong, a Ernest B. Schoedsack,
i članovi ekspedicije dok traže otetu Ann Darrow (Faye Wray). Kong David O. Selznick
je očaran lepotom Ann pa, kada se oslobodi zarobljeništva, on traži Scenario: James Ashmore
Creelman, Ruth Rose,
devojku. Našavši je, otima je kao ljubavnu zarobljenicu. Stojeći na Edgar Wallace
vrhu Empire State Buildinga i terajući nasrtljive avione, on bi zaista pre Fotografija: Edward Linden, J.O.
žrtvovao sebe nego naudio En, što filmu obezbeđuje slavno finale u Taylor, Vernon L. Walker,
kome „lepotica ubija zver”. Kenneth Peach
Činjenica da se divovski majmun transformiše iz antagoniste koga Originalna muzika: Max Steiner
se svi plaše u protagonistu sa kojim saosećamo (naravno antagonista Uloge: Fay Wray, Robert
je iz vizure onih koji ga gone) dokaz je sa kolikim je uspehom Willis Armstrong, Bruce Cabot, Frank
Reicher, Sam Hardy, Noble
O’Brian uradio lutkarsku animaciju (asistent mu je bio budući čarobnjak Johnson, Steve Clemente,
animacije Ray Harryhausen). Iako je ovo u sušini bio ne tako skup film, James Flavin
on je veoma podstakao holivudsku opsednutost specijalnim efektima,
pa bi se čak i dan-danas moglo reći
da to što mnogi filmovi ulažu više na
izgled nego na priču jeste zasluga
King Konga. Međutim, nasuprot
savremenim igrarijama sa specijalnim
efektima, King Kongu je garantovana
dugotrajnost upravo zbog sjajne
„glume” glavnog junaka. JKl
SAD (Columbia ) 88m BW THE BITTER TEA OF GENERAL YEN (1933)
Jezik: Engleski / Mandarin / GORKI ČAJ GENERALA JENA
Francuski
Režija: Frank Capra
Atipična melodrama Franka Capre razmatra sudbinu jedne američke
misionarke u Šangaju po imenu Megan Davis (Barbara Stanwyck), krute
Scenario: Edward E. Paramore Jr.,
devojke iz Nove Engleske čiji je verenik, inače dečko iz detinjstva, takođe
Grace Zaring Stone misionar u Šangaju. Po izbijanju građanskog rata u Kini, ona postaje
Fotografija: Joseph Walker zarobljenica kineskog generala Yena (Nils Ashter). Ljubavna priča koja
Originalna muzika: W. Franke nastaje iz takvog zapleta je ne samo Kaprino remek-delo već i jedna
Harling od najlepših holivudskih romansi treće decenije: rafinirana, delikatna,
Uloge: Barbara Stanwyck, Nils mistična, nepredvidiva i puna strasti. Joseph Walker koristio je filtere sa
Asther, Toshia Mori, Walter teksturama tako da je dobio senke koje podsećaju na dela Sternberga.
Connolly, Gavin Gordon, Lucien
Scenario je adaptacija priče Grace Zaring Stone. Veoma je čudno da je
Littlefield, Richard Loo, Helen
Jerome Eddy, Emmett Corrigan ovaj perverzni i lepi film izabran da se projektuje na otvaranju Radio City
Music Halla 1933. godine. Film nije doneo komercijalni uspeh Capri, ali
se može reći da je mnogo bolji od ostalih njegovih filmova, a Asther i
Stanwickova su prosto fenomenalni.
Jedna od najsvetlijih scena filma jeste scena sna u kojoj Megan sanja
da joj u sobu ulazi čudovište – Žuta Opasnost – za koju se pretpostavlja
da je Yen, a u pomoć joj priskače muškarac obučen u zapadnjačkom
stilu sa maskom na licu, za koga mislimo da je verenik. Ali kada mu
ukloni masku, ona otkriva da je to Yen koji stoji kraj kreveta kada se ona
trgne iz sna. Sjajna je i poslednja scena koja bi mogla biti viđena i kao
holivudski pop-budizam iako je protkana delikatnošću i ukusom. JRos
SAD (Hal Roach, MGM) 68m BW SONS OF THE DESERT (1933)

Režija: William A. Seiter SINOVI PUSTINJE
Produkcija: Hal Roach
Četvrti i verovatno najbolji film Stana Laurela i Olivera Hardyja u stvari
Scenario: Frank Craven
je rimejk njihove komedije Be Big iz 1930. Iako su ostali filmovi Stanlija
Fotografija: Kenneth Peach
i Olija slični ovom, oni ipak imaju težnju za prikazivanjem netipičnih
Originalna muzika: William Axt,
George M. Cohan, Marvin Hatley, svetova, na primer, vilinske zemlje u Babes in the Wood ili izmišljeni divlji
Paul Marquardt, O’Donnell-Heath, zapad u Na divljem zapadu. Iako možda njihova najkonvencionalnija
Leroy Shield komedija, Sinovi pustinje na najbolji način reprezentuje domaći pakao
Uloge: Stan Laurel, Oliver Hardy, koji ova dva lika nastanjuju u ovom remek-delu: čudni dečiji svet pun
Charley Chase, Mae Busch, dominantnih ženetina, tajnih žurki i tajnog pušenja i opijanja.
Dorothy Christy, Lucien Littlefield,
John Elliott, William Gillespie,
Sa središnom tačkom zapletenom oko puta na Havaje, nazivom
John Merton sličnim masonskim udruženjima i Stanlijem i Oliom koji kriju taj put od
svojih žena, ovaj farsični zaplet se pretvara u predstavljanje najvećeg
komičarskog dua u istoriji filmske komedije. Ovome možemo dodati i
sjajne epizodne uloge naročito Mae Bush, u liku Olijeve žene i komičara i
reditelja Charlie Chase, koji igra pijanog sebe, kao i sjanu režiju Williama
A. Seitera (čiji je drugi poznati film komedija o radničkoj klasi Hotelske
usluge braće Marx iz 1938). Svi oni zajedno su zaslužni što je ova
sedamdesetak godina stara komedija i dalje savršeno gledljiva. KK
110
IT’S A GIFT (1934)
TO JE DAR
Bez ikakve sumnje, ovo je najbolja komedija W. C. Fieldsa. Možda ona i
ne sadrži onu lucidnost nadrealističkih bisera poput Nikad ne popuštaj
žutokljuncu (1941) ili kratkog filma Fatalna čaša piva (1933), ali je
svakako najcelovitiji i najsmešniji njegov film.
Film To je dar Normana Z. McLeoda, iako je sastavljen iz pozorišnih
skečeva i delova ranijih filmova, ipak sadrži pravu priču. Naime, Harold
Bissonette, kome je više preko glave porodičnih obaveza i vođenja
porodične trgovine, u tajnosti kupi imanje iz snova u Kaliforniji i onamo
povede svoju porodicu, koja se buni protiv toga što je on uradio. Kada
dođu na imanje, on otkriva da nimalo ne liči na dvorac iz prospekta. Ovaj
zaplet je samo izgovor Fieldsa da napravi još jedan sjajni mizantropski SAD (Paramount) 73m BW
esej o problemima i opasnostima roditeljstva, braka, komšijskih Režija: Norman Z. McLeod
odnosa, prohibicije i pomaže mu da pridobije simpatije publike za Produkcija: William LeBaron
matoro gunđalo, ubeđeno da ga ceo svet mrzi. Scenario: Jack Cunningham,
Teško je izdvojiti najbolje od toliko podjednako zabavnih gegova, ali W.C. Fields
katastrofalno destruktivna poseta Fieldsovoj trgovini od strane malog, Fotografija: Henry Sharp
gluvog, slepog i prgavog Mucklea (Charles Sellon) mora se uvrstiti Originalna muzika: Lew
u sam vrh politički nekorektnog humora. Uzaludni pokušaji glavnog Brown, Buddy G. DeSylva, Ray
Henderson, Al Jolson,
junaka da se malo odmori na verandi, pored razgalamljenih komšija, John Leipold
džangrizave žene (sjajna Kathleen Howard), opasnog vitlanja odvijačem Uloge: W.C. Fields, Kathleen
Baby LeRoya, kotrljanja kokosa, pucanja mreže za spavanje, pucanja Howard, Jean Rouverol, Julian
i šašavog prodavca osiguranja koji uporno traži nekog Karla LaFonga, Madison, Tommy Bupp, Baby
jednostavno je najbolji prikaz košmara svakodnevice koji je ikada došao LeRoy, Tammany Young, Morgan
Wallace, Charles Sellon,
iz Holivuda. Oh da, tu je i scena brijanja – potpuno sjajna. Oh da, i
Josephine Whittell, T. Roy Barnes,
porodična večera i... Genijalno! GA Diana Lewis, Spencer Charters,
Guy Usher, Dell Henderson
111
Nemačka(Leni Riefenstahl, TRIUMPH DES WILLENS (1934)
NSDAP-Reichsleitung) 114m BW
TRIJUMF VOLJE
Jezik: Nemački
Režija: Leni Riefenstahl Adolf Hitler lično tražio je da plesačica i glumica Leni Riefenstahl kamerom
Produkcija: Leni Riefenstahl osvedoči veličanstvenu proslavu Šestog kongresa Nacističke partije u
Scenario: Leni Riefenstahl,
srednjovekovnom bavarskom Nirnbergu 1934, gde će se ironičnim
Walter Ruttmann obrtom 1945–46 oformiti saveznički sud za zločine Trećeg rajha. Hitler
Fotografija: Sepp Allgeier, Karl je i naslovio film. Riefenstahl koja je bila podjednako ambiciozna koliko i
Attenberger, Werner Bohne, talentovana, iako je to posle rata poricala, bila je oduševljena nacizmom,
Walter Frentz, Willy Zielke što se može pripisati njenoj naivnosti (o tome ima dokaza ne samo u ovom
Originalna muzika: Herbert Windt filmu već i u fotoreportažama o osvajanju Poljske kao i o upotrebi logoraša
Uloge: Adolf Hitler, Max Amann, za masovne scene). Međutim, nikakav disput o povodima za film ne može
Martin Bormann, Walter Buch, umanjiti njegovu razornu moć. Trijumf volje je spektakl koji ostavlja bez
Walter Darré, Otto Dietrich,
Sepp Dietrich, Hans Frank, Josef daha, vulgaran, ali prosto mitskih razmera, realizovan talentovanom i
Goebbels, Hermann Göring, sigurnom rukom.
Jakob Grimminger, Rudolf Hess, Imala je sve što može da poželi jedan dokumentarista. Nirnberg
Reinhard Heydrich, Konstantin je pripremljen detaljno kao da je ceo grad bio jedna velika ozvučena
Hierl, Heinrich Himmler, Robert
Ley, Viktor Lutze, Erich Raeder,
scenografija sastavljena od nekoliko scena. Leni je naručila čak i da se
Fritz Reinhardt, Alfred Rosenberg, izgrade novi mostovi u centru grada, novi prilazi centru, tornjevi za rasvetu
Hjalmar Schacht, Franz Xaver i šine za kretanje kamera, sve po njenim preciznim specifikacijama.
Schwarz, Julius Streicher, Fritz Uz pomoć trideset kamera i sto dvadeset tehničara, Riefenstahlova je
Todt, Werner von Blomberg, Hans
brilijantno napravila presek nirnberškog događaja sa ciljem da se slavi
Georg von Friedeburg, Gerd von
Rundstedt, Baldur von Schirach, nacistička Nemačka i stegne šaka oko srca i misli Nemaca. Koristeći
Adolf Wagner spektakularne kadrove epskih razmera, stvorila je ozloglašeno remek-
delo, koje do današnjeg dana slovi za najupečatljiviji propagandni film svih
vremena.
Ovaj dokumentarni film, koji je posle montiranja sveden na dva sata,
što čini tri procenta celokupnog materijala, počinje sletanjem Hitlerovog
aviona: to spuštanje iz oblaka dobilo je karakter pojavljivanja na sceni
vagnerijanskih junaka, sa glavom ovenčanom oreolom sunčevih zraka.
Hitlerovo obraćanje i klicanje okupljenih je centralno mesto u ovom
političko-filozofskom viđenju sveta kao pozornice, koje mu je
dalo uznemirujuću harizmatičnost, bez obzira na poze i gestove
toliko poznate iz novina i majstorske parodije Chaplina u Velikom
diktatoru (1940). Ono što ga uzdiže jeste i kaleidoskop zapanjujućih
slika, rekreiranje kršnih mladića, procesije sa bakljama, rituali koji
ističu kukasti krst, volni sletovi, hiljade dece koja polažu zakletvu i
neprestana parada folklora, koja se završava nacističkom himnom,
pesmom Horsta Wessela.
Trijumf volje je jedna gruba ali inovativna demonstracija tehnike,
od ingenioznog postavljanja kamere i upečatljive kompozicije do
neumornog tempa lukave montaže. Ovo je jedan fascinantan,
jeziv testament moći filma da lažno duhovnom estetikom zaogrne
politiku. Posle rata, Leni je provela četiri godine po američkim
i francuskim zatvorima, optužena za pomaganje fašističkoj
propagandi, iako je sama branila film kao „čisto istorijski, film
verite”. Mnogi pokušaji da oživi svoju karijeru nisu uspeli, posle
čega počinje da se bavi podvodnom fotografijom u želji da dokaže
da i dalje ima oko umetnika. AE
112
L’ATALANTE (1934)
ATALANTA
Iako može zvučati jeretički, u današnje prosvećeno vreme politike
polova, remek-delo Jeana Vigoa, Atalanta, najveća je filmska oda
heteroseksualnoj strasti. Čovek prosto ne može da kroči u njenu
uzbudljivu poeziju, a da se ne prepusti romantičnoj seriji različitosti
među polovima, poređenjima precizno postavljenim na svim nivoima
– duhovnom, telesnom, erotskom, emocionalnom. Samo to uzbuđenje
„drugošću” može da dozvoli zajedno i agoniju nepodudaranja među
ljubavnicima i uzvišenost njihovog spajanja na kraju.
Ovo je daleko od romansi tipičnih za to vreme. Kako se Jean Vigo
jednom požalio, „potrebno je dva para usana i tri hiljade metara
filmske trake da se dvoje spoje”. Slično Kubrickovom filmu Širom
Francuska (Gaumont-Franco zatvorenih očiju, Atalanta osvetljava jednu besmrtnu ljubavnu priču u
Film-Aubert) 89m BW okvirima avanturističke bajke. Muškarac Jean (Jean Dasté) pomorski
Jezik: Francuski je avanturista, a žena Juliette (Dita Parlo) gradska devojka. Iskušenja
Režija: Jean Vigo i lutanja koja ih na momente razdvajaju smeštena su u trenutke skoro
Produkcija: Jacques-Louis metafizičkih agonija. Jean tumara po brodu kroz gustu maglu i, kada
Nounez nađe svoju nevestu, on je zgrabi u zagrljaj i besan i pun olakšanja, što ih
Scenario: Jean Guinée, nadahne da pohrle pod palubu da vode ljubav.
Albert Riéra Između dva pola stoji starac Jules (Michel Simon) kapetan broda.
Fotografija: Jean-Paul Alphen, Sigurno da je jedan znak Vigoove umetničke genijalnosti to što je sebe
Louis Berger, Boris Kaufman
mogao projektovati i u heteroseksualnu vezu ljubavnika i u nadahnutog
Originalna muzika: Maurice
Jaubert starog ludaka. Jules je mnogostruko biće: i muškarac i žena, i starac i
Uloge: Michel Simon, Dita Parlo, dete, prijatelj i ljubavnik i tako u beskraj. U jednom trenutku, taj dualitet
Jean Dasté, Gilles Margaritis, u njemu čak je i vizualizovan – u sceni kada se rve sam sa sobom. Jules
Louis Lefebvre, Maurice Gilles, je Vigoova nadrealistička senzibilnost inkarnisana uz pomoć Simona,
Raphaël Diligent neverovatno anarhičnog intuitivnog izvođača.
Vigo razvija i produbljuje formalna istraživanja svog prethodnog filma
Nula iz vladanja (1933). Od nemog slepstik filma i René Claira, on poza-
jmljuje paradni geg za svoj prolog. Uštirkane košulje ispunjavaju kadrove
sahrane ljubavnog para, polako a zatim ubrza-
vaju postajući amorfna skupina. U potpalublju
broda, Vigo nalazi prostore ispunjene neobičnim
predmetima i raznim čudima, kao što je Julesova
kabina posvećena egzotičnim stvarčicama, a na
palubi koristi noćno osvetljenje puno jeze. Film
je povezan i dobrim ritmom i ekspresivnom muz-
ikom, zbog koje Atalanta ponekad liči na mjuzikl.
Vigoova smrt u dvadeset devetoj godini bila
je tragični gubitak. Atalanta je vrhunac njegovog
rada. Može li se igde na filmu naći tako seksi
scena kao što je ona u kojoj se ejzenštejnovskom
montažom prikazuju tela Juliette i Jeana na
velikoj udaljenosti, a opet povezana položajima
međusobnog uživanja, kao čin ljubavi koji je
moguć samo jeziku filma? AM
THE BLACK CAT (1934) SAD (Universal) 65m BW
CRNA MAČKA Režija: Edgar G. Ulmer
Produkcija: Carl Laemmle Jr.
Prvi film koji je ukrstio najveće zvezde filmova o čudovištima tridesetih
Scenario: Edgar G. Ulmer, from
Borisa Karloffa i Belu Lugosija bio je Crna mačka. To je u isto vreme i the story House of Doom by Edgar
najperverzniji film i film sa najviše umetničkih kvaliteta u originalnoj Allan Poe
Universalovoj seriji horor filmova, uobličen neobičnim senzibilitetom Fotografija: John J. Mescall
Edgara G. Ulmera (u to vreme na granici bede i visoke umetnosti) i Originalna muzika: James
poetičnog kemp scenariste Petera Rurica. Huntley, Heinz Roemheld
Baziran samo na motivima priče Edgara Allana Poa, film odaje Muzika: Tchaikovsky, Liszt
utisak poslednjeg nemačkog ekspresionističkog horor filma, sa svojom Uloge: Boris Karloff, Bela Lugosi,
pričom o dijabolizmu, osveti, nekrofiliji, izdaji i lošem ponašanju. David Manners, Julie Bishop,
Lucille Lund, Egon Brecher, Harry
Radnja je smeštena u modernistički dvorac (jedan od retkih primeraka Cording, Henry Armetta, Albert
savremene gotike), koji je, prema priči, izgradio arhitekta satanista Conti
Hjalmar Poelzig (Karloff) na masovnoj grobnici vojnika koje je on sam
predao u ruke neprijateljskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Tipski
mladenci horor filmova, David Manners i Jacquelline Wells su kao
slučajni gosti sablaznuti na skoro komičan način kada se nađu između
dve vatre: Poelziga, koji svoje ljubavnice čuva u podrumu kao voštane
figure, i osvetom opsednutog Vitus Werdegasta (Lugosi), koji završava
čudni šahovski zaplet derući kožu živog negativca pre nego što dvorac
eksplodira. Namerno prenaglašeni svi Karloffovi elegantno izvedeni
obredi postali su čuveni klišei („cum granulo salis”), izgovoreni na
frfljavom latinskom. KN
JUDGE PRIEST (1934) SAD (Fox) 80m BW

SUDIJA PRIST Režija: John Ford
Produkcija: Sol M. Wurtzel
John Ford osvojio je prvog Oskara za svoj prestižni i dobro osmišljeni
Scenario: Irvin S. Cobb,
film Potkazivač (1935). Ali, godinu dana ranije, izašlo je ovo njegovo Dudley Nichols
delo. Iako manje poznato, u zaborav je otišlo na bolji način, bez obzira Fotografija: George
na rasutu formu, previše sentimentalnosti i bezobrazni nedostatak Schneiderman
političke korektnosti. Billy Priest (Will Rogers), sudija za prekršaje u Originalna muzika: Cyril J.
gradiću u Kentakiju 1890, pomogne svom sestriću da se oženi pravom Mockridge, Emil Gerstenberger,
i onemogući nepravedni pravni akt protiv misterioznog kovača. Zaplet Samuel Kaylin
je ne toliko važan koliko je važna serija gegova (mnogi uključuju Uloge: Will Rogers, Tom Brown,
Anita Louise, Henry B. Walthall,
zapostavljenog ali sjajnog crnog komičara Stepina Fetchita), songova, David Landau, Rochelle Hudson,
viceva, komentara i epizodista koji stvaraju sliku idealizovanog društva Roger Imhof, Frank Melton,
na starom jugu, gde se pompeznost prozire, netolerancija je svedena na Charley Grapewin, Berton
najmanji nivo, a crnci i belci koegzistiraju u osunčanoj harmoniji. Churchill, Brenda Fowler, Francis
Ford, Hattie McDaniel, Stepin
Postoji nekoliko referenci i paralela koje povezuju reditelja sa glavnim
Fetchit
junakom, koji u uvodnoj špici smiruje prisutne u sudnici, dozvoljava
da digresije zavladaju sudnicom umesto procedure i besramno
manipuliše emocijama posmatrača sredivši da orkestar zasvira „Dixie”
u presudnom času suđenja. Sudija Prist je jedna od najsimpatičnijih
vizija nevinosti ikada dospelih na američko veliko platno, a sudija Ford
nas mudro podseća koliko je izmišljotina potrebno da legenda nadvlada
činjenice. MR
115
SAD (Columbia) 105m BW IT HAPPENED ONE NIGHT (1934)
Režija: Frank Capra DOGODILO SE JEDNE NOĆI
Produkcija: Frank Capra,
Harry Cohn
Peter (Clark Gable) provokativan novinar i Ellie (Claudette Colbert)
Scenario: Samuel Hopkins
„smetena devojka” u bekstvu od kuće i svog oca, sreću se na putu i
Adams, Robert Riskin bivaju primorani, iako nerado, da sarađuju. On je siromašan, a ona
Fotografija: Joseph Walker bogatašica i oboje iskorišćavaju ono drugo – ona je za njega velika
Originalna muzika: Howard priča za novine, a on za nju način da se dokopa Njujorka i zabranjenog
Jackson, Louis Silvers verenika. U toku priče, početna netrpeljivost prerasta u ljubav. Ovo bi
Uloge: Clark Gable, Claudette mogla biti bilo koja od rutinskih romantičnih komedija iz tridesetih i
Colbert, Walter Connolly, Roscoe četrdesetih.
Karns, Jameson Thomas, Alan
Ali, ne zavaravajte se! Dogodilo se jedne noći, Franka Capre je prava
Hale, Arthur Hoyt, Blanche
Frederici, Charles C. Wilson filmska čarolija. To može imati veze i sa načinom na koji je stvoren ceo
Oskar: Frank Capra, Harry Cohn milje filma: „narodska Amerika” krcata prevarantima i puna dobrodušnih
(najbolji film), Frank Capra (režija), građana, uvek spremnih da započnu priču ili pesmu, ili prosto da izraze
Robert Riskin (Scenario), Clark svoje ljupke ekscentričnosti. Ali, u isto vreme, ovaj film takođe vodi
Gable (glavna muška uloga),
računa da istraži izuzetke od pravila: Ellien otac Andrews (Walter
Claudette Colbert (glavna ženska
uloga) Connolly) na kraju ispadne prilično fini, baš kao što komunikativni
Filmski Festival u Veneciji: Frank putnik iz busa Shapeley (Roscoe Karns) ispada pokvaren.
Capra nomination (Musolinijev Capra je bio majstor u pravljenju priča od sasvim običnih i poznatih
pehar) motiva: obedovanja, žargona („ah, nuts”), hrkanja, pranja, oblačenja i
svlačenja. Po receptu romantične komedije, identitet nestaje svaki put
kada je potrebno prerušavanje ili se može upotrebiti za tajne zabave –
mada, svaki put kada se Piter i Eli pretvaraju da su muž i žena, ozbiljne
mogućnosti i sudbine dolaze same.
Dogodilo se jedne noći je preteča današnjih treš komedija kakve
snimaju braća Farrelly. Film obiluje vicevima o zadnjici („To na čemu
sediš je moje.”); pretenzije i privilegije bogatih se nemilosrdno izvrću
ruglu (čak su im i imena smešna: King Westley!); Čuvene gole noge
Colbertove zaustavljaju saobraćaj. A zatim tu je i deo sa seksualnom
napetošću: ceo film funkcioniše na principu „jerihonskih zidova”. Četiri
noći, dok Peter i Ellie sarađuju, taj zid savršeno
funkcioniše da bi na kraju pao uklanjanjem jednog
običnog ćebeta, koje jedino stoji na putu njihovom
uživanju u nadirućoj ljubavi.
Kritičari ne mogu da slave Caprine moći montaže
ili mizanscena, stil je za njega bila konvencionalna
funkcionalna stvar, ali je imao savršen smisao za
scenario (kako u strukturi uopšte tako i u detaljima),
i sjajan rad sa glumcima. Gable i Colbertova daju
svoj doprinos toj nerešenoj borbi polova kroz viceve,
uklanjajući ideološki sloj scenarija, koji sugeriše
kako bi proleteri mogli malo podučiti razmažene
devojke o životu. U privlačnoj igri ovih zvezda,
njihovoj zajedničkoj želji za igrom, za smejanjem i
ranjivošću, u primanju i zadavanju verbalnih udaraca,
srećemo onaj deo koji je u savremenom filmu iščileo:
ravnopravnost borbe među polovima. AM
116
SAD (Cosmopolitan, MGM) 93m THE THIN MAN (1934)
BW
Režija: W.S. Van Dyke MRŠAV ČOVEK
Produkcija: Hunt Stromberg Hemija između Mirne Loy i Williama Pawella bila je toliko jaka u filmu
Fotografija: James Wong Howe Menhetnska melodrama iz 1934. da ih je reditelj W. S. Van Dyke već
Scenario: Albert Hackett, po iste godine ponovo odabrao da igraju zajedno. Kao Nick i Nora Charles,
romanu Dashiella Hammetta
oni su jedinstvena pojava u istoriji filma. Oni su prvi popularni bračni
Originalna muzika: William Axt
Uloge: William Powell, Myrna
detektivski par.
Loy, Maureen O'Sullivan, Nat Zaplet u Mršavom čoveku je od onih komplikovanih. Nick Charles
Pendleton, Minna Gombell, Porter je zvanično u penziji, ali se lično interesuje za nestanak ekscentričnog
Hall, Henry Wadsworth, William pronalazača, Mršavka iz naslova, čiju ćerku (Maureen O’Sullivan)
Henry, Harold Huber, Cesar
Romero, Natalie Moorhead, Nick poznaje već duže vreme. Pronalazačeva bezbednost postaje još
Edward Brophy, Edward Ellis neizvesnija kad se se stvar zakomplikuje pojavom sumnjičave švalerke,
Nominacije za Oskara: Hunt uporne bivše žene, i njenog pohlepnog muža (Cesar Romeo). U paketu
Stromberg (najbolji film), W.S.
sa raznim mafijašima, pandurima i lakim ženama, sve ovo izgleda kao
Van Dyke (režija), Francuskas
Goodrich, (scenario), Albert da se ceo kriminalni svet pojavljuje u luksuznom hotelskom apartmanu
Hackett (scenario), William Powell Charlesovih.
(glavna muška uloga) Pokušaj da svatite priču samo će vam smetati da dođete do važnih
stvari – vrcavih dijaloga punih požudnih replika između fine, bogate
Nore i pripitog vickastog muža. Kada on jedne noći
razoruža neželjenog gosta, jutarnje novine o tome
pišu. „I was shot tvice in the Tribune”, kaže Nick. „I
read you were shot 5 times in the tabloids”, kaže
Nora. „It’s not true. He didn’t come anywhere near
my tabloids”. Izgovoren kao usput, tekst je duhovit
bez preteranog podvlačenja. Nick možda izgleda
kao alkoholičar, ali on sa velikom lakoćom prelazi iz
relaksirane opijenosti u aktivnu trezvenost. Obilno
nalivanje alkoholom supružnika kao da nema većeg
uticaja na njihove poteze, više je to otmena rekvizita
– vitalni element u Americi koja je tada izlazila iz
Velike depresije.
Dospevši iz romana koji je te godine napisao
Dashiell Hammett, Nick i Nora bazirani su na
Hammettovom odnosu sa spisateljicom Lillian
Hellman. Ova otkačena, blistava detektivska priča,
snimljena za dve nedelje, zaradila je četiri nominacije
za Oskara i preko dva miliona dolara. To nije nimalo
čudno. Popularnost ove komedije nastavljena je kroz
još četiri filma, kao i kroz seriju na radiju i TV-u, a
bila je inspiracija i za serije kao što su McMillian i
supruga ili Heart & Heart. KK
118
SAD (Cosmopolitan, First CAPTAIN BLOOD (1935)
National,Warner Bros. ) 119m BW
KRVAVI KAPETAN BLAD
Režija: Michael Curtiz Nezaobilazna pustolovina u režiji Michaela Curtiza, Krvavi kapetan Blad
Produkcija: Harry Joe Brown, je od atraktivnog Australijanca Errola Flynna stvorila zvezdu preko noći.
Gordon Hollingshead, Hal B. Wallis Njegova animalna privlačnost oduševila je Jacka Warnera, koji mu je
Scenario: Casey Robinson, po pružio šansu kada je Robert Donat odbio ulogu. Film je i Flynnova
romanu Rafael Sabatinia prva saradnja sa Oliviom de Havilland, čija je aristokratska lepota bila
Fotografija: Ernest Haller, Hal Mohr šarmantni kontrast njegovoj raskoši i atletskom seksepilu u čitavoj seriji
Muzika: Erich Wolfgang Korngold, romantičnih filmova.
Liszt
Flynn glumi poštenog irskog doktora iz XVII veka, Petera Blooda,
Uloge: Errol Flynn, Olivia de
Havilland, Lionel Atwill, Basil
nepravedno osuđenog na progon i ropstvo u Karipskom moru, gde
Rathbone, Ross Alexander, Guy gospodarici Havilland, plemenitog roda, upućuje drske primedbe
Kibbee, Henry Stephenson, Robert i sugestivne poglede. Pošto je organizovao bekstvo, postaje gusar,
Barrat, Hobart Cavanaugh, Donald mač osvete sa duboke pučine, sklapivši nezgodni savez sa podlim
Meek, Jessie Ralph, Forrester
francuskim piratom Basilom Rathboneom. Kada se sukobe oko plena
Harvey, Frank McGlynn Sr., Holmes
Herbert, David Torrence i lepe zarobljenice de Havilland, njihov odnos postaje napet zbog čega
Nominacije za Oskara: Erich će doći do dvoboja – to je prva od čuvenih, uzbudljivih scena njihovog
Wolfgang Korngold (najbolji mačevanja. Krvavi kapetan Blad poseduje sve što jedan gusarski
film), Michael Curtiz (režija), film treba da ima: bitke na moru i svetlucanje sečiva, hrabrog junaka,
Casey Robinson (scenario), Leo
ugroženu ali smelu heroinu, gusare, perja na šeširima, ispravljanje
F. Forbstein (muzika), Nathan
Levinson (zvuk) nepravde, ljude koji vise sa jarbola kao cirkusanti i romantičnu muziku
Ericha Wolfganga Korngolda. Savršena zabava. AE
SAD (MGM) 132m BW MUTINY ON THE BOUNTY (1935)

Režija: Frank Lloyd
POBUNA NA BRODU BAUNTI
Produkcija: Albert Lewin,
Irving Thalberg Pobuna na brodu Baunti Franka Lloyda je remek-delo među studijskim
Scenario: Talbot Jennings, Jules filmovima snimljenim, a koji otelovljuju klasični duh Holivuda. Bez
Furthman, po knjizi Charlesa štednje na budžetu, kvalitetna prikazivanja putovanja i dobra poruka
Nordhoffa i Jamesa Halla
tvore avanturistički film vrhunskog kvaliteta. U te kvalitete nismo
Fotografija: Arthur Edeson
ubrojali glumački stil koji je odavno nestao. Američka glumačka ekipa
Originalna muzika: Herbert
Stothart, Walter Jurmann, Gus britanski moralitet ispunjava optimizmom razdoblja Depresije. Ipak,
Kahn, Bronislau ove minorne zamerke samo podvlače koliko je film dobro produciran,
Uloge: Charles Laughton, Clark naročito kada se obrati pažnja i na MGM-ov stil koji je u isto vreme
Gable, Franchot Tone, Herbert insistirao na profitu, eskapizmu i zabavi za mase.
Mundin, Eddie Quillan, Dudley
Digges, Donald Crisp, Henry Smeštena u drugu polovinu XVIII veka, kada je mornarica britanskog
Stephenson, Francis Lister, Spring carstva bila na vrhuncu moći, posada na brodu Baunti ustaje protiv
Byington, Movita, Mamo Clark, šestomesečnog terora. Na čelu sa Fletcherom Christianom (Clark
Byron Russell, David Torrence
Gable), oni svog surovog kapetana Bligha (Charles Laughton) spuštaju
Oskar: Albert Lewin, Irving Thalberg
(najbolji film) u more u čamcu, ali on uz neverovatan napor uspeva da se vrati u luku.
Nominacije za Oskara: Frank Lloyd Za njim pristaje i brod Baunti na svom putu ka južnom Pacifiku, pošto je
(režija), Jules Furthman, Talbot savladao brojne teškoće.
Jennings, Carey Wilson (scenario), Gable igra bez svojih brkova, a Laughtonove otekle usne pucaju od
Clark Gable, Franchot Tone, Charles
Laughton (glavna muška uloga), stroge discipline. U međuvremenu nalazimo još puno manjih podzapleta,
Margaret Booth (montaža), Nat W. mada je sam kraj filma verovatno najupečatljiviji kao primer vrhunca
Finston (muzika) ranog perioda umetničkog i produkcijskog dizajna. GC-Q
120
A NIGHT AT THE OPERA (1935) SAD (MGM) 96m BW
NOĆ U OPERI Jezik: Engleski / Italijanski
Režija: Sam Wood
Bio sam veoma mlad, ne stariji od deset godina, kada sam ušao u jedan
francuski bioskop da gledam ovaj film – to jest, da budem precizniji,
Scenario: James Kevin
kada me je tamo poslala odrasla osoba koja je znala o braći Marx McGuinness, George S. Kaufman
taman koliko i ja. U mom uzrastu, čitanje titlova bilo je jako teško, Fotografija: Merritt B. Gerstad
naročito kada bi onaj čika sa brkovima i cigarom počeo da ispaljuje Originalna muzika: Nacio Herb
reči ka publici kao iz mitraljeza. Ali nije ni bilo vremena da mislimo o Brown, Walter Jurmann, Bronislau
tom problemu, jer sam ležao na podu smejući se toliko da sam veći deo Kaper, Herbert Stothart
filma i proveo tu, između dva sedišta. Od tada sam Noć u operi gledao Uloge: Groucho Marx, Chico
više puta, uvek sa velikim zadovoljstvom, kao i ostale filmove braće Marx, Harpo Marx, Kitty Carlisle,
Allan Jones, Walter Woolf King,
Marx. Svestan sam i kontinuiteta i varijacija u njihovim filmovima, pa Sig Ruman, Margaret Dumont,
sam fasciniran majstorstvom njihovih izvođenja. Ali još duboko u sebi Edward Keane, Robert Emmett
osećam veliku moć mašte i odstupanja od konvencija koje sadrži baš O’Connor
ovaj film.
Reči i gestovi izvedeni sa neverovatnim osećajem za ritam, čine
Noć u operi toliko sjajnom komedijom, čak i više nego centralne scene
kao što je ona sa gomila koja se okuplja u brodskoj kabini. Moglo bi se
mnogo govoriti o tome kako prestupnička narav trojice braće inicira
krizu u operi. Četvrti ozbiljni brat Zeppo je u tom procesu beskoristan.
Grouchove tirade reči i uvijanje tela, Harpova neprirodna tišina i dečija
destruktivnost, Chicova virtuoznost i „inostrani etos”– sve to koristi da
uznemiri operu baziranu na preziru prema umetnosti, žeđi za novcem
i korupciji. Ti elementi stvarno postoje i nesumnjivo su zanimljivi, ali
dolaze tek iza ovih očiglednijih karakteristika. Noć u operi je bila i još je
izuzetno smešan film. J-MF
121
G.B. (Gaumont British) 86m BW THE 39 STEPS (1935)
Režija: Alfred Hitchcock 39 STEPENIKA
Produkcija: Michael Balcon, Ivor
Montagu 39 stepenika je prvi jasni kreativni vrh u Hitchcockovom britanskom
Scenario: Charles Bennett, po periodu posle više nesigurnih ranih pokušaja i nekoliko manjih uspeha.
romanu Johna Buchana Verovatno je ovo prvi stvarno uspešan film u rapidno rastućem opusu
Fotografija: Bernard Knowles ovog reditelja: od nemog perioda do 39 stepenika, Hitchcock je već bio
Originalna muzika: Jack Beaver, uradio 18 filmova. Posle finansijskog uspeha i uspeha kod kritike, on
Hubert Bath je svoju reputaciju učvrstio krenuvši sa neponovljivom serijom nasilnih
Uloge: Robert Donat, Madeleine i zabavnih trilera koji će se protezati kroz nekoliko decenija. I stvarno,
Carroll, Lucie Mannheim, Godfrey mnogi njegovi kasniji filmovi kao što je Sever–severozapad (1959) vuku
Tearle, Peggy Ashcroft, John
Laurie, Helen Haye, Frank Cellier,
korene iz njega.
Wylie Watson, Gus McNaughton, U mnoga dostignuća ovog filma spada i predstavljanje jednog
Jerry Verno, Peggy Simpson Hitchcockovog ključa: prisutnost pogrešnog čoveka, nevinog posmatrača
koji biva optužen i progonjen za nedelo koje nije počinio (ovoj temi će
se Hitchcock vraćati još, a najeksplicitnije u
filmu Krivo optužen iz 1956). Richard Hannay
(Robert Donat), Kanađanin na odmoru u
Engleskoj, upoznaje ženu koja biva ubijena
pod misterioznim okolnostima. On upada
u špijunsku zaveru koja se vrti oko nečega
pod nazivom „39 stepenika”, i oseća da sa
tim saznanjem samo on može da razreši
stvar. Spletom okolnosti biva vezan lisicama
za devojku (Madeleine Carroll), koja i protiv
svoje volje postaje njegov saučesnik, u isto
vreme bežeći od policije i zločinca kome fali
jedan prst, i koji ga traži, a uz to mora da
razreši misteriju iz naslova pre nego što bude
prekasno.
U tradicionalnom Hitchcockovom maniru,
otkriće šta je to u stvari „39 stepenika” ,
kao uostalom i ceo špijunski zaplet, manje
je bitno od flerta između glavnih likova.
Doslovce vezani jedno za drugo, u zabavnom
parodiranju braka, Donat i Carroll ispunjavaju
svoje prepirke diskretnim ljubavnim izjavama
– kada im potera ostavi malo prostora za
to – i time špijunski triler menjaju u sasvim
neočekivanu ljubavnu priču.
Film se odvija brzo kao i odnos
protagonista, u nezaustavljivoj seriji akcionih
scena i potera sa puno duhovitih dijaloga i
napetosti koja vas drži vezane za stolicu. JKl
122
BRIDE OF FRANKENSTEIN (1935) SAD (Universal) 75m BW
FRANKENŠTAJNOVA NEVESTA Režija: James Whale
Produkcija: Carl Laemmle Jr.,
Studio Universal je morao da sačeka skoro četiri godine da James James Whale
Whale prihvati njihovu ponudu da uradi nastavak svog hita Frankenštajn Scenario: William Hurlbut,
iz 1931. Čekanje im se isplatilo. Pod kompletnim vođstvom reditelja John L. Balderston
(producent je sve vreme bio na odmoru u Evropi), film Frankenštajnova Fotografija: John J. Mescall
nevesta, spoj zastrašujućeg i smešnog, bio je na mnogim planovima Originalna muzika: Franz
bolji od prvog filma. Waxman
Bez obzira na opiranje Boris Karloffa, odlučeno je da čudovište Uloge: Boris Karloff, Colin Clive,
izgovori nekoliko izabranih reči. Njegovo očovečavanje ga upotpunjuje i Valerie Hobson, Elsa Lanchester,
Ernest Thesiger, Gavin Gordon,
čini vernijim prikazom junaka romana Mary Shelley, a njegova očajnička
Douglas Walton, Una O'Connor,
potraga za prijateljem je krajnje dirljiva. Iako se zbog cenzure moralo E.E. Clive, Lucien Prival, O.P.
ublažiti, čudovište u ovom filmu je hristolika figura koju na ubijanje Heggie, Dwight Frye, Reginald
nateraju okolnosti i strah koji proizvodi kod ljudi. Čak je i njegova Barlow, Mary Gordon, Anne
Darling
nevesta, stvorena za njega, na prvi pogled užasnuta njegovim izgledom.
Nominacije za Oskara: Gilbert
Nesumnjivo je da nevesta u izvođenju Else Lanchester ostaje jedno od
Kurland (zvuk)
najčudnovatijih stvorenja viđenih na velikom platnu. Njeno pojavljivanje
u grotesknom prikazu ceremonije venčanja i danas stoji kao jedno od
ključnih tački horor žanra, od mumificiranog tela, siktanja poput labuda,
do neobične crno-bele frizure u egipatskom stilu.
Zaplet ovog filma oslanja se na kontraste koji gledaoce ili užasnavaju
ili ih nasmeju do suza. Whaleov jedinstveni humor, uglavnom dovođen u
vezu sa kičom, ponajviše dolazi od sobarice Minnie (Una O’Connor), pod
ruku sa feminiziranom glumom Ernesta Thesigera, koji glumi dijabolični
lik doktora Pretoriusa.
Veliko interesovanje za Frankenštajnovu nevestu povezuje se i sa
načinom na koji taj film portretiše seksualne odnose – taj portret se
smatra u najmanju ruku potencijalno
transgresivnim. Predstavljanje drugog
ludog naučnika (Pretorius) koji prisil-
java dr Frankenštajna da ponovo stvori
živo biće, naglašava jednu od osnovnih
veoma uznemirujućih pretpostavki
mita Mary Shelley: (pro-)kreacija kao
nešto što su ljudi sami postigli. Četiri
godine kasnije Whaleovo remek-delo
je i samo donelo "sina" na svet, ali otac
neveste nije hteo da ima bilo kakve
veze sa tim. FL
SAD (RKO) 101m BW TOP HAT (1935)
Režija: Mark Sandrich CILINDAR
Produkcija: Pandro S. Berman
Među mjuziklima Ginger Rogers i Freda Astaira, snimljenim sredinom
Scenario: Allan Scott, Dwight
Taylor tridesetih, nema jasnog klasika – svi su uglavnom sjajni, sa nekim
Fotografija: David Abel izuzecima, ali se Cilindar smatra najbližim toj tituli. Njegov zaplet je veran
Originalna muzika: Irving Berlin, osnovnim zapletima čitave serije: Fred se na prvi pogled zaljubljuje u
Max Steiner Ginger, ali komična zabuna (ovde ga ona pomeša sa njegovim oženjenim
Uloge: Fred Astaire, Ginger drugom) nju inspiriše na netrpeljivost sve do pred sam kraj.
Rogers, Edward Everett Horton, Film je režirao potcenjeni Mark Sandrich, čiji osećaj do kraja
Erik Rhodes, Eric Blore, Helen naglašava ustalasanu sinkopiranu glatkoću, toliko važnu za serijal.
Broderick
Najpoznatija numera iz filma je „Top Hat”: Astair i hor muškaraca u
Nominacije za Oskara: Pandro
S. Berman (najbolji film), Carroll
cilindrima sjajno barataju štapovima. Ipak, centralno mesto filma su dva
Clark, Van Nest Polglase velika romantična dueta „Isn’t it a lovely day” i „Cheek to cheek”: prvi je
(umetnički direktor), Irving Berlin smešten u londonski paviljon usred oluje, a drugi kraj svetlucavih kanala
(muzika), Hermes Pan (ples) RKO-a, te art-deko varijante Venecije. Ti plesovi su (sa svojim tokovima
od otpora do predaje) glavno Fredovo sredstvo osvajanja Ginger, ali
pogrešno bi bilo tumačiti ih sa samo seksualnom konotacijom. Kao
što suzdržano zabavljanje Ginger jasno ukazuje, dvoje aktera sarađuju
kroz tu igru vruće–hladno ne bi li prolongirali i intenzivirali ovu ukusnu i
elegantnu erotsku igru. MR
Francuska (Pantheon) 40m BW UNE PARTIE DE CAMPAGNE (1936)

Jezik: Francuski IZLET
Režija: Jean Renoir
Jedno od najsnažnijih sredstava filmske mašte je epilog „mnogo godina
Produkcija: Pierre Braunberger
kasnije”, koji nas obično sa setom vodi iz ambijenta priče, u kojoj je sve
Scenario: Jean Renoir, po priči
Guya de Maupassanta bilo moguće, do stvarnog raspleta sudbine. Na kraju ovog filma Jeana
Fotografija: Jean Bourgoin, Renoira vidimo Henriette (Sylvia Bataille) nesrećno udatu za čoveka
Claude Renoir kome je obećana od početka, bezličnog činovnika Anatolea (Paul Temps).
Originalna muzika: Joseph Ali između ove dve uporišne tačke, ništa nije tako izvesno.
Kosma
Film je adaptirana priča Guya de Maupassanta i nije završen kako
Uloge: Sylvia Bataille, Georges
St. Saens, Jane Marken, André
je to Renoir zamislio. Bez obzira na to, on stoji kao dragulj dovoljan
Gabriello, Jacques B. Brunius, sam za sebe. Centralna radnja odnosi se na nedozvoljeno spajanje
Paul Temps, Gabrielle Fontan, dvoje lokalnih avanturista Rodolphe (Jacques Borel) i Henri (Georges
Jean Renoir, Marguerite Renoir d’Arnoux), sa jedne strane, i sa druge Henriette i njene majke Juliette
(Jeanne Marken). Renoir stvara savršeni dijagram kontrasta među ovim
likovima: Rodolphe i Juliette su frivolni i pohotni, dok Henrija i Henrijette
preplavljuju duboka osećanja. A ono što je, po rečima Henriette, počelo
kao „neka vrsta mglovite požude”, koja priziva lepotu i surovost prirode,
završava se loše dok „godine prolaze sa nedeljama melanholičnim kao
ponedeljci.” AM
124
MODERN TIMES (1936) SAD (Charles Chaplin, United
Artists) 87m BW
MODERNA VREMENA
Moderna vremena su poslednji filmski portret malog skitnice koga je Produkcija: Charles Chaplin
Chaplin stvorio 1914. i koji ga je proslavio u svetu. Od tada se svet Scenario: Charles Chaplin
mnogo promenio. Devetnaesti vek je još bio blizu kada se mali skitnica Fotografija: Ira H. Morgan,
pojavio. Posle Velike depresije 1936, on se susreo sa anksioznošću Roland Totheroh
koja se malo razlikuje od ove iz XXI veka – nemaština, nezaposlenost, Originalna muzika: Charles
štrajkovi i štrajkbreheri, politička netolerantnost, ekonomska Chaplin
nejednakost, tehnološka tiranija i narkotici. Uloge: Charles Chaplin, Paulette
To su bili problemi kojima je Chaplin postao okupiran za vreme Goddard, Henry Bergman, Tiny
Sandford, Chester Conklin,
svetske osamnaestomesečne turneje 1931–1932, kada je video uspon
Hank Mann, Stanley Blystone, Al
nacionalizma, posledice Depresije, mehanizacije i nezaposlenosti. Ernest Garcia, Richard Alexander,
U jednom novinskom intervjuu iz 1931. izjavio je: „Nezaposlenost je Cecil Reynolds, Mira McKinney,
suštinsko pitanje. Mašine bi trebalo da služe čovečanstvu, a ne bi Murdock MacQuarrie, Wilfred
Lucas, Edward LeSaint, Fred
trebalo da dovode do tragedije i oduzimaju ljudima posao.”
Malatesta
Predstavivši te probleme kroz sistem komedije, Chaplin malog
skitnicu pretvara u jednog od miliona radnika po fabrikama širom sveta.
U početku ga vidimo kao radnika koga nervira monoton posao na
pokretnoj traci, i činjenica da služi kao pokusni kunić za mašinu koja
treba da hrani radnike dok rade. Izuzetak je što u ovoj borbi sa vrlim
novim svetom dobija društvo – devojku (Paulette Goddard), čiji je otac
nastradao u štrajku i koja se pridružuje Charliju. Oni nisu ni pobunjenici
ni žrtva, kako je Chaplin jednom napisao, već „jedina dva živa duha u
svetu mašina”.
Kada su Moderna vremena završena, zvučni filmovi su postojali
skoro deset godina. Chaplin je uzeo u obzir mogućnost dijaloga u filmu
i čak je imao spremljen tekst, ali je na kraju shvatio da život malog
skitnice zavisi od neme pantomime.
U jednom trenutku mi ipak čujemo
njegov glas, kada se zaposli kao
konobar i pevač pa improvizuje
italijansku pesmu koristeći se
nekakvim besmislicama.
Zamišljena u četiri „čina”, od kojih
je svaki ekvivalent jednoj od njegovih
starih, kratkih komedija, Moderna
vremena predstavljaju Chaplina
kao stvaraoca vizuelnih komedija
i dalje na nedostižnom vrhu. Film
opstaje i kao komentar na ljudsku
borbu za opstanak u industrijskim
i ekonomskim uslovima XX, a
verovatno i XXI veka. DR
125
SAD (RKO) 103m BW SWING TIME (1936)
Režija: George Stevens DOBA SVINGA
Produkcija: Pandro S. Berman
Doba svinga, pevačko-plesna fantazija Georgea Stevensa, audiovizuelni
Scenario: Erwin Gelsey, Howard
Lindsay, Allan Scott, po priči
je spektakl organizovan oko mjuzikla o dešavanjima iza scene.
Portrait of John Garnett Elwina Nesumnjivo jedan od najboljih iz sredine tridesetih, ovaj film je i najava
Gelseya onoga što sledi iz kombinacije Fred Astair i Ginger Rogers.
Fotografija: David Abel Produciran od strane legendarnog RKO producenta Pandroa
Originalna muzika: Jerome Kern, S. Bermana, Doba svinga je priča o Lucky Garnettu (Fred Astaire),
Dorothy Fields poznatom igraču koji je veren prijatnom ali dosadnom Margaret Wotson
Uloge: Fred Astaire, Ginger (Betty Furness). Da bi veridba uspela, on mora nabaviti „miraz”, tako da
Rogers, Victor Moore, Helen
odlaže venčanje i odlazi u Njujork da zaradi pare. Po dolasku u taj grad,
Broderick, Eric Blore, Betty
Furness, Georges Metaxa upoznaje Penny (Ginger Rogers), svoju pravu ljubav, i posle toga slede
Oskar: Jerome Kern, Dorothy veće i manje nevolje pre nego što jedno drugom padnu u zagrljaj.
Fields (muzika) Dabome, sledi par scena nesporazuma, par preokreta i hepiend
Nominacije za Oskara: Hermes uprkos manjim periodima tugovanja i napetosti. Međutim, prava svrha
Pan (ples) filma je, bez sumnje, prezentacija muzičkih numera od kojih su neke već
postale deo kanona ovog žanra. Muziku je pisao Jerome Kern, a stihove
uglavnom Dorothy Fields. Zajedničkim naporom njih dvoje, stvorena je
osnova muzičke podloge, mada su energija, entuzijazam i radost Freda
i Ginger, uz dodatak pokreta i stepovanja, ono što svaku numeru čini
blistavom.
U vrhunce spadaju dva Luckyjeva soloa u „The way you look tonight”,
standardu iz noćnih klubova i „Never gonna dance” tužnjikava ironična
pesma koja je pružila šansu za glumčevo
čuveno hodanje po vazduhu. Dva dueta
prekrivaju čitavo platno u „Waltz in Swing
Time” sa Astairom i Rogers i, naravno
njihovo slavno izvođenje pesme „A Fine
Romance”. Ali verovatno najbolja numera
u celom filmu je „Bojangles in Harlem”.
Ovde Lucky nastupa iz hora, sa licem
našminkanim u crno. Ovo je zasigurno
klimanje glave njegovoj veštini i nasleđu,
pa bilo ono i zastarelo i pomalo uvredljiv
deo kulturne istorije. Numera kulminira
sa Astairom koji pleše sam sa sobom,
ali sa trikom koji od jednog stvara trojicu
Astaira. GC-Q
126
MY MAN GODFREY (1936) SAD (Universal) 94m BW
MOJ ČOVEK GODFRI Režija: Gregory La Cava
Produkcija: Gregory La Cava,
Gregory La Cava, iako jedan od majstora prefinjenih salonskih
Charles R. Rogers
komedija, možda nije bio socijalno najosvešćeniji čovek tih tridesetih
Scenario: Eric Hatch, Morrie
godina prošlog veka u Holivudu, ali je imao smisla za satiru sa oštrim Ryskind, po romanu Erica Hatcha
političkim i socijalnim osudama, koja je prepoznatljiva u filmovima poput Fotografija: Ted Tetzlaff
Gabrijel nad Belom Kućom (1933), Udala se za svoga šefa(1935) i Originalna muzika: Charles
pre svega Moj čovek Godfri. Ova screwball komedija, snimljena krajem Previn, Rudy Schrager
perioda Depresije, govori o siromašnom skitnici Godfreyu (Powell), koga Uloge: William Powell, Carole
iznajmljuju kao batlera, kao deo igre društva Aveny Park. Nekih stotinak Lombard, Alice Brady, Gail
replika kasnije, on preuzima potpunu kontrolu nad kućom bogataša, Patrick, Eugene Pallette, Alan
Mowbray, Jean Dixon, Molly,
šarmira lepu Irene (Lombard), raskrinkava ljubavnika pilećeg mozga Mischa Auer, Carlo, Robert Light,
njene majke (OK, u filmu ga zovu „štićenik” zbog Produkcijskog kodeksa) Pat Flaherty
kao varalicu i pomaže njenom mrzovoljnom ocu da izbegne stečaj. Nominacije za Oskara: Gregory
Ne iznenađuje nas što se otkriva da se Godfrey samo pretvarao da La Cava (režija), Eric Hatch,
je skitnica kada su ga bogataši pronašli – jer sada može i da se oženi Morrie Ryskind (scenario),
William Powell (glavna muška
bogatom devojkom svojih snova. Međutim, do tog trenutka visoki sloj je
uloga), Mischa Auer (sporedna
proparadirao ispred kamere kao gomila narcisoidnih, infantilnih idiota. muška uloga), Carole Lombard
Svakako da je to jedan od razloga za veliki uspeh filma u ono vreme. (glavna ženska uloga), Alice Brady
Moj čovek Godfri gubi na oštrini u drugom delu kada bajkoviti elementi (sporedna ženska uloga)
preovladaju pa se film završava pomalo naivno: porukom da novac
nije sve! Ali i pored toga, on zadržava publiku visprenošću scenarija
koji su napisali romanopisac Eric Hatch i Morrie Ryskind. Pravi dokaz
da je u pitanju veliki film jeste to što nema nijednog lošeg dijaloga ni
slabog lika. La Cavin tempo je ponekad munjevit, on ispaljuje verbalne
kuršume poput mitraljeza u skoro svakoj sceni, i uz ekonomičnost
naracije, dobijenu sa takvom lakoćom da film može biti prototip
klasične holivudske kinematografije. Iako je prvi put prikazan pre skoro
sedamdeset godina, Moj čovek Godfri još dobro izgleda i mogao bi biti
ponovo snimljen za bilo koju publiku. MT
127
SAD (Columbia) 115m BW MR. DEEDS GOES TO TOWN (1936)
Režija: Frank Capra GOSPODIN DIDS IDE U GRAD
Produkcija: Frank Capra
Film koji je predstavio screwball komediju i potvrdio Caprino viđenje
Scenario: Clarence Budington
Kelland, Robert Riskin života u Americi, izražava podršku tradicionalnim vrednostima gradića
Fotografija: Joseph Walker
naspram samoživoj sofisticiranosti velikih gradova.
Originalna muzika: Howard
Longfellow Deeds (Cooper) pesnik je iz ruralnog Vermonta, čiji se život
Jackson menja, kada neočekivano nasledi imanje svog ujaka multimilionera, dok
Uloge: Gary Cooper, Jean Arthur, njegovi advokati iz Njujorka (naviknuti da potkradaju fondove) pokušavaju
George Bancroft, Lionel Stander, da ubede Deedsa da ih zadrži na platnom spisku. Posle par nezgoda i
Douglass Dumbrille, Raymond putovanja na Menhetn, Deeds je ubeđen da mu pare neće doneti ništa
Walburn, H.B. Warner, Ruth
dobro i pokušava da imetak podeli, sa namerom da zasnuje seosku
Donnelly, Walter Catlett,
John Wray komunu za raseljene farmere. Advokati ga bacaju na sud sa argumentom
Oskar: Frank Capra (režija) da je lud jer niko normalan ne bi podelio toliko novca. Za konačni spas
Nominacije za Oskara: Frank Deedsa presudnu ulogu ima Babe Bennett (Jean Arthur), oštra novinarka
Capra (najbolji film), Robert koja u početku koristi njegovu seljačku naivnost da dođe do ekskluzivne
Riskin (scenario), Gary Cooper priče o „muškoj Pepeljugi”. Babe međutim menja Deedsov idealizam i
(glavna muška uloga), John P. njeno svedočenje uverava sud da presudi u korist siromašnih.
Livadary (zvuk)
Ispunjen vedrinom i komikom Gospodin Dids ide u grad je oda
antimaterijalizmu i jednostavnom ruralnom životu u najboljem maniru
Henryja Davida Thoreaua. RBP
128
CAMILLE (1936) SAD (MGM) 109m
DAMA SA KAMELIJAMA Režija: George Cukor
Produkcija: David Lewis, Bernard
Dama sa kamelijama Georgea Cukora jedna je od velikih pobeda ranog H. Hyman
zvučnog filma. Showcase sjajne glume protagonista Garbo i Taylora, sa Scenario: Zoe Akins, po romanu
umešnom podrškom studijskih majstora Lionela Barrymorea i Henriyja i drami La Dame aux camélias
Daniella. Cukor predstavlja taman toliko Pariza sa sredine XIX veka Alexandre Dumasa sina
da melodramatičnost dramskog teksta koji je Aleksandar Dima sin Fotografija: William H. Daniels,
adaptirao za scenu prema svom romanu, bude zaista očaravajuća. Sa Karl Freund
svojim duhovitim i sugestivnim dijalozima, scenario doprinosi da piščevi Originalna muzika: Herbert
likovi budu uverljivi američkom auditorijumu nekog drugog vremena. Stothart, Edward Ward
Marguerette Gautier (Garbo), koju zovu Camille zbog njene ljubavi za Uloge: Greta Garbo, Robert
kamelijama, u stvari je „kurtizana” koja se zaljubljuje u svog „pratioca” Taylor, Lionel Barrymore,
Elizabeth Allan, Jessie Ralph,
Armanda Duvala (Taylor) iz loze imućne familije. Veza koja nikad ne može Henry Daniell, Lenore Ulric, Laura
biti ozvaničena zbog njenog sumnjivog porekla mora da se okonča, što Hope Crews, Rex O’Malley
se i dešava u dve čuvene scene koje je svaka glumica oduvek želela za Nominacije za Oskara: Greta
sebe. Prvo, Armandov otac ubeđuje Camille da odustane od Armanda Garbo (glavna ženska uloga)
da bi se ovaj mogao posvetiti diplomatskoj karijeri. Slomljenog srca,
ona pušta Armanda da ode lažući da više nema interesovanja za njega.
Armando se vraća kasnije, tek da je zatekne na samrtnoj postelji, dok
umire, što će ga nagnati u nekontrolisani plač. Mora da je ova priča o
zabranjenoj i tragičnoj ljubavi potresla čak i Breenovu kancelariju, čiji je
zadatak bio da sprovodi reakcionarni produkcijski kodeks, čim je tražila
da se samo doda scena u kojoj se romantični par, koji je tehnički bio
„nedozvoljen”, zaklinje na večnu ljubav. RBP
SABOTAGE (1936) G.B. (Gaumont British) 76m BW

SABOTAŽA Režija: Alfred Hitchcock
Produkcija: Michael Balcon,
Alfred Hitchcock je bio upravo napravio film Tajni agent, baziran na Ivor Montagu
pričama W. Somerseta Maughama, tako da je njegov sledeći projekat, Scenario: Charles Bennett,
baziran na romanu Josepha Conrada „The secret agent” morao da Ian Hay, Helen Simpson, E.V.H.
promeni naziv u Sabotaža. Oscar Homulka je gospodin Verloc, zlosrećni Emmett, po romanu The Secret
agent strane tajne službe, koji mora da izvrši sabotažu. Odstupajući od Agent Josepha Conrada
originalne priče, Verloc i njegova žena (Sylvia Sydney) upravljaju malim Fotografija: Bernard Knowles
bioskopom, što pravi prostor Hitchcocku da se poigrava, povezujući Originalna muzika: Louis Levy
događaje u zapletu filma sa filmovima projektovanim u tom bioskopu. Uloge: Sylvia Sidney, Oskar
Homolka, John Loder, Desmond
Sabotaža ima dve scene koje se naročito pamte. U prvoj Stevie Tester, Joyce Barbour, Matthew
(Desmond Tester), mlađi brat gđe Verloc, biva poslat od strane njenog Boulton, S.J. Warmington, William
muža da isporuči limenu kutiju sa filmom. Stevie ne zna da je u kutiji Dewhurst
bomba tempirana da eksplodira u 13.45. Dok ga pratimo po Londonu,
njega usporava čitav niz događaja da bi na kraju bomba eksplodirala
dok on sedi u autobusu. Hitchcock je zažalio zbog ovoga, budući da je
to narušilo rediteljski ugovor sa publikom da neće naneti zlo nekome
ko im je osvojio simpatije – mada će to ponovo uraditi i u Psihu 1960.
U svakom slučaju, smrt Stevieja priprema okolnosti za drugu vrhunsku
scenu u kojoj Verloca ubija njegova žena iz osvete. EB
129
DODSWORTH (1936)
DODSVORT
Wylerova adaptacija romana Sinclaira Lewisa o rasturanju braka
bogatog američkog para, predstavlja vrh inteligentnog holivudskog
filmskog stvaralaštva. Walter Huston igra naslovnu rolu, automobilskog
mogula koji, pošto proda svoje preduzeće, mora da se suoči sa
izazovima bogataške penzije i odlučuje da sa svojom ženom Fran (Ruth
Chatterton) krene u obilazak Evrope. Napuštaju Ameriku ne bi li otkrili
kulturu i rafinman Starog kontinenta. U Evropi par uviđa da svako
od njih želi drugačiji način života, iako na neki svoj način, oboje žele
da odlože starost. Fran flertuje sa plejbojima po periferiji bogatih i
poznatih krugova. Ona postaje sve nestrpljivija zbog Dodsworthovog
tvrdoglavo američkog provincijalnog ponašanja. Dodsworth ne može
da izgladi odnose sa Fran i očajnički se boji da postaje beskoristan. Na
svojim putešestvijima, oni sreću Edith Cotright (Mary Astor), američku
iseljenicu koja je pronašla novi način da živi i ostane čila.
SAD (Samuel Goldwyn) 101m BW
Najupečatljiviji aspekti filma su njegova moralna kompleksnost i
Režija: William Wyler
njegov gorko-slatki ukus. Wyler vodi računa da ne prikaže Fran kao
Produkcija: Samuel Goldwyn,
totalno lošu. Tera nas da razumemo i saosećamo i sa mužem i sa ženom.
Merritt Hulburd Neki od najdirljivijih momenata u Dodsvortu dese se kad Fran shvati kako
Scenario: Sidney Howard, po se iluzorni život koji je pokušavala da osmisli ruši pred njenim očima.
romanu Sinclaira Lewisa Huston, koji je bio nominovan za Oskara za najboljeg glumca, savršen je
Fotografija: Rudolph Maté u ovoj ulozi velikog opsega. Njegov lik se transformiše iz samouverenog
Uloge: Walter Huston, Ruth samoproklamovanog tajkuna u razočaranog, promišljenog starca. Astor,
Chatterton, Paul Lukas, Mary izuzetno mladi i privlačni David Niven i Marija Ospenskaja su sjajni
Astor, David Niven, Gregory Gaye,
u sporednim ulogama. U vremenu kada mejnstrim američko filmsko
Maria Ouspenskaya, Odette
Myrtil, Spring Byington, Harlan stvaralaštvo kao da ima za cilj da zadovolji ukuse četrnaestogodišnjaka,
Briggs, Kathryn Marlowe, Dodsvort je dobrodošao podsetnik da je Holivud nekada pravio filmove
John Payne za odrasle. RH
Oskar: Richard Day (umetnički
direktor)
Nominacije za Oskara: Samuel
Goldwyn, Merritt Hulburd (najbolji
film), William Wyler (režija), Sidney
Howard (scenario), Walter Huston
(glavna muška uloga), Maria
Ouspenskaya (sporedna ženska
uloga), Oscar Lagerstrom (zvuk)
130
THINGS TO COME (1936) G.B. (London) 100m BW
ONO ŠTO ĆE DOĆI Režija: William Cameron Menzies
Produkcija: Alexander Korda
Menziesova ekranizacija H. G. Wellsovih razmišljanja o temi sudbine
Scenario: H.G. Wells po
sveta pošto katastrofalni Drugi svetski rat uništi evropsku civilizaciju, sopstvenom romanu The Shape
verovatno je prvi pravi naučnofantastični film. Samo Metropolis of Things to Come
(1926) Fritza Langa anticipira ovakvo viđenje budućnosti, kao rezultat Fotografija: Georges Périnal
tehnoloških promena i iz njih proizašle političke evolucije. Ali Langov Originalna muzika: Arthur Bliss
film ne nudi sličnu detaljnu analizu o novom kursu kojim bi istorija Uloge: Raymond Massey, Edward
mogla krenuti. U stvari, jako malo naučnofantastičnih filmova toliko vodi Chapman, Ralph Richardson,
računa o strogo istorijskom pristupu izmišljenom proročanstvu, kao Margaretta Scott, Cedric
Hardwicke, Maurice Braddell,
što to čini Ono što će doći. Verovatno je to zbog toga što je Wells sam Sophie Stewart, Derrick De
napisao scenario baziran na idejama koje se mogu naći u njegovom Marney, Ann Todd, Pearl Argyle,
romanu „The Outline of History“. Kenneth Villiers, Ivan Brandt,
Ni Wells ni Menzies nisu bili mnogo zainteresovani za priču koja Anne McLaren, Patricia Hilliard,
Charles Carson
proizilazi iz likova (svi likovi predstavljaju važne ideje), tako da je film
mnogima izgledao daleko i otuđeno, a to je još više pojačano činjenicom
da priča pokriva ceo jedan vek istorije. Drugi evropski rat traje dvadeset
pet godina i uspeva da uništi veći deo sveta, koji degradira u nešto
nalik nasilnom feudalizmu ranog srednjeg veka. Ali ljudski progres je
neizbežan, zahvaljujući činjenici da element intelektualnog i racionalnog
u čoveku uvek dokazuje superiornost u odnosu na urođenu ljudsku
potrebu za samodestrukcijom. Tako da Ono što će doći nudi jedan
optimističniji pogled na Frojdovo shvatanje večnog sukoba između
Erosa i Tanatosa, ljubavi i smrti. Poput mnogih utopističkih pisaca, Wells
vidi budućnost kao u velikoj meri određenu povećanom čovekovom
kontrolom nad prirodnim okruženjem. Kasnijim sekvencama u filmu,
kao i u Metropolisu, dominira viđenje grada budućnosti. Upravo u
baratanju tim arhitektonskim i art-dizajn stranama ovog filma Menzies
daje svoj najveći doprinos. Uprkos fragmentarnoj naraciji, Ono što će
doći je vizuelno fascinantan i preteča je drugih SF filmova koji maštaju
o urbanoj budućnosti. Među njima je i film Ridleya Scotta iz 1982. Blejd
Raner
Bez obzira na uloge dobro poznatih glumaca (među kojima su
Raymond Massey, Cedric Hardwicke i Ralph Richardson), u vezi sa ovim
neuobičajenim filmom najviše se pamti njegovo zanimanje za filozofiju
istorije i ljudske prirode. On perfektno prikazuje strahove i nade Velike
Britanije 1930-ih, na jeziv način predviđajući bombe koje će se obrušiti
na London samo četiri godine kasnije. RBP
131
Francuska (Cinéas) 85m BW LE ROMAN D'UN TRICHEUR (1936)
Jezik: Francuski ROMAN JEDNE VARALICE
Režija: Sacha Guitry Film koji svi smatraju remek-delom Sache Guitryja (iako ima konkurenta
Produkcija: Serge Sandberg u Pearls of the crown iz 1937), ovaj tour de force iz 1936. može se
Scenario: Sacha Guitry posmatrati kao neka vrsta končerta za domišljatost pisca, reditelja
Fotografija: Marcel Lucien i izvođača. Posle uvodne špice, koja nas upoznaje sa ekipom filma,
Originalna muzika: Adolphe Roman jedne varalice flešbekom se prebacuje u priču o tome kako je
Borchard
heroj iz naslova (koga igra sam Guitry) na svom životnom putu naučio
Uloge: Sacha Guitry, Marguerite
da profitira od varanja.
Moreno, Jacqueline Delubac,
Roger Duchesne, Rosine Deréan, Ozloglašeni antifilmski reditelj, čija je prva ljubav bila pozorište,
Elmire Vautier, Serge Grave, Guitry je imao podjednak osećaj za filmske štosove u adaptiranju svojih
Pauline Carton, Fréhel, Pierre drama ili, u ovom slučaju, svog romana „Memoires d'un tricheur” za
Labry, Pierre Assy, Henri Pfeifer, filmsko platno. Ova priča o prevari ostaće upamćena kao živahan i
Gaston Dupray
stilski inventivan nemi film sa Guitryjevim likom, koji služi kao pouka i
izvan ekrana. François Truffaut je bio toliko impresioniran da je Guitryja
nazvao francuskim bratom Ernsta Lubitscha, premda se Guitry vidno
razlikuje od tog majstora kontinentalnih romansi po načinu na koji
njegova privatnost nadjačava osobine njegovog lika. JS
SAD (MGM) 115m BW CAPTAINS COURAGEOUS (1937)

Režija: Victor Fleming
Produkcija: Louis D. Lighton
KAPETAN HRABROSTI
Scenario: Marc Connelly, John Rudyard Kipling, koji je umro 1936, nije poživeo još godinu dana da
Lee Mahin, Dale Van Every, po vidi tri svoja dela adaptirana za veliko platno. U njih spada i poletni ep
romanu Rudyarda Kiplinga Victora Fleminga o detinjstvu Kapetan hrabrosti. Freddie Bartholomew
Fotografija: Harold Rosson nastupa kao Harvey Cheyne, razmaženi bogati klinac koji, pošto popije
Originalna muzika: Franz šest sladoled soda, pada sa prekookeanskog broda, kojim putuje sa
Waxman ocem (Melvyn Douglas). Sreća mu se osmehne i pokupi ga ribarski brod
Uloge: Freddie Bartholomew, iz Gločestera, čija posada, uključujući i dobrodušnog Manuela Fidella
Spencer Tracy, Lionel Barrymore,
Melvyn Douglas, Charley (Spencer Tracy) nije impresionirana njegovim bogatstvom i statusom.
Grapewin, Mickey Rooney, John Ponižen, Harvey mora sam da se snalazi, ali, pod Manuelovim brižnim
Carradine, Oscar O’Shea, Jack nadzorom, on se uči vrednostima teškog rada i pravih dostignuća.
La Rue, Walter Kingsford, Donald Međutim pre nego što se vrate u luku, Manuel gine u nesreći. U luci,
Briggs, Sam McDaniel, Bill Burrud
Harvey se sreće sa svojim ocem, ali želi da ostane sa ribarima. Posle
Oskar: Spencer Tracy (glavna
muška uloga) dirljivog pomena poginulom prijatelju, sin i otac se ipak pomire.
Nominacije za Oskara: Louis Dečak-zvezda, Bartolomew, odličan je u ulozi koja od njega zahteva
D. Lighton (najbolji film), Marc da bude i iritantan i neodoljiv. A Spencer Tracy, sa svojom kovrdžavom
Connelly, John Lee Mahin, Dale kosom i (našmikanim) bronzanim licem, predstavlja odličnu imitaciju
Van Every (scenario), Elmo Veron portugalskog mornara. Humor, patos i interesantna poruka, ovaj film
(montaža)
svrstavaju među najbolje dečije filmove koje je Holivud ikada napravio.
RBP
132
YE BAN GE SHENG (1937) China (Xinhua) 123m BW
PONOĆNA PESMA Jezik: Mandarin
Roman „Fantom iz opere” Gastona Lerouxa, iz 1919. godine, inspirisao Režija: Ma-Xu Weibang
je mnoge filmove. Ponoćna pesma Weibanga, snimljen u Šangaju 1936. Produkcija: Shankun Zhang
nesumnjivo je jedan od najnadahnutijih. Ma-Xu (1905–1961) pristupio Scenario: Weibang Ma-Xu
je snimanju filmova kao dizajner titlova napredovavši do scenografa, Fotografija: Boqing Xue,
Xingsan Yu
pa glumca a zatim i reditelja. Do pojave zvuka, snimio je šest filmova.
Originalna muzika: Xinghai Xian
Ponoćna pesma je bio njegov drugi zvučni film.
(pesma)
Ponoćna pesma uspostavlja svoje mračno i jezivo raspoloženje od
Uloge: Menghe Gu, Ping Hu, Shan
samog početka, dolaskom opere, koja je na turneji, u ruinirano pozorište Jin, Chao Shi
koje, kako će saznati, stoji tako prazno i raspada se otkako je pre deset
godina stradao veliki operski pevač Song Danping. Mlada zvezda opere
vežba sama u pozorištu kada čuje prelep glas koji mu govori kako da
peva. To je naravno odbegli, sada jezivo unakažen, Song Danping koji
priča svoju tragičnu priču prikazanu kroz flešbek. Krivac za njegovo
fizičko stanje je zli feudalni gospodar, ljut što se Song zaljubio u njegovu
ćerku. Od tada se skriva u pozorištu u iščekivanju pevača koji bi mogao
preuzeti njegovu ulogu i izvesti veliku operu. Mladi pevač je odabran
za tu ulogu, a takođe postaje izaslanik Songovoj izgubljenoj ljubavi, Li
Xiaoxia kojoj se od prevelike tuge pomračio um.
Revolucionarna razlika u odnosu na zapadnjačke verzije Lerouxa
jeste to što fantom, umesto da bude opasnost iz mraka, postaje
dobronamerni junak sa kojim saosećamo. U svim ostalim adaptacijama,
fantomov štićenik je pevačica, a fantoma motiviše seksualna ljubomora
na njenog verenika. Promenom pola štićenika, Ma-Xu razvija složenije
i višeznačnije odnose. Song vidi mladića kao surogat za sebe samog
u odnosu prema Lixiaoxii i ljubomoran je, u njeno ime, kada otkrije da
mladić ima devojku.
Sve ovo postavljeno je u scenografiji koja atmosferi filma doprinosi
zahvaljujući majstorskoj upotrebi svetla i senki, jasno inspirisanoj
nemačkom ekspresionističkom kinematografijom. Važan element za
veliku popularnost ovog filma bili su songovi koji su ostali popularni
standardi u Kini. Godine 1941. Ma-Xu je bio obavezan da napravi
nastavak Ponoćna pesma 2, a film je takođe inspirisao dva hongkonška
rimejka: Midnightmare (1962) i The phantom lover (1995). DR
133
LA GRANDE ILLUSION (1937)
VELIKA ILUZIJA
Ponekad je potrebno da nam ono što nam je svima zajedničko otkriju
užasi rata. Ta humanistička ironija je centralni predmet remek-dela
Jeana Renoira Velika iluzija, filma smeštenog u Prvi svetski rat, delo
koje otkriva radost i druženje u nemačkom logoru ratnih zarobljenika.
Poručnik Maréchal (Jean Gabin) i kapetan De Boeldieu (Pierre Fresnay)
dva su francuska oficira koja se, sa svojim ljudima, snalaze kako znaju i
umeju budući pod budnim okom pristojnog nemačkog komandanta von
Rauffensteina (Erich von Stroheim).
Ali to je samo oaza ili, preciznije, fatamorgana usred razornog
Francuska (R.A.C.) 114m BW konflikta. Ako obratimo pažnju na naziv filma, velika iluzija bi upravo
Jezik: Francuski / Nemački / bila ta ideja da pripadnost klasi i vaspitanje, kao nekakvim čudom,
Engleski ove oficire uzdiže iznad uobičajenog doživljaja rata uprkos činjenici
Režija: Jean Renoir da meci ne razlikuju plavu krv od svake druge. Oni neumorno kopaju
Produkcija: Albert Pinkovitch, kanal za bekstvo, ne uzimajući u obzir činjenicu da će, kada se jednom
Frank Rollmer vrate u slobodu, prividna bliskost prouzrokovana zarobljeništvom, stvari
Scenario: Jean Renoir, ponovo vratiti na pređašnje mesto.
Charles Spaak
Jedna od dirljivijih strana ovog filma je osećanje da glavni likovi
Fotografija: Christian Matras
shvataju ovu istinu i suviše dobro, ali podsvesno priželjkuju da su
Originalna muzika: Joseph
Kosma stvari drugačije. Možete osetiti da von Stroheimov komandant stvarno
Uloge: Jean Gabin, Dita Parlo, želi da bude prijatelj sa francuskim oficirima, samo kad bi okolnosti
Pierre Fresnay, Erich von bile drugačije, manje surove. U koncentracionom logoru je i Rosenthal
Stroheim, Julien Carette, Georges (Marcel Dalio). Gledano spolja, on je samo Jevrejin, neprijatan
Péclet, Werner Florian, Gaston podsetnik imanentnog zla u Drugom svetskom ratu. Nemci su kasnije,
Modot, Marcel Dalio
tokom okupacije Francuske, zabranili Veliku iluziju. Toliko je efektna
Nominacije za Oskara: Frank
Rollmer, Albert Pinkovitch
bila svevremenska humanistička vizija ovog filma. Ovaj Renoirov sjajni
(najbolji film) film, sa svim njegovim likovima, provokativnim temama i privlačnim
Filmski Festival u Veneciji: dijalozima mogao je biti zauvek izgubljen zbog svojih političkih stavova,
Jean Renoir (sveukupni i oštar je podsetnik na moć filma i sposobnost mašte da iznesu onu
umetnički doprinos), Jean Renoir vrstu istina i moralnih smernica koje koristimo i koje su nam potrebne
nomination (Musolinijev pehar)
za usmeravanje naših života. JKl
134
STELLA DALLAS (1937) USA (Samuel Goldwyn) 105m BW
STELA DALAS Režija: King Vidor
Produkcija: Samuel Goldwyn,
Stela Dalas Kinga Vidora nudi živi i potresan portret žene iz radničke Merritt Hulburd
klase, koja je dovoljno hrabra i jaka da podnese žrtvu zarad ćerkinog Scenario: Joe Bigelow, Harry
napretka u društvu. Uspešna ekranizacija čuvenog romana Olive Wagstaff Gribble, Sarah Y.
Higgins „Prauti” već je viđena 1925, ali, za razliku od neme verzije Mason, Gertrude Purcell, Victor
Henryja Kinga, Vidorova ima tu prednost što glavnu ulogu u njoj igra Heerman, po romanu Olive
Higgins Prouty
Barbara Stanwick.
Fotografija: Rudolph Maté
Stanwickova verzija nam nudi Stelu kao izdržljivu, glamuroznu,
Originalna muzika: Alfred
inteligentnu ženu. Nije nam teško da shvatimo zašto je privukla
Newman
bogataša Stephena Dallasa (John Boles) pošto je napustio porodicu i
Uloge: Barbara Stanwyck, John
odlučio da pokuša da živi sam. Međutim, malo posle rođenja njihove Boles, Anne Shirley, Barbara
ćerke Laurel (Anne Shirley), Stephen je poželo da se vrati svojoj bivšoj O’Neil, Alan Hale, Marjorie Main,
devojci. Stela sama podiže Laurel, posvećujući ceo svoj život sreći George Walcott, Ann Shoemaker,
Tim Holt, Nella Walker, Bruce
devojčice. Kada je dospela u tinejdžerske godine, Laurel se život oca
Satterlee, Jimmy Butler, Jack
bogataša učinio interesantnijim i ona želi da živi sa njim. U početku se Egger, Dickie Jones
Stela opire ćerkinom odlasku, ali se predomišlja primoravši je da ode Oskar: Barbara Stanwyck (glavna
glumeći pijanstvo i nezainteresovanost za nju. Laurel odlazi kod oca ženska uloga), Anne Shirley
i nedugo posle toga udaje se za bogatog mladića. Njeno glamurozno (sporedna ženska uloga)
venčanje majka posmatra kroz prozor sa suzama u očima.
Stela nastavlja dalje, ali nikada više neće moći da premosti društveni
jaz koji je odvaja od ćerke. Ovu dirljivu priču Vidor je vešto režirao pa
Stela Dalas nikada ne sklizava u jevtinu sentimentalnost. RBP
THE LIFE OF EMILE ZOLA (1937) USA (Warner Bros.) 116m BW

ŽIVOT EMILA ZOLE Režija: William Dieterle
Produkcija: Henry Blanke
Film Život Emila Zole Williama Dieterlea bio je nastavak njegovog izuzetno
Scenario: Norman Reilly Raine,
uspešnog biografskog filma Priča o Luisu Pasteru (1935) sa glumcem Heinz Herald, Geza Herczeg, po
Paulom Munijem u još jednoj priči o Francuzu od principa i prosvećenosti knjizi Matthew Josephsona
koja je iznad predrasuda. Zola se u početku muči da postane pisac, Fotografija: Tony Gaudio
sve dok ne objavi „Nanu”, roman o prostitutki. Posle toga, uspesi se Originalna muzika: Max Steiner
nižu i Zola namerava da uživa u poznim godinama i bogatstvu, ali ga Uloge: Paul Muni, Gale
posećuje žena Alfreda Dreyfusa, francuskog oficira koji je, nepravedno Sondergaard, Joseph Schildkraut,
optužen da je nemački špijun, poslat na Đavolje ostrvo. Zolina savest Gloria Holden, Henry O’Neill,
Ralph Morgan, Robert Barrat
se budi i u grandioznoj sceni, kao pisanoj za Munija, on čita svoj slavni
Oskar: Henry Blanke (najbolji
članak „J'accuse” („Optužujem”) uredniku novina. U montažnoj sekvenci
film), Heinz Herald, Geza Herczeg,
karakterističnoj za Warner Brothers ostali novinari se okupljaju da ga Norman Reilly Raine (scenario),
čuju, štamparije štampaju članak, a ljudi hrle da kupe novine. Joseph Schildkraut (glavna
Film je osvojio Oskara za najbolji film, a njegova ozbiljnost je muška uloga)
impresivna. Ipak, iako je Dreyfus bio žrtva antisemitskih predrasuda, Nominacije za Oskara: William
nijednom se u ovom filmu ne izgovara reč Jevrejin. Očigledno je studio Dieterle (režija), Heinz Herald,
Geza Herczeg (scenario), Paul
Warner Brothers vodio računa da 1937. godine, kada je rasla mržnja Muni (gluma), Anton Grot
prema Jevrejima u Evropi, prikazivanjem antisemitskih raspoloženja ne (umetnički direktor), Russell
podgreje predrasude koje je želeo da osudi. EB Saunders (asistent režisera),
Max Steiner (muzika), Nathan
Levinson (zvuk)
135
MAKE WAY FOR TOMORROW (1937)
PRIPREMI SE ZA BUDUĆNOST
Ovo izuzetno remek-delo jednog od najvećih američkih reditelja
prikazuje Victora Moora i Beulah Bondi u ulogama Barka i Lucy Cooper.
Oni su stariji par koji, suočen sa finansijskom katastrofom, mora da
se prepusti milosti svoje sredovečne dece. Prvo što se dogodi jeste
da ih deca razdvajaju kako bi mogli da podele troškove izdržavanja.
Malo-pomalo, samopouzdanje i dostojanstvo staraca se gubi sve dok
ne prihvate scenario po kome će jedno od njih biti u staračkom domu u
Njujorku, a drugo u Kaliforniji.
Naprosto nema dovoljno reči hvale kojima bi se mogla opisati režija
Lea McCareya u ovom filmu. Glumci su svi dobri i prirodni a McCarey
gaji podjednaku ljubav za sve likove. On ima odličan osećaj kada treba
da se odvoji od centralnog para i da ispita stavove ostalih likova; ne
USA (Paramount) 91m BW dajući sugestije o tome da su oni bezosećajni ili nezainteresovani, on
Režija: Leo McCarey nas bez po muke natera na plač. U naraciji nema ničeg izveštačenog
Produkcija: Leo McCarey, tako da je njena dirljivost neizbežna.
Adolph Zukor Dovoljna su dva primera da ilustrujemo diskreciju ovog filma. U
Scenario: Viña Delmar, po tužnoj sceni kada svojim prisustvom nesvesno ometa pokušaj njene
romanu The Years Are So Long snaje da igra bridž, Lucy telefonira Barku. Pošto govori glasno – što
Josephine Lawrencea je jedna od karakternih crta koje su reditelj i scenarista Vina Delmar
Fotografija: William C. Mellor odredili starom paru – igrači bridža zastaju i osluškuju. Njihove ne odveć
Originalna muzika: George naglašene reakcije svode se na mešavinu neprijatnosti, negodovanja i
Antheil, Victor Young, Sam
Coslow, Leo Robin, Jean Schwartz tuge.
Uloge: Victor Moore, Beulah Poslednji deo filma, u kome se prikazuje kratki susret para i
Bondi, Fay Bainter, Thomas improvizovanje poslednjih trenutaka sreće na Menhetnu, savršen je.
Mitchell, Porter Hall, Barbara McCarey nam pokazuje simpatije ljudi sa strane za njih (prodavca
Read, Maurice Moscovitch, automobila, garderoberke, upravnika hotela, dirigenta), ali nikada ne
Elisabeth Risdon, Minna Gombell,
Ray Mayer, Ralph Remley, Louise prenaglašava njihove reakcije suvišnim kadrovima. Tokom priče, Lucy
Beavers, Louis Jean Heydt, i Bark su prikazani zajedno u istim kompozicijama. U svojoj strasnoj
Gene Morgan posvećenosti njihovom privatnom univerzumu, Pripremi se za budućnost
je zaista duboko dirljiv film. CFu
136
SNOW WHITE AND THE SEVEN USA (Walt Disney) 83m
Technicolor
DWARVES (1937) Produkcija: Walt Disney
SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA Scenario: Ted Sears,
Snežana i sedam patuljaka počinje laganim približavanjem velikom Richard Creedon
dvorcu, gde zla kraljica postavlja čuveno pitanje svom čarobnom Fotografija: Maxwell Morgan
ogledalu: „Mirror, mirror on the wall, who's the fairest one of all?” Sledi Originalna muzika: Frank
Churchill, Leigh Harline, Paul J.
naravno odgovor da je to njena čedna suparnica Snežana, koja će Smith
stoga postati žrtva kraljičine taštine. Kao i u bajci braće Grim po kojoj Uloge: Roy Atwell, Stuart
je film napravljen, automatski ste uvučeni u zastrašujući i čudesni svet. Buchanan, Adriana Caselotti,
Međutim, u to vreme ovaj prvi izlet Walta Disneya u dugometražnu Eddie Collins, Pinto Colvig,
animaciju smatran je velikom glupošću. Ko bi još mogao da sedi i gleda Marion Darlington, Billy Gilbert,
Otis Harlan, Lucille La Verne,
devedeset minuta animacije? James MacDonald, Scotty
Suvišno je pominjati da je Snežana odgovorila na to retoričko pitanje Mattraw, Moroni Olsen,
tako što je postala jedan od najvećih hitova u istoriji kinematografije, Harry Stockwell
i Disneyevom studiju za animaciju obezbedila mesto najslavnijeg na Oskar: (počasna nagrada-jedna
svetu. Pomeranje granica žanra je u stvari bio jedan od jasnih ciljeva statua i 7 statuica)
Walta Disneya u ovom filmu. Svojim kratkim filmom, Steamboat Willy, Nominacije za Oskara: Frank
Churchill, Leigh Harline,
Disney je već bio probio led u zvučnom crtanom filmu, a par godina Paul J. Smith (muzika)
kasnije je ubacio i žive boje u animaciju. Snežana je predstavljala samo
još jedan umetnički i finansijski korak napred (dugometražni filmovi su
obezbeđivali bolju zaradu na blagajnama bioskopa).
Oslonivši se na bajku braće Grim kao na predložak, Disney je svojim
animatorima dao odrešene ruke dozvolivši im potpunu slobodu u
kreativnom poduhvatu. Film obiluje gegovima, ali i emocijama, koje
izviru iz poletne kombinacije slika i večnih pesama kao što su „Whistle
while you work“ i „Some day my prince will come“. Originalni saundtrek
za Snežanu bio je prvi ikada pušten u prodaju. Učinak koji je Snežana
imala nemoguće je preceniti. Ona ne samo da je Disneyev studio
prikazala kao jedan od najvećih na svetu nego je i toliko pomogla razvoj
animacije da, sve do dolaska kompjutera, u toj oblasti niko nije napravio
veći pomak. Kakav trijumf! Snežana je inspirisala stotine imitacija,
stvorila carstvo i do naših dana ostala osnovni predložak za skoro sve
crtane filmove. JKl
137
USA (Columbia) 91m BW THE AWFUL TRUTH (1937)
Režija: Leo McCarey STRAŠNA ISTINA
Produkcija: Leo McCarey,
Everett Riskin Kolaju legende da je film Lea McCareya Strašna istina improvizovan od
Scenario: Viña Delmar,po drami početka do kraja. To je potpuno moguće s obzirom na etos filma, u kome
Arthur Richmana su spontanost, razigranost i mogućnost da se nasmeje sopstvenim
Fotografija: Joseph Walker postupcima (kao da ih vidimo očima osobe koja vidi kroz nas) toliko
Originalna muzika: Ben Oakland, bitne za njegov sjajni smisao za humor i istraživanje načina na koje bi
George Parrish brak mogao biti uspešan. Međutim struktura scenarija, kako god da se
Uloge: Irene Dunne, Cary Grant, došlo do nje, zadovoljavajuća je. Počinje raskidom: Jerry (Cary Grant)
Ralph Bellamy, Alexander D’Arcy, i Lucy (Irene Dunne) ubeđeni su da su jedno drugo uhvatili u prevari,
Cecil Cunningham, Molly Lamont,
Esther Dale, Joyce Compton,
u lažima i, što je najgore, nemaju poverenja jedno u drugo. Odlučuju
Robert Allen, Robert Warwick, da se razvedu. Posle pola filma, uključujući i Lucyn flert sa Danom
Mary Forbes (Ralph Bellamy), ona uviđa da još uvek voli Jerryja. Ali sad je njegov
Oskar: Leo McCarey režiser red da sretne nekoga – ćaknutu naslednicu. Kada se sve ovo izdešava,
Nominacije za Oskara: Leo priča prelazi u road movie koji vodi do kolibe u šumi – sa dva kreveta i
McCarey, Everett Riskin (najbolji trideset minuta preostalih do konačnog razvoda.
film), Viña Delmar (scenario),
McCarey dovodi do savršenstva svaki sastojak ove romantične
Irene Dunne (glavna ženska
uloga), Ralph Bellamy (glavna komedije: od suprotnosti Njujorčana i južnjaka do uloge igara, pesama
muška uloga), Al Clark (montaža) i plesova, kroz koje se razvrstavaju osećanja i afektacije karaktera.
Prepun sjajnih epizodnih uloga i inspirativnih trenutaka, ovaj film
poseduje takođe i srceparajuće, ozbiljne momente kada se Jerry i Lucy
sećaju nezvaničnih bračnih obećanja („Ovo je od srca”, „Uvek ću te
voleti”).
Od svih velikih filmova, ovaj bi mogao biti jedan koji se najviše opire
opisivanju. Moglo bi se to dovesti u vezu sa mnoštvom sitnih šala
iznesenih veoma suptilno, gde se obične izjave transformišu tajmingom,
ritmom i tonom: od Lucynog „Bolje da krenem”, što izgovara u
samoodbrani, i Jerryjevog
teturanja u pesmi „Tulsa”,
pa Danovog očajničkog
„Mama” sve do reakcije
crne služavke na Jerryjev
lažni ten „Izgleeeeedate
doooobrooo”. Ovaj film
je ponajviše priznanje
magičnoj dražesnosti
svojih zvezda. AM
138
PÉPÉ LE MOKO (1937) Francuska (Paris) 90m BW
PEPE LE MOKO Jezik: Francuski
Režija: Julien Duvivier
Ovaj film je povratio sjaj zvezde Jeana Gabina i na velikom platnu
Produkcija: Raymond Hakim,
definisao njegovu filmsku pojavu: to je čvrst lik koji poseduje uličnu Robert Hakim
mudrost, spolja ciničan, ali sa prikrivenom romantičnom crtom koja Scenario: Jacques Constant,
će prouzrokovati njegov pad. U ulozi Pepea, prognanog francuskog Julien Duvivier
kriminalca koji je postao najopasniji tip u Kazbi, arapskoj četvrti Alžira, Fotografija: Marc Fossard,
on gustira svoju moć, ali ga muči nostalgija za Parizom. Za oko mu Jules Kruger
zapadne lepa francuska turistkinja (Mireille Balin); ona na neki način Originalna muzika: Vincent
predstavlja njegovu domovinu za kojom čezne i iskušenje postaje Scotto, Mohamed Ygerbuchen
preveliko. Međutim, napustivši Kazbu, on se izlaže opasnosti jer ga Uloge: Jean Gabin, Mireille Balin,
Gabriel Gabrio, Lucas Gridoux,
tamo čeka neumorni policajac (Lucas Gridoux). Gilbert Gil, Line Noro, Saturnin
Umešnost Juliena Duviviera u stvaranju atmosfere daje živopisno, Fabre, Fernand Charpin, Marcel
premda romantično, viđenje Kazbe, u vidu egzotičnog lavirinta uličica Dalio, Charles Granval, Gaston
punih aromatičnih sitnica. Pozajmljujući motive iz klasičnih holivudskih Modot, René Bergeron, Paul
Escoffier, Roger Legris, Jean
filmova o gangsterima i začinjavajući ih mračnim francuskim
Témerson
romantizmom, Pepe Le Moko najavljuje film noar. U filmu se pojavljuju
slike rešetki, ograda i šipki koje služe da pokažu koliko je Pepe, u stvari,
zarobljen u svom malom carstvu. Film je prožet osećanjem čežnje
izgubljenih snova i neispunjenih želja. Zbog ovog fatalizma, režim u
Višiju ga je zabranio tokom rata. Međutim, dobrodošlica sa kojom je,
posle tog kratkog odsustva dočekan, samo je potvrdila status klasika.
PK
JEZEBEL (1938) USA (First National, Warner Bros.)

103m BW
DEMONSKA ŽENA
Film Demonska žena, kao drugi po redu koji oslikava portret razmažene Produkcija: Henry Blanke, Hal B.
lepotice sa juga, dao je prostora Bette Davis da prikaže svoje glumačke Wallis, William Wyler
sposobnosti u toj fascinantnoj ulozi. Bette Davis igra Julie Marsden, Scenario: Clements Ripley, Abem
najtraženiju debitantkinju u Nju Orleansu 1850-ih godina, kada su u Finkel, John Huston, Robert
tom društvu vladala striktna pravila ponašanja, prilično opterećujuća za Buckner,po drami Owen Davisa
mladu ženu. Kao verenica severnjaka Prestona Dillarda (Henry Fonda), Fotografija: Ernest Haller
Julie ipak nastavlja svoju vezu sa Buckom Cantrellom (George Brent), Originalna muzika: Al Dubin, Max
Steiner, Harry Warren
časnim gospodinom sa juga i najdražim likom u celoj priči. Malo posle,
Uloge: Bette Davis, Henry
toga Preston napušta Nju Orleans da bi se vratio na sever, gde se Fonda, George Brent, Margaret
oženi drugom ženom. Ljuta Julie izaziva dvoboj u kom Buck gine, a nju Lindsay, Donald Crisp, Fay
proteruje čak i njena porodica. Međutim, ona uspeva da se iskupi kroz Bainter, Richard Cromwell, Henry
hrabru požrtvovanost za vreme epidemije žute groznice, kada užasno O’Neill, Spring Byington, John
Litel, Gordon Oliver, Janet Shaw,
bolesnog Prestona prati na tužno ostrvo na kome su smeštene žrtve
Theresa Harris, Margaret Early,
opake bolesti. Irving Pichel
William Wiler nas, sa dosta para za sjajnu scenografiju, podseća na Oskar: Bette Davis (glavna
to doba. Demonska žena, koji je dosta dublja studija likova nego što će ženska uloga)
to biti Prohujalo s vihorom, uspeva da izbegne „mitologiju plantaže”, Nominacije za Oskara: Hal B.
toliko prisutnu u ovom drugom filmu. Nju Orleans Williama Wilera je Wallis, Henry Blanke (najbolji
film), Fay Bainter (glavna ženska
dekadentno mesto u kome nema razigranih crnaca kojima vladaju
uloga), Ernest Haller (fotografija),
plantažeri, usredsređeni na osećanje časti koje ljubomorno čuvaju. Max Steiner (muzika)
RBP
139
USA (First National, Warner Bros.) THE ADVENTURES OF ROBIN HOOD (1938)
102m Technicolor
AVANTURE ROBIN HUDA
Režija: Michael Curtiz,
William Keighley Bilo da se posmatra kao film o mačevanju, kostimirana ljubavna priča
Produkcija: Henry Blanke, ili puko ismejavanje istorije, ovaj film slovi za najboli svoje vrste. Dok je
Hal B. Wallis kralj Richard u svojim krstaškim pohodima, kraljevstvo je prepušteno
Scenario: Norman Reilly Raine, vladavini njegovog pokvarenog brata Johna (Claude Rains). On je
Seton I. Miller naprasiti tiranin koji se zabavlja tako što prisluškuje zapomaganja iz
Fotografija: Tony Gaudio, sobe za mučenje izjavljujući: „Ah, nove primedbe na poreze naše
Sol Polito
braće Saksonaca.” Basil Rathbone igra Johnovog ne toliko zabavnog, ali
Originalna muzika: Erich
Wolfgang Korngold
zato još opasnijeg savetnika ser Guya od Gizborna, sa nenadmašnom
Uloge: Errol Flynn, Olivia de
bezobzirnošću i jasno profilisanom malicioznošću.
Havilland, Basil Rathbone, Claude Marian je najlepša žena u zemlji i igra je neverovatno lepa Olivia de
Rains, Patric Knowles, Eugene Havilland u svom sjaju tehnikolora. U taj dvorac pun intriga unosi se
Pallette, Alan Hale, Melville život tek pojavom obespravljenog odmetnika Robina od Lokslija. Drska
Cooper, Ian Hunter, Robert Noble,
jareća bradica Errola Flynna i vragolasti sjaj u oku stvaraju od Robina
Kenneth Hunter
nesvakidašnjeg junaka, sposobnog da u jednom času bude prevarant
Oskar: Carl Jules Weyl (umetnički
direktor), Ralph Dawson a već u sledećem deliću sekunde postaje odlučni pobunjenik, pa i
(montaža), Erich Wolfgang romantik koji se vere po balkonima.
Korngold (muzika) Zapanjujuće je kako je to film vrtoglavog tempa i prepun dešavanja.
Nominacije za Oskara: Hal B. Zaplet je komplikovan kao u Šekspirovoj komediji. Neobično je veliki
Wallis, Henry Blanke (najbolji film)
užitak posmatrati mačevanja i streličarske turnire, a završava se onako
kako bi trebalo sve priče da se završe – dobro pobeđuje, a ljubavnici se
sjedinjuju. KN
USA (First National) 97m BW ANGELS WITH DIRTY FACES (1938)

Režija: Michael Curtiz ANĐELI GARAVIH LICA
Produkcija: Samuel Bischoff
Svi filmovi Michaela Curtiza zauzimaju se za društvenu odgovornost,
Scenario: Rowland Brown,
John Wexley, Warren Duff a ponajviše film Anđeli garavih lica. Rocky i Jerry, dva prijatelja iz
Fotografija: Sol Polito nezgodne njujorške četvrti, odrastaju i jedan postaje kriminalac (James
Originalna muzika: Max Steiner Cagney), a drugi sveštenik (Pat O'Brien). Banda tinejdžera u Rockyju vidi
Uloge: James Cagney, Pat idola sve dok otac Jerry ne natera svog osuđenog prijatelja da „postane
O’Brien, Humphrey Bogart, Ann kukavica” na svom pogubljenju. U cilju da postigne svoju didaktičku
Sheridan, George Bancroft, Billy misiju, vizuelni stil filma empatičan je do karikiranosti. U stvari,
Halop, Bobby Jordan, Leo Gorcey, Cagneyeva interpretacija sadrži puno hvalisavog njihanja kukovima i
Gabriel Dell, Huntz Hall, Bernard
Punsly, Joe Downing, Edward
zabacivanja ramena, i može se smatrati uzorom za impresioniste kao
Pawley, Adrian Morris, što su bili Frank Gorshin i Rich Little.
Frankie Burke Curtiz se može smatrati moralizatorom, ali nipošto nije plitak u tom
Nominacije za Oskara: Michael pogledu. Vrlo je teško progutati Rockyjevu finalnu predaju, a pri tom
Curtiz (režija), Rowland Brown reditelj ništa ne čini da nam je olakša. Rocky je harizmatičan otpadnik,
(scenario), James Cagney (glavna
a otac Jerry samouvereni gnjavator. Ali u filmu se ne ostavlja mesto
muška uloga)
sumnji koji put služi opštem dobru. Užasavajući klimaks, košmarna
sekvenca sastavljena od jezivih detalja i ekspresionističkih senki, u
trenutku kada Rockyja uplakanog odvlače na električnu stolicu, još
uvek može razbesneti publiku koja ne deli oštre, moralne stavove filma,
ali za oca Michaela takvi stavovi su u najboljem slučaju sentimentalni, a
u najgorem neodgovorni. Amin. MR
140
OLYMPIA (1938)
OLIMPIJADA
OLYMPIA 1. TEIL - FEST DER
VÖLKER
PRVI DEO: PRAZNIK NARODA
OLYMPIA 2. TEIL - FEST DER
SCHÖNHEIT
DRUGI DEO: PRAZNIK LEPOTE
Epski dokumentarac Leni Riefenstahl o Olimpijskim
igrama, održanim 1936. godine u Berlinu, ponekad se smatra politički Nemačka (IOC, Olympia Film,
nekorektnim. Sponzorisan od strane Hitlera, film zaista sadrži neke Tobis) 118 m and 107m BW
sekvence za koje bi se moglo reći da guraju ideju arijevske superiornosti. Jezik: Nemački
Međutim, rediteljka je za svoj trud dobila zlatnu medalju Olimpijskog Režija: Leni Riefenstahl
komiteta 1948, dosta vremena posle raspada Hitlerovog sna o Produkcija: Leni Riefenstahl
hiljadugodišnjem Rajhu. To ne znači da Olimpijada nije propaganda, Scenario: Leni Riefenstahl
jer Riefenstahl nikad ne bi dobila tolike novčane i druge vrste podrške Fotografija: Wilfried Basse,
Werner Bundhausen, Leo De
da plod njenog rada nije bio politički koristan. Međutim Olimpijada je Lafrue, Walter Frentz, Hans Karl
nadišla politiku na više načina. Na višoj instanci, ovaj film je ponajpre Gottschalk, Willy Hameister,
himna koja slavi atletske moći i poeziju ljudskog tela u pokretu. Walter Hege, Carl Junghans, Albert
Retko koji reditelj je izrazio toliko estetsko interesovanje za fizičku Kling, Ernst Kunstmann, Guzzi
Lantschner, Otto Lantschner,
formu i pokret kao Leni Riefenstahl, a rezultati koje je ona postigla Erich Nitzschmann, Hans Scheib,
su neponovljivi. Snimanje Olimpijskih igara i ogromni postprodukcijski Hugo O. Schulze, Károly Vass,
proces i danas bi zahtevali Herkulove napore. U tim kasnim tridesetim, Andor von Barsy, Franz von Friedl,
Heinz von Jaworsky, Hugo von
posao se obavljao primitivnom opremom. Bez obzira na njegovu političku Kaweczynski, Alexander von
poruku, ovaj film je u isto vreme i veliki umetnički trijumf, potvrda ne Lagorio
samo talenta i vizije Leni Riefenstahl već i energije i stručnosti njenog Originalna muzika: Herbert
tima koji je okupljao nekoliko stotina ljudi. Windt, Walter Gronostay
Bile su potrebne obimne pripreme. Na stadionu su podignuti Uloge: David Albritton, Jack
Beresford, Henri de Baillet-Latour,
čelični tornjevi za kamere, izgrađene su platforme za farove, a zarad Philip Edwards, Donald Finlay,
okupljanja najvećih talenata prevrnuta je cela Nemačka. Snimljeno Wilhelm Frick, Josef Goebbels,
je skoro dvesta pedeset sati filma i zadatak montaže nadgledala je Hermann Göring, Ernest Harper,
sama Leni Riefenstahl. Kada je konačno izmontiran, ispostavilo se da Rudolf Hess, Adolf Hitler,
Cornelius Johnson, Theodor
pripada najboljoj tradiciji nemačkog Lewald, Luz Long, John Lovelock,
dokumentarnog filma: sjajan tempo, Ralph Metcalfe, Seung-yong Nam,
odlični rezovi i dovoljno varijacija u Henri Nannen, Dorothy Odam,
Martinus Osendarp, Jesse Owens,
događajima koji se ponavljaju da Leni Riefenstahl, Julius Schaub,
vizuelni utisak bude interesantan. Fritz Schilgen, Kee-chung Sohn,
Možda insistiranje Leni Riefenstahl Julius Streicher, Forrest Towns,
Werner von Blomberg, August von
na političkoj nevinosti i nije uverljivo,
Mackensen, Glenn Morris, Conrad
ali Olimpijada zaista ima i drugu von Wangenheim
onu večniju stranu. To je prosto Filmski Festival u Veneciji: Leni
najdirljiviji filmski zapis ljudskog, Riefenstahl (Musolinijev pehar-
sportskog i telesnog takmičenja najbolji film))
ikada snimljen. RBP
141
LA FEMME DU BOULANGER (1938)
PEKAREVA ŽENA
Raimu je, po Orsonu Wellesu, bio jedan od najvećih glumaca svoga
doba. Pekareva žena to i dokazuje. Režirao ju je Marcel Pagnol
prema kratkoj priči Jeana Gionoa. To je priča o Aimableu Castanieru,
sredovečnom pekaru iz malog sela u Provansi, a igra ga Raimu. Pošto
ga njegova mlada žena Aurelia ostavi zbog lepog pastira, skrhani pekar
ne želi više da peče hleb, a bez hleba stane celo selo. Svi stari sukobi
se zaboravljaju i svi se udružuju ne bi li vratili zabludelu ženu. I život se
nastavlja u sreći i veselju.
Pagnol je od ovako jednostavnog materijala napravio dragulj komedije
i humanističko remek-delo. Uz pomoć svoje uobičajene glumačke ekipe,
u kojoj su Raimu, Fernard Charpin, Rober Vattier i drugi, reditelj stvara
Francuska (Marcel Pagnol) 133m univerzum likova koji je u isto vreme smešan i dirljiv. Njegova vešta ruka
BW i talenat glumaca uzvisili su se iznad stereotipa (aristokrata ženskaroš,
Jezik: Francuski pedantni učitelj, dosadna usedelica, muž rogonja) i stvorili svet u kome
Režija: Marcel Pagnol svako zauzima svoje jasno mesto. Provansa kako je vide Pagnol i Jean
Produkcija: Leon Bourrely, Giono je patrijarhalna i konzervativna, ali je u isto vreme svet u kome
Charles Pons zajedničke vrednosti, koje u ovom slučaju predstavlja hleb kao simbol
Scenario: Marcel Pagnol, po hrišćanstva i paganstva, utvrđuju socijalnu koheziju.
romanu Jean le Bleu, Jean Gionoa
Sjajno izvođenje Raimua,bez većeg napora smenjuje komičku
Fotografija: Georges Benoît
teatralnost minimalističkim realizmom, preokrećući njegovog smešnog
Originalna muzika: Vincent
rogonju u tragičkog junaka. Raimu je bio sjajan pozorišni glumac i, s
Scotto
obzirom da je i sam sa juga Francuske, lako se snalazio sa jezikom i
Uloge: Raimu, Ginette Leclerc,
Robert Vattier, Robert Bassac, dijalektom marsejskog podneblja. Savremenost njegove filmske glume,
Fernand Charpin, Edouard međutim, proizilazi iz njegove sposobnosti da glumu u trenutku svede
Delmont, Charles Blavette, dajući joj neverovatnu emocionalnu snagu, kao u najsjajnijoj sceni iz
Marcel Maupi, Maximilienne, filma: žena se pokajala i vraća se, Raimu je prihvata kao da se ništa nije
Alida Rouffe, Odette Roger,
Charles Moulin, Yvette Fournier, dogodilo i, umesto na nju, istresa se na mačku lutalicu „Pomponnette”,
Charblay, Julien Maffre vrlo živopisnim i iskrenim rečima. U tom trenutku ove uzvišene komedije,
ne verujem da će bilo ko ostati bez suza u očima. Iako se ovaj film zove
Pekareva žena, ovaj film definitivno pripada Raimu. GV
142
BRINGING UP BABY (1938) USA (RKO) 102m BW
SILOM DADILJA Režija: Howard Hawks
Produkcija: Howard Hawks,
Silom dadilja, pautentična screwball komedija, bila je prvi film Howarda Cliff Reid
Hawksa u seriji od šest filmova, za koje je potpisao ugovor sa RKO. Scenario: Hagar Wilde,
Baziran je na kratkoj priči o mladom paru i njihovom pripitomljenom Dudley Nichols
leopardu. Zaplet nije obećavao, a snimanje je probilo rok za četrdeset Fotografija: Russell Metty
dana. Na premijeri je zarada bila toliko mala da je Hawks dobio otkaz, Originalna muzika: Roy Webb
a Katherine Hepburn morala da otkupi sopstveni ugovor. Film je bio Uloge: Katharine Hepburn,
ispred svog vremena i njegov vrtoglavi tempo i urnebesni dijalozi Cary Grant, Charles Ruggles,
postavili su nove standarde za sve kasnije komedije tog tipa. U svom Walter Catlett, Barry Fitzgerald,
May Robson, Fritz Feld, Leona
najopuštenijem izdanju Cary Grant je igrao doktora Davida Huxleya, Roberts, George Irving, Tala
paleontologa, zgodnog i lako zbunjivog, koji troši vreme sklapajući kostur Birell, Virginia Walker, John Kelly
brontosaurusa. U trenutku kad mu fali još samo jedna kost da završi
četvorogodišnji projekat, Huxsley uspeva da upropasti važan sastanak
sa potencijalnim sponzorom. Na partiji golfa, Huxsley upoznaje lepu i
rasejanu Susan Vance (Hepburn). Ona mu krade lopticu i posle toga
se Huxsleyev svet zauvek menja. Ona želi da po svaku cenu spreči
njegovu veridbu sa drugom devojkom i zato koristi Baby, pripitomljenog
leoparda koga je dobila od brata iz Južne Amerike. U trenutku kada
porodični pas zakopa dragocenu kost dinosaurusa, par je već na putu
ka zatvoru. Smeh u filmu Silom dadilja je realistički i sasvim vešto
skriva inteligentnu analizu uloge polova u tridesetim kao i seksa i braka.
Kod cenzure se rodila tolika sumnja o prikrivenim i možda seksualnim
značenjima u scenariju da je čak i Huxsleyjeva potera za „izgubljenom
koskom” pročitana kao aluzija na izgubljenu muškost. Da se odagnaju
takvi utisci, nije pomogla ni scena kad Huxsley oblači Susanin ženstveni
kućni ogrtač, naročito zato što se ovde prvi put popularizuje reč gej van
onog osnovnog značenja – veseo. U njegovo vreme, kritičari su mrzeli
ovaj film, publika ga nije gledala, a Oskari mu se nisu smešili, ali Silom
dadilja se smeje poslednji. On ostaje kao jedno od pravih remek-dela
filmskog humora. KK
143
USA (Walter Wanger) 96m BW STAGECOACH (1939)
Režija: John Ford POŠTANSKA KOČIJA
Produkcija: Walter Wanger,
John Ford Tridesete godine XX veka nisu bile sjajno vreme za vestern filmove.
Scenario: Ernest Haycox, Dudley Posle nekoliko skupih promašaja, kao što su Veliki put (1930) i Simaron
Nichols (1931), veliki studiji su izbegavali ovaj žanr prepustivši ih producentima
Fotografija: Bert Glennon B produkcije. John Ford već dvanaestak godina nije uradio nijedan
Originalna muzika: Louis vestern kada se odlučio da Johna Waynea i Claire Trevor postavi za
Gruenberg, Richard Hageman, glavne glumce u priči o prolasku poštanske kočije kroz opasnu teritoriju
Franke Harling, John Leipold, Leo punu Indijanaca. U nastojanjima da proda priču producentu Davidu
Shuken
Selznicku, Ford je okarakterisao Poštansku kočiju kao klasičan vestern,
Uloge: Claire Trevor, John Wayne,
Andy Devine, John Carradine,
nešto malo bolji od vesterna B produkcije koji su on i Wayne već snimali.
Thomas Mitchell, Louise Platt, To je ukazivalo da će film biti privlačniji za ženski deo publike. Zbog
George Bancroft, Donald Meek, toga su Ford i scenarista Dudley Nichols izvornoj priči Ernesta Haycoxa
Berton Churchill, Tim Holt, Tom dodali ljubavnu priču i rođenje deteta. Međutim Selznicku ni to nije bilo
Tyler
dovoljno i odbio je projekat.
Oskar: Thomas Mitchell (glavna
Poštanskoj kočiji ne nedostaju žanrovske tradicionalne satisfakcije.
muška uloga)
Drugi deo filma je prepun akcije sa puškaranjem između Waynea i
Nominacije za Oskara: Walter
Wanger (najbolji film), John Ford Plummerove bande kao i uzbudljiv napad Indijanaca na kočiju koja juri
režiser, Bert Glennon (fotografija), ravnicom. Scena je dodatno obogaćena vrhunskim kaskaderskim spo-
Alexander Toluboff (umetnički sobnostima Yakime Canutta, u ulozi Apača koji skače na konja upregnu-
direktor), Otho Lovering, Dorothy
tog u kočiju, a potom dobija metak i pada među kopita i točkove.
Spencer (montaža), Richard
Hageman, W. Franke Harling, Ovo je bila druga šansa za svetsku slavu Johna Waynea, posle
John Leipold, Leo Shuken neuspeha Veliki put, i on ju je oberučke prihvatio. U ulozi Ringa Kida,
(muzika) begunca iz zatvora koji želi da se osveti Plummerovima, ubicama
svog brata i oca, on ostavlja snažan utisak već od prve pojave –
kada mahanjem zaustavlja kočiju u pustinji. Wayneov lik je ostavljen
na trenutak da bi Ford osvetlio likove drugih putnika u kočiji. Svi su
dobro skicirani: Dallas (Claire Trevor), devojka koja nije boljanego što
bi trebala biti i koju su, zajedno sa pijanim Docom Boonom (Thomas
Mitchell), puritanke iz lige za red i zakon proterale iz grada; zatim
Peacock (Donald Meek), sramežljivi prodavac viskija, pa Hatfield (John
Carradine), kockar sa juga, gospođa Mallroy (Louise Platt), trudna žena
konjičkog oficira, Gatewood (Berton Churchill), bankar
koji beži sa ušteđevinom. Na kočijama su Buck (Andy
Devine), razbacani kočijaš i Curly (George Bancroft),
mesni šerif. U korelacijama te neobične skupine, Ford
ispituje svoju omiljenu temu – moralnu nadmoć onih koji
su odbačeni od „respektabilnog” društva.
Ovo je bio prvi film koji je Ford snimio u dolini
spomenika, na granici između Jute i Arizone među
visokim peščanim planinama. Krhkost putnika kočije
naglašava se kamerama koje prikazuju grupu Indijanaca
kako posmatra kočiju dok se ona probija kroz pustinju.
Ford nema nameru da predstavi Indijance kao pojedince,
oni su sila prirode.
Ne mali uspeh ovog filma u bioskopima doprineo je
da se ponovo uspostavi žanr vesterna. EB
144
Japan (Shochiku) 143m BW ZANGIKU MONOGATARI (1939)
Jezik: Japanski PRIČA POSLEDNJE HRIZANTEME
Režija: Kenji Mizoguchi
Lenji i netalentovani kabuki glumac iz XIX veka, bogatog porekla,
Scenario: Matsutarô Kawaguchi,
Yoshikata Yoda, po romanu Shôfû zaljubljuje se u devojku koja doji njegovog brata. Pošto je protiv njihove
Muramatsu veze, porodica je izbaciuje iz kuće. On kreće za njom, a ona upropaštava
Fotografija: Yozô Fuji, svoje zdravlje pomažući mu da popravi njegove glumačke sposobnosti.
Minoru Miki Ona na kraju umire kod kuće dok on vodi svoju trupu u pobedničku
Originalna muzika: Shirô Fukai, procesiju brodovima kroz Osaku, konačno stekavši zvanje velikog
Senji Itô glumca.
Uloge: Shôtarô Hanayagi, Kôkichi Priča poslednje hrizanteme je jedan od ključnih filmova Kendžia
Takada, Gonjurô Kawarazaki,
Kakuko Mori, Tokusaburo Arashi,
Micogučija i očarava elegancijom i strogošću forme, kao i napadom na
Yôko Umemura društvene strukture koje ženama nameću uloge žrtava. Dugački kadrovi
polako pomeraju priču oblažući logiku dešavanja u složenije slojeve. U
filmu je ostavljeno vremena za promišljanje i razumevanje dok likovi,
prepoznajući svoja mesta u strukturama moći, reaguju strahom, tugom
ili revoltom na događaje. Naracija sa izraženom metafizikom (migracije,
glumačke skupine i junakov put prema uspehu) dozvoljava Micogučiju
da stvori dupli metafizički filter. Za Micogučija, film i pozorište su mašine
za destilaciju lepote i postizanje katarze. CFu
USA (MGM) 93m BW BABES IN ARMS (1939

Režija: Busby Berkeley SVI U STROJ/BEBE U NARUČJU
Produkcija: Arthur Freed
Busby Berkeley, čovek koji je najviše doprineo spektakularnim
Scenario: Jack McGowan,
Kay Van Riper mjuziklima, sve lošije kotiranim, snimio je film Bebe u naručju odmah po
Fotografija: Ray June prelasku iz studija Warner Brothers u knjiški orijentisan MGM, a uspeh
Muzika (pesma): Harold Arlen, ovog filma doveo je do još tri u kojima je Busby sarađivao sa maloletnim
Nacio Herb Brown, Richard zvezdama – Mickey Rooney i Judy Garland.
Rodgers Sledeći stil MGM-a te 1939, film priča priču o generacijskom jazu.
Uloge: Mickey Rooney, Judy Za premošćavanje tog jaza, uzimaju se dve stvari: sa jedne strane je
Garland, Charles Winninger, Guy nostalgija za umirućom estradnom tradicijom mjuzik holova i vodvilja,
Kibbee, June Preisser, Grace
Hayes, Betty Jaynes, Douglas
kojim su obuzeti roditelji, a sa druge zahtevi dece da nađu svoje mesto
McPhail, Rand Brooks, Leni Lynn, pod suncem i protivljenje roditeljima. Ova netrpeljivost doživljava
Henry Hull, Barnett Parker, Ann vrhunac u najupečatljivijoj numeri filma „Babes in arms”. Mickey
Shoemaker, Margaret Hamilton, Rooney je na čelu ponosne omladine naoružane bakljama, kolone koja
Joseph Crehan
vijuga kroz uličice do igrališta, gde dečije pesmice prave kontrapunkt
Nominacije za Oskara: Mickey
glavnoj pesmi, a buktinje simbolizuju spaljivanje dečijih stvari („They
Rooney (glavna muška uloga),
Roger Edens, George E. Stoll call us babes in arms, but we are babes in armor”). Ti toliko iskreni
(muzika) klinci zapadaju pomalo u sentimentalnost, pa će ovaj film ponajviše
izneti prisustvo June Preisser, privlačno arogantne bivše dečije zvezde i
Margaret Hamilton u sjajnoj ulozi „veštice”, koja svu decu sa scene želi
da baci u državnu stručnu školu. MR
146
MR. SMITH GOES TO WASHINGTON (1939)
GOSPODIN SMIT IDE U VAŠINGTON
Mnogi su u Vašingtonu mislili da ovaj film ne treba prikazivati publici u
svetu koji je bio na ivici rata pošto je ova oda Franka Capre američkom
sistemu bila jako oštra osuda logističke korumpiranosti. Međutim,
Capra je želeo da pokaže kako sistem sam sebe ispravlja i funkcioniše.
Herojski napor neumornog idealiste u najboljoj tradiciji džefersonskog
individualizma, po kom je dobio naziv, spasava republikanizam (a ne
demokratiju) ne pristajući na igru stranačkih vođa koji planiraju da mu
dođu glave. Postiđeni slatkorečivi političari koji su imali zadatak da ga
diskredituju javno priznaju zaveru.
Jeffersona Smitha odlično igra Jimmie Stewart. Smithova glavna
karakteristika je što je beznadežno jednostavan čovek koji vreme
provodi podučavajući grupu mladih rendžera. Međutim, dođoš nije ni USA (Columbia) 125m BW
glup ni kukavica. On prvo uverava ženu zaduženu da motri na njega Režija: Frank Capra
(Jean Arthur) u svoje kvalitete i vrline. A onda, kada slučajno napravi Produkcija: Frank Capra
probleme predloživši da kamp za dečake bude postavljen tačno na Scenario: Lewis R. Foster, Sidney
mestu koje „mašina” želi da iskoristi za projekat usoljene svinjetine, Buchman
on se brani od nepravednih optužbi višečasovnim govorom posle koga Fotografija: Joseph Walker
ne može ni da govori ni da stoji. U Smithovom prolasku od sopstvene Originalna muzika: Dimitri
irelevantnosti, kroz poniženje, do dokazivanja nevinosti, glavnu ulogu Tiomkin
igra senator Joseph Paine (Claude Rains). On je čovek koji, za razliku Uloge: Jean Arthur, James
Stewart, Claude Rains, Edward
od političkog vođe Jima Taylora (Edward Arnold), veruje u američki
Arnold, Guy Kibbee, Thomas
sistem, ali kog je zavela politika kompromisa i dogovora. Samo Mitchell, Eugene Pallette, Beulah
Painova promena može spasti Smitha. Spas je moguć i zahvaljujući Bondi, H.B. Warner, Harry Carey,
instituciji slobode izražavanja. To pomaže Smithu da postane moćniji Astrid Allwyn, Ruth Donnelly,
od okupljenih koji žele da ga osude. Grant Mitchell, Porter Hall, Pierre
Watkin
Izuzetan primer amerikane, ovaj Caprin film obiluje impresivnim
Oskar: Lewis R. Foster (scenario)
trenucima, među kojima je najinteresantnija scena kada novi senator
obilazi spomenike u Vašingtonu i Linkolnov mauzolej. RBP Capra (najbolji film), Frank
Capra režiser, Sidney Buchman
(scenario), James Stewart (glavna
muška uloga), Claude Rains
(glavna muška uloga), Harry
Carey (glavna muška uloga),
Lionel Banks (umetnički direktor),
Gene Havlick, Al Clark (montaža),
Dimitri Tiomkin (muzika), John P.
Livadary (zvuk)
147
USA (MGM) 101m BW THE WIZARD OF OZ (1939)
Režija: Victor Fleming ČAROBNJAK IZ OZA
Produkcija: Mervyn LeRoy,
Arthur Freed Čarobnjak iz Oza L. Franka Bauma baziran je na dečijem romanu s
Scenario: Noel Langley, Florence prelaza XIX u XX vek. Ovaj večiti klasik je u isto vreme i velika filmska
Ryerson, Edgar Allan Woolf, po bajka i sjajan mjuzikl i film koji je Judy Garland od talentovanog deteta
romanu The Wonderful Wizard of lansirao u trajnu filmsku zvezdu. Iako na premijeri nije zaradio mnogo
Oz by L. Frank Baum novca, delom i zato što je produkcija bila skupa, Čarobnjak iz Oza je
Fotografija: Harold Rosson drag mnogim generacijama. Kao što je bio slučaj i sa filmom Divan
Originalna muzika: Harold Arlen, život (1946), popularnost ovog filma je porasla pedesetih godina sa
E.Y. Harburg, George Bassman,
George E. Stoll, Herbert Stothart
televizijskim emitovanjima za Božić.
Uloge: Judy Garland, Frank
Dorothy Gale, koju igra Judy Garland (stegnutih grudi da bi izgledala
Morgan, Ray Bolger, Bert Lahr, mlađe), i njenog psa Tota tornado pokupi iz dosadnog Kanzasa i baci u
Jack Haley, Billie Burke, Margaret prelepu tehnikolornu zemlju Oz, kamo dopadne sa svojom kućom, padne
Hamilton, Charley Grapewin, Pat na vešticu i zdrobi je. Zatim od dobre Glinde dobija čarobne cipelice
Walshe, Clara Blandick, Terry the
od rubina koje je nosila sada mrtva veštica. Ona kreće žutim putem
dog, The Singer Midgets
prema smaragdnom gradu da bi našla put kući iz koje je ranije želela
Oskar: Herbert Stothart (muzika),
Harold Arlen, E.Y. Harburg da pobegne. Tema „svuda pođi, svojoj kući dođi”, kao trik koji sve likove
(pesma) usmerava na potragu, oduvek je ovde delovao malo pojednostavljen.
Nominacije za Oskara: Mervyn Jer zašto bi iko hteo da napusti prelepi Oz i vrati se u Kanzas? Ta tema
LeRoy (najbolji film), Harold ne uspeva da se uklopi u delirijumski san u kome Dorothy sve ljude koje
Rosson (fotografija), Cedric
poznaje preoblikuje u prijatelje i neprijatelje u zemlji Oz.
Gibbons, William A. Horning
(umetnički direktor), A. Arnold Film je pun čuda: sjajna muzika Harolda Arlena i E. I. Harburga
Gillespie (specijalni vizuelni (od čežnjivog „Over the rainbow” preko zarazno vedre „Of to see the
efekti), Douglas Shearer wizard” i „Ding dong the witch is dead” do klasične komične „If I only
(specijalni zvučni efekti) had a brain”), pa fascinirajuća MGN-ova scenografija, stotine letećih
Filmski Festival u Kanu: Victor majmuna, pa štos sa konjem druge boje... I uopšte – sjajno izvođenje! U
Fleming nomination (Zlatna
Palma) ove svrhe mogu se izdvojiti neki trenuci: strašilo se raspada dok metalni
čovek komentariše „Well, that's you all over”("gle sebe razbacanog
svuda unaokolo"); strašljivi lav se trudi da deluje zastrašujuće („I'll fight
you with one paw tied behind my back”)("Razbiću te jednom šapom");
zla veštica se topi pod vedrom vode, a čarobnjak
se pojavljuje iza zavese ("Ja sam sjajan čovek samo
mnogo loš čarobnjak").
Kao i Prohujalo s vihorom, napravljen iste godine
u istom studiju, i Čarobnjaka iz Oza je režirao solidni
profesionalac Victor Fleming. Ali film je u stvari najviše
trijumf produkcije na čelu sa Marvynom LeRoyem, koji
je uspeo da poveže sve elemente snimanja koje nije
nimalo lako proteklo. Buddyju Ebsenu bilo je zapalo
Strašilo, a onda je prešao da igra Limenka dok nije
ispalo da je alergičan na šminku. Cela jedna muzička
numera je isečena i sakrivena dok se nije posle ponovo
pojavila 1974. u filmu To je zabava; patuljci, koji su
igrali Munchine, navodno non-stop su pravili probleme.
Najbolja replika iz filma je „Hearts will never be
practical, until they can be made unbreacable”.("Srca
će biti praktična onda kad postanu nesalomiva") KN
148
USA (Universal) 94m BW DESTRY RIDES AGAIN (1939)
Režija: George Marshall DESTRI PONOVO JAŠE
Produkcija: Islin Auster, Joe
Pasternak Ovaj film Georgea Marshalla je, poput većine komičnih vesterna, satira
Scenario: Felix Jackson, po na konvencionalno viđenje muškog junaštva. Destry, u izvođenju
romanu Max Branda Jamesa Stewarta (u svom najboljem "jaoj" maniru) je šerif u gradu
Fotografija: Hal Mohr Botlnek punom problema. On više voli mleko nego viski i ne voli da nosi
Originalna muzika: Frederick pištolj. To užasno privlači Frenchy, salonsku devojku koju igra Marlene
Hollander, Frank Skinner, Ralph Dietrich, koja pak obnavlja proslavljenu ulogu iz Plavog anđela. Marlene
Freed izvodi nekoliko lepih pesama u salonu Last chance; među njima je i
Uloge: Marlene Dietrich, James „See what the boys in the back room will have”. U jednom od izvrtanja
Stewart, Mischa Auer, Charles
stereotipa, tipična scena tuče u salonu odvija se između žena gde se
Winninger, Brian Donlevy, Allen
Jenkins, Warren Hymer, Irene Frenchy i Lily Belle (Una Merkel) nađu u nimalo ženstvenom rvanju.
Hervey, Una Merkel, Billy Gilbert, Frenchy svoju ljubav preusmerava sa kockara Kenta (Brian Donlevy)
Samuel S. Hinds, Jack Carson, na Destryja, a posle toga staje na čelo žena koje izlaze iz grada da se
Tom Fadden, Virginia Brissac, obračunaju sa negativcima. Na kraju zaustavlja metak koji je trebalo
Edmund MacDonald
da ubije Destryja. Ovo je zabavna priča, duhovito prikazana i prilično
udaljena od originala Maxa Branda, najplodnijeg pisca vesterna koji se
prvi put pojavljuje na velikom platnu 1932. sa Tomom Mixom u glavnoj
ulozi, a zatim u rimejku iz 1954. sa Audiem Murphyjem. EB
150
ONLY ANGELS HAVE WINGS (1939) USA (Columbia) 121m BW
SAMO ANĐELI IMAJU KRILA Režija: Howard Hawks
Produkcija: Howard Hawks
Drama Samo anđeli imaju krila označava promenu stila Howarda
Scenario: Jules Furthman,
Hawksa, koji se još u ranim akcijskim filmovima iz tridesetih Howard Hawks
bavio muškim prijateljstvima u opasnim zanimanjima, naročito Fotografija: Joseph Walker
vazduhoplovstvu (Petrola u zoru, Gomila urla i Ceiling zero). Ovaj film Originalna muzika: Dimitri
dodaje lični pečat žanru melodrame koji uspostavlja herojsko-komično- Tiomkin, Manuel Álvarez Maciste
romantični ton njegovih kasnijih filmova kao što su Imati i nemati, Uloge: Cary Grant, Jean Arthur,
Rio bravo i El Dorado. Obratite pažnju na pevanja družine, interne Richard Barthelmess, Rita
šale, podelu kućnih poslova, nadimke i ogovaranja, cinizam koji prikriva Hayworth, Thomas Mitchell, Allyn
Joslyn, Sig Ruman, Victor Kilian,
emotivnost, zabavno cepidlačenje opasnih momaka itd. John Carroll, Don “Red” Barry,
Ovaj film obiluje uzbudljivim kaskaderskim scenama letenja, naročito Noah Beery Jr., Manuel Maciste,
sletanjima i poletanjima na platformu visoko u Andima. Međutim, Milisa Sierra, Lucio Villegas, Pat
centralna radnja filma ostaje na sceni i prati različite grupe ljudi koji se Flaherty
okupljaju oko pozitivnog junaka Geoffa cartera (Cary Grant). Geoff, veći Nominacije za Oskara:
Joseph Walker (fotografija),
za glavu od ostatka posade i odličnog izgleda od glave do pete, vodi
Roy Davidson, Roy Davidson
službu vazdušne pošte u Južnoj Americi. On navodi grupu traumatizovanih (specijalni vizuelni efekti), Edwin
veterana, neiskusnih klinaca i bitangi da, u dotrajalim avionima, lete C. Hahn (specijalni zvučni efekti)
preko Anda. Igračica Bonnie Lee (Jean Arthur) biva zaglavljena na malom
aerodromu, gde se u početku užasava pilotovog mačo držanja kada im
jedan prijatelj pogine u besmislenoj nesreći, ali polako prodire u njegovu
emotivnost i na kraju se priključi Geoffu u duetu „The Peanut Vendor”.
U suštini sapunica o mačo tipovima, ovaj film prikazuje vrednost
skupine „oštećenih” ljudi u kriznim situacijama i spaja duhovite, smele
i seksi dijaloge sa atraktivnim akcionim scenama u vazduhu. To su sve
sama poznata lica među epizodistima: Richard Barthelmess, koji želi da
skine sa sebe reputaciju kukavice, zbog toga što je prilikom pada aviona
sa tehničarem napustio avion; Thomas Mitchell, vremešni pomoćnik koji
prikriva svoje sve veće slepilo; Noah Beery Jr., Sig Rumann i Rita Hayworth,
u ulozi žene s kojom muškarci ne bi trebalo da imaju ništa, a obično imaju.
Čuvene replike uključuju „Calling Baranca” i „Who's Joe?” KN
151
USA (Selznick) 222m Technicolor GONE WITH THE WIND (1939)
Režija: Victor Fleming, PROHUJALO S VIHOROM
George Cukor
Produkcija: David O. Selznick David O’Selznick, producent megaloman, dograbio je bestseler Margaret
Scenario: Sidney Howard, po Mitchell o Američkom građanskom ratu. Odupro se predlogu autorke da
romanu Margaret Mitchell Basil Rathbone igra Rhett Butlera, odlučivši se za izbor obožavalaca Clarka
Fotografija: Ernest Haller, Ray Gablea. Posle kastinga po celoj zemlji i silnih sukoba potencijalnih glavnih
Rennahan, Lee Garmes glumica, Selznick je odabrao Britanku Vivien Leigh za ulogu lepotice sa
Originalna muzika: Max Steiner juga, Scarlett O’Hare. Želeći da svaki detalj bude spektakularan, Selznick
Uloge: Clark Gable, Vivien je angažovao trojicu reditelja: Sama Wooda, Georgea Cukora i Victora
Leigh, Leslie Howard, Olivia de Fleminga, zapalio scenografiju za King Konga da bi dobio požar u Atlanti,
Havilland, Thomas Mitchell, Ann
uposlio toliko statista da je mogao da rekonstruiše ceo građanski rat, a
Rutherford, George Reeves, Fred
Crane, Butterfly McQueen, Victor onda se smestio u fotelju i posmatrao kako pljušte Oskari i pohvale.
Jory, Everett Brown Prohujalo s vihorom je decenijama kasnije služio kao recept kako se
Oskar: William Cameron Menzies prave popularni filmski epovi. Iako je film toliko veliki da ga mogućnosti
(počasna nagrada-upotreba kritike ne mogu obuhvatiti, moglo bi se reći da se većina dobrih
kolora), David O. Selznick (najbolji scena nalazi u prvom delu koji je najviše režirao Cukor. On je epskom
film), Victor Fleming režiser,
Sidney Howard (scenario), Vivien
materijalu dodao svoje razrade i nijansiranje karaktera. Flemingu, koji
Leigh (glavna ženska uloga), je bio najslavniji po režiranju mačo akcija, nekako je zapalo da režira
Hattie McDaniel (sporedna onaj sapunski deo u kome brak Rhetta Butlera i Scarlett posrće kroz
ženska uloga), Lyle R. Wheeler posleratne uspone i padove, što je mnogo manje zanimljivo nego ratom
(umetnički direktor), Ernest
razdirana romansa proizašla iz suprotstavljenih ciljeva.
Haller Ray Rennahan (fotografija),
Hal C. Kern, James E. Newcom Glavni pokretač zapleta je neodlučno srce Skarlett O’Hare koju Vivien
(montaža), Don Musgrave Leigh igra prvo kao nestalnu, a potom kao čeličnu ženu toliku zaljubljena
(nagrada za tehnička dostignuća) u džentlmena Ashleya Wilkesa (Leslie Howard) da se nekoliko puta udaje
Nominacije za Oskara: Clark za manje važne mekušce kada sazna da se on ženi konvencionalnijom
Gable (glavna muška uloga), Melanie (Olivia de Havilland). Rhett Butler, više pragmatičar nego
Olivia de Havilland (sporedna
ženska uloga), Max Steiner
idealista, pojavljuje se i zapada za oko Skarlett u trenutku kada se
(muzika), Thomas T. Moulton južnjački način življenja u potpunosti menja zbog rata. Oni se venčavaju
(zvuk), Jack Cosgrove, Fred Albin, kada ona odluči da više nikada neće dozvoliti da gladuje i da će učiniti
Arthur Johns (specijalni efekti) sve da zadrži nasleđenu plantažu Tara, koja je odolela napadima
severnjaka i ratnih profitera. Shvatiće da voli Rhetta tek kad je on odbaci.
Što dovodi do klasičnog otvorenog završetka u kom on
odlazi („Frankly my dear, I don't give a damn”), a ona
se zaklinje da će ga opet pridobiti za sebe („Tomorrow
is another day”). Kao i Rođenje jedne nacije iz 1915,
Prohujalo s vihorom obrađuje veliki deo složene istorije
prikazujući samo robove sreće i Ashlieyevu posleratnu
pripadnost Kju-Kluks Klanu; napori su u osnovi junačkog
duha, iako unapred propali. Selznickove scene svrstavaju
se u najčuvenije u istoriji filma: povlačenje kamere sa
Skarlett koja previja ranjenike, sve dok se celo platno ne
ispuni ranjenim vojnicima u sivom, prolaz kroz Atlantu u
plamenu, Clark Gable koji nosi Vivien Leigh uz stepenice
u ljubavne odaje. Ukrašen prelepim tehnikolorom iz
1939. (divni pasteli za haljine i zaslepljujuće crveno
za strast) uz podršku grmeće muzike Maxa Steinera,
ovo delo se još uvek sasvim opravdano može smatrati
poslednjom rečju holivudskog filma. KN
Francuska (Sigma, Vauban) 93m LE JOUR SE LÈVE (1939)
BW
DAN SE RAĐA
Jezik: Francuski
Režija: Marcel Carné Dan se rađa Marcela Carnésa nije bio prvi film koji je koristio efekat
Scenario: Jacques Prévert, pretapanja da signalizira flešbek ali je 1939. za publiku slovio kao toliko
Jacques Viot inovativan da su producenti, ne bi li sprečili bilo kakvu zabunu, zahtevali
Fotografija: Philippe Agostini, da se ubaci „predtitl” („Čovek je počinio ubistvo. Zaključan, zarobljen u
André Bac, Albert Viguier, Curt sobi, on se priseća kako je postao ubica”).
Courant Ubica je François (Jean Gabin), radnik u fabrici koga je na ubistvo
Originalna muzika: Maurice naterala žrtva, nemoralni manipulant, vodviljski zabavljač Valentin (Jules
Jaubert
Berry). Oni su sudbinski povezani sa dve žene, senzualnom Clarom
Uloge: Jean Gabin, Jules Berry,
Arletty, Mady Berry, René Génin,
(Arletty), ženom koja čvrsto stoji na zemlji i koja napušta Valentina da
Arthur Devère, René Bergeron, bi ušla u vezu sa Françoisom i čista idealizovana Françoise (Jacqueline
Bernard Blier, Marcel Pérès, Laurent) koju on voli, ali koja je obeležena zbog afere sa drugim čovekom.
Germaine Lix, Gabrielle Fontan, Ovaj film je možda najjuticajniji od svih filmova iz izuzetne serije klasika
Jacques Baumer, Jacqueline
proizašlih iz saradnje Carnésa i scenariste Jacquesa Préverta (Part of
Laurent
shadows (1938), The devil's envoys (1942) i Deca raja (1945)). Film se
Filmski Festival u Veneciji:
Marcel Carné nomination bavi temama kojima će se ovaj tandem vratiti u filmu Deca raja. Iako su
(Musolinijev pehar-najbolji film) alegorijske teme iznete sa lakoćom, François jasno prikazuje francuskog
radnika, tj. Dan se rađa daje svoj doprinos očaju koji je zahvatio pristalice
Narodnog fronta kasnih tridesetih kad je država odbacila napredne
socijalističke reforme, a senka fašizma nadvijala horizont. Kada jedan
prijatelj iz grupe okupljene oko njegove zgrade dovikne da još ima nade,
François odgovara: „Gotovo je, nema više François... nema više ničega”.
Egzistencijalna otuđenost i ozbiljna klaustrofobična atmosfera filma
očigledno anticipiraju raspoloženje i formu američkog film
noara. U stvari, RKO je napravio rimejk ovog filma 1946.
pod nazivom Duga noć sa Henryjem Fondom i Vincentom
Priceom u glavnim ulogama, a studio je pokušao da
uništi sva kopije originala što im, sva sreća, nije pošlo
za rukom – nestao je samo Duga noć. Na sličan način
grubi romantizam Gabina, kao ikonu heroja radničke klase,
najavljuje američke pandame Johna Garfielda i Humphreya
Bogarta. Dan se rađa je remek-delo francuskog poetskog
realizma. TCh
GUNGA DIN (1939) USA (RKO) 117m BW
GUNGA DIN Režija: George Stevens
Produkcija: George Stevens
Najčistija avanturistička priča Holivuda bazira se na Kiplingovoj poemi,
Scenario: Ben Hecht, po pesmi
iz koje su se scenaristi Ben Hechta i Charles MacArthur snabdeli Rudyard Kiplinga
atmosferom i manje važnim likom iz naslova. Posluživši kao najčuveniji Fotografija: Joseph H. August
uvod u produkciju 1930. koja slavi Britance koji preuzimaju na sebe Originalna muzika: Alfred
teret belog čoveka, Gunga Din priča o tri profesionalna vojnika (Cary Newman
Grant, Douglas Feirbanks Jr. i Victor McLaglen) u redovima imperijalnih Uloge: Cary Grant, Victor
kopljanika. Na početku se trio naizgled raspada, pošto je jedan od njih McLaglen, Douglas Fairbanks
trojice u bračnoj krizi, a subina je gora i od smrti u ovom svetu isključivo Jr., Sam Jaffe, Eduardo Ciannelli,
Joan Fontaine, Montagu Love,
muških vrednosti. Na svu sreću, pojavljuje se pretnja društvu u formi Robert Coote, Abner Biberman,
sekte fanatika ritualnih ubica Tagiza. Slede dve bitke koje je reditelj Lumsden Hare
Stevens maestralno postavio. Na vrhuncu filma, tri narednika nađu se u Nominacije za Oskara: Joseph H.
pat poziciji sa Tagizima čiji zli vođa iskoristi njih da namami glavni štab August (fotografija)
u zamku. Ali Gunga Din (Sam Jaffe) ustaje kao iz mrtvih da oglasi svoj
rog i upozori trupe koje potom masakriraju fanatike. Trojka se ponovo
spaja sa svojim glavnim štabom i proslavljavaju junaštvo njihovog palog
drugara.
Snimljen od sredstava koja za to vreme nisu bila male pare, Gunga
Din je pravi vizuelni spektakl, jedan od najimpresivnijih akcionih filmova
ikada napravljenih. Muški film nad muškim filmovima. RBP
NINOTCHKA (1939) USA (Loew’s, MGM) 110m BW

NINOČKA Režija: Ernst Lubitsch
Produkcija: Ernst Lubitsch
Najšarmantnija i najduhovitija komedija Ernsta Lubitscha o evropskim
Scenario: Melchior Lengyel,
manirima, iliti najsmešnija uloga Grete Garbo. Priča je postavljena u Charles Brackett
Pariz 1920-ih i razvija se oko pokušaja sovjetske vlade da povrati Fotografija: William H. Daniels
neprocenjivi nakit odbegle velike vojvotkinje Swane (Ina Claire). Trojica Originalna muzika: Werner R.
smotanih birokrata ne uspevaju u ovoj misiji jer bivaju zavedeni Heymann
luksuzom i slobodama zapadnog društva, pa je na Ninočki (Greta Uloge: Greta Garbo, Melvyn
Garbo), da povrati blago tako što će stupiti u kontakt sa ljubavnikom Douglas, Ina Claire, Bela Lugosi,
velike vojvotkinje, elegantnim i lepim Leonom (Melvyn Douglas). Sig Ruman, Felix Bressart,
Alexander Granach, Gregory
Na kraju, Ninočka može da vrati nakit jedino tako što će se vratiti Gaye, Rolfe Sedan, Edwin
u Moskvu i raskinuti sa Leonom, koji ubrzo kreće za njom u Rusiju. Maxwell, Richard Carle
Iako se vole, ona ne želi da izda svoju državu i Leon mora da se koristi Nominacije za Oskara: Sidney
prevarom da je natera da putuje u Istanbul, gde se sreću i odluče Franklin (najbolji film), Melchior
da se uzmu. Političke teme u filmu su ne toliko ozbiljne i služe samo Lengyel, Charles Brackett, Walter
Reisch, Billy Wilder (scenario),
kao podloga za komične situacije koje se nižu jedna za drugom i od
Greta Garbo (glavna ženska
kojih je verovatno najinteresantnija ona u skupom francuskom noćnom uloga)
klubu kada Ninočka pokušava da pozove hostese na štrajk. Douglas
je odličan u ulozi zaljubljenog i sobom obuzetog Leona, ali ipak je ovo
Gretin film i njena poslednja velika uloga. RBP
155
Francuska (Les Nouvelles LA RÈGLE DU JEU (1939)
Editions Françaises) 110m BW
PRAVILA IGRE
Jezik: Francuski
Režija: Jean Renoir Posle velikog uspeha Velika iluzija (1937) i La Bete Humaine (1938),
Produkcija: Claude Renoir Jean Renoir, njegov brat Claude i tri prijatelja osnovali su sopstvenu
Scenario: Carl Koch, Jean Renoir
produkcijsku kuću Les Nouvelles Editions Françaises (NEF). Prvi
Fotografija: Jean-Paul Alphen,
projekat koji je NEF najavila bila je savremena adaptacija Marivauxovog
Jean Bachelet, Jacques Lemare, romana „Les Caprices de Marianne”. Kada su ga pitali kakav će film biti,
Alain Renoir Renoir je rekao „Tačan opis malograđanštine našeg doba”.
Originalna muzika: Roger Preletevši Atlantik u rekordnom vremenu, avijatičar André Jurieux
Désormières (Roland Toutain) izražava na radiju svoje razočarenje jer ga neko nije
Uloge: Nora Gregor, Paulette sačekao na aerodromu da mu čestita. Taj neko je Christine (Nora
Dubost, Mila Parély, Odette Gregor), Austrijanka udata za kolekcionara mehaničkih ptica Roberta
Talazac, Claire Gérard, Anne
Mayen, Lise Elina, Marcel Dalio, de la Cheyniesta (Marcel Dalio). Prijatelj i poverenik i Andréa i Christine,
Julien Carette, Roland Toutain, Oktav koga igra sam Renoir, ubeđuje Roberta da pozove Andréa u lov
Gaston Modot, Jean Renoir, na njegovo bogato imanje da bi sačuvao ugled. Što se Roberta tiče, on
Pierre Magnier, Eddy Debray, se nada da će Andréovo prisustvo okupirati pažnju Christine, što bi mu
Pierre Nay
dozvolilo da sredi račune sa dugogodišnjom ljubavnicom Geneviève
(Mila Parély). To je ono što se dešava među gospodarima. U svetu
sluga nalazimo Lisette (Paulette Dubost), služavku Christine udatu
za Schumachera (Gaston Modot), lovočuvara na imanju. Njoj za oko
zapadne Marceau (Julien Carette), krivolovac koga je Robert unajmio
kao slugu. Renoirov scenario izrodiće razne ljubavne avanture gospo-
dara i slugu i dovesti na kraju do „slučajnog upucavanja Andréa”, koji
biva žrtvovan da bi korumpirano društvo moglo da nastavi po svome.
Kinematografski stil koji u prvi plan stavlja dubinu prostora i veliku
pokretljivost kamere, u ovom filmu dostiže vrhunac, dok Renoir podvlači
pozorišnu atmosferu koja dominira i unutar i izvan kadra. Gluma je
takođe besprekorna: Dalio kao Robert, Carette kao Marceau, Dubost
kao Lisette, Modot kao Schumacher. Godinama su se kritičari prepirali
oko Nore Gregor, čudeći se zašto je toliko muškaraca oduševljeno
njome. Ali poenta je verovatno baš u tome. Renoir hrabro bira sebe da
igra Oktava, dirljiv portret čoveka koji ispunjava ispraznost svog života
tako što služi kao posrednik za afere drugih.
Pravila igre bila su totalna propast u komercijalnom
smislu kada su u leto 1939. izašla. Posle toga film je
montiran i premontiran, ali bez mnogo vajde jer je, ubrzo
nakon početka rata te jeseni, bio zabranjen kao pretnja
javnom moralu. Kasnih četrdesetih i pedesetih, legenda
o filmu je preživela zahvaljujući André Bazinu i njegovim
sledbenicima u časopisu Cahiers du Cinema. On je tvrdio
da su Pravila igre zajedno sa Građaninom Kejnom iz 1941.
pravi vesnik modernog filma. No i pored toga, film je poznat
samo u značajno skraćenoj verziji od 88 minuta. Godine
1956. je rekonstruisan do skoro originalne dužine od 113
minuta, ali opet bez jedne scene. Takav je prikazan na
Venecijanskom filmskom festivalu 1959. Ostalo je filmska
istorija o tome kako su Pravila igre konačno internacionalno
priznata za remek-delo kakvo jesu. RP
156
157
SAD (Samuel Goldwyn) 103m BW WUTHERING HEIGHTS (1939)
Režija: William Wyler ORKANSKI VISOVI
Produkcija: Samuel Goldwyn
Filmska ekranizacija Orkanskih visova Emily Brontë u režiji Williama
Scenario: Charles MacArthur, po
romanu Emily Brontë Vylera je neprevaziđena gotska priča o neuništivoj strasti ometanoj
Fotografija: Gregg Toland društvenim okolnostima i nedostatkom sreće. Doktor Kenneth (Donald
Originalna muzika: Alfred Crisp) usamljenik je koji putuje po vrletima severne Engleske. Kad prenoći
Newman u Orkanskim visovima, od matore sluškinje čuje tužnu priču o Heathcliffu
Uloge: Merle Oberon, Laurence (Laurence Olivier) koji je sadašnji vlasnik imanja. On je Ciganin koga je
Olivier, David Niven, Flora kao malog usvojio bračni par Earnshaw i koji rastao je zajedno s njihovo
Robson, Donald Crisp, Geraldine dvoje dece. Heathcliff je stalno u društvu mlade Cathy (Merle Oberon) čiji
Fitzgerald, Hugh Williams, Cecil
Kellaway, Cecil Humphreys, Sarita
nadobudni brat (Hugh Williams) prezire Heathcliffa. Imućni komšija Edgar
Wooton, Douglas Scott Linton (David Niven) zaljubljuje se u Cathy i ona od sebe tera Heathcliffa,
Oskar: Gregg Toland (fotografija) koji odlazi u Ameriku. Cathy zaboravlja Heathcliffa i udaje se za Edgara.
Nominacije za Oskara: Samuel Vrativši se kao bogataš u Englesku, ogorčen zbog izdaje koju mu je
Goldwyn (najbolji film), William priredila Cathy, on se ženi Edgarovom sestrom (Geraldine Fitzgerald) i, iz
Wyler (režija), Ben Hecht, osvete, maltretira nesrećnicu. Cathy je ogorčena zbog Edgara i razboleva
Charles MacArthur (scenario),
se, ali pre nego što ona umre, nekadašnji ljubavnici se nakratko ponovo
Laurence Olivier (glavna muška
uloga), Geraldine Fitzgerald sretnu.
(sporedna ženska uloga), Alfred Heathcliffov monolog o njihovom budućem životu je jedan od
Newman (muzika), James Basevi najdirljivijih trenutaka u svim holivudskim filmovima. Upravo gluma
(umetnički direktor)
Laurenca Oliviera i Oberonove, koji igraju proklete ljubavnike, oslikane
na pozadini koja prikazuje divljinu visoravni, ono je što ovaj film čini
nezaboravnim. RBP
SAD (Columbia) 92m BW HIS GIRL FRIDAY (1940)

Režija: Howard Hawks NJEGOVA DEVOJKA PETKO
Komad Bena Hechta i Charlesa MacArthura o novinskoj agenciji
Scenario: Ben Hecht, Charles
MacArthur "The front page", već je bio uspešno ekranizovan pre, a biće i posle
Fotografija: Joseph Walker ove verzije iz 1940. Scenario su napisali Hecht i Charles Lederer. Ali
Originalna muzika: Sidney vispreni i duhoviti Howard Hawks dodaje svoj ingeniozni pečat u vidu
Cutner, Felix Mills jednostavnog obrta kojim reportera Hildyja Johnsona pretvara u ženu.
Uloge: Cary Grant, Rosalind I tako Njegova devojka petko postaje najbrbljiviji sukob polova u istoriji
Russell, Ralph Bellamy, Gene romantične screwball komedije.
Lockhart, Porter Hall, Ernest Rosaalind Russell je reporterka od renomea, oštrog jezika. Njen
Truex, Cliff Edwards, Clarence
Kolb, Roscoe Karns, Frank Jenks,
urednik i bivši muž Walter Barns (Cary Grant) ne želi da je izgubi usred
Regis Toomey, Abner Biberman, sveže priče o ubistvu. U trenutku kad Rosalind odluči da napusti
Frank Orth, Helen Mack, John posao i uda se za mlakonju (Ralph Bellamy), Walterova neverica i očaj
Qualen pokreću ga na brzo pripremanje velikog broja spletki. Po Walterovim
pretpostavkama, ona ne može da odoli iskušenju poslednje velike priče
i ubrzo završava sa smešnim šeširom bežeći iz zatvora, raskrinkavajući
velike korupcijske mahinacije. Grant i Russellova kao iz mitraljeza
ispaljuju replike u zapletu koji postaje farsičan, sa velikim skupom likova
koji, žvaću i igraju poker, obavijeni duvanskim dimom, predstavljaju
neku vrstu ciničnih horskih deonica. Teatralan i finog stila, ovaj film ima
odličan tajming, duhovite dijaloge i neodoljivu komiku. AE
158
REBECCA (1940)
REBEKA
Pomalo iznenađuje što je Hitchcocku, uprkos brojnim nominacijama
i izuzetno plodnoj karijeri, jedino Rebeka, njegov prvi američki film,
donela Oskara za najbolji film. Sa druge strane gledano, to bi mogla
biti potvrda moći producenta Davida O. Selznicka. Selznick je, još
na lovorikama velikog uspeha sa Prohujalo sa vihorom, sa velikim
oduševljenjem prihvatio saradnju sa velikim Hitchcockom, angažujući
ga da radi gotsku priču o duhovima po romanu Daphne du Maurier.
Hitchcock, koji je za ovaj film dobio veliki budžet, stvorio je od kuće
Menderlej lik, što će kasnije postati model za Xanadu u Građaninu
Kejnu. Atmosfera kojom zrači imanje Menderlej na litici kraj mora čini
pozadinu za ljubavnu priču između Joan Fontaine i Laurencea Oliviea.
On igra imućnog udovca koji pokušava da zavede čednu Fontaine, što
nju čini srećnom jer je našla muškarca toliko nežnog i punog ljubavi.
Posle kratke ali strasne romanse, oni se venčavaju, ali uporedo sa
intenziviranjem njihovog odnosa Fontaine počne da progoni duh
njegove preminule supruge Rebeke. Postavlja se pitanje da li je Rebeka
samo plod mašte nove supruge ili je rezultat paranoje ili pak zaista
neka mračna sila! I koja je uloga služavke, gospođe Danvers (Judith
Anderson), koja se nekako uvek nalazi kraj sluđene Fontaine, u kakvoj
je ona vezi sa svim neoičnim zbivanjima u kući?
SAD (Selznick) 130m BW
Rebeka je bila Hitchcockov trijumfalni dolazak u Ameriku. Na dodeli
Režija: Alfred Hitchcock
Oskara, ovaj film pobedio je Hitchcockov film urađen u Britaniji Strani
Produkcija: David O. Selznick
dopisnik. Svi umetnički elementi su dovedeni do vrhunca: povratak
Scenario: Philip MacDonald, po
mračne, tajanstvene prošlosti, jedva uzdržane sumnje, bajkovita romanu Daphne Du Maurier
ljubavna priča koja strada pod naletom prošlosti, i naravno zločin Fotografija: George Barnes
koji vreba iz svakog kutka. U Rebeki ne nalazimo one Hitchcockove Originalna muzika: Franz
razigranosti i duhovitosti. Tome je dosta doprinela atmosfera romana Waxman
– gotska, mračna, melodramatična. Tajne koje izviru iz svakog kutka Uloge: Laurence Olivier, Joan
Menderleja skoro da izlude nedužnu Fontaine, ali Hitchcock uživa u Fontaine, George Sanders,
prilici da pusti neizvesnost da raste i raste sve do jezivog zaključka. JK Judith Anderson, Gladys Cooper,
Nigel Bruce, Reginald Denny, C.
Aubrey Smith, Leonard Carey,
Leo G. Carroll, Edward Fielding,
Lumsden Hare, Forrester Harvey
Oskar: David O. Selznick (najbolji
film), George Barnes (fotografija)
Nominacije za Oskara: Alfred
Hitchcock (režija), Robert E.
Sherwood, Joan Harrison
(scenario), Laurence Olivier
(glavna muška uloga), Joan
Fontaine (glavna ženska uloga),
Judith Anderson (sporedna
ženska uloga), Lyle R. Wheeler
(umetnički direktor), Hal C. Kern
(montaža), Jack Cosgrove, Arthur
Johns (specijalni efekti), Franz
Waxman (muzika)
159
SAD (Walt Disney) 120m FANTASIA (1940)
Technicolor
FANTAZIJA
Režija: Ben Sharpsteen
(supervizor) Iako je to danas opšte mesto, kreiranje slika na muziku bila je toliko
Produkcija: Walt Disney, Ben revolucionarna ideja u trenutku kad je Disneyev studio osmislio ovu
Sharpsteen hrabru prekretnicu u animaciji i stereofonskom snimanju zvuka. Svi
Scenario: Joe Grant, Dick Huemer su bili oduševljeni i prihvatili Fantaziju sa odobravanjem. Osam velikih
Fotografija: James Wong Howe, sekvenci uz podršku čuvene simfonijske zvezde, dirigenta Leopolda
Maxwell Morgan
Štokovskog, koji upravlja Filadelfijskim orkestrom, predstavlja koncept
Muzika: Bach, Beethoven,
Dukas, Mussorgsky, Schubert,
propraćen ambicioznim zabavnim, hrabrim i eksperimentalnim
Stravinsky, Tchaikovsky animacijama na muziku Čajkovskog, Musorgskog, Šuberta i drugih.
Uloge: Leopold Stokowski Koliko god da je fascinantno i novo dostignuće film bio 1940, čak i na
(dirigent, The Philadelphia Imaxovim ekranima na kojima se prikazuje jedna od mnogih restauracija
Orchestra), Deems Taylor ove vredne animacijske prekretnice (vrlo uspešno je obnovljena sa
(narator), Julietta Novis (solist)
dodatkom pet novih segmenata u produkciji Fantazija 2000), film se
Oskar: Walt Disney, William E.
može učiniti pomalo razočaravajućim jer je to još uvek bilo pomalo kič
Garity, J.N.A. Hawkins (počasna
nagrada), Leopold Stokowski & iskustvo. Filmu je danas verovatno najprivrženija Bejbi Bum generacija,
associates (počasna nagrada) koja se sa njim srela u mladosti pod uticajem halucinogena. Ali i u tom
filmu postoje neke sekvence dugotrajnije vrednosti što i priliči filmu
na kojem je radilo šezdeset animatora i čak jedanaest reditelja pod
budnim okom Bena Sharpsteena.
Svakako najzanimljivija i potpuno ispred svog vremena je interpretacija
Bahove muzike, gde je višekanalni zvuk odlično sinhronizovan sa
animacijama i nadire iz ekrana kao da će iskočiti. Preslatki čarobnjakov
učenik Miki Maus, koji u očaju pokušava da zaustavi umnožavanje metli
koje je sam prizvao da rade posao umesto njega, zatim ples kineskih
gljiva, pa ljupki hor slonova dugih trepavica, nilski konji u baletankama
koji sofisticirano skakuću i beže pred aligatorima ogrnutim u plaštove
na temu „Ples satova” – i dalje je odlična zabava. Sve to veličanstveni
sat vremena. Pored ovih, nalazimo i sekvence koje nisu pobedile vreme.
Treperenje nagih vila sa puno ukusa prikazanih bez polnih organa,
zatim naizgled beskonačno padanje dinosaurusa na temu „Posvećenje
proleća” Igora Stravinskog, i vulgarna apsurdnost u koju je pretvorena
interpretacija Betovenove „Pastorale” (kentauri koji jure kentaurice
sumnjivo adolescentnog izgleda sa ujednačenim frizurama u stilu Joan
Crawford), sve to uzima pomalo kredibiliteta ovom filmu . AE
160
THE PHILADELPHIA STORY (1940) SAD (MGM) 112m BW
FILADELFIJSKA PRIČA Režija: George Cukor
Produkcija: Joseph L. Mankiewicz
Adaptacija pozorišne farse Philipa Barryja, koju je uradio George Cukor
Scenario: Donald Ogden Stewart,
1940, klasik je bez premca u oblasti sofisticiranih slepstik komedija. po drami Philip Barrya
Katharine Hepburn je bila zvezda tog komada na Brodveju, a ima priča i Fotografija: Joseph Ruttenberg
da je pisac svoj glavni lik i bazirao na njenoj tadašnjoj reputaciji. Originalna muzika: Franz
Na samom početku filma koji je danas poznat po izražavanju tihog Waxman
besa, naslednica Tracy Lord (Katharine Hepburn) gleda svog odnedavno Uloge: Cary Grant, Katharine
bivšeg muža ženskaroša Dextera Havena (Cary Grant), koji se pakuje Hepburn, James Stewart, Ruth
i u besu preko kolena lomi palicu za golf. Da bi dokazala da nju nije Hussey, John Howard, Roland
Young, John Halliday, Mary Nash,
nemoguće voleti, Tracy priprema venčanje u porodičnoj kući za uglednog Virginia Weidler, Henry Daniell,
ali dosadnog čoveka. Međutim tada se Dexter vraća u društvu dvoje Lionel Pape, Rex Evans
reportera, Mikea Connora (James Stewart) i Liz Imbrie (Ruth Hussey). Oskar: Donald Ogden Stewart
Dexter je očigledno naumio da pokvari venčanje. Katharine Hepburn (scenario), James Stewart (glavna
je nikad bolja u ulozi koja zahteva spoj komičnog i iskrene ranjivosti. muška uloga)
Njene scene sa Stewartom u vrtu samo noć pre nesrećnog venčanja Nominacije za Oskara: Joseph L.
Mankiewicz (najbolji film), George
obuhvataju suštinu te impulsivne privlačnosti .
Cukor (režija), Katharine Hepburn
Katharine Hepburn je najzaslužnija za Filadelfijsku priču kakvu (glavna ženska uloga), Ruth
danas poznajemo. Ona je bila nosilac autorskih prava koje je mudro Hussey (sporedna ženska uloga)
prodala MGM-u uz dogovor da ona ponovo igra u glavnoj ulozi i da sama
odabere reditelja i glumačku ekipu. Želela je Clarka Gablea za Dextera, i
Spencera Tracyja za Mikea, ali zbog nemogućnosti usklađivanja termina
nije mogla dobiti ni jednog ni drugog. Umesto toga, ulogu su dobili Cary
Grant s kojim je već nekoliko puta sarađivala i James Stewart. George
Cukor je uspešno iskoristio lošu reputaciju, koju je ona imala u javnosti,
da napravi njen lik tako da izazove sažaljenje za lepoticu koju niko ne
razume. Scenario, koji usklađuje komediju sa društvenom kritikom,
ovenčan je Oskarom. Godine 1956, komad kome su dodate muzičke
numere prenesen je na veliko platno pod nazivom Visoko društvo. KK
SAD (Fox) 128m BW THE GRAPES OF WRATH (1940)
Režija: John Ford PLODOVI GNEVA
Produkcija: Nunnally Johnson,
Darryl F. Zanuck Samo je nekoliko američkih filmova iz 1930-ih koji su se odvažili da
Scenario: Nunnally Johnson, po se uhvate u koštac sa patnjama i migracijama zbog Velike depresije.
romanu John Steinbecka Holivud je uglavnom prepuštao drugim medijima, pozorištu, romanu
Fotografija: Gregg Toland i fotografiji, da dokumentuju nacionalne katastrofe. Roman Johna
Uloge: Henry Fonda, Jane Steinbecka „Plodovi gneva”, koji se pojavio u štampi 1939, bazirao
Darwell, John Carradine, Charley se na istraživanju raseljenih farmerskih porodica iz Oklahome, koje u
Grapewin, Dorris Bowdon, Russell potrazi za privremenim poslom odlaze u voćnjake Kalifornije.
Simpson, O.Z. Whitehead, John
Qualen, Eddie Quillan, Zeffie
Iako su konzervativni finansijeri koji su vodili studio imali primedbe,
Tilbury, Frank Sully, Frank Darien, Darryl Zanuck je otkupio prava za knjigu za 20th Century Fox. Osetio
Darryl Hickman, Shirley Mills, je da je pravi reditelj za ovakav film bio John Ford sa svojim osećajem
Roger Imhof za narod Amerike i njihovu istoriju. John Ford je pronašao najbolniju
Oskar: John Ford (režija), Jane tačku familije Joad – to nije bilo njihovo siromaštvo, već trauma zbog
Darwell (sporedna ženska uloga)
izbacivanja iz svog doma na ulicu. U jednoj upečatljivoj sceni, majka
Nominacije za Oskara: Darryl
Joad (Jane Darwell), noć pre napuštanja farme, spalljuje stvari koje ne
F. Zanuck, Nunnally Johnson
(najbolji film), Nunnally Johnson može da ponese sa sobom.
(scenario), Henry Fonda (glavna Ford je odabrao Henryja Fondu da igra glavnog junaka Toma Joada
muška uloga), Robert L. Simpson (Fonda se pre toga pojavljivao u njegovim filmovima Mladi Linkoln iz
(montaža), Edmund H. Hansen
1939. i u još jednoj amerikani, Bubnjevi uz Mohawk iz iste godine).
(zvuk)
Neformalnu stalnu trupu Johna Forda u ovom filmu čine još i Rasel
Simpson kao tata Joad, John Qualen kao njihov prijatelj Muley i John
Carradine kao lutajući propovednik. Snimatelj je bio Gregg Toland, koji
je uspeo da dâ dokumentaristički izgled nalik na fotografije koje su o
toj tragediji napravili vladini fotografi, kao što je bila Dorothea Lange.
Ovo je najbolje vidljivo u sceni u kojoj se Joadovi dovezu u prihvatilište
za beskućnike, a kamera zastaje nad smrknutim licima stanovnika u
trošnim kolibama u kojima žive.
Iako se „Plodovi gneva” ne libe
da prikažu svu težinu usuda svojih
likova, ipak postoji bitna razlika
u odnosu na predložak. U knjizi,
porodica prvo pronađe bolje uslove
u vladinom prihvatilištu, ali na kraju
završe sa primanjima od kojih ne
mogu da prežive. U filmu taj dolazak
do vladinog prihvatilišta potraje
i time njihovo putovanje postaje
gradacija obeležena maminim
zaključnim monologom „We are the
people... We will go forever.” EB
DANCE, GIRL, DANCE (1940) SAD (RKO) 90m BW
PLEŠI, DEVOJKO, PLEŠI Režija: Dorothy Arzner
Produkcija: Harry E. Edington,
Oni koji su upoznati sa Lucille Ball samo kroz njenu televizijsku seriju iz Erich Pommer
pedesetih trebalo bi da provere njen rad u ovom kemp klasiku Dorothy Scenario: Tess Slesinger, Frank
Arzner. U Pleši, devojko, pleši ona igra „Bubbles-tiger” Lily White koja Davis, from story by Vicki Baum
krade film posvećenoj balerini Maureen O'Hari, koja mora da igra Fotografija: Russell Metty,
burleske ili da gladuje. Joseph H. August
Ovaj film jepuno puta ispričana priča o prljavom svetu burleske Originalna muzika: Chet Forrest,
viđena kroz oči Judy O’Brien (O'Hara), slavoljubive balerine kojoj nadu Edward Ward, Bob Wright
uliva mentorka madam Basilova (večiti kemp Marija Uspenskaja), koju Uloge: Maureen O’Hara, Louis
Hayward, Lucille Ball, Virginia
nažalost zgazi kamion pre nego što je njena štićenica pokazala svoje Field, Ralph Bellamy, Maria
talente. Bubbles ponudi Judy prostor u svojoj vodviljskoj tački, u kojoj Ouspenskaya, Mary Carlisle,
postaje njena žrtva. Judy to ne može dugo da podnosi i u vatrenom Katharine Alexander, Edward
govoru, pred isključivo muškom publikom, urla („Go ahead and look, get Brophy, Walter Abel, Harold
Huber, Ernest Truex, Chester
your fifty cents worth!”). Mnogi su ovo smatrali feminističkim stavom
Clute, Lorraine Krueger, Lola
rediteljke mnogo godina pre nego što je to postalo popularno. Bez Jensen
obzira na to, Arznerova baš iz Ballove izvlači najviše zabave, tako da
njen hula-ples i urlanja prostih pesmica niko neće zaboraviti.
Ako vas interesuju ženske tuče iza scene i ženske zabave druge
vrste, onda pogledajte Pleši, devojko, pleši. Kao što bi Bubbles rekla
„Listen kid, I don't fall into gutters – I pick my sports.” Ironičnim obrtom,
Lucille Ball će jednog dana postati vlasnica studija RKO koji je napravio
ovaj film. DDV
PINOCCHIO (1940) SAD (Walt Disney) 88m

Technicolor
PINOKIO
Režija: Hamilton Luske, Ben
Kada je Disney kupio priču, naravno da su neki mračni elementi Sharpsteen
Collodijevog italijanskog originala izbačeni. Ali samo neki. Po trajnoj Produkcija: Walt Disney
privlačnosti ovog animiranog filma, vidimo da izmene koje je Disneyev Scenario: Aurelius Battaglia, po
studio preduzeo u priči o drvenom lutku koji oživljava, nisu bile loše. romanu Carlo Collodia
A nekoliko najstrašnijih pojedinosti iz priče ostaju vodeće. U ovom Originalna muzika: Leigh Harline,
klasiku još uvek nalazimo dosta užasa koji prate Pinokiovo suočavanje Paul J. Smith, Ned Washington
sa opasnostima i pritiscima i ometanjima njegovog cilja da postane Uloge: (glasovi) Dickie Jones, Don
Brodie, Walter Catlett, Frankie
pravi dečak. Vođen uputstvima svoje „savesti”, cvrčka Jimynija, Pinokio Darro, Cliff Edwards, Charles
mora da se nauči odgovornosti, ali i, kroz svoju nevino grubu potragu za Judels, Christian Rub, Evelyn
životom, i hrabrosti i ljubavi. Venable
Kao Disneyev drugi dugometražni film (posle Snežane), Pinokio Oskar: Leigh Harline, Paul J.
je predstavio potencijale još uvek neistraženog sveta animacije, Smith, Ned Washington (muzika),
Leigh Harline, Ned Washington
rezultirajući tako očaravajućim i večnim kreacijama kao što je svetlucava
(pesma)
plava vila, i tako sjajnim sekvencama kao što je bekstvo sa ukletog
ostrva uživanja i upoznavanje sa kitom Monstrom koji nosi zasluženi
naziv. Ako ovome pridružimo standardne pesme kao što su „When you
wish upon a star”, nimalo ne iznenađuje što je Pinokio ostao tako visok
standard za procenu mnogih drugih animiranih filmova. JKl
163
SAD (Loew’s, MGM) 100m BW THE MORTAL STORM (1940)
Režija: Frank Borzage SMRTONOSNA OLUJA
Produkcija: Frank Borzage
Samo nekoliko holivudskih filmova pre napada na Perl Harbor tretira
Scenario: George Froeschel,
Hans Rameau, Claudine West, po temu antinacizma. Jedan od njih je detaljan i strastven u svojoj osudi
romanu Phyllis Bottome nacizma – Smrtonosna oluja Franka Borzage. Ovaj film počinje danom
Fotografija: William H. Daniels kada Adolf Hitler postaje nemački kancelar. A taj dan je, sasvim
Originalna muzika: Bronislau slučajno, šezdeseti rođendan profesora Viktora Rotha (Frank Morgan).
Kaper, Eugene Zador On je omiljeni profesor na univerzitetu u južnoj Nemačkoj. Film prikazuje
Uloge: Margaret Sullavan, James konsolidaciju nacističke Nemačke kroz uništenje nearijevca Rotha i
Stewart, Robert Young, Frank njegove porodice: njegove žene, njegova dva arijevska posinka, koji
Morgan, Robert Stack, Bonita
Granville, Irene Rich, William T.
postanu zagriženi nacisti, i njegove ćerke Freye (Margaret Sullavan).
Orr, Maria Ouspenskaya, Gene Borzage predstavlja nacizam kao oblik ludila kome mnogi muškarci,
Reynolds, Russell Hicks, William i samo jedna žena, podlegnu kao zarazi ili kao da su prirodno
Edmunds, Esther Dale, Dan predodređeni, premda je u nekim individuama ono što je ostalo od
Dailey, Granville Bates
humanosti sukobljeno (film ne pravi socioekonomsku analizu nastanka
nacizma). Sjajna finalna scena otkriva taj sukob u liku koga tumači
Robert Stack. On tumara raznim odajama očuhove kuće. Kamera prolazi
pored njega prikazujući prostor pun senki kojim odzvanjaju dijalozi iz
prethodnih scena. Mi čujemo bat koraka mladića koji napušta kuću.
Smrtonosna oluja je jedna od američkih velikih ljubavnih priča. U
skladu sa rediteljevom životnom posvećenošću transcedentnoj snazi
ljubavi, on dirljivo i suptilno tretira odnose između Freye i Martina
(James Stewart). Rediteljev idealizam verno slede izvedbe Sullivanove
i Stewarta. Trenutak pre nego što ljubavnici krenu ka planinskom
prevoju, koji će ih odvesti do austrijskih granica, Martinova majka
(Maria Uspenskaja) natera ih da proslave svoje ujedinjenje, pa piju iz
ceremonijalnog pehara za vino. Ova scena je jedna od najlepših.
Nepotpisani koproducent Victor
Saville, rekao je da je on režirao veći
deo filma, i to se svuda povlačilo,
ali neki ključni ljudi iz ekipe su
to negirali. Neosporno je da je
Smrtonosna oluja pravi predstavnik
stila, filozofije i interesovanja
Franka Burzage. CFu
164
THE BANK DICK (1940) SAD (Matty Fox, Universal) 74m
BW
BANKARSKI DETEKTIV
Režija: Edward F. Cline
Napisan od strane W. C. Fieldsa pod imenom „Mahatma Kane Jeeves” Produkcija: Jack J. Gross
što govori ponešto o njegovim ambicijama, i režiran od saobraćajca Scenario: W.C. Fields
Eddieja Clina, čiji je posao bio da očisti put Fieldsu da bi se ovaj Fotografija: Milton R. Krasner
razmahnuo sa svojim idiosinkrezijama, ovaj film govori o Fieldsu koji Originalna muzika: Charles
je, kao i obično, dobroćudno ali naporno gunđalo koje samo želi da ga Previn
ostave na miru, ali ga svet koji nema razumevanja tera da se potrudi i Uloge: W.C. Fields, Cora
odgovori na razne grube prekide svoga leškarenja. Witherspoon, Una Merkel, Evelyn
Opterećenu zamlatu Egberta Sosèa, koji bi najradije život posvetio Del Rio, Jessie Ralph, Franklin
Pangborn, Shemp Howard, Dick
opijanju, non-stop progone džangrizava žena (Cora Witherspoon), Purcell, Grady Sutton, Russell
grozna tašta (Jessie Relph) i užasna ćerka tinejdžerka (Una Merkel), pa Hicks, Pierre Watkin, Al Hill,
još i njen glupi verenik (Grady Sutton) i bezobrazno mlađe dete. Svi od George Moran, Bill Wolfe, Jack
njega zahtevaju da nešto postigne u životu. Kada, slučajno naletevši na Norton
lopova, spreči pljačku banke, dobija posao čuvara koji ga dovodi u sukob
sa nabeđenim službenicima (Franklin Pangborn je bankovni inspektor),
okorelim kriminalcima (jedan od potencijalnih pljačkaša pobegne u jako
smešnoj sceni potere koja se može uporediti sa bilo kojim slepstikom) i
lako uvredljivim mušterijama.
Poput svih najboljih Fieldsovih
ostvarenja (To je dar, 1934; Nikad ne
popuštaj žutokljuncu, 1941), ovde je
premisa samo povod za niz vodviljskih
skečeva u kojima se on sukobljava sa
partnerom previše ekscentričnim da bi se
s njim moglo šaliti i previše otrovnim da
bude žrtva. Neki gegovi u ovom filmu (kao
scena u kojoj se Sousè čudnim spletom
okolnosti nađe na rediteljskoj stolici na
snimanju filma) daleko su od banke, ali
mermerni, pompezni hodnici, trgovina
i kapital, pa laskavi bogatuni koji dobiju
šta su zaslužili kada se Sousè iznenada
obogati i reformiše, sjajna su pozadina za
provokaciju i anarhiju. Fields je bio retka
vrsta komičara koji je mogao da bude
smešan čak i dok davi malo dete i ovaj
biser koji traje 75 minuta je jedno od
njegovih remek-dela. KN
165
SAD (Mercury, RKO) 119m BW CITIZEN KANE (1941)
Režija: Orson Welles GRAĐANIN KEJN
Produkcija: Orson Welles,
Richard Baer, George Schaefer Još 1962. godine časopis Sight & Sound je objavio, kasnije često
Scenario: Herman J. Mankiewicz, citiranu, anketu u kojoj su kritičari proglasili Građanina Kejna,
Orson Welles fenomenalni prvenac Orsona Wellesa, za najbolji film svih vremena.
Fotografija: Gregg Toland Do 1988. američki filmski institut je potvrdio ocenu. Za najbolji film
Originalna muzika: Bernard proglašen je i od strane Kružoka filmskih kritičara Njujorka, Nacionalnog
Herrmann, Charlie Barnet, Pepe odbora za recenzije kao i Oskara za scenario. Legende o Građaninu
Guízar Kejnu pokrenute su i delom zbog činjenice da je Orsonu Wellesu
Uloge: Orson Welles, Joseph bilo samo dvadeset četiri godine kada je napravio taj film, a takođe
Cotten, Dorothy Comingore,
i zbog sličnosti između naslovnog lika i novinskog magnata Williama
Agnes Moorehead, Ruth Warrick,
Ray Collins, Erskine Sanford, Randolpha Hearsta. Kad mu nije pošlo za rukom da spreči distribuciju,
Everett Sloane, William Alland, probao je da ga obezvredi. Ali ako izuzmemo besmislice tipa "najbolji
Paul Stewart, George Coulouris, film svih vremena", Građanin Kejn je film od ogromnog značaja i uticaja
Fortunio Bonanova, Gus Schilling, iz mnogo razloga.
Philip Van Zandt, Georgia Backus,
Harry Shannon
Film pripoveda izvrsnu priču: Charles Foster Kane, koga tumači
Oskar: Herman J. Mankiewicz,
briljantni Orson Welles), rođen je kao siromašno dete, ali iznenada
Orson Welles (scenario) postaje bogataš zahvaljujući zlatnom rudniku koji nasleđuje njegova
Nominacije za Oskara: Orson majka. Kao mladić počinje da pravi populističku novinsku i radio
Welles (najbolji film), Orson imperiju da bi se na kraju oženio sestričinom američkog predsednika
Welles (režija), Orson Welles i ušao u trku za guvernera. Ali sve ambicije koje gaji za sticanjem
(glavna muška uloga), Perry
prave moći su sputane. Kako se Kejn udaljava od moći, on postaje
Ferguson, Van Nest Polglase,
A. Roland Fields, Darrell Silvera sve suroviji prema ženama u svom okruženju, prvo prema svojoj ženi
(umetnički direktor), Gregg a potom i prema ljubavnici. Umire potpuno sam u svom obnovljenom
Toland (fotografija), Robert Wise nezavršenom dvorcu, čeznući za jednostavnošću koju je imao u
(montaža), Bernard Herrmann detinjstvu. Građanin Kejn, u okvirima new deal populističke tradicije
(muzika), John Aalberg (zvuk)
potkrepljuje tipičnu američku perspektivu da novac ne donosi sreću. To
čini na vrlo prizeman, skoro dikensovski način.
Interesantnije i značajnije je to što ovaj film počinje Kejnovom
smrću i enigmatičnom poslednjom rečju „pupoljak”. U nameri da otkrije
značenje te reči, grupa bezosećajnih reportera filmskih novosti razgo-
vara sa nekoliko njegovih poznanika. Ne samo da je
film ispričan u flešbekovima nego i svaki lik Kejna
poznaje iz određene perspektive koja je predstavljena
određenim sledom. Naracija filma u svoj svojoj kom-
pleksnosti, bez i najmanjeg narušavanja klasičnog
holivudskog kontinuiteta i uzročno-posledične veze,
neverovatno je dostignuće.
Međutim, istinska snaga ovog filma leži, u stvari,
u kameri. Gregg Toland je razvio tehniku velikog polja
dubinske veštine, tehniku u kojoj su prednji, centralni
i zadnji plan podjednako oštri, tako da oko može da
se fokusira na bilo koji deo slike. Ova tehnika je u to
vreme kritikovana jer je skretala pažnju na sebe, a
tada se od dobre fotografije očekivalo da bude nep-
rimetna. Međutim, čak i danas kad vladaju sasvim
drugačiji standardi, kinematografija Građanina Kejna
je izvanredna i nezaboravna. MK
166
SAD (Paramount) 97m BW THE LADY EVE (1941)
Režija: Preston Sturges LEJDI IV
Produkcija: Paul Jones
Film The Lejdi Iv je tipični primer klasične screwball komedije i film koji
Scenario: Monckton Hoffe,
Preston Sturges
najbolje reprezentuje Sturgesovo viđenje romantike kao velike prevare.
Scenario vrvi od dobrih rečenica, dijalog je brz i duhovit, a zaplet tretira
dobro poznati sukob polova.
Originalna muzika: Clara
Edwards, Sigmund Krumgold Sve počinje krstarenjem na brodu na kome preduzimljiva, zanosna
Uloge: Barbara Stanwyck, Henry lepotica Jean Harrington (Barbara Stanwyck) želi da zavede naivnog
Fonda, Charles Coburn, Eugene ljubiteljv zmija Charlesa „Hopsie” Pikea (Henry Fonda) ne bi li mu
Pallette, William Demarest, Eric preuzela imperiju stečenu „Pikeovim pivom”. Iako preokret koji usledi
Blore, Melville Cooper, Martha i nije uverljiv, svejedno je divan: radnja se prebacuje u Pikeovu kuću
O’Driscoll, Janet Beecher, Robert
Greig, Dora Clement, Luis Alberni
u Keonektikatu, gde se Jean pojavljuje sada kao bogata naslednica
iz Britanije pod imenom Lady Eve Sidwich. Ponovo zavodi Hopsieja,
Nominacije za Oskara: Monckton
Hoffe (scenario) navodeći ga da je uzme za ženu, pri čemu ima plan da mu se osveti
što ju je napustio tako što će, ovaj put, ona njega da šutne. Međutim,
planirane zavere na kraju ne uspeju jer se ona silno zaljubi u njega.
Sturges uspeva da provuče mnoge stvari mimo budnog oka cenzure.
On se, brojnim referencama na biblijsku priču o prvom grehu, usuđuje
da podvuče seksualnost, na šta se u ono vreme niko ne bi usudio. Po
filmu je napravljen i (lošiji) rimejk 1956. pod nazivom Ptice i pčele, sa
Mitzi Gaynor i Davidom Nivenom u glavnim ulogama. RDe
168
THE WOLF MAN (1941) SAD (Universal) 70m BW
VUKODLAK Režija: George Waggner
Produkcija: Jack J. Gross, George
Bipedalna figura čoveka vuka, filmska verzija vukodlaka, koji na Waggner
dramatičan način obuhvata dihotomiju Jekill/Hyde, kao superega i ega Scenario: Curt Siodmak
u svima nama, prvi put je osvanuo u filmu studija Universal, Vukodlak, u Fotografija: Joseph A. Valentine
Londonu 1935. Glavnu ulogu igrao je Henry Hull, kasnije će je preuzeti Originalna muzika: Charles
Jack Nicholson u filmu Vuk iz 1994. Malo posle te prve pojave, Curt Previn, Hans J. Salter, Frank
Siodmak je završio scenario po kome će se napraviti Vukodlak, poslednji Skinner
horor film za studio Universal, posle Drakule (1931), Frankenštajna Uloge: Claude Rains, Warren
(1931) i Mumije (1932), koje je režirao Georg Waggner. U onome što William, Ralph Bellamy, Patric
Knowles, Bela Lugosi, Maria
još uvek slovi za najprepoznatljiviju i najvoljeniju verziju ovog mita, Lon Ouspenskaya, Evelyn Ankers, J.M.
Chaney Jr. igra Lawrencea Talbota, Velšanina koji se obrazovao u SAD i Kerrigan, Fay Helm, Lon Chaney
koji samo želi da se oslobodi svoje neizlečive bolesti koja se javlja kad Jr., Forrester Harvey
je pun mesec.
Majstor šminke Jack Pierce je za Chaneya osmislio kostim od kože
jaka, koji posle toga postaje model za izradu mnogih maski. Ono što ovu
verziju razlikuje od prethodnih jeste skrivena
seksualna energija, kodirano predstavljena
kao osnovni pokretač Talbotovih
transformacija na punom mesecu. Ciganka
Maleva (Marija Uspenskaja) kaže: „Čak i
kada je čovek bezgrešan i svako veče se
moli bogu, može postati vuk kada vučja
trava procveta, a jesenji mesec zasija.”
Veliki uspeh koji je Waggner postigao
ovim filmom prouzrokovao je još četiri
nastavka priče o čoveku vuku. Igrao ga
je već četrdesetogodišnji Chaney. Posle
toga su usledile imitacije, modernizacije,
varijacije i parodije. SJS
SAD (First National, Warner Bros.) THE MALTESE FALCON (1941)
101m BW
MALTEŠKI SOKO
Režija: John Huston
Produkcija: Henry Blanke, Obimni detektivski roman Dashiella Hammetta je do 1941. već doživeo
Hal B. Wallis dve solidne ekranizacije: 1931. pod originalnim nazivom sa Ricardom
Scenario: John Huston, po Cortezom u ulozi Sama Spadea, i 1935. pod nazivom Satana sreće
romanu Dashiell Hammett damu, sa Warrenom Williamom u ulozi Spadea. John Huston, koji je
Fotografija: Arthur Edeson nadgledao pisanje scenarija, pronašao je ovu knjigu u Warrnerovoj
Originalna muzika: Adolph arhivi otkupljenih dela i toliko je bio ubeđen u moć materijala da je
Deutsch scenario u suštini sastavljen od dijaloga iz romana. Bio je dovoljno
Uloge: Humphrey Bogart, Mary srećne ruke da dobije sjajnu podelu za sve uloge i da bude dovoljno
Astor, Gladys George, Peter Lorre,
umeren da ne pretera. Ovaj rediteljski debi nije imao toliko caka kao
Barton MacLane, Lee Patrick,
Sydney Greenstreet, Ward Bond, Građanin Kejn, objavljenog iste godine, tako da je bio najava, ne nekog
Jerome Cowan, Elisha Cook Jr., enfant terribblea nego pravog profesionalca.
James Burke, Murray Alper, John Često smatran kamenom temeljcem film noara, Malteški soko štedi
Hamilton na upotrebi sugestivnih senki, i one se ne pojavljuju sve dok vrata lifta
Nominacije za Oskara: Hal B. ne bace senku, nalik zatvorskim rešetkama, na lice prevrtljive heroine
Wallis (najbolji film), John Huston
(scenario), Sydney Greenstreet
pri kraju. Film se skoro ceo odvija u hotelskim sobama i kancelari-
(sporedna muška uloga) jama ni nalik pohabanom glamuru Velikog sna (1946) ili Ubiti mog
dragog (1944). Privatnog detektiva Sama Spidea iz San Franciska
igra Humphrey Bogart, koji od uloga negativaca napreduje do likova
romantičnih grubijana. Profesionalac u skupim odelima Sam Spide ima
za cilj da razjasni ubistvo svog partnera i da uhvati grupu avanturista,
koji su toliko obuzeti potragom za čuvenom dragocenom pticom, po kojoj
film nosi naziv, da su počeli da veruju da su svi toliko pohlepni i pokva-
reni kao oni. Iako Mary Astor kao fatalna žena na prvi pogled možda
previše liči na učiteljicu, njena neobična čednost u uskim kostimima i
zalizane kose sasvim odgovara ulozi žene koja u svom rukavu ima uvek
po neku laž. Debeli Kaspar Gutman u liku Sidneyja Greenstreeta i pris-
tojni, melanholični, namirisani Joel Cairo, koga igra Peter Lorre, ostaće
besmrtne figure velikog platna, Lolek i Bolek, ili Stanlio i Olio u svetu
kriminala. Tu je i večita žrtva Elish Cook Jr. u ulozi malog revolveraša
Wilmera čija je sudbina da nikada ne dobije svoj deo.
Hammettova reputacija zasniva se na činjenici
da je uspeo da američkom kriminalističkom
žanru doda notu socijalnog realizma, dobivši
tako detektive koji su pravi profesionalci a
ne supernjuškala. On je voleo komplikovane
i bizarne zaplete poput onih u jakobinskim
dramama. Kulminacija dolazi u raspletu filma,
i otkriva da je ptica za kojom svi jure u stvari
falsifikat kao i u klasičnom trenutku detektivovog
priznanja da voli ubicu, ali da će je ipak poslati u
zatvor. Dok su se veliki holivudski reditelji bacali
u ostvarivanje sopstvenih vizija, Huston je i dalje
bio najbolji u adaptacijama manje poznatih
klasika književnosti, od Blaga Sijera Madre
(1948) do Džungle na asfaltu (1950), Grada
izobilja (1979) i Mrtvih (1997). KN
170
SAD (Warner Bros.) 134m BW SERGEANT YORK (1941)
Režija: Howard Hawks NAREDNIK JORK
Produkcija: Howard Hawks, Jesse
L. Lasky, Hal B. Wallis Film Narednik Jork Howarda Hawksa veliča borbu u Prvom svetskom
Scenario: Harry Chandlee, Abem ratu baš u vreme kada se SAD pripremaju za Drugi svetski rat. Huškački
Finkel podtekst je očigledan svuda, ali se može lako podvesti pod moralne
Fotografija: Sol Polito karakteristike junaka iz naslova.
Originalna muzika: Max Steiner Gary Cooper igra Alvina Yorka koji govori po seljački i pravi je seoski
Uloge: Gary Cooper, Walter đilkoš. Njegov put od srčanog farmera do pacificte hrišćanskog duha,
Brennan, Joan Leslie, George i na kraju do idola svih vojnika, uključuje ceo spektar holivudskih
Tobias, Stanley Ridges, Margaret konvencija, sve do svetih majki i pravednih vođa. Pomalo zbrkano? Da.
Wycherly, June Lockhart
Međutim dragocenost ovog dragulja je što od Garyja Coopera pravi
Oskar: Gary Cooper (glavna muška
uloga), William Holmes (montaža)
zvezdu i što je opisao rovovski rat u detalje, samo par meseci pre
Nominacije za Oskara: Jesse L.
napada na Perl Harbor.
Lasky, Hal B. Wallis (najbolji film), Sasvim namerno se u filmu ne nudi širi kontekst Prvog svetskog
Howard Hawks (režija), Harry rata. Narednik Jork bavi se isključivo temom hrabrosti i žrtvovanja.
Chandlee, Abem Finkel, John Sve drugo bi narušilo portretisanje odbrane slobode kao konačnog
Huston, Howard Koch (scenario),
cilja. Simultano ceneći biblijske vrednosti i vešto puškaranje, film uživa
Walter Brennan(sporedna muška
uloga), Margaret Wycherly u bratstvu, čistoj ljubavi i pesničenju. Najkraće rečeno, ovo je svet
(sporedna ženska uloga), Sol Polito Hawksa, u ovom slučaju transponovan u biografsku priču opširnu u
(fotografija), John Hughes, Fred M. prikazivanju malograđanskih vrednosti, a šturu u prikazivanju nasilnog
MacLean (umetnički direktor), Max
sukoba koji je proslavio stvarnog Alvina Yorka. GC-Q
Steiner (muzika), Nathan Levinson
(zvuk)
SAD (Walt Disney) 64m DUMBO (1941)

Technicolor
DAMBO
Režija: Ben Sharpsteen
Produkcija: Walt Disney Čak i danas se Disneyev studio, u potrazi za novim inspiracijama,
Scenario: Otto Englander, from okreće bajkama i tradicionalnim narodnim pričama. Ali to nije slučaj
book by Helen Aberson sa Dambom, četvrtim dugometražnim animiranim filmom, kao ni sa
Originalna muzika: Frank Bambijem koji je došao odmah posle. Oni su dospeli na ekran iz manje
Churchill, Oliver Wallace poznate literature, što je oslobodilo animatore uobičajenih ljubavnih
Cast voices: Herman Bing, priča u kojima princ spasava princezu.
Billy Bletcher, Edward Brophy, Dambo još uvek vrvi od sentimentalnosti, ali njegovi antropomorfni
Jim Carmichael, Hall Johnson
Choir, Cliff Edwards, Verna
glavni junaci-Dambo, proterani slonić iz cirkusa, izložen ruglu zbog svoje
Felton, Noreen Gammill, Sterling nespretnosti i velikih ušiju, i njegov prijatelj, fini miš Timothy, prave
Holloway, Malcolm Hutton, Harold prostor za veselu i složenu radnju i komplikovane cirkuske izmotancije.
Manley, John McLeish, Tony Neil, Međutim, u Dambovoj potrazi za izgubljenim samopoštovanjem, najviše
Dorothy Scott, Sarah Selby, Billy
se ističu dve scene: psihodelično priviđenje ružišastog slona i dirljivi
Sheets, Charles Stubbs, Margaret
Wright susret Damba i njegove nepravedno zatvorene majke.
Oskar: Frank Churchill, Oliver U ovim segmentima ispraćenim sjajnim pesmama, animacija je
Wallace (muzika) izuzetno maštovita. Pobeđivanje teškoća i ponovni susret sa majkom
Nominacije za Oskara: Frank možda su i najavljeni od samog početka, ali emocionalni luk filma je
Churchill, Ned Washington tako pažljivo izvijen da vatreni krugovi iskušenja, kroz koje slonić mora
(pesma)
proskočiti, samo podvlače toplinu zaključka. JKl
Filmski Festival u Kanu: Walt
Disney (Prix du meilleur dessin
animé-najbolji animacijski dizajn)
172
HIGH SIERRA (1941)
VISOKA SIJERA
Visoka Sijera je reper za žanr gangsterskog filma, ključna tačka u
karijeri Humphreyja Bogarta i reprezent akcionog egzistencijalizma
Raoula Walsha. kao i raniji Walshov film iz 1939. Burne dvadesete
godine (1939), Visoka Sijera je elegični gangsterski film, koji je u to
kodifikovano vreme bio neobičan po svojim simpatijama za kriminalca,
vremešnog otpadnika od društva. Oldtajmer Roy Earle (Bogart),
aristokratskog imena, uzdiže se visoko iznad propalica i licemera sa
obe strane zakona u trenutku kad predvodi neuspelu pljačku hotela,
naivno juri za devojkom na visokoj nozi (Joan Leslie) i na trenutak nailazi
na društvo devojke koja mu više odgovara (Ida Lupino).
Nasuprot svojim savremenicima Johnu Fordu, Howardu Hawksu,
Franku Capri, i Michaelu Curtizu, koji u prvi plan stavljaju vrednosti
grupe, zajednice, Raoul Walsh se zalaže za egotizam, nekonformizam
i anti-socijalne osobine svojih junaka. Visoka Sijera pruža oštar
pogled na „ispravno” društvo, a vrhunac toga je u sceni u kojoj Roya
odbacuje njegova princeza iz srednjeg staleža, zbog svog dečka, jednog
konformističkog snoba.
Posle desetak godina tumačenja propalica i trezvenjaka, Bogart je
ostvario u ovom filmu svoju do tada najznačajniju ulogu. U svom drugom
velikom filmu Malteški soko, Bogart je otvoren, bistar, i dominantan, dok
SAD (Warner Bros.) 100m BW
u Walshovom univerzumu Visoke Sijere, izgrađuje drugačiju ulogu: on je
Režija: Raoul Walsh
neraspoložen, rezervisan i napet, povijenih ramena i grčevitih gestova
Produkcija: Mark Hellinger, Hal
koji odaju malodušnost. Čak i u scenama sa Mary, Walsh postavlja B. Wallis
prepreke koje imaju zadatak da pokažu njihovu suštinsku otuđenost. Scenario: John Huston, po
Visoku Sijeru i otvara i zatvara prizor uzvišenja planine Vitni, koja romanu W.R. Burnetta
je prisutna u celom filmu. Njena prisutnost poput sirene priziva junaka Fotografija: Tony Gaudio
njegovoj samotnjačkoj sudbini. Jedan kriminalac kaže Royu: „Da li se Originalna muzika: Adolph
sećaš šta je Johny Dillinger rekao o tipovima kao što ste ti i on? Rekao je Deutsch
da takvi samo jure svoju smrt. Da tako je: samo jurite ka smrti!” Velika Uloge: Ida Lupino, Humphrey
potera u kojoj panduri jure Roya uz fatalnu planinu – vrhunac napetog Bogart, Alan Curtis, Arthur
Kennedy, Joan Leslie, Henry Hull,
i dinamičnog stila celog filma – ilustruje navedene reči kroz živopisni
Henry Travers, Jerome Cowan,
jezik akcionog filma u najboljem izdanju. MR Minna Gombell, Barton MacLane,
Elisabeth Risdon, Cornel Wilde,
Donald MacBride, Paul Harvey,
Isabel Jewell
173
SULLIVAN’S TRAVELS (1941)
SAD (Paramount) 90m BW SALIVANOVA PUTOVANJA
Režija: Preston Sturges
Kao jedan od prvih autora američke kinematografije i ličnost izrazito
Produkcija: Paul Jones, Buddy G.
DeSylva, Preston Sturges modernog duha (najbolja prijateljica njegove majke bila je Isidora
Scenario: Preston Sturges
Duncan; kao mlad je prelazio Atlantik u oba smera; karmin otporan
Fotografija: John F. Seitz
na poljupce i kasa sa papirnom trakom su neki od njegovih patenata),
Originalna muzika: Charles
Preston Sturges je bio zaslužan za eksploziju filmova koje danas
Bradshaw, Leo Shuken nazivamo klasicima četrdesetih. Ove filmove možemo prepoznati po
Uloge: Joel McCrea, Veronica sofisticiranosti dijaloga, urnebesnoj fizičkoj komičnosti i po njihovom
Lake, Robert Warwick, William srdačnom slikanju ekscentričnih epizodista koji kradu scene glavnim
Demarest, Franklin Pangborn, glumcima. Međutim Sturgesov rad je isto tako dosledan u ispitivanju
Porter Hall, Byron Foulger, mogućnosti i perspektiva za uzlaznu, a nekad i sizlaznu pokretljivost
Margaret Hayes, Robert Greig,
Eric Blore, Torben Meyer, Victor društva. Sturges u svom najboljem filmu Salivanova putovanja uspešno
Potel, Richard Webb, Charles R. spaja humor i oštru kulturnu osudu i, još jednom, kao u Veliki Mekginti
Moore, Almira Sessions (1940), Božić u julu (1940) i Lejdi Iv (1941) otkriva da je socijalni
identitet veoma klimava kategorija, koju je moguće menjati tako prostim
stvarima kao što je prerušavanje, zabuna i samozavaravanje.
Joel McCrea igra Johna J. Sullivana, poznatog holivudskog reditelja
čija je specijalnost laka zabava iz priprostih filmova poput Ants in your
Pants (1939). On je naivan i bezbrižan pod zaštitom svojih službenika,
kojima nije u interesu da vide svoj izvor sigurne zarade kako se menja
žanrovski ili postaje gladan filmskog istraživanja. Bez obzira na sve,
Sully odluči da napravi film o teškim socijalnim prilikama u Americi
za vreme Depresije, i nazvaće ga O, brate, gde si? (O, Brother, Where
Art Thou?) (ovaj izmišljeni naslov je na kraju iskorišćen kao pametan
omaž Sturgesu od strane braće Coen za njihov film iz 2000). U cilju
prikupljanja materijala o temi koju je izabrao i koja opisuje neprijatnosti
kao što su glad i rasizam, Sullivan insistira na prerušavanju u skitnicu i
kreće u putešestvije po zemlji da iskusi život iz prve ruke.
Kad se nađe na putu, razne avanture, susreti i nezgode (smešne
i dirljive) protutnje preko njega, pre nego što se Sully vrati
svom pravom pozivu reditelja, čiji talenti služe za zabavu
publike. Lekcija koju dobijamo ovde je da usiljena ozbiljnost i
lažni patos imaju mnogo manju vrednost nego zdrav starinski
humor koji dopušta ljudima da zaborave svoje teškoće, bar
na neko vreme.
Salivanova putovanja poseduju određenu dozu
autobiografskog, što se ne može prenebregnuti. Sturges
afirmiše vrednost onoga u čemu je bio najbolji: pravljenje
inteligentnih filmova koji mogu da pokrenu publiku, i
istovremeno raskrinkava pretencioznosti „trezvenijih” i
„socijalno angažovanijih” reditelja. Ako ostavimo po strani
poruke lične prirode, scenario objedinjuje veliki raspon
žanrova, kao što su slepstik komedija, akcija, melodrama,
socijalni dokumentarizam, ljubić, mjuzikl i film o događajima
u zatvoru. Iako nije osvojio nijednog Oskara, a bio je
nominovan, Salivanova putovanja su sjajan film jednog od
najboljih aneričkih reditelja. SJS
174
HOW GREEN WAS MY VALLEY (1941)
KAKO JE ZELENA BILA MOJA DOLINA
Pored toga što je bio poznat po vesternima, John Ford je bio privržen
svemu irskom. Ne želim da kažem da je ova Oskarom nagrađena verzija
romana Richarda Llewellyna transportovana preko Irskog mora iz svojih
originalnih rudarskih dolina Velsa, već da je film nadojen istom vrstom
nostalgije za starom postojbinom kojom i proslavljeni film iz 1952.
Miran čovek. Vels, kako ga Ford vidi, u istoj meri je izmaštana zemlja
koliko i njemu draga Irska (bar po onome što vidimo na platnu). Upravo
zbog toga, velško rudarsko selo, po dizajnu Richarda Daya, iako su ga
pažljivo gradili na Foxovim terenima, izgleda pre kao san o velškom
arhetipu nego kao selo iz stvarnosti.
To je međutim potpuno odgovaralo nostalgiji koja je glavni pokretač
filma Kako je zelena bila moja dolina celim tokom. Priču pripoveda
čovek koji se priseća svog davnašnjeg detinjstva, kada je kao sin
(Roddy McDowall) porodice Morgan posmatrao svog oca (Donald Crisp)
dok se svakodnevno sa svojom četvoricom braće penjao uz brdo na
putu za rudnik. Njegova sećanja ne obuhvataju samo teškoće: užasne
radne uslove, preteće siromaštvo, smrzavanje, gladovanje i tragične
smrti, već i topla osećanja puna ljubavi, osećaj pripadnosti i porodici
i selu u celosti. Ali sniženja plata zauvek nagrizaju to toplo osećanje i
SAD (Fox) 118 min BW
prouzrokuju štrajkove i sukob oca sa sinovima, zbog čega momci odlaze
Režija: John Ford
za boljim poslom u – a gde bi drugo? – Ameriku.
Čitav film je ispunjen gorko-slatkim prisećanjima na gubitak porodice,
Scenario: Philip Dunne, po
romanu Richard Llewellyna na nevinost detinjstva, na domovinu i strogog ali pravičnog oca. Tačno
Fotografija: Arthur C. Miller je da Ford daje idealizovanu sliku sveta, ali upravo to je ono što film čini
Originalna muzika: Alfred tako efektnim. Da, film je od onih koji mame suze, klišeiziran je (kao,
Newman rudari ne prekidaju da pevaju), a akcenti su pokupljeni iz cele Velike
Uloge: Walter Pidgeon, Maureen Britanije i Irske. Ali, zar snovi nisu takvi? GA
O’Hara, Anna Lee, Donald Crisp,
Roddy McDowall, John Loder,
Sara Allgood, Barry Fitzgerald,
Patric Knowles, Morton Lowry,
Arthur Shields, Ann E. Todd,
Frederick Worlock, Richard
Fraser, Evan S. Evans
Oskar: Darryl F. Zanuck (najbolji
film), John Ford (režija), Donald
Crisp(sporedna muška uloga),
Richard Day, Nathan Juran,
Thomas Little (umetnički
direktor), Arthur C. Miller
(fotografija)
Nominacije za Oskara: Philip
Dunne (scenario), Sara Allgood
(sporedna ženska uloga), James
B. Clark (montaža), Alfred
Newman (muzika), Edmund H.
Hansen (zvuk)
176
THE PALM BEACH STORY (1942) SAD (Paramount) 88m BW
PRIČA IZ PALM BIČA Režija: Preston Sturges
Produkcija: Paul Jones
Rudy Vallee se pojavljuje u svom najboljem izadnju kao fini milioner
Scenario: Preston Sturges
po imenu John D. Hackensacker III u ovoj brilijantnoj, nežnoj i ujedno
surovoj screwball komediji iz 1942. Claudette Colbert, žena inženjera
Originalna muzika: Victor Young
arhitekture (Joel McCrea), ambicioznog ali bez prebijene pare, odlazi na
Uloge: Claudette Colbert, Joel
Floridu i opušta se u udvaranju Hackensackera. Kada se McCrea pojavi, McCrea, Mary Astor, Rudy Vallee,
ona ga ubedi da se ponaša kao da je njen brat. Tu su i drugi sjajni Sig Arno, Robert Warwick, Arthur
Sturgesovi likovi kao Weenie King (Robert Dudley), ludački destruktivan Stuart Hull, Torben Meyer, Jimmy
Ale & Quail Club, Hackensackerova sestra (Mary Astor), njen dečko Conlin, Victor Potel, William
Demarest, Jack Norton, Robert
Evropljanin sumnjivog porekla i još dosta tipičnih Sturghesovih likova. Greig, Roscoe Ates, Dewey
U Sturgesovom kanonu Hackensackerov lik stoji kao nešto najbliže Robinson
parodiranom autoportretu, međutim Priča iz Palm Biča poseduje toliko
neobične mudrosti i duhovitosti da prosto nadilazi ličnu prirodu. Uloga
je napisana za Valleea kada je Sturges video u nekom mjuziklu kako
se smeje čim ovaj otvori usta. Zaključio je da je čovek urnebesan
a da to i ne zna. Ova neosvešćenost je odigrala presudnu ulogu u
koncipiranju Sturgesove komedije, proširujući lakovernost i publike i
likova. Frenetična uvodna scena ofira iznenađenje zapleta pre nego što
publika osvesti šta se desilo u stvari. Kritičar James Harvey primetio je
„U ovom filmu, kad god realnost postane problem, na primer, na putu za
stanicu Pen, kada taksista (Frank Faylen) pristane da poveze Claudette
za džabe – ona je jednostavno istog trena opozvana.” JRos
NOW, VOYAGER (1942) SAD (Warner Bros.) 117m BW

NA RASKRŠĆU Režija: Irving Rapper
Produkcija: Hal B. Wallis
Ono iz čega proizilazi trajna popularnost filma Na raskršću Irvinga
Scenario: Casey Robinson, po
Rapera jesu neprikrivena emocionalna krešenda, moć njegove zvezde, romanu Olive Higgins Prouty
a posebno zadovoljstvo, koliko god bilo perverzno, sa kojim pratimo Fotografija: Sol Polito
trensformaciju Bette Davis iz ružnog pačeta u labuda (za ovo je dobila Originalna muzika: Max Steiner
nominaciju za Oskara). Uloge: Bette Davis, Paul Henreid,
Jedna od klasičnih holivudskih melodrama i prototip filmova o Claude Rains, Gladys Cooper,
transformaciji, Na raskršću prikazuje složenu priču u usedelici Charlotte Bonita Granville, John Loder,
Vale (Bette Davis), neverovatno neuglednoj ćerki (njene čupave obrve i Ilka Chase, Lee Patrick, Franklin
Pangborn, Katharine Alexander,
cvikeri to pokazuju) jedne okrutne bostonske majke. Psihijatar doktor James Rennie, Mary Wickes
Jaquith (Claude Rains) spasava Charlotte time što je pošalje u jedan Oskar: Max Steiner (muzika)
stacionar gde se njeno lečenje počinje doktorovim dramatičnim Nominacije za Oskara: Bette
lomljenjem njenih cvikera (koja normalna žena bi ih nosila?). Njeno Davis (glavna ženska uloga),
ponovno pojavljivanje prati dramatična muzika Maxa Steinera. Sada je Gladys Cooper (sporedna ženska
prelepa, sređenih obrva sa dvobojnim salonkama. Ovaj tek iščaureni uloga)
leptir kreće na krstarenje i zaljubljuje se u oženjenog Jerryja Durrancea
(Paul Henreid). Njihov seks koji ne vidimo na platnu predstavljen je
ekspresivnim postkoitalnim pušenjem cigarete. Zaplet odatle na divan
način skreće drugim kursom sa krajnjom odlukom da ne traže jedno od
drugog više od prijateljstva i šifrovanom replikom Charlotte: „Oh Jerry
don't let us ask for the moon. We have the stars.” MO
177
SAD (Warner Bros.) 102m BW CASABLANCA (1942)
Language: English / French / KAZABLANKA
German
Režija: Michael Curtiz Od svih ostvarenja koja su dobila Oskara za najbolji film, najomiljenija
Produkcija: Hal B. Wallis, Jack L. je ova romantična ratna melodrama, koja oslikava pomamu 1940-ih
Warner za egzotikom, stvorenom u studijima. Tako je studio Warner Brothersa,
Scenario: Murray Burnett, Joan transformisan u severni deo Afrike, privlačniji nego što bi bilo koje stvarno
Alison mesto moglo biti. U Kazablanki imamo nekoliko kultnih glumaca, rečenica
Fotografija: Arthur Edeson koje se citiraju od tada naovamo, instant klišea i holivudske drskosti više
Originalna muzika: M.K. Jerome, nego i u jednom drugom filmu zlatnog doba kinematografije.
Jack Scholl, Max Steiner Bogartov Rick („Od svih kafića na ovom svetu...”) u belom smokingu ili
Uloge: Humphrey Bogart, Ingrid mantilu sa pojasom, i Ilsa Ingrid Bergman („Znam da nikada neću imati
Bergman, Paul Henreid, Claude snage da te ponovo ostavim”), oboje u kostimima koji više odgovaraju
Rains, Conrad Veidt, Sydney
Greenstreet, Peter Lorre, S.Z. studijskoj pisti nego gradu u pustinji, zagledani su jedno u drugo u kazino
Sakall, Madeleine LeBeau, klubu, dok čuvena melodija „As Time Goes By” krcka u pozadini i vodi
Dooley Wilson, Joy Page, John ih nazad u jednostavniji život pre nego što je rat sve poremetio. Najbolje
Qualen, Leonid Kinskey, Curt Bois izvođenje stiže od Claude Rainsa, koji igra ciničnog ali romantičnog šefa
Oskar: Hal B. Wallis (najbolji film), milicije Renaulta („Okupite dežurne krivce...”), suvonjavog opservatora
Michael Curtiz (režija), Julius J.
Epstein, Philip G. Epstein, Howard
apsurdnosti u životu, koji koji je u isto vreme oportunistički stoik i
Koch (scenario) najveći romantik u filmu, i u potpunosti zaslužuje poslednje trenutke
Nominacije za Oskara: Humphrey filma (Louis, I think this is the bigining of an beautiful friendship), koji
Bogart (glavna muška uloga), pokazuje da je on, a ne Ilsa, pravi partner za Rickovog heroja.
Claude Rains (sporedna Film se takođe pamti po velikoj listi slavnih epizodista: češki rodoljub
muška uloga), Arthur Edeson Victor Laszlo (Paul Henried) predvodi ološe sa kontinenta u pevanju
(fotografija), Owen Marks
(montaža), Max Steiner (muzika) Marseljeze, koja uguši nacističku pesmu, i povrati čak i najveće
kolaboracioniste i parazite u patriotsku groznicu; prevarant Ugarte koji
priznaje da veruje Ricku samo zato što ga ovaj prezire; naci zlikovac
major Strasser, koji polazi da obavi telefonski razgovor koji nikada neće
završiti; odani Sam Dooley Wilson, koji prebira po dirkama i očijuka sa
damama, majordom izgnanik iz Austrije Carl u izvedbi S. Z. Sakalla koji
se preznaja i pored ventilatora na plafonu; i slabić, arapsko-italijanski
preduzetnik Ferrari kojga igra Sidney Greenstreet, a koji sedi skrštenih
nogu na nečemu što liči na leteći ćilim. Čak je i za statiste urađen pažljiv
kasting, i oni takođe doprinose lepoti sveta u kome bi gledaoci
voleli da žive više nego u bilo kom. Upravo je to impuls koji
pokreće divni omaž Woodyja Allena u Sviraj to ponovo Sem.
Curtiz pripoveda komplikovanu priču punu trikova,
preopterećenu uvodom, čija struktura gravitira oko centralnog
flešbeka o Parizu, što je mimo svih scenarističkih pravila. Pri tom
to radi bez imalo zabune i tako samouvereno da celina deluje
sjajno ispeglana iako su, po pričama, scenario dopisivali svaki
dan snimanja, a Bergmanova nije znala do kraja da li će odleteti
sa Henriedom ili će ostati sa Bogeyem. Večna kultna vrednost
filma dolazi upravo iz tog stava, ali i iz osećaja nedovršenosti.
Snimljen pre nego što se rat završio, film se drznuo da ostavi
svoje likove ili visoko u vazduhu ili u pustinji, puštajući svoju
publiku i one koji će ga tek otkriti da se pitaju šta je bilo sa njima
(čiji sitni problemi ne vrede „ni pišljivog boba”) tokom narednih
par ratnih godina. KN
178
SAD (Romaine) 99m BW TO BE OR NOT TO BE (1942)
Režija: Ernst Lubitsch BITI IL’ NE BITI
Produkcija: Alexander Korda,
Ernst Lubitsch „Šta je on radio Šekspiru, mi sad radimo Poljskoj”, šali se nemački
Scenario: Melchior Lengyel, pukovnik na račun nezgrapnog Tespijca u nečuvenoj ratnoj crnoj
Edwin Justus Mayer komediji Ernsta Lubitscha. U današnje vreme kada ništa nije ni previše
Fotografija: Rudolph Maté sveto niti ozbiljno da se ne bi podvrglo ruglu, jako je teško predstaviti
Originalna muzika: Werner R. kontroverze koje su okruživale blistavu, urnebesnu antinacističku
Heymann, Miklós Rózsa skrewball farsu Ernsta Lubitscha.
Uloge: Carole Lombard, Jack Kao nemački Jevrejin, Lubitsch se u dvadesetim odselio u Ameriku i
Benny, Robert Stack, Felix snimio čitavu seriju sjajno stilizovanih komedija. I pored toga, kada mu
Bressart, Lionel Atwill, Stanley
Ridges, Sig Ruman, Tom Dugan,
je Melchior Lengyel, koji mu je napisao Ninočku (1939), došao sa idejom
Charles Halton, George Lynn, o grupi glumaca koji se prerušavaju u gestapovce da spasu članove
Henry Victor, Maude Eburne, pokreta otpora u Poljskoj, bio je veoma sumnjičav. Na kraju je Lubitsch
Halliwell Hobbes, Miles Mander osetio i nadao se, da će se Amerikanci u većoj meri zainteresovati za
Nominacije za Oskara: Werner R. problem Poljske ako on uspe da kroz smeh pridobije njihovu pažnju,
Heymann (muzika)
dodajući malo i od svog čuvenog lubičevskog stila na temu nacista i ljudi
koji su protiv njih.
Josefa Turu tumači komičar Jack Benny na vrhuncu forme. On igra
sujetnog glumca i vođu pozorišne trupe konstantno u trvenjima sa
glavnom glumicom i njegovom ženom Marijom, koju igra Carole Lombard
(prihvatila je ulogu uprkos neodobravanju njenog
muža Clarka Gablea, tragično poginuvši pre
premijere filma). Posle uvodnog predstavljanja
sukoba među polovima, supružnici Tura se
suočavaju sa većim problemima, kao što je
invazija Poljske, i postaju umešani u špijunsku
mrežu. Atmosfera se menja sa izdajom, kada
Turina posvađana trupa ostavi po strani svoje
razmirice i osmisli slavnu maskaradu da spase
Mariju i njenog obožavaoca iz redova Pokreta
otpora (Robert Stack) iz štaba Gestapoa.
Često se ističe da je ovo najsmešniji Lubichev
film upravo zbog svoje ozbiljnosti, za šta je stigla
potvrda u vidu rimejka Mela Brooksa iz 1983,
koji je bio zabavan ali mu je falila atmosfera
očajničkih pokušaja u opasnim vremenima.
Sardonski osmeh (kao u tumačenju Hitlera Toma
Dugana) ne banalizuje satiričnu suštinu. Ovaj
film ukazuje na zlo koje se može roditi u sasvim
običnim ljudima kada se dokopaju moći. A tu je i
ljupka poruka da čak i samoljubivi glumci mogu
uraditi nešto dobro kada se vrate u ulogu ljudskih
bića. AE
CAT PEOPLE (1942) SAD (RKO) 73m BW
LJUDI MAČKE Režija: Jacques Tourneur
Produkcija: Val Lewton, Lou L.
Horori četrdesetih koje su producirali Val Lewton i RKO vrhunski su Ostrow
dometi ovog žanra. Poznati su po finoj auri jeze, a ne po specijalnim Scenario: DeWitt Bodeen
efektima. U filmu Ljudi mačke prikazana je sudbina Irene, žene-mačke Fotografija: Nicholas Musuraca
koja živi u strahu od uništavnja ljudi koje voli. Originalna muzika: Roy Webb
Ollie Reed (Kent Smith) sreće ljupku i seksi srpkinju, Irenu Uloge: Simone Simon, Kent
Dubrovnu(Simone Simon), koja crta pantera u zoološkom vrtu. Posle Smith, Tom Conway, Jane
uzbudljive romanse, sledi brak, ali ubrzo počinju da se javljaju nevolje. Randolph, Jack Holt
Irena je opsednuta velikim mačkama i njihovim krikovima ("nalik
ženskim") u noći. Ali kada joj Ollie donese slatko mače ono non-stop
sikće i pljuje. „Neobično”, kaže mu prodavac u prodavnici ljubimaca,
„mačke uglavnom osete kada sa nekim nešto nije u redu.”
Irenina „nenormalnost” je dvoznačna, što je i glavna pokretačka
snaga filma. Da li je ona samo jedna mlada poremećena žena koja ima
problem sa konzumacijom svog braka, kao što tumači njen psihijatar
(Tom Conway) ili je potomak veštica satanista iz zavičaja u Srbiji?
Irena strahuje da bi strasna požuda, ljubomora ili gnev mogli probuditi
pantera koji spava u njoj. A strasti naravno iskrsnu: u jednoj sceni, ona
uništava svog zaljubljenog psihijatra, a u drugoj juri svoju suparnicu
Alice (Jane Randolph), koja radi sa Olliejem i ludo je zaljubljena u njega.
Ovaj film vas neće totalno isprepadati, a neće ni preterano isticati
seksualne konotacije kao što je to slučaj
sa rimejkom Paula Schradera iz 1982. sa
naglašenim nasiljem i sado-mazohizmom.
Jezivo je efektan naročito u pogledu
upotrebe senki i svetla. U opravdano
slavnoj sceni, Irena prati Alice do bazena
u podrumu, nateravši je da uleti u vodu
u panici, dok se čuju misteriozni zvuci, a
senke plešu sa refleksijama vode.
Iako malo demode, film Ljudi mačke
ima oštre dijaloge. Alice je ljupka kao „nova
vrsta druge žene” – bistra, samostalna,
pristojna i draga. Možda je Ollie previše
površan da zavredi ljubav tako sjajnih žena.
Ipak, Irena je ta koja ostaje centralna pojava
filma i koja se dugo pamti. Ona je (slično
Borisu Karloffu u ulozi Frankenštajnovog
čudovišta) jedno od najdražih čudovišta
iz horora. Simone je očaravajuća i pomalo
„iščašena” sa svojim mačkastim licem,
ljupka, melanholična i nehotično opasna.
CFr
181
SAD (Mercury, RKO) 88m BW THE MAGNIFICENT AMBERSONS (1942)
Režija: Orson Welles, Fred Fleck VELIČANSTVENI AMBERSENOVI
Produkcija: Jack Moss, George
Schaefer, Orson Welles Ugovor Orsona Wellesa sa studijem RKO iz 1940. za snimanje dva
Scenario: Orson Welles, po
filma, koji je bio bez presedana, dozvoljavao mu je potpunu slobodu,
romanu Booth Tarkington ali u okvirima jasno preciziranog budžeta. Veličanstveni Ambersonovi
Fotografija: Stanley Cortez su onaj toliko zanemarivani „drugi film” iz tog ugovora. Welles je počeo
Originalna muzika: Bernard rad na njemu nedugo po završetku Građanina Kejna (1941), ali pre
Herrmann, Roy Webb nego što je bes Williama Randolpha Hearsta, pomognut Wellesovim
Uloge: Joseph Cotten, Dolores nepouzdanim genijem, proizveo propast njegove karijere holivudskog
Costello, Anne Baxter, Tim filmskog stvaraoca. Očigledno je da je pobuda Orsona Wellesa da
Holt, Agnes Moorehead, Ray ekranizuje roman „Ambersonovi” Bootha Tarkingtona (koji je napisao
Collins, Erskine Sanford, Richard
Bennett, Orson Welles (narrator)
još ekranizovanih dela: Alice Adams, Gospodin Boker i Penrodske priče)
bila ličnije prirode nego što je to bio slučaj sa Građaninom Kejnom.
Nominacije za Oskara:
Orson Welles (najbolji film), Sa svojim korenima u svetu visoke buržoazije na prelazu vekova,
Agnes Moorehead (sporedna film Veličanstveni Ambersonovi pripoveda priču o Georgeu Ambersonu
ženska uloga), Stanley Cortez Minaferu (Tim Holt), talentovanom ali odbojnom nasledniku aris-
(fotografija), Albert S. D'Agostino, tokratske porodice, koji zaslužuje svoj usud. Pošto se ovo smatralo ne
A. Roland Fields, Darrell Silvera
(umetnički direktor) samo autobiografskim već i proročanskim filmom, Wellesu treba odati
priznanje što mu je ego dopustio da glavnu ulogu (mladog kauboja u
retko ozbiljnoj ulozi), igra Tom Holt.
Prvih sedamdeset minuta filma, pokazuju kreativnost genija, možda
čak i više nego Građanin Kejn. Film se otvara ljupkim ali satiričnim
predavanjem o muškoj modi, gde je Welles narator a Joseph Cotten
je prikazuje, a potom vrši tačnu rekonstrukciju čudnog, ispunjenog,
rigidnog sveta Ambersonovih. Taj svet postepeno posustaje pred
naletom XX veka i pred skrivenom vlastitom slabošću. Sarađujući sada
sa snimateljem Stanleyem Cortezom umesto Gregga Tolanda, Welles je
uspeo da stvori film koji je vizuelno podjednako upečatljiv kao i Građanin
Kejn, ali koji zrači toplijom, setnijom nostalgijom za vožnjom sankama
i uzajamnim otmenim posetama. Preduzimljivi Eugene (Cotten) ostaje
bez svoje ljubavi aristokratkinje Isabel (Costello) zbog klipana iz
istaknute porodice, ali se ne može odvojiti od osećanja veličine
Ambersonovih čak ni kada ih marš vremena svede na patetične
trunke onoga što su bili.
Iako je Građanin Kejn sav sastavljen od kompleksnih
scena, Veličanstveni Ambersonovi kao da su vajani iz jednog
komada: pravi primer je scena iz balske dvorane kada kamera
šeta među igračima, ovlaš otkrivajući delove zapleta i replika,
sledeći veliku podelu, prepuštajući se muzici i istoriji. Prava
je šteta što je originalna verzija oduzeta i premontirana, za
šta je i sam Welles kriv jer je u to vreme uživao u Brazilu ne
odgovarajući na telefonske pozive. U poslednjih deset minuta,
svi glumci dobijaju ukočen izraz lica i muče se kroz hepiend koji
je neko drugi nakalemio (verovatno montažer Robert Wise), što
izgleda kao da je neko Mona Lizi zalepio Grouchove brkove.
Na drugoj strani, rimejk Alfonsa Araua iz 2002. godine, koji se
držao završetka po Wellesovoj originalnoj verziji, nije baš slavno
prošao: magija je očigledno bila neponovljiva. KN
182
183
SAD (Warner Bros.) 126m BW YANKEE DOODLE DANDY (1942)
Režija: Michael Curtiz JENKI DUDL DENDI
Produkcija: William Cagney, Hal
B. Wallis, Jack L. Warner Kako je jednostavno iz današnje perspektive postmodernog, politički
Scenario: Robert Buckner, korektnog i sofisticiranog sveta, osuditi Jenki dudl dendi kao jevtinu
Edmund Joseph političku propagandu. Razmahana muzika prati ekstravagantnu
Fotografija: James Wong Howe biografiju, koja iznosi detalje iz života plesača i pevača Georgea M.
Originalna muzika: George M. Cohana, američkog patriote irskog porekla i prvog izvođača koji je
Cohan, Ray Heindorf, Heinz dobio medalju časti. Film je pun lakih, sentimentalnih muzičkih numera,
Roemheld naravno obeleženih Cohanovim blistavim plesnim stilom ukočanih
Uloge: James Cagney, Joan kolena, koje u svojim tekstovima veličaju bazične američke institucije.
Leslie, Walter Huston, Richard
Whorf, Irene Manning, George
„Grand Old Flag”, „Give My Regards to Broadway” „Over There” i „Yankee
Tobias, Jeanne Cagney, Frances Doodle Dandy” samo su neke numere. Film je ispričan u formi flešbeka:
Langford, George Barbier, S.Z. Cohan priča predsednku Franklinu Delano Rooseveltu, a zatvara se
Sakall, Walter Catlett, Douglas jezivim proklamovanjem intervencije: „Ja se ne bih brinuo za ovu zemlju
Croft, Eddie Foy Jr., Minor Watson
da sam na vašem mestu. Imamo rešenje za stvar. Gde bi drugo na
Oskar: James Cagney (glavna
svetu ovako prost čovek kao ja mogao da dođe i popriča o svemu sa
muška uloga), Ray Heindorf,
Heinz Roemheld (muzika), Nathan Glavnim!”
Levinson (zvuk) Međutim ovakav ciničan pogled na Jenki dudl dendi prevideo bi
Nominacije za Oskara: Jack nešto dirljivo i iznenađujuće što teče kroz film kao bistra reka, a to
L. Warner, Hal B. Wallis, je Cagneyeva uverljivost u naslovnoj ulozi. Ovo je evidentno u načinu
William Cagney (najbolji film),
na koji se postiđeno smeši da podvuče svoje misli, u njegovom glasu
Michael Curtiz (režija), Robert
Buckner (scenario), Walter koji je prijatan i civilizovan, u zapanjujućoj veštini stilski originalnog
Huston(sporedna muška uloga), plesa, veoma atletskog ali i detinjasto zaigranog i divno budalastog.
George Amy (montaža) Cagney veruje u sve što radi što je retkost otkako je holivudskim
izvođačima zavladala otuđenost. Režija Michaela Curtiza nalazi pravu
meru za njega, Howeova sjajna crno-bela fotografija prati svaku nijansu
glumčevog izraza i držanja. A u
sceni kada njegov otac (Walter
Huston), koji je takođe plesač, leži
na samrti, sa sinom Georgiem kraj
postelje, Cagney se ne uzdržava od
navale iskrenih suza. Taj čovek nam
toliko uđe pod kožu da zaboravimo
da je u pitanju glumac – Cagney
je postao Cohan. Štaviše, postaje
optimistički duh filmskog platna.
MP
184
MESHES OF THE AFTERNOON (1943) USA 18m Nemi BW
MREŽE POPODNEVA Režija: Maya Deren, Alexander
Hammid
Čuveni prizor iz ovog avangardnog klasika prikazuje autorku i glumicu Scenario: Maya Deren
Mayu Deren na prozoru dok se u staklu odražava lišće. Ona zamišljeno Fotografija: Alexander Hammid
gleda sa rukama na staklu. Ovaj prizor je doživeo razne metamorfoze Originalna muzika: Teiji Ito
kroz vreme – Anna Karina uokvirena futurističkim prozorom motela (dodata 1952)
(Alfavil, 1965), Annette Bening u tapaciranoj ludačkoj sobi (U snovima, Uloge: Maya Deren, Alexander
1998), Caroline Dulsey u belom stanu (Romansa, 1999). Kakvu god Hammid
transformaciju da doživi, ova slika ostaje sanjalački,snažni i zastrašujući
prizor zarobljenosti žene.
Mreže popodneva je potekao iz onog ogranka američke avangarde
koji je bio zainteresovan za poseban način pripovedanja, nadrealističko
putovanje figure kroz stalno menjajući pejzaž snova. Maya Deren je film
snimala u svom stanu i obrađivala je lične fantazije, time dajući filmu
vrednost koju ima. Njena vizija Los Anđelesa spaja ovaj mitopoetski
impuls sa atmosferom koja je prototip film noara u svojoj upotrebi
arhitekture i dizajna enterijera, a da ne pominjemo atmosferu užasa i
pretnje.
Bio je ovo jedan od prvih filmova koji je stvorio neraskidivu vezu
između gotičkog iskustva žena o cepanju u više ličnosti, progonu
priviđenja, proklizavanja između alternativnih stvarnosti i suncem
okupanih prostora doma, gde je svaki detalj od nagiba stepeništa u
salonu do kuhinjskog noža istaknut. Rediteljka vidi svakodnevicu u kući
upravo kao mrežu postavljenu da uhvati i traumira žene.
Derenova je prisutna u mnogim umetnostima među kojima je i ples.
Njen telesni izraz u ovom filmu je kombinacija svakodnevnih rituala
i koreografije, što će takođe izvršiti veliki uticaj na kasnije ženske
filmove. Derenova je pokrete koristila kao ključ za montažu da bi
sugerisala ritam filma i stvarala slikovite oblike. U ovoj reci snova, ona
je jedino sidro.
Ipak uprkos konstantnom kretanju, poslednji kadar filma pokazuje
da se ova moderna heroina nije verovatno ni mrdnula iz fotelje. Ali ono
što je zamislila uspeva da je uništi. To je priča o nagonu za smrću, o snu
koji ubija. AM
185
G.B. (Crown) 80m BW FIRES WERE STARTED (1943)
Režija: Humphrey Jennings POŽARI SU POČELI
Produkcija: Ian Dalrymple
Humphrey Jenningsov ratni klasik na pretprojekcijama je emitovan
Fotografija: C.M. Pennington-
Richards u dužoj verziji pod nazivom Bio sam vatrogasac koja uopšte nije
Originalna muzika: William Alwyn odgovarala njegovoj kolektivističkoj viziji Britanije zahvaćene ratom. Film
Uloge: Philip Dickson, George se te 1942. smatrao dokumentarnim i suprotstavljenim komercijalnom
Gravett, Fred Griffiths, Johnny pristupu u kinematografiji i bio je slavljen kao bolji od Ealingovog filma o
Houghton, Loris Rey istoj temi The Bels go Down. Iz naše perspektive, upotreba naturščika,
pravih vatrogasaca, za uloge izmaštanih likova u arhetipskoj priči o
danu u smeni i požaru u noći punog meseca (bombaški mesec) izgleda
blisko neorealizmu ili off-Holivud kinematografiji. Upotrebljeno je nešto
od filmskih reportaža, ali vatrogasna stanica je dekor i vatra nije prava
već su upotrebljeni specijalni efekti. Film poseduje surovu uverljivost.
Mada reakcija na pogibiju najdražeg koknija iz tima izgleda usiljena
(Jacko's copped it), a poruci na kraju (snap out of it) fali ono „who's
Joe?” iz Only Anđeli imaju krila (1939).
Uloge između ostalih imaju i Fred Griffiths koji će postati
profesionalac u karakternim ulogama i William Sansom u ulozi
„guštera”, kome se tek uči poslu i koji će postati pisac interesantnih,
bizarnih priča. Ovo je sažet prikaz „Mita o Blitz krigu” Angusa Caldera,
sa grupom ljudi međusobno klasno i kulturno različitih, ali grupom koja
se okuplja da obavi zadatak, i nema ni traga sujeti među obrazovanim
birokratama i telefonskim operaterima, čiji poslovi imaju podjednako
važnu ulogu u gašenju požara kao i vartogasci (dosta parodirana scena
prikazuje telefonskog operatera koji se izvinjava zbog prekida razgovora
jer se bacio pod sto kada je bomba eksplodirala).
Plameni završetak, zaustavljen požar i približavanje broda sa
municijom, pun je saspensa i akcije. Ali izgleda da Jenningsa to privlači
manje nego pažljivo anliziranje momenata u kojima on hvata ljude dok
pevaju okupljeni oko klavira, igraju bilijar, treniraju, izvršavaju rutinske
zadatke i ponašaju se kao stvarni ljudi. KN
186
THE MAN IN GREY (1943) G.B. (Gainsborough) 116m BW
ČOVEK U SIVOM Režija: Leslie Arliss
Produkcija: Edward Black
Engleska kinematografija je verovatno najpoznatija po svojim
Scenario: Leslie Arliss, Margaret
realističnim dramama, ali druga struja tradicije, podjednako važna, jeste Kennedy
melodrama, čiji je verovatno najbolji predstavnik Čovek u sivom – jedan Fotografija: Arthur Crabtree
od najpopularnijih filmova koje je studio Gainsborough ikada izbacio. Originalna muzika: Cedric
Prilično nevažan zaplet koji govori o dve mlade žene čiji se životni Mallabey
putevi isprepliću na zanimljiv način. Clarrisa (Phyllis Calvert) udaje se za Uloge: Margaret Lockwood,
surovo nezainteresovanog markiza od Rohana (James Mason). Međutim James Mason, Phyllis Calvert,
njena drugarica Hesther (Margaret Lockwood) upoznaje je sa drugom Stewart Granger, Helen Haye,
Raymond Lovell, Nora Swinburne,
bitangom, hrabrim i nemoralnim Rokebyjem (Stewart Granger). Uskoro Martita Hunt, Jane Gill-Davis, Amy
par razmeni partnere, ali sve se okonča tragično kada Clarissa umire u Veness, Stuart Lindsell, Diana
bedi, a markiz prebije Hesther namrtvo. King, Beatrice Varley
Bilo kako bilo, priča, bazirana na jevtinoj literaturi lejdi Eleaonor
Smith, nije bila glavni predmet pažnje reditelja Leslieja Arlissa.
Calvertova i Lockwoodova pojavljuju se u pristojnim izvedbama
kontrastirane plavuše i brinete i Mason je efektno odvratan kao markiz.
Međutim najfascinantniji deo filma jeste scenografija. Prikazana je verna
rekonstrukcija Engleske iz doba regentstva, sa kitnjastim enterijerom
i evropskim nameštajem kao i složenim i elegantnim kostimima za
glumce. Raskoš Čoveka u sivom sjajno kontrastira njegovom predmetu
istraživanja – mračne strane aristokratije, sa gotičkim elementima u
funkciji stvaranja jeze kog publike. RBP
THE LIFE AND DEATH OF COLONEL G.B. (Independent, Archers) 163

m Technicolor
BLIMP (1943) Režija: Michael Powell, Emeric
ŽIVOT I SMRT PUKOVNIKA BLIMPA Pressburger
Produkcija: Michael Powell,
Clive Wynne-Candy (Roger Livesey) dva puta je penzionisani veteran Emeric Pressburger, Richard
iz Burskog i Prvog svetskog rata, koji je ubeđen da se svi konflikti u Vernon
životu mogu rešiti časno i dostojanstveno. On ne može da uvidi da se Scenario: Michael Powell, Emeric
svet oko njega menja i da se njegovi staromodni principi ponašanja ne Pressburger
uklapaju u milje Drugog svetskog rata. Kao tvrdoglavi dobri vojnik, on Fotografija: Georges Périnal
se strogo pridržava svojih principa i gura dalje. Originalna muzika: Allan Gray
Ovaj film su Michael Powell i Emeric Pressburger snimali kada je Uloge: James McKechnie, Neville
Mapp, Vincent Holman, Roger
Drugi svetski rat bio na vrhuncu, kada je London bio bombardovan
Livesey, David Hutcheson,
iz noći u noć. Možda komedija manira nije bila najsjajniji način da se Spencer Trevor, Roland Culver,
skrene pažnja na aktuelne događaje, ali rediteljski tim još jednom James Knight, Deborah Kerr,
pokazuje svoju vrednost, otkrivajući užasnu istinu tekućeg rata na jedan Dennis Arundell, David Ward, Jan
otmen i duhovit način. Nimalo ne smeta što su priču ispričali kroz tri Van Loewen, Valentine Dyall, Carl
Jaffe, Albert Lieven
romanse, gde se Livesey udvara uvek blistavoj Deborah Kerr (u tri role).
Na kraju dobijamo ne samo najambiciozniji i najimpresivniji film Powella
i Pressburga već britanske kinematografije uopšte. JKl
187
SAD (RKO) 69m BW I WALKED WITH A ZOMBIE (1943)
Režija: Jacques Tourneur ŠETALA SAM ZA ZOMBIJEM
Produkcija: Val Lewton
Ovaj, drugi po redu horor Vala Lewtona i Jacquesa Tourneura premešta
Scenario: Inez Wallace, Curt
Siodmak priču Jane Eyre na karipska ostrva sa mladom bolničarkom (Frances
Fotografija: J. Roy Hunt Dee), koja otkrije da je navodno katatonična žena (Christine Gordon)
Originalna muzika: Roy Webb njenog poslodavca, vudu magijom pretvorena u zombija. Uokviren
Uloge: James Ellison, Frances karipskom muzikom (kalipso), koja čini pozadinu zapleta (Shame and
Dee, Tom Conway, Edith Barrett, Sorrow in the Falilly), ovo je izuzetno jeziv film.
James Bell, Christine Gordon, Glavna junakinja Betsy Connell (Dee) prepušta se atmosferi
Theresa Harris, Sir Lancelot, natprirodnosti, trudeći se da shvati domorodačku kulturu koju bi drugi
Darby Jones, Jeni Le Gon
filmovi odbacili kao sujeverje. Ovde, međutim, ispada da oni znaju
mnogo više o onome što se događa nego bilo ko od civilizovanih belaca.
U duhu mnogih Lewtonovih filmova, najupečatljivija je scena u kojoj
Betsy vodi plavokosog zombija kroz polja šećerne trske, gde susreće
neverovatno ostrvsko biće sa buljavim očima (Darby Jones). Šetala sam
sa zombijem koristi folklorne elemente sa Kariba i neobičnu religijsku
ikonografiju (glava sv. Sebastijana) kao začin za romantični čvor, koji
se odmrsi tako što niko nije srećan, a negativac odlazi u talase za
svojim voljenim zombijem. Toliko daleko od Bele Lugošija u The Corpse
Vanishes, koliko samo može biti. KN
SAD (RKO) 71m BW THE SEVENTH VICTIM (1943)

Režija: Mark Robson SEDMA ŽRTVA
Produkcija: Val Lewton
Sedma žrtva je iznenađujuće moderan, poetičan, uklet i verovatno
Scenario: DeWitt Bodeen,
Charles O’Neal najbolji u nizu odličnih horora RKO-a iz četrdesetih, koje je producirao
Fotografija: Nicholas Musuraca Val Lewton. Mary Gibson (Kim Hunter), neiskusno siroče, odlazi na
Originalna muzika: Roy Webb Menhetn u potrazi za svojom čudnom starijom sestrom Jacqueline
Uloge: Tom Conway, Jean Brooks, (Jean Brooks, sa čuvenom „Kelopatra” perikom), i saznaje da je ona
Isabel Jewell, Kim Hunter, Evelyn upletena u pomodnu satanističku sektu koja zahteva da sama sebi
Brent, Erford Gage, Ben Bard, oduzme život jer je izdala kult.
Hugh Beaumont, Chef Milani, Reditelj Mark Robson pravi nekoliko odličnih, napetih scena:
Marguerita Sylva
dvoje satanista koji pokušavaju da se reše leša u metrou punom
ljudi; Jacqueline koja beži kroz grad progonjena senkama i vlastitim
strahovima. On sebi dozvoljava i čudne umetničke intervencije, koje
horor odvode van tradicionalnih veštičarenja ka nečemu što je veoma
nalik na egzistencijalni bes. Sedma žrtva obiluje stvarima koje mora da
su bile šokantne u ono vreme, a i danas su. Grupa raznoraznih lezbejskih
karaktera, junakinja koja ispada proračunata koliko i negativci, a jezivi
kraj paralelno prikazuje ženu na samrti, koja je doterana za poslednji
izlazak u životu, i sluđenu Jacqueline koja se zatvara u sumornu
iznajmljenu sobu da se obesi. KN
188
THE OX-BOW INCIDENT (1943) SAD (Fox) 75m BW
OMČA ZA NEVINOG Režija: William A. Wellman
Produkcija: Lamar Trotti
Ovo je ključni film u istoriji vestern filmova. Jedan je od mnogih filmova
Scenario: Lamar Trotti, po
iz četrdesetih koji su pokazali da vestern, kao žanr koji ranije nije romanu Walter Van Tilburg Clarka
imao kulturni prestiž, može da progovori o bitnim stvarima. U malom Fotografija: Arthur C. Miller
gradu u Nevadi 1885. kruže glasine da je lokalnog farmera ubila grupa Originalna muzika: Cyril J.
kradljivaca stoke. U odsustvu šerifa, formira se rulja za linčovanje i Mockridge
hvata strance koji su u prolazu. Ne obazirući se na zaklinjanje ljudi da Uloge: Henry Fonda, Dana
su nedužni, masa ih veša, da bi se na kraju otkrilo da je farmer živ, a Andrews, Mary Beth Hughes,
pravi kradljivci već u zatvoru. Anthony Quinn, William Eythe,
Harry Morgan, Jane Darwell, Matt
U ovom konciznom filmu (samo 75 minuta) igra veći broj zvezda. Briggs, Harry Davenport, Frank
Henry Fonda igra lokalnog kauboja koji je u početku kavgadžija, a Conroy, Marc Lawrence, Paul
onda se usprotivi ludilu rulje. Tri žrtve tumače Dana Andrews, strpljivi Hurst, Victor Kilian, Chris-Pin
porodični čovek, Anthony Wuinn, lutalica iz Meksika i Francis Ford Martin, Willard Robertson
(brat slavnijeg Johna) u ulozi senilnog starca. Nervoznog bivšeg oficira Nominacije za Oskara: Lamar
Trotti (najbolji film)
južnjačke vojske igra sjajni Frank Conroy (svog sina tera da pomaže pri
vešanju), a staru surovu stočarku igra Jane Darwell, poznata kao mama
Joad u Plodovi gneva, filmu Johna Forda snimljenom tri godine ranije.
Omča za nevinog staje čvrsto na stranu zakona kao osnove
civilizacije. Pored Henryja Fonde, jedini koji se suprotstavljaju histeriji
rulje su vlasnik dućana (Harry Davenport) i tamnoputi propovednik
(Leigh Whipper), koji za pobunu ima i ličnih razloga, jer su i njegovog
brata linčovali. Kada se na kraju otkrije prava istina, Fonda postidi
gomilu čitajući pismo koje je Andrewsov lik pisao svojoj ženi.
Šef 20th Centuy Foxa, Darryl Zanuck, tražio je da se film snimi
jeftino, u studiju. A ta okolnost je filmu Omča za nevinog samo dodala
snagu, koju ne bi imao na lokacijama širokih prerija tipičnih za vesterne.
Scenario je napisan prema prvoj knjizi Waltera Van Tilburga Clarka,
pisca iz Nevade čiji je kasniji roman „Track of the Cat” na veliko platno
postavio takođe William Wellman. EB
189
SHADOW OF A DOUBT (1943)
SENKA SUMNJE
U intervjuu koji je pravio njegov slavni učenik i obožavalac François
Truffaut, Hitchcock je Senku sumnje naveo kao svoj najdraži film.
Interesantno je da je to u isto vreme i njegov najmanje ambiciozan film,
jedna tiha analiza likova smeštena u srce predgrađa. Iako je srce ovog
predgrađa takođe trulo sa puno ubistava i podvala, Hitchcock ističe
tradicionalni suspens u odnosu na zamršene radnje i obezbeđuje svojoj
priči jednaku količinu humora i napetosti.
Charlie (Teresa Wright) je vesela kada nju i njenu majku poseti njen
imenjak i ujak Charlie (uglađeni Joseph Cotten). Uskoro u njoj počinje da
se javlja sumnja da je omiljeni ujak Charlie u stvari serijski ubica, čuveni
„ubica veselih udovica”, u bekstvu posle poslednjeg ubistva. Kada ujak
Charlie otkrije da ona nešto sumnja, on odluči da ne ostavi nerešene
probleme iza sebe, ali mlađahna Charlie ne može nikako da pomiri svoju
SAD (Skirball, Universal) 108m ljubav koju gaji prema ujaku sa svojim strahovima.
BW Ovaj film je Hitchcock snimio na pravim lokacijama u gradiću Santa
Režija: Alfred Hitchcock Rosa u Kaliforniji, kako bi probio tanku fasadu i predstavio fina mirna
Produkcija: Jack H. Skirball provincijska mesta kao legla tajni, što zapravo jesu. Scenario je napisao
Scenario: Gordon McDonell, Torton Wilder uz pomoć Hitchcockove žene Alme Reville. Tekst se
Thornton Wilder naslađuje uništavanjem predrasuda o tihom životu u malom gradu. Film
Fotografija: Joseph A. Valentine takođe obiluje i aluzijama na blizance i dualitet dobra i zla, povlačeći
Originalna muzika: Dimitri paralelu između nevine Charlie i njenog opasnog i prevrtljivog ujaka.
Tiomkin Dmitrij Tjomkin muzikom održava napetost, naročito valcerom „Merry
Uloge: Teresa Wright, Joseph Widow”, koji označava krivicu ujaka, i u isto vreme je jezivi motiv za
Cotten, Macdonald Carey, Henry
Travers, Patricia Collinge, Hume nagone koje on jedva uspeva da prikrije. Par znatiželjnih komšija takođe
Cronyn, Wallace Ford, Edna May tvore sveprisutni komentar glavnog toka radnje, non-stop razglabajući o
Wonacott, Charles Bates, Irving načinima na koje bi se moglo počiniti ubistvo a potom prikriti. Činjenica
Bacon, Clarence Muse, Janet da se pravi ubica nalazi tik do njih začinjava film dozom ironičnog
Shaw, Estelle Jewell
humora. Komšije nastavljaju da kontempliraju nad raznim scenarijima
Nominacije za Oskara: Gordon
McDonell (scenario)
za ubistvo, kada Charlie žuri da izgladi konfliktna osećanja prema
ujaku, pre nego što to on uradi zauvek umesto nje. JKl
190
Italy (ICI) 142m BW
Language: Italijanski
Režija: Luchino Visconti
Produkcija: Libero Solaroli
Scenario: Luchino Visconti, Mario
Alicata
Fotografija: Domenico Scala,
Aldo Tonti
Originalna muzika: Giuseppe
Rosati
Uloge: Clara Calamai, Massimo
Girotti, Dhia Cristiani, Elio
Marcuzzo, Vittorio Duse, Michele
Riccardini, Juan de Landa
OSSESSIONE (1943)
OPSESIJA
Opsesija Luchina Viscontija je film oko koga se mogu igrati razne
spekulativne igre: šta bi bilo da je baš ovaj film najavio dolazak
uzbudljivog novog pokreta iz Italije, a ne Rim, otvoreni grad iz 1945.
Roberta Rossellinija?Zaista bi bilo interesantno, ali to nikada nećemo
saznati. Visconti je ponešto očigledno ukrao iz knjige „Poštar uvek zvoni
dva puta” pa su pisac James M. Cain i njegova izdavačka kuća zabranili
da se film prikazuje u Americi sve do 1976. kada je doživeo svoju
zakasnelu premijeru na Njujorškom festivalu. Cain je nažalost umro
malo pre toga, te nije video najbolju ekranizaciju svog dela.
Gina Costu igra Massimo Girotti. Ta znojava skitnica u majici kratkih
rukava zapošljava se u drumskoj kafani koju drži grmalj ljubitelj opere
Bragana (Juan de Landa). Bragana je oženjen Giovannom (sjajna Clara
Calamai, koja je prvobitno bila dobila ulogu u Open City, koju je kasnije
odigrala Anna Magnani). Gino i Giovanna se ubrzo spetljaju i planiraju
bekstvo. Pridržavajući se priče iz Cainove knjige, Visconti je poradio i
na čistoj fizičkoj privlačnosti između Girottija i Clare Calamai: svi opisi
rasplamtele strasti i životinjske požude iz knjige preneseni su na platno
dosta upečatljivo. Kao posledica toga, ceo taj materijalni imperativ
za eventualno ubistvo zauzima manje bitno mesto. Visconti ne preza
ni od homoseksualnih aluzija u Ginovom odnosu sa „Špancem” (Elio
Marcuzzo), koji je španski ulični izvođač, sa kojim on putuje neko vreme.
Ovo je zapanjujuća činjenica s obzirom da je snimano u vreme fašizma.
Cainu bi se jedna scena naročito dopala, jer je i sam bio sin operskog
pevača: Bragino učešće u lokalnom takmičenju u operi. Robusnog
izgleda i nepristupačan, mnogo različit od nespretne budale Cecila
Kellawaya iz holivudske ekranizacije 1946, on odjednom postaje
živ kada iz njega prasne arija koja sve podigne na noge. Opsesija
je mogla postati uzor za ujedinjavanje američkog noara i italijanskog
neorealizma, ali je, umesto toga, ostala neka vrsta arhetipske karike
koja nedostaje u oba žanra. RP
191
SAD (MGM) 113m Technicolor MEET ME IN ST. LOUIS (1944)
Režija: Vincente Minnelli SREŠĆEMO SE U ST. LUISU
Produkcija: Roger Edens,
Arthur Freed Mala devojčica po imenu Tootie (Margaret O'Brien) plačući i ljuta
Scenario: Irving Brecher, Fred istrčava iz roditeljskog doma na sneg. Kada dospe tamo, počne da
F. Finklehoffe, po romanu Sally se obračunava sa svojim dragim sneškom belićem (u stvari više njih)
Benson – simbolom svega stabilnog i utešnog u njenoj porodici – sa toliko
Fotografija: George J. Folsey ubeđenja i gneva da stvar postaje jako uznemirujuća. Ko bi mogao
Originalna muzika: Ralph Blane, pretpostaviti da pesma „Have Yourself a Merry Little Christmas”, koju
Hugh Martin, Nacio Herb Brown, peva Judy Garland, mogla imati takav razoran efekat na delikatnu psihu
Arthur Freed, George E. Stoll
deteta – ili, tačnije, na nas?
Uloge: Judy Garland, Margaret
O’Brien, Mary Astor, Lucille
Film Vincentea Minnellija Srešćemo se u St. Luisu jedan je od
Bremer, Leon Ames, Tom Drake, najneobičnijih i najozbiljnijih mjuzikala u holivudskoj istoriji. U njemu
Marjorie Main, Harry Davenport, su spojena dva žanra u kojima je Minnelli bio najjači – melodrama i
June Lockhart, Henry H. Daniels mjuzikl, pa čak naginje, u svojim najmračnijim delovima (kao što je
Jr., Joan Carroll, Hugh Marlowe,
scena Noć veštica) hororu. U isto vreme, ovo je film koji je nudio i onda,
Robert Sully, Chill Wills, Gary
Gray, Dorothy Raye a nudi i sad prostor da bude tumačen na potpuno različite načine: kao
Nominacije za Oskara: Irving potpuno čedno i naivno slavljenje porodičnih vrednosti, ili kao mračna
Brecher, Fred F. Finklehoffe meditacija o svemu što razara porodicu iznutra. Drugačije rečeno, da li
(scenario), George J. Folsey je ovo je utešna zabava sa „sigurnosnim ventilom”, koja propusta taman
(fotografija), George E. Stoll
toliko problema da izgladi stvari i vrati ih u status quo, ili je, uprkos sebi
(muzika), Ralph Blane, Hugh
Martin (pesma) samoj, subverzija u srcu holivudskog sistema, krik neprigušenog besa
nalik na Tootien masakr izmišljenih snežnih ljudi.
Da, ovde je reč baš o onom filmu u kome Judy Garland zaljubljenog
pogleda peva „The Boy Next Door”, i njiše se u sjajnoj numeri sa grupom
interesantnih prolaznika dok peva „The Trolley Song” (Zing, zing went
my heartstrings... ). Minnellijev projekat je pritajeno ambiciozan: on
neće samo da ispriča priču o simpatičnoj prosečnoj porodici i izazovima
sa kojima se ona stoički nosi, već želi i da skicira istoriju vrlog novog
dvadesetog veka i njegovog društva, označenog kroz dešavanja kao što
je Svetska izložba.
Minnellijev umetnički senzibilitet – njegovo seksualno opredeljenje
je ili otvoreno pitanje ili javna tajna u zavisnosti sa kojim se pregledom
holivudske istorije konsultujete – odlično je odgovarao prikazu ženske
čežnje i muških strahova, a preterivanje i sa jednim i sa drugim čini
ovaj mjuzikl nepogrešivo melodramatičnim. Patrijarhat se pojavljuje
u obliku maznog, džangrizavog Leona Amesa, koji se uporno trudi da
uspostavi autoritet u kući kojom vladaju žene. Paradu mladića koji jure
za devojkama takođe treba kontrolisati, manipulisati njima i ispitati
njihove časne namere.
U pogledu estetskih izazova mjuzikla, Minnelli i saradnici trudili su
se da uklope songove i igranje u bajkovito nizanje događaja. Songovi
počinju kao replike izgovorene na ulici ili na vratima, a završavaju se
tamo gde zaplet počinje.
Ispod elegantne demonstracije stila i civilizovanog tapacirunga finih
manira, jedino Tootie može da izrazi emocije koje su divlje i neukroćene
– kao što je najavljeno u njenom egzotičnom duetu sa Judy, „Under the
Bamboo Tree”. AM
192
SAD (Warner Bros.) 100m BW TO HAVE AND HAVE NOT (1944)
Režija: Howard Hawks IMATI I NEMATI
Jack L. Warner Napisan kao plod saradnje dvojice nobelovaca Hemingwaya i Faulknera,
Scenario: Jules Furthman, po po Hemingwayevoj istoimenoj knjizi, Imati i nemati bio je uglavnom
romanu Ernesta Hemingwaya improvizacija reditelja Hawksa i njegove sjajne glumačke ekipe. Jedan u
Fotografija: Sidney Hickox nizu filmova koji su usledili posle Bogartovog uspeha u Kazablanci, ovaj
Originalna muzika: Hoagy još romantičniji film opisuje ljubavnu priču koja je pripretila da potpuno
Carmichael, William Lava, istisne Drugi svetski rat sa ekrana. Hawks, koji primetio Bacall i pre
Franz Waxman Bogarta, bio je razočaran kada su se njih dvoje uzeli.
Uloge: Humphrey Bogart, Walter Sa radnjom smeštenom u Višiju na Martiniku, ovaj film prikazuje
Brennan, Lauren Bacall, Dolores
Moran, Hoagy Carmichael,
još jednom Bogarta u ulozi apatrida koji stupa u kontakt sa francuskim
Sheldon Leonard, Walter Szurovy, Pokretom otpora i na kraju se posvećuje savezničkoj borbi. Iskrice koje
Marcel Dalio, Walter Sande, Dan su u pravom životu zaiskrile između Bogarta i debitantkinje Bacall, koja
Seymour, Aldo Nadi je zalutala u njegov život, samo su doprinele da film rezultira blistavim
krajem, posle koga kući odlazite sa još više optimizma i sreće nego što je
to bio slučaj sa veselom rezignacijom u Kazablanci. Za razliku od Ricka
(Bogart) i Ilse (Bergman) u Kazablanci, koji biraju opšte dobro nauštrb
ljubavi, Harry i Slim spasavaju jedno drugo od otuđenja i uspevaju da
sačuvaju vezu jer se odlučuju da zajedno sarađuju na zajedničkom cilju:
pobede u ratu. Hawks ne bi imao strpljenja za lik žene koja samo brine
o srećnom domu za junaka i zato stvara lik Slim podjednako hrabre i
srčane kao što je i Harry i kao ljubavnica i kao partner.
Hawks svaku scenu u Imati i nemati opskrbljuje prelepim detaljima:
duhovitim ali i seksi razgovoru dveju zvezda („You do know how to
wistle”), duhovitostima partnera Brennana koji pita: „Was you ever
stung by a dead bee?”) pevanjem Hoagyja Carmichaela („Hong Kong
Blues”) i njegove pratnje Lauren Bacall u „How Little We Know”. Pa
zatim Bogie, koji sikće na sitne činovnike i zle fašiste svojim poznatim
glasom pametnjakovića koji zna sve o demokratiji i ne prihvata nikakve
totalitarne besmislice. Kada John Huston nije imao kraj za svoj triler
Ostrvo Largo iz 1948. u kom igraju Bacall i Bogart, Hawks mu je dao
završnu scenu iz Hemingwayevog romana koju nije uključio u film. KN
194
LAURA (1944) SAD (Fox) 88m BW
LAURA Režija: Otto Preminger,
Rouben Mamoulian
Muškarci lude za njom, žene joj se dive. Ipak očaravajuća mlada Produkcija: Otto Preminger
dizajnerka Laura Hunt (Gene Tierney) ne privlači više pažnje od svoje Scenario: Jay Dratler, Samuel
hladne prijateljice iz visokog društva Ann (Judith Anderson) ili njenog Hoffenstein, Elizabeth Reinhardt,
lukavog udvarača Shelbyja (Vincent Price), ili pak grubog detektiva po romanu Vera Caspary
Marka McPhersona (Dana Andrews), koji se, tražeći je, zaljubljuje u Fotografija: Joseph LaShelle,
predstavu o njoj. Sa druge strane, otrovno ljupki novinar, pisac Waldo Lucien Ballard
Lydecker (Clifton Webb) potpuno je fascinantan. On uzima Lauru pod Originalna muzika: David Raksin
svoju zaštitu, čini je slavnom, a zatim se fokusira na njen život kao pauk Uloge: Gene Tierney, Dana
Andrews, Clifton Webb, Judith
koji ju je ulovio u mrežu. Anderson, Cy Kendall, Grant
Laura Ottoa Premingera intrigira svojom mešavinom žanrova – noar Mitchell
psihordama, melodrama i krimi triler – i u nekim momentima oslikavanja Oskar: Joseph LaShelle
likova ona je prosto momumentalna. Naročito se ističe sledeća scena: (fotografija)
Ann objašnjava Lauri zašto bi trebalo ona da ima Shelbyja („We're Nominacije za Oskara: Clifton
both losers.”) ili romantični momenat u policijskoj stanici kada, gaseći Webb (muška sporedna uloga),
Otto Preminger (režija), Jay
prigušena svetla, Mark vidi pravu bleštavost Laure. On ne samo da
Dratler, Samuel Hoffenstein,
upravlja njenim životom, on ga nastanjuje, što je verovatno prvi primer Elizabeth Reinhardt (scenario),
filmske naracije o čoveku koji bi voleo da je žena. MP Lyle R. Wheeler, Leland Fuller,
Thomas Little (umetnički direktor)
195
SAD (MGM) 114m BW GASLIGHT (1944)
Režija: George Cukor PLINSKO SVETLO
Produkcija: Arthur Hornblow Jr.
Holivudska verzija stare britanske gotske ljubavne priče, koju je uradio
Scenario: John Van Druten, Walter
Reisch, John L. Balderston, po Georg Cukor, puna je preteće atmosfere i jezivih trilerskih zapleta.
drami Angel Street Patricka Paula Alquist (Ingrid Bergman) biva izložena udvaranjima atraktivnog,
Hamiltona mada čudno posesivnog Gregoryja Antona (Charles Boyer), koji je
Fotografija: Joseph Ruttenberg izgleda više zainteresovan za njenu kuću u Londonu nego za samu
Originalna muzika: Bronislau stidljivu ženu. Ispostavlja se da je Anton domišljati lopov koji je nekih
Kaper desetak godina ranije usmrtio Paulinu tetku u neuspelom pokušaju da
Uloge: Charles Boyer, Ingrid joj ukrade njenu čuvenu kolekciju skupocenog nakita. Dok noću pažljivo
Bergman, Joseph Cotten, Dame
May Whitty, Halliwell Hobbes, Tom
pretražuje Paulinu kuću, Anton se trudi da ubedi i nju i sve ostale da
Stevenson, Heather Thatcher, ona gubi razum. Cilj mu je da je potpuno ovlada njom, tako da može na
Lawrence Grossmith miru da pretražuje kuću. Njegove podle namere otkriva Brian Cameron
Oskar: Ingrid Bergman (glavna (Joseph Cotten) koji se zaljubljuje u Paulu, koju doživljava kao ugroženu
ženska uloga), Cedric Gibbons, i zlostavljanu ženu i čija će je pomoć u poslednjem trenutku spasiti od
William Ferrari, Edwin B. Willis, Paul
zle sudbine.
Huldschinsky (umetnički direktor)
Iako je zaplet filma Plinsko svetlo pomalo tanak, Cukor uspeva da
Nominacije za Oskara: Arthur
Hornblow Jr. (najbolji film), John L. dobije fina tumačenja od glumaca čak i od početnice Angele Lansbury,
Balderston, Walter Reisch, John koja zajedno sa svima u kući deluje kao deo zavere protiv svoje
Van Druten (scenario), Charles tobožnje gospodarice. U prikazu paranoje i proganjanja, film predstavlja
Boyer (glavna muška uloga), Angela
elegantnu kostimiranu noar dramu karakterističnu za ondašnji Holivud.
Lansbury (sporedna ženska uloga),
Joseph Ruttenberg (fotografija) RBP
Velika Britanija (Two Cities) 135m HENRY V (1944)

Technicolor
HENRI PETI
Režija: Laurence Olivier Na Henrija V britanska vlada je gledala kao na izvrsnu propagandu, a
Produkcija: Dallas Bower, Filippo Laurence Olivier koji je bio u službi u mornaričkom vazduhoplovstvu,
Del Giudice, Laurence Olivier dobio je dopust da glumi u filmu i, kada je William Wyler odbio da ga
Scenario: Dallas Bower, Alan režira, sam se latio i tog posla. Želeći da sačuva i Šekspirov pozorišni
Dent, from play by William duh, a u isto vreme i da dâ svoj zamah kinematografske imaginacije,
Shakespeare Olivier je odlučio da film uokviri pričom o postavljanju komada Henri V u
Fotografija: Jack Hildyard, samom Globu. Na početku filma, kamera je visoko iznad sjajne makete
Robert Krasker
elizabetanskog Londona i ide naniže, prema vrevi pozorišne publike,
Originalna muzika: William
Walton
pravo u samu postavku komada – da bi se zatim proširila na filmski
Uloge: Felix Aylmer, Leslie Banks,
prostor dok se radnja seli u Francusku.
Robert Helpmann, Vernon Tokom celog flma poigrava se sa različitim nivoima stilizacije, od
Greeves, Morland Graham, scene na francuskom dvoru, sa sjajnim bojama i naivnim perspektivama
Laurence Olivier, Ernest Thesiger, srednjovekovnih minijaturnih slika, do realizma u scenama bitke,
Robert Newton, Freda Jackson
inspirisanih dinamikom Aleksandra Nevskog (1938) Sergeja Ejzenštajna.
Oskar: Laurence Olivier (počasna
Ritam Šekspirovog komada, diskretno prilagođenog ratnim prilikama
nagrada)
(izbačena su na primer tri engleska izdajnika) pospešen je poletom
Nominacije za Oskara: Laurence
Olivier (najbolji film), Laurence Olivieovog gromovitog izvođenja i sjajnom muzikom Williama Waltona.
Olivier (glavna muška uloga), Paul Henri V je prvi film po Šekspiru koji uspeva da istovremeno bude
Sheriff, Carmen Dillon (umetnički stvarno šekspirovski i potpuno filmičan. PK
direktor), William Walton (muzika)
196
IVAN THE TERRIBLE SSSR (Alma Ata) 100m BW
Jezik: Ruski
PARTS ONE AND TWO (1944) Režija: Sergej M. Ejzenštajn
IVAN GROZNI I I II Produkcija: Sergej M. Ejzenštajn
Ime Sergeja Ejzenštejna je jedno od onih neizbežnih kada se krene u Scenario: Sergej M. Ejzenštajn
istraživanje filmske teorije i filmske estetike. Uveliko proslavljen po Fotografija: AndrejMoskvin,
Eduard Tise
svojoj sceni na stepeništu u Odesi iz filma Oklopnjača Potemkin (1925),
Originalna muzika: Sergej
Ejzenštajn nastavlja sa dokazivanjem svog neverovatnog talenta u Ivanu
Prokofjev
Groznom. Ovaj filmski ep prikazuje život despotskog cara i originalno je
Uloge: Nikolaj Čerkasov,
bio zamišljen kao trilogija, koja je počela sa snimanjem ranih četrdesetih LJudmila Celikovskaja, Serafima
na zahtev Staljina. Ali zbog prerane smrti, Ejzenštajn je uspeo da snimi Birman, Mihail Nazvanov, Mihail
samo dva dela. Prvi se pojavio 1945. dok je drugi cenzurisan. Staljin Žarov, Amvrosi Bučma, Mihail
Kuznjecov, Pavel Kadočnikov,
je u Ivanu Groznom prepoznao sebe i zabranio film. Kada se drugi deo
Andrej Abrikosov, Aleksandar
konačno pojavio 1958, i Ejzenštajn i Staljin su već bili mrtvi. Mgebrov, Maksim Mihajlov,
U Ivanu Groznom se govori o usponu i padu jednog od najslavnijih Vsevolod Pudovkin
ruskih careva, Ivana IV, koji je zaslužan za ujedinjenje zemlje u kasnom
srednjem veku. Prvi deo se otvara scenom krunisanja Ivana (Nikolaj
Čerkasov) i namerom da pobedi bojare. Prvi deo je fokusiran na Ivanovo
sticanje moći i podršku naroda. Drugi deo pripoveda o mahinacijama
bojara i njihovim namerama da ubiju Ivana otkrivajući narastajuću
okrutnost cara, koji oformljuje sopstvenu policiju da bi zadržao kontrolu
nad državom. Ivan otkriva zavere protiv njega i ubija neprijatelja. Na
glumi se posebno radilo: Ejzenštajn se dosta koristi izrazito krupnim
planovima i kao da se više interesuje za reakcije likova na događaje
nego za same događaje. U drugom delu postoji i kuriozitet, dve scene su
u boji, dok je veći deo filma crno-beli.
Aleksandar Nevski (1938) i Ivan
Grozni su jedini Ejzenštejnovi filmovi koji
nisu nemi. Kada ih uporedimo sa nemim
filmovima koje je režirao dvadesetih godina,
ne vidi se samo promena stila nastala pre
svega dolaskom zvuka, već i promena
tematike. Ejzenštejn se odriče privrženosti
proleterskim borbama iz ranijih filmova
i okreće se epskoj priči, povezanoj sa
„bezopasnom” prošlošću koja ne uključuje
eksplicitne kritike savremenih političkih
dešavanja. CFe
197
DOUBLE INDEMNITY (1944)
DVOSTRUKA ODŠTETA
Dvostruka odšteta je arhetipski film noar koji su Billy Wilder i Raymond
Chandler adaptirali po romanu Jamesa M. Caina. Prikazuje priču o
očajnoj ženi i pohlepnom čoveku, o ubistvu iz koristoljublja i brutalnoj
izdaji. Pri tom ima i neki čudni, evocirajući romantizam („Kako sam
mogao da znam da ubistvo može ponekad zamirisati na divlje ruže?”) i
završava se priznanjem ubistva ali i ljubavlju dvojice muškaraca, što je
za 1944. bilo neobično. Poslednja replika u filmu koju Fred MacMurray
SAD (Paramount) 107m BW saopštava skrhanom Edwardu G. Robinsonu glasi: „I ja tebe volim.”
Režija: Billy Wilder Ranjeni muškarac upada jedne noći u losanđelesku kancelariju i
Produkcija: Joseph Sistrom seda za svoj sto da izdiktira priznanje „o Dietrichsonovoj izjavi”. On
Scenario: Billy Wilder, Raymond se predstavlja kao „Walter Neff, prodavac osiguranja, star 35 godina,
Chandler, po romanu Double neoženjen, bez vidljivih ožiljaka – do malo pre”. MacMurray je tokom
Indemnity in Three of a Kind cele svoje karijere, prvo u Paramountu, pa u Disneyu i na kraju u tele-
Jamesa M. Caina vizijskim komedijama, bio poznat kao nasmejan, druželjubiv tip. Dva
Fotografija: John F. Seitz puta se sakrio iza tog osmeha da odigra sjajne uloge negativaca sa svo-
Originalna muzika: Miklós Rózsa jom izbačenom bradom, zrelom za brijanje, trgovačkim finim govorom
Uloge: Fred MacMurray, Barbara koji služi kao paravan za pokvarenost, razvrat i smrtonosne namere.
Stanwyck, Edward G. Robinson, Mamac koji ovog običnog tipa baca na iskušenja pojavljuje se niotkuda,
Porter Hall, Jean Heather, Tom
na sunčanju, umotana u peškir i sa sjajnom narukvicom oko ruke.
Powers, Byron Barr, Richard
Gaines, Fortunio Bonanova, John Tokom posete kući (kvazi) španskog stila na Los Feliz bulevaru povo-
Philliber dom obnove polise osiguranja za auto, Neff upoznaje gospođu Phyllis
Nominacije za Oskara: Joseph Dietrichson (Barbara Stanwyck) ne odolevši da koketira sa njom. Ubrzo
Sistrom (najbolji film), Billy Wilder će prestati sa tim kada Phyllis bude zatražila od njega da osigura svog
(režija), Raymond Chandler, muža (Tom Powes) a da ovaj to ne sazna. Posle malo premišljanja i malo
Billy Wilder (scenario), Barbara
više zbližavanja u njegovom stanu, pristaje da sarađuje na ubistvu.
Stanwyck (glavna ženska uloga),
John F. Seitz (fotografija), Miklós Prevarom uspevaju da izvuku potpis od g. D-a za polisu koja
Rózsa (muzika), Loren L. Ryder udvostručuje premiju ako ga smrt zadesi u vozu, a posle toga da stvar
(zvuk) srede tako da njegovo telo, slomljenog vrata, bude pronađeno na pruzi.
Nastupa Barton Keyes (Robinson), inspektor osiguravajućeg društva sa
upornošću Kolumba, čija je jedina slaba tačka njegova odanost Neffu.
Keyes istražuje slučaj, odbacujući mogućnost
samoubistva skakanjem iz voza. U sjajnom
monologu, zanosna plavuša postaje glavni
osumnjičeni koja zasigurno ima i saučesnika
u zločinu. Keyes čak ne mora mnogo ni da se
napreže jer nervoza čini svoje, razdvaja Phyllis i
Neffa koji se trude da ne paniče tokom sastanaka
u lokalnom supermarketu dok okrivljuju jedno
drugo za dvostruku igru. U toj zagušljivoj,
zatamnjenoj vili, uz „Tangerine” sa radija i miris
divljih ruža u vazduhu, ljubavnici se međusobno
upucaju i Neff, smrtno ratnjen, odlučuje sve da
prizna. Keyes mu se pridružuje u kancelariji i,
tužan, uspeva da uhvati sam kraj priče. Neff mu
traži četiri sata da stigne do Meksika, ali Keyes
zna: „Nikad nećeš stići do granice. Nećeš uspeti
da stigneš ni do lifta”. KN
198
MURDER MY SWEET/FAREWELL MY
LOVELY (1944)
UBITI MOG DRAGOG/ZBOGOM LEPOTICE
Prva adaptacija za filmsko platno drugog romana Raymonda Chandlera
„Farewell My Lovely” bila je The Falcon Takes Over, film urađen na brzinu
1942. u kome je Chandlerov privatni detektiv Philp Marlowe zamenjen
uglađenim njuškalom Georgea Sandersa. Kada je Chandlerova
reputacija porasla, RKO je uvideo da ne mora da plati autorska prava
da bi postavio ovu verniju adaptaciju, prvo pravo filmsko ostvarenje
Dicka Powella, u kojem je ovaj ex-pevač prijatno iznenadio publiku
svojom čvrstinom i ranjivom romantičnošću. Naslov su promenili
zbog pretpostavke da će ga publika pogrešno shvatiti kao neku ratnu
limunadu, mada je u Britaniji, gde je Chandler već bio respektabilna
figura, naslov filma ostao isti kao i naslov romana.
Roman je bio jedna u nizu knjiga o Marloweu koje je Chandler
napisao komadajući ranije nedoterane novele, što je objašnjenje za
više zapleta koji se prepliću putem čudnih i neubedljivih koincidencija.
Film počinje ispitivanjem zaslepljenog Marlowea u policiji, uz komentar
u prvom licu dok flešbek vodi junaka do zagonetke o jednom bivšem
SAD (RKO) 95m BW robijašu „Moose” Malloyu (Mike Mazurki) koji angažuje Marlowea da
Režija: Edward Dmytryk nađe njegovu bivšu devojku koja ga je izdala, ali koju on još uvek voli.
Produkcija: Sid Rogell, Priča dobija nagli zaokret kada Marlowea unajmi i vamp žena Helen
Adrian Scott Grayle (Claire Trevor) da nađe nestale predmete od žada i pomogne joj
Scenario: John Paxton, po da se oslobodi „psihološkog savetnika” koji je ucenjuje (Otto Kruger).
romanu Farewell, My Lovely Nejedan drugi film ne sažima u sebi sve draži film noara, kao što
Raymonda Chandlera
reditelj Edward Dmytryk to čini, koristići senke, kišu, halucinacije
Fotografija: Harry J. Wild
izazvane drogama („otvorio se crni bazen”), nagle izlive nasilja unutar
Originalna muzika: Roy Webb
čitavog spleta zamki, gadnih kriminalaca, besramnih fatalnih žena,
Uloge: Dick Powell, Claire Trevor,
Anne Shirley, Otto Kruger, Mike tupavih siledžija i pokvarenih doktora. Marlowe, u izvedbi Powela, koji
Mazurki, Miles Mander, Douglas pali šibicu na mermernoj zadnjici Kupidona i igra školice na išaranom
Walton, Donald Douglas, Ralf podu milionerske vile, bliži je Chandlerovoj detinjastoj drskosti od
Harolde, Esther Howard slavnije verzije Bogarta i Roberta Mitchuma. Po običaju, kod Chandlera
je glavni negativac najjača žena u priči – kada na kraju ispadne da je
Mooseova kurvica Velma i ubica Helen jedna ista osoba. KN
200
THE BATTLE OF SAN PIETRO (1945) SAD (U.S. Army) 33m BW
BITKA ZA SAN PJETRO Režija: John Huston
Produkcija: Frank Capra
Nastala kao vojni propagandni film, Bitka za San Pjetro Johna Hustona
Scenario: John Huston
je bio i ostao najbolji ratni dokumentarac svih vremena, iako su izbačeni
Fotografija: Jules Buck
delovi za koje se smatralo da mogu previše uzrujati civile. U filmu je
Originalna muzika: Dimitri
detaljno opisano osvajanje jednog malog brdskog grada u Italiji, od Tiomkin
upornih i dobro utvrđenih nemačkih branioci. Bila je to bitka koja je Uloge: John Huston (narator)
američkim jedinicama odnela više od hiljadu žrtava.
Dok neizvesnost bitke ukazuje implicitno na lošu taktiku
Amerikanaca (bez obzira na rediteljev rodoljubivi voice over), Hustonov
primarni cilj je bio da prikaže iskustvo rata iz vizure onih koji se u njemu
bore i ne razmišljaju o širim kalkulacijama pobede ili poraza. Huston je
sa ekipom uspeo da uhvati užas i konfuziju borbe: ranjavanja američkih
vojnika, bol i agoniju civila, dosađivanje i podršku koju vojnici dobijaju
od kuće, neizbežnu cenu „pobede” u vidu velikog broja mrtvačkih vreća
nabacanih na kamione i bezbroj iskopanih privremenih grobnica.
Film je pušten tek posle konačne pobede u Evropi, prekasno da
odigra svoju ulogu i izvrši uticaj na mišljenje o ratu. Bitka za San
Pjetro je Hustonov omaž hrabrim ljudima sa kojima je živeo, kao i
dirljiv grafički testament bitke i njenih posledicama u kojima nekoliko
arhivskih snimaka i režiranih scena ne umanjuje opštu autentičnost i
objektivnost. RBP
SPELLBOUND (1945) SAD (Selznick) 111m BW

OPSEDNUT Režija: Alfred Hitchcock
Produkcija: David O. Selznick
Film Opsednut Alfreda Hitchcocka intrigantni je i obećavajući zagonetni
Scenario: Angus MacPhail,
zaplet. Čovek sa amnezijom, koga igra Gregory Peck, shvativši da nije ono Ben Hecht
što je mislio da jeste, angažuje dr Constance Peterson (Ingrid Bergman) Fotografija: George Barnes
da mu pomogne da otkrije svoj pravi identitet, kao i sudbinu osobe u čijoj Originalna muzika: Miklós Rózsa
se ulozi trenutno nalazi. Međutim, oduševljen psihoanalizom, ovaj se Uloge: Ingrid Bergman, Gregory
film više fokusira na podsvesno a manje na pravu napetost. Ovo je jedan Peck, Michael Chekhov, Leo
od zanimljivijih Hitchcockovih „promašaja”, vredan pomena zbog glume, G. Carroll, John Emery, Steven
scenografije i muzike, ali ne i po glavnoj misteriji filma. Geray, Paul Harvey, Donald
Curtis, Rhonda Fleming, Norman
Ali i pored toga, mudri Hitchcock je angažovao Salvadora Dalija da Lloyd, Wallace Ford, Bill Goodwin,
osmisli slavne sekvence sna koje Peck vidi pod hipnozom, i te jezive Art Baker, Regis Toomey, Irving
halucinantne vizije kartaške igre, očiju i neobičnih pejzaža pamte se i Bacon
dan-danas kao zasebne umetničke minijature. Podjednako nova je bila i Oskar: Miklós Rózsa (muzika)
muzika Miklósa Rózse, koji je dobio i Oskara za nju, a koja je bila prva koja Nominacije za Oskara: David
je uključivala i elektronsko mrmljanje Teremina, čiji je jeziv podrhtavajući O. Selznick (najbolji film), Alfred
Hitchcock (režija), Michael
ton postao temeljac mnogih filmova ovog žanra. Sve u svemu, iako
Chekhov (muška sporedna uloga),
je scenario Bena Hechta više neka vrsta psihotrućanja, Opsednut je George Barnes (fotografija), Jack
najavio Hitchcockovo narastajuće interesovanje za podsvesno. JKl Cosgrove (special effects)
201
MILDRED PIERCE (1945)
MILDRED PIRS
Zvuci pištolja razležu se kroz noć i čovek koji izdiše izgovara: „Mildred!“
U flešbek klasiku koji ide ka genezi opsesije i ubistva, Mildred Pierce
(Joan Crawford u ulozi za koju je dobila Oskara i oživela karijeru
četrdesetjednogodišnje zvezde koja je počela da bledi), ogrnuta
krznom, objašnjava policiji kako je svojim radom prošla uzlazni put od
domaćice, konobarice i kuvarice do uspešne vlasnice restorana, a sve
to da bi ćerki Vedi (Ann Blyth) obezbedila skupocenije stvari. Kada ih,
na nesreću, obe privuče uglađeni podlac (Zachary Scott), posesivno
Mildredino povlađivanje i neurotično-nezreli apetiti nezahvalne Vedi,
neizbežno prerastaju u seksualnu izdaju i gnev.
Michael Curtizov film snimljen prema MacDougallovoj adaptaciji
neverovatno perverznog romana Jamesa M.Caina (koji je pisao i Dupla
odšteta i Poštar uvek zvoni dva puta), takođe je i beskrupulozni noar koji
se ruga idealima tog doba - majčinskoj ljubavi i maminoj piti od jabuka.
Mildred svakako zaslužuje divljenje za svoj naporni rad i požrtvovanost.
Ona je i pametna, uporna, i ambiciozna, što su osobine značajne za
američku etiku, ali kako se postepeno odvaja od svog dobrog, ali
SAD (Warner Bros.) 111m BW
neuspešnog supruga (Bennett) i način na koji favorizuje bezobraznu
Režija: Michael Curtiz
Vedu u odnosu na svoju mlađu i ljupkiju ćerku, ostavljajući smrt deteta
Produkcija: Jerry Wald,
Jack L. Warner iza sebe bez ikakvog vidljivog sažaljenja, počinjemo da slutimo neki
Scenario: Ranald MacDougall, po nezdravi, pa čak i patološki deo Mildredine ličnosti.
romanu Jamesa M. Caina Tako ubedljivu melodramu kao što je ova, teško je naći. Čak i one
Fotografija: Ernest Haller koji baš ne vole snažnu Crawfordovu pojavu i njenaširoka ramena, ova
Originalna muzika: Max Steiner snažna uloga bez i malo zadrške mora očarati. Ann Blyth, koja je u to
Uloge: Joan Crawford, Jack vreme imala samo 17 godina, senzacionalna je u ulozi ohole fatalne
Carson, Zachary Scott, Eve Arden, žene. Michael Curtiz, koji je ostavio lični pečat u mnogim žanrovima,
Ann Blyth, Bruce Bennett, Lee maestralno je rasporedio uloge (sjajne su i epizode Eve Arden, Jacka
Patrick, Moroni Olsen, Veda Ann
Borg, Jo Ann Marlowe Carsona i Lee Patricka) i različite tehničke elemente - Oskarom ovenčan
Oskar: Joan Crawford (glavna direktor fotografije filma Prohujalo sa vihorom, Ernest Haller, pravi
ženska uloga) ekspresivne prelaze iz sunčanog predgrađa u tamni košmar, a Max
Nominacije za Oskara: Jerry Wald Steinerova muzika je omamljujuća. AE
(najbolji film), Ranald MacDougall
(scenario), Eve Arden (sporedna
ženska uloga), Ann Blyth
(sporedna ženska uloga), Ernest
Haller (fotografija)
202
Francuska (Pathé) 190m BW LES ENFANTS DU PARADIS (1945)
Jezik: Francuski DECA RAJA
Režija: Marcel Carné
Još od svoje trijumfalne premijere 1945. u sveže oslobođenoj Francuskoj,
Produkcija: Raymond Borderie,
Fred Orain Deca raja ostaju na svojoj poziciji jednog od najboljih francuskih
Scenario: Jacques Prévert filmova ikada napravljenih. To je najveći domet žanra poznatog kao
Fotografija: Marc Fossard, Roger „poetski realizam“ (iako bi mu možda više odgovaralo „pesimistički
Hubert romantizam“). Takođe, predstavlja i vrhunac saradnje tandema koji je
Originalna muzika: Joseph taj žanr doveo do savršenstva - scenariste Jacquesa Préverta i reditelja
Kosma, Maurice Thiriet Marcel Carnéa. Njih dvojica su bili čudan spoj: Prévert sav pričljiv,
Uloge: Arletty, Jean-Louis strastven, politički angažovan, jedan od najvećih pesnika svoga veka,
Barrault, Pierre Brasseur, Pierre a Carné dalek, pedantan, povučen, hladnokrvni perfekcionista.Ali, kao
Renoir, María Casares, Gaston
Modot, Fabien Loris, Marcel
tim su stvarali filmsku umetnost koju ni jedan ni drugi nisu uspeli da
Pérès, Palau, Etienne Decroux, ponove pojedinačno. Deca raja su njihov poslednji veliki uspeh.
Jane Marken, Marcelle Monthil, Snimanje je trajalo oko 18 meseci i zahtevalo je najimpozantniju
Louis Florencie, Habib Benglia, scenografiju ikada viđenu u francuskoj kinematografiji - pola kilometra
Rognoni
ulice reprodukovane do najsitnijih detalja. To je bio prikaz „Boulevard
Nominacije za Oskara: Jacques
du Cime“, pozorišne četvrti Pariza 1830-ih i 1840-ih. I u najidealnijim
Prévert (scenario)
uslovima to bi bio podvig, a u ratom zahvaćenoj Francuskoj za vreme
okupacije, ovo je bio herojski poduhvat. Nedostajali su i prevoz, i
materijal, i kostimi, i filmske trake. Koproducenti iz Italije povukli su
se kada je Italija kapitulirala. Pošto su francuskog producenta počeli
da ispituju Nemci i on je morao da se povuče. Jedan od glumaca koji je
važio za pobornika nacizma prebegao je u Nemačku posle Dana D i u
poslednjem trenutku su mu morali naći zamenu. Scenograf Alexandre
Trauner i kompozitor Jozeph Kosma bili su Jevreji i obojica su morali da
rade iz skrovišta putem posrednika.
Uprkos svemu ovome, film Deca raja je savršeno dostignuće sa
svom onom raskoši i složenošću velikog romana 19.veka. Skupinu koja
je smeštena na zagužvani bulevar čini 1500 statista, koji ispunjavaju
svaki kutak kadra ponekim detaljem. Ovaj film, prkosno afirmišući
francusku pozorišnu kulturu u vreme okupacije i poniženja nacije, nudi
nam višeslojnu meditaciju u maskaradi, mašti i opisima. Svi dijalozi
su uzvišenog stila, a režija je majstorska. Tri glavne muške uloge su
izvođači - Lemaître je romantični glumac (Pierre Brasseur), Debureau
je sjajan pantomimičar (Jean-Louis Barrault), a Lacenaire je propali
dramski pisac koji je postao dendi kriminalac (Marcel Herrand). Svi
likovi su istorijski. Žena u koju su svi zaljubljeni, Garance, izmišljena je
(Arletty u svom najboljem ostvarenju na filmu). Ona je više ikona večne
ženstvenosti, neuhvatljiva i beskrajno poželjna.
Iako traje preko tri sata, Deca raja ne izgledaju ni minut preduga.
Oda pozorištu kao velikoj popularnoj umetnosti 19. veka (kao što je
film u 20.veku) sjedinjuje farsu, romansu, melodramu i tragediju u
zadivljujućem narativnom toku. Carné je bio sjajan u radu sa glumcima
tako da film nudi gozbu sastavljenu od velike francuske filmske glume,
duhovitosti, otmenosti, strasti i sveprisutnog osećanja prolaznosti života
- melanholičnog osećanja koje je u srži cele romantične umetnosti. PK
204
ROMA, CITTÀ APERTA (1945)
OTVORENI GRAD
Smatran inicijatorom estetske revolucije u filmu, film Roberta
Rossellinija Otvoreni grad bio je prvo važno ostvarenje italijanskog
neorealizma i uspeo je da razbije konvencije Mussolinijevog „filma belih
telefona“, koje su se cenile u Italiji 1940-ih. Scenario za Rossellinijev
film o italijanskom Pokretu otpora bio je napisan za vreme gerilske
borbe protiv nacista. Po uzoru na Ejzeštajnovnov recept „horskog filma“,
prikazuje priču o grupi patriota koji se kriju u stanu Francesca koji se
bavi litografijom (Francesco Grandjaquet). Manfredi, komunista koji
predvodi grupu, progonjen je od strane Gestapoa i konačno uhvaćen
i ubijen. Francescova žena Pina (Anna Magnani) i sveštenik koji ih
podržava, Don Pietro (Aldo Fabrizi), takođe su ubijeni u pokušaju da Italija (Excelsa, Minerva) 100m
pomognu Manfrediju da pobegne. Ali solidarnost Rima kao grada je ta BW
koja pokreće konačnu pobedu nad osvajačima. Jezik: Italijanski / Nemački
Nedostaci u pogledu tehničkih i finansijskih sredstava pokazali su Režija: Roberto Rossellini
se kao vrlina u Otvorenom gradu koji je sniman u dokumentarističkom Produkcija: Giuseppe Amato,
stilu. Prikazujući prave ljude na pravim lokacijama, film je uneo svežinu Ferruccio De Martino,
u postojeću zapadnjačku kinematografiju. Oslobođenost kretanja Roberto Rossellini
kamere i autentičnost likova pokazale su novi put u prikazivaju priče. Fotografija: Ubaldo Arata
Ovo su neki od kvaliteta koji su od Otvorenog grada napravili otkriće na Scenario: Sergio Amidei,
Kanskom festivalu na kome je osvojio Zlatnu palmu. Neorealizam je za Federico Fellini
kratko vreme postao pravi estetski model za reditelje koji su želeli da se Originalna muzika: Renzo
oprobaju u živom opisu istorije i društva. Rossellini
Jedna od najneverovatnijih stvari u Otvorenom gradu je način Uloge: Aldo Fabrizi, Anna
na koji Rossellini pristupa drami svakog lika ponaosob. Neki od Magnani, Marcello Pagliero, Maria
Michi, Harry Feist
heroja iz filma će zauvek ostati u srcima publike. Ko bi mogao da
Nominacije za Oskara: Sergio
zaboravi prizor trudne Pine koja se probija kroz kišu metkova ili popa
Amidei, Federico Fellini (scenario)
upucanog pred zastrašenim pogledima dece? Iako možda naginje ka
Filmski Festival u Kanu: Roberto
melodramatičnosti, priča je podjednako dirljiva danas kao i onda. I Rossellini (Velika Nagrada
nimalo ne treba da nas iznenadi što je Anna Magnani postala jedna od Festivala)
najvećih glumica italijanskog filma. DD
205
SAD (Paramount) 101m BW THE LOST WEEKEND (1945)
Režija: Billy Wilder IZGUBLJEN VIKEND
Produkcija: Charles Brackett
Pre ovog filma, pijanice u holivudskim filmovima bile su uglavnom figure
Scenario: Charles Brackett, Billy
Wilder, po romanu Charlesa R. za zabavu, tačnije farsu - ljupki blesani koji posrću unaokolo mrmljajući
Jacksona blesave izjave i startuju lepe devojke. Billy Wilder i njegov stalni
Fotografija: John F. Seitz scenarista Charles Brackett drznuli su se da urade nešto novo kreirajući
Originalna muzika: Miklós Rózsa prvi zreo, inteligentan, surov pogled na mračnu degradaciju izazvanu
Uloge: Ray Milland, Jane Wyman, alkoholizmom. Čak i danas neke scene su neprijatne za gledanje.
Phillip Terry, Howard Da Silva, Ray Milland, u ulozi koja mu je definisala karijeru i bila ovenčana
Doris Dowling, Frank Faylen, Mary Oskarom, igra pisca iz Njujorka, Dona Birnama, koji se bori i konačno
Young, Anita Sharp-Bolster, Lillian
Fontaine, Frank Orth, Lewis L.
popušta pred svojim porokom tokom jednog dugog, vrelog letnjeg
Russell, Clarence Muse vikenda u gradu. Baš kao što je to uradio sa Fredom MacMurrayem
Oskar: Charles Brackett (najbolji u Dupla odšteta, Billy Wilder i ovde koristi sa nasladom nesigurnost
film), Billy Wilder (režija), Charles koja se krije iza Millandove filmske ličnosti. Ne dozvoljavajući nam da
Brackett, Billy Wilder (scenario), stanemo sa strane i osuđujemo sa distanciranim sažaljenjem, Wilder
Ray Milland (glavna muška uloga)
nas povlači zajedno sa Birnamom u njegov sunovrat. Mi smo primorani
Nominacije za Oskara: John
da pratimo njegovo odbacivanje poslednjih ostataka moralnih skrupula,
F. Seitz (fotografija), Doane
Harrison (montaža), Miklós Rózsa pokazuje nam da je spreman da laže, krade i vara ne bi li došao do
(muzika) novca za piće, sve dok sa strašnom neumitnošću ne završi urlajući u
Filmski Festival u Kanu: Billy paklu sanatorijuma za lečenje od alkoholizma, užasnut halucinacijama
Wilder (Velika Nagrada Festivala), derilijum tremensa.
Ray Milland (glavna muška uloga)
Neki delovi filma su snimani na Menhetnu i Wilder izvlači maksimum
iz suvih, od sunca izbledelih ulica koje je snimatelj John F. Seitz snimio
tako da izgledaju upropašćeno i pohabano, kao da dolaze iz Birnamovog
pogleda punog mržnje prema samom sebi. U jednoj od nezaboravnih
scena, pisac, koji se srozao na to da prodaje svoju pisaću mašinu
da bi došao do pića, tetura se Trećom avenijom, otkriva da su zbog
Yom Kippura sve zalagaonice zatvorene. Još je teža scena u otmenom
noćnom klubu gde Birman podleže iskušenju pokušavajući da ukrade
lovu iz ženske torbice, ali ga hvataju i ponižavajuće izbacuju na ulicu
dok klupski pijanista počinje refren „Somebody stole her a purse“ (na
melodiju pesme „Somebody Stole My Gal“). A muzika Miklósa Rózsa
sjajno upotrebljava teremin, taj rani električni instrument čiji
jezivi, dugački tonovi odlično ilustruju Birnamovu pijanu viziju
sveta koja je izmakla kontroli.
Ograničenje Haysovog kodeksa nametnuo je „hepi
end“, mada su Wilder i Brackett uspeli da zaobiđu bilo šta
suludo i utešno. Čak i tako se Paramount plašio da je film
osuđen na propast dok je alarmirana industrija pića nudila
5 miliona dolara da se sahrani film. Sa druge strane, bilo je
prohibicionista koji su ustali na oružje smatrajući da će film
podstaći ljude da piju. U svakom slučaju, Izgubljeni vikend je
bio veliki komercijalni hit i kod publike i kod kritike. „Tek posle
ovog filma“, rekao je Wilder „ ljudi su počeli ozbiljno da me
shvataju“. Nijedan kasniji film na temu alkoholizma ili nekog
drugog vida zavisnosti nije mogao, a da se bar ne zahvali
Izgubljenom vikendu. PK
206
SAD (PRC) 67m BW DETOUR (1945)
Režija: Edgar G. Ulmer ZAOBILAZNI PUT
Produkcija: Leon Fromkess,
Martin Mooney „Sudbina ili neka misteriozna sila mogu staviti prst na vas ili na mene
Scenario: Martin Goldsmith, po bez ikakvog razloga“. Jedan od najvećih filmova B-produkcije, Zaobilazni
sopstvenom romanu put, nema ambicije da nadiđe svoj budžet i malo vremena dodeljenog za
Fotografija: Benjam H. Kline snimanje, naprotiv koristi svoju jeftinoću da prikaže svet negde između
Originalna muzika: Leo Erdody, kiča i egzistencijalizma, gde život ima male produkcijske vrednosti i
Clarence Gaskill, Jimmy McHugh kratko vreme za sebe.
Uloge: Tom Neal, Ann Savage, Neuredni džezer (Tom Neal) autostopom ide po zemlji spuštajući se
Claudia Drake, Edmund u on-the-road pakao kada vozač padne mrtav, inkriminišući njega. On
MacDonald, Tim Ryan, Esther
Howard, Pat Gleason
se upeca na posrnulu ženu (Ann Savage) koja ga dovodi do propasti i
ubistva, sa kulminacijom u nezaboravnom rvanju u hotelskoj sobi kada
telefonski kabal biva omotan oko ženinog vrata.
Edgar G. Ulmer, nemački ekspresionista koji je stvarao u siromaštvu,
bio je pretenciozniji stvaralac nego što će to njegovi poštovaoci priznati,
ali ovo je jedno pravo remek-delo iz perioda kada je bio u Š-ligi.
Nepoznate zvezde (Nil, luzer iz stvarnog života, koji je posle bio u zatvoru
zbog ubistva) namerno su neglamurozne, a studijska scenografija,
nepoznate ulice i oslikani pejzaži kreiraju svet koji se otima kontroli -
svet u kome zaplet skrpljenog B-filma pokretan koincidencijama može
sugerisati malignu ruku bezdušne sudbine. KN
Velika Britanija (Rank, The I KNOW WHERE I’M GOING! (1945)

Archers) 92m BW
ZNAM KUDA IDEM!
Jezik: Engleski / Galski
Režija: Michael Powell & Emeric Znam kuda idem! je najbolji film iz niza komičnih remek-dela nastalih
Pressburger radom tandema Michael Powella i Emerica Pressburgera. Joan Webster
Produkcija: George R. Busby, (Wendy Hiller), inače veoma seksi u svojim elegantnim odelima,
Michael Powell, praktična je posleratna britanska gospođica koja putuje na Hebride
Emeric Pressburger da bi se udala za bogatog gospodina koji je star dovoljno da joj bude
Scenario: Michael Powell & otac. Ali, ometena je u svom „kopanju zlata“ od strane čitave bulumente
Emeric Pressburger
čudnih Škota koji joj nameštaju da se vrati u naručje svog suđenog
Fotografija: Erwin Hillier
ljubavnika, Torquila MacNeila (Roger Livesey), lokalnog bankrotiranog
Originalna muzika: Allan Gray
vlastelina i ratnog heroja.
Uloge: Wendy Hiller, Roger
Livesey, George Carney, Pamela
Pored činjenice da su to jedina dva filmska stvaraoca koji su mogli
Brown, Walter Hudd, Captain da se izvuku sa nadevanjem imena „Torquil“ romantičnom junaku,
Duncan MacKenzie, Ian Sadler, Powell i Pressburger ustaju protiv cinične vizije prevejanih, pijanih
Finlay Currie, Murdo Morrison, škotskih ostrvljana koja je predstavljena u filmu Na pretek viskija
Margot Fitzsimmons, Captain
(1949.), prikazujući grupu koja jeste prepredena, ali koja radi za opšte
C.W.R. Knight, Donald Strachan,
John Rae, Duncan McIntyre, Jean dobro. Joanina urbana čvrstina je vrlo brzo savladana gomilom keltskih
Cadell legendi, uključujući i lokalni vrtlog koji predstavlja bogove i pruža šansu
za jedno spektakularno završno spašavanje iz mora. U velikoj podeli
za sporedne uloge naročito se ističe Pamela Brown kao zastrašujuća
lokalna lepotica Catriona Potts. KN
208
SAD (Samuel Goldwyn) 172m BW
Produkcija: Samuel Goldwyn
Scenario: Robert E. Sherwood,
po romanu Glory for Me by
MacKinlay Kantor
Fotografija: Gregg Toland
Originalna muzika: Hugo
Friedhofer
Uloge: Myrna Loy, Fredric March,
Dana Andrews, Teresa Wright,
Virginia Mayo, Cathy O’Donnell,
Hoagy Carmichael, Harold
Russell, Gladys George, Roman
Bohnen, Ray Collins, Minna
Gombell, Walter Baldwin, Steve
Cochran, Dorothy Adams
THE BEST YEARS OF OUR LIVES (1946) Oskar: Harold Russell (počasna
nagrada), Samuel Goldwyn
NAJBOLJE GODINE NAŠEG ŽIVOTA (najbolji film), William Wyler
(režija), Robert E. Sherwood
Ovaj film o tri veterana Drugog svetskog rata koji pokušavaju da (scenario), Fredric March (actor
se prilagode civilnom načinu života, u trajanju od 172 minuta, sa 9 ), Harold Russell (glavna muška
osvojenih Oskara, danas više nije toliko popularan. Kritičari koji su oštri, uloga), Daniel Mandell (montaža),
Hugo Friedhofer (muzika)
poput Mannya Farbera i Roberta Warshowa, nisu baš bili naklonjeni
Nominacije za Oskara: Gordon
filmu ni kada se pojavio, mada su dolazili iz drugačijih političkih struja.
Farber je to video kao liberalno trućanje, dok je Warshow napadao
film iz marksističkog ugla. Njegov reditelj William Wyler i književni
predložak MacKinlaya Kantora izašli su iz mode odavno. Harold Russell,
u ulozi veterana koji je ostao bez ruke u ratu, prouzrokovao je razjarene
komentare Warshowa o muškosti koja je dovedena u pitanje, pa čak i
godinama kasnije bolesne šale od strane komičara Terrya Southerna.
Uprkos svemu ovome, ja bih ovaj film nazvao najboljim američkim
filmom o povratku vojnika koji sam ikada video. Najdirljiviji i najdublje
doživljeni. On svedoči o svom vremenu i o savremenicima kao retko koji
holivudski film, a Gregg Tolandova fotografija dubokih planova je nešto
najbolje što je ikada uradio.
Deo onoga što je neuobičajeno u Najboljim godinama naših života,
kao filma snimljenog u Holivudu, jeste smisao za klasne razlike, način
na koji odvaja sudbine veterana iz srednje klase (March) i radničke
klase (Adrews). Tačno je da je njihovo susretanje u baru koji drži Hoagy
Carmichael sentimentalna izmišljotina, ali relativno ublažavanje klasnih
razlika u vojsci, koje se na trenutak reflektuje i u stvarnom životu,
ima i dosta istinitog u sebi. I Russellova ograničenja kao glumca su
bila argument protiv filma, ali činjenica da prihvatamo da je on pravi
veteran bez ruku izgleda daleko važnija dokumentarna istina i u ovom
slučaju nadilazi interese fikcije. Scene između njega i njegove verenice,
u kojima se oboje trude da se prilagode preoblikovanoj vezi, razdiru
srce svojom toplinom i iskrenošću koji se retko može naći u američkoj
kinematografiji. J Ros
209
BRIEF ENCOUNTER (1946)
KRATKI SUSRET
Kasniji impozantni epski filmovi Davida Leana ponekad bacaju senku na
njegove ranije radove relativno skromnijih kvaliteta, ali obraćati pažnju
samo na Doktora Živaga ili Lorensa od Arabije značilo bi prevideti
neka od njegovih najboljih dostignuća. Na kraju krajeva, samo vrhunski
stvaralac mogao je napraviti Lorensa od Arabije, a ista doza majstorstva
može se videti i u Leanovim "manjim" radovima, iako ne u tolikoj meri.
Lean je već tri puta režirao adaptacije romana Noela Cowarda pre
Kratkog susreta, koji je baziran na Cowardovoj jednočinki „Still Life“.
Međutim, zbog katkoće komada, on je morao da proširi materijal pa je
time proširio i sopstveni filmski jezik. Kratki susret je ispričan u formi
Velika Britanija (Cineguild, Rank) flešbeka i prikazuje platonsku vezu domaćice Laure (Celia Johnson) i dr
86m BW Aleca (Trevor Howard), koji se slučajno susreću na železničkoj stanici.
Režija: David Lean Jasno je da među njima postoji veza, ali oboje znaju da ona ne može
Produkcija: Noel Coward, preći okvire nekoliko prijatnih sastanaka za ručak.
Anthony Havelock-Allan, U oblikovanju jednog od najefektnijih „srce-slamajućih“ filmova
Ronald Neame
u istoriji kinematografije, Lean je napravio brojne formalne iskorake
Scenario: Anthony Havelock-
Allan, David Lean, po drami Still
koji su ga uskoro učinili značajnijim od nekoga ko je samo jahao na
Life Noela Cowarda krilima slave Noela Cowarda. Prvo, on je iskoristio priču sa stanice
Fotografija: Robert Krasker proširujući je detaljima o vezi osuđenoj na neuspeh. Iskoristio je i sva
Muzika: Rachmaninov filmska sredstva koja je imao pri ruci - rasveta liči na kasnije njegove
Uloge: Celia Johnson, Trevor ekranizacije Dickensa iskorištavajući maksimalno simboliku mračne
Howard, Stanley Holloway, Joyce zadimljene železničke stanice. Takođe, dobro je upotrebio zvučne
Carey, Cyril Raymond, Everley efekte (naročito voza) i muziku, gde je Rachmanionoffov „Koncert za
Gregg, Marjorie Mars
klavir br.2“ odabran za glavnu temu.
Nominacije za Oskara: David
Ali Lean, pre svega, često stavlja u krupni plan oči Celie Johnson
Lean (režija), Anthony Havelock-
Allan, David Lean, Ronald Neame koje pripovedaju bolje nego mnogi scenariji. U ovoj tužnoj priči, ona i
(scenario), Celia Johnson (glavna Howard su sjajni, nema suvišnih pokreta, a dijalog je natopljen dubokim
ženska uloga) emocijama. Usputni pogled, prelazak prstom preko ruke, zajednički
Filmski Festival u Kanu: David smeh - to je sve što je ovim nesrećnim ljubavnicima dozvoljeno, a
Lean (Velika Nagrada Festivala) Johnsonova i Howard nam divno prenose te osećaje. JK
210
PAISÀ (1946) Italija (Foreign Film, OFI) 120m
BW
PAISAN
Jezik: Italijanski / Engleski /
Moglo bi se oprostiti svima koji su, pristupivši Paisanu sa predubeđenjem Nemački
da će gledati remek-delo neorealizma, odustali odmah na početku: Režija: Roberto Rossellini
arhivski snimci pohoda Amerikanaca na Italiju, muzika u holivudskom Produkcija: Mario Conti, Rod E.
stilu, loši glumci koji urlaju vojničke zapovesti. Tek na kraju prve od Geiger, Roberto Rossellini
šest epizoda, ležerni stil Roberta Rosellinija počinje da otkriva svoju Scenario: Sergio Amidei, Federico
magičnost - odmah pošto metak pokosi vojnika koji priča o svom životu, Fellini
vidimo nepomično telo njegovog prijatelja ubijenog od strane Nemaca i Fotografija: Otello Martelli
otpisanog od strane preživelih Amerikanaca kao prljavi „žabar“. Originalna muzika: Renzo
Rossellini
Rosellinijeva hronika zbivanja, u periodu od 1943. do 1946. godine,
Uloge: Carmela Sazio, Robert
obeležena je pustošenjem, surovošću i nepojmljivošću na svim nivoima. Van Loon, Benjam Emmanuel,
Amerikanac ne može da shvati da je prostitutka, žena koju je voleo šest Harold Wagner, Merlin Berth,
meseci ranije. Dečak skitnica sprijateljuje se sa pijanim crnim vojnikom Dots Johnson, Alfonsino Pasca,
i potkrada ga čim ovaj zaspi. Poslednji, užasno sumorni prizor u filmu Maria Michi, Gar Moore, Harriet
Medin, Renzo Avanzo, William
prikazuje nemilosrdno streljanje čitavog voda partizana.
Tubbs, Dale Edmonds, Cigolani,
Rosellini kreira strukturu koja može propratiti ovakav sled događaja Allen Dan
baziranu na uzbljivim elipsama u zapletu, isprepletanim dijalozima na Nominacije za Oskara: Alfred
više jezika i surovo nesentimentalnim prikazima užasa rata. Paisan Hayes, Federico Fellini, Sergio
locira priču o tragovima privatnog života u košmar istorije rata. AM Amidei, Marcello Pagliero,
Roberto Rossellini (scenario)
THE POSTMAN ALWAYS RINGS TWICE SAD (MGM) 113m BW

(1946) Režija: Tay Garnett
Produkcija: Carey Wilson
POŠTAR UVEK ZVONI DVA PUTA Scenario: Harry Ruskin, po
Lana Turner je nikad atraktivnija u ulozi Core Smith, koja stupa u brak romanu Jamesa M. Caina
sa neatraktivnim starijim muškarcem (Cecil Kellaway) da bi se spasila Fotografija: Sidney Wagner
siromaštva. Ali, u suštini nezadovoljna, prepušta se privlačnosti koju Originalna muzika: George
oseća prema mladom lutalici Franku Chambersu (John Garfield). Kao i u Bassman
mnogim drugim noar filmovima, afera para osuđenog na neuspeh zavisi Uloge: Lana Turner, John Garfield,
Cecil Kellaway, Hume Cronyn,
od zločina, od ubistva Corinog muža. Potpomognut od strane lukavog Leon Ames, Audrey Totter, Alan
advokata, par biva oslobođen optužbe. Ali ne uspevaju da pronađu sreću Reed, Jeff York
jer Cora strada u automobilskoj nesreći, a Franka osuđuju za taj „zločin“.
Tay Garnettovi uski kadrovi podvlače sputanost fatalnih ljubavnika,
a mizanscen, koji je mračan i pun zabrana, odlična je podloga za njihovu
priču. U belim kostimima i pod glamuroznim osvetljenjem, Turnerova
postaje vizuelna težišna tačka priče koja je bazirana na romanu Jamesa
M. Caina, napisanom 10 godina ranije. Cora nije uobičajena fatalna žena.
Ona gaji iskrena osećanja za Franka, a ne manipuliše bezobzirno njime.
Poštar uvek zvoni dva puta je odraz kulture depresije 1930-ih.
Većina scena se odigrava u drumskoj kafani na ivici pristojnosti, što
je snažna slika nepripadanja i ograničenih mogućnosti. Flešbek forma
odgovara pesimističkoj noti film noara, a ovo je opravdano jedan od
slavnih primera te vrste. RBP
211
SAD (Fox) 97m BW MY DARLING CLEMENTINE (1946)
Režija: John Ford MOJA DRAGA KLEMENTINA
Produkcija: Samuel G. Engel,
Darryl F. Zanuck Iako su Obračun kod OK korala, Dan revolveraša, Dok, Tombston i Vajat
Fotografija: Joseph MacDonald Erp „istorijski precizniji“ filmovi, ova John Fordova romantizovana, nalik
Scenario: Samuel G. Engel, baladi, obrada jedne veoma stare priče, ostaje onaj pravi film o Wyatt
Sam Hellman Earpu, Docu Hollidayu i OK koralu.
Originalna muzika: Cyril J. Miroljubivi stočar Wyatt (Henry Fonda) dojahavši u pakleni grad
Mockridge Tombstoun odbija da prihvati poziciju šerifa iako se pokazalo da je
Uloge: Henry Fonda, Linda on jedini koji se usudjuje da interveniše i prekine divljanje pijanog
Darnell, Victor Mature, Cathy Indijanca. Kada kradljivci stoke usmrte njegovog brata, on održi
Downs, Walter Brennan, Tim
Holt, Ward Bond, Alan Mowbray,
fordovski govor nad mladićevim grobom i prihvata značku. Raščistivši
John Ireland, Roy Roberts, Jane grad od šljama, Wyatt obezbeđuje stanovnicima bezbedan odlazak
Darwell, Grant Withers, J. Farrell u crkvu i na igranke te sad mogu i da prestanu sa skrivanjem koje
MacDonald, Russell Simpson traje otkako su grad opseli demonski Clanton (Walter Brennan) i
banda njegovih sinova ubica. Međutim, postoji i naličje očaravajućeg
pejzaža Doline spomenika (sa poznatim prizorom slikovitog kaktusa) i
Fondinog čvrstog moralnog integriteta, a to je cena za krstašku pobedu
u vidu smrti Doca Hollidaya (Victor Mature), plemenitog otpadnika koji
je zbrisan zajedno sa negativcima, mecima i sušicom. Ova mračna
tema će kasnije vaskrsnuti u film Čovek koji je ubio Liberti Valansa
(1962), Fordovu reviziju vesterna o
kroćenju grada, sa novim pogledom
bez iluzija.
Mature je slovio za „drvenog“
glumca, ali ovde, u ulozi sušičavog
doktora i revolveraša, podjednako
je dirljiv i duhovit. Fondin junak se
polako uspravlja sa dostojanstvom,
na jednoj od igranki koja su postale
Fordov zaštitni znak, nezaboravno
ovekovečen u slici dok sedi držeći
ravnotežu na dva nogara stolice sa
jednom nogom oslonjenom na stub.
Kao što je inače slučaj sa Fordovim
Divljim zapadom, uzbudljiva finalna
puškaranja začinjena su humorom:
šekspirovskom pijancu Doc pritiče u
pomoć baš u trenutku monologa „Biti
il' ne biti“, pa romantična avantura
sa sjajnom Chihuahom (Linda
Darnell) i učiteljicom Clementinom
(Cathy Downs). U svakom slučaju
atmosfera je podjednako puna
čežnje i ophrvanosti lepotom pejzaža,
koliko j i materijalom za matinee
sa navijačkim poklicima tipa „pazi
leđa“. KN
212
SAD (Haig, International, RKO) THE STRANGER (1946)
95m
STRANAC
Režija: Orson Welles
Produkcija: Sam Spiegel Wellesovo najmanje poznato rediteljsko ostvarenje, Stranac, je film
Scenario: Anthony Veiller, urađen sa osrednjim budžetom, koji je pristao da radi da bi dokazao
Victor Trivas, Decia Dunning kako ume da napravi „komercijalni film“. Kao jedan u nizu posleratnih
Fotografija: Russell Metty trilera o pronalaženju nacističkih zločinaca iz Drugog svetskog rata (kao
Originalna muzika: Bronislau što su U škripcu iz 1945. i Ozloglašena iz 1946.), ovaj film se vraća
Kaper antifašističkoj identifikaciji koju je Welles započeo svojim Juliusem
Uloge: Edward G. Robinson, Caesarom, postavljenim u pozorištu. Ima čak i nekih uticaja krimi
Loretta Young, Orson Welles, romana Nicholasa Blakea o britanskom fašizmu pod naslovom „The
Philip Merivale, Richard Long,
Konstantin Shayne, Byron Keith,
Smiler With a Knife“, koji je želeo da ekranizuje još pre nego što je
Billy House, Martha Wentworth počeo da radi svoj debi - Građanina Kejna (1941).
Nominacije za Oskara: Victor Anonimni državni islednik Wilson (Robinson) hapsi harizmatičnog
Trivas (scenario) nacistu Franza Kindlera, koji je navodno tvorac ideje konc-logora u
Filmski Festival u Veneciji: univerzitetskom gradiću Konektikatu. Kindler se predstavlja kao
nomination Orson Welles (Zlatni profesor istorije Charles Rankin i tek se oženio ćerkom sudije Vrhovnog
Lav)
suda, Mery (Loretta Young). Manje komplikovan od ljubavno-političkog
trougla u Ozloglašenoj, film tretira sličnu temu
kada Wilson ubedi Mery da mu pomogne u
raskrinkavanju njenog muža, pre nego što
se pretvori u varijantu trilera popularnih u
četrdesetim (Plinska svetlost 1944, Dve
gospođe Kerol 1947), u kojima zli muževi
kuju zaveru da ubiju njihove nedužne žene.
Orson Welles je odigrao ubedljivu ulogu
natčovečnog negativca koga razotkriva izjava
da „Marx nije bio Nemac nego Jevrejin“, a
njegovo pokvarenjaštvo se razliva ulicama
malog slikovitog grada dok on uporno
popravlja stari sat na zvoniku. Još uvek
u Strancu možemo naći onu Wellesovu
lucidnost, ali do 1946. film noar je već išao
u korak sa njegovom ljubavlju za senke i
grotesku, tako da se on savršeno uklapa sa
drugim filmovima ovog žanra.
Najveća melodramatičnost nas čeka
u finalu filma koje se dešava na tornju sa
satom, na rasklimatanim merdevinama.
Kindler je pritešnjen kao King Kong i ubijen
tako što ga mehanička figura na satu probada
mačem - sa eksplicitnim nasiljem koje se u
Holivudu 1946. moglo dozvoliti samo ako
je u pitanju okoreli nacista. Decenijama pre
Lyncha, Orson Welles kreira atmosferu malog
grada i podriva je sa dragstor-filozofima koji
varaju na kasama i kraljicama mature koje se
udaju za naciste. KN
214
LA BELLE ET LA BÊTE (1946) Francuska (DisCina) 96m BW
LEPOTICA I ZVER Jezik: Francuski
Režija: Jean Cocteau
Jean Cocteau nije sebe smatrao rediteljem. Po njemu, on je bio pesnik,
Produkcija: André Paulvé
a film je prosto bio samo jedan od vidova umetnosti u kojima se oprobao
Scenario: Jean Cocteau, Jeanne-
tokom svoje karijere. Međutim, iako je Cocteau smatrao sebe više Marie Leprince de Beaumont
pesnikom nego običnim filmadžijom, njegova sjajna, vizionarska verzija Fotografija: Henri Alekan
ove stare narodne priče svakako je pokazala da se dve titule uzajamno Originalna muzika: Georges Auric
ne isključuju. To još više pokazuje činjenica da je od svih njegovih Uloge: Jean Marais, Josette Day,
projekata Lepotica i zver njegov najomiljeniji rad, koji pokazuje ne samo Mila Parély, Nane Germon, Michel
njegovu izverziranost i talenat nego i trajnost i opšteprihvaćenost filma Auclair, Raoul Marco, Marcel
više od drugih Cocteauovih sredstava izražavanja. André
Zaista, Cocteau je pristupio filmu Lepotica i zver (drugi njegov
dugometražni film) sa potpunom svešću o mogućnostima filma i sa
dosta ambicija. Sa jedne strane, kolege su od njega očekivale da
povrati sjaj francuskog filma koji je iščezao u kulturnom srozavanju
tokom nemačke okupacije - Lepotica i zver je zamišljen da bude
nacionalni manifest francuske umetničke zajednice. A sa druge strane,
sam Cocteau je bio zasipan optužbama kritičara da mu je umetnost
elitistička i da nema nikakvog dodira s ukusom publike. Da li on ikada
može napraviti meinstrim delo koje bi publika prihvatila?
Sa oba izazova na umu, Cocteau je pristupio vekovima staroj
bajci „Lepotica i zver“ kao ventilu kroz koji će moći da izbaci svoje
najfantastičnije i najneobičnije umetničke impulse. Jednostavan zaplet
originalne priče dozvoljavao je eksperimentisanje. Kada naizgled
monstruozno biće (Jean Marais) zarobi njenog oca, Lepotica (Josette
Day) pristaje da ona bude zarobljenik umesto njega. Ali, Zver želi nešto
drugo - da se Lepotica uda za njega i ona mora da pogleda kroz
spoljašnjost do dobrog srca njenog čupavog udvarača pre nego što se
odluči.
Cocteau smešta scenu udvaranja u magični zamak, koji je sjajna
podloga za pregršt divnih efekata. Lepotica kao da ne hoda hodnicima
nego prosto klizi njima. Sveće se ne nalaze u običnim svećnjacima već
ih drže ruke koje vire iz zidova. Ogledala postaju likvidni prolazi, vatra se
pali i gasi po svom nahođenju, a statue oživljavaju. Zamak ima funkciju
personifikacije stvaralačkog procesa, ali i izgovor za brojne frojdovske
slike. S obzirom da Lepotica nije u mogućnosti da konzumira vezu
sa Zveri sve dok se on ne preobrazi, Cocteau joj namenjuje bodeže i
tumaranja niz dugačke hodnike da bi otkrio njene podsvesne želje.
Međutim, najveći Cocteauov uspeh je to što je Zver u isto vreme i
ubedljiva i privlačna. Marais, prekriven velikom količinom šminke, mora
da izrazi dobrotu Zveri kroz gestove i postupke, otkrivajući ljudskost
koja se i doslovno i metaforički nalazi ispod njegovog krzna i očnjaka.
Maraisovo izvođenje je bilo toliko uspešno da je Greta Garbo na
premijeri, kada se desio konačni preobražaj Zveri u princa sa kojim je
Lepotica živela srećno do kraja života, uzviknula : „Give me back my
beast!“ JKl
215
SAD (First National, Warner) THE BIG SLEEP (1946)
114m BW
VELIKI SAN
Režija: Howard Hawks
Produkcija: Howard Hawks, Postoji priča da je pisac Raymond Chandler, kada ga je reditelj
Jack L. Warner Howard Hawks pitao da mu pojasni mnogobrojne prevare, preokrete i
Scenario: William Faulkner, po iznenađenja koja postoje u njegovom romanu „The Big Sleep“, odgovorio
romanu Raymond Chandler iskreno: „ I have no idea!“ Ovo nikako ne govori da su svi ti preokreti
Fotografija: Sidney Hickox suvišni u filmu ili da je njihovo postojanje u knjizi tu samo da stvori
Originalna muzika: Max Steiner dodatnu zabunu. Ne, Chandlerov krimi roman čuven po komplikovanosti
Uloge: Humphrey Bogart, Lauren samo je zapetljao već zapetljanu priču o korupciji u Las Vegasu, dodatno
Bacall, John Ridgely, Martha ocrnivši beskrajnu listu sumnjivih likova.
Vickers, Dorothy Malone, Peggy
Knudsen, Regis Toomey, Charles
Zbog svega toga, ne iznenađuje nas što je Hawks prebacio težište
Waldron, Charles D. Brown, Bob radnje sa njuškanja na njuškalo, ovde Humphreya Bogarta kao privatnog
Steele, Elisha Cook Jr., Louis Jean mačo detektiva Philipa Marlowea. Na krilima uspeha sa filmom Imati
Heydt i nemati, iz 1944.godine, Hawks je ponovo spojio Bogarta i Lauren
Bacall i opet zaigrao na kartu njihove stvarne međusobne privlačnosti.
Kada su njih dvoje u kadru, detektivska priča se povlači u zadnji plan
(venčali su se šest meseci po završetku snimanja). Hawks je uspeo da
eksploatiše tu seksualnu napetost između njih dvoje, dopisujući scene
za njih i ističući lascivne dvoznačne dijaloge (naročito na temu konja i
sedla) u skladu sa produkcijskim kodeksom.
A šta je sa počiniocem? Srećom, glavna istraga je i pored sve
komplikovanosti dovoljno interesantna za gledanje. Marlowe je u ulozi
našeg vergilijevskog vodiča dok se spušta u najmračnije i naopakije
kutke Holivuda, rasvetljujući ubistvo
i ucenu iz zapleta koji uključuje
pornografiju, nimfomaniju i gomilu
plaćenih siledžija, koji jedva da imaju
vremena da pokažu još neki segment
zapleta pre nego što su upucani.
Veliki san je referenca na smrt
i smrt zaista provejava kroz ceo
film. Iako bez nekih standardnih
elemenata tog žanra, ovo je remek-
delo film noara. Ima nekoliko fatalnih
žena, ali nema voice-overa. I što je
još značajnije, Bogartov lik nimalo
ne deluje kao izgubljen u svetu laži
i prevare, već je siguran u sebe i
stalno drži stvari pod kontrolom. On
je zabavan antijunak, staložen pred
licem surovosti, ravnodušan prema
ljigavosti i čovek koji uvek zna da
ceni lepo lice. JKl
216
THE KILLERS (1946) SAD (Mark Hellinger, Universal)
105m BW
UBICE
Režija: Robert Siodmak
Početnih desetak minuta Siodmakovog noar klasika reprodukuje Produkcija: Mark Hellinger
Hemingwayovu kratku priču iz 1927.godine: dva plaćenika upadaju u Scenario: Anthony Veiller, po priči
uspavani gradić da ubiju pustinjaka Swedea (Burt Lancaster) koji ne Ernesta Hemgwaya
pruža nikakav otpor. Maštovitom nadgradnjom scenariste Anthonya Fotografija: Elwood Bredell
Veillera i Johna Hustona, u priču ulazi odbojni istražitelj osiguravajućeg Originalna muzika: Miklós Rózsa
društva (Edmond O’Brien) koji otkriva priču o Swedeovoj prošlosti: priču Uloge: Burt Lancaster, Ava
o bivšem snagatoru koji se spetljao sa ženom sumnjivog morala (Ava Gardner, Edmond O’Brien, Albert
Gardner), o krađama plata i dvostrukoj prevari. Dekker, Sam Levene, Vince
Barnett, Virginia Christine, Jack
U Građaninu Kejnu, priča je razbijena flešbekovima povezanim Lambert, Charles D. Brown,
sa različitim naratorima, dok Ubice prave iskorak dalje preturajući Donald MacBride, Charles
vremenski sled flešbekova. Proces slaganja delova slagalice prouzrokuje McGraw, William Conrad
recipročnu povezanost publike i naratora Riordana. Uranjajući u prošlost Nominacije za Oskara: Robert
Swedea, nervozni činovnik Riordan uživa u uzbuđenjima noarovskog Siodmak (režija), Anthony
Veiller (scenario), Arthur Hilton
života bez bojazni od posledica. Veza između Riordanovog i Swedeovog
(montaža), Miklós Rózsa (muzika)
ilegalnog sveta postaje analogna onoj vezi između publike i filma. Ovaj
odnos postaje kristalno jasan kada, odmah pred obračun, Riordan sedi
u vidu siluete u prednjem planu kao da sedi u prvom redu bioskopske
sale. Ubice nije samo moćan noar film nego je i svojevrsni komentar
zbog čega volimo noar filmove - kao beg iz svakodevne ušuškane
sigurnosti u opasnost i propast, ali samo sa sigurne distance. MR
A MATTER OF LIFE AND DEATH (1946) Velika Britanija (The Archers,

Independent, Rank) 104m BW &
PITANJE ŽIVOTA I SMRTI Technicolor
Michael Powellova i Emeric Pressburgerova fantazija iz 1946.godine Režija: Michael Powell & Emeric
- Pitanje života i smrti (kasnije nazane Stepenice ka nebu, za potrebe Pressburger
američkog tržišta) imao je prvobitnu nameru da bude propagandni Produkcija: George R. Busby,
film koji bi popravio poremećene odnose između Engleske i Amerike. Michael Powell,
Emeric Pressburger
Međutim, film je nadmašio svoje prvobitne pretenzije i postao trajna
Scenario: Michael Powell &
priča o ljubavi i ljudskoj dobroti, vizuelno uzbudljiva koliko i verbalno Emeric Pressburger
zabavna. Fotografija: Jack Cardiff
Dok se sprema da iskoči iz svog zapaljenog aviona u sigurnu smrt, Originalna muzika: Allan Gray
pilot iz Drugog svetskog rata (David Niven) biva očaran glasom američke Uloge: David Niven, Kim Hunter,
kontrolorke letenja (Kim Hunter). Budi se na plaži verujući da je u raju. Robert Coote, Kathleen Byron,
Otkrivši da je živ, on koristi priliku da se zaljubi u Amerikanku lično. Richard Attenborough, Bonar
Ali, nebeske sile su napravile grešku i Rajski kondukter 71 (Marius Colleano, Joan Maude, Marius
Goring, Roger Livesey, Robert
Goring) je poslat da mu saopšti istinu i vrati ga na nebo, gde mu je i
Atkins, Bob Roberts, Edwin Max,
mesto. Izuzetna scenografija Alfreda Jungea podiže ovaj film iznad već Betty Potter, Abraham Sofaer,
impresivne osećajnosti i sjajnog scenarija, koji se sa lakoćom prebacuje Raymond Massey
sa zemlje (u tehnikoloru) i eteričnog crno-belog sveta u raju. Zajedno sa
upotrebom stop kadrova i sjajne scenografije za raj, kamera uključuje i
kadar kroz oko kojim bi se i Dali oduševio. KK
217
Velika Britanija (Cineguild, Rank) GREAT EXPECTATIONS (1946)
118m BW
VELIKA OČEKIVANJA
Režija: David Lean
Produkcija: Anthony Havelock- Ovo je prva Leanova ekranizacija romana Charlesa Dickensa, koja
Allan, Ronald Neame je usledila odmah posle velikih uspeha filmova Kratki susret i Blithe
Scenario: Anthony Havelock- Spirit. Godine 1948. uslediće i ekranizacija „Olivera Twista“. Uzimajući
Allan, David Lean, Ronald Neame, književni predložak kao kinematografski izazov u svakom smislu, Lean
po romanu Charlesa Dickensa za široki emocionalni horizont romana nalazi ekvivalent u još širem,
Fotografija: Guy Green mesmeričkom vizuelnom putovanju.
Originalna muzika: Walter Goehr, Velika očekivanja imaju zajedničkih elemenata sa mnogim horor
Kenneth Pakeman
filmovima zbog svoje uvodne scene koja od močvare vodi do napuštenog
Uloge: John Mills, Anthony Wager,
zaboravljenog groblja. Ovaj uvod je Leanu bio od tako vitalne važnosti
Valerie Hobson, Jean Simmons,
Bernard Miles, Francis L. Sullivan, da je zamenio originalnog direktora fotografije Roberta Kraskera sa
Finlay Currie, Martita Hunt, Alec Guy Greenom. U toj sceni, mladom junaku Pipu pretnje upućuje surovi
Guinness, Ivor Barnard, Freda i očajni odbegli osuđenik po imenu Magwitch (Currie), koji traži hranu
Jackson, Eileen Erskine, George i turpiju kojom može da se oslobodi lanaca. Kasnije je Pip odveden u
Hayes, Hay Petrie, John Forrest
zapuštenu vilu podjednako zapuštene i ogorčene gospođe Havisham
Oskar: John Bryan, Wilfred
Shingleton (umetnički direktor),
(Hunt). Izigrana od strane mladoženje tokom njenog venčanog doručka
Guy Green (fotografija) mnogo godina ranije, gospođa Havisham je još obučena u ostatke
Nominacije za Oskara: Ronald njene venčanice i još uvek zastaje pored paučinom zaraslih, istrulelih
Neame (najbolji film), David i miševima izgriženih ostataka tog svadbenog obeda. Njena osveta se
Lean (režija), David Lean, Ronald sastoji u tome da od svoje male štićenice, prelepe Estelle (Simmons),
Neame, Anthony Havelock-Allan
stvori ženu osvetnicu svim muškarcima. U njih spada i Pip koji se ludo
(scenario)
zaljubio u Estellu. Njegova situacija se menja kada nepoznati dobrotvor
uloži novac u Pipov prelazak u London i njegov preobražaj u imućnog
džentlmena. Deleći stan sa Herbertom Pocketom (Alec Guinness), sada
odrasli Pip postaje snob koji veruje da je gospođa Havisham njegov
dobročinitelj i da je Estella predestinirana za njegovu ženu.
Postojali su komentari koji su tvrdili da je Mills sa svojih 38 godina
prestar za ulogu dvadesetogodišnjaka, kako nalaže roman. Međutim,
Pip više ima ulogu svedoka drame koja se odvija oko njega, a manje
učesnika u vlastitoj sudbini. Lean, koji je pre nego što je režirao svoj
prvi film radio sedam godina kao montažer, imao je i te kako na umu to
svoje iskustvo pa je glavnog junaka okružio sa raznovrsnim
sporednim ulogama. Neke od scena su prave poslastice,
kao ona kada Pip odlazi u posetu Wemmicku (Barnard),
pomoćniku njegovog advokata, gde upoznaje njegovog
matorog senilnog oca koga zovu „Aged P“ („aged parent“),
što je izraz koji neki i danas koriste za svoje roditelje. Iako
nevažna za zaplet, scena je topla i zabavna sa velikom
količinom dikensovske privlačnosti.
Uprkos vremešnosti, Velika očekivanja su zadržala
svoju veličanstvenost i emotivnost. Fim se nalazi na petom
mestu najboljih britanskih filmova svih vremena, na listi
koju je sastavio Britanski institut za film. Dobio je Oskara
za scenografiju i crno-belu fotografiju, a nominovan je za
režiju, najbolji film i najbolju adaptaciju. U obimu, viziji i
koherentnosti ostaje najbolji film baziran na Dickensovim
delima. KK
218
SAD (RKO, Vanguard) 101m BW
Produkcija: Alfred Hitchcock
Scenario: Ben Hecht
Fotografija: Ted Tetzlaff
Originalna muzika: Roy Webb
Uloge: Cary Grant, Ingrid
Bergman, Claude Rains, Louis
Calhern, Leopoldine Konstantin,
Reinhold Schünzel, Moroni Olsen,
Ivan Triesault, Alex Minotis
Nominacije za Oskara: Ben Hecht
(scenario), Claude Rains (muška
sporedna uloga)
NOTORIOUS (1946)
OZLOGLAŠENA
Mada je producent Selznick još jednom spojio tim koji je doneo pobedu
sa psihološkom dramom Začaran (1945), u koji spadaju reditelj
Hitchcock, zvezda Ingrid Bergman i pisac Ben Hecht i nadgledao razvoj
ove otmene, romantične špijunske priče, ipak je na kraju prodao celu
produkciju RKO-u, dopuštajući da Hitchcock sam isproducira film. Čak
je i Selznickov biograf David Thompson morao da prizna da je film tako
dobro ispao jer nije bilo Selznicka da ga upropasti.
Krajem Drugog svetskog rata, majstor špijunaže T. R. Devlin (Grant)
regrutuje zabludelu Aliciu Hubernam (Bergman), otuđenu ćerku
osuđenog izdajnika, da se infiltrira u grupu naci-izbeglica u Argentini.
Alicia, koja se zaljubila u svog spasioca od besmislenog života, biva jako
pogođena činjenicom da je Devlin koristi za dobrobit države i odlučuje
da se osveti tako što se udala za fašistu Alexandera Sebastiana, koji bi
mogao da joj bude otac (Rains). U jezivoj, luksuznoj vili, Alicia svalljuje
na sebe mržnju izbeglih nacista - Sebastianove monstruozne majke
(Konstantin), koja je ona vrsta stvorenja kakvo bi gospođa Bates bila da
su je ostavili u životu. U sceni zabave, kojom vlada klasični mehanizam
saspensa, prikazan kroz boce šampanjca koji polako nestaje i koji će
navesti nekog od sluga da siđe u podrum u kome se šunjaju Alicia i
Devlin, Hitchcock uvodi jedan elegantni detalj, potpuno odgovarajući -
boce za vino napunjene su uranijumom koji služi za pravljenje nacističke
atomske bombe. Sledi kulminacija u trenutku užasne spoznaje, kada
Sebastiana ubede da mu je žena i neverna i špijun.
Intenzitet drame trougla u Ozloglašenoj stalno vam menja osećanja
prema troje glavnih likova, sa Sebastianom koji na kraju pokazuje i neku
vrstu junaštva. Film je i raskošna romansa u kojoj Grant i Bergmanova
razmenjuju poljubac, koji je u tom trenutku bio najduži ikada snimljen u
krupnom kadru. Divno, monohromatski snimljen, sa filmskim zvezdama
koje izgledaju kao nikada do tad, ova poslednja scena kida živce dok
monstruozna majka gleda kako otrov lagano deluje na Aliciau. KN
220
BLACK NARCISSUS (1946) Velika Britanija (Independent,
Rank, The Archers) 100m
CRNI NARCIS Technicolor
Izjavu Davida Tompsona da je Crni narcis „ona retkost, jedan britanski Režija: Michael Powell,
erotski film o fantazijama kaluđerica“ verovatno treba smatrati Emeric Pressburger
eufemističkom. Veran svom originalnom predlošku, romanu Rumera Produkcija: George R. Busby,
Goddena iz 1939, film prati grupicu opatica kojima je poklonjena zgrada Michael Powell,
Emeric Pressburger
visoko u Himalajima da je pretvore u manastirsku šlolu i bolnicu. Zgrada
Scenario: Michael Powell, Emeric
na vetrometini nekada je bila harem i još uvek je pokrivena eksplicitnim Pressburger, po romanu Rumera
muralima, sa nasmejanom ayah, preostalom iz bludnih vremena koja Goddena
sluti posrnuće sestara u atmosferi tog mesta. Fotografija: Jack Cardiff
Na jednom nivou Crni narcis je prikaz posledica pada imperije: Originalna muzika: Brian Easdale
ove razumne hrišćanke dolaze sa najboljim namerama, ali se nađu u Uloge: Deborah Kerr, Sabu, David
apsurdnoj situaciji: uče samo đake koje je platio lokalni maharadža da Farrar, Flora Robson, Esmond
pohađaju časove koji im ništa ne znače, i leče samo najlakše bolesti, Knight, Jean Simmons, Kathleen
Byron, Jenny Laird, Judith Furse,
jer ako ne bi uspele da izleče bolest, bolinica bi bila napuštena kao
May Hallatt, Eddie Whaley Jr.,
prokleta. Reditelji Powell i Pressburger pronalaze humor u frustracijama Shaun Noble, Nancy Roberts,
koje imaju opatice, posmatrajući sudar kultura, ne isključujući Ley On
ni primitivni ni racionalni aspekt, i naslađujući se ironijom po kojoj Oskar: Alfred Junge (umetnički
su najreligiozniji upravo oni koji su najrazumniji, a oni bezbožni su direktor), Jack Cardiff (fotografija)
najpodložniji sujeverju.
Sestra Codagh (Deborah Kerr), koja je premlada dospela na visoki
položaj, trudi se, poput neiskusnog oficira u ratnom filmu, da održi misiju
na okupu, bačena u isti koš sa ozloglašenim g. Deanom
(David Farrar). To izaziva ljubomoru najpovučenije opatice,
sestre Ruth (Kathleen Byron). Kada opsesije nagrnu, film
postaje nadrealan sa studijski oživljenom egzotikom koja
blista u izvanrednom tehnikolor fotografiji Jacka Cardiffa,
dok Kerrova i Byronova trepere pod svojim mantijama kao
strastvene opatice. Jedan od najfascinantnijih momenata
u britanskoj kinematografiji jeste scena „otkrića“ sestre
Ruth, koja je skinula mantiju i obukla poštom naručenu
haljinu, stavila jarkocrveni ruž i preobrazila se u harpiju
koja pokuša da gurne sestru Clodagh niz liticu dok zvoni
zvonom. Ovo je film sa skoro odraslim Sabuom (Mowgli
iz Knjige o Džungli iz 1942) i mladom Jean Simmons (sa
dijamantskim pužem na nosu), sa senzualnim sveticama
koja pružaju loš primer. KN
221
SAD (Liberty, RKO) 130m BW IT’S A WONDERFUL LIFE (1946)
Režija: Frank Capra DIVAN ŽIVOT
Scenario: Philip Van Doren Stern,
Frances Goodrich Posle oda u slavu običnog čoveka u filmovima 1930-ih poput Dogodilo
Uloge: James Stewart, Donna se jedne noći, Mister Dids ide u grad i U grob ništa ne nosiš, prvi film
Reed, Lionel Barrymore, Thomas Franka Capre posle Drugog svetskog rata baškari se u dobroti običnih
Mitchell, Henry Travers, Beulah ljudi i uživa u malim snovima čak i ako se ne ostvare. Film se bazira
Bondi, Frank Faylen, Ward Bond, na kratkoj priči „The Greatest Gift”, koju je Philip Van Doren Stern
Gloria Grahame, H.B. Warner,
napisao na Božićnoj čestitki. James Stewart, izmučen ratom, zamalo
Frank Albertson, Todd Karns,
Samuel S. Hinds, Mary Treen, nije odbio glavnu ulogu mladića koga pritiskaju odgovornosti. Kada
Virginia Patton se 1946. pojavio u bioskopima, film je dobio mešovite kritike, ali bez
Nominacije za Oskara: Frank obzira na to, nominovan je za čak pet Oskara (uključujući nagradu za
Capra (najbolji film), Frank Capra režiju i glavnu mušku ulogu). Ali nije dobio nijedan. Da li je u pitanju bio
(režija), James Stewart (glavna film koji je trebalo pogledati više puta da bi se shvatila njegova vednost
muška uloga), William Hornbeck
(montaža), John Aalberg (zvuk) ili se prosto pojavio u pogrešno vreme, sada više nije bitno. Kada su
šezdesetih prava za film istekla, otvorena su vrata „javnoj verziji” koja je
kružila za male pare i često na televiziji. Tako je film zbog svog redovnog
prikazivanja za Božićne praznike postao omiljeni porodični film. Kao
emocionalni putokaz za mnoge generacije, emitovanje na TV stanicama
tokom sedamdesetih učvrstilo je reputaciju filma kao kvalitetnog
naspram kičastoj, komercijalnoj ponudi komercijalnih stanica.
Dobroćudni i neotesani George Bailey (Stewart) koji stasava u
Bedford Folsu, malom gradu u Konektikatu, sanja o putašestvijima po
svetu. Međutim, dužnost još jednom staje na put između njega i njegovih
snova. Ublažavanje gubitka slobode usledi tek kada se George oženi
lokalnom lepoticom Mary (Dona Reed) i osnuje porodicu. Pomaže mu i
njegovo čovekoljublje dok pak on pomaže radnim ljudima Bedford Folsa
da priušte sebi dom. Konačno kada se na njega svali teret vođenja
porodične štedionice, koju želi da uništi gramzivi bankar iz grada g.
Potter (nikad nezgodniji Lionel Barry), Georgeu je svega preko glave.
Pokuša va da oduzme sebi život bacajući se sa
mosta. Ali dešava se čudo: Bog pošalje anđela
po imenu Clarence (Henry Travers) koji pokazuje
Georgeu na šta bi grad ličio da mu se ispunila
želja da nikada nije ni živeo. Samo ako George
shvati sopstvenu vrednost, samoubistvo mu se
može poništiti, grad se može vratiti u normalu, a
Clarence, koji je anđeo drugog reda, dobiće krila.
Skoro šezdeset godina Divan život ostaje favorit
za vreme praznika zbog svoje optimistične poruke
i upozoravajućeg „šta ako...“. Na velikom platnu
film danas više liči na skrewball komedije sa
visprenim komentarima na ljubav, seks i društvo.
Vrsni dijalozi su dokaz nepriznatog doprinosa
scenarija koji su dali Dorothy Parker, Dalton
Trumbo i Clifford Odets. Film je bio drag i Capri i
Stewartu, zato su obojica izrazili zapepašćenje
kada je postao jedna od prvih žrtava kolorizacije
filmova. KK
222
SAD (Columbia) 110m BW GILDA (1946)
Režija: Charles Vidor GILDA
Produkcija: Virginia Van Upp
Junak Johnny Farrell (Glenn Ford) cinično izjavljuje: „Statistika pokazuje
Scenario: Jo Eisinger, E.A.
Ellington da je na svetu više žena nego bilo čega drugog.” Zatim dodaje: „Osim
Fotografija: Rudolph Maté insekata!”, sa izrazitim gađenjem. A sa druge strane, ova mizoginija
Originalna muzika: Doris Fisher, koegzistira sa filmom Charlesa Vidora sa brilijantnom Gildom (Rita
Allan Roberts, Hugo Friedhofer Hayworth) an persone. Ona je lik koji je istovremeno i potpuna misterija
Uloge: Rita Hayworth, Glenn Ford, i majstorski ironičan, čija je pesma „Put The Blame on Mame”.
George Macready, Joseph Calleia, propraćena izuzetno erotičnim striptizom u kome skine samo svoje
Steven Geray, Joe Sawyer, Gerald dugačke rukavice, vispren komentar na optuživanje žena za haos koji
Mohr, Robert E. Scott, Ludwig
Donath, Donald Douglas
prave muškarci opsednuti njima.
Opaki kockar Johnny, koji izgleda elegantno nelagodno u svom
smokingu, preuzima mesto upravnika kasina u Buenos Ajresu u
vlasništvu Balina Mundsona (George Macready), glavnog kriminalca
kamenog lica koji ima mač u štapu, i koji špijunira svoje mušterije i
zaposlene iz kontrolne sobe u kasinu i koji predstavlja vrh ljubavnog
trougla na kome je baziran zaplet. Ford i Hayworthova, glumci
ograničenih mogućnosti ali fotogenični, izvukli su iz sebe maksimum, a
Macready se zabavlja kao nikada do tada tumačeći složeni lik negativca.
Kao što kaže plakat „Nema žene kao što je Gilda!“ KN
SAD (Charles Chaplin, United MONSIEUR VERDOUX (1947)

Artists) 124m BW
GOSPODIN VERDU
Produkcija: Charles Chaplin Ideju za svoju najmračniju komediju Charlie Chaplin je kupio od Orsona
Scenario: Charles Chaplin Wellesa, koji je želeo da snimi dokumentarni film o francuskom
Fotografija: Roland Totheroh legendarnom ubici žena Henriju Desiré Landruu. Da bi prokomentarisao
Originalna muzika: Charles rastuću političku paranoičnost u periodu hladnog rata, Chaplin je
Chaplin filmu dodao novu i opasnu društveno-satiričnu dimenziju. Kada ga
Uloge: Charles Chaplin, Mady ekonomska kriza spreči da živi pošten život kao službenik u banci,
Correll, Allison Roddan, Robert šarmantni malograđanin Verdoux (Chaplin) prihvata sudbinu serijskog
Lewis, Audrey Betz, Martha Raye, ubice imućnih udovica, kojima prvo postane muž. Kada ga na kraju
Ada May, Isobel Elsom, Marjorie
Bennett, Helene Heigh, Margaret
uhapse i sude mu, njemu se odbrana zasniva na činjenici da, iako se
Hoffman, Marilyn Nash, Irving privatno ubistvo osuđuje, javno se glorifikuje: „Jedno ubistvo napravi
Bacon, Edwin Mills, Virginia negativca – a milioni heroja! Brojevi opravdavaju!” Ovi stavovi i nisu
Brissac baš bili na ceni u Americi 1946. i Chaplin se našao još više na nišanu
Nominacije za Oskara: Charles desničarskog lova na veštice koji je i doveo do Chaplinovog proterivanja
Chaplin (scenario)
iz Amerike 1952.
Lik Verdouxa, koga prati originalna vesela Chaplinova muzika, vrlo
je živopisan lik. Zbog teških ekonomskih prilika posle rata, Chaplin je
morao da radi brzo i da se pripremi za film više nego za bilo koji raniji.
Na taj način je dobio jednostavan zaplet za film koji je on smatrao
„najpametnijim i najboljim u svojoj karijeri”. DR
224
OUT OF THE PAST (1947) SAD (RKO) 97m BW
IZ PROŠLOSTI Režija: Jacques Tourneur
Produkcija: Warren Duff
Na zanosnoj plaži Akapulka, dok sunce treperi kroz ribarske mreže,
Scenario: Daniel Mainwaring, po
Robert Mitchum, u ulozi Jeffa Markhama, ljubi se sa Kathy Moffat (Jane sopstvenom romanu Build My
Greer), devojkom koju je zapravo trebalo da nađe pošto ga je angažovao Gallows High
mafijaš Whit Sterling (Kirk Douglas), njen bivši dečko. Dok sedi pored Fotografija: Nicholas Musuraca
njega, Kathy Jeffu otkriva da zna za njegov zadatak. Ona ne poriče da je Originalna muzika: Roy Webb
pucala na Whita, ali ga moli da joj poveruje da nije uzela 40.000 dolara. Uloge: Robert Mitchum, Jane
„Baby, I don't care!“, šapne Jeff pre nego što će je opet poljubiti. . . Greer, Kirk Douglas, Rhonda
Film Iz prošlosti Jacquesa Tourneura možda je i najveće remek- Fleming, Richard Webb, Steve
Brodie, Virginia Huston, Paul
delo noara. On je snimljen po adaptaciji romana Daniela Mainwaringa Valentine, Dickie Moore, Ken
„Build My Gallows High“. Tu su svi elementi: lažljiva žena, toliko lepa da Niles
joj se sve prašta ili se bar umire za nju. Mračna prošlost koja izranja i
upropaštava glavnog junaka. Privatni detektiv, vešt i domišljat, koji pravi
grešku popuštajući svojoj strasti i to ne jednom. Mitchum je odlično
otelovljenje ovakve ličnosti. Kao i Bogart, on poseduje smirenost koja
je pokazatelj nezavisnosti i samopouzdanja. Što bi rekao jedan lik
kometarišući ga: „On samo sedi i ostaje u sebi samom.“ Ali za razliku od
opreznog Bogarta, Mitchum bukvalno uskače u lik Jeffa, sa opuštenošću
koja njegovu ranjivost čini ne samo verovatnom nego i tragičnom.
Da li je strast koju Kathy oseća prema Jeffu stvarna? Da li ga, bez
obzira na njenu nemogućnost da se žrtvuje za njega i njenog fatalističkog
shvatanja ljubavi, ona ipak voli? I kad smo već tu, da li Jeff oseća
stvarnu strast prema njoj? Da li se on, iako je zvao policiju pretvorivši
poslednji beg u zasedu, ipak predaje njenim čarima? Ova pitanja na
samom kraju postavlja Jeffova devojka iz malog grada Ann (Virginia
Huston) klincu koji je Jeffov gluvonemi kompanjom (Dickie Moor). Klinac
potvrdno klimne glavom. Da li on govori istinu? Mi osećamo da će ovaj
gest pomoći Ann da se oslobodi svih budućih zavrzlama sa Jeffovim
fatalnim svetom. Ali, da li to znači da je to sigurno laž? TG
225
SAD (Fox) 104m BW THE GHOST AND MRS. MUIR (1947)
Režija: Joseph L. Mankiewicz DUH I GOSPOĐA MJUIR
Produkcija: Fred Kohlmar
Film Duh i Gospođa Mjuir je romantična, nežna i nimalo strašna priča
Scenario: R.A. Dick, Philip Dunne,
po romanu R.A. Dicka o duhovima. To je vesela igrarija na motiv duša koje se susreću kroz
Fotografija: Charles Lang vreme i oslobađajuću moć mašte. Gene Tierney, čija je lepota bar
Originalna muzika: Bernard jednom upotrebljena na pravi način, sada igra ljupku mladu udovicu
Herrmann koja iznajmljuje kolibu zaposednutu duhovima na vrhu brda. Omiljeni
Uloge: Gene Tierney, Rex glumac reditelja Josepha L. Mankiewicza, Rex Harrison igra ulogu duha
Harrison, George Sanders, Edna pomorskog kapetana koji postaje mentor i guru mladoj udovici. On
Best, Vanessa Brown, Anna Lee, je ohrabruje da pod svojim imenom izda njegove memoare za koje
Robert Coote, Natalie Wood,
Isobel Elsom, Victoria Horne
bismo rekli da su „duhoviti”. Njihova veza, nežna ali – razumljivo –
Nominacije za Oskara: Charles
nekonkretizovana, daje filmu neku dozu šarma i dirljivosti. Ono što
Lang (fotografija) sprečava da priča ode u patetiku, a mašta u hirovitost jesu Harrisonova
odlučna uloga i otmena podlost koju George Sanders dodaje liku
nadobudnog udvarača mladoj udovici.
Urbani scenario Philipa Dunnea genijalno oslikava kapetanov
sočni vokabular uprkos cenzuri u to vreme. Veliku korist film ima i od
sjajne fotografije Charlesa Langa, kao i od nežne i veoma lirske muzike
Bernarda Herrmanna. Od filma je, zbog lepih uspomena na njega,
napravljena i uspešna TV serija šezdesetih. PK
Velika Britanija (Two Cities) 116m ODD MAN OUT (1947)

BW
BEGUNAC
Režija: Carol Reed
Produkcija: Carol Reed, Hronika Carola Reeda o jednom irskom republikanskom vojniku izgleda
Phil C. Samuel kao ekspresionističko snoviđenje usled groznice. Johnny McQueen
Scenario: R.C. Sherriff, po (James Mason), lider je antibritanske skupine koja planira pljačku kako
romanu F.L. Green bi obezbedila novac za svoju stvar. U noći pljačke, Johnny upuca čoveka
Fotografija: Robert Krasker i sam bude lakše ranjen, pa mora da beži od vlasti koja plete mrežu po
Originalna muzika: William Alwyn celom gradu ne bi li doskočila njemu i njegovim drugarima. Ceo film je
Uloge: James Mason, Robert smešten u ostatak te noći sa Johnnyjem koji traži mesto gde bi se sakrio,
Newton, Cyril Cusack, Peter dok njegova devojka Kethleen (Kathleen Ryan) pokušava da ga nađe.
Judge, William Hartnell, Fay
Compton, Denis O’Dea, W.G.
Johnny dolazi do spoznaje da ljudi kojima je verovao, ili za koje je
Fay, Maureen Delaney, Elwyn smatrao da podržavaju njegovu borbu, nikada neće podmetnuti svoja
Brook-Jones, Robert Beatty, Dan leđa za njega. Primoran je da nastavi bekstvo i ide od osobe do osobe, ali
O’Herlihy, Kitty Kirwan, Beryl svako nalazi razlog da mu ne pomogne ili da ga iskoristi za svoje potrebe.
Measor, Roy Irving
Kako mu rana postaje sve gora, Johnny u delirijumu postaje filozofski
Nominacije za Oskara: Fergus
nastrojen i shvata da je u osnovi sam na svetu. Muzika i crno-bela
McDonnell (montaža)
zasenjena fotografija doprinose osećanju moralne nesigurnosti. Način
na koji Begunac prevazilazi granice političkog trilera i postaje dirljiva,
duboka i moćna meditacija na temu društvene egzistencije, nastaviće da
zadivljuje ljubitelje filma za sva vremena. RH
226
LADRI DI BICICLETTE (1948) Italija (De Sica) 93m BW
KRADLJIVCI BICIKALA Jezik: Italijanski
Režija: Vittorio De Sica
Nezaposleni radnik u posleratnom Rimu, Antonio Ricci (Lamberto
Produkcija: Giuseppe Amato,
Maggioriani), zapošljava se kao lepilac filmskih plakata kad njegova Vittorio De Sica
žena založi posteljinu ne bi li kupili bicikl koji mu je potreban za posao. Scenario: Cesare Zavattini,
Ali čim počne da radi, ukradu mu bicikl. U pratnji svog malog sina Bruna Oreste Biancoli, Suso d’Amico,
(Enzo Staiola), prevrću grad i u toj potrazi, on se susreće sa raznim Vittorio De Sica, Adolfo Franci,
stranama rimskog društva, uključujući i oštre klasne razlike. Gerardo Guerrieri, po romanu
Ladri di biciclette Luigia
Remek-delo Kradljivci bicikla se obično smatra ključnim filmom Bartolinia
italijanskog neorealizma. Francuski kritičar André Bazin video je film Fotografija: Carlo Montuori
i kao veliki komunistički film. Međutim Oskar za najbolji film 1949. Originalna muzika: Alessandro
pokazuje da se na njega nije gledalo na taj način u Americi. Ironija je Cicognini
da je jedina scena koja je uzrujala cenzuru u Americi ona u kojoj dečak Uloge: Lamberto Maggiorani,
piški na ulici. Po nekim sledbenicima autorske teorije, film je izgubio na Enzo Staiola, Lianella Carell, Gino
snazi jer nije proizašao iz jednog kreativnog izvora. Ova produkcija kao Saltamerenda, Vittorio Antonucci,
Giulio Chiari, Elena Altieri, Carlo
saradnja između scenariste Cesarea Zavattinija, reditelja Vittoria De
Jachino, Michele Sakara, Emma
Sice, glumaca naturščika i drugih toliko je ispunjena idejom zajedničkog Druetti, Fausto Guerzoni
cilja da je besmisleno pokušavati podeliti zasluge. Oskar: Giuseppe Amato, Vittorio
Za film Kradljivci bicikala bi se moglo reći da sadrži možda najbolji De Sica (počasna nagrada—
prikaz odnosa između oca i sina u istoriji filma, prepun finih nijansi i najbolji strani film)
razvojnih trenutaka u pogledu poštovanja i poverenja, tako da zaista Nominacije za Oskara: Cesare
Zavattini (scenario)
para srca. Mogu se naći i momenti čaplinovske komedije, kao što je
kontrastiranje dva dečaka koji ručaju u restoranu. U poređenju sa
filmom Život je lep (1997), stičemo predstavu o tome koliko je mejnstrim
film i njegov odnos prema stvarnosti podetinjio u drugoj polovini XX
veka. JRos
227
SAD (Rampart, Universal) 86m LETTER FROM AN UNKNOWN WOMAN
BW
(1948)
Režija: Max Ophüls
Produkcija: John Houseman PISMO NEPOZNATE ŽENE
Scenario: Howard Koch, Stefan Koncertni pijanista i bečki dendi Stefan Brand (Louis Jourdan) vraća se
Zweig, po romanu Brief einer kući posle još jedne lude noći. Nemi sluga mu uručuje pismo. Pismo je od
Unbekannten by Stefan Zweig
neke žene, a početak pisma će ga potpuno sablaznuti: „Kad ovo budete
Fotografija: Franz Planer
čitali, ja ću već biti mrtva... “
Originalna muzika: Daniele
Amfitheatrof
Ono što izrasta iz ovog sjajnog uvoda ima više nego skromnu titulu
Uloge: Joan Fontaine, Louis
ne samo najboljeg filma reditelja Maxa Ophulsa i velikog dometa, često
Jourdan, Mady Christians, Marcel nepravedno ptcenjenog žanra melodrame već i jednog od najboljih flmova
Journet, Art Smith, Carol Yorke, u istoriji. Ovo je, na svoj način, jedno od retkih filmskih ostvarenja koja
Howard Freeman, John Good, Leo zaslužuju da budu ocenjena kao savršena, sve do najsitnijih detalja.
B. Pessin, Erskine Sanford, Otto Savršena adaptacija romana Stefana Zweiga, koju je načinio
Waldis, Sonja Bryden
Howard Koch, ovo je apoteoza „na propast osuđene ljubavi”. Mi pratimo
beznadežnu opčinjenost mlade Lise Berndl (Joan Fontaine) Stefanom,
kroz formu flešbeka, a Ophüls nam živopisno i dirljivo prikazuje ljubav
koja se nije smela desiti. Tragedija izvire iz njenog naivnog poimanja
umetnika u sukobu sa njegovom nezainteresovanom objektivizacijom
lako dostupnih mu žena. Ophülsovo intuitivno otkriće nejednakosti
polova u zapadnom društvu u XX veku je zapanjujuće.
Ophüls stvara perfektno balansirano delo. Dok nas podstiče da
saosećamo sa Lisinom čežnjom i snovima celog društva, koje se napaja
sopstvenom popularnom kulturom (pokretni scenski bekstejdž koja
zamenjuje filmove kasnijeg doba), Pismo nepoznate žene u isto vreme
podržava i kritikuje mit o idealnoj romansi. Naše razumevanje filma zavisi
od promena raspoloženja i gledišta.
Ophülsova režija neumorno i omamljujuće skida veo po veo iluzije
kojima je Lisa pokrivena. Ili postavka orkriva banalnost uslova realnosti
koja se krije ispod uzleta mašte, ili se pak kamerom sugeriše, putem finih
rakursa i pokreta, diskretno odvojenih od sveta iz priče, neke perspektive
saznanja koje nagoveštavaju stvari o likovima.
Film je pobeda ne samo stila punog značenja i
izražajnosti već i funkcionalne narativne strukture.
Kroz Lisinu potresnu priču, mi premošćujemo
decenije, a bitne godine se preskaču zahvaljujući
tkanju značajnih detalja u motive, koncentricane u
gestove, replike i važne predmete. Do trenutka kada
se dosegne holivudski standard (pojava Lise nalik na
duha koji se materijalizuje u Stefanovom pamćenju),
kliše je veličanstveno prevaziđen, a suze naviru čak i
na oči onih modernih gledalaca kojima su bez veze te
starinske „sapunice“.
Pismo nepoznate žene je nepresušno bogat film,
jedan od onih koji je bezbroj ljubitelja filma motivisao da
probaju da otkriju sve teme, motive, sugestije i ironije.
Ali nijedna iscrpna analiza ne može izdvojiti bogatu
razdiruću emociju koja isijava iz ovog remek-dela. AM
228
SAD (Diana) 99m BW SECRET BEYOND THE DOOR (1948)
Režija: Fritz Lang TAJNA IZA VRATA
Produkcija: Fritz Lang,
Walter Wanger Fanovi Fritza Langa se obično dele na one koji više vole dokazane
Scenario: Rufus King, Silvia klasike tipa M (1931), Metropolis (1926) i Velika žega (1953) ili
Richards pak čudne, šifrovane i perverznije filmove iz njegovog opusa, koji
Fotografija: Stanley Cortez popunjavaju manje popularne zone pop kulture. Takvi su Ranč prokletih
Originalna muzika: Miklós Rózsa (1952) i Mesečeva flota (1955). U nekom pogledu, Tajna iza vrata važi
Uloge: Joan Bennett, Michael za poštovani film noar, ali je u stvari mešavina više žanrova – ženska
Redgrave, Anne Revere, Barbara melodrama, frojdijanski esej, krimić sa serijskim ubicom, alegorija
O’Neil, Natalie Schafer, Anabel umetničkog i kreativnog procesa i upravo je zbog toga ovaj film tako
Shaw, Rosa Rey, James Seay,
Mark Dennis, Paul Cavanagh poseban i neizbežno čudo u Langovoj karijeri.
Film spada u ciklus holivudske „ženske gotike“, analizirajući
privrženosti žene (Joan Bennett) muškarcu (Michael Redgrave). On je u
isto vreme, zagonetan, zavodljiv i pomalo opasan po život kako zaplet
odmiče. Kao u Langovoj inspiraciji Rebeka (1940). Alfreda Hitchcocka,
glavna junakinja dospeva u dom stranaca, opsednut prošlošću, pun
tajnih trauma i bolesnih, netransparentnih odnosa.
Lang dodaje sado-mazohističke ambivalentnosti zapleta (Šta je
prava priroda muške zveri, osećajnost ili agresivnost? Šta žena želi
od njega na kraju – ljubav ili smrt?) u kontekst romana: Redgrave
igra arhitektu, genija na ivici ludila koji je projektovao kuću
sastavljenu od „soba sreće“. Svaka soba je rekonstrukcija
scene nekog jezivog psihoseksualno motivisanog ubistva.
Tajna iza vrata pridružuje se posebnoj grupi filmova iz
četrdesetih u koje spadaju Jean Renoirov Žena na plaži
(1947) i Sedmu žrtvu (1943) Vala Lewtona. Potentna, snolika
aura ovih filmova skoro da je zagarantovana sirovošću
B-produkcije i zapleta baziranog na asocijativnom povezivanju
događaja, kao i na voice-over naraciji, koja se prebacuje sa
Redgrave na Bennettovu i nazad, što zbunjuje. Možda će
zvučati jeretički nekome ko je pobornik autorske teorije, ali
montaža koja je Langu nametnuta od ljudi iz Univerzala posle
njegovog originalnog montiranja, samo je doprinela kvalitetu
filma. Kraju možda nedostaje racionalnog povezivanja
i objašnjenja, ali Tajna iza vrata jedna je od retkih prilika
kada Lang, uz pomoć barokne fotografije Stanleya Corteza i
muzike Miklósa Rózsa, uspeva da svom poznatom fatalizmu
doda bogatu poetsku dimenziju AM
FORCE OF EVIL (1948) SAD (Enterprise, MGM) 78m BW
ZLI NAGON Režija: Abraham Polonsky
Produkcija: Bob Roberts
Slično filmu Noć lovca, Zli nagon je jedinstven slučaj u istoriji američke
Scenario: Abraham Polonsky,
kinematografije. Kasnije je Abraham Polonski snimio još filmova, ali je Ira Wolfert, po romanu Tucker’s
u ovom sva njegova brilijantnost zasjala punim sjajem pre nego što je People by Ira Wolfert
McCarthyjeva crna lista film progutala. Fotografija: George Barnes
Bez obzira na zvezdu Johna Garfielda, koji se uglavnom povezuje Originalna muzika: David Raksin
sa sirovim filmovima o ulici, Zli nagon bi se mogao, pomalo nategnuto, Uloge: John Garfield, Thomas
smestiti u žanr noara. Ali iznad svega je to poetski film sa stihovanom Gomez, Marie Windsor, Howland
(blankvers) naracijom u vidu voice overa i sa stilizovanim dijalozima, Chamberlain, Roy Roberts, Paul
Fix, Stanley Prager, Barry Kelley,
koji su bili velika inovacija 1940-ih koja je najavila Malickov film Paul McVey, Beatrice Pearson,
Pustara (1973). Fred O. Sommers
Ovo je priča o nemoralu, krivici i pokajanju, dramatizovana kroz priču
blisku biblijskoj, o izdaji brata. Polonski rasteruje fatalističku notu filma
(završna scena spuštanja ka lešu u đubretu je jeziva) dirljivom i veoma
modernom romansom Garfielda i Beatrice Pearson.
U filmu je stilizovan svaki detalj, što je u skladu sa poetskim težnjama
filma: da oslobodi zvuk, sliku i izvođenje i da ih pusti da deluju jedo na
drugo u nekoj vrsti omamljujuće polifonije. AM
XIAO CHENG ZHI CHUN (1948) China 85m BW

PROLEĆE U MALOM GRADU Jezik: Mandarin
Režija: Fei Mu
Ako je pokazatelj dobrog filma njegova moć da nam na najekonomičniji
Scenario: Li Tianji
način predstavi likove, onda Fei Muov film Proleće u malom gradu
Fotografija: Li Shengwei
pokazuje njegovu veličinu odmah na početku. Veoma vešto i efektno
Originalna muzika: Huang Yijun
nam se predstavlja pet likova: „Žena” (Wei Wei), usamljena i istrošena
Uloge: Cui Chaoming, Li Wei, Shi
svakodnevnim obavezama; „Muž” (Shi Yu) bolesni melanholik; „Sestra” Yu, Wei Wei, Zhang Hongmei
(Zhang Hongmei) mlada i živahna; „Sluga” Lao Huang (Cui Chaoming)
uvek budan i na oprezu, i „Posetilac” (Li Wei) koji došeta u ovaj grad (iz
prošlosti) da postane pokazatelj promena.
Postepeno film izgrađuje posleratnu dramu: želje, nadanja, snove i
rane koje se rađaju između ovih likova, koji su aranžirani u kadrovima
poput koreografije skrivenih pogleda i iznenadnih gestova opiranja
ili predavanja. Međutim, ovde možemo naći i modernistički element:
voice over naraciju žene, koja poetski reinterpretira ono što je vidljivo,
pokriva i događaje kojima nije prisustvovala i brutalnim rečima izriče
tugu realnosti.
Ovo kinesko remek-delo čekalo je sve donedavno na priznanje
kakvo zaslužuje, inspirišući Raspoloženi za ljubav Wong Kar-Waija
(2001) i rimejk 2002. Proleće u malom gradu važi za jednu od najboljih,
najbogatijih i najemotivnijih melodrama. AM
231
SAD (Charles K. Feldman, RED RIVER (1948)
Monterey) 133m BW
CRVENA REKA
Režija: Howard Hawks,
Arthur Rosson Kao obrada filma Pobuna na brodu Baunti, u vestern žanru ovo je dosta
Produkcija: Charles K. Feldman, dublji film od izvora, koji predstavlja sukob na liniji otac–sin, između
Howard Hawks Bligha i Christiana. Johnu Wayneu ( koji odlično tumači stariji lik nego
Scenario: Borden Chase, što je tada on bio) Howard Hawks suprotstavlja Montgomery Clifta, čija
Charles Schnee će muška neurotičnost sledeće decenije postati jako popularna.
Fotografija: Russell Harlan Dugi prolog smešten je u vreme posle indijanskog napada 1851.
Originalna muzika: Dimitri gde vidimo Toma Dunsona (Wayne) i usvojenog Matthewa Gartha (Clift),
Tiomkin
koji udružuju svoja krda ne bi li napravili stočarsku imperiju. Napokon
Uloge: John Wayne, Montgomery
Clift, Joanne Dru, Walter Brennan,
stižemo na ranč Crvena Reka za vreme depresije, koja je usledila posle
Coleen Gray, Harry Carey, John građanskog rata. Prilikom vođenja stoke u Misuri, Tom se pokazuje
Ireland, Noah Beery Jr., Harry kao sve veći tiranin i Matt se pobuni i potera krdo na zapad, što je
Carey Jr., Chief Yowlachie, Paul bio sigurniji put za Abilen. Tom je oduševljen dečkovom petljom, ali se
Fix, Hank Worden, Mickey Kuhn,
ipak kune da će ga naći i ubiti, što dovodi do jednog od emocionalno
Ray Hyke, Wally Wales
najispunjenijih klimaksa ovog žanra, u kome se dva muškarca, koji vole
Nominacije za Oskara: Borden
Chase (scenario), Christian Nyby jedan drugog, suočavaju na ulicama Abilena usred uznemirene stoke.
(montaža) Hawks, čuveni hroničar mačoizma, ovom prilikom stvara ultimativnu
kravlju operu, sa lepim, skoro lirskim slikama stampeda, ružnih
vremenskih prilika, kaubojštine i sukoba sa Indijancima, bacajući u
zasenak sve druge vesterne sa gonjenjem stoke. Glavni glumci su sjajni,
a Wayne čak parira Cliftu u suptilnosti, dok snažna podrška stiže i od
krezave blese Waltera Brennana, vitkog revolveraša Johna Irelanda i
Joanne Dru, koja igra pionirku na zapadu i strele prima ne trepnuvši.
Bez obzira što je poznat po vesternima, Howard Hawks je zapravo
snimio jako malo filmova u ovom žanru. Ovaj film mu dođe kao nekakav
omaž Johnu Fordu sa primesom onoga „mogu i ja!“. Naime Hawks
koristi delove Fordove ekipe – Harry Carey stariji i mlađi, Hank Worden
pa i sam John Wayne. U Hawksovom pristupu ima nečega od Fordovog
pogleda na opasne divote pejzaža Divljeg zapada, koji prati fordovska
muzika, bazirana na narodnim pesmama koje je komponovao Dimitrij
Tjomkin. KN
232
ROPE (1948)
KONOPAC
Iako je bio čuven po pravljenju zabavnih i uzbudljivih scena, Hitchcock je
bio jedan od onih komercijalnih reditelja koji su najviše eksperimentisali.
Konopac je baziran na komadu Patricka Hamiltona (Plinska svetlost)
napisanom po istinitom slučaju Leopolda i Loeba i skreće na sebe
pažnju svojim pozorišnim principom samo jedne scenografije, sa dugim
kadrovima skoro spojenim, tako da izgleda kao da se film odvija bez
montaže. Zbog činjenice da publika 1948. nije ni primećivala da se
filmovi sastoje od delova koji se spajaju stvarajući dramski efekat
(mnogi filmovi o filmu čak i danas kao da sugerišu da se scene snimaju
kao da se dešavaju u pozorištu), Hitchcock se verovatno obratio svojim
kolegama sa idejom za jednu od mogućnosti pričanja filmske priče, što
je nalik onome što su kasnije uradili Dogma 95 ili Projekat veštica iz
Blera (1999).
Pored tehničkih izazova u kojima kamera prati likove po velikom
stanu u Njujorku, pričajući priču u realnom vremenu, Konopac ima i
dosta od intrigantnosti koju nose dvojica neženja (John Dall i Farley
Graner). Oni žele da se izvuku sa ubistvom iz nehata da bi dokazali
opskurnu poentu. Ovaj film koji je u isto vreme psihološka drama i crna
SAD (Transatlantic, Warner Bros.)
komedija poput Arsenika i starih čipki (1944), otkriva nam sukob na 80m Technicolor
nivou mačke i miša kada ubice pozovu profesora Jimmieja Stewarta Režija: Alfred Hitchcock
da ga impresioniraju svojom inteligencijom, poigravajući se na razne Produkcija: Sidney Bernstein
načine sa razotkrivanjem. Scenario: Hume Cronyn, Arthur
Tehnika nije tolika prepreka kolika je mogla biti jer dopušta Stewartu Laurents, po drami Rope’s End
i Dallu da povedu bitku smrtonosne banalnosti i moralne čistote. Patricka Hamiltona
Moguće je da su dugi kadrovi toliko privukli pažnju cenzorima da nisu Fotografija: William V. Skall,
uočili očiglednu kvazigej vezu između ubica. U dijalogu se to ne može Joseph A. Valentine
primetiti, ali u stanu u kome žive postoji samo jedan krevet i jedna Originalna muzika: David
Buttolph
spavaća soba. Grangerovoj klimavosti nije pomogla upotreba dugih
Uloge: James Stewart, John Dall,
kadrova, ali su Dall i Stewart odgovorili izazovu tako što su pružili skoro Farley Granger, Cedric Hardwicke,
pozorišne izvedbe u intimnijem pristupu filmu. KN Constance Collier, Douglas Dick,
Edith Evanson, Dick Hogan, Joan
Chandler
233
SAD (Fox) 108m BW THE SNAKE PIT (1948)
Režija: Anatole Litvak ZMIJSKO LEGLO
Produkcija: Robert Bassler,
Anatole Litvak, Darryl F. Zanuck Među impresivnijim produktima holivudskog posleratnog okretanja
Scenario: Millen Brand, Frank realističnijim filmovima, nalazi se i surovo iskren pogled Anatolea Litvaka
Partos, po romanu Mary Jane na bolest i lečenje u modernim sanatorijumima, u užas čega spadaju i
Ward prenatrpane sobe sa neizlečivim slučajevima – „zmijsko leglo“. Zmijsko
Fotografija: Leo Tover gnezdo baca uravnoteženiji pogled na mentalne institucije, za razliku od
Originalna muzika: Alfred novijih filmova o sličnim temama (Let iznad kukavičjeg gnezda (1976)).
Newman Virginia Cunningham (Olivia de Havilland) u početku izgleda
Uloge: Olivia de Havilland, Mark kao neizlečivi psihički slučaj, ali se uz pomoć doktora Marka Kicka
Stevens, Leo Genn, Celeste Holm,
Glenn Langan, Helen Craig, Leif
(Leo Genn)njeno stanje poboljšava kroz „lečenje razgovorom“. Kroz
Erickson, Beulah Bondi, Lee flešbekove se selimo u njeno detinjstvo u kojem nije imala dovoljno
Patrick, Howard Freeman, Natalie majčinske ljubavi, ali ni očinske jer joj je otac poginuo kad je bila sasvim
Schafer, Ruth Donnelly, Katherine mala. U isto vreme, nju razdire patnja za čovekom koga još voli, a za
Locke, Frank Conroy, Minna
čiju smrt optužuje sebe. Pod okriljem doktora Kicka, ona dospeva do
Gombell
„najboljeg“ odeljenja, ali je glavna sestra maltretira. Kada se konačno
Nominacije za Oskara: Robert
Bassler, Anatole Litvak (najbolji pobuni, završava u „zmijskom leglu“, ali se to grozno iskustvo pokaže
film), Anatole Litvak (režija), Frank kao lekovito. Konačno zasluži otpust i shvati da je njena griža savesti
Partos, Millen Brand (scenario), potpuno iracionalna.
Olivia de Havilland (glavna ženska
Za pamćenje je kako film prati grozote kroz koje prolazi Virginia
uloga), Alfred Newman (muzika)
na putu ka ozdravljenju. Realizam pun optimizma u Zmijskom leglu u
potpunosti se razlikuje od pseudofrojdovština drugih filmova tog doba,
među kojima je i Hitchcockov film Opsednut (1945). RBP
SAD (Columbia, Mercury) 87m THE LADY FROM SHANGHAI (1948)

BW
DAMA IZ ŠANGAJA
Jezik: Engleski
Režija: Orson Welles Orson Welles se posle Stranca, kojim je pokazao da ume da napravi
Produkcija: William Castle, „običan“ film, vratio na film noar sasvim slučajno odabravši petparački
Orson Welles, Richard Wilson roman „If I Die Before I Wake“ Sherwooda Kinga i, stvorivši nešto
Scenario: Orson Welles, po tako bogato i čudno da je moralo razgneviti glavnog čoveka Columbia
romanu If I Die Before I Wake Pictures Harryja Cohna. Ošišavši Ritu Hayworth čija je kosa bila simbol
Sherwooda Kinga studija, i koja je usput bila njegova žena, Welles je namerno smanjio
Fotografija: Charles Lawton Jr. vrednost studijskog blaga. I sve to pre nego što je ispalo da ona ne igra
Originalna muzika: Doris Fisher, simpatičnu seks bombu kao u filmu Gilda (1946), nego negativca toliko
Allan Roberts, Heinz Roemheld
opakog da pred njim nestaje čak i njena seksepilnost tako poznata
Uloge: Rita Hayworth, Orson
Welles, Everett Sloane, Glenn
svima.
Anders, Ted de Corsia, Erskine Sa varijabilnim irskim akcentom, Welles igra pomorca plaćenog
Sanford, Gus Schilling, Carl od strane obogaljenog advokata (Everett Sloane, ljigav i jeziv), da mu
Frank, Louis Merrill, Evelyn Ellis, oformi posadu za jahtu, a možda i (kao u anegdoti koju je Welles
Harry Shannon
ovekovečio u „Imortal Storry“ 1968) da opsluži njegovu prelepu ženu.
Desi se ubistvo posle koga usledi proces u kome su svi krajnje neetični
a ludi kaleidoskop se razbija u finalnoj pucnjavi u dvorani sa ogledalima.
Dama iz Šangaja je razbijeno ogledalo filma, sa genijalnim delovima koji
se nikada nisu mogli sastaviti u nešto smisleno. KN
234
THE PALEFACE (1948) SAD (Paramount) 91m
Technicolor
BLEDOLIKI
Režija: Norman Z. McLeod
Američka vlada šalje Calamity Jane (Russell) da pomogne u nalaženju Produkcija: Robert L. Welch
grupe bandita koji prodaju oružje Indijancima. Da bi na sebe mogla uzeti Scenario: Edmund L. Hartmann,
ulogu emigrantkinje u vozu koji putuje na zapad, ona se udaje za Bezbolnog Frank Tashlin
Petera Pottera, nesposobnog i plašljivog zubara koga upoznaje u javnom Fotografija: Ray Rennahan
kupatilu. Bob Hope se silno zabavlja u ulozi Bezbolnog, ispaljujući čitave Originalna muzika: Ray Evans,
šaržere viceva po principu „ako vam se ovaj ne svidi, za minut će biti Jay Livingston, Victor Young
novi“. Većina šala u filmu Bledoliki je predvidljiva, sa Indijancima koji Uloge: Bob Hope, Jane
udahnu zubarov gas za smejanje, a Hope pravi razne kukavičluke zbog Russell, Robert Armstrong, Iris
Adrian, Bobby Watson, Jackie
kojih ga kasnije proglase velikim borcem protiv Indijanaca. Naravno da
Searl, Joseph Vitale, Charles
je on oduševljen Jane i njenim oblinama: „Imaš baš onakva usta na Trowbridge, Clem Bevans, Jeff
kakvima volim da radim.“ Tu se provlači i vic o odlaganju konzumacije York, Stanley Andrews, Wade
braka jer Peter Potter nastavlja da sređuje loše momke. Crosby, Chief Yowlachie, Iron Eyes
Bezbolni i Calamity bivaju uhvaćeni i odvedeni u indijansko selo, gde Cody, John Maxwell
Indijance igraju pravi Indijanac poglavica Yowlachie i Iron Eyes Cody Oskar: Jay Livingston, Ray Evans
(pesma)
(Italo-Amerikanac koji se izdavao za Indijanca). Iako se ismevaju Indijanci
na politički nekorektan način, ova komedija je toliko blesava da bi bilo
kome nanela ozbiljnu uvredu.
Bob Hope priređuje nam prijatnu verziju pesme „Buttons and Bows“,
koju je napisao Victor Young, a koja je dobila Oskara. Ovo je molba
devojkama da odu nazad na istok i nose lepe haljine, ali Russellova
podjednako dobro izgleda i u satenskim haljinama i u pantalonama. Kroz
četiri godine, ovaj film se nastavlja u filmu Sin Bledolikog (koji je režirao
pisac Bledolikog Frank Tashlin). Opet su tu Bob Hope i Jane Russell,
samo sada u društvu Roja Rogersa i njegovog konja Triggera, koji dobija
i pesmu samo za njega „A Four-Legged Friend“. EB
235
Velika Britanija (Independent, THE RED SHOES (1948)
Rank, The Archers) 133m
Technicolor
CRVENE CIPELICE
Režija: Michael Powell, U ovoj priču, Michaela Powella i Emerica Pressbergera 1948. zaljubljene
Emeric Pressburger su sve devojčice koje maštaju da jednog dana postanu balerine, iako
Produkcija: George R. Busby, je poruka koju film upućuje dvosmislena. U obrtu priče o rađanju
Michael Powell, nove zvezde šoubiznisa, Victoriju Page (Moira Shearer), tvrdoglavu,
Emeric Pressburger
slatku i talentovanu balerinu opčinio je impresario Boris Ljermontov
Scenario: Emeric Pressburger,
Michael Powell, Keith Winter, po
(Anton Walbrook). Zbog svoje nezdrave posvećenosti umetnosti, ona
priči Hansa Christiana Andersena zanemaruje svoj privatni život i svog ljubavnika kompozitora Mariusa
Fotografija: Jack Cardiff Goringa da bi završila u predivno koreografisanom tragičnom kraju.
Originalna muzika: Brian Easdale Kad primabalerina Boronskaja (Ljudmila Čerina) ode jer je Ljermontov
Uloge: Anton Walbrook, Marius izbaci pošto ona poželi da se uda, Vicky dobija veliku šansu u baletskoj
Goring, Moira Shearer, Robert verziji priče Hansa Kristijana Andersena o devojčici koja ima cipele koje
Helpmann, Léonide Massine, je teraju da igra dok ne umre. Ovo je inspirisalo ekipu filma (među njima
Albert Bassermann, Ludmilla
i koreografa Roberta Helpmanna, drugu zvezdu Leonidea Massinea
Tchérina, Esmond Knight
i dirigenta Thomasa Beechama) da stvore dvadesetominutnu plesnu
Oskar: Hein Heckroth, Arthur
Lawson (umetnički direktor), scenu, koja je postavila trendove za visokostilizovane interlude u
Brian Easdale (muzika) mjuziklima (Amerikanac u Parizu, U gradu, Oklahoma!), ali koja, mnogo
Nominacije za Oskara: Michael uspešnije od svojih imitatora, u minijaturi prikazuje širu priču filma, dok
Powell, Emeric Pressburger u isto vreme ostaje i tačka za sebe.
(najbolji film), Emeric Pressburger
Vickyn život u bekstejdžu je postavljen po životu Andersenove
(scenario), Reginald Mills
(montaža) junakinje, sa kulminativnim momentom u balerininom skoku pod voz i u
sceni nezaboravnog baleta u sećanje na nju, kada njene skrhane kolege
igraju ples Crvenih cipelica, a na mestu gde je ona trebala biti stoje
samo iste te cipele. Sićušna Shearerova ima izuzetno snažnu pojavu,
kojom iznenađujuće sjajno parira Walbrookovoj glumi i ubedljiva je i
kao naivno devojče koje igra u trećerazrednoj kompaniji, i kao zvezda
svetske slave. Junakinja je okružena čudnim bajkovitim dekorom za
hrabru postavku baleta, a scenograf Hein Heckroth, art direktor Arthur
Lawson i snimatelj Jack Cardiff daju sve od sebe da i scene iza scene
budu tako bogate kao one na sceni.
Walbrook, sa očima koje sijaju kada se ne kriju iza velikih
crnih naočara, izgovara mefistofelske replike sa velikim užitkom,
manipulišući svima oko sebe sa lakoćom, ali ipak tragično usamljen u
svojoj monaškoj posvećenosti baletu. Crvene cipele su jedan od retkih
mjuzikala koji prikazuju magiju teatarskog čina bez zapostavljanja znoja
i krvi prolivenih da bi se to prenošenje užitka desilo. Zalaženje unutar
baletskih dešavanja dosta je pomoglo da se balet učini prijemčivim i
drugima, osim nazoviaristokratiji i da se tu umešaju i studenti muzičkih
akademija, načičkani na gornjim galerijama, željni spoznaje; i skupo
obučene svinje u prvim redovima koje umetnost uzimaju zdravo za
gotovo i pred koje se bacaju biseri umetnosti. Ovo je remek-delo
umotano u blistave boje sa sjajnim odabirom klasične muzičke podloge
i tamnim okvirom, koji sjajno hvata dvoznačnost bajki, za razliku od
diznijevskih verzija. KN
236
SAD (Warner Bros.) 126m BW THE TREASURE OF THE SIERRA MADRE
Režija: John Huston (1948)
Produkcija: Henry Blanke, Jack
L. Warner BLAGO SIJERA MADRE
Scenario: John Huston, B. Traven, Omiljeni zaplet Johna Hustona bila je propala potera, nabijena
po romanu B. Travena ambicijom i sputavana pohlepom i unutrašnjim razdorima, toliko
Fotografija: Ted D. McCord privlačna njegovom karakteru satkanom od romantičnosti i cinizma. Od
Originalna muzika: Buddy Kaye, Malteškog sokola (1941) do Čoveka koji je želeo da postane kralj (1975),
Max Steiner
Huston je na razne načine varirao ovu temu. Ali Blago Sijera Madre je
Uloge: Humphrey Bogart, Walter
Huston, Tim Holt, Bruce Bennett, predstavilo temu u svom arhetipskom obliku. Trojica nezgodnih lutalica
Barton MacLane, Alfonso Bedoya, sa Divljeg zapada udružuju snage u potrazi za zlatom, koje im, naravno,
Arturo Soto Rangel, Manuel pošto ga nađu, isklizi iz ruku da bi na kraju ostali bez njega. Priču je
Dondé, José Torvay, Margarito Huston, koji je važio za majstora ekranizacija literaturnih dela, našao u
Luna
romanu misterioznog i povučenog pisca B. Travena. Kao i uvek, Huston
Oskar: John Huston (režija)
(scenario), Walter Huston (muška
je poštovao izvorni materijal i voleo ga, te je uspeo da očuva veći deo
sporedna uloga) Travenovog lakonskog dijaloga i sardonskog posmatranja stvari.
Nominacije za Oskara: Henry Iako se studio bunio (snimanje na lokacijama u to vreme je bilo retko
Blanke (najbolji film) za A-produkcije), Huston je insistirao da se sve snima na lokacijama u
Meksiku, nekih dvesta kilometara od glavnog grada, pokraj osamljenog
sela. Isplatila mu se tvrdoglavost, jer filmska tekstura toliko zrači
prašnjavom sušom meksičkog pejzaža da prosto osećate pesak u
zubima dok gledate film. A glumci koji su bili lišeni studijskih uslova
i udobnosti, isprovocirani su na nervozne, napete izvedbe što se
odlično uklapalo u temu filma – kako ljudi reaguju pod pritiskom. Dok
matori tragač (Hustonov otac Walter) i žutokljunac (Tim Holt) slede
svoje principe i ne posustaju pred nevoljama koje zlato donosi sobom,
dotle paranoični Fred C. Dobbs (Humphrey Bogart) puca i podleže
iskušenjima.
Hustonova hrabrost da snimi film na svoj način zapravo je bila dobra
i za studio. Jack Warner nije voleo ovaj film sve dok nije doneo uspeh na
blagajnama i trijumf na dodeli Oskara. Hustonu je pripao Oskar za režiju
i scenario, a njegovom ocu za najbolju epizodnu ulogu. To je prvi i jedini
slučaj da i otac i sin dobiju Oskara. PK
238
LOUISIANA STORY (1948) SAD (Robert Flaherty) 78m BW
PRIČA O LUIZIJANI Jezik: Engleski / Francuski
Režija: Robert J. Flaherty
Čuveni dokumentarista Robert J. Flaherty je za snimanje svog
Produkcija: Robert J. Flaherty
poslednjeg filma o traženju nafte u lujzijanskim zalivima prihvatio
Scenario: Frances H. Flaherty,
sponzorstvo Standard Oila. Tom donacijom nije bio obavezan, ali je Robert J. Flaherty
Flaherty ipak dao malo blaži prikaz naftne kompanije kao dobroćudne
Fotografija: Richard Leacock
sile koja ne šteti prirodi. Međutim naivnost koja postoji u filmu nije
Originalna muzika: Virgil
sasvim bez opravdanja: dolazak naftaša i događaji u zalivu daju se Thomson
iz vizure dvanaestogodišnjaka (Joseph Boudreaux). Jezivi preplavljeni Uloge: Joseph Boudreaux, Lionel
predeo pretvara se u čudesno mesto, prepuno tamnog lišća i egzotičnih Le Blanc, E. Bienvenu, Frank
životinjskih vrsta, u kome pumpa za naftu, koja se probija kroz kanal, Hardy, C.P. Guedry
izgleda kao neka mitska neuhvatljiva stvar, baš kao i vukodlaci i sirene Nominacije za Oskara: Frances
koje opsedaju dečakovu maštu. H. Flaherty, Robert J. Flaherty
(scenario)
Dijalog skoro da i ne postoji, delimično i zbog rediteljeve privrženosti
naturščicima, a ne profesionalnim glumcima. Tako da se Flaherty
za pričanje priče oslanja na liriku slika i muziku Virgila Thomsona.
Virgilova muzika, brilijantno razvijena iz kandžunskih motiva, osvojila je
Pulicerovu nagradu i tako postala prva filmska muzika koja je imala tu
čast. Kao i u ostalim dobrim delima, Flaherty i ovde peva u čast leopote,
opasnosti i zanosnosti divljine na zemlji. PK
239
SAD (Paramount) 115m BW THE HEIRESS (1949)
Režija: William Wyler NASLEDNICA
Produkcija: Lester Koenig,
Robert Wyler, William Wyler „Kako možeš da budeš tako okrutna?“ – „Učili su me majstori.“
Scenario: Augustus Goetz, Ruth Neponovljiva ekranizacija romana „Washington Square“ Henryja
Goetz, po romanu Washington Jamesa, koju je uradio William Wyler (obnovljena bez nekog smisla
Square Henryja Jamesa 1997) kreće se oko sjajnih glumačkih ostvarenja, pojačanih Wylerovim
Fotografija: Leo Tover karakterističnim dugačkim kadrovima, uz majstorstvo sa kojim tretira
Originalna muzika: Aaron atmosferu, svetlo i kameru. Olivia de Havilland je osvojila svog drugog
Copland Oskara ulogom veoma neugledne, bolno proste devojke, koja je osuđena
Uloge: Olivia de Havilland, na to da bude usedelica iako je nasledila veliko bogatstvo od svog
Montgomery Clift, Ralph
Richardson, Miriam Hopkins,
okrutnog oca, koji je se stidi (Ralph Richardson).
Vanessa Brown, Betty Linley, Ray Zatim se iznenada pojavi lepi lovac na bogastvoi bludnik i neodoljivi
Collins, Mona Freeman, Selena lažov, Montgomery Clift, koji joj se udvara. Prelazeći preko uvredljivih
Royle, Paul Lees, Harry Antrim, opaski svoga oca i uz podršku svoje budalasto romantične tetke
Russ Conway, David Thursby
(Miriam Hopkins), Catherine osmisli bekstvo. Ali kada je dragi ostavi,
Oskar: William Wyler (najbolji
ona doživljava snažnu promenu. U nezaboravnoj sceni, uvidevši da je
film), William Wyler (režija), Olivia
de Havilland (glavna ženska ostavljena, ona se, polako, poslednji put penje uz stepenice, u gorkoj
uloga), John Meehan, Harry pobedi, dok njen dečko lupa na vrata. Elegantnost filma pojačava
Horner, Emile Kuri (umetnički originalna muzika Aarona Coplanda koji je dobio Oskara za nju. AE
direktor), Edith Head, Gile Steele
kostimi, Aaron Copland (muzika)
Nominacije za Oskara: Ralph
Richardson (muška sporedna
uloga), Leo Tover (fotografija)
240
KIND HEARTS AND CORONETS (1949)
NEŽNA SRCA
Film Nežna srca jedna je od najranijih komedija koje su se pojavile u
studiju Ealing koji je bio Meka komedije pod patronatom producenta
Michaela Balcona, i jedan je od sjajnih primera britanskog humora.
Nežna srca nema premca u otmenosti i savoir faire u crnoj komediji.
Film je prefinjen, ukusno ljigav i razrešen sa još jednim zaštitnim
znakom studija – obavezni bodež u priči.
U ovoj hrabroj i elegantnoj crnoj komediji o klasama, srećemo osam
pripadnika snobovske, imućne, aristokratske porodice D’Ascoyne,
koji stoje na putu osiromašenom, očajnom, egoističnom rođaku ka
njegovom vojvodstvu, navodeći ga na serijska ubistva. Film su adaptirali
reditelj Robert Hamer i John Dighton po romanu Roya Hornimana „Israel
Rank“ o dekadenciji u društvu. Ali nije isključeno da je na njih uticao
i kontroverzni Chaplinov Verdu (1947). U svom makijavelističkom,
nezaustavljivom usponu, Mazzini se spetlja sa dve žene: jedna je
elegantna udovica jedne od njegovih žrtava Edith D’Ascoyne (Valerie Velika Britanija (Ealing studios)
Hobson, žena Johna Profuma, optuženog u seksualnom skandalu iz 106m BW
1963. koji je oborio britansku vladu), a druga je Sibella, ekscentrična Režija: Robert Hamer
opasna seksi mačkica, koju ugra miljenica studija Joan Greenwood. Produkcija: Michael Balcon,
Svih osam Ascoynesevih, koji svi liče jedni na druge, uključujuči Michael Relph
i ružnu lejdi Agatu koja se srušila dok je letela balonom, otresitog Scenario: Robert Hamer, Roy
generala koji je osuđen na kratkotrajno uživanje u eksplozivnoj činiji Horniman, John Dighton, po
romanu Israel Rank Roya
kavijara, i šašavi admiral koji Mazzinija poštedi truda jer sam potone sa Hornimana
brodom. Dakle sve njih igra jedan čovek – slavni glumac sa hiljadu lica Fotografija: Douglas Slocombe
studija Ealing – sjajni Alek Guinness. Originalna muzika: Ernest Irving
Hamerova kratka rediteljska karijera postigla je vrhunac upravo Uloge: Dennis Price, Valerie
ovim filmom. U režiju je ušao sa iskustvom montažera i uspeo da Hobson, Joan Greenwood,
pronađe meru između bistrih dijaloga i upečatljivih, satiričnih vizuelnih Alec Guinness, Audrey Fildes,
vinjeta. Uglađena crno-bela fotografija nekadašnjeg ratnog reportera Miles Malleson, Clive Morton,
John Penrose, Cecil Ramage,
Douglasa Slocombea produžila se u dužu i plodnu karijeru direktora
Hugh Griffith, John Salew, Eric
fotografije: šezdesetih je snimao dosta britanskih klasika, a kasnije i Messiter, Lyn Evans, Barbara
internacionalne hitove poput trilogije Indijane Džonsa. AE Leake, Peggy Ann Clifford
Robert Hamer nomination (Zlatni
Lav)
241
GUN CRAZY (1949)
LUD ZA ORUŽJEM
Kultni film Josepha Lewisa Lud za oružjem nešto je poput testa kada
se zapodene debata o kontroverznosti pojma film noar. Bazirana ovlaš
na temama o čuvenim banditma iz tridesetih godina, Bonnie Parker i
Clydu Barrowu (po scenariju koji su razvili MacKinlay Kantor i pisac sa
crne liste Dalton Trumbo, koji se ovde potpisao kao Millard Kaufman),
ova priča o ljubavi u bekstvu kao da ima malo toga sličnog sa tipičnim
sirovim, noćnim urbanim polusvetom koji srećemo u noaru. Međutim,
SAD (King, Pioneer) 86m BW ako ga uporedimo sa prokletstvom ljubavnika u Oni žive noću (1948),
Režija: Joseph H. Lewis kao i sa filmovima u kojima se pojavljuju unesrećeni radnici Očajni
Produkcija: Frank King, (1947), Trg lopova (1949) i Krik besa (1951), filmu Lud za oružjem je
Maurice King sa noarom zajednička priča o marginalcima koji nemaju korena (koja je
Scenario: MacKinlay Kantor, bila ključna za vreme Velike depresije i ostala popularna posle Drugog
Millard Kaufman
svetskog rata), što je tipično i za kanonski noar, kao fatalističke priče
Fotografija: Russell Harlan
o lutalicama, poput Poštar uvek zvoni dva puta (1946) i Zaobilazni put
Originalna muzika: Victor Young
(1945).
Uloge: Peggy Cummins, John Dall,
Još od detinjstva Bart Tare (John Dall) lud je za oružjem. Posle vojske
Berry Kroeger, Morris Carnovsky,
Anabel Shaw, Harry Lewis, se na prvi pogled zaljubljuje u lepu Annie Laurie Starr (Peggy Cummins),
Nedrick Young, Russ Tamblyn, koja takođe voli oružje, jer je radila u cirkusu kao streljačica. Njih dvoje
Ross Elliott kreću u serijal pljački, što kulminira napadom na blagajnu fabrike mesa,
pre nego što ih stegne ruka zakona.
Na nivou forme, potpuno su opravdane tvrdnje da Lud za oružjem
zaslužuje posebno mesto u mnogobrojnoj B-produkciji jer film obiluje
sjajnim estetskim inovacijama u okviru malog budžeta: potera u klanici,
pljačka banke u jednom kadru, i izvrsna interpretacija Pegy Cummins
kao neurotične fatalne žene. Vanvremenska priča o ludoj ljubavi je
izvršila veliki uticaj na Godardov film Do poslednjeg daha (1960),
klasika francuskog novog talasa. PS
242
ADAM’S RIB (1949) SAD (MGM) 101m BW
ADAMOVO REBRO Režija: George Cukor
Produkcija: Lawrence Weingarten
„Svi mi imamo svoje male tajne.“ Ovakve komedije o sukobu polova
Scenario: Ruth Gordon,
bile su inspiracija za mnoge filmove i serije. U seriji filmova koje su Garson Kanin
snimili Spencer Tracy i Katherine Hepburn u periodu između 1942. Fotografija: George J. Folsey
i 1967, Adamovo rebro je verovatno najbolji, sa vrcavim i duhovitim Originalna muzika: Cole Porter,
raspravama o dvostrukim standardima, sa seksualnim stereotipima i Miklós Rózsa
sjajnom glumom. Za scenario su zaslužni prijatelji Tracyja i Hepburnove, Uloge: Spencer Tracy, Katharine
bračni par Ruth Gordon (dobitnica Oskara za ulogu u Rozmarinoj bebi) i Hepburn, Judy Holliday, Tom
Garson Kanin. Priča koja je inspirisala projekat je stvarna priča o dvoje Ewell, Francis Attinger, David
Wayne, Jean Hagen, Hope
advokata supružnika, Williamu i Dorothy Witney, koji su zastupali bračni Emerson, Eve March, Clarence
par Massey i završili tako što su se oboje venčali sa svojim klijentom. Kolb, Emerson Treacy, Polly
U Adamovom rebru nije došlo baš do toga. Kada šašava plavušica Moran, Will Wright, Elizabeth
Doris Attinger (Judy Holliday kojoj je posle ovog debija karijera Flournoy
procvetala) bude okrivljena za pokušaj ubistva Warrena, svog muža Nominacije za Oskara: Ruth
Gordon, Garson Kanin (scenario)
preljubnika (Tom Ewell), feministkinja advokatica Amanda „Pinkie“
Bonner (Hepburn) pristaje da joj bude braniteljka. Ali je njen muž Adam
„Pinki“ Bonner tužilac i njihov sukob se iz sudnice prenosi i u spavaću
sobu, a sukob se produbljuje pažnjom koju Amandi posvećuje zaljubljeni
kantautor Kip (David Wayne), koji joj posveti pesmu „Farewell, Amanda“
(napisao ju je Cole Porter).
Reditelj George Cukor, koji je prepoznao teatralnost sudnice,
namerno zadržava pozorišnu atmosferu i posle napetog uvoda u kome
Doris uhodi Warrena kad ovaj odlazi na sastanak sa svojom ljubavnicom
Beryl (Jean Hagen) gde će se spetljati prilikom pucanjave. Dugi kadrovi
prave prostor za njenu gestikulacju u sudnici, i dopuštaju Tracyju da
izgradi svoju indignaciju prema njenoj taktici i principima. Najbolji delovi
uključuju Amandino početno ispitivanje priglupe Doris, i prizore Adama
koji suznim očima priziva svoju žensku stranu u pokušaju da povrati
poverenje svoje ljute žene. Iako neki argumenti danas mogu delovati
naivno sofisticiranost ovog filma je ostala van svake sumnje. AE
243
WHISKY GALORE! (1949)
NA PRETEK VISKIJA
U paketu sa Pasoš za Pilmiko i Nežna srca, film Na pretek viskija našao
se u onoj prvoj neverovatno bogatoj berbi komedija nastalih posle rata
u britanskom studiju Ealing, pod patronatom Michaela Balcona. Svima
drag, ovaj je film bio ključ za pravljenje karakterističnog, autoironičnog i
prikrivenog satiričnog tona filmova koji će doći kasnije, kao i zajedništva
malih ljudi koji ponosno pobeđuju moćnike.
Uticajna komedija o klasnim sukobima Aleksandra „Sandyja“
Velika Britanija (Ealing Studios, Mackendricka, sjajno je iskoristila snimanje na autentičnim lokacijama
Rank) 82m BW na ostrvu Bara na Spoljnim Hebridima. U stilu pseudodokumentarca,
Jezik: Engleski / Galski predstavlja samodopadljivog Engleza, uštogljenog kapetana Nacionalne
Režija: Alexander Mackendrick garde Basila Radforda, koji lovi „spaseni“ tovar čistog viskija sa
Produkcija: Michael Balcon, potopljenog broda koji je trebalo da završi u Americi, ali su ga se dokopali
Monja Danischewsky
žedni i ratom osiromašeni ostrvljani. Lukavi stanovnici Todaja do samog
Scenario: Angus MacPhail &
kraja opstruišu istragu vukući za nos i kapetana Radforda i poreznike.
Compton MacKenzie, po romanu
Compton Mackenzie Priča je inspirisana stvarnim „nestankom“ 50.000 kutija viskija posle
Fotografija: Gerald Gibbs brodoloma kraj ostrva Eriskaj. Pisac i scenarista MacKenzie, koji je
Originalna muzika: Ernest Irving ovekovečio ovu priču, pojavljuje se i sam u filmu kao kapetan broda.
Uloge: Basil Radford, Catherine Ovaj film je istrajao malo duže nego neke druge komedije iz studija
Lacey, Bruce Seton, Joan Ealing, zahvaljujući svom čudnom šarmu koji je kontrastiran urnebesnom
Greenwood, Wylie Watson, komikom, visprenim društvenim komentarima, autentičnim prikazom
Gabrielle Blunt, Gordon Jackson, života na Hebridima i dobrom glumom. Joan Greenwood, vodeća
Jean Cadell, James Robertson
Justice, Morland Graham, John engleska zavodnica iz studija Ealing, odlična je u tumačenju privlačne
Gregson, James Woodburn, ćerke prepredenog gostioničara Macroona (Wylie Watson), a dobri su
James Anderson, Jameson Clark, i škotski glumci James Robertson Justice, Gordon Jackson i zabavni
Duncan Macrae narator Finly Currie. Film idealizuje udaljeni, izolovani, ruralni svet koji
vrvi od ekscentrika, bitangi, lepih devojaka i hrabrih ljudi koji bacaju
klipove pod točkove nadobudnih birokrata koji ih napadaju. Otuda izvire
i glavni šarm filma.
Reditelj Mackendrick, škotskog porekla, rođen u Americi, režirao je
tri najbolja filma koja dolaze iz Ealinga: Čovek u belom odelu (1951),
Gangsterska petorka (1955) i Na pretek viskija. Pokazaće u svojoj daljoj
karijeri da je podjednako dobar i u drami, kao što je Slatki miris uspeha
(1957), koji je snimio posle selidbe u Ameriku. AE
244
WHITE HEAT (1949) SAD (Warner Bros.) 114m BW
BELO USIJANJE Režija: Raoul Walsh
Produkcija: Louis F. Edelman
„Da li znaš šta treba da radiš?“, reži Cody (James Cagney) na svog
Scenario: Virginia Kellogg,
asistenta pre nego što će izvesti pljačku voza. Kada pomoćnik zausti Ivan Goff, Ben Roberts
da odgovori, Cody ga prekida: „Samo učini to, prestani da trtljaš!“ Ovaj Fotografija: Sidney Hickox
akcioni stav sumira pokretni mehanizam filmova Raoula Walsha, filmova Originalna muzika: Max Steiner
koji, kako je Peter Lloyd jednom istakao, „uzimaju puls pojedinačne Uloge: James Cagney, Virginia
energije“ i smeštaju je u „dementnu putanju, iz koje nastaje konstrukcija Mayo, Edmond O’Brien, Margaret
ritma“. Malo koji film je tako napet, suzdržan i ekonomičan u pričanju Wycherly, Steve Cochran, John
priče kao što je to Belo usijanje Archer, Wally Cassell, Fred Clark
Raoul Walsh je prilično linearan reditelj koji pomera granice. Njegov Nominacije za Oskara: Virginia
Kellogg (scenario)
rad se oslanja čak i na nemi film kao u uvodnoj sekvenci, u kojoj se
skoro sudare voz i auto. On takođe ispituje komplikovane mogućnosti
psihologije XX veka. Cody na poslu nemilosrdno ubija. Kada se jednom
nađe pritešnjen sa bandom, kao što će kasnije biti zatvoren kao životinja,
njegova patologija isplivava na površinu. On je nezainteresovan za tuđe
patnje, ima fiksaciju o strogoj majci, i izluđujuće migrene.
Cody je, kako ga je prikazao James Cagney, satkan od večite
kontradikcije koja dolazi glave filmskim gangsterima: neverovatni
egoizam i snovi o nepobedivosti („Vidi, mama, vrh sveta!“) podrivane
velikim zavisnostima i ranjivošću. AM
THE RECKLESS MOMENT (1949) SAD (Columbia) 82m BW

TRENUTAK LAKOMISLENOSTI Režija: Max Ophüls
Ovaj noar film je prilično neuobičajen zbog zamene polova u šablonskoj
Scenario: Mel Dinelli,
priči – o nevinoj devojci koju zavede privlačni negativac i tako je uvuče Henry Garson
u zločin. (kao u Dupla odšteta i Skarletna ulica). Takođe, ovde položaj Fotografija: Burnett Guffey
i priznanje stoje na mestu gde u noaru stoje seks i novac. Naime, Originalna muzika: Hans J. Salter
domaćica Lucia Harper (Joan Bennett) izgubi kontrolu nad svijim mirnim Uloge: James Mason, Joan
malograđanskim životom kada ljigavac (Shepperd Strudwick), koji se Bennett, Geraldine Brooks, Henry
zabavljao sa njenom ćerkom (Geraldine Brooks), pogine pod pomalo O’Neill, Shepperd Strudwick,
čudnim okolnostima i ona uklanja njegov leš da bi malo zataškala David Blair, Roy Roberts
stvari.
James Mason igra Lucijin nemezis, irskog negativca koji je prvo
ucenjuje, a potom počne da pravi iskrene i romantične tirade. Fokus
filma se menja u trenutku kada kriminalac ima želju da se žrtvuje da bi
povrato raniji život junakinje, ali taj trenutak nagoveštava mogućnost
da je Bennettova, koja je igrala kurvu u Skarletna ulica (1945), u stvari
sve vreme podsvesno manipulisala njime. Reditelju Maxu Ophülsu
važnije su bile emocije i ironija nego drama i zločin, tako da dobijamo
jedinstveni osećaj igranja sa živcima, a on podstiče glavne glumce na
hrabre, neuobičajene izvedbe. KN
245
Velika Britanija (British Lion, THE THIRD MAN (1949)
London) 104m BW
TREĆI ČOVEK
Jezik: Engleski / Nemački
Režija: Carol Reed Treći čovek Carol Reeda efektno prebacuje urbani košmarni svet
Produkcija: Hugh Perceval, holivudskog noara 1940-ih u evropsko okruženje. Scenario za film je
Carol Reed napisao Graham Green, a knjiga, koja se i dan-danas izdaje, u stvari
Scenario: Graham Greene, je novelizacija scenarija! Sakupljajući haotične rezultate rata i posle
Alexander Korda pet godina, sledeći rad britanskih pisaca trilera i evropskih reditelja
Fotografija: Robert Krasker u egzilu, Reed prikazuje ratne posledice pokreta koji su opisani u
Originalna muzika: Henry Love, npr. Hitchcockovim ranim radovima Dama koja nestaje (1938) i Tajni
Anton Karas agent (1936). Film liči na središnji deo stvaralaštva Fritza Langa ili
Uloge: Joseph Cotten, Alida Valli, na Householdovog Lov na čoveka (1941) i adaptacije Erica Amblera,
Orson Welles, Trevor Howard,
Paul Hörbiger, Ernst Deutsch,
kao Putovanje u strah (1942) i Maska Dimitriosa (1944). Beč pod
Erich Ponto, Siegfried Breuer, okupacijom četiri vojne sile, pun ološa i krijumčara, odlična je podloga
Hedwig Bleibtreu, Bernard Lee, za kreiranje studijske egzotike, ali su se Reed i ekipa odlučili da koriste
Wilfrid Hyde-White prave lokacije i tako uspeli da, među otpacima, uhvate svet straha koji
Oskar: Robert Krasker je i suviše stvaran.
(fotografija)
U ovu korumpiranu pustoš dolazi Amerikanac, nedužni Holly Martins
Nominacije za Oskara: Carol
(Joseph Cotten). Pisac petparačkih vesterna nekim čudom je pozvan
Reed (režija), Oswald Hafenrichter
(montaža) da održi predavanje uštogljenoj kulturnoj grupi ljudi. Jedini koji je ikada
pročitao neko njegovo delo je narednik vojne policije (Bernard Lee).
Holly je sablaznut kad čuje da je njegov drug iz detinjstva Harry Lime
(Orson Welles) poginuo nedavno pod nerasvetljenim okolnostima, i
da ima sumnji da je bio povezan sa groznim kriminalnim delima. Holly
upoznaje jednu od Harryevih devojaka (Alida Valli) i čitav niz ozbiljnih
ekscentrika u svojoj potrazi za „trećim čovekom“, koji je navodno viđen
kako odnosi Harryevo mrtvo telo. Na kraju ispada da je Harry inscenirao
sopstvenu smrt ne bi li pobegao policajcu Callowayu (Trevor Howard).
Posle toliko vremena, to i ne iznenađuje toliko, ali momenat otkrića
kada Harryja Limea osvetli ulična svetiljka dok mu se mačka mota oko
nogu još uvek je pun magije. Dok nezaboravna tema Antona Karasa
na citri polako razvija svoju "pling-plong" temu, Welles pretvara svoj
virtuelni lika u najšarmantnijeg negativca u istoriji kinematografije.
Najpoznatiji monolog u Trećem čoveku, o satu sa kukavicom, na bečkom
Velikom točku, napisao je na licu mesta Welles lično, čime je produbio
lik i verovatno obezbedio trajnu slavu ovom filmu.
Treći čovek je jedan od retkih britanskih filmova tehnički realizovanih
na nivou najboljih holivudskih klasika. Reed nikad nije ponovio tako
nešto. Film je mešavina političkog trilera, uvrnute romanse, gotske
misterije i crno-bele romantične agonije. Orson Welles, koji je sjajan
u svojih pet minuta, pridobio je sav publicitet, ali film je odlično
odglumljen u celosti. Cotten je napravio odličan posao u ulozi zbunjenog
i rezigniranog junaka, njegovo „književno predavanje“ je neprocenjivo.
Tu je i prozaična lepota Italijanke Valli, koja je stvorena za uloge heroina.
Ovaj film se stalno presijava, u svojim nokturnalnim gradskim pejzažima,
blistavim licima progonjenih ljudi i nemirnim vodama kanalizacije niz
koje je Harry Lime na kraju otplovio. KN
246
247
SAD (MGM) 98m Technicolor
ON THE TOWN (1949)
Režija: Stanley Donen, Gene Kelly U GRADU
Produkcija: Roger Edens, Dva mornara, Gabey (Gene Kelly) i Chip (Frank Sinatra) sa taksistkinjom
Arthur Freed Brunhilde (Betty Garrett) upadaju u umetničku školu na čas crtanja
Scenario: Adolph Green & Betty akta. Zablenu se u golu ženu koju vide s leđa. Potom naš trio zbriše
Comden, po njihovoj drami
kroz vrata kroz koja je i ušao. Otkriva nam se teći mornar Ozzie (Jules
Fotografija: Harold Rosson
Munshin) i njegova devojka antropolog Claire (Ann Miller) koji se ljube.
Originalna muzika: Leonard
Bernstein, Saul Chaplin, Roger Kompletna zabava ovog filma je sadržana u opisanom štosu. U
Edens osnovi se ovde radi o potrazi za neobaveznim seksom: tri mornara imaju
Uloge: Gene Kelly, Frank Sinatra, dopust od 24 časa i žele nešto da kresnu. Naravno da se ti niski nagoni
Betty Garrett, Ann Miller, Jules negiraju na površini filma (tu je čak i ljubav Gabeya prema čednoj i finoj
Munshin, Vera-Ellen, Florence Ivy (Vera Ellen), ali sve ukazuje na to: u referencama na kulturu (muzej
Bates, Alice Pearce, George
Meader, Judy Holliday
posvećen „homo erectusu“) dvosmislenosti (Brunhilde kaže: „Hteo je
Oskar: Roger Edens, Lennie
da razgleda, i ja sam mu mnogo toga pokazala), a ponajviše u energiji
Hayton (muzika) muzičkih numera u kojima je sadržana sva erotika – mada nema ništa
skriveno u songu „Prehistoric Man“ koji peva Ann Miller.
U gradu svojom premisom „proživeti život u jednom danu“ obuhvata
puno zadovoljstava. Koreditelji Jean Kelly i Stanley Donen daleko su
još od svog ideala dramatičnog mjuzikla. Kada se mornari raziđu, film
postaje bogat zbivanjima varirajući od burleske („You Can Count on
Me“) do klasičnog baleta, preko dueta Sinatre i Betty Garret „Come
Up To My Place“, sjajnoj džez numeri Leonarda Bernsteina. U nizanju
događaja pravi se prostor za razne sanjarije, digresije i štosove.
Često se previđa Kellyjev levičarski stav u životu i radu. Pored
seksa, u ovom filmu ispod površine leže i političke poruke: ova gradska
simfonija je iskrena oda radostima šljakera koji grabe iskustva i trpaju
ih u pukotine surovog rasporeda obaveza. AM
248
ORPHÉE (1950) Francuska (Andre Paulve, Palais
Royal) 112m BW
ORFEJ
Jezik: Francuski
„Legende imaju tu privilegiju da su večne“ – naznačava narator već na Režija: Jean Cocteau
početku. To je slučaj i sa čarobnom alegorijom Jeana Cocteaua Orfej Produkcija: André Paulvé
(u izvedbi Jeana Maraisa koji je bio Cocteauov ljubavnik). Ovo je vrsta Scenario: Jean Cocteau
kodifikovane autobiografije: Orfej je slavni pesnik koji je izašao iz mode; Fotografija: Nicolas Hayer
kada ga dva rivala obore sa motora, on se zaljubljuje u Princezu Smrt Originalna muzika: Georges Auric
(Maria Casares), ali posle smrti zanemarene žene Euridike (Maria Dea), Uloge: Jean Marais, François
Orfej silazi u had da je spase. Périer, María Casarès, Marie Déa,
Iz perspektive filma sa specijalnim efektima, Orfej je i dalje reper Henri Crémieux, Juliette Gréco,
za Cocteauovu ingenioznu upotrebu kretanja unazad i pozadinskih Roger Blin, Edouard Dermithe,
Maurice Carnege, René Worms,
projekcija. Ogledala su prolaz na drugu stranu („Gledaj u ogledalo ceo Raymond Faure, Pierre Bertin,
život i videćeš Smrt na delu.“), mada je jedino pesnicima dozvoljeno da Jacques Varennes, Claude
prolaze kroz njih. Čistilište je usporeni svet gde ne postoje fizički zakoni. Mauriac
Iako se često mučimo da protumačimo zagonetnu naraciju (odmaže
i to što su Orfej i Cocteau zainteresovaniji za Smrt nego za Euridiku),
poetika filma je očaravajuća. TCh
THE ASPHALT JUNGLE (1950) SAD (MGM) 112m BW

DŽUNGLA NA ASFALTU Režija: John Huston
Produkcija: Arthur Hornblow Jr.
Verovatno najdetaljnije urađen pljačkaški film Holivuda, Hjustonova
Scenario: W.R. Burnett, Ben
studija pljačke zlatare prikazuje poslovnost u odnosima profesionalnih Maddow, John Huston, po
kriminalaca različitih profila: od mastermajnda poduhvata, preko obijača romanu W.R. Burnetta
sefova, do snagatora koji služe za obračun sa stražarima. Kriminal ove Fotografija: Harold Rosson
vrste je „leva ruka“ biznisa kako kaže ugledni biznismen, kome je Originalna muzika: Miklós Rózsa
zadatak da „uvalja“ plen. Uloge: Sterling Hayden, Louis
Film ne analizira samo pljačku, već i privatne živote bandita, Calhern, Jean Hagen, James
individualizovanih vidnim intervencijama na dijalogu i vizuelnom stilu. Whitmore, Sam Jaffe, John
McIntire, Commissioner Hardy,
Ekipom glumaca vešto upravlja John Huston. Tu je i Marilyn Monroe, u Marc Lawrence, Barry Kelley,
jednoj od važnijih ranih uloga – igra praznoglavu ljubavnicu negativca Anthony Caruso, Teresa Celli,
u poznim godinama. Po Hustonovom običaju, tema je usredsređana Marilyn Monroe, William “Wee
na radosti i tuge odnosa između muškaraca, sa neizbežnim porazom Willie” Davis, Dorothy Tree, Brad
Dexter, John Maxwell
od zakona i ličnih slabosti, porazom prikazanim skoro herojski. Šef
grupe kriminalaca Dok Riedenschneider (Sam Jaffe) uhapšen je jer se
Huston (režija), Ben Maddow,
zadržao da uživa u plesu lepe devojke u jednom kafiću, a opaki momak John Huston (scenario), Sam
Dix (Sterling Hayden) iskrvari u pokušaju da se domogne sela i konja Jaffe (muška sporedna uloga),
koje voli. Ovi melodramski elementi tvore sjajan kontrapunkt sumornom Harold Rosson (fotografija)
prikazu alijenacije, izdaje i sociopatije. RBP
249
Japan (Daiei) 88m BW RASHOMON (1950)
Jezik: Japanski RAŠOMON
Režija: Akira Kurosawa
Trojica putnika se sreću u ruiniranom hramu tokom oluje. Drvoseča
Produkcija: Minoru Jingo,
Masaichi Nagata (Takashi Shimura), sveštenik (Minoru Chiaki) i građanin (Kichijiro Ueda)
Scenario: Ryunosuke Akutagawa, založe vatru i čude se uznemirujućoj priči. Ovo je početak priče u priči
Akira Kurosawa, Shinobu o supružnicima koji se susreću na šumskom putu. Kasnije drvoseča
Hashimoto, po pričama nalazi muževljev leš i svedoči pred policijom. Opis dešavanja toliko
Rashomon i Gaj Ryunosuke uznemiri sveštenika i zabavi građanina da im četiri objašnjenja zločina
Akutagawae
okupiraju pažnju za sve vreme oluje.
Fotografija: Kazuo Miyagawa
Zaplet čine suprotstavljena gledišta u flešbek stilu. Uokviren
Originalna muzika: Fumio
Hayasaka
pokretnom kamerom i snimljen pod kišnim osvetljenjem, Rašomon
Uloge: Toshirô Mifune, Machiko
analizira nepouzdanost perspektiva. Tako iskrenost likova i njihovi opisi
Kyô, Masayuki Mori, Takashi događaja postaju lažni i zavaravajući. Dokazi se potkrepljuju činjenicama,
Shimura, Minoru Chiaki, Kichijiro ali se odmah dovode u pitanje. Nepodudaranje ispreplitanih priča koje
Ueda, Fumiko Honma, Daisuke pričaju muž, žena i bandit komplikuju generalnu sliku. Najkraće rečeno ,
Katô.
svi pripovedači su nepouzdani, što i film čini nepouzdanim po sebi.
Oskar: Akira Kurosawa (Počasna
Kurosawin Oskarom ovenčani film, koji je ništa manje nego
nagrada)
epistemološki košmar, ipak se završava infuzijom moralne dobrote. Iako
Nominacije za Oskara: So
Matsuyama, H. Motsumoto Rašomon implicitno istražuje nemogućnost obnavljanja i iskupljenja,
(umetnički direktor) njegova glavna tema o otkrivanju istine kao razlike između dobra i zla,
Filmski festival u Veneciji:: Akira podržana je jednostavnim gestovima dobrote i požrtvovanja.
Kurosawa (Zlatni Lav), Akira Dok kroz vizuru bandita Tajomarua (Toshirô Mifune) posmatramo put
Kurosawa (Nagrada italijanske
kroz šumu, mi otkrivamo da je on odmetnik. Kad spazi Masako (Machiko
filmske kritike)
Kyo), on je prisili da mu se preda pre nego što oslobodi njenog muža
samuraja Takehira (Masayuki Mori), tako da se dva muškarca mogu
boriti dok ovaj drugi ne bude ubijen. Masakina priča je da ju je suprug
silovao i ponizio, a potom odbacio i zato je, u naletu besa, ona ta koja ga
je ubila. Takehiro, koji se obraća putem medijatora (Fumiko Honma), kaže
da je njegova žena uzvratila na Tajomaruovu strast pre nego što je tražila
od bandita da ubije Takehira. Ne nalazeći rešenje u ubistvu, Tajomaru
beži, a potom i Masako. Ostavljajući samuraja da počini harakiri.
Svaka od priča je isprčana u cilju spasavanja onog ko je govori. Tako
da je Tajomaru bezdušni kriminalac, Masako nevina žrtva,
a Takehiro ponosni ratnik. Sve se čini kao istina, sve dok
se ne oglasi drvoseča sa pričom o onome što je video iz
prikrajka. Njegova priča dokazuje ženinu plitkost, banditovu
izmišljenu hrabrost i kukavičluk muža. U isto vreme, njegova
verzija skriva njegov udeo u zločinu, sve dok građanin to ne
iznese na videlo, odbacujući potragu za istinom.
Kurosawa završava ovu mračnu priču pozitivnim
tonom. Napuštena beba otkrivena je u razrušenom hramu.
Drvoseča predstavlja ideju ljudske dobrote iskupljujući se
time što preuzima na sebe starateljstvo nad siročetom.
Dosledan zaključak u Rašomonovoj šizofrenoj formi u
sjajnoj narativnoj srukturi. Ovo je Kurosawino prvo remek-
delo. GC-Q
250
SAD (Universal) 92m BW WINCHESTER ‘73 (1950)
Režija: Anthony Mann VINČESTER 73
Produkcija: Aaron Rosenberg
Vinčester 73, kao prva od osam kolaboracija između reditelja Anthonyja
Scenario: Borden Chase, Stuart
N. Lake, Robert L. Richards, po Manna i glumca Jamesa Stewarta, definiše ton ove čuvene saradnje.
priči Stuart N. Lake Vesterni koje je ovaj tandem napravio su neuobičajeno gorki i lepi, sa
Fotografija: William H. Daniels prizvucima fascinantne moralne nesigurnosti.
Originalna muzika: Walter Scharf Zaplet filma se vrti oko puške koja konstantno ide iz ruke u ruku.
Uloge: James Stewart, Shelley Svaki čovek koji dođe u kontakt sa njom, promeni se u nekom pogledu:
Winters, Dan Duryea, Stephen nekad nabolje, a nekad nagore. Sve se ovo prikuplja u takmičenje u
McNally, Millard Mitchell, Charles gađanju gde je premija puška iz naslova.
Drake, John McIntire, Will Geer,
Jay C. Flippen, Rock Hudson, John
Sjajna glumačka ekipa. Sheley Winters je odlična, a među
Alexander, Steve Brodie, James epizodistima su karakterni glumci poput Millarda Mitchella, Stephena
Millican, Abner Biberman, Tony McNallya Will Geer i neuporedivog Dana Dureya. (Probajte da nađete i
Curtis mladog Tonyja Curtisa i Rocka Hudsona koji igra Indijanca!)
Iako danas važi za glumca širokog opsega, Stewart se tada
brinuo zbog percepcije njegovog limitiranog repertoara. Njegov junak
Lin McAdam je prilično neobičan, pomalo nepouzdan iako je on
moralno središte filma. Stewart će u Mannovim filmovima ostvarivati
komplikovane i cinične uloge kao u Čovek iz Laramiea i Gola mamuza.
Bez sumnje, ovo je dokaz da bi ovaj majstor vešto savladao svaku ulogu
koju bi dobio. EdeS
SAD (Argosy, Republic) 105m BW RIO GRANDE (1950)

Režija: John Ford RIO GRANDE
Produkcija: Merian C. Cooper,
John Ford, Herbert J. Yates
Rio Grande kao poslednji film u „konjičkoj trilogiji“ Johna Forda, koju
Scenario: James Warner Bellah,
čine još Fort Apač (1948) i Nosila je žutu traku (1949), manje je delo,
James Kevin McGuinness, po ali u isto vreme i ključno. Film je, navodno, bio namenjen da obezbedi
priči Mission With No Record finansije za rediteljev lični projekat Tihi čovek (1952). Film ima manje
Jamesa Warner Bellaha rekonstrukcija, manje je mitološki i manje elegičan nego prethodni i
Fotografija: Bert Glennon donosi mešavinu sapunice, vojničkog humora i oštru, jahačku akciju.
Originalna muzika: Dale Evans, Kirby York (John Wayne), iskusni Jenki kapetan, izgladio je odnose
Stan Jones, Tex Owens, Victor
sa svojom otuđenom ženom južnjakinjom Kathleen (Maureen O’Hara),
Young
čiju je kuću zapalio u građanskom ratu da bi zajedno mogli da uzgajaju
Uloge: John Wayne, Maureen
O’Hara, Ben Johnson, Claude malog sina (Claude Jarman Jr.). Sin postaje muškarčina pod uticajem
Jarman Jr., Harry Carey Jr., Chill oca, zadržavajući i osećajnost stečenu od majke. York staje na čelo ljudi
Wills, J. Carrol Naish, Victor koji jure indijanske napadače, koji su došli iz Meksika da bi otimali ljude
McLaglen, Grant Withers, Peter
(ovde se nagoveštava klica za remek-delo Forda i Waynea: Tragači iz
Ortiz, Steve Pendleton, Karolyn
Grimes, Alberto Morin, Stan 1956). Ova potera je manje neurotična i više okrenuta akciji, i jedan je
Jones, Fred Kennedy od retkih Fordovih filmova koji uključuje crno-beli pogled na dobro i zlo
u sukobu sa Indijancima.
Ben Johnson nam demonstrira svoje veštine iz rodea i uzbudljive
kaskaderske tačke. "A Sons of the Pioneers" daje svoj doprinos
odgovarajućim baladama iako „Bold Fenian men“ i nije baš bila omiljena
pesma na Zapadu 1870. godine. KN
252
ALL ABOUT EVE (1950) SAD (Fox) 138m BW
SVE O EVI Režija: Joseph L. Mankiewicz
Smatrana jednim od najoštrijih i najmračnijih filmova ikada snimljenih
Scenario: Joseph L. Mankiewicz,
o šou biznisu, drama Jozepha L. Mankiewicza iz 1950. nastala je od po priči The Wisdom of Eve Mary
priče iz magazina Kosmopoliten pod nazivom „The Wisdom of Eve“, Orr
od koje je nastala i jedna radio produkcija. Skoro četiri godine su Fotografija: Milton R. Krasner
je studiji izbegavali da bi, konačno, Mankiewiczev cinični, duhoviti Originalna muzika: Alfred
scenario u kombinaciji sa sjajnom podelom uloga, priču pretvorio u Newman
veliki uspeh. Film je dobio šest Oskara od, do tada nezabeleženih, Uloge: Bette Davis, Anne Baxter,
četrnaest nominacija. Nagrađen je između ostalog i za najbolji film, George Sanders, Celeste Holm,
Gary Merrill, Hugh Marlowe,
najboljeg epizodnog glumca, za režiju, scenario, a nominovane su bile Gregory Ratoff, Barbara Bates,
i Bette Davis, Anne Baxter, Celeste Holm i Thelma Ritter, tako da su Marilyn Monroe, Thelma Ritter,
oborile rekord u broju ženskih nominacija za neki film. Walter Hampden, Randy Stuart,
U film nas uvodi zahvalnica koju izgovara mlada glumica Eve Oskar: Darryl F. Zanuck (najbolji
Harrington (Anne Baxter), a zatim se baca pogled na publiku. Addison film), Joseph L. Mankiewicz
(režija), Joseph L. Mankiewicz
DeWitt (Georg Sanders) kreće sa naracijom koja ide unazad do prve
(scenario), George Sanders
priče o tom uspehu. Bette Davis igra Margo Channing brodvejsku (sporedna muška uloga), Edith
glumicu u svojim četrdesetim, koja postaje prijateljica sa Eve, mladom Head, Charles Le Maire (kostimi)
obožavateljkom koja nije imala lak život. Birdie (Ritter), garderoberka Nominacije za Oskara: Anne
glumice Margo, prva dovede u pitanje tužnu priču Eve: „Kakva priča! Baxter, Bette Davis (glavna
ženska uloga), Celeste Holm,
Nedostaju još samo krvoločni psi koji je ujedaju za zadnjicu.“ Eve povrati
Thelma Ritter (sporedna ženska
izgubljeno poverenje, uvlačeći se u lični i profesionalni život Margo, uloga), Lyle R. Wheeler, George W.
koristeći pregršt laži. Eve nastavlja tako što izigra najbolju prijateljicu Davis, Thomas Little, Walter M.
Margo (Holm), zavede njoj odanog ali prevejanog kritičara (Sanders) i Scott (umetnički direktor), Milton
nastoji da joj otme verenika Billa (Gary Merrill, koji je muž Bett Davis R. Krasner (fotografija), Barbara
McLean (montaža), Alfred
u stvarnom životu). U kratkoj ali sjajnoj minijaturi, Marilyn Monroe pod Newman (muzika)
ruku sa DeWittom stiže na zabavu Margo, na kojoj Margo izgovara Filmski Festival u Kanu: Joseph
čuvenu repliku: „Vežite pojaseve! Biće ovo nemirna noć.“ L. Mankiewicz (specijalna
Posle Oskara 1949. za A Letter to Three Wives, neki vide nagrada kritike), Bette Davis
Mankiewiczev trijumf sa Sve o Evi kao konačnu potvrdu njegovog
talenta i porede ga sa njegovim bratom Hermanom, koji je dobio Oskara
za scenario Građanina Kejna. No
ako ostavimo ovu debatu po strani,
Sve o Evi se smatra vrhuncem
duge karijere Bett Davis, a jedina
mana filma je Ann Baxter, koja se
naprosto pretvorila u čistu ambiciju
u obliku žene. KK
SAD (Paramount) 110m BW SUNSET BLVD. (1950)
Režija: Billy Wilder BULEVAR SUMRAKA
Produkcija: Charles Brackett
Nezaposleni scenarista Joe Gillis (William Holden), plutajući mrtav
Scenario: Charles Brackett, Billy
Wilder, D.M. Marshman Jr, po u bazenu, svodi račun svoje intimne i profesionalne, na propast
priči A Can of Beans by Charlesa osuđene veze sa megalomanskom zvezdom nemih filmova Normom
Bracketta and Billy Wildera Desmond (Gloria Swanson). Norma koja je nezrela vampirica, u svojim
Fotografija: John F. Seitz nastojanjima da ostane mlada u pedesetim, paradoksalno, izgleda kao
Originalna muzika: Jay da ima hiljadu godina. Ona živi u oronuloj vili na Bulevaru sumraka,
Livingston, Franz Waxman održava ponoćnu sahranu svog ljubimca majmuna („Mora da je bio jako
Uloge: William Holden, Gloria važan majmun“, misli u sebi Joe), cepa neizvodive scenarije i mašta
Swanson, Erich von Stroheim,
Nancy Olson, Fred Clark, Lloyd
o nemogućem kambeku na scenu sa ulogom Salome („Mrzim tu reč!
Gough, Franklyn Farnum, Charles To će biti povratak!“). Služi je jezivi sluga (Erich von Stroheim), koji je
Dayton, Buster Keaton, Anna Q. nekada bio njen reditelj i muž.
Oskar: Charles Brackett, Billy Iako nije sklon spektaklima, Wildera je ovaj scenario inspirisao da
Wilder, D.M. Marshman Jr napravi kompozicije koje evociraju prostor Fantoma iz opere i Kaneovog
(scenario), Hans Dreier, John
Xanadu: ogromne ruke u belim rukavicama koje sviraju zahuhtale
Meehan, Sam Comer, Ray Moyer
(umetnički direktor), Franz orgulje dok se žigolo, koji je upao u zamku, njiše u pozadini. Wilderova
Waxman (muzika) otrovna, ali i nostalgična, šetnja po kući duhova filmske industrije može
Nominacije za Oskara: Charles se gledati bezbroj puta, čak i posle njegovog uticaja na horor filmove
Brackett (najbolji film), Billy (kao Aldrichov Šta se desilo Baby Jane?), i posle adaptacije za pozorište
Wilder (režija), William Holden
Andrewa Lloyda Webbera. Film pravi čudnu mešavinu simpatija prema
(glavna muška uloga), Gloria
Swanson (glavna ženska uloga), „prohujaloj“ Normi i Joeu, koji se nije ni desio, uz dozu sadizma, kada
Erich von Stroheim (sporedna upotrebljava zamrznuta lica nemog filma Bustera Keatona, H. B.
muška uloga), Nancy Olson Warnera i Ane Q. Nilsson.
(sporedna ženska uloga), John Jedna od ironičnih skrivenih poruka Bulevara sumraka je da, iako
F. Seitz (fotografija), Doane
Harrison, Arthur P. Schmidt Norma ne može da se izvuče sa svojim ludilom, industrija dopušta
(montaža) i zapravo podstiče sve ostale da se ponašaju kao monstrumi: Cecil
B. DeMille nežno skreće Normi pažnju na to da se filmska industrija
promenila, ali Wilder zaokružuje njegovu scenu tako što dopušta kameri
da primeti njegove ispolirane jahačke čizme i apsurdno staromodno
šepurenje. Gloria Swanson (koja je prihvatila ulogu kada je Mary Pickford
odbila ) i von Stroheim (koji je bio primoran da opet gleda odlomak iz
nedovršenog debakla 1920-ih Kraljica Keli, koji je on režirao, a Gloria
u njemu glumila) iako su u ovom filmu videli šansu za poslednji blesak
slave, dobro su shvatili surovost Wilderovog viđenja koje ih sve pretvara u
monstrume. Ovo je oštar i ciničan film koji se rve sa svojom prokletom ali
slatkom „normalnom“ ljubavnom aferom: na kraju se Norma podjednako
plaši mogućnosti da Joe piše scenario („Untitled Love Story“) za devojku
Nancy Olson, koliko i da će je ostaviti zbog mlađe rivalke. Swansonova je
sjajna („Ja sam velika, filmovi su se smanjili.“) u svom ludilu koje kulminira
u sceni kada se ona priprema da je snimi reporter filmskih novosti, dok
je hapse za ubistvo, a ona objavljuje da je spremna za krupni plan dok
Wilder to prati dugim povlačenjem unazad, da naglasi njenu izolovanost
i ludilo dok čitav cirkus, izazvan skandaloznim ubistvom poznate ličnosti,
tek počinje. Ovo je utabalo stazu Wilderovoj Senzaciji (1951) i kulturi
kriminala eksploatisanog od strane medija, što će i do današnjih dana
biti zastrašujuće aktuelna tema KN
LOS OLVIDADOS (1950)
ZABORAVLJENI
Mada film Zaboravljeni podseća na mnoge konvencionalne filmove o
socijalnim problemima, on pravi korak dalje. Gorko remek-delo Luisa
Buñuela, locirano u sirotinjske krajeve Meksiko Sitija, prati dva osuđena
dečaka: Pedra (Alfonso Mejía), koji se trudi da se popravi, i starijeg
nepopravivog Jaiba (Roberto Cobo), koji se, poput nekog demona,
nanovo pojavljuje da zavede Pedra na pogrešan put. Podozriv prema
italijanskom neorealizmu, Buñuel je insistirao na proširivanju ideje
realizma na takav način da se u njega uključe i esencijalne stvari
kao što je san, poezija i iracionalno – to je predstavljeno Pedrovim
košmarom u kome se ispreplitane krivica i želja razmrse slikom mesa
Meksiko (Ultramar) 85m BW koje majka daje gladnom dečaku, kao i u Jaibovoj viziji anđela smrti u
Jezik: Španski vidu ofucanog psa koji ga vodi niz dugačak mračan put.
Režija: Luis Buñuel Među ostalim izgubljenim dušama u Buñuelovom gradu prokletih,
Produkcija: Óscar Dancigers, nalaze se i nezgodni slepi prosjak Carmelo (Miguel Inclán), napušteni
Sergio Kogan, Jaime A. Menasce dečak Ojitos (Mário Ramírez), Carmelov rob, nimfeta Meche (Alma
Scenario: Luis Alcoriza, Luis Delia Fuentes) čija gola bedra bivaju poprskana u jednoj od mnogih
Buñuel provokativnih scena u filmu, i virtuozni Julián (Javiér Amezcua), koji
Fotografija: Gabriel Figueroa brzo gine od Jaibovog noža. Ako pozajmimo rečenicu iz Nešvila, moglo
Originalna muzika: Rodolfo bi se reći da ste konačni, esencijalni lik u filmu vi – licemerni gledaoci.
Halffter, Gustavo Pittaluga
Krucijalni faktor, koji izdiže ovaj film iznad ostalih sa socijalnom
Uloge: Alfonso Mejía, Estela Inda,
Miguel Inclán, Roberto Cobo,
problematikom, jeste neprijatnost koju on izazva u publici, najsnažnije
Alma Delia Fuentes, Francisco kada Pedro, ljut, u popravnim domu, gađa kameru jajetom.
Jambrina, Jesús Navarro, Efraín Na manje spektakularan ali svejedno zapanjujući način, Zaboravljeni
Arauz, Sergio Villarreal, Jorge sprečava publiku da se postavi u položaj plemenitog saosećanja, koje
Pérez, Javier Amézcua, Mário
je toliko kultivisano u filmovima sa liberalnijim porukama. Ton filma je
Ramírez
oštar, udaljen, kontradikoran – kao kada se patetičnom prizoru slepog
Filmski Festival u Kanu: Luis
Buñuel (režija) Carmela, koga tuče Jaibova banda, naruga kroz sliku kokoške koja
zuri. Buñuel takođe preskače čitav katalog recepata za filmove sa
porukom, uključujući i karakterne surogate za upravljanje osećanjima
ili fokusiranje na jedan problem da bi se ublažio onaj veći. Film je dosta
kritikovan zbog bezosećajnosti i nedostatka konstruktivnih rešenja, ali
Buñuel je umetnik, a ne zakonodavac, pa saosećanje u ovom filmu može
biti teško prepoznatljivo samo zato što nije prikazano na sentimantalan
način. MR
IN A LONELY PLACE (1950) SAD (Columbia, Santana) 94m
BW
NA USAMLJENOM MESTU
Režija: Nicholas Ray
Po mnogo čemu ovaj film se smatra remek-delom: kao najveći uspeh Produkcija: Henry S. Kesler,
kultnog reditelja Nicholasa Raya, kao jedinstveno romantična i ukleta Robert Lord
noar drama, kao showcase za najbolje što su pružili Humphrey Bogart i Scenario: Dorothy B. Hughes,
Gloria Graham, i kao jedan od najpromišljenijih filmova o Holivudu. Edmund H. North, Andrew Solt,
Scenarista „kratkog fitilja“ Dix Steele (Bogart) osumnjičen je za po romanu Dorothy B. Hughes
neobično, okrutno ubistvo, ali njegova prva komšinica Laurel Gray Fotografija: Burnett Guffey
(Grahame) može da mu dâ alibi. Iz toga se izrodi strasna veza, koja Originalna muzika: George
Antheil
traje sve dok ona ne počne zazirati od njegovog nasilnog ponašanja i ne
Uloge: Humphrey Bogart, Gloria
zapita se da li je možda ipak on počinio ubistvo. Bogart je, posle niza Grahame, Frank Lovejoy, Carl
godina u kojima je tumačio romantičare, ovde konačno zaronio u svoju Benton Reid, Art Smith, Jeff
ličnost i otkrio neurotičnu stranu koja je mogla uzdrmati likove Sama Donnell, Martha Stewart, Robert
Spadea i Ricka Blaina. On je stvarno zastrašujući u svojim naletima Warwick, Morris Ankrum, William
Ching, Steven Geray, Hadda
besa u kojima udara i one koji to zaslužuju i koji ne zaslužuju.
Brooks
Mračna tematika filma postaje poletna uz pomoć Rayevih tamnih
vizualizacija sa primesama skoro nadrealističke poetičnosti. Solidni
roman Dorothy B. Hughes adaptiran je na zanimljiv način: u knjizi ispada
da je Steele stvarno ubica, dok je scenario još mračniji jer ističe da je on
nevin, ali da bi lako mogao da ne bude. KN
THE BIG CARNIVAL (1951) SAD (Paramount) 111 m BW

SENZACIJA Jezik: Engleski/ Latin
Režija: Billy Wilder
Senzacija se ističe po dve stvari: to je jedina kolaboracija između Kirka
Produkcija: William Schorr,
Douglasa i Billyja Wildera, i to je najgnevniji i najogorčeniji film koji je Billy Wilder
ikada izbacio Holivud. Scenario: Walter Newman, Lesser
Douglas igra Chucka Tatuma, ciničnog, prepotentnog reportera, Samuels, Billy Wilder
proteranog u mali gradski list posle niza otkaza po novinskim agencijama Fotografija: Charles Lang
u velikim gradovima. On u priči o tragaču za zlatom (Richard Benedict), Originalna muzika: Hugo
koji je zatrpan odronom kamenja, vidi priliku za veliki povratak. On Friedhofer
manipuliše šerifom ne bi li odložio spasavanje, tako što obeća da Uloge: Kirk Douglas, Jan Sterling,
će namamiti turiste, one u potrazi za uzbuđenjima, i posmatrače da Robert Arthur, Porter Hall, Frank
Cady, Richard Benedict, Ray Teal,
dođu i budu deo ove dirljive ljudske priče. Tatum pokreće medijsku Frank Jaquet
histeriju postavljajući se kao jedini koji poznaje pravo stanje i celu Nominacije za Oskara: Billy
stvar pretvara u karneval. Tatumovom pričom je privučena čak i žena Wilder, Lesser Samuels, Walter
nesrećnog tragača (Jan Sterling), koja je oličenje visokih prohteva i, u Newman (scenario)
svojoj pohlepi za ličnim profitom, pokazuje se kao savršen spoj sa njim. Filmski festival u Veneciji: Billy
I sve krene kako ste i očekivali – jako, jako loše. Wilder (internacionalna nagrada),
nominacija (Zlatni lav)
Gnev lebdi još dugo posle kraja priče, a Wilderove verbalne igrarije
teško da mogu da prikriju gorku istinu u priči koja nas sve okrivljuje.
Dirljivo i pametno. AT
257
SAD (Charles K. Feldman, Warner
Bros.) 122 min BW
Režija: Elia Kazan
Produkcija: Charles K. Feldman
Scenario: Tennessee Williams,
Oscar Saul, po drami Tennessee
Williamsa
Fotografija: Harry Stradling Sr.
Originalna muzika: Alex North
Uloge: Vivien Leigh, Marlon
Brando, Kim Hunter, Karl Malden,
Rudy Bond, Nick Dennis, Peg
Hillias, Wright King, Richard
Garrick, Ann Dere, Edna Thomas,
A STREETCAR NAMED DESIRE (1951)
Mickey Kuhn TRAMVAJ ZVANI ŽELJA
Oskar: Vivien Leigh (glavna
„Oduvek sam zavisila od ljubaznosti stranaca.“ Iako je drama
ženska uloga), Karl Malden
(sporedna muška uloga), Kim Tennesseeja Williamsa trebalo da bude cela o očajničkom, poetičnom
Hunter (sporedna ženska uloga), heroizmu Blanche DuBois, sirovi, znojavi, animalni magnetizam Marlona
Richard Day, George James Branda, naspram krhke, izbledele lepotice Vivien Leigh, potpuno
Hopkins (umetnički direktor) je gospodario ekranom. Na isti način na koji je četiri godine ranije
Nominacije za Oskara: Charles K. uzbuđivao pozorišnu publiku na Brodveju, naspram Blanche koju je
Feldman (najbolji film), Elia Kazan
igrala Jessica Tandy, Brandov mrzovoljni naturalizam, njegova prizemna
(režija), Tennessee Williams
(scenario), Marlon Brando (glavna seksualnost i njegovo zavijanje „Steeelaaaa!“ ostaju glumačka izvedba
muška uloga), Harry Stradling koju je skoro nemoguće dostići glumcima koji su se kasnije oprobali u
Sr. (fotografija), Lucinda Ballard ulozi brutalnog Stanleya Kowalskog.
(kostimi), Alex North (muzika), Ironija je da je Kazanova verzija za film, koju je takođe napisao
Nathan Levinson (zvuk)
Tennessee Williams, ali su cenzori izbacili neke lascivne sadržaje,
dobila tri od postojećih četiri Oskara za glumu: jedan je otišao Vivien
Leigh, koja je igrala Blanche i u londonskoj postavci na Vest Endu, koju
je režirao njen muž Laurence Olivier, druga dva su otišla epizodistima
Kimu Hunteru i Karlu Maldenu, ali je Brandu Oskara uzeo Humphrey
Bogart za Afričku kraljicu. No, urkos tome, Brandova gluma u Tramvaju
zvanom želja postavila ga je na vrh liste modernih filmskih glumaca kao
najslavnijeg i najuticajnijeg predstavnika metoda studija Actors.
Posle gubitka odavno propalog porodičnog imanja, zbog zaostalih
poreza i njene reputacije, u potrazi za zaboravom i utehom, Blanche
odlazi u Nju Orleans da ostane kod svoje trudne sestre Stelle i tmurnog
zeta Stanleya Kowalskog, u njihovom pretrpanom, zagušljivom stanu.
Stanleyu, koji je ubeđen da im Blanche prećutkuje nasleđe, ova
neurotična žena, koja se patetično pridržava svog rafinmana i zabluda,
mnogo ide na nerve. Pod uticajem Stanleyevog maltretiranja, i poslednje
nade joj bivaju uništene i ona se povlači u psihotično stanje.
Iako sedmi Kazanov igrani film, Tramvaj zvani želja je više pozorišno
nego filmsko ostvarenje. Osnovna snaga mu dolazi iz glume, naročito u
fascinantnom sukobu dirljivo, eterično, klasično teatralne Vivien Leigh i
eksplozivnog, nagonskog Branda. Oni se po načinu glume razlikuju baš
koliko se razlikuju i Stanley i Blanche po naravima. Ellia Kazan, budući
jedan od osnivača studija Actors 1947. i budući uticajan u američkom
pozorištu, nije pokazao mnogo interesovanja za vizuelne mogućnosti
filma, ali je njegov rad sa glumcima ovde veoma izražen. AE
STRANGERS ON A TRAIN (1951) SAD (Warner Bros) 101m BW
NEPOZNATI IZ NORD EKSPRESA Režija: Alfred Hitchcock
Produkcija: Alfred Hitchcock
Da li ikog može da začudi zašto je Alfreda Hitchcocka privuklo delo
Scenario: Raymond Chandler,
„Strangers on the Train“ autorke Patricije Highsmith? Njen prvi roman Whitfield Cook, Czenzi Ormonde,
sadrži elemente koji se mogu naći u skoro svakom Hitchcockovom po romanu Patriciae Highsmith
filmu: opčinjenost ubistvom, zabune i jedva prikrivene homoseksualne Fotografija: Robert Burks
porive. Nema potrebe da naglašavamo da reditelju nije trebalo mnogo Originalna muzika: Dimitri
vremena da otkupi autorska prava i baci se na posao i, uz pomoć sja- Tiomkin
jnog scenarija Raymonda Chandlera, uz malu podršku Bena Hechta i Uloge: Farley Granger, Ruth
nekih drugih, film je ispao jedan od Hitchcockovih najefektnijih. Roman, Robert Walker, Leo G.
Carroll, Patricia Hitchcock, Kasey
Nepoznati iz Nord Ekspresa ima sasvim nevin uvod. Guy Haines
Rogers, Marion Lorne, Jonathan
(Farley Granger), uspešni teniser, bukvalno naleće na nepoznatog i Hale, Howard St. John, John
nervoznog, saputnika u vozu, Bruna Anthonyja (Robert Walker). Obojica Brown, Norma Varden, Robert
u svojim životima imaju nekoga koga bi se rado oslobodili. Guy bi da Gist
izbriše svoju ženu, a Bruno bi se rado rešio svog dominantnog oca. Nominacije za Oskara: Robert
Burks (fotografija)
Bruno smišlja kako da se probleme obojice reše „savršeno“: jednos-
tavno će zameniti žrtve. Guy briše šašavu ideju iz glave, ali se ubrzo
pojavljuje Bruno koji ga ucenjuje da ispuni svoj deo dogovora.
Skoro crna komedija, Nepoznazi iz Nord Eksperesa takođe
funkcioniše i kao bizarni ritual udvaranja, gde Granger igra čoveka
nezainteresovanog za Walkerovog slikovitog ludaka. Po običaju,
Hitchcock se naslađuje istraživanjem nevolje svog protagoniste. Blistavi
dijalog teče dok Walker priteže obruč oko Grangera, što dovodi do nečega
što bi se moglo nazvati najnapetijom partijom tenisa u istoriji filma. Ali
ne bi to bio Hitchcock da se uzbudljivi zaključak ne dešava na karuselu,
na kome se Walker i Granger rvu
dok se karusel otima kontroli i vrti
sve brže i brže.
Iako je ovo neočekivano finale
za nešto što je uglavnom jedan
unutrašnji pogled na ludilo, ucenu
i krivicu, Hitchcocku to to savršeno
polazi za rukom. Dok Walkerov
kemp šarm vodi ka sve otvoreni-
jim ubilačkim impulsima, njegov
značaj negativca raste i on se može
osloboditi samo na način koji bi bio
pravedan prema njegovoj ličnosti
većoj od života. Zaista Walker (u
svojoj poslednjoj ulozi) dominira
filmom. On je sam razulareni ego,
otelovljeno naličje potisnute sulu-
dosti, koju će Hitchcock devet
godina kasnije analizirati u filmu
Psiho. JKl
259
Velika Britanija (Ealing, Rank) THE LAVENDER HILL MOB (1951)
78m BW
BANDA SA LAVANDER HILA
Režija: Charles Crichton
Produkcija: Michael Balcon, Uz hit iz 1955. Gangsterska petorka, Banda sa Lavander Hila je
Michael Truman najzabavnija i najurnebesnija komedija iz studija Ealing u produkciji
Scenario: T.E.B. Clarke Michaela Balcona, obožavana širom sveta zbog svog provokativnog,
Fotografija: Douglas Slocombe ironičnog, perfektnog britanskog humora. Neverovatni Alec Gunness igra
Originalna muzika: Georges Auric naočarka, neuglednog činovničića u banci, koji na umu ima finansiranje
Uloge: Alec Guinness, Stanley bogate penzije kao kompenzaciju za karijeru u kojoj ostade neprimećen.
Holloway, Sid James, Alfie Bass, On planira hrabru pljačku zlatnika, sa Stanleyjem Hollowayem, koji se
Marjorie Fielding, Edie Martin, bavi izradom suvenira, i sa nesposobnim provalnicima Sidom Jamesom
John Salew, Ronald Adam, Arthur
Hambling, Gibb McLaughlin, John
i Alfijem Bassom. Scenario je napisao nekadašnji policajac T. E. B. „Tibi“
Gregson, Clive Morton, Sydney Clarke.
Tafler, Marie Burke, Audrey Film je masterklas u pravljenju dobrog zapleta i događaja, čemu
Hepburn pomaže vrhunska režija Charlesa Crichtona, naročito u sceni na
Oskar: T.E.B. Clarke (scenario) Ajfelovom tornju (u kojoj Gunness i Holloway jure niz spiralne stepenice
Nominacije za Oskara: Alec u poteri za nedužnim školarkama, koje su greškom kupile, slučajno
Guinness (glavna muška uloga)
zamenjene, zlatne makete Pariza) i u urnebesnom vrhuncu (kada se
raspevani velški pandur vozi na papučici automobila šokiranog dueta u
bekstvu). Obratite pažnju na mladu Audrey Hepburn u uvodu iz Rio de
Žaneira, kada benevolentni, fino obučeni Guinness priča priču onima
koje to interesuje. AE
Velika Britanija (Dorkay, Romulus) PANDORA AND

122 m Technicolor
Jezik: Engleski/ Španski THE FLYING DUTCHMAN (1951)
Režija: Albert Lewin PANDORA I LETEĆI HOLANĐANIN
Produkcija: Joseph Kaufman,
Jednom odbačena kao pretenciozna i neubedljiva, reputacija ovog
Albert Lewin
magičnog romantičnog filma postepeno je rasla tokom godina.
Scenario: Albert Lewin
Postavljena u rane tridesete u gradić po imenu Esperanca (Nada)
Fotografija: Jack Cardiff
na „mediteranskoj obali u Španiji“, gde se dokoni bogati emigranti
Originalna muzika: Alan
Rawsthorne mešaju sa zaposlenim ribarima, Pandora i Leteći Holanđanin počinje
Uloge: James Mason, Ava pronalaskom dva leša koji se drže za ruke, a koje je izbacilo more.
Gardner, Nigel Patrick, Sheila Pandora Reynolds (Gardner), američka pevačica specijalizovana
Sim, Harold Warrender, Mario za guranje muškaraca u propast i smrt, sreće svog predestiniranog
Cabré, Marius Goring, John
partnera u vidu Hendricka Van Der Zeeja (Mason), kapetana i jedinog
Laurie, Pamela Mason, Patricia
Raine, Margarita D’Alvarez, člana posade luksuzne jahte, za koga se ispostavlja da je čuveni Leteći
La Pillina, Abraham Sofaer, Holanđanin, čiji je usud lutanje morima dok ne nađe ženu koja bi htela
Francisco Igual, Guillermo Beltrán da umre za njega.
Jedan od retkih holivudskih intelektualaca, Albert Lewin, koji je
producirao, režirao i napisao film, bio je veliki poznavalac književnosti
(što se odrazilo i na njegove filmove koji su puni citata), i fantastičnog
romanticizma. Snimljen u tamnjikavom ali očaravajućem tehnikoloru,
kamerom Jacka Cardiffa, film je omaž lepoti Ave Gardner, sa fusnotama
o mračnoj silini Jamesa Masona. KN
260
THE AFRICAN QUEEN (1951) Velika Britanija (Horizon,
Romulus) 105 m Technicolor
AFRIČKA KRALJICA
Jezik: Engleski/ German / Swahili
Ovaj klasik Johna Hustona je jedna od najfascinantnijih, najzabavnijih Režija: John Huston
i najuzbudljivijih avantura Holivuda. Baziran na istoimenom romanu C. Scenario: James Agee, John
S. Forestera napisanom 1935, film priča priču o neočekivanoj romansi Huston, po romanu C.S. Forestera
između kapetana parobroda, lutalice Charlieja Allnuta (Humphrey Uloge: Humphrey Bogart,
Bogart) i puritanske usedelice, misionarke Rose Sayer (Katharine Katharine Hepburn, Robert
Hepburn). Rose ne može da smisli Charlieja, ali ih sudbina ipak spoji. Morley, Peter Bull, Theodore
Bikel, Walter Gotell, Peter
Našavši se usred nasilja Prvog svetskog rata, Rose mora da pobegne sa Swanwick, Richard Marner
njim nizvodno u njegovom remorkeru. Međutim nemački ratni brod im Oskar: Humphrey Bogart (glavna
prepreči put i Rose iznosi plan da Charliejev brod napune eksplozivnim muška uloga)
materijalima i dignu nemački brod u vazduh, što bi im omogućilo da Nominacije za Oskara: John
pobegnu. Huston (režija), James Agee, John
Međutim, ovaj avanturistički deo priče je sekundaran u poređenju Huston (scenario), Katharine
Hepburn (glavna ženska uloga)
sa burnim odnosima imeđu Charlieja i Rose, i bez obzira na otvoreno
politički sadržaj naracije o ratu, interesantniju alegoriju Afričke kraljice
pronaćićemo u njihovoj ljubavnoj priči. Kruta britanka potisnutih
nagona, Rose biva zavedena Charliejevom neobrijanom, džinovskom
američkom muževnošću. Iako smešten u 1914. godinu, potekst, koji
ističe značaj Amerike i njene pojave na svetskoj sceni posle Drugog
svetskog rata kada su druge velike kolonijalne sile počele da slabe,
nemoguće je ne uočiti.
Hepburnova i Bogat baš uživaju u svojim ulogama. Oboje veterani
filma i velike zvezde, u ovom filmu
koriste svoje zaštitne znake u vidu
gestova i tikova da pospeše efekat.
Oni dodaju filmu fini humor, koji nimalo
ne škodi akciji. Hemija među njima je
savršena, a prelaz od međupolarne
udaljenosti do saboraca i ljubavnika
dešava se bez ikakvog napora i
ubedljivo, mada su najzabavniji kada
se hvataju za gušu. Za privlačnost
Aričke kraljice zaslužna je i fotografija
u boji kao i očaravajuće lokacije u
džungli. Za ovaj film je Bogart osvojio
svog jedinog Oskara, a Huston (režija
i scenario), Hepburnova i scenarista
James Agee bli su nominovani. Ovaj
kratki prikaz, kao ni pohvale koje je
pokupio, ne mogu dočarati lepotu
filma. Posle bezbroj gledanja, mene
ovaj film i dalje nasmeje i oraspoloži.
Među mnogo divnih filmova iz ove
knjige, ovaj je zaista nešto što zaista
morate da vidite. RH
261
Francuska (UGC) 110 m BW JOURNAL D’UN CURE DE CAMPAGNE
Jezik: Francuski (1951)
Režija: Robert Bresson
Scenario: Robert Bresson, po DNEVNIK SEOSKOG SVEŠTENIKA
romanu Georgesa Bernanosa U potrazi za inspiracijom, jedan od najvećih umetnika filma, pronašao
Produkcija: Léon Carré, ju je u Dnevniku seoskog sveštenika. Robert Bresson je, pomoću
Robert Sussfeld
maštovitosti, hrabrosti i strogosti, otkrio da pravljenje filma ne mora
Fotografija: Léonce-Henri Burel
da ima veliki budžet, zvezde ili specijalne efekte. Film može da ispriča
Originalna muzika: Jean-Jacques
bilo kakvu priču, da izazove bilo koju emociju, da se otvori prema
Grünenwald
materijalnom i nematerijalnom, ka privatnim i kolektivnim temama kroz
Uloge: Claude Laydu, Léon Arvel,
Antoine Balpêtré, Jean Danet, elementarnu upotrebu njegove suštinske prirode.
Jeanne Étiévant, André Guibert, Roman Georgesa Bernanosa priča priču o mladom svešteniku koji
Bernard Hubrenne, Nicole živi na selu, nosi se sa teškoćama svakodnevnog življenja i preispituje
Ladmiral, Martine Lemaire, Nicole svoje postupke i svoju veru. Bernanoa ne pušta ni vernike ni ateiste da
Maurey, Louise (Mme. Louise)
Martial Morange, Jean Riveyre, miruju, praveći jazove u konkretnom svetu. Bresson uspeva da napravi
Gaston Séverin, Gilberte Terbois, skromnu adaptaciju dela, koje pokazuje na čemu se bazira hrišćanska
Marie-Monique Arkell poruka – poruka za koju je film savršeno sredstvo da je pretoči u slike i
Filmski festival u Veneciji: zvuk – reč pretočena u meso.
Robert Bresson (internacionalna Film je konkretno i zajedničko dostignuće misterije Stvaranja.
nagrada), (Nagrada italijanske
filmske kritike), (OCIC nagrada),
Bresson filmom pokazuje da je sve moguće: poigravanje sa smrću,
nominacija (Zlatni lav) pisanje po ekranu, poigravanje sa željom, zagledanje u ljudsku psihu,
generisanje fascinacije životom u ruralnoj Francuskoj sredine XX veka i
konfrontiranje religioznih pitanja. J-MF
SAD (MGM) 113 m Technicolor AN AMERICAN IN PARIS (1951)

Jezik: Engleski/ Francuski AMERIKANAC U PARIZU
Režija: Vincente Minnelli
Vedri mjuzikl Vincentea Minnellija, Amerikanac u Parizu, koji je osvojio
Produkcija: Roger Edens,
Arthur Freed šest Oskara, uključujući i onaj za najbolji film (ispred Mesto pod suncem
Scenario: Alan Jay Lerner i Tramvaj zvani želja), kao i specijalno priznanje koreografu Geneu
Fotografija: John Alton, Kellyju i Talbergovu memorijalnu nagradu za MGM-ovog producenta
Alfred Gilks Alana Freeda, bio je originalni scenario za film koji je Freed video kao
Originalna muzika: Saul Chaplin sjajnu promociju za Kellyja, i izgradio ga oko gomile najpopularnijih
Uloge: Gene Kelly, Jerry Mulligan, pesama Georgea Gershwina („I Got Rhythm“, „’S Wonderful“).
Leslie Caron, Lise Bouvier, Oscar Umetnik praznih džepova, Kelly donosi svoj atletski polet na sterilisani
Levant, Georges Guétary, Henri Monmartr, stepuje sa malim skitnicama, zaljubljuje se u muzu Leslie
Baurel, Nina Foch, Milo Roberts
Caron i bori se za njenu ruku sa sofisticiranim francuskim pevačem
Oskar: Arthur Freed (najbolji
film), Alan Jay Lerner (scenario),
Georgesom Guétaryjem. U međuvremenu se patronesa Nina Foch
Cedric Gibbons, E. Preston Ames, kipiod ljubomore, a sve mirno nadgleda umetnikov prijatelj kompozitor,
Edwin B. Willis, F. Keogh Gleason koga igra pijanista i Gershwinov eksponent Oscar Levant. Poručujući
(umetnički direktor), Alfred Gilks, izgubljenim generacijama Amerikanaca da se malo izgube u francuskoj
John Alton (fotografija), Orry-Kelly,
kulturi, Minnelli začinjava svoj film životnošću, ljubavlju i eksplozijom
Walter Plunkett, Irene Sharaff
(kostimi), Johnny Green, Saul boja. Vrhunac filma je spektakularni, inovativni osamnaestominutni
Chaplin (muzika) ples na naslovnu numeru, postavljen u scenografije inspirisane raznim
Nominacije za Oskara: Vincente francuskim umetnicima, najviše Toulouse Lautreca. Sjajan je i duet
Minnelli (režija), Adrienne Fazan Kelly–Caron „Our Love is Here to Stay“, dok igraju na obali reke Sene.
(montaža)
AE
262
A PLACE IN THE SUN (1951) SAD (Paramount) 122 min BW
MESTO POD SUNCEM Režija: George Stevens
Produkcija: Ivan Moffat, George
Prilikom adaptiranja „Američke tragedije“ Theodorea Dreisera, reditelj Stevens
George Stevens se suočio sa teškoćom da mračni naturalizam priče iz Scenario: Harry Brown, Theodore
knjige o klasnim sukobima, koja je bila interesantna za publiku 1950- Dreiser, Patrick Kearney,-Michael
ih, pretoči u priču željniju zabave nego političkih instrukcija. Njegovo Wilson, po romanu An American
rešenje je bilo izuzetno efektno: naglasiti erotske čežnje Georgea Tragedy Theodore Dreisera i
drami A Place in the Sun Patricka
Eastmena (Montgomery Clift) usmerene na lepoticu Angelu Vickers Kearneya
(Elizabeth Taylor). Majka šalje siromašnog Georgea kod bogatog rođaka Fotografija: William C. Mellor
industrijalca da bi napravio nešto od svog života. Ali George, kojim Originalna muzika: Franz
dominiraju osećanja nepravednosti sveta i isključenosti, nema ambicije Waxman
da radom izgradi svoj put sa dna ka uspehu. U stvari, on je toliko slab Uloge: Montgomery Clift,
da, čim se zaposli, on naruši jedno od glavnih pravila fabrike. Zabavljao Elizabeth Taylor, Shelley
se sa koleginicom i napravio dete toj siromašnoj, očajnoj ženi za koju je Winters, Anne Revere, Keefe
Brasselle, Fred Clark, Raymond
već izgubio interesovanje.
Burr, Herbert Heyes, Shepperd
Georgeu, koga Clift igra kao patetičnog naivca, glavna prednost Strudwick, Frieda Inescort,
postaje njegov izgled i prefinjenost. Tako Mesto pod suncem postaje Kathryn Givney, Walter Sande,
jedna od holivudskih dirljivih, tragičnih ljubavnih priča, kao rezultat Ted de Corsia, John Ridgely, Lois
Chartrand
Stevensonovih dobrih indikacija (koje su se više odnosile na govor
Oskar: George Stevens (režija),
tela nego na dijalog), i manipulacije dva kontrastirana stila. Georgeov
Michael Wilson, Harry Brown
bajkoviti susret sa čednom Angelom obeležen je intimnim pogledom (scenario), William C. Mellor
kamere, koji se sastoji iz mekano fokusiranih krupnih planova. Međutim (cinematography BW), Edith
scene u fabrici sa njegovom prvom devojkom Alice (Sheley Winters), i Head (kostimi), William Hornbeck
kasnije u sudnici, koriste fotografiju noara, sa naglašenim chiaroscuro (montaža), Franz Waxman
(muzika)
svetlom i nebalansiranu kompoziciju, što lepo predočava opasnosti koje
nosi Georgeova želja za „mesto pod suncem“. George Stevens (najbolji film),
Trudna Alice preti da će ocinkariti Georgea njegovoj porodici ako
se njome ne oženi. Od ove sudbine spasava ga samo to što opština
ne radi zbog praznika u trenutku
kada par krene kod matičara.
George predloži izlet na jezeru u
malom čamcu, sa idejom da bi se
tamo mogla dogoditi „nesreća“ u
kojoj bi se Alice utopila. On ipak ne
može to da uradi, ali uplašena Alice
prevrne čamac od straha. On joj
ne pomaže i ona se udavi. George
životom plati svoju ravnodušnost.
Međutim zahvaljujući Stevensu,
mi ga pamtimo više kao tragičnu
figuru nego kao socio-političku
lekciju. BP
SAD (Fox) 92m BW THE DAY THE EARTH STOOD STILL (1951)
Režija: Robert Wise DAN KADA JE ZEMLJA STALA
Produkcija: Julian Blaustein
SF-drama Roberta Wisea, bazirana na priči Harryja Batesa „Oproštaj od
Scenario: Harry Bates, Edmund
H. North, po priči Farewell to the gospodara“, našla je žicu, nuklearnim ratom isprepadanoj i umornoj od
Master Harrya Batesa političara, publici toga doba. Sa skoro dokumentarističkim početkom,
Fotografija: Leo Tover film, kroz specijalne efekte i upečatljive likove, šalje jezivu antiratnu
Originalna muzika: Bernard poruku. Mnogo iznad običnog B-filma, ovo je prvi popularni SF-film za
Herrmann odrasle sa pravom humanističkom porukom.
Uloge: Michael Rennie, Patricia Intergalaktički emisar po imenu Klaatu (Michael Rennie) spušta se
Neal, Hugh Marlowe, Sam Jaffe, u Vašington da prosledi poruku da rat na zemlji mora prestati. Opkoljen
Billy Gray, Frances Bavier, Lock
Martin
topovima i tenkovima, Klaatu biva slučajno ranjen u svom svemirskom
brodu i odnose ga u bolnicu, dok tri metra visok robot Gort (Lock
Martin) čuva letilicu. Bez lica, nem, posedujući smrtonosni laser, Gort je
nepobediv. Jedini način da ga nateraju da prestane da brani brod jesu
reči „Gort, Klaatu barada niktoh“. Bila je to rečenica koju je ponavljalo
svako dete koje je videlo film.
Klaatu beži iz bolnice i upoznaje
Helen (Patricia Neal), lepu ženu izuzetne
inteligencije, i njenog sina Bobbyja (Billy
Gray) i Helen je ta koja mora da razoruža
smrtonosnog Gorta. Da bi dokazao svoju
moć i doprineo značaju poruke mira koju
je doneo, Klaatu izmišlja plan kojim će
zaustaviti kompletnu mehaniku na Zemlji
(sa izuzetkom bolnica i aviona).
Prvobitno je ulogu Klaatua trebalo
da igra Claude Rains, ali zbog rasporeda
snimanja, ulogu je prepustio Rennieu, čije
oštre crte lica daju blagu superiornost liku.
Patricia Neal, kao simbol ženske hrabrosti,
nosi u sebi najbolje što ljudski rod može
ponuditi. Gorta je tumačio Martin, preko
tri metra visok radnik iz Graumanovog
kineskog pozorišta u Los Anđelesu. Zbog
težine kostima, Martin se mučio da podigne
Nealovu, i u nekim scenama se žice mogu
videti. Da bi svemirski brod izgledao kao
da je napravljen nepoznatim tehnologijama,
ubačen je git i prefarban srebrnom bojom.
Git se razdvaja i vrata se pojavljuju niotkuda.
Nenadmašeni Dan kada je zemlja stala je
klasik na više frontova, među kojima i zbog
svoje antiratne poruke i pametnih efekata
kao i Herrmannove upotrebe teremina
ranog elektronskog instrumenta. KK
264
THE QUIET MAN (1952) SAD (Argosy, Republic) 129m
Technicolor
MIRAN ČOVEK
Jezik: Engleski/ Galski
John Ford, koji je najslavniji po svojim odama američkoj istoriji i kulturi, Režija: John Ford
snimio je nekoliko filmova o svojim keltskim, a posebno irskim korenima, Produkcija: Merian C. Cooper, G.B.
među kojima je Miran čovek verovatno najbolji. Film koji je svojevrsna Forbes, John Ford, L.T. Rosso
kombinacija komedije i drame prikazuje povratak Amerikanca irskog Scenario: Frank S. Nugent,
porekla Seana Thorntona (John Wayne) u postojbinu, gde ulazi u burnu Maurice Walsh, po priči Green
vezu sa Mary Kate Danaher (Maureen O’Hara). Snimljen u irskoj oblasti Rushes Mauricea Walsha
Galvej iz koje je Fordova familija emigrirala u Ameriku, Miran čovek Fotografija: Winton C. Hoch
obiluje fordovskom akcijom, sa epskim klimaksom u kome se ex-bokser Originalna muzika: Victor Young
Sean potuče sa Marynim bratom Willom Danaherom (Victor McLaglen), Uloge: John Wayne, Maureen
O’Hara, Barry Fitzgerald, Ward
koji odbija da dâ sestrinu ruku Amerikancu.
Bond, Victor McLaglen, Mildred
Borba se prekida kada su obojica previše pijani da bi je nastavili Natwick, Francis Ford, Eileen
(jer loču u pauzama borbe). Sledi pomirenje posle koga porodica i Will Crowe, May Craig, Arthur Shields,
pristaju na venčanje. Međutim, film ne govori o muškim stvarima, a Mary Charles B. Fitzsimons, James
Lilburn, Sean McClory, Jack
nije samo predmet sukoba. Iako želi Seana, ona se ne suprotstavlja
MacGowran, Joseph O’Dea
svom bratu. Udaja za Seana u takvim uslovima bi bila poniženje za
Oskar: John Ford (režija), Winton C.
nju. U početku Sean, koji je u ringu usmrtio protivnika, ne želi da se Hoch, Archie Stout (fotografija)
bori sa njenim bratom, ali za Mary to znači nedostatak ljubavi. Zaplet Nominacije za Oskara: John
se zakomplikuje tako što seljani nagovore Danahera da im dâ svoj Ford, Merian C. Cooper (najbolji
blagoslov i njih dvoje se venčavaju. Ali brat uskoro otkriva prevaru i film), Frank S. Nugent (scenario),
ne da Mary njen miraz. Mary odbija da spava sa Seanom pre nego što Victor McLaglen (sporedna muška
uloga), Frank Hotaling, John
dobije svoj miraz, koji je garant njene nezavisnosti. Finalno pesničenje McCarthy Jr., Charles S. Thompson
rešava oba pitanja i par se pomiri. (umetnički direktor), Daniel J.
Pod palicom Johna Forda, Miran čovek slika konvencionalnu Bloomberg (zvuk)
sladunjavost sela sa slikama predivne prirode. Dobili smo film koji je Filmski festival u Veneciji: John
dovoljno ozbiljan da bude privlačan, ali i dovoljno maštovit da bude Ford (internacionalna nagrada),
(OCIC nagrada), nominacija (Zlatni
urnebesno smešan. BP lav)
265
JEUX INTERDITS (1952)
ZABRANJENE IGRE
Pregršt je filmova koji su prikazali apsurdnost ljudskog življenja kroz
dečji pogled na svet, ali retko koji je to uradio tako dobro kao najbolji
film René Clémenta Zabranjene igre. Kao i u većini Clémentovih filmova,
radnja se odvija u okruženju Drugog svetskog rata. Petogodišnja
devojčica Paulette (Brigitte Fossey) ostaje bez roditelja, koji ginu
u vazdušnom napadu na Pariz. Jedna seoska porodica je nevoljno
usvaja i ona se zbližava sa njihovim mlađim sinom. Jedanaestogodišnji
Michel (Georges Poujouly) i ona stvaraju tajni svet koji reflektuje smrt,
koju njih dvoje vide svuda unaokolo. Oni sakupljaju mrtve insekte i
životinje i sahranjuju ih u ambaru, mrmljajući polushvaćene reči iz
katoličkog opela. Ove „zabranjene igre“ odrasli otkrivaju, pa deca budu
Francuska (Silver) 102 m BW razdvojena.
Jezik: Francuski Clément je napravio ime dramatizovanim dokumentarcem Bitka za
Režija: René Clément prugu (1946), koji govori o operacijama Pokreta otpora na francuskim
Produkcija: Robert Dorfmann prugama, a uvod Zabranjene igre nosi moćan realistički naboj (kada
Scenario: François Boyer, Jean nemački bombarderi bacaju bombe i pucaju na kolonu izbeglica).
Aurenche, Pierre Bost, René Jezivost scene je potpomognuta prirodnim zvucima, bez dodatka
Clément, po romanu Les Jeux muzike, a dešava se usred prijatnih vrućina prelepih francuskih seoskih
Inconnus Françoisa Boyera pejzaža. Međutim, posle toga film prelazi u stilizovanije tonove. Na
Fotografija: Robert Juillard jednoj strani su odrasli seljani – svet sagledan zbunjenim, fasciniranim
Originalna muzika: Narciso Yepes dečjim očima svodi se na sitne čarke, a sukobi su karikirani. To je svet
Uloge: Georges Poujouly, Brigitte u kome vera postoji samo u rečima dok životom vladaju gramzivost
Fossey, Amédée, Laurence Badie,
Madeleine Barbulée, Suzanne i zloba. Naspram toga stoji nežni pogled na decu i simpatije prema
Courtal, Lucien Hubert, Jacques njima dok grade svoj tajni, izmišljeni svet, a njihovo konačno, nasilno
Marin, Pierre Merovée, Violette razdvajanje svakoga pogađa u srce.
Monnier, Denise Péronne, Clément je uspeo da iz dece dobije sjajne uloge, osvežavajuće
Fernande Roy, Louis Saintève,
André Wasle
depatetizovane. Može se uočiti čak i neka gracioznost u dečakovoj
Oskar: Francuska (počasna
nežnosti prema devojčici. Narciso Yepes je napravio lepu lirsku muziku
nagrada—najbolji strani film) za solo gitaru, izražajnu u svojoj jednostavnosti. PK
Nominacije za Oskara: François
Boyer (scenario)
Filmski festival u Veneciji: René
Clément (Zlatni lav)
266
ANGEL FACE (1952) SAD (RKO) 91m BW
ANĐEOSKO LICE Režija: Otto Preminger
Produkcija: Otto Preminger,
Američkim film noarom dominiraju uklete romanse i moćne fatalne Howard Hughes
žene, sklone manipulaciji, one naivne muškarce guraju u posrnuće i Scenario: Chester Erskine, Oscar
propast. Film Ottoa Permingera dolazi u kasnijoj fazi pokreta i očigledno Millard, Frank S. Nugent
je da dosta duguje ranijim filmovima kao što je Iz prošlosti (1947) Fotografija: Harry Stradling Sr.
Jacquesa Tourneura. U ovom filmu, Robert Mitchum tumači sličnu ulogu, Originalna muzika: Dimitri
privatnog detektiva koji ih razotkriva, ali ne može pobeći od mahinacija Tiomkin
nemoralne žene koju voli. Uloge: Robert Mitchum, Jean
Međutim, ovaj film sadrži više cinizma i ironije nego njegovi Simmons, Mona Freeman,
Herbert Marshall, Leon Ames,
prethodnici. On prikazuje opsednutost radnika Franka Jessupa Barbara O’Neil, Kenneth Tobey,
(Mitchum) prelepom bogatašicom, koja manipuliše njime da bi ubila Raymond Greenleaf, Griff
svoju maćehu. Prethodno je Diane Tremayne (Jean Simmons) namerno Barnett, Robert Gist, Morgan
pokvarila Frankovu veridbu sa Mary (Mona Freeman), „dobrom“ ženom Farley, Jim Backus
koja je oličenje normalnog života. Ali taj život Franka ne zadovoljava
otkako je upoznao Diane i navikao se na bogatstvo. Podlost Diane
uspeva, ali po cenu neplaniranog lišavanja života njenog oca. Nju
međutim ne može ništa sprečiti u ostvarivanju planova i ona ne oseća
nikakvu krivicu. Njih dvoje budu optuženi za ubistvo, ali, u duhu noara
poput Poštar uvek zvoni dva puta Diane upošljava prepredenog branioca
koji ih oslobađa optužbe. Iako naizgled predodređeni za zajednički život,
Franka počne da grize savest. Kada se završi suđenje, on pokuša da
ode od Diane i vrati se starom životu. Fatalno grešeći, Frank dopušta
Diane da ga odveze na autobusku stanicu, ali ona će radije umreti nego
da ga pusti od sebe. Zato skreće autom sa puta niz liticu, i oboje ih ubije
na način koji podseća na „nesreću“, koju je prethodno dobro osmislila.
Uloge Mitchuma i Simmonsove su sjano izgrađene, a Premingerova
režija ih pojačava umetničkom manipulacijom mizanscena – klasičan
film noar. BP
267
SINGIN’ IN THE RAIN
(1952)
PEVAJMO NA KIŠI
Neki filmovi se kotiraju visoko zbog
svojih prvih upečatljivih umetničkih
proboja ili sjajnih debitantskih nastupa
glumaca. Neki se cene prosto jer su
najbolji svoje vrste. Pevajmo na kiši
pripada ovoj drugoj skupini. On nije
pionirski poduhvat ni po čemu, niti
pomera granice filmskog jezika, ali retko
koji film je u sebi tako lako objedinio
sve što je dobro u filmovima: radosne
kulminacije, padove u očajanja i stalnu
SAD (MGM) 103m Technicolor klackalicu između te dve krajnosti.
Režija: Stanley Donen, Gene Kelly Sasvim je odgovarajuće da holivudski mjuzikl u suštini govori o
Produkcija: Arthur Freed zvuku. Ili bar o dolasku zvuka. Radnja je smeštena u 1927. i Don
Scenario: Betty Comden, Adolph Lockwood (Gene Kelly) igra čuvenu zvezdu nemih filmova. Usred
Green
procesa snimanja još jednog filma sa partnerkom Linom Lamont (Jean
Fotografija: Harold Rosson
Hagan), studio čuje da se sprema premijera Džez pevača i odluče da
Originalna muzika: Nacio Herb
Brown, Lennie Hayton
prekinu snimanje. Jedina šansa da njihov film postane konkurentan
Uloge: Gene Kelly, Donald
je da ga preprave u mjuzikl, ali rađaju se dva problema: Dona nervira
O’Connor, Debbie Reynolds, Jean partnerka Lina, a njen izraženi njujorški akcenat nije pogodan za novu
Hagen, Millard Mitchell, Cyd eru zvučnog filma. Koje je rešenje? Sironizovati njen grozni glas glasom
Charisse, Douglas Fowley, Rita naivne Kathy (Debbie Reynolds) i nadati se da publika to neće otkriti. Ali
Moreno
ovo privremeno rešenje dovodi do novog problema: Don se zaljubljuje u
Nominacije za Oskara: Jean
Kathy, što menja njegovu saradnju sa Linom.
Hagen (sporedna ženska uloga),
Lennie Hayton (muzika) U korežiji Genea Kellyja i Stanleyja Donena, Pevajmo na kiši je
pun pevačko-igračkih numera, a najpoznatije su „Make ’Em Laugh“ u
izvođenju Donalda O’Connora i Kellyjevo izvođenje naslovne numere.
Kelly se vrti na stubu lampiona i šljapka baricama u ekstazi, ponesen
novom ljubavlju svog života. Iako je teško poverovati, nekoliko numera
je reciklaža već postojećih iz MGM-ove arhive, ali im je ekipa filma
podarila novi život u tolikoj meri da su sada zauvek povezane sa tim
filmom. Adolph Green i Betty Comden napisali su brz i smešan scenario,
parodirajući trnoviti prelaz sa nemog na zvučni film tako vispreno da je
to mogla dostići samo čitava generacija pisaca za zvučne filmove.
Ironično, poput priče iz filma, Pevajmo na kiši ne nailazi na dobar
odziv publike i na Oskaru je bio skoro nezapažen. Ali, s vremenom su
njegove vedre scene i harizmatične zvezde postale suviše jake da bi
im se odolevalo. Zahvaljujući brojnim reprizama Pevajmo na kiši je
proglašen kraljem svih mjuzikala, ali i brojnim kritičarima što su ga
uvrstili u deset najboljih filmova. Ipak, prave zasluge idu Donenu i
Kellyju, koji su ga napravili. Svet filma, a i šire, je postalo bolje i lepše
mesto sa Pevajmo na kiši. JKl
IKIRU (1952)
ŽIVETI
Mada ga uglavnom znamo po njegovim samurajskim epskim pričama
(Sedam samuraja, Jodžimbo), najveće interesovanje Akira Kurosawe
nisu bile krv i hrabrost, iako možda nijedan drugi reditelj nije u toj
meri ispitao potencijale slika nasilja na ekranu. Akira Kurosawa važi
za jednog od najvećih humanista u svetu filma, a to se najlepše vidi u
filmu Živeti.
Zaplet filma kruži oko Kenija Watanabea (Takashi Shimura, stalni
Kurosawin glumac). On je činovnik srednje važnosti koji vodi dosadan
život koji ga ne ispunjava. Njegov životni uspeh, koji on ozbiljno shvata,
jeste to što za trideset godina nije ni jedan jedini put izostao sa posla u
opštinskoj gradskoj službi. Nije da on žali zbog banalnosti svog života,
samo ne zna ni za jednu drugu opciju.
Sve se menja kada sazna da je oboleo od raka i da ima još malo
vremena. Watanabe u svojim poslednjim danima analizira svoja
dostignuća (nikakva) i prioritete (kojih nema), i odluči da nije prekasno
da promeni svet nabolje. Kompletnu energiju usmeri na izgradnju javnog
parka – mali gest koji bez obzira predstavlja veliku stvar za Watanabea
kao i za Kurosawu.
Takashi Shimura je napravio ulogu svog života. Kada Watanabe
otkriva da je bolestan, Shimurin izraz lica govori sve što treba da znamo:
Japan (Toho) 143m BW
prelazi od bezizražajnosti do poniženosti, u Shimurinoj mimici se sadrži
Jezik: Japanski
sve. Dok klizi filmom sa licem napaćenog čoveka, nemoguće je da ne
osetimo njegovu bol.
Produkcija: Sojiro Motoki
Iako u osnovi tužan, Živeti je film pun optimizma. A to je Kurosawi i
Scenario: Shinobu Hashimoto,
bila ideja – da bi se postigla bilo kakva sreća ili zadovoljstvo, mora se
Akira Kurosawa, Hideo Oguni
proći kroz patnju. Ali patnja je takođe deo života i može se iskoristiti
Fotografija: Asakazu Nakai
za postizanje dobra. Živeti govori o životu u veoma pozitivnom tonu
Originalna muzika: Fumio
Hayasaka čak i kada govori o smrti i tuzi. Dar Akira Kurosawe sastoji se u tome
Uloge: Takashi Shimura, Shinichi što uspeva da pokaže da ta raspoloženja nisu suprotstavljena, već su
Himori, Haruo Tanaka, Minoru ujedinjena kao deo životnog ciklusa. Njegovo iskreno uverenje da male
Chiaki, Miki Odagiri, Bokuzen stvari čine razliku u isto vreme je osvežavajuće i dirljivo. EdeS
Hidari, Minosuke Yamada,
Kamatari Fujiwara, Makoto
Kobori, Nobuo Kaneko, Nobuo
Nakamura, Atsushi Watanabe,
Isao Kimura, Masao Shimizu,
Yunosuke Ito
Internacionalni Festival u Berlinu:
Akira Kurosawa (specijalna
nagrada berlinskog senata)
270
EUROPA ‘51 (1952) Italija (Ponti-De Laurentiis) 113m
BW
EVROPA '51
Jezik: Italijanski
Film Roberta Rossellinija Evropa ’51 sadrži najnepredvidljiviju skupinu Režija: Roberto Rossellini
sastojaka koju neko može zamisliti, gulaš za koji ne biste baš mogli Produkcija: Dino De Laurentiis,
biti siguni da želite da ga probate – film koji uključuje skandinavsku Roberto Rossellini
poholivuđenu zvezdu, oca italijanskog neorealizma, komentar Scenario: Sandro De Feo, Mario
na socijalne uslove u gradovima posleratne Evrope, metafizička Pannunzio, Ivo Perilli, Brunello
razmatranja prirode dobra i zla kao i meditacije o neotuđivom pravu na Rondi, Roberto Rossellini
samoodređenje, sukob buržoazije i naroda na svim nivoima, jednu smrt Fotografija: Aldo Tonti
deteta, izdaju i iskupljenje majke... mamma mia! A onda se smestite Originalna muzika: Renzo
Rossellini
u mrak, platno obasja svetlost, film počinje. Jednostavno i jasno.
Uloge: Ingrid Bergman, Alexander
Elegantno, potresno, neverovatno živo. Knox, Ettore Giannini, Giulietta
U Stromboliu snimljenom godinu dana ranije, Rossellini je od Ingrid Masina, Teresa Pellati, Sandro
Bergman napravio neverovatnu marionetu kojom upravljaju Bog i Franchina, William Tubbs, Alfred
njen reditelj (i ljubavnik). Ovaj put ništa se slično nije desilo, samo Brown
hrabro otkriće, do tada nepoznate, fuzije melodrame i autorskog filma Filmski festival u Veneciji:
Roberto Rossellini
sa njegovim etičkim i socijalnim pitanjima. Svaki događaj u Evropi
(internacionalna nagrada),
’51 baziran je na opštim mestima, a svaka scena stiže kao da je nominacija (Zlatni lav)
neočekivana, napunjena uznemirujućim osećanjem stvarnosti, sa
tajnim vezama sa stvarnim životom iako izgleda kao da koristi samo
uobičajene reference i na romanesknoj strani i na tematskoj. A sve se
odvija bez naglašnog dramskog efekta, bez hvalisanja, sa, naprotiv,
dosta skromnosti kod glumaca i reditelja (koji nisu inače bili nimalo
skromni), u načinu na koji je priča ispričana, snimljena i interpretirana.
Evropa ’51 izlazi iz svih okvira vrste kojoj na prvi pogled pripada,
dosežući nivo suštinskog humanizma retko dostizanog na filmu, i to bez
upotrebe teških sredstava. Dok Irene Girard (Ingrid Bergman) savladava
sve prepreke na putu ka svetici, film se
sam probija svojim putem, izbegavajući
sve grehove kojima je, kako izgleda,
bio iskušavan. Svetački film? Zašto da
ne? J-MF
271
SAD (Loew’s, MGM) 118m BW
Režija: Vincente Minnelli
Produkcija: John Houseman
Scenario: George Bradshaw,
Charles Schnee
Fotografija: Robert Surtees
Originalna muzika: David Raksin
Uloge: Lana Turner, Kirk Douglas,
Walter Pidgeon, Dick Powell,
Barry Sullivan, Gloria Grahame,
Gilbert Roland, Leo G. Carroll,
Vanessa Brown, Paul Stewart,
Sammy White, Elaine Stewart,
Ivan Triesault
Oskar: Charles Schnee (scenario),
Gloria Grahame (sporedna THE BAD AND THE BEAUTIFUL (1952)
ženska uloga), Cedric Gibbons,
Edward C. Carfagno, Edwin GRAD ILUZIJA
B. Willis, F. Keogh Gleason I dalje najbolji „Holivud o Holivudu“ film, rađen je po motivima karijere
(umetnički direktor), Robert
Davida O. Selznicka, sa par skretanja da pokupi anegdote o Valu
Surtees (fotografija), Helen Rose
(kostimi) Lewtonu, Orsonu Wellesu, Raymondu Chandleru, Diani Barrymore,
Nominacije za Oskara: Kirk Alfredu Hitchcocku i Irvingu Thalbergu. Obratite pažnju i na tihu ali
Douglas (glavna muška uloga) uticajnu ženu britanskog reditelja.
Troje ljudi koji opravdano mrze producenta Jonathana Shieldsa (Kirk
Douglas) okupljaju se da prime telefonski poziv iz Pariza, gde je propali
Shields otišao da predloži novi projekat. Kroz flešbekove, oni pokrivaju
njegov uspon u karijeri pravo iz blata. Reditelj Fred Amiel (Barry Sullivan)
njegov partner je odranije, i njega je Shields podstakao da napravi
nešto od jevtinog flilma sa čudovištem, po imenu The Doom of the
Cat Man, ali je onda najuren iz svog projekta snova, užasno „važnog“
meksičkog projekta po nazivu The Faraway Mountain. Georgiju Lorrison
(Lana Turner), pijanu bludnu ćerku zvezde nalik na Johna Barrymorea,
Shields je izvukao sa dna i pretvorio u boginju glumica druge generacije,
ali ju je onda šutnuo na dan premijere zbog lake kučke (Elaine Stewart).
A najteže mu može oprostiti profesionalni scenarista James Lee Bartlow
(Dick Powell), čiju je ženu nestalnu i sklonu flertu (Gloria Grahame),
Shields nabacio latinskom ljubavniku Victoru „Gauchu“ Riberi (Gilbert
Roland), zbog koga strada u avionskoj nesreći.
Ali Kirk Douglas je neuporediv u ulozi ambicioznog megalomana,
i ovaj njegov portret producenta stisnutih usta spada u njegove
najbolje. Ogovarački scenario je dobro kombinovan sa bogatom
melodramatičnošću reditelja Vincenta Minnellija i muzikom Davida
Raksina. Posle pedeset godina, film je dobio još jednu dimenziju
jer je Selznickova reputacija bitno opala. Shieldsovo ubeđenje da
on stvara veliku umetnost, za koju vredi žrtvovati tuđe živote, još je
strašnije u Minnellijevom dopuštanju da bacimo pogled na tačno onu
vrstu ambicioznih, prepumpanih, samozadovoljnih spektakala, koji
danas znače mnogo manje nego neki skromniji napori. U Shieldsovoj
filmografiji, znate da biste radije videli The Doom of the Cat Man nego
The Faraway Mountain. KN
272
THE BIG SKY (1952) SAD (Winchester) 140m BW
TAJNA INDIJANKE Režija: Howard Hawks
U filmu Howarda Hawksa Tajna indijanke, Kirk Douglas i Dewey Martin Edward Lasker
igraju trgovce krznom koji plove rekom Misuri u zemlju Bekfut 1830-ih Scenario: A.B. Guthrie Jr, Dudley
godina. Film je baziran na romanu A. B. Guthrie Jr-a., koji je napisao Nichols, po romanu A.B. Guthrie
scenario za Šejna (1953) i čija su još dva romana ekranizovana („These Jr-a
Thousand Hills“ i „The Way West“). Junaci na svom putu prolaze kroz Fotografija: Russell Harlan
prirodne i ljudske opasnosti, i pretvaraju svoju posadu u houksovsku Originalna muzika: Dimitri
profesionalnu elitu. Prijateljstvo bude dovedeno u pitanje kada uhvate Tiomkin
Indijanku Patkino Oko (Elizabeth Threatt), koju drže kao taoca, kao Uloge: Kirk Douglas, Dewey
Martin, Elizabeth Threatt, Arthur
garanciju sigurnosti. Obojica budu očarana njome, ali se na kraju Hunnicutt, Buddy Baer, Steven
situacija rasplete. Geray, Henri Letondal, Hank
Snimljen u crno-beloj tehnici, sa impresivnom scenografijom, ovaj Worden, Jim Davis
Hawksov film se manje interesuje za epsku priču, a više za same Nominacije za Oskara: Arthur
likove, čitav niz njih, uključujući i Hanka Wordena kao ludog matorog Hunnicutt (sporedna muška
uloga), Russell Harlan (fotografija)
Indijanca, Arthura Hunnicutta kao staru dobricu i Stevena Geraya kao
Francuskiyja, kapetana broda. Mogu se uočiti i tragovi Hawksovog crnog
humora, naročito kada Kirkovom liku moraju da amputiraju prst. Ova
scena je originalno bila namenjena da je izvede John Wayne u Crvenoj
reci (1948). EB
HIGH NOON (1952) SAD (Stanley Kramer) 85m BW

TAČNO U PODNE Režija: Fred Zinnemann
Produkcija: Carl Foreman,
U nedeljno jutro u ukočenom malom gradu na Divljem zapadu po Stanley Kramer
imenu Hadleyville, u Novom Meksiku, šerif Will Kane (Gary Kooper) Scenario: John W. Cunningham,
vrši poslednje pripreme pred venčanje sa mirnom Kvekerkom (Grace Carl Foreman, po priči The Tin
Kelly). U tom trenutku, stiže vest da je Frank Miller (Ian MacDonald), Star Johna W. Cunninghama
psihopata koga je Kane uhapsio, pomilovan i da dolazi vozom koji stiže Fotografija: Floyd Crosby
u podne. Dok Millerovi ozloglašeni kompanjoni čekaju na stanici, šerif Originalna muzika: Dimitri
traži pomoć. Ali kolege, prijatelji i ostali odbijaju da rizikuju živote i stanu Tiomkin
pored njega u borbi protiv bandita, koji ne traži samo osvetu nego i da Uloge: Gary Cooper, Thomas
Mitchell, Lloyd Bridges, Katy
preuzme vlast nad gradom. Jurado, Grace Kelly, Otto Kruger,
Na raznim časovnicima vidimo približavanje podneva. Svi savetuju Lon Chaney Jr., Harry Morgan, Ian
Kaneu da napusti grad, ali Cooperov heroj mora da se suoči sa svojom MacDonald, Morgan Farley, Harry
odgovornošću. Tačno u podne se odvija u realnom vremenu. Trenutak Shannon, Lee Van Cleef, Robert J.
Wilke, Sheb Wooley
obračuna se bliži, a balada „Do Not Forsake Me Oh My Darling“ čini
Oskar: Gary Cooper (glavna
situaciju još napetijom, dok se broj ljudi na koje je šerif računao osipa
muška uloga), Elmo Williams,
poput jutarnje magle. U konačnom obračunu, koji parira čak i današnjim Harry W. Gerstad (montaža),
„jedan protiv svih“ akcijama, šerif ostaje skoro sam na četiri razbojnika. Dimitri Tiomkin (muzika), Dimitri
Ovaj Zinnemanov film je u isto vreme i veliki suspens vestern i surova Tiomkin, Ned Washington(pesma)
alegorija vladavine straha i sumnje tokom McCarthyjeve ere. KN Nominacije za Oskara: Stanley
Kramer (najbolji film), Fred
Zinnemann (režija), Carl Foreman
(scenario)
273
Italija (Amato, De Sica, Rizzoli) UMBERTO D (1952)
91m BW
Jezik: Italijanski
UMBERTO D
Režija: Vittorio De Sica Srceparajući film o penzionisanom činovniku (Carlo Battisti) i njegovom
Produkcija: Giuseppe Amato, psu Flikeu zauvek će ostati sa vama. Posle neorealističkog klasika iz
Vittorio De Sica, Angelo Rizzoli 1948. Kradljivci bicikla, tim Vittorio De Sica i Cesare Savattini vratili
Scenario: Cesare Zavattini su se istoj temi i istom principu u Umbertu D. Njihov princip je da film
Fotografija: Aldo Graziati razvijaju oko emocionalno nabijene i privlačne lične priče, kojom se
Originalna muzika: Alessandro razotkrivaju opšti društveni uslovi u koje je ta priča smeštena.
Cicognini Film je snimljen na ulicama Rima, a glavne uloge su poverene
Uloge: Carlo Battisti, Maria-Pia naturščicima, koji daju doprinos neposrednosti i autentičnosti.
Casilio, Lina Gennari, Ileana Neorealizmu se zamera da melodramatizovanjem male priče skreće
Simova, Elena Rea, Memmo
Carotenuto pažnju sa šire društvene poruke. Kroz tragičnu priču, bez ikakvog
Nominacije za Oskara: Cesare izvinjavanja, o očajanju jednog starca i njegovoj ljubavi prema ljubimcu,
Zavattini (scenario) sa sugestivnom opservacijom društvene nepravde, Umberto D pruža
savršenu priliku da gledaoci razmotre pitanja koja se vezuju za jedan od
najuticajnijih pokreta u istoriji kinematografije.
Battisti, profesor u penziji, igra naslovnu ulogu sa diskretnim
osećajem za istovremeno dostojanstvo i rezignaciju zbog svoje situacije.
Umberto jedva da može priuštiti iznajmljenu sobu, gde je na milosti
svoje bezdušne gazdarice, koja bi ga se rado rešila. Hranu koju dobija
u javnoj kuhinji on deli sa svojim psom, koji mu je jedini prijatelj i uteha.
Dok se stvari pogoršavaju za Umberta, on u nekoliko navrata mora da
bira između njegovog života i života Flikea. U jednoj od glavnih scena
filma, Flike nestaje i Umberto se uplaši da će ga gradski šinteri ubiti.
Kao i u Kradljivcima bicikla, suspens se gradi oko očajničke potrage
i može da parira Hitchcockovim trilerima. Ljubimac koji daje radost
egzistenciji bez radosti (ili bicikla koja će omogućiti posao u nuždi)
prikazan je kao podjednako sposoban da privuče podjednako pažnje
i uzbuđenja kao i skice i planovi za tajno oružje, ili sef sa ukradenim
dragim kamenjem u nekom fantastičnijem scenariju. De Sica nam ovde
postavlja pitanje: da li je Umbertova ljubav prema njegovom psu, koji
zavisi samo od njega, iskupljujuća ili jalova. RH
274
LE CARROSSE D’OR(1952) Italy / Francuska (Hoche,
Panaria) 103m Technicolor
ZLATNA KOČIJA
Režija: Jean Renoir
Prvi film Renoirove „pozorišne“ trilogije (druga dva su Francuski Produkcija: Francesco Alliata,
kan-kan, 1955 i Elena i njen čovek, 1956) ovu italijansko-francusku Renzo Avanzo
koprodukciju realizovala je intenacionalna ekipa na čelu sa Annom Scenario: Renzo Avanzo, Jack
Magnani. U engleskoj verziji, ona, sa izraženim italijanskim akcentom, Kirkland, Ginette Doynel, Giulio
lamentira nad nemogućnošću glume na stranim jezicima. Ona igra Macchi, Jean Renoir, po drami
Le Carrosse du Saint-Sacrement
Camillu, Columbinu u commedia dell’arte trupi, koja tokom XVIII veka Prospera Mériméea
putuje u Peru. Tamo gde su očekivali zlatne pločnike, pločnika u stvari Fotografija: Claude Renoir
uopšte nema. Oni čak moraju prvo da naprave pozoršte koje ih je Muzika: Antonio Vivaldi
pozvalo da igraju. Uloge: Anna Magnani, Odoardo
„Šta rade sa novim svetom?“ Spadaro, Nada Fiorelli, Dante,
„Biće lep kada ga dovrše.“ Duncan Lamont, George Higgins,
Bez obzira na Camilline prve utiske, uskoro dobija tri prihvatljiva Ralph Truman, Gisella Mathews,
Raf De La Torre, Elena Altieri,
udvarača. Jedan od njih je španski guverner (Duncan Lamont) koji
Paul Campbell, Riccardo Rioli,
joj poklanja zlatnu kočiju iz naslova. Ali avaj, za glumca, iskrenost William Tubbs, Jean Debucourt
u stvarnom životu nije garancija za srećan kraj. Prividna frivolnost
filma i farsični zaplet, samo su kamuflaža za zreo, čak melanholičan
film o krhkim odnosima između ljubavi, umetnosti i života. François
Truffaut je ovaj film okarakterisao kao „najplemenitiji i najprofinjeniji
svih vremena... sav je od vaspitanja i uljudnosti, gracioznosti i svežine...
film o pozorištu u pozorištu.“ Antonio Vivaldi čini zvučnu podlogu, a
Renoirov brat Claude divnu kolor fotografiju. TCh
THE BIGAMIST (1953) SAD (Filmmakers) 80m BW

BIGAMISTA Režija: Ida Lupino
Produkcija: Collier Young
Ovaj bizarni film je jedno od remek-dela koja su se pojavila niotkuda i
Scenario: Larry Marcus, Lou
koje je u veoma kratkom periodu, režirala Ida Lupino, koja je smatrana Schor, Collier Young
„sirotinjskom Bette Davis“ kada je četrdesetih bila zvezda Warner Fotografija: George E. Diskant
Brothersa. Harry Graham (Edmond O’Brien) prodavac je frižidera koji, Originalna muzika: Leith Stevens
tumarajući nespretno kroz život, završi sa dve supruge, Eve (Joan Uloge: Joan Fontaine, Edmund
Fontaine) i Phyllis (Lupino), koje ne znaju jedna za drugu. Diskretna Gwenn, Ida Lupino, Edmond
režija Lupinove okružuje likove diskretnim bespomoćnim sažaljenjem. O’Brien, Kenneth Tobey, Jane
Drama koja postoji u Bigamisti izvire iz tuge troje ljudi: Harryjeve Darwell, Peggy Maley
usamljenosti, Evine tuge za mrtvim ocem i nemogućnosti da začne
i oklevanja Phyllis da ga natera da je uzme za ženu jer ne želi da mu
bude teret. Ceo film se sastoji u kristalizaciji ove tuge kroz okolinu (San
Francisko i Los Anđeles kao dekor za Harryjev dvostruki život), držanja
(Harryjeva tupa pasivnost, teška osamljenost Phyllis, Evini patetični
pokušaji da bude i savršena žena i savršen poslovni partner), i nadasve
pogledi koje ljudi razmenjuju ili izbegavaju. U dirljivoj završnoj sceni
suđenja, orkestracija ovih pogleda postiže kombinaciju dvoznačnosti i
snage koja nas podseća i na Carla Dreyera i Nicholasa Raya. CFu
275
SAD (MGM) 111m Technicolor THE BAND WAGON (1953)
Režija: Vincente Minnelli DIŽI ZAVESU
Kao i Pevaj na kiši koji je izašao prethodne godine, Diži zavesu Vincenta
Scenario: Betty Comden, Adolph
Green Minnellija je mjuzikl koji sa ljubavlju razmatra istoriju svoga žanra, da bi
Fotografija: Harry Jackson stvorio nov integralni stil baziran na karakterima i zapletu, istovremeno
Originalna muzika: Arthur uživajući beneficije starog revijalnog stila. To je postignuto mudrim
Schwartz (songs) postavljanjem Freda Astaira iz Top Hat (1935), poput dinosaurusa, u
Uloge: Fred Astaire, Cyd Charisse, moderno okruženje, sa teškim zadatkom da se rve sa vizijom reditelja
Oscar Levant, Nanette Fabray, zapovedničkog tipa nalik Orsonu Wellesu (Jack Bichanan), dok na kraju
Jack Buchanan, James Mitchell, ne potvrdi svoju vrednost staromodnog, ali prilagodljivog, „tancera“ u
Robert Gist
dinamičnoj hit predstavi.
Nominacije za Oskara: Betty
Comden, Adolph Green
Kao i većina filmova ovog žanra, i ovaj mjuzkl govori o kompromisima,
(scenario), Mary Ann Nyberg o braku antagonizama. Likovi predstavljaju ekstreme u visokim i niskim
(costume ), Adolph Deutsch oblicima kulture: Tony Hunter (Astaire) protiv mrzovoljne primabalerine
(muzika) Gabrielle Gerard (Cyd Charisse). Ali kada se sve sabere, takve kulturne
podele nestaju: Tony odlično zna šta je umetnost, a Gabrielle će otpevati
„I Se a New Sun“ u stilu članice plesne trupe. Ovo estetsko stapanje je
i stvarna romansa kojoj je vrhunac u večitom pas de deux u Central
parku, „Dancing in the Dark“.
Većim delom, ovaj film je šarmantna montaža atrakcija – počevši od
komičnih doprinosa Nanette Fabray i Oscara Levanta, koji su alterego
pisaca scenarija Betty Comden i Adolpha Greena. Minnelliju se pruža
prilika za oprobavanje različitih mizanscena: poigravanja sa dekorom i
arhitekturom u sceni kad Buchanan promoviše svog „Fausta“, dok ga tri
lika prisluškuju iz susednih prostorija; pa u „That’s Entertainment“, gde
pomera velike grupe igrača kroz
promene raspoloženja; pa uživanje
u čisto pozorišnoj numeri „Triplets“.
Ali najveći spektakl je izuzetna
jedanaestominutna numera
„Girl Hunt; a Murder Mystery
in Jazz“, parodija na film noar,
u kojoj koreografija Michaela
Kidda eksplodira u stilizovane
arabeske, sastavljene od poznatih
gestova (pucanje, pušenje, tuče), i
zvezde angažuju sav svoj glamur,
bilo u erotici (Charisse), bilo u
jednostavnom uživanju u hodu
(Astaire). AM
276
MADAME DE... (1953) France/Italija (Franco London,
Indus, Rizzoli) 105m BW
MADAM DE
Jezik: Francuski
Jako malo filmova uspeva da uspostavi toliko puno nivoa, na tako Režija: Max Ophüls
ekonomičan način, kao Madam de. . . Maxa Ophülsa. Louise (Danielle Produkcija: Ralph Baum
Darrieux) je „Madam de...“ jer je anonimna, što je tipično za njenu Scenario: Marcel Achard, Max
privilegovanu klasu. Samo je kroz minđuše, koje vidimo na početku kako Ophüls, Annette Wademant, po
su založene, prisutna u drami. Dok se minđuše kreću, kamera se kreće romanu Madame de Louise de
sa njima, sve dok se konačno Louise ne pojavi u ogledalu, okružena Vilmorin
svojim raskošnim stvarima. Od tog momenta nam Ophüls neće više Fotografija: Christian Matras
dozvoliti da zaboravimo na podlogu tog sveta bogataša: tokove novca i Originalna muzika: Oscar Straus,
Georges Van Parys
dugova, sluge spremne kao zapete puške, pripreme pre pojavljivanja u
Uloge: Charles Boyer, Danielle
javnosti. Čak i put od spavaće sobe do ulaznih vrata postaje prostor za Darrieux, Vittorio De Sica, Jean
elegantno društveno prikazivanje. Debucourt, Jean Galland, Mireille
Posle kuće i zalagaonice, dolaze i crkva (kao mesto građanskog Perrey, Paul Azaïs, Josselin
licemerja) i opera, gde je sve predstava. Tu upoznajemo muža Louise Hubert Noël, Lia Di Leo
– Andréa (Charles Boyer), predusretljivog i opuštenog sve dokle može Nominacije za Oskara: Georges
Annenkov, Rosine Delamare
da kontroliše afere (njene i njegove) koje definišu ovaj „sofisticirani“
(kostim)
brak. Kada minđuše po treći put dospeju u ruke Andréa, a Louise se
ozbiljno zaljubi u Donatija (Vittorio de Sica), ono što je lako moglo
proći kao simpatična caka (minđuše koje povezuju sve likove, što je
reminiscencija na raniji Ophülsov film Krug (1950), konačno postaje
glavna artikulacija finih, ključnih nijansi u zapletu i temi. Za Louise,
koja živi u poricanju uslova koji je čine
slobodnom, minđuše su znak njene
ljubavi za Donatija. Za Andréa su one
znak posedovanja, patrijarhalne,
militantne i aristokratske moći kojom
on upravlja sudbinama drugih ljudi.
Madam de. . . je naizmenično dirljiva,
brutalna, strastvena i krhka. Ophüls
oneobičava ovaj svet bogatih poput
Brechta, ali nikada ne zanemaruje
snagu ili značaj potajnih, individualnih
čežnji. Čak dok se likovi motaju po
svojim metaforičkim zatvorima ili
postavljaju zamke jedni drugima,
njihove nas strasti dirnu: kao kad
André zatvori sve prozore oko Louise,
izjavljujući kao tamničar, poluglasno i
tajnovito: „Volim te!“ AM
FROM HERE TO ETERNITY (1953)
ODAVDE DO VEČNOSTI
Svi se sećaju nezaboravne scene iz ovog filma u kojoj se
Burt Lancaster i Deborah Kerr valjaju po havajskoj plaži. Ova
Zinnemannova verzija bestselera Jamesa Johnsa o životu u
američkoj vojnoj bazi 1941. godine, neposredno pred napad
Japanaca na Perl Harbor, donekle je modifikovana. Mada
su psovke, seks i nasilje malo ublaženi, fokus na preljubu,
prostituciju, korupciju i sadističko iživljavanje doprineli su da
Odavde do večnosti bude primljen kod publike kao film za
SAD (Columbia) 118m BW odrasle, koji zaslužuje osam Oskara koliko je dobio. S vremenom su
Režija: Fred Zinnemann elementi šoka polako bledeli i danas u sećanju ostaje samo živopisna
Produkcija: Buddy Adler gluma zvezda. Lancaster igra pragmatičnog narednika od pricipa
Scenario: James Jones, Daniel Wardena. Montgomery Clift igra trubača Prewitta koji je odnedavno
Taradash, po romanu Jamesa u bazi (čije odbijanje da boksuje za svoj vod izazove da se narednici
Jonesa odnose prema njemu sa puno predrasuda), a Frank Sinatra je njegov
Fotografija: Burnett Guffey prijatelj koga maltretira narednik Fatso (Ernest Borgnine). Glumice i
Originalna muzika: George nisu baš našle neko mesto u ovoj muškoj priči o gruboj hrabrosti i časti,
Duning, James Jones, Fred
Karger, Robert Wells
u sukobu sa komformističim očekivanjima zajednice. Engleski pupoljak
Uloge: Burt Lancaster,
Deborah Kerr malo je kruta za napaljenu američku preljubnicu, A Donna
Montgomery Clift, Deborah Kerr, Reed igra kurvu koja žari plesnim dvoranama, a folira se da je hostesa.
Donna Reed, Frank Sinatra, Philip Moguće je da Zinnemann nije bio najblji izbor za režiju takvog
Ober, Mickey Shaughnessy, Harry materijala. Precizni zanatlija, koji je napravio put od skromnih ali
Bellaver, Ernest Borgnine, Jack
razumno efektnih ostvarenja do „značajnijih filmova“, ovde je otkrio
Warden, John Dennis, Merle
Travis, Tim Ryan, Arthur Keegan, nešto što će se ispostaviti da je prekretnica njegove karijere. Oskari koje
Barbara Morrison je dobio bili su mu zeleno svetlo da nastavi sa snimanjem „kvalitetnih“
Oskar: Buddy Adler (najbolji filmova, ali ovaj film bi možda bio bolji da je bilo manje njegovog
film), Fred Zinnemann (režija), opreznog realističkog stila. Na kraju krajeva, ovo je melodrama i
Daniel Taradash (scenario),
malo ekspresionizma bi joj dobro došlo. Međutim film je odličan kada
Frank Sinatra (sporedna muška
uloga), Donna Reed (sporedna prikazuje dinamiku terorisanja, oficire koji okreću glavu od prekršaja i
ženska uloga), Burnett Guffey predrasuda koje inficiraju svaku zatvorenu grupu. Pored toga, izvukao
(fotografija), William A. Lyon je sasvim dobre uloge iz svojih glumaca. A posle pomenutog valjanja po
(montaža), John P. Livadary (zvuk) pesku, život u kasarni se iz korena menja. GA
Montgomery Clift (glavna muška
uloga), Burt Lancaster (glavna
muška uloga), Deborah Kerr
(glavna ženska uloga), Jean Louis
(kostimografija), Morris Stoloff,
George Duning (muzika)
278
TOKYO STORY (1953) Japan (Shochiku) 136m BW
TOKIJSKA PRIČA Jezik: Japanski
Režija: Yasujiro Ozu
„Zar život nije razočaravajuć?“, pita tinejdžerka svoju snaju udovicu
Produkcija: Takeshi Yamamoto
na sahrani svoje majke. Stiže odgovor sa osmehom: „Da.“ Ova brza
Scenario: Kôgo Noda, Yasujiro
razmena reči, negde pri kraju remek-dela Yasujira Ozua Tokijska priča, Ozu
ocrtava nesentimentalni ton smirenog prihvatanja, po kome je poznat Fotografija: Yuharu Atsuta
njegov rad. Gluma, scenografija (građanska kuća koju je devojka delila, Originalna muzika: Kojun Saitô
sve do sada, sa postarijim roditeljima), i dijalog su u naturalističkom Uloge: Chishu Ryu, Chieko
tonu i uopšte se ne stiče utisak da su poređani u celinu sa klimaksom. Higashiyama, Setsuko Hara,
Pa ipak, do trenutka dok se ne izgovore, te reči nose veliki emocionalni Haruko Sugimura, Sô Yamamura,
i filozofski naboj. Ozuovi filmovi su bilo čudesno uzdržani, samo Kuniko Miyake, Kyôko Kagawa,
Eijirô Tono, Nobuo Nakamura,
naizgled jednostavni. Uglavnom su se bavili svakodnevnim domaćim i Shirô Osaka, Hisao Toake, Teruko
profesionalnim ritualima japanske srednje klase, sa karakterističnim Nagaoka, Mutsuko Sakura,
nedostatkom naglašavanja radnje, što bi nepažljive gledaoce moglo Toyoko Takahashi, Toru Abe
navesti da veruju da su ti filmovi banalni. Ceo zaplet se sastoji u tome
da roditelji ostavljaju svoju najstariju ćerku kod kuće u provinciji da bi
otišli u Tokio da vide ostalu decu. To im je prvi put u prestonici, i oni
daju sve od sebe da odu znajući da im je još malo vremena preostalo.
Ali deca sada imaju svoje porodice i i eskiviraju svoje roditelje, jedva
skrivajući potrebu da nastave da žive svoje živote pune obaveza u
posleratnom Japanu. Jedino njihova snaja, koja je ostala bez muža u
ratu, ima dovoljno vremena za njih. Oni se ne žale, ništa više nego ona.
Sve ovo je praćeno statičnom kamerom postavljenom malo iznad
zemlje, što je bio Ozuov običaj. Postoji samo jedan pokret kamere u
filmu. Čak i tada se kreće skoro neprimetno, u trenutku kada stari
par odluči da krene kući. Kako onda Ozu drži našu pažnju, kada je sve
što vidimo ili čujemo nedramatizovano
i nije neobično? Sve se svodi na njegov
kontemplativni pogled, kojim ukazuje
na to da svaka ljudska aktivnost, ma
koliko bila „beznačajna“, zaslužuje našu
pažnju. U kontrastu sa njegovim ličnim
kinematografskim stilom, iskustva,
osećanja i razmišljanja njegovih likova
su toliko „univerzalna“ koliko i sve
drugo u filmovima – što je paradoks koji
je proširio reputaciju njegovog filma na
nivo da se smatra jednim od najboljih
filmova svih vremena. GA
279
ROMAN HOLIDAY (1953)
PRAZNIK U RIMU
Da su u ono vreme tvorci filma znali šta imaju u rukama, možda bi
promenili naslov filma u Zvezda je rođena. U trenutku kada je dobila
ulogu princeze u filmu Williama Wylera, Audrey Hepburn je imala samo
pojave u nekoliko evropskih filmova i ulogu u predstavi Gigi na Brodveju.
Nema potrebe da naglašavamo da joj je uloga odgovarala i da je film bio
hit. Audrey se lansirala u sam vrh holivudske kraljevske porodice. Ona je
bila Pepeljuga iz priče koja je, uz pomoć Holivuda, postala realna.
Praznik u Rimu u stvari je otkrivanje druge strane bajke o Pepeljugi.
Audrey igra princezu Ann, kojoj je muka od pompe i oficijelnih dužnosti.
SAD (Paramount) 118m BW Jedno veče, ona se iskrade od kontrole svojih službenika i, prerušena
Režija: William Wyler u običnu devojku, upoznaje američkog novinara Joa Bradleya (Gregory
Produkcija: Robert Wyler, William Peck). On shvata da je princeza senzacionalna priča, ali pošto je sve
Wyler bolje upoznaje, ne dâ mu se da zloupotrebi njenu nevinost. Oni skitaju
Scenario: Ian McLellan Hunter, gradom i među njima se rađa ljubav, ali klasne razlike bi mogle stati na
John Dighton put toj ljubavi. Zbog toga uživaju u čarima grada, imajući na umu da je
Originalna muzika: Georges Auric kratko vreme koje imaju jedno za drugo možda i poslednje.
Fotografija: Henri Alekan, Franz Hepburnova i Peck sjajno igraju nesrećno spojene ljubavnike.
Planer Eddie Albert je odličan kao Peckov kamerman željan skandala. Wyler,
Uloge: Gregory Peck, Audrey koji je važio za najpouzdanijeg reditelja u Holivudu, snimao je film na
Hepburn, Eddie Albert, Hartley
Power, Harcourt Williams,
lokacijama u Rimu gde je okruženje puno starih gradskih spomenika
Margaret Rawlings, Tullio samo doprinelo i tako čarobnoj priči. Podjednaku važnost ima i scenario
Carminati, Paolo Carlini, Claudio koji se pokazao kao kontroverzan jer ga je napisao Dalton Trumbo,
Ermelli, Paola Borboni, Alfredo pisac sa crne liste. Decenije su prošle dok Trumbu konačno nisu priznali
Rizzo, Laura Solari, Gorella Gori,
zasluge za ovaj prelepi film.
Heinz Hindrich, John Horne
Ostali članovi ekipe nisu morali toliko da čekaju na lovorike, jer je film
Oskar: Audrey Hepburn (glavna
ženska uloga), Edith Head dobio deset nominacija i jednog Oskara, koji je ponela, tada relativno
(kostimi), Ian McLellan Hunter poznata, Audrey Hepburn. Dosta će ona još igrati naivne devojke u
(Dalton Trumbo) (scenario-priča) svojoj karijeri, ali ovaj film je označio njen veliki dolazak na scenu. JKl
Wyler (najbolji film), William Wyler
(režija), Ian McLellan Hunter
(Dalton Trumbo), John Dighton
(scenario-priča), Eddie Albert
(sporedna muška uloga), Hal
Pereira, Walter H. Tyler (umetnički
direktor), Franz Planer, Henri
Alekan (fotografija), Robert Swink
(montaža)
280
LE SALAIRE DE LA PEUR (1953) France / Italija (CICC, Filmsonor,
Fono, Vera) 141m BW
NADNICA ZA STRAH
Jezik: Francuski / Engleski/
Film Henrija Georgesa-Clouzota Nadnica za strah surov je prikaz Španski / German
pohlepe i korupcije izazvane kapitalizmom. U formi avanturističkog Režija: Henri-Georges Clouzot
filma, zasluženo slovi za najnapetiji film svih vremena. Dve se ekipe Produkcija: Raymond Borderie,
u Južnoj Americi takmiče u ispunjenju relativno prostog zadatka: da Henri-Georges Clouzot, Louis
prevezu tovar nitroglicerina preko planinskog prelaza dugog tri hiljade Wipf
metara, do jedne rafinerije koja je u plamenu, a da bi rafinerija podigla Scenario: Henri-Georges Clouzot,
Jérôme Géronimi, po romanu
cev za dovod nafte u vazduh, i time zaustavila vatru. Gde je začkoljica? Georgesa Arnauda
Notorno nestabilan i osetljiv, tovar od nitroglicerina će razneti vozače Fotografija: Armand Thirard
ako ne budu izuzetno oprezni. Originalna muzika: Georges Auric
Clouzot sa sadističkim domišljavanjima baca na put što je više Uloge: Yves Montand, Charles
moguće prepreka, dok se vozači puževim korakom „utrkuju“ preko Vanel, Peter van Eyck, Antonio
gudura planinskog prevoja. Opasne krivine i klimavi mostovi bi bili Centa, Darling Légitimus, Luis
problem i bez okolnosti da je lako moguća eksplozija, a svaka rupa na De Lima, Jo Dest, Darío Moreno,
Faustini, Seguna, William Tubbs,
putu ili odron bar jednog kamena donosi katastrofu. Međutim nijedan
Véra Clouzot, Folco Lulli, Jeronimo
vozač se ne odvaži na ovaj poduhvat slave radi, nego zbog novca koji Mitchell
je ponuđen za taj posao. I dok se film razvija, vi se pitate dokle su Berlinski Filmski Festival: Henri-
spremni da idu da bi došli do love. Georges Clouzot (Zlatni Lav)
Veoma je bitan dugački deo koji Clouzot smešta pre same akcije Filmski Festival u Kanu:
(koji je izbačen zbog političke konotacije), koji se dešava u siromašnom Henri-Georges Clouzot (velika
nagrada festivala), Charles Vanel
predgrađu Južne Amerike, gde dospevaju lutalice i bitange kada više
(specijalna nagrada za glumu)
nemaju kud, i gde saznajemo da propaliteti, spremni da rizikuju život,
nisu ni vredni upoznavanja. Njihove suicidalne pustolovine su motivisane
očajem i samoživošću, što vešto koristi oportunistička kompanija koja
ovim magarcima cinično pruža šargarepu na kraju štapa. I stvarno,
šarolike ekipe najamnika, nepoverljive i odbojne, ponašaju se po
primitivnim, divljačkim principima, postajući opasni jedni za druge kao
i sam nitroglicerin. U ovakvoj situaciji, svi su na gubitku jer na cilju čeka
nagrada za duhovno i moralno posrnuće. JKl
281
SAD (Loew’s, MGM) 91m THE NAKED SPUR (1953)
Technicolor
GOLA MAMUZA
Režija: Anthony Mann
Produkcija: William H. Wright Treći film iz odlične serije vesterna koje je snimio reditelj Anthony Mann
Scenario: Sam Rolfe, Harold Jack sa glumcem Jamesom Stewartom tokom pedesetih. Gola mamuza
Bloom predstavlja Stewarta u ulozi Howarda Kempa, lovca na nagrade koji
Fotografija: William C. Mellor namerava da zarađenim novcem otkupi ranč, bez koga je ostao kada ga
Originalna muzika: Bronislau je izigrala žena tokom građanskog rata. Na putu sreće starijeg tragača
Kaper za zlatom, Jesseja (Millard Mitchell) i odbeglog oficira Andersona (Ralph
Uloge: James Stewart, Janet Meeker). Kada Howard uhvati ozloglašenog ubicu Bena (Robert Ryan)
Leigh, Robert Ryan, Ralph njegove nevolje tek počinju. Naporno sprovođenje Bena kroz divljinu
Meeker, Millard Mitchell
zahteva od Kempa sve njegove veštine.
Nominacije za Oskara: Sam
Rolfe, Harold Jack Bloom
Ono po čemu je ovaj film izuzetan je, na prvom mestu, dobro
(scenario) napisano i odglumljeno istraživanje napetosti među likovima dok se
Kemp i Ben sukobljavaju oko psihološke prednosti. Ben svoju devojku
Linu (Janet Leigh) koristi kao mamac, jer naslućuje Kempovu emotivnost
ispod grube pojave. James Stewart je sjajan kao čovek na ivici sloma.
Druga značajna stvar je Mannova sjajna upotreba planinskog surovog
predela kao protivteže uznemirenosti likova. Film je u celosti snimljen
na lokacijama. EB
SAD (Fox) 80m BW PICKUP ON SOUTH STREET (1953)

Režija: Samuel Fuller KRAĐA U JUŽNOJ ULICI
Produkcija: Jules Schermer
U manje značajnom fenomenu ciklusa antikomunističkog filma nastalom
Scenario: Samuel Fuller, po priči
Dwighta Taylora tokom rane faze hladnog rata, pojavilo se jedno remek-delo – film
Fotografija: Joseph MacDonald Krađa u južnoj ulici. Kada ukrade mikrofilm, džeparoš je stavljen u
Originalna muzika: Leigh Harline poziciju da bira između rodoljublja i profita. Film se uzdiže iznad okvira
Uloge: Richard Widmark, Jean svog podžanra svojom dinamikom i živim prikazom njujorškog kriminala.
Peters, Thelma Ritter, Murvyn Samuel Fuller pokazuje raznovrsnost svoje stilske inventivnosti iznalazeći
Vye, Richard Kiley, Willis sveže vizuelne koncepte za svaku scenu. Glavni element je krupni plan,
Bouchey, Jerry O’Sullivan, Harry sa kamerom koja se tako agresivno unosi u lice glumcima da skoro da
Carter, George E. Stone, George
Eldredge, Stuart Randall, Frank vidite njihov dah koji zamagljuje sočivo na kameri. Upotreba krupnih
Kumagai, Victor Perry, Emmett planova u toj meri je pokazatelj da se film više interesuje za intimno nego
Lynn, Parley Baer za ideološko. On ističe radnje koje nisu motivisane apstraktnim stvarima
Nominacije za Oskara: Thelma nego ljubavlju, lojalnošću i krivicom na najintimnijim planovima.
Ritter (sporedna ženska uloga) Glavni glumci su napravili svoje najbolje uloge: prepotentni cinik
Filmski festival u Veneciji: Samuel Richard Widmark, dobrodušna bimbo devojka Jean Peters, znojavi pacov
Fuller nominacija (Zlatni lav)
Richard Kiley i naročito Thelma Ritter kao cinkaroš koji nikome ne polaže
račune. Najupečatljivija scena prikazuje Thelmu koja se suočava sa
pogubljenjem od strane plaćenika Kileya. U filmu koji je toliko posvećen
intimnom, njeno najveće strahovanje nije od smrti, nego od neobeleženog
groba. Kako sama kaže u jednoj od pregršti duhovitih replika: „Da me
sahrane na Poters Fildu (sirotinjsko groblje), to bi me ubilo!“ MR
282
GENTLEMEN PREFER BLONDES (1953) SAD (Fox) 91m Technicolor
MUŠKARCI VIŠE VOLE PLAVUŠE Režija: Howard Hawks
Produkcija: Sol C. Siegel
Nije iz ovog filma najpoznatija numera, ali song „When Love Goes
Scenario: Charles Lederer, po
Wrong“, najbolje karakteriše šarm ovog kičastog i duhovitog mjuzikla. romanu Anita Loos i komadu
Dorothy (Jane Russell) i Lorelei (Marilyn Monroe) sede u bašti pariskog Josepha Fields i Anite Loos
kafića i žale se na neodrživost romansi sa muškarcima. Njihov lament Fotografija: Harry J. Wild
se zahuhtava dok se posmatrači okupljaju i polako ih podižu sa stolica u Originalna muzika: Harold
koreografiji Jackka Colea. Gužva se zatim smiri, muzika utihne, ljudi se Adamson, Hoagy Carmichael, Leo
Robin, Jule Styne
raziđu, a naše junakinje odlaze taksijem – beše to put od banalnosti do
Uloge: Jane Russell, Marilyn
ekstaze i nazad, prelepo! Monroe, Charles Coburn, Elliott
Ovaj film, tako tipičan za pedesete, gorka je komedija o lovu na Reid, Tommy Noonan, George
novac; on hrabro meša sentimentalne snove sa sarkazmima, glamuroznu Winslow, Marcel Dalio, Taylor
Holmes, Norma Varden, Howard
magičnost sa materijalističkim osećajem za ono što devojka mora da Wendell, Steven Geray, Henri
uradi ne bi li opstala – čitav skup kontradikcija ovekovečen čuvenim Letondal, Leo Mostovoy, Alex
izvođenjem Merilyn Monroe „Diamonds Are The girl’s Best Friedns“. Kako Frazer, George Davis
ističe Jonathan Rosenbaum, ovaj film je „nemoguća stvar: sinemaskop
uma, kapitalistički Potemkin“.
Film je po kritičarima palimpsest, koji hvata i
baca poput mušica: delove romana Anite Loos;
brodvejsku adaptaciju romana, songove koje su
napravili timovi Leo Robin/Jule Styne i Hoagy
Charmichael/Harold Adamson i, nadasve,
mogućnosti svoje dve sjajne zvezde. Russelova
objedinjuje razuzdanost i praktičnost, a Merilyn
Monroe je moćni miks pritajene erotičnosti i
infantilnosti, začinjena dozom manipulativnosti.
Vrhunac komičnog stiže kada zamene uloge i
Dorothy glumi Lorelei.
Howard Hawks važi za uglavnom klasičnog
uzdržanog reditelja, ali ovde se približava šašavim,
izrazito vulgarnim komedijama Franka Tashlina.
Ovu vezu još više naglašava prisustvo čudesno
grotesknog deteta Georgea Winslowa. Ispadi i
neobičnosti nekih delova (kao serenada koju
Russelova peva nezainteresovanim bilderima) i
njihova česta površinska veza sa glavnim zapletom,
tvore deo onoga što film čini privlačnim i zabavnim
i za današnju publiku. AM
283
THE BIG HEAT (1953)
VELIKA ŽEGA
Velika žega je balada o „mržnji, ubistvu i osveti“ baš
kao i vestern Fritza Langa Rancho Notorious. Otvara se
krupnim planom pištolja kojim će se korumpirani pandur
Tom Duncan u sledećem kadru ubiti. Posle toga, juri
kroz užase koji menjaju likove. Pandur Dave Bannion
(Glenn Ford) transformiše se iz porodičnog čoveka u
opsesivnog kada mu žena (Jocelyn Brando) strada u autu
od bombe njemu namenjene. Debby (Gloria Grahame),
devojka gangstera Vincea (Lee Marvin), ogorčena je kada
joj ovaj isprži lice kafom i odlazi da se pridruži Bannionu
SAD (Columbia) 89m BW u poteri. U presudnom trenutku, junak ne može da počini hladnokrvno
Režija: Fritz Lang ubistvo, tako da zamenik mora da uskoči i izvrši pravdu. Velika potera u
Produkcija: Robert Arthur kojoj hapse bosa Lagana (Alexander Scourby) počinje kada Debby ubije
Scenario: Sydney Boehm, po gramzivu udovicu korumpiranog pandura.
romanu William P. McGivern Zahvaljujući prodornom domašaju Williama P. McGgiverna i scenariju
Fotografija: Charles Lang Sydneya Boehma, zaronjen u političku stvarnost više nego bilo koji drugi
Originalna muzika: Daniele Langov noar, film The Big Heat govori o mafiji koja pedesetih vlada
Amfitheatrof, Arthur Morton gradom. Slični filmovi su The Phenix City Story (1955) i The Captiva
Uloge: Glenn Ford, Gloria City (1952). Lang je ovde još uvek pod uticajem ekspresionizma, sa
Grahame, Jocelyn Brando,
scenografijom koja reflektuje osobine junaka: hladni luksuz kuće
Alexander Scourby, Lee Marvin,
Jeanette Nolan, Peter Whitney, Duncanovih, sazidane na prljavom novcu, kič Laganove vile, sa groznim
Willis Bouchey, Robert Burton, portretom njegove majke i bučnim tinejdž-žurkama; moderni stan gde
Adam Williams, Howard Wendell, stanuju Debby i Vince, u kome policijski komesar igra poker sa ubicama;
Chris Alcaide, Michael Granger, hotelska soba u kojoj završava Bannion sa životom svedenim na osvetu.
Dorothy Green, Carolyn Jones
Kraj filma ne uliva nikakvu nadu. Posle pada mafijaške organizacije,
junak se vraća za svoj sto u odeljenju za ubistva. Kolege mu donose
kafu u znak dobrodošlice, ali se veselje naglo prekraćuje kadrom
Banniona koji oblači mantil i stavlja šešir izlazeći da reši „saobraćajku
gore u Južnoj ulici.” KN
284
LES VACANCES DE M. HULOT (1953) Francuska (Cady Films, Specta
Films) 114m BW
ODMOR GOSPODINA ILOA
Jezik: Francuski
Ovaj dragi i dugovečni francuski klasik je otkrio Jacquesa Tatija kao Režija: Jacques Tati
jednog od najinventivnijih i najoriginalnijh stilista filmske umetnosti. Produkcija: Fred Orain
Ovo je tek drugi igrani film koji je režirao. Film pokazuje niz incidenata Scenario: Jacques Tati, Henri
na obali turističkog mesta, bukvalno bez zapleta i bez reči. Film izvlači Marquet, Pierre Aubert, Jacques
komiku iz naizgled banalnih svakodnevnih situacija. Pored složenih Lagrange
gegova, u kojima gomila putnika juri sa jednog na drugi peron dok iz Fotografija: Jacques Mercanton,
zvučnika stižu nerazumljive informacije, ima i situacija koje su smešne Jean Mousselle
iako se u njima ništa ne dešava: ljudi samo sede, bulje, čitaju i jedu, Originalna muzika: Alain Romans
rešeni da zadrže praznično raspoloženje. Stoička nepokretnost svega Uloge: Nathalie Pascaud, Michèle
Rolla, Raymond Carl, Lucien
toga je potpuno zarazna. Frégis, Valentine Camax
Tati je, poput Hitchcocka, uvideo da mizanscen nije nešto što Nominacije za Oskara: Jacques
reditelj treba da nametne, već nešto što treba otkriti u svakodnevnim Tati, Henri Marquet (scenario)
ritualima: na kojoj udaljenosti sede ljudi u trpezarijama, kakva to pravila
ponašanja određuju kada ljudi mogu da gledaju jedni u druge; koje su to
stavke bontona koje važe u slobodno, ali strukturisano vreme praznika
u Francuskoj. Upravo u tim oštrim zapažanjima je Tati nalazio inspiraciju
za svoje komedije.
Komični tajming u filmu je rigorozno kontrolisan, kao i raspoređivanja
u prostoru i naknadna sinhronizacija zvukova (čak je i često ponavljani
zvuk vrata smešan zbog Tatijevog pametnog pretvaranja tog zvuka
u muziku). Tati koristi poznate oblike gegova, kao što je kitonovsko
oponašanje zaluđenika za vežbanjem, a potom ga oneobičava načinom
snimanja i montaže, često se prebacujući sa jednog gega na drugi koji
kreće u blizini.
Mada je u kasnijim svojim filmovima Tati namerno smanjio dozu svog
pojavljivanja na platnu, u ovom filmu je upravo ta krakata, nezgrapna
figura Hulota izvor komičnog i šarmantnog. Postoji čak i naznaka nežne,
ali uzaludne ljubavne intrige. Svaki put se nećkajući da li da uđe u
prostoriju i svaki put se izvinjavajući i pozdravljajući baš sve prisutne
kada uđe, Hulot obavezno napravi neki incident svojim preterano
bojažljivim pokretima, što kulminira u najinspirisanijim komičnim
dometima filmske umetnosti. AM
285
France / Italija (Titanus, Italia, VIAGGIO IN ITALIA (1953)
Junior, Ariane, S.E.C., SCG, Sveva)
100m BW PUT U ITALIJU
Režija: Roberto Rossellini Jacques Rivette je jednom prilikom rekao da film Roberta Rossellinija
Scenario: VItalijanskio Brancati, Put u italiju „otvara procep kroz koji kompletna kinematografija, po
Roberto Rossellini cenu smrti, mora proći“. Ovo dokazuju uvodni kadrovi, iznenadni i sirovi,
Fotografija: Enzo Serafin koji prikazuju drmusavi pogled kroz vetrobran niz put ka Napulju; kratki
Originalna muzika: Renzo pogled na okolni pejzaž i konačno na dve zvezde, Ingrid Bergman i
Rossellini Georgea Sandersa, koji su doživeli brodolom daleko od Holivuda u ne
Uloge: Ingrid Bergman, George baš piktoresknom roud filmu bez zapleta, gde najveće dubine svojih
Sanders, Leslie Daniels, Natalia
Ray, Maria Mauban, Anna likova izražavaju kroz napete banalnosti i proste svakodnevne radnje.
Proclemer, Jackie Frost, Paul U našim danima kritičari pominju „komediju ponovljenog braka“, žanr
Müller u kom bračni parovi testiraju brak i posle niza komplikacija ponovo se
spajaju. U ovom filmu, što je ređa pojava, drama ponovljenog braka mora
naći revitalizujuću snagu u nimalo dramatičnoj svakodnevici. Joycesovi,
Alex (Sanders) i Katherine (Bergman), koji jedno drugom idu na nerve,
nalaze se u nekoj vrsti vakuuma. Činjenica da su na odmoru čini ih
uznemirenim i ponekad su zbunjeni stranom kulturom koja ih okružuje.
Hrana se razlikuje, san hvata u čudnim trenucima pod suncem, tu su
susreti sa strancima koji smetaju ili iskušavaju.
A zatim pejzaž, Napulj, Kapri i Pompeji. Putovanje Italijom označava
radikalnu promenu u načinu rada Rossellinija, pedesetih godina:
više to nije italijanski neorealizam, već emocionalni realizam koji
anticipira Michelangela Antonionija, a naročito Jean-Luc Godarda,
kakvog poznajemo iz Prezira (1963). Međutim još uvek je tu utisak
dokumentarne stvarnosti, u pogledima koje Katherine hvata iz auta, u
crkvama, katakombama, kaljugama, arheološkim iskopinama...
Uvek prisutna okolina dodaje kontekst, istoričnost i čak mitološki
nivo onom personalnom u priči o braku. Ona dovodi prošlost da utiče na
stvarnost, terajući likove da se prisećaju trenutaka koji su ih oblikovali u
to što sad jesu. Istovremeno ovu pojedinačnu malu krizu smešta u veći,
kosmički ciklus rođenja, umiranja i ponovnog rađanja.
U ovom filmu se daje jako malo objašnjenja, ali sve može da se oseti.
Ovo je film koji sa ponosom može da se završi švenkom sa visokog krana
i drevnom izjavom „Volim te“ – trenutak pre još jednog kadra na obične
ljude koji prolaze. AM
286
UGETSU MONOGATARI (1953)
LEGENDA O UGETSU
Kada se pedesetih godina zavrtela čigra međunarodnih filmskih
festivala, filmski stvaraoci na Zapadu otkrili su nešto što su njihove
japanske kolege znale već duže vreme: taj Kenji Mizoguchi je stvarno
čudo!
Legenda o Ugetsu je bio film koji je skrenuo pažnju međunarodne
javnosti. Iako možda i nije najbolji Mizoguchijev film (jer bi to lako Japan (Daiei) 94m BW
mogao biti i Zangiku monogatari iz 1939), ovo je ipak film po kome Jezik: Japanski
je Mizoguchi najpoznatiji u Evropi i Americi i bez sumnje remek-delo Režija: Kenji Mizoguchi
svetske kinematografije. Produkcija: Masaichi Nagata
Mizoguchi je počeo da snima filmove sa dvadeset godina, ali Scenario: Matsutarô Kawaguchi,
nemamo koga da okrivimo što njegovi filmovi nisu bili dostupni u Evropi Akinari Ueda, Yoshikata Yoda, po
pričama Asaji Ga Yado i Jasei No
i Americi jer je Japan bio zatvoreno tržište. Zato je odjek bio snažan In Akinari Ueda
kada se Legenda o Ugetsu pojavio na Zapadu. Kritičari su bili puni Fotografija: Kazuo Miyagawa
reči hvale, pozdravljali su ga kao potpuno nov pristup stvaranju filma. Originalna muzika: Fumio
Moguće je da su bili u pravu. Ali šta to Ugetsu čini izuzetnim? Hayasaka, Tamekichi Mochizuki,
Ključ filma je u mešanju realnog i nadrealnog, što je tema koja se Ichirô Saitô
infiltrira u svaki Mizoguchijev kadar, kao i u glumu. Majstor nas povlači Uloge: Masayuki Mori, Machiko
iz jednog nivoa stvarnosti u drugi, ponekad upozorivši nas, a ponekad Kyô, Kinuyo Tanaka, Eitarô
Ozawa, Ikio Sawamura, Mitsuko
ne. Mizoguchi kotroliše ton filma izuzetno precizno tako da se aura Mito, Kikue Môri, Ryosuke
nezemaljskog nikada ne rasplinjuje. Kagawa, Eigoro Onoe, Saburo
Međutim ovo nije obična priča o duhovima. Legenda o Ugetsu kroz Date, Sugisaku Aoyama, Reiko
podelu stvarnog i natprirodnog iztražuje ljubav, čast, odgovornost i Kondo Shozo Nanbu, Kozabuno
Ramon, Ichirô Amano
porodicu, a na svaku od tih tema naslonjen je svet duhova koji
Nominacije za Oskara: Kusune
Mizoguchi brižno oslikava preko poznatog sveta i nijedan od svetova ne Kainosho (kostimi)
ostaje nepromenjen. Budalasti muškarci i trpeljive žene u Ugetsuu, svi Filmski festival u Veneciji:
zajedno prolaze kroz teške transformacije, prouzrokovane interakcijom Kenji Mizoguchi (Srebrni Lav),
natprirodnog i realnog. nominacija (Zlatni lav)
Legenda o Ugetsu uznemiruje, zbunjuje i zadivljuje, ali pre svega
to je prelep film i tera nas da pognemo glave jer gledati ga znači biti u
prisustvu prave veličine. EdeS
SAD (Paramount) 118m SHANE (1953)
Technicolor
ŠEJN
Režija: George Stevens
Produkcija: Ivan Moffat, George Šejn nije najveličanstveniji vestern, za mene je to El Dorado (1967),
Stevens ni najmuževniji – to je Crvena reka (1948), nije ni najautentičniji –
Scenario: A.B. Guthrie Jr., po priči McCabe & Mrs. Miller (1971), ni najčudniji – Džoni Gitara (1954),
Jacka Schaefera ili pak najdramatičniji – Poštanska kočija (1939). Ali je, bez svake
Fotografija: Loyal Griggs sumnje, najveća ikona vesterna koja se urezuje u naše sećanje i koju je
Originalna muzika: Victor Young nemoguće zaboraviti. Sve u filmu je, u stvari, čista slika: junak u belom
Uloge: Alan Ladd, Jean Arthur, koji, igrom slučaja, dojaše u grad (Alan Ladd); rančer spletkaroš (Emile
Van Heflin, Brandon De Wilde, Meyer) i njegovi štrokavi, nevaspitani kauboji; skromni starosedelac
Jack Palance, Ben Johnson,
Edgar Buchanan, Emile Meyer,
(Van Heflin), njegova krotka, uredna, voljena žena (Jean Arthur) i
Elisha Cook Jr., Douglas Spencer, pametni sinčić (Brandon De Wilde); zatim ćutljivi, oprezni stariji vlasnik
John Dierkes, Ellen Corby, Paul dućana i kafane (Paul McVey); stidljiva pridošlica iz Švedske (Douglas
McVey, John Miller, Edith Evanson Spencer); mračno, pogano, ljigavo otelotvorenje Zla – plaćeni revolveraš
Oskar: Loyal Griggs (fotografija) Wilson (Jack Palance), obučen u crno od glave do pete.
Nominacije za Oskara: George Rančer želi da otme zemlju od starosedeoca-pionira. Šejn ostaje
Stevens (najbolji film), George
kod pionira da ga zaštiti. Uzgred šarmira finu ženicu, možda malo
Stevens (režija), A.B. Guthrie Jr.
(scenario), Brandon De Wilde previše, i dečaka koji u njega gleda kao u boga. Wilsona plate da počisti
(sporedna muška uloga), Jack doseljenike i ovaj bi u tome i uspeo da tu nije Šejn (pištolj protiv pištolja,
Palance (sporedna muška uloga) oči u oči, dobro protiv zla). Dobro pobeđuje. I to u tolikoj meri da Šejn
uviđa uticaj koji ima na ovu skromnu, šarmantnu porodicu. Penje se na
svog vernog konja i odjaše na kraju filma u zalazak sunca nad zalascima
sunca. Za njim trči mali Joey dovikujući: „Šejne, volim te, Šejne!“
Snimljen u Džekson holu pre pojave widescreena
i dolby sistema, Šejn je prepun nezaboravnih vizija.
Ljubičaste tektonske planine u pozadini, jelen koji se
ogleda na površini jezera dok dečak puca na njega iz
svoje igračke puške, odvratni osmeh na rančerovom
licu kada Starrett (Heflin) odbije da proda zemlju;
revolverašev pogled kada puca u nenaoružanog
Franka Torreya zvanog Kameni Zid (Elisha Cook Jr.)
dok ovaj leži u blatu. Reditelj od blata pravi taktilni
doživljaj, kao da je istopljena čokolada.
Da izdvojimo samo dve slike zbog kojih ga vredi
pogledati više puta. Ove scene su svedoci, ako ne
istorije, a ono filma: dok Wilson šeta po drvenoj
verandi sa mamuzama koje odzvanjaju, vidimo psa
koji se sakriva podvijenog repa; a druga je kada
Šejn, posle upoznavanja Starrettovih, prihvati njihov
poziv na večeru i jede pitu od jabuka. To je pita nad
pitama! I Jamie Oliver bi imao šta da nauči: vrela,
zlatna, slojevita, sočna – iz rerne iz koje ju je izvadila
prelepa devojka u plavoj kecelji i poslužila sa dobrom
crnom kafom. Od takvih pita sa jabukama sazdan je
američki zapad, možemo komotno da pomislimo, a ne
od pištolja, stoke ili sanjivog pogleda prema dalekom
horizontu. MP
BEAT THE DEVIL (1953) Velika Britanija / SAD / Italija
(Rizzoli-Haggiag, Romulus,
UDRI ĐAVOLA Santana) 100m BW
Ovo bi mogao biti možda najbezobrazniji, najpodrugljiviji film snimljen u Režija: John Huston
Holivudu. On se ističe po mnogim stvarima. Pre svega količina talenta u Produkcija: Jack Clayton
njemu je neviđena. John Huston radi film po duhovitom, sarkastičnom Scenario: Truman Capote, John
scenariju na kom je sarađivao sa, ni manje ni više, nego Trumanom Huston, po romanu Jamesa
Capoteom. Snimatelju Oswaldu Morrisu asistent je budući div fotografije Helvicka
Freddie Francis, čak je i, tada mladi Stephen Sondheim, učestvovao u Fotografija: Oswald Morris
snimanju kao klaper. Originalna muzika: Franco
Mannino
A zatim podela uloga. Humphrey Bogart je bio i koproducent i,
Uloge: Humphrey Bogart, Jennifer
zbog njegovog uticaja, film je i snimljen. Sa njim su na platnu i Gina Jones, Gina Lollobrigida, Robert
Lollobrigida, Jennifer Jones, kao i velikani karakternih uloga: Peter Lorre Morley, Peter Lorre, Edward
i Robert Morley. Ovo je od onih filmova u kojima osećate koliko su se Underdown, Ivor Barnard, Marco
glumci zabavljali snimajući ih. Tulli, Bernard Lee, Mario Perrone,
Giulio Donnini, Saro Urzì, Aldo
Priča, koja ima veze sa rudnicima uranijuma u Africi, uopšte nije
Silvani, Juan de Landa
bitna. Klasične uzročno-posledične veze u filmu su shvaćene opušteno,
delom jer je film nastao kao nezavisna, međunarodna produkcija. To
je prouzrokovalo veću kreativnu slobodu i finansijsku nezavisnost, a
talenti koji stoje iza filma su očigledno umeli to da iskoriste. Ovo je
jedinstven film, nepravedno zapostavljen. EdeS
JOHNNY GUITAR (1954) SAD (Republic) 110m Trucolor

DŽONI GITARA Režija: Nicholas Ray
Produkcija: Herbert J. Yates
Melodramatičnost u filmu Džoni Gitara je toliko naglašena da će nekima
Scenario: Philip Yordan, po
to biti smešno. Drugi će biti hipnotisani njegovom snagom. Vienna (Joan romanu Roya Chanslora
Crawford) vlasnica je kafane na zemljištu koje je pikirala železnica. Fotografija: Harry Stradling Sr.
Emma Small (Mercedes McCambridge), ružna neudata ćerka velikog Originalna muzika: Victor Young
zemljoposednika, pati za Dancingom Kidom (Scott Brady), a ovaj pak Uloge: Joan Crawford, Sterling
hoće Viennu, koja ima drugog iz prošlosti, Johnnyja Gitaru (Sterling Hayden, Mercedes McCambridge,
Hayden). Besna i frustrirana, Emma okupi rulju da spale Vienninu kafanu Scott Brady, Ward Bond, Ben
i linčuju Kida. Ali Vienna je neustrašiva. Na kraju prisustvujemo dvoboju Cooper, Ernest Borgnine, John
Carradine, Royal Dano, Frank
između Emme i Vienne, što je mimo konvencija, pa su neki kritičari Ferguson, Paul Fix, Rhys Williams,
okarakterisali film kao feministički. Film se čita i kao alegorijski napad Ian MacDonald
na ideologiju McCarthyja, na masovnu histeriju i odbranu principijelnih
ljudi.
Kakvo god da je dublje značenje, ovaj je film, iz malog studija
Republic, barokno delo po upotrebi boja, glumi (naročito Krawfordove) i
lepoti muzičke teme koju peva velika Peggy Lee. Ako ste gadljivi na toliku
dozu umetničkih tvorevina, možda je bolje da gledate dokumentarce.
EB
289
SAD (Columbia, Horizon) 108m ON THE WATERFRONT (1954)
BW
NA DOKOVIMA NJUJORKA
Režija: Elia Kazan
Produkcija: Sam Spiegel „Mog’o sam biti od stila. Mog’o sam da budem priznat. Mog’o sam da
Scenario: Malcolm Johnson, budem neko i nešto, a ne bitanga, kakva jesam, budimo realni.“ Jedan
Budd Schulberg, po novinskim od najvećih američkih filmova svih vremena, Na dokovima Njujorka
člancima Malcolma Johnsona je ispljunut pravo u lice državi koja se tresla od izdaja i paranoičnog
Fotografija: Boris Kaufman zastrašivanja komunizmom. Surov i nežan, u Holivud je uveo novu vrstu
Originalna muzika: Leonard surovog socrealizma. Film je bio pun glumačkih ostvarenja pozorišnih
Bernstein glumaca iz sveže generacije naturalističkog studija Actors.
Uloge: Marlon Brando, Karl Tupavi, ali osećajni propali bokser, Terry Malloy (Marlon Brando, nikad
Malden, Lee J. Cobb, Rod Steiger,
Pat Henning, Leif Erickson, James
lepši), koji je postao batinaš i potrčko ljigavog šefa sindikata Johnyja
Westerfield, Tony Galento, Tami Friendlyja (Lee J. Cobb), uznemiri se zbog slučajnog saučesništva u
Mauriello, John F. Hamilton, John ubistvu nezadovoljnog lučkog radnika. Griža savesti mu narasta kada
Heldabrand, Rudy Bond, Don se zaljubi u Edie Doyle (Eva Marie Saint kao debitantkinja), sestru
Blackman, Arthur Keegan
ubijenog radnika. Međutim prosvetljenje mu stiže tek kada sazna da
Oskar: Sam Spiegel (najbolji
su i njega izdali. Najbolnije je to što ga je izdao stariji, pametniji brat
film), Elia Kazan (režija), Budd
Schulberg (scenario), Marlon Charlie (Rod Steiger), koji radi kao Friendlyjev advokat i poverenik. Kada
Brando (glavna muška uloga), Eva Edie, posramivši ga, ubedi lokalnog sveštenika (Carl Malden) da povede
Marie Saint (sporedna ženska pobunu protiv reketiranja od strane lučkog sindikata, Friendlyjeve pretnje
uloga), Richard Day (umetnički
postanu opasnije. Terry teška srca prekrši zakon ćutanja i svedoči
direktor), Boris Kaufman
(fotografija), Gene Milford pred kongresnom komisijom. Bez obzira što je ispravno postupio, lučka
(montaža) zajednica ga odbaci jer je „cinkario“, i pretuku ga na doku, pre nego što
Nominacije za Oskara: Lee J. mu zastrašeni prijatelji priskoče u pomoć i stanu na put Friendlyjevom
Cobb (sporedna muška uloga), upravljanju njihovim radom i životima.
Karl Malden (sporedna muška Film je očigledno inspirisan serijom novinskih članaka, koje je
uloga), Rod Steiger (sporedna
muška uloga), Leonard Bernstein napisao Malcolm Johnson pod nazivom „Crime on the Waterfront“, u
(muzika) kojima raskrinkava korupciju na njujorškim i njudžersijskim dokovima.
Filmski festival u Veneciji: Elia Elia Kazan je angažovao Arthura Millera da radi na scenariju, međutim
Kazan (OCIC nagrada), (Srebrni kada je Kazan svedočio pred Odborom za antiameričke aktivnosti, Miller
Lav), (Nagrada italijanske filmske je prekinuo sve kontakte sa njim. Kazan se onda obratio „prijatelju
kritike), nominacija (Zlatni lav)
svedoku“ Buddu Schulbergu. Reputacije su im značajno ukaljane tako
da se film Na dokovima Njujorka posmatra kao izvinjavanje i odbrana.
Kazan je priznavao da se identifikovao sa konfliktom lojalnosti Terryja
Malloya. Gde god da su vaše simpatije, bolno istinita pozadina daje
filmu neprijatno emocionalno jezgro, realnošću svoje teme i okruženjem
kao i naturalističkom glumom. Emocionalnost je pojačana muzikom
Leonarda Bernstaina.
Sukob Terryja i Charlieja na zadnjem sedištu taksija je najviše
citirana scena iz klasika, ali ima još mnogo nezaboravnih momenata:
Brandovo igranje rukavicom, pa scena u kojoj Terryju dečak, koji mu se
nekad divio, poubija sve golubove, Terry koji razbija vrata Edie i natera
je da mu prizna da ga voli dok sklizavaju na pod ljubeći se.
Posle pedeset godina, ovo opstaje kao brutalna analiza izdaje. AE
290
SAD (MGM) 102m Anscocolor SEVEN BRIDES FOR SEVEN BROTHERS
Režija: Stanley Donen (1954)
Produkcija: Jack Cummings
Scenario: Albert Hackett, Frances SEDAM MLADI ZA SEDMORICU BRAĆE
Goodrich, Dorothy Kingsley, Ovo je veoma seksistički i nedovoljno raspevani mjuzikl, sa radnjom u
po priči The Sobbin’ Women prirodi koja je snimljena uglavnom u studiju, sa vrhunskim akrobacijma
Stephena Vincenta Beneta
Michaela Kidda i natprosečnom režijom Stanleyja Donena. Film je
Fotografija: George J. Folsey
baziran na priči Stephena Vincenta Beneta, koji je zaplet pozajmio iz
Originalna muzika: Adolph
Deutsch, Saul Chaplin, Johnny mita o otmici Sabinjanki. Priča prati šestoricu braće trapera koji, kad
Mercer, Gene de Paul se njihov najstariji brat Adam (Howard Keel) oženi devojkom Milly (Jane
Uloge: Jane Powell, Howard Keel, Powell), odluče da odu u grad ne bi li našli žene za sebe. U skladu sa
Jeff Richards, Russ Tamblyn, svojim pionirskim instiktima, oni otimaju žene, ali zbog toga moraju
Tommy Rall, Marc Platt, Matt da pate celu zimu, sve dok im, kada dođe proleće, njihove žene ne
Mattox, Jacques d’Amboise, Julie
Newmar, Virginia Gibson, Ruta
oproste.
Lee, Norma Doggett, Ian Wolfe Sedam mladi za sedmoricu braće je upečatljiv pogled na neku
Oskar: Adolph Deutsch, Saul vrstu patrijarhalnih fantazija o silovanju, koje su se u to vreme
Chaplin (muzika) smatrale dobroćudnim i čak „simpatičnim“, i odvija se uz muziku
Nominacije za Oskara: Jack Johnnyja Mercera i Genea DePaula. Melodije kojih se najviše sećamo
Cummings (najbolji film), Albert i koje opisuju seksualne stavove filma jesu: „Bles Your Beautiful Hide“,
Hackett, Frances Goodrich,
„Sobbin’ Women“, „Goin’ Courtin“, „I’m a Lonesome Polecat“ i „Spring,
Dorothy Kingsley (scenario),
George J. Folsey (fotografija), Spring, Spring“. JRos
Ralph E. Winters (montaža)
Francuska (Filmsonor,Vera) 114m LES DIABOLIQUES (1954)

BW
DEMONI
Jezik: Francuski
Režija: Henri-Georges Clouzot U ruiniranoj provincijskoj školi, ubilačke strasti komešaju se ispod
Produkcija: Henri-Georges površine. Zlostavljana žena, slabašnog srca (Véra Clouzot) i misteriozno
Clouzot senzualna devojka (Simone Singoret) ubiju sadističkog upravnika (Paul
Scenario: Henri-Georges Clouzot, Meurisse) i bace leš u bazen zarastao u korov. Kada se bazen očisti
Jérôme Géronimi, Frédéric i isprazni, ispostavi se da leša nema. Žene počinju da gube razum,
Grendel, René Masson po naročito kada jedan od učenika prijavi da je video duha. Vrlo brzo i one
romanu Celle qui n’était plus
Pierrea Boileaua & Thomasa
počnu da viđaju neke stvari, a nešto odvratno se pojavljuje u kupatilu.
Narcejaca Film Demoni je bio veliki međunarodni hit 1954. I nije izgubio mnogo
Fotografija: Armand Thirard od svoje napetosti, iako su mnogi filmovi (kao Deathtrap, Hush... Hush,
Originalna muzika: Georges Van Sweet Charlotte) pozajmili njegovu liniju zapleta i upoznali nas sa
Parys najšokantnijim momentima. Henri-Georges Clouzot koristi svu surovost
Uloge: Simone Signoret, Véra u režiji, u kojoj kombinuje zeznut zaplet i tri jaka centralna lika sa
Clouzot, Paul Meurisse, Charles predivno gadnom pozadinom. Zaplet je dostojan Hitchcocka i postoje
Vanel, Jean Brochard, Pierre
glasine da je on snimio Psiho samo da bi povratio titulu kralja suspensa,
Larquey, Michel Serrault, Thérèse
Dorny, Noël Roquevert, Yves- koju mu je Clouzot ovim filmom na neko vreme oduzeo. U filmu ima
Marie Maurin, Georges Poujouly, scena fizičkog užasa kao neviđeno jeziv trik sa kontaktnim sočivima,
Georges Chamarat, Jacques ali nas Clouzot uspeva naježiti i običnijim gadostima, kao kad upravnik
Varennes, Robert Dalban, Jean
natera svoju suprugu da pojede gadnu školsku večeru. KN
Lefebvre
292
ANIMAL FARM (1954)
ŽIVOTINJSKA FARMA
Životinjska farma je bio prva dugometražna britanska
animacija (ako zanemarimo ratni animirani priručnik
Korišćenje brodova). Uradili su ga supružnici John Halas,
mađarskog porekla, i Britanka Joy Batchelor po ciničnoj
političkoj basni Georgea Orwella iz 1945.
U to vreme je Disney bio dominantan. U želji da pobegnu
od sladunjavih životinjica čika Walta, Halas i Batchelorova
su, sa dosta ushićenja, prihvatili angažman američkog
producenta Louisa de Rochementa (poznatog po filmskim
novostima u serijalu March of Time) da naprave prvi
animirani film za odrasle izvan komunističkog bloka. Do poslednjeg Velika Britanija (Halas and
Batchelor) 72m Technicolor
kadra, ova animacija se pridržava Orwellove satire na temu izdaje
Režija: Joy Batchelor, John Halas
ideala ruske revolucije. Životinje sa farme Manor dižu bunu protiv svog
Produkcija: Louis De Rochemont,
dekadentnog vlasnika pijanice i uspostave demokratsko društvo bez
John Halas
ljudi, gde su sve životinje ravnopravne. Ali mic po mic, svinje, kao
Scenario: Joy Batchelor, John
najinteligentnije životinje, stvaraju totalitarni sistem kojim upravlja Halas, Borden Mace, Philip
čvrsta ruka krmka Napoleona. U tom sistemu su „sve životinje jednake, Stapp, Lothar Wolff, po romanu
ali su neke jednakije od drugih“. Životinjska masa, terorizovana i Georgea Orwella
porobljena, samo je zamenila jednog cara drugim. Fotografija: S.G. Griffiths, J. Gurr,
W. Traylor, R. Turk
Za potrebe filma, bračni par Halas-Batchelor je proširio svoju
Originalna muzika: Matyas
firmu i tako je nastala najveća animatorska kuća u Zapadnoj Evropi.
Seiber
Film je vešto balansiran između stilizacije i naturalizma – životinje
Uloge: Gordon Heath (narator),
nisu antropomorfizovane, a pozadina je realistična. Zvučnu podlogu Maurice Denham (sve životinje)
čine pravi zvuci farme. Klasični kompozitor Matyas Seiber (mađarski
Britanac, baš kao i Halas) dao je svoj veliki doprinos muzikom, snažnom
i emotivnom, u kojoj su prisutni elementi narodne i moderne muzike.
Svim životinjama glas podaruje samo jedan glumac Maurice Denham.
Animirani film Životinjska farma
odan je besu, saosećajnosti i
sardonskom osmehu Orwellovog
romana. Neke okrutnosti iz knjige
nisu uopšte ublažene, što je
zgražavalo roditelje koji su poveli
decu na projekciju sa očekivanjima
da će gledati diznijevsku
sentimentalnost. Jedino je na
kraju dodato malo optimizma.
Producent i animatori su se složili
da je beznadna okrutnost kraja
u originalu suviše jaka da bi to
publika progutala. Modifikacija je
našla opravdanje i u istorijskim
činjenicama: Staljin je, naime, umro
dok se film pravio. PK
SAD (Paramount, Patron) 112m REAR WINDOW (1954)
Technicolor
POGLED U DVORIŠTE
Produkcija: Alfred Hitchcock Film Prozor u dvorište Alfreda Hitchcocka, kao apoteoza svih ličnih i ne
Scenario: John Michael Hayes, po suviše skrivenih psihoseksualnih fiksacija, u isto vreme je najuspešniji
priči It had to be Murder-Cornell (uz možda Vertigo iz 1958) spoj zabave, intrige i psihologije u karijeri
Woolrich ovog sjajnog reditelja. Ova izuzetna studija o opsesiji i voajerizmu, spoj
Fotografija: Robert Burks je savršene ekipe, perfektnog scenarija i genijalne scenografije, što je
Originalna muzika: Franz sve skupa vrednije od pojedinačnih delova filma.
Waxman Da bi dobio još veću slobodu, Hitchcock je sagradio repliku pretrpane
Uloge: James Stewart, Grace i kipuće stambene zgrade iz Njujorka i isto tako uzavrelog dvorišta.
Kelly, Wendell Corey, Thelma
Ritter, Raymond Burr, Judith
Svaki prozor je pogled u neki drugi život i neka nova priča. U jednom
Evelyn, Ross Bagdasarian, stanu se kompozitor muči sa svojom novom kompozicijom pogrbljen
Georgine Darcy, Sara Berner, nad klavirom. U drugom je igračica koja non-stop vežba. U trećem živi
Frank Cady, Jesslyn Fax, Rand usamljena žena bez sreće u ljubavi, a u sledećem zaljubljeni sveži
Harper, Irene Winston, Havis
mladenci.
Davenport
L. B. „Jeff“ Jeffries (James Stewart), uspešan fotoreporter, slomio
Nominacije za Oskara: Alfred
Hitchcock (režija), John Michael je nogu. Osuđen da dane provodi u invalidskim kolicima i dokon, on
Hayes (scenario), Robert Burks se odluči da špijunira komšije. Ili mu je to samo izgovor, pošto njegova
(fotografija), Loren L. Ryder (zvuk) devojka manekenka Lisa (Grace Kelly u jednoj od poslednjih uloga),
koja želi da se uda za njega, i džangrizava negovateljica Stella (Thelma
Ritter) već primećuju da je on skoro zavisan od uzbuđenja voajerizma.
Neverovatno je da bi neko mogao da skida pogled sa nečeg tako
lepog kao što je Lisa, sve dok Jeff ne posumnja da je jedan od suseda
(Raymond Burr) ubio svoju ženu. Jeff počne opsesivno da posmatra
ponašanje suseda, tražeći znake krivice i uvlači Lisu i Stellu u tu
misteriju. Ali dok Jeffova iscrpna istraga napreduje, napreduju i priče
ostalih suseda, koji nemaju pojma o onome što se zakuvalo u susednom
stanu.
Prozor u dvorište je konstruisan podjednako dobro kao i njegova
promišljena scenografija. Gledanje ovog filma je kao gledanje živog
ekosistema, sa uzbuđenjem od misterije ubistva, kao dobro odabranim
i odmerenim začinom. Hitchcock se naslađuje postmodernističkim
scenarijem, a mi smo u transu posmatranja njegovih likova koji
posmatraju druge likove. To pravi začarani krug opsesije posut crnim
humorom i daškom seksa.
I stvarno, iako će radoznali Jeff otkriti ubistvo u ovoj urbanoj zabiti,
ipak su romanse iz drugih stanova ono što mu najviše zaokuplja
pažnju u ovom dvorišnom pip-šouu. Ironija je što ga opsednutost tuđim
romansama sprečava da se posveti romansi sa njegovom Lisom. U
stvari, neženja u Jeffu, posmatranjem komšija, dobija izgovor da se
brani od Lisinih napada. Tek kada je njegove radnje dovedu u opasnost,
on shvata da je ono što ima tu bolje od bilo čega što se može videti kroz
prozor. JKl
SAD (Transcona, Warner Bros.) A STAR IS BORN (1954)
181m Technicolor
ZVEZDA JE ROĐENA
Režija: George Cukor
Produkcija: Vern Alves, Sidney Treći od četiri filma (drugi u toj seriji koji je režirao Cukor) o braku koji je
Luft osuđen na propast zbog meteorskog uspona do slave mlade supruge,
Scenario: Moss Hart, po scenariju i samodestrukcije izbledelog idola-mentora koga ona voli, ujedno je
iz 1937. Alana Campbella and i najbolji. Film Williama Wellmana iz 1937. još uvek je dirljiva drama
Dorothy Parker, i priče Williama u kojoj su igrali Fredric March i Janet Gaynor. Rok verzija iz 1976.
A.Wellmana
sa Barbrom Streisand i Krisom Kristoffersonom se pamti samo po
Fotografija: Sam Leavitt
Babrinom pevanju... Ali ovaj Cukorov mjuzikl sa sjajnim tandemom –
Originalna muzika: Harold Arlen,
Ray Heindorf
Judy Garland i James Mason – postavio je nove kriterijume u žanru
Uloge: Judy Garland, James
mjuzikla. Dramska naracija pokreće se pesmama – posebno kada Judy
Mason, Jack Carson, Charles Garland izvodi „The Man That Got Away“ i u spektaklu „Born in a Trunk“.
Bickford, Tommy Noonan, Lucy Tome parira scena u kojoj Norman Maine (Mason) zadivljuje svojim
Marlow, Amanda Blake, Irving pijanim pojavljivanjem na dodeli Oskara.
Bacon, Hazel Shermet
Ovaj film, koji je delimično satira na Holivud (zabavna u studijskoj
Nominacije za Oskara: James
transformaciji proste Esther Blodgett u glamuroznu Vicky Lester, a
Mason (glavna muška uloga),
Judy Garland (glavna ženska gorka kada mašinerija publiciteta zarobi Normana i Esther) sjajan je
uloga), Malcolm C. Bert, Gene i ubedljiv spoj muzike, humora i romanse. Godine 1983. dvadeset
Allen, Irene Sharaff, George minuta izbačenog materijala vraćeno je u film. Taj deo je obuhvatao i
James Hopkins (umetnički
dve numere koje su Harold Arlen i Ira Gershwin napisali specijalno za
direktor), Jean Louis Mary, Ann
Nyberg, Irene Sharaff (kostimi), Judy Garland. AE
Ray Heindorf (muzika).
U.S. / Italija (Figaro, Rizzoli- THE BAREFOOT CONTESSA (1954)

Haggiag) 128m Technicolor
BOSONOGA KONTESA
Režija: Joseph L. Mankiewicz
Produkcija: Franco Magli Spoljna privlačnost filma Josepha Mankiewicza Bosonoga kontesa
Scenario: Joseph L. Mankiewicz očigledna je: Ava Gardner u svom najboljem izdanju u liku Marije Vargas
Fotografija: Jack Cardiff na svojoj trnovitoj stazi ka zvezdama, sa Humphreyjem Bogartom u ulozi
Originalna muzika: Mario nežnog cinika reditelja Harryja Dawesa; bujica replika za pamćenje;
Nascimbene provokativne aluzije na poznate ljude iz života, naročito Ritu Hayward i
Uloge: Humphrey Bogart, Ava Howarda Hughesa. Ali ovde ima još mnogo mnogo toga.
Gardner, Edmond O’Brien, Marius Film dosta toga duguje Građaninu Kejnu (1941), naročito mozaičnu
Goring, Valentina Cortese, strukturu koja pruža mogućnost da se likovi sagledaju iz raznih
Rossano Brazzi, Elizabeth
Sellars, Warren Stevens, Franco
perspektiva, čime se na kraju dokaže samo da je tu osobu nemoguće
Interlenghi, Mari Aldon, Alberto definisati. Mnogo pre Petparačkih priča (1994), Mankiewicz pravi
Rabagliati, Enzo Staiola, Maria sekvencu koja pokazuje Marijinu tranziciju od Bravana (Marius Goring)
Zanoli, Renato Chiantoni, Bill na Vincenza (Rossano Brazzi) sa dva stanovišta.
Fraser
Još intrigantnije je putovanje filma kroz tri socijalno različita sveta:
Oskar: Edmond O’Brien (muška
Holivud i šou biznis, francuski ležerni sloj i svet italijanske aristokratije.
sporedna uloga)
Oni deluju kao neobične varijacije jednih na druge. A svi su zatvoreni,
Nominacije za Oskara: Joseph L.
Mankiewicz (scenario) dekadentni i na samrti. Mada njegove filmove smatraju pozorišnim i
previše raspričanim, bogatstvo ovog filma dolazi upravo iz metafore
pozorišnog spektakla. Prepoznatljiv je Mankiewiczev stil sa stop
kadrovima, kada priča staje, a narator nas upoznaje sa likovima i sa
pozadinom svakog od „igrača za stolom“. AM
296
LA STRADA (1954) Italija (Ponti-De Laurentiis) 94m
BW
ULICA
Jezik: Italijanski
Ovo je četvrti film Federica Fellinija, film kome zapravo duguje svoju Režija: Federico Fellini
internacionalnu reputaciju. To je priča o ljubavi i ljubomori u cirkusu, Produkcija: Dino De Laurentiis,
sa glavnim likovima: snagatorom Zampanom (Anthony Quinn) i nežnom Carlo Ponti
Gelsominom (rediteljeva žena Giulietta Masina). Tema cirkusa je Scenario: Federico Fellini, Tullio
omiljena Fellinijeva tema. Zampano izvodi bajatu tačku sa kidanjem Pinelli
lanaca koji su mu omotani oko grudi. Fali mu asistentkinja, pa plati Fotografija: Otello Martelli, Carlo
Gelsomininoj majci da ga ova prati na putovanjima. Ona je klovn sa Carlini
pokretima sličnim Chaplinovim. Kada se pridruže putujućoj cirkuskoj Originalna muzika: Nino Rota
skupini, Gelsominu zainteresuje akrobata Budala (Richard Baseheart). Uloge: Anthony Quinn, Giulietta
Masina, Richard Basehart, Aldo
Iako je ne tretira baš najbolje, Zampano je ljubomoran na Budalu i Silvani, Marcella Rovere, Livia
njegovi postupci prouzrokuju snažni završetak filma. Venturini
Ulica je ispričana u fabularnom stilu kojim se udaljava od tradicije Oskar: Italija (najbolji strani film)
posleratnog neorealizma, dominirajućeg u italijanskom filmu, u čemu Nominacije za Oskara: Federico
je i Fellini učestvovao kao scenarista. Iako je sniman na autentičnim Fellini, Tullio Pinelli (scenario)
lokacijama, radnja filma bi mogla da se dešava danas ili pre sto godina. Filmski festival u Veneciji:
Zampano i Gelsomina su arhetipovi, jednostavni likovi koje pokreću Federico Fellini (Srebrni Lav),
elementarne emocije i želje. Radnja kao da je predodređena, a likovi
moraju da se ponašaju tako kako se ponašaju, što je izvor tragičnosti
u priči. Masinina dirljiva interpretacija napaćene ali hrabre Gelsomine
odrediće njenu filmsku ličnost u nekoliko filmova koje će Fellini uraditi,
ali i u ostalim njenim filmskim ulogama. Quinn je upečatljiv kao snagator
grubijan koji ne može da definiše svoja osećanja prema Gelsomini.
Oboje ističu razliku između svojih uloga i svojih privatnih ličnosti.
Za Fellinija, stalna fascinacija je bila teatralna fasada lika i njegov
ili njen neistraženi, zbrkani unutrašnji život. Ulica je osvojila Oskara
za najbolji film van engleskog
govornog područja, i verovatno
je Fellinijev najgledljiviji film.
Snobovi i oni sofisticirani ne
bi trebalo to da nabijaju u lice
ovom kompleksnom i dirljivom
filmu, koji i dalje, u svakom
gledanju, otkriva neke nove
ideje i poglede na svet. RH
297
Japan (Toho) 155m BW SHICHININ NO SAMURAI (1954)
Jezik: Japanski SEDAM SAMURAJA
Akira Kurosawa je najpoznatiji japanski reditelj na svetu. Njegovo
Produkcija: Sojiro Motoki
najpoznatije i najpopularnije remek-delo je uzbudljivi i humani ep Sedam
Scenario: Shinobu Hashimoto,
Akira Kurosawa, Hideo Oguni samuraja. Njegov uzbudljivi, mada manje dubok, revolveraški holivudski
Fotografija: Asakazu Nakai rimejk, Sedam veličanstvenih (1960) najuspešniji je od nekoliko
Originalna muzika: Fumio vesterna po motivima Kurosawinih filmova. Među njima su Bes(1964),
Hayasaka po Rašomonu (1950), i Za šaku dolara (1964), koji je Sergio Leone
Uloge: Takashi Shimura, prepisao po Jodžimbu (1961). Ova interesantna prenošenja priče iz
Toshirô Mifune, Yoshio Inaba, jedne kulturu u drugu dokazuju univerzalnost i privlačnost Kurosawinih
Seiji Miyaguchi, Minoru Chiaki, filmova. Kurosawa je pak bio inspirisan vesternima Johna Forda kada
Daisuke Katô, Isao Kimura, Keiko
Tsushima, Yukiko Shimazaki,
je smelo napustio tradiciju japanskih jidai-geki, kostimiranih istorijskih
Kamatari Fujiwara, Yoshio Kosugi, filmova sa naglaskom na mačevanju u bajkovito prikazanom Japanu iz
Bokuzen Hidari, Yoshio Tsuchiya, srednjeg veka, tradiciju koja mu je ipak bila preuska. Sedam samuraja je
Kokuten Kodo, Jiro Kumagai film prepun akcije, komičnih trenutaka, nesrećnih pustolovina, socijalne
Nominacije za Oskara: So drame, prelepog razvoja likova i konflikta između dužnosti i želje, koji su
Matsuyama (umetnički direktor),
svi tretirani sa neverovatnim osećajem za realno.
Kôhei Ezaki (kostimi)
Siromašno zemljoradničko selo, koje svake godine terorišu banditi
Filmski festival u Veneciji:
Akira Kurosawa (Srebrni Lav), silujući, ubijajući i kradući, odlučuje da stane tome na put i iznajmljuje
nominacija (Zlatni lav) ronine (lutajuće samuraje bez gospodara) da ih spasu. S obzirom da
zauzvrat imaju da ponude samo bedne porcije riže, nervozni izaslanici
u potrazi za plaćenim mačevaocima imaju mnogo sreće kada naleću
na Kambeija (Takashi Shimura), čoveka od časti i strasti koji veruje da
čovek mora da radi ono što mu savest nalaže, čak i ako od toga nema
profita. Prava herojska figura, regrutuje još pet lutalica koje su spremne
da se bore za hranu i zabavu, a među njima su i njegov mladi bivši učenik
i jedan ćutljivi majstor mačevanja. Iskusni borci odbacuju tvrdoglavog,
impulsivnog smešnog mladog seljaka Kikuchiya (Toshiro Mifune), ali ih
on, prerušen u samuraja, svejedno prati, očajno želeći da se dokaže
pred Kambejiom. Seljaci u početku nemaju poverenja u grupu ronina,
ali se postepeno zbližavaju, javlja se i jedna ljubav, deci su
interesantni junaci, a Kambei organizuje srčanu odbranu koja
zapanji, razbesni i, na kraju, pobedi osvajače.
Film je brz, energičan i ekonomičan i odbacuje
bespotrebnu ekspoziciju. Stvara mistični utisak i budi
iščekivanja – pomoću kratkih kadrova i brzih snimaka kada
seljaci traže eventualne zaštitnike i iznose svoj problem pred
Kambeija. Film obiluje scenama velike vizuelne i emocionalne
snage, kao kad žena na samrti izlazi iz zapaljene vetrenjače
i predaje svoje dete Kikuchiyu, koji, užasnut, sedne u potok
i plačući viče: „Ova beba. To sam ja. Isto se desilo i meni“, a
zapaljena vetrenjača iza njega se okreće. Ali vrhunac filma
je njegovo razrešenje: trojica preživelih boraca stoje nad
grobovima svojih prijatelja dok zaboravni seljaci posvećuju
svu svoju pažnju ritualu sejanja riže. AE
298
Italija (Lux) 117m Technicolor SENSO (1954)
Jezik: Engleski/ Italijanski SENSO
Režija: Luchino Visconti
Senso je treći Viscontijev film i njegovo prvo delo u koloru. Radnja se
Produkcija: Domenico Forges
Davanzati
odvija u Veneciji i Veroni 1860-ih godina, tik pre nego što je Giuseppe
Scenario: Carlo Alianello, Giorgio
Garibaldi proterao Austrijance i oformio modernu italijansku državu.
Bassani, Paul Bowles, Suso Ovaj film označava napuštanje njegovog prethodnog radničkog miljea u
Cecchi d’Amico, Giorgio Prosperi, filmovima Opsesija (1942) i Tera Trema (1948). I pored toga, namerna
Luchino Visconti, Tennessee teatralnost filma Senso nije mnogo drugačija od ekstravagancija strasti
Williams, po noveli Camilloa
u Opsesiji i nije manje autentična sa svojom raskošnom aristokratskom
Boitoa
scenografijom (režiser je insistirao na sveže ubranom cveću u svakoj
Fotografija: Aldo Graziati, Robert
Krasker sobi, bez obzira da li se toga dana snima u toj sobi ili ne).
Originalna muzika: Anton Grofica Livia Sepieri (Alda Valli), Garibaldijeva pristalica, zauzima se
Bruckner za svog rođaka kada on izazove jednog austrijskog oficira na dvoboj.
Uloge: Alida Valli, Farley Poručnik Franz Mahler (Farley Granger) istupi iz dvoboja. Mahler, veliki
Granger, Heinz Moog, Rina šarmer uspe da zavede groficu, koja će zbog ljubavi prema njemu, izdati
Morelli, Christian Marquand,
i muža i čast i domovinu.
Sergio Fantoni, Tino Bianchi,
Ernst Nadherny, Tonio Selwart, Šest scenarsta među kojima su bili i Tennessee Williams i Paul
Marcella Mariani, Massimo Girotti Bowles, napisali su Senso kao izrazitu melodramu iz visokog društva.
Filmski festival u Veneciji: Glumica Alda Valli, koja nije u cvetu mladosti, sa iskrama u očima i
Luchino Visconti nominacija blistavim osmehom, kao da ne može ni sebi da objasni svoje postupke
(Zlatni lav) kada odbacuje sve što ima zarad protuve, koji ne polaže ni pet para za
vlastiti kukavičluk (film je za zakasnelo prikazivanje u Americi promenio
ime u The Wanton Countess –
Razvratna grofica). Farley Granger je
još izvrsniji, naročito u kulminativnoj
sceni u kojoj ga je skrhao
samoprezir. Neuravnoteženih,
sadomazohističkih veza biće
i u kasnijim Viscontijevim
ostvarenjima: Prokleti (1969) i
Smrt u Veneciji (1971), ali nijedan
neće imati tako pooštrene odnose
kakvi su u ovom filmu.
Senso počinje u operi i Anton
Brucknerova dramatična muzika
podvlači svaki dramski obrt
operskom grmljavinom. „Obožavam
operu, ali ne van scene“, kaže
grofica dok moli Mahlera da ne
prihvati izazov njenog rođaka na
dvoboj. Najrenomiraniji reditelj
opera u Italiji je bio drugačijeg
mišljenja. TCh
SILVER LODE (1954) SAD (Pinecrest) 81m Technicolor
SREBRNA ŽILA Režija: Allan Dwan
Produkcija: Benedict Bogeaus
U ovom interesantnom vestern filmu, Den Ballard (John Payne), drag
Scenario: Karen DeWolf
i poštovan rančer u malom gradu, živi poslednje dve godine. Tokom
Fotografija: John Alton
proslave 4. jula, četvorica jahača se pojave u gradu, na čelu sa
Originalna muzika: Louis Forbes
nezgodnim nasilnikom (Dan Dureya), koji se predstavlja kao šerif, sa
Uloge: John Payne, Lizabeth
nalogom da uhapse Ballarda zbog počinjenog ubistva. Tokom filma, Scott, Dan Duryea, Dolores
koji je u realnom trajanju, stanovnici gradića se okrenu protv Ballarda, Moran, Emile Meyer, Robert
okupivši na kraju grupu za linčovanje dok se on trudi da dokaže svoju Warwick, John Hudson, Harry
nevinost. Carey Jr., Alan Hale Jr.
Ovo je film Allana Dwana par excellence: koncizan, jednostavan,
inventivan, tečan, ironičan, ne toliko pektakularan ali prelep. Verovatno
nijedan vestern na svetu nema toliko kadrova kroz prozore (Dwan
prosto obožava da rešava scene po dubini i da akcentuje one u kojima
likovi gledaju jedni druge), a malo je i onih koji tako sjajno koriste
poznatu arhitekturu i dekor holivudskog grada sa Divljeg zapada. U
jednom jedinom kadru, Dwan prati Payneovo trčanje kroz četiri dela
grada. Zahvaljujući rediteljevoj sigurnosti, u vizualizaciju ideja i pomoću
ingenioznog osvetljenja Johna Altona, Srebrna žila spada u najbolje od
nepravedno zapostavljenih vesterna. CFu
CARMEN JONES (1954) SAD (Fox, Carlyle) 105m Color

KARMEN DŽOUNS Režija: Otto Preminger
Produkcija: Otto Preminger
Kao i mnogi drugi seks simboli, i legendarno lepa i problematična
Scenario: Harry Kleiner, po
afro-američka glumica Dorothy Dandrigde bila je za života žrtva svoje romanu Carmen Prospera
lepote, a i u grobu leži zatrpana vlastitom mitologijom. Karmen Džouns Mériméea
je istina iza legende, moćno objašnjenje za njenu privlačnost i razlog što Fotografija: Sam Leavitt
obuzima maštu toliko dugo vremena. Originalna muzika: Georges
Baziran na operi Karmen Žorža Bizea, film Karmen Džouns priča priču Bizet, Oscar Hammerstein
o mladoj, ambicioznoj ženi (Dandridge), koja svojom narcisoidnošću i Uloge: Harry Belafonte, Dorothy
pohlepom dovede Joea, dobrog čoveka koji je iskreno voli, do potpune Dandridge, Pearl Bailey, Olga
James, Joe Adams, Brock Peters,
propasti (Harry Belafonte). Ispunjen klasičnim songovima (legendarnog Roy Glenn, Nick Stewart, Diahann
Oskara Hammersteina) i uz sjajnu podršku epizodista kao što su Pearl Carroll, LeVern Hutcherson,
Bailey i Diahann Carroll, film obiluje sjajnim muzičkim numerama Marilyn Horne, Marvin Hayes
(uglavnom snimljenih u jednom kadru) kao integralnim delovima filma. Nominacije za Oskara: Dorothy
No bez obzira na sjajnu režiju, tehniku i ekipu, film je pre svega sredstvo Dandridge (glavna ženska uloga),
Herschel Burke Gilbert (muzika)
za prikazivanje Dorothy Dandrigde. Njena Karmen je najvatrenija,
Berlin International Film Festival:
najrazornijja boginja seksa od svih ikada viđenih na velikom platnu:
Otto Preminger (Bronzani
njeno hladnokrvno njihanje bokova, njene obline, vatra u očima i medved)
mešavina požude i gađenja prema muškarcima koji se upliću u njenu
mrežu – sve to zajedno tvori biće sa druge planete. To je vrhunska
gluma koja jedan solidan film podiže na nivo klasika. EH
301
Japan (Daiei) 120m BW SANSHÔ DAYÛ (1954)
Jezik: Japanski INTENDANT SANŠO
Režija: Kenji Mizoguchi
„Bez saosećanja čovek prestaje da bude čovek“, ovo izgovara Taira
Produkcija: Masaichi Nagata
(Masao Shimizu), guverner u srednjovekovnom Japanu, prognan zbog
Scenario: Yahiro Fuji, Ogai Mori,
Yoshikata Yoda, po priči Ogai
svojih liberalnih političkih stavova svome sinu Zushiôu. On beži sa
Moria porodičnog imanja sa majkom (Kinuyo Tanaka) i sestrom Anju. Kada
Fotografija: Kazuo Miyagawa jedna sveštenica izda Zushiôa i Anju, Zushiôa odvode u logor kojim
Originalna muzika: Fumio upravlja surovi Sanshô (Eitarô Shindô), a majku im otmu i pošalju
Hayasaka, Tamekichi Mochizuki, na zabačeno ostrvo, gde je primorana da se bavi prostitucijom. To
Kanahichi Odera je početak jednog od najsjajnijih emocionalnih i filozofskih putovanja
Uloge: Kinuyo Tanaka, Yoshiaki ikada viđenih na filmu. Ovo je verovatno najbolji film u nizu remek-dela,
Hanayagi, Kyôko Kagawa, Eitarô koje je Mizoguchi snimio malo pre svoje smrti. Intendant Sansho je
Shindô, Akitake Kôno, Masao
Shimizu, Ken Mitsuda, Kazukimi stilsko savršenstvo Mizoguchijevog prepoznatljivog vizuelnog pristupa,
Okuni, Yôko Kosono, Noriko sastavljen većinom od dugačkih, složeno postavljenjih kadrova,
Tachibana, Ichirô Sugai, Teruko začinjenih klizećim pokretima kamere, koje je Mizoguchi počeo da
Omi, Masahiko Kato, Keiko razvija još tridesetih.
Enami, Bontarô Akemi
Posle ovako surovog uvoda, priča se premešta u period nekoliko
Filmski festival u Veneciji:
Kenji Mizoguchi (Srebrni Lav),
godina kasnije. Sada već odrasli Zushiô (Yoshiaki Hanayagi), jak ali
nominacija (Zlatni lav) emotivno mrtav, postao je Sanshôva desna ruka: bez ikakvog oklevanja
on izvršava naredbe da muči i sakati. Jednog dana dobije naređenja
da staru i iznemoglu ženu ostavi izvan logora da umre. Anju (Kyoko
Kagawa) ga prati tobože da bi mu pomogla, ali ih onda sitan incident –
oboje padnu pokušavajući da odlome granu sa drveta – vrati mislima
u detinjstvo i vreme koje su zajedno proveli pre padanja u ropstvo.
Zushiô u tom trenutku uviđa u kakvog se monstruma pretvorio. On i
Anju donose odluku da pobegnu. Međutim, u strahu da bi ih otkrili ako
ostanu zajedno, Anju se žrtvuje da bi njen brat mogao da pobegne.
Zushiô uspe da pobegne i polako povrati status plemića bez koga
je njegova porodica ostala. Kao vladin službenik, on se vraća u logor.
Otpušta Sanshôa i prepušta logor zatvorenicima, koji ga zapale u
orgijastičkoj sceni za pamćenje. Izašavši iz državne službe, Zushiô odlazi
da nađe majku. Mnogo ranije su on i Anju čuli priče o
nekoj sakatoj staroj prostitutki koja peva žalopojke o
svojoj izgubljenoj deci. Zushiô odlazi na ostrvo i nalazi
majku na pustom delu plaže. Skrhan, traži oproštaj za
sve što je uradio. Nasuprot tome, majka ga uverava da
bi njegov otac bio ponosan što je njegov sin živeo po
njegovom učenju.
Ako u ovom trenutku ne grcate od suza, onda prosto
nemate duše. Mizoguchijev pogled na stvari je zift
crn: nasilje, izdaja i okrutnost bez razloga se ne mogu
izbeći. Ali iako to ne možemo da promenimo, možemo se
suprotstaviti tako što ćemo ostati verni nekom idealu.
Na kraju krajeva, borba dobra i zla je unutrašnja borba
i, u veličanstvenom završetku filma, dok se majka
i sin miluju plačući, čovek oseća da je njihova ljubav
najmoćnija sila u univerzumu. Čak i ako ta ljubav ne
može osvojiti svet, može ga nadvisiti. RP
302
SAD (Independent, Intl Union of SALT OF THE EARTH (1954)
Mine, Mill & Smelter Workers)
94m BW
SO ZEMLJE
Režija: Herbert J. Biberman Ovaj retko prikazivani klasik je jedini veliki američki nezavisni film koji su
Produkcija: Adolfo Barela, Sonja napravili komunisti. So zemlje je izmišljena priča o meksičko-američkim
Dahl Biberman, Paul Jarrico rudarima koji iskopavaju cink u Novom Meksiku i u štrajku su protiv
Scenario: Michael Biberman, anglikanske uprave. Film je oblikovan na bazi feminističkih principa, koji
Michael Wilson su za to vreme bili veoma nekarakteristični. Film je inspirisan činjenicom
Fotografija: Stanley Meredith, da su reditelj Herbert Biberman, scenarista Michael Wilson, producent
Leonard Stark
i bivši scenarista Paul Jarrico i kompozitor Sol Kaplan bili na crnoj listi.
Originalna muzika: Sol Kaplan
Kako je kasnije objasnio Jarrico, zbog činjenice da su šutnuti iz Holivuda
Uloge: Rosaura Revueltas,
Will Geer, David Wolfe, Mervin
kao subverzivni, oni su počinili zločin koji odgovara kazni kojom su
Williams, David Sarvis, Juan kažnjeni, tako što su napravili subverzivan film. Rezultat koji su dobili
Chacón, Henrietta Williams, je levičarska propaganda visokog reda, u vidu moćnog i inteligentnog
Ernesto Velázquez, Ángela filma čak i kad se na momente učini naivnim ili prevaziđenim.
Sánchez, Joe T. Morales, Clorinda
Film koji je u Americi držan dalje od bioskopskih sala sve do 1965. u
Alderette, Charles Coleman,
Virginia Jencks, Clinton Jencks, Evropi je naveliko prikazivan i pozdravljan, ali nikada nije dobio priznanje
Víctor Torres kakvo zaslužuje u SAD. Nažalost, najpoznatiji kritički osvrt na film je
napad Pauline Kael, koja ga ismeva kao „propagandu“. Koliko god da je
mogla biti u pravu po pitanju nekih levičarskih klišea u filmu So zemlje,
ona je primere uzimala iz originalnog scenarija, a ne iz samog filma, pri
čemu ne daje čak ni nagoveštaj zbog čega je ovaj film tako vitalan pola
veka kasnije. JRos
SAD (Paramount) 109m ARTISTS AND MODELS (1955)

Technicolor
ARTISTI I MODELI
Režija: Frank Tashlin
Produkcija: Paul Nathan, Hal B. Slično melodramama Douglasa Sirka, lude komedije Tashlina preteruju
Wallis do tačke gde postaju subverzija opštih vrednosti Amerikanaca, koje su
Scenario: Don McGuire, Frank važile 1950-ih godina. Ovim radosnim prihvatanjem i lukavim ismevan-
Tashlin, po priči Rock-A-Bye Baby jem „plastične“ arene klišea i stereotipa, Tashlin je anticipirao pop art.
Michaela Davidson i Normana Artisti i Modeli, koji predstavlja duet Dean Martin i Jerry Lewis
Lessinea
u njihovim najboljim trenucima na velikom platnu, vrtoglava je
Fotografija: Daniel L. Fapp
autorefleksivna igrarija na temu filmske iluzije. Eugene Fullstack (Jerry
Originalna muzika: Harry Warren
Lewis) manijak je za stripovima, a njegove bogate snove transkribuje
Uloge: Dean Martin, Jerry Lewis,
Shirley MacLaine, Dorothy
i krišom prodaje Rick Todd (Dean Martin). Naspram njih je postavljen
Malone, Eddie Mayehoff, Eva „odraz u ogledalu“ u vidu dve žene: seksi grafičke dizajnerke Abby
Gabor, Anita Ekberg, George (Dorothy Malone) i zbunjene Bessie (Shirley McLaine). Tashlinova
Winslow, Jack Elam, Herbert beskrajno maštovita igra permutacija i kombinacija između ovo četvoro,
Rudley, Richard Shannon, Richard
raste u veličanstvenu burlesknu zabavu: Eugene i Bessie urnebesno
Webb, Alan Lee, Otto Waldis
izvrću kičaste romantične balade „Inamorata“.
Zaplet se ispaljuje bez upozorenja u jednu međunarodnu špijunsku
intrigu (Eva Gabor), i muzikalna demonstracija „slika i ton“ iluzije je
čarobna („When You Pretend“). Potpuno je odgovarajuće što su
strategije ovog filma našle naslednika u veselim modernizmima
Jacquesa Rivettea (Selin i Julija se voze čamcem), P. T. Andersona
(Opijeni ljubavlju) i australijskog Yahooa Seriousa (Mr. Accident). AM
304
GUYS AND DOLLS (1955) SAD (Samuel Goldwyn) 150m
Eastmancolor
MOMCI I DEVOJKE
Holivudski prikazi nacionalnih kultura redovno su uvredljivi, ali ko bi Produkcija: Samuel Goldwyn
mogao odoleti slici Havane na Kubi u središnjoj sceni filma Momci i Scenario: Joseph L. Mankiewicz
devojke? Sky Masterson (Marlon Brando), elegantni kockar, nagovora po komadu Joa Swerlingai Abea
uštogljenu članicu Vojske spasa Sarah Brown (Jean Simmons) da uzme Burrowsa i po priči The Idyll
avion i dođe na večeru sa njim. Kada se ona napije, popušta svojim of Miss Sarah Brown Damona
Runyona
neobuzdanim impulsima. Zapali je iskonska, latinoamerička drama
koja se dešava okolo: njena iznenadna rivalka, egzotična plesačica,
Originalna muzika: Jay Blackton,
pokušava da zavede Skya. Uskoro se cela prostorija ispuni razuzdanim Frank Loesser
plesom pijanih strasti. Uloge: Marlon Brando, Jean
Scena je čudesan primer revolucionarne filmske koreografije Simmons, Frank Sinatra, Vivian
Michaela Kidda. Normalni, svakodnevni gestovi kao što su hodanje Blaine, Robert Keith, Stubby
ili pokazivanje, visoko su stilizovani, oblikovani i ritmizirani, do forme Kaye, B.S. Pulley, Johnny Silver,
Sheldon Leonard, Danny Dayton,
bogatog plesa. Pojedinačne radnje su ispreplitane u grupne motive.
George E. Stone, Regis Toomey,
A iznad svega, postavka koristi pokrete koji su namerno nezgrapni, Kathryn Givney, Veda Ann Borg,
nespretni, naizgled diletantski – poput onog kada Sarah pijano Mary Alan Hokanson
zamahuje i udara. Nominacije za Oskara: Oliver
Momci i devojke su, u stvari, dva filma u jednom, podeljeni na Smith, Joseph C. Wright, Howard
Bristol (umetnički direktor), Harry
osnovu muških zvezda. I stvarno, u filmu ima scena kada Brand i Sinatra
Stradling Sr. (fotografija), Irene
razgovaraju preko stola, scena koja najavljuje kasniji susret Ala Pacina i Sharaff (kostimi), Jay Blackton,
Roberta De Nira u filmu iz 1995. Vrelina. Lik Nathana Detroita (Sinatra) Cyril J. Mockridge (muzika)
najviše duguje pričama Damona Runyana o simpatičnim, iskusnim
lopovima (koji sa uživanjem podvlače svaki „etnički“ deo njujorškog
akcenta), koji je bio predložak za scenario i režiju Josepha Mankiewicza.
Nathan ima pratilju koja već dugo pati za njim Adelaide (Vivian Bliane),
što obezbeđuje zanimljiv materijal o
njihovom trnovitom putu do oltara,
kao što je „Lament Adelaide“ na
sjajnu muziku Franka Loessera.
Međutim, iako su spektakularne,
konvencionalne masovke kao
„Luck Be a Lady“ i „Sit Down,
You’re Rockin’ the Boat“, stvari
kojih se zaljubljenici u Brodvej
najradije sećaju, film uzleće tek
u scenama između Sarah i Skya
kada Mankiewicz uspeva da nadiđe
svoju raspričanost. Songovi „If I
Were a Bell“ i „I’ll Know When My
Love Comes Along“ veličanstveni
su prikazi ljubavničkih osećanja, a
Mankiewicz ih okružuje prelepim
mizanscenom dolazaka i odlazaka,
privlačenja i odbijanja ova dva
prelepa tela. AM
305
India (Vlada Zapadnog Bengala) PATHER PANCHALI (1955)
115m BW
OTAC PANKALI
Jezik: Bengali
Režija: Satyajit Ray Otac Pankali je prvi film Satyajita Raya koji će kasnije postati trilogija
Scenario: Satyajit Ray, po sa Nepokoreni (1957) i Apuov svet (1959). Film je baziran na romanu
romanu Bibhutibhushana bengalskog pisca Bibhutibhusan Bandyopadhyaya. Ray, koji je bio
Bandyopadhyaya radnik u jednoj marketinškoj agenciji, imao je dosta muke da prikupi
Fotografija: Subrata Mitra sredstva za ovaj film. Na kraju se odlučio da posudi novac i počne
Originalna muzika: Ravi Shankar snimanje nadajući se da će finansijeri, kada vide snimke, pristati da
Uloge: Kanu Bannerjee, Karuna ga finansiraju. Iako je snimanje počelo u oktobru 1952. godine, film je
Bannerjee, Subir Bannerjee, Uma završen tek početkom 1955.
Das Gupta, Chunibala Devi, Runki
Banerjee, Reba Devi, Aparna
Apu (Subir Bannerjee) dečak je iz zabačenog sela u Bengalu.
Devi, Haren Banerjee, Tulsi Roditelji su mu sirotinja i jedva da mogu da obezbede hranu za njega i
Chakraborty, Nibhanani Devi, njegovu stariju sestru Durgu (Uma Das Gupta), a kamoli za napuštenu
Roma Ganguli, Binoy Mukherjee, stariju ženu koju zovu Tetkica (Chunibala Devi), koja živi sa njima. Na
Harimohan Nag, Kshirod Roy,
početku filma, Durga krade nekoliko mangoa i da ih Tetkici, ali je majka
Rama Gangopadhaya
Sarbajaya (Karuna Bannerjee) prekori zbog toga. Malo kasnije, imućniji
Filmski Festival u Kanu: Satyajit
Ray (human document nagrada), komšija okrivi Durgu da je ukrala ogrlicu. Postiđena ovom optužbom,
(OCIC nagrada) Sarabajaya izbacuje Durgu iz kuće. Mi vidimo ne samo potresenost
majke i ćerke već i Apuovu reakciju: on implicitno staje na sestrinu
stranu.
Ovi sitniji trenuci filma podvučeni su većim tragedijama. Najpoznatija
je scena kada se deca posvađaju i majka ponovo prekori Durgu. Durga
trči preko polja, a Apu za njom. Pojavljuje se gust dim i stiže voz. Apu i
Durga trče prema tom oličenju onoga što pripada nedostižnom svetu,
daleko od njihovog sela. Vraćajući se kući, oni u šumarku sretnu Tetkicu
koja sedi. Durga je dotakne, a Tetkica padne na zemlju mrtva.
Otac Harihar (Kanu Bannrjee) uputi se u veliki grad da proba da
zaradi nešto para. Za vreme njegovog odsustva, Durga dobija upalu
pluća i umire. Ne znajući za tragediju, otac se vraća srećan zbog
uspeha sa poklonima za celu porodicu, među kojima je i sari za Durgu.
Sarabajaya zajeca skrhana bolom. Harihar se stropošta od tuge. Mi
gledamo Apua koji sluša oca kako plače.
Na kraju se Harihar odluči da povede ostatak porodice
u grad. U jednom trenutku dok pomaže oko pražnjenja
kuće, Apu pronalazi ogrlicu sakrivenu u činiji. Durgu je
ipak ukrala ogrlicu! Ovo učini Apuovu bol još većom. On
zafrljači ogrlicu u jezero, gde se trave sklope nad njom.
Rayev mizanscen je veoma profinjen i kadar da izrazi
i jake emocije i lirski zanos. Retko ko može da zaboravi
scenu u kojoj Apu i Durga čuju zvuk putujućeg prodavca
slatkiša. Mada nemaju para za slatkiše, oni ga ipak prate,
a pridružuje im se i radoznali psić. Odraz male povorke
vidimo u bari.
Muzikom je mnogo doprineo Ravi Shankar. A Otac
Pankali je postigao svetski uspeh i doneo priznanje Rayu
na Kanskom festivalu 1956. EB
306
SAD (MGM) 81m Eastmancolor BAD DAY AT BLACK ROCK (1955)
Režija: John Sturges LOŠ DAN U BLEK ROKU
Produkcija: Herman Hoffman,
Dore Schary Vreme je 1945. neposredno po završetku Drugog svetskog rata, i
Scenario: Howard Breslin, Don Spencer Tracy je jednoruki, bivši vojnik koji izlazi iz voza u Blek Roku,
McGuire, Millard Kaufman, po zabačenom kalifornijskom gradiću. Ni mi ni stanovnici ne znamo zašto
priči Bad Day at Hondo Howarda je došao tu. Ali oni su netrpeljivi i ubrzo postaje jasno da nešto kriju.
Breslina Reditelj John Sturges lagano napinje živce dok Tracy kopa dublje i
Fotografija: William C. Mellor dublje po tajnovitosti grada, a stanovnici seku telefonske žice i
Originalna muzika: André Previn onesposobljavaju auto kojim želi da pobegne.
Uloge: Spencer Tracy, Robert Loš dan u Blek Roku u koloru, sa svojom postavkom na suvom
Ryan, Anne Francis, Dean Jagger,
Walter Brennan, John Ericson,
Divljem zapadu koji uz pomoć kinemaskopa dobija punu vrednost,
Ernest Borgnine, Lee Marvin, smešten je među gomilu Sturgesovoh vesterna poput Bekstvo iz Fort
Russell Collins, Walter Sande Brava i Obračun kod OK korala. Međutim, ovaj film je više noar sa
Nominacije za Oskara: John svojom pričom iz prošlosti. Sadrži malo akcije i skoro uopšte nema
Sturges (režija), Millard Kaufman pucnjave, mada ima scena u kojoj negativac Ernest Borgnine isprovocira
(scenario), Spencer Tracy (glavna
Tracyja da izađe na crtu. Jednoruki čovek priređuje niz karate poteza i
muška uloga)
patosira protivnika kao priklanog vola.
Spencer Tracy (glavna muška Tracy je ovde primoran da se suočava sa čitavim nizom teškaša,
uloga) među kojima su Robert Ryan i Lee Marvin u svojoj najzlobnijoj ulozi.
Tracy je primoran da pomoć traži od slabijih članova zajednice kao
što su povučeni lekar (Walter Brennan) i plašljivi šerif pijanica (Dean
Jagger). Na kraju, Tracy uspeva da im pozajmi malo svoje hrabrosti i
oni mu pomažu da pobegne, ali u principu je prepušten
sam sebi.
Ispostavlja se da je tajna, koja se tako pažljivo
čuva u gradu, u stvari ubistvo Amerikanca japanskog
porekla u danima koji su usledili posle napada na Perl
Harbor. Film je producirao Dore schary, koji je probao
da se suprotstavi crnoj listi i za čijeg je vremena u
MGM-u snimljeno dosta liberalnih produkcija. Loš dan
u Blek Roku je dobar primer – uzbudljiv, dobro odigran i
režiran triler, sasvim jasan sa svojom porukom o rasnoj
toleranciji. Međutim, pre svih dobrih namera filma, mi
najviše pamtimo Tracyja. Malo ko od glumaca može
izneti toliko suštinske dobrote.
Toliko dobro, a bez mrvice samozadovoljstva. EB
LES MAÎTRES FOUS (1955) Francuska (Pléïade) 36m
LUDE GAZDE Jezik: Francuski
Režija: Jean Rouch
Godine 1954. etnografski reditelj Jean Rouch dobio je poziv od male
Fotografija: Jean Rouch
grupe Hauka iz zapadnoafričkog grada Akra, da dokumentuje njihov
Uloge: Jean Rouch (narrator)
godišnji verski obred. U toku obreda, Hauke padaju u stanja nalik transu
i bivaju opsednuti duhovima koji predstavljaju zapadnjake kolonijaliste
(inženjer, doktorova žena, general-guverner, surovi major itd.).
Iako traje samo trideset šest minuta, film Lude gazde ima veoma
upečatljive prizore koji u ne malo slučajeva postaju i alarmantni:
zaposednuti ljudi kolutaju očima, pena im ide na usta, a tela pale
bakljama. U suštini film Mara Sad Petera Brooka iz 1966. je referenca
na glumatanje i izmišljeni jezik koje je Rouch ovde dokumentovao.
Međutim zaposedanje duhovima za Hauke nije umetnost nego
istina. Iako u filmu nije u potpunosti objašnjeno značenje koje stoji
iza rituala, Rouchova naracija nagoveštava da učešće u tom ritualu
rezultira nekom vrstom katarze, koja daje Haukama, uglavnom ruralnim,
putujućim radnicima, snagu da zadrže samopouzdanje i da nastave da
rade u surovim uslovima pod okupatorom. Kako jedan skolar primećuje:
najintrigantnija tema otkrivena ovim filmom, u kome ugnjeteni postaju
na jedan dan zaposednuti i moćni, tiče se kompleksnog odnosa sekte
Hauka sa njihovim iskustvom kolonijalizma. Jedno od remek-dela
etnografskog filma. SJS
HILL 24 DOESN’T ANSWER (1955) Izrael (Israel Motion Picture,

Sik’or) 101m BW
BRDO 24 NE ODGOVARA
Jezik: Engleski / Hebrew
Britanski reditelj Thorold Dickinson je otišao u Izrael da snimi Režija: Thorold Dickinson
dokumentarni film o izraelskoj vojsci (The Red Background) i snimio film Produkcija: Thorold Dickinson,
Brdo 24 ne odgovara, koji je prvi izraelski film sa međunarodnim Peter Frye, Zvi Kolitz, Jack Padwa
uspehom. Dickinson pod uticajem dokumentarnih fantastičnih Scenario: Peter Frye, Zvi Kolitz
britanskih filmova iz Drugog svetskog rata, upotrebljava oprobane Fotografija: Gerald Gibbs
tehnike tog žanra (mape koje daju objašnjenja, autoritativni voice- Originalna muzika: Paul Ben
over...) za priču o maloj izraelskoj jedinici, koja brani položaj na brdu Chayim
pored Jerusalima od napada arapskih snaga u ratu 1948. Uloge: Edward Mulhare, Michael
U maniru filma Davida Leana In Which We Serve, Dickinson ne daje Wager, Margalit Oved, Arik Lavi,
Michael Shillo, Haya Harareet,
mnogo prostora akciji, koja je samo okvir za priču o četiri glavna lika:
Eric Greene, Stanley Preston,
američkom Jevreju, Ircu, jednom Jevreju rođenom na tom području i Haim Eynav, Zalman Lebiush,
jednom sefardskom Jevreju. Sva četvorica ginu u odbrani položaja koji, Azaria Rapaport
posle dolaska posmatrača Ujedinjenih nacija, postaje deo teritorije
Izraela. Kroz flešbekove se daju razlozi zbog kojih su vojnici doneli
odluku da se bore. Film je procionistički i likove Britanaca i Jevreja
predstavlja sa previše simpatija, dok su Arapi anonimna, destruktivna
neprijateljska snaga, za čiji napad nije dato nikakvo objašnjenje.
Očigledna propaganda. Ali ipak je Dickinsonov film malo remek-delo.
Intrigantna analiza motiva i junaštva usred smrtonosne ideološke
borbe. BP
309
Velika Britanija (Ealing, Rank) THE LADYKILLERS (1955)
97m Technicolor
GANGSTERSKA PETORKA
Režija: Alexander Mackendrick
Produkcija: Michael Balcon, Seth
Mankiewiczev poslednji i najmračniji film, koji je snimio za studio Ealing,
Holt snimljen je pre nego što se prebacio u Holivud i snimio nezaboravni
Scenario: William Rose Slatki miris uspeha (1957). To je sjajna crna komedija na temu engleskih
Fotografija: Otto Heller manira. Banda lopova, prerušenih u muzički kvintet, krije se u otmenom
Originalna muzika: Tristram Cary edvardijanskom domu nedužne i veoma ispravne dame Katie Johnson.
Uloge: Alec Guinness, Cecil Kada ona otkrije njihovu poslednju pljačku i zahteva da vrate plen, oni
Parker, Herbert Lom, Peter donesu odluku da je ubiju. Nevolja je što je pojam časti među njima
Sellers, Danny Green, Jack malo uvrnut tako da, mada ne mogu da se odvaže na ubistvo slatke
Warner, Katie Johnson, Philip
stare dame, nemaju nikakvih problema da se međusobno ubijaju.
Stainton, Frankie Howerd
U osnovi je Gangsterska petorka farsična varijacija na klasičnu
Rose (scenario) temu pljačke koja je krenula loše. Film je zanimljiv kako zbog likova (u
bandi su prepredeni vođa, bivši vojnik, plaćeni ubica iz Italije, osećajni
„mali Teddy“ i tupavi tabadžija), tako i zbog sugestije na posleratnu
podeljenost u Britaniji koja toliko poštuje stare vrednosti da se ne
može pokrenuti napred ka modernom dobu. Kolor kamera Otta Hellera
i scenografija Jima Morahana doprinose slici društva koje se zaglavilo
u prošlosti. GA
SAD (Hecht, Hill & Lancaster, MARTY (1955)

Steven) 91m BW
MARTI
Režija: Delbert Mann
Produkcija: Harold Hecht
Tokom procvata televizije, Paddy Chayefsky je napisao TV dramu pod
Scenario: Paddy Chayefsky
nazivom Marti. Ona je primećena zbog priče o običnom životu jednog
Fotografija: Joseph LaShelle
mesara neženje. Posle toga Chayefsky prepravlja scenario za film gde je
Originalna muzika: George
glavnu ulogu igrao Ernest Borgnine. Marti Pileti tako postaje proslavljen
Bassman, Roy Webb zbog načina na koji postiže sreću mimo konformizma i konsenzusa
Uloge: Ernest Borgnine, Betsy tipičnih za pedesete godine.
Blair, Esther Minciotti, Joe Označen kao „It’s the love story of an unsung hero!“, Marti je
Mantell, Karen Steele, Jerry Paris zabavljao publiku pričom o čoveku koji živi sa svojom majkom,
Oskar: Harold Hecht (najbolji klasičnim italijanskim matrijarhatom (Eshter Minciotti). U svojoj skitnji
film), Delbert Mann (režija), Paddy
po barovima za samce sa ortakom Angijem (Joe Mantell), on sreće
Chayefsky (scenario), Ernest
Borgnine (glavna muška uloga) Claru (Betsy Blair) i započne ritual udvaranja. Angi postane ljubomoran,
Nominacije za Oskara: Joe a majka pogoršava stvari košmarima o napuštanju, ali Marti ipak izlazi
Mantell (sporedna muška uloga), sa Clarom jer mu se dopada.
Betsy Blair (sporedna ženska Ovako opisan, Marti obećava devedeset minuta zevanja. Ali kao
uloga), Ted Haworth, Walter
prikaz vremena, naročito posleratnih neuroza vezanih za miran život u
M. Simonds, Robert Priestley
(umetnički direktor), Joseph porodici, film obiluje sociološkim vrednostima. Ako ostavimo savremenu
LaShelle (fotografija) kulturnu politiku po strani, borba usamljenih ljudi za prihvatanje i ljubav
Filmski Festival u Kanu: Delbert svakako je jaka tema. Ovaj motiv, pored bojenja filma životnošću,
Mann (Zlatna Palma) and (OCIC takođe proslavljava svakodnevicu i lepotu. GC-Q
nagrada)
310
ORDET (1955)
ORDET
Izuzetan rad i verovatno najveći domet velikog Carla
Theodora Dreyera. Njegova adaptacija drame Kaja Munka
je filmski raritet koji, najjednostavnijim sredstvima i bez
ikakvih specijalnih efekata, uspeva da pokaže publici da se
čudo može dogoditi.
Ordet je priča o Borgensonovima. Oni su porodica koja
se bavi poljoprivredom, u kojoj vlada ljubav i povezanost, ali
takođe porodica uznemirena tenzijama koje dolaze od niza
neslaganja i nesreća – naročito od čudnog ponašanja jednog
od starije braće, koji je naizgled skrenuo od preteranog
posvećenja religiji. Međutim ne vide svi Johannesa (Preben
Lerdorff Rye) kao ludog. Kada žena njegovog brata Inger
(Brigitte Federspiel) umre, njena ćerka zamoli Johannesa
da joj vrati majku, što on, čini se, na kraju filma i uspeva.
U stvari, Dreyer ostavlja otvoreno pitanje: da li je vraćanje
u život samo pitanje nemogućnosti nauke da shvati
neshvatljivo ili je to pitanje dubine vere. Scena je toliko
moćna baš zbog toga što Dreyer odbija da dâ objašnjenje i
da upotrebi dramsku filmsku mašineriju. Scena je ubedljiva
po svom miru i svemu što joj je prethodilo.
Zaista, ovo je u mnogo pogleda „najrealističniji“ ili
„najnaturalističkiji“ film o snazi vere, ljubavi i natprirodnom.
Dreyer izbegava bilo kakve trikove. Mada svedena ali prelepa fotografija
Danska (Palladium) 126m BW
Henninga Bendtsena dosta doprinosi prozračnosti kolibe i pašnjacima
Jezik: Danski
Borgensonovih, Dreyerov lagani ritam, dugi kadrovi i varljivo jednostavan
Režija: Carl Theodor Dreyer
mizanscen mogli bi sugerisati da je ovo obična kamerna drama o
Produkcija: Carl Theodor Dreyer,
farmerima. Jedino Johannesov glas ispada neobičan, ali on nije baš Erik Nielsen, Tage Nielsen
sav svoj. U tome se i sastoji kvalitet filma Ordet: do scene kada se Scenario: Kaj Munk, po svom
desi „čudo“, film je već osvojio naše poštovanje svojom celovitošću – komadu
mi razumemo ljude sa platna jer su slični nama po svojim gestovima, Fotografija: Henning Bendtsen
osećanjima, razmišljanjima i sumnjama. A kada Inger ponovo otvori Originalna muzika: Poul
oči, mi verovatno osećamo mnogo toga što i oni: zapanjeni smo, srećni Schierbeck, Sylvia Schierbeck
i iskreno začuđeni. Jer čak i ako nas Ordet ne ubedi u svoja religijska Uloge: Hanne Agesen,
viđenja, svejedno smo bili svedoci kinematografske umetnosti najvišeg Kirsten Andreasen, Sylvia
Eckhausen, Birgitte Federspiel,
nivoa. GA Ejner Federspiel, Emil Hass
Christensen, Cay Kristiansen,
Preben Lerdorff Rye, Henrik
Malberg, Gerda Nielsen, Ann
Elisabeth Rud, Ove Rud, Susanne
Rud, Henry Skjær, Edith Trane
Filmski Festival u Veneciji: Carl
Theodor Dreyer (Zlatni Lav)
311
Francuska (OGC, Play Art, Cyme) BOB LE FLAMBEUR (1955)
98m BW
BOB POTPALJIVAČ
Jezik: Francuski
Režija: Jean-Pierre Melville
Bob Potpaljivač, četvrti igrani film Jean-Pierrea Melvillea, spada u
Produkcija: Jean-Pierre Melville
veoma poseban trenutak istorije filma i istorije uopšte. On je putokaz
Scenario: Auguste Le Breton,
za fini prelaz i u njemu je sačuvan ukus tog momenta. Pre toga se
Jean-Pierre Melville kinematografija delila na evropsku i američku, klasičnu i modernu.
Fotografija: Henri Decaë Imali smo gangsterske filmove, komedije i dnevne hronike. Imali smo
Originalna muzika: Eddie Barclay i tipa, još mlađahnog za reditelja, koji je sa svojih tridest devet godina,
Uloge: Isabelle Corey, Daniel sa jednim ili dva života već iza sebe, snimo stravičan i izuzetno snažan
Cauchy, Roger Duchesne, Guy ratni film (Morska tišina) po romanu Jean Cocteaua i sladunjavu
Decomble, André Garet, Gérard melodramu (kad pročitaš ovo pismo). Malo kasnije će postati otac
Buhr, Claude Cerval, Colette
novog talasa, francuski gospodar film noara, reditelj koji je utabao stazu
Fleury, René Havard, Simone
Paris, Howard Vernon, Henry za Sergija Leonea, Johna Wooa i mnoge druge, vlasnik studija (vrlo brzo
Allaume, Germaine Amiel, Yvette uništenog) i ultimativni dendi evropske kinematografije. Ali u trenutku
Amirante, Dominique Antoine o kome govrimo, Melville je radio na razradi modernosti druge polovine
veka, oslanjajući se na sredstva iz prve polovine. Bob Potpaljivač je
nostalgičan i burleskan film, ali i film sa obiljem saosećanja i poštovanja
mesta, predmeta, reči i snova sa kojima svi žive.
Napadi na kasino, plećati gangsteri, mačo razgovori, auti koji jure
kroz noć, izdaja... naravno! Film je pitanje ljudskog materijala, boja
glasa, prisećanje na zlatno doba koga nije ni bilo. Često se veliki filmovi
smatraju univerzalnim i svevremenskim. Ali veličina Bob Potpaljivača se
sastoji upravo u suprotnom: on čvrsto stoji u svom vremenu i prostoru,
razrađujući odatle,manje ili više svesno, sasvim drugačiju budućnost.
Iako je ironični zaplet bitan, suština filma se sadrži u lepoti i melanholiji.
Svakako da je svet postojao i posle Bob Potpaljivača. Ali je ovaj film
zarobio, kao u one staklene kugle sa pahuljama, nešto što možemo
nanovo gledati i sećati se. Ničeg tužnog nema u tome. J-MF
312
KISS ME DEADLY (1955) SAD (Parklane) 106m BW
POLJUBAC SMRTI Režija: Robert Aldrich
Produkcija: Robert Aldrich
Ovo remek-delo su reditelj Robert Aldrich i scenarista A. I. Bezzerides
Scenario: Mickey Spillane, A.I.
bazirali na treš romanu Mickeya Spillanea. Film je protkan poezijom Bezzerides, po romanu Mickeya
(„Remember me“ Christina Rosetti) nepojmljivim nasiljem (batrganje Spillanea
golih nogu žene kojoj kleštima čačkaju vaginu), prenaglašenim uličnim Fotografija: Ernest Laszlo
žargonom (3D-pow!Va-va-voom), likovima čudaka i elementima na ivici Originalna muzika: Frank De Vol
fantastike. Uloge: Ralph Meeker, Albert
Posle špice koja ide u suprotnom smeru i noćne vožnje, očajna Dekker, Paul Stewart, Juano
Cloris Leachman, koja na golom telu ima samo kišni mantil, zaustavlja Hernandez, Wesley Addy, Marian
Carr, Marjorie Bennett, Maxine
grubog privatnog detektiva Mikea Hammera (Ralph Meeker), i tako on
Cooper, Fortunio Bonanova,
postaje deo zapleta koji se sastoji od špijuna, ljigavaca, pandura, šefa Cloris Leachman, Gaby Rodgers,
mafije (koji je toliki erudita da se obraća samo u metaforama kada Robert Cornthwaite, Nick Dennis,
preti glupoj plavuši da ne ulazi u nešto smrtonosno toliko da može Jack Lambert, Jack Elam
stajati života svih u njenoj okolini), od tajnih agenata koji izbacuju tajne
šifre (Los Alamos... Trojstvo... Projekat Menhetn...) i sanduk u kome je
„nešto veliko“ (kutija važnog blaga koje može biti ili plutonijum ili glava
Meduze). Opaki Mike Hammer (obratite pažnju na njegov smešak dok
maltretira nedužne svedoke lomeći im neprocenjive operske ploče, ili
dok lomi ruke fiokom) krči put kroz gomilu perverznjaka i kurvetina, a
onda (bar u nekim verzijama) nestaje u pečurki-oblaku koji se uzdigne
iznad kuće na plaži u apokaliptičnoj viziji iz 1950. KN
THE MAN FROM LARAMIE (1955) SAD (Columbia) 104m

Technicolor
ČOVEK IZ LARAMIA
Režija: Anthony Mann
Ovo je poslednji u nizu dobrih vesterna koji su snimili Anthony Mann, Produkcija: William Goetz
koji će ubrzo preći na veće projekte (iako manje zanimljive) kao El Sid Scenario: Philip Yordan, Frank
(1961) i James Stewart, koji je u svojim pedesetim igrao i anksiozne Burt, from story by Thomas T.
kauboje i nesigurne junake u Hitchcockovim filmovima. Zaplet je skoro Flynn
noarovski i najavljuje filmove poput Uhvati Kartera (1971). Will Lockhart Fotografija: Charles Lang
(Stewart), istražujući smrt svoga brata, bude upleten u porodični sukob, Originalna muzika: George
nalik na onaj iz Kralja Lira, između slepog stočara (Donald Crisp) i Duning
njegovog sina, sadiste i slabića (Alex Nicol). Te 1955. je publika bila Uloge: James Stewart, Arthur
Kennedy, Donald Crisp, Cathy
zgranuta prizorom u kome Nicol naredi da drže Stewarta, da bi mu se O’Donnell, Alex Nicol, Aline
osvetio za ranjavanje, tako što mu puca u ruku iz blizine. MacMahon, Wallace Ford, Jack
Gonič stoke Vic Hansbro (Arthur Kennedy) bi se, kao i u prethodnom Elam, John War Eagle, James
Mannovom vesternu Na okuci reke (1952), mogao izjednačiti po Millican, Gregg Barton, Boyd
Stockman, Frank DeKova
hrabrosti sa junakom, ali ispada, u stvari, dijabolični dvojnik jer, zbog
mržnje prema porodici čijem se ranču posvetio, a ne može ga naslediti,
navede da prodaje oružje Apačima. Čovek iz Laramia je tragična priča
sa čuvenom muzičkom temom („The West will never si a man with so
manynotches on his gun“) i sa Mannovim zaštitnim znakom – načinom
na koji se očajni i opsednuti ljudi odnose jedni prema drugima, i opasnim
pejzažom koji podvlači njihova ekstremna psihološka stanja. KN
313
REBEL WITHOUT A CAUSE (1955)
BUNTOVNIK BEZ RAZLOGA
Prečesto se ovom klasiku uskraćuje veći značaj, time što se ističe
činjenica da je ovo najbolji od tri filma prerano umrlog Jamesa Deana.
Buntovnik bez razloga je daleko najbolje ostvarenje pedesetih godina,
koje uvodi do tada netretiranu temu maloletničke delinkvencije. On je
isto tako i ključno delo Nicholasa Raya, koji je uprkos svom izuzetnom
talentu, i danas zapostavljen kao što je bio i u to vreme u Holivudu.
„You are tearing me apart!“, urla Deanov Jim Stark na svoje zaraćene
roditelje, iznoseći na videlo agoniju zbunjenosti i otuđenosti koju oseća
toliko veliki broj Rayevih protagonista. Još od svog početka sa Oni
žive noću (1949), Ray je najzainteresovaniji za usamljenički položaj
američkih autsajdera. Naročite simpatije gaji prema ranjivim mladim
ljudima kojima je potreban savet od starijih generacija, koje nisu ništa
SAD (Warner Bros.) 111m
pametnije ni srećnije od njih. Jim se oseća izdat od svojih roditelja,
Warnercolor nastavnika, vlasti i većine vršnjaka. Stalno izazivanje sudbine je
Režija: Nicholas Ray podjednako neodgovorno kao i izbegavanje odraslih da se suoče sa
Produkcija: David Weisbart dilemama (mada su njegovi postupci manje moralno pogrešni zbog
Scenario: Nicholas Ray, Irving njegove mladosti). Sa drugim izgubljenim dušama, Judy (Natalie Wood)
Shulman, Stewart Stern i Platom (Sal Mineo), Jim stvara alternativnu porodicu koja se bazira
Originalna muzika: Leonard na uzajamnom razumevanju. Zato nimalo ne čudi što ova trojka, koju
Rosenman spaja ideal „iskrenosti“, i glupava, besmislena pogibija prijatelja koji je
Uloge: James Dean, Natalie iz prevelike dosade hteo da se okuša u trci autima na ivici provalije, živi
Wood, Sal Mineo, Jim Backus, u ruiniranoj kući iz snova na brdu iznad Los Anđelesa, daleko od ljudi.
Ann Doran, Corey Allen, William
Hopper, Rochelle Hudson, Dennis Rayev odgovor na pitanje kako da ostvari romantične ideale njegovih
Hopper, Edward Platt, Steffi mladih sanjara vredno je divljenja i uzbudljivo fizičko. Film je prvobitno
Sidney, Marietta Canty, Virginia zamišljen kao crno-beli, ali je Ray uspeo da ubedi studio Warner
Brissac, Beverly Long, Ian Wolfe da snima u boji. Česta upotreba ekspresionističkih nijansi i Rayeva
Nominacije za Oskara: Nicholas tipična kinematoskopska kompozicija evociraju grozničavu prirodu
Ray (scenario), Sal Mineo
(sporedna muška uloga), Natalie
adolescentskog iskustva. U skladu sa tim, Ray koristi i arhitekturu i mesto
Wood (sporedna ženska uloga) radnje, a naročito kontrast između javnog i privatnog prostora, kako bi
nam pomogao da bolje shvatimo emocije likova. Mrak opservatorijuma
je, tako, mesto za uživanje u privatnim šalama, utočište i mesto radosti,
pa čak i mesto za razmišljanje o ulozi individue u svemiru. Terasa se
kasnije pogledom kamere odozgo pretvara u osunčanu arenu, u kojoj se
sukob noževima, kao u koridi, izvodi pokretima nalik na one iz antičke
tragedije. Rayu je jasno kako mi, naročito kao mladi, svoj život vidimo
dramatično.
Jedan razlog što su Ray i Dean bili dobar tim jeste to što
je, ne samo njegov stil glume, već i cela pojava doprinela
dramskom oživljavanju previranja unutar njegovog lika.
Gledanje Deanovog Jima je svedočenje o rađanju njegovog
lika koji se razvija iz momenta u momenat, tu pred našim
očima. To je svakako u skladu sa temom Buntovnika bez
razloga, ali i dopunjava Rayevu režiju svojim ovaploćenjem
namučene unutrašnje vitalnosti. Zato je šteta što projekti
koje su planirali Dean i Ray nikada nisu realizovani. Moramo
se zadovoljiti jednim filmom. GA
SAD (Allied Artists) 100m BW THE PHENIX CITY STORY (1955)
Režija: Phil Karlson PRIČA O GRADU FENIKSU
Produkcija: Samuel Bischoff,
David Diamond
Pošteni građani vode krvavi rat sa ciljem da iskorene organizovani
Scenario: Daniel Mainwaring,
kriminal, zbog koga je njihov mali grad u Alabami dobio naziv „Sin City,
Crane Wilbur USA“. Po istinitim događajima i snimljen na autentičnim lokacijama,
Fotografija: Harry Neumann Priča o gradu feniksu Phila Karlsona osvrće se na takve posleratne
Originalna muzika: Harry Sukman trendove kao što su poludokumentarci, raskrinkavanje korupcije u
Uloge: John McIntire, Richard gradovima i sindikalski gangsterski filmovi, ali nijedna od tih etiketa ne
Kiley, Kathryn Grant, Edward obuhvata snagu koju poseduje ovaj film.
Andrews, Lenka Peterson, Biff Iako je film prikazao nasilje na način bukvalno bez presedana u
McGuire, Truman Smith, Jean
Holivudu, ipak glavna inovacija ovog niskobudžetnog šokantnog filma
Carson, Kathy Marlowe, John
Larch, Allen Nourse, Helen jeste njegovo shvatanje da novi sadržaj traži novu formu. Ovaj film je
Martin, Otto Hulett, George sav satkan od ružnog, ružnih seljačina, ružnih kafančina, ružnih uglova
Mitchell, Ma Beachie kamere (u smislu da negiraju konvencije „dobre“ kompozicije) i ružnog
nimalo ulepšavanog nasilja. Leš male devojčice zastakljenih očiju bačen
je u dvorište u predgrađu, matorom bogalju pucaju u usta, ljudi iz grada
su terorisani i prebijani više nego da su u ratu. Zločini nam se ili nabijaju
u lice ili su na velikoj udaljenosti, kao da su toliki da ih slika ne može
pokazati. Od ovog filma nadalje mnogi filmovi su pokazivali eksplicitno
nasilje, ali retko koji je proizveo toliku haotičnu nasilnu snagu na tako
inteligentan način. MR
Švedska (Svensk) 108m BW SOMMARNATTENS LEENDE (1955)

Jezik: Švedski OSMESI LETNJE NOĆI
Režija: Ingmar Bergman
Ovaj prvi film Ingmara Bergmana bi, kada bacimo pogled unazad na ono
Produkcija: Allan Ekelund
što je napravio, mogao biti anomalija u njegovoj karijeri. U intervjuima,
Scenario: Ingmar Bergman
Bergman je često isticao da nema smisla za komediju i njegovi kasniji
Fotografija: Gunnar Fischer
ogledi u tom žanru (Đavolje oko iz 1969. i Ah, sve te žene iz 1952) to
Originalna muzika: Erik Nordgren
i dokazuju. Međutim Žene čekaju (1952), a naročito Lekcija iz ljubavi
Uloge: Ulla Jacobsson, Eva
Dahlbeck, Harriet Andersson,
(1954) pokazuju da je uspeo naći recept za poletne, sofisticirane
Margit Carlqvist, Gunnar komedije u kojima dve izuzetne zvezde Gunnar Björnstrand i Eva
Björnstrand, Jarl Kulle, Åke Dahlbeck (koju Bergman od milošte zove „The Battleship Feminity“)
Fridell, Björn Bjelfvenstam, igraju sredovečni par koji uživa da se međusobno maltretira.
Naima Wifstrand, Jullan Kindahl,
Osmesi letnje noći su verzija te formule smeštena u komediju
Gull Natorp, Birgitta Valberg, Bibi
Andersson morala devetnaestog veka, a u okviru zapleta, na koji je veoma uticala
Filmski Festival u Kanu: Ingmar Šekspirova drama San letnje noći. Björnstrand igra sredovečnog
Bergman (nagrada za poetski bludnika, a Dalbekova glumicu u godinama. Oboje su sujetni i sebi
humor) najvažniji i žive odvojenim životima, koji su ispali još veća frustracija
nego pređašnja veza. Pod dejstvom afrodizijaka vina i usled čarolije
letnje noći, otkrivaju se njihova prava osećanja. Svako pronalazi svoju
drugu polovinu. Međutim ovu ravnotežu buržoaske samodovoljnosti
Bergman kasnije žestoko narušava u svojim paklenim vizijama braka
i krize srednjeg doba u Scene iz braka (1973) i Iz života marioneta
(1980). MT
316
NUIT ET BROUILLARD (1955) Francuska (Argos) 32m BW/ Color
NOĆ I MAGLA Jezik: Francuski
Režija: Alain Resnais
Nehumanost jednog čoveka prema drugom postoji otkad je sveta i veka.
Produkcija: Anatole Dauman,
Pa ipak, ništa nije pripremilo svet za horore holokausta, organizovane Samy Halfon, Philippe Lifchitz
serije događaja toliko jezivih da još uvek mute razum. Imajući na umu Scenario: Jean Cayrol
kako zub vremena nagriza sećanja, koliko god da su upečatljiva, reditelj Fotografija: Ghislain Cloquet,
Alain Resnais (koji je kasnije postao renomirani reditelj Hirošima, ljubavi Sacha Vierny
moja i Prošle godine u Marienbadu) odlučio je da zabeleži kamerom Originalna muzika: Hanns Eisler
nacističke zločine, ako ne za buduća pokolenja, onda svakako kao večni Uloge: Michel Bouquet, Reinhard
podsetnik na ono što smo kadri da uradimo jedni drugima. Heydrich, Heinrich Himmler, Adolf
Kao prvi film koji se zaista odnosi na užase holokausta, u vreme Hitler, Julius Streicher
kada je Drugi svetski rat još uvek bio svež, naročito u Evropi, Noć i
magla je kontrastirao crno-bele arhivske snimke koncentracionih logora
i njihovih žrtava sa pastoralnim snimcima u boji koji prikazuju zgrade i
lokacije deset godina kasnije. Otkrivajući dubine neverovanja i poricanja
koja su postojala čak deset godina posle pada Trećeg rajha, Resnais je
koristio arhive iz Francuske, Belgije i Poljske, ali ne i iz Nemačke. On je
pokazao kako gomila ljudi povezana sa logorima smrti ili nije znala kako
da se nosi sa krivicom ili nije ni želela da se nosi sa tim.
Ono što pokreće celu priču Noći i magle jeste poricanje. Resnais
ubacuje snimke mrtvih koje buldozerima ubacuju u masovne grobnice,
leševe koji vise na bodljikavim žicama, upijenih lica zamrznutih od
straha, kolone živih kostura koje izvode da ih ponižavaju, i anonimne
vozove i kamione koji voze ko zna šta, ko zna kud. On prikazuje gasne
komore i krematorijume, kao i groteskne pokušaje nacista da nađu
način da upotrebe lične stvari, kost, kožu i tela svojih žrtava.
Resnais pokazuje da ovi monstruozni kampovi nisu bili smešteni
samo u zabiti već su često bili blizu glavnih gradova, sugerišući da
je sve što se desilo, bar u nekom obimu, desilo se uz saučesništvo
dela civilnog stanovništva. Pa ipak, čak i nacisti koji su bili nadležni u
kampovima odbijaju krivicu. Jedan za drugim tvrdi da nije odgovoran. Ali
ako nisu oni, pita film, onda ko je?!
Noć i magla se više interesuju da prikažu kolektivnu krivicu nego
što upiru prstom na bilo koju pojedinačnu figuru. Čak i tako malo posle
rata, Resnais je uvideo da je, pošto sećanje može da izbledi, postojao
rizik da se izbrišu nacistički zločini. „Krematorijum može da izgleda lepo
kao na razglednici“, ističe narator. „Danas se turisti slikaju stojeći pred
njima.“ Oslanjajući se na scenario Jeana Cayrola, preživelog holokaust,
i uz čudnu istrzanu muziku Hannsa Eislera (marksista i izbeglica iz
Nemačke, koji je takođe bio deportovan iz Amerike u vreme Holivudovog
pogroma komunista), Resnais pušta da akumulirane slike smrti i terora
služe kao živi podsetnik svakom ko bi okrenuo leđa užasima poput
ovih. Ako kratki ali moćni film Noć i magla zaista podseća na formu
razglednice, to je razglednica koja nudi stalno aktuelnu poruku: zlo uvek
može da izrani na površinu. JKl
317
SAD (Paul Gregory, United Artists) THE NIGHT OF THE HUNTER (1955)
93m BW
NOĆ LOVCA
Režija: Charles Laughton
Produkcija: Paul Gregory
Jedini film Charlesa Laughtona kao reditelja, baziran na kratkom i
Scenario: James Agee, po
jakom romanu Davisa Grubba jeste bajka o psihozi i veri, smeštena u
romanu Davisa Grubba vreme Velike depresije. Iako izuzetno zloslutna, ipak je veoma humana.
Fotografija: Stanley Cortez Okidač za radnju je zavežljaj novca koji je ukrao siromašni bandit Ben
Originalna muzika: Walter Harper (Peter Graves) i dao ga na čuvanje svojoj deci Johnu (Billy
Schumann Chapin) i Pearl (Sally Jane Bruce), što od njegove udovice čini privlačan
Uloge: Robert Mitchum, Shelley plen. Pop Harry Powell (Robert Mitchum) u crno-belom klerikanskom
Winters, Lillian Gish, James odelu, sa puritanskim ravnim šeširom koji se uvija u set rogova nalik na
Gleason, Evelyn Varden, Peter
demonske, povezuje se sa Biblijom i „skakavcem“. Sa rečima „ljubav“ i
Graves, Don Beddoe, Billy
Chapin, Sally Jane Bruce, Gloria „mržnja“ istetoviranim na nadlanicama, on propoveda o borbi te dve sile
Castillo što on demonstrira obarajući ruku sa samim sobom. Njegovo udvaranje
uspe da zavara ženu, ali ne i decu koja, posle majčinog ubistva pobegnu
skrivajući novac u devojčicinoj lutki.
Mitchum, koga uglavnom povezuju sa ulogama ciničnih junaka,
ovde igra veoma posvećenog negativca, koji je serijski ubica žena
ali je seksualno opsednut novcem za koji oseća da ga mora imati za
ovaj svoj krvavi krstaški pohod. Noćno bekstvo niz reku, snimljeno
ekspresionističkom monokromom, magična je scena sa krupnim
planovima čudne močvarske flore i faune. Sa izraženim motivom zlo/
mržnja, The Night of the Hunter zahteva i podjednako jaku silu da
reprezentuje dobro/ljubav. Laughtonu je pošlo za rukom da uposli
polupenzionisanu zvezdu Lillian Gish da igra Rachel, ljubaznu ženu čija
je farma otvorena da primi mnoge maloletne begunce koji nabasaju.
Poput rajske zmije, Powell koristi šarm da zavede jednu od starijih
devojaka da bi se ušunjao na farmu, i pokvario Rachelinu idilu. U sjajnoj
finalnoj sceni opsade, dok Powell zlokobno peva skraćene stihove
crkvene pesme, Rachel mu se pridružuje kompletiranim stihovima koje
zna, tako da svojim glasom protera njegovo zlo pre nego što on zaista
bude poražen. KN
318
Francuska / West Nemačkiy LOLA MONTÈS (1955)
(Florida, Gamma, Oska-Film)
110m Eastmancolor
LOLA MONTEZ
Jezik: Francuski / Engleski / Max Ophüls, koji je rođen u Nemačkoj, postao naturalizovani Francuz, i
Nemački koji je bio Bečlija po svom senzibilitetu, bio je pravi čovek za režiju filma
Režija: Max Ophüls o Loli Montes, kosmopolitski fatalnoj ženi. Lola, je bila igračica i izvrsna
Produkcija: Albert Caraco kurtizana, počinila je seriju skandala u Evropi sredinom XIX veka, a u
Scenario: Max Ophüls, Annette svojoj kolekciji ljubavnika imala je i Franca Lista i bavarskog kralja.
Wademant, Jacques Natanson, Ovaj poslednji i jedini u boji film Maxa Ophülsa nije samo obična
po romanu La Vie Extraordinaire
biografska priča. On je izgradio raskošnu baroknu ekstravagancu:
de Lola Montès Cécila Saint-
Laurenta delom cirkus, delom parada, ispunjena flešbekovima, sa njegovom
Fotografija: Christian Matras čuvenom pokretnom kamerom koja plovi po odlično osmišljenom
Originalna muzika: Georges Auric dekoru. Naslovnu ulogu svečano i emotivno igra Martine Carol, a
Uloge: Martine Carol, Peter Anton Walbrook kao kralj samo što nije preuzeo film. Ali mimo svih
Ustinov, Anton Walbrook, Henri njenih nedostataka Carol odgovara Ophülsovom konceptu. Kao i
Guisol, Lise Delamare, Paulette inače, predmet njegove pažnje je jaz između ideala ljubavi i njene krnje
Dubost, Oskar Werner, Jean
stvarnosti lišene čarolije. Njegova Lola je samo pasivna praznina na
Galland, Will Quadflieg, Héléna
Manson, Germaine Delbat, Carl koju muškarci projektuju svoje fantazije. Njena konačna sudbina, kao
Esmond, Jacques Fayet, Friedrich sporedne cirkuske atrakcije koja prodaje poljupce za dolar, svodi njenu
Domin, Werner Finck profesiju na najbrutalniju logiku. Lola Montez klasičan film maudit, bio
je iskasapljen od strane svojih distributera i dugo dostupan samo u
osakaćenoj verziji, ali nedavna restauracija nam dopušta da uživamo u
Ophülsovoj pesmi labuda u njenoj punoj dirljivoj raskoši. PK
SAD (MGM) 98m Eastmancolor FORBIDDEN PLANET (1956)

Režija: Fred M. Wilcox ZABRANJENA PLANETA
Produkcija: Nicholas Nayfack
Ovaj superiorni SF dragulj reditelja Freda M. Wilcoxa, ambiciozno
Scenario: Irving Block, Allen
Adler, Cyril Hume
snimljen u widescreen tehnici, nema nikakve veze sa mekkartijevskom
Fotografija: George J. Folsey
paranojom o neprijateljski nastrojenim osvajačima iz svemira. Film se
Originalna muzika: Bebe Barron,
oslanja na zaplet Šekspirove drame Bura i na sofisticiranu psihološku
Louis Barron pretpostavku da su najmonstruoznija bića ona koja palacaju iz
Uloge: Walter Pidgeon, Anne primitivnih impulsa podsvesnog.
Francis, Leslie Nielsen, Robby Misija pod komandom komandanta Johna J. Adamsa (Leslie
the Robot, Warren Stevens, Jack Nielsen) na putu je ka planeti Alta 4, sa ciljem da otkrije šta se desilo
Kelly, Richard Anderson, Earl
sa prethodnom ekspedicijom za Zemlje, o kojoj se ništa ne zna već
Holliman, George Wallace, Robert
Dix, Jimmy Thompson, James decenijama. Oni saznaju da su jedini preživeli genijalni, arogantni
Drury, Harry Harvey Jr., Roger naučnik Edward Morbius (Walter Pidgeon) i njegova atraktivna,
McGee, Peter Miller prirodom obdarena ćerka Altaira u mini suknjici (Anne Francis), a
Nominacije za Oskara: A. Arnold opslužuje ih najsimpatičniji metalni lik na velikom platnu, multipraktični
Gillespie, Irving G. Ries, Wesley C.
i servilni robot Robby. Doktor Morbius je pronašao čudesne ostatke
Miller (specijalni efekti)
drevne civilizacije Krell i, čačkajući njihova tehnološka čuda, on izazove
opštu nesreću. Izuzetni efekti (kao što je oslobođeno „čudovište iz
ida“), čudesni podzemni kompleks civilizacije Krall, i jeziva inovativna
elektronska muzika su samo neke od vrlina ovog filma, koji je dosta
citiran i koji je inspirisao mnoge kasnije SF spekulacije o tehnologijama
koje su izmakle kontroli ljudima koji ih koriste. AE
320
BIRUMA NO TATEGOTO (1956) Japan (Nikkatsu) 116m BW
BURMANSKA HARFA Jezik: Japanski
Režija: Kon Ichikawa
Iako je Akira Kurosawa najpoznatiji japanski reditelj na Zapadu, njegov
Produkcija: Masayuki Takaki
savremenik Kon Ichikawa je pokazao podjednako dobru umetničku
Scenario: Natto Wada, po romanu
veštinu u, bukvalno, desetinama filmova. Među njima je i Burmanska Michio Takeyama
harfa, njegov žal za izgubljenom čednošću. Početak filma prikazuje Fotografija: Minoru Yokoyama
kraj Drugog svetskog rata u kome kapetan Inouye (Rentaro Mikuni) Originalna muzika: Akira Ifukube
predvodi svoj vod u Burmi sa zdravom miksturom discipline i muškim Uloge: Rentaro Mikuni, Shôji
zapovestima. Pošto je svoje vojnike obučio ne samo da se bore već i Yasui, Jun Hamamura, Taketoshi
da pevaju, oni su neobična grupa koja se na kraju sudara sa Danom Naitô, Ko Nishimura, Hiroshi
predaje. Tsuchikata, Sanpei Mine,
Yoshiaki Kato, Sojiro Amano,
Tokom boravka u britanskom logoru, dok čekaju razmenu vojnika,
Yôji Nagahama, Eiji Nakamura,
oni čuju priče o grupi japanskih vojnika koji ne pristaju da se predaju. Shojiro Ogasawara, Tomoko
Mizushima (Shôji Yasui), kao glavni harfista i središna tačka duhovnog Tonai, Tatsuya Mihashi,
života voda, dobrovoljno se prijavljuje da on bude taj koji će nagovoriti Yunosuke Ito
vojnike da se predaju, jer ne želi da ih pusti da umru u artiljerijskoj Nominacije za Oskara: Japan
(najbolji strani film)
paljbi. Pošto ih nije impresionirao svojim pričama, utvrđeni vojnici ginu
Filmski Festival u Veneciji: Kon
svi do jednog a Mizushima se vodi kao nestao. Ali njegov vod čuje
Ichikawa (OCIC nagrada)
glasine da je preživeo.
Nominacije: Kon Ichikawa (Zlatni
Posle toga sledi dirljivo putovanje kada se Mizushima povrati od Lav)
napada, povređen i uplašen. Uz pomoć seljaka, on pokušava da se
probije do kapetana Inouye, ali postepeno shvata veći smisao svog
postojanja. Obučen kao budistički sveštenik, on počne da sahranjuje
poginule u ratu, razbacane po jugoistočnoj Aziji bez pogrebnih obreda
ili poslednjih poruka kući. On prepoznaje potrebu za oplakivanjem, ali i
činjenicu da će mir biti zasnovan na uzajamnoj brizi i lojalnosti jednih
prema drugima. Zato on odbacuje stari život da bi hodio zemljom i
pružao pomoć gde god je potrebna. Nekoliko puta on se susreće sa
Inouyeom, ali konačno objašnjava svoju svrhu kao večni omaž mrtvima,
i onim krivim i onim nedužnim, dobrim i lošim, jer će se na njihovim
plećima uzdići budućnost.
Burmanska harfa kao doza sentimentalnosti posuta po scenariju o
smrti zadržava svaki delić dostojanstva, povezanog sa plemenitošću
i dobrotom. Burma sama postaje pomoćni glumac, ali ideja duhovne
obnove, prezentovana mimo bilo kakve dogme ili propagande,
predstavlja dopadljiv epilog užasu Drugog svetskog rata u ovom
Ichikawinom ranom remek-delu. GC-Q
321
THE SEARCHERS (1956)
TRAGAČI
Tragači se otvaraju pogledom na pustinju iz kuće. Neko silazi sa konja. To
je Ethan Edwards (John Wayne), koji iz građanskog rata dolazi na imanje
svoga brata u Teksasu. Iz serije postupaka i pogleda, mi otkrivamo
da je Ethan zaljubljen u ženu svoga brata Marthu (Dorothy Jordan).
Sutradan on odjaše sa grupom rendžera u potragu za Indijancima
koji su ukrali stoku. U njegovom odsustvu, Komanči napadnu ranč i
ubiju mu brata, snaju, a njihove dve ćerke zadrže kao zarobljenice.
Dalji događaji se odvijaju u trajanju od pet godina. Ethan sa svojim
pratiocem, poluindijancem Martinom (Jeffrey Hunter), prečešljavaju
Divlji zapad tražeći devojke.
Pitamo se kako je John Ford uspeo da ovako jednostavnu priču
pretvori u jedan od najvećih vesterna. Na prvom mestu tu je lokacija. Ovo
nije prvi vestern koji je John Ford snimio u dolini spomenika (Monument
Valley), u udaljenom predelu na granici Jute i Arizone. Erozivne stene
ove crvene pustinje su fascinantan prizor, a Fordov izuzetni smisao za
SAD (Whitney, Warner Bros.) kompoziciju daje im posebnu auru. Prostranost pejzaža čini da ljudske
120m Technicolor
figure izgledaju veoma ranjivo, a život teksaških doseljenika izgleda
Režija: John Ford
nesiguran. Kako neko uopšte može da opstane u takvoj pustoši?
Produkcija: Merian C. Cooper,
Srce priče čini ipak Ethan Edwards. U Wayneovoj interpretaciji, Ethan
Patrick Ford, C.V. Whitney
je kolos, strašan i neumoljiv. Ali ima tragičku grešku. Mrzi Indijance i
Scenario: Frank S. Nugent, po
romanu Alana Le Maya postaje jasno da ga na poteru pokreće rasizam. Martin uviđa da Ethanu
Fotografija: Winton C. Hoch nije cilj da spase svoju preživelu bratanicu Debbie (Natalie Wood), već
Originalna muzika: Stan Jones, da je ubije. Sa Ethanovog stanovišta, ona je neizlečivo kontaminirana
Max Steiner kulturom svojih kidnapera Komanča. S vremenom, otkrivamo da
Uloge: John Wayne, Jeffrey poglavica Ožiljak (Henry Brendon) tvori Ethanov odraz u ogledalu. Svojim
Hunter, Vera Miles, Ward Bond, činom silovanja Marthe pre nego što će je usmrtiti, Ožiljak je počinio
Natalie Wood, John Qualen, užasnu travestiju čina koji je Ethan potajno priželjkivao da uradi. Tako
Olive Carey, Henry Brandon, Ken
Curtis, Harry Carey Jr., Antonio da njegova želja da ubije i Ožiljka i Debbie dolazi od njegove potrebe da
Moreno, Hank Worden, Beulah izbriše sopstvene nelegitimne želje.
Archuletta, Walter Coy, Dorothy Prava genijalnost Tragača je to što publika zadržava svoje simpatije
Jordan prema Ethanu iako je jasno da je on ubica i rasista. Na ovaj način,
film prouzrokuje mnogo složenije i produktivnije reakcije od otvorenije
liberalnih filmova kao što je Slomljena strela (1950). Umesto da nam
nameće poruku, Ford nas vodi u složenosti iskustva rasnih razlika u
Americi.
Pored svega ovoga ovde nalazimo još dosta užitaka, kao što je
muzika Maxa Steinera i dosta humora od strane stalne Fordove
postavke glumaca kao što su Harry Carey Jr., Ken Curtis, Henk Worden
i Ward Bond. Tu je i sjajna Vera Miles u ulozi Martyjeve devojke Laurie,
a njenu majku glumi Olive Carey, udovica prve Fordove vestern zvezde,
Harryja Careya.
Tragači su 1995. godine u internacionalnoj anketi magazina Sight
& Sound, koja je sprovedena među filmskim kritičarima, proglašeni za
peti najbolji film svih vremena. Velika čast koju ovaj Fordov film svakako
zaslužuje. EB
322
Francuska (Gaumont, Nouvelles UN CONDAMNÉ À MORT S'EST ÉCHAPPÉ
Éditions) 99m BW
Jezik: Francuski OU LE VENT SOUFFLE OÙ IL VEUT (1956)
Režija: Robert Bresson OSUĐENI NA SMRT JE POBEGAO
Produkcija: Alain Poiré, Jean
Ako neko ima potrebu da nekog ubedi u radosti i vrednosti minimalizma
Thuillier
na filmu, Osuđeni na smrt je pobegao je najbolja polazišna tačka. Veći
Scenario: Robert Bresson, po
memoarima Andréa Devignya deo filma prikazuje Fontaine (François Leterrier) samu u ćeliji, kako
Fotografija: Léonce-Henri Burel kontaktira sa svojim sapatnicima i polako grize svoj put ka slobodi.
Nonoriginal Originalna muzika: Poput svih Bressonovih filmova, i ovaj ilustruje njegove dugo
Wolfgang Amadeus Mozart razrađivane teorije o „kinematografu“: amteri-glumcii koji igraju
Uloge: François Leterrier, Charles isključivo nedramatizovano, veliki naglasak na zvuku van kadra
Le Clainche, Maurice Beerblock, i na informaciji koju on nosi, muzika koja se čuva samo za finalni
Roland Monod, Jacques veličanstveni momenat. Poput drugih značajnih filmova o zatvorskom
Ertaud, Jean Paul Delhumeau,
Roger Treherne, Jean Philippe životu iz francuske kinematografije, kao Rupa (1960) Jacquesa Beckera
Delamarre, César Gattegno, i Pesma Ljubavi(1950) Jeana Geneta, i ovaj film pruža jaku alegoriju o
Jacques Oerlemans, Klaus Detlef ljudskoj patnji i nagonu za slobodom. U isto vreme daje i naglašenu,
Grevenhorst, Leonhard Schmidt impregniranu formu suspensa koji je konkutentan Alfredu Hitchcocku.
Filmski Festival u Kanu: Robert Godinama je Osuđeni na smrt je pobegao poštovan zbog svojih
Bresson (režija)
egzistencijalnih i duhovnih dimenzija: ljudske usamljenosti, krhkosti
komunikacije sa drugima, dar Božje milosti. U skorije vreme, u prvi plan
se probila njegova politička dimenzija, kao odraz Bressonovog učešća
u Otporu – dajući tako celoj njegovoj karijeri, sa temama podređenosti i
„napaćenim dušama“, društveno utemeljenu žestinu. AM
SAD (Universal) 99m Technicolor WRITTEN ON THE WIND (1956)

Režija: Douglas Sirk ZAPISANO NA VETRU
Produkcija: Albert Zugsmith
Robert Stack, pijan i pobesneo, razbija flašu pića o zid. Laurin Baccol
Scenario: George Zuckerman, po
romanu Roberta Wildera
se onesvešćuje kod zavese njene spavaće sobe. Pucnji, smrt, suze. A
Fotografija: Russell Metty
muški hor u pozadini peva „Our night of stolen bliss was writen on the
Originalna muzika: Frank
wind“. Od samog starta, ovo je holivudska melodrama koja obuhvata
Skinner, Victor Young sve ostale,u naelektrisanom, sabijenom, moćnom lirskom maniru.
Uloge: Rock Hudson, Lauren Zapisano na vetru priča priču o uvrnutoj, fatalnoj povezanosti seksa,
Bacall, Robert Stack, Dorothy moći i love. Likovi su organizovani kao izvrnuti odrazi jedni drugih u
Malone, Robert Keith, Grant ogledalu – tako da dobro stoji naspram zla, ali na kraju krajeva svi
Williams, Robert J. Wilke, Edward
zauzimaju složene, kontradiktorne pozicije u nemogućoj šemi stvari.
Platt, Harry Shannon, John Larch,
Joseph Granby, Roy Glenn, Sam, Dorothy Malone, koja sjajno igra krajnje lošu devojku koja se opija, puši,
Maidie Norman, William Schallert, voli džez, kupi tipove po naftnim bušotinama i gura oca niz scepenice,
Joanne Jordan posebno je upečatljiva.
Oskar: Dorothy Malone (sporedna Retko koji film je toliko istovremeno i mučan i pronicljiv, kao Zapisano
ženska uloga)
na vetru. Ovo je strasna, ozbiljna i inteligentna sapunska opera. Reditelj
Douglas Sirk je bio specijalista za filmove koje su i oni pametni i oni što
Stack (sporedna muška
uloga), Victor Young, Sammy samo pametuju otpisivali kao „ženski filmovi za plakanje“. Kada su ih
Cahn(pesma) konačno opet otkrili ranih 1970-ih po filmskim festivalima širom sveta,
iskrenost i subverzivnost njegovih dela je po prvi put doživela priznanje
the first time. AM
324
THE MAN WHO KNEW TOO MUCH (1956) SAD (Paramount) 120m
Technicolor
ČOVEK KOJI JE PREVIŠE ZNAO
Jedini film koji je Hitchcock uradio kao rimejk sopstvenog filma otvorio Produkcija: Herbert Coleman
je temu superiornosti njegovog rada u Americi u odnosu na njegovo Scenario: Charles Bennett, D.B.
stvaralaštvo u Britaniji. Mada je originalna verzija iz 1934. duhovitija, Wyndham-Lewis, John Michael
rimejk je raskošniji i zanatski bolji, sa nekim od scena koje spadaju Hayes
među najbolje Hitchcockove. James Stewart glumi doktora Amerikanca, Fotografija: Robert Burks
koji sa svojom porodicom letuje u Maroku i koji, igrom slučaja, sazna da Originalna muzika: Bernard
će se u skorijoj budućnosti desiti političko ubistvo. Ispostavi se da su Herrmann
simpatični britanski par špijuni koji su upleteni u to, i oni mu kidnapuju Uloge: James Stewart, Doris Day,
Brenda De Banzie, Bernard Miles,
sina ne bi li se osigurali da on neće progovoriti. Kao i obično kod
Ralph Truman, Daniel Gélin,
Hitchcocka, internacionalna intriga je manje bitna od odiseje glavnog Mogens Wieth, Alan Mowbray,
junaka. Stewart stvarno „zna previše“ i potcenjuje kvalitete svoje žene. Hillary Brooke, Christopher Olsen,
U raspletu međutim, njena asistencija postaje od ključne važnosti, Reggie Nalder, Richard Wattis,
Noel Willman, Alix Talton, Yves
bez obzira na strah od emocionalnog kolapsa. Kulminativna scena u
Brainville
filmu, koja se dešava u Albert Holu, jedna je od Hitchcockovih najboljih.
Oskar: Jay Livingston, Ray Evans
Sjajne uloge su pružili James Stewart i Doris Day. Muzika Bernarda (pesma)
Herrmanna, koji čak i u filmu diriguje orkestrom u jednoj sceni, jedna je
od njegovih najboljih. BP
GIANT (1956) SAD (Giant, Warner Bros) 197m

Warnercolor
DIV Jezik: Engleski / Španski
Edna Ferber je bila stručnjak za pisanje obimnih porodičnih saga, od Režija: George Stevens
kojih je nekoliko njih smešteno na Divlji zapad. Njen roman iz 1930. Produkcija: Henry Ginsberg,
„Cimarron“ bio je dvaput ekranizovan u Holivudu, a film iz 1926. Show George Stevens
Boat smešten je na krajnji jug. U Divu iz 1956, Bick Benedict (Rock Scenario: Fred Guiol, Ivan Moffat,
Hudson), stočarski baron u Teksasu, ženi se srčanom lepoticom iz po romanu Ednae Ferber
Merilenda, Leslie (Elizabeth Taylor). Bickova sestra je ostavila nešto Fotografija: William C. Mellor
imanja koje njoj pripada njihovom bivšem radniku Jettu Rinku (James Originalna muzika: Dimitri Tiomkin
Dean). Ovaj nailazi na naftu i postane truli bogataš, ali njegov privatni Uloge: Elizabeth Taylor, Rock
Hudson, James Dean, Carroll
život je krš tako da sklizne u alkoholizam. Kako Bick i Leslie stare, oni Baker, Jane Withers, Chill Wills,
počinju da razmišljaju o tome ko bi mogao da vodi ranč kada njih više Mercedes McCambridge, Dennis
ne bude. Njihova ćerka (Carroll Baker) bi volela da preuzme brigu o Hopper, Sal Mineo, Rod Taylor,
ranču na sebe, ali Leslie to ne odobrava. Na veliko Bickovo razočaranje, Judith Evelyn, Earl Holliman,
Robert Nichols, Paul Fix
njihov sin (Denis Hopper) postaje doktor i ženi se Hispanoamerikankom.
Oskar: George Stevens (režija)
Uskoro se Leslie i Bick mire sa sudbinom.
Nominacije za Oskara: George
Kroz tri sata koliko traje, Div uzrasta u veličinu iz naslova. Gluma Stevens, Henry Ginsberg (najbolji
je izuzetna, posebno Jamesa Deana, koji je poginuo u saobraćajnoj film), Fred Guiol, Ivan Moffat
nesreći malo posle završetka snimanja njegovog dela. Reditelj George (scenario), James Dean (glavna
Stevens je dobro iskoristio teksaški predeo, a film se, neuobičajeno za muška uloga), Rock Hudson
(glavna muška uloga), Mercedes
to vreme bavi i rasnim i klasnim razlikama. EB
McCambridge (sporedna ženska
uloga), Boris Leven, Ralph S. Hurst
(umetnički direktor), Moss Mabry,
Marjorie Best (kostimi), William
Hornbeck, Philip W. Anderson,
Fred Bohanan (montaža), Dimitri
Tiomkin (muzika))
325
SAD (Universal) 89m Technicolor ALL THAT HEAVEN ALLOWS (1956)
Režija: Douglas Sirk SVE ŠTO NEBO DOPUŠTA
Produkcija: Ross Hunter
Film Douglasa Sirka Sve što nebo dopušta je na jednom nivou nešto kao
Scenario: Peg Fenwick, Edna
L. Lee, Harry Lee, from story by divni, ironični performans, ostatak žanra karakterističnog za sredinu XX
Edna L. Lee veka, koji se degenerisao u sapunske opere za TV. Ali emocionalna
Fotografija: Russell Metty iskustva udaljenih života u filmu su večito privlačna. Verovatno je
Originalna muzika: Frank Skinner ovo najbolji primer bogatih melodrama iz 1950. koje su rađene u
Uloge: Jane Wyman, Rock tehnikoloru. I jedna od najklasičnijih iz Universala. Režirao ju je Sirk,
Hudson, Agnes Moorehead, koji je rođen u Danskoj (rođen kao Detlef Sierck), levičar, pozorišni
Conrad Nagel, Virginia Grey, reditelj koji je postao zapažen filmski reditelj, i koji je, sa svojom ženom
Gloria Talbott, William Reynolds,
Charles Drake, Hayden Rorke,
Jevrejkom, pred nacistima prebegao u Holivud. S obzirom da je morao
Jacqueline deWit, Leigh Snowden, da krene iz početka, svoje je talente morao da primenjuje na trivijalnim
Donald Curtis, Alex Gerry, Nestor materijalima. Njegov evropski ukus je oplemenio banalne i plačljive
Paiva, Forrest Lewis pričice i uzdigao ih do uzvišenih domaćih drama za punjenje maramica.
Među njima je Veličanstveni Ambersonovi(1954) Zapisano na vetru
(1956) The Tornished Angels (1958) i Imitacija života (1959).
U filmu Sve što nebo dopušta, prijatna udovica iz srednjeg staleža
Cary Scott (Jane Wyman), zapostavljena od strane svoje odrasle
sebične dece i suočena sa plitkoćom društva iz svog kantri kluba,
zaljubljuje se u dosta mlađeg baštovana i rasadničara Rona Kirbyja
(Rock Hudson). Njen udaljeni sin Ned (William Reynolds) preokupiran je
svojom karijerom, a njena razmažena ćerka Kay (Gloria Talbot) zgranuta
je što njena majka ima potrebe da bude sa nekim. Njihova ideja je da
mami poklone nešto što će joj ispuniti vreme, a to je TV.
Ljubav na kraju pobeđuje, ali tek pošto proživi pakao ogovaranja,
uplakanog žrtvenog raskida i ugroženog života. Sve su ovo konvencionalni
delovi starih ženskih filmova, ali Sirk ih predstavlja sa svojim osećajem
za mračnije impulse koji čuče ispod idealizovanog života američkog
predgrađa i sa finim baratanjem potisnutih nesigurnosti.
Zajedno sa Imitacijom života, film je bio kamen temeljac hrabre,
raskošne, omaž-melodrame Daleko od raja (2002) Haynesa. Takođe je
bio polazište za Fassbinderovu preradu koja je smeštena par društvenih
lestvica niže. Svi drugi se zovu Ali (1974) jeste priča o
siromašnoj nemačkoj udovici, koja je na udaru predrasuda
i podrugljivih komentara kada se zaljubi u dosta mlađeg
Alija, prijatnog i podjednako usamljenog severnoameričkog
emigranta. Kostim iz filma Sve što nebo dopušta je čak našao
svoje mesto u francuskom farsičnom omažu Osam žena
(2002), u sceni sa ćerkom Catherine Deneuve, koja stiže na
odmor kući, i u replici šešira i kostima Glorije Talbott.
Razbacani Hudson, koji je svoja najbolja ostvarenja
napravio upravo sa Sirkom, ubedljiv je kao senzitivni
mladi grubijan u kome Wymankina setna domaćica nalazi
oslobađajuću nežnost i empatiju. Sliku možete da pojedete,
sa divnim bojama, kompozicijama, osvetljenjem, kostimima i
fotografijom. Ali stil odlično opslužuje priču o ljudskoj prirodi,
tvoreći božanstveno romantičnu melodramu. AE
326
INVASION OF THE BODY SNATCHERS
(1956)
INVAZIJA TELOKRADICA
Invazija telokradica Dona Siegela je jedan od najpopularnijih i
najparanoičnijih filmova iz zlatnog doba američke SF kinematografije,
i istovremeno važi kao ambivalentna alegorija hladnog rata i kao jeziva
priča o vanzemaljskom obliku življenja.
Bez obzira što liči na filmove B-produkcije, Siegelov film, baziran
na romanu Jacka Finneya, manje posvećuje pažnju SF konvencijama
SAD (Allied Artists, Walter
nego opasnostima koje prete od društvenog konformizma i od invazije
Wanger) 80m BW
koja dolazi i iz svemira i iz zajednice. Međutim, odsustvo bilo kakvog
Režija: Don Siegel
čudovišnog bića (zbog ekonomskih uslova, tema biljki koje „kradu tela“
i radilica dvojnika, bila je kreativno rešenje za smanjenje troškova) –
Scenario: Daniel Mainwaring,
po romanu The Body Snatchers sasvim je nadomešteno prikazom „običnog života“ koji je prestao da
Jacka Finneya bude običan. Kako kaže Kim Newman: „Umesto u gumenim kandžama,
Fotografija: Ellsworth Fredericks animiranim dinosaurusima i smrtonosnim laserima vanzemaljaca, ovaj
Originalna muzika: Carmen film nalazi jezu u stricu koji kosi travnjak, u napuštenoj tezgi za povrće
Dragon kraj puta, u kafiću u kome nema nijedne mušterije, majci koja smešta
Uloge: Kevin McCarthy, Dana biljku u prostor gde se igra beba, ili u masi koja se okuplja na gradskom
Wynter, Larry Gates, King trgu u 7.45 u nedelju ujutru.“
Donovan, Carolyn Jones, Jean
Willes, Ralph Dumke, Virginia Po povratku sa medicinskog kongresa, doktor Miles Bennell (Kevin
Christine, Tom Fadden, Kenneth McCarthy) u svom kalifornijskom gradiću Santa Mira, naiđe na čudne
Patterson, Guy Way, Eileen izveštaje pacijenata koji uporno tvrde da su njihovi naizgled fini rođaci
Stevens, Beatrice Maude, Jean u stvari vanzemaljci. Miles se posle početnog skepticizma uveri u to
Andren, Bobby Clark
kada, tokom roštiljanja sa društvom, pronađe dve čudne semenke koje
se otvore i ispuste penušavu tečnost sa dve nedovršene ljudske replike.
Jena od tih replika je trebalo da bude ista Miles. Pretpostavljajući da
je u toku bizarna invazija vanzemaljaca, Miles pokuša da pobegne sa
svojom devojkom Becky (Dana Wynter) kada ceo grad postane žrtva
dehumanizujućeg učinka čaura.
Da li je ovaj filmski košmar o komunističkoj pretnji ili je to
antimakartistička poruka uvijena
u formu SF maštarije? Film pruža
argumente za obe opcije. A otvoreni
kraj u kome se Miles unese u
kameru i kaže: „Vi ste sledeći“,
može vas naterati da se zamislite
pored koga u stvari spavate. SJS
THE WRONG MAN (1956) SAD (First National, Warner Bros.)
105m BW
KRIVO OPTUŽEN
Ovo je najmračniji Hitchcockov film. Henry Fonda je u ulozi džezera Produkcija: Herbert Coleman,
Mannyja Balestrera, koga zamene sa nekim tipom koji je opljačkao Alfred Hitchcock
osiguravajuće društvo. Iako ga puste uz kauciju, briga i poniženje Scenario: Angus MacPhail,
počinju da utiču na njegovu ženu Rose (Vera Miles). Zajedno probaju da Maxwell Anderson, the po
mu obezbede alibi, ali im to ne polazi za rukom. Rose doživi nervni slom romanu The True Story of
Christopher Emmanuel Balestrero
pred suđenje i smeste je u ludaru. Na kraju pronađu pravog počinioca by Maxwell Anderson
krivičnog dela, ali to ima sad malo važnosti za njeno stanje uma. Fotografija: Robert Burks
Krivo optužen, snimljen crno-belo u skoro dokumentarističkom Originalna muzika: Bernard
realizmu, baziran je na istinitom događaju, što i sam Hitchcock kaže Herrmann
u malom prologu. Film se bavi jednom od stalnih Hitchcockovih tema: Uloge: Henry Fonda, Vera Miles,
čovek koji je optužen za zločin koji nije počinio. (Sever–severozapad Anthony Quayle, Harold Stone,
iz 1959. ima sličnu situaciju). Reditelj brilijantno pokazuje kako se John Heldabrand, Doreen Lang,
Norma Connolly, Lola D’Annunzio,
procedure optužbe i zatvaranja udružuju da ugrade osećaj krivice
Robert Essen, Dayton Lummis,
čak i nevino optuženim. U majstorskoj sceni, u kojoj je upotrebljen Charles Cooper, Esther Minciotti,
subjektivac, vidimo Mannyja koji doživljava poniženje beleženja u dosije, Laurinda Barrett, Nehemiah
pretresanja i uzimanja otisaka prstiju, sa prljavim mastilom na njegovim Persoff, Kippy Campbell
rukama kao žigom krivice. EB
BIGGER THAN LIFE (1956) SAD (Fox) 95m DeLuxe

VAŽNIJI OD ŽIVOTA Režija: Nicholas Ray
Produkcija: James Mason
Ovaj verovatno najbolji film Nicholasa Raya sjajna je ekspresionistička
Scenario: Cyril Hume, Richard
melodrama, koja obrađuje, u to vreme kontroverznu, temu otkrića i Maibaum, po novinskom članku
upotrebe „čudesnog leka“ kortizona (vrsta steroida), kako bi uputio Burtona Rouechea
kritiku na materijalistički konformizam srednjih slojeva, koji je bio simbol Fotografija: Joseph MacDonald
američkog sna u posleratnom periodu. Originalna muzika: David Raksin
Namrgođeni James Mason (koji je bio i producent) pravi je lik za lik Uloge: James Mason, Barbara
nastavnika u malom gradu, zabrinutog zbog para i svog ulaska u srednje Rush, Walter Matthau, Robert F.
godine. Kada mu doktor prepiše steroide, on postane ovisnik o filingu Simon, Christopher Olsen, Roland
Winters, Rusty Lane, Rachel
koji mu steroidi donose. To od njega pravi neurotičara, megalomana Stephens, Kipp Hamilton
koji tiraniše svoju ženu, sina i sve oko sebe. Droga je samo pokazatelj Nominacije za Venecijanski
njegovog gađenja nad samim sobom i učmalim, samodovoljnim svetom Filmski Festival: Nicholas Ray
u kome je zarobljen. On tone toliko duboko u očajanje da na kraju (Zlatni Lav)
odlučuje da spase svog sina od izopačenosti sveta – tako što će ga
ubiti. Kada ga njegova žena (Barbara Rush) podseti na činjenicu da je
Bog sprečio Avrama da ubije svog sina Isaka, on kratko odgovara: „Bog
je pogrešio.“
Izrazito radikalan holivudski film, koji se u ono vreme istakao ne
samo zbog svog gađenja nad malograđanskom „normalnošću“ već i
zbog svojih sjajnih prizora u koloru. Remek-delo. GA
329
SAD (Bing Crosby, MGM, Sol C. HIGH SOCIETY (1956)
Siegel) 107m Technicolor
VISOKO DRUŠTVO
Režija: Charles Walters
Muzička obnova romantične farse Georgea Cukora Filadlfijska priča,
Produkcija: Sol C. Siegel
Visoko društvo ujedinjuje nenadmašne muzičke kvalitete Binga
Scenario: John Patrick,po komadu
The Philadelphia Story Philipa Crosbyja, Franka Sinatre i Louisa Armstronga sa čarima Grace Kelly,
Barrya kojoj je ovo poslednja rola pre nego što će zauvek napustiti Holivud.
Fotografija: Paul Vogel Hladna, razmažena Tracy (Kelly) obavezna je da se uda za dosadnog,
Originalna muzika: Saul Chaplin, napornog prosca Georgea (John Lund), ali u noći uoči svadbe, njen
Cole Porter bivši muž Dexter (Crosby) pokuša da spreči venčanje. Kao reporteri
Uloge: Bing Crosby, Grace Kelly, dešavanja u pozadini društvenog događaja godine, tu su i novinari
Frank Sinatra, Celeste Holm,
John Lund, Louis Calhern, Louis Liz (Celeste Holm) i Mike (Sinatra), a veliki džezer Armstrong, koji igra
Armstrong, Margalo Gillmore samog sebe, predstavlja neku vrstu jednočlanog grčkog hora koji
Nominacije za Oskara: Edward pomaže publici da isprati zavrzlame između Dextera i Tracy.
Bernds, Elwood Ullman (scenario)*, Posle beskrajne serije holivudskih mjuzikala iz 1940-ih i 1950-ih, koji
Johnny Green, Saul Chaplin su bili krcati numerama i plesnim nastupima, reditelj Charles Walters je
(muzika), Cole Porter (pesma)
jednostavno uklopio devet numera Colea Portera, ne dozvolivši im da
* nominacija je povučena
preuzmu film. Armstrong počinje tako što peva „High Society“, čime
objašnjava zaplet sa zadnjeg sedišta limuzine u kojoj se vozi sa svojim
bendom. Sinatra i Holm pevaju „Who Wants to be a Milionaire?“, sami
u sobi punoj ekstravagantnih poklona koje je Tracy dobila za venčanje.
Lagana, zapenušana i svevremena muzička komedija. JB
SAD (Cecil B. DeMille, Paramount) THE TEN COMMANDMENTS (1956)

220m Technicolor
Režija: Cecil B. DeMille DESET BOŽJIH ZAPOVESTI
Produkcija: Cecil B. DeMille, Poslednji film Cecil B. De Millesa i njegov najekstravagantniji
Henry Wilcoxon četvoročasovni spektakl, prepun je apsurdnosti i vulgarnosti, ali boja
Scenario: Æneas MacKenzie, Jesse je savršena, a De Millesova zabavljačka forma, u koju spada i naracija
Lasky Jr., Jack Gariss, Fredric M.
koju on izgovara, ne popušta ni tren. Za Charltona Hestona bi se moglo
Frank, Po romanima, Pillar of Fire
J.H. Ingrahama, On Eagle’s Wing reći da se pretvorio u Mojsija – osim ako neko ne želi to da vidi kao da
A.E. Southona, Prince of Egipat se Mojsije pretvorio u Hestona. Svi igraju kao bogovi.
Dorothy Clarke Wilson U isto vreme smešnjikav i veličanstven, ovaj ep je pokrnula i održala
Fotografija: Loyal Griggs lična posvećenost, koja se teško može naći u holivudskim kasnijim
Originalna muzika: Elmer Bernstein monolitnim delima. Ko želi da ga pročita pravilno, mora na njega gledati
Uloge: Charlton Heston, Yul kao na ideološki duhovni manifest osvetljen De Millesovim pogledom
Brynner, Anne Baxter, Edward G.
Robinson, Yvonne De Carlo, Cedric na svet hladnog rata 1956. Zato, kada se on pojavi ispred zavese u
Hardwicke, Nina Foch prologu filma, smisao njegove priče nije da istakne kako je koristio
Oskar: John P. Fulton (specijalni drevne izvore, kao što su Filo i Josif, da bi ispričao period od trideset
efekti) godina koje fale u Bibliji, već da je „tema ovog filma da li čovekom treba
Nominacije za Oskara: Cecil B. da upravljaju Božji zakoni ili... čudni diktatori kao što je Ramzes“. Kad
DeMille (najbolji film), Hal Pereira, kaže „diktator“, jasno je da na umu ima Mao Cedunga, što orijentalizam,
Walter H. Tyler, Albert Nozaki,
Sam Comer, Ray Moyer (umetnički koji sugeriše Yul Brynner u roli Ramzesa, sasvim objašnjava.
direktor), Loyal Griggs (fotografija), Ovaj film je s vremena na vreme redistribuiran u amorfnom
Edith Head, Ralph Jester, John widescreen formatu, tako da su vrh i dno kadra bili odsečeni. Možda je
Jensen, Dorothy Jeakins, Arnold
tu u pitanju nekakva osveta bogova: De Millesu su stopala bila fetiš, a
Friberg (kostimi), Anne Bauchens
(montaža), Loren L. Ryder (zvučni pomoću ovog studijskog trika, mnogi od De Millesovih glumaca ostali su
zapis) bez stopala. JRos
330
12 ANGRY MEN (1957)
DVANAEST GNEVNIH LJUDI
Drama o sudnici Sidneya Lumeta trajno je popularna zato što je prostor
za sjajna glumačka ostvarenja, iznenadne obrte i strastvene monologe.
Film se u stvari ne dešava u sudnici, osim u kratkom prologu kada
porota izlazi napolje sa sučevim instrukcijama, nego u toku jednog
jedinog vrelog popodneva u prostoriji za porotu.
Henry Fonda tumači lik člana porote broj 8, čija opravdana sumnja
i dobro argumentovan otpor postepeno promene prvobitni stav ostalih
– da je mladić, optužen za ubistvo oca, kriv. Fonda je bio oduševljen
snagom Reginald Roseove ingeniozne TV drame, koja se emitovala na
CBS kanalu 1954. Prepoznavši ulogu koja perfektno odgovara njegovoj
smirenoj iskrenosti, i uvidevši mogućnost za odličan igrani film, on ulaže SAD (Orion-Nova) 96m BW
novac u produkciju filma. Pružio je priliku Lumetu, dinamičnom veteranu Režija: Sidney Lumet
TV drame, čija je stručnost pomogla i njemu i direktoru fotografije Borisu Scenario: Reginald Rose
Kaufmanu (još jednom ekspertu za rad u ograničenim prostorima i u Fotografija: Boris Kaufman
crno-beloj tehnici), da iskopaju narastajuću tenziju iz Roseovog čvrsto Originalna muzika: Kenyon
strukturiranog scenarija, i da snime film za manje od dvadeset dana. Hopkins
Ovaj Lumetov veoma obožavani debitantski film ne izvinjava Uloge: Henry Fonda, Lee J.
se za svoju teatralnost, već to pretvara u prednost koristeći Cobb, Ed Begley, E.G. Marshall,
Jack Warden, Martin Balsam,
klaustrofobičnu napregnutost. A svaki glumac ostavlja svoj trag u ovom John Fiedler, Jack Klugman, Ed
showcaseu moćnih karakterizacija i grupne dinamike, od nesigurnog Binns, Joseph Sweeney, George
predsedavajućeg Martina Balsama do ogorčenog, ratobornog Člana broj Voskovec, Robert Webber
3 Ieonine Lee J. Kobova. Interesantno je da su dva člana porote, Joseph Nominacije za Oskara: Henry
Sweeney kao stariji, promućurni porotnik broj 9 i George Vosković kao Fonda, Reginald Rose (najbolji
film), Sidney Lumet (režija),
metodični porotnik broj 11, igrali i u originalnoj TV seriji. Klasne i etničke
Reginald Rose (scenario)
predrasude, lične pretpostavke, kao i same ličnosti, sve to izbija na
Berlinski Međunarodni Filmski
površinu u kolosalnoj borbi za presudu bez mrlje. Ovaj film je osvojio Festival: Sidney Lumet (Zlatni
Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, ali najveća zasluga mu je što Lav), Sidney Lumet (OCIC
posle njega niko ko pristupa porotničkoj dužnosti ne čini to bez fantazija Nagrada)
o pravičnoj pobedi à la Fonda, koji god da je slučaj u pitanju. AE
331
Švedska (Svensk) 96m BW DET SJUNDE INSEGLET (1957)
Jezik: Švedski SEDMI PEČAT
Slika u kojoj Smrt (Bengt Ekerot), sa crnim plaštom i belim licem, igra
šah na plaži sa umornim krstašem koji preispituje stvari (Max von
Scenario: Ingmar Bergman,po
komadu Trämålning Ingmara Sydow) urezana je duboko u svest ljubitelja filma baš kao i slika King
Bergmana Konga na vrhu Impajer Stejt Bildinga, Humphreya Bogarta koji ostavlja
Fotografija: Gunnar Fischer Ingrid Bergman na aerodromu, Jenet Leigh koju nabada nož ispod
Originalna muzika: Erik Nordgren tuša, ili carska krstarica koja klizi ispred kamere. Samo ova jedna
Uloge: Gunnar Björnstrand, scena iz švedskog filma Sedmi pečat, otelovljuje veličinu, uzbuđenje
Bengt Ekerot, Nils Poppe, Max i uticaj koji je nova vrsta filma imala u trenutku kada je holivudskim
von Sydow, Bibi Andersson, ustaljenim vrednostima opadala vrednost: kako se drugačije mogu
Inga Gill, Maud Hansson, Inga
Landgré, Gunnel Lindblom, Bertil
objasniti parodije i osvrti koji se mogu naći u filmovima toliko drugačijim
Anderberg, Anders Ek, Åke Fridell, kao što su: Maska crvene smrti (1964) Rodžera Kormanova, Ljubav
Gunnar Olsson, Erik Strandmark i smrt (1964) Woodyja Allena, Poslednji akcioni heroj (1993) Johna
Filmski Festival u Kanu: Ingmar McTiernana i Bill & Ted’s Bogus Journey (1991) Petera Hewitta, u kom
Bergman, zajedno sa Kanal smrt igra igru tvister?
(specijalana nagrada žirija)
Zbog čestih parodiranja pomenute scene, došlo se do sramne
situacije da u svesti naroda ona predstavlja ceo film. Rodio se jedan
nepošten osećaj da je scenarista i reditlj Ingmar Bergman bio preozbiljan,
i da mu je nakana bila da napravi nešto što može da stoji kao arhetip
ozbiljnosti i umetničarenja. Naprotiv, Sedmi pečat, koji je ukorenjen u
bitne teme Bergmanovog velikog perioda, u stvari je razigran, često
komičan film, srednjovekovna bajka inspirisana Bergmanovim velikim
oduševljenjem Kurosawinim samurajskim filmovima. Bavi se proslavom
jednostavnih užitaka i iskazivanjem složenih duševnih previranja.
Antonius Block (Sydow) posle deset godina krvavog krstaškog
pohoda, koji je pokrenuo prevarant koji sada pljačka leševe, misli da je
njegova vera u Boga bolest koju bi čovečanstvo trebalo da iskoreni. U
pratnji svog štitonoše (Ginnar Björnstrand), koji je i prijatelj i sagovornik,
Block se susreće sa Smrću, u vidu leša stradalog od kuge pre susreta sa
Crnim Kosačem. U čuvenoj partiji šaha između Smrti i viteza, u igri nije
samo vitezov život već i njegova vera u Boga i čovečanstvo. Na kraju,
nada stiže od jedne alternativne Svete porodice – veselog žonglera
(Nils Poppe), njegove senzualne žene (Gunnel Lindblom) i njihovog
živahnog, nevinog detenceta – koje Block spasava od kuge, pridružujući
se dobrovoljno smrtonosnom plesu u koji uleću lošiji, iskvareniji likovi.
Ako vitez koji je konstantno u razmišljanjima o Bogu i praznini (on
čak odlazi kod jedne optužene veštice pre nego što je spale, da je
pita šta Đavo zna o Bogu) predstavlja jednu stranu Bergmana, onda
je jednostavni zabavljač koga nežno prekoreva njegova praktična
žena („Ti i tvoji snovi i vizije“, kaže mu ona u poslednjoj replici filma)
ona druga strana, koja traži iskupljenje kroz poštenu zabavu i koja je
zapanjena kada njegovu nevinu predstavu potisne jezivi spektakl, što
ga je odobrila Crkva, u kome gomila pokajnika biva mučena i šibana.
Bergmana vazda pogađa i ljuti ljudsko zlo, naročito kada je podržano
do strane zvanične religije. Ali film takođe slavi fizičku i duhovnu ljubav,
zajedničko umetničko izražavanje, hranu i piće i prirodne lepote. KN
333
SAD (Fox) 119m DeLuxe AN AFFAIR TO REMEMBER (1957)
Režija: Leo McCarey NEŠTO ZA SEĆANJE
Produkcija: Leo McCarey,
Jerry Wald „Dušo, ako ti budeš mogla da slikaš, ja ću ponovo prohodati.“ Mnogo
Scenario: Leo McCarey, Mildred godina je trnoviti put ljubavi između Caryja Granta i Deborah Kerr u
Cram, Delmer Daves, Donald ovom filmu bio skoro tajno obožavan. A onda je taj put izbio na otvoreno
Ogden Stewart u delu koji zauzima u filmu iz 1993. Besani u Sijetlu, kao definitivno film
Fotografija: Milton R. Krasner za ženske žurke u pižamama, sa brdom čokolade i kutijom maramica
Originalna muzika: Hugo nadohvat ruke.
Friedhofer, Harry Warren Za sećanje je rimejk McCareyevog filma iz 1939. Ljubavna afera
Uloge: Cary Grant, Deborah Kerr, (sa Irene Dunne i Charlesom Boyerom) koji oslikava dve suprotnosti
Richard Denning, Neva Patterson,
Cathleen Nesbitt, Robert Q. producenta/scenariste/reditelja Lea McCareya. U svojim najboljim
Lewis, Charles Watts, Fortunio godinama, ovaj veteran komedije je uspeo da spoji Stanlija i Olija,
Bonanova, George Winslow radi sa braćom Marx u Pačjoj supi i zaradi svog prvog Oskara za režiju
Nominacije za Oskara: Milton R. skrewball komedije Strašna istina, sa Caryjem Grantom. Međutim
Krasner (fotografija), Charles Le
McCarey poseduje i sentimentalnost koja curi sa platna u njegovom
Maire (kostimi), Hugo Friedhofer
(muzika)), Harry Warren, Harold favoritu iz četrdesetih Idi svojim putem (za koji je dobio Oskara za režiju,
Adamson, Leo McCarey (pesma) film i scenario).
Ovejani ženskaroš Nickie Ferrante (Grant), propali umetnik i oprezna
klupska pevačica Kerr (kojoj glas pozajmljuje, kao
i u Kralj i ja, studijska pevačica Marnie Nixon)
upoznaju se na luksuznom krstarenju i predaju se
uzajamnoj privlačnosti. Nažalost, oboje su sputani
vereničkim prstenovima i prošlošću. Oni prave
romantični sporazum. Ako za šest meseci promene
svoje živote, naći će se na vrhu Impajer Stejta
i živeti zauvek srećno. Po dogovoru, reformisani
Nickie ostavlja svoje slikarske četkice i šeta se
po terasi nebodera, ali Kerr, koja trči uzbuđena,
udari auto.
Ono što sledi je nezamislivo za mobitel
generacije: misleći da je ispaljen, Nickie se povlači
u gorki cinizam, nemajući pojma da se Kerr hrabro
nosi sa svojom paralizom, suviše ponosna da
bi mu poslala vest o situaciji u koju je zapala.
Humor je isključen iz drugog dela filma, tad se
troše maramice, dok publici pažnju održava „hoće
biti – neće biti“ situacija. McCarey preteruje sa
upotrebom pesama, ali čak ni Kerr, koja vežba
hor slatkih mališana, ne može pokvariti ponovni
susret, otkriće velika završnica. AE
SMULTRONSTÄLLET (1957) Švedska (Svensk) 91m BW
DIVLJE JAGODE Jezik: Švedski / Latinski
Divlje jagode su verovatno najtopliji film Ingmara Bergmana. U njima
je iscrtana geografska i duhovna odiseja starijeg profesora Isaka
Borga (njegovo ime na švedskom znači otprilike „ledena tvrđava“, a
Fotografija: Gunnar Fischer
igra ga Victor Sjöström). Borg vozi od Stokholma do Univerziteta u
Originalna muzika: Erik Nordgren
Lundu da primi počasnu nagradu. Sa njim je njegova snaja Marianne
Uloge: Victor Sjöström, Bibi
(Ingrid Thulin). Usput, on pokupi stopere: Saru (Bibi Andersson), koja Andersson, Ingrid Thulin,
ga podseća na ljubav njegovog života, i jedan sredovečni bračni par. Gunnar Björnstrand, Jullan
On posećuje, sada već jako staru, majku pre nego što konačno proba Kindahl, Folke Sundquist, Björn
da ima otvoreni razgovor sa sinom Evaldom (Gunnar Björnstrand), Bjelfvenstam, Naima Wifstrand,
Gunnel Broström, Gertrud Fridh,
ciničnim mizantropom koga Marianne planira da ostavi. Razgovor Sif Ruud, Gunnar Sjöberg, Max
između njih dvojice je krucijalan, ne samo zato što može spasti sinovljev von Sydow, Åke Fridell, Yngve
brak već i što pokazuje da je profesorov put doneo njemu viši stepen Nordwall
samospoznaje. On je postao svestan ne samo svoje smrtnosti već i Nominacije za Oskara: Ingmar
sopstvene emotivne zatvorenosti – koju je nasledio od svojih roditelja, a Bergman (scenario)
učvrstio životnim razočaranjima i posvećenošću poslu. Skoro podsvesno Berlinski Međunarodni Filmski
Festival: Victor Sjöström
je to preneo na Evalda.
(FIPRESCI nagrada), Ingmar
Snaga ovog Bergmanovog svođenja računa jednog dana u životu, Bergman (Zlatni Lav)
ili bolje: života u jednom danu, s obzirom da dugo putovanje priziva Filmski Festival u Veneciji:
razna sećanja, provereni je manir u kojem on kombinuje objektivne i Ingmar Bergman (nagrada
subjektivne stvarnosti Borgovog života. Unutrašnji i spoljašnji detalji italijanske filmske kritike)
postepeno bacaju sve više svetla na čoveka. Nisu samo njegovi
snovi i sećanja ti koji rasvetljavaju put ka našem razumevanju njega
(i njegovom razumevanju sebe), već su tu i njegovi brojni susreti i
razgovori. Marianne, iako taktična i privržena njemu, ipak je eksplicitna
u isticanju Borgovih mana. Sara ga podseća na njegovu strastveni
mladost. Par koji se svađa priziva u svest njegovo gunđanje, i budućnost
kakva bi mogla zadesiti Marianne i Evalda.
Borgovo iskupljujuće spozna-
vanje samog sebe ima uticaja i
na ljude oko njega, a čudo Divljih
jagoda jeste to što Bergman
nimalo ne natapa taj zaključak
sentimentalnošću. Počašćene
sjajnom i nenapadnom glumom
Stjöströma, koji je bio veliki
švedski reditelj pre Bergmana,
Divlje jagode poseduju emotivnu
iskrenost, u skladu sa odisejom
njihovog protagoniste. GA
Italija / Francuska (De Laurentiis, LE NOTTI DI CABIRIA (1957)
Marceau) 110m BW KABIRIJINE NOĆI
Jezik: Italian
U glavnoj roli ovog Fellinijevog klasika nastupa rediteljeva žena Giulietta
Režija: Federico Fellini
Masina, koja je sasvim opravdano dobila Zlatnu palmu u Kanu za
Scenario: Federico Fellini, Ennio
Flaiano, Tullio Pinelli, Pier Paolo svoj portret naivne prostitutke. Postiđena profesijom, vesela Cabiria
Pasolini uzaludno traži bogatog sponzora da je odvede sa sobom, ali u dubini
Uloge: Giulietta Masina, François duše, ono što njoj fali jeste trajna ljubav.
Périer, Amedeo Nazzari, Aldo Posle premijere izbačen je kontroverzni deo sa dobrim
Silvani, Franca Marzi, Dorian Samarićaninom sa vrećom punom dobre volje, jer se pobunila katolička
Gray, Mario Passante, Pina
Gualandri, Polidor, Ennio crkva. Ispada da je velikodušnost provincijalna vrednost, ali je svejedno
Girolami, Christian Tassou, Jean deo kasnije vraćen u film. Tema dobrote je ključna za ovaj Fellinijev
Mollier, Riccardo Fellini, María film, gde ispod fasade svetske žene, Cabiria želi da bude srećna kao i
Luisa Rolando, Amedeo Girardi svi drugi. Ipak Cabiria je drolja dobrog srca, nikada toliko mračna da je
Oskar: Italija (najbolji strani film) dobar mambo ili ulični vašar ne bi mogli pokrenuti.
Filmski Festival u Kanu: Giulietta Cabiria ne može a da ne širi svoju dobrotu, ali je to često dovede
Masina (glavna ženska uloga),
Federico Fellini (OCIC nagrada)
do razočaranja ili još gore poniženja. Slučajni susret sa karnevalskim
hipnotizerom (Aldo Silvani), koji izvlači njene skrivene želje, dirljiv je, ali
i okrutan jer ističe nemogućnost da se njeni snovi i fantazije o boljem
životu ostvare. Njenu otvorenost čak iskorišćava jedan posmatrač.
Lažne nade joj probudi i udvaranje razvratnog glumca (Alberto Lazzari),
da bi je na kraju tretirao kao psa.
Cabiriji se snovi nikada ne ostvaruju i često je dovode u opasnost jer
lešinari koriste njenu naivnost. Međutim, Fellini
ne koristi Cabirijinu priču da izazove sažaljenje.
Ona je hrabra, jaka žena koja sme da se potuče,
koja posle svakog pada ustane, otrese prašinu
sa sebe i počne iz početka svoj marš ka boljem
životu. Kabirijine noći je kao i Sladak život(1960)
ispričan iz vizure nižih slojeva društva, pogled
bačen na poslovičnu drugu stranu, delimično
ofarban radošću ali na kraju utopljen u tugu. JKl
KUMONOSU JO (1957) Japan (Toho) 105m BW
KRVAVI PRESTO Jezik: Japanski
Potpuno opravdano, Kurosawina umetnički sveža, formalna i veoma
Produkcija: Akira Kurosawa,
verna adaptacija „Magbeta“, vodi se kao jedna od najuzbudljivijih Sojiro Motoki
ekranizacija Šekspirove drame. Sam zaplet drame i psihološka podloga Scenario: Shinobu Hashimoto,
se sjajno prenose u feudalni Japan, u kome cenjeni samuraj general Ryuzo Kikushima, Akira
Washizu (Toshiro Mifune) i njegova žena lejdi Asai (Isuzu Yamada), Kurosawa, Hideo Oguni,po
vođeni bezobzirnom ambicijom i inspirisani veštijim predskazanjem, komadu Macbeth Williama
Shakespearea
ubijaju svog vrhovnog komadanta, preotmu kraljevstvo i osude sebe na
Fotografija: Asakazu Nakai
neizbežni ritualni kraj pun krvoprolića, paranoje, ludila i propasti.
Originalna muzika: Masaru Satô
Brilijantni Mifune, koji je Kurosawin omiljeni glumac, sa kojim je
Uloge: Toshirô Mifune, Isuzu
ostvario saradnju sličnu onoj između Scorsesea i De Nira, i koji mu je Yamada, Takashi Shimura,
igrao u više od šesnaest filmova, ovom izvedbom je potvrdio reputaciju Akira Kubo, Hiroshi Tachikawa,
najveće japanske internacionalne zvezde. Njegova scena smrti, Minoru Chiaki, Takamaru Sasaki,
sjajno transponovana u kišu strela, veliki je ikonički prizor svetske Kokuten Kodo, Kichijiro Ueda,
Eiko Miyoshi, Chieko Naniwa,
kinematografije. Film je spoj pozorišta Noh, tradicionalnih borilačkih
Nakajiro Tomita, Yu Fujiki, Sachio
veština iz Japana, istorijskog realizma i savremenog shvatanja prirode Sakai, Shin Otomo
dobra i zla, što rezultira tesnim, maglom obavijenim svetom zloslutnih i Filmski Festival u Veneciji: Akira
magičnih predznaka u šumi i dvorcu (smeštenom visoko na planini Fudži Kurosawa nominacija (Zlatni Lav)
i napravljenom uz pomoć američkog bataljona koji je bio stacioniran u
blizini). AE
THE INCREDIBLE SHRINKING MAN (1957) SAD (Universal) 81m BW

NEVEROVATNI ČOVEK KOJI SE SMANJUJE Režija: Jack Arnold
Scott Carey (Grant Williams) koji se, prilikom krstarenja, izložio
Scenario: Richard Matheson,
misterioznom, verovatno radioaktivnom oblaku, otkrije da je počeo Richard Alan Simmons, po
da se smanjuje. Vizuelna jednostavnost reditelja Jacka Arnolda je u romanu The Shrinking Man by
potpunosti odgovarala apsurdnom i dvosmislenom predlošku Richarda Richard Matheson
Mathesona. Prvi deo filma, u kom je iznet prikaz junakovog stanja Fotografija: Ellis W. Carter
naizmenično kao medicinski, porodični i društvenoekonomski problem, Originalna muzika: Foster
po svom opisu života srednje američke klase, koji je izvrnut na naličje, Carling, Earl E. Lawrence
može se smatrati parnjakom filma Nicholasa Raya Važniji od života Uloge: Grant Williams, Randy
Stuart, April Kent, Paul Langton,
(1956) i Zapisano na vetru (1956) Douglasa Sirka. Međutim, tek u Raymond Bailey, William
drugom delu, u kome je Scott, sad manji od štikle, zatvoren u svom Schallert, Frank J. Scannell,
podrumu i mora da se nosi sa raznim prirodnim pretnjama, Neverovatni Helene Marshall, Diana Darrin,
čovek koji se smanjuje zaista uzima maha kao uzbudljiva i poetična SF Billy Curtis
avantura. Nadahnuti zaključak da „za Boga nema nule“, redak je primer
da se popularna kinematografija otvoreno bavi metafizikom.
Silina filma najvećim delom stiže od psihološke oštrine i od žive i
tačne upotrebe objekata – arhitektonike stepenica, sanduka, kutija
za šibice, kanti za boje. Matheson i Arnold vide Scotta Careyja kao
Everymana atomskog doba. Njegova avantura predstavlja lekciju o
netrpeljivosti veštačkog okruženja i o neuništivoj sklonosti ljudske vrste
da sebe gleda kao meru svih stvari. CFu
337
Indija (Epic) 127m BW APARAJITO (1957)
Jezik: Bengali NEPOKORENI
Režija: Satyajit Ray
Nepokoreni je drugi film u trilogiji Apu Satjyajita Raya. Posle smrti
Produkcija: Satyajit Ray
njegove sestre u prvom delu Otac Pankali, mladi Apu (Pinaki Sengupta)
Scenario: Satyajit Ray, po
preselio se sa svojim roditeljima u Benares. Dok njegov otac Harihar
romanu Bibhutibhushana
Bandyopadhyaya (Kanu Bannerjee) zarađuje svoj sveštenčki hleb na obali reke Gang,
Fotografija: Subrata Mitra dečak luta gradom, oduševljen bogatstvom prizora i zvukova koje on
Originalna muzika: Ravi Shankar pruža. Međutim otac Harihar se razboli od groznice i umre. Apuova
Uloge: Kanu Bannerjee, Karuna majka (Karuna Banerjee) vraća sina u selo u kuću svog svekra, jer nema
Bannerjee, Pinaki Sengupta, načina da ih izdržava sama. Jednom probavši život u gradu, Apua više
Smaran Ghosal, Santi Gupta, ne može da zadovolji jednostavni seoski život, a lokalni učitelj ohrabruje
Ramani Sengupta, Ranibala, dečakovu radoznalost i ambiciju. Kada je napunio šesnaest godina,
Sudipta Roy, Ajay Mitra,
Charuprakash Ghosh, Subodh on dobija stipendiju za studiranje u Kalkuti. Uvučen u uzbudljivi život
Ganguli, Mani Srimani, Hemanta velikog grada, Apu (sada Smaran Ghosal) retko i nevoljko dolazi kući.
Chatterjee, Kali Bannerjee, Sarbojaya, bolesna i sama ne želi da opterećuje sina, bojeći se da ga
Kalicharan Roy ne ometa u obrazovanju. Konačno, pismo od ujaka dovodi Apua kući, ali
Filmski Festival u Veneciji: jedan dan prekasno. Posle sahrane, Apu se vraća u Kalkutu, odbijajući
Satyajit Ray (Zlatni Lav)
da krene očevim stopama i postane sveštenik.
Kao što i odgovara središnjem delu u trilogiji, Nepokoreni je glavni
most. Njime se otvara vanvremenski, samodovoljni život sela Bengali,
opisan u prvom delu, ka uticajima grada koji taj mir remete. Mladi
junak je pokazan kako se, razapet između dva sveta, lagano i sigurno
odvaja od roditelja. Kao i obično, Ray ne vara u korist nijednog lika. Mi
kapiramo zašto Apu želi da istražuje široki svet, delimo njegov užitak
spoznavanja, i ličnih dostignuća. Međutim, istovremeno vidimo majčinu
bol: prerana smrt joj je uzela ćerku, sada gubi sina. U najdirljivijem
trenutku filma, Sarbojaya, kojoj se
bliži sudnji čas, iščekuje noćni voz
za koji misli da će joj dovesti Apua
ovaj poslednji put. Voz se čuje u
daljini, ona se pridigne nekako
na noge, zagledana u tamu noći.
Ništa, samo tišina i igra svitaca.
PK
GUNFIGHT AT THE OK CORRAL (1957) SAD (Paramount) 122m
Technicolor
OBRAČUN KOD OK KORALA
Režija: John Sturges
Sturgesova postavka famoznog obračuna Wyatta Earpa sa Clantonovom
Produkcija: Joseph H. Hazen,
bandom u Tumbstonu u Arizoni 26. oktobra 1881, nije bio prvi film o Paul Nathan, Hal B. Wallis
toj temi. Međutim film Johna Sturgesa je malo precizniji od Fordove Scenario: George Scullin, Leon
verzije Moja draga Klementina (1946). Kod Forda, na primer, Wyattov Uris, po novinskom članku The
pomoćnik Doc Holliday gine u obračunu, a u stvarnosti je živeo još šest Killer Georgea Scullina
godina posle toga. Obračun kod OK korala je raskošna produkcija, Fotografija: Charles Lang
tehnički sjajno izvedena, sa velikim budžetom i dobrom podelom uloga. Originalna muzika: Dimitri
Tiomkin
Burt Lancaster je Earp od autoriteta, i ponekad zastrašujuć u svojoj
Uloge: Burt Lancaster, Kirk
rešenosti. Naspram njega je Kirk Douglas, koji uživa u ulozi Hollidaya
Douglas, Rhonda Fleming, Jo Van
deleći blistave osmehe, ali je smrtonosan kao zmija. Velika podrška Fleet, John Ireland, Lyle Bettger,
stiže i od Jo Van Fleeta kao „Nosonja Kejt“, Docove žene i od Johna Frank Faylen, Earl Holliman, Ted
Irelanda kao revolveraša Johnnyja Ringa. de Corsia, Dennis Hopper, George
Mathews, John Hudson, DeForest
Muzika Tjomkina, koji je radio muziku i za ostale vestern filmove o
Kelley, Martin Milner
kroćenju grada, kao što su Rio Bravo i Tačno u podne, znatno je doprinela
Nominacije za Oskara: Warren
filmu, a tema Frankieja Laina bila je veliki hit. Oni koji imaju želju da vide Low (montaža), George Dutton
realističniji pristup priči o Earpu treba da pogledaju Dan revolveraša iz (zvuk)
1967. u kome je obračun kod OK korala početak priče. EB
THE BRIDGE ON THE RIVER KWAI (1957) Velika Britanija (Columbia,

Horizon) 161m Technicolor
MOST NA RECI KVAJ Jezik: Engleski / Japanski / Thai
Među lopovima možda nema časti, ali neprijatelji u ratu su druga stvar. Režija: David Lean
Bar tako misli Guinnessov pukovnik Nicholson u Mostu na reci Kvaj. On Produkcija: Sam Spiegel
zahteva od nadzornika japanskog logora da se uljudno odnosi prema Scenario: Carl Foreman, Michael
njemu i njegovim ljudima. Međutim, dok ovaj isključivi komandant i Wilson, po romanu Le pont de la
oličenje britanskog pragmatizma vodi organizaciju izgradnje jednog rivière Kwai Pierrea Boullea
neprijateljskog železničkog mosta, američki tim, na čelu sa odbeglim Fotografija: Jack Hildyard
zatvorenikom majorom Shearsom (William Holden), približava se sa Originalna muzika: Malcolm
ciljem da podigne most u vazduh. Arnold
Reditelj David Lean iz sukoba izvlači maksimum ironije, postavljajući Uloge: William Holden, Alec
Guinness, Jack Hawkins, Sessue
Nicholsona kao tragični kontrapunkt nesentimentalnom jenkiju
Hayakawa, James Donald,
Shearsu. Lean dodaje filmu tone detalja, ispunjavajući veliko platno Geoffrey Horne, André Morell,
akcijom i perfektnom scenografi- John Boxer, Heihachiro Okawa,
jom. Međutim, ovaj ep o Drugom Keiichiro Katsumoto, M.R.B.
svetskom ratu ističe se po umeću Chakrabandhu
trojice glavnih glumaca: uštogljeni Oskar: Sam Spiegel (najbolji
film), David Lean (režija), Pierre
i tradicionalni Guinness, opušteni Boulle, Carl Foreman, Michael
cinik Holden i Sessue Hayakawa u Wilson (scenario)*, Alec Guinness
liku japanskog pukovnika koji je, (glavna muška uloga), Jack
mimo svoje volje, upleten u sukob Hildyard (fotografija), Peter
transatlantskih ciljeva. Dok su pos- Taylor (montaža), Malcolm
Arnold (muzika) *pisci sa
lednje scene rušenja mosta oprav- crne liste Carl Foreman and
dano hvaljene zbog dobre izvedbe, Michael Wilson posthumno su
koreografije i montaže, stvar koja nagrađeniOskarima 1984.
se najviše pamti jeste odzviždana Nominacije za Oskara: Sessue
melodija Malcoma Arnolda „The Hayakawa (sporedna muška
uloga)
Colonel Bogey March“. JKl
339
BHARAT MATA (1957)
MAJKA INDIJA
Majka Indija Mebhooba Kana ostaje ključni indijski film čak pedeset
godina posle svoje premijere. U filmu je prikazana borba jedne žene
Radhe (Nargis) da uskladi tradicionalne vrednosti i život na selu sa
obećanom modernom utopijom. Pored velikog uspeha kod publike
u velikom delu Azije i Afrike, kojoj je Indija primer borbe protiv
kolonijalizma, Majka Indija je priznata i u Evropi i Americi, kao jedan od
retkih indijskih filmova nominovanih za Oskara.
Mabhoob Kan, kao jedan od prvih indijskih reditelja koji je dobro
koristio kolor tehniku, imao je iskustvo rada na istorijskim epovima.
Upotrebio ih je za ovaj prikaz seoskog života, stvarajući nacionalni ep,
novu priču za novu naciju. Majka indija pripoveda snažnu priču koja
prati junakinju od venčanja do starosti, i obiluje mitskim referencama,
Indija (Mehboob ) 172m jer mitska imena povezuju likove sa ključnim božanstvima hinduizma.
Technicolor Podela za film je napravljena od samih zvezda iz tog perioda, poput
Jezik: Hindu Nargis, Raj Kapoora i Sunila Dutta. Veliki skandal je nastao kada se
Režija: Mehboob Khan Nargis, koja je bila devojka čuvenog Raja Kapoora, udala za Sunila
Produkcija: Mehboob Khan Dutta po završetku snimanja, a to nipošto nije zato što je on u filmu
Scenario: Mehboob Khan, igrao njenog sina. Muzika Naushada Alija, koja je mešavina etno motiva
Wajahat Mirza, S. Ali Raza i raga muzike, u zapadnjačkom aranžmanu je postala ključ za hindu
Fotografija: Faredoon A. Irani muzički stil na filmu. Film je takođe vizuelno sjajan. Scene poput one u
Originalna muzika: Naushad kojoj junakinja vuče plug kao goveče, ili ozareno lice posle žetve Radhe i
Uloge: Nargis, Sunil Dutt, njenih sinova koji gledaju u svetliju budućnost, postale su ikoničke.
Raaj Kumar, Rajendra Kumar, Složenost Majke Indije i dosta različita tumačenja koja su proizašla
Kanhaiyalal, Kumkum, Master
Sajid, Sitara Devi, Mukri, Sajid iz nje, čine od ovog filma retkost, koja može da namami publiku u
Khan, Azra, Chanchal, Kanan bioskop svaki put kada se daje. Ovo je prvi indijski film koji neko ko je
Kaushal, Sheela Naik zainteresovan za svetsku kinematografiju treba da pogleda. RDw
Nominacije za Oskara: India
(najbolji strani film)
340
LETJAT ZHURAVLI (1957) SSSR (Mosfilm) 97m BW
ŽDRALOVI LETE Jezik: Ruski
Režija: Mikheil Kalatozishvili
Pred kraj Staljinovog života i staljinizma, film se u SSSR-u skoro ugasio.
Produkcija: Mikheil Kalatozishvili
Ekonomska pustoš prouzrokovana ratom i dalje je trajala, svakodnevni
Scenario: Viktor Rozov, po svom
život se sastojao od straha, a to je doprinelo da se nekadašnji živi studiji komadu Letjat žuravli
zatvore. Posle Staljinove smrti 1953, sovjetski film je počeo ponovo da Fotografija: Sergei Urusevsky
se rađa, a simbol tog ponovnog rađanja je film Ždralovi lete Mikhalja Originalna muzika: Moisej
Kalatozišvilija. Naizgled ratna ljubavna priča o Borisu (Aleksej Batalov) Vajnberg
i Veroniki (Tatjana Samojlova), koji se razdvajaju odmah posle početka Uloge: Tatyana Samojlova,
sukoba, film krši skoro svaku moguću konvenciju ovog žanra. Umesto Aleksei Batalov, Vasili Merkuryev,
veličanja Crvene armije, Ždralovi opisuju najmračnije trenutke rata, Aleksandr Shvorin, Svetlana
Kharitonova, Konstantin Nikitin,
kada je izuzetno organizovana i efikasna nemačka ratna mašinerija Valentin Zubkov, Antonina
gazila neorganizovanu i neopremljenu, mada hrabru rusku vojsku. Bogdanova, Boris Kokovkin,
Na domaćem frontu, malo se toga moglo naći sem očaja i osećanja Yekaterina Kupriyanova
da svako mora da brine samo za svoju kožu. Za divno čudo, ruska Filmski Festival u Kanu: Mikheil
publika je prihvatila ovakav pogled na njihovo ratno iskustvo. Valjda Kalatozishvili (Zlatna Palma),
Tatyana Samojlova (specialna
zato što im je propagande bilo preko glave, a i znali su odlično da iz
plaketa)
rata nije baš izašlo mnogo heroja bilo koje vrste. Batalov i Samojlova su
odlični u svojim tumačenjima ljubavnika, seksi i dragi, ali je pravi junak
filma kamera Sergeja Uruševskog. On svojim spektakularnim snimcima
sa krana, pokretima kamere i treperenjima zbog snimanja iz ruke,
čini svet, koji je izgubio svoje koordinate i bilo kakvu tačku oslonca,
veoma opipljivim. Uruševski je nastavio saradnju sa Kalatozovim u
zabranjenom ali genijalnom filmu Ja sam Kuba iz 1964. Iako film
Ždralovi lete deluje donekle ugušen kitnjastom stilizacijom, ipak ovde
nema vizualizacije zarad nje same. Ovo je takođe
prvi sovjetski film koji je šire distribuiran u SAD
(preko Warner Brothers). RP
341
SAD (Bryna, Harris-Kubrick) 87m PATHS OF GLORY (1957)
BW
STAZE SLAVE
Režija: Stanley Kubrick Rat je bila stalna tema Stanleyja Kubricka i često joj se vraćao. Sa
Produkcija: Kirk Douglas, James Jimom Thompsonom i Calderom Willinghamom, Kubrick je adaptirao
B. Harris, Stanley Kubrick roman Humphreya Cobba o jednom aktuelnom sramnom činu, koji
Scenario: Stanley Kubrick, Calder se desio u francuskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Napravio je
Willingham, Jim Thompson, po moćan film, jedan od onih koji su još snažniji zahvaljujući rediteljevom
romanu HumphreyaCobba hladnokrvnom tretiranju užasnih stvari.
Fotografija: Georg Krause Dvojica bezobzirnih, nesposobnih generala (Adolphe Menjou, George
Originalna muzika: Gerald Fried Macready) narede svojim ljudima da izvrše samoubilački juriš na
Uloge: Kirk Douglas, Ralph Nemce. Nekoliko preživelih dovuče se nazad, pa ih optuže za kukavičluk
Meeker, Adolphe Menjou, George
Macready, Wayne Morris, Richard
i tri nasumično odabrana pešadinca budu izvedena pred sud. Pukovnik
Anderson, Joe Turkel, Christiane Dax (Kirk Douglas) trudi se da pošteno brani vojnike, ali politika odredi
Kubrick, Jerry Hausner, Peter da ta tri hrabra vojnika budu streljana. Sumoran, pametan, i sjajno
Capell, Emile Meyer, Bert Freed, odigran, ovo je najbolja vrsta ratnog filma: ona koja publiku čini ljutom.
Kem Dibbs, Timothy Carey, Fred
Klimaks se javlja u jednoj od najemotivnijih Kubrickovih scena: puna
Bell
prostorija podrugljivih vojnika natera zarobljenu nemačku devojku
(Susanne Christian, koja je postala Kubrickova žena) da ih zabavlja
pevanjem pesme, a potom zaneme od njenog iskrenog, neveštog,
tužnog izvođenja. KN
SAD (Hecht, Hill & Lancaster, SWEET SMELL OF SUCCESS (1957)

Norma-Curtleigh) 96m BW
SLATKI MIRIS USPEHA
Režija: Alexander Mackendrick
Produkcija: Tony Curtis, Harold Divna satira na temu poznatih ličnosti: novinar ulizica Sidney Falco
Hecht, James Hill, Burt Lancaster (Tony Curtis) šlihta se monstruoznom kolumnisti J. J. Hunseckeru
Scenario: Clifford Odets, Ernest (Burt Lancaster), ali u jurnjavi za karijerom, dospe na put da upropasti
Lehman, Alexander Mackendrick, svoj život. Film ima zadah Njujorka 1957. i obojen je džezom Chica
from novella by Ernest Lehman Hamiltona. Vodi nas kroz noćne klubove, u kojima očajnici cene one
Fotografija: James Wong Howe poludele i duše se prodaju za centimetre novinskih kolumni, do kišom
Originalna muzika: Elmer orošenih ulica na kojima korumpirani panduri valjaju drogu džezerima i
Bernstein
tuku Hunseckerove neprijatelje nasmrt.
Uloge: Burt Lancaster, Tony
Curtis, Susan Harrison, Martin
Reditelj Alexander Mackendrick je napravio uspešan prelaz sa
Milner, Sam Levene, Barbara komedije studija Ealing na pobesnelu mahnitost, odlično pokupivši
Nichols, Jeff Donnell, Sally, cinični, promućurni, surovi scenario Ernesta Lehmanna i dodavši mu
Joe Frisco, Emile Meyer, Edith gotičke senke. Veličanstveni Lancaster, osvetljen kao Frankenštajnovo
Atwater, Chico Hamilton
čudovište, neverovatno je gadan („zapali me, Sidney“). Curtis pravi
ulogu života, kao podanik koji se živ pojede dok se trudi da se dodvori
J. J.-u, čineći mu uslugu zbog koje se prekida veza između poštenog
džezera (Marty Milner) i krhke mlađe sestre (Susan Harrison), koju J. J.
guši incestuoznom ljubavlju. KN
342
MAN OF THE WEST (1958) SAD (Ashton) 100m Color
ČOVEK SA ZAPADA Režija: Anthony Mann
Produkcija: Walter Mirisch
Posle uspešnog niza vesterna sa Jamesom Stewartom tokom pedesetih,
Scenario: Reginald Rose, po
Anthony Mann je poverio Garyju Cooperu, tada već u godinama, ulogu romanu The Border Jumpers Wilal
čoveka koji je primoran da se još jednom suoči sa prošlošću, za koju je C. Browna
verovao da je ostala iza njega. Karakteristično za Mannove filmove, lična Fotografija: Ernest Haller
istorija drži čoveka u šaci koje se može osloboditi samo smrću. Cooper Originalna muzika: Leigh Harline
igra lik Linka Jonesa, koji je na prvi pogled pošten čovek, u potrazi za Uloge: Gary Cooper, Julie London,
učiteljicom koja bi radila u njegovom gradu. Kada opljačkaju voz kojim Lee J. Cobb, Arthur O’Connell,
je putovao, Link ostane u nedođiji sa salunskom damom Billie (Julie Jack Lord, John Dehner, Royal
Dano, Robert J. Wilke
London). Očajan, pokuša da potraži pomoć od svojih bivših saradnika
koji su u blizini. Ispostavlja se da je Link u prošlosti bio kriminalac, a
da su mu prijatelji skup grotesknih opasnih faca, koje glume veterani
vesterna Royal Dano, Robert Wilke i John Dehner. Ubrzo iskrsavaju
neraščišćeni računi i banda
ucenjuje Linka da im pomogne u
pljački, preteći da će silovati Billie.
Njihovo ponašanje probudi ubilački
nagon u do tada finom Linku, koji
izubija jednog člana bande.
Vođa bande je Dock Tobin (Lee
J. Cobb). U Mannovim vesternima,
porodične veze su jače od bilo
kog drugog osećaja zajedništva,
i Tobinova banda funkcioniše na
čudovišnoj parodiji roda i familije.
Dock i na Linka gleda kao na
surogat za sina. U završnom
okršaju, u sablasnom gradiću,
Dock, koji je silovao Billie kao
krajnju provokaciju, pokreće Linka
na nešto što je ubistvo oca svoje
vrste. Link, oslobodivši se konačno
uticaja „oca“, takođe otkriva u sebi
teško ukrotivu divlju nasilnost.
Za Mannove vesterne nije
tipično da se većina scena odvija
u mračnim enterijerima, kao ovde,
dok tenzija između Linka i bande
raste. Mannova kamera je sigurna
kao i inače. Potrudite se da ovaj
film vidite u punoj CunemaScope
slici as assured as ever. Make
sure you see this film in the full
CinemaScope ratio! EB
SAD (Universal) 95m BW TOUCH OF EVIL (1958)
Režija: Orson Welles DODIR ZLA
„On je bio ljudina.“ Decenijama se filmski stvaraoci klanjaju moćnom
Scenario: Orson Welles, po
romanu Badge of Evil Whita noaru Orsona Wellesa Dodir zla. To je mračni prikaz korupcije i savesti,
Mastersona koji se odvija u striptiz barovima i ofucanim motelima u jednom
Fotografija: Russell Metty pograničnom gadu. Charlton Heston i degenerisani američki pandur
Originalna muzika: Henry Welles sukobljavaju se oko toga ko ima veću jurizdikciju u slučaju jednog
Mancini ubistva, dok Janet Leigh postaje pion u njihovom obračunu volje.
Uloge: Charlton Heston, Janet Heston je naterao Universal da angažuju Orsona Wellesa da režira
Leigh, Orson Welles, Joseph i igra ulgu Hanka Quinlana. Welles je istog trenutka bacio scenario
Calleia, Akim Tamiroff, Joanna
Cook Moore, Ray Collins, Dennis
i napisao svoju verziju petparačkog romana "Badge of Evil" Whita
Weaver, Valentin de Vargas, Mastersona, pretvarajući jevtini triler u vrhunsku umetnost. Obavijen
Mort Mills, Victor Millan, Lalo u preteću atmosferu, film se još uvek pamti po svom dugačkom kadru
Rios, Risto, Michael Sargent, Phil sa početka, kada kamera tri minuta klizi kroz noćnu vrevu gradića, dok
Harvey, Joi Lansing
Miguel Mike Vargas (Heston) i njegova lepa američka supruga Susan
(Leigh) odlaze u Ameriku na frape sa sladoledom. Nepoznati muškarac
ubacuje bombu u jedan kabriolet, pešaci se kreću unaokolo, žena
vozača kabrioleta je šmizla koja se žali da joj nešto „kucka u glavi“,
tek venčani mladenci i graničari progovore nekoliko reči dovoljnih da
saznamo pozadinu njihove priče i bum! Kraj medenog meseca.
Šef policije Quinlan dolazi sa američke strane granice da nadgleda
istragu a Susan napadnu trgovci droge iz Mesika, sa kojima je Vargas
ranije sarađivao. Za samo par minuta, reditelj je podelio karte
za zlokobnu, perverznu partiju. Da bi sprečio da Vargas otkrije da
je kriminalac, Quinlan uredi da lezbejka u kožnoj odeći (Mercedes
McCambridge) i njeni naduvani saradnici otmu Susan i drogiraju je.
Quinlan je jedan od veličanstvenih psihopata noara. On je nadobudni
tip koga je korupcija pretvorila u monstruma (Welles, koji je ionako
bio korpulentan, dodao je jastučiće i lažni nos). Zbog toga ga njegova
nekadašnja ljubavnica, zagonetna kurva (Marlene Dietrich) na trenutak
ne prepoznaje. Meksikanac koga igra Heston zvuči budalasto, ali je
njegova gluma interesantna, a samouverenost u sofisticiranoj ulozi
je dovoljno moćna da spreči satiričnog Wellesa da ga savlada. Ali
najdirljiviji lik je tragična figura Quinlanovog lakeja koji je opsenjen
njime, Pete Menzies (Joseph Celleia).
U istom rangu sa uvodnom scenom je i nekoliko sekvenci, koje su
doprinele reputaciji Dodira zla kao epitafu film noaru. U njima Welles
prenaglašava stil postižući hiperrealistički efekat oštrom crno-belom
fotografijom Russella Meansa. Welles je u filmu koristio latino džez
Henryja Mancinija. Potera na kraju filma je delirijum burnih prizora,
eksperimentalnih zvučnih efekata i sveprisutne propasti.
Welles je bio kivan na Universalovu montažu i 1998. je prikazana
nekoliko minuta duža verzija po njegovim beleškama. Najbolje izmene
su uklanjanje špice sa čuvene uvodne scene i bolji rezovi između
mučenja Susan u motelu i uznemirujućeg Vargasovog putovanja sa
Quinlanom. Bilo da je stara ili nova verzija, Dodir zla ostaje superiorno
remek-delo tehnike, mašte i drskosti. AE
344
Egipat (Gabriel Talhami) 95m BW BAB EL HADID (1958)
Jezik: Arapski GLAVNA ŽELEZNICKA STANICA
Režija: Youssef Chahine
U početku beše ništa. Ovakav stav je bio pogrešan i glup, s obzirom
Produkcija: Gabriel Talhami
da je gomila filmova snimljena u Egiptu, u arapskim zemljama, u Africi.
Scenario: Mohamed Abu Youssef,
Abdel Hay Adib Gomila priča je ispričana, mnogo slika iskomponovano. Ali ništa od tih
Fotografija: Alevise Orfanelli priča, slika ili filmova nije viđeno van okvira njihovih postojbina – jedva
Originalna muzika: Fouad da se znalo za njih. A onda se desila plima antikolonijalizma, buđenje
El-Zahry nacija sa juga, Naser, Suec i u isto vreme pojava raspevanih komedija
Uloge: Farid Shawqi, Hind i sladunjavih drama, sa manje ili više velovima pokrivenim lepoticama,
Rostom, Youssef Chahine, mladićima užarenih očiju i glasova. Ovi filmovi su bili lepi, egzotični i
Hassan el Baroudi, Abdel Aziz ponekad izvrsno napravljeni. Ako ikada budete u prilici da ih pogledate,
Khalil, Naima Wasfy, Said Khalil,
Abdel Ghani Nagdi, Loutfi El
mogli biste ih ceniti sa malo snishodljivosti.
Hakim, Abdel Hamid Bodaoha, A onda je došao Glavna železnička stanica. Bilo je to kao da je
F. El Demerdache, Said El Araby, neko sazrelu kinematografiju bacio nazad u infantilnost u do tada
Ahmed Abaza, Hana Abdel nepoznatom delu sveta. Ova kinematograija je od Holivuda i od
Fattah, Safia Sarwat
italijanskog neorealizma naučila kako da osmisli sopstvenu formu. U
njoj je obilje humora, mudrosti i očajanja. U njoj se obraća pažnja na
najsitnije detalje svakodnevice u gradu. Portretiše primarne sile požude
i želje. I zalazi u klasičnu kao i orijentalnu ikonografiju. A sve okuplja u
miksturu mašte i stvarnosti. Glavna železnička stanica je živ i dirljiv film,
tačan u svom prikazu života. Originalan je i kao kreacija jednog jedinog
čoveka i kao ovaploćenje sekularne kulture, koja je koliko bliska onoj na
Zapadu toliko i daleka od nje.
A čija je to zasluga? Youssefa Chahinea, šašavog malog čoveka koji
je pun čežnje i očajanja. Predstavljajući uznemirujuća otkrovenja o sebi
i životu na platnu, on glumi obogaljenog prodavca novina, po imenu
Kenaoui, koji gaji neuzvraćena osećanja prema zavodljivoj prodavačici
limunade (Hind Rostom). Iako je zaplet jako jednostavan, svet koji je
prikazan njime je i opasan i složen. Način na koji se stvari odvijaju,
otvara mračne ambise gradskog života, koji su potpuno neočekivani s
obzirom na inicijalne prijateljske kodove koje film koristi. Posle prezira
koje je doživeo u Egiptu posle premijere, Glavna železnička stanica je
pravedno proglašen remek-delom kada je posle dve decenije otkriven
nanovo. J-MF
346
GIGI (1958) SAD (MGM) 119m Metrocolor
ŽIŽI Režija: Vincente Minnelli
Konačno oborivši rekord filma Prohujalo sa vihorom po broju osvojenih
Scenario: Alan Jay Lerner, Anita
Oskara, velelepni MGM-ov mjuzikl Vincentea Minnellija uzeo je devet Loos, po romanu Colette
Akademijinih nagrada, uključujući i one za najbolji film i najbolju režiju. Fotografija: Joseph Ruttenberg
Baziran na Colettinoj priči o maloj Parižanki koju baka i bakina sestra Originalna muzika: Frederick
odgajaju da bude kurtizana, što je porodična tradicija, Žiži je na ekran Loewe
prenesena u sklopu sa duhovitom pesmaricom, koju su sastavili Alan Uloge: Leslie Caron, Maurice
Jay Lerner i Frederick Loewe specijalno za ovu priliku. Favoriti su „Thank Chevalier, Louis Jourdan,
Heaven for Little Girls“ i „I’m Glad I’m Not Young Anymore“ (obe u Hermione Gingold, Eva Gabor,
Jacques Bergerac, Isabel Jeans
izvođenju Maurice Chevaliera) kao i duhoviti duet Chevaliera i Hermione
Oskar: Arthur Freed (najbolji film),
Gingold u kome se prisećaju nekadašnje veze „I Remember It Well“. Vincente Minnelli (režija), Alan
Leslie Caron je pravi minjon u ulozi devojčice, koja trpi lekcije iz Jay Lerner (scenario), William
bontona, koketerije, zavođenja i procenjivanja dragulja, pre nego što A. Horning, E. Preston Ames,
doživi nagli preobražaj u elegantnu i poželjnu mladu ženu. Louis Jordan Henry Grace, F. Keogh Gleason
(umetnički direktor), Joseph
je sjajan u ulozi kicoša koji se dosađuje i koji je zbunjen osećanjima
Ruttenberg (fotografija), Cecil
prema njoj. Fan-de-siecle Pariz je nikad lepši (lokacije su Bulonjska Beaton (kostimi), Adrienne Fazan
šuma, Tuileries i meka snobova Maxim’s), a kostimi Cecila Beatona (montaža), André Previn (muzika)),
konkurišu njegovom radu za Moja draga lejdi. Žiži je večito šarmantno Frederick Loewe, Alan Jay Lerner
(pesma)
delo. AE
THE DEFIANT ONES (1958) SAD (Curtleigh, Lomitas) 97m BW

BEKSTVO U LANCIMA Režija: Stanley Kramer
Produkcija: Stanley Kramer
Bekstvo u lancima, Stanleyja Kramera, koji je po samoopredeljenju film
Scenario: Nedrick Young, Harold
sa poukom, upošljava moćni simbol američkih rasnih odnosa. Jedan Jacob Smith
beli i jedan crni robijaš (Tony Curtis i Sidney Poitier) zajedno su okovani Fotografija: Sam Leavitt
u lance kada se prevrne kamion koji ih prevozi u zatvor. Obojica su Originalna muzika: Ernest Gold
rasisti i sve što u početku žele jeste da se razdvoje, ali, u skladu sa Uloge: Tony Curtis, Sidney Poitier,
ovom alegorijom američke istorije, to ne mogu da urade. Ova neizbežna Theodore Bikel, Charles McGraw,
bliskost ih podstiče da prevaziđu stereotipe i uvrede i da upoznaju Lon Chaney Jr., King Donovan,
jedan drugog kao pojedinca. Claude Akins, Lawrence Dobkin,
Whit Bissell, Carl “Alfalfa” Switzer,
Neuspela pljačka zbog hrane navuče na vrat masu koja želi da ih Kevin Coughlin, Cara Williams
linčuje, što posebno iznervira belca. Kada konačno uspeju da dođu do Oskar: Nedrick Young, Harold
farme gde živi usamljena belkinja, oni nalaze alat da se oslobode lanca. Jacob Smith (scenario), Sam
Ali iako belkinja želi da ih razdvoji, oni ne kreću odvojenim putevima. U Leavitt (fotografija)
konačnom pokušaju da se dokopaju slobode prolaskom kroz močvaru i Nominacije za Oskara: Stanley
uskakanjem u teretni voz, oni ponovo budu uhvaćeni. Kramer (najbolji film), Stanley
Kramer (režija), Tony Curtis
Odlična gluma i Curtisa i Poitiera nudi životnu i intelektualnu snagu
(glavna muška uloga), Sidney
ovoj priči, koja je lako mogla skrenuti put loše melodrame. Ovaj film je Poitier (glavna muška uloga),
možda najbolji primer agende „realističnih“ liberala iz pedesetih godina, Theodore Bikel (sporedna muška
kada je američko društvo pokušavalo da se pomiri sa činjenicom da uloga), Cara Williams (sporedna
ženska uloga), Frederic Knudtson
Afro-Amerikanci predstavljaju njihovu stvarnost. BP
(montaža)
Berlinski Međunarodni Filmski
Festival: Sidney Poitier (Srebrni
Medved)
347
SAD (Alfred J. Hitchcock, VERTIGO (1958)
Paramount) 128m Technicolor
VERTIGO
Produkcija: Alfred Hitchcock Iako je Hitchcock u to vreme bio na samom vrhu uspeha kod kritike
Scenario: Samuel A. Taylor, Alec i na vrhuncu slave, Vrtoglavica, u trenutku kada se pojavila nije bila
Coppel, po romanu d’Entre les najprihvaćenija. Najviše kritika se fokusiralo na zamršeni i neverovatni
Morts by Pierre Boileau and zaplet koji zavisi od veoma neubedljivog plana za ubistvo od strane
Thomas Narcejac slabašno okarakterisanog negativca, čije je razotkrivanje iznenađujuće
Fotografija: Robert Burks koliko i kraj prosečne epizode Skubi Dua. Kulminacija je u toj meri
Originalna muzika: Bernard okrenuta drugim stvarima da se čini da će se ubica izvući, mada
Herrmann
Hitchcock dodaje nepotreban epilog u kome otkriva da je ipak uhapšen.
Uloge: James Stewart, Kim
Novak, Barbara Bel Geddes, Tom
Bliže pravoj stvarnosti je činjenica da je bilo nelagoda zbog netrpeljivosti
Helmore, Henry Jones, Raymond između Jimmyja Stewarta i Kim Novak. Međutim, dok je Vrtoglavica
Bailey, Ellen Corby, Konstantin tavorila sa autorskim pravima, kritičari su se opet okrenuli ocenjivanju
Shayne, Lee Patrick filma. Danas se ovaj film ubraja među najbolja Hitchcockova dela.
Nominacije za Oskara: Hal John „Scottie“ Ferguson (Stewart) pandur je iz San Franciska, koga
Pereira, Henry Bumstead,
u prologu vidimo kako napušta službu jer, zbog straha od visine, nije
Sam Comer, Frank R. McKelvy
(umetnički direktor), George uspeo da spase život svom kolegi. Dok raducka kao privatni detektiv,
Dutton (zvuk) angažuje ga stari prijatelj Gavin Elster (Tom Elmore) da prati njegovu
ženu Madeleine (Novak), hladnu plavušu u strogom kostimu, koja je
opsednuta svojom pretkinjom iz XIX veka. Prvi deo filma je u principu
priča o duhovima, jer je Scottie očaran sa Madeleine, a postoji i
sugestija da će inkarnacija nju ironičnim obrtom odvesti u smrt. Ovde
je prisutna Hitchcockova veština pravljenja atmosfere i saspensa, kao i
istinska evokacija natprirodnih sila. Kada Madeleine padne sa zvonika,
film menja smer i postaje još intenzivniji, a Scottie ide još dalje od
Stewartovih „oh zaboga“ manira ka većoj maniji, kada sretne drsku
crnku Judy Barton (opet Novak), koja radi kao prodavačica i neodoljivo
podseća na Madelejn – i uđe u vezu sa njom. Malo koji od mejnstrim
filmova se drznuo da bude toliko uznemirujući kao Vrtoglavica, u
scenama kao što je ona u kojoj Scottie na silu želi da stvori reinkarnaciju
izgubljene ljubavi, manipulišući novom devojkom koja se, pomoću nove
frizure i odeće, transformiše u Madeleine. Scena, u kojoj Judy doživi
potpunu transformaciju i vampirskom glađu se baci u zagrljaj Scottieju,
emotivna koliko je i scena pod tušem u Psihu šokantna.
Poput drugih velikih Hitchcockovih filmova (Prozor
u dvorište, Sever–severozapad. Psiho) i Vrtoglavica
je doživela bezbroj imitacija i prerada. Filmovi kao što
su Opsesija Brajana De Palme su celovečernje fusnote
originala. Tehničke cake, kao zumiranje i odmicanje
kamere da bi se prikazala Scottiejeva vrtoglavica postali
su stalni element repertoara (Spielberg u Ajkuli). Inserti
iz ovog filma su čak korišćeni i da daju atmosferu drugim
filmovima (Dvanaest majmuna Terija Gilijama). Sve u
svemu, Vrtoglavica je čarobno-uznemiravajući, hladno-
romantični film, sa tehnikolor-prizorima, evokativnim
nadrealnim krupnim kadrovima i sa sjajnom muzikom
Bernarda Herrmanna. KN
348
POPIÓL I DIAMENT (1958)
PEPEO I DIJAMANTI
U toku nekoliko godina s kraja pedesetih, kada je utihnuo italijanski
neorealizam a pre nego što će se roditi novi talas u Francuskoj,
dominantni art filmovi su bili iz Poljske. Kroz složene, neretko
dvosmislene priče o ratnoj solidarnosti, požrtvovanju i lojalnosti, poljski
film je nudio do tada najjasniji primer socijalizma sa ljudskim licem.
Filmovi Aleksandra Forda, Andrzeja Munka, Jerzyja Kawlerowicza
i drugih pobrali su brdo nagrada po festivalima i bili međunarodno
popularni. Verovatno najbolji poljski film tog vremena i reprezent nove
generacije istočnoevropskih umetnika i intelektualaca bio je Pepeo i
dijamanti Andrzeja Wajde.
Baziran na kontroverznom romanu Jerzyja Andrzejewskog, Wajdin
rad prati radnju poslednjeg dana Drugog svetskog rata. Neprijatelj
se predao, ali pobednici nisu baš sigurni šta su dobili, i komunisti i
nacionalisti već slute da se njihov krhki savez, sklopljen u ratu, polako
raspada. Maciek (Zbigniew Cybulski), lik usijane glave, u vezi je sa
nacionalističkim podzemljem u provinciji, i nosi se mišlju da ubije loka-
lnog komunističkog vođu, koji je nedavno stigao. Te noći se uvlači u
Poljska (Polski, ZRF) 105m BW
hotel. Međutim ovo je prva mirna noć za koju Maciek zna u celom životu
Jezik: Poljski
odrasle osobe i želi da otkrije mogućnosti koje život pruža. Sreće zgod-
Režija: Andrzej Wajda
nu devojku u koju se zaljubi i ugrozi svoju misiju pažnjom koju joj pruža.
Produkcija: Stanislaw Adler
U celom filmu Wajda koristi gornji duboki rakurs, dajući istu težinu
Scenario: Jerzy Andrzejewski,
Andrzej Wajda, po romanu Popiól različitim likovima i suprotstavljenim političkim stranama. Ali pravi
i diament Jerzya Andrzejewskia uspeh je Wajdino otkriće poljskog glumca Cybulskog za ulogu Macieka.
Fotografija: Jerzy Wójcik Stalno sa naočarima i pomalo nezgapnim šarmantnim nastupom, on
Originalna muzika: Jan Krenz, je proglašen Jamesom Deanom sa Istoka i bio je simbol generacije,
Filip Nowak koja je gledala film mimo političkih etiketa da bi otkrila ljudske osobine
Uloge: Zbigniew Cybulski, individua. Kroz samo nekoliko kadrova, on je bio u stanju da pređe od
Ewa Krzyzewska, Waclaw ludila preko nemoći do besa. Njegov finalni „ples smrti“, gde se cereka
Zastrzezynski, Adam Pawlikowski,
Bogumil Kobiela, Jan Ciecierski,
jezivo posrćući kroz polje smrtno ranjen, sigurno je jedan od najjačih i
Stanislaw Milski, Artur Mlodnicki, često citiranih filmskih finala u istoriji filma. RP
Halina Kwiatkowska, Ignacy
Machowski, Zbigniew Skowronski,
Barbara Krafftówna, Aleksander
Sewruk, Zofia Czerwinska, Wiktor
Grotowicz
Andrzej Wajda (FIPRESCI
nagrada)
350
DRACULA (1958) Velika Britanija (Hammer) 82m
Technicolor
DRAKULA
Režija: Terence Fisher
Revizija romana Brama Stokera u studiju Hammer jedan je od velikih Produkcija: Michael Carreras,
horora. Reditelj Fisher, koji kombinuje oko montažera za hrabre Anthony Hinds, Anthony Nelson
kontraste sa uživanjem u logičnim rešavanjima prostora, prikazuje Keys
kompletno ovladavanje melodramskim režimima rada. U tome mu Scenario: Jimmy Sangster, po
asistira kamera Jacka Ashera, bezobrazno sočna i dramatična muzika romanu Bram Stoker
Jamesa Bernarda i intelektualna rafiniranost zgodnog Vana Helsinga u Fotografija: Jack Asher
tumačenju Petera Cushinga i ledeni, zgodni grof, iliti Christopher Lee. Originalna muzika: James
Bernard
Poput prethodnog Hammerovog filma Prokletstvo Frankenštajna,
Uloge: Peter Cushing, Christopher
i Drakula je bio šokantan za prve gledaoce i kritičare. Čak i u ranim Lee, Michael Gough, Melissa
sedamdesetim, insistiranje studija Hammer na fizičkim aspektima Stribling, Carol Marsh, Olga
horora priznavano je za prekretnicu u istoriji horora kao i za zaštitni znak Dickie, John Van Eyssen,
legendarnog studija. Čak i danas, oni senzitivniji gledaoci mogu da cene Valerie Gaunt, Janina Faye,
Barbara Archer, Charles Lloyd
hrabrost kojom je Drakula preskočio granice koje su postavili ranije
Pack, George Merritt, George
snimljeni horori. Ovo se može primetiti jasno u Drakulinim pohlepnim Woodbridge, George Benson,
očima i očnjacima, krvi koja lipti iz kocem probodenog srca vampirice, i Miles Malleson
u seksualnosti koja izbija iz odnosa vampira i njegovih žrtvi. Na jednom
mestu drakula ulazi u spavaću sobu žrtve i zatvori vrata ispred kamere
koja je u hodniku. Taktički i očekivani potez bio bi da se scena završi tu,
Ali Fisher pravi rez odmah na unutrašnjost sobe, gde drakula pritešnjuje
devojku ka njenom krevetu. Rez je nemilosrdan, nasilan i seje strah.
CFu
MON ONCLE (1958) Francuska / Italija (Alter,

Centauro, Gray, Specta) 110m
MOJ UJAK Eastmancolor
U svoja prva dva igrana filma Praznični dan (1948) i Odmor gospodina Jezik: Francuski
Iloa (1953), Jacques Tati je na ljubak način slavio draži onog Režija: Jacques Tati
provincijalnog, slučajnog i pomalo klimavog. U filmu Moj ujak, on oštricu Produkcija: Louis Dolivet,
svoje satire usmerava na ludilo mehanizacije koja preti da ugrozi lagodni Jacques Tati, Alain Terouanne
stari način življenja. Scenario: Jacques Lagrange,
Tatijev poznati lik sa platna, nezgrapni, skoro nemi Monsieur Hulot Jean L’Hôte, Jacques Tati
živi u trošnom starom delu Pariza. Nedaleko od njega živi Arpela, Fotografija: Jean Bourgoin
njegova sestra i njen muž (Adrienne Servantie i Jean-Pierre Zola) u Originalna muzika: Franck
Barcellini, Alain Romans
hit ultramodernoj kući krcatoj svakavim napravama. Naravno, većina
Uloge: Jean-Pierre Zola, Adrienne
ovih spravica se čudno ponaša, naročito kada je dobronamerni Hulot Servantie, Lucien Frégis, Betty
u blizini. Schneider, Jean-François Martial,
Kao i uvek sa Tatijem, humor je skoro u potpunosti neverbalan. Dominique Marie, Yvonne Arnaud,
Retko koji komičar je koristio muzičku podlogu na tako kreativan način. Adelaide Danieli, Alain Bécourt,
Régis Fontenay, Claude Badolle,
Zujanje, šištanje, klikanje i štucanje raznih mašina u fabrici gde je
Max Martel, Nicolas Bataille,
Arpels zaposlila svog brata, često dobijaju razmeru kontrolisanog Jacques Tati
ludila. Tati se bezobrazno naslađuje pokazivanjem kako automatizacija, Oskar: Francuska (najbolji strani
navodno dizajnirana da poboljša kvalitet življenja, upropašćuje komfor, film)
opuštenost i uživanja. Ali ne sme se zanemariti ni hodajuća katastrofa u Filmski Festival u Kanu: Jacques
obliku Hulota. Ispod Mog ujaka teče melanholija (pneumatične bušilice Tati (specijalana nagrada žirija)
tandrljaju kroz odjavnu špicu), ali i čežnjivi optimizam takođe. PK
351
Indija (Aurora) 100 m BW JALSAGHAR (1958)
Jezik: Bengali SALON ZA MUZIKU
Satyajit Ray je poznat po svojoj trilogiji o Apuu, koja čini hroniku života
siromašnog seljaka iz Bengala od detinjstva kroz odrastanje. Ovi filmovi
Scenario: Satyajit Ray, po romanu
Tarashankara Banerjeea su približili indijski umetnički film svetu koji je bio navikao samo na
Fotografija: Subrata Mitra bolivudske maštarije i muzičke spektakle. Ray je otkrio drugačiju Indiju,
Originalna muzika: Ustad život u indijskom selu, pustošenja gladi, suše i siromaštva. Rayevi
Vilayat Khan, Asis Kumar, Robin lepi i dirljivi filmovi, na koje je uticao italijanski neorealizam, težili su
Majumder, Dakhin Mohan Takhur istraživanju moralnih i socijalnih nepravdi. Snimani na selu, oni daju
Uloge: Chhabi Biswas, Padma sve od sebe da postanu autentični dokumenti života u Indiji. U Salon
Devi, Pinaki Sen Gupta, za muziku se međutim rediteljev stil menja. Ovaj film bi mogao biti
Gangapada Basu, Tulsi Lahiri,
Kali Sarkar, Waheed Khan,
veliko iznenađenje onima koji očekuju Raya na kog su navikli iz trilogije
Roshan Kumari, Sardar Akhtar, o Apuu. U ovom filmu, Ray nadilazi naša tipična znanja o nacionalnoj
Tulsi Chakraborty, Bismillah kinematografiji, naročito u kontekstu Trećeg sveta.
Khan, Salamat Ali Khan U filmu se pripoveda čehovljevska priča o propadajućem vlastelinu,
Huzur Royu 1920-ih. Lik tumači jedan od omiljenih Rayevih glumaca
Chhabi Biswas. Vlastelinovo bogatstvo i moć polako su iščileli, imanje
mu se kruni, posluga se osipa, a on dane provodi sedeći na krovu i
prisećajući se stare slave. Sedi i gleda pust krajolik. Mahim Ganguly
(Gangapada Basu), pozajmljivač novca, čiji neugledni maniri ne otkrivaju
njegovu pravu moć i status u usponu, predstavlja sve što je vlastelin
nekada imao a što ugrožava čak i njega samog. Kada Ganguly objavi da
će održati koncert, vlastelin Roy odluči da održi koncert u isto vreme.
Što sprema poslednji obračun u sukobu starog i novog. Royev muzički
salon je njegova velika ljubav i film se vraća na srećno doba koncerata u
toj sobi. Ovaj poslednji koncert biće njegov poslednji veliki gest, iako će
potpuno isprazniti Royevu kasu. To je njegova šansa da živi kako je bio
navikao i da zadrži svoj neizbežni kraj za jednu noć ispunjenu muzikom
i lepotom.
Atmosfera pada i melanholija je zarazna. Mi osećamo propast
Royevog sveta i nadamo se sa njim da do njega
nekako neće doći. Vešt tretman vremena i prostora
koji su karakterisali neorealističke Rayeve filmove,
ovde dobro funkcioniše, ali više u ekspresionističku
svrhu. Vidimo da dvojica preostalih sluga gube bitku
sa elementima prirode dok insekti i biljke okupiraju
kuću. Opustošene ravnice koje Roy gleda reflektuju
njegovo čilenje. Ray traga za novim idejama i
tehnikama u ovom filmu i fascinantno je gledati kako
se njegov stil razvija. Salon za muziku je senzualni
užitak i remek-delo svetskog filma. RH
352
Francuska (Carrosse, Sédif) LES QUATRE CENTS COUPS (1959)
94m BW
400 UDARACA
Jezik: Francuski
Režija: François Truffaut Igrani debi Fransoa Truffauta 400 udaraca odneo je nagradu za najbolju
Produkcija: François Truffaut režiju na Kanskom festivalu 1959. Istog časa se njegov mladi tvorac
Scenario: François Truffaut našao ucrtan na mapi filmske međunarodne scene. On će utabati stazu
Fotografija: Henri Decaë svojim kolegama iz novog talasa kao što su Jean-Luc Godard i Eric
Originalna muzika: Jean Rohmer, koji su se već uveliko bavili poslednjom rečju kinematografije.
Constantin Poput ostalih filmadžija novog talasa, i Truffaut je iskristalisao
Uloge: Jean-Pierre Léaud, Claire svoje ključne ideje pišući za filmski magazin Cahiers de Cinema, koji
Maurier, Albert Rémy, Guy je uređivao André Bazin i ohrabrivao svoje kritičare da slede svoja
Decomble, Georges Flamant, ubeđenja često daleko od njegove lične mešavine estetskih i filozofskih
Patrick Auffray, Daniel Couturier,
François Nocher, Richard
interesovanja. Truffaut je bio najagresivniji pisac u toj grupi: oštro je
Kanayan, Renaud Fontanarosa, osuđivao „tradiciju kvaliteta“ u francuskom filmu dok je istovremeno
Michel Girard, Henry Moati, formulisao politiku drugih koja je videla snažne figure reditelja kao
Bernard Abbou glavne autore njihovih filmova.
Nominacije za Oskara: François 400 udaraca je bogat duhom autorskog filma koji je Truffaut slavio
Truffaut, Marcel Moussy
kao ideju dok je bio kritičar. Junak Antoine Doinel (Jean-Pierre Léaud)
(scenario)
blago je domaštana verzija samog autora, a Truffaut je kasnije priznao
Filmski Festival u Kanu: François
Truffaut (režija) (OCIC nagrada) da je glumi petnaestogodišnjeg glumca dodao naboja tako što mu se
pridružio u zaveri protiv ostatka ekipe. Majstor fotografije Henri Decaë
snimao je na stvarnim pariskim lokacijama, a Truffaut nije nimalo
oklevao da napravi digresiju u dirljivi emotivni detalj. Jedan od takvih
momenata je i kada se Antoan nalazi na „balerini“ u luna-parku, gde
mu se telo uvija u razne poze koje izražavaju njegov slabašan impuls
da se pobuni protiv zabrana društva. Drugi stiže na kraju filma kada
Truffautova kamera prati bekstvo Antoinea iz kazneno-popravnog doma,
klizeći sve dalje i dalje dok on bez daha trči prema negde, a potom
zumira na dečakovo lice praveći stop kadar portret egzistencijalnog
angsta, što je verovatno najmoćniji momenat u novom talasu.
Truffaut i Léaud su nastavili riču o Antoinevim avanturama u još
četiri filma, da bi serijal okončali filmom L'Amour en fuite (1979), četiri
godine pre nego što je Truffaut napustio ovaj svet. Iako ovi nastavci
imaju svojih draži, 400 udaraca ostaje neprevaziđen kao proizvod
najzanosnijih kreativnih instikata novog talasa. DS
354
NORTH BY NORTHWEST (1959)
SEVER-SEVEROZAPAD
Kada se lik Caryja Granta, direktor marketinga, predstavi kao
Roger O. Thornhill, jedna žena ga pita šta predstavlja O u imenu.
Koji je Grantov čuveni odgovor? „Ništa.“ U jednu ruku, ovo je
podmukli napad na bivšeg Hitchcockovg producenta Davida O.
Selznicka, ali u drugu „O“ je, poput mnogih drugih elmanata
u ovom najzabavnijem Hitchcockovom filmu, još jedan od
oneobičavajućih detalja pridodatih samoj radnji.
U stvari Sever–severozapad zaliči na momente na jedan veliki
oneobičavajući detalj, što umnogome doprinosi privlačnosti filma.
Film je čist lunapar: Thornhill, koga pomešaju sa nekim pijunom
osumnjičenim za ubistvo diplomate iz Ujedinjenih nacija, beži
kroz državu ispred negativaca (na čelu sa Jamesom Masonom i
jezivim Martinom Landauom), praćen vladinim agentima. Negde
u sredini se nalazi senzualna Eva Kendall (Eva Marie Saint), koja
balansira između polova dobra i zla.
Da li će Grant izbeći ubice? Da li otkriva istinu koja leži
iza zamene identiteta zbog koje ima problema? Da li je to
uopšte važno? Oslanjajući se na jedan od najboljih scenarija
svih vremena (pisao ga je Ernest Lehman) i uključujući neke
od najvećih akcionih scena u istoriji filma – napad dvokrilca
zaprašivača, potera preko lica na Mont Rašmoru – Sever–
severozapad zaokružuje zlatno Hitchcockovo doba na najbolji način.
SAD (MGM) 136m Technicolor
Čak je i uvodna špica, koju je uradio Saul Bass, za pamćenje, a muzika
Bernarda Hermmanna se ravna sa ikoničkim tamama iz Psiha (1960) i
Scenario: Ernest Lehman
Vrtoglavice (1958).
Fotografija: Robert Burks
Daleko drugačija od ledene plavojke Kim Novak u Vrtoglavici, koja
Originalna muzika: Bernard
je prethodnik Sever–severozapada, Eva Marie Saint je najkrhkija
Herrmann
Hitchcockova ženska glavna uloga, i od prvog susreta je jasno da su ona i
Uloge: Cary Grant, Eva Marie
Grant stvoreni jedno za drugo. To je poslednje iskušenje zakletog neženje Saint, James Mason, Jessie
na putu ka blagodetima braka. Tako da pitanje koje se postavlja nije da li Royce Landis, Leo G. Carroll,
su, već kako su se njih dvoje spojili? Grant je izložen pretnjama ne samo Josephine Hutchinson, Philip
njegovom već i budućem zajedničkom životu sa Evom, a Hitchcock, kao i Ober, Martin Landau, Adam
Williams, Edward Platt, Robert
uvek romantični sadista, naslađuje se postavljajući prepreke. JKl Ellenstein, Les Tremayne, Philip
Coolidge, Patrick McVey, Ed Binns
Nominacije za Oskara: Ernest
Lehman (scenario), William A.
Horning, Robert F. Boyle, Merrill
Pye, Henry Grace, Frank R.
McKelvy (umetnički direktor),
George Tomasini (montaža)
355
SOME LIKE IT HOT (1959)
NEKI TO VOLE VRUĆE
Propali džezeri Joe (Tony Curtis) i Jerry (Jack Lemmon)
prisustvuju masakru na Dan sv. Valentina beže iz
Čikaga, pridruživši se jednom ženskom bendu prerušeni
u „Josephine“ i „Daphne“. Obojica se nalože na Sugar
Kane Kowalcyk (Marliyn Monroe), krhku pijanu pevačicu.
Međutim, na Daphne baci oko plejboj Osgood Fielding III
(Joe E. Brown), a stvari se pogoršaju kada gangsteri, koje
momci žele da izbegnu po svaku cenu, čikaški bos Spats
Kolumbo (George Raft) i njegovi pajtosi, stignu u hotel na
Floridi na mafijaški kongres.
Ova ledendarna transvestitska komedija je beskrajno
SAD (Ashton, Mirisch) 120m BW smešna, puna sjajnih situacija od početka do kraja, puna gegova,
Režija: Billy Wilder savršenog je tajminga i sjajno odglumljena. Seksi boginja iz pedesetih,
Produkcija: I.A.L. Diamond, koja je tad bila na svom vrhuncu privlačnosti, Monroe je svojom setno-
Doane Harrison, Billy Wilder smešnom ulogom postala mit. Curtisovo osvešćivanje uloge travestita
Scenario: I.A.L. Diamond, Billy stvorilo je savršen kontrast sa neinhibiranim, genijalnim Lemmonom.
Wilder Neki to vole vruće je nezavisna produkcia poverena Billyju Wilderu,
Fotografija: Charles Lang kome je ovo druga kolaboracija sa scenaristom I. A. L „Izom“ Diamondom.
Originalna muzika: Adolph Film je inspiraciju našao u nemačkom filmu iz 1951. Fanfaren der Liebe,
Deutsch, Gus Kahn, Bert Kalmar, u kome dva nezaposlena muzičara pristupaju jednom ženskom bendu,
Leo Wood
odlaze na putovanje vozom i doživljavaju brzu romansu sa pevačicom
Uloge: Marilyn Monroe, Tony
Curtis, Jack Lemmon, George
benda. Wilder nije želeo da napravi kemp likove. Oni su morali da budu
Raft, Pat O’Brien, Joe E. Brown, izrazito heteroseksualni da bi njihovo bekstvo vozom puno iskušenja
Nehemiah Persoff, Joan Shawlee, bilo dovoljno smešno. Zato su morali imati očajnički dobar razlog da
Billy Gray, George E. Stone, se obuku kao žene. Spasavanje života od surovih ubica se pokazalo
Dave Barry, Mike Mazurki, Harry kao dovoljno dobar razlog. I iako su krimosi puni dobrih šala, ipak su
Wilson, Beverly Wills, Barbara
Drew odigrani tako da bude jasno da su izuzetno opasni. A Wilder tu opasnost
Oskar: Orry-Kelly (kostimi) potkrepljuje noarovskim prikazivanjem Raftovih ključnih pojavljivanja.
Nominacije za Oskara: Billy Čuvena završna replika filma je dopisana noć uoči završetka
Wilder (režija), I.A.L. Diamond, snimanja. Dodao ju je Diamond, ubedivši Wildera koji se nećkao da je to
Billy Wilder (scenario), Jack smešno jer je toliko neočekivano. Poslednje što publika očekuje da čuje
Lemmon (glavna muška uloga), kada Jerry otkrije svoj identitet rečima: „I’m a MAN!“ jeste Osgoodovo
Ted Haworth, Edward G. Boyle
(umetnički direktor), Charles Lang
sleganje ramenima: „Nobody’s perfect.“ Drugi momenat koga se
(fotografija) najradije sećamo je objava Daphnine veridbe. Lemmon, koji trese svoj
marakas u suludoj ekstazi, je remek-delo komedigrafskog tajminga,
dok Wilder insistira na veselom zveckanju da bi dao publici prostora za
smeh između replika. Takođe je bio spreman na primedbe za snimanje
u crno-beloj tehnici, jer je hteo ne samo da doprinese epohi već i lukavo
da priguši šminku koju muškarci nose. Njihov preobražaj je beskrajno
zabavan, ali kada ga zamislimo u tehnikoloru, ispada malo groteskan.
Lideri filmske industrije su filmu predvideli totalnu propast, zato što je
narušio neke od osnovnih konvencija komedije na filmu (priča izranja iz
užasnog masovnog ubistva, scenario je bio samo dopola napisan kada
je počelo snimanje i film traje dva sata), ali publika je odlepila. I još uvek
tako reaguje – mnogo godina pošto je Američki filmski institut proglasio
Neki to vole vruće za najbolju komediju svih vremena. AE
356
ANATOMY OF A MURDER
(1959)
ANATOMIJA JEDNOG UBISTVA
Otto Preminger je napravio film po romanu Robera
Travera (pseudonim mičigenskog vrhovnog sudije
Johna D. Voelkera) iz 1957. Bio je to u svoje vreme
kontroverzan film, i po tome što je na ekran uveo reči
koje se do tada nisu čule kao što su: gaćice, silovanje
i spermatogeneza.
Šokantnom špicom koju je radio Saul Bass
i džezom Dukea Ellingtona, Anatomija jednog
ubistva zauzima jedan sofisticiran pristup, veoma
SAD (Carlyle, Columbia) 160m neuobičajen za filmove ovog doba. Najradikalnije je bilo što film uopšte
BW
ne prikazuje ubistvo ni bilo koju privatnu scenu o kojoj se raspravljalo
Režija: Otto Preminger
u sudnici, ostavljajući nama samima da, zajedno sa porotom, odlučimo
Produkcija: Otto Preminger
da li je sumorni i nezainteresovani poručnik Frederick Manion (Ben
Scenario: Wendell Mayes, po
Gazzara) bio žrtva neuzdrživog impulsa sličnog ludilu kada je upucao
romanu Johna D. Voelkera
Barneya Quilla, ogromnog vlasnika bara za koga se veruje da je silovao
Fotografija: Sam Leavitt
Manionovu izazovnu ženu Lauru (Lee Remick). Manion angažuje Paula
Originalna muzika: Duke
Ellington „Pollyja“ Bieglera (James Stewart) da ga brani na sudu. Polly je bivši
Uloge: James Stewart, Lee okružni tužilac koji jedva čeka da se vrati u sudnicu i obračuna se sa
Remick, Ben Gazzara, Arthur političkim krelcem koji ga je istisnuo sa položaja, a glavni oslonac su
O’Connell, Eve Arden, Kathryn mu lukava sekretarica (Eve Arden) i pijani ali sjajni istražitelj (Arthur
Grant, George C. Scott, Orson
O’Connell). Za tužitelja je angažovan Claude Dancer (George C. Scott),
Bean, Russ Brown, Murray
Hamilton, Brooks West, Ken opasni uštogljeni as iz obližnjeg velikog grada, čija elegancija pravi
Lynch, John Qualen, Howard interesantan kontrast sa „džimistjuartovskom“ razbarušenošću
McNear, Alexander Campbell Bieglera. Na mestu sudije je stvarni div iz sudnice, Joseph Walsh, koji je
Nominacije za Oskara: Otto stavio tačku na karijeru senatora Josepha McCarthyja.
Preminger (najbolji film), Wendell Ovo je jednostavno nabolji film svih vremena iz sudnice. Stewart
Mayes (scenario), James Stewart
(glavna muška uloga), Arthur i Scott su odlično razumeli da advokati moraju da budu ne samo
O’Connell (sporedna muška solidni glumci nego apsolutne zvezde, koje preuzimaju osobine koje
uloga), George C. Scott (sporedna preuveličavaju njihovo unutrašnje ja i vagaju svaki izliv emocija i
muška uloga), Sam Leavitt primedbu da bi izvršili uticaj na nesrećnike u poroti. Obojica su dobili
(fotografija), Louis R. Loeffler
(montaža)
nominacije za Oskara. KN
Filmski Festival u Veneciji: James
Stewart (Volpi pehar)
Filmski Festival u Veneciji: Otto
Preminger nominacija (Zlatni Lav)
358
LES YEUX SANS VISAGE (1959) Francuska / Italija (Champs-
Élysées, Lux) 88m BW
OČI BEZ LICA
Jezik: Francuski
O Očima bez lica, filmu Georgesa napisano je mnogo toga. Ovo je bio Režija: Georges Franju
jedini zalazak u horor žanr ovog saosnivača pariske Kinoteke. Dok Produkcija: Jules Borkon
je film s pravom hvaljen, često su se povlačile veze između njegovog Scenario: Pierre Boileau, Claude
petparačkog zapleta i poetičnosti realizacije – Jean Cocteau koji snima Sautet, Pierre Gascar, Thomas
E. A. Poa. Genijalni doktor Génessier (Pierre Brasseur), eksperimentišući Narcejac, po romanu Jeana
na rešavanju odbacivanja transplantovanih organa, posvetio se Redona
nalaženju mlade devojke sa licem koje bi moglo da zameni lice njegove Fotografija: Eugen Schüfftan
ćerke Christiane (Edith Scob). Ona je naime unakažena u saobraćajnoj Originalna muzika: Maurice Jarre
nesreći koju je on izazvao. Uloge: Pierre Brasseur, Edith
Scob, Alida Valli, François Guérin,
Franju dodaje osećajnost i složenost arhivskim likovima ludog Alexandre Rignault, Béatrice
profesora i njegovog asistenta (Alida Valli), a da ne pominjemo Altariba, Juliette Mayniel, Charles
„čudovište“. On već na početku izaziva identifikaciju publike sa Blavette, Claude Brasseur, Michel
Christiane bez lica. Prvi kadar, svetla farova koji se probijaju kroz Etcheverry, Yvette Etiévant, René
Génin, Lucien Hubert, Marcel
francusku provinciju, viđeno iz unutrašnjosti auta, podseća na
Pérès
bezizražajnu maskuChristian, samo iznutra. Dakle prvi dodir sa filmom
nam je pogled iz maske. I kada prvi put vidimo lice Christian, ono što
nam privuče pažnju nisu ni plastični vizir njene maske, ni (kada je skine)
vidljivi mišić, nego oči devojke kroz koje smo već gledali u prvom kadru.
To je ono što filmu daje značenje: „mi smo čudovište“, zbog koga doktor
Génessier čini svoje grozne zločine.
Na Oči bez lica bi se moglo gledati i kao na pozorišni Grand Ginjol,
samo na velikom platnu. Film nam nudi seriju sve grotesknijih i
grotesknijih događaja, počevši sa maskom Christian, licem koje se
odvaja od jedne mlade žrtve, obrisima lica koje nedostaje, da bi se
završio scenom u kojoj doktora rastrgnu njegovi psi. Franju nam ovde
pruža smešu viših i nižih kulturnih ukusa, kroz koje mi vidimo lepotu
i poetičnost unutar užasa. Ako bismo mi zaista bili čudovište, kao da
poručuje ovaj film, ne bismo morali da prikazane događaje vidimo kao
užasne. MK
359
SAD (Columbia) 73m RIDE LONESOME (1959)
Eastmancolor
JAHAČ OSVETNIK
Režija: Budd Boetticher
Produkcija: Budd Boetticher, Sedam vesterna koje je Budd Boetticher snimio sa Randolphom
Harry Joe Brown Scottom kao glavnim glumcem, ističu se po Scottovoj lakonskoj, vetrom
Scenario: Burt Kennedy išibanoj virtuoznosti, živopisnim epizodistima, vizualnoj gracioznosti,
Fotografija: Charles Lawton Jr. apstraktnim predelima i prigušenim ali bolnim osećajem tragičnosti.
Originalna muzika: Heinz Ako se Jahač osvetnik izdvaja iznad ostalih filmova u serijalu, onda je
Roemheld to zbog optimističkog kraja, zbog opuštene igre Buddova dva omiljena
Uloge: Randolph Scott, Karen negativca Prrnella Robertsa i Jamesa Coburna, i zbog sjajnog scenarija
Steele, Pernell Roberts, James Burta Kennedyja.
Best, Lee Van Cleef, James
Coburn
Scott igra lovca na ucene sa čuvenim imenom Ben Brigade. Kada
uhvati ozloglašenog ubicu u prvoj sceni filma, on ga vodi preko cele
države da pokupi nagradu. Usput, Brigade dobija još tri saputnika:
seksi ženu šefa železničke stanice (Karen Steele) i gorepomenut par
negativaca, koji planiraju da otmu Brigadeovog zarobljenika. Bandit,
brat ovog poslednjeg (Lee Van Cleef) im je za petama.
Likovi su upleteni u splet konkurentskih ili komplementarnih ciljeva:
niko ne može da povuče potez, a da neko drugi ne uzvrati i svi su svesni
da se svi zajedno kreću ka fatalnom obračunu. Boetticher, koji snima
u sineamaskopu, daje punu vrednost eleganciji scenarija i mitskoj
usamljenosti svoga protagoniste. CFu
Brazil / Francuska / Italija ORFEU NEGRO (1959)

(Dispat, Gemma, Tupan Filmes)
100m Eastmancolor
CRNI ORFEJ
Jezik: Portuguese Obrada mita o Orfeju Marcela Camusa postavljena u Rio de Žaneiru
Režija: Marcel Camus tokom karnevala, bilo je iznenađenje koje je osvojilo i Zlatnu palmu u
Produkcija: Sacha Gordine Kanu i Oskara za najbolji strani film. Sa svojom upotrebom neorealističke
Scenario: Vinicius De Moraes, tehnike – naturščici i snimanje na uzavrelim ulicama Brazila – film je bio
Marcel Camus, Jacques Viot,po slavljen kao odličan opis brazilskog života i folklora. Crni Orfej je takođe
komadu Orfeu do Carnaval smatran revolucionarnim jer je bio jedan od prvih svetski popularnih
Viniciusa De Moraesa
filmova sa svim glumcima crncima. Još jedna večna vrednost filma
Fotografija: Jean Bourgoin
koja se može dodati ovim pohvalama jeste veličanstveni saundtrek,
Originalna muzika: Luiz Bonfá,
koji su komponovali Luiz Bonfá i Antonio Carlos Jobim, dvoje najvećih
Antonio Carlos Jobim
kompozitora afro-brazilske sambe (Jobimova je stvar iz 1967. „Devojka
Uloge: Breno Mello, Marpessa
Dawn, Lourdes de Oliveira, iz Ipaneme“).
Léa Garcia, Ademar Da Silva, Ironija je što je u Brazilu film kritikovan što prikazuje Brazil suviše kao
Alexandro Constantino, Waldemar egzotičnu naciju koja igra i peva celu noć i prenaseljena je toplokrvnim
De Souza, Jorge Dos Santos,
latinoameričkim karikaturama. Iako je teško raspravljati se sa ovim
Aurino Cassiano
kritičarima koji ističu mnoge savremene debate o politici vidljivosti,
Oskar: Francuska (najbolji strani
film) film je najbolje posmatrati unutar njegovih sopstvenih uslova. A on je
Filmski Festival u Kanu: Marcel zamišljen kao bajka i sjajno je snimljen i gluma Marpesse Dawn i Brena
Camus (Zlatna Palma) Mella je odlična. Camus prikazuje reku mrtvih Stiks i skeledžiju Harona
kao noćnog čuvara u vladinoj zgradi. U jednoj nezaboravnoj sceni, on
stoji u predvorju dok papiri proleću pored njegovih nogu. RH
360
SHADOWS (1959)
SENKE
Prvi igrani film Johna Cassavetesa snimljen u 16-milimetarskom
formatu, a zatim prebačen na 35-milimetarski, priča priču o dva brata
i sestri koji zajedno žive na Menhetnu. Najstariji, trećerazredni pevač
u noćnom klubu (Hugh Hurd) vidno je crn dok su osalo dvoje (Ben
Carruthers i Lelia Goldoni) dovoljno bele puti da prođu kao belci. Ovo
je jedini film koji je Cassavetes snimio bez scenarija u tradicionalnom SAD (Lion) 81m BW
smislu, mada je proučavalac Cassavetesa dugo ukazivao na to da Režija: John Cassavetes
je završna špica, u kojoj se ističe da je film koji je upravo pogledan Produkcija: Seymour Cassel,
improvizacija, bliža marketinškom triku nego objektivnom opisu. U Maurice McEndree
stvari su Cassavetes i Robert Alan Arthur veći deo Senki napisali na Scenario: John Cassavetes
osnovu materijala nastalog u radionici koju je vodio Cassavetes. Ranija Fotografija: Erich Kollmar
i kraća verzija filma je nažalost izgubljena. Originalna muzika: Shifi Hadi
Senke su takođe i jedini Cassavetesov film posvećen mladima Uloge: Ben Carruthers, Lelia
Goldoni, Hugh Hurd, Anthony Ray,
i u kome glumci koriste sopstvena imena kako bi odnosi bili ličniji. Dennis Sallas, Tom Allen, David
Retko kada je toliko topline, delikatnosti, suptilnosti i sirovih osećanja Pokitillow, Rupert Crosse, David
tako prirodno proizašlo iz nekih glumačkih ostvarenja u američkim Jones, Pir Marini, Victoria Vargas,
filmovima. Ovaj film je savremenik filmova francuskog novog talasa Jack Ackerman, Jacqueline
Walcott, Cliff Carnell, Jay Crecco
kao što su Do poslednjeg daha i 400 udaraca, i zaslužuje da stane uz
njih po svežini i slobodi vizije. Po prikazu Menhetna koga danas nema,
iz bitničkog perioda, takođe služi i kao dirljivi vremeplov. Tony Ray (sin
Nicholasa Raya), Rupert Crosse, Dennis Sallas, Tom Allen, Davey Jones i
Symour Cassel, koji igra više uloga i koji će postati stalni Cassavetesov
glumac, i Cassavetes lično podelili
su međusobno uloge .
Divni džez Charlesa Mingusa,
uz pratnju saksofoniste Shafija
Hadija, igra takođe važnu ulogu u
emocionalnosti filma. Moguće je
da je Cassavetes napravio i bolje
filmove ali, zajedno sa njegovim
poslednjim remek-delom iz 1984.
Love Streams (takođe o toplini i
empatiji među braćom i sestrama),
ovaj film treba pamtiti. JRos
361
Indija (Satyajit Ray) 117m BW APUR SANSAR (1959)
Jezik: Bengali APUOV SVET
Ovaj film kompletira trilogiju o Apuu koja je Raju donela svetsku slavu
a indijski film predstavila svetu. Apu (Soumitra Chatterjee), kome su
Scenario: Satyajit Ray, po romanu
Aparajita Bibhutibhushana umrla oba roditelja, sad živi u jadnjikavom stanu u Kalkuti, blizu pruge,
Bandyopadhyaya pokušavajući da postane slavni pisac. Njegov prijatelj Pulu (Swapan
Fotografija: Subrata Mitra Mukherjee) poziva ga na venčanje svoje sestre u malom bengalskom
Originalna muzika: Ravi Shankar selu. Ali ceremonija propada, ispada da je planirani mladoženja mentalno
Uloge: Soumitra Chatterjee, zaostao. Ako se mlada ne uda u zakazani čas, biće užasno ponižena.
Sharmila Tagore, Alok Apu se buni, ali bude ubačen na upražnjeno mesto i odvodi svoju tinejdž
Chakravarty, Swapan Mukherjee, mladu u svoju urbanu straćaru. Uprkos svim neobičnostima, brak je
Dhiresh Majumdar, Sefalika Devi,
Dhiren Ghosh, Belarani, Shanti
pravi uspeh. Posle godinu dana sreće, Aparna (Sharmila Tagore) vraća
Bhattacherjee, Abhijit Chatterjee se kući da rodi dete. Stiže poruka da je umrla na porođaju. Skrhan
bolom Apu odbija da vidi sina. Pet godina kasnije, Pulu ga nalazi u
rudniku uglja kako radi i nagovara ga da dođe i preuzme starateljstvo
nad detetom koje je postalo divlje i neukrotivo. Isprva dečak odbija ovog
stranca koji se izdaje za njegovog oca, ali postepeno se među njima
javlja poverenje sve dok Apu sa sinom na ramenima ne krene u grad i
u svet.
Ovakav kraj (Apu se simbolično vratio u svoje rodno selo i suočio se
sa svojim detinjstvom) na zadovoljavajući način zaokružuje trilogiju i
daje joj cikličnu formu mita. Svaki deo trilogije je formiran oko dve smrti,
s tim da je u Apuov svet druga smrt Apuova. On duhovno umire kada mu
umre žena i samo slučaj ga spase da ne izvrši samoubistvo. I sve dok
ponovo ne pridobije sina on se ne rodi ponovo. Sredstvo kojim želi da
izvrši samoubistvo je voz. Ovde, kao i u otalim delovima trilogije, vozovi
su znak za neodoljive sile promene, razdvajanja i smrti.
U srcu ovog filma leži kratki brak između Apua i Aparne. On je kratak
i u pogledu minutaže na filmu, traje samo pola sata. Pa ipak, u njemu
se sadrži moćna emocionalna i erotska snaga. To ne znači da Ray
ubacuje bilo kakve konkretne seksualne kontakte jer i da je želeo, ne
bi bilo izvodljivo zbog indijskih moralnih konvencija. Ali on zato nudi
bogatstvo erotskih referenci u momentima kao što je onaj kada Apu,
budeći se u krevetu u kome se inače budi sam, dok Aparna razdragana
sprema doručak, nalazi ukosnicu na jastuku pored sebe. Ray izvlači
maksimum iz Chatterjee i Tagore, praveći od njihovog debija likove
velike dubine i uverljivosti. Naravno da su oboje postali velike zvezde
indijskog filma, kao i stalni glumci u Rayovim filmovima. Tagore je imala
samo četrnaest godina u to vreme. Zahvaljujući njihovim izvedbama i
toplini i suptilnosti Rayeve režije, ovo je postala najdirljivija i najintimnija
slika bračne ljubavi u bioskopima. Apuov svet ne samo što zaokružuje
Rayovu trilogiju već priča i priču o ljubavi i gubitku od koga se cepa
srce. PK
363
Francuska (Impéria, Georges de A BOUT DE SOUFFLE (1959)
Beauregard, SNC) 87m BW
DO POSLEDNJEG DAHA
Jezik: Francuski
Režija: Jean-Luc Godard Šta ostaje od Do poslednjeg daha danas, šta on govori savremenoj,
Produkcija: Georges de mladoj publici danas, kada se brzi rezovi koriste u svakoj drugoj reklami,
Beauregard kada su njegove zvezde odavno mrtve (Jean Seberg) ili u fazi sumraka
Scenario: Jean-Luc Godard, svoje karijere (Jean-Paul Belmondo), kada su „komedije manira“, koje
François Truffaut suočavaju Amere i Evropljane, postale opšte mesto i kada mešavina
Fotografija: Raoul Coutard labavog krimi zapleta, pametnog stava i veliki broj citata iz visoke i one
Originalna muzika: Martial Solal niže kulture ima više šanse da bude povezana sa Quentinom Tarantinom
Uloge: Jean-Paul Belmondo, nego sa njegovim originalnim prethodnikom Jean-Luc Godardom?
Jean Seberg, Daniel Boulanger, S obzirom na umetnički ikonoklast čija je evolucija bila brza i
Jean-Pierre Melville, Henri-
Jacques Huet, Van Doude, Claude
ambiciozana, Do poslednjeg daha je prilično skroman debi. Zaplet je
Mansard, Jean-Luc Godard, nalik trilerskom, tu je i izdaja, panduri za vratom i završna pucnjava. Tu
Richard Balducci, Roger Hanin, je i lepa ali konvencionalna film noar, džez muzika Martiala Solala. Tu je
Jean-Louis Richard, Liliane David, i bezobrazno, nečuveno, repovanje Belmondovih dripačkih usta, ali čak
Jean Domarchi, Jean Douchet,
se i to kosi sa Chandller-Hammet-Spillane tradicijom opake spike.
Raymond Huntley, André S.
Labarthe, François Moreuil, Ali oni fini formalni užici u Do poslednjeg daha tek treba da se u
Berlinski Međunarodni Filmski potpunosti cene. Bilo da je slučajan ili nameran, Godardov niskobudžetni
Festival: Jean-Luc Godard stil snimanja u pokretu doveo je do gomile inovacija. Izbegavanje
(Srebrni Meved), nominacija direktnog snimanja zvuka i korišćenje potpune postsinhronizacije, nije
(Zlatni Lav)
za rezultat imalo samo brz stil nalik na Orsona Wellesa, već je i otvorilo
vrata hrabrijem zvučnom dizajnu u kome je bilo teško uočiti razliku
između realnog zvuka i onog koji je nametnuo dizajner. Takođe, snimanje
u enterijeru iz blizine dovelo je do nove forme filmske misli: „vizuelna
studija“ u kojoj sekvenca sastavljena od blago različitih pogleda tvori
kubistički mozaik mnogih raspoloženja i aspekata ovih sjajnih zvezda.
Ali ono što održava privlačnost ovog filma čak i generaciji X i
onima posle jeste moderna ljubavna priča. Deca egzistencijalne
misli, posleratnog blagostanja, bitničkog kuliranja i obrta pop
kulture, ovi antiheroji tretiraju ljubav kao igru, a sopstvene identitete
kao improvizovane maske. Oni su zaglavljeni između tradicionalnih
vrednosti koje odbacuju i nekog budućeg načina ljubavi, koji se još nije
materijalizovao. Zvuči li vam poznato? AM
364
BEN-HUR (1959) SAD (MGM) 212m Technicolor
BEN HUR Režija: William Wyler
Produkcija: Sam Zimbalist
Film Williama Wylera Ben Hur, nastao na osnovu romana iz XIX veka koji
Scenario: Karl Tunberg, po
je napisao general iz građanskog rata Lew Wallace, treća je i najčuvenija romanu Lewa Wallacea
verzija legendarne priče o hrišćanskoj vrlini praštanja u nasilno rimsko Fotografija: Robert Surtees
doba. Legendaran po čuvenoj akcionoj sceni trke sa dvokolicama, film je Originalna muzika: Miklós Rózsa
imao 350 glumaca i 50 000 statista. Dobio je 12 nominacija za Oskare, i Uloge: Charlton Heston, Jack
postavio novi rekord dobijajući sve nominacije osim jedne. Tek 40 godina Hawkins, Haya Harareet, Stephen
kasnije, to je dostigao Titanik. Otvoreni produkcijski ekscesi su izazvali Boyd, Hugh Griffith, Martha
intelektualne reakcije poput recenzije Morta Sala od samo četiri reči: Scott, Cathy O’Donnell, Sam
Jaffe, Finlay Currie, Frank Thring,
„Loved him, hated Hur.“ Ovo je najverovatnije bio komentar na peškire sa Terence Longdon, George Relph,
natpisima „Ben-His“ i „Ben-Hers“, koji su se prodavali u vreme kada se André Morell
film pojavio, što je bio prvi primer filmskog mrčendajzinga. Oskar: Sam Zimbalist (najbolji
Navodna priča o Isusu Hristu fokusira se na prijateljstvo između film), William Wyler (režija),
Messala (Stephen Boyd) i Jude Ben Hura (Charlton Heston), mladića čiji Charlton Heston (glavna muška
uloga), Hugh Griffith (sporedna
se život, kada ga lažno optuže za ubistvo rimskog guvernera, pretvara u muška uloga), William A. Horning,
traženje prilike za osvetu. Osuđen na ropstvo kao veslač na galiji, dok su Edward C. Carfagno, Hugh Hunt
mu žena i sestra otete, Ben Hur želi da ubije Messala koji je postao oficir (umetnički direktor), Robert
rimske legije. Oni se sukobljavaju u legendarnoj i stvarno opasnoj trci Surtees (fotografija), Elizabeth
Haffenden (kostimi), A. Arnold
dvokolicama u kojoj se Hur sveti svom starom prijatelju. Na kraju je bilo
Gillespie, Robert MacDonald,
oko četrdeset različitih verzija scenarija. Jedan od mnogih scenarista bio Milo B. Lory (specijalni efekti),
je i Gore Vidal, koji je insistirao na homoseksualnim odnosima između Ralph E. Winters, John D. Dunning
Messala i Hura. Ovo je vidljivo u Boydovoj izvedbi. Ako se pažljivije (montaža), Miklós Rózsa (muzika),
Franklin Milton (sound)
pogleda, može se videti da je glumac imao nameru da pokaže kako se
Nominacije za Oskara: Karl
njih dvojica vole muško-muškom ljubavlju.
Tunberg (scenario)
Ako je poruka filma Ben Hur bila ljubav, njegov cilj je bila lova.
MGM je bio u finansijskom škripcu. Uprkos ogromnim produkcijskim
problemima (kao što je neslaganje oko izgleda hipodroma, ili što je
kamera bila prevelika za brod), veličanstvenost filma bila je garant
uspeha na blagajnama. To je studio spaslo bankrota, a usput napravilo
od Hestona pravog idola popodnevnih filmova. KK
365
Francuska (Lux) 75m BW PICKPOCKET (1959)
Jezik: Francuski DŽEPAROŠ
Režija: Robert Bresson
Robert Bresson pomoću filma izražava spiritualnu inferiornost života na
Produkcija: Agnès Delahaie
jedinstven, paradoksalan način: otkriva ono neopisivo koncentrisanjem
Scenario: Robert Bresson
na konkretne prizore i zvuke. Bressonova kamera beleži svaki detalj
Fotografija: Léonce-Henri Burel
i svaku nijansu fizičke pojavnosti sveta. Odbacujući tradicionalne
Originalna muzika: Jean-Baptiste
Lully načine dramatizacije kroz emocije glumaca, melodramatske situacije
Uloge: Martin LaSalle, Marika ili zamršene zaplete, Bresson pušta radnju da sama priča priču. Hladni
Green, Jean Pélégri, Dolly Scal, voice-over služi da nominalno objasni motive i osećanja likova. Bresson
Pierre Leymarie, Kassagi, Pierre najčešće koristi neprofesionalne glumce, koje je nazivao „modeli“, i
Étaix, César Gattegno davao im uputstva da izbegavaju bilo kakvu teatralnost i da se
Berlinski Međunarodni Filmski jednostavno kreću kroz njegove filmove. On i muziku koristi u malim
Festival: Robert Bresson
nominacija (Zlatni Lav)
količinama, dopuštajući joj da se čuje samo u ključnim momentima,
da bi izrazio nešto što rečima ne može biti artikulisano. Njegovi filmovi
su svedeni na elementarne sastojke. Ova jednostavnost i odsustvo
manipulacije pruža publici veliku slobodu tumačenja onoga što se na
ekranu dešava, tako da su i gledalac i lik u istoj poziciji ispitivanja i
rešavanja dilema koje je slika postavila.
Džeparoš je najbolji predstavnik Bressonovog stila. On priča priču
o Michelu (Martin LaSalle), nezadovoljnom mladom intelektualcu koji
postaje opsednut džeparenjem. Isprva on u tome vidi samo način da
sastavi kraj sa krajem, ali uskoro mu to postaje cilj sam po sebi i vrsta
kreativnog izražavanja. Posle amaterskog pokušaja kriminalne radnje
nakon koje bude odmah uhapšen, on postaje šegrt pravom lopovu da
bi izučio zanat. Scene džeparenja su izuzetno uzbudljive i stoje rame uz
rame sa bilo kojom iz filmova po svojoj kinematografskoj virtuoznosti.
Iako Michel održava kontakte sa svojom majkom i ima devojku
Jeanne (Marika Green), džeparenje mu obezbeđuje najemotivnije i
najsenzualnije veze sa ljudima. Ovo sve više postaje jasno kada Michel
prestane da krade zbog finansijske dobiti. On čak postane indiferentan
prema činjenici da ga hvataju na kraju.
Mada Bresson izbegava uobičajena dramska
sredstva, Džeparoš potpuno okupira pažnju,
a Michelova moralna preispitivanja i osećaj
izgubljenosti nas i te kako pomeraju. Ovo je
jedan od onih filmova koji u potpunosti menjaju
shvatanje filma i šta bi on zapravo mogao biti.
Bresson je jedan od najromanesknijih reditelja po
činjenici da je u stanju da izrazi unutrašnji svet
likova i apstraktne filozofske koncepte, koje je
lakše izraziti rečima. Njegov uspeh ovde je utoliko
genijalniji jer koristi literarna svojstva filma da
postigne svoj cilj, upotrebljavajući i dajući oblik vrlo
konkretnim materijalima stvarnog sveta. Džeparoš
proširuje filmski jezik. Gledanje Bressonovog filma
je veoma zahtevno, ali i zadovoljavajući i prijatan
doživljaj. RH
366
Francuska / Japan (Argos, Como, HIROSHIMA MON AMOUR (1959)
Daiei, Pathé) 90m BW
Jezik: Francuski / Japanski /
HIROŠIMA, LJUBAVI MOJA
Engleski U svom prvom igranom filmu Alain Resnais koristi svoje iskustvo sa
Režija: Alain Resnais kratkim dokumentarcima. Francuska žena (Emmanuelle Riva) ima aferu
Produkcija: Anatole Dauman, sa japanskim arhitektom (Eiji Okada) u Hirošimi, u koju je došla da
Samy Halfon, Sacha Kamenka, snimi film. Resnais koristi arhivski snimak bomardovanja Hirošime iz
Takeo Shirakawa 1945. zajedno sa snimcima muzeja i renoviranog grada. (Tačnije film
Scenario: Marguerite Duras počinje kao dokumentarac o Hirošimi i atomskoj bombi, koji je Resnais
Fotografija: Michio Takahashi, hteo tada da pretvori u igrani film.) Ovi snimci su ispresecani lirskim
Sacha Vierny
scenama ljubavnog para. Kontrastiranje nežne ljubavi i ratnih užasa
Originalna muzika: Georges
Delerue, Giovanni Fusco prouzrokuje da se žena seti sopstvene prošlosti u francuskom gradu
Uloge: Emmanuelle Riva, Eiji Neverzu. Tokom rata je imala aferu sa nemačkim vojnikom i planirala
Okada, Stella Dassas, Pierre je da ode iz grada sa njim, kada je on u poslednjem danu ratovanja
Barbaud, Bernard Fresson izgubio život. Slatka i bolna sećanja na ovu epizodu njenog života navru
Nominacije za Oskara: sa velikim intenzitetom kada se desi kratka afera sa Japancem. Na
Marguerite Duras (scenario) kraju filma, ova afera će se završiti tako što se oboje vraćaju svojim
brakovima.
Scenario je napisala Marguerite Duras, koja je izvršila važan uticaj
na francuski film. Kasnije je i sama postala rediteljka, a njen rad
pokazuje obuzetost idejom uticaja prošlosti na sadašnjost. Za Resnaisa
sećanje je stalna tema. Jedan od njegovih dokumentaraca o Francuskoj
nacionalnoj biblioteci, nosi naziv Celokupno svetsko sećanje (1956). U
Hirošima, ljubavi moja, Resnais koristi složenu strukturu sačinjenu od
flešbekova, čime se otkriva sve više i više o prošlosti koja se meša sa
sadašnjošću. Strukturu objedinjuje muzika Giovannija Fusca i Georgesa
Deleruea. Film je do najsitnijih nijansi ispunjen emocionalnošću likova.
Čini se da film želi da istakne da naše „ja“ zavisi od naših sećanja koja
na kraju izblede. EB
368
RIO BRAVO (1959)
RIO BRAVO
Film Tačno u podne (1952) Freda Zinnemanna daje čuveni
prikaz čoveka koji u ime zakona hrabro ustaje protiv
teškoća. Film Howarda Hawksa Rio Bravo, koji je neka
vrsta odgovora na Tačno u podne, razmatra drugu vrstu
hrabrosti. Ali ovaj put šerif malog teksaškog grada John
T. Chance (John Wayne) nije sam. Pomažu mu lokalni
alkos (Dean Martin), vešti mali raspevani revolveraš (Ricky
Nelson) i ćopavi stari zamenik Stumpy (Walter Brennan).
Oni skupa moraju da se odbrane od bande desperadosa
koji su opseli grad.
Hawks je uvek važio za najpouzdanijeg i nasvestranijeg
reditelja u Holivudu, ali je posle Muškarci više vole
plavuše (1953) napustio Ameriku i otišao u Evropu, iz koje
se razočaran vratio kasnije. Rio Bravo je označio pravi
povratak u Ameriku i u formu, a Hawks je ponudio sve što
zna najbolje. Tu je muzička tačka – kako i da ne bude kada
su tu Martin i Nelson? – komični trenuci, dodir ljubavne
priče, zahvaljujući zalutaloj skitnici Angie Dickenson, i puno
akcije, i sve to objedinjeno još jednom slavnom ulogom Johna Waynea
SAD (Armada) 141m Technicolor
kao junaka obavezanog osećanjem dužnosti.
Režija: Howard Hawks
Hawksov scenario o opsadi grada – grupa ljudi, okupljena s konca i
konopca, sa zadatkom da odbrani grad – postao je konvencija vesterna
koju su u više navrata koristili poštovaoci Howarda Hawksa kao John Scenario: Leigh Brackett,
Jules Furthman, po priči B.H.
Carpenter i George Romero. Obojica su shvatila kako da ograničeno McCampbella
mesto zbivanja filma Rio Bravo iskoriste u svojim niskobudžetnim Fotografija: Russell Harlan
produkcijama. Hawksov je fazon da opsada nije toliko važna koliko Originalna muzika: Dimitri
su važni odnosi među braniocima grada. Stavljajući ih sve na jedno Tiomkin
mesto, Hawks ih sa uživanjem pušta da se takmiče jedni protiv drugih, Uloge: John Wayne, Dean Martin,
i polako nam otkriva razne nijanse likova dok se oni bore sa brojnijim Ricky Nelson, Angie Dickinson,
neprijateljem. Došavši ubrzo posle Fordove eulogije vesternima Walter Brennan, Ward Bond,
sa njegovim Tragačima (1956), Rio Bravo takođe slovi za jedan od John Russell, Pedro Gonzales-
Gonzales, Estelita Rodriguez,
poslednjih filmova svoje vrste, staromodni zabavni vestern gde crta Claude Akins, Malcolm Atterbury
između dobrih i loših momaka ne može biti jasnije povučena. JKl
369
Francuska / Italija (Filmsonor, LE TROU (1959)
Play Art, Titanus ) 109m BW
RUPA
Jezik: Francuski
Režija: Jacques Becker Rupa je poslednji film sjajnog i malo poynatog reditelja Jacquesa
Produkcija: Serge Silberman Beckera. Zasnovana je na romanu José Giovannija, u kome je opisan
Scenario: Jean Aurel, Jacques istinit prikaz pokušaja bekstva iz zatvora 1947, u kom je i sam autor
Becker, José Giovanni, po romanu učestvovao. Becker je scenario napisao uz Giovannijevu pomoć, a uloge
Joséa Giovannia podelio amaterima, od kojih je jedan igrao istu ulogu koju je igrao i u
Fotografija: Ghislain Cloquet životu.
Originalna muzika: Philippe Beckerova upotreba naturščika je samo jedan od elemenata koji
Arthuys doprinosi da ovaj film ima neverovatnu autentičnost. Podjednako važno
Uloge: Michel Constantin, Jean za doživljaj Rupe je Beckerovo tretiranje vremena. Scena u kojoj četiri
Keraudy, Philippe Leroy, Raymond
Meunier, Marc Michel, André
cimera iz ćelije razbijaju kameni pod snimljena je u jednom kadru od
Bervil, Jean-Paul Coquelin, Eddy četiri minuta, što nas čini svesnim napora koje ljudi moraju da ulože
Rasimi, Gérard Hernandez, da bi razbili kameni pod koji vidimo. Terajući nas da delimo vreme sa
Paul Pavel, Catherine Spaak, junacima, Becker nas snažno približava njihovom kolektivnom naporu.
Dominique Zardi
Naše učešće je pojačano i činjenicom da stvar posmatramo iz vizure
Gaspard (Marc Michel), zatvorenika koji, prebačen iz druge ćelije, zapada
među originalne zaverenike. Njegova pojava tera ostale da donesu
odluku da li da prekinu akciju ili da steknu poverenje u njega. Iako se oni
odlučuju za ovo drugo, Gaspard se zapravo nikada ne integriše u grupu:
on se izdvaja ne samo po svom obrazovanju i manirima već i po tome
što mi poznajemo samo njegov slučaj. Tenzija koju prouzrokuje njegovo
prisustvo obezbeđuje Rupi njen glavni psihološki nivo i, u zapanjujućem
kraju filma, pruža šansu za tragičku dimenziju.
Becker koristi Gaspardovu odvojenost da nam pomogne da vidimo
i procenimo prijateljstvo ostalih. Veza između originalnih zaverenika,
prikazana osmesima i pogledima koji zrače privrženošću, dokazuje se
na svakom koraku, ovog puta ka slobodi. U jednom od retkih momenata
gde Gaspard izgleda kao deo grupe, on deli ražani hleb sa ostalima. Na
mestu gde bi mnogi reditelji iskoristili fade-out, Becker još dugo, dugo
drži kameru na neverbalnoj sceni. To je fin primer njegovog insistiranja,
koje je obeležilo celu njegovu karijeru, na pokazivanju da njegovi likovi
postoje van okvira koje zahteva zaplet.
Neizbežno je bilo poređenje ovog filma sa Bressonovim Osuđeni na
smrt je pobegao (1956) i Renoirovim Velika iluzija (1937). Međutim,
Becker je manje zainteresovan za transcedentno nego Bresson i manje
ga interesuju kritike socijalnih razlika nego Renoira. Najveće vrednosti
Rupe jesu vrline koje dokazuju zatvorenici: istrajnost, inventivnost i
sposobnost da se oformi zajednica. Becker je verovatno, uz Hawksa,
reditelj koji je najbolje jasno artikulisao ove vrednosti.
Becker je bio jako bolestan tokom snimanja i montaže i umro je
pre nego što je završen zvuk. Rupa je kompletirana po rediteljevim
zamislima, ali posle prvobitne verzije od 140 minuta, producent
Serge Silberman skratio je film za oko 24 minuta, ne bi li pospešio
komercijalne mogućnosti. Isečeni materijal je nestao ali je Rupa i takva
kakva je remek-delo. CFu
370
UKIGUSA (1959) Japan (Daiei) 119m
Eastmancolor
PLUTAJUĆE TRAVE
Jezik: Japanski
Ovaj drugi kolor film Yasujira Ozua, koji je snimao Mizoguchijev omiljeni Režija: Yasujiro Ozu
snimatelj Kazuo Mijagava, divno je komponovan i postavljen stariji rad, u Produkcija: Masaichi Nagata
kome se poznaje uzrastanje rediteljevog majstorstva u radu sa širokom Scenario: Kôgo Noda,
paletom tonova. Ovo je jedan iz serije rimejkova koje je Ozuo napravio Yasujiro Ozu
u ovo vreme. Film prikazuje aktivnosti jedne putujuće pozorišne trupe Fotografija: Kazuo Miyagawa
(„floating weeds“), pri čemu se reditelj posebno interesuje za familijarne Originalna muzika: Kojun Saitô
i generacijske odnose. Za razliku od Ozuovog Plutajuće trave(1934), koji Uloge: Ganjiro Nakamura,
je bio duhovitiji i dramatičniji, u ovome preovlađuje jesenje, nostalgično Machiko Kyô, Ayako Wakao,
i filozofsko raspoloženje, predstavljeno mnoštvom mirnih kompozicija i Hiroshi Kawaguchi, Haruko
Sugimura, Hikaru Hoshi, Yosuke
rafiniranih kombinacija slike i tona. Irie, Hideo Mitsui, Hitomi Nozoe,
Mada Ozuovi filmovi obično obiluju kadrovima i eksperimentišu Chishu Ryu, Masahiko Shimazu,
sa izgradnjom filmskog prostora, osnovno osećanje koje izranja iz Haruo Tanaka, Kumeko Urabe,
Plutajuće trave je kao da gledamo seriju mrtvih priroda, i ritam koji Mantarô Ushio
prati uspavljujuće ponavljanje svakodnevnog života. Uvodni kadar, u
kome se kontrastiraju i porede volumeni i boje flaše i svetionika, ne
nagoveštavaju nikakav dalji pokret, dok bobotanje brodskog motora
sa zvučne trake upotpunjuje prikazanu sliku. U ovim trenucima, film
postiže vrstu mirnoće, rezignirane geštalt vedrine, koja se može naći
čak i u Ozuovim najtragičnijim radovima, kao što je Tokijska priča
(1953). AD
ROCCO E I SUOI FRATELLI (1960) Francuska /Italija (Marceau-

Cocinor, Titanus) 175m BW
ROKO I NJEGOVA BRAĆA
Jezik: Italijanski
Roko i njegova braća je ključni film u Viscontijevom prelasku od Režija: Luchino Visconti
početnog pridržavanja principa italijanskog neorealizma (mada već Produkcija: Goffredo Lombardo
razblaženim interesovanjem za tragediju koja je na ivici melodrame) Scenario: Luchino Visconti, Suso
ka dekorativnom operetskom pristupu u većini njegovih kasnijih Cecchi d’Amico, Vasco Pratolini,
filmova. Ovo je takođe jedan od njegovih najboljih filmova. Crno-bela Pasquale Festa Campanile,
fotografija Giuseppea Rotunna je dodata sumornom, dokumentarnom Massimo Franciosa, Enrico
Medioli, po romanu Il Ponte della
stilu neorealizma i film noara. Muzika Nina Rote elokventno izražava Ghisolfa Giovannia Testoria
emocionalni razvoj priče o familiji koja tek što je stigla u Milano sa Fotografija: Giuseppe Rotunno
Sicilije, i koja se raspada jer uticaji novca, gubljenja korena i seksa Originalna muzika: Nino Rota
pokažu svoju destruktivnu magiju. Uloge: Alain Delon, Renato
Nije baš lako poverovati u lepog Alena Delona kao boksera, toliko Salvatori, Annie Girardot, Katina
svetog da žrtvuje svoju sreću u uzaludnoj nadi da će porodicu održati Paxinou, Alessandra Panaro,
na okupu, i malo je teže podneti glumatanje Katine Paxinou. Ali Renato Spiros Focás, Max Cartier,
Corrado Pani, Rocco Vidolazzi,
Salvatori je ubedljiv kao brutalni i neodgovorni stariji brat, koga razaraju
Claudia Mori, Adriana Asti, Enzo
pohlepa i opsesivna ljubomora, dok je Annie Girardot neodoljiva kao Fiermonte, Nino Castelnuovo,
seksi i ubedljiva emocionalno komplikovana devojka, koja upada Rosario Borelli, Renato Terra
između Delona i Salvatorija. Poslednji momenti njenog mučeničkog Filmski Festival u Veneciji:
umiranja možda su malo preterani, ali su bez obzira na to izuzetno Luchino Visconti (FIPRESCI
nagrada), (specijalna nagrada),
katarzični. GA
371
Italija / Francuska (Pathé, Riama) LA DOLCE VITA (1960)
167m BW
SLATKI ŽIVOT
Jezik: Italijanski / Engleski
Režija: Federico Fellini Ovaj Fellinijev filmski ep o trivijalnosti daje savršen prikaz modernog
Produkcija: Giuseppe Amato, društva Italije u leto 1959. Sve vreme film osuđuje to društvo jer je
Franco Magli, Angelo Rizzoli parazitsko. Ono što ostaje snaga Slatkog života jeste tenzija između
Scenario: Federico Fellini, Ennio otrovnih napada na svet, čiji ispadi prevazilaze satiru i, sa druge strane,
Flaiano, Tullio Pinelli, Brunello očigledne fascinacije tim modernim dekadentima.
Rondi Kao i Paklena pomoradža ili Apokalipsa danas, i ovaj film je postavio
Originalna muzika: Nino Rota podjednak broj novih trendova koliko je imao nameru da razori starih.
Fotografija: Otello Martelli On je ohrabrio ljude da gluvare po kafićima na Via Veneto, u njihovom
Uloge: Marcello Mastroianni, pokušaju da ugrabe delić slatkog života. Izraz paparaco je potekao od
Anita Ekberg, Anouk Aimée,
Yvonne Furneaux, Magali Noël,
imena lika iz filma koji je oličenje fotoreportera, koji se kao insekti roje
Alain Cuny, Annibale Ninchi, oko poznatih ličnosti. neumorno blicaju i nagomilavaju se na mestima
Walter Santesso, Valeria odakle mogu da naprave najbolju fotku. Ista horda kamermana, koja se
Ciangottini, Riccardo Garrone, Ida jati oko američke zvezde Sylvije (Anita Ekberg), koja liči na Merilinku,
Galli, Audrey McDonald, Polidor,
kasnije se mnogo jezivije okuplja oko jedne nedužne domaćice dok
Alain Dijon, Enzo Cerusico
se vraća kući. Ona se na trenutak obraduje, pomislivši da bi oni mogli
Oskar: Piero Gherardi (kostimi)
misliti da je ona neka zvezda, dok ne otkrije da su oni zainteresovani za
Nominacije za Oskara: Federico
Fellini (režija), Federico Fellini, nju samo zato što je njen muž Steiner (Alain Cuny) ubio njihovo dvoje
Tullio Pinelli, Ennio Flaiano, dece pa sebe.
Brunello Rondi (scenario), Piero Marcello Mastroianni, koji je stvorio generaciju cool tipova sa
Gherardi (umetnički direktor)
naočarima za sunce, lik je čije udaljavanje od spasenja mi pratimo.
Filmski Festival u Kanu: Federico
Nekada je bio ozbiljan pisac, ali je sada ljigavi novinar koji obigrava
Fellini (Zlatna Palma)
oko besmislenih poznatih ljudi, i ni trunku uzbuđenja ne dobija od
svojih raznoraznih bekstava, već doživljava konstantna poniženja.
Slatki život se dobro pamti po veličanstvenoj sceni Ekbergove u fontani
Trevi. Međutim, ova scena govori o sramoti, neutešnosti i bolu Marcella
Rubinija, koga igra Mastroianni. On je smatrao zvezdu velikom lutkom,
ali on postaje zaluđen njom. Ona ga šalje na nemoguću misiju:
usred noći da nađe mleko za mačkicu, na koju ona potpuno
zaboravi dok on ne ispuni zadatak. A onda joj se pridružuje u
fontani, iako to ne želi, i prošapuće joj divnu italijansku udvaračku
frazu („Ti si prva žena, stvorena prvog dana stvaranja sveta.“). Ona
ga ne razume i noć se završi tako što on dobije batine od Sylvijinog
starog ljubavnika glumca (Lex Barker). Marcellov pad, koji se završi
posle filozofovog ubistva-samoubistva kada on odbacuje sve
pretenzije ka pisanju da bi postao agent za štampu, podstaknut
je glupavim medijskim farsama. Kao što je lažno čudo na kiši,
koje su izvela korumpirana deca, pa lov na duhove u ukletoj kući
(gde Nico nosi srednjovekovni šlem), pa onda pokušaj orgijanja
koji se prekida u jezivim aluzijama na Nakaze Toda Brawninga,
a igračica se vrti unaokolo dok Marcello siluje pijanu nasumično
odabranu devojku, i konačno izvlačenje monstruozne raže-ajkule
iz mora. „Do 1969. sve će biti potpuno izopačeno“, razmišlja jedan
posmatrač, a čedna devojka, koja bi mogla biti spas za Marcella,
ne čuje se od besmislene buke, ostavljajući ga da se pridruži gomili
osuđenoj na propast. KN
372
Velika Britanija (Bryanston, SATURDAY NIGHT AND SUNDAY
Woodfall) 89m BW
Režija: Karel Reisz MORNING (1960)
Produkcija: Tony Richardson, SUBOTOM UVEČE, NEDELJOM UJUTRO
Harry Saltzman
U kasnijim pedesetim i početkom šezdesetih, britanski film se okrenuo
Scenario: Alan Sillitoe, po
sopstvenom romanu socrealizmu. Najčešće su tretirane dve teme: buđenje pobune i
Fotografija: Freddie Francis aspiracija za poboljšanje života među pametnim, artikulisanim,
Originalna muzika: John ogorčenim mladim ljudima iz radničke klase. Skoro su svi ovi filmovi
Dankworth bili zasnovani na radovima „gnevnih mladih ljudi“, dramskih pisaca
Uloge: Albert Finney, Shirley Anne i romanopisaca kao što su John Osborne (Osvrni se u gnevu) John
Field, Rachel Roberts, Hylda Braine (Put u visoko društvo) i Stan Barstow (A Kind of Loving). Knjiga
Baker, Norman Rossington,
Alana Sillitoea Subotom uveče, nedeljom ujutro je postao najbolji od
Bryan Pringle, Robert Cawdron,
Edna Morris, Elsie Wagstaff, ovih filmova. Mada režija Karela Reisza nije oslobođena one vrste
Frank Pettitt, Avis Bunnage, Colin sentimentalne sklonosti ka piktoresknom, koja se često dobije kada
Blakely, Irene Richmond, Louise reditelji obrazovani na Kembridžu odu na sever da od straćara naprave
Dunn, Anne Blake čudni pejzaž i da špijuniraju ponašanje notngamskih šljakera koji idu u
pabove.
Snaga filma dolazi od Sillitoeovog glasa („Meni treba dobar provod,
sve ostalo je propaganda“). Realizacija njegovog dijaloga iz usta Alberta
Finneya, koji ostavlja sjajan prvi utisak kao Arthur Seaton, gunđavi,
muževni hedonista koji besni na poslu i opušta se u slobodno vreme,
još više ističe tu snagu. Naslov ukazuje na proces kroćenja koji je
tradicionalno pritiskao Arthurovu klasu, sa uživanjem u opijanju i
seksualnim ispadima subotom uveče, za koje ceh stiže u nedelju ujutro
u vidu sahranjivanja u pošteni brak i novi dom.
Film prikazuje kako je Arthurov otac (Frank Pettit) sveden
na gledanje TV-a i kako velikoj većini njegovih prijatelja (čak
i ortaku kome nabije rogove) preti ista sudbina. Iako Arthur
raskida vezu sa udatom ženom (Rachel Roberts) tako što
je uvučen u veridbu sa lepom ali dosadnom devojkom
(Shirley Anne Field), i dalje nastavlja da baca kamenje
i razbija prozore. Premda, poput mnogih filmova iz ovog
ciklusa, Subotom uveče, nedeljom ujutro teži nekoj vrsti
proleterskog mačizma koji naginje mizogenstvu (za Arthura
su sve žene kurvetine), Rachel Roberts predstavlja bol koji
omogućava alternativni pogled na Arthurovu pobunu. KN
TIREZ SUR LE PIANISTE (1960) Francuska (Pléïade) 85m BW
PUCAJTE U PIJANISTU Jezik: Francuski
Režija: François Truffaut
Sa svojim drugim igranim filmom, François Truffaut se namerno odvažio
Produkcija: Pierre Braunberger
da napravi film što različitiji od svog debija 400 udaraca. Tamo gde su
Scenario: Marcel Moussy,
Udarci osećajni, realistični i izrazito autobiografskog sadržaja, Shoot François Truffaut, po romanu
the Piano Player je sulud, nepristojan i postavljen u pastišiziran svet Down There Davida Goodisa
B-produkcija, sastavljen od gubitnika i tvrdokornih bitangi. „Hteo sam Fotografija: Raoul Coutard
da prekinem linearni tok priče i da napravim scene koje će mi se Originalna muzika: Georges
sve svideti. To mi je bio jedini kriterijum snimanja“, kasnije je izjavio Delerue, Boby Lapointe, Félix
Truffaut. Leclerc, Lucienne Vernay
Zaplet koji je slobodna adaptacija romana Davida Goodisa, klasični Uloge: Charles Aznavour,
Marie Dubois, Nicole Berger,
je noar. Junak, koji je nekada bio slavni pijanista (Charles Aznavour), Michèle Mercier, Albert Rémy,
ostavio je svoju karijeru kada je otkrio da ga žena vara i prešao da Serge Davri, Claude Mansard,
svira klavir u trošnom pariskom baru. Uz pomoć svoje braće grubijana, Richard Kanayan, Jean-Jacques
on se uplete u rat mafije i sa konobaricom, koju voli, upada u aferu Aslanian, Daniel Boulanger,
Claude Heymann, Alex Joffé, Boby
kidnapovanja i puškaranja.
Lapointe, Catherine Lutz
Truffaut i ekipa su snimali na ulicama jer nisu imali love za studio.
Scenario su dopisivali u hodu i kraj je nastao od ljudi koji su bili na
raspolaganju za završnu pucnjavu. Ovaj šašavi hazarderski pristup
se isplatio u nepredvidivim promenama raspoloženja i neusklađenim
dijalozima, od kojih neki liče na Ulične pse Quentina Tarantina (1992).
Negativci su prikazani stripovski, a junakova braća zovu se slično
braći Marx: Chiko, Momo i Fido. Truffaut se zabavlja igrajući svakakve
kinematografske igre: kada se nitkov kune u majku, ide rez na stariju
gospođu koju strefi srčka. (A tu je i idiotska pesma koja podvlači radnju
u baru „Avanie et framboise sont les mamelles de la vie“ – „bezobrazluk
i kupina su dojke sveta“).
Ovaj film je bio hit u kino krugovma, ali je publika bila zbunjena
mešavinom žanrova, pa je ispao komercijalna katastrofa. Potreseni
Truffaut se okrenuo konvencionalnijim narativnim stilovima, i nikada
više neće sebi dozvoliti toliku zabavu na filmu. PK
375
Italija / Francuska (Cino Del L’AVVENTURA (1960)
Duca, Cinematografiche Europee,
R. & R. Hakim, Lyre) 145m BW
AVANTURA
Jezik: Italijanski Na kanskoj premijeri publika je ispljuvala Avanturu i bila izrazito
Režija: Michelangelo Antonioni neprijateljski raspoložena, mada je veliki broj kritičara potpisalo da
Produkcija: Amato Pennasilico ne prihvata ovakve reakcije i film pozdravilo kao najbitniji film na
Scenario: Michelangelo festivalu. Kroz dve godine, Avantura je, na osnovu ankete pokrenute
Antonioni, Elio Bartolini, Tonino od strane magazina Sight&Sound, proglašena za drugi najveći film svih
Guerra vremena. Iako je scenarista i reditelj Michelangelo Antonioni snimao
Fotografija: Aldo Scavarda dokumentarce skoro dvadeset godina, ovaj film epske dužine je njegov
Originalna muzika: Giovanni glavni umetnički i komercijalni proboj. Ne mala zasluga je i Monice
Fusco
Vitti, glumice koja je ljudski i humani kanal kroz koji se ogleda, učmalo,
Uloge: Gabriele Ferzetti, Monica
Vitti, Lea Massari, Dominique
blazirano, dehumanizovano društvo, i koja će postati centralna figura u
Blanchar, Renzo Ricci, James kasnijim filmovima kao što su Noć, Pomračenje i Crvena pustinja.
Addams, Dorothy De Poliolo, Polazišna tačka Avanture je sasvim jednostavna, pa ipak vrlo
Lelio Luttazzi, Giovanni Petrucci, uznemiravajuća: omanja grupa rimskih gedža kreće na krstarenje sa
Esmeralda Ruspoli, Jack
Sicilije i zaustavlja se na pustom, stenovitom ostrvcetu da izlenčari
O’Connell, Angela Tommasi Di
Lampedusa, Franco Cimino, jedno popodne, koje se pretvori u iskušenje kada Anna (Lea Massari)
Filmski Festival u Kanu: nestane. Pomalo prepotentna, neposvećena devojka požalila se svojoj
Michelangelo Antonioni (nagrada najboljoj senzitivnijoj drugarici Claudiji (Vitti) da nešto nije u najboljem
kritike), zajedno sa Kagi redu između nje i njenog arhitektonskog konsultanta i ljubavnika
Sandra (Gabriele Ferzetti) i skrenula je pažnju na sebe lažući da je, dok
je plivala, videla ajkulu u vodi. Dok gledamo film po drugi put i znamo da
će ovaj lik posle 26 minuta nestati, mi stvarno možemo da primetimo
da se jedna ajkula mota unaokolo i čak jedan mali brod, koji nikad niko
nije pomenuo, koji se spazi čim prođe poslednji kadar sa Annom.
Najvažniji razlog za razbesnelost publike je bio što Antonioni nikada
nije otkrio šta se desilo sa Annom. Claudia i Sandro se spanđaju dok je
traže, ali niko drugi se čak i ne zainteresuje za Anninu sudbinu. Glavni
emocionalni naboj dolazi od Claudijinog osećanja krivice što se smuvala
sa Sandrom, a ne od njene želje da nađe drugaricu. Zaplet, verovatno
potpuno slučajno, liči na Hitchcockov Psiho (1960) sa uznemirujućim
odsustvom lika u drugom delu filma, za koji smo pretpostavljali da je
glavni lik i sa vezom koja nastaje između njenog ljubavnika i žene koja je
podjednako zainteresovana za njeno stanje. Može se povući i paralela
između teme ovog filma i Slatkog života iz iste godine: Anita Ekberg ima
svoj ekvivalent u Avanturi u vidu spisateljice kurve (Dorothy De
Poliolo), koju napadaju fanovi kada (namerno?) pocepa svoju
usku suknju na javnom mestu i pojavljuje se ne toliko da bi
otkrila vezu centralnog para, koliko da ga prikaže kao lažan. Ali
ovde nema ničega od dvosmislenog glamura Fellinijevog filma.
Poput Mastroiannijevog pisca, koji je spao na PR-a, i Ferzettijevog
arhitekte, koji je postao bogataški prilepak, Antonioni može
jedino da pronađe trag nade u večnoj ženstvenosti koja na kraju
stoji odvojena od korumpiranosti novog novca ili olakog seksa.
KN
376
SAD / Meksiko (Olmeca) 95m BW LA JOVEN (1960)
Jezik: Engleski / Španski DEVOJKA
Dva Buñuelova filma na engleskom jeziku, ovaj i film iz 1952. Avanture
Produkcija: George P. Werker
Robinzona Kruza, u potpunosti su zanemareni filmovi njegovog
Scenario: Hugo Butler and Luis
Buñuel, from the story Travellin’ srednjeg perioda kada je snimao u Meksiku. Snimljeni između njegovog
Man by Peter Matthiessen nadrealističkog perioda (Andaluzijski pas, Zlatno doba, Zemlja bez
Fotografija: Gabriel Figueroa hleba) i kasnijih evropskih (Viridiana, Taj mračni predmet želja), koji
Uloge: Zachary Scott, Bernie su obnovili njegovu svetsku slavu. Devojka je komični triler, u kome se
Hamilton, Key Meersman, Crahan radnja odvija na ostrvu-rezervatu na obali Karoline, iako je snimano u
Denton, Claudio Brook Meksiku. Crni džezer (Bernie Hamilton), koji je pobegao pred optužbom
Filmski Festival u Kanu: Luis za silovanje jedne belkinje, dolazi na ostrvo i odmah se sprijatelji sa
Buñuel (specijalna nagrada)
tinejdžerkom koja je ostala bez roditelja (Key Meersman), unukom
radnika koji samo što je preminuo. Neprijateljski raspoložen lovočuvar
(Zachary Scott), koji se loži na devojku, pokuša da ubije muzičara. Na
kraju se pojave i lokalni propovednik (Claudio Brook) i lovočuvarev
čamdžija (Crahan Denton).
Ovaj film je satirični pogled na rasizam i seksualno licemerje i odbija
da stane na bilo čiju stranu. Ova mračna senzualna komedija manira,
koja je slobodna adaptacija priče Petera Matthiessena, napisana perom
Hugoa Butlera, koji je bio na crnoj listi i zato pisao pod pseudonimom,
u režiji Buñuela, puna je poetičnih digresija i neočekivanih razvoja
situacija. Film otkriva rediteljev mračni filozofski um u najličnijem
smislu. JRos
Indija (Chitrakalpa) 134m BW MEGHE DHAKA TARA (1960)

Jezik: Bengali ZVEZDA PREKRIVENA OBLACIMA
Režija: Ritwik Ghatak
„Oni koji pate za druge, pate zauvek“, ističe lik iz ovog najpoznatijeg
Scenario: Ritwik Ghatak, po
romanu Shaktipada Rajgurua filma Ritwika Ghataka. Ovo je melodrama bliska tragediji. Tragička
Fotografija: Dinen Gupta greška junakinje je greh propuštanja šanse: ona propušta šansu da
Originalna muzika: Jyotirindra digne glas protiv nepravde, nepravde prema njoj i njenim snovima,
Moitra, Rabindranath Tagore nepravde koju čine oni koje najviše voli. Nita (Supriya Choudhury) radi
Uloge: Supriya Choudhury, Anil danonoćno da bi održala svoju izbegličku porodicu: otac joj radi kao
Chatterjee, Niranjan Ray, Gita učitelj, ali zarađuje bedne pare. Njen stariji brat želi da postane pevač
Ghatak, Bijon Bhattacharya, i zahteva svoje umetničko pravo na odmor, koje ostali teško da mogu
Gita De, Dwiju Bhawal, Gyanesh
Mukherjee, Ranen Ray Choudhury
sebi priuštiti. U međuvremenu se Nitina majka nada da će student
fizike, za koga Nita očekuje da se uda, promeniti mišljenje i zaljubiti se
u njenu sestru.
Zvezda prekrivena oblacima je odlično delo, bogato i prelepo
komponovano – i ispalo je retko veliki komercijalni uspeh za njegovog
reditelja u Indiji. I pored svih očitih kritika užasnih uslova u kojima
žive izbeglice, film je manje otvoreno politički nego sledeći Ghatakini
radovi: Subarnarekha (1965) i Reka zvana Titash (1973). „Ne krivim
nikoga“ izgovara starac u jednoj kasnijoj sceni. Pogledajte ovaj film
zbog gracioznosti Ghatakinog mizanscena, njegovog ekspresionističkog
dizajna zvuka i neverovatnog osećaja gubitka. TCh
378
HAYNO (1960) Južna Koreja (Kuk Dong, Seki)
90m BW
SLUŠKINJA
Jezik: Korejski
Iz vizure zapadnjaka, otkriće filma kao što je Sluškinja četrdeset godina Režija: Kim Ki-young
posle njegovog nastanka čudesan je osećaj. Čudesan je jer ne samo da Scenario: Kim Ki-young
otkrivamo reditelja Kim Ki-younga kao sjajnog tvorca filmskih prizora, Fotografija: Kim Deok-jin
već i zato što je ovo delo toliko nepredvidivo. Dakle Luis Buñuel je imao Originalna muzika: Han Sang-gi
korejanskog brata! Ovaj reditelj je kadar da zaroni duboko u ljudski um, Uloge: Lee Eun-shim, Ju Jeung-
u njegove želje i impulse, uporedo sa puno sarkazma, vodeći računa o nyeo, Kim Jin Kyu
detaljima, dok su neukusne boje savremenog doba tajne šifre pojedinih
stanja svesti.
Ono što šokira u ovom filmu jeste silovitost strasti koju osete
kompozitor i njegova sluškinja; u potpunosti osvešćen mehanizam
trougla koji postoji između muža, žene i njegove ljubavnice; i način
na koji ovaj trougao može da se naruši i čak eksplodira – zbog
neuobičajene dužine kadrova koje koristi reditelj, zbog njegove pop-art
upotrebe svakodnevnih objekata ili zbog prodirućag prisustva ženskog
tela. Međutim, ta uznemiravajuća priroda filma je u istoj meri i puna
užitka. A upotreba, naizgled trivijalih, muzičkih nota i iznenađujuća
mikstura sentimenta i surovosti otvara vrata za novu vrstu doživljaja
kod gledaoca. A sve je još čudnije kada imamo u svesti neočekivani
izvor svega ovoga. Štaviše, Kim Ki-youngov opis duhovnog života likova
bio je i optužba na račun neljudskog razvoja južnokorejskog društva
posle građanskog rata. Bio je to komentar na to šta promena duha i
pohlepa za materijalnim ugođajima čini od ljudi.
Sluškinja je bio tek prvi veliki uspeh reditelja koji je jurio kroz opsesije
i pobunu. A njegovo saosećanje sa prezrenim ženama njegove kulture
pojaviće se ponovo u filmovima kao Žena insekt (1972), Yukcheui yaksok
(1975), Vatrena žena (1970), Yukshik dongmul (1985) i Gospođa iz vode
(1979). Raznovrsnost stilova i referenci koji su prisutni u Kimovim
filmovima (od melodrame do burleske, od klasične tragedije do horor
fantastike), tvori matricu u kojoj je Sluškinja još impresivniji, jer je ovo
film koji otvara još uvek previše tajna vrata u istoriju filma. J-MF
379
SAD (Shamley, Alfred Hitchcock) PSYCHO (1960)
109m BW
PSIHO
Produkcija: Alfred Hitchcock Hitchcockov Psiho je jedan od najslavnijih filmova svih vremena i
Scenario: Joseph Stefano, po sasvim moguće najuticajniji horor. On je zamenio čudovišta iz prošlosti
romanu Roberta Blocha ovog žanra, razne vampire, vukodlake, zombije i slične, za jedno
Fotografija: John L. Russell potpuno novo ljudsko čudovište. Ovaj film je od Normana Batesa
Originalna muzika: Bernard napravio opštepoznato ime, a reditelju obezbedio stalni status majstora
Herrmann suspensa.
Uloge: Anthony Perkins, Vera Ovu adaptaciju jezivog, ali zaboravljenog romana Roberta Blocha,
Miles, John Gavin, Martin koji je Normanov lik bazirao na stvarnom serijskom ubici iz Viskonsina,
Balsam, John McIntire, Simon
Oakland, Vaughn Taylor, Frank
El Geinu, napravio je Jozeph Stefano. Film govori o lepoj mladoj ženi,
Albertson, Lurene Tuttle, Patricia Marion Crane, koja ukrade sa posla 40 000 dolara. Odlazi iz grada
Hitchcock, John Anderson, Mort bez nekog jasnog plana, sem da se negde skrasi sa svojim oženjenim
Mills, Janet Leigh dečkom. Vozeći celu noć po kiši, konačno se zaustavi kod drumskog
Nominacije za Oskara: Alfred motela, gde je upravnik nespretni ali fini mladić Norman (Anthony
Hitchcock (režija), Janet Leigh
Perkins). U šokantnom obrtu, zbog kog je publika u to vreme bukvalno
(sporedna ženska uloga), Joseph
Hurley, Robert Clatworthy, George vrištala, Marion je izbodena uvijenim bodežom od strane nečega što liči
Milo (umetnički direktor), John L. na staru ženu. Škripuće violine kao muzička podloga (stalni Hitchcockov
Russell (fotografija) kompozitor Bernard Herrmann) naglašava jezivi napad. Nikada ranije
junak komercijalnog filma nije ubijen tako brutalno pre polovine filma!
Kada detektiv osiguranja, kome je pripao slučaj, Milton Arbogast
(Martin Balsam) bude takođe uklonjen, Marionina sestra Lila (Vera
Miles) i dečko Sam Loomis (John Gavin), sledeći njen trag, dospevaju
do kuće Batesovih, na brdu iznad motela. Otkrivaju da je ubica u stvari
Norman, travestit, šizofreničar koji se maskira u svoju mrtvu majku
svaki put kada mu se pojave seksualna ili preteća osećanja. Iako na
kraju filma policijski psiholog (Simon Oakland) objašnjava Normanovu
bolest, nema sumnje da, šta god da ga navodi na to što radi, ne može
se shvatiti racionalno.
Kada se Psiho pojavio, kritika je bila mlaka prema njemu, iako
mnogo blagonaklonija nego prema sličnom filmu Michaela Powella,
Smrt u očima (isto iz 1960). Publika je, međutim, bila oduševljena i
pravili su se redovi za karte. Dodatnu buku je napravila
nova Hitchcockova politika da se nikome ne dozvoli
ulazak u bioskop posle isteka špice Psiha. Jasno je da
je taj britanski reditelj našao način da uskoči direktno u
kolektivnu svest Amerikanaca. Čineći svog junaka tako
normalnim, ubacujući seks, ludilo i ubistvo u jednu jezivu
i ozbiljnu priču, on je predvideo novinske naslove gomile
najvažnijih priča iz dekada koje su dolazile. Uspeh Psiha je
doveo do tri „nastavka“, među kojima su: onaj koji je režirao
sam Perkins 1986, kratko emitovana serija Bejts motel
i, kadar po kadar, rimejk Gasa Van Santa iz 1998. Bio je
to eksperiment u boji, koji je ipak ubledeo u poređenju sa
Hitchcockovim crno-belim originalom. SJS
380
Italija (Galatea, Jolly) 87m BW
Jezik: Italijanski
Režija: Mario Bava, Lee Kresel
Produkcija: Samuel Z. Arkoff,
Massimo De Rita
Scenario: Mario Bava, Ennio De
Concini, Mario Serandrei, po priči
Nikolai Gogol
Fotografija: Mario Bava
Originalna muzika: Robert
Nicolosi
Uloge: Barbara Steele, John
Richardson, Andrea Checchi, Ivo
Garrani, Arturo Dominici, Enrico
Olivieri, Antonio Pierfederici,
Tino Bianchi, Clara Bindi, Mario
Passante, Renato Terra, Germana
Dominici
LA MASCHERA DEL DEMONIO (1960)
DEMONOVA MASKA
Ovaj film je snimljen u Italiji pod nazivom La Maschera Del Demonio, dok
je engleska verzija naslova bila The Mask of Satan. Međutim kasnije je u
bioskope pušten u drugačijoj formi (suptilna muzika Roberta Nicolosija
zamenjena je bombastičnim džezom Lesa Baxtera), u Americi kao Black
Sunday, a u Britaniji, posle nekoliko godina zabrane i dosta izbačenog
materijala, kao Revenge of the Vampire.
Snimatelj Mario Bava je bio više puta u prilici da uskače na mesto
reditelja i završava filmove kao što su Vampiri (1957), Kaltiki, Besmrtno
čudovište (1959) Riccarda Frede, a obavljao je bitan posao u drugoj
ekipi na filmovima o Herkulu Stevea Reevsa. Kada je dobio šansu da
sam snimi film, on se okrenuo ruskoj legendi sačuvanoj u Gogoljevoj
priči „Vij“ i izvukao iz nje očaravajuću bajku o mladom doktoru (John
Richardson) koji zapadne u ukletu moldavsku zajednicu i zaljubljuje
se u naslednicu Katju Vajda (Barbara Steele), koju zaposedne duh
pogubljene veštice njene pretkinje Ase (opet Steel).
Zaplet je uobičajena mešavina tajnih prolaza, porodičnih
prokletstava i iznenadnih smrti., ali Bava svaki kadar čini čudesnim i
stravičnim. Film se otvara grotesknom scenom pogubljenja, u kojoj se
maske demona zakucavaju na lobanje veštica. A obiluje gomilom jezivih
prizora u kojima se vampiri izmigoljavaju iz grobova u potrazi za živima.
Pored sjajnih monohromatskih prizora, jezive muzike i krvavih prizora, u
ovom filmu možete da vidite najbolje izdanje jedinstvene filmske pojave
Steelove, glumice sa najčudnijim seksepilom od svih glumica koje su
igrale u hororima. Ona je neubičajena polaznica Rank Charm School,
koja je bila kombinacija više škole i akademije. Crna, sa krupnim očima,
Steelova nije našla puno odgovarajućih uloga u Britaniji, tako da se
uputila preko granice. Uskoro je postala kraljica italijanskog horora,
sve dok nije dobila ulogu u Fellinijevom Osam i po (1963), kao parodija
Sophije Loren. Koji god da naslov nosi, ovo je najbolji italijanski gotski
horor ikada snimljen. KN
382
PEEPING TOM (1960) Velika Britanija (Anglo-
Amalgamated, Michael Powell)
SMRT U OČIMA 101m Eastmancolor
Napadnost kamere je dobila uznemiravajući obrt u filmu na lošem glasu Režija: Michael Powell
Michaela Powella – Smrt u očima – koji ga je koštao karijere. Mladić Produkcija: Michael Powell
po imenu Mark Lewis (Carl Boehm) predstavlja se jednoj ženi kao Scenario: Leo Marks
dokumentarista. Međutim, na njegovu kameru je zakačen šiljak kojim on Fotografija: Otto Heller
ubija svoje žrtve koje snima. Ovo saznajemo iz početnih sekvenci Smrti Originalna muzika: Brian
u očima, dok prisustvujemo mučkom ubistvu uhvaćenom virtuelnim Easdale, Angela Morley, Freddie
objektivom. Phillips
Mark je bez sumnje čudovište, ali Powell nam otkriva detalje iz Uloge: Karlheinz Böhm, Moira
Shearer, Anna Massey, Maxine
njegovog nezgodnog detinjstva, koji pomažu da nam postane bar Audley, Brenda Bruce, Miles
simpatičan. Dečakov otac je maltretirao dečaka snimajući ga za svoje Malleson, Esmond Knight, Martin
psihoanalitičke eksperimente, usmeravajući svetlo u njegove oči da bi Miller, Bartlett Mullins, Michael
ga probudio iz sna i bacajući guštere u njegov krevet. Malo kasnije ga Goodliffe, Nigel Davenport, Jack
Watson, Shirley Anne Field,
vidimo kako pozira sa svojom mrtvom majkom – film koji on kombinuje
Pamela Green, Brian Wallace
sa snimkom njegovog oca koji se ponovo ženi. Marku se seks, smrt,
ljubav i mržnja – sliva u jedan krvotok, a kamera je jedina stvar koja
može da zabeleži sve te trenutne emocije. Samo kroz bukvalni spoj
ovih osećanja pomoću svoje opreme, Mark može da izmiri nasilne i
suprotstavljene impulse svog podsvesnog.
Verovatno su dvosmisleni motivi njegovih radnji bili ono što je odbilo
publiku. Ili je to možda činjenica da je reditelj, tako drag kao što je
Michael Powell, svoju pažnju zaokrenuo ka toliko mračnom i šokantnom
problemu. Međutim, isto tako razlog bi se mogao naći i u suptilnoj
implikaciji koju film nudi, da je gledalac, kao partner u voajerisanju,
saučesnik Markovih ubistava, koja čak i omogućava na neki način.
Reditelj Powell prikazuje ovu uvrnutu priču koristeći sva svoja
znanja stečena u nevinijim filmovima
od ovog. Boje su žive, često u delovima
filma u kojima biste više voleli da
nisu toliko žive. Čak i u poređenju sa
crno-belim Hitchcockovim šokantnim
Psihom (1960), Smrt u očima ispada
neposredniji i mnogo strašniji. Mi smo
porinuti duboko u svest ludaka, a Powell
nam ne dozvoljava da lako izađemo
odatle. JKl
383
SAD (Mirisch) 125m BW THE APARTMENT (1960)
Režija: Billy Wilder APARTMAN
Produkcija: I.A.L. Diamond,
Doane Harrison, Billy Wilder Billy Wilder je voleo da počeše američku zajednicu tamo gde je svrbi.
Scenario: Billy Wilder i I.A.L. Pošto ga je inspirisao Kratki susret (1945) Davida Leana, on je morao
Diamond da sačeka deset godina da cenzura oslabi da bi mogao da ispriča
Fotografija: Joseph LaShelle priču o „trećem čoveku“, koji iznajmljuje svoj stan preljubničkom paru.
Originalna muzika: Adolph Iznenađuje da, iako se bavi tako osetljivom temom, Apartman osvaja
Deutsch pet Oskara (uključujući za najbolji film, režiju i scenario) i danas važi za,
Uloge: Jack Lemmon, Shirley po mnogima, poslednji Wilderov pravi realistički film.
MacLaine, Fred MacMurray, Neki su bili protiv moralne nepodobnosti C. C. Baxtera, lika Jacka
Ray Walston, Jack Kruschen,
David Lewis, Hope Holiday, Joan
Lemmona, koji dobija bolji položaj samo iz razloga što pomaže svojim
Shawlee, Naomi Stevens, Johnny pretpostavljenim u osiguravajućem društvu da varaju žene. Ali Lemmon,
Seven, Joyce Jameson, Willard koji je i inače igrao Wilderove evrimen likove, unosi u ovaj lik dozu
Waterman, David White, Edie humanosti, tako da na kraju Baxter ispada ništa više nego činovnik rob
Adams
koji je, mimo svoje volje, upleten u situaciju koja postoji od početka filma
Oskar: Billy Wilder (najbolji
i van njegove je kontrole. I pored svog humora, Apartman je oštra kritika
film), Billy Wilder (režija), Billy
Wilder, I.A.L. Diamond (scenario), društva, kao i preispitivanje američkog života i seksualnih običaja u ono
Alexandre Trauner, Edward G. vreme. Takođe je i snažan napad na korumpirani kapitalistički sistem, u
Boyle (umetnički direktor), Daniel kome bilo ko, ko je iole uticajan, može da muze nekoga drugog.
Mandell (montaža)
U Apartmanu nalazimo vešto pomešane žanrove, premda on, u
Nominacije za Oskara: Jack
najvećoj meri, počinje kao satirična komedija, prelazi u moćnu dramu
Lemmon (glavna muška uloga),
Shirley MacLaine (glavna ženska i završava se kao romantična komedija. Besprekorno konstruisan
uloga), Jack Kruschen (sporedna scenario koji su napisali Wilder i I. A. L. Diamond, može se donekle
muška uloga), Joseph LaShelle smatrati gorkim nastavkom filma Sedam godina vernosti (1955). Posle
(fotografija), Gordon Sawyer letnjih odmora, kada su muškarci varali svoje žene u njihovom odsustvu,
(zvuk)
oni brzo šutnu svoje ljubavnice. Fran Kubelik (Shirley MacLAine) jedna
Shirley MacLaine (Volpi pehar), je od ovih nesrećnica, i ona veruje da ljubavne veze nisu samo jedna
Billy Wilder nominacija (Zlatni lav) od stvari potrošačkog društva. Na kraju se činovnik iskupljuje svojom
ljubavlju za ovo drugo usamljeno srce, mada film izbegava bilo kakvu
sentimentalnost. Bez obzira što Wilder nije mislio da su MacLaineova i
Lemmon dobar par, publika može sasvim opravdano
da zauzme suprotan stav. FL
384
SAD (Bryna) 196m Technicolor SPARTACUS (1960)
Režija: Stanley Kubrick SPARTAK
Produkcija: Kirk Douglas, Edward
Lewis Prvi reditelj ovog filmskog epa Anthony Mann bio je otpušten od strane
Scenario: Dalton Trumbo, po zvezde Kirka Douglasa nedugo posle početka snimanja, mada su neke
romanu Howarda Fasta od uvodnih scena snimljenih u pustinji ostale. Zapalo je Stanleyju
Fotografija: Russell Metty, Kubricku, koji je bio u svojoj „predodiseja“ fazi, da uprizori priču Howarda
Clifford Stine Fasta o pobuni robova u Starom Rimu. On je zadatak odradio brilijantno,
Originalna muzika: Alex North mešajući scene bitke za prevlast u senatu sa onima o bratstvu robova.
Uloge: Kirk Douglas, Laurence U centru pažnje je rob Spartak (Douglas), koji podstakne mnoge slične
Olivier, Jean Simmons, Charles njemu da ustanu protiv svojih ugnjetavača, među kojima su i mladi
Laughton, Peter Ustinov, John
Gavin, Nina Foch, John Ireland,
Antonije (Tony Curtis), ljubimac Rimljanina Markusa Krasa (Laurence
Herbert Lom, John Dall, Charles Olivier), koji nije najsrećniji kada njegov dečko postane dezerter. Posle
McGraw, Joanna Barnes, Harold restauracije filma trideset godina nakon snimanja, scena u kupatilu,
Stone, Woody Strode, Peter koja objašnjava odnose između gospodara i roba, izbačena 1960. zbog
Brocco
homoseksualne konotacije, bila je vraćena, sa Anthonyjem Hopkinsom,
Oskar: Peter Ustinov (sporedna
koji je nahovao Olivierove dijaloge pošto su bili izgubljeni.
muška uloga), Alexander Golitzen,
Eric Orbom, Russell A. Gausman, Kubrick sjajno postavlja scene pobune robova i sekvence bitki, ali
Julia Heron (umetnički direktor), najveće iznenađenje koje dolazi od reditelja nepoznatog po emotivnim
Russell Metty (fotografija), Valles, scenama, dolazi na kraju, u srceparajućoj sceni u kojoj Spartakova
Bill Thomas (kostimi)
ljubav Varnija (Jean Simmons) drži njihovo dete da ga on vidi poslednji
put, pre nego što umre razapet na krst među ljudima koji su ga sledili.
Lawrence (montaža), Alex North
(muzika) Vrhunski!. JB
SAD (NBI, Newton, Warner Bros.) SPLENDOR IN THE GRASS (1961)

124m Technicolor
SJAJ U TRAVI
Režija: Elia Kazan
Scenario: William Inge Od prvih nota muzike Davida Amrama i uvodne slike u kojoj se Bud
Produkcija: William Inge, Elia (Warren Beatty) i Deanie (Natalie Wood) ljube u autu pored vodopada,
Kazan, Charles H. Maguire Sjaj u travi predstavlja pravu holivudsku melodramu. Strasti sputane
Fotografija: Boris Kaufman zbog društva (dešava se u Kanzasu 1928) nalaze izmešten izraz u
Originalna muzika: David Amram pljuskovima boja, zvuka i gestova.
Uloge: Natalie Wood, Pat Hingle, Represija je svuda u filmu, sila koja gura ljude u monstruozne,
Audrey Christie, Barbara Loden, disfunkcionalne pravce. Muškarci su obavezani da budu uspešni i mačo
Zohra Lampert, Warren Beatty, tipovi, dok žene moraju da izaberu između devičanstva i kurvarluka –
Fred Stewart, Joanna Roos, John
McGovern, Jan Norris, Martine
što je slučaj sa Budovom nekonvencionalnom sestrom Ginny, opajdarom
Bartlett, Gary Lockwood, Sandy koju igra Barbara Loden.
Dennis, Crystal Field, Marla Reditelj Elia Kazan je dosta radio na spajanju klasičnog narativnog
Adams stila, koji je gajen u studijima, i novih dinamičkih formi koje su predstavili
Oskar: William Inge (scenario) studio Actors i francuski novi talas. Ovde je, u saradnji sa dramaturgom
Nominacije za Oskara: Natalie Williamom Ingeom, postigao finu sintezu oba ova pristupa. Film daje
Wood (glavna ženska uloga)
lucidnu analizu koncentrisanu na društvene kontradikcije određene
klasom, bogatstvom, industrijom, crkvom i porodicom. U isto vreme,
Sjaj u travi je film u kome su likovi autentični pojedinci i ponašaju se i
reaguju u jednom registru koji je daleko od holivudskog klišea. AM
386
L’ANNÉE DERNIÈRE À MARIENBAD (1961) Francuska /Italija (Argos, Cineriz,
Cinétel, Como, Cormoran,
PROŠLE GODINE U MARIENBADU Tamara, Precitel, Silver, Soc.
Ovaj film je temelj modernističke kinematografije uopšte, a naročito Nouvelle, Terra) 94m BW
posleratnog francuskog filma. Jezik: Francuski
Bilo je sasvim jasno te 1961. da drugi film Alaina Resnaisa, baš kao Režija: Alain Resnais
i njegov prvi film Hirošima, ljubavi moja, označava drastično udaljavanje Produkcija: Pierre Courau,
od filmova oblikovanih dugo dominantnom „tradicijom kvaliteta“, što Raymond Froment
je pežorativni izraz koji su smislile Resnaisove mlađe kolege iz novog Scenario: Alain Robbe-Grillet, po
romanu The Invention of Morel by
talasa. On nije bio samo mimo svega i ekscentričan. On je najstrašnije Adolfo Bioy Casares
uvredio pretpostavke narativnog filma, preispitujući i podrivajući Fotografija: Sacha Vierny
svaki aspekt „ispravnog“ pravljenja filma od temporalne strukture do Originalna muzika: Francis Seyrig
kompozicije fotografije i razvoja likova. Uloge: Delphine Seyrig, Giorgio
Mariebad nije delo samog Resnaisa. Njegova veličanstvenost izrasta Albertazzi, Sacha Pitoëff,
organski iz snolike poezije Robbe-Grilletovog scenarija, koji je genijalniji Françoise Bertin, Luce Garcia-
i ćudljiviji nego što i obožavaoci obično primećuju, a i od widescreen Ville, Héléna Kornel, François
Spira, Karin Toche-Mittler, Pierre
fotografije Sache Vierneya, koji je dostigao vrhunac. Ako se zagledamo
Barbaud, Wilhelm von Deek,
još dublje, trebalo bi odati priznanje i otkrićima kritičara u časopisu Jean Lanier, Gérard Lorin, Davide
Cahiers du Cinema, razvitku modernog slikarstva, egzistencijalistima Montemuri, Gilles Quéant, Gabriel
i bergsonovskim strujama evropske filozofije, i još mnogim drugim Werner
teoretskim, kulturnim, sociopolitičkim inovacijama ovog izuzetno Nominacije za Oskara: Alain
Robbe-Grillet (scenario)
plodnog perioda francuske kulture.
Filmski Festival u Veneciji: Alain
A zatim, tu je i sjajna podela, sa legendarnom Delphine Seyrig u ulozi
Resnais (Zlatni lav)
žene zvane „A“, neponovljim Giiorgiom Albertazzijem u ulozi nedokučivog
stranca zvanog „X“, i suptilno ekspresivnim Sachom Pitoëffom kao „M“,
zbunjenim suprugom iz priče. Oni oslikavaju enigmatične likove ove
krajnje nedokučive bajke, na način koji u potpunosti ide uz elegantnu
atmosferu ove priče.
Pa ipak, videti Marieband kao u osnovi Resnaisovo delo, znači
priznati njegovo srodstvo sa ostalim njegovim remek-delima Muriel ou
le Temps d’un Retour (1963), Proviđenje (1977) i Moj ujak iz Amerike
(1980), i odati priznanje reditelju za neobičnu važnost koju je imao
u progresu kinematografije. Karakteristično skromno, on je jednom
Marienbad označio kao „grub i primitivan... pokušaj“ da se uhvati
„kompleksnost razmišljanja i njegovog mehanizma“. On je pogrešio u
izboru prideva, ali je bio u pravu sa svim ostalim u vezi sa ovim čudnim i
inspirativnim filmom. Nigde u kinematografiji nije tako smisleno istražen
ili tako snažno evociran lavirint svesti i sećanja kao u ovom filmu. DS
387
Francuska (Argos) 28m BW LA JETEE (1961)
Jezik: Francuski NASIP
Režija: Chris Marker
Nasip Chrisa Markera, kratki eksperimentalni film zavijen u formu SF-a
Produkcija: Anatole Dauman
(Terry Gilliam je 1995. uradio „rimejk“ Dvanaest majmuna) je vrsta
Scenario: Chris Marker
naizgled jednostavnih projekata, čija rezonantnost i složenost narasta
Fotografija: Jean Chiabaut, Chris
Marker kroz vreme. Iako je film skoro u potpunosti kompozicija sastavljena od
Originalna muzika: Trevor crno-belih fotki, Marker je puni provokativnom naracijom, dokazujući
Duncan jednom zasvagda da pokretne slike koje tvore film ne moraju da se
Uloge: Jean Négroni, Hélène pokreću da bi nas pokrenule.
Chatelain, Davos Hanich, Jacques Nasip je smešten u blisku budućnost posle nuklearne apokalipse,
Ledoux, André Heinrich, Jacques koja je sve preživele naterala da se sakriju pod zemlju zarad sigurnosti.
Branchu, Pierre Joffroy, Étienne
Becker, Philbert von Lifchitz, Ligia
Narator je čovek koji je poslat nazad kroz vreme da bi otkrio i uklonio
Branice, Janine Klein, William uzrok razarajućeg rata. Tokom svojih lutanja po prošlosti on postaje
Klein, Germano Faccetti opsednut nasilnom slikom koje se seća iz detinjstva – čovek koga
upucavaju – kao i misterioznom lepoticom. Kada shvati povezanost ove
dve slike, već je prekasno i istorija se mora ponoviti.
Markerova upotreba slika i štedljive naracije obavezuje ga da
se posveti dizajnu zvuka. Žamor glasova i čudni zvuci predstavljaju
maglovito putovanje kroz vreme, koje je ovde predstavljeno kao
metafizička manipulacija sećanja i prostora. Kako naratorovo
putovanje kroz vreme napreduje, zvuci postaju sve lucidniji, dovodeći
do nejefektnijeg trenutka filma. Dok na slici vidimo lepu devojku kako
spava, Marker prikazuje kako se njeno oko uz treptaj otvara. Ovo je u
Nasipu jedina scena u kojoj se slika pokreće.
Ovaj kratki trenutak pomaže nam da uvidimo vezu između naratora
i te žene, otkrivajući zašto bi on hteo da se oslobodi svoje misije.
Ovo takođe priprema završnu scenu filma, u kojoj se um zbrka (ili
vreme?). Sa svojih 25 minuta
Nasip je kratak ali ipak ostavlja
dublji utisak od mnogih triput
dužih filmova. Činjenica da njegova
hladna montaža postiže bilo kakvu
emocionalnu reakciju potvrđuje
njegovu kreativnost i ingenioznost,
i objašnjava zašto se jedan tako
nekonvencionalan kinematografski
rad smatra uticajnim SF remek-
delom. JKl
388
ONE-EYED JACKS (1961) SAD (Paramount, Pennebaker)
141m Technicolor
JEDNOOKI DŽEK
Režija: Marlon Brando
Naravno da Marlon Brando ume da glumi. Važnije pitanje koje se Produkcija: Frank P. Rosenberg
postavlja njegovim rediteljskim prvencem jeste: ume li on da režira? Scenario: Guy Trosper, Calder
Kao čovek koji je prvi popularizovao sistem Stanislavskog u Willingham, po romanu The
američkom filmu u ranim 1950-im, Brando sažima svoj jedinstveni stil Authentic Death of Hendry Jones
u uvodnoj sceni filma. Dok polako gustira bananu, kamera se povlači, Charlesa Neidera
otkrivajući njegovu smirenost u toku nečega za šta se otkriva da je Fotografija: Charles Lang
pljačka banke gde je njegov lik Rio glavni bandit. On se smeška i kamera Originalna muzika: Hugo
Friedhofer
se zaustavlja. On proguta poslednji komadić banane pre nego što skine
Uloge: Marlon Brando, Karl
prsten sa prsta jedne klijentkinje u banci. Malden, Katy Jurado, Pina
Osim što je divna scena, ona takođe otkriva Riove ortake, surovog i Pellicer, Ben Johnson, Slim
sirovog Ćaleta Longwortha (Carl Malden), uspostavljajući lagani tempo Pickens, Larry Duran, Sam
vesterna. Nadalje se Brandov prvenac pretvara u osvetnički film, koji Gilman, Timothy Carey, Miriam
Colon, Elisha Cook Jr., Rodolfo
se proteže od severnog Meksika do Montereja. Iako je snimanje imalo
Acosta, Joan Petrone, Tom Webb,
problema, Jednooki Džek nudi sjajna dizajnerska rešenja, sjajnim Ray Teal
odabirom Maldena za netipičnu ulogu negativca i generalno nudi Nominacije za Oskara: Charles
spektakl izuzetno determinisane moralne ambivalentnosti, vizuelne Lang (fotografija)
lepote i uverljivih motivacija likova.
Da damo kratki prikaz ostatka priče: Ćale
izigra Rija i ostavlja ga u meksičkom zatvoru, što
je početak doživotne svađe. Prođe pet godina
pre nego što Rio pobegne iz zatvora. Željan
osvete, on se spetlja s bandom koju predvodi
Bob Amory (Ben Johnson) i grupa jaše ka severu
uz kalifornijsku obalu u potrazi za akcijom. U
Montereju, konačno sustignu Ćaleta, koji je
sada lokalni šerif sa Čikana ženom Marijom
(Katy Jurado) i sa njenom ćerkom tinejdžerkom
Louisom (Pina Pellicer). Rio se pretvara da
je prijatelj, Ćale laže o prošlosti, Bob planira
pljačku banke, a Louisa pada na banditov
šarm. Nepotrebno je naglašavati da Rio dobija
zadovoljenje dok svi ostali banditi ginu zbog
svojih poroka.
Jednooki Džek je fini dodatak Brandovoj
filmografiji i značajna veza između vestern
klasika pedesetih i eksperimenata u okviru
žanra iz sedamdesetih. U njemu se istražju dve
strane čoveka i realizuje se tema nagoveštena
naslovom. On ostaje malo gledan dragulj. GC-Q
Francuska / Italija (EIA, Rome- LOLA (1961)
Paris) 90m BW
LOLA
Jezik: Francuski
Režija: Jacques Demy Čarobni igrani prvenac Jacquesa Demyja najavljuje njegova dva kasnija
Produkcija: Carlo Ponti, Georges remek-dela: Šerburški kišobrani i Devojke iz Rošfora. Ne samo zbog
de Beauregard napora da ubaci bajkoliku romansu u banalni svet atlantske luke (ovde
Scenario: Jacques Demy je to njegov rodni Nant) nego i zbog upotrebe muzike i plesa. Dok ovi
Fotografija: Raoul Coutard drugi elementi nisu konstanta u ovom filmu, oni ipak daju podatke o
Originalna muzika: Michel zapletu, likovima i raspoloženju, još od uvodne scene u kojoj se koriste
Legrand Betoven i Michel Legrand, da proprate ulazak belog kadilaka u grad.
Uloge: Anouk Aimée, Marc Bilo bi pogrešno otpisati ga kao trivijalnu priču koja se vrti oko
Michel, Jacques Harden, Alan primamljive ali misteriozne igračice u kabareu i samohrane majke Lole
Scott, Elina Labourdette, Margo
Lion, Annie Duperoux, Catherine
(Anouk Aimee), koja odlaže odluku da izabere nekoga od udvarača dok
Lutz, Corinne Marchand, Yvette iščekuje da joj se davnašnja ljubav vrati iz tuđine. I pored svih prijatnih
Anziani, Dorothée Blank, Isabelle poigravanja kamere Raoula Coutarda (film je sjajna posveta Maxu
Lunghini, Annick Noël, Ginette Ophülsu), prijatnih melodija i nategnutih koincidencija, Lola je prožeta
Valton, Anne Zamire
dubokom svešću o prolaznosti sreće i poteškoćama, i o nemogućnosti
za ostvarivanje ljubavi. I formalno je film komplikovaniji nego što bi se to
moglo učiniti na prvi pogled, sa puno sporednih likova, na koje se može
gledati kao na varijacije centralnog para. Ah, a Anouk je čudesna! GA
SAD (Jurow-Shepherd, BREAKFAST AT TIFFANY’S (1961)

Paramount) 115m Technicolor
DORUČAK KOD TIFANIJA
Režija: Blake Edwards
Produkcija: Martin Jurow, Richard Truman Capote, po čijoj je noveli snimljen Doručak kod Tifanija,
Shepherd zamišljao je Marilyn Monroe u ulozi Holly, ribe za provod, ali sada je
Scenario: George Axelrod, po teško zamisliti bilo koga ko bi bolje odgovarao ulozi od Audrey Hepburn.
romanu Trumana Capotea U uvodnoj sceni, u kojoj stoji ispred famozne prodavnice nakita Tiffany’s
Fotografija: Franz Planer na Menhetnu, Audrey izgleda nikada lepše i zanosnije.
Originalna muzika: Henry U Capoteovoj priči, Holly je očigledno prostitutka, pošto je film
Mancini Blakea Edwardsa snimljen 1961. kada su cenzori imali košmare od
Uloge: Audrey Hepburn, George takvih tema. Holi u interpretaciji Audrey Hepburn je devojka boemskog
Peppard, Patricia Neal, Buddy
Ebsen, Martin Balsam, José Luis
tipa, koja zarađuje od poklona od gospode. Ona stanuje u istoj zgradi u
de Villalonga, John McGiver, Alan kojoj i Paul, koji pokušava da postane pisac (George Peppard), a i sam
Reed, Dorothy Whitney, Beverly je sa zadrškom jer ga izdržava imućna dobročiniteljka (Patricia Neal) sa
Powers, Stanley Adams, Claude kojom je u vezi. Fini balans njihovih veza je doveden u pitanje kada se
Stroud, Mickey Rooney
Paul zaljubi u njegovu prelepu komšinicu iako ga ona često izluđuje.
Oskar: Henry Mancini (muzika),
Audrey Hepburn, sa kosom začešljanom unazad, u šik crnoj haljini,
Henry Mancini, Johnny Mercer
(pesma) i sa elegantnom muštiklom, čini sliku koja traje do dan-danas. Sa
Nominacije za Oskara: George nezaboravnom muzikom Henryja Mancinija i sa klasičnim momentima
Axelrod (scenario), Audrey (kao kad Audrey peva „Moon River“ ili kada traži svog ljubljenog
Hepburn (glavna ženska uloga), mačka po njujorškoj kiši), vi imate jednu od holivudskih najlepših i
Hal Pereira, Roland Anderson,
najnezaboravnijih romantičnih drama. JB
Sam Comer, Ray Moyer
390
LA NOTTE (1961) Italija / Francuska (Nepi, Silver,
Sofitedip) 122m BW
NOĆ
Jezik: Italijanski
Film koji je usledio posle Antonionijevog proboja Avantura (1960) jeste Režija: Michelangelo Antonioni
središnji film ne baš čvrsto povezane trilogije, koju zatvara Pomračenje Scenario: Michelangelo
(1962), i koji je napravljen na vrhuncu njegovog intelektualnog prestiža Antonioni, Ennio Flaiano, Tonino
na internacionalnoj filmskoj sceni. Ponavljajući neke od melanholičnih Guerra
tema i stilskih elemenata svog prethodnika, sa naročitim naglaskom na Fotografija: Gianni-di Venanzo
dosadu i emotivno atrofiranje bogatih, Noć se završava vrstom bolnog Originalna muzika:
prisećanja na nekadašnju seksualnu želju koja obeležava kraj Joyceove Giorgio-Gaslini
priče „Mrtvi“. Međutim, mejnstrim klišei koji će kružiti šezdesetih o Uloge: Marcello Mastroianni,
Jeanne Moreau, Monica
Antonioniju kao nabeđenom reditelju koji pravi dosadne filmove o Vitti, Bernhard Wicki, Rosy
dosadi bogatuna, uglavnom potiču od ovog filma, bez obzira što se ovde Mazzacurati, Maria Pia Luzi,
mogu naći neki njegovi najsuptilniji i najoblikovaniji rediteljski postupci. Guido A. Marsan, Vittorio
Uspeh Noći kao strukturisanog i oblikovanog narativnog filma, nije Bertolini, Vincenzo Corbella, Ugo
Fortunati, Gitt Magrini, Giorgio
tako jasan kao kod druga dva dela trilogije, a gluma je bolja nego u
Negro, Roberta Speroni
prvom, a lošija nego u drugom. Jednostavni zaplet sveden na 24 časa,
Medjunarodni Filmski Festival u
svodi se na umiranje strasti između uspešnog pisca Giovannija Pontana Berlinu: Michelangelo Antonioni
(Marcello Mastroianni) i njegove frustrirane žene Lidije (Leanne Moreau). (Zlatni Medved)
Najbolji trenuci filma se okupljaju oko početka i kraja i uključuju piščev
susret sa pacijentom nimfomankom prilikom posete umirućem prijatelju
(Bernard Wickl), i njegov dosta duži susret sa
ćerkom jednog industrijalca (Monica Vitti) na
jednoj zabavi. Oba susreta odražavaju njegove
promene raspoloženja i poriva. Obe ove scene
pokazuju emotivnu suptilnost i intrigantnost
mizanscenskih rešenja Antonionija. Naspram
ovoga stoji verovatno najslabiji deo koji
prikazuje razvučenu šetnju sa suprugom po
Milanu. Prikazano je puno simboličkih detalja
koji bi trebalo da nagoveste njeno stanje uma.
Ovo možda dolazi od lošeg uticaja koji je na
reditelje tokom šezdesetih imao Bergman. Ali
bez obzira na mane, ovaj film dolazi iz perioda
koji se smatra Antonionijevom najboljom fazom
i njegovo majstorstvo je prisutno u celom filmu.
JRos
391
Francuska (Carrosse, Sédif) JULES ET JIM (1962)
100m BW
ŽIL I DŽIM
Jezik: Francuski
Režija: François Truffaut Ona je nosila prsten na svakom prstu. Ona je pevala pesmu. Nosila
Produkcija: Marcel Berbert je brkove i kapu i volela je dva muškarca: Francuza i Nemca, a rat se
Scenario: Jean Gruault, François bližio. Volela bi još mnoge druge, pre, posle i tokom tog perioda, a
Truffaut, po romanu Henri-Pierre bicikle su jurile po vijugavim putevima sreće. Na kraju je stigla smrt. G.
Roché, Žil (Oscar Werner) i g. Džim (Henry Serre) otvorili su vrata da uđe leto
Fotografija: Raoul Coutard filmske moderne, one koja se desila davno u prošlosti na početku XX
Originalna muzika: Georges veka, kada je Henri Pierre Roché živeo ovu priču i zabeležio je u svom
Delerue dnevniku. Oni su otvorili vrata da bi Catherine (Jeanne Moreau) utrčala
Uloge: Jeanne Moreau, Oskar kroz njih isijavajući milošću i snagom i verom u čoveka. Ona bi mogla
Werner, Henri Serre, Vanna
Urbino, Boris Bassiak, Anny
pobediti u svim trkama na mostu, pa čak i onom mostu koji se završava
Nelsen, Sabine Haudepin, Marie na sredini. Bila bi to tragedija, ali je pokazana u slepstiku.
Dubois, Christiane Wagner, Nemojte da gledate nikada sinhronizovan Žil i Džim, Truffautov
Michel Subor voice-over je povetarac koji miluje i čini da jedan svet nestaje, a drugi se
pojavljuje. Lepota crno-belog sineskopa je nedovoljno velika, delikatna i
nijansirana, nedovoljno ukorenjena u izvornom i nedovoljno savremena
da bi mogla da prenese lepotu od koje je satkan ovaj film. A pogledajte
samo Jean Moreau! Pogledajte kako je lepa! Truffaut je bio lud za njom
(a kako ne bi bio?). Žil i Džim je nastao iz ove ljubavi. Bilo bi nemoguće
snimiti ovakav film da reditelj nije toliko uživao u snimanju svoje glumice,
bez snage koju su jedno drugom dali. Senka tuge se može videti svaki
put kada ona izađe iz kadra, a ushićenje i želja svaki put kada se ona
vrati.
Film je umetnost snimanja, ne samo snimanja objekata nego i
vizuelnih formi i zvukova. Takođe je i snimanje one izobličene realnosti,
usled moćnih emocija. Žil i Džim beleži baš takvu stvarnost. Rat je
dolazio, kao i iluzija i smrt. Film je to znao i njegove crna i bela su
takođe boje žaljenja. Ovo je bio Truffautov treći film, još uvek u duhu
originalnog novog talasa. Pa ipak, posle autobiografskog filma o detetu
400 udaraca (1959) i avangardnog Pucajte u pijanistu (1960), Žil i
Džim je označio zreliji napor središnjeg perioda, bez gubitka mladalačke
energije revolucije koju su on i njegove kolege pokrenule u svetu filma.
I bar u ovom kratkom trenutku, to je ono što se desilo. Treći Truffautov
film je održao živim momenat turbulencije koji se nikada neće ponoviti
– skok u budućnost, s ljubavlju. J-MF
392
VIRIDIANA (1961) Španija / Meksiko (59, Gustavo
Alatriste, UNINCI) 90m BW
VIRIDIANA
Jezik: Španski
Godine 1960. nova generacija španskih filmadžija je nagovorila Buñuela Režija: Luis Buñuel
da radi u svojoj Španiji, prvi put otkako ju je napustio 1936. On se Produkcija: Gustavo Alatriste,
odlučio za ironičnu dramu. Viridiana (Silvia Pinal) u noći kada treba da Ricardo Muñoz Suay, Pedro
ode u manastir, ode u posetu svom bogatom ujaku zemljoposedniku Portabella
(Fernando Rey). Uzbuđen njenom sličnošću sa svojom preminulom Scenario: Julio Alejandro, Luis
ženom, on smišlja kako da je siluje, ali se pokaje u poslednjem trenutku. Buñuel
Pokajan izvrši samoubistvo i ostavi imanje njoj i svom ciničnom sinu. Fotografija: José F. Aguayo
Žestoka u svojim nastojanjima da popravi svet oko sebe, Viridiana usvaja Originalna muzika: Gustavo
Pittaluga
monstruoznu grupu lopova, prosjaka i kurvi. Neizbežno, njena se milost
Uloge: Silvia Pinal, Francisco
pretvara u katastrofu i u njenu propast. Rabal, Fernando Rey, José Calvo,
Španske vlasti su odobrile scenario sa nekoliko izmena, ali nisu imali Margarita Lozano, José Manuel
priliku da vide film pre Kanskog filmskog festivala 1960. Bez obzira Martín, Victoria Zinny, Luis
na granpri u Kanu Viridiana je bila zabranjena u Španiji. Popravivši Heredia, Joaquín Roa, Lola Gaos,
María Isbert, Teresa Rabal
scenario, Buñuel očigledno nije izgubio ni trunku sposobnosti da šokira
Filmski Festival u Kanu: Luis
i uvredi one zadrte. Film, sa obiljem nadrealističkih opservacija, ostaje
Buñuel (Zlatna Palma), zajedno
Buñuelova najbolja ekspozicija nepopravljive ljudske gluposti i neukrotive sa Henri Colpievim Une Aussi
komedije življenja. DR Longue Absence
THE LADIES MAN (1961) SAD (Paramount) Color

VELIKI ZAVODNIK Režija: Jerry Lewis
Produkcija: Ernest D. Glucksman,
Jerry Lewis je neko ko nije za ignorisanje. Možda je konačno vreme Jerry Lewis
da priznamo da naši francuski prijatelji, ljubitelji filma znaju o čemu Scenario: Jerry Lewis, Bill
pričaju. Iako je Jerry bio jedan od tri-četiri najuticajnija američka filmska Richmond
komičara, njegova glumačka karijera nas nije mogla pripremiti na pravi Fotografija: W. Wallace Kelley
način za njegove rediteljske talente, niti za mnoge vrline filma Veliki Originalna muzika: Jack Brooks,
zavodnik. Walter Scharf, Harry Warren
U ovom filmu, Jerry Lewis pokazuje majstorstvo mizanscenskih Uloge: Jerry Lewis, Helen Traubel,
rešenja koje se retko viđa. Malo ko bi mogao da organizuje kadrove Kathleen Freeman, Hope Holiday,
Lynn Ross, Gretchen Houser,
sa toliko veštim tajmingom. Ovo potkrepljuje najbolje scena u kojoj Lillian Briggs, Mary LaRoche,
se brojne žene iz pansiona bude i obavljaju svoje jutarnje rituale. U Madlyn Rhue, Alex Gerry, Jack
sjajnom kadru, mi vidimo mlade žene kako češljaju kosu, vežbaju i Kruschen, Vicki Benet, Pat
sviraju engleski rog – dok kamera klizi kroz čuvenu „lutkinu kuću“. Stanley, Dee Arlen, Francuskasca
Bellini
Njihovi pokreti su usklađeni sa muzikom i savršeno uklopljeni u dekor.
Rezultat je bujica komične ženstvenosti šezdesetih, koja se odvija u
živim bojama i psihoseksualnom ludilu.
Dodajte ovome još i Jerryjevu suludu glumu i da, kao reditelj, ne
preza da u trenutku odbaci stvarnost, kao u bizarnoj sceni „Spider
Lady“. U Veliki zavodniku se nalazi i ono što je po meni najbolji filmski
„slow burn“. Film je ne samo vrh Lewisovog komičnog stila, već i
mizanscena u američkom filmu. EdeS
393
Švedska (Svensk) 89m BW SÅSOM I EN SPEGEL (1961)
Jezik: Švedski KROZ TAMNO OGLEDALO
Ovo je prvi film onoga što će kasnije postati poznato kao Bergmanova
kamerna trilogija o ćutanju Boga (mada se reditelj tu i tamo bunio protiv
takvog pristupa ovim filmovima). Ovaj film počinje, pomalo zavaravajući,
Fotografija: Sven Nykvist
sa četvoro ljudi: Kårin (Harriet Andersson), njenim mužem Martinom
Muzika: Johann Sebastian Bach
(Max von Sydow), njenim ocem Davidom (Gunnar Björnstrand) i bratom
Uloge: Harriet Andersson, Gunnar
Björnstrand, Max von Sydow, Lars tinejdžerom Minusom (Lars Passgard) – koji izlaze iz mora, kao niotkuda,
Passgård smejući sa glasno, odajući utisak sreće i zajedništva. Oni su na odmoru
Oskar: Švedska (najbolji strani (ovo je prvi film koji je Bergman snimao na ostrvu Faro, koje će kasnije
film) postati njegov dom) i, uz zalazak sunca, stvara se atmosfera opuštenog
Nominacije za Oskara: Ingmar uživanja. Polako otkrivamo očaj, razdor i sumnje dok film ide ka svom
Bergman (scenario) sumornom završetku tačno jedan sat kasnije.
Medjunarodni Filmski Festival u Za to vreme, Kårin otkriva da je duševna bolest, za koju je mislila da
Berlinu: Ingmar Bergman (OCIC
nagrada), nominacija (Zlatni
jenjava, u stvari neizlečiva. Martin će uvideti da njegova ljubav prema
Medved) njoj ne može da joj pomgne oko njenih halucinacija. David će priznati
da je zapostavljao svoju porodicu zbog posla pisca i da se ne može
promeniti. Minusa će zahvatiti sestrin vrtlog ludila. A ona se potpuno
slomi kada, u iščekivanju Božje milosti, otkrije njegovo hladno lice u
vidu hladnog lica pauka. Ta jeziva scena, u kojoj mi ne
vidimo ništa osim njene reakcije na ono što vidi, ujedno
je i kulminacija drame i logični tematski zaključak ove
perfektne drame, kojoj po intenzitetu nema ravne ni
među Bergmanovim ostalim filmovima.
Inspirisan Strindbergom, film Kroz tamno ogledalo,
sa šačicom likova, zabačenim mestom radnje, kratkim
trajanjem i iščišćenim prizorima (osim likova, još samo
vidimo njihovu kuću, more, nebo, kamenitu obalu i
polupani brod u kome Kårin prvi put doživi nervni slom),
ne dopušta da bilo šta razvodni snagu filozofskog i
emotivnog zamaha. Zato ne čudi što ga je Bergman
smatrao prvim filmom koji je prokrčio put remek-delu
kao što je Persona (1966). GA
394
CHRONIQUE D’UN ÉTÉ (1961) Francuska (Argos) 85m BW
HRONIKA JEDNOG LETA Jezik: Francuski
Režija: Edgar Morin, Jean Rouch
Hronika jednog leta je film antropologa Jeana Roucha i sociologa
Fotografija: Raoul Coutard, Roger
Edgara Morina i slovi kao najvažniji i najcitiraniji dokumentarni film. Morillière, Jean-Jacques Tarbès
Po uzoru na tradiciju i tehniku pionira dokumentarne forme, Dzigu Uloge: Marceline Loridan Ivens,
Vertova i Roberta Flahertyja, Rouch i Morin snimaju modele i izvedbe Marilù Parolini, Jean Rouch
svakodnevice Pariza ranih šezdesetih. Oslanjajući se na neke od glavnih
promena u 16-milimetarskoj opremi i tehnici koja se pojavila u to vreme,
film demonstrira razvojne mogućnosti sve mobilnijeg i sve objektivnijeg
medija.
Iako u nekom smislu Hronika jednog leta važi za opservacijsku
po stilu, ona konstantno insistira na preispitivanju svog etičkog i
metodološkog pristupa. Na ovaj način, film razvija Flahertyjevu praksu
– on je insistirao da materijal pokaže svojim glumcima Inuitima u
Nanooku sa severa (1932), uključujući i snimanje prikazivanja gotovog
filma i rasprave o njemu i ubacivanje toga u film. I mada nam Hronika
jednog leta „pokazuje“ trenutke iz života likova, koji nekad pričaju
Morinu, a nekad su samo snimani kamerom, film takođe podsvesno
markira sebe kao etnografski ili antropološki eksperiment koji uključuje
interakciju snimanih ljudi.
Verovatno najbolja strana ovog dokumentarca je ne toliko to što
uspeva da ulovi neposredne trenutke stvarnosti, već što uspeva da
se kritički osvrne na mešavinu stvarnosti i odigranog (i odigranog
kao stvarnosti), mešavinu na kojoj insistira kamera. U filmu Roucha i
Morina se stalno insistira na prisutnosti kamere i reditelja, za razliku
od Wisemanovih dokumentaraca . Na taj način su kamera i reditelj
uključeni u tok filma i njegovu izgradnju, i tako prestaju da budu samo
posmatrači svakodnevice. Bez sumnje se u šetnji preživele logorašice
Marcelline ulicama Pariza, u sceni kojoj je dodat njen izrazito „lični“
komentar, može naći trag nadolazeće „slobodne forme“ cinéma vérité.
Ovo je vizionarsko delo koje u isto vreme stvara i kritički istražuje moć i
tehniku „direktne“ kinematografije. AD
395
SAD (Fox) 134m BW THE HUSTLER (1961)
Režija: Robert Rossen HAZARDER
Produkcija: Robert Rossen
Paul Newman igra Brzog Eddieja, šmekera koji je zmaj za bilijar i koji, iz
Scenario: Sidney Carroll, Robert
Rossen, po romanu Waltera Tevisa dana u dan, ide od jednog do drugog bilijar kluba u potrazi za nekim ko
Fotografija: Eugen Schüfftan bi se nasankao da igra sa njim. Stari lešinar George C. Scott vidi šansu
Originalna muzika: Kenyon Hopkins u Eddieju i pokušava da ga nauči kako je kuliranje ključ za pobedu,
Uloge: Paul Newman, Jackie ali Eddie otkriva na teži način da kuliranje takođe znači da moraš da
Gleason, Piper Laurie, George C. isključiš sve i svakoga iz svog života, osim bilijarskog stola i protivnika.
Scott, Myron McCormick, Murray Da zanemarimo spektakularne crno-bele snimke zadimljenih
Hamilton, Michael Constantine, bilijarskih klubova, ovaj film je o ljudima i, budući takav, u njemu se
Stefan Gierasch, Jake LaMotta,
Gordon B. Clarke, Alexander Rose
nalazi paleta impresivne glume. Pored Newmana i Scotta, tu su i Jackie
Oskar: Harry Horner, Gene Callahan
Gleason i tužnjikava Piper Laurie, koja igra Eddiejevu potencijalnu
(umetnički direktor), Eugen devojku, alkoholičarku. Ovaj film Roberta Rossena je jedan od najgorčih
Schüfftan (fotografija) i najciničnijih portreta ljudske prirode ikada snimljen, hladnokrvni prikaz
Nominacije za Oskara: Robert sveta u kome odanost traje koliko i serija pobeda, a pobeda se ne
Rossen (najbolji film), Robert razlikuje baš uvek od poraza. JKl
Rossen (režija), Sidney Carroll,
Robert Rossen (scenario), Paul
Newman (glavna muška uloga),
George C. Scott (sporedna muška
uloga), refused nominacija, Jackie
Gleason (sporedna muška uloga),
Piper Laurie (glavna ženska uloga)
SAD (Mirisch, Seven Arts) 151m

Technicolor
WEST SIDE STORY (1961)
Jezik: Engleski / Španski PRIČA SA ZAPADNE STRANE
Režija: Jerome Robbins, Robert Wise Ovo je rani primer šekspirovskog pristupa tinejdž drami, koji se pojavio
Produkcija: Robert Wise, decenijama pre nego što je to postalo popularno. Ova ekranizacija
Scenario: Jerome Robbins, Ernest brodvejskog hit mjuzikla prebacuje priču o Romeu i Juliji među njujorške
Lehman, po komadu Arthura
Laurentsa
ulične bande. Kapuleti i Montekiji su preobraženi u portorikance Ajkule
Fotografija: Daniel L. Fapp i poljake Džetove. Reditelj Robert Wise, za koga se ne može reći da
Originalna muzika: Leonard je spektakularan, uspeva da se izbori sa scenama bez muzike, ali u
Bernstein, Saul Chaplin muzičkim deonicama, film prosto uzleće, pružajući koreografu Jeromeu
Uloge: Natalie Wood, Richard Robbinsonu da tuče pretvara u igru i obrnuto, na lokacijama koje su
Beymer, Rita Moreno, George uglavnom prave.
Chakiris, Simon Oakland
Film pomalo škripa po pitanju glavne uloge koja je poverena
Oskar: Robert Wise (najbolji film),
Robert Wise, Jerome Robbins (režija), neharizmatičnom Richardu Beymeru (pukovnik nije dao Elvisu da igra
George Chakiris (sporedna muška Tonyja), a Natalie Wood i nije baš za Portorikanku, ali su sporedne uloge
uloga), Rita Moreno (sporedna savršeno odabrane: Russ Tamblyn kao glavni Jets („Little boy you’re a
ženska uloga), Boris Leven, Victor man, little man you’re king“), George Chakiris kao glavni među Ajkulama
A. Gangelin (umetnički direktor),
Daniel L. Fapp (fotografija), Irene i sjajna Rita Moreno u ulozi najbolje prijateljice koja preuzima vođstvo
Sharaff (kostimi), Thomas Stanford i „I like to be in America“. Sve pesme Leonarda Bernsteina i Stephena
(montaža), Saul Chaplin, Johnny Sondheima su postale klasici: „When You’re a Jet“, „Tonight“, „Gee
Green, Sid Ram, Irwin Kostal
(muzika), F. Hynes, G.Sawyer (zvuk) Oficer Krupke“, „Maria“, „Stay Cool Boy“, „ There’s a Place for Us“ KN
Nominacije za Oskara: Ernest
Lehman (scenario)
396
MONDO CANE (1962)
PASIJI ŽIVOT
Pasji život je bio izuzetno popularan dokumentarac koji je dovodio
u pitanje granice između fikcije i stvarnosti. Čak je inicirao i
sopstveni podžanr – mondo film ili (šokumentarac). On je isto
tako pokrenuo čitav talas imitatora i bio osnova za takve pop i
pseudodokumentarne tradicije kao što su: pseudodokumentarci
(mockumentaries), „snuff“ filmovi, hardkora pornografija, snimci
pogubljenja i reality TV.
Film se navodno oslanja na izreku da „istina može biti čudnija
od fikcije“, sve vreme izdajući sopstvene principe tako što često
koristi voice over komentare i manipulisane (ako ne potpuno
lažne) arhivske snimke. Senzacionalistički putopisno-prirodnjački
film Gualtiera Jacopettija krenuo je da šokira gledaoce sa svojom Italija (Cineriz) 105m Technicolor
izložbom kulturoloških bizarnosti, koje su bile u rasponu od egzotike Jezik: Italijanski
preko erotike do gnusnog. Režija: Paolo Cavara, Gualtiero
Bivši novinar i ratni dopisnik, Jacopetti, bio je angažovan da Jacopetti, Franco E. Prosperi
napiše voice over naraciju za dva filma o popularnim zabavljačima Scenario: Paolo Cavara, Gualtiero
iz noćnih klubova. Tako je dobio inspriraciju za Pasji život, samo Jacopetti
što će u njegovom dokumentarcu biti prikazano sve što je bizarno i Fotografija: Antonio-Climati,
Benito-Frattari
senzacionalno po zapadnjačkim standardima. Jacopetti je, sa svojom
Originalna muzika: Nino-Oliviero,
ekipom, obišao Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i Afriku, sakupivši snimke
Riz-Ortolani
plemenskih rituala, verskih obreda u koje je uključeno prerušavanje
Uloge: Rossano Brazzi, Stefano
i samokažnjavanje, i prirodne katastrofe. Ovaj manje-više nasumični Sibaldi
materijal potom je sakupljen u celinu sastavljenu iz epizoda u trajanju Nominacije za Oskara: Riz
od 105 minuta. Različiti delovi su spajani slabašnim asocijacijama. Ortolan, Nino Oliviero, Norman
Zajedno sa orkestralnom muzikom (stvar „More“ je dobila nagradu Newell (pesma)
Gremi i nominaciju za Oskara), pretenciozni i izrazito ironičan voice-
over postao je ključni element mondo-ciklusa koji će kasnije uslediti.
Privilegovane uvodne reči Pasjeg života istovremeno su izgovarane
i pojavljivale se na platnu kao tekst: „Sve scene koje ćete gledati u
ovom filmu su istinite i uzete isključivo iz života. Ako su često šokantne,
to je zato što na ovom svetu postoji mnogo šokantnih stvari. Osim
toga, dužnost hroničara je ne da ulepšava istinu nego da izveštava
objektivno.“ Čak i da su scene tada prikazane bile istinite, u smislu
da su to bili objektivni snimci stvarnih dešavanja, što nikako nisu bile
(postavlja se samo pitanje šta je stvarno snimljeno kako jeste, šta je
modifikovano za kameru, a šta je potpuno režirano), Pasji život opet
krši obećanje jer reportaža filma je sve samo ne „objektivna“. Mimo
povremenih dezinformacija, voice-over Stefana Sibaldija je umišljen i
ulizički, a ponekad je čak i rasistički nastrojen.
Komplikovano i otvoreno ksenofobično čitanje filma dolazi od delova
koji ismevaju zapadnu kulturu, kao onaj u kome sledimo grupu američkih
penzionera koji jedva čekaju da potroše penzije na paket-aranžman na
Havajima. U tom smislu, ovaj film nikome ne ostaje dužan. Do kraja nam
postane jasno da gledamo, kao što prilagođen naslov sugeriše, pravi
„pasji život“ (mondo cane se prevodi kao „svet pasa“). SJS
397
Francuska / Italija (Rome-Paris) CLÉO DE 5 À 7 (1962)
90m BW/ Color
KLEO OD 5 DO 7
Jezik: Francuski
Režija: Agnès Varda Agnès Varda, čiji se film La Pointe Courte (1956) smatra prethodnicom
Produkcija: Georges de francuskog novog talasa, u svom filmu Kleo od 5 do 7 fokusira se
Beauregard na francusku pevačicu (Corrine Marchand) koja iščekuje rezultate
Scenario: Agnès Varda medicinskog pregleda. Kako i sam naziv sugeriše, rediteljka je htela
Fotografija: Jean Rabier da prikaže Kleinu strepnju u stvarnom vremenu, oslanjajući se u tome
Originalna muzika: Michel na tehnike „direktne kinematografije“. Opuštena naracija pruža prostor
Legrand fikciji da se meša sa dokumentarnošću, dok kamera prati devojku koja
Uloge: Corinne Marchand, šeta levom obalom Pariza, najviše u blizini stanice Monparnas. Međutim
Antoine Bourseiller, Dominique Vardin realizam je u isto vreme sposoban da generiše snažne emocije,
Davray, Dorothée Blank, Michel
Legrand, José Luis de Villalonga,
koje u krešendu prikazuju polagano izobličenje lica junjakinje.
Loye Payen, Renée Duchateau, Kleo od 5 do 7 u izvesnoj meri odražava društvenopolitičke tenzije
Lucienne Le Marchand, Serge toga vremena. Kleo, koja prisustvuje posledicama jednog napada u
Korber, Robert Postee baru, sreće vojnika na odsustvu, koji pak samo što nije krenuo nazad u
Alžir i koji je, na neki način, takođe osuđen na propast. Ljubitelji filma
će uživati u kombinaciji ovog sa kratkim crno-belim filmom u filmu, u
kom se Jean-Luc Godard pojavljuje sa raznim filmskim zvezdama, tu su
Eddie Constantine, Anna Karina i Yves Robert. FL
SAD (Canyon Cinema) 30m Color DOG STAR MAN (1962)

Režija: Stan Brakhage PRELUDIJ: PAS ZVEZDA ČOVEK
Produkcija: Stan Brakhage
Stan Brakhage je možda jedan od najavangardnijih likova u američkom
Scenario: Stan Brakhage
filmu. Njegovi filmovi su bili tako neobični da je gledati ih kao da vas
Fotografija: Jane Brakhage, Stan
Brakhage ponese kovitlac same misli. Njegova životna misija je bila da ponovo
Uloge: Jane Brakhage, Stan otkrije čistotu i snagu percepcije, koju ljudi poseduju dok edukacija i
Brakhage akulturacija ne sabiju naše mentalne energije u jadni okvir društveno
podobnih šema.
Pas Zvezda Čovek je po svemu tipičan Brakhageov film. Od
svojih revolucionarnih estetskih strategija do filozofskih vizija
egzistencijalističkog junaka, koji istražuje beskrajne mogućnosti
postojanja kroz fizičko, psihološko i spiritualno putovanje kroz unutrašnji
i spoljni prostor. Linija naracije je izuzetno jednostavna: jedan čovek
(Brakhage) ide uz planinski nagib sa svojim psom. A naspram toga,
struktura filma se usložnjava, dok se pet tokova prepliće u veliki
broj prizora koji tvore vizuelnu tapiseriju, toliko intrigantnu da jedna
alternativna „raspletena“ verzija pod nazivom The Art of Vision, traje
oko četiri i po sata.
Naziv Pas Zvezda Čovek se može smatrati nadimkom protagoniste ili
invokacijom arhetipskog postojanja – biološkog, kosmološkog, ljudskog
– koji se prepliću u ovom sjajnom filmu, baš kao i u najzabačenijim
ćoškovima svesnog i podsvesnog. DS
398
SANMA NO AJI (1962) Japan (Shochiku) 112m Agfacolor
JESENJE POPODNE Jezik: Japanski
Režija: Yasujiro Ozu
Poslednji u životu i tek drugi u boji (prvi je Dobro jutro) film Yasujiroa
Produkcija: Shizuo Yamanouchi
Ozua mogao bi poslužiti kao čudesan testament njegove karijere i
Scenario: Kôgo Noda, Yasujiro
stvaranja, koja je značajno i zbog svoje idiosinkretske stilske Ozu
uniformnosti (posle par ranijih radova, on se koncentrisao na mirne Fotografija: Yûshun Atsuta
domaće drame i komedije, snimane isključivo statičnom kamerom par Originalna muzika: Kojun Saitô
stopa iznad zemlje), i zbog bogatstva koje je nastalo iz tako ograničene Uloge: Chishu Ryu, Shima
metode. On se vraćao istim temama ponovo i ponovo, tako da je ovaj Iwashita, Shinichirô Mikami,
film rimejk filma iz 1949. Pozno proleće, u kome je omiljeni Ozuov Keiji Sada, Mariko Okada, Nobuo
glumac, Chishu Ryu, takođe igrao udovca, koji se trudi da ubedi odraslu Nakamura, Kuniko Miyake, Ryuji
Kita, Eijirô Tono, Teruo Yoshida,
ćerku, sa kojom živi, da je u redu da se on ponovo oženi. Daisuke Katô, Miseyo Tamaki,
Svest, koja je prisutna kod oboje, da će takva promena učiniti da Haruko Sugimura, Kyôko Kishida,
on ostane sam, suprotstavljena je ljubavi koju osećaju jedno prema Noriko Maki
drugom, što tvori dilemu za oboje. Dilema je banalna po svojoj
univerzalnosti i izuzetno važna za individue koje su joj izložene. Ozu
majstorski tretira ovo balansiranje izvežbanim okom za detalje, fini
humor ublažava događaje, a paleta boja je tu da podrži smirenu
atmosferu melanholije. GA
L’ECLISSE (1962) Italija / Francuska (Cineriz,

Interopa, Paris) 118m BW
POMRAČENJE
Jezik: Francuski / Italijanski
Pomračenje je verovatno najbolji film Antonionijeve karijere i predstavlja Režija: Michelangelo Antonioni
zaokruživanje ovlaš povezane trlogije koju čine još i Avantura i Noć iz Produkcija: Raymond Hakim,
1960. Međutim, film ima verovatno najmanje bitan zaplet. Nekadašnji Robert Hakim, Danilo Marciani
prevodilac (Monica Vitti), oporavljajući se od žalosne veze, spetljava se Scenario: Michelangelo
nakratko sa berzancem (Alain Delon) u Rimu. Poslednja scena, koja je Antonioni, Elio Bartolini, Tonino
jedna od najboljih Antonionijevih, odvija se bez ovih likova. I zbog uloga Guerra, Ottiero Ottieri
njihovih karijera, nestanak ovo dvoje u poslednjoj sceni ima stravičan Fotografija: Gianni Di Venanzo
završni efekat. Originalna muzika: Giovanni
Fusco
Pomračenje je povremeno esej, a povremeno pesma u prozi o
Uloge: Alain Delon, Monica Vitti,
savremenom svetu u kome „ljubavna priča“ postoji samo kao jedan Francisco Rabal, Louis Seigner,
od mnogih motiva. Film je izuzetan po bogatstvu vizuelnog i atmosferi, Lilla Brignone, Rosanna Rory,
kao i po svom polifoničnom i poliritmičnom mizanscenu. Antonioni Mirella Ricciardi
sjajno izlazi na kraj sa masovnim scenama na berzi i, po planovima, Filmski Festival u Kanu:
podseća na koreografsku upotrebu oštrine u ranim radovima Orsona Michelangelo Antonioni
(specialna nagrada kritike),
Wellesa, gde su detalji u prednjem i zadnjem planu uklopljeni u sjajnu
zajedno sa Procès de Jeanne
jukstapoziciju. Ali poslednja scena (koja je plod montaže više nego d'Arc
mizanscena) svakako je ona koja najbolje sažima svu nadu i očaj
rediteljeve zamisli. JRos
399
Velika Britanija (Horizon) 216m LAWRENCE OF ARABIA (1962)
Technicolor
LORENS OD ARABIJE
Režija: David Lean
Produkcija: Sam Spiegel Lorens od Arabije je jedan od najvećih filmskih epova svih vremena
Scenario: Robert Bolt, po i predstavlja sve što jedan film može da bude. Ambiciozno u svakom
memoarima T.E. Lawrencea pogledu, ovo remek-delo Davida Leana, koje je osvojilo hrpu Oskara,
Fotografija: Freddie Young bazirano je na životu ekscentričnog britanskog oficira T. E. Lawrencea i
Originalna muzika: Maurice Jarre njegovoj borbi protiv Turaka u Prvom svetskom ratu. Mnogi filmovi blede
Uloge: Peter O’Toole, Alec u poređenju sa njim, a poslužio je kao inspiracija mnogim rediteljima,
Guinness, Anthony Quinn, Jack prevashodno majstorima tehnike kao što su Lucas i Spielberg. Spielberg
Hawkins, Omar Sharif, José je pomogao restauraciji filma na njegovu prvobitnu dužinu i puni sjaj,
Ferrer, Anthony Quayle, Claude
Rains, Arthur Kennedy, Donald
zajedno sa svojim prijateljem entuzijastom Scorseseom. Film se ističe
Wolfit, I.S. Johar, Gamil Ratib, zbog sjajne muzike Mauricea Jarrea, književnog scenarija Roberta Bolta,
Michel Ray, John Dimech, Zia prelepe pustinjske fotografije Freddieja Younga i podele uloga.
Mohyeddin Napravljen za 70-milimetarsku projekciju, format pojačava
Oskar: Sam Spiegel (najbolji najsitnije detalje u filmu, od prodornih plavih očiju Petera O’Toolea
film), David Lean (režija), John
do sunčevih zraka koji poigravaju na konstantno uznemirenom pesku.
Box, John Stoll, Dario Simoni
(umetnički direktor), Freddie Prizori i kadrovi iz Lorensa od Arabije, poput izranjanja Omara Sharifa
Young (fotografija), Anne V. iz pustinjske fatamorgane, ili čuveni rez sa upaljene šibice na izlazak
Coates (montaža), Maurice Jarre sunca i veličanstveni napad na Akabu, što sve izgleda fascinantno i
(muzika), John Cox (zvuk)
zaista neponovljivo. To je naročito impresivno za film napravljen mnogo
pre kompjuterski generisanih specijalnih efekata. Jedard je Spielberg
Bolt (scenario), Peter O’Toole
(glavna muška uloga), Omar procenio da bi troškovi snimanja Lorens od Arabije danas iznosili oko
Sharif (sporedna muška uloga) 285 miliona dolara. Ali on sam zna da je stvar u tome što se nijedan
reditelj ne bi usudio da proba da nadmaši Leana.
To što suština ide ruku uz ruku sa spektaklom samo podvlači veličinu
Lorensa od Arabije i Leanovu reputaciju. Budalaštine kolonijalizma i
licemerje rata prikazani su jasnim konturama, dok pukovnik Lawrence
pušta da mu uspeh njegove arapske kampanje protiv Turaka udari u
glavu. Njegova ličnost, veća od života, spušta se na zemlju kad shvati
da je krvožednost zamenila čast, a oholost je zamenila hrabrost. Ovo je
tužni sunovrat sa visine prikazan na suptilan, pismen i vešt način. Pravi
epski film sa obimom i dubinom velikog literarnog dela. JKl
400
SAD (Pakula-Mulligan, TO KILL A MOCKINBIRD (1962)
Brentwood, Universal) 129m BW
UBITI PTICU RUGALICU
Režija: Robert Mulligan
Produkcija: Alan J. Pakula Omiljeni roman o detinjstvu na krajnjem jugu tokom Depresije Harpera
Scenario: Horton Foote, po Leeja, nagrađen Pulicerom, doživeo je retko lepu ekranizaciju, koja
romanu Harpera Leea je proizvod novog nezavisnog i socijalno osvešćenog produkcijskog
Fotografija: Russell Harlan partnerstva Alana J. Pakule, koji ju je producirao, i Roberta Mulligana,
Originalna muzika: Elmer koji ju je režirao. Ovo je prvi od šest filmova koji su njih dvojica
Bernstein, Mack David napravili šezdesetih godina. Adaptaciju je napisao Horton Foote, koji
Uloge: Gregory Peck, Mary je i dobio Oskara za scenario karakterističan za njegov osećaj za
Badham, John Megna, Frank autentičnu,ruralnu amerikanu i prave ljude.
Overton, Rosemary Murphy,
Ruth White, Brock Peters, Estelle
Iako priču pratimo iz vizure devojčice (čiji zreo pogled kao naratora
Evans, Paul Fix, Collin Wilcox iznosi zvezda Metoda, Kim Stanley), oslonac filma je Oskarom ovenčana
Paxton, James Anderson, Alice uloga Gregoryja Pecka, kao suma svih poštenih ljudi koje je igrao. On
Ghostley, Robert Duvall, William igra Atticusa Fincha udovca, finog advokata iz Alabame, čija strastvena
Windom, Crahan Denton, Richard
odbrana tamnoputog čoveka (Brock Peters), krivo optuženog za silovanje
Hale
belkinje, razotkriva malograđansku zadrtost u njenom najgorem vidu i
Oskar: Horton Foote (scenario),
Gregory Peck (glavna muška predstavlja bolnu lekciju o moralnoj odvažnosti za njegovu malu decu .
uloga), Alexander Golitzen, Ubiti pticu rugalicu je uzor za adaptaciju književnog dela, jer zadržava
Henry Bumstead, Oliver Emert naizgled beznačajne detalje zajedno sa glavnim srceparajućim ili
smrtonosnim događajima, bilo da su to dečije igre ili scena u kojoj
Nominacije za Oskara: Alan J.
gladni mali farmer sipa sirup u večeru, ili kad Atticus ubija besnog psa,
Pakula (najbolji film), Robert
Mulligan (režija), Mary Badham ili kada dete ponizi rulju spremnu na linč ispred zatvora, ili crnačka
(sporedna ženska uloga), Russell zajednica koja napeto posmatra suđenje sa malog balkona. Robert
Harlan (fotografija), Elmer Mulligan koristi svoje iskustvo televizijskih produkcija uživo da stvori
Bernstein (muzika) diskretnu atmosferičnu, intimnu dramu.
Filmski Festival u Kanu: Robert Deca u veoma važnim ulogama izuzetno su prirodna, naročito
Mulligan (Gary Cooper nagrada)
devetogodišnja devojčica iz Alabame Mary Badham (čiji će brat John
tada na Jejlu režirati Groznicu subotnje večeri, 1977. i Ratne
igre, 1983). Ona igra genijalnu Scout Finch. Ovaj film takođe
predstavlja debi Roberta Duvalla u igranom filmu. On igra
povučenog komšiju bauka iz njihove mašte, Boo Radleya, koji
na kraju ispada njihov spasilac. Duvall će dobiti svog Oskara
dvadeset godina kasnije u filmu Nežno milosđe, za koje je Foot
dobio drugog Oskara za scenario. Melodična muzika Elmera
Bernsteina je još jedna vrlina ovog nežnog srčanog filma. AE
402
THE MANCHURIAN CANDIDATE (1962) SAD (M.C. Productions) 126m BW
MANDŽURIJSKI KANDIDAT Režija: John Frankenheimer
Produkcija: George Axelrod, John
Mandžurijski kandidat je jedan od najčudnijih i najžustrijih filmova ikada Frankenheimer, Howard W. Koch
napravljenih u Holivudu. To je adaptacija istoimenog romana Richarda Scenario: George Axelrod, po
Condona. Nastao je 1962, a onda je nestao na dugi niz godina pošto je romanu Richard Condon
njegova zvezda Frank Sinatra otkupio prava i povukao film iz opticaja. Fotografija: Lionel Lindon
Ovaj politički film, svojevrsna salata žanrova i emocionalnih tekstura, Originalna muzika: David Amram
traje više od dva i po sata i ne popušta u napetosti ni na trenutak. Film Uloge: Frank Sinatra, Laurence
je dobio zeleno svetlo od predsednika Johna F. Kennedyja, koji je bio Harvey, Janet Leigh, Angela
veliki fan romana i Sinatrin prijatelj. Lansbury, Henry Silva, James
Gregory, Leslie Parrish, John
Ovo je jedini komercijalni američki film koji zaslužuje da bude McGiver, Khigh Dhiegh, James
doveden u vezu sa francuskim novim talasom. U ranoj fazi filma, postoji Edwards, Douglas Henderson,
virtuozno kretanje kamere 360 stepeni oko ženskog skupa u dvorištu, Albert Paulsen, Barry Kelley,
koji se postepeno i neobjašnjivo pretvara u demonstraciju ispiranja Lloyd Corrigan, Madame Spivy
mozga od strane kineskih komunista. Ovo je bukvalno košmar hladnog Nominacije za Oskara: Angela
Lansbury (sporedna ženska
rata dostojan Josepha McCarthyja. Politički nekorektna drskost se
uloga), Ferris Webster (montaža)
odatle sve više širi obuhvatajući na kraju bezobzirnu satiru, demonski
crni humor, nadrealistički nonsens i incest.
Lansbury i Harvey, oboje odlična podela za uloge zle majke i sina
mazohiste, nisu nikad bili bolji, a Sinatra i Janet Leigh nikad luđi. Izuzetno
su efektne i sporedne uloge: James Gregory, James Edwards,Leslie
Perrish, John McGiver i Khigh Dhiegh. Snažan doživljaj povremeno
nagriza mračni, parodični humor. Uzbudljivo i užasavajuće. JRos
LOLITA (1962) SAD / Velika Britanija (Anya,

Harris-Kubrick, Seven Arts,
LOLITA Transwood) 152m BW
„Kako su napravili film o Loliti?“, stoji pitanje u prvom trejleru za Režija: Stanley Kubrick
Kubrickov film po Nabokovljeom često zabranjivanom romanu. U Produkcija: James B. Harris
odnosu na Nabokovljev scenario, Kubrick je malo povećao broj godina Scenario: Vladimir Nabokov, po
koje ima Dolores Lolita Haze (Sue Lyon), sa dvanaest godina iz knjige sopstvenom romanu
na oko četrnaest. Osim tog detalja, on uspeva na sjajan način, u okviru Fotografija: Oswald Morris
ograničenja cenzure da stvori film podjenako erotičan, apsurdan, Originalna muzika: Bob Harris,
opsesivan, elokventan i prizemno komičan koliko je to i sama knjiga. Nelson Riddle
S obzirom da je Kubrickova Lolita snimana u Velikoj Britaniji, njoj Uloge: James Mason, Shelley
nedostaje ona u knjizi prisutna atmosfera američkih jevtinih motela Winters, Sue Lyon, Gary Cockrell,
i drumskih atrakcija, ali se zato koncentriše na likove. James Mason Jerry Stovin, Diana Decker, Lois
Maxwell, Cec Linder, Bill Greene,
sjajno glumi sredovečnog akademika Humberta Humberta. On je u Shirley Douglas, Marianne
istoj meri objekat besmislene požude Lolitine majke obučene u kožu Stone, Marion Mathie, James
leoparda (Shelly Winters), u kojoj je i on sam suludo zanesen maloletnom Dyrenforth, Maxine Holden, John
zavodnicom. Uvod u kome se prikazuje rezime jedne orgije i Humbertovo Harrison
ubistvo njegovog suparnika pedofila, „genija“ Clarea Quiltyja (Peter Nominacije za Oskara: Vladimir
Nabokov (scenario)
Sellers), nastavlja se rasponom od slepstika (borba sa rasklopivim
krevetom u motelskoj sobi) do tragedije (Humbertovo grcanje kada Stanley Kubrick nominacija
shvati koliko je prolazan bio u devojčicinom životu). Masonovoj lukavoj, (Zlatni lav)
pažljivoj i zajedljivoj pojavi savršeno odgovara Sellers u nizu uloga
đavola koji menja oblik u pratnji svoje neme muze Vivian Darkbloom
(anagram) koju igra Marianne Stone. KN
403
Brazil / Portugal (Cinedistri, O PAGADOR DE PROMESSAS (1962)
Francisco de Castro) 98m BW
ČUVAR OBEĆANJA
Jezik: Portugalski
Režija: Anselmo Duarte Ovaj film baziran na drami brazilskog pisca Alfreda Dias Gomesa
Produkcija: Francisco de Castro, je parabola o bezuslovnoj veri suočenoj sa problemima. Zaplet
Anselmo Duarte, Oswaldo se vrti oko Zéa do Burroa (Leonardo Villar), koji je prost farmer koji
Massaini pokušava da ispuni obećanje duhu za koga veruje da je spasao život
Scenario: Anselmo Duarte, po njegovog magarca. Zé i njegova žena Rosa (Glória Menezes) žive na
komadu Alfredo Dias Gomes farmi tridesetak kilometara udaljenoj od Salvadora. U duhu brazilske
Fotografija: H.E. Fowle spiritualnosti, Salvador predstavlja religozni prostor, gde se katolički i
Originalna muzika: Gabriel afrički rituali mešaju u pozitivnu celinu.
Migliori
Posle čudesnog oporavka magarca, Zé kreće na hodočašće sa
Uloge: Leonardo Villar, Glória
Menezes, Dionísio Azevedo,
velikim krstom na leđima, koji želi da postavi u crkvu u Sent Barbari.
Norma Bengell, Geraldo Del Rey, Njegova želja se sukobljava sa neumoljivim sveštenikom Olavom
Roberto Ferreira, Othon Bastos, (Dionísio Azevedo), koji ga izbaci iz crkve. Zéova naivnost se dalje
Canjiquinha, Américo Coimbra, istražuje uz pomoć beskrupuloznih likova. Prikaz ljudske rase je toliko
Walter da Silveira, Veveldo
okrutan u ovom filmu da je potpuno razumljivo što je Zéov najbolji
Diniz, João Di Sordi, Napoleao
Lopes Filho, Milton Gaucho, prijatelj magarac.
Garibaldo Matos, Jurema Penna, Čuvar obećanja je otvorena osuda netolerantnosti katoličke crkve
Antonio Pitanga, Cecília Rabelo, upoređene sa religioznom otvorenošću, koja se vezuje sa brazilskim
Conceição Senna, Irenio Simoes,
senzibilitetom. Film se završava surovo, tužno i izuzetno lepo.
Carlos Torres, Enoch Torres
Nominovan je za najbolji strani film, a najveće dostignuće mu je Zlatna
Nominacije za Oskara: Brazil
(najbolji strani film) palma u Kanu 1962. RDe
Filmski Festival u Kanu: Anselmo
Duarte (Zlatna Palma)
SAD (John Ford, Paramount) THE MAN WHO SHOT LIBERTY

123m BW
Režija: John Ford
VALANCE (1962)
Produkcija: Willis Goldbeck ČOVEK KOJI JE UBIO LIBERTI VALANSA
Scenario: James Warner Bellah, Kao da na neki način opravdava divna zaobilaženja i otvorene laži
Willis Goldbeck, Dorothy M. njegovih prethodnih vesterna, ovaj film kao da pokazuje da je John
Johnson
Ford zaključio da, ako je legenda bolja od istine, onda treba štampati
Fotografija: William H. Clothier
legende. Advokat Ransom Stoddard (James Stewart) profitira na priči
Originalna muzika: Cyril J.
Mockridge da je uklonio surovog bandita (Lee Marvin) i, na osnovu toga, gradi
Uloge: John Wayne, James svoju političku karijeru u XX veku, dok čovek koji je stvarno ubio Liberty
Stewart, Vera Miles, Lee Marvin, Valance (John Wayne) umire kao siromašni pijanac. Velika je ironija ovde
Edmond O’Brien, Andy Devine, da je najveći junak vesterna čovek koji iz zaklona sa leđa ubija Libertyja
Ken Murray, John Carradine, dok je na prvi pogled nemuževni političar onaj koji samoubilački stoji na
Jeanette Nolan, John Qualen,
Willis Bouchey, Carleton Young,
dvoboju boreći se pošteno.
Woody Strode, Denver Pyle, Da bi se izbegao lirski efekat Fordovih epova iz Doline spomenika,
Strother Martin film je snimljen u studiju u crno-beloj tehnici. Film tretira temu čišćenja
Nominacije za Oskara: Edith grada iz filma Moja draga Klementina (1946), sa ciničnim uvidom u sve
Head (kostimi) aspekte kroćenja divljine. John Wayne kao i Stewart prestar je za svoju
ulogu, ali i pored toga je sjajan. On predstavlja kaubojsko junaštvo i
celovitost koju će Stewartov advokat-učitelj-kongresmen izbrisati kad
dođe da vlada zapadom. KN
404
WHAT EVER HAPPENED TO BABY SAD (Aldrich, Seven Arts, Warner
JANE? (1962) Bros.) 134m BW
Režija: Robert Aldrich
ŠTA SE DOGODILO SA BEJBI DŽEJN Produkcija: Robert Aldrich,
Epsko parče holivudskog Grand Ginjola u značajnoj meri nadmašuje Kenneth Hyman
grotesknost Bulevara sumraka iz 1950, dok dve vremešne velike dame Scenario: Lukas Heller, po
romanu Henrya Farrella
filma komadaju jedna drugu na metaforičke komade u urušavajućoj
Fotografija: Ernest Haller
palati filmskih zvezda .
Baziran na noveli Henryja Farrella u režiji Roberta Aldricha, ovaj Originalna muzika: Frank De Vol
film je kao stvoren za Joan Crawford kao bivšu superzvezdu tridesetih, Uloge: Bette Davis, Joan
Crawford, Victor Buono, Wesley
osuđenu na invalidska kolica i milost njene lude sestre. U naslovnoj Addy, Julie Allred, Anne Barton,
ulozi: Bette Davis, kao sredovečna bivša dečija zvezda, koja insistira Marjorie Bennett, Bert Freed,
na oblačenju svog starog scenskog kostima, peva svoj jedini veliki hit Anna Lee, Maidie Norman, Dave
„I’ve Written a Letter to Daddy“ i sanjari o velikom povratku. Zaplet se Willock, William Aldrich, Ernest
vrti oko nesreće, koja je prouzrokovala stanje Blanche (Crawford) na Anderson, Russ Conway, Maxine
Cooper
vrhuncu njenog uspeha, i oko nekih iznenađujućih otkrića. Međutim
Oskar: Norma Koch (kostimi)
gadna zabava dolazi iz prizora ove dve kraljice ekrana, koje su se
Nominacije za Oskara: Bette
evidentno mrzele, kako posipaju otrov jedna na drugu. U sporednim
Davis (glavna ženska uloga),
ulogama: izuzetno neuredna Agnes Moorehead u ulozi kućepaziteljke Victor Buono (sporedna muška
i jezivi Victor Buono u ulozi oportuniste, pratioca Jane na klaviru. uloga), Ernest Haller (fotografija),
Omiljeni trenutak: kada Bette Davis poslužuje Joan kuvanim pacovom Joseph D. Kelly (zvuk)
na poslužavniku za večeru. KN
405
Francuska (Pléïade, Pathé) 80m VIVRE SA VIE: FILM EN DOUZE
BW
Jezik: Francuski
TABLEAUX (1962)
Režija: Jean-Luc Godard ŽIVETI SVOJ ŽIVOT
Produkcija: Pierre Braunberger Ovaj epizodični osvrt na kratki život mlade prostitutke prvo je od
Scenario: Jean-Luc Godard, po zrelih remek-dela Jean-Luca Godarda. Nalik mnogim njegovim velikim
knjizi Marcel Sacotte radovima, i ovaj je u isto vreme izuzetno analitičan i izuzetno osećajan i
Fotografija: Raoul Coutard postiže neku vrstu suzdržane zimske lepote, različite od šarenih letnjih
Originalna muzika: Michel prizora filmova Prezir (1963) i Ludi Pjero (1965). Primarne referentne
Legrand
tačke ovog filma su rigorozna spiritualnost reditelja Carla Theodora
Uloge: Anna Karina, Sady Rebbot,
André S. Labarthe, Guylaine Dreyera i Roberta Bressona i izgubljeni raj nemog filma. Ove dve tačke
Schlumberger, Gérard Hoffman, se izuzetno upečatljivo spajaju kada protagonistkinja (Anna Karina)
Monique Messine, Paul Pavel, predvidi svoje mučeništvo u toku emitovanja Dreyerovog nemog klasika
Dimitri Dineff, Peter Kassovitz, Stradanje Jovanke Orleanke.
Eric Schlumberger, Brice Parain,
Henri Attal, Gilles Quéant, Odile
Ovaj insert sa Dreyerom je jedan od nekoliko poluautonomnih
Geoffroy, Marcel Charton tekstova (među njima su balada iz džuboksa, tekst o prostituciji,
Filmski Festival u Veneciji: Jean- diskusija s filozofom Briceom Parainom i Poov „Ovalni portret“), koji
Luc Godard (Pasinetti nagrada), prožimaju film. Film je dodatno podeljen na dvanaest poglavlja i
(specijalna nagrada žirija), seriju različitih formalnih jedinica ispisanih kamerom. Ovi elementi,
nominated (Zlatni lav)
složeni u preklapajuće ali neusklađene paterne, otvaraju narativni tok
za suprotstavljene komentare na takve teme kao što su mainstream
filmovi, teret jezika,i Godardova veza sa njegovom glavnom glumicom.
MR
SAD 66m BW HEAVEN AND EARTH MAGIC (1962)

Režija: Harry Smith MAGIJA NEBA I ZEMLJE
Harry Smith je verovatno najmanje poznata figura američkog avangardnog
filma. Njegovi filmovi odišu velikom fascinacijom za hemiju i okultno.
U njih je uključena tehnika ponovnog otkrivanja kulturnih naslaga
prethodnih era. Posle smrti 1991, iza Smitha je ostala eklektrična zbirka
radova, antologija američke folk muzike i nekoliko filmova uglavnom
nezavršenih. Magija neba i zemlje završen je pedesetih godina.
Narativni tok filma je namerno nedokučiv, skoro nadrealistički.
Njegove pretežno kolažne animacije su prilično apstraktne ili simboličke
po formi. U filmu postoji neka vrsta priče. Gledalac može da ulovi
grafičke i asocijativne veze, koje postoje između objekata, i oblika koji
poigravaju unutar kadrova. Prilikom priprema za film, Smith je pokušao
da skrati proces logičke i eksplicitne linearnosti i time uđe u područje
podsvesnog, automatičnog i simboličkog.
Poput Josephfa Cornella, Smith je zainteresovan za stavljanje
predmeta, slika i zvukova u nove kontekste i asocijacije. Magija neba i
zemlje podjednako podseća na hipnotičke kontraste slike i zvuka u filmu
Rose Habart (1936) i na intrigantne ručno izrađene kvalitete Cornellovih
izlagačkih kutija. Potpuno je u skladu sa Smithovom širom umetničkom
praksom: nedovršen, duboko idiosinkretski rearanžiran od materijala
koji su pretežno uzeti iz ranijih perioda (katalog iz viktorijanskog doba) i
po svojoj prirodi je izrazito „folk“. AD
406
THE BIRDS (1963) SAD (Alfred J. Hitchcock,
Universal) 119m Technicolor
PTICE
Ptice su jedna od anomalija među Hitchcockovim filmovima iz više razloga. Produkcija: Alfred Hitchcock
Prvo: ovo je film kojim je Hitchcock najbliže prišao konvencionalnom Scenario: Evan Hunter, po priči
horor filmu. Ali u isto vreme ovo je njegov najenigmatičniji film. Ptice Daphne Du Maurier
inspirišu na puno interpretacija, ali Hitchcock nijednog trenutka ne Fotografija: Robert Burks
otkriva karte. Ako je imao nameru da se bilo kakvo određeno značenje Uloge: Tippi Hedren, Rod
izvuče iz filma, on bezobrazno i izazivajuće pruža jako malo objašnjenja Taylor, Jessica Tandy, Suzanne
za užase koji se zbivaju. Pleshette, Veronica Cartwright,
Tippi Hedren (koju je Hitchcock odabrao kao poslednju u nizu plavuša Ethel Griffies, Charles McGraw,
Ruth McDevitt, Lonny Chapman,
u glavnim ulogama) dolazi u jedan gradić, pospani obalski Bodega Bej,
Joe Mantell, Doodles Weaver,
gde naleće na Roda Taylora u prodavnici kućnih ljubimaca. Kada malo Malcolm Atterbury, John
kasnije odluči da svrati do njegove kuće da ga iznenadi, napadne je morski McGovern, Karl Swenson, Richard
galeb. Ovo najavljuje sudbinu celog grada. Bez ikakvog upozorenja, gradić Deacon
Bodega Bej biva izložen napadima pomahnitalih ptica. Ne postoji nikakvo Nominacije za Oskara: Ub Iwerks
objašnjenje za ovaj napad i niko se ne oseća sigurnim. Sve što preostaje (specijalni efekti)
likovima jeste da se zabarikadiraju po kućama i čekaju da prođe ovaj
misteriozni smrtonosni napad. Postoje priče da je Hitchcock doveo Hedren
skoro do nervnog sloma, jer je njegova sadistička radna etika, koja je
postajala sve žešća (verovatno zbog povlačenja njegove omiljene zvezde
Grace Kelly iz sveta filma) i previše intenzivna za glumicu. U stvari, Ptice
koje su došle posle Psiha (1960), koji je obilovao referencama na „ptice“
(i kao životinjama i kao terminom za žene), vrlo su lako mogle biti neka
neodređena ženomrzačka seksualna alegorija, sa Taylorom kao jedinim
muškarcem između nekoliko žena koje se bore za njegovu pažnju.
Međutim, tema ovog filma je u najboljem slučaju nedokučiva dok
Hitchcock, umesto toga, podvlači užase i zastrašujuće efekte. Ptice
sadrže pionirski rad sa matte efektima, koji, u spoju sa par mehaničkih
ptica i par pravih, tvori od svakog napada jeziv doživljaj. Tenzija je
pojačana inovativnom elektronskom muzikom (koju je nadgledao Bernard
Herrmann), a koja je bila čudna mešavina zvukova što se, često zlokobno,
mešaju sa cvrkutom ptica i zloslutnim lepetom njihovih krila. JKl
407
SAD (Jerry Lewis, Paramount) THE NUTTY PROFESSOR (1963)
107m Technicolor
OTKAČENI PROFESOR
Režija: Jerry Lewis
Produkcija: Ernest D. Glucksman, Šalu na temu doktora Jackila i mistera Hydea mogao je napraviti
Arthur P. Schmidt samo neko ko nije bio toliko siguran u naklonost publike, kao što je to
Scenario: Jerry Lewis and Bill bio u prethodnoj deceniji. Te 1963. godine na film se gledalo kao na
Richmond neobično sumiranje filmova Deana Martina i Jerryja Lewisa, u kome je
Fotografija: W. Wallace Kelley komičar Lewis dokazao da može da odigra obe uloge, a hajdovska figura
Originalna muzika: Louis Y. šmekera Buddyja Love-a smatrana je karikaturom Deana Martina. U
Brown, Walter Scharf stvari, Buddy funkcioniše više kao Martinov gazda Rat Pack – Frank
Uloge: Jerry Lewis, Stella Sinatra. Ono što je Jerry Lewis u suštini radio bilo je otkrivanje njegove
Stevens, Del Moore, Kathleen
Freeman, Med Flory, Norman
sopstvene mračne šou-biznis strane, koja je provirivala iz njegove čaure
Alden, Howard Morris, Elvia slatkog, deci dragog, ali odraslima iritantnog komičara. Julius Kelp,
Allman, Milton Frome, Buddy koji je ekvivalent za doktora Jackila, ima isturene zube i govori onim
Lester, Marvin Kaplan, David Lewisovim skičavim glasom zbog kojeg bi ga mnogi zadavili. Kelp je
Landfield, Skip Ward, Julie
u skoro mazohističkom nizu ponižavan od strane dekana, fudbalera,
Parrish, Henry Gibson
bildera i njegovih studenata, a simpatičan je jedino lepoj plavokosoj
studentkinji Stelli Purdy (Stella Stevens).
Buddy Love Eddieja Murphyja sveti se za sve nepravde učinjene
njegovom Shermanu Klumpu, međutim Buddy Jerryja Lewisa ne može
da podnese svoj alterego i nabacuje se Stelli na tako grozan način da
postaje najgori u nizu nasilnika koji su maltretirali Kelpa. Od sjajne
ekspresionističke parodije, tradicionalne transformacije Jackila u
Hydea, u kojoj Kelp prolazi kroz sve grotesknije tipove Hydea pre nego
što postaje „najsfingerskiji“ Buddy, preko Buddyjevog sticanja moći u
lokalnom mestu, Purpl Pit, ovaj film je jedna od najneprijatnijih američkih
komedija. Za razliku od Jackila, Kelp nauči svoju lekciju, ali ne pre nego
što bude primoran da prihvati činjenicu da poseduje čudovište u sebi.
Finale u kome se Buddy pretvara u Kelpa naočigled celog studentskog
grada, smrtno je ozbiljan i podjednako razorno kao povratak Cliffa
Robertsona u imbecilnost na kraju filma Charlie (1968) KN
408
BLONDE COBRA (1963) SAD 33m
PLAVA KOBRA Režija: Ken Jacobs
Uloge: Ken Jacobs, Jack Smith
Plava kobra Kena Jacobsa, smatra se jednim od remek-dela njujorške
andergraund filmske scene, a verovatno je i prvi i najfascinantniji
audiovizuelni testament tragikomičnog performansa čuvenog
Jacka Smitha. Jack Smith, koji je umro od side 1979, bio je fotograf,
pisac, reditelj i izvođač performansa, i pederska muza njujorške
avangardne umetničke scene u šezdesetim i sedamdesetim. Plava
kobra, koju je Jacobs montirao od materijala koje je Smith snimio sa
Bobom Fleischnerom, sastoji se od Smithovih klovnijada koje je pravio
unaokolo, uz malu pomoć Jerryja Simsa, isprekidanih dugačkim, skroz
crnim sekvencama.
Za vreme crnih sekvenci bez slike, mi slušamo urnebesne i
perverzne priče koje Smith priča svojim specifičnim nazalnim glasom
snimljenim na zvučnoj podlozi. Ove povremeno ispovedne priče o
„frustriranim čežnjama“ malog dečaka, ili o lezbejskim snovima jedne
starije opatice isprekidane su nekim drugim Smithovim razmišljanjima
(„Čemu brijanje... kad ne mogu da smislim dobar razlog da živim?“), kao
i isečcima radio- programa, nemačkog tanga i pesme Freda Astaira i
Ginger Rogers. Iako je, kako Smith objašnjava, Jacobsova Plava kobra
teška, ona nam daje interesantan prikaz impovizacionih talenata ovog
velikog eksperimentalnog izvođača. MS
THE COOL WORLD (1963) SAD (Wiseman) 125m BW

HLADNI SVET Režija: Shirley Clarke
„Kad sam stigla u Holivud, svi filmski moguli tvrdili su da su zapanjeni Produkcija: Frederick Wiseman
realnošću mojih filmova. Kako sam to uspela?A ja bih rekla: Pa Scenario: Shirley Clarke, Carl
Lee, Robert Rossen, po romanu i
vidite,nije bilo baš mnogo teško učiniti da Harlem izgleda kao drami Warrena Millera
Harlem.“ Na ovaj način je rediteljka i spisateljica Shirley Clarce opisala Fotografija: Baird Bryant
reakciju holivudskih mejnstrim reditelja na njen nezavisni „izmišljeni Originalna muzika: Mal Waldron
dokumentarac“ Hladni svet. Ovaj inovativni, i retko emitovani, klasik Uloge: Hampton Clanton, Yolanda
američkog eksperimentalnog filma šezdesetih kombinuje u sebi prave Rodríguez, Bostic Felton, Gary
lokacije, blago povezan narativni tok, naturalističku glumu i ekspresivnu Bolling, Carl Lee, Clarence
montažu i fotografiju, u jednom nizu pogleda na borbe za moć i Williams, Gloria Foster, Georgia
uobičajeno nasilje harlemskih bandi. Burke
Hladni svet je baziran na drami Warrena Millera i Roberta Rossena,
koja je u stvari adaptacija Millerovog bestselera. Film je producirao
poznati dokumentarista Frederick Wiseman četiri godine pre svog
rediteljskog prvenca Titticut follies (1967). Film poseduje moćnu džez
muzičku podlogu koju izvodi Mal Waldon, koji je nekada svirao sa
Billiem Hollidayem. Sirova muzika služi da ionako depresivne uslove
učini još težim i neprijatnijim. Uz muziku, tu je i gomila nezaboravnih
prizora koji su naveli filmsku kritičarku Judith Christ da opiše film kao
„dugačak-dugačak i snažan krik besa na svet koji je društvo kreiralo
za mlade u Harlemu, i na uslove življenja u getu“. Nađite kopiju negde
nekako i nećete zažaliti. SJS
409
Italija / Francuska (Cineriz, 8 ½ (1963)
Francinex) 145m BW
OSAM I PO
Jezik: Italijanski / Engleski /
Francuski Marcello Mastroianni sa šeširom i cigarom leži u kadi... Veliki broj belih
Režija: Federico Fellini zidova i crna linija biča. Očaravajuće žene i fantazije... Ovo su prizori
Produkcija: Angelo Rizzoli iz Fellinijevog filma koji nam ostaju urezani u sećanje, baš kao i zvuci
Scenario: Federico Fellini, Ennio (oni koji nikad nisu čuli ovaj film na izrazito izveštačenom italijanskom
Flaiano, Tullio Pinelli, Brunello mogu samo da žale). Film je testament jedne ikone evropskog baroka
Rondi iz sredine XX veka. Ovo je jedan od najbrilijantnijih, najmaštovitijih i
Fotografija: Gianni Di Venanzo najzabavnijih filmova u to vreme. Ali to nije sve. Ovo je i prekretnica u
Originalna muzika: Nino Rota karijeri jednog od najvećih filmskih stvaralaca svoga doba, koji je uspeo
Uloge: Marcello Mastroianni, da ličnu krizu pretvori u umetničko delo. Ovde je Fellini otvorio vrata za
Claudia Cardinale, Anouk Aimée,
Sandra Milo, Rossella Falk,
klasike koji će doći kao što su Amarkord, Roma, Satirikon, Grad žena,
Barbara Steele, Madeleine Kazanova i A brod plovi.
LeBeau, Caterina Boratto, Sa svojih prvih osam filmova, Fellini je dobio sva priznanja koja jedan
Eddra Gale, Guido Alberti, Mario reditelj može da poželi da dobije (uključujući ogroman uspeh, nagrade,
Conocchia, Bruno Agostini,
priznanja, kritike, skandale i čak ekskomunikaciju za Slatki život). Posle
Cesarino Miceli Picardi, Jean
Rougeul, Mario Pisu toga, on je odao počast svojim majstorima Rosselliniju, Viscontiju, De
Oskar: Piero Gherardi (kostimi), Sici i odvojio se od njih. Nekako, iako je imao samo 43 godine, on je
Italija (najbolji strani film) uspeo da postigne celovitost u svom radu. Osam i po predstavlja vrstu
Nominacije za Oskara: Federico mosta između njegovog ranog perioda stvaranja i nove avanture. Ovaj
Fellini (režija), Federico Fellini, period, iako je njegov najkreativniji, na kraju ispada samo druga od tri
Ennio Flaiano, Tullio Pinelli,
faze: postoji i treća sjajna faza Fellinijevih kasnijih radova.
Brunello Rondi (scenario), Piero
Gherardi (umetnički direktor) Međutim, u Osam i po postoji još mnogo toga. Ovaj film je veliki
iskorak u maršu kinematografije prema modernom. On je takođe i
jedan od najinventivnijih prikaza odraza u ogledalu samog stvaralačkog
čina. Mentalni procesi u filmu kao i materijalne, psihološke, seksualne
obaveze, postavljene su sa pirandelovskom ekstravagancijom. Bilo ko
koga interesuje istraživanje mehanizma stvaranja i psihičkih lavirinata,
obožavaće ovaj film. Međutim čak ni to nije dovoljno. Najvažniji i, u isto
vreme, najskromniji razlog da se uživa u ovom filmu ne nalazi se iznad
svih navedenih razloga već unutra.
Ova priča o krizi reditelja koji treba da snimi film, jednom umetniku
koji treba da stvori delo, o čoveku koji mora da se nosi sa ženama,
o ljudskom biću koje mora da se suoči sa životom i smrću, u suštini
je jako jednostavna i dirljiva priča. Kroz maštovite vizije i neugodne
situacije filma koji balansira između stvarnosti i sna, sa humorom i
strahom, preispituju se svačije veze sa svetom, roditeljima, decom,
ljudima s kojima radimo, problemima starenja, ili izgubljenosti ili pak
vraćanjem u užase detinjstva. Osam i po ima veličanstven crno-beli
izgled, geometrijsko nerealistično kadriranje i sugestivnu upotrebu
zvukova i slika. I pored toga, film ne elaborira tezu o stanju umetnosti
niti se upušta u psihoanalizu. Umesto toga, on otvara prozor unutar svih
nas bilo da smo umetnici ili ne, muškarci ili žene. J-MF
410
Poljska (P.P., WFF) 62m BW PASAZERKA (1963)
Jezik: Polish XXXXXXXXX
Režija: Witold Lesiewicz, Andrzej
Munk Najpoznatiji film Andrzeja Munka je, u isto vreme, i njegov poslednji film.
Scenario: Andrzej Munk, Zofia Zbog smrti poljskog reditelja tokom snimanja, film je ostao nedovršen.
Posmysz-Piasecka Rekonstrukcija je izvršena 1963. Bila je to spekulacija, nastala na
Fotografija: Krzysztof Winiewicz osnovu pitanja koje je Munk postavio o svojoj priči i o likovima, i na
Originalna muzika: Tadeusz Baird osnovu pitanja o tome kud bi ih on poveo da je preživeo. Ova forma
Muzika: Johann Sebastian Bach preispitivanja dokazala se potpuno odgovarajućom za ovo delo.
Uloge: Aleksandra Slaska, Anna Centralni karakter Liza (Aleksandra Slaska) iznosi dve verzije svoje
Ciepielewska, Jan Kreczmar, prošlosti kao SS čuvarke u Aušvicu. Prva verzija je pročišćenija i priča
Marek Walczewski, Maria je svom mužu na luksuznom prekookeanskom brodu, kojim se vraća u
Koscialkowska, Irena Malkiewicz,
Leon Pietraszkiewicz, Janusz
Nemačku prvi put po završetku rata. U njoj Liza blagonaklono ujedinjuje
Bylczynski, A. Golebiowska dvoje ljubavnika logoraša, ali nema moći da interveniše u pogledu
Filmski Festival u Kanu: Andrzej njihovih budućih sudbina. Druga verzija je detaljnija i nje se Liza seća
Munk (specijalna nagrada) u svojoj samoći. Njeni motivi su zamršeni i opskurni, a njen odnos sa
Filmski Festival u Veneciji: logorašicom ispada opsesivan.
Andrzej Munk (nagrada Passenger je izuzetan koliko zbog interesantnog psihološkog odnosa
Italijanske filmske kritike)
toliko i po užasnoj egzaktnosti tona, i zbog predstavljanja brutalnosti
koje se dešavaju u pozadini, na periferiji svesnog kod glavnog lika. Ovaj
fragmentarni film je podjednako bolan i nagao kao i Munkova kratka ali
brilijantna karijera. CFu
Francuska / Italija (Compagnia, LE MEMPRIS (1963)

Concordia, Rome-Paris) 103m
Technicolor
PREZIR
Jezik: Francuski / Engleski / Ovo je šesti film Jean-Luca Godarda, najhrabrijeg reditelja novog talasa.
German / Italijanski Prezir kombinuje prikaz braka sa pričom o pravljenju filma. Camille
Režija: Jean-Luc Godard (Brigitte Bardot) udata je za scenaristu Paula (Michel Piccoli). U prvoj
Produkcija: Carlo Ponti, Georges sceni ona ga ispituje koji deo njenog tela najviše voli, pokazujući svoje
de Beauregard nago telo. Potom je on vodi da je upozna sa holivudskim producentom
Scenario: Jean-Luc Godard, po Jeremy Prokoschem (Jack Palance). Prokosch snima film o Homerovoj
romanu Il Disprezzo by Alberto
Moravia
„Odiseji“, koji treba da režira veteran nemačkog filma Fritz Lang koji
Fotografija: Raoul Coutard
igra sam sebe. Jack Palance igra svoju ulogu do kraja intonirajući
Originalna muzika: Georges
„Volim Bogove, znam tačno kako se oni osećaju“. Fritz Lang odgovara
Delerue sa par opaski na temu filma („Sinemaskop je odličan za snimanje zmija
Uloge: Brigitte Bardot, Michel i kovčega“).
Piccoli, Jack Palance, Giorgia Prezir obiluje filmskim referencama na Chaplina, Griffitha, Hawksa,
Moll, Fritz Lang Raya, Minnellija, i ostale heroje iz francuskog filmskog magazina Cahiers
du cinéma, za koju je inače Godard pisao. Paulov komentar je da, ako
pokaže ženi kameru, ona će odmah da razgoliti guzicu, što je ironično s
obzirom da je golo dupe Brigitte Bardot često na ekranu.
A šta je sa prezirom? Prezir Camille oseća prema svom mužu, koga
okrivljuje da pokušava da je podvede producentu Prokuschu i da je
prodao svoje principe za novac. Pametan, elegantan film sa šokantnim
krajem. EB
412
HUD (1963) SAD (Paramount, Salem-Dover)
112m BW
HAD
Režija: Martin Ritt
Ovaj moderni vestern koji je režirao Martin Ritt postavljen je u Produkcija: Irving Ravetch, Martin
jednoličnom predelu zapadnog Teksasa. Paul Newman igra Huda Ritt
Bannona koga u životu ništa ne interesuje osim pića i žena. On ima Scenario: Harriet Frank Jr., Irving
izrazito ciničan pogled na svet: „Uzmi i odvoj grešnike od svetaca i Ravetch, po romanu Horseman
imaćeš sreće ako ti ostane samo Abraham Lincoln.“ Hud je ipak idol Pass By by Larry McMurtry
Lonnieja (Brandon De Wilde), koji je sin njegovog pokojnog brata. Sa Fotografija: James Wong Howe
svojih sedamnaest godina, on je oduševljen ležernim šarmom svoga Originalna muzika: Elmer
Bernstein
strica. Između Huda i njegovog oca (Melvyn Douglas), rančera starog
Uloge: Paul Newman, Melvyn
kova,ima mnogo netrpeljivosti. Hud hoće da buši naftu, ali otac neće Douglas, Patricia Neal, Brandon
ni da čuje: „Ne treba mi takva zarada.“ Njihova kućepaziteljka je De Wilde, Whit Bissell, Crahan
Alma (Patricia Neal). Ona je sredovečna raspuštenica koja je previše Denton, John Ashley, Val Avery,
samostalna da prihvati Hudovo udvaranje. George Petrie, Curt Conway
Dragoceno krdo Hudovog oca oboli od slinavke i šapke, i Hud Oskar: Patricia Neal (glavna
ženska uloga), Melvyn Douglas
predlaže da rasprodaju stoku pre nego što vlasti potvrde bolest. Starcu
(sporedna muška uloga), James
ne pada na pamet da to uradi, ali ga klanje krda jako deprimira. Na Wong Howe (fotografija)
kraju Lonnie i Alma odlaze, ostavljajući Huda da loče svoje pivo. Ovo je Nominacije za Oskara: Martin
odlično odglumljen film, koji je sjajno dočarao prašnjavu atmosferu iz Ritt (režija), Irving Ravetch, Harriet
romana „Horseman Pass By“ Larryja McMurtryja, po kome je predložak Frank Jr. (scenario), Paul Newman
(glavna muška uloga), Hal Pereira,
za film i nastao. EB
Tambi Larsen, Sam Comer, Robert
R. Benton (umetnički direktor)
NATTVARDSGÄSTERNA (1963) Švedska (Svensk) 81m BW

ZIMSKA SVETLOST Jezik: Švedski
Ovo je drugi deo triologije Ingmara Bergmana o ćutaju Boga, u koju
spadaju još i Kroz tamno ogledalo (1961) i film iz 1963. Tišina. Priča
je koncentrisana na pastora male parohije (Gunnar Bijörnstrand).
Posle smrti njegove žene, on upada u sve veći očaj i ogorčen je zbog
Uloge: Ingrid Thulin, Gunnar
rasta svoje nesigurnosti u pogledu postojanja Boga. Njegova vera je na Björnstrand, Gunnel Lindblom,
proveri još i zbog učiteljice (Ingrid Thulin), koja boluje od ekcema i koja Max von Sydow, Allan Edwall,
ga nagovara da se oženi njome, a tu je i depresivac (Max von Sydow) Kolbjörn Knudsen, Olof Thunberg,
kome je neophodna pomoć da bi izašao na kraj sa svojim suicidalnim Elsa Ebbesen
strahom od nuklearnog rata.
Ovaj film je Bergman u svom najboljem izdanju. Narativni tok je
sveden, jezgrovit i potpuno u službi priče. Sven Nykvist je snimao
glumce uglavnom u krupnim planovima, pružajući prostor za svedenu
suptilnu i snažnu glumu.
Scenografija, sastavljena od jednostavnih, hladnih kulisa i isto
takvih lokacija, daje svoj doprinos opštoj atmosferi krutosti. Film je
lišen bilo kakve nade ili bar rezigniranog prihvatanja koji se pojavljuju
u nekim kasnijim Bergmanovim filmovima. Što znači da ovaj film i nije
baš najrazdraganiji portret ljudskog iskustva. S obzirom na ovo, čista
umetnička vizija je na neki svoj čudan način uzbudljiva sama po sebi.
GA
413
SAD 45m BW FLAMING CREATURES (1963)
Režija: Jack Smith PLAMTEĆA STVORENJA
Uloge: Joel Markman, Mario
Montez Originalno zamišljen kao komedija, film Jacka Smitha je na paradoksalan
način postao najskandaloznija pojava na ozloglašenoj andergraund
filmskoj sceni, koja je bila u uzletu. Tokom šezdesetih i sedamdesetih,
emitovanje ovog filma je bilo konstantno prekidano od strane pobesnele
mase i iritiranih pandura. Ove nesrećne i nasilne reakcije na Smithov
prelep inovativni film dosta toga govore o nametnutim normama
vezanim za polno i seksualno izjašnjavanje od strane države.
Plamteća stvorenja je snimljen na dotrajalim crno-belim filmskim
trakama. To je prelepa treperava serija zamagljenih slika u kojima
se pojavljuju Smithovi prijatelji u različitim vrstama egzotičnih
niskobudžetnih kostima. Izbegavajući narativni kontinuitet, ovaj film
predstavlja nekoliko sekvenci i nepovezanih tabloa, koji prizivaju u
sećanju estetske uvrede Josepha von Sternberga, kao i fantastični
egzotični svet „kraljice tehnikolora“ iz četrdesetih Marije Montez, koja
je bila Smithova muza. Iz uvoda, u kome upoznajemo ta zavodljiva
bića, film se pomera dalje ka hirovitoj sceni flerta i urnebesnoj sceni sa
karminom. U trenutku kad sirova ali dražesna Francis Francine počne
da spopada zanosnu Delicious Dolores (Shelia Bick), sva stvorenja se
pridružuju tom, na trenutke agresivnom i deliričnom, silovanju. Njihovo
orgijanje prekida malter koji spada zbog nečega što liči na zemljotres.
To neke smiri a neke ubije, a za to vreme se naša Gospa od Dokova
(Joel Markman) podiže iz mrtvačkog kovčega, udahnjuje život u bića i
podiže ih za finalni veseli ples. Velika andergraund super zvezda Mario
Montez, koji je ovde popisan kao Delores Flores, igra ulogu španske
devojke koja igra i maše lepezom u finalu nalik na čuvena finala Busbyja
Berkeleyesquea. Film ima veoma eklektičnu muzičku pojavu, u koju
spadaju Deanna Durbin, Bela Bartok, Every Brothers, kao i inserte iz
raznih filmova Sternberga i Montezove.
Prepoznatljivu lepotu ovaj film najviše duguje Smithovoj veštoj
upotrebi kamere iz ruke. Njegovi iznenađujući kadrovi sadrže prikaze
tkanina, delova tela i jako našminkanih lica. Otvorene veze između ovih
slika tela, delova tela i polova, slika koje se razmeću po velikom platnu
stvaraju od filma Plamteća stvorenja nepresušan izvor za praktične
primere kako famozno živeti svoj život. MS
414
THE GREAT ESCAPE (1963) SAD (Mirisch) 172m Color DeLuxe
VELIKO BEKSTVO Režija: John Sturges
Produkcija: John Sturges
Veliko bekstvo je odličan ratni film sa fenomenalnom glumačkom
Scenario: James Clavell, W.R.
podelom, reditelja Johna Sturgesa. Film je i dan-danas podjednako Burnett, po knjizi Paula Brickhilla
zabavan, dirljiv i uzbudljiv baš kao i kada se pojavio te 1963. godine. Fotografija: Daniel L. Fapp
Skoro svaka scena filma je prava klasika. Američki i britanski Originalna muzika: Elmer
ratni zarobljenici smišljaju plan kako da pobegnu iz logora i iskopaju Bernstein-
tri kanala kojima daju imena Tom, Dick i Harry. Među potencijalnim Uloge: Steve McQueen, James
beguncima nalaze se Richard Attenborough i Gordon Jackson, kao Garner, Richard Attenborough,
dvojica uštogljenih Britanaca koji planiraju bekstvo; Charles Bronson, James Donald, Charles Bronson,
Donald Pleasence, James
klaustrofobični kopač tunela; Donald Pleasance, falsifikator slabog Coburn, Hannes Messemer,
vida; James Garner koji može da ižicka sve što poželite od straže i od David McCallum, Gordon
prijatelja zatvorenika, i, naravno, tu je Steve McQueen u ulozi Hiltsa, Jackson, John Leyton, Angus
iskusnog begunca koji je dobio nadimak „The cooler king“, jer je dosta Lennie, Nigel Stock, Robert Graf,
Jud Taylor
boravio u tamnici zbog svojih neuspelih pokušaja bekstva.
Nominacije za Oskara: Ferris
Ovo je jedan ep nalik na Sturgesov prethodni film Sedam
Webster (montaža)
veličanstvenih. U filmu se čak pojavljuju i tri glumca iz tog filma:
McQueen, Bronson i James Coburn. Ova herojska avantura bazirana je
na romanu Paula Brickhilla. Muziku je radio Elmer Bernstein i ona sjajno
podvlači svaki fantastični momenat filma. JB
SHOCK CORRIDOR (1963) SAD (Allied Artists, F & F) 101m

BW/ Technicolor
ŠOK KORIDOR
Režija: Samuel Fuller
Samuel Fuller je, u svom radu na B-produkcijama sa bednim budžetima Produkcija: Sam Firks, Leon
i sa kriterijumima koji nisu podrazumevali ništa drugo osim profita, na Fromkess, Samuel Fuller
ironičan način, imao više slobode za istraživanje kontraverznih ideja i Scenario: Samuel Fuller
novih filmskih tehnika nego što su to imale njegove izvikanije kolege. Fotografija: Stanley Cortez
Šok koridor počinje nečim što je sada otrcani kliše. Poznati reporter Originalna muzika: Paul Dunlap
odlazi u ludnicu da istraži ubistvo. Tamo otkriva mnogo više nego što Uloge: Peter Breck, Constance
je očekivao. Adekvatno tome, Fuller pruža mnogo više od običnog Towers, Gene Evans, James Best,
eksploatacijskog filma. Hari Rhodes, Larry Tucker, Paul
Dubov, Chuck Roberson, Neyle
Kamera Stanleyja Corteza, koji je radio na Veličanstvenim Morrow, John Matthews, Bill
Ambersonovim i na filmu Noć lovca, suluda je u istoj meri u kojoj Zuckert, John Craig, Philip Ahn,
i stanovnici ludnice. Ona se tetura, preklapa i skače iz crno-belog Frank Gerstle, Rachel Romen
u kolor. Takva je i gluma na sve strane. Očigledno je da su glumce
podsticali da izraze svoju psihotičnost. Debeljko tvrdi da je čuveni
operski pevač, grupa nimfomanki kruži bolnicom kao divlje zverke, a
jedan crnac propoveda rasizam. Ne stiče se baš uvek utisak da Fuller
zna u kom pravcu želi da krene, a treš pristup odgovara njegovom
poreklu iz B-filmova. Međutim sve ovo daje Šok koridor suludu energiju
koja potpuno odgovara nazivu filma. JKl
415
Italija / Francuska (S.G.C, IL GATTOPARDO (1963)
Nouvelle Pathé, Titanus) 205m
Technicolor
LEOPARD
Jezik: Italijanski / Engleski Ovo je kultni klasik Luchina Viscontija. To je adaptacija romana
Režija: Luchino Visconti Giuseppea Tomasija di Lampeduse. Radnja je smeštena na Siciliju
Produkcija: Goffredo Lombardo 1860-ih i daje prikaz sveta koji je aktivan na svom zalasku. Ovo je priča o
Scenario: Suso Cecchi d’Amico, velikim društvenim promenama u Italiji posle Risorgimentova, ispričana
Pasquale Festa Campanile, kroz priču o princu Fabriziju di Salini (Burt Lancaster). Ovaj aristokrata,
Massimo Franciosa, Enrico u pokušaju da izbegne sukob sa Garibaldijevom armijom, mora da se
Medioli, Luchino Visconti, po
romanu Giuseppe Tomasi Di
preseli sa svojom porodicom u njihovo pribežište u Donafugati. Kao
Lampedusa jedan od retkih pripadnika svoje klase koji shvata da se svet menja,
Fotografija: Giuseppe Rotunno on potpisuje pakt sa predstavnicima građanstva. Sledeći svoj životni
Originalna muzika: Nino Rota, moto „nešto mora da se promeni da bi sve ostalo na svom mestu“,
Vincenzo Bellini, Giuseppe Verdi on odlučuje da oženi svog rođaka Tancredija Falconerija (Alain Delon)
Uloge: Burt Lancaster, Claudia ćerkom lokalnog gradonačelnika. Ujedinjenje „leoparda“ i „šakala“
Cardinale, Alain Delon, Paolo proslavljava se u sceni venčanja, koja zauzima treći deo filma.
Stoppa, Rina Morelli, Romolo
Ovaj deo filma, odlično režiran i snimljen, upravo je onaj deo u kom
Valli, Terence Hill, Pierre
Clémenti, Lucilla Morlacchi, zaživi centralna metafora. Sjajna kamera Giuseppea Rotunna stvara
Giuliano Gemma, Ida Galli, nezaboravan osećaj veličanstvenosti palate. Međutim, iza raskoši
Ottavia Piccolo, Carlo Valenzano, kulisa i kostima, oseća se neizbežnost izumiranja. Čak i portreti sadrže
Brook Fuller, Anna Maria Bottini
neku simboličku konotaciju, kao na primer bleda lica članova porodice
Nominacije za Oskara: Piero Tosi
Salina tokom ceremonije. U cilju kontrastiranja, kamera nas upućuje i
(kostimi)
na vitalnost kao i nepristojnost novopečenih bogataša.
Filmski Festival u Kanu: Luchino
Visconti (Zlatna Palma) Tone mastila su potrošene na analiziranje ideoloških i stilskih odlika
ovog remek-dela, koje je jedna od najboljih adaptacija u istoriji filma.
Neki kritičari su isticali autobiografske crte u Leopardu, s obzirom da
je i sam Visconti bio aristokrata koji je očijukao sa Komunističkom
partijom. Analogije između autora i glavnog lika mogle bi se proširiti
na dubljem filozofskom nivou. I jedan i drugi su opsednuti smrću i
percipiraju znake predskazanja na svim mogućim mestima. Visconti će
se vraćati ovoj temi u nekoliko navrata kroz svoje kasnije filmove kao
što su: Sumrak bogova (1969), Smrt u Veneciji (1971), Ludvig (1972)
i Zatvoreni porodični krug (1975), u kom „leopard“ Burt Lancaster
ponovo igra alterego samog reditelja. Nijednom reditelju nije pošlo za
rukom da upotrebi Lancastera na način na koji je to Visconti uradio.
On je od njega napravio aristokratu, izuzetno otmenog ali veoma
ljudskog. Njegova sjajna izvedba stvorila je od princa Salina jednog od
najemblematičnijih aristokratskih likova u istoriji filma. Međutim, ne
treba zanemariti ni sjajne uloge koje su odigrali Alain Delon i Claudia
Cardinale, čija lepota ovde ostavlja bez teksta.
Rafinirani hromatski i vizuelni stil, utemeljen na Viscontijevom
poznavanju likovnih umetnosti, postali su zaštitni znak ovog filma.
Leopard, koji je bio jedan od najskupljih filmova ikada produciranih u
Evropi, bio je optuživan od strane nekih kritičara kao „monumentalna
produkcija u prvom licu“. Možda je ova optužba i tačna, ali to ne može
biti ništa loše. Film koji uspe da zadivi veliki auditorijum i u isto vreme
da bude veoma ličan –autorski film – mora da je san svih reditelja na
svetu. DD
416
Brazil (Sino) 103m BW VIDAS SECAS (1963)
Jezik: Portuguese GOLI ŽIVOT
Režija: Nelson Pereira dos Santos
Jak je teško zamisliti koliko je veliki uticaj italijanski neorealizam izvršio
Produkcija: Luiz Carlos Barreto,
Herbert Richers, Danilo Trelles. na svet filma. Do sredine pedesetih, kada je pokret skoro prestao da
Scenario: Nelson Pereira dos postoji u Italiji, zagovornici neorealizma i njegovi sledbenici mogli su se
Santos, po romanu Graciliano naći na svim kontinentima. U Brazilu se za preteču neorealizma može
Ramos uzeti film Igla u plastu sena Alexa Vianyja (nežna komedija snimana na
Fotografija: Luiz Carlos Barreto, pravim lokacijama u Riju). Prvi Vianyjev asistent na tom filmu bio je bivši
José Rosa student prava Nelson Pereira dos Santos. On će 1955. snimiti film Rio,
Originalna muzika: Leonardo 40 stepeni, grupni portret Rija, koji sledi nekoliko različitih priča koje se
Alencar
sve dešavaju u istom danu. Grubi, izrazito nesentimentalni opis favela u
Uloge: Genivaldo, Gilvan, Átila
Iório, Orlando Macedo, Maria
Riju, kao i dokumentarizmom začinjen rad kamerom, stvorio je od ovog
Ribeiro, Jofre Soares filma manifest novog brazilskog filma.
Filmski Festival u Kanu: Sinema novo, kako su nazvali ovaj novi pravac, konačno je priznat
Nelson Pereira dos Santos za glavnu kulturnu struju kada je 1963. izašao peti igrani film reditelja
(OCIC nagrada), zajedno sa Les dos Santosa – Goli život. Ovo je sjajna adaptacija romana Gracilijana
Parapluies de Cherbourg
Ramosa, koji je jedno od nesumnjivih remek-dela brazilske literature.
U Golim životima prati se priča o porodici retirantesa, putujućih radnika
na suvom severoistoku. Ramosov roman iz 1938, koji često porede
sa Faulknerom, podeljen je na kratka poglavlja, u kojima su prikazani
izrazito osećajni pogledi na svet svakog člana porodice ponaosob,
tokom dve godine. Dos Santos odlično koristi ovo književno sredstvo,
dajući nam čak u jednoj od najdirljivijih scena filma pogled iz ugla
porodičnog psa na samrti. Ovaj film, koji je više kolekcija incidenata i
susreta, nego čist narativni tok, završava se kako i počinje: porodicom
koja još jednom kreće na put. Ovaj dos Santosov film stvara sličan
efekat kao Buñuelova Zemlja bez hleba. Imate osećaj da ste prošli kroz
realizam da biste došli do nečeg drugog, nečeg apstraktnog ali izuzetno
jakog. Poslednji dijalog muža i žene daje tračak nade da je promena
moguća, ali do tog trenuka smo videli previše toga da bismo se usudili
da zamislimo neko lako rešenje. RP
418
MÉDITERRANÉE (1963) Francuska 45m
MEDITERAN Jezik: Francuski
Režija: Jean-Daniel Pollet, Barbet
Film Mediteran od četrdeset tri minuta, koji je snimio Jean-Daniel Pollet Schroeder
1963, a u javnost dospeo tek četiri godine kasnije, najuticajniji je od Scenario: Jean-Daniel Pollet,
njegovih eksperimentalnih filmova. Naročito je veliki uticaj izvršio na Philippe Sollers
film Jean-Luca Godarda Prezir. Jedan od razloga za impresivnost ovog Fotografija: Jean-Daniel Pollet
minimalističkog tour de force je vreme koje je Pollet imao za montiranje. Originalna muzika: Antoine
Materijal, koji je snimljen u različitim zemljama i koji predstavlja Duhamel
različite teme vezane za Sredozemlje, ponavlja se tokom filma svaki
put drugačijim redom i drugačijeg je trajanja (sicilijanski vrt, grčki hram,
ribar, devojčica na operacionom stolu...). Sve ovo praćeno je tekstom
koji je napisao Philippe Sollers i muzikom Antoinea Duhamela, koji je
pisao i muziku za Godardov film Ludi Pjero iz 1965.
Inspirisan ovim filmom, Godard je napisao jedan od najpoetičnijih
kritičkih tekstova za francuski časopis Cahiers du cinema, u kom
kaže: „U ovoj banalnoj seriji 16-milimetarskih prizora, nad kojima diše
neizreciv duh 70-milimetara, na nama je da otkrijemo prostor koji samo
film može transformisati u izgubljeno vreme ... ili možda obrnuto ... jer
ovde su glatki obli kadrovi ostavljeni na ekranu kao obluci na plaži.“
JRos
KHANEH SIAH AST (1963) Iran (Golestan) 20m BW

KUĆA JE CRNA Jezik: Farsi
Režija: Forugh Farrokhzad
Dvadesetominutni, crno-beli dokumentarac Forugh Farrokhzad, koji
Produkcija: Ebrahim Golestan
govori o koloniji gubavaca u severnom Iranu, najupečatljiviji je iranski
Scenario: Forugh Farrokhzad
film koji sam ikada video. U isto vreme, to je i najpoetičniji i najljudskiji
Fotografija: Soleiman Minasian
film. Farrokhzadova (1935–1967) važi za najvećeg persijskog pesnika
Cast (naracija): Ebrahim
dvadesetog veka (jednu od njenih pesama recituje glavni junak u filmu Golestan, Forugh Farrokhzad
Abbasa Kiarostamija The Wind Will Carry Us iz 1999). U njenom jedinom
filmu, u kome se primećuje uticaj nemog ruskog filma, ona sasvim lepo
primenjuje tehniku poezije na kadriranje, montažu, zvuk i naraciju.
Naracija je podeljena na dva glasa: muški koji pripada producentu filma
i njenom ljubavniku Ebrahimu Golestanu – objektivan i faktografski, i
ženski glas koji pripada njoj – koji iznosi poetska, emotivna razmišljanja
o delovima iz Starog zaveta.
U isto vreme lirski i ekstremno činjenični, bez ikakve sentimentalnosti
i voajerizma, ovaj film daje viđenje svakodnevnog života kolonije, života
koji je duhovno nesputan i lep na načine koji nemaju vidljive paralele sa
zapadnim svetom. Za moje uši i oči, ovo je jedna vrsta molitve. JRos
419
Velika Britanija (Argyle, MGM) THE HAUNTING (1963)
112m BW
ZAČARANI
Režija: Robert Wise
Produkcija: Denis Johnson, Čuvena američka spisateljica Shirley Jackson je 1959. objavila roman
Robert Wise pod nazivom „The Haunting of Hill House“. Ta knjiga važi za nešto
Scenario: Nelson Gidding, po najstrašnije što je ikada dospelo na papir. Reditelj Robet Wise je,
romanu Shirley Jackson tri godine kasnije, odlučio da snimi film po tom romanu kao omaž
Fotografija: Davis Boulton svom mentoru, Valu Lewtonu. Tako je nastao film, koji je po mnogim
Originalna muzika: Humphrey ljubiteljima horora jedan od najstrašnijih, ako ne i najstrašniji.
Searle U veoma jezivom prologu, upoznajemo se sa istorijom Hil Hausa,
Uloge: Julie Harris, Claire Bloom, kuće stare osamdeset godina, koju je sagradio bezdušnik po imenu
Richard Johnson, Russ Tamblyn,
Fay Compton, Rosalie Crutchley,
Hugh Crain. Od tog vremena je rezidencija bila svedok ubistava čak
Lois Maxwell, Valentine Dyall, četiri žene. Onda upoznajemo Eleanor Lance (Julie Harris), usamljenu i
Diane Clare, Ronald Adam povučenu ženu od tridesetak godina; ona se raduje što će da učestvuje
u psihoeksperimentu koji sprovodi dr John Markway (Richard Johnson),
antropolog u potrazi za paranormalnim iskustvima. Eleanor se, po
dolasku u Hil Haus, susreće dr Markwaya (koji joj se odmah svidi),
zatim skeptičnog rođaka trenutne gazdarice, Lukea Sandersona
(Russ Tamblin) i Theodoru – „samo Theodoru“ (Claire Bloom),vidovitu
umetnicu, lezbejku koja želi da opusti svoju novu cimerku.
Ubrzo zatim, kuća počinje da pokazuje svoje čudne strane: čudna
lupanja usred noći, neobjašnjive hladne prostorije i najjezivija scena
u kojoj Eleanor otkriva da, u stvari, nikoga nije držala za ruku kako
je mislila. Postaje sasvim jasno da je Eleanor ta koja je glavna meta
uklete kuće, možda i da je na neki način odgovorna za prokletstvo kuće.
Kada se dr Markwayeva žena iznenada pojavi, najavljivani nervni slom
Eleanor konačno postaje stvaran. Pošto je ostali izbacuju iz kuće, bojeći
se njenog potpunog kolapsa, ona odlazi autom i, gubeći kontrolu nad
njim, udara u drvo i gine na istom mestu na kome je poginula i žena
Hugha Craina godinama ranije.
Wise koristi interesantne iskrenute kadrove, odraze u ogledalima,
„riblje oko“ sočiva i jezive zvuke i montažu. Na ovaj način, uspeva da
oživi Hil Haus i da izvor pretnji učini nedokučivim. Nemojte ovaj film
gledati sami! SJS
420
Japan (Daiei) 113m YUKINOJO HENGE (1963)
Eastmancolor
GLUMČEVA OSVETA
Jezik: Japanski
Režija: Kon Ichikawa Ovo je najzabavniji japanski film ikada napravljen. U vreme snimanja,
Produkcija: Masaichi Nagata reditelj Kon Ichikawa nije bio miljenik svog studija, jer su mu njegova
Scenario: Daisuke Itô, Teinosuke prethodna dva filma nanela velike gubitke. Daleko od bilo kakvog
Kinugasa, Natto Wada, po kažnjavanja, njemu su ponudili da snimi film koji bi obeležio tristotu
romanu Otokichi Mikami filmsku ulogu legendarnog Kazua Hasegawe. Ovo je trebalo da bude
Fotografija: Setsuo Kobayashi rimejk najpopularnijeg Hasegawinog filma, stare melodrame po imenu
Originalna muzika: Yasushi Osveta of Jukinođa, a Hasegawa je trebalo da reprizira svoju duplu
Akutagawa ulogu travestita, kabuki glumca koji se sveti za smrt svojih roditelja, i
Uloge: Kazuo Hasegawa, Fujiko lopova koji mu pomaže u tome. Kada ih je prvi put igrao, imao je 27
Yamamoto, Ayako Wakao, Eiji
Funakoshi, Narutoshi Hayashi,
godina, sada mu je bilo 55.
Eijirô Yanagi, Chûsha Ichikawa, I ne trudeći se da ublaži apsudrnost i neverovatnost tog projekta,
Ganjiro Nakamura, Saburo Ichikawa je radosno naglasio sve veštačko i teatralno u priči, on
Date, Jun Hamamura, Kikue nepredvidivo menja tonalitet pripovedanja, koristeći svoje iskustvo
Môri, Masayoshi Kikuno, Raizô
strip crtača da ubaci balončiće, lažne kulise, izobličenu muziku i
Ichikawa, Shintarô Katsu, Yutaka
Nakayama sliku. Konvencije kabukija su parodirane sa dosta ljubavi, sa veoma
stilizovanim osvetljenjem i horizontalnim obrisima po sinemaskopskom
ekranu. A Ichikawa izvlači maksimum iz zapleta za seksualne aluzije. U
jednom trenutku, čak Hasegawa kao muškarac posmatra sebe kako,
kao muškarac koji igra ženu, vodi ljubav sa drugom ženom. PK
Velika Britanija (Elstree, THE SERVANT (1963)

Sprinukok) 112m BW
SLUGA
Režija: Joseph Losey
Produkcija: Joseph Losey, Joseph Losey, kao bivši Amer u Britaniji, oduvek je gajio hladnokrvan,
Norman Priggen neopsenjen pogled na običaje svoje nove domovine. Ali u ovoj svojoj
Scenario: Harold Pinter, po prvoj od tri kolaboracije sa Haroldom Pinterom, njegov je cinični pogled
romanu Robin Maugham postao još izoštreniji. Pinterov tipični eliptični i nedokučivi scenario,
Fotografija: Douglas Slocombe u spoju sa Loseyevom oštrom, jezgrovitom režijom, stvara sardonsku
Originalna muzika: John analizu klasnih, seksualnih i vladajućih odnosa u Londonu šazdesetih.
Dankworth
Tony (James Fox u prvoj velikoj ulozi), mladi, mlaki neženja iz redova
Uloge: Dirk Bogarde, Sarah
Miles, Wendy Craig, James Fox, aristokratije, zapošljava slugu Barretta (Dirk Bogarde), koji postepeno
Catherine Lacey, Richard Vernon, preuzima kontrolu nad životom svog poslodavca, podriva ga i uništi.
Anne Firbank, Doris Knox, Patrick Bogarde, koji je konačno izašao iz senke matine idola koja ga je
Magee, Jill Melford, Alun Owen,
Harold Pinter, Derek Tansley, toliko dugo pratila, pravi jednu od svojih najboljih uloga. Njegov prezrivi
Brian Phelan, Hazel Terry osmeh i insinuirajući off-Cockney naglasak sardže čitavu istoriju
Filmski Festival u Veneciji: ključajućeg klasnog nezadovoljstva. Međutim, Pinter i Losey stvaraju
Joseph Losey nominacija (Zlatni atmosferu zarobljenosti koja se nadvija nad oba čoveka. Njihove uloge
lav)
se možda gradacijski preokreću, ali oni su ipak povezani uzajamnim
iskorišćavanjem. Ovom osećanju doprinosi kamera Douglasa Slocombea
dok klizi istražujući kuću sa terasom, pretvarajući je u raskošni kavez
i posmatrajući njene stanovnike iz uznemiravajućih uglova. Zabavan,
zloslutan i preteći, Sluga je još kadar da izazove zebnju. PK
422
GOLDFINGER (1964) Velika Britanija (Danjaq, Eon)
112m Technicolor
GOLDFINGER
Režija: Guy Hamilton
Ako je Dr. No bio Fu Manchuov film iz sputnik ere, a Iz Rusije s ljubavlju Produkcija: Albert R. Broccoli,
hladnoratna avantura Erica Amblera, Goldfinger (koji je bio treći u seriji Harry Saltzman
filmova o 007) označio je početak filmova o Jamesu Bondu, kao žanr Scenario: Richard Maibaum, Paul
za sebe. Poprilično brutalan duh prethodnih filmova modifikovan je Dehn, po romanu Ian Fleming
u sekvenci pre same špice: Conneryjev superagent se pojavljuje sa Fotografija: Ted Moore
lažnom patkom na glavi, a zatim svlači ronilačko odelo, ispod koga je Originalna muzika: John Barry,
savršeni smoking, i rešava se jednog negativca starim potezom bacanja Monty Norman
grejalice u kadu, izgovarajući još jedan od svojih karakterističnih Uloge: Sean Connery, Honor
dvosmislenih epitafa „Shocking“. Blackman, Gert Fröbe, Shirley
Eaton, Tania Mallet, Harold
Upotrebom megalomanskog milionera Aurica Goldfingera (Gert Sakata, Bernard Lee, Martin
Fröbe) kao glavnog negativca, umesto sovjetskog SMERŠ iz knjiga Benson, Cec Linder, Austin Willis,
ili komunističke SPEKTRE iz prvih filmova, Goldfinger se odvaja od Lois Maxwell, Bill Nagy, Michael
geopolitičkih realnosti u stvarnost iz stripova, mada je to svet u kome Mellinger, Peter Cranwell, Nadja
Kinezi pozajmljuju nuklearno oružje negativcu da bi naneli štetu Regin
zapadnoj ekonomiji. U mešavinu su ubačene i pozlaćene žrtve ubistva, Oskar: Norman Wanstall (zvučni
efekti)
uredno obučeni korejanski rvači, heroine sa neverovatnim imenima
(Honor Blackman i Pussy Galore), haj-tek mučenja sa laserima, i planom
ne da se Fort Noks opljačka već ozrači za narednih nekoliko vekova,
i time poveća vrednost zalihe zlata koju poseduje negativac. Ovde
su svi sastojci za pravljenje filma o 007, „shaken but not stirred“:
tema 007 koju je napisao John Barry, a izvodi je Shirley
Bassey, Aston Martin napakovan raznim napravama,
sa svojim štitom za metke i katapultom za suvozačevo
sedište, i ogromne scenografije Kena Adama (pogledajte
Goldfingerovu jazbinu sa modelom Fort Noksa pod
staklom, kao velikim stočićem za kafu i ventilima za
otrovni plin – ta velika prostorija dizajnirana je samo za
jednu upotrebu). Pored ovog, tu je i ostatak sumnjičavosti
Iana Fleminga da je osoba vredna prezira ako ima strani
akcenat i vara u golfu, i mačistička ideja da je valjanje u
senu sa Seanom Conneryjem dovoljno da Pussy promeni
ne samo stranu nego i seksualnu orijentaciju. Od ovoga
nadalje serijal je reciklaža. KN
SAD (Puck) 30m Color SCORPIO RISING (1964)
Režija: Kenneth Anger UZDIGNUĆE ŠKORPIONA
Uloge: Bruce Byron
Ovo je jedan od najinfluentnijih andergaund filmova. Film koji traje
dvadeset devet minuta zakucava nitnama svoje ime i ime reditelja,
na poleđini bajkerske kožne jakne, a onda pušta takve pop hitove
pedesetih i šezdesetih da se njima napuni džuboks. („Devil in Disguise“,
Elvisa Presleya, „My Boyfriend’s Back“ Angelsa, pa „Hit the Road
Jack“ Raya Charlesa itd.). Muzika ide preko slika, koje su uglavnom
snimane u bruklinškoj bajkerskoj garaži. Slike romantičnog fetišizma
ispunjavaju ekran: crna koža, ulja za kosu, motorna ulja, gola poprsja,
sjaj hromiranih delova, igračke i motocikli, slike iz stripova i filmova
(fotke Jamesa Deana, TV inserti sa Brandom iz Divljaka (1953) itd.),
prstenje i amblemi, mišićavi mladići koji furaju pinap fazon sa uskim
džinsom i kapama sa šiljcima.
Da nije bilo ovog filma, Martin Scorsese verovatno ne bi koristio
pop muziku na način na koji je to uradio u Ulice zla (1973), David Lynch
možda ne bi našao uznemiravajući potekst pesme „Blue Velvet“ Bobbyja
Vintona (pesme koja je takođe korišćena u ovom filmu), a akcioni filmovi
ne bi imali one homoerotske scene stavljanja oružja. Najkontraverzniji,
do te mere da je dobio sudsku tužbu, jeste onaj duhoviti, ali i namerno
provokativni deo u kome su suočeni pesma „He’s a Rebel“ grupe
Crystals i nađeni materijal neke veronaučke pesme „The Life of Christ“,
koja je blasfemično predstavila zamisao o apostolima kao o kočopernoj,
pomalo gej bandi koja je krenula da sruši postojeći poredak, iako stihovi
obezbeđuju iznenađujuće propovedničko tumačenje („that’s no reason
why I shouldn’t give him all my love“).
Igranje jevanđeljem se
nastavlja pod „Party Lights“ The
Ron Delsa, dok je Hristov život
montiran paralelno sa svastikama
okićenom, valpurgijskom noći,
koja je opevana u pesmi Rogera
Cormana „The Wild Angels“
(1966). Kao i u svim filmovima
Kennetha Angera, magično
nije daleko jer kostur umotan u
crveni veo predstavlja smrt.
Ovo delo je teže prihvatljivo
nego ostala njegova dela.
Pristupačno je na nekom čudnom
MTV nivou, u svom prikazu da
pesmaovi ne moraju da se izvode
na kameru (kao u klasičnim
mjuziklima) da bi funkcionisali u
kontekstu filma. Oni mogu biti
ilustrovani, podvučeni i može im
se dati vrednost prikladnim ili
veoma nepikladnim slikama. KN
424
LES PARAPLUIES DE CHERBOURG (1964) Francuska / West Germany
(Beta, Madeleine, Parc) 87m
ŠERBURŠKI KIŠOBRANI Eastmancolor
Za filmsku publiku, mjuzikli su odavno bili ultimativni oblik bega od Jezik: Francuski
stvarnosti. Zamislite emocije koje su toliko jake da ih retko koje reči Režija: Jacques Demy
mogu izraziti, i koje inspirišu likove da eksplodiraju u pesmu i ples. Produkcija: Mag Bodard
Likovi mjuzikla Jacquesa Demyja nisu izuzetak u ovome. Međutim, Scenario: Jacques Demy
Jacques Demy u ovoj svojoj sjajnoj melodrami ne koristi pesmaove i Fotografija: Jean Rabier
ples za beg, već u funkciji realizma. Rezultat je zapanjujući i duboko Originalna muzika: Michel
dirljiv film. Legrand
Međutim, ovaj mjuzikl izdvaja se od svih ostalih i po tome što su Uloge: Catherine Deneuve, Nino
svi dijalozi pevani i uklopljeni u neprekidnu muzičku podlogu Michela Castelnuovo, Anne Vernon, Marc
Michel, Ellen Farner, Mireille
Legranda. Konstantna muzička podloga povlači nas dublje u sjajnu Perrey, Jean Champion, Pierre
priču, a konstantno pevanje izaziva glumce na predivno otvorenu i Caden, Jean-Pierre Dorat,
direktnu glumu. Catherine Daneuve igra Geneviève Emery, mladu Bernard Fradet, Michel Benoist,
devojku koja voli mehaničara Guya (Nino Castelnuovo). Njih dvoje se Philippe Dumat, Dorothée Blank,
Jane Carat, Harald Wolff
zaklinju na večnu ljubav. Guy odlazi u rat, a Geneviève ostaje trudna.
Nominacije za Oskara: Francuska
Uspeju da je ubede da prihvati bračnu ponudu trgovca draguljima
(najbolji strani film), Jacques
(Marc Michel), koji dolazi u dućan njene majke. Njegova ljubav prema Demy (scenario), Michel Legrand,
Geneviève je tolika da on obećava da će dete prihvatiti kao svoje . Jacques Demy, Michel Legrand
Emotivna dilema koju ima Geneviève doprinosi maksimumu patetike (muzika), Michel Legrand,
Jacques Demy (pesma)
i, kad ona samo jednom prilikom čuje vesti o njenoj pravoj ljubavi Guyu,
Filmski Festival u Kanu: Jacques
vama se srce raspukne zajedno s njenim. Međutim Demy ne dozvoljava
Demy (Zlatna Palma) i (OCIC
da film sklizne u jevtinu sentimentalnost. Poslednja scena je izuzetno nagrada), zajedno sa Vidas secas
dirljiva, ali ne na manipulativni način i, mada muzika odrađuje svoje
upućujući na osećanja likova, ni u jednom trenutku scena ne postaje
previše sentimentalna. Tužni osećaj neizbežnosti, koji preovlađuje u
ovom filmu, dobrim delom je zaslužan za njegovu veliku zavodljivost.
Demy je, kao i većina ljudi, shvatao da u stvarnom životu nemaju sve
priče srećni završetak i, uz pomoć odličnih glumaca, naročito prelepe
i izuzetno ubedljive Deneuve, on je sa dosta umešnosti, emotivnog
poštenja i zrelosti, tako shvatanje i predočio. JKl
425
MARNIE (1964)
MARNI
Hitchcock je još jednom uzeo Tippi Hedren za glavnu ulogu posle njenog
sjajnog debija u Pticama (1963). Ovaj put, ona igra prelepu kleptomanku
sa kojom se prvi put srećemo na peronu železničke stanice. Kad dođe
u hotel, ona pere kosu ispirajući crnu boju da postane ponovo plavuša.
Otkrivamo da je Marnie nešto pre toga opljačkala svog poslodavca i,
malo-pomalo, mi shvatamo da sa njom nešto nije uredu. Ona dobija
histerične napade kad vidi crvenu boju, a njen odlazak kod majke otkriva
da u tom odnosu nema ni trunke ljubavi. A onda Marnie zapošljava lepi
biznismen Mark Rutland (Sean Connery).
Mark ubrzo uđe u trag Marnie i ponudi joj da bira ili da se uda za
njega ili u zatvor. Na njihovom medenom mesecu, koji provode na
SAD (Geoffrey-Stanley, Universal) krstarenju, Marnie mu kaže da ne može da podnese dodir muškarca, ali
130m Technicolor u jednoj neprijatnoj sceni on je prisili na to. Mark pokušava da analizira
Režija: Alfred Hitchcock svoju mladu i u tu svrhu se edukuje iz knjige pod naslovom „Seksualne
Produkcija: Alfred Hitchcock aberacije kod žena kriminalaca“. Međutim, reakcija Marnie na sve to
Scenario: Jay Presson Allen, po jeste pokušaj da ga ponovo pokrade. Ovaj put Mark je prisiljava da
romanu Winston Graham zajedno s njim ode u posetu njegovoj majci, a tamo dolazi do toga
Fotografija: Robert Burks da tajna njenog stanja vodi do njene traume iz detinjstva. Iako pun
Originalna muzika: Bernard Hitchcockovih zavodljivih caka, ovaj film je voma čudan i uznemirujuć.
Herrmann
To dolazi delom zbog Markovog lika. Iako se on predstavlja kao neko
Uloge: Tippi Hedren, Sean
ko voli Marnie i pokušava da joj pomogne da prebrodi neuroze, njegovo
Connery, Diane Baker, Martin
Gabel, Louise Latham, Bob ponašanje je puno jedva uzdržanog sadizma. On je tretira kao zarobljenu
Sweeney, Milton Selzer, Mariette životinju. Kako Marnie kaže: „Ja sam samo tvoj ulov.“ Scena u kojoj
Hartley, Alan Napier, Bruce Dern, je on, u afektu, siluje na medenom mesecu prouzrokovala je razdor
Henry Beckman, S. John Launer, između Hitchcocka i pisca. Pisac Evan Hunter je želeo da izbaci to pod
Edith Evanson, Meg Wyllie
izgovorom da to čini Marka antipatičnog. Hitchcock je to odbio da uradi
i scenario je dovršio Jay Prseson Allen. EB
426
MY FAIR LADY (1964) SAD (Warner Bros.) 170m
Technicolor
MOJA DRAGA LEJDI Režija: George Cukor
Mjuzikl Moja draga lejdi je čudan kompromis između brodvejskog i Produkcija: Jack L. Warner
holivudskog spektakla i prava umetnička tvorevina sredine šezdesetih, Scenario: Alan Jay Lerner, po drami
kada su se studijski sistemi i njihovi profesionalni veterani mučili u Pygmalion Georgea Bernarda
Shawa
sudaru sa novim svetom i novim načinom snimanja filmova. Međutim
i pored svog mrtvog vremena i zjapećeg prostora, osnovna priča uzeta
Originalna muzika: Frederick Loewe
je iz „Pigmaliona“ Bernarda Šoa i toliko je dirljiva da je postala pravi
Uloge: Audrey Hepburn, Rex
moderan mit .
Harrison, Stanley Holloway, Wilfrid
Središnja tačka je sastavljena od dve mržnje koje postaju ljubav. Hyde-White, Theodore Bikel, Mona
Junaci su mrzovoljni lingvista Henry Higgins (Rex Harrison) i Eliza Dolittle Washbourne
(Audrey Hepburn), ulična prodavačica koja postaje njegov socijalni Oskar: Jack L. Warner (najbolji film),
eksperiment. Mi saosećamo sa Elizom tokom celog njenog puta: od George Cukor (režija), Rex Harrison
(glavna muška uloga), Gene Allen,
sirotice koja se opire njegovoj surovoj obuci, pa kad je saradnica koja se
Cecil Beaton, George James
polako zaljubljuje i kada na kraju postane zanosna lejdi koja odbacuje Hopkins (umetnički direktor), Harry
udvaranja površnih udvarača. Stradling Sr. (fotografija), Cecil
Cukorova gej senzualnost bila je u skladu sa alhemijom svoje dve Beaton (kostimi), André Previn
zvezde, a imao je i rezerve glamura na raspolaganju, pošto je Cecil (muzika), George Groves (zvuk)
Beaton radio kostime i scenografiju. A pesme su neodoljive. AM Nominacije za Oskara: Alan Jay
Lerner (scenario), Stanley Holloway
(sporedna muška uloga), Gladys
Cooper (sporedna ženska uloga),
William H. Ziegler (montaža)
SUNA NO ONNA (1964) Japan (Teshigahara, Toho) 123m

BW
ŽENA SA DINA
Jezik: Japanski
Čudna egzistencijalistička parabola Hiroshija Teshigahare Žena sa dina Režija: Hiroshi Teshigahara
uspostavlja jedan neobičan balans između realizma i metafore. Jedan Produkcija: Kiichi Ichikawa,
entomolog (Eiji Okada), koji traži insekte po plaži, prihvata poziv u goste Tadashi Oono
jedne misteriozne žene (Kyoko Kishida). Međutim, ubrzo biva zarobljen Scenario: Kôbô Abe, po
u ženinu kuću poput insekta u njenoj kolekciji. Kuća je napravljena na sopstvenom romanu
dnu peščane rupe, u koju konstantno pada pesak koji se može zaustaviti Fotografija: Hiroshi Segawa
jedino stalnim kopanjem. Originalna muzika: Tôru
Ovo je delimično neofeministička vežba, delom politička studija, a Takemitsu
delom priča o preživljavanju. Žena sa dina je, u suštini, i više i manje Uloge: Eiji Okada, Kyôko Kishida,
Hiroko Ito, Koji Mitsui, Sen Yano,
od svoje premise. Okada ne može da pobegne iz jame, a da ne izazove Kinzo Sekiguchi
katastrofu. Međutim, zašto bi se uopšte gradila kuća u peščanoj jami? Nominacije za Oskara: Japan
Kishida nudi seks za Okadin rad, ali u kojoj meri to predstavlja samo njeno (najbolji strani film), Hiroshi
rešenje protiv samoće? Da li je ovaj film ruganje životu u domaćinstvu? Teshigahara (režija)
Da li ga hvali ili ga pokazuje kao Sizifovsku muku? Teshigahara ne daje Filmski Festival u Kanu: Hiroshi
nikakve odgovore. Međutim ono što daje je izuzetno dobro snimanje Teshigahara (specijalna nagrada
žirija)
peska. Kao i sam film, dine koje je snimio Hiroshi Segawa stalno se
pomeraju, klizaju, tonu tamo gde najmanje očekujete. JKl
427
Velika Britanija (Hawk) 93m BW DR. STRANGELOVE (1964)
Režija: Stanley Kubrick DR STREINDŽLAV/DR ČUDOLJUB
Produkcija: Stanley Kubrick,
Victor Lyndon
„Gospodo, ne možete ovde da se tučete! Ovo je ratna soba!“ Doktor
Streindžlav je sjajna crna komedija koja je istovremeno politička satira,
Scenario: Terry Southern, Stanley
Kubrick, po romanu Red Alert napeta farsa i preteća priča o tehnologiji nad kojom gubimo kontrolu.
Petera Georgea Fanatični general američke vojske započne nuklearni napad na Sovjetski
Fotografija: Gilbert Taylor Savez, predsednik se polomi da vrati bombardere u bazu i primiri Ruse,
Originalna muzika: Laurie konstantno se boreći sa svojim savetnicima i uvrnutim naučnikom. Ovaj
Johnson trilerski zaplet dolazi iz ozbiljnog romana koji je napisao Peter George,
Uloge: Peter Sellers, George C. oficir RAF-a. U Americi je ovaj roman objavljen pod nazivom „Crvena
Scott, Sterling Hayden, Keenan uzbuna“, a u Britaniji pod nazivom „Dva sata sudnjega časa“. Kubricku
Wynn, Slim Pickens, Peter se veoma dopao ovaj roman, međutim mislio je da su ljudi toliko
Bull, James Earl Jones, Tracy
opsednuti strahom od uništenja da to prosto poriču i da ne reaguju
Reed, Jack Creley, Frank Berry,
Robert O’Neil, Glenn Beck, Roy na nuklearne dokumentarce ili drame. Njegov izbor je bio da iznenadi
Stephens, Shane Rimmer, publiku tako što će na realnu mogućnost globalnog uništenja odgovoriti
Hal Galili potpuno smešnom i provokativnom taktikom crtanih filmova.
Nominacije za Oskara: Stanley Kubrick i Terry Southern, koji je bio koscenarista, stvorili su gomilu
Kubrick (režija), Stanley Kubrick grotesknih likova čije apsurdne fiksacije svojom inkogruentnošću
(najbolji film), Stanley Kubrick, ističu realnost naspram koje su postavljene. Ovo je potpomognuto
Peter George, Terry Southern
(scenario) Peter Sellers (glavna fantastičnom crno-belom fotografijom Gilberta Taylora. Informacije o
muška uloga) napravi za konačno uništenje bazirane su na činjenicama, baš kao i
operacije komande ratnog vazduhoplovstva i procedure posade B-52.
Kompjuteri koji situaciju pretvaraju u nešto čime čovek više ne može
upravljati i što ne može kontrolisati
danas su samo uznapredovali. Plašite
se! Veoma se plašite!
U filmu postoje samo tri mesta
zbivanja, i svako od njih ima probleme
u komunikaciji. U vazdušnoj bazi
Burpelson, manijak-general Jack D.
Ripper (Sterling Hayden) opsednut
je telesnim fluidima i zaverom
komunista. On se ne obazire na Fail-
Safe protokol i daje naređenje za
nuklearni vazdušni napad na „Ruje“.
Tom prilikom zarobljava i zgranutog
oficira RAF-a, Lionela Mandrakea
(Peter Selers). U vazduhu, u avionu
B-52 koji nosi nadimak „kolonija
gubavaca“,oštrom majoru T. J. „Kingu“
Kongu (Slim Pickens) i njegovoj posadi
kvari se radio-stanica, tako da nemaju
pojma o očajničkim naporima koji su
preduzeti da bi se otkazala njihova
misija. U ratnoj sobi u Pentagonu,
okupili su se predsednik Merkin
Muffley (Sellers), nezgodni general
Buck Turgidson (George C. Scott),
sovjetski ambasador Sadeski (Peter
428
Bull) i suludi doktor Strendžlav (Opet Sellers), kao Kubrickova replika
na ludog naučnika Rotvanga iz Metropolisa. Oni su tu da bi sprečili
Armagedon.
Sellersove tri uloge su beskrajno smešne, međutim ceo ansambl
je pružio masterklas u preterano perfektno tempiranom poziranju.
Naročito se ističu dve scene. Jedna je ona u kojoj major Kong jaše
atomsku bombu i podvriskuje celim putem. A druga je ona u kojoj
doktor Streindžlav, koji nije u stanju da kontroliše svoju mehaničku ruku
da se ne diže u nacistički pozdrav, udavi samog sebe. Svakim novim
gledanjem, mi otkrivamo nove detalje urnebesnog dijaloga, a razgovor
predsednika Muffleyja putem vruće linije sa Moskvom, u kome on
sovjetskom premijeru objašnjava da je jedan od njegovih zapovednika
„otišao i uradio nešto šašavo“, ostaje monolog za pamćenje. Kubrick
će se vratiti mogućnosti opasne neposlušnosti kompjutera u svom
filmu Odiseja u svemiru 2001. Nasilju institucija i politike vratiće se u
Paklenoj pomorandži, a razbesnelom ludilu rata u filmu Ful metal džekit.
Međutim, ni u jednom drugom filmu nas nije toliko nasmejao. AE
Velika Britanija (Proscenium) A HARD DAY’S NIGHT (1964)
87m BW
NOĆ POSLE NAPORNOG RADA
Režija: Richard Lester
Ova komedija Richarda Lestera, u kojoj igraju Beatles i gde se koristi
Produkcija: Walter Shenson
njihova muzika, proglašena je od strane preuzbuđenog Village Voicea
Scenario: Alun Owen
„Građanin Kejnom džuboks filmova“. Možda ovaj film i nije baš to, ali
Fotografija: Gilbert Taylor
je svakako zauvek promenio izgled muzičkih pop filmova. Noć nakon
Harrison, John Lennon, George napornog rada je rađen po socrealističkom scenariju liverpulskog
Martin, Paul McCartney dramaturga Aluna Owena i poseduje tragove lesterovskih, britanskih
Uloge: John Lennon, Paul nadrealističkih uticaja (on je radio sa komičnim idolima Beatlesa iz
McCartney, George Harrison, pedesetih – sa The Goons). Film prati jedan dan u životu izuzetno uspešne
Ringo Starr, Wilfrid Brambell, tinejdžerske grupe, i od njega pravi nešto senzacionalno. Okom kamere,
Norman Rossington, John Junkin, pratimo Beatlese kroz tipičan dan pun proganjanja od strane fanova,
Victor Spinetti, Anna Quayle,
Deryck Guyler, Richard Vernon,
druženja, suočavanja sa idiotskim pitanjima novinara i naravno sviranja.
Edward Malin, Robin Ray, Lionel Lester je dao četvorici članova benda sasvim dovoljno štiva za glumu.
Blair, Alison Seebohm Najbolji deo je dobio Ringo Starr, čija je upečatljiva scena sa dečakom na
Nominacije za Oskara: Alun obali kanala bila pojačana stvarnim Ringovim užasnim mamurlukom.
Owen (scenario), George Martin Lenon, McCartney, Harrison i Starr u filmu su dopadljivi, blago buntovni
(muzika) i inteligentni mladi ljudi, koji stoje čvrsto na zemlji, nepretenciozni su i
dobro uočavaju neiskrenosti drugih („Ja sam se borio u ratu za takve
kao što si ti“, kaže jedan matorac Starru, a ovaj odgovara: „I kladim se
da vam je žao što ste pobedili“). Ovo stalno odbacivanje skoro svih stvari
producenata sa televizije, ljudi iz marketinga i uopšte svih autoriteta,
moglo je iz današnje vizure izgledati bajato da nije išlo uz zapanjujuću
silinu i glamur njihove muzike. Film je postao moćna propaganda ne
samo za Beatles nego i za to vreme mnogo prozivane mlađe generacije.
Mada se ovaj film ne može smatrati direktno odgovornim za pojavu
kontrakulture, za rušenje starog Holivuda i zaustavljanje rata u
Vijetnamu, on je ipak gledan, prihvatan i cenjen od strane mnogih budućih
umetničkih talenata. Ovo važi za Ameriku gde su mlađe generacije film
smatrale oslobađajućim. Pesme su takođe sjajne. KK
430
IL DESERTO ROSSO (1964) Italija / Francuska (Federiz,
Duemila, Franco Riz) 120m
CRVENA PUSTINJA Technicolor
Prvi Antonionijev film u boji ostaje pravi uzor za upotrebu boje. U cilju Jezik: Italijanski
dobijanja tačno onih nijansi koje je želeo, Antonioni je farbao čitava polja. Režija: Michelangelo Antonioni
Sačuvani snimci objašnjavaju sasvim dobro zašto je tadašnja publika Produkcija: Tonino Cervi,
bila luda za njegovim inovacijama, ne samo po pitanju njegove upotrebe Angelo Rizzoli
boje već i zbog neobične montaže. Crvena pustinja označava vrhunac Scenario: Michelangelo
Antonionijevog najplodnijeg perioda. Film nastaje odmah posle njegove Antonioni, Tonino Guerra
značajne triologije Avantura (1960), Noć (1960), i Pomračenje (1962). Fotografija: Carlo Di Palma
Iako je možda Crvena pustinja malo slabija od prvog i trećeg filma Originalna muzika: Giovanni
triologije, ekološke opservacije filma izgledaju mnogo više proročanske Fusco, Vittorio Gelmetti
(elektronska muzika)
danas nego što je to izgledalo u vreme kada je snimljen.
Monica Vitti igra neurotičnu udatu ženu Giulianu, koja je Uloge: Monica Vitti, Richard
Harris, Carlo Chionetti, Xenia
zainteresovana za industrijalca Richarda Harrisa. Antonioni stvara Valderi, Rita Renoir, Lili Rheims,
nestvarne prizore sastavljene od industrijskih oblika i boja koji okružuju Aldo Grotti, Valerio Bartoleschi,
Monicu. Oni su prikazivani naizmenično, kao preteći i kao prelepi, dok Emanuela Paola Carboni, Bruno
ona hoda kroz SF pejzaž. Poput svih Antonionijevih junakinja koje gaje Borghi, Beppe Conti, Julio
poštovanje prema sebi, ona traži ljubavlj i značenje, a nalazi seks. U jednoj Cotignoli, Giovanni Lolli, Hiram
Mino Madonia, Giuliano Missirini
sceni, postkoitalna melanholija je na upečatljiv način prikazana putem
ekspresionističkih boja, koje prate Giulianina promenljiva raspoloženja. Michelangelo Antonioni (FIPRESCI
U najupečatljivijoj sceni, prikazana je panteistička, utopijska fantazija nagrada), (Zlatni Lav)
o čednosti, to jest junakinja je priča svom bolesnom sinu. U ovoj sceni,
ona implicitno prikazuje predivnu devojku i predivno more kao alternativu
ženi punoj problema i industrijskoj crvenoj pustinji iz naslova. JRos
TINI ZABUTYKH PREDKIV (1964) SSSR (Dovzhenko) 97m Sovcolor

SENKE ZABORAVLJENIH PREDAKA Jezik: Ukrajinski
Režija: Sergei Parajanov
Ovo Paradžanovljevo delo bazirano je na delu ukrajinskog pisca
Scenario: Ivan Chendej, po
Mihaila Košjubinskog. Film je savršen spoj mita, istorije, poezije, priči Mikhaylo Mikhaylovich
etnografije, plesa i rituala, i svakako je jedno od najboljih dela sovjetske Koysyubinskiy
kinematografije. Čak i filmovi koje je Paradžanov kasnije snimio nisu Fotografija: Viktor Bestayev,
uspeli da zasene očaravajuću veličanstvenost ovog. Yuri Ilyenko
Radnja se odvija u surovim ali prelepim karpatskim planinama. U filmu Originalna muzika: Miroslav
se prikazuje kobna ljubav između dvoje mladih koji pripadaju zavađenim Skorik
porodicama, Ivana (Ivan Mikolajčuk) i Maričke (Larisa Kadočnjikova) Uloge: Ivan Mikolajchuk,
i o Ivanovom životu i braku posle Maričkine smrti. Priča je dirljiva, Larisa Kadochnikova, Tatyana
Bestayeva, Spartak Bagashvili,
ali Paradjanov je koristi isključivo kao armaturu koja podržava lirski
Nikolai Grinko, Leonid Yengibarov,
uzlet njegovih pokreta kamerom, njegovu maštovitu upotrebu prirode i Nina Alisova, Aleksandr Gaj,
enterijera, njegovo baratanje folklorom i maštom da prikaže paganske i Neonila Gnepovskaya, A.
hrišćanske rituale, i njegovu sjajnu upotrebu boje i muzike. Raydanov, I. Dzyura, V. Glyanko
Ovaj film je dostojan Aleksandra Dovženka, na čije poetske vizije
ukrajinskog života postoji dosta aluzija. Senke zaboravljenih predaka
takođe evociraju bajke uopšte i čak, s vremena na vreme, neke od
Disneyevih animiranih ekranizacija tih bajki, kao što je koliba u Snežani
i sedam patuljaka (1937). Fizikalnost mnogih drugih kadrova takođe je
prepoznatljiva, a najbolji primer je jedan od kadrova na početku filma,
u kome je kamera postavljena na tek posečeno drvo i vodi gledaoca u
vrtoglavi sunovrat do zemlje. JRos
431
Velika Britanija (Alta Vista, THE MASQUE OF THE RED DEATH (1964)
AIP, Anglo-Amalgamated) 89m
Pathécolor
MASKA CRVENE SMRTI
Režija: Roger Corman Kako je serija gotskih filmova Rogera Cormana po E. A. Pou, sa
Produkcija: Roger Corman Vincentom Priceom u glavnoj ulozi, napredovala u Americi od Pad kuće
Scenario: Charles Beaumont, R. Ašerovih (1960) do Gavrana (1963) – svaka postavka je postajala
Wright Campbell, po pričama The sve više samoreferentna i dobijala sve komičniji ton. Međutim,
Masque of the Red Deathi Hop- kada se produkcija ove serije 1964. prebacila u Britaniju, taj ton se
Frog Edgara Allana Poea
promenio radikalno u dva završna remek-dela, baroknoj Masci crvene
Fotografija: Nicolas Roeg
smrti i u jezivom filmu Ligein grob (1965). Vincent Price je idealan
Originalna muzika: David Lee
za princa Prospera, italijanskog satanistu koji organizuje dekadentni
Uloge: Vincent Price, Hazel Court,
Jane Asher, David Weston, Nigel
maskenbal dok kuga pustoši sela. Ovde se nalazi i zaplet sa temom
Green, Patrick Magee, Paul mladosti, o nevinoj otetoj devojci (Jane Asher) i njenim revolucionarnim
Whitsun-Jones, Robert Brown, ljubavnim interesovanjima, ali ovde je naglasak na korumpiranom
Julian Burton, David Davies, luksuzu. Johnatan Price mrda svojim brkom i obrvama na jedan umorni
Skip Martin, Gaye Brown, Verina
cinični način čak i kad smrt poseti njegov bal, i počne da širi zarazu u
Greenlaw, Doreen Dawn, Brian
Hewlett bergmanovskom smrtonosnom plesu. Direktor fotografije Nicolas Roeg
ohrabren je da dâ doprinos svojim domaštavanjima, među kojima je
dugačko kretanje kamere kroz niz različito obojenih soba sa šokantnim
efektima hrabre senzualnosti. Patrick Magee je obučen kao majmun i
živ je spaljen od strane patuljaste dvorske lude (ovo je pozajmljeno iz
Poove priče „Skoči žaba“). A Hazel Court stavlja žig na svoje grudi u čast
satane pre nego što ga ubije soko u obrušavanju. KN
Italija (Cineriz, Iride) 115m BW PRIMA DELLA RIVOLUZIONE (1964)

Jezik: Italijanski PRE REVOLUCIJE
Režija: Bernardo Bertolucci
Ovaj film Bernarda Bertoluccija je neverovatan. A kada otkrijemo da je
Scenario: Gianni Amico,
Bernardo Bertolucci Bernardo Bertolucci imao samo dvadeset dve godine kada ga je snimio,
Fotografija: Aldo Scavarda film postaje čudo. Ovo je transpozicija Stendalove knjige „Parmski
Originalna muzika: Ennio kartezijanski manastir“ u savremeno doba. To je priča o mladom čoveku
Morricone, Gino Paoli, Fabriziju (Francesco Barilli) i njegovoj beznadežnoj zaljubljenosti u deset
Aldo Scavarda godina stariju tetku Ginu (Adriana Asti).
Muzika: Giuseppe Verdi Ovo uopšte nije militantna priča o herojskim naporima revolucije,
Uloge: Evelina Alpi, Gianni Amico, kako bi se na prvi pogled moglo zaključiti iz naslova. Ovo je zapravo
Adriana Asti, Cecrope Barilli, elegija o onim buržoaskim životima koji su osuđeni na propast, jer se
Francesco Barilli, Amelia Bordi,
Salvatore Enrico, Guido Fanti, Iole
odvijaju tik pred revoluciju. Priča je jednostavna: Fabrizio, koji je na
Lunardi, Antonio Maghenzani, putu da postane zreo čovek, ima život skiciran prema normama srednje
Allen Midgette, Morando klase njegovog grada. Njegov prijatelj Agostino (Alen Midgette) utopi se
Morandini, Goliardo Padova, i Fabrizio počne da sumnja u svoju budućnost dok započinje strastvenu
Cristina Pariset, Ida Pellegri
vezu sa Ginom. Finalni deo filma, koji je u suprotnosti sa budućnošću
koju je zamislio Fabrizijev učitelj komunista, objašnjava činjenicu da
Fabrizio ne može da živi ni u budućnosti ni u prošlosti, već samo u
surovoj sadašnjosti. Pre revolucije je perfektan prikaz generacije koja
će pokrenuti revoluciju u kasnim šezdesetim i odličan prikaz Parme –
Bertoluccijevog grada. CM
432
GERTRUD (1964) Danska (Palladium) 119m BW
GERTRUDA Jezik: Danski
Režija: Carl Theodor Dreyer
Carl Dreyer je u svom poslednjem filmu Gertruda doveo do logične
Produkcija: Jørgen Nielsen
kulminacije proces glačanja i rafiniranja, kojim se bavio oko četrdeset
Scenario: Carl Theodor Dreyer, po
godina. Po osećaju smirenog samoodricanja, moglo bi se reći da je ovo drami Hjalmara Söderberga
film jednog starca, ali to je u isto vreme i izuzetno moderan film. Po Fotografija: Henning Bendtsen
svom asketizmu i introspektivnom minimalizmu, film se upoređuje sa Originalna muzika: Jørgen Jersild,
pristupima koji su u istom tom periodu imali mnogo mlađi reditelji kao Grethe Risbjerg Thomsens
Antonioni i Miklós Jancsó. Međutim Dreyer nikada nije mario za modu. Uloge: Nina Pens Rode, Bendt
Sedamdesetpetogodišnji reditelj je do istog rezultata stigao svojim Rothe, Ebbe Rode, Baard Owe,
samostalnim putem. Axel Strøbye, Karl Gustav
Ahlefeldt, Vera Gebuhr, Lars
Film Gertruda je adaptacija drame švedskog pisca Hjalmara Knutzon, Anna Malberg, Edouard
Södeberga iz 1908. Södeberg je glavni lik svoje drame bazirao na ženi s Mielche
kojom je bio u strasnoj vezi i koja ga je ostavila zbog mlađeg muškarca. Filmski Festival u Kanu: Carl
Dreyer je u filmu izostavio mizoginične elemente i predstavio Gertrudu Theodor Dreyer (FIPRESCI
kao erotskog idealistu. Ona je žena koja prihvata ljubav samo pod nagrada)
svojim sopstvenim uslovima. Nju vole tri muškarca: njen suprug, pesnik
i mladi muzičar. Međutim, ona ih sve odbija zato što nijedan od njih
neće da stavi svoju ljubav prema njoj ispred
svega u svom životu. Njoj je draže da živi u
celibatu u Parizu i da se posveti duhovnom
životu. Ostarela, i dalje sama, ona u epilogu
izgovara epitaf „poznavala sam ljubav“.
Dreyer snima svoj film veoma svedeno.
U skoro dva sata filma, nalazimo manje od
devedeset kadrova. Kamera je u stanju da
ostane jako dugo nepomična u srednjem
planu i posmatra dvoje ljudi koji razgovraju.
Likovi retko kad povise glas iako ih pokreću
snažne strasti, ljubav i očaj. Ima jako malo
scenografije i samo se jedna scena odvija
u eksterijeru. Među velikim rediteljima
samo se još Ozu drznuo da rizikuje sa
tako strogo stilskom ekonomičnošću.
Gertruda je na premijeri u Parizu netrpeljivo
dočekana od strane novina i publike.
Od tada nadalje, ostala je poznata samo
kao poslednja lapidarna izjava jednog od
najvećih individualaca u svetu filma – film
kome treba, kao i njegovoj heroini, prići po
njegovim vlastitim pravilima. PK
Francuska / Italija (Arco, Lux) IL VANGELO SECONDO MATTEO (1964)
137 m BW
JEVANĐELJE PO MATEJU
Jezik: Italijanski
Ovaj rani rad Piera Paola Pasolinija, koji se slobodno oslanja na religijske,
Režija: Pier Paolo Pasolini
marksističke i neorealističke tradicije, za sva vremena će promeniti vaše
Produkcija: Alfredo Bini
shvatanje biblijskog epa. Pre nego što je počeo da snima filmove, Pasolini
Scenario: Pier Paolo Pasolini
je bio filmski kritičar, pisac i politički teoretičar, tako da mnogi njegovi
Fotografija: Tonino Delli Colli
radovi nose teret njegovih intelektualnih ambicija. U ovom, relativno
Originalna muzika: Luis Enríquez
Bacalov ujednačenom, filmu, radnja je smeštena u predele južne Italije. Pasoloni
Uloge: Enrique Irazoqui,
uz minimum kulisa i jednostavnu upotrebu kamere stvara ubedljiv prikaz
Margherita Caruso, Susanna biblijskog doba. Pasolini je uzeo neprofesionalne glumce. Irazoqui, koji
Pasolini, Marcello Morante, igra glavnu ulogu Isusa, bio je student pre nego što je dobio ulogu.
Mario Socrate, Settimio Di Porto, Pasolini je prikazao učenike kao grupu socijalno osvešćenih mladih ljudi
Alfonso Gatto, Luigi Barbini, koji deluju za revolucionarnu stvar. Glumci, koji su bili mladi i neiskusni,
Giacomo Morante, Giorgio
Agamben, Guido Cerretani, doprineli su osećaju prirode hrišćanstva kao nečeg nesigurnog i još
Rosario Migale, Ferruccio Nuzzo, neformiranog. Ovo izgleda kao da je Pasolini želeo da izbriše dve hiljade
Marcello Galdini, Elio Spaziani godina dogme i tradicije da bi preispitao jevanđelje.
Nominacije za Oskara: Luigi Pasolini priziva u pomoć druge umetnosti da bi ovu jednostavno
Scaccianoce (umetnički direktor), ispričanu i odglumljenu priču podigao na viši duhovni nivo. Uz malo
Danilo Donati (kostimi), Luis
dijaloga, likove uokviruje krupnim planovima, nalik na srednjovekovne
Enríquez Bacalov (muzika)
ikone. Krupni planovi prožeti su srednjim planovima i totalima, koji su
Filmski Festival u Veneciji: Pier
Paolo Pasolini (OCIC nagrada), dosta nalik na dela Petera Breugela. Na ovaj način, on priču o Hristu
(specijalna nagrada žirija), stavlja u živ neposredni kontekst. Muzikom se daje dodatno značenje.
zajedno sa Gamlet, nominacija Ona se kreće od Bahovih i Mocartovih misa do bluza. To je zgodna tehnika
(Zlatni Lav) za tretman neiskusnih glumaca, kojima na trenutke kao da fale emocije.
Pasolini je uspeo da napravi dirljiv i ubedljiv film po jevanđelju, ali i da
postavi marksističku kritiku hrišćanstva. Ovaj film je inspirisalo mnoge
njegove kasnije filmove (mada u njemu nema one intelektualne agresije
na publiku) i predstavlja dobar uvod u njegovo stvaralaštvo. RH
DEUS E O DIABO NA TERRA DO SOL (1964) Brazil (New Cinema, Copacabana,
Luiz Augusto Mendes) 110m BW
CRNI BOG, BELI ĐAVO
Jezik: Portugalski
Posle jednog od prvih emitovanja filma Crni Bog, Beli đavo Glaubera Režija: Glauber Rocha
Roche, neko je čuo jednog brazilskog kritičara kako kaže: „O moj Bože, Produkcija: Luiz Paulino Dos
Ejzenštejn se ponovo rodio i sad je Brazilac!“ Glauber se rodio u Bahiji, Santos, Luiz Augusto Mendes
severoistočnoj brazilskoj oblasti, poznatijoj kao „ground zero“ afro- Scenario: Walter Lima Jr., Glauber
brazilske kulture. Odrastao je fasciniran misticizmom i američkim Rocha, Paulo Gil Soares
vesternima. U svojim dvadesetim, preselio se u Rio de Žaneiro i vrlo Fotografija: Waldemar Lima
brzo se povezao sa mladim filmofilima, koji će nastaviti da formiraju Originalna muzika: Sérgio
uticajni pokret sinema novo. Ricardo, Glauber Rocha
Kao i većinu njegovih vršnjaka, privlačila ga je radikalna politika, Uloge: Othon Bastos, Billy Davis,
Geraldo Del Rey, Sonia Dos
i zbog toga je u svom filmu hteo da istraži vezu između istorijskih Humildes, Maurício do Valle,
promena i nasilja. Na svu sreću, brazilska istorija je bila lišena nasilnih João Gama, Mário Gusmão, Yoná
prevrata. Sve glavne tranzicije, od kolonije do carstva, od carstva do Magalhães, Marrom, Antonio
prve republike itd., prošle su relativno bez krvi. U ovom filmu, Rocha je Pinto, Maria Olívia Rebouças,
Milton Rosa, Regina Rosenburgo,
fokusiran na primere narodnih ustanaka u brazilskim zaleđima. Manoel
Roque Santos, Lidio Silva
(Geraldo del Rey) ubije svog poslodavca koji ga je maltretirao i beži
sa svojom ženom Rosom (Yona Magalhaes) u sušno zaleđe, koje se
naziva sertao. Tu se prvo upoznaju sa crnim mistikom Sebastiaom (Lidio
Silva), koji proriče da će doći milenijumski prevrat koji će „pretvoriti
more u zemlju, a zemlju u more“. Na kraju Rosa ubije Sebastiaoa, a
njegove sledbenike pokosi puška Antonija das Mortesa (Mauricio do
Valle). On je misteriozna pojava angažovana od strane crkve i velikih
zemljoposednika. Sledeći koga Manoel i Rosa upoznaju je Corisco
(Othon Bastos), plavokosi „đavo“, koji je poslednji preživeli cangaceiro,
što je bio izraz za neobično obučene bandite, koji su u narodnoj svesti
imali neku vrstu robinhudovske aure. Na kraju Mortes nalazi i njega, ali
Manoel i Rosa nastave bekstvo i dalje sa pobunjeničkim osećanjima u
sebi, ali sada svesni da ni misticizam ni banditizam ne mogu biti rešenje
za njihove potrebe. Film je snimljen u gruboj crno-beloj tehnici koja
praktično čini da ekran sija od vrućine. Crni Bog, Beli đavonaizmenično
pruža frenetične pokrete kamere i dinamične montažne sekvence.
A Hector Villa Logos probija se kroz krike i pucnje. Krajnji efekat je
osećanje da film i država koju on opisuje samo što nisu eksplodirali.
Možda i nije tako očekivano što je, u periodu između završetka snimanja
filma i njegovog prikazivanja, brazilska vojska izvršila državni udar,
uspostavljajući diktaturu koja će trajati više od dvadeset godina. RP
435
Japan (Kindai Eiga Kyokai, Toho, ONIBABA (1964)
Tokyo Eiga) 103m BW
JAMA
Jezik: Japanski
Režija: Kaneto Shindô Film Kaneta Shindôa Jama prikazuje istoriju u vidu užasne priče iz ugla
Produkcija: Hisao Itoya, Tamotsu njenih gubitnika. Na ovaj način, on daje alegoričnu izjavu o životu usred
Minato, Setsuo Noto nemaštine i klasnih, polnih sukoba. Pored ovoga, on otkriva i ideološke
Scenario: Kaneto Shindô impulse koji se nalaze u pozadini horor žanra.
Fotografija: Kiyomi Kuroda Zaplet se vrti oko dve seljanke, majke (Nobuko Otowa) i njene snaje
Originalna muzika: Hikaru (Jitsuko Yoshimura), koje u toku srednjovekovnog rata ubijaju izgubljene
Hayashi i zalutale samuraje i prodaju njihove oklope za hranu. Jednoga dana
Uloge: Nobuko Otowa, Jitsuko u staričinu kuću uđe samuraj sa zastrašujućom maskom i zatraži od
Yoshimura, Kei Sato, Jukichi nje da mu pokaže put kroz okolnu trsku. U svojoj opsesivnoj želji da
Uno, Taiji Tonoyama, Somesho
Matsumoto, Kentaro Kaji, Hosui
mu vidi lice, ona ga ubija i, u jednom od najstrašnijih momenata filma,
Araya ona mu uklanja masku iza koje se ukazuje lice japanske žrtve A-bombe
(hibakusha). Starica počne da nosi tu masku i, u jednoj užasavajućoj
sceni, ona otkriva da je ta maska zauvek pripijena uz njeno lice. Mlada
žena, oklevajući, razbija masku sekirom i otkriva krvareće namučeno
lice živog hibakuše, od koga zgađena pobegne. Film se završava trima
ponovljenim kadrovima starije žene, koja trči za mlađom ženom vičući:
„Ja nisam demon, ja sam ljudsko biće!“
Transformacijom demonske maske u zaklon za unakaženo lice
hibakuše (grupa ljudi koja je bila stigmatizovana u Japanu posle Drugog
svetskog rata), Šindo je na sjajan način povezao žanrovske konvencije
sa i suviše realnim užasima svoje zemlje. JKe
SAD (Andy Warhol) 70m VINYL (1965)

Režija: Andy Warhol VINIL
Scenario: Ronald Tavel, po
romanu A Clockwork Orange Ovaj film Andyja Warhola sastavljen od dve nemontirane crno-bele
Anthonya Burgessa rolne, od kojih svaka traje trideset tri minuta, zadivljujuća je seksi
Fotografija: Andy Warhol predstenlikjubrikovska ekranizacija Paklene pomorandže Anthonyja
Uloge: Edie Sedgwick, Tosh Burgessa. Centralno mesto u Vinilu zauzima homoerotičnost
Carillo, Gerard Malanga, J.D. sadomazohizma. Maloletni delinkvent Victor (Gerard Malanga) dobija
McDermott, Ondine, Jacques svoje prevaspitavanje od strane policije. Mudro osmišljeni scenario
Potin
Ronalda Tavela, koji je često sarađivao s Warholom, zahteva da Victor
nalupa nekog tipa, da onda njega razbiju panduri, da onda gleda neke
„treptaje“ maloletničke delinkvencije, da nosi SM kožnu masku, da snifa
praškove i ludački igra na pesmu Supremesa „No Where to Run“. Priča
o prevaspitavanju Victora prepliće se sa sadomazohističkom scenom,
u kojoj Doc (seksi Toshcarillo u belom tesnom džinsu) lagano muči
dobrovoljno zavezanog partnera golog do pasa.
Vrednost Vinila leži uglavnom u načinu na koji je Warhol snimio
radnju. Njegova statično postavljena kamera kondenzuje sve scene u
pomalo zagušen, ali dinamičan prostor jednog jedinog kadra: Victorovo
prevaspitavanje je u prednjem planu, Docova SM seansa je u pozadini,
pederasta Ondine je u sredini i najupečatljivije od svega – nemi Edie
Sedgwick u desnom uglu ekrana. MS
436
OBCHOD NA KORZE (1965) Čehoslovačka (Barrandov) 128m
BW
TRGOVINA NA GLAVNOJ ULICI
Jezik: Češki / Slovački
Ovaj film Jána Kadára i Elmara Klosa je verovatno jedna od Režija: Ján Kadár, Elmar Klos
najpotresnijih drama koje su ikada snimljene o holokaustu. Film se Scenario: Ladislav Grosman, Ján
bavi pojedinačnom odgovornošću i moralnošću smeštenim u kontekst Kadár, Elmar Klos
„totalnog“ društva. Provokativnost ove teme nije promakla češkim Uloge: Ida Kaminska, Jozef
cenzorima. Iako progovara o nesvodivim pitanjima koja su postavljena Kroner, Hana Slivková, Martin
odnosima između Jevreja i hrišćana u Čehoslovačkoj pod nemačkom Holly, Adám Matejka, Frantisek
Zvarík, Mikulas Ladizinsky,
okupacijom, film pronalazi utopijsku nadu za mogućnost kolektivne Martin Gregor, Alojz Kramar, Gita
sreće usred dubokog očaja. Glavni lik je Tono (Jozef Kroner), stolar u Misurova, Frantisek Papp, Helena
malom gradu koga maltretira njegova dosadna žena (Hana Slivková) Zvaríková, Tibor Vadas, Eugen
terajući ga da sarađuje sa Nemcima i tako zaradi više para, kao što to Senaj, Luise Grossova
radi njegov šurak Markus (Frantisek Zvarík). Oskar: Čehoslovačka (najbolji
strani film)
Iako ne nalazi ništa privlačno u takvom načinu napredovanja,
Nominacije za Oskara: Ida
Tono ipak na kraju postane „arijevski kontrolor“ jedne male jevrejske
Kaminska (glavna ženska uloga)
radnje čija je vlasnica stara i pomalo izlapela gospođa Lautmann (Ida
Filmski Festival u Kanu: Jozef
Kaminska). Tono saznaje da radnja nema nikakve prihode i da staricu Kroner, Ida Kaminska (specijalna
u stvari izdržavaju drugi gradski Jevreji. Oni ubrzo posle toga potplate nagrada)
Tonoa da vodi računa o njoj. To mu je prvi put da mora da provodi
vreme sa nekim Jevrejom. Ovaj čudni dvojac na kraju postane jako
blizak. Međutim, tada stiže direktiva da svi Jevreji moraju da spakuju
stvari i budu transportovani u „radne“ logore. Isprva, Tono pokušava da
prisili staricu koja ne shvata šta se dešava, da izađe napolje i pridruži
se ostalim Jevrejima. Pošto ona odbija da to uradi, on je zaključava u
orman, nadajući se da će je tako spasti deportacije i da će oboje na
kraju biti bezbedni. Međutim njegov grubi postupak je prouzrokovao
smrt starice. Kada je nađe mrtvu, Tono je slomljen osećajem krivice. On
stavlja omču oko vrata i obesi se.
Tono je neka vrsta tipičnog junaka koji, iako je nezainteresovan za
ideološke igre oko njega, uviđa da ga okolnosti primoravaju i da pravi
izbore i da deluje. Dok deluje, on
preuzima na sebe odgovornost i,
zbog osećaja krivice, stvara viziju
zajednice koja je iznad ideologije
i sektaštva. Film je sjajno režiran
i odglumljen i jedno je od remek-
dela češke renesanse. RBP
DOCTOR ZHIVAGO (1965)
DOKTOR ŽIVAGO
Moglo bi se reći da je adaptacija romana Borisa Pasternaka „Doktor
Živago“, koju je uradio David Lean najveći ekranizovani ep ikada
napravljen. U njemu je prikazana hronika previranja u Rusiji početkom
XX veka. Rusiju su potresale katastrofalne posledice Prvog svetskog
rata, kao i revolucija koja se obračunavala sa starim poretkom, što je
rezultiralo teškom agonijom za samu Rusiju: prvo, u vidu građanskog
rata, a potom kao stalna politička previranja i sukobi.
Obimna priča Doktora Živaga fino je kompresovana u scenario Roberta
Bolta. Priča je ispričana u flešbeku, iz perspektive tridesetih godina i
perioda kontinuiranih ekonomskih i socijalnih promena. Živago (Omar
Shariff), doktor je iz imućne porodice koji piše poeziju. On, pre nego što
ode u rat, uzima za ženu svoju ljubav iz dečačkih dana Tonju (Geraldine
Chaplin).U ratu sreće Laru (Julie Christie), svoju veliku ljubav koja je
sada žena istaknutog revolucionara. Po završetku revolucije, Živagova
porodica snosi posledice, a on je primoran da radi kao medicinski oficir
u službi boljševičke bande tokom građanskog rata. Na kraju ipak uspe
da pobegne. Međutim saznaje da je njegova familija pobegla u Pariz od
zatvora i možda još gore sudbine. On pronađe Laru i njih dvoje počnu da
žive zajedno, a on u tom periodu napiše svoju najbolju poeziju. Međutim
SAD (MGM, Sostar) 197m
ljubavnicima je suđeno da se rastanu i nikada se više ne vide.
Metrocolor
Doktor Živago, iako poseduje potresnu ljubavnu priču, ipak se
Režija: David Lean
pamti po sjajnim scenama kao što je napad kozaka sa sabljama na
Produkcija: Arvid Griffen, David
Lean, Carlo Ponti demonstrante, dugačko putovanje vozom kroz domovinu Živagovih,
Scenario: Robert Bolt, po romanu predeo okovan zimom kroz koji Živago mora da prođe da bi se pridružio
Borisa Pasternaka Lari na usamljenom seoskom imanju. Lean je odlično raspodelio
Fotografija: Freddie Young uloge internacionalnim glumcima, a ostvarenja Roda Steigera i Toma
Originalna muzika: Maurice Jarre Courtenaya u epizodnim ulogama posebno se ističu. Kamera Freddieja
Uloge: Omar Sharif, Julie Christie, Younga sjajno dočarava prostranstva i sirovu lepotu ruskih pejsaža. A
Geraldine Chaplin, Rod Steiger, muzika Mauricea Jarréa je sjajan dodatak priči.
Alec Guinness, Tom Courtenay, Doktor Živago je bio pravi blockbuster i, prilikom kasnijeg emitovanja
Siobhan McKenna, Ralph na TV-u, imao je takođe pono gledalaca. Ovo sve potiče od napete akcije,
Richardson, Rita Tushingham,
Jeffrey Rockland, Tarek Sharif, upečatljivih likova i potresne slike važnih istorijskih događaja. RBP
Bernard Kay, Klaus Kinski, Gérard
Tichy, Noel Willman
Oskar: Robert Bolt (scenario),
John Box, Terence Marsh, Dario
Simoni (umetnički direktor),
Freddie Young (fotografija), Phyllis
Dalton (kostimi), Maurice Jarre
(muzika)
Nominacije za Oskara: Carlo
Ponti (najbolji film), David Lean
(režija), Tom Courtenay (sporedna
muška uloga), Norman Savage
(montaža), A.W. Watkins, Franklin
Milton (zvuk)
Filmski Festival u Kanu: David
Lean, nominacija (Zlatna Palma)
438
THE WAR GAME (1965) Velika Britanija (BBC) 48m BW
RATNA IGRA Režija: Peter Watkins
Scenario: Peter Watkins
BBC, koji je i producirao ovaj film, zabranio je Ratnu igru, pored ostalog,
Fotografija: Peter Bartlett
i zato što je „previše grozna za TV emitovanje“. Ova hipoteza o bilansu
Uloge: Michael Aspel, Peter
nuklearnog napada na Englesku je vrlo brzo postala čuveni film i osvojila Graham
Oskara. Ovo je najpoznatiji film Petera Watkinsa. Oskar: Peter Watkins
U filmu su izmešane navodne filmske reportaže i scene koje su (dokumentarni film)
snimljene u dokumentarističkom stilu, iz ruke, jednom, kamerom, sa Filmski Festival u Veneciji: Peter
osvetljenjem koje je na raspolaganju, u scenama koje protivureče Watkins (specijalna nagrada)
prisustvu kamere. Narator iz off-a (BBC-jevskim tonom) ponekad zvuči
kao da su se ti događaji već desili, koristeći prošlo vreme i dajući
datum i sat događaja, a onda se bez ikakvog upozorenja prebacuje na
informacijski načini ili pretpostavke tipa „šta ako“. („Ako se sprovedu
planovi za evakuaciju, scene kao ova bi bile neizbežne“, ili „Ovako
bi izgledale poslednje dve minute mira u Britaniji.“) Watkinsonovo
poigravanje narativnim strategijama filmu daje utisak istrzanosti, koji
je podjednako uznemirujuć koliko i slike uništenja. Ratna igra je moćni
film koji nimalo nije izgubio od svoje prvobitne siline. CFu
TOKYO ORIMPIKKU (1965) Japan (Organizing Committee for

the XVIII Olympiad, Toho) 170m
OLIMPIJADA U TOKU Eastmancolor
Beleženje Olimpijskih igara iz 1964. Kona Ichikawe podiglo je epski Jezik: Japanski
dokumentarac na viši nivo i dostiglo je nivo umetničke reportaže, Režija: Kon Ichikawa
koja je postala uzor svim kasnijim sportskim programima. Sve počinje Produkcija: Suketaru Taguchi
izlaskom sunca i završava se na isti način sa povremenim naglašavnjem Scenario: Kon Ichikawa, Yoshio
japanskih ceremonija sa zastavom. Snimak obuhvata poznate i manje Shirasaka, Shuntaro Tanikawa,
poznate discipline, kao i povremene prikaze zanesene publike i Natto Wada
japanskih atrakcija. Fotografija: Shigeo Hayashida,
Kazuo Miyagawa, Shigeichi
Ichikawina jača strana je uprizorenje akcije. Tela su sinekdoški Nagano, Kenichi Nakamura,
predstavljena stopalima, zadnjicama i napregnutim vratovima. Ovo Tadashi Tanaka
fizičke uspehe pretvara u veličanstvenost postojanja. Svrha se nalazi Originalna muzika: Toshirô
i u pripremama za igre i u samim podvizima atletičara, tako da je i Mayuzumi
istorijska vrednost neizbrisiva. Uloge: Abebe Bikila, Jack Douglas
Zastareli skok u vis makazicama danas bode oči svojom tehničkom
nepreciznošću. Servis u odbojci udarcem rukom sa strane kao da dolazi
iz nekog drugog sporta, a bacanje kugle u stilu stenji i baci, umesto da
se zarotira, prkosi modernim tehnikama. I pored svega toga, ljudski
faktor je vidljiv u ovom filmu, možda najbolje, kada u finalu na 80
metara sa preponama galama publike utihne, zajedno sa muzičkom
pratnjom, da bi ustupili mesto sloumošnu. Čašice kolena se taru jedna
o drugu. Lica se izobličavaju. Mišići se grče i opuštaju. Ukratko, to je
suština i glavni razlog što je sport pretvoren u filmsku magiju. GC-Q
439
LA BATTAGLIA DI ALGERI (1965)
BITKA ZA ALŽIR
Gillo Pontecorvo je po profesiji bio hemičar koji je postao novinar, a
zatim vođa omladine u partizanskoj antifašističkoj renesansi u Italiji
tokom Drugog svetskog rata. U svet filma je ušao kao dokumentarista.
U film Bitka za Alžir, uneo je svoj intelekt, svoja politička uverenja i
svoja lična iskustva, prikazujući krvavu alžirsku borbu za oslobođenje
od Francuske. Radnja je smeštena u period od 1954. do 1962. Stil je
peskovit, autentično dokumentaran, sa naturščicima i naracijom poput
filmske reportaže. Bitka za Alžir je dobila Zlatnog lava na Venecijanskom
festivalu i važila je za najuticajniji film koji je pristigao iz Italije tokom
šezdesetih. Danas je podjednako snažan kao i onda.
Film počinje tako što brojne francuske trupe, koje su pomoću
mučenja dobile informacije, pritesne najtraženijeg čoveka u Alžiru, Ali
La Pointa (Brahim Haggiag) i njegove ljude, uključujući i žene i decu,
u njihovom skrovištu, i narede im da se predaju ili da umru. Vreme
Alžir / Italija (Casbah, Igor) 117m ultimatuma ističe, a nas priča vraća u Alijeve početke kada je bio sitni
BW lopov, i vodi do njegove regrutacije za rat protiv Francuza: pratimo kako
Jezik: Francuski izrasta u živu legendu i u mučenika. U međuvremenu, Francuzi angažuju
Režija: Gillo Pontecorvo odred padobranaca pod vođstvom odlučnog komandanta i taktičara
Produkcija: Antonio Musu, Yacef (Jean Martin) da se obračuna sa pobunjenicima, koji će postati model
Saadi savremene gerile.
Scenario: Gillo Pontecorvo, Iako je film finansirala alžirska vlada, i iako je otvoreno
Franco Solinas antikolonijalistički film, Pontecorvo je ipak izvagao scene zločina i
Fotografija: Marcello Gatti odmazdi, uspevajući da prikaže obe strane sukoba i veliku ljudsku cenu
Originalna muzika: Ennio koja je plaćena za njega. Film drži pažnju do poslednjeg kadra. Naročito
Morricone, Gillo Pontecorvo
moćna scena jeste ona kada prati alžirske žene kako se provlače
Uloge: Jean Martin, Yacef Saadi,
Brahim Haggiag, Samia Kerbash,
kroz kontrolne punktove i postavljaju primitivne bombe u čekaonicu na
Tommaso Neri, Michele Kerbash, aerodromu, u mlečni restoran, tamo gde bezbrižna francuska mladež
Ugo Paletti, Fusia El Kader, đuska uz pop pesmice... sve do užasnog bilansa. Zaista sjajnu muziku
Franco Morici komponovali su sam Pontecorvo i čuveni Ennio Morricone. AE
Nominacije za Oskara: Italija
(najbolji strani film), Gillo
Pontecorvo (režija), Franco
Solinas, Gillo Pontecorvo
(scenario)
Filmski Festival u Veneciji: Gillo
Pontecorvo (FIPRESCI nagrada),
nominacija (Zlatni Lav)
440
THE SOUND OF MUSIC (1965) SAD (Fox, Argyle) 174m Color
Deluxe
MOJE PESME, MOJI SNOVI Režija: Robert Wise
Nije neki problem naći mane izuzetno popularnoj Wiseovoj ekranizaciji Produkcija: Robert Wise
muzičkog hita Rodgersa i Hammersteina, sa raspevanim časnim Scenario: Ernest Lehman, Richard
sestrama i sa sedmoro slatke dece koja izlaze na kraj sa apsurdnom Rodgers, Oscar Hammerstein (from
disciplinom njihovog oca udovca, sa jedne strane, i sa pojavom nacizma stage musical) and from books by
Howard Lindsay and Russel Crouse
u Salzburgu 1930-ih. Međutim ne smeju se nikada smetnuti sa uma, niti
Originalna muzika: Richard
potceniti glumačka ostvarenja Julie Andrews kao opatice koja je postala Rodgers, Irwin Kostal
dadilja, i Cristophera Plummera kao strogog, uštogljenog patrijarha Uloge: Julie Andrews, Christopher
kome ona omekša srce. Scenario nema ni trunku sentimentalnosti Plummer, Eleanor Parker, Richard
zahvaljujući Ernestu Lehmanu (pa ipak je on radio na filmovima kao Haydn, Nicholas Hammond, Duane
što su Slatki miris uspeha i Sever severozapad). A tu je i solidna, Chase, Angela Cartwright
nepretenciozna stručnost Wiseove režije sa prepoznatljivim osećajem Oskar: Robert Wise (najbolji
film), Robert Wise (režija), William
za strukturu, ritam i poetičnu jukstapoziciju. Reynolds (montaža), Irwin Kostal
Ona uvodna sekvenca snimljena iz helikoptera, koja prikazuje (muzika), James Corcoran, Fred
planinske vrhove i obronke i polako se fokusira na Julie koja peva Hynes (zvuk)
„The Hills Are Alive“, iz današnje perspektive je pomalo bajata, ali to je Nominacije za Oskara: Julie
samo zato što je toliko puta imitirana zbog svog efektnog intoniranja Andrews (glavna ženska uloga),
Peggy Wood (sporedna ženska
atmosfere (i čak i značenja jer su muzika i životna energija u filmu Moje uloga), Boris Leven, Walter M.
pesme, moji snovi neraskidivo povezani). A moramo priznati, hteli to ili Scott, Ruby R. Levitt (umetnički
ne, da su pesme nezaboravne. GA direktor), Ted D. McCord
(fotografija), Dorothy Jeakins
(kostimi)
REKOPIS ZNALEZIONY W SARAGOSSIE Poljska (Kamera) 124m BW

(1965) Jezik: Poljski
Režija: Wojciech Has
SABLASTI IZ SARAGOSE Scenario: Tadeusz Kwiatkowski,
Kada je šezdesetih godina video skraćenu verziju u Nort Biču u San po romanu Jana Potockog
Francisku, Jerry Garcia je ovaj poljski film istakao kao svoj omiljeni. Fotografija: Mieczyslaw Jahoda
Zato su on, Martin Scorsese i Francis Ford Coppola pomogli da se ovaj Originalna muzika: Krzysztof
poljski film restaurira na svoju originalnu dužinu od tri sata. Lako je Penderecki
uočiti zašto je Sablasti iz Saragose postao kultni film. Negde pred kraj Uloge: Zbigniew Cybulski,
Kazimierz Opalinski, Iga
španske inkvizicije, jednog Napoleonovog oficira (Zbigniew Cybulski, Cembrzynska, Joanna Jedryka,
poljski James Dean, mada ovde malo podgojeniji) moralno iskušavaju Slawomir Lindner, Miroslawa
dve muslimanske princeze veoma zavodljivog izgleda. One su dve Lombardo, Aleksander Fogiel,
incestuozne sestre iz Tunisa. Lavirint zapleta je sastavljen od čak Franciszek Pieczka, Ludwik
Benoit, Barbara Krafftówna, Pola
devet povezanih flešbekova koje pričaju različiti likovi. Ove priče u priči Raksa, August Kowalczyk, Adam
stvaraju prizvuk „1001 noći“ i mestimične odjeke Kafkinog eroticizma. Pawlikowski, Beata Tyszkiewicz,
Muziku je radio Krzysztof Penderecki, a sačinjena je u rasponu od Gustaw Holoubek
klasike preko flamenka do moderne elektronike. A kameniti predeli
su snimani u crno-beloj sinemaskopskoj tehnici. Pokojni Wojciech
Has je bio solidan reditelj, mada ova vrsta materijala zahteva nekog
opsesivnijeg reditelja kao što je npr. Roman Polanski. Scenario je
adaptacija romana Jana Potockog iz 1813. i napisao ga je Tadeusz
Kwiatkowski. Ovo je svakako intrigantna fantazija i zanimljiva analiza
procesa pripovedanja. JRos
441
Francuska / Italija (Athos, ALPHAVILLE, UNE ÉTRANGE AVENTURE
Chaumiane, Filmstudio) 99m BW
Jezik: Francuski DE LEMMY CAUTION (1965)
Režija: Jean-Luc Godard ALFAVIL
Produkcija: André Michelin
Tajni agent Lemmy Caution, u nekakvoj budućnosti, u svom fordu galak-
Scenario: Jean-Luc Godard, po
romanu La Capitale de la douleur siji, koji je ni auto ni svemirska letilica, uplovi u Alfavil, koji je ni grad ni
Paula Éluarda planeta. Njegova misija je da pronađe, i možda ubije, nestalog profe-
Fotografija: Raoul Coutard sora Von Brauna (Howard Vernon). Tu naleće na Henrija Dicksona (Akim
Originalna muzika: Paul Misraki Tamiroff), agenta koji se srodio sa stanovnicima Alfavila, a potom sreće
Uloge: Eddie Constantine, Anna ćerku ludog naučnika Natašu (Ana Karina), kojoj su reči „ljubav“ i „sav-
Karina, Akim Tamiroff est“ potpune nepoznanice. Na čelu Alfavila je piskutavi superkompjuter,
Berlinski Filmski Festival: Jean- koji je iskrene emocije proglasio najvećim zločinom za koje je kazna
Luc Godard (Zlatni Medved) ceremonijalno masovno pogubljenje u bazenu. Naravno, superheroj
Lemmy (Eddie Constantine) kreće u obračun sa mašinom (tako što će
u kompjuter ubaciti poeziju), usput zavodi nežnu Natašu, budeći u njoj
njene uspavane emocije.
Predvodnik fracuskog novog talasa, Godard, odlučio se za to da
napravi SF-film bez skupih scenografja i skupih efekata. On je na pažljivo
odabranim pariskim lokacijama uspeo da, u savremenim hotelskim
holovima,u neonskim reklamama, u čekaonicama i poslovnim zgradama,
pronađe zametke totalitarne budućnosti. U početku je odnos filma prema
SF-u bio parodičan, kao i Godardovo pozajmljivanje likova u kišnim
mantilima i revolveraša iz franko-američkih petparačkih filmova (Eddie
Constantin je renije igrao Lemmyja Cautiona, detektiva nalik na Mikea
Hammera u seriji trilera Petera Cheyneya). Međutim, sagledan u okvirima
vremena kada je nastao, Alfavil je pravi SF-film, u toj meri da je inspirisao
nekoliko replika (Bradburyjev roman „Farenhajt 451“ koji je ekranizovao
Francois Truffaut i Dickov Istrebljivač koji je snimio Ridley Scott).
Nalik na sve Godardove filmove, zaplet Alfavila se potroši za sat
vremena, a onda se glavni likovi neko vreme prepiru u hotelskoj sobi.
Ova konverzacija u kojoj Lemmy budi Natašu iz zombi-stanja, trebalo bi
da bude mrtva tačka, ali kao i u Do poslednjeg daha i u Preziru, postaje
vrhunac u kome se Godard potvrđuje kao majstor filmskog dijaloga
ravan Josephu L. Mankijewiczu. Film je škrt na humoru i poetski ozbiljan
i predstavlja viziju budućnosti, koja ne zastareva. KN
442
CHIMES AT MIDNIGHT (1965) Španija / Švajcarska (Alpine,
Española) 113m BW
PONOĆNA ZVONA
Režija: Orson Welles
Orson Welles je oduvek bio fasciniran Šekspirom i snimio je Otela i Produkcija: Ángel Escolano,
Magbet, kao i TV verziju „Mletačkog trgovca“. Međutim, bez svake Emiliano Piedra, Harry Saltzman,
sumnje, njegov najbolji rad, a sa delima Šekspira u vezi, jeste adaptacija Alessandro Tasca
hronike o Henriju IV pod nazivom Ponoćna zvona. Samo nemojte ovde Scenario: Orson Welles, po
očekivati vernu adaptaciju Šekspirovih drama. Mišljenja proučavaoca dramama Williama Shakespearea
and book by Raphael Holinshed
su podeljena na one koji princa Hala vide prosto kao nekoga ko u
Fotografija: Edmond Richard
mladosti luduje sa pijanim razvratnikom Falstafom i potpuno im je
Originalna muzika: Angelo
opravdano što ga napušta kada nasledi tron, i na one koji prinčevo Francuskasco Lavagnino
odbacivanje prijatelja Falstafa vide kao bezdušni makijavelistički Uloge: Orson Welles, Jeanne
postupak. Welles se ne trudi da svoje mišljenje balansira. On priča prvi Moreau, Margaret Rutherford,
i drugi deo Henrija IV iz vizure Falstafa. Njegovo opijanje i lopovluci, John Gielgud, Marina Vlady,
njegov nedostatak hrabrosti i alavost nisu mane već slabosti. Welles Walter Chiari, Michael Aldridge,
Julio Peña, Tony Beckley, Andrés
uživa u ulozi gabaritnog viteza Falstafa. Sjajne su scene u Istčepu,
Mejuto, Keith Pyott, Jeremy
naročito ona posle neuspele pljačke. Rowe, Alan Webb, Fernando Rey,
Niko nikad nije tako slavno prikazao Šekspirovu duhovitost. Ali bitke Keith Baxter
bez plemenitosti i časti su još upečatljivije. Ta bedna bojna polja na Filmski Festival u Kanu: Orson
kojima ljudi ginu da bi poslužili svrsi svojih pokvarenih gospodara. Welles (nagrada: 20 godina
festivala), (nagrada za tehnička
Vrhunac filma je u scenama po kojima je film dobio ime. To je Falstafov
dostignuća), zajedno sa
susret sa sudijom Shallowom (Alan Webb), prijateljem iz burne mladosti Skaterdater, nominacija (Zlatna
koji je postao seoski sudija. Ovi susreti zrače neobičnom toplinom i idu Palma)
mnogo dalje od Šekspirove drame. Scena je veoma dirljiva, naročito
stoga što ne očekujemo tragičnu sudbinu Falstafa, koja ga čeka kada
ga ostavi ljubav njegovog života, jer je princ Hal sada postao kralj Henri
V. Uloge su veličanstvene: John Gielgud igra Henrija IV, Norman Rodway
igra Hotspura, Keith Buxter je Hal, a čak se i Jeanne Moreau pojavljuje
kao Doll Tearsheet i Marina Vlady
kao Hotspurova žena. Samo jedna
napomena: postsinhronizacija je
stvarno grozna – to treba čuti da
bi se verovalo. Inače ovo je remek-
delo. CM
Velika Britanija (Compton) 104m REPULSION (1965)
BW
ODVRATNOST
Režija: Roman Polanski
Produkcija: Gene Gutowski, Odvratnost, kao prvi film koji je Roman Polanski uradio na engleskom
Michael Klinger, Robert Sterne, jeziku, i dalje važi za njegov najjeziviji i najneprijatniji film. Nije to samo
Tony Tenser, Sam Waynberg zbog evociranja seksualne panike, već i zbog majstorske upotrebe zvuka
Scenario: Gérard Brach, Roman koji tera maštu gledalaca da se kreće u raznim pravcima. Ovo je takođe
Polanski, David Stone i najekspresivniji film u njegovoj ranoj crno-beloj fazi. On koristi široke
Fotografija: Gilbert Taylor uglove koji se sve više šire, zatim veliku oštrinu po svim planovima i još
Originalna muzika: Chico dosta drugih vizuelnih postupaka, kako bi prikazao subjektivna stanja
Hamilton
svesti u kojima su snovi, mašta i svakodnevica ubačeni u isti tok. Jedan
Uloge: Catherine Deneuve, Ian
Hendry, John Fraser, Yvonne
od dobijenih rezultata tog stilskog pristupa jeste da običan stan, u kom
Furneaux, Patrick Wymark, Renee se odvija veći deo filma, poprima izgled izmučene svesti.
Houston, Valerie Taylor, James Catherine Deneuve u ulozi Carole Ledoux pravi jedno od svojih
Villiers, Helen Fraser, Hugh najboljih ostvarenja. Ona je tiha i tiho luda manikirka iz Belgije, koja se
Futcher, Monica Merlin, Imogen
boji muškaraca i stanuje sa svojom sestrom u Londonu. Nju uznemirava
Graham, Mike Pratt, Roman
Polanski i plaši seks koji njena sestra ima sa svojim dečkom u susednoj sobi,
Berlinski Filmski Festival: Roman i kada oni odu na odmor, strahovi Carole i izolovanost u stanu gnoje
Polanski (FIPRESCI nagrada), se zajedno sa neskuvanom hranom, među kojom je i odrani zec
(Srebrni Medved—specijalna jezivog izgleda. Posledice su sve gore i sve nasilnije, a njeno ludilo sve
nagrada žirija), nominacija (Zlatni
očiglednije.
Medved)
Film samo delimično funkcioniše kao naracija, a kao analiza je
i suviše očigledan. Međutim kao subjektivni košmar, Odvratnost je
zapanjujuće filmsko ostvarenje. Sazdan od dobro odmerenih šokova
i gradirajućeg užasa, postao je neka vrsta modela za kasnije izlete
Polanskog u žanr horora. On pravi filmove o izolovanosti i klaustrofobiji,
a pravio je tako različita dela kao što su Stanar iz 1976. (sa Polanskim
u glavnoj roli), te Pijanistu više od 25 godina kasnije. Ironija je da
je Polanski u svojoj autobiografiji iz 1984. naveo da su on i njegov
scenarista Gerard Brach videli Odvratnost samo kao „sredstvo za
postizanje cilja“– iliti komercijalni uspeh koji bi im omogućio budžet
za Ćorsokak iz 1966, koji je mnogo ličniji, mada manje komercijalan,
film na engleskom jeziku u kome će igrati sestra Catherine Deneuve
Francoise Dorléac. JRos
444
JULIET OF THE SPIRITS (1965) Italija / Francuska / Zapadna
Nemačka (Eichberg, Federiz,
ĐULIJETA I DUHOVI Francoriz, Rizzoli) 148m
Današnja procena kvaliteta rada sa kamerom u boji i dizajna filma Technicolor
bazira se na jednoj sveobuhvatnoj, pažljivo moduliranoj paleti. Za Jezik: Italijanski
Federica Fellinija, boja je u Đulijeta i duhovi šansa da se kreira estetska Režija: Federico Fellini
pobuna između i unutar kadrova. Na primer, kadar koji je sav crven i Produkcija: Angelo Rizzoli
zelen, montira se sa jednim potpuno belim. Scenario: Federico Fellini, Ennio
Fellini je u svom prvom kolor filmu, sa puno oduševljenja, istraživao Flaiano, Tullio Pinelli, Brunello
Rondi
mogućnosti. Zamišljen kao pandan Osam i po (1963) film duboko
Fotografija: Gianni Di Venanzo
zadire u psihu Giuliette (Fellinijeva žena Giulietta Masina). Nesigurnost
Originalna muzika: Nino Rota
prouzrokovana njenim brakom sa mužem preljubnikom (pomalo
Uloge: Giulietta Masina, Sandra
autobiografski film), odvodi Giuliettu u erotizovani svet spiritualista, Milo, Mario Pisu, Valentina
skupih prostitutki i bogatih poznanika. Ubrzo se pojavljuju vizije duhova, Cortese, José Luis de Villalonga,
koje muče Giuliettu razdorom između njenog opresivnog, religioznog Caterina Boratto, Luisa Della
odgoja i oslobođenja ili smirenja za kojim ona traga. Noce, Valeska Gert, Lou Gilbert,
Silvana Jachino, Milena Vukotic,
Danas je jedan od najzanimljivijih aspekata ovog filma njegova
Fred Williams, Dany París
izrazita modernost. Lica, kostimi i stavovi nisu nimalo zastareli. Film je
Nominacije za Oskara: Piero
izuzetno vizionarski. Fellini je uspeo da već tada apsorbuje i preuveliča Gherardi (umetnički direktor) i
sa puno ljubavi, misitčne pop-hirove koji će eksplodirati u nju ejdž (kostimi)
kulturi, naročito u pogledu filozofskih
razmatranja duha i tela. Jer ovo je zaista
film o duhu i telu koji funkcionišu kao
nadrealistički „spojeni sudovi“.
Mada su mnogi Felliniju zamerali
zbog njegovog korišćenja žena za svoja
narcisoidna projektovanja, Giulietta je
njegov zapravo najbolji ženski lik. Masina
u čudna događanja unosi i iščuđavanje
jednog deteta, i prizemno oklevanje i
skepsu što od nje pravi figuru sa kojom
gledalac može da se identifikuje.
U pogledu stila, Fellini je u ovom filmu
počeo da spaja svoje snolike vizije sa
tehnološkom bižuterijom modernog doba
(telefonima, projektorima, ekranima), čineći
na taj način i da uzvišene stvari postanu
svetovne, a i svetovne stvari uzvišene.
Njegova kamera je pogled koji luta i koji
ponekad kao da zaluta: neprekidni ulasci
i izlasci iz kadra, stilizovano kretanje više
tela, iznenadni trenuci u kojima se otkrije
da je izvesna slika u stvari Giuliettin pogled.
Sva ova sredstva koja se njišu uz bogatu,
karnevalsku muziku Nina Rote, evociraju
skok u predele podsvesnog. AM
Francuska / Italija (De Laurentiis, PIERROT LE FOU (1965)
Rome-Paris, SNC) 110m
Eastmancolor
LUDI PJERO
Jezik: Francuski Remek-delo Ludi Pjero je bitna prekretnica u dugačkoj i sjajnoj karijeri
Režija: Jean-Luc Godard Jean-Luca Godarda. Film opkoračuje eksperimentalni elan Godardovih
Produkcija: Georges de dela kao što su Do poslednjeg daha (1960) i Živeti svoj život (1962),
Beauregard kao i visoko politizovane, cinične i gorko smešne filmove kao Vikend
Scenario: Jean-Luc Godard (1967) i Vetar sa istoka (1969). U Ludom Pjerou, nalaze se elementi
Fotografija: Raoul Coutard obe struje i čak samo zbog toga može da bude veliki ugođaj za publiku.
Originalna muzika: Antoine Međutim ovaj film poseduje i osećanje istinske lepote. Kritičari ponekad
Duhamel zaboravljaju da je Godard, mimo svog polemicizma, napravio nekoliko
Uloge: Jean-Paul Belmondo, izuzetno lepih filmova. Ludi Pjero je uz Prezir (1963) svakako jedan od
Ferdinand Griffon, Anna Karina,
Marianne Renoir
najlepših.
Filmski Festival u Veneciji: Jean-
Godard je uvek gajio i ljubav i mržnju prema Holivudu. Za njega
Luc Godard nominacija (Zlatni su američki filmovi bili u isto vreme i najlepši i najiskreniji, ali
Lav) i najtupaviji i najružniji. Kao i u većem broju svojih filmova, Godard
koristi američku „nisku“ kulturu kao odskočnu dasku. Ludi Pjero je
(veoma!) ovlašno baziran na petparačkom romanu „Opsesija“, Lionela
Whitea, i sadrži ulogu nedovoljno cenjenog holivudskog buntovnika
i Godardovog miljenika Samuela Fullera. Sama činjenica da je film
snimljen u tehniskop tehnici, a snimio ga je veliki snimatelj Raoula
Coutard, dovoljan je komentar na proizvodnu grandioznost koja je
vladala u Holivudu pedesetih i šezdesetih godina. Ako ste upoznati sa
holivudskim filmovima iz ovog perioda, gledanje Ludog Pjeroa može vam
predstavljati veliko iskustvo, mada u isto vreme i pomalo zbunjujuće, jer
Godardova satira nije uopšte jednostavna.
Ludi Pjero je gorak, satiričan, duhovit i divan – što se sve uočava
na prvo gledanje. Međutim, njegov najveći šarm leži u njegovim čestim
preterivanjima. Ferdinand/Pjer i Marian (Belmondo i Ana Karina koji su
stalna Godardova podela), kao u nekom delirijumu idu iz jedne situacije
u drugu: bilo da je to najdosadnija žurka na svetu, masovna tuča sa
osobljem benzinske pumpe ili bizarno uzdišuće samopožrtvovanje. Sve
je moguće u Ludom Pjerou, pa ipak uspeva da iznenadi, čak i kada ga
ponovo gledamo. Potentnost Godardovih prizora i satire nije iščilela s
vremenom. Ona je čak mnogo relevantnija danas. EdeS
446
FASTER, PUSSYCAT! KILL! KILL! (1965) SAD (Eve) 83m BW
BRŽE MAČKICE! KOLJI! KOLJI! Režija: Russ Meyer
Produkcija: George Costello, Eve
Šta reći o Russu Meyeru? Njegovi fimovi su, da parafraziramo dobro Meyer, Russ Meyer, Fred Owens
poznatu izreku o životu: gadni, brutalni i kratki. Ima argumenata u korist Scenario: Russ Meyer, Jack
njegovih povremenih naleta umetnosti, i ponekad se od nas traži da Moran
ponovo razmislimo o problematičnim seksualnim stavovima njegovih Fotografija: Walter Schenk
filmova. I mada obema ovim izjavama treba prići sa rezervom, film Brže Originalna muzika: Paul Sawtell,
mačkice! Kolji!Kolji! je omiljen film ne samo Johna Watersa, kome je ovo Bert Shefter
najbolji film svih vremena. Uloge: Tura Satana, Haji, Rosie,
Ovaj film prikazuje podvige (veoma važan izraz u ovom kontekstu) Lori Williams, Sue Bernard, Stuart
Lancaster, Paul Trinka, Dennis
tri oble i nasilne junakinje, koje su vozačice trkačkih automobila. Varla
Busch, Ray Barlow, Michael Finn
(Tura Satana), Rosie (Haji) i Billie (Lori Williams), posle ubistva koje se
dovodi u vezu sa trkama, sakrivaju se na ranč na kome provode ostatak
filma smišljajući načine da se dokopaju rančerovog novca. Film se
nalazi na vrhu mnogih lista kultnih filmova, delom zbog nekih užitaka
koji se nalaze u njemu – kreativna i raskošna montaža, sjajna crno-bela
tehnika, živahni džez koji prati radnju i pregršt insinuacija – a delom jer
je fascinantan pokazatelj pomaka koji su se desili šezdesetih, naročito
u pogledu same kinematografije. DO
447
Indija (J.J. Films) 143m BW SUBARNAREKHA (1965)
Jezik: Bengali ZLATNA REKA
Režija: Ritwik Ghatak
Najpoznatiji film Ritwika Ghataka je Zvezda prekrivena oblacima
Scenario: Ritwik Ghatak,
po romanu Radheshyam (1960), međutim Zlatna reka je još moćniji film i spada među najveća
Jhunjhunwala neotkrivena filmska remek-dela. Ritwik (koji je rođenu Daki, u istočnom
Fotografija: Dilip Ranjan Bengalu, danas Bangladešu) imao je 22 godine kada je došlo do razd-
Mukhopadhyay vajanja. Ova trauma je i definisala njegov umetnički put. Početak Zlatne
Originalna muzika: Ustad reke dešava se u bednoj koloniji bengalskih izbeglica u Kalkuti, gde
Bahadur Khan, Nino Rota (iz stiže vest o atentatu na Gandija. Ishwar Chakraborty (Abi Bhattacharya)
Felliniijevog La Dolce Vita)
ima mladu ćerku, a usvaja i napuštenog dečaka. Kada mu dobrostojeći
Uloge: Abhi Bhattacharya,
Madhabi Mukherjee,
prijatelj sa fakulteta ponudi položaj u provincijskoj fabrici, on prihvata,
Satindra Bhattacharya, iako ga to košta širih aspiracija.
Bijon Bhattacharya, Indrani Vreme ide. Dečak Abhiram (Satindra Bhattacharaya) završava
Chakrabarty, Sriman Tarun, Jahar fakultet i na putu je da bude pisac. On se vraća kući i ispostavlja se da
Ray, Pitambar, Sriman Ashok
je zaljubljen u svoju polusestru Shitu (Madhabi Mukherjee), a i ona u
Bhattacharya, Sita Mukherjee,
Radha Govinda Ghosh, Abinash njega. Ljubavna izjava je pravi primer inovacije vezane za zvuk. Naime
Bannerjee, Gita De, Umanath reči izlaze iz mladića šapatom, koji kao da mimoilazi njegova usta u
Bhattacharya, Arun Chowdhury potpunosti i dolazi direktno iz srca. Ishwar naravno brani da se deca
venčaju, što je još više zakomplikovano činjenicom da je Abhiram od
niže kaste, tako da nije dostojan Shite. Dobri čovek zgranut gleda šta
se zbiva sa njegovim životom. Potpuno poražen, nesposoban čak i da
digne ruku na sebe, on se odlučuje da „raščisti sa đavolom“. Na taj
način Ghatak melodramu uzdiže na nivo tragedije.
Ne postoji američki reditelj koji je bolji od Ghataka u filmskom prikazi-
vanju čiste, nerazblažene patnje. Njegov osećaj za kompoziciju destiluje
moćne igre koje se odvijaju u ličnim odnosima, ali šira ekspresionistička
oštrina razotkriva širu nemoć pred socijalnim, etničkim, ekonomskim i
mitopoetičnim silama, koje postaju dominantne. On naročito saoseća sa
sudbinama marginalizovanih žena, mladih, starih i ludih. U ruševinama
tih života, Ghatak iskopava sjano priviđenje nade. Ispalo je, međutim,
da je Zlatna reka bila suviše teška za publiku, tako da je imala samo
limitiranu distribuciju. A sam reditelj je podlegao alkoholizmu. Umro je
1976. u svojoj 51. godini. TCh
448
DE MAN DIE ZIJN HAAR KORT Belgija (BRT, Ministerie van
Nationale Opvoeding en Kultuur)
LIET KNIPPEN (1965) 94m BW
ČOVEK SA KRATKO PODŠIŠANOM KOSOM Jezik: Holandski
Režija: André Delvaux
Ovo je prvi film kojim je belgijska kinematografija ušla u modernu fazu.
Produkcija: Paul Louyet, Jos Op
Igrani prvenac Andréa Delvauxa predstavio je i belgijski nacionalni De Beeck
filmski stil – magični realizam. To je jedinstvena mešavina stvarnosti i Scenario: Anna De Pagter, po
sablasne fantazije, koja se interesuje za nadrealističku melanholiju. romanu Johana Daisnea
Film ima čudan narativni tok, od ljubavne priče i misterioznog trilera, Fotografija: Ghislain Cloquet
sve do priče koja eksploatiše tanku liniju između razumq i ludila. Govert Originalna muzika: Frédéric
Miereveld (Senne Roufaer), nastavnik, zaljubljuje se u učenicu koja Devreese
ubrzo nestaje. Nama (i Govertu) ostaje pitanje da li ju je on ubio ili nije. Uloge: Senne Rouffaer, Beata
Tyszkiewicz, Hector Camerlynck,
Ovaj film je mnogo više od obične detektivske priče. To je svojevrsna
Hilde Uytterlinden, Annemarie
analiza krize identiteta glavnog junaka. Prateći Goverta, nama postaje Van Dijk, Hilda Van Roose,
jasno da više ne možemo da verujemo u ono što vidimo i čujemo, jer François Beukelaers, Arlette
i sama realnost postaje san. Krucijalna scena u filmu je autopsija na Emmery, Paul S’Jongers, Luc
selu, u kojoj se mešaju stvarnost, odvratnost i snoliko otuđenje. Philips, François Bernard, Vic
Moeremans, Maurits Goossens
Čovek sa kratko podšišanom kosom je veoma stilski istančan film.
Neki mali detalji koji se tiču jezika, izgleda i ponašanja likova bacaju
senku sumnje na istinitost izrazito realističnog mesta dešavanja, u
kome Govert živi i kroz koje putuje, sve dok konačno ne odustanemo od
potrage za istinom i ne smestimo se sa Govertom u mirnu kontemplaciju
– u predaju neobičnostima. EM
HOLD ME WHILE I’M NAKED (1966) SAD 17m Color

ZGRABI ME GOLU Režija: George Kuchar
Uloge: Donna Kerness, George
Prvi 16-milimetarski kolor film Georgea Kuchara šarmantna je Kuchar, Andrea Lunin, Hope
i melodramatična majstorija andergraund kreativnosti. Ovo je Morris, Steve Packard
najpopularniji od stotinu filmova koje je Kuchar napravio od druge
polovine pedesetih pa nadalje. Zgrabi me golu je kratki film koji
prikazuje simpatičnog luzera, reditelja (Kuchara), koji se nosi sa
naletima depresije i usamljenosti u nastojanjima da snimi film. Kada
njegova rasna starleta (seksi Donna Karness) nađe strast ispod tuša,
njegovo očajanje postaje još veće.
Poput mnogih holivudskih epova, koje su George i njegov brat blizanac
Mike snimili u Bronksu, i Zgrabi me golu sadži emotivnu ozbiljnost
koja ga izdiže iznad holivudskih kemp i treš parodija, sa kojima se
ovaj film neizbežno upoređuje. Najveću zaslugu za to imaju Kucharova
tehnička i kreativna veština, njegova fascinantna špica, njegovi čudni
i nimalo laskavi uglovi kamere i njegov veliki talenat za prilagođavanje
glamuroznih tema i emotivnih krajnosti Holivuda, banalnoj stvarnosti i
ljudskim proporcijama njegovih prijatelja iz komšiluka. Ovo je odličan
primer Kucharove ingenioznosti. Mnogi gledaoci su, gledajući ovaj film,
bili inspirisani da okupe svoje prijatelje i sa njima snime sjajne filmske
epove. Jedan od njih je i John Waters. MS
449
Velika Britanija (Bridge) 111m BLOWUP (1966)
Metrocolor
UVEĆANJE
Režija: Michelangelo Antonioni
Produkcija: Carlo Ponti, Pierre Posle serije remek-dela od Avanture do Crvene pustinje, koji su se
Rouve vrteli oko teme blazirane aristokratije i Italiji i Monicae Vitti, ovim
Scenario: Michelangelo delom Michelangelo Antonioni je postao međunarodni reditelj. Film je
Antonioni, Tonino Guerra, Edward baziran na kratkoj anegdoti Julioa Cortazara i sličan je Avanturi po
Bond, po priči Julioa Cortázara misteriji koja nema razjašnjenje. Međutim ovde se ide još dalje jer,
Fotografija: Carlo Di Palma posle iscrpne istrage, postavlja se pitanje da li je uopšte postojala bilo
Originalna muzika: Herbie kakva zagonetka van uma glavnog lika. Uperivši svoj došljački pogled
Hancock
na London, koji je baš počeo da svinguje, Antonioni precizno beleži
Uloge: David Hemmings, Vanessa
vreme i mesto koji su izgledali kulturno važni. Baš kao i Slatki život
Redgrave, Peter Bowles, Sarah
Miles, John Castle, Jane Birkin, Federica Fellinija, i ovaj film, koji je imao nameru da osudi određeni tip
Gillian Hills, Veruschka von moderne sofistikacije i ispraznosti, ispao je oda modi, običajima, muzici,
Lehndorff, Julian Chagrin, Claude seksualnosti i neobičnosti sveta koji je hteo da napadne.
Chagrin Glavni lik je fotograf Thomas (David Hemmings), koji, pomalo nalik
Nominacije za Oskara: na Antonionija, deli svoje vreme na foto sešne, kada pravi provokativne
Michelangelo Antonioni (režija),
Michelangelo Antonioni, Tonino
slike sa seksi modelima, i na vreme provedeno u snimanju verističnih
Guerra, Edward Bond (scenario) fotki sirotinje. Škljocajući unaokolo po jezivo praznom parku, u nadi
Filmski Festival u Kanu: da će uloviti miran prizor za kraj svoje nove knjige, Thomas fotografiše
Michelangelo Antonioni (Zlatna jedan par, starijeg muškarca i mlađu ženu (Vanessa Redgrave), koji koji
Palma) uživaju u mirnim, čednim trenucima. Međutim, žena pojuri Thomasa i
traži od njega da joj preda film, a kasnije se pojavljuje u njegovom studiju
i pokušava da mu, pomoću neurotičnog flertovanja, izvuče snimke. Flert
zaintrigira Thomasa koji je inače hladnokrvan. On joj daje neki drugi
film i razvije fotografije ekstremno ih uveličavši. Učini mu se da vidi
naoružanog muškarca koji posmatra iz žbuna i ka kome je uperen ili
saučesnički ili panični pogled. Na drugoj fotografiji, vidi se nedefinisan
oblik koji bi lako mogao biti telo. Ponovni odlazak u park otkriva da je u
pitanju leš. Ali onda svi dokazi nestanu i Thomas više nije
ubeđen da je zabeležio ubistvo na fotografiji.
Bez obzira na trilerski mamac (koji se često cit-
ira u čistijim suspens filmovima kao što su Coppolin
Prisluškivanje ili De Palmin Pucanj nije brisan), ovo je
manje misterija nego prikaz raskalašne poremećenosti.
U 1966. kada prikazivanje golotinje nije bilo uobičajeno
u britanskom filmu, vrlo je uznemiravajuće bilo to što
Vanessa Redgrave skida bluzu i šeta se po studiju sa
prekrštenim rukama koje zaklanjaju grudi, a da ne spom-
injemo ozloglašenu scenu (koja nimalo nije neukusna),
u kojoj se Thomas na podu drpa sa dve kikotave, smot-
ane grupi devojke. Ovo je u navećoj meri film o jednom
stranom svetu: jezivom parku koji ne posećuju, koncert
(Yardbirds) na kome se publika ne pomera dok se ne
razbije gitara, a onda krene luda frenetična žurka sa
„duvanjem“ i Thomas traži nekoga kome ne uspeva ništa
da objasni, i teniski meč pantomimičara, koji vodi do
dvosmislenog kraja kada je i Thomas uvučen u igru tako
što vraća izgubljenu „loptu“. KN
450
Italija / Španija (Arturo González, IL BUONO, IL BRUTTO, IL CATTIVO (1966)
PEA) 161m Technicolor
DOBAR, LOŠ, ZAO
Jezik: Italijanski
Režija: Sergio Leone Do sredine 60-ih Holivudu je bilo već preko glave vesterna, koji su bili
Produkcija: Alberto Grimaldi smatrani nezgrapnim i jevtinim reliktom nekog drugog doba. Naravno
Scenario: Luciano Vincenzoni,
da su ovi filmovi ostali nezaobilazni deo filmske istorije, ali su došla
Sergio Leone, Agenore Incrocci, nova vremena i kao da za vesterne nije više bilo mesta u popularnoj
Furio Scarpelli kulturi. Sergio Leone nije delio takvo mišljenje. Reditelj iz Italije je osetio
Fotografija: Tonino Delli Colli da je pravi trenutak da stari žanr oživi. A dugotrajni uticaj njegovih
Originalna muzika: Ennio špageti vesterna (nadimak je dobijen i po italijanskim lokacijama i po
Morricone količini krvi u njima) dokazuje da je bio potpuno u pravu.
Uloge: Clint Eastwood, Lee Van Leone je radio na nekoliko filmova pre nego što je pozvao Clinta
Cleef, Eli Wallach, Aldo Giuffrè, Eastwooda, koji je u to vreme bio relativno nepoznat, da dođe u Italiju
Luigi Pistilli, Rada Rassimov, Enzo
Petito, Claudio Scarchilli, John i sa njim napravi rimejk Kurosawinog filma Yijimba (1961), koji je bio
Bartha, Livio Lorenzon, Antonio baziran na romanu „Red Harvest“, Dashiella Hammetta.Tako je nastao
Casale, Sandro Scarchilli, Benito prvi od njegovih kultnih vesterna sa „bezimenim čovekom“, Za šaku
Stefanelli, Angelo Novi, Antonio dolara (1961). Ovaj film, snimljen sa malim budžetom, postigao je veliki
Casas
uspeh tako da je Leone napravio i nastavak Za dolar više (1965), u kom
je Eastwood ponovo imao ulogu ćutljivog i anonimnog junaka.
Međutim, treći deo trilogije o „bezimenom čoveku“ Dobar, loš, zao je
film koji je potvrdio Leoneovo mesto među legendama kinematografije.
Radnja se odigrava tokom građanskog rata i prati trojicu nitkova koji,
iako su određeni pridevima iz naslova, ipak brišu granice između te
tri kategorije. Ovde se Eastwood vraća u ulozi prevarantskog lovca
na ucene (navodno „dobar“), koji non-stop hvata, a onda oslobađa
bandita Elija Wallacha (on je „zao“) da bi povećao nagradu za njegovu
glavu. Posle sadističkog razlaza, stari kompanjoni se ponovo udružuju
u potrazi za nestalim konfederacijskim zlatom, ali potragu komplikuje
oportunista Lee Van Cleef („loš“).
Leonea zaplet ne interesuje preterano, ovaj film ovuhvata čisto
kinematografske aspekte filmske umetnosti. On se trudi da pažljivo
komponuje svaku widescreen sliku kao da slika veliki pejsaž. Vrlo
često ulazi u ekstremno krupne planove, često su to
samo oči. Priča se pomera napred pomoću radikalne
montaže, koja se dosta kreće po ritmu čuvene
muzike Ennia Morriconea. Morriconeova muzika
kombinuje neobične instrumente i električne gitare
sa tradicionalnom orkestracijom. Stil kaplje iz svakog
kadra poput znoja koji se sliva niz lica junaka.
Film Dobar, loš, zao bukvalno se u sceni „troboja“ na
starom groblju svodi na lica Eastwooda, Wallacha i Van
Cleefa. Tako je nastala jedna od najviše citiranih, najviše
imitiranih i najviše parodiranih scena u istoriji filma.
Morriconeova muzika sve više pojačava intenzitet dok
se rezovi sa jednog lica na drugo ubrzavaju, hvatajući
svaki par čkiljavih očiju i svako potezanje pištolja
ponaosob. Kemp i kič i potpuno omamljujuće. Ovo je
delo majstora koji iz početka smišlja pravila vesterna
da podrže jedinstvenu viziju koju Leone ima. JKl
452
Čehoslovačka (Ceskoslovensky SEDMIKRASKY (1966)
Státní, Barrandov) 74m
Eastmancolor
BELE RADE
Jezik: Češki Bele rade Vere Chytilove su otkačena i agresivna feministička
Režija: Vera Chytilová farsa, koja se rasprskava u više pravaca. Ovo je sigurno jedna od
Scenario: Vera Chytilová, Ester stilski najstimulativnijih psihodeličkih eksplozija u šezdesetim. Iako
Krumbachová su se mnogi zapadnoevropski i američki reditelji ponosili svojom
Fotografija: Jaroslav Kucera subverzivnošću, izgleda da je najradikalniji film dekade, i po svojoj
Originalna muzika: Jirí Slitr, ideologiji i po formi, ipak došao sa Istoka – iz liberalnih fermentacija
Jirí Sust koje su izgrađivale političke reforme u Pragu u proleće 1968. i koje su
Uloge: Julius Albert, Jitka bile kratkog daha.
Cerhová, Marie Cesková, Ivana
Karbanová, Jan Klusák
U filmu se pojavljuju dve slobodne sedamnaestogodišnjakinje po
imenu Marie (Jitka Cerhová i Ivana Karbanová). Njihove različite ludorije,
koje manje doprinose zapletu, a više spadaju u niz nečuvenih scena,
uključuju nekoliko antifaličkih gegova (kao što su seckanje krastavca
i banane), sklonost prema iskorišćavanju odvratnih napaljenih
matoraca i masovno gađanje fensi hranom (koji liče na Stanlija i Olija),
što je Chytilovu dovelo u sukob sa vlastima. Ova uznemiravajuća
ali oslobađajuća majstorija pokazuje šta sve može ova talentovana
rediteljka sa slobodom. Ovaj film je bio glavni uzor Jasqu Rivetteu za
film Selin i Julija se voze čamcem, i prepun je ženskog kikotanja koje
se može protumačiti na način na koji je to učinio kritičar Ruby Rich: kao
smeh Meduze – subverzivan, okrepljujući, koji daje energiju i odvratan
(mada izazovan) većini muške publike. JRos
Hong Kong (Shaw Brothers) 95m DA ZUI XIA (1966)

Color
PIJ SA MNOM
Jezik: Mandarin
Režija: King Hu Mnogo pre Pritajenog tigra, skrivenog zmaja, postojao je veličanstveni
Produkcija: Run Run Shaw King Hu, majstor režije koji je, počevši ovim filmom, pomogao da se
Scenario: Ye Yang napravi revolucija kostimirane drame sa borilačkim veštinama. Kada
Uloge: Cheng Pei-pei, Hua Yueh, otmu jednog mladog činovnika, vlasti angažuju veličanstvenu ali
Chen Hung Lieh, Biao Yuen, misterioznu ženu mačevaoca po imenu Zlatna Lastavica (Cheng Pei-
Jackie Chan pei) da ga spase. Uz pomoć Pijanog Mačka, majstora kung-fua koji je
prerušen u prosjaka, Zlatna Lastavica pravi hrabar plan za napad na
korumpirani manastir u kome čuvaju otetog činovnika.
Ovaj film je vizuelna majstorija, a svaku scenu King Hu je brižljivo
osmislio tako da bude praznik boja, pokreta i akcije pune visokih letova.
Međutim, i pored velikog šarma ovo je ipak raniji Huov rad. Njegova
vrhunska dostignuća, naročito u pogledu hrabre montaže, dolaze tak
kasnije u filmovima kao što je Dodir zena. Mlada zvezda Cheng Pei-pei
barata mačem kao niko do tada, a možda i kao niko posle i savršena
je kombinacija čelične volje i dirljive nežnosti. Bez obzira na veštinu
koju poseduje, uvek je tu nagoveštaj da bi svaka bitka mogla biti njena
poslednja. Ona je kasnije postala ime hongkonškog filma i dobila je
oduševljene reakcije za povratak u ulozi dadilje u Pritajenom tigru,
skrivenom zmaju Anga Leeja. RP
454
SECONDS (1966) SAD (Joel, John Frankenheimer,
Paramount ) 100m BW
DRUGI
Režija: John Frankenheimer
Thomas Wolfe je jednom prilikom rekao: „Nema povratka kući!“, a svi Produkcija: John Frankenheimer,
koji su upoznati sa Frankenheimerovom faustovskom vizijom otuđenja Edward Lewis
u svetu američkih predgrađa, i suviše dobro razume o čemu je reč. Scenario: Lewis John Carlino, po
Mada ga je mejnstrim kririka predugo ignorisala, film Drugi je ipak romanu David Ely
dobio zasluženo mesto kultnog klasika. Fotografija: James Wong Howe
Arthur Hamilton (John Randolph) dobija šansa da napusti svoju Originalna muzika: Jerry
emotivnu izolaciju srednje klase i da započne potpuno nov život, ako Goldsmith
je spreman da se podvrgne radikalnoj operaciji, i da jednom zasvagda Uloge: Rock Hudson, Salome
napusti svoju prošlost. Ovu promenu mu nudi zlokobna organizacija Jens, John Randolph, Will Geer,
poznata samo pod nazivom Kompanija. Kompanija je puna glumaca sa Jeff Corey, Richard Anderson,
Murray Hamilton, Karl Swenson,
crne liste koji briljiraju u filmu, među kojima su Will Greer u ulozi starca Khigh Dhiegh, Francuskas Reid,
koji na sve ima odgovore i posebno Jeff Corey, koji igra prodavca iz pakla Wesley Addy, John Lawrence,
koji sa uživanjem objašnjava kako će Hamilton postati lepi i talentovani Elisabeth Fraser, Dodie Heath,
slikar Tony Wilson (Rock Hudson). Kada preobraženje jednom krene, Robert Brubaker
film Drugi postaje kafkijanski košmar jer Hamilton ne može da se Nominacije za Oskara: James
prilagodi boemskom stilu življenja koji mu je Kompanija obezbedila. Wong Howe (fotografija)
Najveća zvezda ovog filma je iskusni direktor fotografije James Wong Filmski Festival u Kanu: John
Frankenheimer nominacija
Howe, koji je pomoću svojih izobličavajućih sočiva i neobičnih uglova (Zlatna Palma)
snimanja zaslužio Oskara, i učinio da Drugi bude jedan od najvećih crno-
belih filmova šezdesetih. Jerry Goldsmith je napravio najneugodniju
muziku ikada snimljenu za jednu psihološku dramu, što je obezbedilo
nadrealnu atmosferu od početka do kraja filma. DDV
IN THE HEAT OF THE NIGHT (1967) SAD (Mirisch Company) 109m

Color
U VRELINI NOĆI
Režija: Norman Jewison
„Zovu me gospodin Tibbs.“ Kada su nezavisni producent Walter Mirisch Produkcija: Walter Mirisch
i reditelj Norman Jewison naručili adaptaciju romana „In The Heat Scenario: Stirling Silliphant, po
of The Night“, rasizam je još bio malo istražena tema u svetu filma. romanu Johna Balla
Adaptacija je naručena specijalno za Sidnwya Poitiera. Tako je nastala Fotografija: Haskell Wexler
prethodnica novih socijalnih trilera koji su uzdizali nešto što se ranije Originalna muzika: Quincy Jones
smatralo B ligom u veoma važna dela. Uloge: Sidney Poitier, Rod Steiger,
Virgil Tibbs (Poitier) uhapšen je jednostavno zato što je crnac sa Warren Oates, Lee Grant, Larry
novcem u prolasku kroz rasistički grad Spartu u Misisipiju, baš u noći Gates, James Patterson, William
Schallert, Beah Richards, Peter
kada je neko ubio severnjačkog industrijalca. Šef policije, rasista (Rod Whitney, Kermit Murdock, Larry
Steiger) grdno se razočara kada otkrije da je Tibbs, u stvari, detektiv iz D. Mann, Matt Clark, Arthur
Filadelfije i da će morati sa njim da sarađuju u istrazi ubistva. Atmosfera Malet, Fred Stewart, Quentin
i kriminalni element su snažni i podvučeni muzikom Quinci Jonesa, ali Dean
vrednost filma izvire upravo iz odnosa koji se razvija između ta dva Oskar: Walter Mirisch (najbolji
film), Stirling Silliphant (scenario),
čoveka. Poitier je savršen za ovu ulogu: prinčevski je njegov prezir sa
Rod Steiger (glavna muška
kojim tretira belo đubre koje ga opseda dok se on trudi da otpetlja uloga), Hal Ashby (montaža),
čendlerovski zapetljan slučaj. Međutim Steigerov temperamentni (zvuk)
žvakač gume osvaja Oskara za najbolju glavnu ulogu. Film je osvojio Nominacije za Oskara: Norman
Oskara i za najbolji film, za scenario, zvuk i montažu (Hal Ashby, koji će Jewison (režija), James Richard
(zvučni efekti)
režirati neke od najzanimljivijih filmova iz sedamdesetih). Poitier je igrao
u još dva nastavka filma. AE
455
SAD (Chenault, Warner Bros.) WHO’S AFRAID OF VIRGINIA WOOLF?
134m BW (1966)
Režija: Mike Nichols
Produkcija: Ernest Lehman KO SE BOJI VIRDŽINIJE VULF?
Scenario: Ernest Lehman, po Brodvejski hit Edwarda Albeea je, zbog prikaza starijih supružnika
drami Edward Albee koji uvlače mladi bračni par u svoje destruktivne igre ljubavi i mržnje,
Fotografija: Haskell Wexler po temi koju tretira i po jeziku, uziman kao suviše brutalan da bi bio
Originalna muzika: Alex North ekranizovan – tako je naime govorio čuveni Produkcijski kodeks. Ali
Uloge: Elizabeth Taylor, Richard sredinom šezdesetih, Holivud je polako odbacivao ta pravila u korist
Burton, George Segal, Sandy „rejting sistema“ [sistema koji određuje kom uzrastu je dozvoljeno da
Dennis, Frank Flanagan gleda film – prim. prev.] koji je dopuštao prikazivanje drama za odrasle.
Oskar: Elizabeth Taylor (glavna Tako je Nicholsova adaptacija Albeejeve drame bila jedna od prvih koje
ženska uloga), Sandy Dennis
(sporedna ženska uloga), Richard
su se prikazale (od vlasnika bioskopa zahtevalo se da zabrane ulazak
Sylbert, George James Hopkins mlađima od 18 godina).
(umetnički direktor), Haskell Nicholsova vezija Ko se boji Virdžinije Vulf? bio je važan deo još
Wexler (fotografija), Irene Sharaff jednog trenda. On je značio odvajanje od tradicionalne zabave ka
(kostimi) većoj ozbiljnosti što je bila karakteristika Holivuda kasnih šezdesetih
Nominacije za Oskara: Ernest i sedamdesetih. Film je rađen po scenariju Ernesta Lehmana, koji je
Lehman (najbolji film), Mike
ostavio veći deo dijaloga iz drame, a sniman je u crno-beloj tehnici. A
Nichols (režija), Ernest Lehman
(scenario), Richard Burton (glavna Nichols, koji je prvobitno radio u pozorištu, uspeo je da sačuva suštinu
muška uloga), George Segal Albeejevog dela. Glumci su bili savršeni: najburniji i najstrasniji par,
(sporedna muška uloga), Sam Richard Burton i Elizabeth Taylor igrali su Georgea i Marthu, od čijeg
O’Steen (montaža), Alex North se neprestanog verbalnog i mentalnog mačevanja sastoji najveći deo
(muzika), George Groves (zvuk)
radnje. George je profesor istorije na lokalnom koledžu, a Martha je ćerka
dekana. Oni pozivaju mladog profesora (George Segal) i njegovu ženu
(Sandy Dennis) na večeru koja protiče u mentalnim igrama: prvo „poniziti
domaćina“, a onda još surovije „srediti goste“. U ovom neujednačenom
sukobu, mladi par nagrabusi jer oni manje časni aspekti njihvog braka
isplivaju na površinu, a samopouzdanje mladića bude snažno uzdrmano.
Ovo je nauspešnija upotreba bračnog para Burton, a bilo je pokušaja i
pokušaja. Nicholas je pomogao glumici da napravi ulogu života, Burton
je sjajan u ulozi slabića sa velikom emotivnom snagom i neiscrpnom
ljubavlju. Film je potpuno opravdano osvojio pet Oskara i važi za jednu
od najboljih ekranizacija pozorišnog komada. RBP
456
457
PERSONA (1966)
PERSONA
Kao i ostale eminentne evropske art-filmove koji su nastali šezdesetih, i
Personu je kritika opisivala kao „opskurnu i nešto što se rečima ne može
iskazati“. Reditelj je stvarno hteo da njegov film bude vizuelna poema i
svoju čuvenu uvodnu špicu je komponovao tako da podvuče ovu zamisao.
Ipak i u ovako zgusnutoj, asocijativnoj montaži, većina slika sadrži vidljive
reference na poznate Bergmanove motive: Bog pauk, hrišćansko nasleđe
(raspeća, jagnje za klanje), umetnost/iluzija kao konstrukcija (naslov filma,
detalj filmskog projektora, film u filmu iz Zatvora iz 1949) i hladna utroba
(unutrašnjost mrtvačnice sa malim dečakom iz filma Tišina iz 1964, koji
obnažen poseže za nekom hladnom i dalekom „mamom“). Prva sekvenca
služi kao neka vrsta preludija u kome Bergman sumira svoj umetnički
profil. Kao da je hteo da napravi rezime, a onda da krene od potpuno
Švedska (Svensk) 85m BW svežeg umetničkog početka. Ceo film se zaista može tretirati kao nekakvo
Jezik: Švedski putovanje do slepe ulice egzistencije i estetike, gde identitet, smisao
i jezik konačno doživljavaju kolaps, uništavajući i samu Bergmanovu
Produkcija: Ingmar Bergman
umetnost zaustavljanjem, topljenjem i pucanjem filmske trake, pre nego
što se ponovo pokrene.
Naizgled je zaplet Persone konstruisan kao varijacija na žensku igru
Originalna muzika: Lars Johan
moći u Strindbergovoj drami „The Stronger“. Iz početka nam se čini da
Werle je jača psihijatrijska sestra Alma (Bibi Andersson), naročito jer deluje
Uloge: Bibi Andersson, Liv samouvereno i jer je ona jedina koja govori, čime preuzima kontrolu nad
Ullmann, Margaretha Krook, svojom nemom suprotnošću. Međutim, u susretu sa ovom enigmatičnom
Gunnar Björnstrand pacijentkinjom, slavnom glumicom Elisabet Vogler (Liv Ullmann), u
izolovanoj vikendici na udaljenom ostrvu, Almin naizgled stabilan,
prizeman pogled na svet polako počinje da se kruni. Njene terapeutske
priče lagano postaju ispovesti njenih sopstvenih tajni i želja. Postepeno
sa nje spada njena persona, maska laži i samoobmana koja izmišlja njen
identitet i obezbeđuje smisao njenom životu.
Kulminativna scena je ona u kojoj dve žene sede jedna naspram
druge obučene u identične crne haljine. Alma počne da govori o tome što
Elisabet odbacuje materinstvo i brak, ali ubrzo uhvati sebe da govori o
ličnim sumnjama vezanim za život u porodici, na šta je dotle
gledala sa naivnim entuzijazmom. Shvativši šta se dešava,
ona se trudi da održi kontrolu novim rečima koje ulivaju
sigurnost, ali se i njene rečenične konstrukcije raspadaju i
ona može samo da izgovara besmislene, nepovezane fraze.
Tu nastupa Bergman sa efektom spajanja lica dve žene u
jezovitu sliku, koja je užasan prikaz identiteta u potpunom
raspadanju.
Film ima logični kraj u kome Alma radi jedino što joj
preostaje ne bi li povratila svoj život i svoj osećaj jastva: ona
se vraća svakodnevici i odbacuje Elisabet kao Onu Drugu. U
finalnoj sceni njih dve su ponovo u bolnici kao na početku.
Alma tera Elisabet da ponavlja reč „ništa“. Rez ide nazad na
dečaka u mrtvačnici: da li je to Elisabetino dete? Ili Almin
odstranjeni fetus? A onda se projektor zaustavlja. Mrak. MT
458
459
Francuska / Švedska (Anouchka, MASCULIN, FÉMININ (1966)
Argos Films, Sandrews, Svensk)
103m BW
MUŠKI ROD, ŽENSKI ROD
Jezik: Francuski / Švedski U filmovima Godarda od samog početka ne može se naići ni na šta što
Režija: Jean-Luc Godard podseća na normalan dijalog. Likovi uglavnom komuniciraju u formi
Produkcija: Anatole Dauman intervjua ili ispitivanja. Kada se pojavio Muški rod, ženski rod, ovo je
Scenario: Jean-Luc Godard, po već uveliko bio njegov čvrst princip. Ono što filmu dodaje sirovost jeste
pričama La Femme de Paul i Le činjenica da ljudi više i ne umeju da razgovaraju jedni sa drugima, osim
Signe Guya de Maupassanta u vidu pop kvizova, agresivnog ispitivanja ili opisivanja slavnih ličnosti.
Fotografija: Willy Kurant A Godardov čisto reportažni stil potcrtava izolovanost ljudi u njihovim
Originalna muzika: Jean-Jacques egzistencijalnim samicama. Ovo je Godardovo najmanje lirsko, crno-
Debout
belo ostvarenje.
Uloge: Jean-Pierre Léaud, Chantal
Goya, Marlène Jobert, Michel
Na veliko razočaranje tadašnje omladine, Godard je koncipirao ovaj
Debord, Catherine-Isabelle film kao sociološko istraživanje lišeno bilo kakve empatije. Njegovo
Duport, Eva-Britt Strandberg, viđenje uloge polova graniči se sa mizantropijom: tu su devojke koje su
Birger Malmsten isprazne glamur-zečice, tobožnje pop zvezde, pijuni potrošačkog društva,
Berlinski Internacionalni Filmski dok su momci pozeri, bez imalo elegancije, umišljeni revolucionari. Svi
Festival: Jean-Luc Godard
njihovi navodni ideali su šuplji i prolazni kao i njihovi intimni odnosi.
(Interfilm nagrada), (youth film
nagrada, najbolje ostvarenje za Ovde Godard najavljuje dolazak Eustachesovog filma Majka i kurva
mlade ljude), nominacija (Zlatni (1973).
Medved), Jean-Pierre Léaud Pa ipak ostaje i nešto dirljivo, prolazni talog godarovske poezije: usred
(Srebrni Medved)
javne konfuzije, tu je privatno sanjarenje, melanholija osamljenosti,
kojoj besmrtni izgled daju prodorne oči Jean-Pierre Léauda i njegove
misli kojima je obuzet u filmu. AM
Francuska / Švedska (Argos, AU HASARD BALTHAZAR (1966)

Athos, Parc, Svensk, Svenska)
95m BW
BALTAZAR
Jezik: Francuski Pretposlednji crno-beli film Roberta Bressona, koji je u vezi sa filmom
Režija: Robert Bresson Mušet iz 1967. analiza je svetosti, snažna i potresna priča o izopačenosti
Produkcija: Mag Bodard i patnji, i sumoran pogled na urođenu surovost i destruktivne sile
Scenario: Robert Bresson u čoveku. Tretmanom magarca sa imenom iz naslova kao simbola
Fotografija: Ghislain Cloquet čistote, vrline i spasenja, i dajući svom filmu jednostavnu fragmentarnu
Originalna muzika: Jean Wiener strukturu, Bresson opskrbljuje Baltazara velikom jačinom. Nju sirovi
Uloge: Anne Wiazemsky, François vizuelni stil samo pojačava.
Lafarge, Philippe Asselin, Baltazar je često izrabljivan magarac koji ide od jednog gazde do drugog.
Nathalie Joyaut, Walter Green, U tom procesu, on doživljava i posmatra sve načine ispoljavanja ljudskog
Jean-Claude Guilbert, Pierre
Klossowski, François Sullerot,
dobra i zla. Njegov surov i jadan život, u kome se prema njemu postupa
M.C. Fremont, Jean Rémignard jako loše, nalik je životu Marie (Anne Wiazemsky), rezervisane mlade
Filmski Festival u Veneciji: žene koja postaje povezana sa sadistom Gerardom (François Lafarge),
Robert Bresson (OCIC nagrada) koji je na kraju i šutne. Međutim, pre nego što će skončati, bivši ljubimac
dece, cirkuska atrakcija i tegleća marva Baltazar postaje vlasništvo jednog
dobrog starog mlinara koji ga vidi kao reinkarnaciju sveca.
Ovaj Bressonov film je označen, od strane bar jednog kritičara,
kao „zenit čistote u kinematografiji“. Ali najveću pohvalu daje Andrew
Sarris u čuvenoj recenziji u Village Voiceu. On je napisao da Baltazar
„stoji usamljen na jednom od najviših vrhova emocionalnog doživljaja
prikazanog kroz umetnost“..” SJS
460
2 OU 3 CHOSES QUE JE SAIS D’ELLE Francuska (Anouchka,
Argos, Carrosse, Parc) 90m
(1967) Eastmancolor
DVE ILI TRI STVARI KOJE ZNAM O NJOJ Jezik: Francuski
Ovo je jedan od nekoliko Godardovih filmova u kojima je prostitucija Režija: Jean-Luc Godard
centralna metafora za život u modernom kapitalističkom društvu. Žena Produkcija: Anatole Dauman,
Raoul Lévy
koja prodaje svoje telo za pare je savršen primer kako ono što je
Scenario: Jean-Luc Godard, po
najintimnije i ono što pokreće život, seksualni čin, postaje kao i sve pismu Catherine Vimenet
ostalo – roba. U tom procesu žena postaje otuđena od sebe same, Fotografija: Raoul Coutard
najobičnija stvar koja se može kupiti i prodati. Originalna muzika: Ludwig van
U ranijem Godardovom eseju o ovoj temi Živeti svoj život (1962), Beethoven
junakinja postaje profesionalna prostitutka sa tragičnim posledicama. Uloge: Joseph Gehrard, Marina
Film Dve ili tri stvari... inspirisan je člancima u novinama o domaćicama Vlady, Anny Duperey, Roger
iz predgrađa Pariza, koje se, s vremena na vreme, bave prostitucijom da Montsoret, Raoul Lévy, Jean
Narboni
bi spojile kraj sa krajem. Film počinje kadrom žene koja stoji na prozoru
svog stana. U podlozi ide Godardov glas koji nam objašnjava: „Ovo je
Marina Vlady. Ona je glumica. Ona nosi džemper sa žutim prugicama.
Ona je ruskog porekla. Ona ima plavu kosu, ili možda svetlosmeđu.
Nisam baš siguran.“ Na taj način, sekvenca uvodi niz karakterističnih
motiva. Na prvom mestu, brehtovsku tehniku odvajanja glumca od
uloge, da bi se publika naterala da razmisli o prirodi naracije. Godard
zatim ponavlja kadar iz drugog ugla. Sada ne opisuje glumicu već ulogu
koju ona igra: „Ona je Juliette Janson. Ona živi ovde. Ona nosi džemper
sa...“ Drugo, Godardovo direktno obraćanje auditorijumu njegov je
postupak kojim još više distancira publiku od radnje, ne dozvoljavajući
joj poistovećivanje sa fikcijom. Treći motiv je nesigurnost („nisam baš
siguran“) što nas navodi da se pitamo da li je baš tačno ono što vidimo.
U filmu se koriste neke dokumentarne tehnike, ali su prisutne stalne
intervencije koje kreiraju jaz između slika i njihovog smisla.
Film, u stvari, počinje ne gore navedenom sekvencom, nego
kadrovima Pariza. Pariz je u stvari ta „ona“ o kojoj se govori u naslovu, a
ne Marina Vlady. Po ko zna koji put Godard istražuje prirodu modernog
urbanog življenja. Njegove mete su još i konzumerizam i veštačka
stimulacija potrebe za materijalnim dobrima, koja stvara potrebu za sve
više i više novca i tako dovodi do prostitucije. Godard načičkava razne
šarene predmete u svoje kadrove (šoljice kafe, automobile, konzerve
hrane) i čini ih u isto vreme privlačnim i apsurdnim.
Preko jarko obojene površine filma koji je delom dokumentaran,
delom fikcija, nalazi se još jedan diskurs o dešavanjima u svetu.
Naime muž Juliette je radio-amater koji od kuće prati dešavanja u
vijetnamskom ratu, a njen sin sanja san u kome su Južni i Severni
Vijetnam ujedinjeni. Godardovi revolucionarni politički stavovi, koji su u
tom periodu bili obeleženi antiamerinkanizmom, uskoro će se pretvoriti
u izraziti maoizam.
Godardova intelektualna razigranost na temu prirode filma jeste ono
što filmu Dve ili tri stvari koje znam o njoj daje trajnu privlačnost. EB
461
SAD (Embassy, Lawrence THE GRADUATE (1967)
Turman) 105m Technicolor
DIPLOMAC
Režija: Mike Nichols
Produkcija: Joseph E. Levine, Koliko god to danas neobično zvučalo, Diplomac je zapanjio mnoge
Lawrence Turman gledaoce, kao provokativan, čak donekle i skandalozan kada se pojavio
Scenario: Buck Henry, Calder 1967. godine, u kojoj se dosta promovisana seksualna revolucija još
Willingham, po romanu Charlesa mučila sa svojim ostvarenjem. Nikada se nije dogodilo da holivudski film
Webba vrhunske produkcije uperi svoju skrivenu kameru na seks u predgrađu,
Fotografija: Robert Surtees a još manje na tako neobičan ljubavni trougao: diplomac koledža koji
Originalna muzika: Dave Grusin, ima suviše slobodnog vremena, domaćica pijanica, koja je odlučila da ga
Paul Simon
kresne, i njena ćerka, koja je dobrica po difoltu i koja i ne sumnja da joj je
Uloge: Anne Bancroft, Dustin
glavna seksualna suparnica njena napaljena majka. Ako je neki film zabio
Hoffman, Katharine Ross, William
Daniels, Murray Hamilton, poslednji ekser u mrtvački sanduk „mamizma“, koji je cvetao sredinom
Elizabeth Wilson, Buck Henry, veka, onda je to sigurno ovaj. Ni majčinstvo, ni predgrađa, ni zagušljiva
Brian Avery, Walter Brooke, magla običaja srednje klase više nikada neće biti isti.
Norman Fell, Alice Ghostley, Ekipa koja je stvorila Diplomca bila je podjednako sveža kao i tema i
Marion Lorne, Eddra Gale
stil filma. Mike Nichols je ostavio snažan utisak svojim jedinim prethodnim
Oskar: Mike Nichols (režija)
filmom Ko se boji Virdžinije Vulf? (1966). U Diplomcu je imao još bolju
Nominacije za Oskara: Lawrence
Turman (najbolji film), Calder
priliku da stvori fuziju svog talenta za uočavanje sardonskih detalja i
Willingham, Buck Henry osećaja za verbalnu komiku, koji je brusio sa Elaine May u inovativnim
(scenario), Dustin Hoffman duhovitim scenama, koje su postale sinonim za urbanu radost. Nicholsova
(glavna muška uloga), Anne ideja je bila da nekoliko novih pesama koje su za film napravili Simon
Bancroft (glavna ženska uloga), i Garfunkel (najpoznatija je Mrs. Robinson) dopuni njihovim starijim i
Katharine Ross (sporedna
ženska uloga), Robert Surtees već popularnim među mladima (The Sound of Scilence itd.). Njihovu
(fotografija) popularnost je iskoristio za bolju prodaju filma, a u isto vreme je to bio
signal da će se ovaj film uključiti u senzibilitet kulture mladih direktnije
i sa više razumevanja, bolje nego bilo koji film tog doba. Ovaj postupak
je profunkcionisao i estetski i komercijalno, izvršivši snažan uticaj na
muziku u bezbroj filmova koji će kasnije dolaziti iz Holivida.
Uloga Benjamina Braddocka, koji je tak stigao sa koledža i koga
užasava praznoglavi materijalizam njegovih roditelja, stvorila je zvezdu
od Dustina Hoffmana. Legenda vezana za film je da je Nichols
rekao Hoffmanu da igra bez glume, tako da je neusiljenost
Benovog nespretnog manirizma glavni razlog za trajnu vrednost
ovog filma. Film obiluje mitskim momentima, a verovatno je
najdublje ušao pod kožu američke pop kulture momenat kada
Ben čuje porodičnog prijatelja kako u jednoj reči daje recept
za finansijsku i profesionalnu sreću: „Plastika!“ i reaguje
istovremenim strahom, gađenjem i zbunjenošću, koja je svedena
taman dovoljno da bude nezaboravna.
Još igraju i Anne Bancroft kao Mrs. Robinson, malo manje
impresivna Katharine Ross kao njena ćerka, Norman Fell kao
stanodavac u strahu od onoga što su konzervativci šezdesetih
zvali „spoljni agitatori“, nepotpisani Richard Dreyfusa, koji igra
stanara u pansionu, i Buck Henry kao recepcioner. Henry, koji
je bio tek pristigao u svet igranog filma, bio je i koscenarista
sa Calderom Willinghamom. Scenario je baziran na romanu
Charlesa Webba. A Nichols je od scenarija napravio ključno
filmsko dostignuće šezdesetih. DS
462
Francuska / Italija (Jolly, Specta) PLAYTIME (1967)
155m Eastmancolor
VREME IGRE
Jezik: Francuski / Engleski /
Nemački Vreme igre je u manjoj meri film nego što je uspešan pokušaj jednog
Režija: Jacques Tati čoveka da nas podstakne da sagledamo svet novim očima. I zaista,
Produkcija: René Silvera Tatijevo vanvremensko remek-delo bavi se, od početka do kraja,
Scenario: Jacques Lagrange, prožimanjem gledaoca potpuno novim setom čulnih doživljaja. Vreme
Jacques Tati, Art Buchwald igre, bolje od bilo kog drugog filma, ima snagu da nas natera da se
Fotografija: Jean Badal, Andréas zapitamo o sposobnosti našeg vida i sluha.
Winding Tati je godinama bio poznat po liku nezgrapnog g. Iloa u filmovima
Originalna muzika: Francis Odmor gospodina Iloa (1953) i Moj ujak (1958). On je samosvesno
Lemarque, James Campbell
preuzeo na sebe ulogu klovna, ali je bio mnogo više od toga. Tatijeve
Uloge: Jacques Tati, Barbara
Dennek, Rita Maiden, France
komedije su most između nemog i zvučnog filma, između vodvilja i
Rumilly, France Delahalle, Valérie modernog doba. Međutim, on se najviše pamti po svom vizuelnom
Camille, Erika Dentzler, Nicole senzibilitetu. Gegovi iz njegovih filmova, u stvari, uopšte nisu gegovi,
Ray, Yvette Ducreux, Nathalie nego čudni mali trenuci pridodati opštoj atmosferi sveta koji je malo
Jem, Jacqueline Lecomte, Oliva
iščašen. Kada tih malih momenata ima dovoljno, a u Vremenu igre ima
Poli, Alice Field, Sophie Wennek,
Evy Cavallaro ih bukvalno u svakom kutku, onda mi počnemo da uviđamo da oni nisu
tu toliko da bi nas zasmejali koliko da bi nas naterali da preispitamo
svoju ulogu kao posmatrača.
Radnja ovog filma se odvija u hladnoj, kliničkoj verziji grada iz
budućnosti. Pravougaona scenografija je komplet izgrađena i koštala
je mnogo. Uopšte je Vreme igre bio jako skup film (pored ostalog,
sniman je u 70-milimetarskom formatu), a zarada na blagajnama je
bila jadnjikava. Zbog toga je Tati bio u dugovima još deset godina po
izlasku filma. „Tativille“ je bio vrhunsko scenografsko dostignuće ili
megalomansko dostignuće, u zavisnosti od vašeg stanovišta. Izgrađeni
su putevi, električni sistemi, a jedna poslovna zgrada je imala svoj lift. A
još od dana nemačkog ekspresionizma nije neki reditelj postigao toliko
mnogo upotrebom forsirane perspektive: (pažljivo su gradili da bi stvari
izgledale udaljenije nego što jesu.
Svet Tativila je klinički, surov i sterilan, ali Hulot, koji tumara njime
zamišljen i ravnodušan, povremeno nailazi da deliće organske materije.
Na primer, nalazi prodavca cveća i tako dodaje malo boje sivom gradu.
A samo je Hulot u stanju da nađe smisao u bizarnom dizajnu uličnih
lampiona, poredeći njihov oblik sa oblikom malog buketa. Ovaj film govori
puno toga o sterilnom modernizmu koji se kosi sa starijim, zemaljskijim
načinima življenja. Na nekom nivou, ovaj film je i o potencijalu koji nosi
gradski život – da smrvi svaki tračak individualnosti koji bi se još mogao
ponegde naći.
U Vremenu igre ima previše gegova da bismo ih ovde naveli. Samo
ćemo reći da je svakoj modernoj pojavi (TV-u, autima, aerodromima,
usisivačima...) na komičan način udahnut novi život.
Svi motivi slivaju se u sjajnu scenu u restoranu koja je duga čak 45
minuta, i tako je vizuelno i zvučno zgusnuta da je neophodno više puta
gledati film. A nova gledanja su nove prilike za uživanje. Nijedan film ne
obogaćuje toliko doživljaj gledanja kao Vreme igre. EdeS
464
REPORT (1967) SAD (Canyon) BW 13min 16mm
IZVEŠTAJ Režija: Bruce Conner
Kada je izvršen atentat na Kennedyja, Bruce Conner je svojom kamerom

„super 8“ počeo da snima prizore ubistva prikazivane na TV-u. Četiri
godine je prerađivao i premontiravao i dobio 13 minuta dug klasik
avangarde.
Zvučnu podlogu čine televizijski i rado-izveštaji od toga dana, koji sa
sve većim uzbuđenjem prepričavaju događaj. A na filmskoj traci Conner
uklanja nasilje. U trenutku smrti vidimo beli ekran, a onda nasilno,
treperavo smenjivanje crno-belih kadrova. Stotine reprezentativnih
kadrova se vraća: iz filmskih reportaža, reklama, crtanih filmova, igranih
filmova, montiranih u frenetičnu slobodnu asocijaciju.
Ovo izgleda kao da je Conner odmah osetio, od tog prvog filmskog
trenutka, da će nadalje naš celokupni odnos prema ovom događaju
biti kroz zvuke i slike koje će nam širiti mediji, i da će se naš pokušaj
da ulovimo smisao toga zasnivati na ponavljanju tog snimka. Report je
predvideo polarizaciju reakcija na ubistvo Kennedyja: ili biti frustriran
nedostatkom detalja koji se mogu videti na arhivskom snimku, ili videti
previše, i zamišljati zaveru za zaverom u stilu Olivera Stonea. AM
HOMBRE (1967) SAD (20th Century Fox, Hombre

Productions) 111m Color
HOMBRE
Režija: Martin Ritt
Paul Newman igra belca Johna Russella, koga su Apači oteli dok je Produkcija: Irving Ravetch,
bio mali i odgajili ga kao svoje dete. Kada nasledi imanje i vrati se Martin Ritt
među belce, on se nađe u jednim kočijama u Novom Meksiku. Sa Scenario: Irving Ravetch, Elmore
njim je šarolika grupa putnika: namrgođena udovica (Diane Cilento), Leonard, Harriet Frank Jr., po
korumpirani agent za Indijance (Fredric March), kočijaš Meksikanac romanu by Elmore Leonard
(Martin Balsam) i drugi. Negde napola puta, napadne ih banda koja je u Fotografija: James Wong Howe
dosluhu sa putnikom koga igra Richard Boone. Newman svojim apačkim Originalna muzika: David Rose
veštinama ubije nekoliko bandita, ali ne vidi zašto bi dalje pomagao Uloge: Paul Newman, Fredric
March, Richard Boone, Diane
putnicima koji su izrazili otvorenu mržnju prema Indijancima. Cilento, Cameron Mitchell,
Ovaj vestern Martina Ritta pokazuje mnoge liberalne stavove koji Barbara Rush, Peter Lazer,
su postali uobičajeni u vesternima od šezdesetih nadalje. Međutim, Margaret Blye, Martin Balsam,
ova propoved staje u red iza napetosti koje nastaju među likovima dok Skip Ward, Frank Silvera, David
Canary, Val Avery, Larry Ward
banditi igraju sa njima igru mačke i miša. Newman je sjajan u ulozi
hladnokrvnog Russella, koji zbog svoje dvostruke etničke pripadnosti
ima jedinstven pogled na rasne predrasude, a Richard Boone
raskrinkava licemerje poštenih građana. EB
465
Francuska / Italija (Five, Paris) BELLE DE JOUR (1967)
101m Eastmancolor
LEPOTICA DANA
Jezik: Francuski
Režija: Luis Buñuel Luis Buñuel je bez ustezanja opisao Lepoticu dana kao „pornografiju“,
Produkcija: Henri Baum, ali je dodao i da je taj film istraživao „čedni erotizam“. I stvarno, ovo
Raymond Hakim, Robert Hakim je verovatno poslednji veliki film iz šezdesetih o seksu, pre nego što
Scenario: Luis Buñuel, Jean- je (privremeno) oslabila cenzura i postalo dozvoljeno da se erotika
Claude Carrière, po romanu eksplicitnije predstavlja.
Joseph Kessel Lepotica dana je po još nečemu vrhunska tvorevina šezdesetih. Pod
Fotografija: Sacha Vierny ruku sa Do poslednjeg daha i Slatkim životom, koji su posle devedesetih
Uloge: Catherine Deneuve, Jean bili ponovo emitovani širom sveta, on beleži određeni „stil“ šezdesetih u
Sorel, Michel Piccoli, Geneviève
Page, Pierre Clémenti, Françoise
njegovim najsitnijim detaljima govora, gestova, oblačenja i stavova.
Fabian, Macha Méril, Muni, Lepotica dana je pravi fetišistički film. Buñuelu golotinja Catherine
Pallas, Maria Latour, Claude Deneuve nije bitna, već odeća i velovi koji pokrivaju tu golotinju, i njena
Cerval, Michel Charrel, Iska Khan, izuzetno uglađena i izbrušena ženstvena pojavnost. Iako se zaplet vrti
Bernard Musson, Marcel Charvey,
oko dešavanja u ekskluzivnoj javnoj kući, seks nije uopšte prikazan.
François Maistre, Francisco
Rabal, Georges Marchal, Francis Ali seksualne perverzije koje se odvijaju iza zatvorenih vrata, u tajnim
Blanch budžacima, i čak u jednoj sceni ispod mrtvačkog sanduka, perverznije
Filmski Festival u Veneciji: Luis su od bilo čega što se može zamisliti.
Buñuel (Zlatni Lav), (Pasinetti Séverine Serizy (Deneuve) frigidna supruga je (možda čak i devica)
nagrada—najbolji film)
bogataša Pierrea (Jean Sorel). Ona konačno počinje da živi dvostruki
život: radnim danima po podne ona je prostitutka. Tu oseća sigurnost,
istražujući svoje bujne, mazohističke seksualne fantazije. Ali njen dobro
osmišljeni sistem se remeti kada je osvoji jedan gangster i upadne u
njen ugledni život.
Prepričana na ovaj način, Lepotica dana se može učiniti kao
šematska, neubedljiva, muška fantazija. A zapravo je ovo jedan od
najmisterioznijih, najpoetičnijih, najkompleksnijih i najzabavnijih filmova
ikada napravljenih. Psihologija nijednog lika nije prikazana jednostavno
ni jasno. Isti slučaj je i sa prirodom svakodnevice koju likovi žive.
Polako ali sigurno, Buñuel nas vodi na čudnu teritoriju između jave
i sna. Film obiluje halucinacijama koje i uznemiravaju i razonode. Na
primer različiti likovi pominju „puštanje mačaka unutra“, koje mi čujemo
ali nikada ne vidimo. Dosta pre sjajne finalne scene, gledaoci koji su
otvoreni za ovu vrstu zavodljive, snolike teksture, neće više očekivati da
saznaju šta se zapravo događa – pravo slatko oslobođenje. AM
466
467
Francuska (Madeleine, Parc) LES DEMOISELLES DE ROCHEFORT (1967)
120m Eastmancolor
DEVOJKE IZ ROŠFORA
Jezik: Engleski / French
Režija: Jacques Demy, Agnès Ovaj film, koji je Jasques Demy snimio kao komplementarno delo svom
Varda predivnom filmu Šerburški kišobrani (1964), doseže do nečega do čega
Produkcija: Mag Bodard, Gilbert je malo koji film došao ili čak pokušao da dođe. U dva sata trajanja, film
de Goldschmidt održava atmosferu nepomućene radosti i ushićenja koja se graniči sa
Scenario: Jacques Demy religijskim zanosom.
Fotografija: Ghislain Cloquet Sve u ovom filmu je sreća, polet i radost življenja koji se ne mogu
Originalna muzika: Michel uporediti ni sa čim u svetu filma. Čaki u Kišobranima se mogu naći
Legrand trenuci u kojima je tuga zapleta suprotstavljena živahnosti prizora.
Uloge: Catherine Deneuve, Ovde ne postoji takva vrsta napetosti. Boje direktno iz kadara uskaču
George Chakiris, Françoise
Dorléac, Jacques Perrin, Michel
u centre za uživanje. Ista stvar je i sa kostimima, scenografijom i
Piccoli, Jacques Riberolles, naročito muzičkim numerama. U ponovnoj saradnji sa maestrom
Grover Dale, Véronique Duval, Michelom Legrandom, Demy oživljava magični svet MGM-ovih mjuzikla
Geneviève Thénier, Henri iz pedesetih, gde isto obučene sestre pevaju o uživanju u tome što su
Crémieux, Pamela Hart, Leslie
sestre, gde ulični sajam koji traje sedam dana postaje proslava u čast
North, Patrick Jeantet, Gene
Kelly, Danielle Darrieux sreće, gde banalni čin prelaska mosta inspiriše na dobro koreografisane
Nominacije za Oskara: Michel izlive frivolnosti.
Legrand, Jacques Demy (muzika) Najkraće rečeno, Devojke iz Rošfora će vas učiniti srećnim više nego
bilo koji drugi film. A to je značajan uspeh. EdeS
Francuska / Italija (Ascot, WEEK END (1967)

Comacico, Copernic, Lira) 105m
Eastmancolor
VIKEND
Jezik: Francuski Za Vikend bi se moglo reći da je jedan od najluđih i najpomućenijih
Režija: Jean-Luc Godard filmova Godarda, što dosta toga govori o njemu. Takođe je i jedan od
Scenario: Jean-Luc Godard najbezobraznijih.
Fotografija: Raoul Coutard U Vikendu je sve moguće. Običan telefonski razgovor postaje
Originalna muzika: Antoine muzička numera, naši junaci susreću likove iz bajki u šumi, a glavnim
Duhamel, Guy Béart, Wolfgang likovima preti užasan kraj u svakom trenutku. Godardovo kretanje od
Amadeus Mozart jedne do druge bizarne epizode bilo je izuzetno hrabro i uticajno. Svi
Uloge: Mireille Darc, Jean Yanne, kasniji radikalni reditelji dosta duguju Vikendu.
Jean-Pierre Kalfon, Valérie Međutim izraz „radikalno“ je malo nezgrapan za opisivanje ovog
Lagrange, Jean-Pierre Léaud,
Yves Beneyton, Paul Gégauff,
filma, jer pretpostavlja oštru politizaciju i nedostatak humora. Ne brinite,
Daniel Pommereulle, Virginie Vikend nema takvih problema. Ovo je, naprotiv, jako zabavan film,
Vignon, Yves Afonso, Blandine delom i zbog političkih stavova. Jedan od Godardovih brojnih talenata je
Jeanson, Ernest Menzer, Georges i sposobnost da poveže ozbiljno, smešno, lepo i apsurdno.
Staquet, Juliet Berto, Helen Scott Nijedna diskusija o Vikendu nije kompletna bez pominjanja njegovog
Berlinski Internacionalni Filmski najčuvenijeg kadra – koji je možda i najpoznatiji filmski kadar uopšte.
Festival: Jean-Luc Godard
nominacija (Zlatni Medved)
To je onaj od deset minuta koji prikazuje najgadniji saobraćajni zastoj
na svetu, prošaran Godardovom sklonošću za didaktične, eliptične
međutitlove. Ovo nije običan zastoj. Godardova košmarna ali i
urnebesna verzija uključuje životinje iz zoološkog vrta, čamce, poneki
piknik i prokleto mnogo krvi. Ali kako je sam Godard jednom izjavio, ne
treba se brinuti, to je samo crvena boja. EdeS
468
LE SAMOURAÏ (1967) Francuska / Italija (CICC, Fida,
Filmel, TC) 105m Eastmancolor
SAMURAJ
Jezik: Francuski
Jean Pierre Melville je imao dovoljno dara da izmisli predgovor u Režija: Jean-Pierre Melville
vidu citata iz „Bušida-knjige o samurajima“, koji glasi: „Nema veće Produkcija: Raymond Borderie,
usamljenosti od samurajeve, osim usamljenosti tigra u džungli... Eugène Lépicier
možda.“ Nikakva dalja aluzija na japansku kulturu nije potrebna. Ovo je Scenario: Jean-Pierre Melville,
dovoljno da Samuraju podari jednu apstraktnu, mitsku, vanvremensku Georges Pellegrin, po romanu The
atmosferu. Ovo je zapanjujuće delo, visoko stilizovano, u kome svet Ronin Joan McLeod
filmske stvarnosti pobeđuje bez poteškoća ovu našu stvarnost. Ni malo Fotografija: Henri Decaë
ne čudi što su ga reditelji od Johna Wooa do Paula Thomasa Andersona, Originalna muzika: François de
Roubaix
preko Quentina Tarantina i Waltera Hilla pelješili kao pravu Bibliju kul
Uloge: Alain Delon, François
filmova. Périer, Nathalie Delon, Cathy
Jef Costello (Alain Delon) je okoreli plaćeni ubica za koga je „opaki“ Rosier, Jacques Leroy, Michel
preblag izraz. Metodičan, nezainteresovan za seks i, kako ispada, Boisrond, Robert Favart, Jean-
veoma nemoralan u svojoj voljnosti da ubija kad se to traži od njega, Pierre Posier, Catherine Jourdan,
Roger Fradet, Carlo Nell, Robert
Jef otkriva da mu je namešteno ubistvo i da ga jure. Baš kao i njegov
Rondo, André Salgues, André
imenjak u filmu Iz prošlosti (1947), koga igra Robert Mitchum, on je Thorent, Jacques Deschamps
„ukadriran“ i mora da ode i „pogleda sliku“. Njegovo finalno sučeljavanje
sa svedokom koji može da ga raskrinka, otkriva njegove prave motive.
Melvilleov Pariz je provučen kroz filter njegove ljubavi prema
američkom noaru. Tu su noćni barovi u kojima crne pevačice pevaju
džez, tamne ulice pokvašene kišom. Panduri deluju kao da su izašli
iz nekog filma Fritza Langa, prečešljavajući grad u potrazi za ovom
neuhvatljivom ljudskom tačkom. Protivtežu ovoj filmskoj maštariji
pravi Melvilleovo čuveno obraćanje pažnje na detalje koje je jako blizu
opsesivnosti policijske istrage. Logistika svakog gesta, svake kretnje po
gradu, besprekorno je isplanirana i zabeležena.
Teško je gledati Samuraja, koji je dobrim delom bez dijaloga, u kome
je svaki zvuk izdvojen i pojačan (kao cvrkut ptice u Jefovom stanu,
urlik automobilskog motora ili zveckanje ključeva), u kome glumci
poziraju poput prelepih manekena (Delon izgleda porcelanski isto kao
i Catherine Deneuve u Lepotici dana), a da se ne setimo Roberta
Bressona. Melville je negirao ovo poređenje, ali je ono istinito. Jef je
skoro kao sveštenik-asketa, njega pokreće poziv iznutra. AM
469
COOL HAND LUKE (1967)
HLADNORUKI KAŽNJENIK
Postoje zvezde, a postoje i glumci kao što je Paul Newman, čija kultna
pojava i prodorne plave oči svaki put nadilaze čak i najbolji materijal na
kom radi. Šmekerski hod Hladnorukog kažćnjenika može da se zaklati
s vremena na vreme, ali magnetična privlačnost Paula Newmana daje
filmu težinu za koju se relativno dobra priča muči da izdrži. Conrada
Hall snimio je film u sjanom widescrean stilu, koji odlično lovi odsjaje
podnevnog sunca i oznojene robijaše gole do pojasa kako obavljaju
teške fizičke radove. Film Stewarta Rosenberga ambiziozno osciluje
između otvoreno antiautoritarne priče i mačo priče i smiruje se na kraju
SAD (Jalem, Warner Bros.) 126m kao čudna i nedovršena alegorija o Hristu.
Technicolor Činjenica da cela priča pada negde između svega toga nije čudno, ali
Režija: Stuart Rosenberg je film svejedno uzbudljiv. Newman igra jednog zagonetnog, neposlušnog
Produkcija: Gordon Carroll, običnog tipa, Lucasa „Cool Handa“ Jacksona, koji je završio u zatvoru jer
Carter De Haven Jr. je odsekao vrhove parging-metara. Budući iza rešetaka, on ustaje protiv
Scenario: Donn Pearce i Frank niza surovih pravila, a kako pravi sve veći nered, i kazne koje pije sve su
Pierson, po romanu D. Pearcea
teže. Ovaj film je pun replika za pamćenje i upečatljivih trenutaka i važi
Fotografija: Conrad L. Hall
za kultno delo, koje je varljivo jednostavnog smisla, ali puno značaja za
Originalna muzika: Lalo Schifrin
kulturu i kontrakulturu.
Uloge: Paul Newman, George
Kennedy, J.D. Cannon, Lou Neke replike su upisane u leksikon filmske umetnosti (kao ona
Antonio, Robert Drivas, Strother „What we have here is failure to communicate.“), a scene takmičenja u
Martin, Jo Van Fleet, Clifton jedenju jaja i pesničenje u zatvorskom dvorištu postale su legendarne.
James, Morgan Woodward, Luke Veliki doprinos šarmu filma daju i brojni epizodisti, među kojima su i
Askew, Marc Cavell, Richard
Davalos, Robert Donner, Dennis
mladi Dennis Hopper, Harry Deann Stanton i John Kennedy kao Cool
Hopper, Harry Dean Stanton Handov rival koji postaje njegova glavna pomoć.
Oskar: George Kennedy (glavna Cennedy je dobio Oskara za ulogu naivčine i tabadžije Draglinea.
muška uloga) Međutim, u centru pažnje je harizmatični Newman kao glumac
Nominacije za Oskara: Donn u naponu snage u ulozi koja ga je gurnula u vrh popularnosti. Za
Pearce, Frank Pierson (scenario), razliku od preglumljene glume Jacka Nicholsona u veoma sličnom Letu
Paul Newman (glavna muška
iznad kukavičjeg gnezda, Newman u ovom filmu igra sve uz suptilne,
uloga), Lalo Schifrin (muzika)
kapirajuće osmehe i vidljivo samopouzdanje. Bez dugih monologa,
Luke ne najavljuje svoje velike postupke i ne otkriva motive.
Izgleda kao da je on sam tražio zatvor kao izazov, izazivajući
sukob sa sistemom čisto da vidi da li može da pobedi. Danak
koji buntovni Luke ipak mora da plati postaje jasan tek na
kraju. Nasuprot ostalim zatvorenicima, Luke uporno odbija
institucionalni konformizam koji dolazi sa zatvaranjem, i
njegovo odbijanje da sarađuje na kraju dovodi do tregedije.
Ako je Hladnoruki kažnjenik jednim delom o tome koliko
jedan čovek može da gurne sistem, drugim delom je i o tome
koliko taj sistem može da gurne njega. JKl
470
SAD (MGM) 92m Metrocolor POINT BLANK (1967)
Režija: John Boorman POINT BLANK
Produkcija: Judd Bernard, Robert
Chartoff Triler Johna Boormana baziran na romanu „The Hunter“ Donalda E.
Scenario: Alexander Jacobs, Westlakea iz 1964. poseduje istu eleganciju danas kao i kada je
David Newhouse, Rafe snimljen. Početak u kome se desi tobožnje ubistvo glavnog lika, gde
Newhouse, po romanu The dva metka proburaze Walkera (Lee Marvin) pokreće ovaj mačo film, pun
Hunter Donalda E. Westlakea žestoke akcije i još žešćih seksualnih okolnosti.
Fotografija: Philip H. Lathrop Walker ostaje da leži kao mrtav, izigrao ga je prijatelj, krimos Mal
Originalna muzika: Stu Gardner, Reese. Ispada da je Reese ljubavnik Walkerove žene. Kada mu zarastu
Johnny Mandel
rane od metkova, Walker želi svojih 93 000 dolara koje mu je Mal
Uloge: Lee Marvin, Angie
Dickinson, Keenan Wynn,
uzeo, i želi da se osveti ženi Lynne (Sharon Acker), Reeseu i svim
Carroll O’Connor, Lloyd Bochner, njegovim ljudima. Njegov plan upliće u igru Lynninu sestru Chris (Angie
Michael Strong, John Vernon, Dicknson), koja bude kresnuta, zlostavljana a onda odbačena. Dugačka
Sharon Acker, James Sikking, scena u kojoj ona zavodi Reesea zbog Walkerove osvete ostaje mučna i
Sandra Warner, Roberta Haynes,
perverzna seksualna scena, erotična, ali i mučno gadna.
Kathleen Freeman, Victor
Creatore, Lawrence Hauben, U ovom, po formi i po ideji, savršenom trileru, puna upotreba
Susan Holloway widescreena znači da Point blank dobro izgleda i u bioskopu i na TV-u.
KK
472
SKUPLJACI PERJA (1967) Jugoslavija / Avala Film 94m
Godine 1963. Saša Petrović je negde u Vojvodini čuo orkestar Mikajla Color (Eastmancolor)
Lakatoša kako izvodi „Đelem, đelem” („Putujem, putujem”), pesmu koju Režija: Aleksandar Petrović
će upotrebiti prvo u kratkom dokumentarnom filmu Zapisnik, potom u Scenario: Aleksandar Petrović
jednom od svojih najboljih filmova Tri (1965), da bi je napokon Olivera Fotografija: Tomislav Pinter
Katarina otpevala u Skupljačima perja, gde će biti lajtmotiv filma. Svetski Uloge: Bekhim Fehmiu, Olivera
Vučo, Bata Živojinović, Gordana
odbor Roma će pesmu proglasiti svojom himnom, a međunarodni naslov Jovanović, Nina Šajin, Etelka
(Sreo sam čak i srećne Cigane) dobiće ime po stihu iz ove pesme koja Filipovski,
razbija sterotipe o ciganskoj muzici koja tretira samo teme strasnih i Filmski Festival u Kanu:
nesrećnih ljubavi, jer govori o stradanju Roma u Drugom svetskom ratu. nominacija - Jugoslavija (najbolji
Skupljači perja je film sa snažnim etnografskim elementima i film na stranom jeziku)
jedan od prvih koji je snimljen skoro u potpunosti na romskom jeziku. Filmski Festival u Kanu:
Aleksandar Petrović (FIPRESCI
Kao ljubitelj dela Sergeja Paredžanova (Senke zaboravljenih predaka
nagrada, Velika Nagrada žirija)
su snimljene samo godinu pre), Petrović je sigurno bio inspirisan tom
vrstom folkloristike za koju su se distributeri plašili da bi mogla da bude
strana ostatku sveta, pogotovu na međunarodnim festivalima kao što je Kanski. Međutim, desilo se upravo
suprotno: film je pokupio i nagradu kritike i publike, što se retko dešavalo u bogatoj istoriji Kana. Distribuiran
je u više od 100 zemalja, a samo ga je u Parizu (igrao je u 4 bioskopa istovremeno) videlo više od 200 hiljada
ljudi. Bio je nominovan za Oskara za najbolji strani film, takođe za Zlatni globus, a u Čehoslovačkoj je proglašen
za najbolji strani film godine. Fenomenalni Bekim Fehmiu je napravio međunarodnu karijeru posle toga.
Skupljači perja nije film o Ciganima, već o slobodi. Cigani su njena paradigma, a likovi u filmu predstavljaju
epitom te potrage za slobodom. Iako prepun lirskih elemenata - slika predivnih vojvođanskih pejzaža, recitovanih
dijaloga, dugih i čestih muzičkih pasusa, sugestivnih kadrova ispunjenih skoro mitološkom svetlošću (dosta
scena se odigrava u ranu zoru po izlasku sunca), poetskom metaforikom beline (soba ispunjena perjem, jata
gusaka koja tumaraju blatnjavim šorovima vojđanske provincije, Beli Bora u svom belom odelu) - ovaj film
nijednog trenutka ne idealizuje Cigane i njihov način života, niti ga prikazuje manje realnim i surovim nego
što on u stvari jeste. Otuda i dolazi ta poetika paradoksa u ovom filmu, poetika blata i perja, slobode i smrti,
sukoba prirodnih i ljudskih zakona, gde posvećenost jednom (strast i ljubav) isključuje mogućnost podređivanja
drugom (sudnice i zatvori nisu tera incignita za junake ovog filma). Sva ta ekvilibrijumska pometnja najbolje
je iskazana u dijalogu kad
sudija pita Boru, pošto mu je
već odredio kaznu, zbog čega
se on, koji živi od skupljanja
perja, tako bahato i nelogično
ponašao i bacao ga iz
kamiona po ulici?
„... E, gosn sudija, šta
možeš, ciganjska posla...
A kad ga pustiš iz auta,
gosn sudija, leti k'o krila da
ima...“ (Bora će tu pogledati
ka prozoru odakle dolazi jak
snop dnevnog svetla.) „Šta
ima tu da se priča...“
Skoro pa više ništa. AŠ
SAD (Tatira-Hiller, Warner Bros/ BONNIE AND CLYDE (1967)
Seven Arts) 111m Technicolor
BONI I KLAJD
Režija: Arthur Penn
Produkcija: Warren Beatty Zamisao Arthura Penna da pokuša da napravi jedan mladalački
Scenario: David Newman, Robert američki film o otpadnicima, u stilu francuskog novog talasa, ispala je
Benton veliki uspeh kod publike koja je zavolela njegovu antiestablišmentsku
Fotografija: Burnett Guffey politiku. I kritičari su pohvalili autorovu nameru da u američki film ubaci
Originalna muzika: Charles novu energiju i ozbiljnost. Ali prilikom prikazivanja, film je osuđivan zbog
Strouse eksplicitnih scena nasilja. Zbog napretka tehnologije, bilo je omogućeno
Uloge: Warren Beatty, Faye da se rane od metka prikažu realističnije, a Penn voli da usmeri kameru
Dunaway, Michael J. Pollard, na telo koje pogađaju meci i patnje koje slede posle toga. Dosta filmova
Gene Hackman, Estelle Parsons,
Denver Pyle, Dub Taylor, Evans
ranije u Holivudu je obrađivalo temu nasilja, ali je Boni i Klajd prvi
Evans, Gene Wilder holivudski film koji je učinio da gledalac snažno oseti užas i čak lepotu
Oskar: Estelle Parsons (sporedna nasilja.
ženska uloga), Burnett Guffey Na početku su kritike filma bile loše, čak pogrdne, ali se kritičko
(fotografija) mišljenje ubrzo bitno promenilo, tako da su neki časopisi objavili
Nominacije za Oskara: Warren revizije recenzija. Boni i Klajd varira između scena užasa, brutalnog
Beatty (najbolji film), Arthur Penn
realizma i skoro slepstika. To je labavo biografski film i vrlo je realističan
(režija), David Newman, Robert
Benton (scenario), Warren Beatty zahvaljujući detaljnoj scenografiji i kostimima i snimanju na lokaciji u
(glavna muška uloga), Faye severnom Teksasu. Uz neke istorijske netačnosti, film prati avanture i
Dunaway (glavna ženska uloga), tragičan kraj najpoznatijeg pljačkaškog para tridesetih, koji su u svoje
Michael J. Pollard (sporedna
vreme slavljeni kao narodni heroji. Warren Beatty i Faye Dunaway su
muška uloga), Gene Hackman
(sporedna muška uloga), sjajni u ulogama tog para, a odličnu podršku pružaju Gene Hackmann,
Theadora Van Runkle (kostimi) Estelle Parsons i Michael J. Pollard u ulogama ostalih članova bande.
Posle niza uspešnih pljački, bandu policija uhvati u Ajovi gde gine
Clydeov brat Buck (Hackman), a njegova žena Blanche (Parsons) bude
oslepljena i uhapšena. Preostala trojka umakne policiji, ali na samom
kraju Bonnie i Clyde budu namamljeni u zasedu gde ih izrešetaju
mitraljezima u sloumošn baletu smrti.
Iskreni tretman seksa u ovom filmu, naročito neobična veza između
impotentnog Clydea i nasrtljive Bonnie, takođe je pomerio granice. U
kasnim šezdesetim, Holivud je odbacio Produkcijski kodeks i zamenio ga
novim rejting sistemom, koji je omogućavao veću slobodu u prikazivanju
seksa i nasilja. Boni i Klajd je jedan od prvih filmova snimljenih po
novom sistemu. Dobio je deset nominacija za Oskara i njegov veliki
uspeh na blagajnama je pomogao da se američka kinematografija
izvuče iz deficita.
Ovaj film je ambivalentan komentar na mesto nasilja i pojedinca
u američkom društvu. Međutim, u istoriji filma njegova je uloga
mnogo veća. Uspeh kod publike i kod kritike pokazao je holivudskim
glavešinama, koji su tražili novu vezu sa nacionalnom publikom,
da kombinacija evropskog stila američkih tema ispričanih kroz
konvencionalne žanrove, može da bude veoma uspešna, naročito ako
su brzi i obiluju akcijom. Boni i Klajd su utrli put renesansi Holivuda u
sedamdesetim, kada su nastali filmovi poput Copollinog Kuma, i slični
filmovi koji su odali počast Pennovom delu. RBP
474
CSILLAGOSOK, KATONÁK (1967)
ZVEZDE I VOJNICI
Ovo delo mađarskog reditelja Miklósa Jancsóa je prvi njegov film koji
je privukao pažnju američke publike. U ovom filmu su već formirani
njegova stilska virtuoznost, ritualna snaga i lepota. Ova crno-bela
svečana povorka je smeštena u vreme tik posle revolucije u Rusiji,
Crveni su revolucionari, a Beli su državne snage koje su dobile zadatak
da ih unište. Jancsó stvara dugačke, komplikovano koreografisane
kadrove, u često fascinantnim predelima. On nas poziva da analiziramo
mehanizme moći skoro apstraktno, sa klasnim eroticizmom, koji pomalo
liči na kasnije radove Stenleya Kubricka. Ali to ne treba da nas zavara te
da pomislimo kako je Jancsó odvojen od politike i emocija.
Vidno nacionalistički elementi u ovom filmu mogu se protumačiti
kao antiruski i tako su i bili tumačeni. Treba uzeti u obzir da je film
Mađarska /SSSR 90m BW sniman manje od deset godina od kada su Rusi u krvi ugasili mađarsku
Jezik: Mađarski / Ruski revoluciju, ubivši više od 7 000 Mađara. A mnogo toga govori i da, iako
Režija: Miklós Jancsó je film bio mađarsko-ruska koprodukcija, ruske vlasti nisu dozvolile da
Produkcija: Jenoe Goetz, András se film prikazuje u Sovjetskom Savezu.
Németh, Kirill Sirjajev Rediteljeva privrženost totalima ne sme se tumačiti kao nekakvo
Scenario: Gyula Hernádi, Miklós zanemarivanje glumaca. Jedan od njegovih stalnih glumaca József
Jancsó, Luca Karall, Valeri Karen, Madaras objasnio je da „kod njega glumčevo lice igra podređenu ulogu.
Giorgi Mdivani On formuliše i izražava psihu kroz pokrete ljudskih masa. Ovo bi moglo
Fotografija: Tamás Somló biti čudno publici navikloj na konvencionalne prikaze. Ali on insistira
Uloge: József Madaras, Tibor na potpunoj kreativnoj saradnji svojih glumaca, samo na način koji se
Molnár, András Kozák, Jácint
Juhász, Anatoli Yabbarov, udaljava od konvencionalnog. On nikada neće psihologizirati, nikada
Sergei Nikonenko, Mikhail analizirati. On vas tera da se pokrenete. I od načina na koji vas drži u
Kozakov, Bolot Bejshenaliyev, pokretu, ja mogu da zaključim šta on od mene želi da uradi, kako je on
Tatyana Konyukhova, Krystyna zamislio lik. On razmišlja u okvirima muzike i gleda u okvirima ritma.“
Mikolajewska, Viktor Avdyushko,
Gleb Strizhenov, Nikita Mikhalkov, Ako nikada niste imali priliku da se sretnete sa Jancsóvim delima,
Vladimir Prokofyev, Valentin ovo je idealan početak. Zvezde i vojnici je bio prvi njegov film koji sam
Bryleyev video, i odveo me je do mnogih drugih. On bi mogao biti najznačajniji
mađarski reditelj u doba zvučnog filma, a neke kasnije figure poput
Béle Tarra ne bi se mogle zamisliti bez njega. JRos
476
MARKETA LAZAROVÁ (1967) Čehoslovačka (Barrandov) 162m
BW
MARKETA LAZAROVA
Jezik: Češki
Ovaj višeslojni ep Frantisek Vlácila, sa radnjom smeštenom u češke Režija: Frantisek Vlácil
šume u XIII veku, obrađuje temu tranzicije od paganstva do hrišćanstva Produkcija: Josef Ouzky
kroz otmicu i brutalno silovanje nevine ćerke vođe klana, Markete Scenario: Frantisek Pavlicek,
Lazarove (Magda Vasaryova) koja je na putu za manastir, od strane Frantisek Vlácil, po romanu
paganskog ratnika Mikolása Kozlíka (František Veleck). Vladislav Vancura
U vreme premijere, koja je usledila posle šestogodišnjeg snimanja, Fotografija: Bedrich Batka
magazin Variety je opisao Marketu Lazarovu kao „izuzetno delo, ali Originalna muzika: Zdenek Liska
neprikladno za šire javno prikazivanje“. Film traje skoro tri sata, ima Uloge: Josef Kemr, Magda
eliptičnu naraciju sa naglascima na simbolima i metaforama. Zasnovan Vásáryová, Nada Hejna, Jaroslav
Moucka, Frantisek Velecky, Karel
je na predratnom avangardnom romanu i vizualno je pretrpeo uticaj Vasicek, Ivan Palúch, Martin
Carla Theodora Dreyera, Akira Kurosawae i Ingmara Bergmana. Na Mrazek, Václav Sloup, Pavla
kraju je ovo crno-belo remek-delo, u anketi među češkim kritičarima i Polaskova, Alena Pavlíková,
vodećim filmskim stvaraocima 1998, proglašeno za najbolji češki film Michal Kozuch, Zdenek Lipovcan,
Harry Studt, Vlastimil Harapes
svih vremena.
Vlacíl, poznat po poetičnosti i lirici u istorijskim filmovima (njegov
film iz 1961. Đavolja klopka smešten je u doba kontrareformacije, a
junak filma Dolina pčela iz 1967. je odrastao kao član Teutonskog reda),
umesto da ovde svede priču na pustolovinu, punu akcije ali površnu,
koristi upečatljivu fotografiju i detalje epohe, da zađe u psihološka i
duhovna stanja svojih drevnih likova. Kao takva Marketa Lazarova važi za
„atavistički košmar, filmsku poemu koju je teško žanrovski odrediti“. SJS
THE JUNGLE BOOK (1967) SAD (Walt Disney) 78m

Technicolor
KNJIGA O DŽUNGLI
Režija: Wolfgang Reitherman
Možda najvoljeniji dugometražni crtani film došao iz Disneyeve Produkcija: Walt Disney
radionice, Knjiga o džungli, bazira se na Kiplingovoj knjizi o dečaku Scenario: Larry Clemmons, Ralph
koga su u džungli odgajili vukovi. Nasuprot igranim verzijama Zoltana Wright, Ken Anderson, Vance
Korde (1942) i Stephena Sommersa (1994), koji se osvrću na dečakova Gerry, po romanu Rudyarda
iskustva po povratku u civilizaciju, ovaj crtani film se bavi poslednjim Kiplinga
Mowglijevim danima u džungli. Povratak Shere Khana, krvoločnog tigra, Originalna muzika: George
Bruns, Terry Gilkyson, Richard M.
znači da za njega više nije sigurno u džungli. Mowgli se protivi, ali poput Sherman
Pinokija pre njega, lako ga je navući na pogrešni put i spas iz stiska Kaa Uloge: Phil Harris, Sebastian
(zmije) i od King Louija (majmuna), dolazi mu tek od strane njegovih Cabot, Louis Prima, George
prijatelja Bagheere (pantera) i Balooa (medveda). Sanders, Sterling Holloway, J.
Iako je priča slabašna, a animacija se ne izdvaja po bogzna čemu, Pat O’Malley, Bruce Reitherman,
Verna Felton, Clint Howard, Chad
ono što je veoma vredno u filmu jesu karakterizacija i muzika. Ovo je
Stuart, Lord Tim Hudson, John
bio poslednji film čiju je izradu nadgledao sam Disney, a prvi je koji Abbott, Ben Wright, Darleen Carr
je koristio glasove filmskih zvezda: George Sanders je Shere Khan, Nominacije za Oskara: Terry
Louis Prima peva „I’m the king of the swingers“, a Phil Harris je bitnička Gilkyson (pesma)
lenčuga Baloo koji peva „The Bear Neccessities“. Zakasneli nastavak
Knjiga o džungli 2 došao je tek 2003. godine. TCh
477
Čehoslovačka / Italija (Carlo HORÍ, MÁ PANENKO (1967)
Ponti, Barrandov) 71m
Eastmancolor
GORI MOJA GOSPOĐICE
Jezik: Češki Iako Formana nikada nije privlačilo da pravi alegorije, njegov film
Režija: Milos Forman Gori, moja gospođice bez sumnje je moćna crna komedija o zlodelima
Produkcija: Rudolf Hájek, Carlo sovjetskog društva. To je isto tako i film koji je dobio brojne nagrade,
Ponti i koji je jedan od razloga zbog koga je Forman otišao na Zapad. Carlo
Scenario: Milos Forman, Jaroslav Ponti, koji je bio koproducent filma, ispljuvao ga je zbog političkog
Papousek, Ivan Passer, Václav podteksta, bez obzira što je film bio hit čije su projekcije počele kada su
Sasek
tenkovi okupirali Prag sa ciljem da prošire gvozdenu zavesu.
Fotografija: Miroslav Ondrícek
Ovaj film, smešten u jedno malo češko selo, ima nekoliko interesnih
Originalna muzika: Karel Mares
sfera: proslavu imendana, proslavu u čast odlaska u penziju vođe
Uloge: Jan Vostrcil, Josef vatrogasnih dobrovoljaca, tombolu u kojoj je nagrada skupa hrana, izbor
Sebanek, Josef Valnoha,
Frantisek Debelka, Josef Kolb, za mis i požar koji pred kraj večeri izbije sa tragikomičnim posledicama.
Jan Stöckl, Vratislav Cermák, Gori, moja gospođice je interesantan ne samo po zapletu. To je
Josef Rehorek, Václav Novotny, film koji se mora pogledati. U njemu igra raznoliki ansambl naturščika
Frantisek Reinstein, Frantisek otkrivenih u gradiću u kom je sniman. Po strukturi je epizodičan, po
Paska, Stanislav Holubec, Josef
Kutálek, Frantisek Svet, Ladislav
stilu naturalistički i zainteresovan za sve vrste humora, i za slepstik i
Adam za komediju zabune. Ovaj film vešto razvija svoje pažljive opservacije
Nominacije za Oskara: grupnog ponašanja u ograničenim uslovima.
Čehoslovačka (najbolji strani film) U uvodu dobronamerni članovi komiteta dobrovoljačkog vatrogasnog
društva naručuju trofej u čast šefa koji ih napušta. A u gradskoj skupštini
spremne su namirnice za tombolu. Dok u skupštinu naviru gosti, i dok
komitet traži lepe mlade devojke za izbor za mis, što je zgodna prilika da
članovi malo blenu u golo „meso“, nagrade za tombolu nestaju jedna po
jedna. Svi su sumnjivi za nestanak hrane jer vlada opšte nemaština,
zbog koje su fino meso i skupa pića veoma privlačni za sve.
Posle toga, izbor za mis izmiče kontroli, a zatim na drugom kraju
grada izbija požar. Uprkos svim naporima sada pijanog komiteta
da ukroti razbesneli plamen, jedan starac je ostao da posmatra
kako mu kuća dogoreva u snegu. Do kraja filma članovi komiteta
doživljavaju tri neuspeha: ne uspeju da održe tombolu, ne uspeju
da izaberu lepoticu i ne uspeju da ugase vatru. Preostaje im
samo jedno. Proslava odlaska u penziju njihovog šefa, bez obzira
na cinizam usmeren na komitete, drugove, i optimističko viđenje
boljeg sutra, što su ključne vrednosti prevladavajuće komunističke
retorike. Ukazivanje poštovanja starijima ispada kao ništa više
nego isprazna pompa i formalnost.
Gori, moja gospođice, film za koji su Forman, Jaroslav
Papousek i Ivan Paser napisali scenario inspirisani stvarnim
balom vatrogasaca, demonstrira kritičku osvešćenost u pogledu
sovjetskog društva. Film, bez ikakvog prenaglašavanja uslova
življenja i nemaštine koja je gospodarila Češkom 1967, daje
nagoveštaj kako moralna čvrsina opada zbog korumpiranog
vođenja državom, koje koristi manjini nauštrb većine. Svakako
da ova tendencija dolazi od nedostatka osnovnih stvari kao što
su hrana i voda, ali se lako može proširiti na jedan opšti krah
civilizovanog ponašanja, što ispada alegorijska rezonanca filma
bez obzira na Formanove namere. GC-Q
478
KAD BUDEM MRTAV I BEO (1967) Jugoslavija (Filmska Radna
Zajednica) 79m BW
Kad budem mrtav i beo je četvrti film Živojina Pavlovića, poslednji deo
Jezik: Srpsko - Hrvatski
trilogije (uz Budjenje pacova (1967) i Zasedu (1969)) koja je obeležila
Režija: Živojin Pavlović
početak jedne od najinteresantnijih režiserskih karijera u istoriji
Scenario: Gordan Mihić,
jugoslovenske kinematografije. Biće to ujedno i najreprezentativniji Ljubiša Kozomara
primerak Crnog talasa, neformalnog filmskog pokreta koji će srpski Fotografija: Milorad Jakšić Fanđo
film postaviti na mapu evropske kinematografije i po kome će i do Uloge: Dragan Nikolić, Ružica
današnjih dana biti prepoznatljiv i cenjen. Sokić, Dara Čalenić, Neda
Sve što je karakterisalo Crni talas - „poetika zla“, eksplicitni politički Spasojević, Slobodan Aligrudić,
angažman, surovi realizam, estetika nasilja, birtije i „niskobudžetni“ Miodrag Andrić, Severin Bijelić
seks - sublimirano je u ovom filmu. Kad budem mrtav i beo je Filmski Festival u Puli: Živojin
balkanska verzija „road moviea“, odgovor na francuski novi talas i Pavlović (Zlatna Arena)
godarovski svedeni, eliptični, na montaži zasnovan izraz, ali isto tako
i„upgradeovani“ italijanski realizam, možda još suroviji i depresivniji.
Džimi Barka (Dragan Nikolić) je mladi i nadasve besperspektivni vetropir koji nije u stanju da nadje
stalni posao pa je primoran da luta iz mesta u mesto, često ni sam ne znajući kuda ide i šta želi da uradi
sa sobom. Sitne prevare i zavodjenje devojaka i starijih gospođa (Džimi nije probirač) je ono što mu najbolje
ide od ruke. Na svom putu sreće raskalašnu pevaljku Dušku (Ružica Sokić) koja ga „inspiriše“ da započne
karijeru „estradnog umetnika“. Čak i onaj ko nije gledao film verovatno pretpostavlja da Džimi nije baš
najtalentovaniji pevač, ali - ko nema u glasu ima u stasu!
Pred nama se ređaju sivi provincijski pejzaži, paleta karikaturalnih i jezivih likova nalik onim sa bošovih
platna, duge muzičke sekvence (takmičenje mladih pevača snimljeno u „cinéma verité“ stilu, Džimijev
nastup u kasarni, susret njegovih raspevanih „kolega“...) i splet događaja koji ne ostavljaju mnogo nade da
će naš junak nekako uspeti da nađe drugi put do onoga koji će ga odvesti na masnu dasku rasklimatanog
poljskog wc-a.
Završna scena je priča za sebe: Džimi na improvizovanom toaletu, bez gaća, sa rupom nasred čela!
Veliki heroji završavaju herojski, spakovani u besmrtne deseterce, dok ljudima kao on obično preostaju
takva mesta koja ne podnose više od surovog slobodnog stiha. U postepenom izbeljivanju slike koje sledi
krije se poetska simbolika, jednostavna, užasno jaka i upečatljiva. Bilo je i onih koji su videli ondašnju
Jugoslaviju svedenu na taj bedni klozet
i verovatno da nisu bili daleko od istine.
Sam John Schlesinger je priznao da je bio
inspirisan „malo poznatim jugoslovenskim
filmom When I' m Dead And Gone“ (poseb-
no završnom scenom), snimajući Ponoćnog
kauboja (1969) za kojeg je pokupio par
glavnih Oskara te godine.
Pavlović je dobio nekoliko nagrada
za ovaj film - da spomenemo festival u
Karlovim Varima i Zlatnu arenu u Puli - ali
još je bitnija činjenica da je Kad budem
mrtav i beo izvršio veliki uticaj na mnoge
buduće filmske stvaraoce i da se dan-
danas smatra za jedan od najboljih filmova
na ovim prostorima. AŠ
479
Čehoslovačka (Barrandov) 92m OSTRE SLEDOVANÉ VLAKY (1967)
BW/ Color
STROGO KONTROLISANI VOZOVI
Jezik: Češki / Nemački
Režija: Jirí Menzel Strogo kontrolisani vozovi, sa svojim gorkim humorom, plemenitim
Produkcija: Zdenek Oves pogledom na detalje i sa svojim humanizmom, važe za sažeti prikaz
Scenario: Jirí Menzel, po romanu
kinematografije češkog novog talasa. Ovo je prvi igravi film Jiríja Menzela,
Bohumila Hrabala poput mnogih njegovih dela, i ovo je adaptacija češkog pisca Bohumila
Fotografija: Jaromír Sofr Hrabala. Odnos reditelja i pisca, koji su zajedno radili na scenariju, bio je
Originalna muzika: Jirí Pavlik, veoma prisan i srdačan. Menzel je, kada je dobio Oskara za najbolji strani
Jirí Sust film, sve zasluge pripisao Hrabalu, a Hrabal je sa druge strane uvek tvrdio
Uloge: Václav Neckár, Josef da mu je film draži od novele.
Somr, Vlastimil Brodsky, Vladimír Za glavnu narativnu liniju Strogo kontrolisani vozovi uzimaju staro
Valenta, Alois Vachek, Ferdinand dobro sentimentalno obrazovanje sramežljivog, osetljivog adolescenta
Kruta, Jitka Bendová, Jitka
Zelenohorská, Nada Urbánková, Miloša. Václav Neckár ga igra izbečenih, začuđenih očiju koje ne retko
Libuse Havelková, Kveta Fialová, podsećaju na Bustera Kitona. On se na dirljiv način šepuri zbog svoje
Pavla Marsálková, Milada nove uniforme nadglednika železničke stanice, koja će mu omogućiti
Jezková, Zuzana Minichova, da „stane na peron i izbegne težak rad“. On je pun čežnje prema lepoj
Václav Fiser
lokalnoj kondukterki i padne u težak očaj kada, zbog nervoze, ne uspe
Oskar: Čehoslovačka (najbolji
strani film)
da vodi ljubav sa njom. Uzor mu je stariji kolega, cinični i neumorni
pohotljivac Hubička (Jozef Somir), koji ubija vreme podrivajući autoritete i
jureći svaku žensku koju vidi.
Ova bi tema, iako je sveže i očaravajuće obrađena, bila sasvim
konvencionalna da nije mesta na kome se sve to dešava. Uspavana,
zabačena železnička stanica za vreme poslednjih godina Drugog svetskog
rata. Rat koji je non-stop tu, ali se u početku ne obraća pažnja na njega,
počne da baca senku na dešavanja i tako dodaje slojeve kompleksnosti i
tragedije na Miloševu priču. Ovim indirektnim, ironičnim načinom prilaska
razdoblju koje su raniji češki filmovi prikazivali kao herojsko doba odbrane
od okupacije, Menzel je želeo da izvrši dekonstrukciju mita rata, „ jer većina
filmova, bilo da to žele ili ne, veliča rat. Ovaj film ne tretira temu heroja. Na
primer, Hubička je mnogo više obuzet svojim ljubavnim avanturama nego
dorprinosom Pokretu otpora, a Miloš je uglavnom u otpor upleten slučajno.
Po istom principu niko nije ni demonizovan. Nemci koji čežljivo gledaju
voz pun lepih bolničarki, nisu ni u kom slučaju razmetljive fašističke zveri,
već izgubljeni mladići željni svoje kuće, a pronacistički češki kolaborator,
savetnik Zednícek (Vlastimil Brodsky) više je luda nego negativac,
a pompezna muzička podloga sprda se na račun njegovih
vagnerijanskih pretenzija. Bacanje pogleda iskosa na sovjetsku
dominaciju nad Čehoslovačkom nije nešto na čemu je film insistirao,
ali je nešto što je tadašnja publika svakako mogla da prepozna.
Duh dobrog vojnika Švejka, otelovljenja češke nasmejane
neposlušnosti i nemog bezobrazluka, lebdi nad ovim filmom.
Ovo se možda najbolje vidi u reakcijama koje ima osoblje stanice
na Zednícekovo viđenje Wehrmachtovog povlačenja na svim
frontovima, kao brilijantne taktike koja će obezbediti sigurnu
pobedu. Poput Hašekovog romana, i Strogo kontrolisani vozovi
spajaju komediju, tragediju i farsu, eroticizam i satiru, naturalizam
i apsurd, u visoko idiosinkretski i očaravajući miks. A Hrabal je
uspeo da ubedi Menzela da ne ublažava tragiku kraja novele. PK
480
481
SAD S.R. (Mosfilm) 78m Color VIJ (1967)
Jezik: Russian VIJ
Režija: Georgi Kropachyov,
Konstantin Yershov Ovaj film Georgija Kropačjova i Konstantina Jeršova baziran je na
Scenario: Georgi Kropachyov, istoj Gogoljevoj pripoveci koja je bila inspiracija za italijanski horor La
Aleksandr Ptushko, Konstantin Demonova maska (1960). Ova verzija „Vija“ je živopisan, zabavan i
Yershov, po priči Nikolai Gogol stvarno zastrašujući film o demonima i veštičarenju, i obiluje efektima
Fotografija: Viktor Pishchalnikov, ruskog majstora filmske fantastike Aleksandra Ptuška (Novi Guliver,
Fyodor Provorov 1935; Kameni cvet, 1946; Ruslan i Ljudmila, 1972).
Originalna muzika: Karen Nesrećni student Kjoma Brutus (Leonid Kuravljov) izgubi se u
Khachaturyan
nekakvom polju dok je na odmoru i završi tako što provodi noć u ambaru
Uloge: Leonid Kuravlyov, Natalya
Varley, Aleksei Glazyrin, Vadim
neke babe. Uskoro se otkrije da je ta babetina veštica koja koristi Kjomu
Zakharchenko, Nikolai Kutuzov, kao živu dršku od metle. Kada je Kjoma onesvesti od batina, počne
Pyotr Vesklyarov, Dmitri Kapka, sa izmešanim kajanjem i zaprepaštenjem da gleda kako se babetina
Stepan Shkurat, G. Sochevko, pretvara u lepu mladu devojku. Posle ovog, Kjoma je pozvan u udaljeno
Nikolai Yakovchenko, Nikolai
selo, gde baš njega izaberu da bdi nad mrtvim telom mlade devojke u
Panasyev, Vladimir Salnikov
jednoj staroj crkvi. To podrazumeva tri noći, sam sa lešom koji deluje
poznato. A na raspolaganju da ga zaštiti ima samo poljuljanu veru.
Na ovom mestu film zaista zapanjuje, jer košmarna priviđenja
počinju da paradiraju ekranom. Kulminacija je pojava demona Vija koji,
po rečima jednog kritičara, „ulazi na scenu na čelu jedne od najboljih
kolekcija bauka, duhova i dugonogih ala“, koja se ikada pojavila u
filmovima. SJS
Iran (Iranian Ministry of Culture) GAAV (1968)

100m BW
KRAVA
Jezik: Farsi
Režija: Dariush Mehrjui Po nekim pričama, Ayatollah Khomeini je, posle gledanja Krave, odlučio
Produkcija: Dariush Mehrjui da bi trebalo naći mesta za pravljenje filmova u Islamskoj Republici i tako
Scenario: Dariush Mehrjui, po stvorio bar teoretsku mogućnost za stvaralaštvo Abbasa Kiraostamija,
drami Gholam-Hossein Saedi Mohsena Makmalbafa, Jafala Panahija i drugih. Krava je drugi film
Fotografija: Fereduyn Ghovanlu Dariusa Mehrija i prvi film iz Irana koji je privukao pažnju međunarodne
Originalna muzika: Hormoz javnosti. Darius je studirao na UCLA univerzitetu u Kaliforniji i vratio se
Farhat u Iran sa namerom da stvori novu kinematografiju, koja bi se mogla
Uloge: Ezzatolah Entezami, uporediti sa novim kinematografijama Trećeg sveta koje su se baš tada
Mahmoud Dowlatabadi, Parviz rađale.
Fanizadeh, Jamshid Mashayekhi,
Ali Nassirian, Esmat Safavi,
Krava je bazirana na drami Gholam-Hosseina Saedija koji je doprineo
Khosrow Shojazadeh, Jafar Vali stvaranju scenarija. To je priča o Mashtu Hassanu (Ezzatolah Entezami),
Berlinski Internacionalni Filmski gordom vlasniku jedne jedine krave u siromašnom selu. Jednoga dana
Festival: Dariush Mehrjui (OCIC dok je on odsutan zbog posla, krava iznebuha ugine. Ostali seljaci, ne
nagrada—preporuka, forum želevši da mu kažu istinu, kažu mi da je krava jednostavno odlutala.
novog filma)
Hassan, kome je toliko identiteta i stasusa povezano sa tom kravom da
postaje sve više opsednut njenim pronalaženjem, dok skoro ne poludi.
S obzirom da je Šahova vlada finansirala film, prikaz iranske zaostalosti
i bede je toliko razbesneo producente da su naterali tvorce filma da
dodaju napomenu koja naglašava da su se svi događaji desili mnogo
pre tadašnjeg režima. RP
482
C’ERA UNA VOLTA IL WEST (1968) SAD (Paramount, Rafran, San
Marco) 165m Technicolor
BILO JEDNOM NA DIVLJEM ZAPADU
Jezik: Italijanski
U ovom Leoneovom remek-delu Charlesa Bronsona nalazimo u ulozi Režija: Sergio Leone
bezimenog osvetnika po imenu Harmonika, a Henryja Fondu kako Produkcija: Bino Cicogna, Fulvio
razbija svoj Wyatt Earp imidž ulogom plavookog ubice, mrtvačkog izraza Morsella
lica, Frenka. Uvod, u kome Woody Strode, Al Mulock i Jack Elam čekaju Scenario: Dario Argento,
voz dok im dosađuje muva i voda koja kaplje, prava je bravura bazirana Bernardo Bertolucci, Sergio
na sitnim detaljima, u fascinantnoj količini vremena u kojem se ništa ne Donati, Mickey Knox, Sergio
Leone
dešava pre nego što Bronson stigne na obračun koji pokrene ceo film.
Ovo je prvi Leoneov film koji smešta nasilje u pravi politički kontekst.
Originalna muzika: Ennio
Film napada korumpiranog (i obogaljenog) železničkog tajkuna, koji Morricone
„ostavlja dva svetlucava, slinava traga kao puž“, dok se kao buldozer Uloge: Henry Fonda, Claudia
probija predelom, zapošljavajući odmetnike kao svoje lakeje koji Cardinale, Jason Robards,
treba da uklone nezgodne doseljenike koji ne žele tako lako da se Charles Bronson, Gabriele
odsele. Civilizacija skrnavi otvorena prostranstva, dok Harmonika Ferzetti, Paolo Stoppa, Woody
Strode, Jack Elam, Snaky, Keenan
traži sadistu koji mu je obesio brata. Udovica, kurva, majka Claudia
Wynn, Frank Wolff, Lionel Stander
Cardinale pokušava da ispuni san svog ubijenog muža o pravoj zajednici
na Zapadu, a bandit Jason Robards sve što želi jeste da ga ostave u
njegovoj detinjastoj razuzdanosti. Uz sjajne widescreen kompozicije i
epsko trajanje, ovo je vestern koji osvaja poene i dužinom i širinom. KN
483
SAD (Fox, APJAC) 112m Color PLANET OF THE APES (1968)
Režija: Franklin J. Schaffner PLANETA MAJMUNA
Produkcija: Mort Abrahams,
Arthur P. Jacobs Planeta majmuna je klasična SF avantura, podjednako uzbudljiva
Scenario: Michael Wilson, Rod danas kao što je bila i kada se pojavila. To je bio projekat koji je lako
Serling, po romanu La Planète mogao skrenuti u pogrešnom smeru, a rimejk Tima Burtona iz 2001.
des singes Pierrea Boullea je primer na koji način. Čak i sa budžetima od sto miliona dolara, koji
Fotografija: Leon Shamroy su usledili tek dve decenije kasnije, rizično je upustiti se u adaptaciju
Originalna muzika: Jerry Pierre Boulleovog romana „La Planete des singes“. Ta količina glumaca
Goldsmith u kostimima majmuna svakako je bio pre recept da se publika smeje
Uloge: Charlton Heston, Roddy nego da skriva oči rukama od užasa.
McDowall, Kim Hunter, Maurice
Evans, James Whitmore, James Pre samog snimanja, majstor šminke John Chambers odagnao je
Daly, Linda Harrison, Robert strahove šefova studija probnim snimanjem scene sa Charltonom
Gunner, Lou Wagner, Woodrow Hestonom (koji igra ljudski lik Taylora) i Edwardom G. Robinsonom
Parfrey, Jeff Burton, Buck (koji igra majmuna dr Zaiusa). Kada se majmunska šminka pokazala
Kartalian, Norman Burton, Wright
King, Paul Lambert kao uverljiva, Chambers je dobio 50 000 dolara da razvije majmunske
Oskar: John Chambers (počasna efekte za film. Robinson, koji se zabrinuo da bi vreme provedeno u
nagrada—šminka) stolici za šminkanje moglo ugroziti njegovo već narušeno zdravlje, vratio
Nominacije za Oskara: Morton je ulogu koju je preuzeo Maurice Evans.
Haack (kostimi), Jerry Goldsmith Bio je to dobro uložen novac. Majmuni koje Taylor i njegove kolege
(muzika) astronauti sretnu posle pada njihovog svemirskog broda na pustu
planetu, stvarno su strašni, naročito kada shvatimo da su oni, u stvari,
vladari, a ljudi samo neme životinje na
tom čudnom mestu. Podela je savršena:
Heston koji trčkara unaokolo obučen u
nešto jedva veće od kožne maramice,
jak je i otresit, a Roddy McDowal i
Kim Hunter, koji igraju „prijateljski
nastrojene“ majmune Korneliusa i Ziru,
uspevaju da pobede ograničenja maski i
prave sjajne uloge.
Ovaj klasik, koji obiluje scenama
za pamćenje: Taylorov prvi susret sa
novom planetom, njegovo zarobljavanje
i, naravno, nezaboravni kraj – kao i sjajne
replike u duhovitom scenariju tandema
Rod Serling i Michael Wilson („Skidaj svoje
smrdljive šape sa mene, ti prokleti prljavi
majmune!“), doživeo je tri nastavka, TV
seriju, gorepomenuti razočaravajući
rimejk pa čak i urnebesnu parodiju u
jednoj epizodi Simpsonovih. JB
FACES (1968) SAD (Castle Hill) 130m BW
LICA Režija: John Cassavetes
Produkcija: John Cassavetes,
Smeh, zbog teškoće da se odglumi, uglavnom zvuči lažno kada se Maurice McEndree
prikazuje na ekranu. Međutim u Licima sve vrste smeha: ludački, Scenario: John Cassavetes
sočan, nervozni, histerični, odbrambeni – prikazane su sa punom Fotografija: Maurice McEndree,
autentičnošću, čak i kada su unapred napisane ili sinhronizovane. Al Ruban
Koja je tajna Johna Cassavetesa? Njegova prisnost sa glumcima Originalna muzika: Jack
je bila toliko potpuna, njegov rad sa njima tako detaljan, da je mogao Ackerman, Charlie Smalls
da uhvati živu stvarnost kao nijedan drugi američki reditelj. Posle Uloge: John Marley, Gena
eksperimenta sa Senkama (1959) i loših iskustava u holivudskom Rowlands, Lynn Carlin, Seymour
Cassel, Fred Draper, Val Avery,
sistemu, Lica su označila početak Cassavetesovog „potpisa“. Film je Dorothy Gulliver, Jerry Howard,
snimljen u Cassavetesovoj kući i beleži životne situacije u životima ljudi Carolyn Fleming, Don Kraatz,
koji su u isto vreme beznadežno željni stvari i jako otuđeni. Uklešteni, John Hale, Midge Ware, Kay
kao i svi Cassavetesovi likovi između teških odgovornosti svakodnevne Michaels, Laurie Mock, Christina
Crawford
rutine i razuzdanih intoksikacija noćnog života.
Cassavetes uvek svoje glumce prikazuje in medias res, sa telima
Cassavetes (scenario), Seymour
van centra kadra, a reči i gestove im reže montažom. Svaka scena Cassel (sporedna muška uloga),
je bazirana na nekom nepredvidivom i često zastrašujućem „obrtu“, Lynn Carlin (sporedna ženska
naglom menjanju raspoloženja lika ili promeni njegovog odnosa prema uloga)
drugom. U Licima je otkrivena nova vrsta doživljaja filmskog vremena, Filmski Festival u Veneciji:
John Marley (Volpi pehar), John
u kome se nagle pauze doživljavaju kao „izlazak iz brzog voza“, kako to
Cassavetes nominacija (Zlatni
definiše sam Cassavetes. Lav)
Iako se na film ponekad gleda kao na osudu bezdušne,
materijalističke srednje klase, ovaj film je ipak pre bolno intiman i
sažaljiv rezime svakodnevnih patnji. Cassavetes ograđuje prostor u koji
će se kasnije često vraćati: bračna kriza, neobavezni seks, hedonizam,
porodične veze – u okviru naracije koja se konstantno komeša i
upoređuje likove kroz jednu dugu noć i njene posledice.
Da li je film Lica jedini u kome likovi pričaju (tj. crkavaju od smeha)
o kanilingusu? Više od tri decenije kasnije reditelji kao Lars von Trier i
Neil LaBute još uvek pokušavaju da dostignu Cassavetesa u njegovoj
sposobnosti da prikaže zbrkanu složenost odnosa odraslih ljudi. AM
485
SAD (Paramount) 136m ROSEMARY’S BABY (1968)
Technicolor
ROZMARINA BEBA
Produkcija: William Castle, Kada Rosemary Woodhouse (Mia Farrow), sva izmrcvarena, upalih
Dona Holloway očiju, negde posle jedne trećine filma vikne „Živo je!“, jer se beba
Scenario: Roman Polanski, po u njenoj utrobi pomeri posle dugog jezivog mirovanja, njen muž Guj
romanu Ira Levina (John Cassavetes) dodirne joj stomak i užasnut ustukne. Rosemary od
Fotografija: William A. Fraker ushićenja ne primeti njegovu reakciju. A još je važnije da ona guši svoje
Originalna muzika: Christopher instikte i rastuću sumnju da su njen muž, novi stan i komšije, pa čak
Komeda i njena bremenitost, povezani na neki tajanstveni i mračni način. Ona
Uloge: Mia Farrow, John ostaje tu tokom nečega što je možda jedan od najboljih horora ikada
Cassavetes, Ruth Gordon, Sidney
snimljenih.
Blackmer, Maurice Evans, Ralph
Bellamy, Victoria Vetri, Patsy U ovoj jednoj sceni, nalaze se mnoge poznate teme i odrednice
Kelly, Elisha Cook Jr., Emmaline rada reditelja Romana Polanskog: izdaja, korupcija, granice razuma i
Henry, Charles Grodin, Hanna „misterije“ žene. Čudesan način na koji Polanski prepliće ove elemente
Landy, Phil Leeds, D’Urville uzdiže pomalo petparački izvor (popularni roman Ire Levin) do nivoa
Martin, Hope Summers
filmskog klasika. Vreme nije naudilo napetom, fokusiranom, rastućem
Oskar: Ruth Gordon (sporedna
ženska uloga)
osećaju užasa u ovom filmu, a bolje poznavanje filma samo rezultira
Nominacije za Oskara: Roman
većom zapanjenošću detaljima Polanskog, njegovim ritmom i tempom,
Polanski (scenario) njegovom radu sa glumcima i scenarijom koji je sam napisao. Ponovnim
gledanjem filma otkrivamo i humor, skriven i nameran. Cassavetes,
večiti simbol čistog umetnika iz tog perioda, bio je sjajna podela
za čoveka koji je prodao dušu đavolu za uspeh u šoubiznisu. Tu je i
humor koji je naknadno dodalo vreme: očajnički pokušaji Mije Farrow
da postane majka sada, samo po sebi, izazivaju nelagodan smeh
zahvaljujući njenim sredovečnim tabloidskim jadima.
Scene i likovi ovog filma ostaju duboko urezani u sećanje. Rosemary
savijena nad sudoperom, krvavih usta koja šokirano zatiče sebe da
žvaće sirovo životinjsko meso; snoliko silovanje Rosemary koje je jezivije
po nagoveštaju koji sardži nego po samom činu; drhtava baba Ruth
Gordon koja se polako pretvara u nešto mnogo zlokobnije; Rosemary
pred kraj filma, upada na plemenski skup sa nožem, očajna da vidi
svoju bebu za koju su rekli da je mrtva. Nisu
međutim samo satanistički elementi filma
ono od čega nas podilazi jeza. Bazirana na
zloupotrebi bračnog poverenja, na ideji da
porodica i prijatelji mogu da budu samo
iluzija, sila koja se koristi protiv vas, a ne
vama u korist, Rozmarina beba istražuje
duboko skrivene strahove. Ne možemo
stvarno poznavati ljude oko sebe. Nikome
ne možemo verovati, čak ni sebi. Ne postoji
sigurna zaštita. Glavna snaga filma leži u
veštoj manipualciji koju Polanski pravi ovim
strahovima. A ko među publikom može da
ne pomisli da je Rosemary bliska njima,
dok posmatra dobre ljude oko sebe kako
se razbolevaju ili umiru, sve vreme uviđajući
kako je sveprisutno zlo oko nas? EH
486
487
Velika Britanija (Memorial) IF... (1968)
111m BW / Eastmancolor KAD BI...
Režija: Lindsay Anderson Po uzoru na sažetu odu školskoj anarhiji „Zero de Conduite“ (1933)
Produkcija: Lindsay Anderson, Jeana Vigoa, film Lindsaya Andersona, koji je snimio posle Sportskog
Michael Medwin života (1963), odmiče se od realizma i pobune radničke klase,
Scenario: David Sherwin, karakterističnih za „kitchen sink“ filmski pokret i prihvata satirični stil
John Howlett koji se sada čini kao karika koja povezuje klasični nadrealizam i Monty
Fotografija: Miroslav Ondrícek Python trupu.
Mada je raniji film tražio od Andersona, koji je dolazio iz ugledne više
Originalna muzika: Marc
klase, da napravi etnografsku studiju severnjačkih ragbista, Kad bi...
Wilkinson
je ipak paradoksalno kudikamo realističniji film, jer ga je snimio neko
Uloge: Malcolm McDowell, ko je stvarno dolazio iz sistema privatnih škola koje film toliko napada.
David Wood, Richard Uvodni deo prati 16-godišnjeg Micka Travisa (Malcom McDowell) i par
Warwick, Christine Noonan, njegovih prijatelja koji su podjednako „antidruštveni“. Njima dosađuju
Rupert Webster, Robert nastavnici i maltretiraju ih prefekti i oni se bune protiv sistema koji
Swann, Hugh Thomas, nameće farsične i brutalne kazne, kao što je šibanje u sali za fizičko,
Michael Cadman, Peter koje se izvodi uz sve ceremonije pogubljenja iz prethodnih vekova.
Sproule, Peter Jeffrey, Film je naizmenično u boji i crno-beli, navodno bez nekog važnijeg
Anthony Nicholls, Arthur razloga, već zato što je budžet za kolor film potrošen pre nego što je
Lowe, Mona Washbourne, snimanje bilo gotovo. Kad bi... probija rigidna ograničenja škole, sa
Mary MacLeod, Geoffrey svojim ljutitim karakternim glumcima i licenciranom homoseksualnom
Chater pohotnošću, kada Mick započne, možda izmaštanu, vezu sa rasnom
Filmski Festival u Kanu: Lindsay konobaricom (Christine Noonan). Scena seksa, eksplicitna za 1969, bila
Anderson (Zlatna Palma) je nuobičajena u eri probijanja tabua, time što prikazuje ne silovanje ili
promiskuitet ni naknadno moralisanje zbog koga akter posle mrzi sebe,
nego par koji uživa u fizičkoj ljubavi.
Dok je Vigo poljuljao otrcano školsko dostojanstvo borbom
jastucima, Anderson – koji je radio posle studentskih protesta 1968. i
u toku širenja tog pokreta – obukao
je Micka i njegovu ekipu u šik
gerilske uniforme, i šalje ih u napad
na Dan škole u kom oni izrešetaju
upravnika (Peter Jeffrey) i ostale
rukovodeće figure. Iako je to
snimljeno u fantastičnom maniru,
sa bizarnim gegovima kao što je
leš koji govori u ormanu, nema
povratka u „realnost“ koja bi ugasila
revolucionarni žar ostvarenja
želja. Anderson, scenarista David
Sherwin i glumac McDowel vratiće
se karakteru Micka Travisa u dve
dosta drugačije satire Srećan
čovek (1973) i Bolnica Britanija
(1982). KN
488
MEMORIAS DEL SUBDESARROLLO (1968) Kuba (Cuban State Film, ICAIC)
97m BW
NEUTEŠNA SEĆANJA
Jezik: Španski
Delom dokumentarni delom igrani film Tomása Gutiérreza Alea oslikava Režija: Tomás Gutiérrez Alea
jedan važan segment života na Kubi u periodu 1961–62. godine. Film Produkcija: Miguel Mendoza
prati priču o Sergiu (Sergio Corrieri), bogatom bivšem biznismenu koji Scenario: Edmundo Desnoes,
pokušava da postane pisac. U centru pažnje je njegov odnos prema Tomás Gutiérrez Alea, po romanu
transformaciji Havane u komunističku diktaturu organizovanu na Edmundo Desnoesa Memorias
pricipu policijske države. Njegovi odnosi sa ljudima i predelima doma del subdesarrollo
su uvek osenčeni nevericom, tugom i zanemarivanjem, ali isto tako i Fotografija: Ramón F. Suárez
optimizmom jer je Sergio u kontaktu sa svojom odvojenošću dok se Originalna muzika: Leo Brouwer
trudi da bude celovit još jednom. Uloge: Sergio Corrieri, Daisy
Granados, Eslinda Núñez, Omar
On pošalje svoje roditelje i bivšu ženu u Majami, a on ostaje na Kubi. Valdés, René de la Cruz, Yolanda
Pokušava da se seti šta to zaista znači biti živ. Tako počne da kucka Farr, Ofelia González, Jose Gil
rukopis u kome se nađu njegove fantazije o njegovoj sluškinji, sećanja Abad, Daniel Jordan, Luis López,
na davnašnju izgubljenu ljubav i početak burne veze sa lepom Elenom Rafael Sosa
(Daisy Granados). Na kraju bude optužen i oslobođen tužbe za silovanje,
jedva izbegavši prisilno venčanje. Ovo je vrsta parabole o individualnoj
slobodi u pravnom sistemu u korimpiranoj državi. Srgio odluči da se
smiri i sačeka da vidi šta će ispasti iz revolucionarne groznice, u koju je
zapala negova zemlja.
Kroz slojeve voice-over naracije, reditelj Alea začinjava Sergiov
život raznoraznim digresijama. Tu se nalazi i monolog o marksističkoj
dijalektici, zanimljivosti o naporima starenja u tropskim uslovima, tema
opšte nerazvijenosti i socijalna nedoslednost tokom vladavine Fidela
Kastra.
Ovo je možda međunarodno najpoznatiji kubanski film, koji je režirao
jedan od osnivača državnog filmskog studija Instituto Cubano del
Arte e Industrias Cinematograficos (ICAIC). Film je kritika kapitalizma
i komunističke revolucije. U ovoj jednostavnoj priči o čoveku u krizi,
ima elemenata fantastike, materijala iz filmskih žurnala i potresnih
delova dramske situacije, a sve to pokazuje istovremeno čuđenje i
prezir zbog pojave hladnog rata. Ovaj snažan i elegantan film je posveta
kubanskom kreativnom uticaju u trenutku akutne kulturne represije
pod maskom bolje budućnosti. GC-Q
489
SAD (Crossbow, MGM, THE PRODUCERS (1968)
Springtime) 88m Pathécolor
PRODUCENTI
Režija: Mel Brooks
Produkcija: Sidney Glazier, „Molim vas, da li bi Hitleri koji igraju sačekali sa strane!?“ Ovaj prvenac
Jack Grossberg Mela Brooksa je pravi biser, ne toliko vulgaran, ali opasniji od svega
Scenario: Mel Brooks drugog u njegovoj filmografiji. Producenti su osvojili Oskara za scenario
Fotografija: Joseph F. Coffey i predstavljaju klasičnu farsu sa ironijom od koje se crkava od smeha.
Originalna muzika: Norman Jevrejin iz njujorškog šoubiznisa postavlja mjuzkl, bez obzira što je
Blagman, Mel Brooks, zastareo, o Hitleru, koliko god da je tema neukusna.
John Morris Najveća radost filma je nezamenljivi Zero Mostel, koji je pronašao
Uloge: Zero Mostel, Gene Wilder, besmrtnost u liku neukrotive bitange Maxa Bialystocka. Njega osujećuje
Kenneth Mars, Estelle Winwood,
uštogljeni računovođa Leo Bloom (Gene Wilder), koji napravi nevinu
Renée Taylor, Christopher Hewett,
Lee Meredith, William Hickey, opasku da nepošten čovek može da zaradi čitavo bogatstvo ako zna da
Andréas Voutsinas, David Patch, će šou propasti. Podigne se milion dolara za produkciju koja vredi samo
Dick Shawn, Barney Martin, delić toga, a ako film propadne, niko ne traži lovu nazad. Max, oduševljen
Madelyn Cates, Shimen Ruskin, izvodi prevaru sa komadom koji će zasigurno propasti – Proleće za
Frank Campanella
Hitlera čiji je autor poremećeni nacista (Kenneth Mars). Paradoksalno
Oskar: Mel Brooks (scenario)
predstava postane veliki hit, što vodi do otvaranja na Levenvoru za
Nominacije za Oskara: Gene
Wilder (sporedna muška uloga)
Maxov pokajnički opus „Zarobljenici ljubavi“.
Muzička numera „Springtime for Hitler“ daje novo značenje terminu
„showstopper“ sa omažem koreografija Busbyja Berkeleya, u vidu
plesačica koje igraju raspoređene tako da prave svastiku. Prelepo
odglumljeni i postavljeni Producenti svakim novim gledanjem sve su
bolji. AE
SAD (Paradigm) 74m BW DAVID HOLZMAN’S DIARY (1968)

Režija: Jim McBride DNEVNIK DEJVIDA HOLMANA
Produkcija: Jim McBride
Jim McBride je, sa svojih dvadesetak godina i zapanjujuće malim
Scenario: Jim McBride
budžetom od 2 500 dolara, počeo da stvara ovaj film baziran na tri
Fotografija: Michael Wadleigh
ideje: slika čoveka koji sebe snima u ogledalu, banalnost svakodnevice i
Uloge: L.M. Kit Carson, Eileen
Dietz, Lorenzo Mans, Louise kako opresivnost Njujorka utiče na percepciju i ponašanje ljudi.
Levine, Fern McBride, Michel David (koga igra scenarista L. M. Kit Carson) naprosto je šmokljan.
Lévine, Robert Lesser, Jack Baran Odlučuje se da beleži najsitnije detalje svoje svakodnevice ne bi li „otkrio
istinu“. Ali njegov pristup, naizmenično opsesivan, voajerski i paranoičan
počne da odbija sve oko sebe. Daleko od običnog pseudodokumentarca
McBrideova rekonstrukcija faza ovog audiovizuelnog dnevnika začinjena
je dramskim elipsama, emocionalnim suspensom i nizom iznenađujućih
varijacija. Rezultat je veoma proročanski. Opsednutost cinema veriteom
iz šezdesetih, koji je ovde bio na meti, svoj pun procvat doživeće mnogo
kasnije u eri digitalnih kamera i videa.
Dnevnik Davida Holmana nije pojelo vreme. Ne samo da je
doživeo razrađeniju verziju u filmu Romana Coppole CQ (2001), već
su i njegova formalna dostignuća, statični dugi kadrovi, zatamnjenja,
distorzije „ribljim okom“, bočni farovi, čudni kadrovi najavili mnoge
druge eksperimente. McBride je već sintetizovao i kritikovao nasleđe
Godarda, Mekasa i „direktnog filma“. AM
490
SKAMMEN (1968) Švedska (AB, Svensk) 103m BW
SRAMOTA Jezik: Švedski
Sramota je verovatno najbolji film koji je Bergman snimao sredinom
Produkcija: Lars-Owe Carlberg
i krajem šezdesetih sa Maxom von Sydowom i Liv Ullmann na svom
omiljenom ostrvu Faro. Ali u svojoj knjizi „Images: My Life in Film“,
Bergman ne pokazuje da je zadovoljan ovim filmom. Imao je primedbe
Uloge: Liv Ullmann, Max von
na neujednačenost scenarija, koja je rezultirala lošom prvom polovinom Sydow, Sigge Fürst, Gunnar
i boljom drugom polovinom filma. Isto tako je mislio da je pokušaj Björnstrand, Birgitta Valberg,
da prikaže rat bio preveliki zalogaj. Čini se da je takva procena malo Hans Alfredson, Ingvar Kjellson,
prestroga. Ova analiza razornih ratnih efekata na jedan ljubavni par, Frank Sundström, Ulf Johansson,
Vilgot Sjöman, Bengt Eklund,
jedan je od najubedljivijih prikaza veze transformisane silama nad Gösta Prüzelius, Willy Peters,
kojima ima malo ili nimalo kontrole. Bergmanu nisu bili na raspolaganju Barbro Hiort af Ornäs, Agda Helin
holivudski budžeti, pomoću kojih bi prikazao spektakularna razaranja
i masakre, ali je više nego kompenzovao ta materijalna ograničenja
smelošću, sigurnošću i ubedljivošću svoje
drame i oštrinom svojih psiholoških,
emotivnih i socijalnih ubeđenja.
Ullmanova i von Sydow igraju par čija je
ljubav oštećena slabošću i samodovoljnošću,
ali je sposobna da se održi. Međutim kada se
rat koji su uspevali manje-više da ignorišu,
pojavi na njihovim vratima, to ih prisiljava
da sagledaju sebe, jedno drugo i njihov
odnos, sa novom okrutnom iskrenošću.
Nasilje, smrt i izdaje oko njih su i proizvoljni
i užasavajući, ali verovano ne više od ovih
intimnijih i, u stvari, šokantnijih veza. Ovo je
možda uobičajeno za Bergmanove kamerne
drame, ali ovde je dodata snaga širim
kontekstom sukobljenog sveta. Crno-bela
fotografija Svena Nykvista je, kao i uvek,
fantastična, veoma rečita kroz svoje krupne
planove lica i kadrove jurišajućih tenkova,
drveća u plamenu i izrovanih predela, a
gluma je u skladu sa Bergmanovom sjajnom
koncepcijom. Dvoje glavnih glumaca pamte
se po opravdano hvaljenoj sceni poslednjeg,
kratkog momenta sunčane, domaće sreće,
tik pre nego što rat stupi na njihovu farmu.
Takođe je sjajan i Gunnar Björnstrand, kao
dobri prijatelj koji im pomaže da se izvuku,
da bi, kako se kasnije ispostavi, iskoristio
svoju privilegovanu poziciju. Sumorno,
sablasno lepo i još uvek zastrašujuće
relevantno. GA
491
Velika Britanija (MGM, Polaris) 2001: A SPACE ODYSSEY (1968)
141m Metrocolor
ODISEJA U SVEMIRU
Jezik: Engleski / Ruski
Režija: Stanley Kubrick Jedan artefakt očigledno ekstraterestričnog porekla pokreće i nadgleda
Produkcija: Stanley Kubrick
čovekov put od majmuna do deteta zvezda. U zoru čovečanstva,
Scenario: Stanley Kubrick, Arthur
misteriozni crni monolit je pokazatelj evolucijskog skoka primata, od
C. Clarke, po priči The Sentinel lešinara i skupljača do naoružanog lovca i ubice. Milenijumima kasnije,
Arthur C. Clarka geološka ekipa otkriva monolit na Mesecu koji emituje uznemiravajuće
Fotografija: Geoffrey Unsworth kratke radio-signale usmerene ka Jupiteru. Ljudska ekspedicija (ljudi
Originalna muzika: Aram koji spavaju zamrznuti dok ih ravnodušno nadgledaju Keir Dullea i Gary
Khachaturyan, György Ligeti, Lockwood), poslata da istraži šta se to dešava, biva sabotirana od strane
Richard Strauss, Johann Strauss psihološki poremećenog kompjutera svemirskog broda „diskaveri“ po
Uloge: Keir Dullea, Gary imenu HAL (glas Douglasa Raina). Preživeli astronaut Bowman susretne
Lockwood, William Sylvester,
se sa drugim monolitom u orbiti Jupitera, koji ga propusti kroz prolaz „pun
Daniel Richter, Leonard Rossiter,
Margaret Tyzack, Robert Beatty, zvezda“ – kroz vreme i prostor, da ostari, umre i ponovo se rodi u novoj fazi
Sean Sullivan, Douglas Rain, egzistencije. To bi bio siže ovog filma koji odavno slovi kao nerazumljiv.
Frank Miller, Bill Weston, Ed Uticajna i jedinstvena, na hladnoj distanci, opsesivna, pretenciozna,
Bishop, Glenn Beck, Alan Gifford, sporna, izluđujuća, zauvek fascinantna – Odiseja 2001 je sve to. Sigurno
Ann Gillis
je da film odstupa od prvobitne namere reditelja Stenleya Kubricka
Oskar: Stanley Kubrick (vizuelni
efekti)
da stvori „poslovično dobar SF-film“ na osnovu intrigantne priče „The
Nominacije za Oskara: Stanley
Sentinel“, koscenariste, pisca Arthura C. Clarkea. Kubrick ignoriše
Kubrick (režija), Stanley Kubrick, žanrovske konvencije pa ovaj ne nalikuje ni jednom SF-filmu pre njega.
Arthur C. Clarke (scenario), Specijalni efekti koje je osmislio izbirljivi Kubrick, a razradio pionir na tom
Anthony Masters, Harry Lange, polju Douglas Trambull, dobili su Oskara kao blistava mešavina nauke i
Ernest Archer (umetnički direktor) fantazije. Pažljivi rad na mimici i najbolja protetička šminka šezdesetih, u
prvom od četiri odvojena čina filma, stvorili su najbolju imitaciju majmuna
koju je čovek ikada stvorio na filmu (i još uvek je efektna, mada neki
smatraju da je kreacija Johna Chambersa u Planeti majmuna iz 1968.
bolja). A film je prepun očaravajućih prizora: neočekivani, fascinantni rez
sa koske, kojom preti i koju baca čovekoliki majmun, na satelit koji se
okreće, veličanstveno pomračenje Sunca tačno iznad monolita, orbitalni
valcer svemirske stanice i šatla koji pristaje uz nju, kružni prostor na
„diskaveriju“ za posadu (što je, u manjoj verziji, postalo stvarnost u
projektu NASA za spejs šatl).
I zvuk je dobar, sa eksperimentalnom horskom muzikom, klasičnim
kompozicijama („Tako je govorio Zaratustra“ Richarda Straussa, pa
klasični valcer „Na lepom plavom Dunavu“), po kojima se uvek sećamo
filma, i komadići mimimalističkog dijaloga („Open the pod bay doors,
Hal.“), koji se naveliko primenjuju u omažima i kulturnim referencama.
Odiseju 2001. možemo posmatrati kao tajanstvenu avanturu, kao
propoved, ili kao viziju koja je sasvim razumljivo predstavljala vrhunski
„trip“ za hipike na psihodeličnim drogama, ali čak i kada se gleda prosto
kao upečatljiv spektakl, ostaje neprevaziđena. Ona zahteva da bude
pogledana na velikom platnu da bi bila poštovana u potpunosti. Mane
su joj preterana apstrakcija i nedovoljna naracija o jedva artikulisanim,
nerasvetljenim spekulacijama o poreklu i sudbini ljudskog života. Ali
ovo je više nego nadoknađeno uzvudljivom relacijom čovek-mašina,
vizuelnom strogošću i mirnoćom i, iznad svega, čudesnom rapsodijom o
nebu i Zemlji i beskraju iza njih. AE
492
VARGTIMMEN (1968)
VREME VUKOVA
Originalni scenario iz 1964.godine je nosio naziv The Cannibals i bio
je zamišljen kao jedan skup, monumentalni film. Ali, zbog ozbiljne
pneumonije i odluke posle bolničkog oporavka da napravi niskobudžetni
film Persona (1966), Ingmar Bergman je preradio originalni scenario u
film koji je na mnogo manjoj skali nego što je prvobitno bio zamišljen.
Ovaj kompanjon Persone ne sagledava duševnu patnju umetnika spolja
(kao u Personi) već dolazi direktno iz umetnikovih misli jer dramatizuje
sadržinu njegovog dnevnika. Očigledno inspirisan jezivim pričama E.T.A.
Hoffmanna, sve do imena likova, ovo je horor film u osetljivom umetniku
koga duhovno komadaju njegovi demonski kritičari i publika.
Obrćući vampirsku metaforu iz Persone, u kojoj bolničarka Alma (Bibi
Švedska (Svensk) 90m BW Andersson) sanja da joj glumica Elisabet Vogler (Liv Ullmann) sisa krv,
Jezik: Švedski slikar Johan Borg (Max von Sydow) u Vremenu vukova vidi svoje bogate
Režija: Ingmar Bergman feudalne dobročine u dvorcu Barona von Merkensa (Erland Josephson)
Produkcija: Lars-Owe Carlberg kao zombije kojima umetnik treba kao plen. U svom sadizmu, oni ga
Scenario: Ingmar Bergman pozivaju na zabavu samo da bi ga tretirali kao dvorsku ludu. Otvoreno
Fotografija: Sven Nykvist ismevaju njegove pretenzije prema umetničkoj slobodi tako što mučitelji
Originalna muzika: Lars Johan predstavljaju na sceni-igrački verziju Mozartove „Čarobne frule“ (koju
Werle će kasnije postaviti u pozorištu i na filmu sam Bergman), a onda je
Uloge: Max von Sydow, Liv hvale kao robu, sugerišući da joj vrednost proizilazi iz činjenice da je
Ullmann, Gertrud Fridh, Georg bila naručeno delo. Konačno poniženje dolazi kada Johana našminkaju
Rydeberg, Erland Josephson,
klovnovsko-ženskom šminkom i smejući se iz mraka posmatraju kako
Naima Wifstrand, Ulf Johansson,
Gudrun Brost, Bertil Anderberg, ga ismeva njegova ljubavnica Veronica Vogler (Ingrid Thulin).
Ingrid Thulin Međutim, Bergman takođe daje nagoveštaj da Johanu kao naratoru
nije za verovati. Natprirodne osobine i neobičan uvid mučitelja
u njegovu psihu otkrivaju da je u pitanju samo projekcija njegovih
unutrašnjih destruktivnih sila. To ovaj film čini još jednom varijacijom
Bergmanovog motiva o predatorskom odnosu između umetnika i
njegove publike. MT
494
TARGETS (1968) SAD (Saticoy) 90 m Pathécolor
METE Režija: Peter Bogdanovich
Produkcija: Peter Bogdanovich,
Kruže glasine da je Peter Bogdanovich dobio šansu da režira kada Daniel Selznick
je producent Roger Corman uvideo da mu Boris Karloff duguje dva Scenario: Polly Platt, Peter
dana snimanja. Takođe je imao i 20-ak minuta neupotrebljenog Bogdanovich, Orson Welles
materijala iz filma Teror (1963) i tražio je od Bogdanovicha da ga Fotografija: László Kovács
upotrebi. Ali, umesto da sakati E. A. Poa, što je bila Cormanova zamisao, Uloge: Tim O’Kelly, Boris Karloff,
Bogdanovich je smislio sjajan originalni scenario. Karloff u suštini igra Arthur Peterson, Monte Landis,
samog sebe, ostarelu horor zvezdu Byrona Orloka, a Bogdanovich igra Nancy Hsueh, Peter Bogdanovich,
Daniel Ades, Stafford Morgan,
ambicioznog mladog reditelja koji ga nagovara da odigra još jednu James Brown, Mary Jackson,
ulogu. Ovo je ukršteno sa pričom o naizgled tipičnom američkom „dečku Tanya Morgan, Timothy Burns,
iz komšiluka“, Bobbyu Thompsonu (Tim O’Kelly), koji ubija svoju ženu i Warren White, Mark Dennis,
svoju majku, a onda počne nasumično da ubija - prvo sa vodotornja Sandy Baron
iznad puta, a onda iza ekrana u drive-in-bioskopu, u kome se Orlok
pojavljuje na projekciji koja se sastoji od preostalog materijala iz filma
Teror, u kojoj se pojavljuje i mladi Jack Nicholson.
Mete su američki pandan francuskih filmova nouvelle vaguea,
koje su snimali reditelji poput Françoisa Truffauta i Clauda Chabrola.
Bogdanovich je, kao i oni, bio filmski kritičar i u Metama možemo
pronaći direktne ili prikrivene reference na Krimi-kodeks Howarda
Hawksa (1931), u kome je glumio Karloff, na Dodir zla Orsona Wellesa
(1958) i na Psiho Alfreda Hitchcocka (1960). Orlok kaže na jednom
mestu: „Ja sam anahronizam. Moja vrsta strave nije više strašna“.
Thompsonov lik je očigledno zasnovan na teksaškom snajperisti sa
tornja, Charlesu Whitmanu. On je bivši marinac koji je ubio svoju majku,
a potom upucao 14 ljudi, 1. avgusta 1966.godine, uredan je, „normalan
i zdrav dečko“, koji je fasciniran oružjem... Film igra na istu tu fiksaciju
postavljajući kameru iza Thompsonovog optičkog nišana, pitajući
nas, slično kao Harry Lime (Orson Welles) u Trećem čoveku (1949),
koliko je nama zaista stalo do tih tačkica u daljini. Hladno distanciran
i inteligentno napravljen, film Mete je precizna fotografija Amerike koja
zapada u novo, nasilno doba. TCh
495
SAD (Image Ten, Laurel, Market NIGHT OF THE LIVING DEAD (1968)
Square) 96m BW
NOČ ŽIVIH MRTVACA
Režija: George A. Romero
Produkcija: Karl Hardman, Noć živih mrtvaca izgleda jeftino snimljen i počinje tako kao da bi se
Russell Streiner, Karen L. Wolf mogao pretvoriti u komediju. Brat i sestra idu da posete majčin grob i
Scenario: George A. Romero, brat pokuša da uplaši sestru pretvarajući se da je sablast koja je vreba.
John A. Russo Malo potom on je ubijen, a devojka se nađe zarobljena na napuštenoj
Fotografija: George A. Romero farmi sa raznim ljudima, gde ih napada bezumna masa mrtvaka, tek
Originalna muzika: Scott Vladimir ustalih i željnih ukusa ljudskog mesa.
Licina Polako, preko vanrednih vesti na radiju i televiziji, begunci počnu
Uloge: Duane Jones, Judith da sklapaju sliku onoga što se događa. Leševi ustaju širom zemlje,
O’Dea, Karl Hardman, Marilyn
Eastman, Keith Wayne, Judith
verovatno i širom sveta, i napadaju žive sa ciljem da pojedu njihovo
Ridley, Kyra Schon, Charles Craig, meso. Napetost raste među junacima priče dok se prepiru šta da
S. William Hinzman, George preduzmu. Da li da probaju da pobegnu ili da ostanu i čekaju na
Kosana, Frank Doak, Bill Cardille, pomoć, koja bi mogla da ne stigne nikada? Ko bi trebalo da bude vođa
A.C. McDonald, Samuel R. Solito,
i da koordinira stvarima? Hladnokrvni racioanlni crnac ili impulsivni
Mark Ricci
porodični čovek? S obzirom da se napolju broj napadača povećava i
da kuća neće još dugo odolevati, nešto se mora uraditi. Ne zadugo,
sve opklade su povučene. Svaki tračak nade i očekivanja, koji bi se
mogli pronaći u priči, posečeni su pogrešnom odlukom, lošom srećom i
surovim obrtom sudbine i sve što nam ostaje je užas očajanja.
Noć živih mrtvaca je pomerio granice horor žanra u drugoj polovini
XX veka, izvlačeći priče iz zastarelih gotičkih konvencija jučerašnjice na
hladno, nemilosrdno svetlo današnjice. George Romerov film je na svoj,
skoro dokumentaristički, način dotakao pitanja sa kojima se suočavala
Amerika krajem 60-ih: građanski nemiri, rasizam, raspad nuklearne
porodice, strah od rulje i sam Armagedon. Ništa se ne može garantovati.
Dobro ne trijumfuje uvek. Ovo je bio prvi put da je jedan horor odrazio
osećaj nelagode koji je prožimao
savremeno društvo ne nudeći mu
nikakvu utehu. AT
496
497
Francuska (FFD, Pléïade, deux MA NUIT CHEZ MAUD (1969)
mondes, Carrosse, Losange,
Guéville, Renn, Simar, SFP, Two
MOJA NOĆ KOD GOSPOĐICE MOD
World) 110m BW Treća od šest „Moralnih priča“ Erica Rohmera, koja se ujedno smatra
Jezik: Francuski i najboljom, dešava se tokom nekoliko dana jedne zime u francuskom
Režija: Eric Rohmer gradu, u provinciji Klermontu. Jean-Louis Trintignant igra inžinjera,
Produkcija: Pierre Cottrell, isusovca koji se odluči da oženi studentkinju Françoise (Marie-Christine
Barbet Schroeder Barrault), koju je video na misi, ali je nikada nije upoznao. Slučajno
Scenario: Eric Rohmer nabasa na prijatelja iz školskih dana (Antoine Vitez) koji ga odvede
Fotografija: Néstor Almendros u stan duhovite, inteligentne, razvedene doktorke Maud (Fransois
Uloge: Jean-Louis Trintignant, Fabian). Tokom dugog razgovora, koji je središnji deo filma, glavni junak
Françoise Fabian, Marie-Christine
Barrault, Antoine Vitez, Léonide
i Maud otkriju da privlače jedno drugo.
Kogan, Guy Léger, Anne Dubot Nigde drugde mesto i godišnje doba nisu tako bitni kao u ovom
Nominacije za Oskara: Francuska fimu. Sneg koji pada i hladi vazduh, u dugoj sceni u Maudinom stanu,
(najbolji film na stranom jeziku), predstavlja izgovor junaku da ostane tu tokom noći, a kasnije mu
Eric Rohmer (scenario) omogućava da upozna studentkinju i provede noć sa njom. Crno-bela
Filmski Festival u Kanu: Eric fotografija Néstora Almendrosa takođe daje doprinos kompleksnosti i
Rohmer nominacija (Zlatna
dirljivosti filma, kao i sjajni dijalozi. Preovladava atmosfera nelagodnog
Palma)
popuštanja napetosti, koja je emocioanlno povezana sa junakovom
prihvatljivom alijenacijom. Bez obzira na simpatičnost Trintignanta, film
na kraju nije na strani junaka i posmatra njegove odluke sa tugom, koja
visi u vazduhu dugo posle kraja filma. CFu
Kuba (ICAIC) 160m BW LUCIA (1969)

Jezik: Španski LUCIA
Režija: Humberto Solás
Humerto Solásov film Lucía svakako važi za jedno od ključnih dela
Scenario: Julio García Espinosa,
Nelson Rodríguez, Humberto moderne, postrevolucionarne kubanske kinematografije. Moglo bi se
Solás reći da ovaj film nudi neku vrstu preseka ključnih doktrina filma u
Fotografija: Jorge Herrero toj deceniji. Veselu mešavinu stilova i tonova delimično je uskladila
Uloge: Raquel Revuelta, Eslinda trodelna struktura filma koja prati sudbine tri lika po imenu Lucía u
Núñez, Adela Legrá, Eduardo ključnim trenucima „moderne“ kubanske istorije.
Moure, Ramón Brito, Adolfo Iz savremene perspektive, najznačajnije u filmu Lucía jeste
Llauradó, Idalia Anreus, Silvia
Planas, Flora Lauten, Rogelio
način na koji se dinamično kreće između različitih filmskih modova,
Blain, Maria Elena Molinet, predstavljajući zapanjujuće prizore podjednake lepote i užasa. U
Aramís Delgado, Teté Vergara, tom pogledu, najviše je komentarisan i najviše se pamti uvod filma.
Flavio Calderín Naročito je značajna scena bitke u kojoj goli, crni jahači masakriraju
vladine trupe, gde ima žestokog divljaštva sličnog Ponoćnim zvonima
Orsona Wellesa (1965). Po svojoj mešavini stilova, po fatalizmu u
prikazu istorije, po dinamici kojom se kreće od blizine do udaljenosti,
po ekstremno krupnim planovima i dugim kadrovima, film pomalo liči
na operski stil Sergia Leonea. U svom sudaru perspektiva i pristupa,
Lucía istražuje mogućnosti filma radi poboljšanja osvešćenosti, kao i
povezanosti postrevolucionarnog kubanskog filma sa novim talasima u
Evropi i Južnoj Americi. AD
498
HSIA NU (1969)
DODIR ZENA
Bukvalni prevod naziva ovog filma je „Ratnica“ i uopšte ne upućuje na
priču ovog filma. Postoji razlog zbog koga ovaj film smatraju reperom
kineske kinematografije: on predstavlja Rosettin kamen za tumačenje
wuxia iliti žanra mača i magije. Priča ima sasvim jednostavan početak
- prikazuje učenog sanjara (Shih Chun) u jednom uspavanom gradu
pokraj Pekinga, čija majka brine da li će se on ikada oženiti i dobiti
decu da bi nastavio porodičnu lozu. Njemu je zapala za oko tajanstvena
žena (Feng Hsu) koja se doselila u napuštenu palatu, koja odavno važi
za ukletu i kruže glasine da postoje duhovi u njoj. On otkriva da je ona
u stvari princeza koja je pobegla pred carskim neprijateljima koji su joj
pobili članove porodice i tako priča dobija još šire razmere. Svaki obrt
u zapletu otvara naraciju u nešto veće, a na kraju u priču uđu i mistični
budistički monasi koji poseduju natprirodne moći, kao i metafizička
fantastika. Uloge polova su izokrenute. Princeza nije nežna ljubičica
nego je sjajan mačevalac koji može da izađe na kraj sa četom elitnih
gardista, dok je učenjak knjiški moljac koji ne zna da se bori. Tempo
je veoma žustar s obzirom na to da se radi o filmu koji traje tri sata.
To je zato što je film stvarno nepredvidiv. Non-stop čekate da vidite
šta će se sledeće dogoditi jer bi to moglo da promeni sve prethodne
pretpostavke o filmu.
Tajvan (International, Lian Bang,
King Hu se sa pravom smatra rediteljem pionirom wuxia filma, bez Union) 200m Eastmancolor
obzira na to što žanr postoji još od doba nemih filmova. Naravno da su Režija: King Hu
wuxia romani verovatno već posedovali raskoš i složenost, ali je King Hu Produkcija: Jung-Feng Sha,
taj kome je pošlo za rukom da prenese te osobine na film, kombinujući Shiqing Yang
ih sa akrobatikom i pompeznošću Pekinške opere i primesama Zen Scenario: King Hu, Songling Pu
budizma. Njemu je bilo jasno da se filmovi doživljavaju čulima i popunio Fotografija: Yeh-hsing Chou,
je kadrove vrtlozima boja i pokreta. Posle brušenja zanata na nekoliko Hui-ying Hua
ranijih wuxia filmova, sa Dodirom zena reditelj Hu je na vrhuncu svoje Originalna muzika: Tai Kong Ng,
karijere. AT Dajiang Wu
Uloge: Billy Chan, Ping-Yu Chang,
Roy Chiao, Shih Chun, Hsue Han,
Yin-Chieh Han, Feng Hsu, Ching-
Ying Lam, Tien Miao, Hong Qiao,
Peng Tien, Cien Tsao, Pai Ying
Filmski Festival u Kanu: King
Hu (grand technical prize),
nominacija (Zlatna Palma)
499
BUTCH CASSIDY AND
THE SUNDANCE KID (1969)
BUČ KASIDI I SANDENS KID
„Kako to misliš, ne znaš da plivaš? Pad će te verovatno ubiti“. Kultno
spajanje Paula i Redforda toliko je bilo magično (i toliko profitabilno,
postavši hit godine) da je ova otkačena studija karaktera, u vidu akcione
komedije zaodenuta u formu vesterna, okupana sepijom direktora
fotografije Conrada Halla (koji je dobio Oskara) postala kamen temeljac
svih filmova o prijateljima koji se stalno prepiru.
Odmetnici Butch (Newman) i Kid (Redford, koji je posle toga svoj
ranč u Juti i filmski institut nazvao „Saundance“) su članovi zloglasne
„Hole in the Wall“ bande. Posle jedne preambiciozne pljačke voza, stvari
se previše zakuvaju. Za vrat im zasedne neumorna potera zbog koje
Butch ponavlja pitanje koje je ušlo u svakodnevnu upotrebu: „Who ARE
those guys?“ i oni odlučuju da počnu svoju kriminalnu karijeru ponovo
u inostranstvu, sa sve Kidovom ljubavnicm Ettom Place (Kathereine
Ross). Čuveni završetak filma ima svojih zabavnih trenutaka kao što
je uvežbavanje izgovaranja rečenice „Ovo je pljačka, svi leđa uza zid!“
SAD (Fox, Campanile) 110m BW na španskom jeziku kako bi postali banditska počast Bolivije. Film je
(Sepiatone)/ Color nezaboravan po svom završnom stop kadru u kome dvojica bandita
Jezik: Engleski / Španski istrčavaju da se obračunaju u pucnjavi sa celom vojskom.
Režija: George Roy Hill Film je sjajna kombinacija odličnog scenarija, sjajne vizuelne realizacije
Produkcija: John Foreman i velikih zvezda. Pored svih šala i poziranja, tu je stvarni interes za dobro
Scenario: William Goldman definisane, kontrastirane likove. Butch, mozak ekipe, je slatkorečivac sa
Fotografija: Conrad L. Hall vizijom, koga nosi njegov entuzijazam. Kid je zlatan dečko sa tamom unutar
Originalna muzika: Burt sebe, hladnokrvan i zajedljiv i stidi se da prizna bilo kakvu slabost.
Bacharach William Goldmanov scenario koji je dobio Oskara je uzbudljiv, zabavan
Uloge: Paul Newman, Robert i romantičan. U njemu je sadržana vešta satira legende sa Divljeg
Redford, Katharine Ross, Strother zapada (pravi Butch i Sundance bili su, naravno, daleko od Newmanove
Martin, Henry Jones, Jeff Corey, i Redfordove harizme i šarma), ali sadrži i bezobraznu crtu, kao kada Kid
George Furth, Cloris Leachman,
Ted Cassidy, Kenneth Mars,
oslovi „učiteljicu“ Ettu i pištoljem je natera da se skine. Posle prvobitnog
Donnelly Rhodes, Jody Gilbert, šoka, u filmu koji je do tada bio srdačan, veliko olakšanje dolazi kada
Timothy Scott, Don Keefer, otkrijemo da se njih dvoje već dobro poznaju. Pesma Bacharacha
Charles Dierkop „Raindrops Keep Falling on Ma Head“ je pomalo izgubila svoju draž
Oskar: William Goldman vremenom. Retko kad su filmovi tako privlačni i simpatični kao ovaj. AE
(scenario), Conrad L. Hall
(fotografija), Burt Bacharach
(muzika), Burt Bacharach, Hal
David (pesma)
Foreman (najbolji film), George
Roy Hill (režija), William E.
Edmondson, David Dockendorf
(zvuk)
500
MIDNIGHT COWBOY (1969) SAD (Florin, Jerome Hellman)
113m Color
PONOĆNI KAUBOJ
Režija: John Schlesinger
„I’m WALKIN’ here“! Perač sudova iz Teksasa Joe Buck (Jon Voight) kreće
Produkcija: Jerome Hellman,
put Njujorka uz zvuke zarazne žalopojke „Everybody’s Talkin’ At Me“, u Kenneth Utt
izvođenju Herrya Nilssona, ubeđen da će bogatašice jedva dočekati Scenario: Waldo Salt, po romanu
da plate kršnog pastuva za seksualne usluge (naslov je žargonski izraz Jamesa Leo Herlihya
za mušku kurvu). Njegov tragikomični napredak kao naivnog došljaka Fotografija: Adam Holender
prekidaju tužni, uznemiravajući flešbekovi, od kojih se izdvaja užasan Originalna muzika: John Barry,
napad na njega i njegovu devojku Crazy Annie koju igra Jennifer, ćerka Floyd Huddleston, Fred Neil
scenariste Waldoa Salta. Njegova linija uspeha u Njujorku je serija Uloge: Dustin Hoffman, Jon
obeshrabrujućih susreta, među kojima se izdvaja onaj sa Sylviom Miles, Voight, Sylvia Miles, John
koja je nikakva plavuša, zbog čijeg jadnog insistiranja na tome da je McGiver, Brenda Vaccaro,
Barnard Hughes, Ruth White,
„super riba“, naivni Joe plati njoj.
Jennifer Salt, Gilman Rankin,
Joe, usamljen i očajan, sprijatelji se sa hromim, sušičavim prevaran- Gary Owens, T. Tom Marlow,
tom Enricom „Ratsom“ Rizzom (Dustin Hoffman), koji mu nudi da sa njim George Eppersen, Al Scott, Linda
deli stan koji je ilegalno zaposednut. Joeova nadanja splašnjavaju sa Davis, J.T. Masters
svakim novim neuspehom, a sa druge strane, dok se Ratsovo zdravstve- Oskar: Jerome Hellman (najbolji
no stanje sve više pogoršava, njegovi snovi o novom životu na Floridi sve film), John Schlesinger (režija),
Waldo Salt (scenario)
više narastaju. Iako se na film često gledalo kao na ciničan i sumoran,
Nominacije za Oskara: Dustin
Schlesingerov stav, da je ovo u krajnjoj instanci priča o nadanju, nalazi Hoffman (glumac), Jon Voight
svoje opravdanje u činjenici da Joe odbacuje svoje snove o životu žigola (glumac), Sylvia Miles (sporedna
baš kada postanu realni, zarad stvarnog ljudskog odnosa. ženska uloga), Hugh A. Robertson
Ponoćni kauboj je možda jedan od najhrabrijih izbora za koji su se (montaža)
odlučili članovi žirija Akademije. To je jedini film ocenjen oznakom „X“ Berlinski Filmski Festival: John
koji je osvojio Oskara za najbolji film. Osvojio je i Oskare za režiju i Schlesinger (OCIC nagrada),
za Saltovu adaptaciju romana Jamesa Lea Herlihya. Ove nagrade su
dovele do preispitivanja filma, tako da je i pored teme homoseksualnosti
i prostitucije ocena izmenjena na „R“, a komercijalni uspeh koji je film
postigao je dokazao da publika može da prihvati zrelost koju film poseduje
i njegov iskreni realizam i moć uloga koje su proizašle iz saosećanja
glumaca. Uprkos stilu koji naginje modi 60-ih, što se najbolje vidi u sceni
psihodelične žurke koju su organizovali ljudi iz Warholovog okruženja,
Schlesingerov fokus na odnos a ne na stil opstaje i uvek je privlačan. AE
501
Italija / Francuska (PEA) 138m SATYRICON (1969)
Technicolor
SATIRIKON
Jezik: Italijanski
Režija: Federico Fellini Evropski art-film je u Americi postao popularan sa filmovima italijanskog
Produkcija: Alberto Grimaldi neorealizma 40-ih, a popularnost su povećali angažovani i vizionarski
Scenario: Federico Fellini, filmovi najuticajnijeg naslednika neorealizma, Federica Fellinija. Iako
Brunello Rondi, Bernardino je možda poznatiji po filmovima koji se bave moralom i teškoćama
Zapponi, po knjizi Petronia savremenog društva, Fellini je, kao i mnogi u italijanskoj kinematografiji,
Fotografija: Giuseppe Rotunno iskazivao interesovanje za rekonstrukcije istorijskih priča. Satirikon je
Originalna muzika: Tod epska fantazija prema Petroniusovom romanu, o životu u doba Nerona.
Dockstader, Ilhan Mimaroglu, Ovaj film je postigao trenutni uspeh kod posetilaca art-bioskopa.
Nino Rota, Andrew Rudin
Šokantne scene bluda, grotesknosti i crne komedije zasluženo su
Uloge: Martin Potter, Hiram
Keller, Max Born, Salvo Randone,
dobile oznaku „R“ u novouspostavljenom rejting sistemu, koristeći novu
Mario Romagnoli, Magali Noël, slobodu koja je došla ukidanjem Produkcijskog kodeksa.
Capucine, Alain Cuny, Fanfulla, Satirikon je, u isto vreme, slika drevnog Rima u duhu tradicionalnog
Danica La Loggia, Giuseppe italijanskog istorijskog filma i evokacija seksualne revolucije 60-ih.
Sanvitale, Genius, Lucia Bosé,
Može se naći dosta sličnosti sa prethodnim Fellinijevim filmovima,
Joseph Wheeler, Hylette Adolphe
naročito sa filmom Sladak život (1960). Ali, mnogi kritičari su mislili da
Nominacije za Oskara: Federico
Fellini (režija) filmu nedostaje intelektualnih tema i znakovitih stilizacija iz prethodnih
rediteljevih radova. Naglasak na seksu i golotinji je naravno izazvao
interesovanje određenog dela posetilaca art-bioskopa tog doba. Sledeći
fragmentarnost svog izvora, Satirikon je podeljen na 25 epizoda, koje
samo ovlaš povezuje mladi cinik Encolpio (Martin Potter). Poput Odiseja,
Encolpio kreće u seriju avantura koje prete smrću i propašću, ali iz kojih
uvek nekako uspe da se izvuče.
U centru fima, koji je često težak za praćenje, nalazi se Encolpievo
prijateljstvo sa Asciltom (Hiram Keller) i zajednička opčinjenost
dečakom robom (Max Born). Međutim, jedna stvar je sigurna - Encolpio
ima teškoća, baš kao i gledalac, da shvati moral i ponašanje gomile
likova koje sreće. Film obiluje upečatljivim scenama: javna kuća
puna debelih mušterija i kurvi, žrtvovanje životinja sa bujicama krvi,
zemljotres koji ruši zgradu u kojoj odseda Encolpio, nimfomanka u
pustinji koju Encolpio treba da zadovolji, susret sa Minotaurom u duhu
čuvene Tezejeve avanture i fascinantno bogata gozba kod
Trimalcionea (Mario Romagnoli), na kojoj gosti u tradiciji
„nouveau riche“ pokazuju neverovatnu vulgarnost.
U tradiciji pikarskih romana, Satirikon se ne završava
uspostavljanjem društvene stabilnosti već junačkim
odlaskom u nove pustolovine. Ovaj film, kao komentar na
hedonizam i nekontrolisani materijalizam modernog društva,
ipak se više pamti kao gozba iznenađujućih i čak šokantnih
slika, sa vizuelnim rimama i motivima koji se ponavljaju i
daju osećaj celovitosti ove neprestane bujice dešavanja.
Fellinijev Rim iz 1972. godine je neka vrsta nastavka koji nije
uspeo da ponovi čaroliju originala. RBP
502
Alžir / Francuska (Office National Z (1969)
pour le Commerce et l’Industrie
Cinématographique, Reggane,
Z
Valoria) 127m Eastmancolor Costa-Gavrasova brza politička drama potvrdila je visoko kotiranu
Jezik: Francuski poziciju reditelja u internacionalnoj filmskoj zajednici, istovremeno
Režija: Costa-Gavras skrećući pažnju na nevolje grčke demokratije koja je zbačena posle
Produkcija: Jacques Perrin, šokantnog atentata na Gregoriosa Lambrakisa, levičarskog profesora i
Ahmed Rachedi, Eric zastupnika, u Solunu 1963.
Schlumberger, Philippe d’Argila
Iako je Z na francuskom jeziku i podela mu je uglavnom francuska,
Scenario: Jorge Semprún, po
romanu Vassilis Vassilikosa
Costa- Gavras (grčki emigrant) je film bazirao na Vassili Vassilikosovom
Fotografija: Raoul Coutard
fiktivnom prikazu afere „Lambrakis“. Posle brutalnog ubistva jednog
Originalna muzika: Mikis
liberalnog političara (Yves Montand) nakon govora održanog na
Theodorakis mirnom protestu, istraga koja usledi otkriva stepen korupcije koja
Uloge: Yves Montand, Irene preti da sruši ceo vojni establišment. Reditelj pojačava osećaj
Papas, Jean-Louis Trintignant, napetosti upotrebom neravnomerne, stakato montažne tehnike, koju
Jacques Perrin, Charles Denner, uravnotežava oštra fotografija Raoula Coutarda. Pauline Kael je rekla:
François Périer, Pierre Dux,
„Z je skoro neizdrživo uzbudljiv politički triler koji pravi toliko tenzije
Georges Géret, Bernard Fresson,
Marcel Bozzuffi, Julien Guiomar, da ćete se osetiti potpuno vezani u čvor do kraja filma“. Kao dodatak
Magali Noël, Renato Salvatori, njegovim stilskim dostignućima, u filmu su i odlično napravljene uloge
Habib Reda, Clotilde Joano Jean-Louisa Trintignanta, kao istražnog sudije, i Irene Papas, kao
Oskar: Algeria (najbolji film Montandove žene. SJS
na stranom jeziku), Françoise
Bonnot (montaža)
Nominacije za Oskara: Jacques
Perrin, Ahmed Rachedi (najbolji
film), Costa-Gavras (režija),
Jorge Semprún, Costa-Gavras
(scenario)
Filmski Festival u Kanu: Jean-
Louis Trintignant (glavna muška
uloga), Costa-Gavras (nagrada
žirija), nominacija (Zlatna Palma)
504
IL CONFORMISTA (1969) Italija / Francuska / Zapadna
Nemačka (Maran, Marianne,
KONFORMISTA Mars) 115m Technicolor
Konformista iz naslova je Marcello Clerici (Jean-Louis Trintignant) koji Jezik: Italijanski
spremno dočekuje Musolinijevu fašističku vlast. On pristupa tajnoj Režija: Bernardo Bertolucci
službi i biva mu obezbeđen novi život koji uključuje i novu ženu (Stefania Produkcija: Giovanni Bertolucci,
Sandrelli). Međutim, njegov medeni mesec je povezan sa prikrivenim Maurizio Lodi-Fe
motivima. On treba da izvrši atentat na jednog starog profesora (Enzo Scenario: Bernardo Bertolucci,
Tarascio), koji je vođa antifašističkog pokreta. Međutim, u njemu počinje po romanu Albertoa Moraviae
da se rađa sumnja u ispravnost njegove misije, koja delimično dolazi od Fotografija: Vittorio Storaro
potisnutih sećanja iz detinjstva. Originalna muzika: Georges
Delerue
Da li je ikada postojao film koji je toliko u neskladu sa svojim
Uloge: Jean-Louis Trintignant,
naslovom kao Konformista? Bertoluccijev film ne može biti upadljivije
Stefania Sandrelli, Gastone
neskroman po svojoj drskoj upotrebi stila. Konformizam ispada na Moschin, Enzo Tarascio,
najudaljenijoj tački od početnih namera. Filmska naracija je nelinearna Fosco Giachetti, José Quaglio,
i ide napred-nazad kroz vreme uz pomoć flešbekova koji dodatno Dominique Sanda, Pierre
Clémenti, Yvonne Sanson,
oslikavaju portret Trintignantovog komplikovanog protagoniste. U
Giuseppe Addobbati, Christian
Konformisti je tako dobro upotrebljena boja, položaj kamere i dizajn da Aligny, Carlo Gaddi, Umberto
se priča često učini podređena slikama. Silvestri, Furio Pellerani
Ovo je poslastica za oči najvišeg reda, dok prerušeni atentatori i Nominacije za Oskara: Bernardo
političke intrige nikada nisu izgledali tako stilizovano. Pa ipak, politika Bertolucci (scenario)
u ovom Bertoluccijevom filmu nikada ne biva potpuno potisnuta u Berlinski Filmski Festival:
zadnji plan. Na kraju krajeva, Konformista je oštra osuda fašističkih Bernardo Bertolucci (interfilm
nagrada), (specijalana nagrada
kolaboratora. Trintignant je opisan kao sledbenik slabe volje koji novinara), nominacija (Zlatni
na kraju plaća cenu za baziranje svog života na jakim (i pogrešnim) Medved)
ubeđenjima drugih.
Interesantno je da Bertolucci ipak zamagljuje priču sa malo
dubiozne psihologije. Izgleda kao da se
za Trintignantovo ponašanje može naći
uzrok u seksualnim iskustvima tokom
detinjstva, što je bukvalna povezanost
seksa i nasilja u korenu njegove želje za
redom. Kao da će njegovo pristupanje
fašistima na neki način iskontrolisati
njegovu homoseksualnost. Kao i
uglavnom ceo film, i psihoanaliza je
površinska i pruža malo suštine. Ali,
Bertolucci koristi mutnu psihologiju
predstavljajući nam obilne simboličke
reference i slike, neke očigledne, neke
nedokučive, ali su sve zanosne za
gledanje. JKl
SAD (BBS, Columbia, Pando, EASY RIDER (1969)
Raybert) 94m Technicolor
GOLI U SEDLU
Jezik: Engleski / Španski
Režija: Dennis Hopper Goli u sedlu je jedan od onih filmova čiji značaj daleko nadilazi njegov
Produkcija: Peter Fonda, William status umetničkog dela. Priča je prosta. Dva mladića, sa nadimcima
Hayward, Bert Schneider Kapetan Amerika (Peter Fonda) i Billy (Dennis Hopper), zarade brdo
Scenario: Peter Fonda, Dennis love od droge koju su kupili južno od granice. Pošto su sada puni
Hopper, Terry Southern para, oni odluče da ostvare davnašnji san - da posete Nju Orleans za
Fotografija: László Kovács vreme karnevala „Mardi Gras“. Oni kupe dva morota i otisnu se na put
Originalna muzika: Hoyt Axton, preko Amerike. Na proputovanju oni prolaze pored nekih znamenitosti
Mars Bonfire, Roger McGuinn, američkog Zapada, kao što su Dolina spomenika i Taos Pueblo. Svraćaju
Jimi Hendrix
u jednu komunu gde naleću na advokata iz malog grada koji im pomaže
Uloge: Peter Fonda, Dennis da izađu iz zatvora, „tripuju se“ na drogama sa dve kurve na groblju u
Hopper, Antonio Mendoza, Jack
Nicholson, Phil Spector, Mac Nju Orleansu. A sve ovo vodi ka šokantnom kraju.
Mashourian, Warren Finnerty, Ispostavilo se da je od ove, naizgled banalne, priče napravljen jedan
Tita Colorado, Luke Askew, Luana od najplodnijih filmova postšezdesetosmaške generacije u Holivudu i
Anders, Sabrina Scharf, Robert jedan od prvih koji je postavio „alternativno društvo“ na veliko platno.
Walker Jr., Sandy Wyeth, Robert
Ball, Carmen Phillips, Ellie Wood
Dvojica bajkera su kultne figure - Hopper sa svojom dugom kosom,
Walker naočarima za sunce i indijanskom ogrlicom i Fonda sa svojim šlemom
Nominacije za Oskara: Peter sa zvezdama i prugama. Droga se koristi na veliko (po pričama, među
Fonda, Dennis Hopper, Terry ekipom i podelom koliko i u samom filmu). Dvojica junaka se kupaju goli
Southern (scenario), Jack sa parom uslužnih hipi devojaka i filozofiraju „naduvani“ sa prijateljem,
Nicholson (sporedna muška
advokatom Georgeom, kraj logorske vatre. On je sin bogataša koji
uloga)
odbacuje ispravno društvo i artikuliše ono što prolazi kao ideološku
Filmski Festival u Kanu: Dennis
Hopper (najbolji debitantski film), platformu filma. Kako on to vidi, društvo je otišlo dođavola, isprepadano
nominacija (Zlatna Palma) od nekonvencionalnih stvari: „Stvarno je teško biti slobodan kada te
prodaju i kupuju na tržištu“.
Goli u sedlu je bacio rukavicu u lice većini holivudskih mudrosti. Ovo
je film napravljen od strane mladih i za mlade (Hopper je imao samo 32
godine kada ga je režirao), sa muzikom takvih pobornika kontrakulture
kao što su Jimi Hendrix, Steppenwolf i Bob Dylan. Niko od glumaca nije
bio velika zvezda - ni Nicholson, ni Hopper, ni Fonda.
Naracija je neobuzdana koliko i likovi. Goli u sedlu,
koji je snimljen sa vrlo malo para, postigao je izuzetan
uspeh na blagajnama. Ovo je popločalo put filmovima
koji su izazivali konvencionalne holivudske ideje, u
koje spadaju i ostali filmovi kojima se Nicholson
probio - Pet lakih komada i Gospodar Marvinovih
vrtova Posle cele priče, došlo je do neslaganja oko
toga ko je šta uradio na filmu. Hopper je tvrdio da
je on autor filma, ne samo kao glumac i reditelj,
već, po njegovom mišljenju, i kao scenarista.Drugi to
vide malo drugačije smatrajući da su najartikulisanije
scene filma, kao na primer razgovori sa Georgeom,
unapred pažljivo osmišljene od strane scenariste
Terrya Southerna, koji se pre toga pojavljivao na
špicama Kubrickovog Dr Strendžlava. Ali, svi se slažu
u jednom - da je naslov Southernova ideja. EB
506
SAD (Osti) 75m BW HIGH SCHOOL (1969)
Režija: Frederick Wiseman GIMNAZIJA
Produkcija: Frederick Wiseman
Frederick Wisemanov drugi film jedna je od njegovih najstrašnijih i
Scenario: Frederick Wiseman
najdvosmislenijih institucijalnih studija. Film je dokumentaristički prikaz
Fotografija: Richard Leiterman
„Northeast High School“ u Filadelfiji, koja je državna škola za većinom
belu srednju klasu. Od početka, Wiseman pojašnjava da je njegova
sfera interesovanja autoritarizam nastavnika i administracije, neuspeh
škole da podstakne samoizražavanje i kritičko mišljenje i naglašavanje
besmislenih rituala i formi.
Nastavnik španskog jezika tera đake da ponavljaju reči „Jean-Paul
Sartre“ i „egzistencijalista“ bez ikakve diskusije o tome ko je u stvari
Sartre i šta je to egzistencijalizam. Nastavnik engleskog jezika deklamuje
pesmu „Casey at the Bat“ učionici punoj šesnaestogodišnjaka, a potom
ga čujemo kako nudi inspirativnu mudrost: „Rečnik je jedino mesto gde
uspeh dolazi pre rada“. Jednom đaku koji protestvuje zbog kaznenog
prekovremenog ostanka u školi kažu da je prihvatanje kazne bez
prigovora znak zrelosti.
Savetnica za koledž savetuje jednom đaku da se pripremi za najgore
ako želi da se upiše u jeftinu školu sa niskim akademskim standardima.
Ginekolog koji predaje seksualno vaspitanje naziva himen „đana“ i
pobere aplauz kada izvali šalu da njega u stvari plaćaju da gura prste
u vaginu. Ženske učenice moraju da prolaze kroz besmislene torture
fizičkih vežbi (uz zatupljujuću pesmu „Simon Says“ Fruitgum Company
iz 1910) i probu modne revije u kojoj nastavnica (koja mora da je
završila istu dizajnersku školu kao i milionerova žena u Giliganovom
ostrvu) veselo opisuje jednu devojku, u njenom prisustvu i pred njenim
koleginicama, kao nekoga ko ima „problem sa težinom“.
Na kraju filma od koga se ledi krv u žilama, direktorka čita pismo
koje je dobila od bivšeg đaka škole koji ratuje u Vijetnamu, gde se
dobrovoljno prijavio. On se zahvaljuje na svemu što je u školi naučio i
sebe naziva „telo koje samo vrši svoju dužnost“. U poslednjim zvucima
koji se čuju u filmu, žena koja čita pismo tvrdi da ono potvrđuje kako su
veoma uspešni u „Northeast High School“. Nijedan reditelj nije boljim
efektom zamračio ekran. Wiseman dopušta da reči direktorke i svet koji
se nazire iza njih stoje ogoljeni naspram zagrobne tišine filma.
Prikaz nije sasvim negativan.Wisemanova društvena kritika, koja nije
nikada grubo šamaranje očiglednih problema, bazirana je na detaljnom i
ironičnom izlaganju situacionih i biheviorističkih činjenica. Wisemanova
režija je nadasve osetljiva na to kako njegovi subjekti otkrivaju sebe,
poštuje ljudskost čak i onih koji su za najgoru osudu. On tako izaziva
antipatije isto koliko i saučestvovanje publike. Poput Renoira, Wiseman
nas podseća da „svako ima svoje razloge“ - poruka koja nije ništa više
umirujuća nego što je u Pravilima igre. CFu
508
IN THE YEAR OF THE PIG (1969) SAD (Pathé) 101m BW
U GODINI SVINJE Režija: Emile de Antonio
Produkcija: Vincent Hanlon,
Emile de Antoniov film indirektnim sredstvima napada američku spoljnu Emile de Antonio
politiku i rat u Vijetnamu. To je rezultiralo izuzetno provokativnim Fotografija: Jean-Jacques Rochut
dokumentarnim filmom. Ono što se dobilo pored toga je i školski primer Uloge: Harry S. Ashmore, Daniel
slabe tačke unutar američkog senzibiliteta, koja se najlakše može Berrigan, Joseph Buttinger,
definisati kao arogancija. William, R. Corson, Philippe
Počinjući sa prizorima protesta, film daje kratki nacrt pozadine Devillers, David Halberstam,
Roger Hillsman, Jean Lacouture,
američke intervencije u jugoistočnoj Aziji, koja je navodno imala za cilj Kenneth P. Landon, Thruston
da brani svet od komunističke infiltracije, što obavezuje na digresiju u B. Morton, Paul Mus, Charlton
okviru istorije kolonijalizma. Na prvom mestu je Kina, a onda dolaze Osburn, Harrison Salisbury, Ilya
razne evropske sile pre izbacivanja Francuske kod Dien Bien Phua Todd, John Toller, David K. Tuck,
David Werfel, John White
1954. godine. Kroz ove sekvence, koje su interesantne koliko je to
Nominacije za Oskara: Emile de
moguće, Antoniov film troši jako malo dragocenog vremena da dođe do
Antonio (dokumentarac)
poente. Precizno, nijedan vijetnamski rat nije bio neophodan, nije bio
human i nije pomogao da domaća populacija oformi suverenu naciju,
iako se oduvek činilo da mu je to bila svrha.
Usredsređujući se na nađene arhivske snimke
ili se oslanjajući na pažljivo montirane intervjue,
film manipuliše spikerima da bi došao do svog
argumenta, bez otvorenog izražavanja svoje
poente. Ovim putem, de Antonio i njegova ekipa
ostaju pažljivo izvan vidnog polja, iako je njihov
pečat svuda prisutan. Tako uključene istorijske
figure proizvode diskurzivne pozicije duž dve ose
- slave i konteksta.
Ono što proširuje prethodno pomenuto je
stvarna „ko je ko“ kolekcija važnih vođa, pisaca
i kritičara. Naravno, neki od njih su više poznati,
kao američki predsednici Dwight Eisenhower,
John Kennedy, Lyndon Johnson, Richard Nixon i
Gerald Ford, zatim vijetnamski heroj Ho Ši Min,
lovac na „crvene“ Jozeph McCarthy i ratni soko
Robert McNamara. Ali, zlata je vredno to što ti
likovi doprinose kontekstu više nego političkom
dobovanju.
Među njima su i David Halberstam, Jean de
Lattre de Tassigny, Harry S. Ashmore, Hubert
Humphrey, čak i George S. Patton III, koji
oživljavaju močvaru iz koje su američki vojnici
poslati u Vijetnam. Neke od tih figura su, naravno,
postale sinonimi mišljenja establišmenta od tada.
Međutim, godine 1969, njihovi pogledi su činili
osnovu ove rasprave i jednog od najuspešnijeg
antiratnog, i na momente antiameričkog, napada
na zla političke celishodnosti. GC-Q
509
SAD (Warner Bros./Seven Arts) THE WILD BUNCH (1969)
145m Technicolor
DIVLJA HORDA
Režija: Sam Peckinpah Divlja horda je neka vrsta hemingvejskog odgovora na erih-segalovski
Produkcija: Phil Feldman, vestern, revizionizam filma Buč Kasidi i Sandens Kid (1969). Ovaj film
Roy N. Sickner je istovremeno odvratan i romantičan. U njemu se istražuje teza da
Scenario: Walon Green, Roy N. „čak i najgori među nama“ žele da budu ponovo deca, a „verovatno oni
Sickner, Sam Peckinpah najgori među nama to najviše i žele“. Ovo je reditelju Samu Peckinpahu
Fotografija: Lucien Ballard bilo delo kojim je uspeo da se probije. Film počinje scenom u kojoj
Originalna muzika: Jerry Fielding deca posipaju mrave po škorpionima i pale gnezdo dok horda ulazi u
Uloge: William Holden, Ernest grad prerušena u pripadnike američke vojske. Konstantno se ubacuju
Borgnine, Robert Ryan, Edmond rezovi na decu koja se igraju pucačkih obračuna i konačno i učestvuju u
O’Brien, Warren Oates, Jaime
Sánchez, Ben Johnson, Emilio
njima. Čak je i odvratni general Mapache (Emillio Fernandez) heroj koga
Fernández, Strother Martin, L.Q. poštuje klinac koji podiže njegov pištolj da osveti njegovu smrt. Pljačka
Jones, Albert Dekker, Bo Hopkins, banke na početku filma je totalna propast jer je korumpirani železnički
Dub Taylor, Paul Harper, Jorge tajkun namamio hordu u grad uz pomoć zaptivača prerušenih u vreće
Russek
sa platama. „Srebrni prstenovi“, uzvikne jedan idiot oduševljeno kada
Nominacije za Oskara: Walon
se prevara otkrije.
Green, Roy N. Sickner, Sam
Peckinpah (scenario), Jerry Nasilni, ali časni negativac Pike Bishop (William Holden) progonjen je
Fielding (muzika) od strane bivšeg prijatelja Deke Thorntona (Robert Ryan). Pikeu se dive
njegov prisni drug Dutch (Ernest Borgnine) i Meksikanac koji ih prati
(Jaime Sánchez), tolerišu ga i prgava, infantilna braća Gorch (Warren
Oates, Ben Johnson), a pazi ga očinska figura Freddy Sykes (Edmond
O’Brien), iako je on ostavio starčevog ludog unuka (Bo Hopkins) tokom
početnog napada. Sa zatvaranjem američke granice, horda se nađe
zapanjena tiranijom predrevolucionarnog Meksika, gde Mapache sa
svojim nemačkim savetnicima predstavlja legitimnu vlast, ali se ponaša
gore nego bilo koji zli odmetnik. U klasičnom „poslednjem okršaju“
ostareli junaci odlučuju se da napadnu Mapacheov grad da bi se zauzeli
za svog poginulog druga. Peckinpah je shvatio da su kadrovi četvorice
revolveraša, koji hodaju ulicama idući na obračun, neophodna priprema
za sjajno montiranu orgiju masovne destrukcije snimljenu u „polu-slow-
motionu“, koja vodi do kulminacije filma kada horda gine
u bujici krvi.
Sa radnjom u 1913.godini, na kraju doba vestern
odmetnika, Divlja horda uvlači kaubojske mitove u
vreme masovno proizvedenih ubistava, koju simbolizuju
Gatling pištolj i Model-T Ford. Prožet bradatom vestern
ekscentričnošću koja obuhvata sjajnu timsku glumu L.Q.
Jonesa i Strothera Martina, kao lešinara od ljudi („Ovaj
ima zlata u zubima“), i pregršt slikovitih dijaloga („Pa
poljubi mačka moje sestre u dupe“), ovaj film je vratio
tradiciju vesterna iz ruku Italijana i pokazao da Peckinpah
može da zdrobi više ampula krvi od Sergia Leonea. Mada
je u početku bila poznata po svom krvavom nasilju, Divlja
horda je ipak istrajala zbog svog elegičnog lirizma („Nije
kao nekad, ali poslužiće“), jake glume i osećaja časti u
ćorsokaku. KN
510
Rusija (Mosfilm) 181m BW / ANDREI RUBLYOV (1969)
Color
ANDREJ RUBLJOV
Jezik: Ruski / Italijanski
Režija: Andrei Tarkovsky
To je misterija. Ne ona prošaputana, već misterija otpevana snažnim
Produkcija: Tamara Ogorodnikova
glasom velikih zvona, misterija koju viču oluje, koju osvetljavaju
Scenario: Andrei Konchalovsky,
logorske vatre rata, vere, ljubavi. Poreklo ove moćne misterije je sasvim
Andrei Tarkovsky očigledno: Andrej snima Andreja. Filmu nije cilj da povlači paralele
Fotografija: Vadim Yusov između Andreja Rubljova, sveštenika iz XV veka koji je postao majstor
Originalna muzika: Vyacheslav freskoslikarstva, i Andreja Tarkovskog, velikog sovjetskog reditelja iz
Ovchinnikov XX veka. On je više kao nekakav kazan u kome se strah i nadanje,
Uloge: Anatoli Solonitsyn, Ivan lična posvećenost (koja se graniči sa ludilom) i masovni impuls mogu
Lapikov, Nikolai Grinko, Nikolai zajedno podgrevati.
Sergeyev, Irma Raush, Nikolai
Svakako, film tretira odnose između čoveka i boga, čoveka i prirode,
Burlyayev, Yuri Nazarov, Yuri
Nikulin, Rolan Bykov, Nikolai umetnika i ljudi, umetnika i umetničke forme i Rusa i njegove zemlje,
Grabbe, Mikhail Kononov, Stepan kao fizički i mistički element. Ali, ma koliko Andrej Rubljov bio tematski
Krylov, Irina Miroshnichenko, bogat (a zaista je bogat i danas koliko i kada je stvoren kao oružje
Bolot Bejshenaliyev upereno u sovjetski režim), majstorska ikona Andreja Tarkovskog nije
Filmski Festival u Kanu: Andrei napravljena od ideja. Napravljena je od svetla i tame, buke i tišine,
Tarkovsky (FIPRESCI nagrada)
ljudskih lica i sirovog materijala. Ovo je spektralni pokret i magični
zastoj uhvaćen nad prazninom. Mračan, senzualan i duboko potresan,
ovaj film je misterija u najboljem smislu te reči. J-MF
512
LE BOUCHER (1969) Francuska / Italija (Euro
International, La Boétie) 93m
MESAR Eastmancolor
Nije uobičajeno da samo jedan film preoblikuje kompletnu percepciju Jezik: Francuski
stvaralaštva velikog reditelja. Claude Chabrol je važio za okrutnog Režija: Claude Chabrol
prikazivača francuskog građanstva koji crnim mastilom i surovim Produkcija: André Génovès
humorom crta složenosti koje se nalaze iznad zajedničkog moralnog Scenario: Claude Chabrol
zakona, konformističkih manira, klišea „dobrog“ i „lošeg“ koji skrivaju Fotografija: Jean Rabier
realnost impulsa, narativnih konvencija, koji uništavaju mogućnost da Originalna muzika: Pierre Jansen
se razume dubina ljudske prirode. A on je svakako bio sve to, što dosta Uloge: Stéphane Audran, Jean
toga govori. Međutim, on nije bio samo to. Yanne, Anthony Pass, Pascal
U 1969. godini, u sred tačke ključanja ideoloških previranja u celom Ferone, Mario Beccara, William
Guérault, Roger Rudel
francuskom društvu, kada se činilo da je Chabrol sasvim očigledno u
šaci istorije, on je napravio korak unazad ne bi li imao bolji pogled na
stvari, ne bi li bolje shvatio svet kao kosmičku celinu koja je iznad dobra
i zla. Ovo je rezultiralo filmom Mesar - ljubavnom pričom sa serijskim
ubicom. Evo šta filmsko stvaralaštvo može - može dozvoliti da se dva
žanra (ljubavna priča i priča o ubici) mirno spoje na taj način da izgleda
kao da isključuju jedan drugog. Radnja se odvija u udaljenom Edenskom
vrtu u južnoj Francuskoj, a Chabrol pušta da snaga njegovih divnih
glumaca, Jeana Yanna i Stéphane Audran, polako, polako gori. Par je
loše odigrao svoje apsurdne uloge i dopustio da sve ode dođavola. Ova
apsurdnost je sušina terestrijalnog, a ne samo ljudskog stanja.
On je nju voleo. Ona je bila veoma privržena njemu. A on je ubijao
mlade devojke. Mesar Popaul (Yanne) je telo, upravnica škole (Audran)
je um. Ovako stvari stoje, voda i krv i mračne sile ih razdvajaju, ali to
nije razlog da se ne obrati pažnja na svakoga od njih pojedinačno, nije
razlog da ne obraćamo pažnju na nekoga toliko različitog od nas, tačnije
potpuno suprotnog. Ali, raj je izgubljen zauvek i Chabrolovi suptilni
filmovi govore i o ovome. Nemojte se mučiti da dovodite u pitanje ovu
stranu reditelja Chabrola, on je i suviše elegantan i pametan da to
prizna. Umesto toga će, verovatno, sakriti ovo iza svojih socijalnih priča i
poigravanja sa žanrovima. Samo uđite u prefinjenu setu Mesara. J-MF
513
Rusija / Armenija (Armenfilm) SAYAT NOVA (1969)
73m Color
BOJA NARA
Jezik: Jermenski
Režija: Sergei Parajanov, Sergej Paradžanovljev najbolji film je u isto vreme i najradikalniji i
Sergei Yutkevich najopskurniji. Film je inaugurisao najozbiljnije probleme koje je
Scenario: Sergei Parajanov, po Paradžanov imao sa ruskim vlastima i koji su kulminirali njegovim
motivima poezije Sayat Nova zatvaranjem 1973.godine. Bio je osuđen zbog homoseksualnosti
Fotografija: A. Samvelyan, i drugih optužbi, nakon što je već pretrpeo napade kao formalista,
Martyn Shakhbazyan, Suren ukrajinski nacionalista i kao nacionalno devijantan. Nije mogao da
Shakhbazyan
snimi film u narednih deset godina i uspeo je da završi samo još
Originalna muzika: Tigran
Mansuryan
jedan pre nego što je umro od raka 1990.godine. Rođen u američkoj
Uloge: Sofiko Chiaureli, Melkon
porodici u Gruziji 1924, Paradžanov je veći deo života propatio zbog
Aleksanyan, Vilen Galstyan, svog veličanja neruskih kultura, kao i zbog suprotstavljanja birokratiji.
Giorgi Gegechkori, Spartak Ovaj film, koji je remek-delo koje ga je uzdiglo, ostaje najekstremniji
Bagashvili, Medea Djaparidze, izraz njegove ekscentrične vizije.
Onik Minasyan
Boja nara, mistički i istorijski mozaik na temu života, rada i
unutrašnjeg življenja jermenskog pesnika iz XVIII veka, koji je bio poznat
kao Sayat Nova („kralj pesme“), bio je u početku dostupan samo u
etnički „prečišćenoj“ ruskoj verziji. Moćna originalna verzija koja je
pronađena u jednom američkom studiju ne može biti prihvaćena kao
definitivna, ali je svakako najbolja koja nam je na raspolaganju: neki
kadrovi i sekvence su novi, neki su promenili mesto u filmu i mnogo više
poezije je sa titlom, što dosta koristi zapadnim gledaocima.
U obe verzije, šokantna upotreba „tableau-kadrova“ priziva u
sećanje filmove koji su pravljeni skoro vek ranije. U tim kadrovima
predivna upotreba boje i divljih poetskih i metaforičkih taština kao
da dolazi iz neke utopijske kinematografije budućnosti. Uvodni citat
Sajadina može se smatrati rediteljevim upozorenjem: „Moja voda je
veoma posebna,/ ne može je svako piti. / Moje pisanje je veoma
posebno,/ ne može ga svako čitati./
Moji temelji nisu od peska,/ već od
moćnog granita“. Međutim, mi ne
moramo da dekodiramo slike ni na
kakav sistematičan način da bismo
doživeli njihovu očaravajuću moć.
Uvodni kadar prikazuje tri nara iz kojih
crveni sok curi na beli stoljnjak, bodež
umrljan krvlju, gola stopala koja gnječe
grožđe, ribu (koja se iznenada pretvara
u tri ribe) koja se prćaka između dva
vodom naneta drveta i vodu koja
pada na knjige. U isto vreme „teške“
i neposredne, tajanstvene i zanosne,
ove žive slike koje prožimaju film
odgovaraju persijskim minijaturama
prožetim ekstazom. JRos
514
KES (1969) Velika Britanija (Kestrel,
Woodfall) 110m Technicolor
KES
Režija: Ken Loach
Svojim prvim igranim filmom Kes, reditelj Ken Loach je, u suštini, Produkcija: Tony Garnett
prebacio svoju realističnu metodologiju koju je iskusio u svom radu na Scenario: Tony Garnett, Ken
televiziji i ponudio put kojim će se njegovi budući filmovi kretati. Ken Loach, po romanu A Kestrel For A
Loach je radio na adaptaciji romana „Kes“ zajedno sa piscem Barryem Knave Barry Hinesa
Hinesom. On daje opis kratke prilike za bekstvo koja se pojavljuje Fotografija: Chris Menges
kada dečak iz Barnslija (David Bradley) nađe i izdresira jednog sokola. Originalna muzika: John
Njegovo interesovanje za sokolarstvo, skupa sa divljenjem lovačkim Cameron
sposobnostima ptice i ponosnoj nezavisnosti, daje mu šansu da bar na Uloge: David Bradley, Freddie
Fletcher, Lynne Perrie, Colin
trenutak baci pogled na alternativu za dosadno opresivnu sadašnjost Welland, Brian Glover, Bob
i nepoželjnu ograničavajuću budućnost njegovog života u malom Bowes, Bernard Atha, Laurence
radničkom gradu u Engleskoj. Bould, Joey Kaye, Ted Carroll,
Loach izbegava sentimentalne klišee mnogih prethodnika ovog filma Robert Naylor, Agnes Drumgoon,
George Speed, Desmond Guthrie,
iz britanskog industrijskog severa tako što se koncentriše ne na sive,
Zoe Sutherland
prljave ulice i dimnjake nego na način na koji ljudski odnosi i aspiracije
zakržljavaju i izvrću se zbog trajne ekonomske i kulturne deprivacije.
Obratite pažnju na emocionalnu snagu onih scena u kojima dečakov
entuzijazam, odavno više zanemarivan nego gajen od strane njegove
porodice, prijatelja i svih osim jednog nastavnika, biva izdan i na kraju
konačno ugašen. A tipično dobar rad kamerom Chrisa Mengesa uspeva
da uhvati moć sokola u letu, praveći savršen balans prave spretnosti
ptice sa simbolom intuitivne slobode koju ona predstavlja. GA
TRISTANA (1970) Francuska / Italija / Španija

(Corona, Selenia, Talía, Época)
TRISTANA 95m Eastmancolor
Često se govorilo da je osnovna karakteristika klasicista, od Johna Jezik: Španski
Forda do Clinta Eastwooda, nevidljivost njihovog stila. Ali, čak i njihovi Režija: Luis Buñuel
filmovi izgledaju nametljivi i izveštačeni u poređenju sa kasnijim Produkcija: Luis Buñuel,
radovima Luisa Bunuela. Ono što čini film Tristana toliko uznemirujućim Robert Dorfmann
je prividna jednostavnost i način na koji se on razvija rigoroznom i Scenario: Julio Alejandro, Luis
brutalnom logikom u jednu neizbežnu tragediju. Buñuel, po romanu Benito Pérez
Galdós
Bunuel je gajio ideju o adaptaciji romana Benita Pereza Galdosa
Fotografija: José F. Aguayo
još od 1963. Roman se dotakao jedne od njegovih omiljenih tema-
Muzika: Frédéric Chopin
zavođenje i korumpiranje nevine osobe, Tristane (Catherine Deneuve),
Uloge: Catherine Deneuve,
od strane mnogo starijeg Don Lopea (Fernando Rey), gospodina čiji su Fernando Rey, Franco Nero,
javni politički ideali daleko radikalniji od njegovog ophođenja prema Lola Gaos, Antonio Casas, Jesús
ženama. Tristana uspeva da preživi ovu opresiju posle gubitka jedne Fernández, Vicente Solar, José
noge tako što udvostručuje njenu zlokobnost i proširuje njene efekte, Calvo, Fernando Cebrián, Antonio
Ferrandis, José María Caffarel,
kao što se to vidi u uznemirujućoj sceni u kojoj ona prikazuje svoje telo
Cándida Losada, Joaquín
mladom slugi Saturnou (Jesus Fernandes). Pamplona, Mary Paz Pondal,
Da li je Tristana nadrealistički film? Ne očigledno, ali u suštini jeste Juanjo Menéndez
- podzemni svet podsvesnih poriva i paralelne dimenzije kao da ključaju Nominacije za Oskara: Spain
tik ispod površine svega onoga što Bunuel prikazuje, provirujući na (najbolji film na stranom jeziku)
površinu samo u finalnom kratkom pogledu na to kako je ova tužna
priča mogla imati potpuno drugačiji tok. AM
515
SAD (BBS, Columbia, Raybert) FIVE EASY PIECES (1970)
96m Technicolor
PET LAKIH KOMADA
Režija: Bob Rafelson
Produkcija: Bob Rafelson, Ako ni zbog čega drugog, Bob Rafelsonov film Pet lakih komada vredi
Richard Wechsler pogledati zbog zadovoljstva koje osećamo dok gledamo kako Jack
Scenario: Carole Eastman, Nicholson ne može da dobije tost koji je naručio.Ovo je Nicholsonovo prvo
Bob Rafelson pojavljivanje u ulozi zvezde posle njegove uloge advokata u Hopperovom
Fotografija: László Kovács filmu Goli u sedlu (1969). On igra Roberta Dupea, šljakera na naftnoj
Muzika: Bach, Chopin, Mozart bušotini, koji živi u auto-kampu sa svojom devojkom, konobaricom
Uloge: Jack Nicholson, Karen Rayettom (Karen Black). On odlučuje da krene na put uz zapadnu obalu
Black, Billy Green Bush, Fannie ne bi li izgladio odnose sa svojim bolesnim ocem. Film koji je konstruisan
Flagg, Sally Struthers, Marlena
MacGuire, Richard Stahl, Lois
oko „road-tripa“ i Robertovog povratka kući poseduje meandrirajući,
Smith, Helena Kallianiotes, kapriciozni stil koji odlično služi otkrivanju lika i uživanju glumaca u
Toni Basil, Lorna Thayer, Susan iznijansiranim izvođenjima u jednoj seriji dobro postavljenih scena.
Anspach, Ralph Waite, William Fascinantno je videti začetke Nicholsonove persone harizmatičnog
Challee, John P. Ryan
antiheroja sa crtom nasilnosti i ranjivosti. Karen Black je izvanredna
Nominacije za Oskara: Bob
kao devojka za provod koja više nije u cvetu mladosti, koja mora da
Rafelson, Richard Wechsler
(najbolji film), Bob Rafelson, posmatra kako gubi Roberta zbog njegove prošlosti. Pet lakih komada
Carole Eastman (scenario), Jack je dobro promišljena, pedantna studija karaktera, koja je do ekstrema
Nicholson (glavna muška uloga), potresna i iznenađujuća. Film stoji na početku jednog inovativnog i
Karen Black (sporedna ženska plodnog perioda američkog filma i predstavlja sjajan uvod u njega. RH
uloga)
516
EL TOPO (1970)
KRTICA
U periodu 60-ih i 70-ih godina kada su vestern filmovi mutirali sa špageti
vesternima koji su uvodili marksističke podtekste i čudne pokušaje da
uključe komediju i mjuzikle u filmove, kao Ket Balu i Svi za Eldorado,
Krtica se izdvajao kao suštinski „head-trip“ vestern.
Dobivši šlagvort od Fellinija, pisac, reditelj i zvezda Alejandro
Jodorowsky uzima prividno prostu priču o revolverašu koji kreće da se
obračunava sa najvećim revolverašima u zemlji i pretvara je u alegoriju
o čovekovoj potrazi za prosvetljenjem. El Topo je revolveraš koji putuje
kroz pustinju prepunu brutalnih bandi i grotesknih, nadrealnih ratnika, od
kojih svako predstavlja po jednu fazu junakovog puta. U filmu je prisutan
beskonačan niz biblijskih referenci, frojdovskih motiva i jungovske Meksiko (Panicas) 125m Color
simbolike. Jodorowsky ništa ne prepušta slučaju. El Topo startuje kao Jezik: Španski
pust i sebičan lik koji želi samo da se dokopa moći i slave, da bi se na Režija: Alejandro Jodorowsky
kraju, kada je postigao cilj, osetio ponovo izgubljen i prazan. Uvidevši svu Produkcija: Juan López
uzaludnost njegove misije, on odbacuje svoje svetovne ambicije i želju da Moctezuma, Moshe Rosemberg,
zadovolji svoj ego. On prolazi kroz simboličku smrt pre nego što se vrati Roberto Viskin
pročišćen iz pustinje, kao prazna posuda, sa svim patnjama ovog sveta Scenario: Alejandro Jodorowsky
na svojim leđima. Pošto nađe svet podjednako surov i nezainteresovan Fotografija: Rafael Corkidi
kakav je i napustio, i sa sinom željnim osvete koga je ostavio, on nema Originalna muzika: Alejandro
Jodorowsky, Nacho Méndez
izbora osim da učini poslednje žrtvovanje - čin samospaljivanja koje
Uloge: Alejandro Jodorowsky,
podseća na monaha koji se spalio u znak protesta protiv rata i uništenja. Brontis Jodorowsky, José
Za razliku od ostalih vesterna, ovaj se ni ne trudi da iznosi istorijske Legarreta, Man Alfonso Arau,
činjenice. Prikazani svet je izrazito lični pejzaž, pozadina za ciklus života, José Luis Fernández, Alf Junco,
smrti i ponovnog rađanja. Svakako da se može reći da je Jodorowsky Gerardo Cepeda, René Barrera,
René Alís, Federico Gonzáles,
malo preterao što je sebi dodelio glavnu ulogu u filmu, što je vrhunac
Pablo Leder, Giuliano Girini
gordosti i narcizma. Međutim, Krtica je fascinantan kao proizvod svog Sasseroli, Cristian Merkel, Aldo
vremena, kao dokument lekcija i filozofskih pogleda koje su ljudi tada Grumelli, Mara Lorenzio
učili, a zatim i strahova, svesnih kao i nesvesnih. Krtica još uvek važi za
unikat u istoriji filma. AT
517
SAD (Wadleigh-Maurice, Warner
Bros.) 184m Technicolor
WOODSTOCK (1970)
Režija: Michael Wadleigh
VUDSTOK
Produkcija: Bob Maurice Generacije 60-ih skršile su se o neproverene ideologije i pritiske praktične
Fotografija: Don Lenzer, David stvarnosti kada su poslednji „bejbi bumeri“ krajem decenije dostigli
Myers, Richard Pearce, Michael starosnu zrelost. Od tog momenta ne prestaju različiti generacijski sukobi
Wadleigh, Al Wertheimer u Americi, među kojima i, ne malo važan, onaj skoncentrisan na popularnu
Originalna muzika: Sly Stone, muziku i narastajuću ambivalentnost po pitanju cele zamisli Amerike.
Jimi Hendrix, John Lennon & Paul
U tom pogledu je 1969. bila prekretnica i nabor u vremenu. S
McCartney, Joni Mitchell,
Alan Wilson obzirom da su „bejbi bumeri“ već bili podeljeni na frakcije u potrazi za
Uloge: Richie Havens, Joan Baez, poretkom kulturnih vrednosti u rasponu od najokorelijeg patriotizma do
Roger Daltrey, John Entwistle, halucinogenih droga, bio je potreban neki usmeravajući događaj koji će
Keith Moon, Pete Townshend, Joe iscepkani duh nevinosti preneti na rub doživljaja. „Woodstock Art and
Cocker, Country Joe McDonald, Music Festival of Betel“ u državi Njujork, koji je trajao tri dana, bio je baš
Arlo Guthrie, David Crosby, takav znak interpunkcije i postao je istorijska osnovna nota. Kulturna
Graham Nash, Stephen Stills,
Alvin Lee, John Sebastian, Carlos valuta ovog događaja je preuzimana toliko puta za prodaju bezalkoholnih
Santana, Sly Stone, Jimi Hendrix, pića i novih muzičkih aktova, mada on nastavlja da bude ogledalo kroz
10 Years After, Richard Alvarez, koje se vidi stanje mladih u 60-im, prikazano u svetlu proslave i pesme.
Lennie Baker, Jon Bauman, Kako je to Michael Wadleigh uhvatio, upošljavajući među ostalima
Canned Heat, Jack Casady, Chick i Martina Scorsesea, Georga Lucasa i Thelmu Schoonmaker, najbolji
Churchill, Johnny Contardo,
Crosby Stills Nash & Young, planovi producenata Vudstok koncerta raspadaju se pred realnošću
Spencer Dryden, Lawrence tog događaja. Vudstok, koji je bio smešten daleko od urbanih centara
Ferlinghetti, Jerry Garcia, Bill istočne obale i sa vrlo malo prilaznih puteva, uz pomoć oluje, pretvara se
Graham, Frederick Greene, Bob u veliki blatnjavi brlog. Pojavljuju se hiljade i hiljade posetilaca koncerta,
Harvey, Bob Hite, Jefferson mnogo preko očekivanog broja, da slušaju R&B, rok, folk i fank. Tako
Airplane, Janis Joplin, Jorma
Kaukonen, Michael Lang, Ric potopljeni i sabijeni, ipak su postali najpoznatija koncertna masa jednog
Lee, Leo Lyons, Jocko Marcellino, od najvećih muzičkih dešavanja koje se ikada dogodilo.
Hugh Romney, Sha-Na-Na, Group, Interesantno je da je koncert bio finansijski promašaj. Ali, bez
Screamin Scott’ Simon, The Who, obzira na to, generacije koje su dolazile videle su Vudstok kao kultni
Johnny Winter, Donald York, koncert na otvorenom. Muzika, atmosfera, mitologija, sve to zajedno
Swami Satchidananda, Sidney
Westerfield sada je simbol za nešto što je izgubljeno u 70-im i u naraštaju „bejbi
Oskar: Bob Maurice bumera“. Poenta je istaknuta snažno u sjajnoj, skoro 4 sata dugoj,
(dokumentarac) rediteljskoj verziji Wadleighovog filma, koju su od tada kopirali mnogi
Nominacije za Oskara: Thelma muzički orijentisani filmovi i medijski spektakli. „Split-screen“ tehnike
Schoonmaker (montaža), Dan filma Vudstok, stereo snimci zvuka, simultano i multipokrivanje događaja
Wallin, Larry Johnson (zvuk) i odvojen pogled ispunjavaju ekran izuzetno tačnim opservacijama. Stav
reportaže dodatno doprinosi vrednosti filma kao razglednice vremena,
bez prevelikog nametanja autorske tačke gledišta, ali
ipak sa čuđenjem gleda ono što je sada izgubljeno, a
nekada je bilo čudesno istinito.
Vinjete se fokusiraju na posetioce koncerta koji
izlaze na kraj sa neudobnostima festivala i na lokalne
stanovnike koji reaguju na talase autsajdera koji naviru u
njihovo selo. Loš esid kruži gomilom. Sklapaju se brakovi.
Hrana se doprema kroz vazduh da olakša stanje uzbune.
Ljudi se sunčaju goli, čiste klozete, puše travu, smeškaju
se i spavaju, sve u sred brojnih muzičkih vrhunaca,
uključujući i jedan izuzetan akustični set Crosbya, Stillsa
i Nasha, jednu pojavu Janis Joplin, garažni stil Canned
Heata i jedan improvizovani rif Santane. GC-Q
518
Velika Britanija / Poljska / DEEP END (1970)
Zapadna Nemačka (Bavaria
Atelier, COKG, Kettledrum,
UZRUJANOST
Maran) 88m Eastmancolor Nakon što je napisao Nož u vodi Jerzy Skolimowski je snimio prvi film na
Režija: Jerzy Skolimowski engleskom jeziku, koji je sjajan izlet u um isfrustriranog 15-godišnjeg
Produkcija: Helmut Jedele dečaka. Ovaj film je i crna seks komedija i priča o obredu inicijacije sa
Scenario: Jerzy Gruza, Jerzy tragičnim posledicama za sve uključene.
Skolimowski, Boleslaw Sulik John Moulder-Brown igra dečaka komedijskim senzibilitetom koji
Fotografija: Charly Steinberger se zatamnjuje kada predmet njegovih želja odbije njegovu naklonost,
Originalna Muzika: The Can, a Jane Asher igra mladu ženu, koja je njegova opsesija. Njena uloga
Cat Stevens
Suzan je polu improvizovana, sa sjajnim rezultatom. Oboje mladih je
Uloge: Jane Asher, Sean Barry-
Weske, Erica Beer, Will Danin,
zarobljeno u ofucani svet Njuford Bathausa, koji je pun nesrećnog
Diana Dors, Dieter Eppler, sveta koji živi za seks i fudbal. Suzan koristi svoj izgled da zaradi malo
Cheryl Hall, Anne-Marie Kuster, ekstra love od klijenata i to isto preporučuje i Brownu. On se gadi njenog
Burt Kwouk, Karl Ludwig Lindt, načina života i čezne da je odvede daleko od svega toga.
Eduard Linkers, Anita Lochner,
Skolimowski pokazuje mudar uvid u ekscentričnosti Britanaca i
Louise Martini, Peter Martin,
Ursula Mellin, John Moulder- beleži jednu stranu takozvanog svingerskog Londona, koja je i gnusna
Brown, Christina Paul, Gerald i izbledela sa stvarnim osećajem nadolazećeg duhovnog sloma. Film
Rowland, Christopher Sandford, poprima voajerski ton dok Brown traži kroz ofucane birtije Sohoa, sve
Jerzy Skolimowski, Uli Steigberg,
dok ne ukrade kartonsku reklamu Suzan za finalnu fantaziju svoje
Karl Michael Vogler, Erika
Wackernagel mentalne uznemirenosti. Ovo je film za izlazak u dvoje koji morate
pogledati pre nego što umrete. DDV
Italija (RAI, Red Film) 100m LA STRATEGIA DEL RAGNO (1970)

Eastmancolor
STRATEGIJA PAUKA
Jezik: Italijanski
Režija: Bernardo Bertolucci Ovaj Bertoluccijev film je za mnoge definitivni evropski art-film. Naracija
Produkcija: Giovanni Bertolucci je fragmentarna, likovi su nedosledni, skoro da je nemoguće uloviti tok
Scenario: Bernardo Bertolucci, vremena ili mesto, a publika je ostavljena sa sveobuhvatnim osećanjem
Eduardo de Gregorio, Marilù nesigurnosti. Sve ovo je tu, naravno, namerno osmišljeno. Bertolucci
Parolini, po priči Theme of the se, kao i Antonioni, Alain Resnais i drugi, interesovao za to da nas
Traitor and Hero Jorge Luis natera da se pitamo čak i u pogledu onih elemenata filma koji se
Borgesa
obično podrazumevaju: priče, zapleta, vremena, prostora, radnje. Ovo
Fotografija: Franco Di Giacomo,
Vittorio Storaro
je antiholivudska kinematografija.
Muzika: Arnold Schönberg,
Ali, nemojte da vas ovo udalji od filma. Strategija pauka (naslov
Giuseppe Verdi nikada nije objašnjen) je težak za gledanje, ali malo koji film podstiče
Uloge: Giulio Brogi, Alida Valli, tako divnu estetsku konsternaciju. Ako odete da ga pogledate bez
Pippo Campanini, Franco ikakvog očekivanja da ćete dobiti odgovor, bićete bogato nagrađeni.
Giovanelli, Tino Scotti Priča se tiče čovekovog putovanja u rodni grad njegovog oca, gde
namerava da otkrije okolnosti njegovih sumnjivih političkih aktivnosti.
Ova jednostavna potraga obuzima junakov život i, u stvari, Bertolucci
nagoveštava da se on ne samo zaljubio u bivšu očevu ljubavnicu već i
da postaje svoj otac. Putem pametnog, inovativnog načina kadriranja
i montiranja, Bertolucci se neumorno igra sa našim očekivanjima.
Strategija pauka je zbunjujući film, a nama manipulišu ruke majstora.
EdeS
520
LITTLE BIG MAN (1970) SAD (Cinema Center 100
Productions, Stockbridge-Hiller
MALI VELIKI ČOVEK Productions) 147m Technicolor
Thomas Bergerov roman (objavljen 1964), na kome je baziran Arthur Režija: Arthur Penn
Pennov film Mali veliki čovek, je jedan od najsmešnijih i najoriginalnijih Produkcija: Gene Lasko,
dela vestern fikcije. Opisuje pikarske avanture Jacka Crabba u kojima Stuart Millar
on bude nekoliko puta uhvaćen od strane Indijanaca, postane vestern Scenario: Calder Willingham, po
revolveraš, sreće Divljeg Billa Hickoka i pridružuje se generalu Custeru romanu Thomasa Bergera
u bici kod Litl Big Horna. Jacka u filmu igra Dustin Hoffman i prvo ga Fotografija: Harry Stradling Jr.
sreće ozbiljni istraživač koji ima 111 godina i koji proguta njegovu Originalna Muzika: John
Hammond
neverovatnu priču.
Uloge: Dustin Hoffman, Faye
Ono što usledi je užasno zabavna demistifikacija vestern mitova koja Dunaway, Chief Dan George,
prikazuje Custera kao častoljubivog tupana, a Hickoka kao anksioznog Martin Balsam, Richard Mulligan,
neurotika. Kao kontrast njima, Čejeni koji prihvataju Jacka u svoje Jeff Corey, Aimée Eccles, Kelly
pleme su prefinjeni i zaljubljeni u život, naročito Old Lodge Skins, koga Jean Peters, Carole Androsky,
Robert Little Star, Cal Bellini,
sjajno igra poglavica Dan George. Opis napada Custrove sedme konjičke
Ruben Moreno, Steve Shemayne,
jedinice na selo Čejena (baziran na masakru Vašita iz 1868) uopšte se William Hickey, James Anderson
i ne trudi da prikrije svoju očiglednu referencu na rat u Vijetnamu, koji Nominacije za Oskara: Chief Dan
je besneo u vreme kada je film snimljen. Ovo je konkretna aluzija na My George (sporedna muška uloga)
Lai masakr. EB
521
Čehoslovačka (Barrandov) 94m UCHO (1970)
BW
UHO
Jezik: Češki
Režija: Karel Kachyna Karel Kachynina hrabra politička drama Uho, koja je snimana pod
Produkcija: Karel Vejrík budnim okom sovjetskih okupacionih sila, bila je povučena iz distribucije
Scenario: Karel Kachyna, Jan čim je snimanje završeno. Tek 1989. film je prikazan po prvi put
Procházka, Ladislav Winkelhöfer publici art-bioskopa. Iako direktna kritika Uha usmerena na vladavinu
Fotografija: Josef Illig desničarkog vođe Gustava Husaka izdvaja Kachyna od ostalih reditelja
Originalna Muzika: Svatopluk češkog novog talasa, izgled filma koji podseća na povratak osnovama
Havelka i teško osvojeni pristup ne baš tako privatnom životu strastvenog, ali
Uloge: Jirina Bohdalová, Radoslav ogorčenog bračnog para su glavni razlozi što je film još interesantan.
Brzobohaty, Jirí Císler, Miroslav Ludvik (Radoslav Brzobohaty) je viši činovnik praške Komunističke
Holub, Borivoj Navrátil, Gustav
Opocensky, Lubor Tokos
partije koja je na vlasti. Anna (Jirina Bohdalova) je njegova žena
Filmski Festival u Kanu: Karel
alkoholičar, ćerka vlasnika paba u malom gradu. Par ima malog sina
Kachyna nominacija (Zlatna i živi u mirnoj ulici u finom kraju. U početku, surove uvrede, nezgodni
Palma) pogledi i otvorena netrpeljivost koju upućuju jedno drugome iznenade
publiku nešto malo više od razvoja likova u filmu - Ludvik i Anna izgledaju
kao tipično nepolitični građani češkog društva iz tog vremena. A kasnije
otkrivamo da je njihova složena materijalna veza u samom središtu
pažnje filma. Ona istovremeno čini alegoriju i izdvaja se od isto tako
složenog odnosa bezobzirnog, opsesivnog političkog režima i njegovog
opravdano paranoičnog stanovništva.
Radnja filma odvija se tokom jedne duge večeri. Vraćajući se kući sa
uobičajenih političkih dužnosti, Anna i Ludvik nalaze otvorenu ulaznu
kapiju i vide da im nedostaju rezervni ključevi od kuće. U početku ne
pridaju veći značaj tome, ali postepeno neke druge pojave, kao što je
isključenje struje i prekid telefonske linije, navedu ih da se zapitaju da
nisu možda pod prismotrom sumnjičavih komunističkih vlasti.
Ludvik u glavi premotava film od prethodne večeri. Ono što je isprva
izgledalo bezazleno počne da zadobija nadrealne osobine košmara, jer
svaka rečenica upućena Ludviku - „Izvini, drugovi slušaju“, „Jedino što
je važno jeste da li oni prihvataju komunističke ciljeve“, „Zar oni nisu
razgovarali sa tobom?“, sada označava da je on u velikoj opasnosti.
Sklapajući kockice, Ludvik poveže da je on meta Komunističke partije i
da njegovo hapšenje samo što nije izvedeno.
U očajničkom pokušaju da uništi sve što bi moglo biti dokaz protiv
njega, Ludvik spaljuje pisma. Anna mu u međuvremenu nabija na nos
krivicu za stanje raspada u kome se njihov odnos sada nalazi i njegovu
potpunu nezainteresovanost za nju, i seksualnu i emocionalnu. Ali, kako
se bliži jutro, potisnuta dinamika u njihovom odnosu izbija na površinu.
Sa puno nežnosti i zaštitničkog stava i sa puno dubokih osećanja, par
diskutuje kako da nastave kada jednom vlasti dođu po Ludvika. On se
trudi da je uteši, budući da je njegova psihološka borba prestala sa
približavanjem Velikog Brata. Prethodno uspostavljene analogije između
braka i državljanstva sada gube na značaju. Umesto toga mi postajemo
osetljivi na disanalogije - neograničeni kapacitet onih na vlasti da prave
zavere, da koriste naprednu tehnologiju, terorišu, manipulišu i kontrolišu
stanovništvo. SJS
522
SAD (Fox) 170m Color PATTON (1970)
Režija: Franklin J. Schaffner
PATON
Produkcija: Frank McCarthy
Scenario: Francis Ford Coppola, „Sada hoću da zapamtite da nijedan seronja nije nikada dobio rat tako
Edmund H. North što je poginuo za svoju zemlju. Dobijali su ga tako što su učinili da drugi
Fotografija: Fred J. Koenekamp siromašni, tupavi seronja umre za njegovu zemlju“.
Originalna muzika: Jerry Posle tako živopisnog monologa, film prati naslovni lik, koga tumači
Goldsmith George C. Scott, kako juri da ispuni svoju sudbinu. Prvi je Tunis, potom
Uloge: George C. Scott, Karl Sicilija, nešto grubih prekora zbog neposlušnosti, vinjetice iz stvarnog
Malden, Stephen Young, Michael života, dosta nemačke zainteresovanosti za to gde se on nalazi i trka po
Strong, Carey Loftin, Albert
Dumortier snegu do bitke za greben. Zaključno sa ražalovanjem Pattona, ovaj film
Oskar: Frank McCarthy (najbolji prikazuje fascinantnu osobu tokom jednog bitnog istorijskog trenutka.
film), Franklin J. Schaffner (režija), General Patton, u Scottovom tumačenju, istovremeno je bolničar
Francis Ford Coppola, Edmund svojim umirućim vojnicima i užas za svoje neprijatelje. On je i u konfliktu
H. North (scenario), George C. zbog toga što je moderan ratnik koga pritiskaju potrebe politike. Kao
Scott (glavna muška uloga), Urie
McCleary, Gil Parrondo, Antonio pesnik, trenirani ubica i zagovornik reinkarnacije, on je prava enigma
Mateos, Pierre-Louis Thévenet čiji je neukrotivi senzibilitet bio privlačan i protestantima protiv rata u
(umetnički direktor), Hugh S. Vijetnamu i psima rata.
Fowler (montaža), Douglas O. Njegova se priča sastoji od realističkih scena bitaka i nastala je
Williams, Don J. Bassman (zvuk)
iz scenarija na kome je sarađivao Francis Ford Coppola. Paton dakle
Nominacije za Oskara: Fred J.
Koenekamp (fotografija), Alex
napada birokratsku ratnu mašinu, a uzdiže individualnost kroz zagrobni
Weldon, (specijalni efekti), Jerry glas profesionalnog vojnika u ovom, možda najboljem, biografskom
Goldsmith (muzika). filmu 70-ih. GC-Q
SAD (Fox, Aspen, Ingo Preminger) M*A*S*H (1970)

116m Color
M.A.S.H
Režija: Robert Altman
Produkcija: Leon Ericksen, Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su inovacije Robert
Ingo Preminger Altmanove komedije M.A.S.H. počele izgledati skoro zastarelo u
Scenario: Ring Lardner Jr., po svojoj jednostavnosti i očiglednosti, naročito kad je sam Altman kasnije
romanu Richarda Hookera dopunio svoja dostignuća sa još ambicioznijim filmom Nešvil. Ali, ipak
Fotografija: Harold E. Stine se haotična upotreba preklapajućih dijaloga u grupnim scenama na
Originalna muzika: Mike Altman, „widescreen-u“ pokazala podjednako šokantna u vreme kada se film
Ahmad Jamal, Johnny Mandel pojavio, kao i Altmanova upotreba krvavih scena operacionih sala za
Uloge: Donald Sutherland, crnu komediju.
Elliott Gould, Tom Skerritt, Sally
Kellerman, Robert Duvall, Roger
Improvizacije glumaca Altman je zumirao iz daleka tako da je
Bowen, Rene Auberjonois, David dobio razigranu glumačku anarhiju. Duh rata u Vijetnamu je bio dosta
Arkin prisutan u to vreme. Antiestablišmentska crta M.A.S.H.-a je na mnogo
Oskar: Ring Lardner Jr. (scenario) načina oslikavala duh antiratnog raspoloženja i pokreta koji je celu
Nominacije za Oskara: Ingo budalaštinu Vijetnamskog rata video kao crnu komediju. Altman je u
Preminger (najbolji film), Robert stvari dosta toga u filmu snimio na prevaru, učinivši da studio pomisli
Altman (režija), Sally Kellerman
da on snima patriotski ratni film. Studio je bio spreman da film smesti
(sporedna ženska uloga), Danford
B. Greene (montaža) na policu dok probna publika nije reagovala navijački. Emitovanje filma
Filmski Festival u Kanu: Robert je donelo puno podrški koje su krunisane nominacijama za Oskara i
Altman (Zlatna Palma) uspešnim emitovanjem na televiziji, utvrđujući Altmanovu reputaciju
momentalno. JKl
524
PERFORMANCE (1970)
PERFORMANS
Film Performans, koji je korežija Donalda Cammella i
Nicolasa Roega, nije toliko bio odraz kontrakulture 60-ih
koliko je bio direktna uvreda Leta ljubavi. On je označio
promenu običaja i stavova svojim konfrontirajućim i drskim
osećajem za stil. Iako je bio završen 1967, film je stajao na
polici dve godine dok su se ljudi u studiju češkali po glavi. Šta
da se radi sa tako neuobičajenim i jedinstvenim filmom?
Međutim, to dugo čekanje je išlo u prilog filmu. Do
trenutka kada se Performans konačno pojavio, hipi
pokret je bio u opadanju, a utopija Vudstoka zamenjena je
altamonškim debaklom Rolling Stones-a, koji je zabeležen
u filmu Koncert u Altamontu iz 1970. Uloga Micka Jaggera,
frontmena Stones-a koji igra razvratnu ostarelu rok zvezdu,
samo je pojačala kulturni šok („Izgledaćeš smešno sa četrdeset“, kaže
Velika Britanija (Goodtimes)
James Foxov Chas Jaggerovom Turneru). 105m BW / Technicolor
Sama priča je u osnovi jednostavna. Chas je krimos („performer“)
Režija: Donald Cammell,
koji je odlučio da odustane od svog načina života i „zapali“ iz kriminala. U Nicolas Roeg
potrazi za mestom gde bi se mogao pritajiti pred nasilnim progoniteljima, Produkcija: David Cammell,
on otkriva povučenu rok zvedu Turnera, koji živi život pun seksa i droge Sanford Lieberson
u kući nalik na kuću zabave. Chas skapira da je ovo poslednje mesto Scenario: Donald Cammell
gde bi ga neko mogao tražiti, tako da iznajmljuje sobu i počinje da živi Fotografija: Nicolas Roeg
sa Turnerom i dve ribe-cimerke (Anita Pallenberg i Michele Breton). Originalna muzika: Jack Nitzsche
Međutim, posle menjanja stila življenja i izgleda, uz pomoć Turnera i Uloge: James Fox, Mick Jagger,
njegove sapfičke ekipe, i sam Chas počinje da se menja. Anita Pallenberg, Michèle Breton,
Do kraja priče, ništa (i niko) što smo do tada videli ne ispada onakvim Ann Sidney, John Bindon, Stanley
Meadows, Allan Cuthbertson,
kakvim smo ga zamišljali. Cammellov scenario i Roegova kamera
Anthony Morton, Johnny
sve drže pomerenim ne samo kroz naopaku logiku droga već i kroz Shannon, Anthony Valentine,
nametljivu i namerno zbunjujuću montažu, naglašavanu zapanjujućim Kenneth Colley, John Sterland,
izlivima nasilja. Česte, drogom ispunjene halucinacije voze Performans Laraine Wickens
ka njegovom neshvatljivom kraju kada se umetnost i identitet ukrste, a
linija između fantazije i stvarnosti konačno bude izbrisana. JKl
525
GIMME SHELTER (1970)
KONCERT U ALTAMONTU
Uglavnom su rok dokumentarci prozaična stvar i u najboljem slučaju
su obimniji promo materijal za njihove protagoniste, a u najgorem
predugački pop spotovi sa lošim intervjuima. Postoje pristojni izuzeci,
kao čuveni D.A. Pennebakerov dokumentarac o Bobu Dylanu Ne osvrći
se , ali je čak i on samo malo poboljšan dnevnik, „fly-on-the-wall“ studija
lika. Najalarmantniji i dramaturški najzadovoljavajući rok dokumentarac
je svakako Koncert u Altamontu braće Maysles, koji se pojavio 1970. To
je film o američkoj turneji Rolling Stones-a.
Sa narativnom strukturom koja je u nekim delovima više nametnuta
nego veristična i sa svojom kulminacijom u vidu katastrofalnog,
tragičnog besplatnog koncerta na Altamont trkalištu, 6. decembra
1969.godine, Koncert u Altamontu je zastrašujuć i istovremeno
uzbudljiv društveni komentar i rokenrol film. Film počinje sasvim obično,
SAD (Maysles Films) 91m Color sa Stones-ima koji drže koncert u Medison Skver Gardenu, ali onda
Režija: Albert Maysles, David se seli u jednu sobu za montažu, nekoliko meseci kasnije, gde članovi
Maysles, Charlotte Zwerin benda slušaju o posledicama Altamonta. Ovo je izrežirana naracija, koja
Produkcija: Ronald Schneider je došla kao proizvod verovanja Alberta i Davida Mayslesa i montažerke
Fotografija: Ron Dorfman, George Charlotte Zwerin, u direktnu kinematografiju koja upotrebljava tehnike
Lucas, Albert Maysles, David igranog filma i na dokumentarni materijal. Tako je koncert na Altamontu
Maysles, McKinney premontiran da bi se pojačala dramska napetost. Zaluđenici realizmom
Originalna muzika: Mick Jagger, bi mogli negodovati zbog činjenice da se ubistvo crnog posetioca
Keith Richards, The Rolling
Stones koncerta Mereditha Huntera događa tokom pogrešne pesme Stones-a,
Uloge: Mick Jagger, Keith ali reditelji su montirali da bi dobili dramski efekat, a ne da pišu istoriju
Richards, Mick Taylor, Charlie roka. Koncert u Altamontu se završava scenom u kojoj Stones-i gledaju
Watts, Bill Wyman, Marty Balin, ubistvo (koje je izvršio jedan od Anđela pakla, koga su organizatori
Melvin Belli, Dick Carter, Jerry iznajmili kao obezbeđenje) u svom apartmanu za montažu. Film je
Garcia, Meredith Hunter, Paul
Kantner, Michael Lang, Phil Lesh,
pomogao da se stavi žig na Stones-e kao rok đavole i, što je još važnije,
Ronald Schneider, Grace Slick, na Altamont kao anti-Vudstok, kao negativni završetak 60-ih. Film je
Ike Turner, Tina Turner, Bob Weir sugerisao da je kontrakultura u stvari gomila drogiranih budala koje su
mislile da je ubistvo „sranje“ i da je san 60-ih završen. Ovo bi moglo
biti diskutabilno, ali snaga i dramatičnost ovog dokumentarca nisu. KK
526
ZABRISKIE POINT (1970) SAD (MGM, Trianon) 110m
Metrocolor
KOTA ZABRINSKI
Režija: Michelangelo Antonioni
Iako je publika slabo primila prvi Antonioniev američki film 1970, vreme Produkcija: Carlo Ponti,
je imalo više naklonosti za Kotu Zabriski nego za Noć, skoro deceniju Harrison Starr
ranije. Rediteljev nerealističan i poetičan pristup mitologiji američke Scenario: Michelangelo
kontrakulture i njegova labava i namerno spora naracija možda će i sad Antonioni, Franco Rossetti, Sam
odbiti neke gledaoce. Antonioni takođe uzima dvoje anonimaca kao Shepard, Tonino Guerra, Clare
Peploe
podelu za glavne uloge - stolara (Mark Frechette) i studentkinju (Daria
Fotografija: Alfio Contini
Halprin), zajedno sa relativno drvenim profesionalcem Rodom Taylorom.
Originalna muzika: Jerry Garcia,
U to vreme, Antonioni je bio na vrhuncu svoje popularnosti jer samo što David Gilmour, Nick Mason,
je bio napravio svoj internacionalni britanski hit („Blowup“), a očekivanja Roger Waters, Richard Wright,
da će napraviti nešto slično vezano za američku kontrakulturu bila su Roy Orbison
bez svake sumnje preduvana. Uloge: Mark Frechette, Daria
Međutim, njegov prelepi tretman „widescreen“ kompozicija, pop art Halprin, Paul Fix, G.D. Spradlin,
Bill Garaway, Kathleen Cleaver,
boja i teme (koja je najviše inspirisana bilbordima u južnoj Kaliforniji),
Rod Taylor
kao i vedrih raspoloženja, ima mnogo trajnih efekata, a veliko, predivno
finale je potpuno spektakularno. Neki drugi Antonionievi filmovi, najviše
Crvena pustinja, Eklipsa i Putnik, završavaju se ili se skoro završavaju
sa pasažima stilske bravure koja drastično preispituje i sumira sve
u filmovima koji su im prethodili, a Antonioni ni u ovom filmu nije
razočarao po tom pitanju. JRos
L’UCCELLO DALLE PIUME DI CRISTALLO Italija / Zapadna Nemačka

(CCC Filmkunst, Glazier, Seda
(1970) Spettacoli) 98m Eastmancolor
PTICA SA KRISTALNIM PERJEM Jezik: Italijanski
Ovo je neautorizovana adaptacija Fredric Brownovog romana „The Režija: Dario Argento
Screaming Mimi“, koja je mnogo bliža originalu nego „oficijalna“ verzija Produkcija: Salvatore Argento
Gerda Oswalda iz 1958.godine. Dario Argentov film Ptica sa kristalnim Scenario: Dario Argento, po
romanu The Screaming Mimi
perjem za cilj je imao da pomeri granicu italijanskih hičkokovskih trilera Fredric Browna
koje je postavio Mario Bava u Zlo oko (1963) i Krv i crna čipka (1964). Fotografija: Vittorio Storaro
Na taj način je reditelj, ovim svojim prvim igranim filmom, postavio Originalna muzika: Ennio
odrednice sopstvenog podžanra. Morricone
Sam Dalmas (Tony Musante), američki pisac u Rimu, prolazi kasno Uloge: Tony Musante, Suzy
noću pored galerije moderne umetnosti i privuče ga borba koja se odvija Kendall, Enrico Maria Salerno,
unutra. Odvojen duplim staklenim vratima, on vidi kako se muškarac i Eva Renzi, Umberto Raho, Renato
Romano, Giuseppe Castellano,
žena sukobljavaju i bespomoćan je da spreči da žena bude ubodena Mario Adorf, Pino Patti, Gildo
nožem. Žrtva uspeva da preživi, a Samu kažu da je napadač serijski Di Marco, Rosita Torosh, Omar
ubica koji uveliko sablažnjuje Rim. Međutim, Sam postaje opsednut Bonaro, Fulvio Mingozzi, Werner
idejom da je u toku incidenta video nešto što nema smisla. Kada Peters, Karen Valenti
njegova zbunjena devojka (Suzy Kendall) neizbežno privuče pažnju
ubice, a policija prati bizarni audio trag povezan sa naslovom, Sam se
susretne sa nezaboravnim ubicom (Reggie Nalder) iz Hitchcockovog
Čovek koji je previše znao (1956) i u jednom ironičnom, užasnom finalu,
on shvata da je on oduvek bio čovek koji nije shvatao šta zna. KN
527
Italija / Zapadna Nemačka (CCC IL GIARDINO DEI FINZI-CONTINI (1970)
Filmkunst, Documento) 94m
Eastmancolor
VRT FINCI-KONTINIEVIH
Jezik: Italijanski Ovaj film Vittoria De Sice bio je međunarodni „comeback“ reditelja
Režija: Vittorio De Sica koji nikada nije prestao da radi, ali čija je zvezda izbledela od vremena
Produkcija: Artur Brauner, Arthur neorealističkih remek-dela, kao što je Umberto D (1952). Njegova priča,
Cohn, Gianni Hecht Lucari koja je derivat Giorgio Bassanijevog romana o italijanskim Jevrejima
Scenario: Vittorio Bonicelli, po koji se polako adaptiraju na naviruću fašističku opresiju, obratila se
romanu Giorgio Bassania publici art-bioskopa 70-ih, koja je cenila obnavljanje takvih političko-
Fotografija: Ennio Guarnieri istorijskih tema.
Originalna muzika: Bill Conti, Priča odlaže svoj tragični vrhunac do samog kraja, nagoveštavajući
Manuel De Sica
u međuvremenu to kao tamnu senku, dok likovi uživaju u svojim
Uloge: Lino Capolicchio,
Dominique Sanda, Fabio Testi,
poslednjim proslavama. Lepa mlada stvorenja koja se okupljaju
Romolo Valli, Helmut Berger, u svojim malim rajevima visokog srednjeg staleža uliće se u agoniju
Camillo Cesarei, Inna Alexeieff, neodgovarajućih želja jer nikoga, ni normalnog, ni homoseksualca ne
Katina Morisani, Barbara Pilavin, voli voljena osoba.
Michael Berger, Ettore Geri
Film nije stilsko remek-delo. Ali, oživljava u trenucima kada De Sica
Oskar: Italija (najbolji film na
daje krupne planove svojih glamuroznih zvezda (naročito Dominique
stranom jeziku)
Sanda i Helmuta Bergera) da bi posmatrao njihove izražajne oči.
Nominacije za Oskara: Ugo Pirro,
Vittorio Bonicelli (scenario) Vrt Finci-Kontinievih je oštra, potresna parabola o povezanosti lične
Berlinski Filmski Festival: Vittorio i političke, privatne i javne drame. Društvena tragedija koja dolazi čini
De Sica (Zlatni Medved), (Otto romantične ustreptalosti naizmenično beznačajnim, očajnim, apsurdnim
Dibelius film nagrada) i dirljivim. AM
SAD (Foundation for Filmakers) WANDA (1971)

102m Color
VANDA
Režija: Barbara Loden
Produkcija: Harry Shuster Srceparajuća poslednja slika u kojoj žena iz naslova tumara barovima
Scenario: Barbara Loden malog grada i beda dobile su dodatnu tragičnu rezonancu činjenicom
Fotografija: Nicholas T. Proferes da je ovo remek-delo američke nezavisne kinematografije jedini film
Uloge: Barbara Loden, Michael koji je režirala glumica Barbara Loden, pre nego što je umrla od kancera
Higgins, Dorothy Shupenes, 1980. godine. Žena Elie Kazana (igrala je u Kazanovom Divlja reka
Peter Shupenes, Jerome Thier, iz 1960. i Sjaj u travi iz 1961.), Loden je više inspiracije izvlačila
Marian Thier, Anthony Rotell, iz improvizatorskih „verite“ ritmova pokreta nezavisnog filma kasnih
M.L. Kennedy, Gerald Grippo,
Milton Gittleman, Lila Gittleman,
60-ih sa ovim sirovim, naturalističkim prikazom očajne, neobrazovane
Arnold Kanig, Joe Dennis, Charles mlade žene u pensilvanijskom industrijskom gradu, koja ostavlja svog
Dosinan, Jack Ford muža i svoju decu sa istim stepenom apatije koji vodi u njeno kasnije
povezivanje sa nasilnim pljačkašem banke (Michel Higgins).
Rediteljka odbija da pretvori svoju junakinju u konvencionalnu
mučenicu za feminističku stvar, baš kao što Loden nikada ne zazire
od prikazivanja Wandinog saučesništva u donošenju loših odluka, koje
samo doprinose njenom očajanju. Ali, svejedno je teško ne saosećati
sa Wandom i njenim uništenim samopoštovanjem. Podela je mešavina
profesionalaca i lokalnih naturščika. Loden je stvorila hroniku lika kakav
se retko viđa u američkim filmovima i jedno od najvećih „one-shot“
rediteljskih dostignuća u kinematografiji Amerike. TCr
528
W.R.: MISTERIJE ORGANIZMA (1970) Jugoslavija / Zapadna Nemačka
(Neoplanta, Telepool) 85m BW
MISTERIJE ORGANIZMA
Jezik: Srpsko-Hrvatski
Ovo je film Dušana Makavejeva koji je najpriznatiji od strane kritike. Režija: Dušan Makavejev
Misterije organizma je obscena parodija politike i društvenih običaja Scenario: Dušan Makavejev
Hladnog rata. Film takođe ima sjajan „saundtrack“ koji uključuje i Fotografija: Aleksandar Petković,
pesmu „Kill for Peace“, njujorškog protestnog benda The Fugs. W.R. je Predrag Popović
psihodelični kolaž od nekoliko zapleta koji govori o tri zaraćene kulture Originalna muzika: Bojana
u kasnim 60-im: staromodnom sovjetskom komunizmu, američkom Marijan
građanskom militarizmu i seksualnoj revoluciji. Uloge: Miodrag Andrić, Jim
Ove kulture su istražene kroz ispreplitane priče koje su Buckley, Jackie Curtis, Betty
Dodson, Milena Dravić, Nancy
suprotstavljene na ponekad sulude i uznemirujuće načine. Jednu priču
Godfrey, Dragoljub Ivkov, Milan
čini dokumentarni pogled na život radikalnog psihijatra Wilhelma Reicha, Jelić, Jagoda Kaloper, Tuli
gde se upoznajemo sa Reichovom teorijom „orgona“, jedinicom erotske Kupferberg, Zivka Matić, Nikola
životne energije za koju je verovao da se može uhvatiti u specijalne Milić, Zoran Radmilović, Wilhelm
kutije. Kada je do američke Savezne uprave za hranu i lekove dopro Reich, Ivica Vidović
glas o neobičnoj Reichovoj terapeutskoj praksi, u kojoj su se okupljale Berlinski Filmski Festival: Dusan
Makavejev (FIPRESCI nagrada),
velike grupe ljudi da stenju, plaču i mrdaju bokovima orgijastično, on je (Interfilm nagrada—preporuka
bio uhapšen i proveo ostatak života u zatvoru. foruma "new cinema")
Priča o Wilhelmu Reichu ispreplitana je sa šašavom fiktivnom
parodijom komunističke Jugoslavije, u kojoj seksualno oslobođena
komunistička feministkinja Milena (Milena Dravić) pokušava da zavede
jednog staromodnog ruskog „narodnog umetnika“ sa katastrofalnim
rezultatima, što je omaž kultnom klasiku The Brain
That Wouldn’t Die iz 1962. U međuvremenu, mi
pratimo pevača grupe The Fugs po Menhetnu, koji
je obučen kao vojnik, kako upada na razne lokacije i
pretvara se da masturbira na svojoj pušci. Makavejev
ubacuje snimak Staljina iz jednog sovjetskog
propagandnog filma iz 1946, posle koga sledi
snimak ljudi koji dobijaju terapiju elektrošokovima.
Povremeno smo počašćeni intervjuima sa američkim
seksualnim subverzivcima koji su uspeli da izbegnu
Reichovu sudbinu - transseksualna početnica
Jackie Curtis opisuje svoje prve nespretne pokušaje
da ima seks kao muškarac, a aktivistkinja Betty
Dodson govori o svom iskustvu podučavanja žena
da masturbiraju.
Kumulativni efekat ove fragmentarnosti je
narastajući osećaj da je svet u haosu jer politika
pokušava i ne uspeva da sputa seksualne želje.
Makavejev je čuven po svojoj izjavi da njegov kolažni
stil predstavlja pravo ovaploćenje Eisensteinovih
ideala dijalektičke montaže, jer sam Eisenstein
nije imao dovoljno smisla za humor da bi to sam
napravio. Misterije organizma su verovatno jedina
avangardna, slepstik komunistička dokumentarna
ludorija ikada napravljena. Samo to ga već čini
nečim što se mora videti. AN
Velika Britanija (Hawk, Polaris, A CLOCKWORK ORANGE (1971)
Warner Bros) 137m BW / Color
PAKLENA POMORANDŽA
Režija: Stanley Kubrick
Produkcija: Stanley Kubrick Stanley Kubrickov najkontroverzniji film, socijalno fantastična bajka iz
Scenario: Stanley Kubrick, po 1971, bilo je povučen iz distribucije u Velikoj Britaniji od strane samog
romanu Anthony Burgessa reditelja na skoro 30 godina, bez obzira na inicijalno, fenomenalno
Fotografija: John Alcott uspešno, ali užasno kritikovano prikazivanje. Ponovo se pojavio, pod
Muzika: Nacio Herb Brown, misterioznim uslovima, malo posle njegove smrti. Paklena pomorandža
Walter Carlos, Rachel Elkind, je još uvek uzbudljiv, hrabar prevod antiutopističkog romana Anthonya
Edward Elgar, Gioacchino Rossini, Burgessa na jezik filma. Sam roman je objavljen 1959.godine uz
Ludwig van Beethoven, Henry
mešavinu prihvatanja i ozloglašenosti i dugo je smatran nesceničnim.
Purcell, Nikolai Rimsky-Korsakov
Alex De Large (Malcolm McDowell) je bistri pametnjaković, delikvent
Uloge: Malcolm McDowell, Patrick
Magee, Michael Bates, Warren koji se pali na pornografiju i na Beethovena i koji je vođa svoje bande
Clarke, John Clive, Adrienne Corri, „Droogs“, koji nose bele kombinezone i polucilindre (među kojima je i
Carl Duering, Paul Farrell, Clive „baby face“ Warren Clark) i koji idu u „ultra-nasilne“ pohode gde govore
Francis, Michael Gover, Miriam specifičnim argom, koji je hibridna mešavina ruskog i londonskog kokni
Karlin, James Marcus, Aubrey
Morris, Godfrey Quigley, Sheila
slenga. Najneprijatnija scena u ovom prvom delu filma je ona koja
Raynor se vraća da progoni Alexa kada bude bespomoćan. Nakon upada u
Nominacije za Oskara: Stanley futurističku luksuznu kuću, oni obogalje muža (Patric Magee) i siluju
Kubrick (najbolji film), Stanley ženu (Adrienne Corri) dok Alex pevuši „Singin’ in The Rain“, usklađujući
Kubrick (režija), Stanley Kubrick udarce svojim (trendi) Doc Marten čizmama sa ritmom pesme. Iako je
(scenario), William Butler
interesantno da silovanje ostaje u sećanju kao posebno gadno, Kubrick
(montaža)
pravi rez sa ženinih patnji baš kad Alex raspara nožem njen tesni crveni
kombinezon. Još jedan izlazak u potrazi za uzbuđenjima završava se tako
što Alex smrska glavu jednoj ženi ogromnom falusoidnom skulpturom,
zbog čega ga konačno uhapse.
Međutim, institucionalizovana brutalnost, koja rezultira Alexovom
kaznom i njegovom „rehabilitacijom“ u bednu žrtvu koja liže čizme,
podjednako je zastrašujuća kao i zločini Droogs-a i čak provokativnija u
ovoj surovoj satiri na društvenu hipokriziju, korupciju i sadizam. Videvši
u tome način da izađe iz zatvora, Alex se ponosno prijavljuje za političko-
propagandnu, eksperimentalnu terapiju averzije i biva podvrgnut kobnom
biheviorističkom „tretmanu“ koji sputava njegove nasilničke tendencije,
ali je u isto vreme i mimo svake ljudskosti. Kada se vrati
u normalan život, on više ne uživa u svojoj slobodi. Pošto
ga izdaju bivši prijatelji, koji su ironično u međuvremenu
postali policajci, on dobija konačnu, zasluženu kaznu od
strane jedne od svojih oštećenih žrtava.
Ova Kubrickova vizija ne tako daleke budućnosti je
zabavno zastarela u nekim detaljima (vinilnim pločama,
Alexovoj pisaćoj mašini), a nasilje zbog koga je toliko
napadana posle premijere je sasvim diskretno po
današnjim standardima gnusnosti. Ali, slika nasilnika
bez cilja koji svoju dosadu ubijaju bezumnim zlodelima je
jezivo aktuelna, kao i centralno pitanje filma - krhkost
individualnosti i ličnih prava kada oni ne odgovaraju
interesima države. Senzacionalno stilizovan i zapanjujuće
zabavan film Paklena pomorandža još uvek ima moćniji
udarac od mnogih svojih razvodnjenih naslednika. AE
530
531
Francuska / Zapadna Nemačka LE CHAGRIN ET LA PITIÉ (1971)
/ Švajcarska (NDR, Télévision
Rencontre, TSR) 262m BW
TUGA I SAŽALJENJE
Jezik: Francuski / Nemački / Preko dve decenije je francusko društvo izgledalo nezainteresovano da
Engleski ispita moralna pitanja postavljena nemačkom okupacijom, ali duboki
Režija: Marcel Ophüls potresi iz maja 1968. doneli su novu vrstu otvorenosti. Dokumentarac
Produkcija: André Harris, Marcela Ophulsa Tuga i sažaljenje fokusira se na dešavanja u gradu
Alain de Sedouy Klermon-Ferandu. Iako je prvobitno dobio podršku nacionalne televizije,
Scenario: André Harris, Ophulsu ipak nije bilo dozvoljeno emitovanje. Umesto toga, film se mogao
Marcel Ophüls
pogledati u art-bioskopima i ubrzo je stekao reputaciju najkontroverznijeg
Fotografija: André Gazut,
Jürgen Thieme
filma godine. Posle toga je došlo do distribucije širom sveta i ovaj film u
Uloge: Georges Bidault, Matheus
trajanju od četiri sata, u kome se prikazuju sećanja preživelih, postao je
Bleibinger, Charles Braun, jedan od najcenjenijih dokumentaraca svetske kinematografije.
Maurice Buckmaster, Emile Ophuls se odlučio da snima u gradu, u „slobodnoj zoni“ Višijevske
Coulaudon, Emmanuel d’Astier Francuske, da bi mogao da istraži načine na koje je operisala
de la Vigerie, René de Chambrun,
kolaboracionistička vlast. Ljudi od kojih je dobio informacije kreću se
Anthony Eden, Marcel Ophüls,
Denis Rake, Henri Rochat, Paul u rasponu od plemića do seljaka i bivših nemačkih vojnika koji su se
Schmidt, Mme. Solange, Edward slikali sa svojim medaljama. Sa minimumom naracije i distorziranih
Spears, Helmut Tausend, Roger generalizacija, ovaj film prikazuje ambivalentnosti i kontradikcije tog
Tounze, Marcel Verdier
perioda. Osećaj koji preovlađuje filmom je „chagrin“ (tuga, ali i sramota)
Nominacije za Oskara: Marcel
iz naslova, uspostavljen pomoću upornih ispitivanja tvorca intervjua
Ophüls (dokumentarac)
i lažima i izobličavanjima koji postaju očigledni kroz različite forme
svedočenja, kao i neglumljenim reakcijama intervjuisanih na neka
teška, neprijatna pitanja. RBP
SAD (David L. Wolper, Quaker WILLY WONKA AND THE CHOCOLATE

Oats, Warner Bros.) 100m
Technicolor
FGLAVNA MUŠKA ULOGAY (1971)
Režija: Mel Stuart VILI VONKA I FABRIKA ČOKOLADE
Produkcija: Stan Margulies, Mada je većina filmova za decu sladunjava ako ne i budalasta,
David L. Wolper
adaptacija popularnog dečijeg romana Roalda Dahla, koju je režirao Mel
Scenario: Roald Dahl, po njegovoj
knjizi Charlie and the Chocolate Stuart, je srećan izuzetak. Vili Vonka i fabrika čokolade je crna komedija
Factory za maloletnike koja obiluje sjajnim slikama, dopadljivim pesmama
Fotografija: Arthur Ibbetson i razuzdanom glumom Gena Wildera u naslovnoj roli, čoveka koji je
Originalna muzika: Leslie slavan po tome što je najveći proizvođač čokolade na svetu.
Bricusse, Anthony Newley Wonka je sakrio pet zlatnih ulaznica u svoje čokolade i onaj ko
Uloge: Gene Wilder, Jack ih pronađe doći će u fabriku i dobiti dovoljno slatkiša za ceo život. U
Albertson, Peter Ostrum, Roy fabrici se nalaze razna čuda, među kojima je i reka čokolade. Caka
Kinnear, Julie Dawn Cole, Leonard
Stone, Denise Nickerson, Nora
za srećne dobitnike je u tome što moraju da se pokoravaju Wonkinim
Denney, Paris Themmen, Ursula teškim i kapricioznim pravilima. Suština ove vežbe je, međutim, da se
Reit, Michael Bollner, Diana identifikuje jedno dete koje je zaista pošteno (ispostavi se, naravno, da
Sowle, Aubrey Woods, David je to najšarmantnije i najplahovitije dete u grupi). Njegova nagrada je da
Battley, Günter Meisner
postane Wonkin naslednik. Jednog dana postaće proizvođač čokolade
Nominacije za Oskara: Leslie
kome dužnost nije samo da poslužuje decu već da im obezbedi
Bricusse, Anthony Newley, Walter
Scharf (muzika) odgovarajući ritual prelaska u svet odraslih. Kao i Čarobnjak iz Oza
(1939), Vili Vonka je pun čudnih bića, izmišljenih prostora i živahnih
muzičkih numera sa pevanjem i igranjem. Ovo je film koji će zabaviti
mlade, a starije naterati na razmišljanje. RBP
532
MCCABE AND MRS. MILLER (1971) SAD (Warner Bros.) 120m
Technicolor
KOCKAR I BLUDNICA
Robert Altman je na vrhuncu svoje kreativnosti tokom 1970-ih bio, činilo Produkcija: Mitchell Brower,
se, sposoban za bilo šta. Čak i tako, ovaj film koji stoji između filma Robert Eggenweiler, David Foster,
M.A.S.H. i Nešvila je nešto posebno. To je jedna elegična priča o starom Scenario: Robert Altman, Brian
Divljem zapadu, prožeta osećajem za savremenu kinematografsku McKay, Edmund Naughton
avanturu. Radnja se dešava na pacifičkom severozapadu ranih 1900- Fotografija: Vilmos Zsigmond
ih, a ćutljivi Warren Beatty igra hvalisavca iz naslova. On je plašljiv, ali Originalna muzika: Leonard
harizmatičan čovek koji je imao sreće da dođe do moći. Ali, oko njega se Cohen
priroda cele zemlje menja i McCabe od svog narcisoidnog sanjarenja ne Uloge: Warren Beatty, Julie
Christie, Rene Auberjonois,
može da vidi neizbežne, surove posledice progresa. William Devane, John Schuck,
Altmanova želja je da mu film uhvati atmosferu starih fotografija, Corey Fischer, Bert Remsen,
te je dao uputstva direktoru fotografije Vilmosu Zsigmondu da film Shelley Duvall, Keith Carradine,
izloži svetlosti blica, čime je dobio maglovitost koja nadvija sliku. Druga Michael Murphy, Antony Holland,
Hugh Millais, Manfred Schulz,
odluka je bila upotreba Leonarda Cohena za anahronu muziku. Sumorna
Jace Van Der Veen, Jackie
folk muzika ovog kantautora savršeno odgovara ozbiljnoj atmosferi Crossland
filma i slabo osvetljenoj, snegom pokrivenoj scenografiji. Međutim, Nominacije za Oskara: Julie
verovatno najbolja stvar je bila Julie Christie u podeli za madam, koja je Christie (glavna ženska uloga)
navučena na opijum. Ona ulozi pozajmljuje eteričnost koja stoji nasuprot
Beattyevoj prirodnijoj glumi bradatog hvalisavca u bundi.
Kockar i bludnica tuguje za smrću Divljeg zapada, bez obzira što
signalizira plodan početak filmske renesanse 1970-
ih. Film obiluje upečatljivim „widescreen“ slikama,
kao i Altmanovim standardnim pokretima kamere,
ali sve vežbanje je ovde u službi opipljive tuge.
Poruka filma izgleda govori da progres i kapitalizam
idu ruku pod ruku i ne mora značiti da služe boljem
životu. Altmanovo viđenje Amerike kao nekakvog
eksperimenta u darvinizmu (ubrzanog oružjem)
nekome bi se moglo učiniti ciničnim, ali sablasne slike
pozajmljuju filmu opipljivu tugu koja zamenjuje bilo
kakvu specifičnu poruku. JKl
533
WALKABOUT (1971)
WALKABOUT
Nicolas Roegov drugi igrani film koji je režirao i njegov prvi samostalni
napor je varljivo jednostavan - činovnik sa polucilindrom (John Meillon)
odveze se u srce Australije sa svojom 16-godišnjom ćerkom (Jenny
Agutter) i dosta mlađim sinom (Luc Roeg). Otac zapali auto i upuca se,
ostavljajući brata i sestru same u pustinji. U presušenoj bari oni sreću
jednog mladog Aboridžina (David Gulpilil) koji je na svom „walkabout-u“,
što je period van plemena tokom koga se mora povezati sa prirodom.
Naravno, i gradska deca ispljunuta u divljinu i sama su na nekom svom
„walkabout-u“.
Walkabout je dubok film, ali je i varljiv, stalno vas tera da mislite o
sebi ili da prihvatite da postoje misterije koje nikada neće biti rešene.
Film i počinje i završava se samoubistvima za koje nemamo dovoljno
informacija da bismo ih „razumeli“. Da je izvor (roman Jamesa Vanca
Marshalla) adaptiran na konvencionalan način, film bi bio prepun
uzbudljive i opasne divljine i ljubavi u stilu Plave lagune, između zatvorene
gospođice i mladića iz prirode. Ali, Roeg pravi više eliptičan, enigmatičan
pristup. Drama transformacije i tragedije odigrana je kroz naizgled
neobavezne razgovore. Bljeskovi filmskih trikova i scene nalik na fusnote
prave „civilizovani“ kontrast ponašanju u divljini, kao što je Gulpililevo
bacanje koplja i klanje kengura mesarskim nožem, u kombinaciji sa
dokumentarnim snimcima puzećih guštera i rojeva insekata.
Uobičajene veštine koje bi se mogle dovesti u vezu sa „glumom“
Velika Britanija (Fox, Litvinoff) ovde nisu potrebne, tako da Roeg pravi podelu za dve od tri glavne
95m Eastmancolor
uloge od ljudi koji nikada ranije nisu glumili - Aboridžina Gulpilila,
Režija: Nicolas Roeg
koji je postao kasnije nezaboravan u australijskoj kinematografiji od
Produkcija: Si Litvinoff,
Max L. Raab Poslednjeg talasa do Krokodila Dandija, i svog sina Luca. Walkabout živi
Scenario: Edward Bond, po u fantazijama generacije zbog Jenny Agutter, sa školskom uniformom
romanu Jamesa Vance Marshalla i bez nje (scena kupanja potpuno gola), koja je izašla iz svog preterano
Fotografija: Nicolas Roeg urednog imidža koji je imala u TV seriji Deca pruge i postala izuzetno
Originalna muzika: John Barry, senzualna kao devojka koja nosi nazad u grad „sećanje“ na nešto što
Warren Marley, Billy Mitchell, Rod se nikada nije dogodilo. KN
Stewart, Karlheinz Stockhausen,
Uloge: Jenny Agutter, Luc Roeg,
David Gulpilil, John Meillon,
Robert McDarra, Peter Carver,
John Illingsworth, Hilary
Bamberger, Barry Donnelly,
Noeline Brown, Carlo Manchini
Kanski Filmski Festival: Nicolas
Roeg nominacija (Zlatna palma)
534
KLUTE (1971) SAD (Gus, Warner Bros.) 114m
Technicolor
KLUTE
Režija: Alan J. Pakula
Senzibilitet postvijetnamskog i postvotergejtskog perioda 1970- Produkcija: C. Kenneth Deland,
ih nigde nije bio tako očigledan kao u klasičnom neonoaru Alana David Lange, Alan J. Pakula
Pakule - Klute .Od fetišiziranog telefonskog razgovora u uvodnoj špici, Scenario: Andy Lewis, Dave Lewis
reditelj nas osvešćava prikazivanjem doba prisluškivanja, koje će tako Fotografija: Gordon Willis
šokantno kulminirati u Coppolinom filmu Prisluškivanje. Detektiv Klut Originalna muzika: Michael Small
je nekonvencionalni film koji je ujedno i detektivski triler i karakterima Uloge: Jane Fonda, Donald
pokretana drama naravi, prepun podteksta o urbanom sunovratu i Sutherland, Charles Cioffi, Roy
klaustrofobičnom osećanju bespomoćnosti. Scheider, Dorothy Tristan, Rita
Gam, Nathan George, Vivian
Bez obzira na naslov, ovo je priča o Bree Daniels (Jane Fonda) i Nathan, Morris Strassberg,
uspeh filma bazira se na bogatom unutrašnjem životu Fondine „call Barry Snider, Betty Murray, Jane
girl“, koja nije ni tipična kurvetina zlatnog srca niti potpuna kučka. Rad White, Shirley Stoler, Robert Milli,
Jane Fonde u ovom filmu je ostvarenje njene karijere. Bree želi da bude Anthony Holland
glumica i model, a Pakulin opis Njujorka potpuno opravdava što ona Oskar: Jane Fonda (glavna
ženska uloga)
mora da se kurva da bi preživela, kao da je to samo jedan od glumačkih
Nominacije za Oskara: Andy
ugovora.
Lewis, David P. Lewis (scenario)
Pojavljuje se John Klute (Donald Sutherland), detektiv iz malog grada,
koji je došao u utrobu njujorškog poroka i prevare. On je za Bree enigma
jer se čini nepotkupljivim. Sutherlandov moralno ispravni detektiv nju
toliko fascinira da mu ona dopušta da uđe u svet u koji ni u snu ne
bi mogao da uđe sam. Slično Paul Schraderovom filmu U podzemlju
seksa (1979), čistunac iz provincije biva uvučen u zemlju senki urbane
izopačenosti samo da otkrije da je patetična i pruža ruku posrnuloj duši
u potrazi za iskupljenjem, čak i ako veza ne dolazi u obzir.
Kao misterija, Detektiv Klut nema stvarni suspens jer se identitet
ubice zna od rane faze filma. Ono što drži pažnju filma je dinamika
između dve glavne uloge. Fondina glumačka virtuoznost je pravo
uživanje, kao što je i njena sposobnost da registruje toliko krajnosti i
kontradikcija ispred kamere. Pakulina estetika se oslanja na voajersko
uživanje u Bree, koja se razvija u antiheroja, dok strah obavija njen svet
i njena tvrda fasada počinje da se kruni kada je primorana da veruje
muškarcu, možda po prvi put.
Što se Pakule tiče, njegova tri remek-dela (Detektiv Klut, Ubice i
svedoci i Svi predsednikovi ljudi) više nego opravdavaju njegovo mesto
među velikim rediteljima iz 1970-ih ili iz bilo koje druge dekade. Njegov
stil je ostao jedinstven do kraja. DDV
535
SAD (Paramount) 91m HAROLD AND MAUDE (1971)
Technicolor
HAROLD I MOD
Režija: Hal Ashby
Produkcija: Colin Higgins, Danas se oznaka „kultni film“ koristi uglavnom kao marketinški potez
Mildred Lewis, Charles Mulvehill za kvazi nezavisne ili mainstream filmove koji flertuju sa raznim
Scenario: Colin Higgins subkulturama. Harold i Mod je, međutim, prava stvar koja kombinuje
Fotografija: John A. Alonzo rediteljske talente bivšeg montažera Hala Ashbya sa neobičnim
Muzika: Cat Stevens, Johann ličnostima glavnih glumaca Buda Corta i Ruth Gordon. Cort samo što
Strauss, Tchaikovsky je bio snimio svoju prvu glavnu ulogu dečka koji je opsednut letenjem,
Uloge: Ruth Gordon, Bud Cort, u Altmanovom filmu Brewster McCloud (1970). Nekadašnji scenarista
Vivian Pickles, Cyril Cusack, Ruth Gordon iza sebe je imala dosta sporednih uloga za pamćenje,
Charles Tyner, Ellen Geer, Eric
među kojima je najpoznatija uloga veštice sa Menhetna u Rozmarinoj
Christmas, G. Wood, Judy Engles,
Shari Summers, Tom Skerritt, bebi Polanskog (1968), za koju je osvojila i Oskara. U filmu Harold i Mod
Susan Madigan, Ray K. Goman, njihova neobična hemija stvorila je od njih nezaboravan romantični par.
Gordon Devol, Harvey Brumfield Najinteresantnije je, verovatno, to što taj izazov nije samo uobičajena
kontrakulturalna poza usmerena protiv tradicionalnog patrijarhalnog
društva, već je još agresivnije usmeren protiv savremene omladine. Ovo
je prevashodno postignuto preokretanjem koncepta mladosti iz 60-ih,
koja je važila za vitalnu snagu koja razbija kalupe i suprotstavlja se
neizbežnoj fizičkoj i spiritualnoj umrtvljenosti koja utiče na sve starije od
30 godina. Ovde je mladi i bogati Harold kao živi leš zbog nesposobnosti
da se oslobodi svoje edipovske fiksacije svojom hladnom majkom
(Vivian Pickles), čiju pažnju on želi da zadobije kroz niz urnebesnih,
lažnih pokušaja samoubistva. Tek kada upozna staru, ali vitalnu i
anarhičnu Maude, on se vraća u život. Na taj način, Haroldov strah od
života je izjednačen sa njegovim strahom od odrastanja i starenja. Sa
druge strane, Maude se uopšte ne plaši smrti, s obzirom da je preživela
nacističke logore. Na kraju filma, ona čak čezne za smrću.
Ova neobična ljubavna priča izrasta iz njihove opsesivne navike da
posećuju sahrane koje na različite načine, imaju terapeutski značaj za
oboje. A Ashbyeva zasluga je što ovo ne prelazi u sentimentalnu priču
o platonskom prijateljstvu, u kome stariji i iskusniji savetuje mlađeg i
neobuzdanog i daje lekciju o životu. Umesto toga, Maude je ona koja je
neobuzdana, koja ostvaruje sve svoje fantazije toliko impulsivno da čak
krade automobile i zavodi momke koji su šezdeset
godina mlađi od nje. I zapravo je njihova seksualna
veza ključ za ovaj film, gnusna kako izgleda nekolicini
likova i verovatno brojnoj publici, čak i onima koji se
smatraju „liberalnim“. Kada sveštenik koga igra Eric
Christmas kaže da ga sama pomisao na Haroldovo
mlado telo koje ima odnos sa ostarelim telom Maude
„tera na povraćanje“, podstiču se misli o činovima
nekrofilije ili o gotičkim hororima u kojima se matoro
čudovište hrani mladom žrtvom. Međutim, film nas
trijumfalno oslobađa takvih kulturnih predrasuda. U
finalnoj sceni, u kojoj se Maude priprema da umre na
svoj osamdeseti rođendan, ova predrasuda prema
mladosti zamenjena je egzistencijalnim uvidom da je
smrt ono što životu daje smisao. MT
536
Mađarska (Mafilm) 88 min MÉG KÉR A NÉP (1971)
Eastmancolor
CRVENI PSALM
Jezik: Mađarski
Režija: Miklós Jancsó Dokumentarac Priča sa istočne strane iz 1997. pretpostavlja da su
Produkcija: Ottó Föld reditelji iz komunističkog bloka čeznuli da stvaraju holivudske spektakle,
Scenario: Yvette Biro, koji su svi izgledali usiljeni, banalni i loše opremljeni. Međutim, Mikloš
Gyula Hernádi Jančov Crveni psalm, zapanjujuća, svečana revolucionarna povorka na
Fotografija: János Kende otvorenom, izuzetno je senzualan komunistički mjuzikl koji povremeno
Originalna muzika: Tamás Cseh koristi golotinju, podjednako lirski kao i pevanje, igranje i prirodu.
Uloge: Lajos Balázsovits, András Sa radnjom smeštenom u XIX vek, kada je grupa seljaka tražila svoja
Bálint, Gyöngyi Bürös, Erzsi najosnovnija prava od jednog zemljoposednika i kada su vojnici dojahali,
Cserhalmi, Mari Csomós, László Crveni psalm se sastoji od samo 26 kadrova. Svaki kadar je intrigantna
Csurka, Andrea Drahota, Zsuzsa
Ferdinándy, Ilona Gurnik, Péter
koreografija napravljena od pokretne kamere, predela i grupisanih tela.
Haumann, Jácint Juhász, János Jančov fenomenalan spoj forme i sadržine, politike i poezije podudara
Koltai, József Madaras, Tibor se sa uzbudljivim inovacijama francuskog Novog talasa.
Molnár, Elemér Ragályi, Bertalan Crveni psalm bi mogao biti najbolji film svoga vremena u Mađarskoj,
Solti, Éva Spányik, Frantisek
koji u sebi sadrži ceo jedan napor koji je nažalost zaboravljen u SAD-u.
Velecky, Márk Zala
Jedno od Jančovih karakterističnih dostignuća je što uspeva da stvori
Filmski Festival u Kanu: Miklós
Jancsó (režiija), nominacija kontinuitet između prošlosti i sadašnjosti, osećaj neposrednosti po
(Zlatna palma) pitanju istorije koji se može naći u samo par filmova tog doba. Ovo
sugeriše da optužbe za formalizam, kojima je često bio izložen, dolaze
iz neznanja i nesposobnosti da se shvate njegova istorijska i politička
značenja, u kombinaciji sa naporom da se postane opijen njegovom
stilskom virtuoznošću i lepotom. JRos
Velika Britanija (MGM) 112m GET CARTER (1971)

Metrocolor
UHVATI KARTERA
Režija: Mike Hodges
Produkcija: Michael Klinger Kriminalac Jack Carter (Michael Caine), koji je produžena ruka londonske
Scenario: Mike Hodges, po mafije, vraća se u svoj rodni grad Njukastl da osveti smrt svoga brata.
romanu Jack’s Return Home Teda Za vreme boravka tamo, uvučen je u složenu seriju frakcijskih sukoba
Lewisa između lokalnih kriminalaca i namešteno mu je da „padne“ jer se
Fotografija: Wolfgang Suschitzky nepromišljeno zezao sa bosovom devojkom Annom (Britt Ekland).
Originalna muzika: Roy Budd U zanimljivu podelu za gangstere iz provincije spadaju i dramski pisac
Uloge: Michael Caine, Ian Hendry, John Osborne, koji je jako ubedljiv kao gangster, i pouzdani Ian Hendry,
Britt Ekland, John Osborne, čije su oči upečatljivo opisane kao „dve rupe od pišaćke u snegu“.
Tony Beckley, George Sewell,
Geraldine Moffat, Dorothy White,
Nabusit i silovit, sa efektno iskorišćenim lokacijama, Mike Hodgesov
Rosemarie Dunham, Petra film ne pravi ustupke moralnosti, ali i ne opravdava ni brutalnosti
Markham, Alun Armstrong, Bryan svojih likova. Caine doživljava par šokova kada otkrije da je njegova
Mosley, Glynn Edwards, Bernard bratanica (koja bi lako mogla biti i njegova ćerka) glumila u uverljivom,
Hepton, Terence Rigby
amaterskom porno filmu, a potom dolazi do ružnog kraja nakon što
sprovede svoju pravdu na pustoj plaži. Nezaboravne scene su: ona u
kojoj Caine potpuno go juri sačmaricom par nasilnika iz svog pansiona,
auto koji se survava u more sa putnikom u gepeku za koga se ne zna i
mafijaški bos koji pada sa višespratne garaže. KN
538
THE FRENCH CONNECTION (1971) SAD (Fox, D’Antoni, Schine-
Moore) 104m Color
FRANCUSKA VEZA
Francuska veza je, zajedno sa Bulitom (1968) i Prljavim Harijem (1971), Režija: William Friedkin
bila prethodnica obnove policijskih filmova početkom 70-ih. Labavo Produkcija: Philip D’Antoni, G.
bazirana na činjenicama, vrti se oko fanatičnih pokušaja inspektora iz David Schine, Kenneth Utt
Njujorka „Popeya“ Doyla (Gene Hackman) da preseče veliku dostavu Scenario: Ernest Tidyman, po
heroina, organizovanu od strane marsejskog preduzetnika Charniera romanu Robina Moorea
(Fernando Rey). Francuska veza, iako danas možda zastarelog pogleda Fotografija: Owen Roizman
na rat droge kao na klasnu borbu između uličnih policajaca i bogataša Originalna muzika: Don Ellis
iz vladajućih struktura, ostaje izuzetno interesantan i moćan film. Ovo Uloge: Gene Hackman, Fernando
dolazi većinom zbog stila montaže, epske vizije urbanog sunovrata i Rey, Roy Scheider, Tony Lo
Bianco, Marcel Bozzuffi, Frédéric
beskompromisno pesimističnog kraja. de Pasquale, Bill Hickman, Ann
Sirova energija montaže, pojačana neravnomernim, skraćenim Rebbot, Harold Gary, Arlene
prelazima između scena, doprinosi podjednako utisku dezorijentisanosti Farber, Eddie Egan, André
i nesmotrene jurnjave napred. Čuvena scena potere, u kojoj Doylov Ernotte, Sonny Grosso, Ben
Marino, Patrick McDermott
automobil juri prepunom ulicom u poteri za nadzemnim metroom, ni u
Oskar: Philip D’Antoni (najbolji
jednom trenutku ne zaliči na nameštenu scenu, jer samo predstavlja film), William Friedkin (režija),
produžetak kinetičkog, jurcajućeg, tunelskog efekta koji se održava Ernest Tidyman (scenario), Gene
tokom celog filma. Hackman (glavna muška uloga),
Pogled Francuske veze na „drogopolis“ koji je u ratu ide dalje od Gerald B. Greenberg (montaža)
impresivnih, štrokavih lokacija da obuhvati rezonantnu međuigru Nominacije za Oskara: Roy
Scheider (sporedna muška
između dva različita gradska pejzaža. Prvo se štrokavi, nezgodni uloga), Owen Roizman
Njujork poredi sa elegantnim, prostranim Marsejom, a onda se Njujork (fotografija), Theodore Soderberg,
deli na dva dela: Menhetn, tvrđavu moćnih i bogatih, i Bruklin, kokpit Christopher Newman (zvuk)
narkomana, sitnih lopova i uličnih pandura. Dodatni obrt je omogućen
jednom kratkom scenom u Vašingtonu, koji je prikazan kao beživotni
Beli grad, daleko od stvarnih, urbanih bojnih polja.
Da li je ikada neki dobitnik Oskara za najbolji film imao tako crn
kraj? Doyle u poteri za Charnierom upada u oronulu zgradu i ne
samo da mu gubi dalji trag već
ga proguta i sopstvena opsesija.
Previše sluđen da prizna da je
upucao jednog agenta FBI, Doyle
nestaje u jalovoj poteri. Poslednja
scena bi se mogla protumačiti kao
apokaliptična vizija budućnosti
grada, u kojoj je ruinirana zgrada
relikvija izgubljene civilizacije, sa
vratima kroz koja Doyle nestaje
kao kroz vrata pakla. Zastrašujuća
sumornost ovog završetka je ono
što, na kraju krajeva, Francusku
vezu uzdiže iznad „mainstream“
dobitnika Oskara i smešta u rang
zaista moćnih filmova. MR
SHAFT (1971)
ŠAFT
„On je kul i jak. On je crni privatni detektiv koji je seks mašina svim
cicama. On ne sluša ničija naređenja, ni belaca ni crnaca, ali će da
rizikuje život za svoje ortake. Govorim o Shaftu. Kapirate?“ Ovi stihovi,
Oskarom nagrađene teme Isaaca Hayesea, savršen su prikaz Richard
Roundtreejevog afroameričkog junaka/buntovnika/ikone Johna
Shafta, naslovnog lika u izuzetno uspešnom filmu reditelja Gordona
Parksa. Film je došao odmah posle pojave Melvin Van Peeblesovog
Sweetbacka (1971) i važi za film koji je započeo kratkotrajnu (ali po
dobru zapamćenu) eksploziju filmova o crncima iz 70-ih.
Scenario je pisao Ernest Tidyman, koji je poznat po seriji detektivskih
romana sa Shaftom. Posle uspeha Sweetbacka, MGM je cenjenom
afroameričkom fotografu, piscu, kompozitoru i filmskom radniku Parksu
odobrio projekat za koji su se nadali da će zaraditi na brzo rastućem
crnačkom tržištu. Parks je želeo da mu novo lice igra glavnu ulogu
i našao u potpunosti ono što mu treba u Roundtreeju, koji je bivši
model za Ebony i povremeno glumac u pozorištu, a njegova fizička
pojava i glumačko znanje bili su prava kombinacija mačizma, snage i
samouverenosti za tu ulogu.
SAD (MGM) 100m Metrocolor
Krivudavi zaplet filma je sasvim standardna stvar grubih detektivskih
Režija: Gordon Parks
priča. Kada slučajno prouzrokuje smrt krimosa koji mu se pojavio u
Produkcija: Joel Freeman,
David Golden kancelariji, Shafta dva bela inspektora primoraju da im pomogne u
Scenario: Ernest Tidyman, John prikupljanju informacija o ratu mafije koji je, kako se priča, u toku
D.F. Black, po romanu Ernesta u Bruklinu. U isto vreme Shafta angažuje crnački bos mafije da mu
Tidymana vrati ćerku koju su nedavno oteli neki ljudi. Ispostavlja se da su ti ljudi
Fotografija: Urs Furrer italijanska mafija pa Shaft sa svojim ortakom iz rata i njegovom ekipom
Originalna muzika: Isaac Hayes, organizuje uspešnu, opasnu akciju spašavanja. Stalna akcija je u par
J.J. Johnson navrata prekidana romantičnim pauzama. Shaft nema problema da
Uloge: Richard Roundtree, vara svoju devojku i on je ljubavnik bez rasnih predrasuda.
Moses Gunn, Charles Cioffi,
Christopher St. John, Gwenn Udruženim snagama, Tidyman, Parks i Roundtree stvaraju moćnog
Mitchell, Lawrence Pressman, crnog protagonistu koji, po prvi put u Holivudu, stvara svoja pravila,
Victor Arnold, Sherri Brewer, Rex nikoga ne zarezuje, naređuje umesto da sluša naređenja i nema nikakvih
Robbins, Camille Yarbrough, problema da pravi šale na račun belih autoriteta. Uprkos (možda čak i
Margaret Warncke, Joseph Leon,
Arnold Johnson, Dominic Barto,
zbog ) svog subverzivnog glavnog lika i militantnog prizvuka, Šaft je bio
George Strus dobro prihvaćen i kod belaca i kod crnaca, zaradivši samo u američkim
Oskar: Isaac Hayes (pesma) bioskopima 23 miliona dolara. Ovakav veliki uspeh delimično je
Nominacije za Oskara: Isaac objašnjen činjenicom da je Shaft savršeno opušten u svim situacijama,
Hayes (muzika) sa svakakvim ljudima (uključujući i upadljivo homoseksualnog barmena,
koji prosto mora da ga štipne za dupe) i da njegov magnetizam i kuliranje
pod vatrenom paljbom prelaze sve granice boje.
Posle Šafta su usledila dva nastavka - Šaftov veliki podvig (1972) i
Šaft u Africi (1973). John Singleton je 2000. napravio uspešan rimejk sa
Samuel L. Jacksonom u glavnoj ulozi, a Richard Roundtree se pojavljuje
u epizodnoj ulozi. SJS
540
DIRTY HARRY (1971) SAD (Malpaso, Warner Bros)
102m
PRLJAVI HARI
Režija: Don Siegel
Prljavi Hari je jedan od najkontroverznijih i najuticajnijih policijskih Produkcija: Don Siegel
filmova ikada. On je mešavina jednostavnosti i sofisticiranosti. Likovi su Scenario: Harry Julian Fink, Rita
živopisne, hiperbolične karikature, a naročito superheroj Harry Callahan M. Fink, Dean Riesner
(Clint Eastwood) i superludak Škorpion (Andy Robinson). Njihova Fotografija: Bruce Surtees
definisanost ne dolazi iz psihologizacije i nijansiranja već kroz njihovu Originalna muzika: Lalo Schifrin
interakciju sa intrigantnim i bogato artikulisanim okruženjima u filmu. Uloge: Clint Eastwood, Harry
Sjajno iskoristivši lokacije San Franciska, reditelj Don Siegel još od Guardino, Reni Santoni, John
prvih kadrova filma pokreće motiv visokog i niskog. On zumira unazad Vernon, Andrew Robinson, John
Larch, John Mitchum, Mae
da otkrije ženu koja pliva u neboplavom bazenu na krovu jednog solitera, Mercer, Lyn Edgington, Ruth
dok je snajper uzima na nišan sa krova jedne druge, više zgrade. Od Kobart, Woodrow Parfrey, Josef
tog trenutka, film se uzdiže i ponire poput roler-kostera da približi Sommer, William Paterson,
različite nivoe metropole u kojoj se Skaj Siti helikoptera, vidikovaca, James Nolan, Maurice Argent
krovova, kula od stakla i magle koja ih obavija, nadvija nad primitivnim
donjim svetom jazbina, tunela, ulica i jama. Ovaj zastrašujući lavirint
nije samo pozadina za akciju. On odlikuje i stavlja na probe likove dok
se oni uvijaju i probijaju se kroz njega. To je živo opisano u majstorskoj
sekvenci u kojoj Škorpion natera Harrya da trči sa jednog kraja grada na
drugi, kao deo zaobilazne šeme da primi novac za otkupninu. MR
LE SOUFFLE AU COEUR (1971) Francuska / Italija / Zapadna

Nemačka (Franz Seitz, Marianne,
ŠUM NA SRCU NEF, Vides) 118m Eastmancolor
Louis Malle je voleo da Šum na srcu smatra svojim prvim filmom. U stvari Jezik: Francuski
to mu je bio osmi film, ali prvi za koji je sam napisao scenario. Ovo je Režija: Louis Malle
takođe bio po njegovom shvatanju „prvi srećan, optimistični film“. Ovlaš Produkcija: Vincent Malle,
se oslanjajući na Mallova sećanja na adolescentno doba, smešten je u Claude Nedjar
svet koji je prikazan u potpunosti iz vizure junaka, petnaestogodišnjeg Scenario: Louis Malle
Laurenta Chevaliera (Benoit Ferreux). Epizodični zaplet sadrži jako malo Fotografija: Ricardo Aronovich
iznenađenja: dečak prezire svog oca, voli svoju lepu, mladu majku, Originalna muzika: Sidney
krivuda nepredvidivo između detinjstva i odrastanja i fasciniran je i Bechet, Gaston Frèche, Charlie
Parker, Henri Renaud
uznemiren svojom navirućom seksualnošću. Ono što je sveže u filmu
Uloge: Lea Massari, Benoît
je evokativna rekonstrukcija francuskog „haut-bourgeois“ provincijskog Ferreux, Daniel Gélin, Michael
društva iz ranih 50-ih, kao i fizička neposrednost porodičnog života, Lonsdale, Ave Ninchi, Gila von
prikazana kao bogata, živa mešavina šala, svađa, neprijatnosti, Weitershausen, Fabien Ferreux,
smicalica, nesuglasica i savezništva. Marc Winocourt, Micheline Bona,
Henri Poirier, Liliane Sorval,
Ključni trenutak u filmu, koji je prouzrokovao mnogo problema sa
Corinne Kersten, Eric Walter,
francuskim vlastima, je incestuozni čin Laurenta i njegove majke, koji François Werner, René Bouloc
je Louis Malle snimio sa dosta suptilnosti i diskrecije. Hrabro, on tretira Nominacije za Oskara: Louis
taj čin ne kao izvor kajanja i trauma nego kao oslobađajući događaj pun Malle (scenario)
ljubavi, koji se pamti (kako Laurentu kaže majka) ne sa kajanjem već sa Filmski Festival u Kanu: Louis
nežnošću...kao nešto prelepo.” PK Malle nominacija (Zlatna palma)
541
SAD (Yeah) 97m Color SWEET SWEETBACK’S BAADASSSSS
Režija: Melvin Van Peebles
Produkcija: Jerry Gross,
SONG (1971)
Melvin Van Peebles SWEETBACK
Scenario: Melvin Van Peebles „Ovaj film je posvećen svoj Braći i Sestrama kojima je dosta Čoveka“.
Fotografija: Robert Maxwell Melvin Van Peebles je sa 70 000 $, koje je zaradio od komedije Čovek
Originalna muzika: Earth Wind lubenica (1970), i dodatnim fondovima (u koje spada i pozajmica od 50
and Fire, Melvin Van Peebles
000 $ od Billa Cosbya) finansirao svoj novi projekat Sweetback. Da bi
Uloge: Simon Chuckster, Melvin
smanjio troškove, on se pretvarao da snima porno film, zbog čega je
Van Peebles, Hubert Scales,
John Dullaghan, West Gale, Niva mogao da zaposli crnce i nesindikalce u radu na filmu. Van Peebles je
Rochelle, Rhetta Hughes, Nick napisao scenario, režirao, komponovao muziku i igrao glavnu ulogu, što
Ferrari, Ed Rue, John Amos, je bila ne samo pametna ekonomska odluka već je i osigurao da on ima
Lavelle Roby, Ted Hayden, Mario potpunu kontrolu nad svim delovima snimanja. Početkom 1971. film je
Van Peebles, Sonja Dunson,
Michael Agustus imao premijeru samo u dva bioskopa koji su prihvatili da ga emituju. Do
kraja te godine, film je postao najunosniji nezavisni film ikada. Na kraju
je ovaj autsajderski hit zaradio preko 15 miliona dolara.
Ovaj film je toliko originalan, istovremeno i po koncepciji i po
realizaciji, da je prevazišao sva očekivanja, na taj način zadovoljavajući
želju za popularnom alternativom za dominantni Holivud. Međutim,
ovo je i film koji pozajmljuje načine naracije i konvencije iz čitavog
niza žanrova, obuhvatajući film potere, gangsterski film, bajkerski film
i mekani porno film. Na kraju, on je označio ekspanziju filmova sa
crnim glumcima i crnim rediteljima, namenjenih crnačkom tržištu, što
je bila eksplozija koja se uskoro odvijala pod dvosmislenim imenom
„blaxploitation cinema“.
Šokantna prva scena zatiče maloletnog Sweetbacka (koga igra
Melvinov sin Mario) kako radi u javnoj kući, gde zahvalna kurva
uzvikuje njegov nadimak tokom orgazma. Sledeće što vidimo je sada
odrasli Sweetback koji nastupa kao pastuv u seks-predstavi u Južnom
Centralnom Los Anđelesu. Gledajući kako dva bela pandura prebijaju
mladog crnog aktivistu (Hubert Scales), Sweetback napadne pandure
i zamalo ih ubije. Preostali deo filma pratimo kako se junak vozi, trči i
stopira kroz oronule delove grada u očajničkom pokušaju da pobegne
od hapšenja. U jednom trenutku Sweetbacku zapreti opasnost od
bajkera, ali uspe da se izvuče tako što pobedi u javnom seks duelu
sa predvodnicom bande. A po rečima jednog kritičara „ovo je samo
početak“. On „beži pred policijom tako što siluje jednu crnkinju preteći
joj nožem, probode jednog pandura bilijarskim štapom, ubija par pasa
koji ga prate, zaleči sam sebe sopstvenim urinom i odgrize glavu gušteru
pre nego što zbriše preko meksičke granice u pustinju“. Film se završava
pretećom porukom za belu publiku, dok se na ekranu pojavljuju reči:
„Jedan zajebani crnja dolazi da naplati neke dugove!“
Šta god neko mislio o društvenopolitičkoj „poruci“ ovog filma,
energija i svežina Peeblesovog stila ne može se poreći. Kreativno
koristeći montažu, superimpoziciju, stop-kadar, nagle rezove, zumiranja,
split-screenove, stilizovane dijaloge, višestruku ekspoziciju i prateću
soul muziku, Van Peebles je osvojio nove prostore i izazvao gledaoce
svih rasa. SJS
542
THE LAST PICTURE SHOW (1971) SAD (BBS, Columbia) 118m BW
POSLEDNJA BIOSKOPSKA PREDSTAVA Režija: Peter Bogdanovich
Produkcija: Stephen J. Friedman
Peter Bogdanovich, koji je bio vatreni pobornik formalizma u vreme kada
Scenario: Peter Bogdanovich,
su njegove kolege ranih 70-ih provodile vreme kršeći pravila, tvrdoglavo James Lee Barrett, po romanu
se držao staromodnih ideala i ideja kada je režirao ovaj film. U ovom Larry McMurtry
smislu, njegova ekranizacija romana Larrya McMurtrya važi za eulogiju Fotografija: Robert Surtees
prethodnih generacija majstora kao što su Howard Hawks ili John Ford, Originalna muzika: Hank
dok je nova generacija mladih filmskih pionira terala kinematografiju u Williams, John Philip Sousa
opuštenijem, životnijem pravcu. Uloge: Timothy Bottoms, Jeff
Poslednja bioskopska predstava je priča o odrastanju, smeštena u Bridges, Cybill Shepherd, Ben
Johnson, Cloris Leachman, Ellen
mali, prašnjavi teksaški grad, koja se oprašta od 1950-ih, prikazujući Burstyn, Eileen Brennan, Clu
promenu shvatanja i interesa nacije. Sjajna podela novih glumaca Gulager, Sam Bottoms, Sharon
(uključujući Jeff Bridges, Cybill Sheppard, Randy Quaid i Timothy Ullrick, Randy Quaid
Bottoms) igra uz veterane kao što su Cloris Leachman i Ben Johnson Oskar: Ben Johnson (sporedna
likove koji se bore za mesto u svetu koji se menja. Bogdanovicheva muška uloga), Cloris Leachman
(sporedna ženska uloga)
vizija je mračna ali iskrena i on beleži (ogoljenom ali upečatljivom
Nominacije za Oskara: Stephen
crno-belom slikom) nespretne momente u kojima nevinost utetura u
J. Friedman (najbolji film), Peter
iskustvo, bez predrasuda i bez bolećive nostalgije. Ovaj film je kao Bogdanovich (režija), James
nekakvo bdenje za celu jednu eru, napunjen tragedijom i odiše teškim Lee Barrett, Peter Bogdanovich
mirisom nepogrešive tuge. JKl (scenario), Jeff Bridges (sporedna
muška uloga), Ellen Burstyn
(sporedna ženska uloga), Robert
Surtees (fotografija)
543
STRAW DOGS (1971)
PSI OD SLAME
Sam Peckinpah nije bio reditelj koga je karakterisala delikatnost i Psi od
slame ostaju njegov film koji je najviše podelio publiku i prouzrokovao
najžučnije rasprave, naročito posle stilizovanog vestern nasilja u Divljoj
hordi iz 1969. Dustin Hoffman igra stidljivog matematičara koji se sa
svojom ženom (Susan George) seli u selo u Velikoj Britaniji, u kome je
ona provela detinjstvo. Tamo se ona hvali svojim uspehom i lepotom
pred zatucanim meštanima koji na njihov dolazak gledaju kao na upad
i jasno je da njihov ionako klimav brak može da popusti pred pritiskom.
Matematičar se oseća sve neprijatnije, a seljaci su sve bezobrazniji
u svom preziru prema tom paru. Međutim, tek kada mu ženu siluju,
Velika Britanija (ABC, Amerbroco, matematičar eksplodira u nasilje.
Talent) 118m Eastmancolor Psi od slame više nego samo implicitno podržava preuzmanje
Režija: Sam Peckinpah pravde u svoje ruke, što je kako ispada neizbežan ishod kada čoveka
Produkcija: Daniel Melnick gurnu preko granice izdržljivosti. Film se pokazuje kao podjednako
Scenario: David Zelag Goodman, ambivalentan u pogledu lika Susan George. Ona paradira unaokolo u
Sam Peckinpah, po romanu The uskim džemperima i bestidno flertuje sa starim ljubavima, tako da kada
Siege of Trencher’s Farm Gordona
M. Williamsa
na kraju bude napadnuta, Peckinpah prvo čini da to izgleda kao da je
Fotografija: John Coquillon
ona prizvala užasnu invaziju, podjednako kao uvredu njenom mužu
Originalna muzika: Jerry Fielding
zabuljenom u knjige i kao provokativni odgovor na njegovu neaktivnost.
Uloge: Dustin Hoffman, Susan
Međutim, ta dvoznačnost brzo iščezne kada Peckinpah prikaže užas
George, Peter Vaughan, T.P. ozloglašene scene silovanja.
McKenna, Del Henney, Jim Kada jednom da brutalni putokaz, Peckinpah ne dozvoljava publici
Norton, Donald Webster, Ken da pobegne do namerno brutalne završnice. Posle sjajnog održavanja
Hutchison, Len Jones, Sally
filma u disbalansu uz pomoć dezorijentišuće montaže i upornog, drskog
Thomsett, Robert Keegan, Peter
Arne, Cherina Schaer, Colin zatezanja intenziteta, Peckinpah još više pritiska i eksploatiše emocije
Welland publike tako što okreće oružje protiv brutalnih antagonista. Ali bilans
Nominacije za Oskara: Jerry koji dobijemo teško da rezultira katarzom ili satisfakcijom. Sumnjiva
Fielding (muzika) moralnost filma Psi od slame je uzrokovala dosta kontroverze, što na
ironičan način potvrđuje Peckinpahove instinkte. Može da nam se ne
svidi ono što vidimo, ali smo svejedno prisiljeni da gledamo. JKl
544
TWO-LANE BLACKTOP (1971) USA (Michael Laughlin, Universal)
102m Technicolor
DVOSMERNI ASFALT
Režija: Monte Hellman
Ovaj Monte Hellmanov film verovatno je najbolji proizvod holivudske Produkcija: Gary Kurtz,
pomame, posle filma Goli u sedlu, koja je odobravala hipi road filmove, Michael Laughlin
koje vlasnici studija, a nažalost ni publika nisu kapirali. Scenario: Will Corry,
Hellman je posle par izuzetnih egzistencijalističkih vesterna, kao Rudy Wurlitzer
Kroz kovitlac (1965) i Pucnjava (1967), odlučio da skine kosijanerski Fotografija: Jack Deerson
glamur sa filma Goli u sedlu (1969). Dvosmerni asfalt je namerno mirna Originalna muzika: Billy James
priča o apsurdnoj trci između dva tipa u ševroletu iz 1955, koji gaje kult Uloge: James Taylor, Warren
crnih automobila, a igraju ih muzičari James Taylor i Dennis Wilson i Oates, Laurie Bird, Dennis
Wilson, David Drake, Richard
brzogovorećeg, iskeženog neurotičara (Warren Oates) u žutom G.T.O-u. Ruth, Rudy Wurlitzer, Jaclyn
A namračena cica koja ih svuda prati (Laurie Bird) i koja je u procepu Hellman, Bill Keller, Harry Dean
između njih i otkaza predstavlja nagradu. Stanton, Don Samuels, Charles
Dok Goli u sedlu i Tačka nestajanja (1971) brišu niz autoput ka Moore, Tom Green, W.H. Harrison,
Alan Vint
apokalipsi, ovaj film prikazuje trku bez kraja. Film prosto sagori
u projektoru pre nego što se bilo kakav zaključak donese. Ovo je
prikaz zemlje u dubokoj krizi vere. U njemu se nalazi dosta detalja sa
putovanja, sa oštrim vinjetama Harrya Deana Stantona u ulozi gej
stopera. Film predstavlja sumu odnosa između nekomunikativnih tipova
koji su zaglavljeni u svojim automobilima i svojim životnim putevima kao
igračke na dečjem autodromu. KN
THE HEARTBREAK KID (1972) USA (Palomar) 106m

ZAVODNIK Režija: Elaine May
Produkcija: Michael Hausman,
Elaine May je najpotcenjeniji reditelj u američkoj kinematografiji. Erik Lee Preminger, Edgar J.
Zavodnik je najbliže što je prišla mainstream uspehu, ali on ostaje veran Scherick
njenoj korozivnoj, beskompromisnoj viziji. Dok se u suštini pridržava Scenario: Neil Simon, po priči
scenarija Neila Simona (koji ima prizvuke Diplomca iz 1967.), Elaine May A Change of Plan Brucea Jay
uspeva da izmasakrira auru sentimentalnog i dobronamernog piščevog Friedmana
doprinosa popularnim filmovima. To čini naglašavanjem neizrecivih Fotografija: Owen Roizman
činjenica surovosti, poniženja i sramoćenja. Muzika: Cy Coleman, Sheldon
Harnick, Garry Sherman
„Crna komedija“ ovde ima ovozemaljsko lice. Tupavi prodavac
Uloge: Charles Grodin, Cybill
Lenny (Charles Grodin) je na medenom mesecu sa košmarnom ali Shepherd, Jeannie Berlin, Audra
dobrodušnom Lilom (Jeannie Berlin- da li je ikada majka režirala ćerki Lindley, Eddie Albert, Mitchell
u tako smeloj, ekstremnoj ulozi?). Lenny, koji se oseća zarobljeno i Jason, William Prince, Augusta
ugušeno, okreće se u svojim fantazijama idealu svih Amera, kučkastoj Dabney, Doris Roberts, Marilyn
Putnam, Jack Hausman, Erik
Kelly (Cybill Shepherd). Svaka konsekvenca ovog trougla je katastrofa.
Lee Preminger, Art Metrano, Tim
Retko koji film nas potapa tako nemilosrdno u nakinđurenost Browne, Jean Scoppa
romantičnog i seksualnog sanjarenja. Fokus Mayove na ovaj materijal Nominacije za Oskara: Eddie
je čist John Cassavetes: neustručavanje od dokumentovanja Albert (sporedna muška uloga),
neprijatnosti, stvarni bol odigran u stvarnom vremenu. Naše smejanje, Jeannie Berlin (glavna ženska
uloga)
koje tako sjajno izaziva Mayin izlomljen mizanscen, pretvara se u
histeriju u psihoanalitičkom smislu, način da se momentalno pobegne
od užasa. AM
545
AGUIRRE, DER ZORN GOTTES (1972)
AGIRE, GNEV BOŽIJI
„Ja sam veliki izdajnik. Ja sam Gnev Božji!“ Werner Herzog je imao
značajnu seriju važnih filmova u okviru radikalne i uzbudljive Nove
nemačke kinematografije. Međutim, najpoznatije su njegove epske
avanture u kojima igra njegov manijakalni mučitelj i impulsivni, inspirisani
tumač uloga Klaus Kinski. A Agire gnev božiji, prvi Herzogov film koji je
videla šira internacionalna publika, je najzanosniji. Film, navodno baziran
na dnevniku španskog monaha Gaspara de Carvajala, uznemirujuća je
priča u kojoj je sadržana Herzogova sklonost alegoriji, metafori, crnom
humoru i groteski, njegovo interesovanje za alijenaciju, opsesiju i
društvenu propast, kao i njegov osećaj predela koji poprima grozne,
ljudske aspekte.
Don Lope de Aguirre (Kinski) je jedan od Pizarrovih groznih
konkvistadora koji prosecaju zavoje kroz Južnu Ameriku u 16. veku. Pošto
su istrebili Inke, Pizarrovi vojnici su pohlepni za osvajanjem i zlatom,
ali ekspedicija nabasa na težak teren. Nešto što je trebalo da bude
jednodnevni izviđački put grupe koja je poslata splavom niz Amazon
uskoro postane katastrofa. Vojnike i robove počnu da ubijaju Indijanci,
glad i očaj. Aguirre se pobuni protiv svog komandanta i očajničko putovanje
se degeneriše u ubilački pohod na moć, pokretan Aguirrinom rastućom
opsesijom za nalaženjem legendarnog zlatnog grada El Dorada.
Snimanje na udaljenim lokacijama u Peruu sa tanušnim budžetom bilo
Zapadna Nemačka / Peru /
je samo po sebi problematično i naporno, ali Herzogova priča (naročito
Meksiko (Werner Herzog) 100m
Eastmancolor živopisna u dokumentarcu Moj najbolji drug) o čestim buncanjima Kinskog
Jezik: Nemački odaje zastrašujuću i zabavnu pozadinu filma. Pred sam kraj filma, Herzog
Režija: Werner Herzog je sprečio Kinskog da napusti projekat tako što mu je zapretio da će pucati
Produkcija: Werner Herzog u njega. Jasno je da su sukobi u realnom životu pojačali usijani intenzitet
Scenario: Werner Herzog filma, čiju neizbežnu tragediju nagoveštava žena ubijenog komandanta
Fotografija: Thomas Mauch koja uredno obučena (i nemoguće čista) odlučno odlazi u džunglu. Do
Originalna muzika: Popol Vuh kraja je ludi Aguirre vladar na plovećem odru posutom leševima po kojima
Uloge: Klaus Kinski, Daniel Ades, divljaju i skiče majmuni. Možda fascinantna pojava Kinskog dominira
Peter Berling, Daniel Farfán, filmom, ali Herzogova nekompromisna vizija i kontrola održavaju ga na
Justo González, Ruy Guerra, Julio njegovom hipnotičkom, halucinatornom kursu. AE
E. Martínez, Del Negro, Armando
Polanah, Alejandro Repulles,
Cecilia Rivera, Helena Rojo,
Edward Roland
546
CABARET (1972) USA (ABC) 124m Technicolor
Režija: Bob Fosse
KABARE
Produkcija: Cy Feuer
Ono što je bilo tek drugi film reditelja, plesača, koreografa i brodvejskog Scenario: Jay Presson Allen, po
giganta Boba Fossa odnelo je kući osam Oskara, uključujući tu i Oskara knjizi Berlin Stories Christophera
za najboljeg reditelja koju je uzeo Coppola za Kuma. Kabare je bio jedini Isherwooda, po predstavi I Am
istinski veliki mjuzikl 70-ih, bez obzira na prognoze da će to biti Fossov a Camera Johna Van Drutena i
mjuziklu Joea Masteroffa
„Springtime for Hitler“ („Kome treba mjuzikl sa nacistima?“).
Fotografija: Geoffrey Unsworth
Odgovor je glasio - svakom kome je stalo do toga da ga očaraju. Bob
Muzika: John Kander
Fosse je bio cinik odgajen u duhu vodvilja, koji je ostario u burlesknim
Uloge: Liza Minnelli, Michael York,
i ljigavim noćnim klubovima. Niko drugi nije mogao da uzme mjuzikl Helmut Griem, Joel Grey, Marisa
Johna Kandera i Freda Ebba (baziran na drami Johna Van Drutena Berenson, Elisabeth Neumann-
I m A Camera, koja je pak bazirana na Christopher Isherwoodovom Viertel, Helen Vita
romanu „Goodbye Berlin“) i da baci tako hladan, blistav pogled na Oskar: Bob Fosse (režija), Liza
njegove grešne, bezdušne stanovnike Berlina 1930-ih. Oštre, sjajne Minnelli (glavna ženska uloga), Joel
Grey (sporedna muška uloga), Rolf
muzičke numere i britki rezovi između kabarea i sveta van njega Zehetbauer, Hans Jürgen Kiebach,
jezivo suprotstavljaju prokletstvom prožetu priču o promašenoj ljubavi Herbert Strabel (umetnički
i ambiciji u sred rađanja nacizma, dok je zloslutni kabaretski MC direktor), Geoffrey Unsworth
(master of the ceremony) Joel Grey prosto savršen. Ali, na kraju film (fotografija), David Bretherton
(montaža), Robert Knudson, David
ipak pripada Lizi Minnelli. Ona je liku tužne Sally Bowles, divljih očiju, Hildyard (zvuk)
dodala nervoznu energiju punu očajničke želje da zadovolji, uz pomoć Nominacije za Oskara: Cy Feuer
svoje grozničave vitalnosti i simulirane izopačenosti. Tako je dala toplinu (najbolji film), Jay Presson Allen
i krhkost remek-delu o zlokobnosti i svojim songovima. AE (scenario)
ULTIMO TANGO A PARIGI (1972) Italija / Francuska (Artistes

Associés, PEA) 129m Technicolor
POSLEDNJI TANGO U PARIZU
Poslednji tango u Parizu je pokrenuo trend arthouse erotike koja traje Režija: Bernardo Bertolucci
do dan-danas. Filmovi kao što je Intimnost (2001) nastavljaju njegovu Produkcija: Alberto Grimaldi
premisu seksualnih veza, tipa „bez ikakvih pitanja“, koja ustupa mesto Scenario: Bernardo Bertolucci,
napornim bliskostima, dok rediteljka i spisateljica Catherine Breillat Franco Arcalli, Agnès Varda
(Romansa X, 1999) apdejtuje njegove teme Erosa i Tanatosa. Fotografija: Vittorio Storaro
Da li bi Poslednji tango u Parizu bio bitan bez Branda? Njegova Muzika: Gato Barbieri
sjajna izvedba podseća na mnoge ranije, kultne uloge. Njegovi opsceni, Uloge: Marlon Brando, Maria
skatološki monolozi, prepuni Bertoluccijevih aluzija na teorije Reicha i Schneider, Maria Michi, Giovanna
Batailla, još uvek imaju moć da zapanje. Galletti, Gitt Magrini, Catherine
Podela je postavila relativno neiskusnu Mariju Schneider naspram Allégret, Luce Marquand, Marie-
Hélène Breillat, Catherine
Branda. Njene scene sa Jean-Pierrom Léaudom su namerno površne i Breillat, Dan Diament, Catherine
stoje kao kontrast centralnoj, primarnoj vezi i njenom deziluzionizmu. Sola, Mauro Marchetti, Jean-
Pa ipak, Poslednji tango u Parizu je više nego samo suma njegovih Pierre Léaud, Massimo Girotti
velikih ideja. Bertoluccijev izrazito barokni stil vodi nas u podzemne, Nominacije za Oskara: Bernardo
izlomljene prostore psihe. Particija, odrazi u ogledalu, neobični rekviziti Bertolucci (režija), Marlon Brando
(glavna muška uloga)
i necentrirano kadriranje umnožavaju se dezorijentišući gledaoca sa
svakim obrtom, propraćeni raskošnim Gato Barbierijevim valcerom
na saksofonu. Poslednji tango u Parizu je film trajnih krvavih mrlja i
jednostavnih zidova, neartikulisanih krika i konvulzija tela, koji žustro
sprovodi svoj silazak u „utrobu smrti.” AM
547
USA (Malpaso) 105m Technicolor HIGH PLAINS DRIFTER (1972)
Režija: Clint Eastwood NEPOZNATI ZAŠTITNIK
Produkcija: Robert Daley
Ovo je Clint Eastwoodov drugi film koji režira i u kome igra u isto vreme
Scenario: Ernest Tidyman
(prvi je Jeza u noći) i prelocira njegovu špageti vestern personu u
Fotografija: Bruce Surtees
američki gotički moralitet. Jedan neobrijani lutalica na konju izjaše
Muzika: Dee Barton
iz pustinjske izmaglice u Lago, u kome su meštani jednom stajali po
Uloge: Clint Eastwood, Verna
Bloom, Marianna Hill, Mitch Ryan, strani dok su šerifa ubijali bičem. U nadrealnom povratku filma Tačno
Jack Ging, Stefan Gierasch, Ted u podne, Eastwood, koji je možda čak i duh ubijenog čoveka ili malo
Hartley, Billy Curtis, Geoffrey prozaičnije njegov brat, zamoljen je da se suprotstavi trojici odmetnika
Lewis, Scott Walker, Walter koji su upravo pušteni iz teritorijalnog zatvora i nalaze se na putu kući
Barnes, Paul Brinegar, Richard
Bull, Alex Tinne, John Hillerman
zbog osvete.
Misteriozni čovek prikazuje svoje moći ne samo kroz baratanje
pištoljem i pesnicama, kako bi se to očekivalo od kaubojskog antijunaka
te 1972, nego i prisiljavajući sve da uzmu učešća u bizarnoj fešti. Tako
on od patuljka napravi šerifa i gradonačelnika, bukvalno ofarba grad u
crveno i promeni mu naziv u Pakao, što podseća na slogan iz Vijetnama
- „uništili smo selo da bismo ga spasili“, i stranac na kraju spali grad. Sa
bar toliko pozajmljenog od Bunuela koliko i od Leonea, ovo je zabavan,
brutalan, zastrašujući film, drsko uvrnut u njegovoj miksturi vestern i
horor tema i prostreljen jetkom samoanalizom. KN
Velika Britanija (Palomar) 138m SLEUTH (1972)

Color
NJUŠKALO
Produkcija: Morton Gottlieb Jozeph L. Mankiewicz, sa svojom reputacijom reditelja čiji filmovi
Scenario: Anthony Shaffer, po imaju najviše konverzacije i koji dijalog stavlja ispred vizuelnosti, bio
njegovoj predstavi je pravi izbor za rad na ekranizaciji Anthony Shafferovog dugotrajnog
Fotografija: Oswald Morris brodvejskog i vest end hita - Njuškalo. Iako se u par scena „otvara“
Muzika: John Addison, scenografija izlascima u baštu raskošno opremljene kuće krimi pisca
Cole Porter Andrewa Wyka, radnja se uglavnom odvija u salonu u kome se dvojica
Uloge: Laurence Olivier, Michael glumaca različite dobi sukobljavaju stilovima, temperamentima i
Caine, Alec Cawthorne, John vrstama glume.
Matthews, Eve Channing, Teddy
Martin
Sir Laurence Olivier, ponovo vraćajući status filmske zvezde posle
Nominacije za Oskara: Joseph
„ozbiljnijeg“ rada u pozorištu, igra ulogu Wyka, bezobraznog sadistu
L. Mankiewicz (režija), Michael koji ima vrstu dečjeg naslađivanja gadnim podvalama („to je bokal
Caine (glavna muška uloga), zagonetki“). A ovisnik o kompleksnim igrama Michael Caine je Milo
Laurence Olivier (glavna muška Tindle, frizer i ljubavnik Wykove zapostavljene žene. U početku, naizgled
uloga), John Addison (muzika)
oduvan od strane svog oponenta, on otkriva iznenađujući emotivni
dijapazon u klimaksu prvog čina. On daje izvedbu u drugom činu, tako
efektnu čak i kada je možete predvideti - pozvan da bude upleten u
zaplet koji ima mnogo obrta pre nego se okonča nesrećno, ali pravedno
za sve učesnike. KN
548
DELIVERANCE (1972)
OSLOBAĐANJE
Poput Peckinpahovog filma Psi od slame i Wes
Cravenovog Poslednja kuća levo, i John Boormanov
film Oslobađanje bavi se samozadovoljnim
pripadnicima srednje klase, suočenim sa bezumnim,
uznemirujuće seksualizovanim nasiljem u divljini
daleko od civilizacije i otkrivaju da su „rođene ubice“.
Ironično, dok je Peckinpah, koji je razmišljao da radi
Oslobađanje, snimao Psi od slame u Britaniji, britanski
reditelj Boorman je bio u Džordžiji koristeći Čatuga
reku kao zamenu za izmišljenu Kaulavase reku pisca
Dickeya i snimao vlastito putovanje u srce tame.
U film nas uvode četiri kontrastirana urbana
tipa: mirni Ed (John Vioght), avanturista Lewis (Burt
Reynolds), grubijan Bobby (Ned Beatty) i osetljivi Drew (Ronny Cox), USA (Elmer, Warner Bros.) 109m
koji su se na svom putu u šumu koju će uništiti brana potrebna za novo Technicolor
jezero, odlučili da idu na rafting kanuom niz reku pre nego da igraju golf. Režija: John Boorman
Eda i Bobbya napadne par zastrašujućih, suludih brđana, koji Bobbya Produkcija: John Boorman
skinu, nateraju da skiči kao svinja i siluju ga, dok Eda vežu za drvo Scenario: James Dickey, po
njegovim kaišem, a on apsurdno drži svoju lulu tokom ovih dešavanja. njegovom romanu
Lewis interveniše svojim strelama i ubija silovatelja (Bill McKinney) i Fotografija: Vilmos Zsigmond
kvartet sa duboko pomešanim osećanjima odluči da incident zataškaju i Muzika: Eric Weissberg
odu iz ovog regiona, progonjeni preostalim brđaninom (Herbert Coward) Uloge: Jon Voight, Burt
u neprijateljskom okruženju divlje prirode. Reynolds, Ned Beatty, Ronny
Cox, Ed Ramey, Billy Redden,
Većina reditelja, naročito sa Burt Reynoldsom u ulozi najveće Seamon Glass, Randall Deal,
muškarčine među građanima, napravila bi klasičnu „he-man“ avanturu, Bill McKinney, Herbert Coward,
ali Boorman zauzima mnogo rigorozniji pristup, stalno preispitujući Lewis Crone, Ken Keener, Johnny
značenje junaštva likova. Bart Rejnolds, kome je data prilika Popwell, John Fowler, Kathy
Rickman
da preispita svoju „good old boy“ filmsku personu, pružio je ulogu
podjednako samokritičnu kao što je i John Waynova u Tragačima. Među Boorman (najbolji film), John
najbolje scene spadaju: nezaboravni „duel bendžoa“ u kom Drew svira Boorman (režija), Tom Priestley
sa smežuranim starmalim koji sedi na verandi i za koga se ispostavi da (montaža)
je sjajan muzičar i često podražavani horor obrt (vidi Keri) kada Edove
snove uznemirava slika ruke koja izranja iz novog jezera. KN
549
Rusija (Creative Unit of Writers & SOLYARIS (1972)
Cinema Workers, Mosfilm, Unit
Four) 165m BW / Sovcolor
SOLARIS
Jezik: Ruski Solaris Andreja Tarkovskog je adaptacija romana Stanislava Lema i
Režija: Andrei Tarkovsky predstavlja razmišljanje na temu imaginarne planete i Kjubrikove Odiseje
Produkcija: Viacheslav Tarasov u svemiru 2001. (1968). Film je i SF remek-delo i filmski ep izveden bez
Scenario: Fridrikh Gorenshtein, budžeta. Umesto novih specijalnih efekata ili spektakularnih scena od
Andrei Tarkovsky, po romanu kojih se zavrti u glavi, film je sveden na iskustvo jednog lika kroz koji se
Stanislawa Lema fantastično i svakodnevni život spajaju u jedno.
Fotografija: Vadim Yusov Kada psihologa Krisa Kelvina (Donatas Banionis) zamole da proceni
Muzika: Eduard Artemyev, upotrebnu vrednost orbitalne stanice koja kruži oko Solarisa, on biva
Johann Sebastian Bach
suočen sa uznemiravajućom pričom astronauta Bertona (Vladislav
Uloge: Natalya Bondarchuk, Dvorzhetsky). Nekoliko godina ranije, dok je još postojala nada da će
Donatas Banionis, Jüri Järvet,
Vladislav Dvorzhetsky, Nikolai biti otkrivene tajne uzburkanih okeana podsvesti u tom novom svetu,
Grinko, Anatoli Solonitsyn sve je krenulo nizbrdo kada je Berton postao jedini preživeli u nesreći
Kanski FIlmski Festival: Andrei u kojoj je nastradalo nekoliko istraživača. Zaintrigiran, Kris odlazi u
Tarkovsky (FIPRESCI nagrada), svemirsku stanicu i upoznaje dr Snauta (Juri Jarvet), dr Sartoriusa
(velika nagrada kritike), (Anatoli Solonitsyn) i suicidalnog dr Gibarjana (Sos Sarkisyan). U
nominacija (Zlatna Palama)
međuvremenu ga opsedaju čudni prizori i zvuci, među kojima i prikaza
njegove davno umrle žene Kari (Natalya Bondarchuk). Tako on uviđa
sposobnost Solarisa da rekreira sećanja posetilaca.
U strahu od prividne realnosti Kari, on uništava ili pomaže uništenju
njenih nekoliko različitih verzija i tako otkriva ostale istine o Solarisu. Da
su u stvari njegove iluzije materijalno stvarne, emocionalno željne koliko
i on. I da je on prva osoba koja je ostavrila trajni odnos sa svešću plane-
ta. Nesposoban da ispuni svoje dužnosti, Kris se pridružuje Kari i svemu
što ona predstavlja. Snaut i Sarorius prepoznaju njegov neuspeh i prih-
vataju na sebe odgovornost da unište Solaris, mada je poslednja slika
filma planeta koja se preobličava u Krisovo zamišljeno iskupljenje.
Uzvišeno iskustvo trajanja i velikih ideja u kombinaciji sa asketskom
produkcijom. Solaris je argument protiv ambivalentnosti realnosti koju
živimo u korist potpune satisfakcije koju pruža fantazija. Kroz Krisovo
putovanje od indiferentnog autsajdera do doslovno centra sveta
stvorenog samo za njega, vidimo kako racio posustaje pred čistom
željom. Kao takav, Solaris je rađen u „widescreen“ kompoziciji i dugim
kadrovima da bi se organizovale zaista prelepe slike.
Kris Kelvin u tumačenju Banionisa je tužnjikavi, sredovečni čovek.
Pramenovi sede kose, koja je inače crna, sugerišu njegova tragična
iskustva i orijentišu njegove prve pokušaje da Solaris smesti u kategorije
pre nego što pristupi njegovoj logici snova. Nerazrešivi sukob planete - i
utešan i sveproždirući - je tada savršeno izražen različitim sekvencama
snimljenim kružnim motivima. Dok se stacionarna kamera polako
okreće na središnjem stalku, glumci i kulise menjaju se da otkriju nove
slojeve mogućnosti onoga što je postojalo samo par momenata pre.
Igra uma, daleko ispred svog vremena kao što je bila i Odiseja
2001, Solaris je snimljen u sred sovjetskih pogroma protiv slobodnog
izražavanja i svakako bez prednosti velikog budžeta. Ovo je najmanje
filozofska drama. Ovaj film Tarkovskog je kamen temeljac filmskih
pokušaja da se otkrije šta to znači biti živ. GC-Q
550
551
USA (Paramount) 175m THE GODFATHER (1972)
Technicolor
KUM
Jezik: Engleski / Italijanski
Režija: Francis Ford Coppola „Ponudi mu nešto što neće moći da odbije“. Najmlađi sin, Michael
Produkcija: Albert S. Ruddy Corleone (Al Pacino), vraća se iz Drugog svetskog rata i ostaje po strani
Scenario: Francis Ford Coppola, familijarnog biznisa - organizovanog kriminala. Međutim, kada mu ubiju
Mario Puzo, po romanu Mario oca Don Corleonea (Marlon Brando), Michael je primoran da izvrši
Puzoa osvetu, obavezan krvlju i „čašću“ za nasilni put moći i opstanka. Na
Fotografija: Gordon Willis kraju, Michael nasleđuje ulogu glave porodice, zatvarajući vrata pred
Muzika: Carmine Coppola, svojom WASP ženom (Diane Keaton) kada postane novi „Kum“.
Nino Rota Dijalozi i likovi Kuma u trenutku su ušli u kolektivnu svest ljubitelja
Uloge: Marlon Brando, Al filmova. Film je od Al Pacina i Jamesa Caana (usijana glava, stariji brat
Pacino, Diane Keaton, Richard
S. Castellano, Robert Duvall,
Sonny) napravio zvezde, osvojio je Oskara za najbolji film, scenario
James Caan, Sterling Hayden, i najboljeg glumca (Brando u trijumfalnom povratku na film). To je
Talia Shire, John Marley, Richard jedan od najvećih američkih filmova koji svi vole, ne samo oni koji vole
Conte, Al Lettieri, Abe Vigoda, da imitiraju Corleoneove već i biznismeni koji ga smatraju vrhunskom
Gianni Russo, John Cazale, Rudy
mudrošću. Francis Ford Coppola je adaptirao bestseler Maria Puza
Bond
u petparačku krimi operu, jedan ep o patrijarhalnosti, familiji i o
Oskar: Albert S. Ruddy (najbolji
film), Mario Puzo, Francis Ford samoj Americi. Prvobitni protesti Italo-amerikanaca, koji su se bunili
Coppola (scenario), Marlon zbog narušavanja reputacije, potpuno su zbrisani zapanjujućom
Brando (glavna muška uloga— popularnošću filma. Svi potomci doseljenika sa nostalgijom u očima
odbio nagradu)
su posmatrali kako klan Corleoneovih tamani pastu, proslavlja i tuguje
Nominacije za Oskara: Francis
zajedno. Anegdote, fusnote i postskriptumi su postali deo filmskog
Ford Coppola (režija), James
Caan (sporedna muška uloga), Al folklora, Brando nije punio usta vatom nego je smolu lepio na zube.
Pacino (sporedna muška uloga), Brando je poslao lažnog Indijanca „Satcheen Malo Pero“ na dodelu
Robert Duvall (sporedna muška Oskara da odbije svoju nagradu.
uloga), Anna Hill Johnstone Coppola je izgradio veći deo temelja za kinematografiju 70-ih svojom
(kostim), William Reynolds, Peter
Zinner (montaža), Nino Rota komandujućom tehnikom. Hrabre, dubinske i veličanstvene scene su
(muzika—povučen iz konkurencije legendarne - konjska glava u krevetu, Sonnyevo ubistvo, mešanje
zbog obrade neoriginalne teme iz suncem obasjane svadbe u dvorištu i Don Corleoneove dvorske audicije
Fortunellae), Charles Grenzbach, unutar kuće i završna scena ubistava koja se odvijaju za vreme krštenja
Richard Portman, Christopher
Newman (zvuk)
novog člana porodice Corleone. Vrhunski kvalitet filma otkriva Coppolino
vrhunsko poznavanje klasika, kempa, noara i socijalnih drama, ali kritika
koja opstaje jeste da Kum glorifikuje mafiju. Junak filma je Al Pacinov
Michael, a on nije dobar dečko. Mitska eksploatacija familijarnih veza
u filmu, pa makar one bile umivene krvlju i ambicijom, i dalje osvaja
publiku idejom da je familija bolja od nemanja nikakve familije. AE
552
VISKINGAR OCH ROP (1972) Švedska (Cinematograph AB,
Svenska) 106m Eastmancolor
KRICI I ŠAPUTANJA
Jezik: Švedski
Krici i šaputanja su jedno od Bergmanovih najbolje sprovedenih Režija: Ingmar Bergman
dostignuća. Film počinje sa ranim jutarnjim kadrovima seoskog imanja. Produkcija: Lars-Owe Carlberg
Kamera Svena Nykvista hvata poigravanje sunčevih zraka kroz krošnje Scenario: Ingmar Bergman
drveća i maglu veoma efektno. Do trenutka kada stupimo u samu kuću Fotografija: Sven Nykvist
u kojoj prastari sat neumorno kuca dok jednu ženu bude bolovi od raka Muzika: Johann Sebastian Bach,
koji je izjeda iznutra, nama je jasno da gledamo Bergmana na vrhuncu Frédéric Chopin
svoje moći, jer su njegovi odmereni ritmovi montaže, postavke kamere i Uloge: Harriet Andersson, Kari
pripovedna upotreba boje i zvuka toliko samouvereni i naizgled izvedeni Sylwan, Ingrid Thulin, Liv Ullmann,
bez ikakvog napora. Ali, verovatno je boja ta koja ostaje najdublje Anders Ek, Inga Gill, Erland
Josephson, Henning Moritzen,
urezana u sećanje posle gledanja ovog remek-dela rediteljevog zrelog Georg Årlin, Fredrik
doba. Jarko crvena toliko dominira i u nameštaju i na zidovima većine Oskar: Sven Nykvist (fotografija)
soba u vili, u kontrastu sa gracioznim belim haljinama koje su omiljene Nominacije za Oskara: Ingmar
među četiri žene čiji život mi ovde pratimo. Bergman (najbolji film), Ingmar
Bergman je jednom objasnio da je smatrao da je ljudska duša ovako Bergman (režija), Ingmar
crvena. Svakako njeno stalno prisustvo intenzivira njegovu studiju Bergman (scenario), Marik Vos-
Lundh (kostim)
smrti i njen uticaj na žive. Četiri žene su: umiruća vlasnica vile (Harriet
Kanski FIlmski Festival: Ingmar
Anderson), njena odana služavka (Karil Sylwan) i dve sestre (Ingrid
Bergman (grand technical prize)
Thulin i Liv Ullmann) koje su došle da budu sa njom u njenim poslednjim
danima. Ona prva je emotivno i fizički povučena, delom zahvaljujući
braku u kome nema ljubavi, a ova druga je bar površinski toplija, ali
sklona lakomislenosti i nesigurnosti. Dok sestre i sluškinja
prvo pokušavaju da uteše ženu na samrti, a zatim da se
pomire sa njenom smrću, Bergman obezbeđuje kratak
pogled u unutrašnji život svake od njih, otkrivajući njihove
strahove, frustracije, anksioznosti i kajanja, putem
sećanja i ,bar što se tiče služavke, košmarnih fantazija.
Njegovo majstorstvo dramatizovanja je toliko da on meša
stvari iz horora, kao vampirski poljubac i košmarne vizije
oživljavanja leša, sa kamernom dramom koja podseća
na Chekhova ili na Strindberga i od toga ne stvara samo
koherentnu celinu nego i nešto što se prepoznaje kao
njegov lični umetnički univerzum. U ovome mu naravno
pomažu sjajne glumice sa kojima je godinama radio, a
kakav je tek dar za njih bio njegov scenario! GA
USA (Columbia, Rastar) 100 min FAT CITY (1972)
Technicolor
GRAD IZOBILJA
Produkcija: John Huston, John Hustonov najefektniji „mali film“ Grad izobilja pripoveda o jednom
Ray Stark istrošenom bokseru (Stacy Keach), koji, po holivudskom klišeu, počinje
Scenario: Leonard Gardner, po svoj povratak u ring koji neizbežno propadne, čak i kada mu njegova
njegovom romanu čvrsta rešenost u porazu nudi neku vrstu transcendencije. Poput većine
Fotografija: Conrad L. Hall Hustonovih junaka, Tully (Keach) je propustio svoju veliku šansu, ali mu
Originalna muzika: Kris sudbina ponudi još jednu priliku da povrati svoje samopoštovanje. On se
Kristofferson povezuje sa mlađim bokserom po imenu Ernie (Jeff Bridges), postajući
Uloge: Stacy Keach, Jeff Bridges, mu i mentor i rival u zajedničkom pokušaju da naprave „veliku stvar“.
Susan Tyrrell, Candy Clark,
Nicholas Colasanto, Art Aragon,
Ernie je možda talentovan da napravi veliki uspeh u boksovanju, ali i
Curtis Cokes, Sixto Rodriguez, njega takođe zarobe okolnosti. On je primoran da oženi svoju devojku i
Billy Walker, Wayne Mahan, uđe u život u kome odgovornostima nema kraja. Paradoksalno, Tullyeva
Ruben Navarro devojka, autodestruktivna i psihotična Oma (Susan Tyrrell), ostavlja ga
Nominacije za Oskara: Susan zbog bivšeg ljubavnika, čoveka koji je maltretira i zlostavlja.
Tyrrell (sporedna ženska uloga)
Na kraju filma, Tully i nije toliko „slobodan“ da živi život ostvarenja
muškosti, koliko potvrđuje svoju izolaciju i neuspeh. Nema, po Hustonu,
lakog puta do „grada izobilja“, koji je američki san. Film svojim
autentičnim scenama boksovanja, ofucanim kalifornijskim lokacijama i
dobrom, svedenom glumom talentovanog ansambla pruža realistični, ali
ipak poetični portret prevelike ljudske opsesije ostvarenjem neostvarivih
snova o sopstvenoj transformaciji i transcendenciji. RBP
Francuska / Italija / Španija LE CHARME DISCRET DE LA

(Dean, Greenwich, Jet) 105m
Eastmancolor
BOURGEOISIE (1972)
Jezik: Francuski / Španski DISKRETNI ŠARM BURŽOAZIJE
Režija: Luis Buñuel Bunuelovo komično remek-delo, Diskretni šarm buržoazije, o tri imućna
Produkcija: Serge Silberman para koji pokušavaju, ali ne uspevaju da sednu i imaju zajednički
Scenario: Luis Buñuel, obrok, verovatno je najbolje izveden od svih njegovih kasnijih filmova
Jean-Claude Carrière
u Francuskoj. Film nastavlja sa različitim prekidanjima, digresijama i
Fotografija: Edmond Richard
interpolacijama, koji definišu karaktere, njihovu klasu i njihovu prividnu
Uloge: Fernando Rey, Paul
Frankeur, Delphine Seyrig, Bulle neuništivost, samim procesom narativne iluzije i kontinuiteta.
Ogier, Stéphane Audran, Jean- Jedna stvar koja ovaj film čini toliko šarmantnim, bez obzira na
Pierre Cassel, Julien Bertheau, njegovu radikalnost, je njegova podela, koja je pomogla Bunuelu da
Milena Vukotic, Maria Gabriella osvoji Oskara i među kojom mnogi sa sobom donose mitske prizvuke
Maione, Claude Piéplu, Muni,
Pierre Maguelon, François
prethodnih uloga. Tako nas Delphine Seyrig podseća na Prošle godine
Maistre, Michel Piccoli, Ellen Bahl u Marienbadu (1961), Stéphane Audran sumira visoku buržoaziju
Oskar: Francuska (najbolji film na Chabrolovog centralnog perioda, Bulle Ogierina neurotičarka je poput
stranom jeziku) blago-komične verzije luđakinje koju je igrala u Ludoj ljubavi (1969), a
Nominacije za Oskara: Luis čak i Rey nepogrešivo podseća na Francusku vezu (1971).
Buñuel, Jean-Claude Carrière Ubrzo nakon što je njegov film nominovan za Oskara, Bunuela su
(scenario)
intervjuisali u jednom meksičkom restoranu i kada su ga pitali da li
očekuje pobedu, on je odmah odgovorio: „Naravno. Već sam platio
25 000 $ koje su mi tražili. Amerikanci možda imaju svoje slabosti, ali
ispunjavaju svoja obećanja“. JRos
554
DIE BITTEREN TRÄNEN DER PETRA Zapadna Nemačka (Autoren,
VON KANT (1972) Tango) 124m Color
Jezik: Nemački
GORKE SUZE PETRE FON KANT Režija: Rainer Werner Fassbinder
Mnogim istaknutim gej umetnicima, Cukorove Žene (1939) su se Produkcija: Rainer Werner
dokazale kao neodoljiv model za filmski prikaz homoseksualnosti: Fassbinder, Michael Fengler
grupa žena zaglavljena zajedno u kući, njihove sudbine obavezno Scenario: Rainer Werner
Fassbinder, po njegovom komadu
definisane i dominirane od strane odsutnih muškaraca, ali doživljene
Fotografija: Michael Ballhaus
kroz melodramatični intenzitet razmene među istim polovima.
Muzika: Giuseppe Verdi
Gorke suze Petre fon Kant, sa bezobraznim podnaslovom „istorija
Uloge: Margit Carstensen, Hanna
slučaja“, je lezbejska varijacija ovog modela koju je režirao Rainer Schygulla, Katrin Schaake, Eva
Werner Fassbinder. Čuvajući i čak prenaglašavajući klaustrofobičnu Mattes, Gisela Fackeldey, Irm
teatralnost svoje drame, on nudi paradu šik žena koje posećuju Petru Hermann
(Margit Carstensen), modnu dizajnerku, i njenu nemu i poslušnu Berlinski Međunarodni Filmski
služavku Marlene (Irm Hermann). Petrina jača strana su psihološka Festival: Rainer Werner
Fassbinder nominacija (Zlatni
dominacija i stručnost u igranju igara (ona je sjajna u telefonskim Medved)
razgovorima), a u njenoj jazbini razmene se vrše u njenom krevetu i oko
njega, dok Marlene koja sagoreva od ljubomore piše na mašini i slika,
stalno u pozadini.
Prostor za kemp humor je
veliki, kao što je i za ironičnu,
kontrapunktalnu upotrebu starih
pop hitova, ali Fassbinder ne
preteruje u tome. Njegov film
raste do proste ali vredne lekcije
o životu onima koji su upleteni u
emocionalno sadomazohističke
odnose, čime Fassbinder misli
na bukvalno sve ljude: „slabiji“ u
svakoj situaciji ima jedno krajnje,
razorno oružje - moć da ode. AM
Velika Britanija (Universal) 116m FRENZY (1972)
Technicolor
MAHNITOST
Produkcija: William Hill, Alfred Hitchcock se vratio 1972. u Britaniju da sarađuje sa dramskim
Alfred Hitchcock piscem Anthonyem Shafferom na filmskoj verziji Arthur La Bernovog
Scenario: Anthony Shaffer, po romana „Goodbye Picadilly, Farewel Leicester Square“, koji oživljava
romanu Goodbye Piccadilly, mnoge konvencije rediteljevog prvog hita Stanar (1926). I ovde, London
Farewell Leicester Square Arthura je pod terorom serijskog ubice nalik Jacku Trboseku i glavni lik ne čini
La Berna
sebi nikakvu uslugu svojim sumnjivim ponašanjem, te postaje glavni
Fotografija: Gilbert Taylor
osumnjičeni.
Muzika: Ron Goodwin
Hitchcock evocira mešavinu fasciniranosti i iskrenog užasavanja
Uloge: Jon Finch, Alec McCowen,
Barry Foster, Billie Whitelaw,
u engleskom stavu prema ubistvu, koji je velikim delom i deo njegove
Anna Massey, Barbara Leigh- opsesije. Ogorčeni bivši oficir RAF-a Richard Blaney (John Finch) je
Hunt, Bernard Cribbins, Vivien alkoholičar koji radi kao barmen u pabu u Kovent Gardenu, koji je spao
Merchant, Michael Bates, Jean na žickanje od svoje osetljive žene Brende (Barbara Leigh-Hunt), koja,
Marsh, Clive Swift, John Boxer,
ironično, vodi jednu uspešnu agenciju za bračno posredništvo. U jednoj
Madge Ryan, George Tovey, Elsie
Randolph od najjezivijih i najeksplicitnijih scena koju je majstor suspensa ikada
napravio, Brendu posećuje vedri kokni trgovac voćem Bob Rusk (Barry
Foster), čije neizrečene ali perverzne zahteve ona ne želi da ispuni
profesionalno. Rusk se tada razotkriva kao ozloglašeni ubica, tako što
je siluje i zadavi kravatom.
Mahnitost dalje teče kroz rezove između asocijalnog, neprijatnog,
degradiranog heroja koji je spao na to
da prespava u skloništu za beskućnike i
šarmantnog, privlačnog, uspešnog ubice
koji nanese još veće zlo tako što ubije
Blaneyevu povremenu, veselu devojku
iz bara (Anna Massey). Slično Psihu i
Nepoznati iz nord ekspresa, Hitchcock
i ovde organizuje sekvencu suspensa i
izaziva u nama simpatije za ubicin pokušaj
da prikrije ubistvo, tako što prikazuje
Ruska kako se muči sa lešom smeštenim
u džak za krompire na kamionu, u potrazi
za inkriminišućom iglom koja je ostala na
kravati. Hitchcock je iskoristio slabljenje
cenzure da eksplicitnije pokaže seks i
nasilje, mada zna kada je i bolje i strašnije
da se kamera povuče unazad, pre nego da
prikazuje još jedan krupan kadar napada
i davljenje. Tu je i nagoveštaj komedije
društvene nelagode u stilu Mika Leigha, sa
podzapletom o policijskom inspektoru (Alec
McCowen) kome žena (Vivien Merchant)
konstantno podmeće užasne obroke. KN
PINK FLAMINGOS (1972) USA (Dreamland) 93m Color
RUŽIČASTI FLAMINGOSI Režija: John Waters
Produkcija: John Waters
Sasvim je verovatno da je ovo najbolji najgori film ikada napravljen,
Scenario: John Waters
ali svakako je jedan od najnotornijih i najomiljenijih treš filmova koji
Fotografija: John Waters
je ikada došao iz američkog andergraunda. John Watersov film nudi
Uloge: Divine, David Lochary,
virtuelni priručnik na temu estetike „čistih“ odvratnih filmova. Mary Vivian Pearce, Mink Stole,
Snimljen u i oko Watersovog dragog zavičaja Baltimora, u Merilendu, Danny Mills, Edith Massey,
film Ružičasti flamingosi prati neizbežnu pobedu rediteljeve omiljene Channing Wilroy, Cookie Mueller,
travestitske dive Divine, koja živi u prikolici sa svojom podjednako Paul Swift, Susan Walsh, Pat
Moran, Pat Lefaiver, Jack Walsh,
ekscentričnom porodicom, uključujući zaostalog sina hipika - Crackersa
Bob Skidmore, Jackie Sidel
(Danny Mills) i njenu debelu, jajima opsednutu majku (Edith Massey)
koja ne izlazi iz dečije kutije za igračke. Pobeda se sastoju i u tome da
se nadmašuju izopačeni i antisocijalni Marblesovi (Mink Stole i David
Lochary) u odvratnostima i gadostima i da postaju ni manje ni više nego
„najodvratniji ljudi na svetu“.
Dok Marblesovi postavljaju veliki izazov time što otimaju
autostoperke i prave im decu, prodaju bebe lezbejskim parovima i
koriste novac da finansiraju prodaju droge po školama, Divinovi imaju
Babs Johnson koja nije za potcenjivanje u svojoj rešenosti da zadrži
titulu svoje porodice.
Osećaj da gledamo kućni video snimak, kojim odišu Ružičasti
flamingosi, samo doprinosi ovom kultnom, treš filmu. Na kraju krajeva,
ovde se radi o filmu koji daje dosta prostora na ekranu nahovanju čmara
koji govori, govnima dopremljenim
poštom i seksu sa kokoškama, a
to je samo predjelo. U nečuvenom
epilogu Divine zastaje na sred ulice
u Baltimoru i pokupi rukom sveže
govance malog psa. Stavlja ga u
usta, žvaće na trenutak, onda se
malo zagrcne i nasmeje se u kameru
na način koji se može nazvati
samo „govnojedački“. Uopšte nije
preterana izjava kritičara Justina
Franka koji tu scenu definiše kao
„najslavniju u andergraundu,
andergraund ekvivalent scene pod
tušem u Psihu“. Iako je Waters
kasnije napravio još par vežbi
u odvratnosti, u koje spadaju i
Female Trouble (1974) i Desperate
Living (1977), pre nego što se
okrenuo nešto blažem stilu u
80-im i 90-im, nijedan njegov film
nije tako savršeno uklopio humor i
vulgarnost kao ovaj SJS
557
USA (Superfly, Warner Bros.) 93m SUPERFLY (1972)
Technicolor
VELIKA ZVERKA
Režija: Gordon Parks Jr.
Produkcija: Sig Shore Jedan od najvoljenijih i često citiranih filmova o crncima sadrži sjajnu
Scenario: Phillip Fenty fanki muziku Curtisa Mayfielda, mačo dilera i antijunaka, i svodnički,
Fotografija: James Signorelli ulični stil oblačenja iz 70-ih, koji ga čine nezaboravnim. Režiju za ovu
Muzika: Curtis Mayfield akcionu krimi dramu je potpisao Gordon Parks Jr. Film je finansirala
Uloge: Ron O’Neal, Carl Lee, grupa afroameričkih biznismena, dok je podela skoro sasvim crnačka.
Sheila Frazier, Julius Harris, Velika zverka je najavio ulazak vrištećih boja u modu, kao i smrtonosnih
Charles McGregor, Nate Adams, droga za razbibrigu, naročito kokaina, u mainstream američku pop
Polly Niles, Yvonne Delaine, kulturu.
Henry Shapiro, K.C., James
G. Richardson, Make Bray, Al
Ovaj film pripoveda sagu o modernom distributeru droge u Harlemu,
Kiggins, Bob Bonds, Fred Rolaf Youngbloodu Priestu, koji gaji nadu da će napraviti poslednji posao, uzeti
keš i onda se smiriti i početi novi život. Film dosta ističe da stalni dotok
droge u geto prouzrokuje bol, patnju i beskrajni krug nasilja. Ta ista
droga, u isto vreme, pravi od Priesta najbogatijeg i najrespektovanijeg
tipa u kraju, čime se u filmu glamurizuje „mačo-kokainska svest“ tog
doba, a crnačka politička svest kao nebitna i neefikasna.
Potpuno je nemoguće kritikovati ovaj film zbog nedostatka
odgovarajuće, politički korektne poruke. Dijalozi su tako oštri, a montaža
mirnih kadrova uz pesmu „Pushermen“ tako upečatljiva, O’Nilov lik je
nenametljivo harizmatičan, da publika prosto ne može da se ne uzbudi
gledajući film. Ili kako kaže jedna kritika: Velika zverka savršeno beleži
„suštinu onoga što je život Igrača“. SJS
USA (Universal) 129m

Technicolor
THE STING (1973)
Režija: George Roy Hill
ŽAOKA (1973)
Produkcija: Tony Bill, Robert L. George Roy Hillova prva režija sa Paul Newmanom i Robertom
Crawford, Julia Phillips, Redfordom bila je u Buč Kasidi i Sandens Kid (1969). Uspeh je bio
Michael Phillips dalekosežan tim pre što je film potvrdio interesovanje publike za
Scenario: David S. Ward vesterne, istovremeno demonstrirajući komercijalnu atraktivnost
Fotografija: Robert Surtees Newmana i Redforda. Okupljeni ponovo, četiri godine kasnije u filmu o
Muzika: Scott Joplin prevari Žaoka, Hill je ostavio glumcima više prostora za igru, mada ovaj
Uloge: Paul Newman, Robert put bez bilo kakve tragičke rezonance.
Redford, Robert Shaw, Charles
Durning, Ray Walston, Eileen U postdepresijskom Čikagu, Henry Gondorff (Newman) i Johnny
Brennan, Harold Gould, John Hooker (Redford) su dva prevaranta sa ambicijom. Kada mafijaš Doyle
Heffernan, Dimitra Arliss Lonnegan (Robert Shaw) ubije njihovog prijatelja, oni odluče da se
Oskar: Tony Bill, Michael Phillips, osvete. Napor za ostvarenje toga koji posle usledi, izgrađen na dimu,
Julia Phillips (najbolji film), George ogledalima i brojnim obrtima situacije, takođe zavisi od guste mreže
Roy Hill (režija), David S. Ward
(scenario), Henry Bumstead, unutar kriminalnog podzemlja u Čikagu.
James Payne (umetnička režija), Blistavi humor dolazi iz scena u kojima mafijaši prodaju stil drugim
Edith Head (kostim), Marvin mafijašima. Vanvremenski regtajm Scotta Joplina odzvanja kao muzička
Hamlisch (muzika) podloga i, na kraju, dugačka prevara porazi najvećeg negativca.
Nominacije za Oskara: Robert Možda Žaoka nije neka vrhunska umetnost, ali je svejedno prava
Redford (glavna muška uloga),
Robert Surtees (fotografija),
poslastica. Newman i Redford sjajno izgledaju, a iz njihovog prijateljstva
Ronald Pierce, Robert R. Bertrand izbija zadovoljstvo majstora ekrana, koji jezde u komičnu avanturu
(zvuk) baziranu na temi odanosti i obmane. GC-Q
558
LA MAMAN ET LA PUTAIN (1973) Francuska (Ciné Qua Non, Elite,
MAJKA I KURVA Losange, Simar Films, V.M) 219m
BW
Sve vezano za ovaj film, dužina, gluma, dijalozi, je prava majstorija. U Jezik: Francuski
ovom autobiografskom igranom filmu, Jean Eustache troši 220 minuta Režija: Jean Eustache
na opis jednog intenzivnog ljubavnog trougla: Alexandre (Jean-Pierre Produkcija: Pierre Cottrell,
Leaud) živi sa Marie (Bernadette Lafont), ali se zaljubljuje u Veroniku Vincent Malle
(Francoise Lebrun). Scenario: Jean Eustache
Film Majka i kurva snimljen je u 16 mm formatu i crno-beloj tehnici Fotografija: Pierre Lhomme
i koristi tehnike Novog talasa da prikaže deziluzionizam koji je usledio Muzika: Mozart, Offenbach
posle maja 1968. Pokretna kamera (čuvenog Pierra Lhomma) oslikava Uloge: Bernadette Lafont, Jean-
zavodljivi pejzaž Pariza: stari stanovi, bulevari i kafići u kojima likovi Pierre Léaud, Françoise Lebrun,
Isabelle Weingarten, Jacques
izgovaraju vrtoglave dijaloge. Dok Eustachovi izuzetni dijalozi obuhvataju
Renard, Jean-Noël Picq, Jessa
književnost, sleng i opscenosti, Lhommova kamera produžava trajanje Darrieux, Geneviève Mnich,
u ekstremno dugim snimcima i scenama u realnom trajanju. Marinka Matuszewski
Poput mnogih filmova Novog talasa i ovaj nastanjuje intelektualni
svet Pariza u kome se stvarni filmski kritičari i reditelji pojavljuju kao
sporedne ličnosti, uključujući i samog Eustacha. Ali, ono što najviše
priziva Novi talas, osim Lafontove, jeste Léaud, Truffautov alter ego.
Čudo od deteta iz 400 udaraca (1959) i mušičavi mladić iz Ukradenih
poljubaca (1969), izrastao je u maničnog, opsesivnog, izluđujućeg,
ali ipak neodoljivog Alexandra. Dok raspravlja o smislu života, ljubavi
i umetnosti, Léaud /Alexandar sažima izgubljenog muškarca Novog
talasa sa slobodoljupcem iz '68. Film Majka i kurva je istovremeno i
narcisoidni portret i podrugljivo razotkrivanje ove figure, a tim putem i
razotkrivanje njegovog vremena.
A šta je sa „majka“ i „kurva“ iz naslova? Poput Alexandra, film
tumara između njih i zamenjuje ta dva ženska stereotipa tokom
procesa. Obe žene, koje imaju posao dok je on danguba, pojavljuju se
kao snažnije ličnosti od Alexandra. Pa ipak ih film pretvara u tragične
ali marginalizovane figure, koje samo opslužuju njegov (i rediteljev)
egzistencijalni angst, uprkos zapanjujućoj glumi Lafontove i novajlije
Lebrunove. I u ovom pogledu, ovaj film je film svog perioda, spomenik
zbunjenim, „oslobođenim“, a ipak još uvek opresivno patrijarhalnim
seksualnim stavovima Francuske 70-ih. Eustache (koji se ubio 1981) je
imao dovoljno talenta da sve to učini potresnim. GV
559
BADLANDS (1973)
PUSTARA
„Ne mogu da poreknem da nam je bilo zabavno...a to je više nego
što bi neki mogli reći“. Diplomac Harvarda, Rodesov stipendista,
nekada novinar i profesor filozofije na MIT-u, Terrence Malick je bio
pravi umetnik, potpuno nezainteresovan za konvencije i komercijalizam
američke filmske industrije. On je napisao, producirao i režirao samo
USA (Badlands, Pressman- dva filma tokom 70-ih pre nego što se povukao sa scene na skoro
Williams) 95m Color 20 godina (kada se vratio da napravi dugo osporavani film o Drugom
Režija: Terrence Malick svetskom ratu, Tanka crvena linija), postajući tako i legenda i veliki
Produkcija: Jill Jakes, Terrence gubitak za američku kinematografiju. Film iz 1979, Božanstvveni dani,
Malick, Edward R. Pressman,
Louis A. Stroller crpi snagu iz svoje izuzetne lepote i atmosfere. Međutim Pustara,
Scenario: Terrence Malick uznemirujuća, fatalistička studija o bezumno nasilnoj odiseji, je
Fotografija: Tak Fujimoto, Stevan najuticajniji i najprivlačniji kultni film. Daleko od dotrajalosti, film ima
Larner, Brian Probyn trajni kvalitet i postao je sve relevantniji u dobu koje poseduje malo
Originalna muzika: Gunild nevinosti i masovnu pomamu za slavom.
Keetman, James Taylor, George Kit i Holly, dve zvezde u povoju su izuzetne. Divlji i preki Martin Sheen,
Aliceson Tipton, Carl Orff, Erik u svojim ranim tridesetim ali sa mnogo mlađim izgledom, igra otuđenog
Satie
otpadnika bez cilja iz Srednjeg zapada, koji je željan ozloglašenosti. On
Uloge: Martin Sheen, Sissy
Spacek, Warren Oates, Ramon
je đubretar koji sebe vidi kao buntovnika nalik na Jamesa Deana. Sissy
Bieri, Alan Vint, Gary Littlejohn, Spacek, sa svoje 24 godine kojoj se potpuno veruje da ima 15, odlična
John Carter, Bryan Montgomery, je kao njegova isprazna, pegava, pasivna nimfeta. Priča je inspirisana
Gail Threlkeld, Charles stvarnim, šokantnim slučajem iz 50-ih tinejdž-delikvenata, tipa Bonnie
Fitzpatrick, Howard Ragsdale,
i Clyde, Charlesa Starkweathera i Carol Fugate, i fascinantan je prikaz
John Womack Jr., Dona Baldwin,
Ben Bravo lošeg momka i njegove lutkice mažoretkinje. Opuštena eliminacija
devojčinog vremešnog oca (Warren Oates), izgradnja utočišta, ljubavnog
gnezda na drvetu u polju pamuka i ubijanje i potera preko cele zemlje,
sve su to reminiscencije na Bonnie i Clyde.
Pustara je kul i zastrašujući u svojoj osvešćenosti da se naizgled
obična adolescentkinja upustila u priču sa sociopatom, samo zato što
nema pametniju ideju. Film je i izuzetno literaran, a reditelj Malick je
uspeo da pronađe pametnu, neostrašćenu, neduhovitu distancu od
surove psihološke drame. Sjajno sredstvo za to je voice-over izabran glas
Sissy, koja čita romantične ali banalne delove svog dnevnika. To dodaje
čudni patos nihilističkom napredovanju para. Detalji, u kojima
je sadržana ikonografija epohe, podjednako su razoružavajući
(par, nesvestan svoje situacije, pleše na otvorenom poput bilo
kojih klinaca uz pesmu Mickeya i Sylvie „Love is Strange“ ili
sanjivo na svetlosti farova uz Nat King Cola) i elokventni (Kit
koji u retrovizoru proverava svoju frizuru kad im policija diše za
vratom ili veselo dobacuje suvenire onima što su ga uhvatili).
Kontrasti predela u srcu Amerike i ruiniranih kuća u njemu,
zamornih života i gizdavih snova, veselih, životnih muzičkih
numera sa stalnim prizorima smrti - uzbudljivi su tokom celog
filma. A odjeci Malickovog veličanstvenog, ćudljivog i tmurnog
stila nastavljaju da odjekuju do dan-danas u filmovima o
ljubavnicima u bekstvu od zakona. AE
560
561
USA (Lucasfilm, Coppola, AMERICAN GRAFFITI (1973)
AMERIČKI GRAFITI
Režija: George Lucas
Produkcija: Francis Ford Coppola, Film je producirao Francis Ford Coppola, a režirao ga je njegov štićenik
Gary Kurtz. i bivši asistent George Lucas, koji je takođe sarađivao na scenariju sa
Scenario: George Lucas, Gloria primesama autobiografskog. Izuzetno zabavni, perceptivni, iz epohe
Katz, Willard Huyck poizašli, zajednički rad o maturantima koji krstare kroz jednu noć punu
Fotografija: Jan D’Alquen, dešavanja u 1962, inspirisan je tinejdž filmovima 50-ih, ali je uspostavio
Ron Eveslage stil (često imitiran, nikad nadmašen po urnebesnosti, prodornosti ili
Muzika: Sherman Edwards, tehničkom majstorstvu) za sto i jednu komediju o ritualu odrastanja
Chuck Berry, Buddy Holly,
koje su se odigravale u oldtajmerima uz zvuke starog roka. On je takođe
Booker T. Jones
i inspiracija za nostalgične TV sitkome kao što su Srećni dani ili Laverne
Uloge: Richard Dreyfuss, Ron
Howard, Paul Le Mat, Charles and Shirley, u kojima igraju neki od ovih glumaca i koje su govorile o
Martin Smith, Cindy Williams, onim navodno mnogo bezbrižnijim godinama pre Vijetnama.
Candy Clark, Mackenzie Phillips, Pogledajte samo podelu Grafita! Richard Dreyfuss i Ron Howard kao
Wolfman Jack, Bo Hopkins, momci sa koledža, Paul Le Mat kao loš momak zalizan brilijantinom,
Manuel Padilla Jr., Beau Gentry,
Harrison Ford, Jim Bohan, Jana
Cindy Williams, Candy Clark, Charles Martin Smith, legendarni di-džej
Bellan, Deby Celiz, Johnny Wolfman Jack i, u skromnijim ulogama, Joe Spano, Suzanne Somers,
Weissmuller Jr., Suzanne Somers Kathy, pre nego što je postala Kathleen Quinlan, i ne tako mlada nada
Nominacije za Oskara: Francis po imenu Harrison Ford kao ulični trkač autom, Bob Falfa. Skup mladih
Ford Coppola, Gary Kurtz (najbolji talenata doneo je energiju, komediju i pronicljivost koje je kamerom
film), George Lucas (režija), zabeležio Haskell Wexler, jedan od Lucasovih ranijih mentora. Film
George Lucas, Gloria Katz,
Willard Huyck (scenario), Candy Američki grafiti snimljen je na lokacijama u Modestu i San Rafaelu u
Clark (sporedna ženska uloga), Kaliforniji, gde je „šetnja glavnom ulicom“ bila dugi, striktno opservirani
Verna Fields, Marcia Lucas ritual flertovanja, špricanja penom, potrage za flertom i cirkanja pića
(montaža) sakrivenog u papirne vreće.
U nečemu što je bio tek njegov drugi igrani film, Lucas demonstrira
šarm i toplinu koju ne nalazimo u njegovom hladnom futurističkom
prvencu Orvelovski THX 1138. Američki grafiti su snimljeni za samo
28 noći za manje od milion dolara i ne samo da je postao hit na
blagajnama, jedan od najprofitabilnijih filmova svih vremena, nego je i
dobio pohvalne kritike i pet nominacija za Oskara, među kojima su i ona
za najbolji film, najboljeg reditelja i najbolji scenario. Bio je to trijumf koji
je Lucasu omogućio da napravi još fenomenalniji uspeh sa sledećim
filmom – Ratovi zvezda. AE
PAPILLON (1973) USA / Francuska (Allied Artists,
Corona-General, Solar) 150m
LEPTIR Technicolor
Sa podnaslovom „Dva čoveka koja nemaju ništa zajedničko osim želje Režija: Franklin J. Schaffner
da žive i mesta da umru“, film Leptir Franklina J. Shaffnera je muška Produkcija: Robert Dorfmann,
ljubavna priča koja postaje avanturistička priča. U uvodu filma vidimo Ted Richmond, Franklin J.
Papillona (Steve McQueen) koga šalju u zatvor u francuskoj Gvajani zbog Schaffner
zločina koji nije počinio. Tamo se susreće sa Degom (Dustin Hoffman), Scenario: Dalton Trumbo, Lorenzo
Semple Jr., po romanu Henri
drugim osuđenikom. Posle toga, film se bavi njihovim neuspelim Charrièrea
avanturama bekstva, dok konačno Papillon ne uspe da pobegne. Fotografija: Fred J. Koenekamp
Ovu poslasticu za gledanje prati muzika Jerrya Goldsmitha koja Muzika: Jerry Goldsmith
odzvanja od tropske pozadine pretvarajući film ne toliko u akciju Uloge: Steve McQueen, Dustin
koliko u sukob ljudi i prirode. McQueen je tako sredstvo za istraživanje Hoffman, Victor Jory, Don
individualne odanosti i bola - trpeljivi heroj. Pažljiviji gledaoci biće Gordon, Anthony Zerbe, Robert
zatečeni malom količinom dijaloga. Umesto toga, Leptir osvaja glumom Deman, Woodrow Parfrey, Bill
Mumy, George Coulouris, Ratna
i čistom silom zarobljeništva. Verovatno je najbolji primer za to boravak
Assan, William Smithers, Val
glavnog glumca u samici. Mada on ne izusti ni jednu jedinu reč, Avery, Gregory Sierra, Ron Soble,
McQueen je svejedno snažna pojava na ekranu i prava zvezda. Barbara Morrison, Don Hanmer,
Ipak, smisao filma zasija kroz košmar. „Optužujem te za protraćeni E.J. André, Richard Angarola, Jack
Denbo, Len Lesser, John Quade,
život“, kaže se Papillonu, ali film postaje kontra-argument jer je njegov
Fred Sadoff, Allen Jaffe, Liam
trijumf sadržan u činjenici da jedan nebitan čovek pobeđuje sistem koji Dunn
je dizajniran da ga slomi. GC-Q Nominacije za Oskara: Jerry
Goldsmith (muzika)
ENTER THE DRAGON (1973) Hong Kong / USA (Concord,

Sequoia, Warner Bros.) 98m
U ZMAJEVOM GNEZDU Technicolor
Stekavši status super zvezde akcionih filmova, u sirovim honkonškim Režija: Robert Clouse
filmovima kao Pesnica velikog zmaja i Veliki gazda, bivši šampion u Produkcija: Raymond Chow,
ča-ča-ča plesu i pomoćnik na američkoj televiziji Bruce Lee imao je Paul M. Heller, Bruce Lee,
samo jednu priliku da kompletira film sa holivudskim produkcijskim Fred Weintraub
vrednostima. Lee, koji je bio majstor borilačkih veština i čije su Scenario: Michael Allin
mogućnosti postigle spiritualni nivo, ubacuje se na ostrvo glavnog Fotografija: Gil Hubbs
negativca (sa Saxonom i Kellyem) i zbriše horde i horde manje važnih Muzika: Lalo Schifrin
negativaca (jedan od njih je i Jackie Chan kome slomi vrat za sekund). Uloge: Bruce Lee, John Saxon,
Kien Shih, Jim Kelly, Ahna Capri,
Reditelj Clouse ima stil koji biste očekivali od nekoga ko režira Brock Robert Wall, Angela Mao, Bolo
Landersovu avanturu (puno zumiranja i širenja), dok se Bruce Lee, čiji Yeung, Betty Chung, Geoffrey
je stvarni honkonški Engleski imao jak akcenat, ali je bio tečan, mučio Weeks, Peter Archer, Ho Lee Yan,
sa Charlie Chanovim dijalogom sa enigmatičnim mudrim izjavama. Marlene Clark, Allan Kent, William
Keller
Međutim, radnja svejedno non-stop zapanjuje, kao kada Bruce Lee,
bez pomoći konopaca ili efekata kao u filmovima poput Pritajeni tigar,
skriveni zmaj, izvodi svoje veličanstvene pokrete, vrti nunčake koje
su bile njegov zaštitni znak, uvijajući svoj nauljeni torzo. Vršeći uticaj
na ceo žanr kasnijih filmova sa borilačkim veštinama i predstavljajući
predložak za svaku „razvali ih od batina“ video igru, U zmajevom gnezdu
je osvojio svoje mesto u filmskoj istoriji, isključivo na osnovu Bruce
Leejeve harizme i njegovih pokreta koji se ne mogu imitirati. KN
563
USA (Taplin - Perry - Scorsese) MEAN STREETS (1973)
110m Technicolor
ULICE ZLA
Režija: Martin Scorsese
Produkcija: E. Lee Perry, Martin Martin Scorseseov film kojim se probio momentalno je deklarisao teme
Scorsese, Jonathan T. Taplin kojima će se on kasnije baviti, kao i njegov veliki talenat. Radnja filma
Scenario: Martin Scorsese, je smeštena u njegov rodni Njujork u Malu Italiju, mada je većinom
Mardik Martin snimljen u Los Anđelesu sa nekoliko ubačenih snimaka religijske
Fotografija: Kent L. Wakeford svetkovine San Genaroa. Ulice zla je priča o krimosima iz srednjeg
Muzika: Eric Clapton, Bert nivoa organizovanog kriminala. On istražuje uzbuđenje i destruktivnost
Holland, Mick Jagger and Keith produžene adolescencije i posebnu vrstu potrage za iskupljenjem, što
Richards
je tema koja se provlači kroz celu njegovu filmografiju.
Uloge: Robert De Niro, Harvey
Keitel, David Proval, Amy
Mladi, uglađeni Harvey Keitel igra ulogu Charlia Cappa, koji je
Robinson, Richard Romanus, Scorseseov poluautobiografski lik (reditelj zapravo koristi svoj glas za
Cesare Danova, Victor Argo, naraciju lika), koji je sitniji mafijaški potrčko koji veruje da „za svoje
George Memmoli, Lenny grehe plaćaš na ulici a ne u crkvi“, ali je ipak voljan da drži ruku ispred
Scaletta, Jeannie Bell, Murray
zavetne sveće da bi okajao svoje zločine. On je toliko željan prikazivanja
Moston, David Carradine, Robert
Carradine, Lois Walden, Harry svog prihvatljivog lica svetu da se fetišistički licka kao vitez koji navlači
Northup, Catherine Scorsese, oklop. Charlie veruje da je moguće posedovati staromodni osećaj časti
Martin Scorsese i lojalnosti, a ipak biti uspešan u poslu koji vode starija gospoda.
Međutim, njegova rođaka-devojka podriva njegove stavove čoveka sa
integritetom, podsećajući ga da „Sent Francis nije vodio lutriju“.
Charlie gluvari sa svojim prijateljima u Maloj Italiji, razmenjujući
Hope & Crosby mudrosti sa njegovim opasno neodgovornim rođakom
Johnny Boyem (Robert De Niro), ide u bioskop (što je prilika za
filmofilske inserte iz John Fordovih Tragača i Cormanovog Ligejin grob,
koji pokazuju odakle Marty dolazi), varajući na sitno, razmišlja sa kojom
ribom da se skrasi i nada se da će napredovati u nelegalnim poslovima.
Međutim, njegov osećaj za to kako bi morali da ga vide ljudi navodi
ga da ostavi svoju epileptičnu rođaku, jer se plaši da bi ga takva veza
mogla ukaljati, a onda da izbegne vezu sa prelepom devojkom sa kojom
je flertovao, samo zato što je crnkinja. Za to vreme ga odanost Johnny
Boyu vodi u propast jer bahati Johnny, koga nije briga šta ko misli, izigra
moćnu lokalnu ajkulu za pozajmice (Richard Romanus), ne samo tako
što mu ne vrati dug nego ga još i ponizi u javnosti.
Temperamentni, zatvoreni, odmereni Charlie i eksplozivni,
proizvoljni, impulsivni pametnjaković Johnny Boy ključni su
likovi u kinematografiji 70-ih. Oni uspostavljaju persone koje
će zvezde eksploatisati u nizu sjajnih filmova Scorsesea i
drugih. Film se završava krvavom apoteozom, pucnjavom i
lupanjima automobila koja se završava tako što neki likovi
krvare a neki su mrtvi (mada nije u potpunosti jasno ko je
kako prošao). U međuvremenu, tu je zabavna energičnost,
dok Keitel obilazi neonske barove u svojim finim odelcima,
a kamera lovi zajedno sa njim uz Scorseseov sjajni izbor
muzike. David Carradine, zvezda ranijeg Scorseseovog filma
Opasna devojka (1972), ima zabavnu epizodu kao pijana
žrtva ubistva. KN
564
USA (E-K-Corp., Lions Gate) THE LONG GOODBYE (1973)
112m Technicolor
PRIVATNI DETEKTIV
Produkcija: Jerry Bick, Robert Altmanova ležerna, slobodna obrada poslednjeg velikog romana
Robert Eggenweiler Raymonda Chandlera relocira priču iz 1953. u 1973, suptilno kritikujući
Scenario: Leigh Brackett, po dotrajale vrednosti Philipa Marlowa. Elliott Gouldov neuredni, neobrijani
romanu Raymond Chandlera privatni detektiv je luzer za sva vremena. Sa njim se upoznajemo u
Fotografija: Vilmos Zsigmond brilijantnoj sekvenci u kojoj pokušava da podvali lošiju hranu za ljubimce
Muzika: John Williams svojoj obesnoj mački. Tumarajući kroz ono što je ostalo od Chandlerovog
Uloge: Elliott Gould, Nina Van zapleta, Gould pokušava da pomogne jednom piscu hemingvejevskog
Pallandt, Sterling Hayden, Mark tipa (Sterling Hayden, koji je sam napisao svoje scene) i oslobodi svog
Rydell, Henry Gibson, David Arkin,
Jim Bouton, Warren Berlinger, Jo
jedinog prijatelja (Jim Bouton) optužbe za ubistvo.
Ann Brody, Stephen Coit, Jack Sjajna muzika Johna Williamsa sastoji se od bezbroj varijacija na
Knight, Pepe Callahan, Vincent naslovnu temu, a mnoge scene su zapanjujuće: surovi krimos Jark
Palmieri, Pancho Córdova, Rydell koji razbija flašu koka-kole o glavu svoje ljubavnice („To je neko
Enrique Lucero
koga volim, a ti mi se čak i ne sviđaš“), Haydenovo samoubistvo na plaži
i jedna podsticajna panč-lajn („and I lost my cat“) koja pretvara Marlowa
u neku vrstu pobednika na kraju krajeva. Arnold Schwarzenegger ima
nepotpisanu epizodu kao manje važan tabadžija. Altman se osigurao da
se dobar deo bitne radnje događa u uglovima kadra i uživao u isticanju
malih momenata vizuelnog i auralnog doživljaja u suncem okupanoj
tapiseriji ljigavosti Los Anđelesa. KN
Velika Britanija (British Lion) THE WICKER MAN (1973)

102m Eastmancolor
ČOVEK OD SLAME
Režija: Robin Hardy
Produkcija: Peter Snell Škotski policajac Howie (Edward Woodward), „hriščanski pandur“, vodi
Scenario: Anthony Shaffer istragu o nestanku devojčice na Samerajlu, gde lokalni, šarmantni,
Fotografija: Harry Waxman ali demonski zemljoposednik (Christopher Lee) preduzima ekstremne
Muzika: Paul Giovanni mere da osigura uspešnost sledeće žetve. Čovek od pruća, koga je
Uloge: Edward Woodward, napisao Anthony Shaffer (koji je pisao i Njuškalo), vrlo je originalna
Christopher Lee, Diane Cilento, kombinacija horora, krimi misterije, paganske etnografije i folk mjuzikla
Britt Ekland, Ingrid Pitt, Lindsay koji je poslužio kao dobar start za ne mnogo aktivnog reditelja Robina
Kemp, Russell Waters, Aubrey Hardya. Film pravi drsku kombinaciju seksipilnog i zlokobnog, koja vodi
Morris, Irene Sunters, Walter
Carr, Ian Campbell, Leslie
do šokantnog kraja koji je još uvek snažan doživljaj, čak i ako publika
Blackater, Roy Boyd, Peter koja nije pogledala film danas misli da može da pretpostavi kako će se
Brewis, Barbara Rafferty stvari odvijati na festivalu, gde je sveta devica odvedena na lomaču u
obliku muškarca na plaži.
Bizarna podela uključuje nahovanu i za golotinju dubliranu Britt
Ekland u ulozi zemljoposednikove zavodljive ćerke, zatim kultnu starletu
Ingrid Pitt kao golu bibliotekarku, pantomimičara Lindsaya Kempa u
ulozi ljigavog krčmara i Diane Cilento kao visoku sveštenicu. Iako je
film bio znatno skraćen za premijerno prikazivanje, verzija koja se može
pogledati danas sadrži većinu prvobitno izbačenog materijala (ako ne
i ceo). U nečemu je kraća verzija bolja, jer je duža malo nezgrapna u
vođenju publike do konačnog obrta. KN
566
LA NUIT AMÉRICAINE (1973) Francuska / Italija (Carrosse,
PECF, PIC) 115m BW/
AMERIČKA NOĆ Eastmancolor
U jednoj tipičnoj sceni filma, reditelj Ferrand (François Truffaut) baca Jezik: Engleski / Francuski
gomilu knjiga o filmu (o Bressonu, Rosselliniju, Hitchcocku), dok Režija: François Truffaut
muzika Georgesa Delerua dopire kroz telefonsku slušalicu. Mešavina Produkcija: Marcel Berbert
svakodnevnog detalja sa bujicom poetskog lirizma je suštinski Truffaut. Scenario: Jean-Louis Richard,
Američka noć je Truffautovo ljubavno pismo procesu pravljenja Suzanne Schiffman, François
filmova. On je izabrao klasičnu, za studio vezanu, žanrovsku Truffaut
kinematografiju, a ne nouvelle vague, što je bilo jako kontroverzno za Fotografija: Pierre-William Glenn
period posle 1968. Naglasak u filmu je na činjenici da je pravljenje Muzika: Georges Delerue
filma više zanat nego umetnost (niko se ne pretvara da je Ferrandova Uloge: Jacqueline Bisset,
mainstream diverzija Upoznaj Pamelu remek-delo). A na kraju krajeva, Valentina Cortese, Dani,
Alexandra Stewart, Jean-Pierre
manje se radi o „proizvodu“ nego o kolektivnom procesu kojim se došlo Aumont, Jean Champion, Jean-
do njega. Truffaut slika dobronamerne, „familijarne“ odnose između Pierre Léaud, François Truffaut,
podele i ekipe umesto otrovnih igara moći, kakve se obično prikazuju. Nike Arrighi, Nathalie Baye,
Na taj način je Američka noć postala potpuna suprotnost Godardovom Maurice Seveno, David Markham,
Bernard Menez, Gaston Joly,
filmu Prezir (1963) ili Fassbinderovom Čuvaj se svete kurve (1970). Zenaide Rossi
Osnovni ton ovog filma je nežna, gorkoslatka mudrost. A raskošna
Oskar: Francuska (najbolji film na
podela deli usputne lekcije o životu, ljubavi, gubitku. Film vešto skicira stranom jeziku)
veliki opseg likova, pametno upoređenih po nekim tačkama: na primer, Nominacije za Oskara: François
njihov odnos prema neobaveznom seksu (tragičan za srećno udatu Truffaut (režija), François Truffaut,
ženu, koju igra Jacqueline Bisset, kada jednom Léaudov lik obelodani Jean-Louis Richard, Suzanne
njihovu vezu, a brzoplet za Natalie Baye u ulozi asistentkinje režije). Schiffman (scenario), Valentina
Cortese (sporedna ženska uloga)
Truffaut akcentuje prolaznost, krhkost i nerealnost života na snimanju
- dopuštajući, u jednom urnebesnom i iznenađujućem smislu, da jedan
autsajder prsne i iskritikuje ove ljude sa filma zbog njihovog razuzdanog
nemorala. Američka noć (kako ukazuje naslov-izraz za crveni filter
velike gustine za kameru, koji daje efekat noći scenama snimljenim po
danu) obelodanjuje mnoge iluzije vezane za proces snimanja filmova, ali
održava i našu očaranost magijom filma. Karakteristične za Truffauta
su žustre montažne scene posvećene frenetičnosti studija za montažu
ili složena scena snimljena po lažnom snegu.
Kao što tako neobično uzbudljive montažne scene pokazuju,
Truffautova kinematografija je u suštini nespektakularna. Nema
melodramskog podvlačenja u Američkoj noći, nema razmetljive
poentirajuće retorike u njegovom mizanscenu. Truffautova opsesija
se svodi na održavanje lakoće tona, maksimizaciju narativnog toka
i prikazivanje incidenata sa najvećom mogućom ekonomičnošću.
To je brak napetosti Hitchcocka ili Langa sa opservatorskom
elegancijom Renoira ili Beckera. Oni koji otpisuju Američku noć, zbog
nekonsekventnosti ili neozbiljnosti, propuštaju njegova jedinstvena
dostignuća na ovom nivou.
Usred mušičavog niza običnih situacija, pojavljuju se retki, jaki dramski
momenti, kao iznenadni prekidi (kao što je Alexanderova smrt) koji
menjaju raspoloženje. Tuga ovih „interpunkcijskih“ događaja pospešuje
jetkost prolaznih uživanja: tajnih momenata intimizacije ili dosluha,
radosnih objava, slučajnih erupcija komičnosti i ukradenih poljubaca.
Američka noć sadrži neke od najljupkijih vinjeta ovog tipa. AM
567
Velika Britanija / Italija (Casey, DON’T LOOK NOW (1973)
Eldorado) 110m Technicolor
NE OSVRĆI SE SADA
Produkcija: Peter Katz, Frederick Nicholas Roegov film Ne osvrći se sada, baziran na priči Daphne du
Muller, Anthony B. Unger Maurier, prikaz je rediteljevog nelinearnog pripovedačkog stila u kome
Scenario: Allan Scott, Chris temporalne elipse i frenetični rezovi stoje u službi reflektovanja i
Bryant, po priči Daphne Du pojačavanja opipljive atmosfere psihološke uznemirenosti i straha.
Mauriera Ubrzo nakon što se njihova mlada ćerka nesrećnim slučajem utopi,
Fotografija: Anthony B. Richmond restaurator John Baxter (Donald Sutherland) i njegova žena Laura (Julie
Muzika: Pino Donaggio Christie) otputuju u Veneciju da bi radili na jednoj staroj crkvi i da se
Uloge: Julie Christie, Donald oporave od tragičnog gubitka. Međutim, umesto očekivane Venecije,
Sutherland, Hilary Mason, Clelia
Matania, Massimo Serato,
oni otkrivaju jeziv grad ispunjen usamljenim kanalima i ekscentričnim
Renato Scarpa, Giorgio Trestini, likovima, među kojima su i dve čudne, stare sestre (Hilary Mason i Clelia
Leopoldo Trieste, David Tree, Matania). Jedna je slepi psihopata koji insistira na tome da je u stanju
Ann Rye, Nicholas Salter, Sharon da komunicira sa njihovom pokojnom ćerkom i koja ih upozorava da im
Williams, Bruno Cattaneo,
preti opasnost. John je isprva skeptičan, ali počinje da menja mišljenje.
Adelina Poerio
U nezaboravnom finalu filma, John juri uličicama Venecije noću u
potrazi za misterioznom figurom u crvenom mantilu, za koju je sad već
ubeđen da je duh njegovog preminulog deteta i konačno je stigne u
jednom mračnom pasažu. Ona stoji okrenuta leđima. Zatim se okreće
i otkriva nam se polno nedefinisan patuljak, a John može samo da stoji
zapanjen dok mu mališan (koji je prilično stvaran i prilično smrtonosan,
jer je već neko vreme u ubilačkom pohodu po gradu) prilazi i prereže
vrat britvom. Nije nikakvo preterivanje reći da je retko koja scena u
istoriji filma toliko efektna u prouzrokovanju jeze koja ledi krv publici.
Međutim, finale Ne osvrći se sada čak i nije najpoznatija scena
filma. Ta čast pripada sceni seksa između Johna i Laure, pomešanog
sa mirnim kadrovima bračnog para koji se ravnodušno oblači za večeru.
Kružile su glasine da je velika strast prikazana na ekranu tokom ovog
vođenja ljubavi rezultirala aferom između Christijeve i Sutherlenda.
Kako god bilo, upravo ta strast prožima ceo film. SJS
568
SLEEPER (1973) USA (Rollins-Joffe Productions)
89m Color
POVAMPIRENI MAJLS
Režija: Woody Allen
Kako je sam Woody Allen opisao, ovo je njegov „rani, smešni film“. To Produkcija: Jack Grossberg
je komični poligon u stilu Boba Hopa za Woodyev kenjkavi, neurotični Scenario: Woody Allen,
lik Jevreja, puštenog sa lanca u viziji budućnosti viđene iz perspektive Marshall Brickman
1973, na koju su dosta uticali filmovi kao 2001:Odiseja u svemiru Fotografija: David M. Walsh
(1968), Paklena pomorandža (1971), THX 1138 (1971) i Z.P.G. (1972). Muzika: Woody Allen
Miles Monroe (Allen), džezer i vlasnik prodavnice zdrave hrane u Uloge: Woody Allen, Diane
Grinvič Vilidžu, odmrznut je 200 godina u budućnosti, nakon što je Keaton, John Beck, Mary Gregory,
bio podvrgnut zamrzavanju posle komplikacija koje su iskrsle tokom Don Keefer, John McLiam,
Bartlett Robinson, Chris Forbes,
rutinske operacije čira na želucu. Kao i u Banane (1971) i Ljubav i smrt Mews Small, Peter Hobbs, Susan
(1975), Allenov lik je nespretnjaković koji biva uvučen u revolucionarne Miller, Lou Picetti, Jessica Rains,
aktivnosti koje izgledaju predestinirane da samo zamene jednu tiraniju Brian Avery, Spencer Milligan
drugom. Ima nešto otrovnih filozofskih opaski o romantičnim vezama
osuđenim na propast, ali film se pretežno fokusira na komediju. Ona
se kreće u rasponu od satiričnih podbadanja savremenih modela
ponašanja sagledanih iz uvrnute perspektive budućnosti (dokazano je
da su masna hrana i cigarete zdravije od zdrave hrane), kroz slepstik u
stilu nemog filma (džinovska banana prirodno dogega sa džinovskom
korom od banane), do potpuno suludog nadrealizma, kao proces
mentalnog deprogramiranja koji se pretvara u reprizu filma Tramvaj
zvani želja (1951) sa Diane Keaton i Woodyem Allenom, koji preuzimaju
uloge Branda i Vivien Leigh. KN
SERPICO (1973) USA / Italija (Paramount, De

Laurentis) 129m Technicolor
SERPIKO
Režija: Sidney Lumet
Neukrotivi panduri na tragu korupciji u samoj policiji danas su poznata Produkcija: Martin Bregman
tema u mnogim TV serijama o sprovođenju zakona. Međutim, 1973. Scenario: Waldo Salt, Norman
ovo je bila uzbudljiva filmska teritorija koja je u potpunosti istražena od Wexler, po knjizi Peter Maasa
strane reditelja Sidneya Lumeta u Serpiku. U filmu sjajno igra Al Pacino. Fotografija: Arthur J. Ornitz
Baziran je na Peter Maasovoj biografiji iz 1972. i govori o njujorškom Muzika: Mikis Theodorakis
panduru Franku Serpicu. Stvarni Serpico je odbijao da uzima mito, Uloge: Al Pacino, John Randolph,
što je bila odluka koja ga je učinila veoma nepopularnim u mnogim Jack Kehoe, Biff McGuire,
departmanima u koje je bio prebacivan. Dobijajući pretnje od strane Barbara Eda-Young, Cornelia
Sharpe, Tony Roberts, John
svojih kolega, dobio je metak na misteriozni način u sred lica dok je bio Medici, Allan Rich, Norman
na dužnosti - pa ipak je poživeo da svedoči na jednom saslušanju za Ornellas, Edward Grover, Albert
korupciju u policiji. Henderson, Hank Garrett,
Još svež od uloge u Kumu koja ga je probila, Pacino igra Serpica sa Damien Leake, Joseph Bova
puno energije ali nenametljivo, što mu je donelo Zlatni globus i drugu Nominacije za Oskara: Waldo
Salt, Norman Wexler (scenario), Al
od njegovih brojnih nominacija za Oskara. Serpiko odstupa od običnih,
Pacino (glavna muška uloga)
isklišeiziranih filmova o pandurima zbog svog izbalansiranog prikaza
glavnog lika - pravednog čoveka koji postaje ogorčeni mučenik. Jedini
neusklađeni element je preteška muzika sa mediteranskim temama,
koju je napravio Mikis Theodorakis. U filmu se pojavljuju i Judd Hirsch i
F.Murray Abraham u epizodnim ulogama. KK
569
USA (Hoya Productions, Warner THE EXORCIST (1973)
Bros.) 122m Metrocolor
ISTERIVAČ ĐAVOLA
Jezik: Engleski / Latinski / Grčki /
Francuski / Nemački / Arapski Prvi pravi blokbaster u istoriji horor filmova, ovaj film je izvršio moćan
Režija: William Friedkin uticaj na dalji razvoj tog žanra. Nikada se ranije nije desilo da je horor film
Produkcija: William Peter Blatty bio predmet takve euforije pre samog izlaska, da je imao toliko tračeva
Scenario: William Peter Blatty, po vezanih za postprodukciju, da je izazvao toliko špekulacija o tome što su
njegovom romanu i stari i mladi bili spremni da satima stoje u redu da bi gledali nešto što
Fotografija: Owen Roizman, ima reputaciju filma koji izaziva napade povraćanja, onesvešćivanja, pa
Billy Williams čak i privremenu psihozu. Kulturni uticaj Isterivača đavola teško da se
Muzika: Jack Nitzsche, David može preceniti. On je porušio postojeće regulative koje su određivale šta
Borden, George Crumb, Hans se sme prikazati na velikom platnu. Film je potpuno preoteo naslove u
Werner Henze, Mike Oldfield,
Krzysztof Penderecki, Anton
novinama od Votergejt skandala koji je bio u toku i , bar na kratko, doveo
Webern do osetnog porasta broja prijavljenih slučaja „stvarnih“ opsednutosti
Uloge: Ellen Burstyn, Max von duhovima.
Sydow, Lee J. Cobb, Kitty Winn, Inspirisan novinskim člancima o trinaestogodišnjem dečaku iz
Jack MacGowran, Jason Miller, Merilenda za koga se verovalo da mu je telo bilo zaposednuto demonskim
Linda Blair, Reverend William silama, pisac William Peter Blatty stvorio je opsednutu devojčicu. On je
O’Malley, Barton Heyman, Peter
senzacionalizovao mnoge detalje, dodajući dosta filozofsko-teoloških
Masterson, Rudolf Schündler,
Gina Petrushka, Robert Symonds, špekulacija o prirodi zla i pojavio se sa Isterivačem đavola 1971. godine.
Arthur Storch, Reverend Thomas Pravilno procenivši uspeh bestselera, Warner Brothers studio je otkupio
Bermingham prava za film i posle brojnih prepravki originalnog scenarija, Blatty
Oskar: William Peter Blatty je konačno izašao pred Friedkina sa scenarijem koji je u potpunosti
(scenario), Robert Knudson, odgovarao njegovim zahtevima.
Christopher Newman (zvuk)
Posle podužeg prologa koji je skoro nerazumljiv svima onima koji nisu
pročitali knjigu, prva polovina filma razvija osnovne odnose među likovima
Peter Blatty (najbolji film),
William Friedkin (režija), Ellen i uspostavlja kriznu situaciju. Regan MacNeil (Linda Blair) je neodoljiva,
Burstyn (glavna ženska uloga),
Jason Miller (sporedna muška
uloga), Linda Blair (sporedna
ženska uloga), Bill Malley, Jerry
Wunderlich (umetnička drekcija),
Owen Roizman (fotografija),
John C. Broderick, Bud S. Smith,
Evan A. Lottman, Norman Gay
(montaža)
570
napupela ćerka raspuštenice i poznate filmske zvezde Chris MacNeil
(Ellen Burstyn). Kada devojčica prorekne smrt prijateljice njene majke i
kada urinira u sobi punoj gostiju, Chris počne da se pita šta je to „ušlo“
u njenu ćerku. Kada se pojave još čudnija ponašanja i divlja trešenja u
krevetu, Regan bude smeštena u bolnicu, gde je podvrgnuta ekstremno
invazivnim procedurama koje se najbliže mogu opisati kao medicinska
pornografija. Sumnja se na oštećenje mozga, ali testiranja ne otkrivaju
ništa. Kada Regan, za koju se pretpostavlja da je pod hipnozom, odgovori
na pitanja bolničkog psihijatra tako što ga zgrabi rukom za skrotum,
preporuči se da Regan zatraži pomoć od crkve. Ona to i uradi, moleći
sumnjičavog jezuita Damiena Karrasa (Jason Miller) da uradi egzorcizam
na njoj. Drugi deo filma kulminira borbom Karrasa i Reganinog demona
koji ju je zaposeo, nakon što je iskusniji egzorcista otac Merrin (Max von
Sydow) poginuo u borbi. Karras na kraju spasava Regan tako što primi
demona u sebe, da bi se bacio ili pustio da ga gurnu kroz prozor.
U dobu studentskih protesta, eksperimentalne upotrebe droga i
generalnog preispitivanja autoriteta, Isterivač đavola je pružio priliku
da publika uživa u kaznama koje su dodeljene buntovnoj Regan.
Učinivši Regan-demonicu tako fascinantnom, toliko ispunjenu gadnim
iznenađenjima, ovaj film isto tako dopušta gledaocima da uživaju i u tom
pobunjeništvu. Film ne samo da je pokrenuo seriju slabijih nastavaka,
imitacija i varijacija na temu opsednutosti, već je i od deteta sa zlokobnim
moćima napravio dominantan motiv u horor kinematografiji. SJS
Holandija (VNF) 112m Color TURKS FRUIT (1973)
Jezik: Holandski TURSKO VOĆE
Režija: Paul Verhoeven
Ovaj Paul Verhoevenov film je nečuveni prethodnik njegovog ciklusa
Produkcija: Rob Houwer
visokobudžetnih holivudskih filmova koji se bave ljudskom seksualnošću,
Scenario: Gerard Soeteman, po
romanu Turks Fruit Jana Wolkersa kao što su Niske strasti (1992), Showgirls (1995) i Svemirski vojnici
Fotografija: Jan de Bont (1997). Verhoeven, koga su često kritikovali zbog upotrebe ekstremnog
Muzika: Rogier van Otterloo nasilja i eksplicitnog seksa, ostajao je pri stavu da njegovi filmovi
Uloge: Monique van de Ven, odražavaju život, a ne utiču na njega. U Turskom voću, Rutger Hauer
Rutger Hauer, Tonny Huurdeman, igra Erica Vonka, promiskuitetnog skulptora koji se spetlja sa prelepom
Wim van den Brink, Hans Olgom (Monique van de Ven) čiji seksualni apetiti potpuno odgovaraju
Boskamp, Dolf de Vries, Manfred njegovim. Kako veza napreduje, oni odlučuju da se venčaju, ali razlika u
de Graaf, Dick Scheffer, Marjol
Flore, Bert Dijkstra, Bert André,
Ericovim sistemima vrednosti i u sistemima vrednosti njegove tazbine
Jon Bluming, Paul Brandenburg, dovodi do kraja njihove romanse. Godinama kasnije, Eric i Olga se
Suze Broks, David Conyers ponovo sreću i konačno zaključuju njihovu turbulentnu vezu.
Nominacije za Oskara: Film počinje tako što Eric iznabada jednog čoveka do smrti pre nego
Netherlands (najbolji film na što smesti metak u čelo jedne mlade devojke. Sledi šetnja kamere po
stranom jeziku)
Ericovoj sobi, dok se ne zaustavi na njemu koji do pola go leži na krevetu,
sa ovim fantazijama još svežim u njegovoj glavi. Onda on pretura po kutiji
punoj fotografija iste one žene, za koju kasnije saznajemo da je Olga.
Sledeća sekvenca frenetično prati Erica koji zavodi seriju nasumično
odabranih žena i njegovo opsesivno sakupljanje seksualnih suvenira.
U jednoj interesantnoj narativnoj strukturi, negde na pola filma, opet
se vraćamo u sadašnjost i kasniji deo počinje tamo gde je film počeo.
Raspoloženje poslednje trećine jako se razlikuje od onog sa početka,
skoro kao da je u pitanju potpuno drugi
film. Transformisao se u pokretnu priču
o ljubavi i gubitku, o ekstazi i očajanju, a
veliki stepen erotskih sadržaja ublažen
je ekstremnim dozama i fantazije i
realnosti.
Rasterećena seksualnost koja
pokreće Verhoevenove filmove, leži u srcu
Turskog voća i ovde je predstavljena kao
velika uvreda malograđanštini. Podržana
ekstremnim ponašanjima protagoniste,
nekonvencionalna romansa uspeva da
isprovocira, a efekat filma je pojačan
hemijom koja je postojala između Hauera
i Van de Venove. Tursko voće je na
Holandskom filmskom festivalu 1999.
proglašen „najboljim holandskim filmom
veka“. RDe
572
EL ESPÍRITU DE LA COLMENA (1973) Španija (Elías Querejeta) 97m
Eastmancolor
DUH KOŠNICE
Jezik: Španski
Ovaj film Víctora Ericea troši skoro 20 minuta da uspostavi par osnovnih Režija: Víctor Erice
stvari - da postoji porodica koju sačinjavaju otac (Fernando Fernán Produkcija: Elías Querejeta
Gómez), majka (Teresa Gimpera) i dve ćerke (Isabel Telería koja igra Scenario: Víctor Erice, Ángel
Izabel i Ana Torrent kao Ana). Reditelj prikazuje čoveka sa svojim Fernández Santos, Francisco J.
pčelama i u radnoj sobi, ženu koja piše, jaše i dotura pismo u voz, Querejeta
devojke u gužvi u pokretnom bioskopu u kome se daje James Whaleov Fotografija: Luis Cuadrado
Frankenštajn (1931). Ovaj uvod nas upoznaje sa figurom koja proučava Muzika: Luis de Pablo
u svojoj samoći, a prozor njene radne sobe sličan je strukturi košnice. Uloge: Fernando Fernán Gómez,
Ovo je misteriozan, nezaboravan film, dirljiv na osnovu mnogo toga Teresa Gimpera, Ana Torrent,
Isabel Tellería, Ketty de la
i odbija da se svrsta u bilo koji žanr. Kao i na drugim mestima, u Cámara, Estanis González,
nažalost malom opusu ovog reditelja, porodica je viđena kao pregled José Villasante, Juan Francisco
psihičke traume i proslavljana je kao jedino mesto gde je intimna Margallo, Laly Soldevila, Miguel
zajednica moguća. Picazo
Erice sjajnom delikatnošću dočarava ambijent ovog malog
kastiljanskog grada. Meštani maštaju o nekim drugim mestima, dok
realnost ne dođe na jednu napuštenu farmu - politički begunac za koga
povodljiva, isprepadana, ali fascinirana Ana veruje da je lutajući „duh“
Frankensteinovog čudovišta. Ovaj film koji počinje kao bajka („Nekada
davno...“) završava se snažnom deklaracijom adresiranom duhovima
vetra: „Ja sam Ana“. AM
LA PLANÈTE SAUVAGE (1973) Čehoslovačka / Francuska

(Ceskoslovensky Filmexport,
DIVLJA PLANETA Krátky Film Praha, Les Films
U kasnim 80-im, animacija je postala opet veliki posao i od tada je postalo Armorial) 72m Eastmancolor
sve manje i manje verovatno da će se napraviti još neki dugometražni Jezik: Francuski
animirani film toliko uvrnut kao René Lalouxov andergraund francuski Režija: René Laloux
klasik - Divlja planeta. Nacrtan sa izoštrenim detaljima i obojen toplim Produkcija: Roger Corman, S.
pastelnim bojama, film je samo vrsta neke hipi alegorije i tripozno, Damiani, Anatole Dauman, A.
Valio-Cavaglione
vizuelno iskustvo, kakvo je stvaralo dosta filmskih stvaralaca u 60-im.
Scenario: Steve Hayes, René
Adaptacija romana Stefana Wula, Divlja planeta je bila inspirisana Laloux, Roland Topor, po romanu
invazijom na Čehoslovačku od strane Rusa u kasnim 60-im. Na Oms En Serie Stefana Wula
planeti Igam žive džinovska, nezemaljska bića po imenu Traagovi. Ovi Fotografija: Boris Baromykin,
Traagovi drže male, čovekolike Omove kao kućne ljubimce i često se Lubomir Rejthar
ophode sa onom vrstom sadizma i perverznog materinstva sa kojom Muzika: Alain Goraguer
se ljudi ophode prema svojim ljubimcima. Kada jedan Om pobegne Kanski FIlmski Festival: René
sa traagovskom napravom za znanje, on iskoristi to oruđe da podigne Laloux (specialna nagrada) i
nominacija (Zlatna Palama)
ustanak Omova. Lalouxov film, koji je osvojio Grand Pri u Kanu 1973,
dobrodošao je odmor od glatkih, animiranih marketinških sredstava.
Divlja planeta je počela da se radi u Pragu, ali je zbog političkog
pritiska završena u Parizu. Lalouxova verzija Dali-protiv-Divlje Mačke,
vanzemaljskog pejzaža nastanjenog uvrnutim kreaturama, je zaista
upečatljiva, čak i pored činjenice da psihodelični elementi filma nisu
doživeli lepu starost. JKl
573
Italija / Francuska (F.C., PECF) AMARCORD (1973)
127m Technicolor
AMARKORD
Jezik: Italijanski
Režija: Federico Fellini Federico Fellini je najmračniji kada se nosi sa individualcima (kao u 8
Produkcija: Franco Cristaldi ½ iz 1963), a najveseliji je kada priča priče o bandama, čoporima i
Scenario: Federico Fellini, gomilama. Veličanstvena scena u Amarkordu posvećena je beleženju
Tonino Guerra različitih kretanja svakog člana zajednice prema moru. Podstaknut
Fotografija: Giuseppe Rotunno muzikom Nina Rote, ceo svet se sliva i peva u ritmičkom spajanju. A
Muzika: Nino Rota na kraju će Fellini obeležiti kraj dana i venčanja, kao i kraj njegove
Uloge: Pupella Maggio, Armando reminiscencije, pa čak i kraj jednog doba, tako što će polako da isprazni
Brancia, Magali Noël, Ciccio prethodnu uzavrelu masu ljudstva.
Ingrassia, Nando Orfei, Luigi Amarkord („I remember“) je najmanje grandiozan i najneposredniji
Rossi, Bruno Zanin, Gianfilippo
Carcano, Josiane Tanzilli, Maria
od maestrovih kasnijih filmova i zaslužuje da bude smešten među
Antonietta Beluzzi, Giuseppe najbolje filmske memoare 20. veka. U njemu je ponuđen izuzetno lirski
Ianigro, Ferruccio Brembilla, i živahan niz vinjeta unutar najfinije, rigorozne narativne strukture
Antonino Faa Di Bruno, Mauro Fellinijeve karijere.
Misul, Ferdinando Villella, Antonio
Ovo je najmanje očigledan modernistički film Fellinija, u kome su
Spaccatini, Aristide Caporale,
Gennaro Ombra, Domenico izbegnute autorefleksivne igre koje ispunjavaju film Roma (1972) ili
Pertica, Marcello Di Falco, Džindžer i Fred (1986). Iako je lik malog Titta očigledno njegov alter ego,
Stefano Proietti, Alvaro Vitali, Fellini gradi veličanstveno izlomljeni mozaik koji ne pripada ni jednom
Bruno Scagnetti, Fernando De
centralnom liku niti naratoru koji se pojavljuje na ekranu (matori,
Felice, Bruno Lenzi, Gianfranco
Marrocco, Francesco Vona, amaterski istoričar koji je tipična felinijevska zabavna figura), što je
Donatella Gambini opipljiv uticaj na Scorseseove epske hronike kriminala Dobri momci
Oskar: Italija (najbolji film na (1990) i Kazino (1996). Amarkord koristi neke, vremenom dokazane,
stranom jeziku) klasične postupke, kao što je prolazak kroz godišnja doba, čime dobija
Nominacije za Oskara: Federico kretanje kroz različita raspoloženja, od komičnog do melanholičnog.
Fellini (režija), Federico Fellini, Poput mnogih drugih autobiografija, snimljenih ili napisanih, ova
Tonino Guerra (scenario)
upliće nevini, ograničeni pogled deteta u širi društveni kontekst,
koji ovde najavljuje vladavinu fašizma u Italiji 30-ih. Ali, nisu samo
deca namagarčena jer politika fašizma masama obožavalaca dođe
kao šoubiznis - ogromna glava Mussolinija se nosi na uličnoj paradi u
jednoj brilijantnoj sekvenci, koja stoji negde između
komedije i sarkastičnog društvenog komentara, koji
je izmešan sa glamuroznim slikama srebrnog ekrana,
kako je to prikazano u sceni maštanja gradske
lepotice La Gradisce.
Fellinijeva komedija prelazi granice vulgarnosti
u bezbroj scena koncentrisanih na pišanje,
masturbaciju, obožavanje sisa, što je vrsta povratka
u specifičnu italijansku formu žanra „tinejdž film“, čiji
je on bio tvorac sa Dangubama (1953).
Fellinijev stil, ponekad previše kitnjast za njegovo
dobro u delima kao što je Kazanova (1976), iščišćen
je ovde u čistu, egzaltiranu poeziju magle, tečne
pokrete kamere, pastelne boje i blago artificielni
dekor. To je trijumf umetničke forme, čije su emocije
direktne i dirljive. AM
574
Jamajka (International) USA THE HARDER THEY COME (1973)
120m Metrocolor
NAPASTI ŠTO JAČE
Režija: Perry Henzell
Produkcija: Perry Henzell Ovaj film Perrya Henzella je isečak iz života smešten u jamajčanski
Scenario: Perry Henzell, geto. On je baziran na vrlo izlizanom scenariju: dečko sa sela dolazi u
Trevor D. Rhone grad i udara čelom u lokalne negativce. Međutim, kao niskobudžetni
Fotografija: Peter Jessop, David omaž filmovima o gangsterima, Napasti što jače je sjajno funkcionisao.
McDonald, Franklyn St. Juste Zahvaljujući grubim lokacijama i neizbrušenoj glumi, film juri uz
Muzika: Jimmy Cliff, Desmond surovu uverljivost. Jimmy Cliff igra naivka sa sela koji leti glavom između
Dekker, The Slickers korumpiranih pandura i bandi koje su se infiltrirale u rege industriju.
Uloge: Jimmy Cliff, Janet Barkley, Zaista, ma koliko da je ovaj film bio impresivan ponoćnim posetiocima
Carl Bradshaw, Ras Daniel
Hartman, Basil Keane, Bobby
bioskopa, njegov najtrajniji efekat bio je predstavljanje regea
Charlton, Winston Stona, Lucia nejamajčanskim ušima. Muzika, koja je i sama lik, obuhvata zvezdane
White, Volair Johnson, Beverly trenutke izvođača kao što su Toots i Maytals i sam Jimmy Cliff, čija je
Anderson, Clover Lewis, Elijah stvar „Many Rivers to Cross“ ostala jedna od najduševnijih pesama ikada
Chambers, Prince Buster, Ed
snimljenih. Pesme iz ovog filma utabale su stazu za uspon superzvezde
“Bum” Lewis, Bobby Loban
Boba Marleya, ali sa jamajčanske tačke gledišta rege nije bio ništa novo.
Oni su prihvatili film kao prikaz njihovih ubogih svakodnevnih života,
mrljavu razglednicu poslatu sa Kariba širom sveta. JKl
USA (MGM) 122m Metrocolor PAT GARRETT AND BILLY THE KID (1973)
Režija: Sam Peckinpah PET GERET I BILI KID
Produkcija: Gordon Carroll
Sam Peckinpahov poslednji pravi vestern bio je oštećen i zapostavljen
Scenario: Rudy Wurlitzer
prilikom premijernog pojavljivanja. Kasnije je restauiran u nešto približno
Fotografija: John Coquillon
originalu i postao je jedan od Peckinpahovih najboljih filmova. U ovoj
Muzika: Bob Dylan
novoj verziji, film počinje sa Pat Garrettom (James Coburn) koga upucaju
Uloge: James Coburn, Kris
Kristofferson, Richard Jaeckel, i on pada, dok se flešbekom ide na vreme kada je odbacio odmetnički
Katy Jurado, Chill Wills, Barry život, zakačio značku i krenuo u potragu za bivšim prijateljem Billyem
Sullivan, Jason Robards, Bob (Kris Kristofferson) jer kako kaže „ova zemlja stari i ja hoću da ostarim
Dylan, R.G. Armstrong, Luke sa njom“. Usput Garrett gubi svaku trunku integriteta i Peckinpah nam
Askew, John Beck, Richard Bright,
Matt Clark, Rita Coolidge, Jack
prikazuje zapad koji se raspada na skoro gotički način, dok se čitav niz
Dodson poznatih faca iz ovog žanra pojavljuje i uglavnom budu izrešetani.
U ovoj paradi su Slim Pickens, Katy Jurado, Jack Elam, Richard
Jaeckel, L.Q. Jones, Harry Dean Stanton, Chill Wills, Matt Clark, Elisha
Cook Mlađa, Denver Pyle i Barry Sullivan. Teško se može naći neki
vestern gde ne igra bar jedno od ovih imena. Oni kolektivno pružaju
priliku za prozivku veličine ove forme, a svaka epizoda dodaje šaru
elegije, melanholije i čežnje tapiseriji vesterna i istoriji žanra, koja je
izrešetana mrljama od krvi i poezijom, kao i originalnom muzikom Boba
Dylana. KN
576
DERSU UZALA (1974) Japan / Rusija (Atelier 41, Daiei
Studios, Mosfilm, Satra) 137m
DERSU UZALA Color
Ovo je spektakularni epski film snimljen u 70 mm formatu u Sovjetskom Jezik: Ruski
Savezu, u periodu u kome je veliki Akira Kurosava bio u nemilosti u svom Režija: Akira Kurosawa
Japanu. Dersu Uzala je postigao internacionalni uspeh i osvojio Oskara Produkcija: Yoichi Matsue,
za najbolji strani film, što su faktori koji su mu povratili reputaciju. Nikolai Sizov
Njegov umereni pristup je poslužio kao podsetnik da Kurosava nije Scenario: Akira Kurosawa, Yuri
samo vešt zanatlija koji pravi samurajske akcione zabave nego vrhunski Nagibin, po dnevnicima Vladimira
Arsenieva
majstor. Ovaj "ogromni film", u kome dominiraju prazni pejzaži, takođe
Fotografija: Fyodor Dobronravov,
se može videti i kao intimni komad za dva lika, sazdan od sitnih pokreta Yuri Gantman, Asakazu Nakai
i jednostavnih evokacija duboke ljubavi među naizgled dve suprotnosti. Uloge: Yuri Solomin, Maksim
Film je smešten u Sibir na prelazu vekova i baziran na priči Vladimira Munzuk, Suimenkul Chokmorov,
Arsenjeva. Vrti se oko odnosa između jednog oficira (Yuri Solomin) Svetlana Danilchenko, Dima
koji je u misiji mapiranja zemljišta i Dersua (Maksim Munzuk), jednog Kortitschew, Vladimir Kremena,
Aleksandr Pyatkov
starijeg, krivonogog, seoskog šumara koji je regrutovan kao vodič tokom
Oskar: Soviet Union (najbolji film
merenja. Kroz manje čarke sa banditima i veće borbe sa prirodnim
na stranom jeziku)
silama, Dersu pokazuje svoju snagu i poznavanje svoje okoline. U
najnapetijoj sceni filma, bliži se užasna oluja, dok junaci koriste teodolit
i nešto trave da improvizuju skrovište u divljini koje će im spasiti život.
U početku, oficirovi pomoćnici smatraju Dersua smešnom figurom,
ali se ubrzo otkriva da njegova prirodna mudrost od njega čini nekoga
ko je daleko sposobniji od njih da opstane u surovoj i nepredvidivo
opasnoj prirodi. Posle pet godina od prve ekspedicije, oficir se vraća u
Sibir da završi posao i raduje se što će ponovo videti Dersua, ali uviđa
da starca više ne služi zdravlje. Dersu se boji da polako slepi i da svi
tigrovi iz regije vrebaju baš njega da bi osvetili veliku mačku koju je ubio.
U dirljivom delu filma, dobronamerni crtač karata pokuša da odvede
Dersua svojoj kući nazad u civilizovanije regije, ali shvata da iako je
starac njemu pomogao da preživi u Sibiru, on se ne može odužiti tako
što će uklopiti Darsua u društvo. KN
577
USA (Zoetrope, Paramount, THE CONVERSATION (1974)
Coppola Co., Režijas Co.) 113m
Technicolor
PRISLUŠKIVANJE
Režija: Francis Ford Coppola Surfujući na vrhu talasa kreativne energije, Francis Ford Coppola uvek
Produkcija: Francis Ford Coppola je razmišljao o svom sledećem projektu, čak i dok je još uvek radio
Scenario: Francis Ford Coppola na poslednjem. Film Prisluškivanje se pojavio između zagrada Kuma i
Fotografija: Bill Butler Kuma II (1972. i 1974.) i možda izgleda mali u poređenju sa ova dva epa.
Muzika: David Shire Ali, mali ne znači i nebitan. I Prisluškivanje je podjednako provokativno
Muzika: Duke Ellington koliko i serijal filmova Kum u svom prikazu urušavajućeg morala.
Uloge: Gene Hackman, John Gene Hackman igra eksperta za prisluškivanje, kome je prijatnije
Cazale, Allen Garfield, Frederic prisluškivanje stranaca sa razdaljine nego druženje sa prijateljima u
Forrest, Cindy Williams, Michael istoj prostoriji. On je tužan, stidljiv i neizbežno usamljen čovek koji
Higgins, Elizabeth MacRae,
Teri Garr, Harrison Ford, Mark
ima puno tajni i koji voli da sedi u svojoj spartanskoj sobi i svira
Wheeler, Robert Shields, Phoebe saksofon, bar dok mu delić razgovora koji je pokupio iz gomile buke i
Alexander šumova ne privuče pažnju. Uznemiren distanciranošću koju prouzrokuje
Nominacije za Oskara: Francis profesionalizam, Hackman istragu prihvata lično. Osećajući neizbežnu
Ford Coppola (najbolji film), tragediju, on se trudi da razreši misteriju skrivenu u skremblovanim
Francis Ford Coppola (scenario),
trakama sa snimcima prisluškivanja pre nego što bude kasno. On
Walter Murch, Art Rochester
(zvuk) otkriva da su ga jedine dve stvari kojima veruje, oči i uši , obmanule.
Kanski FIlmski Festival: Francis Prisluškivanje, koliko tužan toliko i ciničan, pojavio se malo pre
Ford Coppola (Zlatna Palama), Votergejt provale i istrage koja je usledila, kada su se prisluškivanje
(nagrada ekumenskog žirija) i neiskrenost pojavili u javnom mnjenju, i na ovaj način film je bio
nelagodno proročanski. Međutim, Coppola takođe predstavlja
postmodernističku studiju voajerizma. Dok Hackmanov Harry Caul
saznaje sve više i više o svom otkriću, sastavljajući užasnu istinu od
delića razgovora i nadahnut sopstvenom maštom, mi otkrivamo sve
više i više o njemu samom. Do trenutka kada se Caulova opsesivna
istraga raspadne, njemu ne ostane bukvalno ništa: ni prijatelji, ni
imovina, ni život, niti sloboda, samo nadolazeća paranoja. Mi Caula,
koga kolege poštuju, vidimo kao varalicu, slomljenu školjku čoveka
koga je nesigurnost po pitanju sveta oko sebe lišila bilo kakvog
identiteta. JKl
578
THE TEXAS CHAIN SAW MASSACRE USA (Vortex) 83m Color
(1974) Režija: Tobe Hooper
Produkcija: Tobe Hooper,
TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM Lou Peraino
Teksaški masakr motornom testerom je blago inspirisan stvarnom Scenario: Kim Henkel,
pričom o serijskom ubici iz Visonsina Edu Geinu, kao što je pre njega Tobe Hooper
bio Psiho (1960) i Kad jaganjci utihnu (1991) posle njega. Ovaj Tob Fotografija: Daniel Pearl
Hooperov ultraniskobudžetni šok horor klasik bio je izložen oluji Muzika: Wayne Bell, Tobe Hooper,
John Lennon
kontroverzi i od pojavljivanja nastavlja da izaziva debate o njegovim
Uloge: Marilyn Burns, Allen
umetničkim vrednostima i potencijalnim štetnim uticajima na publiku. Danziger, Paul A. Partain, William
Film počinje offom mladog i tada nepoznatog Johna Laroquetta Vail, Teri McMinn, Edwin Neal,
i prati pet hipi tinejdžera koji putuju kroz Teksas 70-ih, koji imaju tu Jim Siedow, Gunnar Hansen, John
nesreću da prenoće blizu jednog muškog klana kanibalističkih bivših Dugan, Robert Courtin, William
Creamer, John Henry Faulk, Jerry
radnika klanice. Negativac koga najbolje pamtimo je Leatherface Green, Ed Guinn, Joe Bill Hogan
(Gunnar Hansen u ulozi svoga života), sa motornom testerom iz naslova
i maskom napravljenom od kože neke od njegovih žrtava. Posle jedne
nezaboravne porodične večere na kojoj je ona poslužena kao dezert
jednom starom, vampirskom patrijarhu koji jedva
da može da pomeri usne da sisa krv iz njenog
prsta, Sally Hardesty (Marilyn Burns), koja je
jedina preživela od petoro tinejdžera, uspeva da
pobegne iz kuće užasa tako što iskače kroz prozor
na spratu. Posle bezmalo beskrajne potere kroz
šumu, dok joj je Leatherfaceova testera bukvalno
par inča iza vrata, Sally uspe da uskoči u pikap
i odveze se dok Leatherface iza nje vitla svojom
falusoidnom testerom na jutarnjoj svetlosti.
Posle gledanja ovog napetog filma neumornog
tempa i kvazidokumentarističkog stila, kritičar
Rex Reed proglasio je ovaj film jednim od
najstrašnijih filmova ikada snimljenih. Malo
posle premijere, Muzej savremene umetnosti je
otkupio jednu kopiju za svoju stalnu kolekciju, a
filmu je odato priznanje na „rediteljskoj nedelji“ u
Kanu. Pohvale su nastavile da pristižu, a prestižni
Londonski filmski festival otišao je toliko daleko
da ga okarakteriše kao „najbolji film godine“.
Zaradivši na kraju oko 31 milion dolara samo na
blagajnama u Americi i izrodivši tri nastavka (i
jedan rimejk), Hooperov izopačeni film dugo je
važio za najprofitabilniji nezavisni film u istoriji
filma. SJS
Rusija (Mosfilm) 108m BW/ Color ZERKALO (1974)
Jezik: Ruski / Španski OGLEDALO
Režija: Andrei Tarkovsky
Veliki avangardni američki reditelj Stan Brakhage jednom prilikom
Produkcija: Erik Waisberg
je istakao da je Andrej Tarkovski zaslužan za tri kinematografska
Scenario: Aleksandr Misharin,
Andrei Tarkovsky dostignuća: pričanje epskih priča o „svetskim plemenima“, svoj rad je
Fotografija: Georgi Rerberg uspeo da održi ličnim i tim putem je stizao do svojih istina i „snoliki rad
Muzika: Eduard Artemyev koji osvetljava granice podsvesnog“. Ogledalo je upečatljiv primer ove
Uloge: Margarita Terekhova, Ignat tri veličanstvenosti.
Daniltsev, Larisa Tarkovskaya, Ovo je zanosan i izuzetan film koji je teško sažeti jer je tako
Alla Demidova, Anatoli Solonitsyn, pun bremenite misterioznosti mesta, ljudi i gestova. Ovaj izbeglički
Tamara Ogorodnikova, Yuri autoportret Tarkovskog je jedna međugeneracijska stvar u kojoj se
Nazarov, Oleg Yankovsky,
Filipp Yankovsky, S. Sventikov,
melanholija situacije, u kojoj se nalazi njegova majka ostavljena od
Tamara Reshetnikova, Innokenti strane muža 1940. godine da brine o sinu, odražava u njegovim vezama
Smoktunovsky, Arseni Tarkovsky u zrelom dobu (Margarita Terekhova igra i majku iz prošlosti i sadašnju
ženu). Ljudi, koji su u velikoj meri odsutni iz priče i iz slike, pojavljuju se
u vidu glasova i potresno su identifikovani sa stvaranjem umetnosti i
poezije (pesme koje povremeno čujemo su pesme Tarkovskovog oca).
Tarkovski je dosta radikalniji i moderniji od svog navodnog
naslednika Aleksandra Sokurova. Ogledalo je koncipirano kao kolaž,
u kome se vinjete koje namerno zamagljuju prošlost i sadašnjost
slobodno mešaju sa arhivskim snimcima iz nekoliko zemalja i
uznemiravajuće nepovezanim citatima iz klasične muzike (Bach,
Pergolesi, Purcell). Ambijent je snolik, tajanstven, eliptičan. Pa ipak,
tu je i prelepa jednostavnost Tarkovskog koja ga
stavlja u isti koš sa Terensom Malikom: kretanja
prirodnih elemenata (vetar, vatra, kiša), beskrajni
pejzaži ljudskog lica i osećaj prolaznosti vremena,
svi se oni zajedno udružuju da doprinesu osećaju
„disanja“ samog sveta.
Tarkovski je, nalik Robertu Bressonu, majstor
precizno odabranih slika i zvuka. Ekonomičnost
pokreta kamere i postepeno otkrivanje različitih
delova scena kreiraju jednu auru i efekat koji
preovlađuju nad materijalnom stvarnošću onoga
što vidimo i čujemo, otvarajući vrata za jedan
drugi svet. Njegova kinematografija je satkana od
teksture, od aure i čula. Ogledalo je istovremeno i
intimna ispovest, i prisećanje na istoriju, i šifrovana
poema. AM
580
A WOMAN UNDER THE INFLUENCE (1974) USA (Faces) 155m Color
ŽENA POD UTICAJEM Režija: John Cassavetes
Produkcija: Sam Shaw
John Cassavetes i njegova žena Gena Rowlands sarađivali su na nizu
Scenario: John Cassavetes
izazovnih i riskantnih projekata, međutim Genin prikaz domaćice
Fotografija: Mitch Breit,
kojoj nadolazi nervni slom u filmu Žena pod uticajem ostaje ono što Caleb Deschanel
predstavlja apoteozu njihovog metoda baziranog na improvizaciji. Pun Muzika: Bo Harwood
tikova, neobičnih zvukova i nepredvidivih manirizama, Genin sunovrat u Uloge: Peter Falk, Gena
ludilo na kraju ustupa mesto shvatanju da njeno frustrirajuće ponašanje Rowlands, Fred Draper, Lady
možda i nije tako spontano ili onesposobljavajuće kako izgleda. Osim Rowlands, Katherine Cassavetes,
toga, njen pouzdani suprug i nije baš tako razuman kao što je isprva Matthew Laborteaux, Matthew
Cassel, Christina Grisanti, O.G.
izgledao, a isto bi se moglo reći i za njegov krug prijatelja i poznanika. Dunn, Mario Gallo, Eddie Shaw,
Negde u sredini je zaglavljeno troje njihove dece, kao stalni podsetnik Angelo Grisanti, Charles Horvath,
da je u sred te konfuzije jedna (mada nekonvencionalna) porodica. James Joyce, John Finnegan
U stvari, ovaj film bi se najviše mogao smatrati jednim otvorenim Nominacije za Oskara: Gena
prikazom onoga što je ponekad potrebno da se porodica održi na okupu, Rowlands (glavna ženska uloga),
John Cassavetes (režija)
premda Cassavetes nikada ne ubacuje u film bilo kakvo moraliziranje.
On umesto toga više voli da pusti da radnje budu dvosmislene,
ujedinjene Geninom pomerenom i dinamičnom glumom i neobično
dirljivim sentimentalizmom koji pošteno postiže svoj emocionalni naboj
- uglavnom oslobođen standardnih konvencija zapleta. JKl
YOUNG FRANKENSTEIN (1974) USA (Fox, Crossbow, Gruskoff/

Venture, Jouer) 108m BW
FRANKENŠTAJN JUNIOR
Mel Brooksova crno-bela horor parodija romana Mery Shelley Režija: Mel Brooks
najizbalansiranija je komedija ovog plodnog scenariste i reditelja. Gene Produkcija: Michael Gruskoff
Wilderov moderni neurohirurg dr Frederick Frankenstein (izgovara se Scenario: Gene Wilder, Mel
Fronkunštin), koji se još ne miri sa činjenicom da je unuk čuvenog Brooks, po romanu Frankenstein
Victora Frankensteina, vraća se u porodični zamak u Transilvaniji. Mary Shelley
Uz pomoć grbavca Igora (Marty Feldman), lepe seljančice Inge (Teri Fotografija: Gerald Hirschfeld
Garr) i kućepaziteljke Frau Bleucher (Cloris Leachman, koja je toliko Muzika: John Morris
sjajno zlokobna da je igrala u još dva Brooksova filma), on počinje sa Uloge: Gene Wilder, Peter Boyle,
obnavljanjem dedinog pionirskog poduhvata u oživljavanju ljudi. Ko bi Marty Feldman, Madeline Kahn,
Cloris Leachman, Teri Garr,
mogao da predvidi reakciju Frederickove prefrizirane (a kasnije seksom Kenneth Mars, Richard Haydn,
opsednute) verenice Elizabethe (Madeline Kahn) i čudovišta (Peter Liam Dunn, Danny Goldman,
Boyle)? Oscar Beregi Jr., Arthur Malet,
Gene Hackman ima sjajno pojavljivanje u ulozi slepog usamljenika Richard A. Roth, Monte Landis,
Rusty Blitz
koji napravi grešku nudeći supu i cigaru neukroćenom stvorenju koje
Nominacije za Oskara: Mel
se plaši vatre. Film je snimljen u istom zamku i sa istom opremom kao
Brooks, Gene Wilder (scenario),
i klasik Jamesa Whalea iz 1931. Kompletna atmosfera poštovanja Richard Portman, Gene S.
originala narušena je (na dobar način) muzičkom numerom „Puttin’ Cantamessa (zvuk)
on the Ritz“, kada doktor i čudovište igraju i pevaju. Blesava parodija i
ozbiljan omaž, Frankenštajn junior je zaslužio nominacije za Oskara za
najbolji zvuk i najbolju adaptaciju. KK
581
USA (Long Road, Paramount, CHINATOWN (1974)
Penthouse) 131m Technicolor
KINESKA ČETVRT
„Izgleda da pola grada pokušava da zataška to, što je meni u redu.
Produkcija: Robert Evans
Ali, gospođo Mulwray, ja zamalo da izgubim prokleti nos. A on mi se
Scenario: Robert Towne
baš sviđa. Sviđa mi se da dišem kroz njega“. Robert Towne je napisao
Fotografija: John A. Alonzo
Kinesku četvrt specijalno za svog prijatelja Jacka Nicholsona i osvojio
Muzika: Jerry Goldsmith
jedinog Oskara za ovaj film u godini koja je bila obeležena Coppolinim
Uloge: Jack Nicholson, Faye
Dunaway, John Huston, Perry filmom Kum II. Ovo je film zavere i detektivske misterije „tvrde škole“
Lopez, John Hillerman, Darrell na tragu Chandlera i Hammetta. Takođe, ovo je i sofisticirani film koji
Zwerling, Diane Ladd, Roy je sve koji su učestvovali ovenčao slavom, a publika je umela da ceni
Jenson, Roman Polanski, Richard zahtevnu, komplikovanu zagonetku i kolosalne glumačke izvedbe.
Bakalyan, Joe Mantell, Bruce
Glover, Nandu Hinds, James
Privatni detektiv Jake Gittes je elegantniji, duhovitiji, uspešniji
O’Rear, James Hong i otuđeniji od Chandlerovog Philipa Marlowa ili Hammettovog Sama
Oskar: Robert Towne (scenario) Spadea. Jake je bivši pandur koga progoni prošlost kada mu je reon bila
Nominacije za Oskara: Robert Kineska četvrt u Los Anđelesu. Ovo je aludirano na inrigantan način,
Evans (najbolji film), Roman nagoveštavajući da to predstavlja neuspeh i upetljanost u nešto dublje
Polanski (režija), Jack Nicholson što on ne razume i nagoveštava katastrofu koju on donosi u Kinesku
(glavna muška uloga), Faye četvrt na vrhuncu filma. Jake je angažovan od strane doterane ribe
Dunaway (glavna ženska uloga),
Richard Sylbert, W. Stewart (Diane Ladd) da uhodi njenog nevernog muža, uglednog glavnog inžinjera
Campbell, Ruby R. Levitt gradske elektrodistribucije i vodovoda. Jake sakupi „prljav veš“, ali doživi
(umetnički direktor), John A. grubo buđenje kada se pojavi prava i veoma ljuta gospođa Mulwray (Faye
Alonzo (fotografija), Anthea Dunaway). To ga vodi do razbacanog tajkuna i glavnog negativca Noaha
Sylbert (kostim), Sam O’Steen
(montaža), Jerry Goldsmith
Crossa (John Huston), kao i u katastrofu pohlepe, ubistva i incesta na
(muzika), Charles Grenzbach, zlim ulicama i nasadima pomorandži Los Anđelesa 30-ih.
Larry Jost (zvuk) Međutim, ono što je učinilo da film ne bude samo inteligentna i
intrigantna priča, već velika, uznemirujuća vizija jeste genije Romana
Polanskog. Svojim tragičnim ličnim doživljajem zla, Polanski je
pooštrio scenario, najviše tako što je promenio kraj koji je ovde gorak
i nezaboravan, u kome Jake ostaje rasporen. Polanski je takođe bio
taj koji je humano i oštro posmatrao okupljene čudake, žrtve i podlace
(među koje spada i mali zlikovac koji Jakeu raseče nos, koga igra sam
reditelj). Ono što je potvrdilo da ovaj film u potpunosti
pripada Polanskom jeste i nastavak iz 1990. Dva Džejka
napisao je isto Towne, a režirao sam Nicholson posećujući
Jakea u 1948. godini. I tu je gluma odlična, a on je
komplikovan i ispoliranog izgleda, ali mu fali ona magija
koja bi sve to objedinila.
Dunaway, čiji neurastenični kvalitet nikada nije bio
tako dobro iskorišćen, igra kul, elegantnu Evelyn, čiji beleg
od rođenja - „greška u zenici“- predstavlja srce tame filma.
Ona je prikazana kao „femme fatale“ iz visokog društva i
njeni sumnjivi motivi zaista pojačavaju opasnost i pretnju
sve dok njena preplašenost i njena sjajna scena zavođenja
ne budu obasjani nekom drugom svetlošću, uz pomoć
najšokantnijeg otkrovenja u Kineskoj četvrti. I dalje je to
Nicholsonov šou, a njegov fatalistički glamur i harizma
ciničnog, zajedljivog njuškala nisu narušeni ni činjenicom
da on veći deo filma nosi flastere na nosu. AE
582
Francuska (Action, Christian CÉLINE ET JULIE VONT EN BATEAU (1974)
Fechner, Le Films 7, Losange,
Renn, Saga, Simar, V.M. Prod.)
SELIN I ŽILI SE VOZE U ČAMCU
193m Eastmancolor Publika sa engleskog govornog područja nikada neće osetiti pravi
Jezik: Francuski ukus ovog filma. Sve počinje još sa naslovom koji ne znači ništa, a za
Režija: Jacques Rivette poznavaoce francuskog jezika otvara širom vrata ka bajkama, šalama
Produkcija: Barbet Schroeder i pričama za decu. Selin i Žili se voze u čamcu je lozinka za svet u
Scenario: Juliet Berto, Eduardo kome se krivudavi putevi kreću po granici između spoljnog sveta i
de Gregorio, Dominique intimnih sanjarenja, između sadašnjosti i prošlosti, i između realnosti i
Labourier, Bulle Ogier, Marie-
France Pisier, Jacques Rivette
fikcije. Kada je Alisa sledila belog zeca, ušla je u drugi svet. Kada Julie
Fotografija: Jacques Renard
(Dominique Labourier) uđe u svet Celine (Juliet Berto), čini se da uradi
Muzika: Jean-Marie Sénia
nešto slično, ali nije baš tako. Šta je drugačije? Očigledna i krucijalna
Uloge: Juliet Berto, Dominique
činjenica jeste da je „Alisa u zemlji čuda“ knjiga, a Selin i Žili se voze u
Labourier, Bulle Ogier, Marie- čamcu je film. To je film jednog od najzahtevnijih i najdelikatnijih filmskih
France Pisier, Barbet Schroeder, kritičara Jacquesa Rivetta, koji se pretvorio u izuzetnog istraživača
Nathalie Asnar, Marie-Thérèse prirode filma, preispitujući njegove odnose sa stvarnim svetom i sa
Saussure, Philippe Clévenot,
ostalim vidovima umetnosti.
Anne Zamire, Jean Douchet,
Adèle Taffetas, Monique Clément, Rivette je pravio veličanstvena dela uvek uključujući veliku radost
Jérôme Richard, Michael Graham, pripovedanja, posmatranje lepih žena, slušanje pesama i priča,
Jean-Marie Sénia deljenje ljubavi i divljenja prema glumcima. Međutim, nikada to nije
bilo dizajnirano na tako oslobođen i inventivan način kao ovde, gde
je stvorio narativne lavirinte - beskrajne političke, psihoanalitičke i
estetičke odjeke - sa glumicama u filmu. Bilo je leto u Parizu. Oni su
verovali u utopije, ničega se nisu plašili i bili su spremni za avanturu,
naročito ljubavnu. Zajedno sa scenaristom Eduardom di Gregoriom,
Celine, Julie, Camille (Bulle Ogier) i Sophie (Marie- Francuska Pisier)
izrodili su ovo osunčano unutrašnje putovanje, ovo skakanje u ogledalo
uz smešan pljesak rukama, ples sa laganim duhovima. Duhovi i osmesi
pratili su tihu muziku, Jacques Rivette izgleda kao da je upravljao bez
kretanja, a svet se vrteo oko magija. J-MF
584
USA (Crossbow, Warner Bros.)
93m Technicolor
Režija: Mel Brooks
Produkcija: Michael Hertzberg
Scenario: Andrew Bergman Mel
Brooks, Richard Pryor, Norman
Steinberg, Alan Uger
Fotografija: Joseph F. Biroc
Muzika: Mel Brooks, Vernon
Duke, John Morris
Uloge: Cleavon Little, Gene
Wilder, Slim Pickens, David
Huddleston, Liam Dunn, Alex
Karras, John Hillerman, George
Furth, Jack Starrett, Mel Brooks,
Harvey Korman, Carol DeLuise,
Richard Collier, Charles McGregor
Nominacije za Oskara: Madeline
Kahn (sporedna ženska uloga),
John C. Howard, Danford B.
Greene (montaža), John Morris,
BLAZING SADDLES (1974) Mel Brooks (pesma)
VRUĆA SEDLA
Iako nije vrhunac Mel Brooksovog opusa (Producenti je ipak mnogo
oštriji i šokantniji film), Vruća sedla je svakako njegov najuticajniji film.
Uprkos izlizanog mesta radnje - stari Zapad i svojih fazona iz 70-ih o
seksu i rasama, on važi za jedan od njegovih najboljih radova 50-ih.
Bez obzira što se Brooks dosta javno zahvaljivao komedijama
braće Marx i trojici Stoogesa, ovaj film duguje mnogo pomerenom,
parodičnom, referencama opsednutom humoru ranijih brojeva Mad
Magazine. Brooksov film je na liniji te tradicije - gegovi u kojima Kju
Kluks Klanovci i nacisti čekaju u redu da se priključe ekipi za linčovanje
u 1870-im, volovi sa DA i NE napisanim na njima, verbalne reference na
druge filmove („Uradili biste to za Randolpha Scotta!“) - koja se po prvi
put prikazuje na filmu. Tako je izvršio uticaj na braću Zucker i njihove
imitatore i time utemeljio žanr.
Vruća sedla bi, u suštini, mogao biti jedan obimniji skeč na temu
Tačno u podne, ali genijalnost ovog filma leži u činjenici da je on više od
obične parodije. Dok su kasniji Brooksovi filmovi samo direktni pastiši
određenog filma, ovaj film ima dodatne slojeve, a najznačajniji je obrt
da je novi šerif crnac. Cleavon Little (kome je ovo bio vrhunac karijere
i koji je umro od raka u 53. godini) pobedio je Richarda Pryora u trci
za ulogu šerifa Barta, uglavnom jer su ljudi iz studija mislili da je Pryor
ovisnik od droge, i dobio je sjajnu podršku od suzdržanog Gena Wildera.
U filmu se toliko puta pominje reč „crnja“ da oni koji nisu upoznati sa
savremenim repom mogu to smatrati alarmantnim, ali to je uglavnom
urnebesno. Teško da je ovo politički film o boji kože, ali ovaj film tako
uživa u upotrebi te reči i ismevanju belačke predrasude da obesmišljava
ceo koncept rasizma. KK
585
USA (Paramount, Coppola) 200m THE GODFATHER: PART II (1974)
Technicolor
KUM 2
Režija: Francis Ford Coppola „Drži svoje prijatelje blizu sebe, ali neprijatelje još bliže“. Vreme i još
Produkcija: Francis Ford Coppola, dva filma istaći će očajanje i nihilizam sage o Kumu. Ovaj nastavak
Gray Frederickson, Fred Roos originala iz 1972. esencijalni je produžetak , „zaposednut“, prema
Scenario: Francis Ford Coppola, nameri Francisa Forda Coppole, „duhom“ prvog filma. Ironično je da
Mario Puzo, po romanu Maria je Coppola skoro bio otpušten sa snimanja prvog filma i da je bio toliko
Puza zabrinut za svoju finansijsku situaciju da se zatvorio u hotelsku sobu i
Fotografija: Gordon Willis pisao scenario za Velikog Getsbija za vreme premijere Kuma. Kada je
Muzika: Carmine Coppola, film doživeo veliki uspeh, Paramount je silno želeo nastavak i dali su mu
C. Curet Alonso, Nino Rota
ponudu koju nije mogao da odbije. Mimo velikog dela zarade ponuđena
Uloge: Al Pacino, Robert Duvall,
Diane Keaton, Robert De Niro,
mu je i potpuna umetnička kontrola nad filmom.
John Cazale, Talia Shire, Lee Kum 2 je uzeo šest Oskara u koje spada i Oskar za najbolji film,
Strasberg, Michael V. Gazzo, G.D. što je bio prvi put da jedan nastavak osvoji tu nagradu. Kum 2 je
Spradlin, Richard Bright, Gastone mračniji, dublji, možda i bolji u svojoj elaboraciji o korupciji moći u totalni
Moschin, Tom Rosqui, Bruno
moralni sunovrat. Scene, motivi i šeme namerno odražavaju original, s
Kirby, Frank Sivero, Francesca
De Sapio tim da je drugi deo dosta tužniji i elegičniji, sa svojim vremenskim
Oskar: Francis Ford Coppola, preplitanjima i sa svojim poređenjima i kontrastiranjima dvojice Don
Gray Frederickson, Fred Roos Corleoneovih, Vita (Robert de Niro) i Michaela (Al Pacino). Ovaj put
(najbolji film), Francis Ford nedvosmisleno napadajući mafiju, Coppola analizira dve generacije
Coppola (režija), Francis Ford
dok Michaelu raste moć i kontrola, a on uporedo tone u melanholiju,
Coppola, Mario Puzo (scenario),
Robert De Niro (sporedna muška bezobzirnost i izdaju. Ponovo su središnja tačka ciklusa porodične
uloga), Dean Tavoularis, Angelo veze. Uvod u film čini pompezna zabava na imanju Michaela i Kay
P. Graham, George R. Nelson (Diane Keaton), 50-ih godina na jezeru Tahoa, organizovana u čast
(umetnički direktor), Nino Rota, krštenja njihovog sina Anthonya. Saznajemo da je generalni plan da se
Carmine Coppola (muzika)
legalizuje biznis Corleoneovih koji je u uzletu dok je Michael u poteri za
Nominacije za Oskara: Al Pacino
(glavna muška uloga), Michael V. svojim kriminalnim interesima od Nevade do Kube. Michael je izložen
Gazzo (sporedna muška uloga), problemima kod kuće, prismotri vlade i pretnjama koje dolaze od rivala
Lee Strasberg (sporedna muška i saradnika kojima se ne sviđa Michaelovo širenje - među kojima je i
uloga), Talia Shire (sporedna Hyman Roth, koga u svom filmskom prvencu, u svojoj 72. godini, igra
ženska uloga), Theadora Van
Runkle (kostim)
osnivač Glavna muška ulogas Studia, Lee Strasberg.
Sa Michaelovom pričom o uspehu prepliće se priča o njegovom
ocu, prikazana u sepiji, koji se rodio kao Vito Andolini početkom veka
u Korleoneu na Siciliji i koji je ostao siroče zbog krvne osvete, a zatim
emigrirao na Elis Ajland. Mnogo godina kasnije u Louer Ist Sajdu u
Njujorku , mirni Vito, kao porodični čovek i radnik u piljarnici (sad je
to De Niro, još svež od Scorseseovog filma Opake ulice (1973), koji je
sjajno osmislio mladost Brandovog lika iz prvog dela i dobio svog prvog
Oskara), posmatra moć koju ima lokalni mafijaški gazda koga se svi
plaše i polako, bez ustručavanja, uzurpira njegovo mesto. Poštovan i
uspešan, on se vraća u Korleone da izmiri stare račune, u isto vreme
stičući nasledstvo za svoje sinove.
Još jednom je film prepun bogato oslikanih likova i sjajnih scena -
fiesta u Maloj Italiji, novogodišnja revolucija u Havani. Ipak, poslednji
kadar je najupečatljiviji sa jezivom slikom Michaela, čiji su gresi nadrasli
mogućnost iskupljenja i koji je potpuno sam. AE
586
587
Zapadna Nemačka (Autoren, ANGST ESSEN SEELE AUF (1974)
Tango) 93m Eastmancolor
SVI DRUGI SE ZOVU ALI
Jezik: Nemački
Režija: Rainer Werner Fassbinder Fassbinder je imao ideju za ovaj film (ljubavna veza između nemačke
Produkcija: Christian Hohoff čistačice iz Minhena koja ima preko 60 godina i dvadeset godina mlađeg
Scenario: Rainer Werner marokanskog gastarbajtera), bar od Američkog vojnika (1970) u kome
Fassbinder sobarica Margarethe von Trotta priča priču o Emmi i njenom mužu Aliju.
Fotografija: Jürgen Jürges Ono što je proizašlo iz nje 1974. godine bila je melodrama ispreplitana
Muzika: Rainer Werner sa prenaglašenom društvenom satirom. Film duguje svoju vizuelnu
Fassbinder privlačnost strpljenju koje je Fassbinder imao u radu sa kamerom. Ona
Uloge: Brigitte Mira, El Hedi ben se zadržava na mirnim licima ili povlači kroz vrata na pristojnu daljinu.
Salem, Barbara Valentin, Irm Tekstura filma je sazdana od detalja koji čine život radničke klase,
Hermann, Elma Karlowa, Anita
Bucher, Gusti Kreissl, Doris
uključujući i pesme sa lokalnog džuboksa, a srce je sazdano od glume
Mattes, Margit Symo, Katharina Brigitte Mire kao Emmi i El Hedi ben Salema kao Alija.
Herberg, Lilo Pempeit, Peter Sve počinje kao šala. Ali, koga izazove jedna Nemica u baru, igra sa
Gauhe, Marquard Bohm, Walter starijom ženom koja sedi sama za stolom. Tako naleće na ženu koja
Sedlmayr, Hannes Gromball
je dovoljno fina da ga pozove na kafu kući i zainteresovana da otkrije
Kanski FIlmski Festival: Rainer
čoveka koji je skriven iza „Alija“ za sve i svašta (Nemci sva arapska
Werner Fassbinder (FIPRESCI
nagrada), (nagrada ekumenskog imena koja ne mogu da izgovore i nisu im ni bitna izgovaraju kao Ali ).
žirija), nominacija (Zlatna Palama) I jedno i drugo su usamljeni. Ali deli sobu sa još pet radnika, svodeći
svoje vreme na ono provedeno na poslu i ono u baru. Emmi je udovica,
njena odrasla deca nisu zainteresovana za nju i njen posao nižeg
ranga. Ljubavna veza cveta uprkos i
naspram pozadine skoro sveopšteg
podsmevanja i netrpeljivosti komšija i
familije. Emmi ne želi da obraća pažnju
na to i pretvara se da ne obraća, ali
njen svet je sastavljen od drugih ljudi i
ona zapravo obraća pažnju.
Postepeno, spoljni pritisci
popuštaju ne zbog razumevanja već
zato što svako nešto očekuje od
Emmi. Fassbinder posustaje kada
unutrašnje tenzije rastu u obrnutoj
proporciji: Emmi kakvu smo upoznali
rado bi pripremala kuskus, a ne bi
ga odbacivala kao nešto strano i
nikada ne bi tretirala Alija kao stvar,
pokazujući njegove mišiće svojim
koleginicama na poslu. Međutim, ni
to ni trgovac rasista, ni torokuše koje
ogovaraju (omaž Murnauovom filmu
iz 1924. The Last Laugh) ne mogu
da dodirnu dirljivu vezu iskovanu
između ovo dvoje ljudi - i nalazeći
sreću uprkos svim problemima, oni
su dovoljno mudri da znaju koliko su
srećni u stvari. JW
BRING ME THE HEAD OF USA / Meksiko (Churubusco
ALFREDO GARCIA (1974) Azteca, Optimus) 112m Color
Režija: Sam Peckinpah
DONESITE MI GLAVU ALFREDA GARSIJE Produkcija: Martin Baum,
Ovo je jedan od onih filmova koji dele publiku na one koji ga smatraju Helmut Dantine, Gordon T.
Dawson
prvoklasnim klasikom i na one druge koji ga vide kao totalni promašaj.
Scenario: Gordon T. Dawson,
Ova Peckinpahova izuzetno brutalna, nihilistička priča prati pijanistu
Frank Kowalski, Sam Peckinpah
Bennya (Warren Oates) kroz savremeni Meksiko, koji je pretvoren u
Fotografija: Álex Phillips Jr.
pakleno mesto nalik onom iz rediteljevog ranijeg klasika Divlja horda.
Muzika: Jerry Fielding
El Jefe (Emilio Fernandez, kao reinkarnacija njegovog zlog patrijarha
Uloge: Warren Oates, Isela
iz Divlje horde), čijoj je ćerki sada mrtvi Alfredo napravio dete, raspisuje Vega, Robert Webber, Gig
nagradu za zadatak iz naslova i Benny se nada da će se dokopati Young, Helmut Dantine, Emilio
te nagrade. Noseći glavu u vreći koju saleću muve kroz pustinju, Fernández, Kris Kristofferson,
Benny se sukobljava sa mafijaškim plaćenicima, ludim bajkerima, Chano Urueta, Jorge Russek,
Don Levy, Donnie Fritts, Chalo
spetlja se sa kurvom Izelom Vegom i dolazi na jednu hacijendu gde González, Enrique Lucero, Janine
se odigrava mecima zasuto apokaliptično finale koje je zaštitni znak Maldonado, Tamara Garina
Peckinpaha. Ovaj film je suština grandž kinematografije, sa neobrijanim
i prepredenim antijunakom i paradom neverovatno korumpiranih
pratećih likova. Peckinpah posebnu pažnju posvećuje tome da mesta
radnje izgledaju ljigavo i odvratno, sa tragovima krvlju poprskanom
pretenzijom koja sugeriše na Ernesta Hemingwaya u trenutku kada mu
je mozak eksplodirao. Očigledno je da je ovo delo alkoholičara genija,
sa momentima dirljive melanholije i lepote čak i tokom silovanja i
puškaranja. KN
DOG DAY AFTERNOON (1975) USA (Artists Entertainment

Complex) 124m Technicolor
PASJE POPODNE
Režija: Sidney Lumet
Sidney Lumetov napeti film o istinitoj priči o pljački banke, koja se Produkcija: Martin Bregman,
pretvorila u dramu sa taocima u Bruklinu, podjednako je suštinski Martin Elfand
Njujork kao i bilo šta što je pravio Woody Allen ili Martin Scorsese. Al Scenario: Frank Pierson, po
Pacino i John Cazale igraju nespretne pljačkaše banke, Sonnya i Sala, člancima P.F. Klugea i Thomasa
koji čudnim spletom okolnosti budu saterani u nemoguću poziciju. Pre Moorea
nego što pljačkaši uspeju da se izvuku, policija opkoli banku i Sonny Fotografija: Victor J. Kemper
odlučuje da zadrži zaposlene i da proba da pregovorima izvuče njega i Uloge: Penelope Allen, Al Pacino,
Sully Boyar, John Cazale, Beulah
Sala. Odbačeni od strane trećeg saradnika pre pljačke, Sonny i Sal su Garrick, Carol Kane, Sandra
malobrojniji od zaposlenih koje je sve teže kontrolisati. Kako se situacija Kazan, Marcia Jean Kurtz, Amy
razvija i razgovor koji Sonny vodi sa policijom preko megafona odzvanja Levitt, John Marriott, Estelle
ulicom, ljudi počinju da se okupljaju i da navijaju za Sonnya. Na par Omens, Gary Springer, James
Broderick, Charles Durning,
trenutaka tokom društvenih nemira ranih 70-ih, Sonny postaje heroj
Carmine Foresta
kontrakulture.
Oskar: Martin Bregman, Martin
Pasje popodne se kreće između preterane apsurdnosti i scena prave Elfand (najbolji film), Frank
tragedije. Verovatno najdirljiviji lik u filmu je Cazalov Sal, čija ograničenja Pierson (scenario)
otkrivamo kroz njegov odgovor - „Vajoming“- na Sonnyevo pitanje koju Nominacije za Oskara: Sidney
bi zemlju voleo da poseti ako uspeju da se izbore za to u zahtevima. Lumet (režija), Al Pacino (glavna
muška uloga), Chris Sarandon
Film hvata uskovitlane strasti trenutka u životu likova i u istoriji, sa
(sporedna muška uloga), Dede
brilijantnom neposrednošću. RH Allen (montaža)
589
ONE FLEW OVER THE CUCKOO’S NEST
(1975)
LET IZNAD KUKAVIČIJEG GNEZDA
Kirk Douglasov dugogodišnji projekat (posedovao je prava, ali kada je
došlo vreme da se snima film, on je mislio da je prestar da bi igrao u
njemu) Let iznad kukavičjeg gnezda doneo je njegovom sinu Michaelu
Douglasu prvog Oskara, ne kao glumcu već kao producentu.
Film je baziran na knjizi Kena Keseya, koju je on napisao na osnovu
svojih iskustava na radu u kalifornijskoj bolnici za veterane. Radnja
se odvija u državnoj mentalnoj instituciji, gde je antiestablišmentski
nastrojen pametnjaković Randle P. McMurphy (Jack Nicholson) poslat
na rehabilitaciju. Tamo ga na zub uzme sadistički nastrojena bolničarka
Ratched (Louise Fletcher u ulozi koju je odbilo dosta glumica, među
kojima i Jane Fonda, Anne Bancroft, Ellen Burstyn i Faye Dunaway) i on
uskoro pokrene pobunu protiv nje uz pomoć nekih od pacijenata.
USA (Fantasy, N.V. Zvaluw) 133m Ovaj film koji je pomerio granice i koji Kesey navodno nije želeo
Color da vidi - njemu je smetalo što priča nije ispričana iz vizure poglavice
Režija: Milos Forman Bromdena (Will Sampson), kako stoji u njegovoj knjizi - pretvorio je veče
Produkcija: Michael Douglas, dodele Oskara u istorijski događaj kada je postao tek drugi film koji je
Saul Zaentz
osvojio pet glavnih nagrada. Češki reditelj Milos Forman (Ljubavi jedne
Scenario: Bo Goldman, Lawrence
Hauben, po romanu Kena Keseya plavuše, Gori, moja gospođice i kasniji Amadeus i Narod protiv Lerija
Fotografija: Haskell Wexler Flinta) isporučio je hipnotički i humanistički film ispunjen ekscentričnim
Muzika: Jack Nitzsche likovima (Brad Dourif i Christopher Lloyd) i izvukao najbolje izvedbe iz
Uloge: Jack Nicholson, Louise Fletcherove. Nicholson je, naravno, sjajan kao zarobljeni ali slobodnog
Fletcher, William Redfield, duha McMurphy, a scene između njega i glavne sestre Ratched
Michael Berryman, Peter Brocco, najnaelektrisanije su u ovom modernom američkom klasiku. JB
Dean R. Brooks, Alonzo Brown,
Scatman Crothers, Mwako
Cumbuka, Danny DeVito, William
Duell, Josip Elic, Lan Fendors,
Nathan George, Ken Kenny
Oskar: Saul Zaentz, Michael
Douglas (najbolji film), Milos
Forman (režija), Lawrence
Hauben, Bo Goldman (scenario),
Jack Nicholson (glavna muška
uloga), Louise Fletcher (glavna
ženska uloga)
Nominacije za Oskara: Brad
Dourif (sporedna muška uloga),
Haskell Wexler, Bill Butler
(fotografija), Richard Chew,
Lynzee Klingman, Sheldon Kahn
(montaža), Jack Nitzsche (muzika)
590
JEANNE DIELMAN, 23 QUAI DU Belgija / Francuska (Paradise
COMMERCE, 1080 BRUXELLES (1975) Unité Trois) 225m Color
Jezik: Francuski
JEANNE DIELMAN Režija: Chantal Akerman
Ovo je jedno od ključnih dela feminističkog pokreta u filmu, a i Produkcija: Corinne Jénart,
svakako jedan od najvažnijih evropskih filmova 70-ih. Jeanne Dielman, Evelyne Paul
minimalističko remek-delo belgijske rediteljke Chantal Akerman, jeste Scenario: Chantal Akerman
zahtevno za gledanje i to je svakako doprinelo marginalizaciji filma tri Fotografija: Babette Mangolte
decenije kasnije: nije dostupan na videu, a repertoarsko emitovanje je Uloge: Chantal Akerman, Yves
Bical, Jan Decorte, Jacques
zaista retko. Film nudi prikaz buržoaske dokolice tako bedne i isprazne Doniol-Valcroze, Delphine Seyrig,
da Avantura (1960) izgleda kao slika Franka Tashlina. Sa stepenom Henri Storck
estetske rigoroznosti koja je neuobičajena čak i za to doba evropskog
autorskog filma, Jeanne Dielman je dokumentacija otuđivanja u trajanju
od 3 sata, a metodička preciznost rediteljkinog pristupa pobeđuje sve
osim najstrpljivijih filmofila.
Film daje hroniku tri dana u životu junakinje iz naslova, udovice koja
podržava udobno življenje za nju i njenog sina adolescenta povremenim
prostituisanjem. Veći deo filma prosto posmatra Jeanne (Delphine
Seyrig) u detaljima njene svakodnevice. Akerman koristi statične
kadrove, dopuštajući monotonim kućnim poslovima da se odvijaju
u stvarnom vremenu. Međutim, film je većinom prava bravurozna,
konceptualna vežba, konačno definisana u poslednja dva kadra.
Završava se tako što Jeanne posle usluživanja jednog od klijenata,
hladno zabada makaze u njega sve dok ga ne ubije. Potom sedi sama
u mraku porodične trpezarije. Dok su ostali filmovi ove rediteljke slično
meditativni i odmerenog tempa, u isto vreme su i fascinantni i hipnotički
eksperimenti u pripovedanju, koji očaravaju publiku svojom formom.
Međutim, ovo je možda najhladnije, najteže i najudaljenije delo rediteljke
Akerman i mnogi će se pitati da li je to trajanje filma bilo neophodno za
tako tanku analizu likova.
Iako je film naporan, ipak pruža dosta toga što je u neraskidivoj
vezi sa trajanjem filma. Kao prvo, feministički koncept Akermanove
prenesen je uverljivom ozbiljnošću kao rezultat njene odluke da
prikaže Jeannin život tako detaljno. Akermanovoj nije dovoljno da
samo sugeriše razvučenost egzistencije njene junakinje, nego, kroz
eksplicitno prikazivanje banalnosti životne rutine u stvarnom vremenu,
Akermanova majstorski daje zagušljivu prazninu koja konačno navede
Jeanne na tragični finalni čin.
Film je takođe trijumf studije o glumi. Odlično realizovani prikaz
Seyrig omogućuje suptilne poglede u Jeannin psihološki sunovrat, sa
blagim gradacijama u ponašanju koje bi bile najverovatnije nevidljive
da su prikazane u filmu koji ima kompaktniju strukturu i tradicionalna
dramska naglašavanja. Dok gledalac pogleda tri sata filma,
mikroskopsko stezanje mišića lica i pojačana oštrina pokreta, koji prate
kuvanje kafe ili krompira, poprimaju obim epske melodrame. Ovo je
možda jedan od onih filmova koje je bolje razmatrati u teoriji nego kao
sredstvo za uživanje, ali za publiku koja je naviknuta na opori pristup
Akermanove, ovaj film ostaje nezaboravno dostignuće. TCr
591
Velika Britanija (Fox) 100m THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW
Eastmancolor
(1975)
Režija: Jim Sharman
Produkcija: Michael White ROKI HOROR ŠOU
Scenario: Jim Sharman, Richard Richard O’Brienov neobični scenski mjuzikl prebačen je na veliko platno
O'Brien, po predstavi The Rocky 1975. i propao je na premijeri. Međutim, kada je jedan njujorški bioskop
Horror Show Richarda O'Briena
počeo da ga prikazuje u ponoćnom terminu, proširila se vest o ovom
Fotografija: Peter Suschitzky,
Richard O'Brien čudnom SF-horor filmu. Postao je kultni film i danas drži rekord u
Uloge: Tim Curry, Susan prikazivanju u bioskopima. U Minhenu se u jednom istom bioskopu
Sarandon, Barry Bostwick, prikazuje svake sedmice, više od 30 godina.
Richard O'Brien, Patricia Quinn, Izizetno mlada Susan Sarandon i Barry Bostwick su u ulogama Janet
Nell Campbell, Jonathan Adams, i Brada, nevinog para čiji se auto pokvari jedne olujne noći nateravši ih
Peter Hinwood, Meat Loaf,
Charles Gray, Jeremy Newson,
da potraže zaklon u obližnjem dvorcu, nesvesni da on pripada travestitu
Hilary Labow, Perry Bedden, u čarapama i sa halterima Franku N Furteru (Tim Curry, u ulozi koju
Christopher Biggins, Gaye Brown je igrao i na sceni) i njegovim ortacima iz Transilvanije, među kojima
su i zlokobni Riff Raff (Richard O’Brien) i Magenta (Patricia Quinn).
Stanovnici kuće su i bajker Eddie (Meat Loaf), neuspela kreacija
592
(setite se Frankensteinovog čudovišta) Franka N Furtera, i Rocky (Peter
Hinwood), njegova doterana i osunčana bolja verzija i zamena.
Narator filma je dr Everett Scott (Jonathan Adams), a film je glem rok
proslava seksualnosti u kome Frank N Furter i njegov klan pokušavaju
da zavedu devičanski par, Brada i Janet, na muziku nezaboravnih
pesama kao što su „Touch-a Touch-a Touch Me“, „Sweet Transvestite“ i
naravno „Time Warp“. Mešavina drske seksualnosti, lascivnog humora,
nečuvene odeće i dvosmislenosti razlikuju se od bilo čega viđenog
na filmu. Nije teško shvatiti zašto su lako pamtljive pesme i dijalozi
zgodni za citiranje bili takav hit među fanovima, među kojima su se oni
najposvećeniji oblačili kao likovi iz filma, igrali neke scene ispred platna
i donosili rekvizite za neke delove filma (na primer, bacali su rižu za
vreme scene venčanja). Roki horor šou možda nije baš film za gledanje
sa bakom, ali je zato savršena stilska vežba kič zabave. JB
593
Indija (Trimurti) 174m Color DEEWAAR (1975)
Jezik: Hindi ZID
Režija: Yash Chopra
Jaš Kopra je imao produkcijsku kuću u kojoj je stvorio svoj zaštitni
Produkcija: Gulshan Rai
znak - filmove koji govore o romansama među bogatom urbanom
Scenario: Javed Akhtar,
Salim Khan buržoazijom. Međutim, Zid koji je producirala producentska kuća
Muzika: Rahul Dev Burman Gulšana Raja, Trimurti Films, više je akcioni film, koji pokreće scenario
Uloge: Parveen Babi, Amitabh koji važi za najbolji u indijskoj kinematografiji ikada, a napisali su ga
Bachchan, Iftekhar, Shashi glavni scenaristi 70-ih, Salim Kan i Javed Aktar. U mnogo čemu, Zid
Kapoor, Satyen Kappu, Yunus je urbani rimejk Mehbob Kanovog klasika Majka Indija iz 1957, mada
Parvez, Nirupa Roy, Neetu Singh je naglasak prebačen sa majke na bludnog sina, čiji život pratimo od
detinjstva do smrti.
Najveća indijska zvezda ikada, Amitab Bahkan, igra Vijaja Verma,
što je uloga koja je odredila njegovu karijeru. On je nevino detence čijoj
je porodici naneta nepravda i koje uzima zakon u svoje ruke u potrazi
za pravdom. Zid je neuobičajen zbog svog nedostatka songova. Naime,
ostala je samo naslovna pesma i kabaretska numera, umesto ranijih
šest do deset pesama po kojima su takvi filmovi bili poznati i po čemu
je Jaš Kopra bio posebno čuven. Ovaj film uspeva da se održi i bez tih
atrakcija kreirajući sopstvene uz pomoć slika i dijaloga.
Bombaj je spektakularna scenografija, sa scenama snimljenim
na njegovim dokovima, zakrčenim ulicama i glamuroznim hotelima i
vilama. Tu je i Bahkan, u svom radničkom kostimu koji se sastoji od
belih pantalona i plave košulje, koji prebije grupu negativaca u jednom
magacinu, sa stilizovanim dijalozima koji doprinose novom osećaju
„kuliranja“. Jedan od najpoznatijih dijaloga u indijskoj kinematografiji
je razgovor Vijaja i njegovog brata Ravija (Shashi Kapoor) koji je postao
policajac u sopstvenoj potrazi za pravdom. Vijaj se svađa oko toga kako
on ima sve, a Ravi ništa. Ravi odgovara: „Mere paas maa hai“ („Ja imam
mamu“). Vijajeva veza sa prostitutkom, prikazana veoma eksplicitno,
zasenjena je njegovim odnosom prema majci. Na kraju filma, ovaj
zakleti ateista umire na rukama svoje majke u hramu i kaže da nikada
nije mogao da spava daleko od nje. Ovo je najslavnija i najsimboličnija
cena umiranja u istoriji indijskog filma. RDw
594
MONTY PYTHON AND THE HOLY GRAIL Velika Britanija (Michael White,
National Film Trustee, Python)
(1975) 91m Technicolor
MONTI PAJTON I SVETI GRAL Režija: Terry Gilliam, Terry Jones
Sve je počelo sa TV emisijom pod nazivom Leteći cirkus Monti Pajtona, Produkcija: Mark Forstater,
Michael White
u kojoj su prikazivani verbalni i vizuelni skečevi petorice britanskih
Scenario: Graham Chapman,
šaljivčina (John Cleese, Michael Palin, Eric Idle, Terry Jones i Graham John Cleese, Eric Idle, Terry
Chapman) i jednog Amerikanca (Terry Gilliam), čije su kolažne animacije Gilliam, Terry Jones, Michael Palin
povezivale razbarušene epizode. Fotografija: Terry Bedford
Emisija, koju je producirala British Broadcasting Corporation Muzika: De Wolfe, Neil Innes
(BBC) koja je bila vrlo iznenađena anarhičnom prirodom ludorija koje Uloge: Graham Chapman, John
su se pojavile u njoj, trajala je manje-više kontinuirano u periodu Cleese, Eric Idle, Terry Gilliam,
od 1969. do 1974. Nekako je prirodan sledeći korak bio osvajanje Terry Jones, Michael Palin,
Connie Booth, Carol Cleveland,
velikog platna, naročito jer je kompilacija emisija pod nazivom And Neil Innes, Bee Duffell, John
Now for Something Completely Different bila sjajno prihvaćena 1971. Young, Rita Davies, Avril Stewart,
Kombinacija ovih okolnosti dovela je do produkcije filma Monti Pajton i Sally Kinghorn, Mark Zycon
sveti gral, koji je napisala cela ekipa Pajtonovaca, a režirali su ga Terry
Gilliam i Terry Jones.
Sam proces pravljenja filma imao je mračnih strana, koliko su delom
mračni i njihovi skečevi. Prva važna stvar je bila da dvojica reditelja nisu
bili kompatibilni duet. Imali su različita viđenja stila filma, a Gilliamu
je smetalo Jonesovo reduciranje njegove grandiozne scenografije
skučenim postavkama kamere. Druga stvar je bila da je Chapmanov
alkoholizam bio na vrhuncu, tako da je dovodio zvezdu filma, koja igra
ključnu ulogu kralja Arthura, u situaciju da bukvalno ne može da izgovori
replike dok kamera radi.
Ali hej, ne može se jedan Python
oboriti tako lako. Trupa je savladala
ove probleme spremno, kao što je
prevazišla i probleme sa jezivo malim
budžetom. Jeste li videli kako vitezovi
skakuću po zemlji na nogama,
lupkajući kokosovim orasima da
dočaraju zvuke kopita? Inspiracija za
taj nadrealistički humor nije bio nalet
ingenioznosti, nego potreba da likovi
dođu sa jednog mesta na drugo, sa
budžetom tako malim da pravi konji
nisu dolazili u obzir!
Kao i većina sjajnih dela
Pajtonovaca, Monti Pajton i potraga za
svetim gralom je oštroumna parodija sa
političkom oštricom, koja minira temeljni
mit zapadne moći dok se brehtovski
poigrava sa tradicionalističkim
idejama, u rasponu od benevolentnog
despotizma do viteške muževnosti. I
da, da - film je beskrajno smešan. DS
595
Velika Britanija (Hawk, Peregrine)
184m Eastmancolor
BARRY LYNDON (1975)
Jezik: Engleski / Nemački /
BERI LINDON
Francuski Beri Lindon je verovatno Kubrickov najpotcenjeniji film. To je adaptacija
Režija: Stanley Kubrick William M. Thackerayevog pikarskog romana iz 1844. The Memoirs of
Produkcija: Stanley Kubrick, Barry Lyndon, Esq, As Told By Himself. Film naseljava XVIII vek na način
Bernard Williams na koji Paklena pomorandža i Odiseja 2001 naseljavaju budućnost, sa
Scenario: Stanley Kubrick, po savršenom scenografijom, kostimima i kamerom koja lovi likove.
romanu Williama Makepeace
Thackeraya Narator je Michael Hordern, koji zauzima mesto Thackerayevog
Fotografija: John Alcott ironično samoljubivog lika koji govori u prvom licu mudrom melanholijom
Muzika: Leonard Rosenman trećeg lica. Film prati sudbinu Redmonda Barrya (Rayan O’ Neil), lepog
Muzika: The Chieftains, Johann mladog Irca koji mora da napusti svoj rodni grad posle dvoboja sa
Sebastian Bach, Georg Friedrich kukavičkim Engleskim oficirom (Leonard Rossiter). Kada mu malo imovine
Händel, Wolfgang Amadeus koju ima uzme drumski razbojnik, Barry se pridružuje britanskoj vojsci i
Mozart, Giovanni Paisiello, Franz učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, gde dezertira što ga odvede u prusku
Schubert, Frederick The Great,
Antonio Vivaldi vojsku. Pozicija špijuna koji prati sjajno prikazanog prevaranta (Patrick
Uloge: Ryan O’Neal, Marisa Magee) uvede ga u život pun kockanja po dvorovima Evrope i baš pred
Berenson, Patrick Magee, Hardy pauzu naš junak postiže sve što je mogao poželeti oženivši se bogatom,
Krüger, Steven Berkoff, Gay prelepom plemkinjom Lady Lyndon (Marisa Berenson). Pravi znak da je
Hamilton, Marie Kean, Belle, Barry spreman da ponizi sebe za napredovanje u svetu je činjenica da on
Diana Körner, Murray Melvin,
Frank Middlemass, André Morell,
uzima prezime koje njegova žena nosi po svom prvom mužu. Međutim,
Arthur O’Sullivan, Godfrey Quigley, drugi deo otkriva da Barry ne može biti veća mehanička pomorandža
Leonard Rossiter, Philip Stone od protagoniste iz prethodnog Kubrikovog filma i njegovo rasipništvo,
Oskar: Ken Adam, Roy Walker, bezglava potera za društvenim statusom i nesmotreno ophođenje prema
Vernon Dixon (umetnički direktor), svojoj novoj porodici dovode do nekoliko katastrofa.
John Alcott (fotografija), Ulla-Britt
Beri Lindon je snimao John Alcott skoro u potpunosti za vreme „magic
Söderlund, Milena Canonero
(kostim), Leonard Rosenman hour“, što je ono doba dana pre nego što padne veče, kada je svetlost
(muzika) savršeno zamagljena, upotrebljavajući sveće na inovativan način za
Nominacije za Oskara: Stanley osvetljavanje enterijera. Kubrika su često napadali da je neemotivan, ali
Kubrick (najbolji film), Stanley njegova rezervisanost ovde je još dirljivija, kao kada je Barry pogođen
Kubrick (režija), Stanley Kubrick smrću njemu bliskih ljudi, kada mu žena tone u ludilo ili kada njegov
(scenario)
posinak povraća pre nego što zauzme svoju poziciju u dvoboju. KN
FAUSTRECHT DER FREIHEIT (1975) Zapadna Nemačka (City, Tango)
123m Eastmancolor
NASILJE SLOBODE
Jezik: Nemački
Ovaj Fassbinderov klasik često je opisivan kao biseksualna autorska Režija: Rainer Werner Fassbinder
studija homofobičnog samoprezira. Međutim, zaplet ovog filma o Produkcija: Rainer Werner
samozavaravanju bednog lopova-pedera po imenu Franz „Fox“ Biberkopf Fassbinder
(Fassbinder) da je uspeo da se uzdigne na nivo lepih i bogatih time što Scenario: Rainer Werner
je osvojio 500 000 maraka na lutriji i za koga se zainteresuje lepi Fassbinder, Christian Hohoff
buržuj Eugen Thiess (Peter Chatel) manje govori o seksualnosti nego Fotografija: Michael Ballhaus
o klasama. U početku Fox, svojom impulsivnošću, nezasitim libidom i Muzika: Peer Raben
uličnom mudrošću, odaje utisak nekoga ko dominira u tom odnosu u Uloge: Peter Chatel, Rainer
kom on stoji kao suprotnost Eugenu i njegovim prijateljima i njihovom Werner Fassbinder, Adrian
Hoven, Christiane Maybach,
beživotnom svetu etikete. Postepeno njegova brutalnost jenjava pod Hans Zander, Kurt Raab, Rudolf
uticajem Eugenove snishodljivosti, prenošenja krivice i manipulacije. Fox Lenz, Karl Scheydt, Peter Kern,
je možda dobar predator u svetu bitangi i kurvi na ulici, ali u salonskom Karl-Heinz Staudenmeyer, Walter
svetu kapitalista, on nije dostojan rival hladnokrvnim vampirima. Sedlmayr, Bruce Low, Brigitte
Mira, Evelyn Künneke, Barbara
Fassbinder Foxovo fatalno putovanje čini još bolnijim pozivajući nas
Valentin
da prisustvujemo upozoravajućim znacima njegovog usuda na samom
početku, gde je prva i najsudbonosnija njegova opsenjenost Eugenovim
načinom življenja. Film oštro dramatizuje načine na koje su mas-mediji
prodali želju za socijalnim statusom i bogatstvom posleratnoj radničkoj
klasi, putem reklama, fensi časopisa i sapunskih opera. Nezaboravni
poslednji kadar, u kome se Fox, lišen svog novca, kao i ljudskog
dostojanstva, onesvešćuje ili možda umire u metrou dok mu neki klinci
kradu lične stvari, bio je kritikovan kao jeftin melodramatični trik. Ali,
Foxova sudbina je povezana sa nekim drugim ljudima, sa imenom Franz
- koje je uglavnom igrao Fassbinder - na primer u njegovom Ljubav je
hladnija od smrti (1969). Međutim, najznačajnija referenca je, naravno,
na tragičnu smrt jednog drugog Franza Biberkopfa, protagoniste Alfred
Doblinove knjige „Berlin Alexanderplatz” (koju je pet godina kasnije
reditelj adaptirao za TV), koja je jedan od najmoćnijih opisa smrti u
društvu gde ljudska vrednost ima nalepnicu sa cenom. MT
597
Francuska (Armorial, Sunchild) INDIA SONG (1975)
120m Eastmancolor
INDIA SONG
Jezik: Francuski
Režija: Marguerite Duras Nema sredine kada se gledaju filmovi Marguerite Duras. Ili ih vide kao
Produkcija: Stéphane hipnotičko privlačne ili kao izluđujuće pretenciozne, što ne znači da
Tchalgadjieff se ove dve reakcije međusobno isključuju. Njeni filmovi su uglavnom
Scenario: Marguerite Duras razrade njene literature i gledaoci koji su upoznati sa eksperimentalnom
Fotografija: Bruno Nuytten evropskom kinematografijom 60-ih i 70-ih najverovatnije će prepoznati
Muzika: Carlos d’Alessio afinitete prema rediteljskim ostvarenjima Alaina Resnaisa (koji je bio
Uloge: Delphine Seyrig, Michael saradnik Durasove) i Alaina Robba- Grilleta, i tematske (istraživanje
Lonsdale, Claude Mann, Mathieu efekta koji prolaznost vremena ima na pamćenje i identitet zagonetnih
Carrière, Didier Flamand, Vernon likova) i po formi.
Dobtcheff, Claude Juan, Satasinh
Manila, Nicole Hiss, Monique
India Song je najpoznatije dostignuće Durasove, evokacija Kalkute
Simonet, Viviane Forrester, iz 1937. (snimljen je u Prizu), koja je nalik transu. Delphine Seyrig igra
Dionys Mascolo, Marguerite bogatu ženu francuskog diplomate, koja posrće pod teretom dosade
Duras, Françoise Lebrun, Benoît i mentalne uznemirenosti. Durasova je stvorila pre eliptičnu, snoliku
Jacquot
poemu nego linearnu naraciju, ali India Song je najfascinantniji po svojoj
upotrebi jezika i zvuka kao kontrast dešavanjima na ekranu. On kreira
zvučnu dezorijentaciju putem iznenadnih uzvika i krikova van kadra,
zatim putem preklapajućih i neusklađenih dijaloga i varljivo izmeštene
naracije, praveći na taj način kontrapunkt snolikim slikama.
Sledeći film Marguerite Duras Son Nom de Venise dans Calcutta
Desert (1976) koristi kompletnu muziku iz India Songa, koju prate
drugačije slike. India Song je zahtevan, ali fascinantan film. TCr
Australija (AFC, BEF, McElroy PICNIC AT HANGING ROCK (1975)

& McElroy, SAFC) 115m
Eastmancolor
IZLET NA HENGING ROK
Režija: Peter Weir Peter Weirov film Picnic at Hanging Rock je priča o duhovima bez
Produkcija: A. John Graves, duhova, zagonetka bez rešenja i priča o seksualnoj represiji bez seksa,
Patricia Lovell, Hal McElroy, Jim koja ostaje izluđujuće eliptična.
McElroy Sama priča je varljivo jednostavna: grupa đaka iz jedne ženske
Scenario: Cliff Green, po romanu škole u Australiji odlazi na piknik u unutrašnjost. Ali, posle deliričnog
Joana Lindsaya
pešačenja ka vrhu iz naslova, tri devojke i nastavnica nestanu bez
Fotografija: Russell Boyd
ikakvog traga, ostavljajući iza sebe sumnju da se nešto mnogo strašnije
Originalna muzika: Bruce
Smeaton
od zločina dešava tog dana. Peter Weir je, odlično shvatajući da je strah
Muzika: Bach, Mozart, Beethoven
od nepoznatog često jači od običnog bauka, odbio da objasni mnoge
Uloge: Rachel Roberts, Vivean
misterije koje su centralne u njegovom sjajnom filmu. Kada se jedna
Gray, Helen Morse, Kirsty Child, učenica ipak pojavi, njen um je potpuno ispražnjen.
Tony Llewellyn-Jones, Jacki Sama ekskurzija, kako je prikazano, odvija se poput grozničavog
Weaver, Frank Gunnell, Anne- sna ili halucinacije, zatalasane fatamorgane izazvane pustinjskom
Louise Lambert, Karen Robson,
vrućinom, a ostatak filma natopljen je nelagodnom zlokobnošću, čak
Jane Vallis, Christine Schuler,
Margaret Nelson, Ingrid Mason, iako Weir izbegava isuviše poznata sredstva suspensa. Jedan izuzetak
Jenny Lovell, Janet Murray je Bruce Smeatonova elektronska muzika koja kao da je iz drugog
sveta, koja bruji kao neko dozivanje iz neke druge dimenzije. JKl
598
MAYNILA: SA MGA KUKO NG LIWANAG Filipini 125m Color
(1975) Režija: Lino Brocka
Produkcija: Severino Manotok
MANILA: U KANDŽAMA SVETLOSTI Scenario: Clodualdo Del
Niskobudžetni hit Lina Brocka označio je proboj filipinskog filma i još uvek Mundo Jr.
važi za najbolji filipinski film ikada. Julio (Bembol Roco), siromašni ribar sa Fotografija: Mike De Leon
sela, dolazi u Manilu u potrazi za svojom ljubavi, Ligayom (Hilda Koronel). Muzika: Max Jocson
Dok radi na gradilištu, on se susreće sa nepravednim tretmanom radnika, Uloge: Bembol Roco, Hilda
sa opasnim uslovima na radu i na različite stavove i politička mišljenja Koronel, Lou Salvador, Princess
Reymundo, Juling Bagabaldo
među njegovim kolegama radnicima. Takođe bude umešan u kružok
muške prostitucije. Konačno, otkriva da Ligaya radi u bordelu. Juliov
pokušaj da oslobodi nju i sebe iz pakla Manile završava se tragično.
Manila u kandžama svetlosti beleži surovost urbane sirotinje kroz
napadnu zvučnu podlogu u kojoj se ističe industrijska buka, zvuci
saobraćaja i žamor gužve, a grubo snimanje i miksovanje doprinose
sveobuhvatnoj tenziji, koju ne uspevaju da ublaže imitacije Ennia
Morriconea i sintisajzerska muzika. Prizori urbane zarobljenosti i bola
oštro su kontrastirani sa flešbekovima ljubavne idile dvoje ljubavnika na
obali, koji povremeno presecaju tok na direktan način koji ukazuje na
Brockinu posvećenost melodrami. Neobično jak prizvuk homoeroticizma,
pojačan odlomcima iz Nicholas Rayovog Kralj kraljeva (1961) koji junak
i junakinja gledaju u bioskopu, najavljuje kasniji Brockin film Macho
Dancer (1988). CFu
599
Italija / Francuska (Artistes SALÒ O LE CENTOVENTI GIORNATE DI
Associés, PEA) 117m
Eastmancolor
SODOMA (1975)
Jezik: Italijanski SALO ILI 120 DANA SODOME
Režija: Pier Paolo Pasolini Salo je baziran na knjizi „120 dana Sodome“ Marquisa de Sada, koji
Produkcija: Alberto De Stefanis, je dao ime obliku seksualne perverziranosti koju film istražuje. Iako
Antonio Girasante, Alberto
Grimaldi priča na dosta mesta odstupa od de Sadove knjige, ipak zadržava njen
Scenario: Pier Paolo Pasolini, duh. De Sadov projekat je delimično bio politički i bio je satira na sile
Roland Barthes, Maurice establišmenta u to vreme, najkonkretnije katoličke crkve. Pasolini je
Blanchot, Sergio Citti, Pierre takođe bio izrazito antiklerikalan, ali Salo vezuje samo za istoriju Italije.
Klossowski, po romanu Salo ou Radnja filma odvija se u kratkoročnoj republici Salo, koja je bila
les 120 Journées de Sodome
Marquisa de Sadea
poslednje utočište na kraju Drugog svetskog rata. Pasoli nije bio
umešan u ova dešavanja i njegov brat je ubijen u republici Salo. U
Muzika: Ennio Morricone
Pasolinijevoj fantaziji o ovoj epizodi iz rata, četiri fašistička razvratnika
Uloge: Paolo Bonacelli, Giorgio
imaju potpunu kontrolu nad grupom atraktivnih mladih zarobljenika oba
Cataldi, Umberto Paolo pola i podvrgavaju ih čitavoj seriji seksualnih zlostavljanja i ponižavanja.
Quintavalle, Aldo Valletti, Ovo je reditelj prikazao nizom formalnih scena koje su neobično lišene
Caterina Boratto, Hélène Surgère, erotske strasti. Malo je pokušaja karakterizacije, čak i razvratnici imaju
Sonia Saviange, Elsa De Giorgi,
malo ličnih karakteristika i izgleda kao da ne uživaju baš mnogo u
Ines Pellegrini, Rinaldo Missaglia,
Giuseppe Patruno, Guido Galletti, svojim izopačenostima, dok su njihove žrtve potpuno anonimne, prosto
Efisio Etzi, Claudio Troccoli, su samo tela koja služe za zlostavljanje i penetraciju.
Fabrizio Menichini Pasolinijeva namera je bila da iskoristi razuzdanu upotrebu moći,
dovedenu do krajnje granice seksualne degradacije, kao metaforu za
sam fašizam, koji je predstavljen kao filozofija koja obožava moć kao
takvu. Međutim, mogu se pronaći i druge poruke. Jedan od fašista
je identifikovan kao biskup i na jednom mestu dvoje zarobljenika
prolazi kroz neku vrstu ceremonije venčanja, mada konzumaciju
braka prekidaju fašisti, koji ubacuju svoja tela u snošaj tek venčanih
mladenaca. I u jednoj veoma zloglasnoj sceni, gola devojka je naterana
da jede izmet, što je Pasolini uporno opravdavao kao metaforu za
konzimentski kapitalizam i njegovu proizvodnju junk food-a.
Sam kraj filma je orgija surovosti i žrtve su udavljene ili skalpirane
i odsecani su im jezici, a bradavice spaljivane. Sve je ovo
postavljeno uz muziku Carla Orffa „Carmina Burana“,
koju je Pasolini smatrao fašističkom muzikom, i uz čitanje
„Cantosa“ Ezre Pounda, američkog pesnika koji je podržavao
Mussolinija. Pa ipak, iako opscenosti koje film prikazuje
imaju moć da šokiraju, ono što je verovatno najstrašnije
jeste osećaj da je u tom trenutku Pasolini imao, u najboljem
slučaju, dvosmislen stav prema telu i seksualnosti. Ako je
cilj pornografije da podstakne seksualnu želju, Salo se ne
uklapa u definiciju jer je njegov efekat, i verovatno svrha,
izazivanje odvratnosti.
Malo posle kompletiranja ovog filma i pre prikazivanja,
Pasolini je ubijen. Njegov film je proganjan i zabranjivan
u mnogim zemljama i tek nedavno je postao dostupan u
Britaniji i Americi. EB
600
601
NASHVILLE (1975)
NEŠVIL
Robert Altmanov film Nešvil pojavio se na preseku dva važna perioda
u američkoj istoriji. Usledio je posle kombinovanih skandala vezanih
za Votergejt i Vijetnam, koji su umanjili veru naroda Amerike u njihovu
vladu i dali prostora ciničnoj nacionalnoj nelagodi. Ali, u isto vreme je
i prethodio proslavi dvestagodišnjice Amerike, koja je trebalo da oda
počast vrednostima i verovanjima iz kojih su nastale Sjedinjene Države.
Altmanu je bilo jasno licemerje proslave korenja posrnule nacije i u
suštini je već zabodeni nož samo uvrnuo, smeštajući svoj filmski ep u
samo svetlucavo, populističko srce šoubiznisa - Nešvil, dom kantrija.
Pored toliko kulturološki komplikovanih stvari, Altman je pokušao da
kinematografski prikaže tu konfuziju. Nešvil uključuje dva tuceta glavnih
likova i gomilu linija zapleta, koji se sudaraju haotično, ali u stvari
kontrolisano, uz pomoć Altmanovih filmskih instikata. Tokom pet dana,
muzički festival i politička kampanja ukrštaju puteve (i sudbine), dok
Altman izjednačava laž politike sa ljigavošću i nepoštenjem šoubiznisa.
Ali, ovaj Altmanov mozaik nastanjen je mnoštvom dobro oslikanih
likova, slepo ambicioznih, ili onih drugih koji jedva opstaju u svetu koji se
raspada oko njih. Ovi manji likovi su ono što se izdvaja iz velike podele
i rasplinute priče i vi navijate za njihov uspeh i sreću. Međutim, i oni
skupa sa ostalim likovima u Nešvilu plutaju gore-dole kao brodolomnik
u moru neuspeha i poricanja. Ovaj efekat je Altman pojačao svojim
SAD (ABC, Paramount) 159m preklapajućim dijalozima, koji konstantno pomeraju vašu pažnju na
Metrocolor najneočekivanije uglove wide-screen kadra i na neko jedva poznato lice
Režija: Robert Altman u gomili, koje možda igra, a možda i ne igra važnu ulogu u priči.
Produkcija: Robert Altman Umesto pravolinijske naracije, Altman razrađuje različite teme, ali
Scenario: Joan Tewkesbury nijednu ne naglašava u odnosu na drugu. Umesto toga koristi kantri
Fotografija: Paul Lohmann muziku (koju su napisali i izveli njegovi glumci) poput antičkog hora,
Originalna muzika: Arlene usmeravajući bujicu filma uz pomoć njihovih pesama o banalnom
Barnett, Jonnie Barnett, Karen
populizmu i pasivnosti. Do trenutka kada se film završi, nije baš
Black, Ronee Blakley, Gary Busey,
Keith Carradine, Juan Grizzle, najjasnije o čemu Nešvil u stvari govori, ali nema sumnje da je nešto
Allan F. Nicholls, Dave Peel, Joe prikazano kroz njegove živopisne likove. Ovaj film je prikaz života u ratno
Raposo doba, borba za nacionalni identitet u vreme kada su stvari poput te
Uloge: David Arkin, Barbara izgledale najmanje važne. JKl
Baxley, Ned Beatty, Karen Black,
Ronee Blakley, Timothy Brown,
Keith Carradine, Geraldine
Chaplin, Robert DoQui, Shelley
Duvall, Allen Garfield, Henry
Gibson, Scott Glenn, Jeff
Goldblum, Barbara Harris
Oskar: Keith Carradine (pesma)
Altman (najbolji film), Robert
Altman (režija), Ronee Blakley
(sporedna ženska uloga), Lily
Tomlin (sporedna ženska uloga)
602
CRÍA CUERVOS (1975) Španija (Elías Querejeta,
Querejeta y Gárate, Elías) 110m
ZMIJA Eastmancolor
„Gaji gavranove i oni će ti iskopati oči!“ Tako glasi španska izreka (koja Jezik: Španski
je ekvivalent onome „kako seješ, tako ćeš i da žanješ“) po kojoj je Režija: Carlos Saura
najomiljeniji film Carlosa Saura dobio ime. Mlada Ana, koju igra sjajna Produkcija: Carlos Saura
Ana Torrent, budi se jedne noći i silazi niz stepenice. Kao da neki čudni Scenario: Carlos Saura
zvuci dopiru iz sobe njenog oca udovca. Iznenada žena izleće kroz Fotografija: Teodoro Escamilla
vrata i istrči iz kuće. Njen otac, Francov vojnik, je mrtav i Ana je nekako Muzika: Federico Mompou
sigurna da je to njena krivica. Posle ovako upečatljivog uvoda, Zmija! Uloge: Geraldine Chaplin, Mónica
postaje hronika Ane i njene dve sestre dok se probijaju kroz odrastanje, Randall, Florinda Chico, Ana
saznajući malo po malo šta sve sloboda može biti. Torrent, Héctor Alterio, Germán
Ovaj film, koji je sniman bukvalno u vreme dok je Franco ležao na Cobos, Mirta Miller, Josefina Díaz,
Conchita Pérez, Juan Sánchez
samrti, prati metaforu o životu pod fašizmom, kao vrstu sputanog Almendros, Mayte Sanchez
detinjstva, koja se može sresti u nekoliko španskih filmova tog perioda. Filmski Festival u Kanu: Carlos
Ali, ovde je to tretirano sa osvežavajućim senzibilitetom i gracioznošću. Saura (grand prize of the jury),
Geraldine Chaplin, koja je Sauri bila stalna inspiracija u ovom periodu, zajedno sa Die Marquise von O,
sjajna je u duploj ulozi Anine majke obolele od raka i odrasle Ane koja se nominacija (Zlatna Palma)
priseća svih ovih događaja. Njena pojava kao odrasle Ane, koja je puna
samopouzdanja, kao da ukazuje na to da je fašizam konačno prošlost -
nešto što je bilo bolno iskustvo, ali je na kraju savladano. RP
603
Grčka (Papalios) 230m Color O THIASSOS (1975)
Jezik: Grčki PUTUJUĆI GLUMCI
Režija: Theo Angelopoulos
Od ranih 70-ih, grčki reditelj Teo Angelopulos neumorno je istraživao
Produkcija: Giorgis Samiotis
pejzaž koji je ostao neviđen na velikom platnu. Predmet njegovog
Scenario: Theo Angelopoulos
interesovanja je Grčka, ne ona zemlja sunca sa turističkih brošura, već
Fotografija: Yorgos Arvanitis
ona severna i to tokom zime, smeštena na Balkan i okružena njegovom i
Muzika: Loukianos Kilaidonis
klasičnom i modernom prošlošću i geografskim granicama. Angelopulos,
Uloge: Eva Kotamanidou, Aliki
Georgouli, Stratos Pahis, Maria koji je prethodno bio novinar za socijalističke novine, tvrdio je da mu je
Vassiliou, Petros Zarkadis, pukovnička hunta obezbedila temu i naterala ga da se trudi da shvati
Kiriakos Katrivanos, Yannis istorijske korene diktatorstva. On je napravio Putujuće glumce manje-
Firios, Nina Papazaphiropoulou, više krišom, rekavši vlastima da radi na jednoj verziji mita o Orestu,
Alekos Boubis, Kosta Stiliaris,
Greg Evaghelathos, Vangelis
smeštenoj u vreme nemačke okupacije. Ovo u principu nije netačno:
Kazan u Angelopulosovom filmu, pozorišna trupa kreće se po Grčkoj između
Berlinski Filmski Festival: Theo 1939. i 1952. u pokušaju da izvede popularnu dramu iz XIX veka,
Angelopoulos (Interfilm nagrada, Pastirica Golfo. Međutim, non-stop ih prekida istorija, od nemačke
forum novog filma) okupacije preko građanskog rata, do dolaska Papagosove vlade, tako
Filmski Festival u Kanu: Theo da njihove pokušaje glume pred ofucanom, oslikanom kulisom stalno
Angelopoulos (FIPRESCI nagrada)
prekidaju pucnji, bežanje ili smrt.
Sami članovi trupe reinkarnacije su iz Orestije: Egist (Vangelis Kazan)
je kolaborator sa nacistima, Orest (Petros Zarkadis) je komunistički
partizan, Agamemnon (Stratos Pachis) je vođa trupe koga izdaju. Oni
nisu toliko likovi u konvencionalnom smislu, već su više arhetipovi
ili čak duhovi. Trupa sa svojim ponovo oživljenim članovima pravi
fantazmagorično, ponovno pojavljivanje u Angelopulosovom filmu iz
1988, Pejzaž u magli. Vreme i mesto su podjednako neodređeni kao
604
i likovi. Jedan jedini kadar može odlutati iz jednog perioda u
drugi, a film počinje tako što glumci stoje zajedno u 1952, a
završava se skoro identičnim grupisanjem u 1939. godini.
Angelopulos je jedan od velikih umetnika pejzaža na filmu,
specijalista za one trenutke u kojima se prostor - plaža, gradski
trg, planinski predeo - pretvara u scenu za veliku dramsku
panoramu. Međutim, on je i reditelj pokreta, koji pravi filmove
o putovanjima vozovima, automobilima, autobusima, peške,
a nadasve u mašti. Tvrdeći da su mu Orson Welles i Kendži
Mizoguči uzori, Angelopulos je poznat (zajedno sa svojim
kamermanom Giorgosom Arvanitisom) kao stručnjak za tečne,
precizno iskoreografisane, duge kadrove. Putujući glumci su
najbolji primer za to. To je film od četiri sata, koji ima samo
80 kadrova. U najistaknutijem od ovih kadrova, kamera i
glumci kreću se tako da nam se čini da su vreme i prostor
izvrnuti naopačke, kao da su poprimili elastičnost Mebiusovih
stripova.
Angelopulos je reditelj-majstor masovki: karakterističan
kadar, koji se tu i tamo pojavljuje tokom Putujućih glumaca, prikazuje
grupu figura koja se kreće kroz grad i pojavljuje se dok ih kamera
prati kroz ulice u nekoj drugoj godini, verovatno prelazeći put ka
novom, većem okupljanju. Njegov film sugeriše teoriju istorije kao vrstu
parade - istovremeno pogrebne povorke i političke demonstracije, koja
neprestano sama sebi preseca put, menjajući smer i ideološke boje.
U Putujućim glumcima, sam pokret postaje važno oruđe za istorijsku
analizu. JRom
SAD (Universal/zanuck-Brown)
124m Technicolor
Režija: Steven Spielberg
Produkcija: David Brown,
Richard D. Zanuck
Scenario: Carl Gottlieb, po
romanu Petera Benchleya
Fotografija: Bill Butler
Muzika: John Williams
Uloge: Roy Scheider, Robert
Shaw, Richard Dreyfuss, Lorraine
Gary, Murray Hamilton, Carl
Gottlieb, Jeffrey Kramer, Susan
Backlinie, Jonathan Filley,
Ted Grossman, Chris Rebello,
Jay Mello, Lee Fierro, Jeffrey
Voorhees, Craig Kingsbury
Oskar: Verna Fields (montaža),
John Williams (muzika), Robert
L. Hoyt, Roger Heman Jr., Earl JAWS (1975)
Mabery, John R. Carter (zvuk)
Nominacije za Oskara: Richard
AJKULA
D. Zanuck, David Brown (najbolji Tokom svoje karijere, bilo da je to Michael Crichtonova avantura sa
film) čudovištem Park iz doba jure ili Thomas Keneallyeva drama o holokaustu
Šindlerova lista, Steven Spielberg je bio umešan u adaptiranje romana
za veliko platno - i nijedno nije bilo toliko efektno kao njegov prvi hit film,
adaptacija Peter Benchleyevog trilera Ajkula.
U suštini petparačka priča o ajkuli ubici koja teroriše letovalište Amiti
Island, na istočnoj obali Amerike, u Spielbergovoj verziji postaje veliki
letnji događaj. Vest o filmu se širila od usta do usta mnogo pre njegovog
pojavljivanja i redovi su se otezali ispred bioskopa kada se pojavio, a
ljudi su ga gledali, pričali svojim prijateljima i želeli da gledaju ponovo.
Jedan od pravih užitaka u ovom filmu je podela. Roy Scheider je
savršen kao policajac iz Amitija, koji prvi shvata da su sažvakana
torza koja su izbačena na lokalnu obalu dobar razlog da se plivači drže
podalje od vode, ali koji ne uspeva da ubedi gradonačelnika da postoji
bilo kakav razlog za brigu. Na njegovoj strani su ekspert Matt Hooper
(Richard Dreyfuss) i stari morski vuk Quint (Robert Shaw) i ubrzo to
postaje borba njih trojice sa vodenom mašinom za ubijanje, što dovodi
do obračuna u stilu kapetan Ahab - Moby Dick.
Naravno, najveće hvale zaslužuje Spielberg, koji važi za čoveka koji
je naterao čitavu generaciju ljudi da dobro razmisle pre nego što umoče
svoj nožni palac u more. Igrajući na kartu našeg straha od nepoznatog,
on gradi tenziju otkrivajući ajkulu polako, uz nezaboravnu muziku Johna
Williamsa. To je radio delom jer je hteo da nas drži na iglicama, a delom
i što je znao da gumena ajkula (ime joj je Bruce) koja je upotrebljena u
filmu izgleda uverljivije što je manje vidimo. Njegove hičkokovske cake
su očigledno uspele, s obziron da ova pametno napisana (scenaristi
su Benchley i Carl Gottlieb, dok se Quintov monolog o „Indianapolisu“
pripisuje Johnu Miliusu) i odlično režirana priča ostaje najstrašniji film
smešten na okeanu ikada snimljen. JB
606
THE KILLING OF A CHINESE BOOKIE (1976) SAD (John Cassavetes) 108m
Color
UBISTVO KINESKOG KLADIONIČARA
Režija: John Cassavetes
John Cassavetesov prvi krimi triler, postnoarovsko remek-delo, neslavno Produkcija: Al Ruban
je propao na blagajnama kada se pojavio, a ni premontirana, kraća Scenario: John Cassavetes
verzija, koja se pojavila dve godine kasnije, nije bolje prošla. Prva, duža Fotografija: Mitch Breit, Al Ruban
i na neki način bolja, verzija je lakša za praćenje, uprkos glasinama (ili Muzika: Bo Harwood
baš zbog njih) da je Cassavetes imao malu ulogu u montaži (mada ju je Uloge: Ben Gazzara, Timothy
odobrio). Ubistvo kineskog kladioničara je više lična, duboko proživljena Carey, Seymour Cassel, Robert
studija likova nego rutinska akcija, koja prati Cosma Vitellija (Ben Phillips, Alice Friedland, Soto
Gazzara), harizmatičnog vlasnika striptiz bara u Los Anđelesu, koji je u Joe Hugh, Al Ruban, Azizi Johari,
Virginia Carrington, Meade
isto vreme i kreten i svetac, koji bahatim klađenjem zapada u dugove i Roberts
mora da ubije kineskog kladioničara da bi sredio račune.
Po mnogo čemu, ovaj film služi kao lični testament. Ono što
tragikomični lik Cosma čini toliko dirljivim jeste njegova povezanost
sa alter egom autora, ponosni impresario i očinska figura otrcanog
šoubiznis kolektiva (čitaj Cassavetesovi glumci i ekipa) koji mora da
napravi kompromise da bi svoju malu familiju održao iznad površine
(čitaj Cassavetesova karijera holivudskog glumca). Peter Bogdanovich
je iskoristio Gazzara u sličnoj ulozi u filmu Saint Jack (1979), ali koliko
god to dobar film bio, ne uspeva da prenese tu toplinu i delikatnost
Cassavetesove prokletstvom pokretane komične drame. JRos
CARRIE (1976) SAD (Redbank) 98m Color

KERI Režija: Brian De Palma
Produkcija: Brian De Palma,
Do sredine 70-ih, Brian De Palma je proveo skoro deceniju bruseći svoje Paul Monash,
različite uticaje, među kojima su Hitchcock, rokenrol i politička satira. Scenario: Lawrence D. Cohen, po
Ali, film Keri mu je bio pravi proboj. Ovo je operetska horor melodrama romanu Stephena Kinga
u kojoj su pomešani porodična gotika, natprirodno i tinejdž-film. Ovo Fotografija: Mario Tosi
ostaje i dalje najbolja filmska adaptacija knjige Stephena Kinga. Muzika: Pino Donaggio
Film je obznanio De Palminu sklonost iznenadnim prelascima Uloge: Sissy Spacek, Piper
iz fantazije u stvarnost, kao što se vidi u uvodu koji klizne iz soft Laurie, Amy Irving, William Katt,
porno fantazije o devojkama koje se tuširaju u činjenicu o Carrinoj Betty Buckley, Nancy Allen, John
Travolta, P.J. Soles, Priscilla
menstruaciji, koja je prvi znak za „različitost“ koja će je odvojiti kao Pointer, Sydney Lassick, Stefan
čudovište od njene zajednice skučenog uma. Gierasch, Michael Talbott, Doug
Svi pritisci koje Carrie trpi u kući (od strane fanatično religiozne Cox, Harry Gold, Noelle North
majke, koju igra Piper Laurie) i u školi stvaraju tinjajuću tenziju koja Nominacije za Oskara: Sissy
dobija formu telekinetičke moći. Mi sa dvojakim osećanjima pratimo Spacek (glavna ženska uloga),
Piper Laurie (sporedna ženska
kako Carrino maštanje o osveti prelazi granicu ka nekontrolisanom
uloga)
masakru u kulminativnoj sceni maturske večeri (majstorija u stilu
Briana De Palme).
Sissy Spacek je neverovatna u naslovnoj ulozi. Njeno lice i telo
se izobličavaju poput specijalnog efekta uživo, sa ciljem da dočaraju
nepodnošljive kontradikcije Carrinog iskustva, kao i zapanjujući prelazak
lika od zanemarene devojke do Kraljice smrti. AM
607
SAD (Malpaso) 135m Color THE OUTLAW JOSEY WALES (1976)
Režija: Clint Eastwood ODMETNIK DŽOSI VELS
Produkcija: Robert Daley
Ovo je zaista veliki vestern i verovatno najbolji filma Clinta Eastwooda,
Scenario: Sonia Chernus, Philip
Kaufman, po romanu Gone to koji je režirao i igrao u njemu. Josey je tipični istvudovski lik - pun
Texas Forresta Cartera ožiljaka, žedan osvete, super-vešti revolveraš otporan na smrt, koji
Fotografija: Bruce Surtees odbija da se preda posle američkog građanskog rata i uputi se ka
Muzika: Jerry Fielding Meksiku, sa gomilom lovaca na ucene za vratom. Iako se u filmu slažu
Uloge: Clint Eastwood, Chief leševi u genocidnom broju dok Josey rešeta probrani ljudski šljam,
Dan George, Sondra Locke, razvija se i iznenađujuća toplina dok sumorni junak postepeno gubi svoj
Bill McKinney, John Vernon, usamljenički status, sakupljajući patnju žena i siročića koji konačno
Paula Trueman, Sam Bottoms,
Geraldine Keams, Woodrow
stvore komunu na Zapadu, koja mu omogućava da odloži pištolje i
Parfrey, Joyce Jameson, Sheb skrasi se.
Wooley, Royal Dano, Matt Clark, Najpotresniji momenat u filmu je onaj kada se Josey suoči sa
John Verros, Will Sampson indijanskim poglavicom (Will Sampson) koji namerava da ga ubije i
Nominacije za Oskara: Jerry izgovarajući najduži monolog koji je Eastwood ikada naučio, zamoli ga
Fielding (muzika)
da odloži ubistvo i nastavi sa životom. Ovaj govor ne samo da označava
ličnu promenu za Eastwooda kao zvezdu nego i važnu prekretnicu
u žanru vesterna. Poglavica Dan George je sjajan u ulozi njegovog
pratioca, a čak i često iritantna Sondra Locke osvaja kao doseljenička
devojka. Neoprošteno (1992), u kome reformisani Clint ponovo postaje
ubica, očajan je tematski nastavak. KN
SAD (Warner Bros, Wildwood) ALL THE PRESIDENT’S MEN (1976)

138m Technicolor
SVI PREDSEDNIKOVI LJUDI
Režija: Alan J. Pakula
Produkcija: Walter Coblenz Najveći domet među filmovima o istraživačkom žurnalizmu - vest veka,
Scenario: William Goldman, po koju je napisao William Goldman i režirao Alan J. Pakula, neprestano
knjizi Carla Bernsteina i Boba zadovoljava zbog zabavne inteligencije koja je ovde na delu. Ovo je
Woodwarda jedan od najuzbudljivijih, najveštijih i potpuno osvajajućih trilera i to
Fotografija: Gordon Willis uprkos činjenici da je baziran na dobro poznatim činjenicama, čiji se
Muzika: David Shire ishod ni jednog trenutka ne dovodi u pitanje.
Uloge: Dustin Hoffman, Robert Posle provale u Votergejt kompleks, novinar „Vašington Posta“ Bob
Redford, Jack Warden, Martin Woodward (Robert Redford) prisustvuje pritajenom čitanju optužbe
Balsam, Hal Holbrook, Jason
Robards, Jane Alexander,
provalnicima i nanjuši misteriju. Ulazeći u sukob sa ljudima na moćnim
Meredith Baxter, Ned Beatty, pozicijama, uz podršku urednika Bena Bradleeja (Jason Robards, koji
Stephen Collins, Robert Walden, uzima prvog od dva uzastopna Oskara) i melodramatičnog doušnika
Frank Wills, F. Murray Abraham nazvanog Duboko Grlo (Hal Holbrook), Woodward i njegov poverljivi
Oskar: Walter Coblenz (najbolji kolega Carl Bernstein (Dustin Hoffman) predano sakupljaju podatke o
film), Alan J. Pakula (režija),
prljavim izbornim trikovima i sramnoj zaveri prikrivanja, koji ih konačno
William Goldman (scenario),
Jason Robards (sporedna muška dovedu sve do Bele kuće i nečasne ostavke predsednika Richarda
uloga), George Jenkins, George Nixona. Ni satiričar ne bi mogao da osmisli bolje negativce od CREEP-a
Gaines (umetnički direktor), (The Commitee to Re-Elesct the President) i njihovih spletkaroša iz
Arthur Piantadosi, Les Fresholtz,
ove tužne priče pretvorene u junački pohod koji pruža nadu, a pravi
Rick Alexander, James E. Webb
(zvuk) Woodward i Bernstein su od tada stalno profitirali od identifikacije sa
Nominacije za Oskara: Jane mnogo boljim Redfordom i Hoffmanom. AE
Alexander (sporedna ženska
uloga), Robert L. Wolfe (montaža)
608
ROCKY (1976)
ROKI
John G. Avildsenov Roki, sa malo mozga ali puno mišića i srca,
lansirao je Sylvestera Stallonea u stratosferu. Istovremeno,
na blagajnama je pokupio nezapamćeno mnogo love,
ustanovio filmsku franšizu i prosledio par dobrih udaraca
svojim sportskim stereotipima, koji su danas toliko bogati
karikiranjem koliko su bili fascinantni 1976.
U središtu priče je Rocky Balboa (Stallone), bokser kome
je prošlo mladalačko doba. On se zaljubljuje u Adrian (Talia
Shire), sestru njegovog druga Paulia (Burt Young) i radi na
tome da zaradi poštovanje svog trenera Mickeya (Burgess
Meredith). Ubačen kao reklamni fazon, on dobija šansu da
otme titulu Apollu Creedu (Carl Weathers), svetskom prvaku
teškašu.
Roki, propraćen muzikom truba i perkusija Billa Contija,
izuzetno je zabavna drama o borbi za zadovoljstvo u
ravnodušnom svetu. U kombinovanoj priči o bivšem protivniku
Mohammed Alija, Chuck Wepnera i „italijanskog pastuva“
Sylvestera Stallonea, sada čuveni glumac/pisac dokazao je da je
SAD (Chartoff-Winkler) 119m
versatilan i uporan. Radeći na scenariju, povezao je njegovu prodaju Technicolor
sa njegovim učešćem u glavnoj ulozi, iako tada niko nije čuo za njega. Režija: John G. Avildsen
Bilo da je taj potez bio očajnički ili plod inspiracije, on je postigao glavni Produkcija: Robert Chartoff,
zgoditak i postao jedna od najvećih superzvezda Holivuda. Irwin Winkler
Ovaj film se često odbacuje kao kič, naročito kada uzmemo u obzir Scenario: Sylvester Stallone
kasniju karijeru, ali Roki detaljno opisuje belu radničku klasu. Rocky, Fotografija: James Crabe
Paulie, Adrian i Mickey rade kao uterivač dugova, paker u klanici, Muzika: Bill Conti
prodavačica u prodavnici kućnih ljubimaca i vlasnik teretane. Jedina Uloge: Sylvester Stallone, Talia
mogućnost vertikalnog uzleta jeste u snovima i željama. Ova „biografija“ Shire, Burt Young, Carl Weathers,
vraća u svet folklora gde luzeri dobijaju svoju zasluženu šansu posle Burgess Meredith, Thayer David,
Joe Spinell, Jimmy Gambina, Bill
napornog rada. Baldwin Sr., Al Silvani, George
Ono važno u Rokiju su vrednosti časti i hrabrosti, koje su toliko puta Memmoli, Jodi Letizia, Diana
preispitivane u filmovima kasnih 60-ih i ranih 70-ih. Takva uteha je bila Lewis, George O’Hanlon, Larry
dobro prihvaćena ako je prihod sa blagajni pokazatelj, a Avildsenov film Carroll
je otišao sa dodele Oskara sa nagradom za najbolji film kojim je ušao u Oskar: Irwin Winkler, Robert
Chartoff (najbolji film), John G.
knjigu rekorda. GC-Q Avildsen (režija), Richard Halsey,
Scott Conrad (montaža)
Nominacije za Oskara: Sylvester
Stallone (scenario), Sylvester
Stallone (glavna muška uloga),
Burt Young (sporedna muška
uloga), Burgess Meredith
(sporedna muška uloga), Talia
Shire (glavna ženska uloga),
Bill Conti, Carol Connors, Ayn
Robbins (pesma), Harry W.
Tetrick, William L. McCaughey,
Lyle J. Burbridge, Bud Alper (zvuk)
609
SAD (Bill/Phillips, Columbia, TAXI DRIVER (1976)
Italo/Judeo) 113m Metrocolor
TAKSISTA
Produkcija: Julia Phillips, „Jednog dana će pasti prava kiša i oprati sav ovaj šljam sa ulice“. Ovo
Michael Phillips promrmlja namučeni taksista, neprilagođeni Travis Bickle, koga punom
Scenario: Paul Schrader snagom igra Robert De Niro u prvoj od svojih čuvenih glavnih uloga za
Fotografija: Michael Chapman Martina Scorsesea. Bickleov posao se sastoji od vozikanja gore dole
Muzika: Bernard Herrmann po Njujork Sitiju, „kad god, gde god“. Kako on to ističe, omogućava mu
Uloge: Robert De Niro, Cybill insomnički pogled na utrobu grada, na one stvari koje skrivaju mračne
Shepherd, Peter Boyle, Jodie ulice koje većina ljudi nikada ne vidi. Ali, on je toliko navikao na svet oko
Foster, Harvey Keitel, Leonard sebe da se oseća otupeo, nevidljiv i na kraju krajeva nemoćan.
Harris, Albert Brooks, Diahnne
Abbott, Frank Adu, Victor Argo,
Međutim, Travis nije toliko besan zbog znakova socijalnog i fizičkog
Gino Ardito, Garth Avery, Harry sunovrata oko sebe koliko je frustriran da više ne poznaje ništa drugačije.
Cohn, Copper Cunningham, On ima i unutrašnji sukob jer ga privlače baš one stvari za koje tvrdi da ih
Brenda Dickson-Weinberg prezire. Zgađen nad samim sobom i onim što gleda, on kreće u poslednji,
Nominacije za Oskara: Michael očajnički pokušaj da reintegriše sebe u društvo. „Ne verujem da čovek
Phillips, Julia Phillips (najbolji
treba da posveti svoj život morbidnoj brizi za samog sebe“, kaže Travis,
film), Robert De Niro (glavna
muška uloga), Jodie Foster „verujem da čovek treba da postane kao i svi drugi ljudi“.
(sporedna ženska uloga), Bernard Travisov pad je na početku težak za gledanje, zatim počinje da
Herrmann (muzika) nam kida živce i na kraju ga sažaljevamo. Njegova reintegracija u
Filmski Festival u Kanu: Martin društvo počinje udvaranjem lepoj koordinatorki kampanje, Betsy (Cybill
Scorsese (Zlatna Palma)
Shepherd), i kada njegovi nespretni romantični pokušaji budu odbijeni,
njegova otuđenost postaje još jača. Posle pokušaja da se priključi
društvu, sledeći cilj Travisa je da ga uništi. Počeće tako što će isplanirati
atentat na popularnog predsedničkog kandidata. Kada ovaj plan takođe
propadne, on pokušava da spasi društvo samoubilačkom misijom
spašavanja maloletne prostitutke (Jodie Foster) od svodnika.
Nikada portret urbane izopačenosti i anomalije nije bio mračniji,
suroviji, ni klaustrofobičniji nego u Taksisti. Film poseduje neke elemente
noar filma, Bicklov voice-over, Bernard Herrmannovu utvarnu džez
muziku, ali odstupa od noara kada je pripovedanje u pitanju. Taksista
se odvija kao film noar ispričan iz vizure anonimnog posmatrača koji
stoji kraj mesta zločina, zavirujući preko policijske trake na pokrivena
tela razbacana po ulici. Šta se mota toj osobi po glavi? Kakva će biti
njegova reakcija na tako neposredno ispoljavanje nasilja?
Scorsese, Schrader i De Niro kao da to pitaju i nas. Tokom filma, mi
smo zaglavljeni u posmatranju grada iz Travisove neumoljive, izolovane
perspektive, sa par perifernih pogleda na nadu koji nas izvode iz njegove
poremećene glave. On je „Čovek iz podzemlja“ koji izlazi na površinu
sa pištoljem i željom za smrću, antijunak osvetnik sa samostalnim
pristupom pročišćenja grada. „Evo čoveka koji više neće to trpeti“,
objavljuje on pobedonosno. „Čovek koji je ustao protiv šljama, pizdi,
džukela, smradova i govana. Evo čoveka koji je ustao“.
Ali, da li je ovo ono što mi želimo? U jednom ironičnom obrtu u stilu
„cilj opravdava sredstvo“, Travis Bickle postaje krstaški heroj i teško
je reći da li je ovaj slučajni Bicklov trijumf u stvari tragedija. Jer film
je obavio tako dobar posao raštimavanja moralnog kompasa da smo
ostavljeni da očajnički tražimo nepostojeće odgovore. JKl
610
NETWORK (1976)
TV MREŽA
Da li TV producenti i urednici snose bilu kakvu odgovornost za milione
ljudi zalepljenih za male ekrane ili samo vode računa o zaradi? Sidney
Lumetova cinična diskusija o moralnom i etičkom srozavanju televizije
bazira se na pomalo naivnom verovanju da su se stvari bilo kada odvijale
drugačije. Čak i tako, TV mreža ostaje oštra satira koja prikazuje koliko
daleko je televizija spemna da ide bi zadovoljila svoje nadređene, kao i
satira na saučesništvo njenog ogromnog, pasivnog auditorijuma.
U TV mreži, glavna svar je gledanost i zamenica glavnog urednika
Diana Christensen (Faye Dunaway) će učiniti bilo šta da je poveća. To
bilo šta podrazumeva i uključivanje u program mesijanskih lupetanja
suicidalnog Howarda Beala (Piter Finch, jedini posthumni dobitnik
Oskara za glumu) u udarnom terminu, uprkos njegovim pomeranjima
u paranoidnim lupetanjima. Njegova replika „ljut sam kao đavo i više
neću to da trpim“ postaje njegova mantra i mantra njegovih gledalaca,
pa i pored toga Diana ne vidi opasnost svog velikog uspeha. Max
Schumacher (William Holden), urednik večernjih vesti, uviđa to i postaje
sve nezadovoljniji onim što Christensenova i njen dragi kolega Frank
Hackett (Robert Duvall) rade od njegove voljene profesije.
TV mreža je mogla ispasti licemerna na kraju, da Sidney Lumet i
scenarista Paddy Chayefsky nisu uradili tako pametan posao, prikazujući
SAD (MGM, United Artists) 120m svet televizije kao izrazito ljigavog i destruktivnog društvenog parazita.
Metrocolor Oni nas zasipaju gorkim, očajničkim delima i mračnim, komičnim
Režija: Sidney Lumet izopačenjima takvom silinom da jedva stignete da shvatite da ovaj film
Produkcija: Fred C. Caruso, osuđuje ne samo ljude sa televizije već i nas, kompulsivne gledaoce
Howard Gottfried televizije. Film ima dovoljno toga da poželite da isključite televizor i
Scenario: Paddy Chayefsky bacite ga na ulicu. Međutim, jedna od glavnih poenti filma je da to ne
Fotografija: Owen Roizman možemo da uradimo. Senzacionalizam i površnost televizije je upravo
Muzika: Elliot Lawrence ono što čini da joj se stalno vraćamo: ovde je sve vezano za brojeve, što
Uloge: Faye Dunaway, William je upravo ono što mi jesmo. JKl
Holden, Peter Finch, Robert
Duvall, Wesley Addy, Ned Beatty,
Arthur Burghardt, Bill Burrows,
John Carpenter, Jordan Charney,
Kathy Cronkite, Ed Crowley,
Jerome Dempsey, Conchata
Ferrell, Gene Gross
Oskar: Paddy Chayefsky
(scenario), Peter Finch (glavna
muška uloga), Faye Dunaway
(glavna ženska uloga), Beatrice
Straight (sporedna ženska uloga)
Nominacije za Oskara: Howard
Gottfried (najbolji film), Sidney
Lumet (režija), William Holden
(glavna muška uloga), Ned Beatty
(sporedna muška uloga), Owen
Roizman (fotografija), Alan Heim
(montaža)
612
VOSKHOZHDENIE (1976) Rusija (Mosfilm) 111m BW
USPON Jezik: Ruski
Režija: Larisa Shepitko
Godine 1942. ruski partizani i seljaci sukobili su se sa nemačkim
Scenario: Yuri Klepikov, Larisa
okupatorima i domaćim izdajnicima. Stil koji je upotrebila Larisa Shepitko, po romanu Sotnikov
Šepitko u ovom filmu na prvi pogled je grub, nedoteran i odbojan: Vasilia Bykova
ravno osvetljenje, plitak fokus, iskidani ritmovi. Većina radnje se odvija Fotografija: Vladimir Chukhnov,
u zavejanim predelima u kojima su likovi nemilosrdno eksponirani i Pavel Lebeshev
preosvetljeni. Ta vizuelna ravnoća odgovara i tretmanu likova koji su Muzika: Alfred Shnitke
pre bačeni pred nas nego što su nam predstavljeni. Iako obraća pažnju Uloge: Boris Plotnikov, Vladimir
na detalje lica i posebnom živošću hvata nervoznu izražajnost očiju, Gostyukhin, Sergei Yakovlev,
Lyudmila Polyakova, Viktoriya
u filmu je izostala psihologizacija likova. Tri glavna lika manje su u Goldentul, Anatoli Solonitsyn,
potpunosti realizovane individue, a više grubo oslikane simbolične Mariya Vinogradova, Nikolai
figure iz moraliteta: intelektualac, požrtvovani partizan Sotnikov (Boris Sektimenko
Plotnikov), njegov isprepadani, kolebljivi drug (Vladimir Gostjukin) i njihov Berlinski Filmski Festival: Larisa
satanski ispitivač (Anatoli Solonjicin, stalni glumac kod Tarkovskog). Shepitko (FIPRESCI nagrada),
(Zlatni Medved), (Interfilm
Jačina filma Larise Šepitko, koji kulminira grozničavom i produženom
nagrada—special mention), (OCIC
kalvarijom, pospešena je ikonografijom elemenata (vatrom, snegom, nagrada)
parom, drvetom, metalom), zatim Alfred Šnitkeovom čudnom muzikom
i osvetljenjem Vladimira Čuknova, koje inače nasilan i beznađem
natopljeni doživljaj čini eteričnim. Uspon je jedan od najsnažnijih filmova
koji imaju rat kao pozadinu. CFu
AI NO CORRIDA (1976) Japan / Francuska (Argos,

Oshima, Shibata) 105m
CARSTVO ČULA Eastmancolor
Japan, godine 1936. Mlada prostitutka Sada (Eiko Matsuda) ulazi u Jezik: Japanski
vezu sa Kiči-zo (Tatsua Fuji), mužem vlasnice jednog bordela. Ova veza Režija: Nagisa Oshima
je intenzivna i izrazito fizička. Oni imaju seksualne odnose u seriji Produkcija: Anatole Dauman
eksplicitnih scena, koje često posmatra treća osoba: gejše, sluškinje, Scenario: Nagisa Oshima
druge prostitutke. Oni se igraju seksualnih igara, u kojima Sada stavlja Fotografija: Hideo Itoh
razne komade hrane u svoju vaginu pre nego što njima nahrani svog Muzika: Minoru Miki
ljubavnika, ohrabruje Kiči-zoa da ima seks sa drugim partnerkama, Uloge: Tatsuya Fuji, Eiko
među kojima je i jedna starija žena koja dolazi da im peva. Ali, Sada na Matsuda, Aoi Nakajima, Yasuko
kraju postane ljubomorna na Kiči-zoove seksualne odnose koje on još Matsui, Meika Seri, Kanae
Kobayashi, Taiji Tonoyama,
uvek održava sa svojom ženom i zapreti da će mu odseći penis. Počinju Kyôji Kokonoe, Naomi Shiraishi,
da se poigravaju sa davljenjem tokom seksualnog čina, da bi na kraju Shinkichi Noda, Komikichi
Sada udavila ljubavnka uz njegovo ohrabrivanje i potom ga kastrirala. Hori, Kikuhei Matsunoya, Akiko
Ošimin film postiže neverovatnu erotsku intimnost i fizičku otvorenost. Koyama, Yuriko Azuma, Rei
Minami
Po prvi put se u jednom filmu, koji nije bio planiran za pornografske
krugove, pojavljuju kadrovi sa penisom u erekciji i eksplicitnim felacijom.
Ali, Ošima uspeva da nas uveri da je ova priča o ludoj ljubavi prava
manifestacija strasti dovedene do krajnosti. Elegancija mizanscena je
smiren kontrapunkt seksualnoj pomahnitalosti ljubavnika. EB
613
NOVECENTO (1976)
DVADESETI VEK
Jedna od prvih i svakako najduža politička filmska metafora, koja se
pojavila 70-ih, bio je Bernardo Bertoluccijev rad za svoju dušu, čija je
realizacija postala moguća tek posle neverovatnog uspeha njegovog
Poslednjeg tanga u Parizu. Pokrivajući 45 godina istorije, ovaj dvodelni
film koji traje 5 sati nije za cilj imao da bude zabavan. Dvadeseti vek je
vizuelno sjajno, iako polemički usiljeno, delo koje pretpostavlja osnovno
poznavanje moderne italijanske istorije, a onda ubacuje finije detalje te
društvene borbe u ispreplitane sudbine dvojice ljudi.
Priča koja počinje krvavim scenama na italijanskom selu s kraja
Drugog svetskog rata vraća se na skoro simultano rođenje dva važna
unuka - jedan je unuk vlasnika vinograda (Burt Lancaster), a drugi
je unuk njegovog najboljeg radnika (Sterling Hayden). Njih dvojica
postaju dobri prijatelji iz detinjstva. Ali ipak, Alfredo kao odrastao
čovek (Robert De Niro) vodi isprazni, hedonistički život dostupan
njegovom aristokratskom soju, dok Olmo (Gerard Depardieu, ovde skoro
neprepoznatljiv bez svog kasnijeg gabarita) ostaje i dalje gnevni radnik.
Radnja se uglavnom odvija na imanju i u obližnjem selu i ta ograničena
lokacija doprinosi mikrokosmičkom osećanju filma: ljudi predstavljaju
klasnu podeljenost italijanskog društva, a kraj u kome žive predstavlja
samu Italiju. Kada Alfredo oženi sofisticiranu ženu (Dominique Sanda),
radnici se ponadaju da je njihovim mukama kraj, ali brutalni upravnik
Francuska / Italija / Zapadna
imanja (Donald Sutherland) onemogućava to svojom torturom.
Nemačka (Artémis, Artistes
Associés, PEA) 320m Technicolor Bez obzira na lepotu kojom su prikazane, tih 45 godina sukobljavanja
Jezik: Italijanski među aristokratama i radnicima na farmi retko kad sadrže srećne
Režija: Bernardo Bertolucci trenutke. Realnost uvek izbaci iz cipela bilo kakvu radost koja slučajno
Produkcija: Alberto Grimaldi pomoli svoju glavu. Stvari ne postaju bolje, kako to pokazuju rastrzani,
Scenario: Franco Arcalli, nasilni napadi na samom početku filma. Ono što i danas ovo političko
Bernardo Bertolucci, iskustvo čini senzacionalnim kinematografskim iskustvom jeste izuzetna
Giuseppe Bertolucci internacionalna podela. Možda je Bertolucci voleo da ovaj film bude
Fotografija: Vittorio Storaro uvršćen među velike političke filmove, ali njegova poruka primorava
Muzika: Ennio Morricone publiku da potraži zadovoljstvo u glumi De Nira i Depardieua. KK
Uloge: Robert De Niro, Gérard
Depardieu, Dominique Sanda,
Francesca Bertini, Laura Betti,
Werner Bruhns, Stefania Casini,
Sterling Hayden, Anna Henkel,
Ellen Schwiers, Alida Valli,
Romolo Valli, Bianca Magliacca,
Giacomo Rizzo, Pippo Campanini
614
THE MAN WHO FELL TO EARTH (1976) Velika Britanija (British Lion)
140m Color
ČOVEK KOJI JE PAO NA ZEMLJU
Ova adaptacija Walter Tevisove istoimene knjige, Nicholas Roegova SF
Produkcija: Michael Deeley,
priča, bila je i još uvek je često pogrešno tumačena. Ovaj film, režiran Barry Spikings
u prepoznatljivom Roegovom drskom stilu, vizuelno je izazovna priča o Scenario: Paul Mayersberg, po
poseti vanzemaljca našoj planeti koja je osuđena na propast. Ispričana romanu Waltera Tevisa
paralelnom montažom sa neobjašnjenim hronološkim i logičkim Fotografija: Anthony B. Richmond
skokovima, ova ultrasofisticirana priča o američkoj kulturi, ljubavi i Muzika: John Phillips,
nostalgiji takođe je bila vrhunsko tehničko dostignuće. Stomu Yamashta
U početku je za ulogu vanzemaljca u obzir bio uziman Peter O’ Toole, Uloge: David Bowie, Rip Torn,
ali je na kraju uloga pripala Davidu Bowieu, internacionalnoj pop zvezdi Candy Clark, Buck Henry, Bernie
sa ograničenim glumačkim iskustvom. Vanzemaljac Newton dolazi na Casey, Jackson D. Kane, Rick
Riccardo, Tony Mascia, Linda
zemlju u potrazi za vodom za svoju planetu koja umire i usput postaje Hutton, Hilary Holland, Adrienne
bogat predstavljajući neverovatne tehnologije našem svetu. Podleže Larussa, Lilybelle Crawford,
ljudskim porocima i njegova misija propada, godine prolaze, a ranjivog Richard Breeding, Albert Nelson,
vanzemaljca izmuzu za njegova tehnološka znanja i onda odbace. Peter Prouse
Nedavni uspesi filmova Memento (2000) i Mulholland Dr. (2001), koji Berlinski Filmski Festival:
Nicolas Roeg nominacija (Zlatni
na sličan način izmeštaju vreme i mesto, pokazuju da film nije bio samo
Medved)
ispred svoga vremena nego i ispred svoje publike. KK
615
SAD (Lucasfilm) 121m Technicolor STAR WARS (1977)
Režija: George Lucas RATOVI ZVEZDA
Produkcija: Gary Kurtz,
George Lucas Od ovog Lucasovog filma se nije mnogo očekivalo. S obzirom da je
Scenario: George Lucas zamišljen kao „SF vestern“ sa nepoznatim glumcima (Harrison Ford,
Fotografija: Gilbert Taylor Mark Hamill i Carrie Fisher), šefovi studija su bili toliko ubeđeni da će
Muzika: John Williams film propasti da su bili srećni da daju Lucasu bez ikakve nadoknade sva
Uloge: Mark Hamill, Harrison marketinška prava za sve proizvode sa znakom Ratova zvezda. Sasvim
Ford, Carrie Fisher, Peter Cushing, je očigledno da nisu osetili potencijal filma i nisu nikako očekivali da
Alec Guinness, Anthony Daniels, će film dovesti do dva nastavka, tri prednastavka, zasebne serije sa
Kenny Baker, Peter Mayhew, Ewokima, crtanih filmova, kompjuterskih igrica, igračaka, saundtrekova,
David Prowse, James Earl Jones,
Phil Brown, Shelagh Fraser, Jack
ogromnih DVD i VHS tiraža, slatkiša, odeće, posteljine, pa čak i hrane.
Purvis, Alex McCrindle, Eddie Na papiru, film koji je koštao 11 miliona dolara, a zaradio 460 miliona,
Byrne verovatno nije zvučao kao blokbaster, a kamoli jedan od najuspešnijih
Oskar: John Barry, Norman filmova ikada snimljenih. Tvrdoglavi mladić Luke Skywalker (Hamill),
Reynolds, Leslie Dilley, Roger posle smrti svoje ujne i ujaka koji su ga odgajili, udruži se sa starim
Christian (umetnički direktor), „džedajem“ Ben „Obi-Wanom“ Keobijem (Alec Guinness), dva škripava
John Mollo (kostim), John Stears,
John Dykstra, Richard Edlund, robota, ponosnim pilotom svemirskog broda Han Solo (Fordova uloga
Grant McCune, Robert Blalack koja ga je proslavila) i Solovim dlakavim Wookie prijateljem Chewbaccom
(vizuelni efekti), Paul Hirsch, (Peter Mayhew) u spašavanju princeze (Fisher) od jednog zlikovca koji
Marcia Lucas, Richard Chew nosi plašt i veliku, crnu plastičnu kacigu. Ratovi zvezda su mogli ispasti
(montaža), John Williams (muzika),
Don MacDougall, Ray West, Bob
pomalo blesavo, naročito jer je većina ljudi, u tim 70-im, od SF filma
Minkler, Derek Ball (zvuk), Ben očekivala klimave kulise Zvezdanih staza ili Ed Woodove ratkapne na
Burtt (specijalni zvučni efekti) žici iz filma Plan 9 iz svemira (1959).
Nominacije za Oskara: Gary
Kurtz (najbolji film), George Lucas
(režija), George Lucas (scenario),
Alec Guinness (sporedna muška
uloga)
616
Ali, Lucas je imao veće ideje. Par decenija pre nego što su kompjuterski
generisane slike postale dostupne za stvaranje fantastičnih svetova i
udaljenih planeta, Lucas je upotrebom neverovatno detaljno urađenih
modela, pametne fotografije i dobro odabranih lokacija, kao, na primer,
za scene na Lukovoj rodnoj planeti nalik na pustinju koje su snimljene
u izgrađenoj scenografiji u Tunisu (koja je ponovo upotrebljena u
Lucasovom filmu Zvezdani ratovi: Epizoda I - Fantomska napast iz
1999.), ispričao priču o drugom univerzumu, u kome je na vlasti zla
imperija Dartha Vadera (David Prowse, kome glas pozajmljuje James
Earl Jones), ali u kome se pobunjeničke snage okupljaju da svrgnu
negativca.
Lucas je isto tako kreirao mitologiju koja je bila rado prihvaćena i
od starih i od mladih. Pored kreacije različitih stvorenja koja nastanjuju
njegovu daleku, daleku galaksiju, on svojom dobro-protiv-zla pričom
predstavlja i ljude i predmete koji su ušli u svakodnevni govor: Milenijum
Falkon (Solov svemirski brod, koji je Lucas prvobitno zamislio kao leteći
hamburger), laserski mačevi (oružje nalik na mačeve sa karakterističnim
zujanjem i „švušš“ zvucima), imperijalni jurišnici i naravno „džedaji“
(koji su toliko deo naše kolektivne svesti danas da je jedna kampanja
na internetu, koja je predložila ljudima da u rubriku religije u popisu
stanovništva u Britaniji upišu „džedaj“, bila izuzetno uspešna).
Lucas je, podarivši svetu Ratove zvezda, uspeo da stvori mnogo
više od filma. Stvorio čitav svet, novi stil kinematografije i nezaboravnu
kosmičku operu koja je bila imitirana više puta, ali nikada nije
nadmašena. JB
617
SAD (Columbia, EMI) 135m
Metrocolor
Produkcija: Julia Phillips,
Michael Phillips
Scenario: Steven Spielberg
Fotografija: Vilmos Zsigmond
Muzika: John Williams
Uloge: Richard Dreyfuss,
François Truffaut, Teri Garr,
Melinda Dillon, Bob Balaban, J.
CLOSE ENCOUNTERS OF THE THIRD
Patrick McNamara, Warren J.
Kemmerling, Roberts Blossom,
KIND (1977)
Philip Dodds, Cary Guffey, BLISKI SUSRET TREĆE VRSTE
Shawn Bishop, Adrienne
Campbell, Justin Dreyfuss, Lance Bliski susreti treće vrste, sjajna SF misterija u kojoj potraga jednog
Henriksen, Merrill Connally Everymana za svojim smislom kulminira prvim kontaktom sa
Oskar: Vilmos Zsigmond ekstraterestrijalnim oblicima života, sadrži teme koje se provlače kroz
(fotografija), Frank Warner ceo opus Stevena Spielberga. Tu se nalaze njegovi standardni likovi
(specijalni zvučni efekti) (individualci u potrazi za nečim, simpatična majka, izgubljeni dečak,
Nominacije za Oskara: Steven autoriteti koji nisu od poverenja) i iskustvo koje nas preobražava. Tu
Spielberg (režija), Melinda Dillon
(sporedna ženska uloga), Joe
su spašavanje, iskupljenje i potvrda individualnih vrednosti. Uklonite
Alves, Daniel A. Lomino, Phil spektakularne specijalne efekte, zvučni i svetlosni šou i ono što ostane
Abramson (umetnički direktor), je topla ljudska priča o običnom čoveku u neobičnim okolnostima.
Roy Arbogast, Douglas Trumbull, Dreyfussov dopadljivi Roy Neary je pivopija koji doživljava
Matthew Yuricich, Gregory
objavljenje. Kada njegova priča o susretu sa NLO bude odbačena,
Jein, Richard Yuricich (vizuelni
efekti), Michael Kahn (montaža), on postane opsednut da otkrije značenje njegovog iskustva. Jedina
John Williams (muzika), Robert koja ga razume je Jullian Guiler (Melinda Dillon), koja je motivisana
Knudson, Robert J. Glass, vlastitom potragom za sinom (Cary Guffey) koji je odveden tokom
Don MacDougall, Gene S.
jedne zastrašujuće posete njenoj kući. Na kraju postaje jasno da su
Cantamessa (zvuk)
njih dvoje među „implantiranima“ i privilegovani vezom koju dele.
Uporedo sa tim intimnim doživljajima frustracije i straha od nepoznatog,
hrabrosti i radosti u suočavanju sa tim (i otkrivanju nečeg prelepog
u vanzemaljcima nalik na decu) nalaze se nadljudski napori Clauda
Lacombe (Francois Truffaut).
Film Bliski susreti pokazuje svu senzibilnost bejbi bumera iz
predgrađa, odgajenom na Disneyu i SF filmovima 50-ih, i predstavlja
zrelu, profesionalnu preradu Spielbergovog adolescentskog epa Firelight.
Mada E.T. možda još više otkriva njegovu psihu, Bliski susreti su pravi
Spielbergov film, i po stilu i po sadržaju. To je takođe i film koji on ne
može da ostavi na miru, premontirava ga u specijalno izdanje iz 1980.
i kasnije (1997) u kolekcionarsko izdanje (digitalno remasterizovano,
neki delovi ponovo ubačeni).
Pušten u distribuciju kada i Lucasovi Ratovi zvezda, ovaj film je bio
još jedan kultni filmski događaj. Muzika sačinjena od pet tonova, koji
služe za pozdrav i komunikaciju sa vanzemaljcima koju je napravio John
Williams, kao i planina od krompir-pirea, postali su deo pop kulture,
a kolektivni uzdah, kada se matični brod pojavi iza brda, služi kao još
jedan testament Spielbergovog dara za čuda. AE
618
THE LAST WAVE (1977) Australija (Ayer, McElroy &
McElroy) 106m Color
POSLEDNJI TALAS
Režija: Peter Weir
Ako Piknik u Henging Roku (1975) ispada film o čovekovim neprijateljskim Produkcija: Hal McElroy,
odnosima sa prirodom, onda je enigmatični Poslednji talas film o Jim McElroy
čovekovom simboličnom odnosu sa istom tom prirodom. Richard Scenario: Peter Weir, Tony
Chamberlain igra advokata koji je angažovan da brani jednog Aboridžina Morphett, Petru Popescu
optuženog za ubistvo. Problem je što niko neće da kaže bilo šta o ubistvu Fotografija: Russell Boyd
i advokat počne da veruje da je tu u pitanju nešto misterioznije. Ubistvo Muzika: Charles Wain
je možda deo aboridžinskog rituala. Čudne meteorološke formacije sruče Uloge: Richard Chamberlain,
se na Sidnej, a advokat je opsednut zastrašujućim vizijama nadolazeće Olivia Hamnett, David Gulpilil,
Frederick Parslow, Vivean Gray,
apokalipse. Dok ga njegovo fizičko i spiritualno putovanje vodi sve dublje Nandjiwarra Amagula, Walter
u područja mističnog, a osećaj nadolazećeg prokletstva postaje sve teži, Amagula, Roy Bara, Cedrick
i on počinje da gubi veru u realnost. Lalara, Morris Lalara, Peter
Peter Weir pravi Poslednji talas kao detektivsku priču sa iskorakom u Carroll, Athol Compton, Hedley
Cullen, Michael Duffield, Wallas
mitologiju Aboridžina, čiji duboki (i natprirodni) odnos sa zemljom prethodi
Eaton
i nadilazi krhke zakone i pravila anglo-civilizacije oko njih. Pojačavajući
tenziju halucinantnim intenzitetom, reditelj izgleda ima nameru da nas
ostavi podjednako zbunjene kao i svog protagonistu, tako da vodi stvar
do neobičnog i sasvim zbunjujućeg zaključka koji će, možda a možda i
ne, izneveriti sve u šta smo naterani da poverujemo. JKl
619
SAD (Rollins-Joffe) 93m Color ANNIE HALL (1977)
Režija: Woody Allen ENI HOL
Produkcija: Charles H. Joffe,
Jack Rollins Najproslavljeniji film ’77. originalno je bio zamišljen kao moderna verzija
Scenario: Woody Allen, prefinjenih komedija 30-ih sa Spencerom Tracyem i i Kathryn Hepburn,
Marshall Brickman a onda su Woody Allen i njegov koscenarista Marshall Brickman umesto
Fotografija: Gordon Willis toga skrenuli u komediju postavljenu u Woodyevoj glavi, sa flešbekovima
Uloge: Woody Allen, Diane koji prikazuju prethodne brakove i mladalačke ljubavi glavnog muškog
Keaton, Tony Roberts, Carol lika, i na dopunsku enigmu o ubistvu. Montažer Ralph Rosenbaum je film
Kane, Paul Simon, Shelley skratio i preoblikovao, tako što je ubacio rezove u uvodni monolog i izbacio
Duvall, Janet Margolin, Colleen
Dewhurst, Christopher Walken,
scene sa 13-ogodišnjom Brooke Shields. Ta štrihovana verzija, koja se
Donald Symington, Helen Ludlam, sada koncentrisala na romansu između seksom opsednutog komičara
Mordecai Lawner, Joan Neuman, Alvya (naravno Woody Allen) i Annie Hall (Diane Keaton), ostvarila je
Jonathan Munk, Ruth Volner prvobitne namere reditelja - to je moderna „screwball“ komedija obojena
Oskar: Charles H. Joffe (najbolji sumnjama, neodlučnošću i sa dosta popularne psihologije.
film), Woody Allen (režija),
Od pet nominacja za Oskara, film je osvojio četiri, među kojima je i
Woody Allen, Marshall Brickman
(scenario), Diane Keaton (glavna nagrada za najbolji film 1978, a doživeo je uspeh i komercijalno i kod
ženska uloga) kritike. Popularnost ovog filma je bila toliko velika da su delovi dijaloga
Nominacije za Oskara: Woody postali sastavni deo žargona. Prošle su godine dok ljudi nisu prestali
Allen (glavna muška uloga) da paukove opisuju kao „velike kao Buick“. Eni Hol je bio položeni ispit
Allenove zrelosti, prekretnica u njegovoj karijeri i u načinu na koji su ljudi
videli njegov talenat. Do ovog filma njegov opus se sastojao od čistih
komedija, kao što su Banana i Povampireni Majls. Iako su ti filmovi i dalje
smešni, nijedan nema emotivnu rezonantnost ni relevantnost uhvaćenog
duha vremena kao Eni Hol.
Posle nadrealističkog, surovo skraćenog, uvodnog monologa, priča
ovog filma počinje na ulici Njujork Sitija, na kojoj Alvy sa prijateljem
Robom (Tony Roberts) razgovara o prirodi života. Rob je uveo Annie u
Alvyov život preko teniskog meča, gde je Alvyova najveća briga bila da
li će ga primiti u klub jer je Jevrejin (iako Allen insistira na činjenici da
Alvyov lik nije autobiografski, sličnosti između Alvya i Allena je previše
da bi bile slučajne). Film onda postaje priča o vezi između Annie i Alvya,
koja varira između stand-up komike, postmodernih izjava u kameru,
jevrejskog humora, opservacija na temu seksa, ljubavi i razlika između
Njujorka i Los Anđelesa i jednom veoma smešnom scenom sa jastozima.
Najverovatnije najpošteniji Allenov film, takođe je i njegov
emocionalno najzreliji film (ironično, o emotivnoj nezrelosti).
Originalni naziv je bio Anhedonia (nesposobnost da se
oseti zadovoljstvo), ali je promenjen u Eni Hol samo tri nedelje
pre premijere 1977. Iako nema nastavka, glavni aspekti priče
u filmu i spajanje Diane Keaton i Allena našli su svoj odjek u
njegovom kasnijem filmu Manhattan Murder Mystery. Eni Hol
je značajan i po prvim pojavljivanjima Christophera Walkena,
Jeffa Goldbluma, Beverly D’Angelo i Sigourney Weaver
(u nemoj ulozi na kraju filma). Još bizarnije, pojavljuju se i
Truman Capote i Marshall MacLuhan. Capote igra „nekoga ko
liči na Capotea“, a MacLuan je u poslednjem trenutku uleteo
kao zamena za Federica Fellinija. KK
620
621
SAD 90m Color LAST CHANTS FOR A SLOW DANCE
Režija: Jon Jost (1977)
Scenario: Jon Jost
Fotografija: Jon Jost
POSLEDNJA PRILIKA ZA SENTIŠ
Uloge: Tom Blair, Wayne Crouse, Mnogo pre nego što je američki „indi“ film stvorio fetiš serijskih
Jessica St. John, Steve Voorheis ubica, poljuljane muškosti, dugih kadrova i songova kao komentara,
mnogo pre Paul Schraderovog Fatalna nesanica (1991) ili opusa Paula
Thomasa Andersona ili Lodga Kerrigana, postojala je Poslednja prilika
za sentiš, napravljena sa smešno malo novca, sa kulminacijom u vidu
beskrajnog kadra ubice koji se vozi niz put uz sablasnu kantri baladu
„Fixing to Die“.
Slike, rezovi, čak i pesma dolaze od jednog čoveka - Jon Josta.
Poslednja prilika za sentiš je inaugurisao nešto što je kasnije bilo
poznato kao „Tom Blair trilogija“ (nazvana po sjajnom glavnom
glumcu) i zajedno sa Sure Fire (1990) i The Bed You Sleep In (1993),
ovaj film predstavlja najmanje poznat kamen temeljac savremenog
američkog filma.
Poslednja prilika za sentiš je, poput svojih komšija iz trilogije, očajnički
ali veoma lucidan dokument o društvenom slomu i kontradikciji. U
njemu antijunak luta predelom divljajući, prcajući, ubijajući. Jost njegovu
radnju obavija avangadrnom strukturom koja je čini istovremeno
fascinantnom i zastrašujućom. Film eskivira jeftine spektakle, ali
svejedno ide u krajnosti - klanje životinje, na primer, zamenjuje ubicino
podjednako ravnodušno oduzimanje ljudskog života. Ovo je rad koji
strateški izmešta svoje nasilje iz okvira forme „à la Godard“ sredine
60-ih: njegovo protresanje gledaoca je grub, ali neophodan gest koji je
kombinacija umetnosti i političke osvešćenosti.
Blago inspirisan slučajem Garya Gilmora, film zauzima ponosnu
poziciju, zajedno sa John McNaughtonovim Henri: portret serijskog ubice
(1990), najinteligentnije eksploatacije teške teme u kinematografiji.
Njegova sredstva distanciranja, filteri u boji, reči odštampane na ekranu
i rastegnuta trajanja teraju nas ne da osuđujemo nego da razumemo
ovu „deep dish“ američku kulturu zadojenu agresivnošću, nasljem i
mrzovoljnim isključivanjem svega „drugačijeg“. Najbolji indikator njegove
ambivalentne osetljivosti na stvarni svet koji prolazi su konstantne
pesme, istovremeno duševne i ironične melodije („ Hank Williams wrote
it long ago“, kaže jedan refren) koje nas vode mnogo dublje od umilnih
muzičkih pastiša u Altmanovom filmu Nešvil (1975). AM
622
STROSZEK (1977)
STROSZEK
Godine 1974. nemački reditelj Werner Herzog snimio je film Enigma
Kaspara Hauzera baziran na slučaju čoveka iz XIX veka koji je posle
mnogo vremena provedenog u ćeliji bačen iznenada u svet. Za glavnu
ulogu je odabrao Bruna S, uličnog svirača i stvarnog društvenog
autsajdera, koji svojim neobičnim govorom i histrionskim govornim
ritmovima sasvim opravdava izbor za ulogu muzičara i pijanicu tek
puštenog iz zatvora Bruna S. u filmu Stroszek. Otkrivajući život Nemaca
kao nezamislivo brutalan, on se udružuje sa prostitutkom (Eva Mattes)
i poluludom očinskom figurom (Clemens Scheitz). Oni se zajedno upute
u novi život, u Ameriku, ali završe u pusto banalnoj nedođiji. Bruno
konačno izvodi vrlo komplikovani očajnički gest. Sam kraj filma, u kome
se nalaze ski-lift, kamionet i kolonija dresiranih životinja iz cirkusa, je
jedan od najdivljačkijih i najnemilosrdnijih završetaka na filmu.
Herzogovi filmovi iz 70-ih su često lirski, prošarani mističnim
nemačkim romanticizmom. Stroszek je izuzetak. Ovo je brutalno,
lucidno viđenje sna o slobodi. Amerika, potpuno ogoljena od mistike,
predstavljena je kao duhovno pusta zemlja i zamka za neoprezne. A
završni prizor kokoške, koja manično igra na kakofonični zvuk harmonike Zapadna Nemačka (Skellig,
Werner Herzog, ZDF) 108m Color
i podvriskivanje brđanina, toliko je nepodnošljiva slika stanja ljudskog
roda, opsesivnog i nekontrolisanog, koliko i što je neko zahtevao od
Režija: Werner Herzog
publike da to gleda.
Međutim, ono zbog čega je ovaj film pravi fenomen jeste način na Scenario: Werner Herzog
koji Bruno S. gospodari ekranom, neukrotivim šarmom i žarom. Uprkos Fotografija: Stefano Guidi,
Wolfgang Knigge, Edward
stalnoj ulozi jurodivog, on predstavlja jedan od izuzetnih čudnih umova Lachman, Thomas Mauch
moderne kinematografije. Ovaj film je zbog svog naturalističkog pristupa Muzika: Chet Atkins, Sonny Terry
i molske tematike manje slavan od Herzogovih velikih vizionarskih Uloge: Pit Bedewitz, Burkhard
ludosti iz 70-ih, ali spada među njegove najbolje filmove i svakako Driest, Alfred Edel, Michael Gahr,
je jedan od najnemilosrdnijih ikada snimljenih filmova o evropskim Eva Mattes, Scott McKain, Ely
snovima o Americi. JRom Rodriguez, Bruno S., Clemens
Scheitz, Clayton Szalpinski,
Yuecsel Topcuguerler, Vaclav
Vojta, Wilhelm von Homburg,
Ralph Wade
623
Poljska (Polski, Zespol) 165m CZLOWIEK Z MARMURU (1977)
BW/ Color
ČOVEK OD MRAMORA
Jezik: Poljski
Režija: Andrzej Wajda Čovek od mramora Andrzeja Wajde je jedan od najboljih filmova ikada
Scenario: Aleksander Scibor- snimljenih u Poljskoj. Istovremeno je i veliko svedočanstvo moći filma.
Rylski Ovaj film, čija struktura podseća na Wellesovog Građanina Kejna
Fotografija: Edward Klosinski (1941), govori o ambicioznoj studentkinji filma Agnieszki (izuzetno
Muzika: Andrzej Korzynski uverljiva Krystyna Janda), čiji je diplomski film posvećen zaboravljenom
Uloge: Jerzy Radziwilowicz, „radniku-državnom heroju“ tokom 50-ih, slagaču cigli Birkutu
Krystyna Janda, Tadeusz (Jerzy Radziwiliwicz). U toj staljinističkoj eri, njega je komunistička
Lomnicki, Jacek Lomnicki, Michal propagandna mašina pretvorila u nacionalni mit. Uprkos teškoćama da
Tarkowski, Piotr Cieslak, Wieslaw
se nađu očevici Birkutove „sanktifikacije“ dve decenije kasnije, uporna
Wójcik, Krystyna Zachwatowicz,
Magda Teresa Wójcik, Boguslaw devojka uspeva da pronađe neke od njih i nagovori ih da progovore o
Sobczuk, Leonard Zajaczkowski, naivnom radniku.
Jacek Domanski, Irena Ispadne da je, nakon što je žrtvovan jednim činom sabotaže kada
Laskowska, Zdzislaw Kozien, je neko podmetnuo goruću ciglu u njegove ruke, mladi Birkut izgubio
Wieslaw Drzewicz
svoju nevinost i shvatio koliko je cinična bila ideja da bude pretvoren u
Filmski Festival u Kanu: Andrzej
Wajda (FIPRESCI nagrada),
legendu. U određenoj meri srodan likovima ruskog reditelja Vsevoloda
zajedno sa Miris Poljskog Cveća Pudovkina, Birkut počinje da oseća buđenje socijalne osvešćenosti,
iako ne u revolucionarnom smislu. Kada je počeo da postavlja
nezgodna pitanja komunističkim vlastima, oni su ga eliminisali. Na ovo
upućuje finale filma (mada je bio cenzurisan) - hrabro isticanje težnje
komunističke države da „proždire svoje voljene sinove“.
Na putu svoje istrage, Agnieszka sreće Jerzya Burskog (Tadeusz
Lomnicki), međunarodno priznatog filmskog reditelja koji je sa svojim
radom učestvovao u propagandnom stvaranju Birkutovog herojskog
lika - fragmenti „dokumentaraca“ Burskog su važni delovi u narativnoj
slagalici. Wajda sa divljenjem opisuje borbu mlade žene, ubeđujući nas
da je rediteljeva dužnost da uvek otkriva istinu. Taj moralni završetak
priče pojačava vrednost filma, što važi i za Wajdin film iz 1969, Sve na
prodaju, koji je parabola o istini i laži u filmu.
Čovek od mramora može se protumačiti na nekoliko nivoa: meditacija
na temu filma, ali i složen opis najgroznijeg perioda u istoriji komunizma,
godine staljinizma. Takođe je nagovestio društvene promene, prikazujući
početak jednog neizbežnog procesa - pada komunizma. Nastavak filma,
Čovek od čelika, fokusira se na radničke štrajkove u Gdanjsku i ostalim
poljskim gradovima u 80-im i u njemu ponovo igra Jerzy, ali sada u ulozi
Birkutovog sina.
Čovek od mramora je učvrstio Wajdin internacionalni status, koji se
ponekad nepravedno ocenjuje kao „akademski“. Zajedno sa Krysztofom
Kielsowskim i Krysztofom Zanussijem, on je postao protagonista
takozvane Kinematografije moralne teskobe, koja je imala veoma
prestižnu i subverzivnu reputaciju u Poljskoj. Ovaj film takođe potvrđuje
jednu tvrdnju koju je izrekao još jedan važan poljski reditelj Janusz
Zaorski, koji je primetio početkom 90-ih - „mi smo napravili svoje najbolje
filmove protiv države uz pomoć državnog novca“. Ta paradoksalna
situacija je ono što je omogućilo pojavu remek-dela kakvo je Čovek od
mramora. Ovo je nešto što se mora videti, a to naročito važi za one kojima
nije jasno zašto je Wajda 2000. godine dobio počasnog Oskara. DD
624
SATURDAY NIGHT FEVER (1977) SAD (Paramount, RSO) 118m
Color
GROZNICA SUBOTNJE VEČERI
Režija: John Badham
Ovaj filmski fenomen baziran je na članku iz magazina „Tribal Rites of the Produkcija: Milt Felsen, Kevin
New Saturday Night“, za koji je posle njegov autor Nik Cohn priznao da je McCormick, Robert Stigwood
bio izmišljen. Da li su diskoteke u Njujorku ili bilo gde drugde u svetu bile Scenario: Norman Wexler, po
pune mladih ljudi pre nego što se članak pojavio - stvarno nije poenta. članku iz magazina Tribal Rites
Poenta je da su oni u slapovima zasipali podijume, nakon što je uspeh of the New Saturday Night Nika
filma od diska napravio najveći plesni stil kasnih 70-ih. Cohna
Travolta, prethodno manja zvezda u TV seriji Dobro došli, Kotter, Fotografija: Ralf D. Bode
postao je tip koga su saletali na ulici nakon što se pojavio u belom odelu u Muzika: BeeGees, David Shire,
Mussorgsky
ulozi bruklinškog dečka Tonya Manera, kralja lokalne plesne dvorane. Uz
Uloge: John Travolta, Karen Lynn
podršku zarazne pesme grupe Bee Gees „Stayin’ Alive“, njegova uvodna Gorney, Barry Miller, Joseph
scena u kojoj hoda niz ulicu postala je korak koji treba imitirati. Njegovi Cali, Paul Pape, Donna Pescow,
plesni pokreti, na kojima je toliko dugo radio da je ubedio reditelja Johna Bruce Ornstein, Julie Bovasso,
Badhama da ga snima iz daljine, a ne u krupnom planu kako je to prvobitno Martin Shakar, Sam Coppola,
bilo planirano, bili su imitirani na mnogim plesnim podijumima. JB Nina Hansen, Lisa Peluso, Denny
Dillon, Bert Michaels, Robert
Costanzo
Travolta (glavna muška uloga)
625
SAD 83m BW KILLER OF SHEEP (1977)
Režija: Charles Burnett KOLJAČ OVACA
Produkcija: Charles Burnett
Charles Burnettov film Koljač ovaca kliznuo je u svet između dva
Scenario: Charles Burnett
popularna talasa u crnačkoj američkoj kinematografiji, perioda
Fotografija: Charles Burnett
„blaxploitation“ od početka do sredine 70-ih i revitalizacije crnačkog
Uloge: Henry G. Sanders, Kaycee
Moore, Charles Bracy, Angela
filma 80-ih koju je predvodio Spike Lee. Koljač ovaca ne pripada ni
Burnett, Eugene Cherry, Jack jednom od ova dva pokreta, s obzirom da je hrabriji i revolucionarniji od
Drummond bilo čega iz ovih perioda.
Pisac i reditelj Burnett se odlučio da istraži život američkih crnaca
u getu kroz priču o Stanu (Henry G. Sanders), koji je miran, ni po čemu
izuzetan čovek koji izdržava svoju mladu porodicu tako što radi u klanici.
Oni žive u Vatsu, u Kaliforniji, tokom 70-ih kada borba za život u urbanim
sredinama još uvek nije bila sinonim za kobni očaj droga, ubistava iz
automobila u pokretu i neraskidivog lanca siromaštva. Iako je krvavi,
užasno naporni posao koji Stan radi ono iz čega je potekao naslov
(naslov koji ceni činjenicu da se on bavi jednim poštenim svakodnevnim
poslom, bez prigovora), glavni naboj filma je u njegovoj nostalgiji za
nevinošću, koja je već nestajala do vremena kada je ovaj film snimljen
1977, u slavljenju običnosti njegovih likova. Dečica se igraju u ofucanim
dvorištima ispred kuća i prave igračke od onoga što mogu da pronađu.
Planira se izlet i planovi se urnebesno izmene pod uticajem stvarnog
života. Stan se podvlači pod sudoperu da popravi sifon, a kamera visi
nad njegovim mekanim, sklupčanim telom. Sve ovo zvuči jednostavno,
ali od te jednostavnosti film peva.
Film je snimljen sirovom crno-belom trakom koja filmu daje gracioznost
i izuzetan je po tome što je jedan od retkih američkih filmova u kome crni
likovi nisu metafore za nekoga ili za nešto drugo. Oni nisu prosto varijacija
na stereotipe ili samo pasivne žrtve ili gnevne reakcije na rasizam, klasnu
borbu ili krah američkog života. Burnettova kamera ulazi iza fasade i
javnih predstava o američkim crncima da bi pokazala ljude koji se nalaze
iza svega toga. On filmu daje lagan tempo, tako da se možemo udubiti
u lica i izraze. On dokumentarističkom veštinom beleži
intimnosti između žene i muža, roditelja i dece i prijatelja,
tako da se osećamo kao da otkrivamo tajne, one skrivene
tajne crnačke ličnosti koje nisu često prikazivane na filmu.
I nisu. Toliko filmova o Afroamerikancima filtrirano je
istovremeno i kroz užasnu istoriju i podmuklu rasističku
filmsku industriju da ono što se najviše dobijalo jesu
zagonetke u kojima se izvaljuju fore i pucnjevi pištolja
koji se ponavljaju iz jedne nameštene scene u drugu.
Burnett usporava stvari, ljušti slojeve, pravi okruženje koje
je namerno banalno i osvetljava duh ispod krvi i mesa.
On vam bez ikakvog napora i namere oduzima dah. Ne
pokušava da publiku zaspe teškim političkim temama,
a ipak je njegov film primer najradikalnije, subverzivne
umetnosti. Tera vas da preispitate sve drugo što ste čuli
ili videli o crncima, prisiljava vas da stvari sagledate i
saslušate na potpuno novi način. EH
626
627
SAD (AFI) 90m BW ERASERHEAD (1977)
Režija: David Lynch GLAVA ZA BRISANJE
Produkcija: David Lynch
Glava za brisanje je prvi celovečernji film Davida Lyncha, koji je nastao
Scenario: David Lynch
kao proizvod petogodišnjeg povremenog snimanja i postproduciranja.
Fotografija: Herbert Cardwell,
Pre ovog filma Lynch je snimio par obećavajućih, ali retko viđenih
Frederick Elmes
kratkih filmova. Ovaj popularni „ponoćni film“, ovaj „san o mračnim
Muzika: Peter Ivers, David Lynch
i uznemirujućim stvarima“, kako ga je sam Lynch opisao, obezbedio
Muzika: Fats Waller
je reditelju na samom početku karijere bazu vernih obožavalaca i
Uloge: Jack Nance, Charlotte
Stewart, Allen Joseph, Jeanne anticipirao izuzetni vizuelni izgled u filmovima Čovek slon (1980), Dune
Bates, Judith Anna Roberts, (1988) i Divlju u srcu (1990), kao i uvrnutu naraciju u Tvin Piks: "Vatro
Laurel Near, V. Phipps-Wilson, hodaj sa mnom" (1992), Hotel izgubljenih duša (1997) i Mulholand Drajv
Jack Fisk, Jean Lange, Thomas (2001).
Coulson, John Monez, Darwin Ovaj film se, zbog svog neuobičajenog zapleta, postindustrijske puste
Joston, Neil Moran, Hal Landon
Jr., Brad Keeler zemlje kao mesta dešavanja i crno-bele slike koji kao da su izvučeni
iz podsvesti neurotičnog slabića, dosta poredio sa ekspresionizmom
Kabineta doktora Kaligarija (1919), futurističkim prikazom raspadanja
grada iz Metropolisa (1926) i sa apsudrno nadrealističkim predelima
iz snova u Andaluzijskom psu (1929), što je sve prilično opravdano, bez
obzira na Lynchove tvrdnje da nijedan od tih filmova nije izvršio uticaj na
njega. Dodatak je i činjenica da iako većina komentatora počinje svoju
raspravu o ovom filmu naglašavajući da je pitanje „O čemu je ovaj film?“
pogrešno i sasvim nevažno, uglavnom nastavljaju tvrdeći da je, i pored
svojih brojnih idiosinkrezija, Glava za brisanje narativni film sa dijalogom,
protagonistom i manje-više linearnim pripovedanjem.
Ovu poslednju izjavu nije jednostavno dokazati konvencionalnim
sižeom. Film počinje sa čovekom koji neobično izgleda (Jack Fisk), koji
povlači poluge unutar planete izlomljenog obrisa, dok se iz usta našeg
lebdećeg „heroja“ Henrya Spencera (Jack Nance) pojavljuje crvolika
kreatura, koja verovatno ukazuje na začeće i rađanje. Kada stigne u
svoj stan u trošnoj zgradi koja se nalazi usred opustošenog gradskog
predela, komšija mu prenosi poruku njegove devojke Mary (Charlotte
Stewart), koja želi da ga vidi na večeri kod njenih roditelja. Za vreme
večere koja se sastoji od minijaturne kokoške iz koje curi krv i koja mrda
nožicama, Henry otkriva da je on otac prerano rođene bebe koja se još
uvek nalazi u bolnici. Mary se useljava kod Henrya, ali brzo odlazi jer joj
neprekidni plač izobličene i kvadriplegične bebe ne dozvoljava da zaspi.
Beba, koja izgleda kao nešto između animatroničnog reptila i fetusa
teleta, postaje izuzetno odvratna i mučena bolestima. Posle fantazije
o plavuši (Laurel Near) koja peva na sceni dok nogama gazi crve nalik
na pupčane vrpce u njegovom radijatoru i posle seksa za jednu noć sa
zavodljivom komšinicom (Judith Anna Roberts), Henry zamišlja da mu
glava otpada (zamenjena glavom njegove bebe) i onda biva odnešena
u fabriku gde će je pretvoriti u gumice na olovkama. Konačno Henrz
seče zavoje na svojoj bebi i ubija je oslobađajući pri tom brda penastih
iznutrica. U zaslepljujućem bljesku beline, Henry grli ženu iz radijatora, u
nečemu što bi se moglo shvatiti kao život posle smrti.
Nikakav prost siže, koliko god „precizan“ bio, ne može prikazati ton
ovog jedinstvenog i teškog filma. Osećanja neprijatnosti i užasa, koje
prouzrokuje gledanje i čiji se intenzitet samo pojačava pri ponovnom
gledanju, jednostavno su nezaboravna. SJS
628
CEDDO (1977) Senegal (Domireew, Sembene)
120m Eastmancolor
OTPOR
Jezik: Francuski / Volof
U filmu Otpor Ousmane Sembene, koji je jedna složena meditacija na Režija: Ousmane Sembene
temu afričke istorije, kralj jedne afričke nacije promenio je veru u islam, Scenario: Ousmane Sembene
dok je ratnička klasa (ceddo) zadržala svoju tradicionalnu religiju. U Fotografija: Georges Caristan
protestu protiv verskih ograničenja, jedan „ceddo“ kidnapuje kraljevu Muzika: Manu Dibango
ćerku. Ljudi jedni za drugima pokušavaju da je spasu i ne uspevaju, sve Uloge: Tabata Ndiaye, Moustapha
dok ne izbije građanski rat. Yade, Ismaila Diagne, Matoura
Elegantan i direktan, film eliminiše sve nepotrebne stvari, prikazujući Dia, Omar Gueye, Mamadou
ljude samo onakvima kakvi ispadaju dok se angažuju u delima i Dioumé, Nar Modou, Ousmane
Camara, Ousmane Sembene
debatama od velike političke važnosti, uspostavljajući na taj način
Berlinski Filmski Festival:
jednakost između govora i dela. U scenama ritualnog okupljanja saveta Ousmane Sembene (Interfilm
na javnim mestima, Sembene prikazuje argumente, kontraargumente i nagrada, forum novog filma)
optužbe, tako što kontrastira stilove govora i pokreta (zlovoljni imam i
njegove pristalice sa njihovim nabiflanim formulacijama i kraljev prijatelj
iz detinjstva sa njegovim gipkim, ekspresivnim gestovima).
Rediteljeva upotreba afroameričkih duhovnih pesama, koje su jedan
od njegovih najsmelijih i najsjajnijih poteza, proširuje kontekst filma na
pitanja afričke dijaspore i budućnosti afričkih seljaka predodređenih za
robovanje, koje vidimo okupljene u stado, žigosane užarenim gvožđem,
kako čekaju da budu transportovani. Ubacujući ove scene kroz glavni
narativni tok, Otpor tvori prekorni ton i krepku intelektualnu atmosferu
koja je svojstvena samo njemu. CFu
DER AMERIKANISCHE FREUND (1977) Zapadna Nemačka / Francuska

(Autoren, Losange, Moli Films,
AMERIČKI PRIJATELJ Road Movies, WDR, Wim
Američki prijatelj je sjajna adaptacija knjige „Ripley’s Game“ koju je Wenders) 127m Eastmancolor
napisala Patricia Highsmith 1974. i jedan od najelokventnijih izraza Wim Jezik: Nemački / Engleski
Wendersovog egzistencijalističkog univerzuma. U filmu Dennis Hopper Režija: Wim Wenders
igra Amerikanca koji se preselio u Evropu, koji navede hamburškog Produkcija: Renée Gundelach,
izrađivača ramova, za koga je otkrio da ima neizlečivu bolest, da počini Wim Wenders
ubistvo. Novčana nadoknada će pomoći čovekovoj ženi i sinu. Scenario: Wim Wenders, po
romanu Ripley’s Game Patricie
Film funkcioniše kao triler sa prigušenim ekspresionističkim bojama Highsmith
sjajne fotografije Robbya Mullera i suptilno napetom muzikom koji Fotografija: Robby Müller
doprinose atmosferi paranoidnog suspensa. Međutim, Američki prijatelj Muzika: Jürgen Knieper
je podjednako i sjajna psihološka studija koja vešto ocrtava strah, Uloge: Dennis Hopper, Bruno
zavist, oprez i konačno prijateljstvo, koji određuju odnos između dva Ganz, Lisa Kreuzer, Gérard Blain,
čoveka, od kojih je svaki na svoj način osuđen na propast. Nicholas Ray, Samuel Fuller,
Karakteristično za Wendersa u ovoj visoko produktivnoj fazi u Peter Lilienthal, Daniel Schmid,
Jean Eustache, Rudolf Schündler,
njegovoj karijeri, film takođe priča tomove o simbiotičkim i poremećenim
Sandy Whitelaw, Lou Castel
kulturološkim relacijama između Amerike i Evrope. U nekom pogledu
Filmski Festival u Kanu: Wim
ne toliko različit od Jean-Pierra Melvilla, film u svom suprotstavljanju Wenders nominacija (Zlatna
Holivuda i izraza i motiva evropskog art-filma odaje počast tim Palma)
tradicijama sa zgodnim kameo-ulogama Nicka Raya i Sama Fullera,
Jeana Eustachea, Gérarda Blaina i Loua Castela. GA
629
SAD (Blood Relations) 89m Color THE HILLS HAVE EYES (1977)
Režija: Wes Craven BRDA IMAJU OČI
Produkcija: Peter Locke
U sendviču između ozloglašenog prvenca Poslednja kuća na levo
Scenario: Wes Craven
(1972) i filma o natprirodnom koljaču Strah u ulici Brestova (1984), Wes
Fotografija: Eric Saarinen
Cravenov film Brda imaju oči teži da se izgubi u kritičarskim raspravama
Muzika: Don Peake
o glavnom američkom tvorcu horora. Danas je ovo možda istinitije nego
Uloge: Susan Lanier, Robert
Houston, Martin Speer, Dee
ikada, uzimajući u obzir meteorski uzlet Cravena u mejnstrim vode svojim
Wallace-Stone, Russ Grieve, John blokbasterskim serijalom Vrisak (1996, 1997, 2000). Neumoljiva hronika
Steadman, James Whitworth, nasilja protiv i unutar malograđanske porodice, Brda imaju oči obično
Virginia Vincent, Lance Gordon, preuzima ulogu Cravenovog „kultnog klasika“ koji slave rediteljevi najveći
Michael Berryman, Janus Blythe,
fanovi, koji je cenjen zbog svoje niskobudžetne estetike, poluironično
Cordy Clark, Brenda Marinoff,
Peter Locke hvaljen za arhetipske aluzije, kao i za eksploatacijske filmske teme.
Ovaj film zaslužuje razmatranje i kao jedan od najraskošnijih i najbolje
realizovanih filmova u celoj Cravenovoj karijeri.
Zaplet se neumoljivo kreće prema uspostavljanju strukturalne
podudarnosti između dve površinski različite porodice koje se
sukobljavaju u borbi na život i smrt, na pustom predelu koji služi kao
poligon za testiranje bombi američkog ratnog vazduhoplovstva. U jednom
uglu su pripadnici srednje klase, Carterovi iz predgrađa, koji su bili na
putu za Los Anđeles, ali su nesmotreno skrenuli kroz pustinju Juka ne
bi li obišli rudnik srebra koji su Ethel (Virginia Vincent) i njen muž „Veliki
Bob“ (Russ Grieve) nasledili od pokojne strine. U drugom uglu je klan
primitivnih svaštojeda koji nastanjuju okolna brda i kojima čvrsto upravlja
mutirani patrijarh-monstrum po imenu Jupiter (James Whitworth). Ta
grupa kanibalističkih gerilaca, koja stoji kao bilo koja sputana, potlačena,
ugrožena manjinska/društvena/etnička skupina, koja preživljava tako
što koristi bačene vojne viškove alata i oružja za krađe.
Kada slupaju auto u Jupiterovom delu pustinje, Carterovi otkrivaju
ostatke svoje ideološki nasleđene arogancije, represivnosti i sposobnosti
za poricanje, što ih čini prvorazrednom metom njihovih bezobzirnih,
nemilosrdnih neprijatelja. Veliki Bob bude razapet i konačno žrtvovan od
strane njegovog parnjaka Jupitera, kroz simpolični ritual koji predstavlja
potpuno odbacivanje judeohrišćanskih vrednosti - onih istih koje sam
Bob licemerno ističe u prethodnoj rasističkoj raspravi. Dvojica Jupiterovih
sinova izvrše kasnije napad na trejler Carterovih, gde siluju mlađu ćerku
Brendu (Susan Lanier) i ubiju njenu sestru i majku. Lišeni svih iluzija, u
očajničkom pokušaju da prežive, ostali članovi Carter porodice konačno
pronalaze dovoljno hrabrosti, lukavosti i besa da poubijaju svoje
neprijatelje. Poslednji kadar u filmu je crveno filtrirani prikaz zeta Douga
(Martin Speer), ludog od besa, koji se sprema da probode Jupiterovog
sina Marsa (Lance Gordon) u grudi, iako je Mars već sigurno mrtav.
Cravenova kreativnost nalazi poseban izražaj u mešanju i uklapanju
različitih žanrova, među kojima i horor, vestern, road film i siege
film (film opsade). Na nivou stila, Craven vešto koristi šok taktike i
iznenađenja da održi visok nivo napetosti tokom filma. A raznovrsna
upotreba kamere iz ruke, kadrova sa maskom da se pokaže tačka
gledišta, noćne fotografije i rafalne montaže sasvim su prožeti smislom
i održavaju ritam i tenziju naracije. SJS
630
Belgija / Holandija (Excelsior, SOLDAAT VAN ORANJE (1977)
Holland, Rank, Rob Houwer)
167m Eastmancolor
BORBA NA ŽIVOT I SMRT
Jezik: Holandski / Engleski Borba na život i smrt je Paul Verhoevenov najiscrpniji holandski film i
Režija: Paul Verhoeven najspektakularniji i najskuplji film iz te zemlje u to vreme. Predstavlja
Produkcija: Rob Houwer i najavu tema kojima će se Verhoeven vraćati u svom kasnijem
Scenario: Kees Holierhoek, holivudskom periodu.
Gerard Soeteman, Paul Borba na život i smrt opisuje avanture grupe holandskih studenata
Verhoeven, po knjizi Soldaat van u toku Drugog svetskog rata. Iako u početku pozdrave dolazak rata
Oranje ’40-’45 Erika Hazelhoff sleganjem ramenima i izjavom „malo rata bi dobrodošlo“, uskoro dođu
Roelfzema
u poziciju da moraju da biraju: pridruživanje Nemcima, pokret otpora ili
Fotografija: Jost Vacano
ilegala. U centru pažnje filma je Erik Lanshof (Rutger Hauer). Dok svi oko
Muzika: Rogier van Otterloo
njega moraju da biraju između različitih puteva, Erik uživa u slobodnom
Uloge: Rutger Hauer, Jeroen
Krabbé, Susan Penhaligon, prepuštanju da slučaj donese odluke za njega.
Edward Fox, Lex van Delden, Borba na život i smrt je najefektniji kada se u najsitnijim
Derek de Lint, Huib Rooymans, pojedinostima bavi socijalnim pitanjima koja su dominirala u vreme
Dolf de Vries, Eddy Habbema, rata u Holandiji. Svaki lik je mikrokosmos holandskog društva tokom
Belinda Meuldijk, Peter
rata. Oni nisu samo predstavljeni kao stvarni ljudi povezivanjem sa
Faber, Rijk de Gooyer, Paul
Brandenburg, Ward de Ravet, stvarnim osobama (u filmu se pojavljuje i kraljica Wilhelmina), već
Bert Struys su poslužili i kao detaljna analiza uticaja rata na promenu čoveka
i njegovog mišljenja, kao da nas film moli da ne osuđujemo već da
razumemo motive prijatelja i neprijatelja. EM
632
SUSPIRIA (1977) Italija / Zapadna Nemačka (Seda
Spettacoli) 98m Technicolor
SUSPIRIA
Suspiria Daria Argenta, svojom čistom, enigmatičnom uvrnutošću, služi Latinski
da nas podseti na činjenicu da nijedan film u stvari nije tekst, nego uvek Režija: Dario Argento
doživljaj. Suspiria je izrazito evropskog ukusa. Počinje poput nekog Produkcija: Claudio Argento,
italijanskog giallo-a (jeftinog trilera), nizom spektakularnih ubistava Salvatore Argento
postavljenih u baroknom stilu jednog mjuzikla. Ali, Argento vrlo brzo Scenario: Dario Argento, Daria
prebacuje u drugu brzinu otkrivajući ne svet koji se sastoji od ljudi sa Nicolodi, po knjizi Suspiria de
Profundis Thomasa De Quinceya
maskama i rukavicama, nego svet od natprirodnih sila, crne magije i
Fotografija: Luciano Tovoli
veštica gladnih ubijanja.
Muzika: Dario Argento, Agostino
Međutim, ovo nije samo zakasneli evropski ulazak u podžanr horora. Marangolo, Massimo Morante,
Takođe je i proizvod određenih stilskih uticaja, naročito Argentovog Fabio Pignatelli, Claudio
mentora, Maria Bave, koji je bio osnivač mnogih italijanskih žanrova Simonetti
čiji su vizuelno efektni prizori stvarani izuzetnom inteligencijom i Uloge: Jessica Harper, Stefania
ekonomičnošću. Verovatno najtrajniji doprinos Bavinog stila jeste Casini, Flavio Bucci, Miguel
Bosé, Barbara Magnolfi,
neumoljivi hod kamere koji je Argento na sjajan način učinio svojim
Susanna Javicoli, Eva Axén,
znakom i koji je danas, zahvaljujući rediteljima od Scorsesea do Sam Rudolf Schündler, Udo Kier, Alida
Raimia, postao osnovni deo savremenog filmskog jezika. Valli, Joan Bennett, Margherita
Suspiria se događa u klasičnom gotičkom okruženju - staroj plesnoj Horowitz, Jacopo Mariani, Fulvio
Mingozzi, Franca Scagnetti
akademiji. Prava priroda instrukcija dobijenih tamo otkriva se u kiši crva
koja okupa devojke jedne večeri. U ovoj čistoj šokantnoj gadosti nalazi
se i neka vrsta ključa, dok velike spektakularne scene postaju i same
test izdržljivosti. Dok gledaoci i glavna junakinja, studentkinja Susy
Banyon (Jessica Harper), bivaju vođeni tragovima
misterioznih i ezoteričnih otkrića, niz šokova u
filmu i efekata počinje da balansira na granici
izdržljivosti. To je tekstura celog filma, ne samo
u njegovim velikim nadrealnim smrtima, nego
i u najsitnijim gestovima, kao kada zlonamerni
instruktor plesa sipa vodu direktno u Susyna
usta, a teški stakleni bokal joj udara u zube.
Argentov film izdvaja se čak i među najboljim
filmovima iste forme zbog čistog intenziteta
vizuelnog i audio doživljaja. Ovo drugo duguje
mnogo propratnoj preteškoj muzici, koju je
radio reditelj sa svojim stalnim saradnicima,
rok sastavom Goblin. Ovo je košmarna bajka
od početka do kraja, koja kulminira grotesknim
sukobom sa najstarijom vešticom. Konačno,
Suspiria otkriva da je horor film neka vrsta
rituala inicijacije za protagonistu i za publiku, a
sam horor žanr neka vrsta sekularne misteriozne
religije. AS
633
Australija (Film House, VFC) THE CHANT OF JIMMIE BLACKSMITH
120m Eastmancolor
(1978)
Režija: Fred Schepisi
Produkcija: Fred Schepisi, PESMA DŽIMIJA BLEKSMITA
Roy Stevens Fred Schepisijeva adaptacija Thomas Keneallyevog senzacionalnog
Scenario: Fred Schepisi, po romana o mukama Aboridžina u Australiji krajem devetnaestog veka,
romanu Thomas Keneallya
kada su pitanja federacije i nacionalne nezavisnosti izbijala u prvi
Fotografija: Ian Baker
plan, suprotstavlja svemu tome marginalizaciju i čak destrukciju
Muzika: Bruce Smeaton
starosedelaca dok se formira moderna nacija belih doseljenika.
Uloge: Tommy Lewis, Freddy
Reynolds, Ray Barrett, Jack Ovaj film sledi tragični položaj glavnog lika mešane krvi (Tomy Lewis)
Thompson, Angela Punch koji ispašta zbog loših postupaka svojih belih poslodavaca, dok mu veza
McGregor, Steve Dodds, Peter sa vlastitim narodom slabi. Na kraju nalazi posao kod još brutalnije
Carroll, Ruth Cracknell, Don porodice, koja pokušava da ga glađu natera da prihvati njihovu odluku
Crosby, Elizabeth Alexander,
Peter Sumner, Tim Robertson,
da njegova žena mora da ode. Jimmie, koji je uvek strpljiv i skroman,
Ray Meagher, Brian Anderson, sada eksplodira i poubija ih. Obogaljen strašnim hicem iz puške,
Jane Harders konačno biva uhvaćen i pogubljen.
Filmski Festival u Kanu: Fred Ovo je u to vreme bio najskuplji film australijske filmske industrije
Schepisi nominacija (Zlatna u razvoju. Uprkos dobrim kritikama, film nije dobro primljen u svojoj
Palma)
zemlji, mada je imao uspešna prikazivanja u inostranstvu. Posetioci
bioskopa u Australiji su možda smatrali da je tema suviše neprijatna, a
prikazivanje nasilja šokantno. Ovaj film ostaje jedan od najpotresnijih i
najefektnijih tretmana rasizma i njegovih užasnih konsekvenci u istoriji
filma. RBP
Hong Kong (Shaw Brothers) 98m WU DU (1978)

Color
VU DU
Jezik: Cantonese
Režija: Chang Cheh Možda nose smešne maske i možda su nazvani po otrovnim životinjama,
Produkcija: Mona Fong ali glavni glumci u Čang Čeovom Vu Du nemaju ništa čemu bi se moglo
Scenario: Chang Cheh, Ni Kuang smejati. Pre bi se moglo reći, da su najbolji tim majstora borilačkih
Fotografija: To Kung Mo, veština ikada okupljenih u jednom filmu. Bruce Leejev status ikone/
Tsao Hui-chi mučenika nikada neće uvenuti, Chanova kombinacija komičnih i
Muzika: Yu Chen Yung borilačkih elemenata je bez premca, ali za pravu stvar obratite se
Uloge: Chiang Sheng, Philip Kwok, Otrovnicama.
Lu Feng, Wei Pai, Sun Chien, Lo Ovaj tim glumaca, Kuo Čoi (Gušter), Lo Meng (Krastača), Sun Čien
Meng, Wang Lung Wei, Ku Feng, (Škorpion), Lu Feng (Centipede), Vei Pai (Zmija) i Čiang Šeng („Hibrid“),
Lung Tu, Sun Shu Pei, Shih Liu
Huang, Shen Lao, Huang Lin Hui,
komplet je obučio Čang koji je imao njuha za stvaranje novih zvezda
Wang Ching-Ho, Cheng Wan Han borilačkih veština. Pomogli su u pravljenju koreografija za neke od najboljih
scena borbe na filmu. Borbe se odvijaju sa brutalnom elegancijom i
veštnom, u kojima je svaki novi pokret akrobatskiji od prethodnog.
Iako su fizičke mogućnosti glumaca glavna atrakcija, Čang takođe
radi nešto interesantno sa strukturom priče. Film se odvija poput
kinematografskog bilansa: ako dva negativca pretuku jednog pozitivca,
možete da se kladite da će posle toga dva pozitivca izvršiti silovitu,
matematički preciznu osvetu. Praćenje tih neobičnih numeričkih
struktura u Vu Du pruža dodatno zadovoljstvo pri gledanju filma - kao
da scene borbi nisu bile dovoljne same po sebi. EdeS
634
L’ARBERO DEGLI ZOCCOLI (1978) Italija / Francuska (Gaumont,
Gruppo Produzione Cinema,
DRVO ZA KLOMPE Italnoleggio, RAI, SACIS) 170m
U ovoj elegičnoj rekonstrukciji života lombardijskih seljaka, Ermanno Gevacolor
Olmi nudi ublažavanje nelagodnosti koja se mogla naći u njegovim Jezik: Italijanski
ranijim opisima savremene Italije: Posao (1961), Verenici (1962), Režija: Ermanno Olmi
Izvestan dan (1968), Okolnosti (1973). Nekoliko priča se pojavljuje Scenario: Ermanno Olmi
iz pojedinosti rada seljaka i njihovog života u zajednici: udvaranje i Fotografija: Ermanno Olmi
venčanje skromnog mladog para, otac koji obara drvo njegovog Muzika: Johann Sebastian Bach
zemljoposednika da napravi cipele koje će njegov sin nositi na putu do Uloge: Luigi Ornaghi, Francesca
škole, zatim, stari čovek pođubruje paradajz kokošijim izmetom da bi Moriggi, Omar Brignoli, Antonio
Ferrari, Teresa Brescianini,
brže sazreo. Blago osvetljenje iz skoro sasvim „prirodnog“ izvora i pre Giuseppe Brignoli, Carlo Rota,
svega diskretna, precizna muzika, stvaraju utisak prisustva realnosti Pasqualina Brolis, Massimo
na koju se nije uticalo. Kratko trajanje scena je rediteljeva težnja da Fratus, Francesca Villa, Maria
nam ne dopusti da se vežemo previše ni za jednu aktivnost niti tačku Grazia Caroli, Battista Trevaini,
Giuseppina Langalelli, Lorenzo
gledišta, dopuštajući da se film širi polako, u brojnim pravcima.
Pedroni, Felice Cessi
U jednoj sekvenci žena se moli dok hoda, napuni vinsku bocu na
Filmski Festival u Kanu: Ermanno
potoku i konačno je vidimo na ulazu u crku. Možda će ovde nemilosrdni Olmi (Zlatna Palma), (nagrada
gledalac optužiti Olmija za estetizam. Ali, takva kritika bi previdela ekumenskog žirija)
rediteljevu poentu o pozitivnoj ulozi vere u životu seljaka. Suzdržan
pristup ovoj temi čini ovaj film jednim od najdirljivijih i najzanimljivijih od
svih filmova o religiji.
Ako je kumulativni emocionalni efekat ovog filma blizak onom iz
filma Verenici, ranijem Olmijevom remek-delu čija se radnja odvija u
otuđenom, savremenom, industrijskom svetu, to samo pokazuje kako
su beskorisne reči kao „humanizam“ (koja se često vezuje za ovog
reditelja). Kombinacija duboke nesigurnosti i idealizma na kraju filma
Verenici izuzetno je potresna. Isto to nam ostaje i posle naizgled
pesimističnijeg kraja Drva za klompe i to bi moglo biti ono što, iznad
svega, obeležava Olmijev rad svojom uzbudljivošću i intenzitetom. CFu
635
SAD (EMI, Universal) 183m THE DEER HUNTER (1978)
Technicolor
LOVAC NA JELENE
Jezik: Engleski / Ruski /
Vijetnamski / Francuski Drugi film Michaela Ciminoa, koji je u suštini bio poznat kao holivudski
Režija: Michael Cimino scenarista, Lovac na jelene je automatski bio proglašen i kinematografskim
Produkcija: Michael Cimino, remek-delom i filmom mržnje koji je veoma iskrivio istoriju. Između ove
Michael Deeley, John Peverall, dve krajnosti film je postao i komercijalni hit, bez obzira što mu je fokus
Barry Spikings bio gubitak američke nevinosti tokom Vijetnamskog rata.
Scenario: Michael Cimino, Louis U uvodu vidimo grad čeličana u Pensilvaniji i tri radnika: Michael (De
Garfinkle, Quinn K. Redeker, Niro), Steven (Savage) i Nick (Walken), koji su regrutovani za odlazak u
Deric Washburn
rat. Međutim, pre nego što ostavi svoje prijatelje, Steven se venča, a
Fotografija: Vilmos Zsigmond
njegovo venčanje služi kao oproštajna žurka za regrute.
Muzika: Stanley Myers
„Jump cut“ u drugu državu. Sva trojica su ratni zarobljenici, koji na
Uloge: Robert De Niro, John kraju uspevaju da pobegnu iz zarobljeništva, uz par komplikacija. Steven
Cazale, John Savage, Christopher
Walken, Meryl Streep, George završi kao paraplegičar, Nick postaje emocionalni bogalj u jugoistočnoj
Dzundza, Chuck Aspegren, Shirley Aziji, a Michael, koga razdire krivica što je dopustio da mu prijatelji
Stoler, Rutanya Alda, Pierre stradaju, vraća se kući. Stvari za njega postaju još komplikovanije kada
Segui, Mady Kaplan, Amy Wright, se, u pokušaju da obnovi život slobodnog civila, zaljubi u Lindu (Meryl
Mary Ann Haenel, Richard Kuss, Streep), nekadašnju Nickovu ženu.
Joe Grifasi
Lovac na jelene, tokom svojih tri sata trajanja, daje nam izuzetno
Oskar: Barry Spikings, Michael
Deeley, Michael Cimino, John
snažne izvedbe i grupu neverovatno napetih scena. Prvo je to svadba,
Peverall (najbolji film), Michael koju posle zamenjuje scena ruskog ruleta o kojoj se do dan-danas
Cimino (režija), Christopher raspravlja. U međuvremenu su tu različiti opisi propadajućeg društva
Walken (sporedna muška uloga), u pensilvanijskim brdima, gde svaka scena sadrži momente iz kojih su
Peter Zinner (montaža), Richard nastale karijere De Nira, Walkena i Meryl Streep.
Portman, William L. McCaughey,
Aaron Rochin, C. Darin Knight
Ironično i sa čudnim prizvukom staromodnog patriotizma, likovi
(zvuk) nazdravljaju svojoj krhkoj povezanosti uz pesmu „God Bless America“,
Nominacije za Oskara: Michael tik pre nego što krene odjavna špica. Ova scena pruža skrhani,
Cimino, Deric Washburn, Louis pomirljivi komentar na jadno stanje stvari, u kome Amerika ispada
Garfinkle, Quinn K. Redeker izvor neverovatnog heroizma, kukavičluka, neznanja i slepog slavlja.
(scenario), Robert De Niro (glavna Najavljujući lažnu nadu novog dana, Lovac na jelene na taj način ispada
muška uloga), Meryl Streep
(sporedna ženska uloga), Vilmos
negativni američki klasik.
Zsigmond (fotografija) Pogled unazad i udaljavanje od razmišljanja o ratu iz 1978. takođe
demonstrira kako je film jedna provokativna domaća melodrama. Jureći
cik-cak kroz uski pogled na istorijske činjenice, film nudi bravurozni opis
vijetnamskog iskustva kanalisanog kroz individualce, bez nekog uzimanja
šireg društvenog konteksta u obzir. Najviše kritičara posmatra stvari na
ovaj način, navodeći pojednostavljeni, ako ne i rasistički prikaz Azijata
i uvrnutu upotrebu ruskog ruleta na ne manje od dva različita ključna
mesta u narativnom toku. Drugi se pak fokusiraju na homosocijalni, čak
homoseksualni, podtekst koji se tiče ratničke klase i njihove asimilacije
civilnog života, koji se tumači kao ženska sfera uticaja.
Međutim, poenta je možda najbolje izražena prepoznavanjem Lovca
na jelene kao prvog mainstream američkog filma koji se fokusirao na
Vijetnam. Istovremeno važan zbog toga što je pomogao da se prepravi
raspored za prikazivanje tzv. prestižnih filmova koji se prikazuju samo
krajem godine da bi se kvalifikovali za Oskara, takođe je i obezbedio
neizbrisive slike za pop-imaginaciju pre nego što je osvojio Oskara za
najbolji film. I sve to samo za predstavljanje naizgled banalne priče
radnicima koji su pozvani da se oduže domovini. GC-Q
636
GREASE (1978)
BRILIJANTIN
Kič klasik Brilijantin bio je za devojke u pubertetu tokom kasnih 70-ih
ono što je mladićima bio Rat zvezda. Travolta sa svojim zmijskim telom
i zalizanom kosom igra Dannya Zuka, kul lidera T-Birds-a u Rajdel
gimnaziji tokom 50-ih. On se zaljubljuje tokom raspusta u slatku malu
Sandy Olsson iz drugog grada i užasnut je kada se ona pojavi u njegovoj
školi jer bi njena devičanska pojava mogla da zasmeta njegovom stilu.
Baziran na brodvejskom mjuziklu Jima Jacobsa i Warrena Caseya,
film ima prastari zaplet: kul dečkić (Danny) neće da izlazi sa uštirkanom
dobricom (Sandy) i postane ljubomoran kada ona počne da izlazi sa
drugim. Tu ima raznih nesporazuma zahvaljujući prijateljima koji se
mešaju, a onda on shvati da je ljubav bitnija od toga da se bude kul i sve
se završi srećno i berićetno. Međutim, poenta ovde nije u priči. Svi ostali
sastojci koje je reditelj Randal Kleiser nabacao na gomilu su ono što je
od ovog filma napravilo jedan od najboljih filmskih mjuzikla ikada. Kao
što je pronašao dva savršena glumca za glavne uloge, Travoltu (koji je
bio baja nad bajama za tinejdžerke 1978, naročito posle mega-uspeha
sa Groznicom subotnje večeri) i Oliviu Newton-John (u ulozi koja je prvo
bila ponuđena Merie Osmond), podjednako su dobre i sporedne uloge,
od Didi Conn u ulozi lepotice Francuskiy, koja je odustala od kozmetičke
škole, do Stockard Channing u ulozi školske kurve Rizzo, pa do Frankia
SAD (Paramount) 110m Avalon kao Francuskiyn glas razuma.
Metrocolor Sjajne scene - trka automobilima po Thunder Road-u, u stilu Ben
Režija: Randal Kleiser Hura, Travoltine jadikovke u „drive-in-u“ dok animirani hot-dogovi igraju
Produkcija: Allan Carr, Neil A. na ekranu iza njega i, najbolje od svega, pesme i plesne tačke pune
Machlis, Robert Stigwood „jive-a“ i pucketanja prstima. Sve pesme su klasici, od tužne pesme
Scenario: Bronte Woodard, Allan o ljubavi „Hopelessly Devoted to You“ i „Sandy“ do seksi „You’re the
Carr, po mjuziklu Jima Jacobsa i
Warrena Caseya One That I Want“ (u kojoj Olivia prelazi iz lika fine devojke iz kraja u crnu
Fotografija: Bill Butler vamp ribu u sjajnim pantalonama), pa do živahne „Summer Nights“.
Muzika: John Farrar, John Farrar,
Najbolja je svakako „Greased Lightnin’“, čiji se pokreti vežbaju u milion
Barry Gibb tinejdžerskih domova decenijama posle pojavljivanja filma. JB
Muzika: Sylvester Bradford,
Warren Casey, Sammy Fain,
Jim Jacobs, Al Lewis, Richard
Rodgers, Louis St. Louis, Mike
Stoller, Ritchie Valens, David
White
Uloge: John Travolta, Olivia
Newton-John, Stockard Channing,
Jeff Conaway, Barry Pearl,
Michael Tucci, Kelly Ward, Didi
Conn, Jamie Donnelly, Dinah
Manoff, Eve Arden, Frankie
Avalon, Joan Blondell, Edd
Byrnes, Sid Caesar
Farrar (pesma)
638
DAYS OF HEAVEN (1978) SAD (Paramount) 95m
BOŽANSTVENI DANI Metrocolor
Režija: Terrence Malick
Terrence Malick je najneobičniji član generacije američkih reditelja koja
Produkcija: Bert Schneider,
se obično naziva holivudska renesansa, sa snažnim interesovanjem za Harold Schneider
vizuelnost koja podseća na klasični Holivud, naročito na Johna Forda, Scenario: Terrence Malick
čiju fascinaciju simetričnim kompozicijama i pejzažima Malick deli. Fotografija: Néstor Almendros
Njegova prva dva igrana filma, Pustara i Božanstveni dani, su u stilu Muzika: Ennio Morricone
priča o odmetničkom paru kao što je Arthur Pennova priča o Bonnie Uloge: Richard Gere, Brooke
u Clydeu. Ali, krimi priča koja leži u srcu svakog filma, naročito složeni Adams, Sam Shepard, Linda
ljubavni trougao u Božanstvenim danima između Richarda Gera, Brooke Manz, Robert J. Wilke, Jackie
Adams i Sam Shepard, teško da je ono što se najviše pamti. Malickova Shultis, Stuart Margolin, Tim
Scott, Gene Bell, Doug Kershaw,
zainteresovanost za film kao snažno iskustvo slika nigde nije bolje
Richard Libertini, Francuskiie
ilustrovana nego u ovom filmu, koji se pamti po slikama života u Americi Lemond, Sahbra Markus, Bob
XIX veka. Jad i čemer istočnih gradova prenaseljenih imigrantima u Wilson, Muriel Jolliffe
kontrastu su sa širokim, otvorenim prostorima američke prerije, dva Oskar: Néstor Almendros
okvira radnje povezana neizbežnim postojanjem socijalnih klasa. (fotografija)
Na istoku visoka klasa je predstavljena bezlično, a u preriji krajem Nominacije za Oskara: Patricia
dominira kuća zemljoposednika koji direktno zapošljava radnike i Norris (kostim), Ennio Morricone
(muzika), John Wilkinson, Robert
upravlja njima u polju. Ona je jasno vidljiv znak ljudskog rada i bogatstva.
W. Glass Jr., John T. Reitz, Barry
Malick daje napetost ovom okruženju tako što stavlja jednu ženu između Thomas (zvuk)
dva muškarca, a ona voli obojicu, stvarajući tako konačnu tragediju
prouzrokovanu njihovim gorkim rivalitetom, zbog borbe za ekskluzivnim
posedovanjem nekoga ko ne želi da bude posedovan. Malick, umesto
da se oslanja na dijalog da bi ispričao priču, koristi ono što su u osnovi
tehnike nemog filma: dobro dizajnirani prizori čije se značenje može
tačno odrediti po potrebi, upečatljivim off-komentarima koji zamenjuju
nekadašnje kartice sa objašnjenjima. U ovom filmu kao i u Pustari,
narator je žensko (sedamnaestogodišnja Linda Manz) i pozvana je da
opiše i objasni ponašanje muškaraca, naročito njihovo posezanje za
nasiljem koje izgleda toliko različito od njihovog boljeg dela ličnosti.
Uprkos lepoti i pastoralnosti prijatnog ambijenta, Božanstveni dani je
ispunjen borbom, destrukcijom i razmišljanjima o hirovima ljudskog
postojanja, nalik na skoriji Malickov film Tanka crvena linija. RBP
639
SAD / Italija (Target, Laurel) DAWN OF THE DEAD (1978)
126m Technicolor
ZORE ŽIVE SMRTI
Režija: George A. Romero
Produkcija: Claudio Argento, George Romero shvata metaforički uticaj horora na društvo kao nijedan
Dario Argento, Alfredo Cuomo, drugi reditelj. Svojim rediteljskim prvencem Noć živih mrtvaca (1968),
Richard P. Rubinstein on je uključio rasne relacije u 60-im na jednom skoro dokumentarnom
Scenario: George A. Romero nivou. Deset godina kasnije Zore žive smrti nastavlja Romerov trend
Fotografija: Michael Gornick odražavanja kolektivnih pitanja na najmanje očekivanim mestima. Kroz
Muzika: Dario Argento, Agostino priču o „živim mrtvacima“, Romero ovde istražuje sablasne odnose
Marangolo, Massimo Morante, između zombija i kulturnog kapitalizma, smeštajući svoj horor od svih
Fabio Pignatelli, Claudio
Simonetti
mesta baš u tržni centar.
Uloge: David Emge, Ken Foree,
Četiri begunca od gradskog nasilja, zombija i svega ostalog odluče
Scott H. Reiniger, Gaylen Ross, da helikopterom odlete u manje opasno okruženje. Pošto im ponestane
David Crawford, David Early, goriva i namirnica, sleću na krov jednog tržnog centra, koji nastanjuje
Richard France, Howard Smith, masa zombija koji jedu meso. Posle osiguravanja magacina, dvojica od
Daniel Dietrich, Fred Baker,
begunaca odluče da odu u malu pljačku. Posle prijatne kupovine, grupa
James A. Baffico, Rod Stouffer,
Jesse Del Gre, Clayton McKinnon, odluči da ostane u tržnom centru, obezbedivši izlaze, pobegavši od
John Rice zombija i živeći američki san.
Zore žive smrti je lukava kritika američkih potrošača: zombiji raširenih
ruku stopalima tapkaju na pop muziku Musak-a, glupavo tumaraju
tržnim centrom, posedujući samo najosnovniju potrebu da prežive.
Međutim, pored ovih automata, tu su i četiri ljudska stanovnika centra
koji dodaju kompleksnost Romerovoj kritici kapitalizma. Provodeći
mesece tamo, preživeli pretvaraju svoj magacin u udoban apartman,
uzimajući sve što im treba i što požele. Naravno, sveprisutni pogledi
na ogromni, napušteni tržni centar stalni su podsetnik da ovaj eksces
u konzumerizmu predstavlja samo skretanje pažnje sa opasnosti koja
postoji odmah tu iza vrata, opasnost koja se rodila iz samog ljudskog
nasilja.
Romerovi horori imaju trajni i sablasni kvalitet koji nas stalno gura iz
fantazije zombi horora, podsećajući nas da je stvarni život podjednako
zastrašujući. Smrtne brige u ovom filmu uznemiravaju nas čak i kada
ostavimo žive mrtvace iza sebe. KB
640
SHAO LIN SAN SHIH LIU FANG (1978) Hong Kong (Shaw Brothers)
115m Color
36. KOMORA ŠAOLINA
Jezik: Cantonese / Engleski
Kia-Liang Liu je najbolji koreograf scenskih borbi koji je ikada radio u Režija: Chia-Liang Liu
filmskoj industriji Hong Konga. Pošto je naoštrio zube kao stručnjak Produkcija: Mona Fong,
za borbe u najboljim filmovima Čeng Čea, napravio je film iz rediteljske Run Run Shaw
stolice, donoseći svoj nenadmašni osećaj za pokret sa sobom. Scenario: Kuang Ni
Nigde Liuov vizuelni dar nije tako vidljiv kao u filmu 36. komora Uloge: Lung Chan, John Cheung,
Šaolina. Poput mnogih drugih filmova sa borilačkim veštinama, ovo je Norman Chu, Hou Hsiao, Hoi San
prosta priča o osveti, ali jedna koja je neuobičajeno podeljena na tri Lee, Chia Hui Liu, Chia Yung Liu,
Lieh Lo, Casanova Wong, Yue
dela. U prvom, San Teova (Gordon Liu) porodica je poubijana od strane Wong, Siu Tien Yuen
Mančus i on se zaklinje na osvetu. U trećem, on sprovede tu osvetu. Ali
drugi deo je onaj u kome se priča, radnja i slika spajaju na veličanstven
način.
Centralnih sat vremena posvećeni su u potpunosti San Teovim
napornim treninzima u 36 odaja legendarnog Šaolin hrama, gde razvija
svoj um kao i svoje telo. Najviše se pamti scena u kojoj San Te mora da
odnese teške kofe sa vodom uz oštar uspon, a za njegove bicepse su
vezani bodeži - ako spusti ruke sam sebe ubada u grudi.
Zvezda fima je čuveni, ćelavi Gordon Liu. Intenzitet koji on unosi
u svoju izvedbu služi da filmu 36. komora Šaolina doda još jednu
izuzetnost. A, i da ne pominjemo scene borbi. Dovoljno je reći da vas
nikako neće razočarati. EdeS
UP IN SMOKE (1978) SAD (Paramount) 86m

Metrocolor
NESTALO U DIMU
Ovaj film bi bilo lako izbaciti iz ovog izbora kao komediju o travi koja Režija: Lou Adler, Tommy Chong
se dopada samo noćnim uživaocima marihuane i razuzdanim klincima Produkcija: Lou Adler, John Beug,
sa koledža, a ove grupe svakako ostaju njegovi najveći fanovi, ali to bi Lou Lombardo
značilo da se ignoriše inspirisana mešavina komedije improvizacije, Scenario: Tommy Chong,
apsurdnosti i slobodne ludosti koja taj film čini većim nego što je suma Cheech Marin
njegovih delova. Fotografija: Gene Polito
Prva i najbolja filmska ekskurzija ludo popularnog komičnog Muzika: Tommy Chong, Danny
dueta Cheecha Marina i Tommya Chonga, Nestalo u dimu rađa neke Kortchmar, Cheech Marin, Waddy
Wachtel
od najživopisnijih likova u komediji 70-ih. Pedro (Cheech) je jedan od
Uloge: Cheech Marin, Tommy
retkih protagonista koji igraju na saosećanje i na izrugivanje. On je Chong, Strother Martin, Edie
Amerikanac meksičkog porekla kome je sreća okrenula leđa, koji živi Adams, Harold Fong, Richard
u bedi, ali kupuje nečuvene dodatke za svoj ljubljeni automobil. Man Novo, Jane Moder, Pam Bille,
(Chong) je bitanga najvišeg reda, za koga je džoint veličine kobasice Arthur Roberts, Marian Beeler,
Donald Hotton, John Ian Jacobs,
samo aperitiv. Ali, svakako je najsjajnija izvedba Stacya Keacha u ulozi
Christopher Joy, Ray Vitte,
narednika Stedenka, večito napetog pandura koji ima tikove, a čija je Michael Caldwell
odlučnost povezana sa njegovom nekompetencijom.
Jedno od iznenađujućih zadovoljstava u ovom filmu jeste njegova
upotreba widescreen okvira. Niko ne bi očekivao da tako niskobudžetni
film bude tako pažljiv u svojoj kompoziciji. Film nije samo zabavan, već
ispada i veoma dobro napravljen. EdeS
641
SAD (Compass, Falcon) 91m HALLOWEEN (1978)
Metrocolor
NOĆ VEŠTICA
Režija: John Carpenter
Produkcija: Debra Hill, Kool Lusby Nijedan reditelj još od Hitchcocka nije uspeo da uhvati delikatni
Scenario: John Carpenter, voajerizam horora tako dobro kao John Carpenter u filmu Noć veštica,
Debra Hill koji je toliko ukorenjen u našim primordijalnim strahovima da nastavlja
Fotografija: Dean Cundey da definiše žanr horora više od 30 godina kasnije. Zaista poređenje
Muzika: John Carpenter Hitchcocka i Carpentera nije preterano. Noć veštica je prepun
Uloge: Donald Pleasence, Carpenterovih posveta Hitchcocku, od naziva likova, Sam Loomis i
Jamie Lee Curtis, Nancy Kyes, Tom Doyle iz Psiha (1960) i Pogleda u dvorište (1954), do davanja
P.J. Soles, Charles Cyphers, uloge Jamie Lee Curtis, ćerke Janet Leigh, zlosrećne žrtve pod tušem
Kyle Richards, Brian Andrews,
John Michael Graham, Nancy
u Psihu.
Stephens, Arthur Malet, Mickey Zaplet filma Noć veštica je dovoljno jednostavan: maskirani
Yablans, Brent Le Page, Adam psihopata Michael Myers probada i davi sve na svom putu ka grupi
Hollander, Robert Phalen, Tony prijatelja tinejdžera koji piju pivo i stupaju u seksualne odnose, dok ne
Moran
naiđe na jednu pravu silu u filmu, devičansku bejbisiterku Laurie Strode
(Curtis). Uprkos svom minimalizmu, socijalni strahovi predstavljeni u
dobro-protiv-zla zapletu filma Noć veštica ostali su nerazrešeni, što je
tehnika koja se ponavljala u koljačkim filmovima od Petka 13.(1980) do
Vriska (1996). Intenzitet scenarija Johna Carpentera i Debre Hill leži u
smeštanju užasa u mirno predgrađe, gde ljudi pretpostavljaju (ili su bar
pretpostavljali) da su deca sigurna i zdrava.
Dekonstruišući pretpostavke o zaštićenom imanju, kamera u Noći
veštica vrši nasilje nad fiktivnim gradom Hadonfildom, uz pomoć
pokretnih subjektivnih kadrova. Sam početak filma je sjajno izveden
subjektivni plan, koji predstavlja pogled tada šestogodišnjeg ubice.
Carpenter konstruiše čisto estetski strah, odvajajući Noć veštica od
njegovih neukusnih sledbenika. Tokom celog filma neko posmatra, ili
grabljivac ili plen. Potresi subjektivnosti u ovom filmu su obuzimajući
i kako se film odvija mi smo prepušteni zavirivanjima iza ćoška,
preko ramena, kroz prozore i iz ormara u nešto za šta znamo da je
predodređeno za propast.
Sjajan tempo i izuzetno dugi kadrovi uspevaju da održe adrenalin
dok Michael klizi kroz senke, ustajući iz mrtvih još jednom i još jednom
da juri pametnu Laurie. Na kraju smo ostavljeni da se pitamo koja je
granica između činjenica i fikcije. KB
642
Zapadna Nemačka (Albatros, DIE EHE DER MARIA BRAUN (1979)
Fengler, Autoren, Tango Film, Trio
Film, WDR) 120m Fujicolor
BRAK MARIJE BRAUN
Jezik: Nemački Kao i mnogi drugi filmovi nemačkog reditelja Rainera Wernera
Režija: Rainer Werner Fassbinder Fassbindera, uključujući i Effi Briest (1974), Lili Marlen (1981) i Čežnja
Produkcija: Michael Fengler Veronike Fos (1982), i ovaj se fokusira na ženski lik čija sudbina
Scenario: Rainer Werner reflektuje istoriju njegove zemlje. Maria (Hanna Schygulla), koja je udata
Fassbinder, Pea Fröhlich, za vojnika Hermanna (Klaus Lowitsch) tokom Drugog svetskog rata,
Peter Märthesheimer veruje da joj je muž poginuo u borbi. Kada se proglasi mir, ona počinje
Fotografija: Michael Ballhaus da radi u kabareu. Kada je napadne jedan američki vojnik sa ciljem
Muzika: Peer Raben da je siluje, ona ga, braneći se, slučajno ubije, što se dešava iste noći
Uloge: Hanna Schygulla, Klaus kada joj se muž vrati. On preuzima na sebe odgovornost za zločin i
Löwitsch, Ivan Desny, Gisela
Uhlen, Elisabeth Trissenaar,
dok je u zatvoru, Maria očajnički radi na iskupljenju i na pripremanju
Gottfried John, Hark Bohm, sigurnog života za dane koji će nastupiti posle njegovog puštanja iz
George Byrd, Claus Holm, Günter zatvora. Decenija neumornih napora pretvara je u uspešnu ženu od
Lamprecht, Anton Schiersner, karijere, ali sreća još uvek izgleda nemoguća jer se Hermann, iako sad
Sonja Neudorfer, Volker Spengler,
na slobodi, oseća neprijatno pored nje. On odlazi u Južnu Ameriku da
Isolde Barth, Bruce Low, Günther
Kaufmann, Karl-Heinz von stekne svoje sopstveno bogatstvo i konačno se krajem filma vraća. Ali,
Hassel, Kristine De Loup, Hannes Marijina sudbina se još jednom pokazuje kao surova, jer u noći njihovog
Kaetner pomirenja dovod gasa eksplodira i ubije ih oboje.
Berlinski Filmski Festival: Rainer Melodramatične premise ni na koji način ne umanjuju snagu ovog
Werner Fassbinder (žiri čitalaca
izuzetnog filma, koji, kroz specifičan slučaj, analizira, „nemačko čudo“.
Berliner Morgenposta), Hanna
Schygulla (Srebrni Medved), Obnova Nemačke, koja je skupo plaćena, uglavnom je spala na pleća
(izvanredna pojedinačna krhkih žena. Ne baš bez animoziteta prihvaćena, Fassbinderova ideja
dostignuća-cela ekipa), Rainer o posleratnom napretku je bila: „Ako su zidovi i rekonstruisani, srca
Werner Fassbinder nominacija su ostala slomljena“. Brak Marije Braun progovara o gubitku duše u
(Zlatni Medved)
društvu koje egzaltirano juri prosperitet. Maria, u sjajnom tumačenju
Hanne Schygulla, primorana je da ispašta zbog svoje potrage za
samopoštovanjem i dostojanstvom na neljudski način. Fascinirana
novcem, ona gubi svoju ženstvenost.
Uveren od strane Sirka da melodrama uvek funkcioniše, Fassbinder
je uspeo da izbegne sentimentalizam tako što je bio rigorozan i efikasan.
Čuveni „hladni pogled“ je i ovde našao svoje mesto. Tako nam ovim
filmom Fassbinder
još jednom poka-
zuje da je majstor
ženskih portreta.
DD
REAL LIFE (1979) SAD (Paramount) 99m Color
STVARNI ŽIVOT Režija: Albert Brooks
Produkcija: Penelope Spheeris
Albert Brooksov prvenac Stvarni život dugo je uživao status kultnog
Scenario: Albert Brooks, Monica
filma. Začet u svoje vreme kao komedija inspirisana jednim jedinim, Mcgowan Johnson, Harry Shearer
čuvenim medijskim događajem, američkom „TV verite“ serijom An Fotografija: Eric Saarinen
American Familly, film je ispao još dalekosežnija satira komlpetnog Muzika: Mort Lindsey
internacionalnog fenomena „reality TV“. Uloge: Dick Haynes, Albert
Razvijajući gorak ton svojih skečeva za šou Saturday Night Live, Brooks, Matthew Tobin, J.A.
Brooks ponovo sebe stavlja u potpuno neomiljeni centar urnebesno Preston, Joseph Schaffler, Phyllis
mizantropske, moderne bajke. Kada se Brooks i ekipa (sa kamerama Quinn, James Ritz, Clifford
Einstein, Harry Einstein, Mandy
nalik na astronautske) usele u dom jedne „obične, tipične“ porodice, Einstein, Karen Einstein, James
ništa ne ostaje realno ni normalno još zadugo. Zavodljivost glamuroznog L. Brooks, Zeke Manners, Charles
šoubiznisa i zamamnost svemoćnog dolara upravljaju svakom Grodin, Frances Lee McCain
transakcijom u ovom filmu, dajući mu brutalnu logiku.
Van Amerike, Brooks je često pozdravljan kao idiosinkretski,
radikalni filmski stvaralac. Stanley Kubrick je bio jedan od njegovih
najvećih fanova. Njegov bezobzirno svedeni stil, u službi forme komedije
koja nikoga ne pušta sa udice, namerno je uznemiravajući, skoro
antivudialenovski. Da je Brooks snimio samo Stvarni život, njegovo
mesto u analima alternativne američke kinematografije svejedno bi bilo
obezbeđeno. AM
MY BRILLIANT CAREER (1979) Australija (GUO, Margaret Fink,

NSWFC) 100m Eastmancolor
MOJA BRILIJANTNA KARIJERA
Režija: Gillian Armstrong
Jedan iz serije internacionalnih hitova koji je dospeo iz Australije u Produkcija: Margaret Fink
kasnim 70-im i početkom 80-ih, Moja brilijantna karijera takođe Scenario: Eleanor Witcombe, po
oslikava feministički pokret toga doba. Baziran na romanu australijske romanu Milesa Franklina
spisateljice (Miles Franklin) i sa prominentnom rediteljkom, Fotografija: Donald McAlpine
scenaristkinjom i producentkinjom, film prati odrastanje Sybylle (Judy Muzika: Nathan Waks
Davis), adolescentkinje koja živi u provinciji na razmeđu vekova. Muzika: Robert Schumann (from
Sybylla, odlučna da ostvari „sjajnu karijeru“, obraća malo pažnje “Kinderszenen”)
na ograničeniji život koji njena porodica i društvo očekuju da ona vodi. Uloge: Judy Davis, Sam Neill,
Kao malo muškobanjasta, ona se ne uklapa u kuću njene babe, gde su Wendy Hughes, Robert Grubb,
Max Cullen, Aileen Britton, Peter
žene elegantne i finih manira. Sybylli se udvaraju dvojica interesantnih Whitford, Patricia Kennedy, Alan
udvarača, ali nju spajaju sa Harryem Beechamom (Sam Neill). Međutim, Hopgood, Julia Blake, David
na kraju ona odluči da se suprotstavi braku, znajući da neće moći da Franklin, Marion Shad, Aaron
provede život kao ćerka farmera, čak ni sa onim koji joj pruža priliku Wood, Sue Davies, Gordon Piper
da se bavi svojom željom za pisanjem. Film se završava Sybyllom koja Nominacije za Oskara: Anna
Senior (kostim)
šalje poštom rukopis koji će biti objavljen pod nazivom Moja brilijantna
karijera. Uz sjajnu glumu sjajnog ansambla, ovo je i interesantan prikaz
politike polova sa početka XX veka. RBP
645
Zapadna Nemačka/Rusija STALKER (1979)
(Mosfilm, ZDF) 163m BW/
Eastmancolor
STALKER
Jezik: Ruski Kao i prethodni Solaris (1972), i Stalker je adaptiran prema popularnom
Režija: Andrei Tarkovsky SF romanu iz Istočnog bloka („Piknik pokraj puta“ Arkadija i Borisa
Produkcija: Aleksandra Demidova Strugackih) i koristi zamke žanra - ponovo misteriozni, moguće
Scenario: Arkadi Strugatsky, vanzemaljski fenomen koji diskutabilno materijalizuje najskrivenije
Boris Strugatsky, po romanu The želje nesavršenih istraživača - da postavi fundamentalna pitanja o
Roadside Picnic Arkadia i Borisa čovečanstvu, sećanju, želji i usamljenosti.
Strugatskog
U jednoj neimenovanoj maloj državi (u knjizi je to Amerika), pojavila
Fotografija: Aleksandr
Knyazhinsky
se Zona, verovatno kao rezultat pada meteorita ili posete iz svemira, u
Muzika: Eduard Artemyev
kojoj su zakoni fizike i geografije suspendovani. Iako vlasti obezbede
Uloge: Aleksandr Kajdanovsky,
granice Zone radi „zaštite“ od neopreznih, naslovni lik (Aleksandar
Alisa Frejndlikh, Anatoli Kajdanovski) je jedan od malobrojne grupe ranjenih senzitivaca koji
Solonitsyn, Nikolai Grinko, krijumčare ljude pored barijera i vode ih kroz opasan, ali magičan
Natasha Abramova prostor. Protiv volje njegove žene (Alisa Frejndlikh), koja mora da brine
Filmski Festival u Kanu: Andrei o njihovoj fizički promenjenoj, ali psihički obdarenoj ćerki, Stalker vodi
Tarkovsky (nagrada ekumenskog
dva čoveka-pisca u potrazi za inspiracijom (Anatoli Solonjicin) i naučnika
žirija—specijalna nagrada)
na tajnom zadatku (Nikolaj Grinko) u Zonu, pored zarđalih ostataka
prethodne vojne ekspedicije, kroz opasne i često
promenljive staze, do „prostorije“ u kojoj se želje
mogu ostvariti.
Nije nezamislivo da se roman braće Strugacki
jednog dana ponovo preradi kao akcioni film,
ali bi se film Tarkovskog pre mogao opisati kao
film refleksije: u Zoni, kretanje napred vrlo često
znači kretanje unazad i mnogo češće vidimo kako
putnici miruju, dok kamera ostaje na udaljenosti.
Dugi periodi bez reči praćeni su upečatljivom
muzikom i zvucima iz prirode i naglašavani
intenzivnim, izazovnim, možda beskorisnim
debatama između likova. Zona je jedno od velikih
magičnih mesta na filmu: močvarno zelenilo
i šumsko rastinje ustupa mesto vodenim,
blatnjavim, nenaseljenim ruševinama dok se
grupa približava potencijalno-mitskoj Prostoriji.
Kao MGM-ova zemlja Oz, i Zona je obojena
usred jednolične, monohromske realnosti, mada
Stalkerova ćerka - navodno deformisana zbog
toga što se njen otac izlaže Zoni - ima svoju
sopstvenu boju, pre svega u zapanjujućoj finalnoj
sceni koja otkriva njene telekinetičke moći na
jednostavan način, podjednako efektan kao
i krvavi šokovi Brian De Palminih filmova Keri
(1976) i Furija(1978). KN
646
ALIEN (1979) Velika Britanija (Fox, Brandywine)
117m Color
OSMI PUTNIK Režija: Ridley Scott
„U svemiru te niko ne može čuti kad vrištiš“. Ova rečenica na plakatima za Produkcija: Gordon Carroll, David
film Osmi putnik je klasičan mamac, ali se u bioskopima mogu čuti sasvim Giler, Walter Hill, Ivor Powell
odgovarajući vrisci. Pobeđujući maniju koja je vladala za filmom Ratovi Scenario: Dan O’Bannon, Ronald
Shusett, Dan O’Bannon,
zvezda, Ridley Scott je ponovo oživeo jeftini žanr zastrašujućih čudovišta
Walter Hill
iz svemira, spojivši ih sa izuzetnim, visokobudžetnim vizuelizacijama, i
Fotografija: Derek Vanlint
stvorio je zapanjujući SF horor film za odrasle, koji kida živce.
Muzika: Jerry Goldsmith
Dan O’ Bannonov sjajni scenario dosta duguje jeftinoj produkciji
Uloge: Tom Skerritt, Sigourney
iz 50-ih, Ono, i prati sablasnu formulu filmova Mačak i kanarinac ili Weaver, Veronica Cartwright, Harry
Deset malih indijanaca, ali ih smešta na svemirski brod sa mnogo većim Dean Stanton, Ian Holm, Yaphet
faktorom odvratnosti. Nostromo je ogromni međugalaktički tegljač sa Kotto, Bolaji Badejo, Helen Horton
minimalnom posadom na čelu sa kapetanom Dallasom (Skerrit), u koju Oskar: H.R. Giger, Carlo Rambaldi,
spadaju i bistra podoficirka Ripley (Weaver) i brodski mačak Jones. Brian Johnson, Nick Allder, Denys
Ayling (specijalni vizuelni efekti)
Odgovarajući na poziv u pomoć oni otkrivaju napuštenu vanzemaljsku
Nominacije za Oskara: Michael
letelicu i neobična jaja. Iz jednog jaja se izlegne parazit koji se hvata na
Seymour, Leslie Dilley, Roger
Kaneovo (Hurt) lice i napravi haos nakon što se Kane vrišteći sruši tokom Christian, Ian Whittaker (umetnički
doručka i iz njegovih grudi izroni vanzemaljsko stvorenje. Glasine kruže direktor)
da ostatak podele nije znao šta će se
dogoditi, što je njihov šok i gađenje učinilo
prirodnim. Scott proizvodi uzbuđenja
i pravi dramatiku upotrebom mračnih
hodnika dok članovi sve manje posade, koji
očigledno nisu pogledali ni jedan tinejdž
horor, jedan po jedan uleću u dvostruke
čeljusti zveri. Ono što je pretvorilo strah
u umetnost, uz pomoć vizuelnih efekata
koji su osvojili Oskara, je čudesni dizajn
Osmog putnika i umetničko vođstvo koje
meša upotrebu organskih motiva sa
metalnim i štedljiva pojavljivanja stvorenja
koje je dizajnirao umetnik H.R. Giger, i čija
je užasna lepota iznenađujuće graciozna
zahvaljujući sjajnon masajskom plesaču
Bolaji Badejou.
Sigurna Weaver je postala zvezda i
ikona preko noći svojom ulogom hrabre,
opstajuće Ripley, koja igra u uskoj majčici
i u pantalonicama. Kraj filma je u stvari
trebalo da igra gola, da bi naglasila
ranjivost čoveka u odnosu na savršenu
mašinu za ubijanje, ali je 20th Century Fox
zabranio to, u želji da dobije „R“ oznaku.
Neuobičajeno za horor franšizu, nastavci
su svi dodeljeni rediteljima sa snažnim
reputacijama za izuzetne vizuelne stilove
- Jamesu Cameronu, Davidu Fincheru i
Jean-Pierre Jeunet. AE
SAD (Fox) 100m Color BREAKING AWAY (1979)
Režija: Peter Yates ČETIRI MANGUPA
Produkcija: Peter Yates
Neki od najpronicljivijih prikaza moderne Amerike napravili su filmski
Scenario: Steve Tesich
stvaraoci obdareni autsajderskim okom. U Četiri mangupa, britanski
Fotografija: Matthew F. Leonetti
reditelj Peter Yates uspeva da u nešto što je mogla biti rutina tinejdž
Muzika: Patrick Williams
filmova, koja je zastarevala, investira uverljiv uvid u način na koji klase
Uloge: Dennis Christopher,
Dennis Quaid, Daniel Stern, funkcionišu u tom navodno besklasnom društvu.
Jackie Earle Haley, Barbara Na površini to je samo priča o zaluđeniku za biciklizam i italijanofilu
Barrie, Paul Dooley, Robyn Daveu (Dennis Christopher), koji je rastrzan između odanosti svojim
Douglass, Hart Bochner, Amy drugarima koji su kao i on matururali, svojim roditeljima radnicima i
Wright, Peter Maloney, John
Ashton, Lisa Shure, Jennifer K.
privlačnosti koju oseća za jednu studentkinju na univerzitetu, koji izgleda
Mickel, P.J. Soles, David K. Blasé ponekad kao da dominira njegovim gradom u Indijani. Da li će uloviti
Oskar: Steve Tesich (scenario) devojku, da li će on i ortaci pobediti studentske timove u biciklističkoj trci
Nominacije za Oskara: Peter Little Indy, da li će proći ili uošpte izaći na svoje ispite? Ali, pored sveg
Yates (najbolji film), Peter Yates smeha i akcije (a film je veoma smešan i veoma zabavan), tu se nalazi i
(režija), Barbara Barrie (sporedna ozbiljno, inteligentno i iznenađujuće iskreno ispitivanje na temu novca,
ženska uloga), Patrick Williams
obrazovanja, poslovnih perspektiva i privatnih aspiracija, kombinovanih
(muzika)
da izoblikuju nečiji život i osobu sa kojom neko deli svoj život.
Trebalo bi pomenuti i stručnost u izgradnji scene biciklističke trke
(Yates je na kraju krajeva napravio i Bulit), oštre dijaloge, preplitanje
etike i odnosa u stilu Howarda Hawksa, izvrsnost podele i sjajnu
upotrebu muzike. Velika zabava. GA
Zapadna Nemačka / Francuska DIE BLECHTROMMEL (1979)

/ Poljska / Jugoslavija (Argos,
Artémis, Bioskop, Film Polski,
LIMENI DOBOŠ
Franz Seitz, GGB-14, Hallelujah, Volker Schlondorffov Limeni doboš, alegorija o infantilizmu, ispričan
Jadran) 142m Eastmancolor je iz vizure Oskara Metzeratha (David Bennent), nemačkog dečaka
Jezik: Nemački / Poljski / Ruski na margini istorije. Omniscijentan pre rođenja, njegov život postaje
Režija: Volker Schlöndorff okvir za procenjivanje ponašanja odraslih, naročito u pogledu
Produkcija: Anatole Dauman, problematične, opsesivne seksualnosti. Kada dobije limeni doboš za
Franz Seitz
svoj treći rođendan, Oskar odbija da poraste čak i kada stari. Kasnije,
Scenario: Jean-Claude Carrière,
Günter Grass, Franz Seitz, Volker
posmatrajući uzdizanje nacizma, on udara u doboš i ispušta vrisak koji
Schlöndorff, po romanu Günter razbija staklo svaki put kada god je njegov libido izazvan ili razočaran.
Grass Međutim, postepeno Oskara njegova visina svodi na ništa više nego frik
Fotografija: Igor Luther šou, sugerišući istovremeno i odsustvo moralne savesti među ljudima
Muzika: Lothar Brühne, Maurice koji su podržavali Treći Rajh.
Jarre, Friedrich Meyer Tokom celog svog trajanja film šokira i zbunjuje. Cirkuska tačka
Uloge: Mario Adorf, Angela patuljaka pretvara se u vrhunac pariskog noćnog života. Jegulje izlaze
Winkler, David Bennent, Katharina
iz odrubljene konjske glave. Nacistički miting pretvara se u ples uz „Na
Thalbach, Daniel Olbrychski,
Tina Engel, Berta Drews, Roland lepom plavom Dunavu“. A najuznemiravajuće je kad Oskar, tinejdžer
Teubner, Tadeusz Kunikowski, zarobljen u telu dečaka koga igra dvanaestogodišnji dečak Bennent,
Andréa Ferréol, Heinz Bennent, vodi ljubav sa sluškinjom koja mu postaje maćeha, vrlo moguće
Ilse Pagé, Werner Rehm, Käte
začinjući svoje dete/brata.
Jaenicke, Helmut Brasch
Senzacija od kada se pojavio 1979. godine, Limeni doboš je fantazija
Oskar: Zapadna Nemačka (najbolji
film na stranom jeziku) koja se neprestano pokreće i okreće neočekivanim preokretima. GC-Q
648
ALL THAT JAZZ (1979)
SAV TAJ DŽEZ
„It’s showtime, folks!“ Ovaj fascinantni, maštoviti i intimno autobiografski
mjuzikl, koji još uvek deli publiku, je američki 8 ½, zapanjujuće otvorena
zaostavština Boba Fossa, nadarenog plesača, brilijantnog koreografa,
višestrukog osvajača Toni nagrade i Oskarovca, reditelja Kabarea.
Fossova neverovatno iskrena plesna drama, koju je osmislio, radio na
scenariju i napravio malo posle operacije na otvorenom srcu, kao njegov
alter ego ima strastvenog pušača, ženskaroša, tabletomana, koreografa
i reditelja Joa Gideona. Prezauzet je uvežbavanjem svoje erotikom
nabijene nove predstave, zastrašivanjem finansijera i jurcanjem za
dugonogim plesačicama da bi mario za probadanja u grudima. Joe
umire dok razmišlja o ličnim neuspesima, profesionalnim uspesima i
velikim trenucima. Brilijantan ili pretenciozan, u zavisnosti od ukusa,
Sav taj džez je nemilosrdno duhovit na temu života iza scene i uzbudljiv
na način na koji vešto otkriva opsesivno, sveproždiruće uzbuđenje onih
koji su strastveno posvećeni i opsednuti svojim poslom.
Senzacionalno igranje u džezi potpisu Fossovog stila i neverovatne
muzičke numere (sjajna uvodna numera na George Bensonovu soul
SAD (Fox, Columbia) 123m
verziju pesme „On Broadway“, još jedna u kojoj se pojavljuje čuveni
Technicolor
zabavljač Ben Vereen) naglašavaju ispovedne reminiscencije arogantne,
Režija: Bob Fosse
satirične teatarske eminencije. Ovo uključuje trenutke povratka
Produkcija: Robert Alan Aurthur
u njegove ofucane korene u „slepstiku“ i njegov nedovoljno sažaljiv
Scenario: Robert Alan Aurthur,
pogled na žene koje je voleo, iskorišćavao, obožavao i odbacivao tokom Bob Fosse
svog života (jedna od njih je očigledno bazirana na Fossovoj trećoj Fotografija: Giuseppe Rotunno
ženi, igračici i brodvejskoj zvezdi Gwen Vernon, a drugu glumi njegova Muzika: Ralph Burns, Peter Allen,
štićenica i kasnija partnerka Anne Reinking). Barry Mann, Mike Stoller, Antonio
Hrabro strukturisan i montiran, Sav taj džez osvojio je četiri Vivaldi
zaslužena Oskara i stoji uz Kabare kao jedna od dve najbolje muzičke Uloge: Roy Scheider, Jessica
drame u poslednjih 30 godina. Kako je ispalo, ovaj celuloidni epitaf Lange, Ann Reinking, Leland
Palmer, Cliff Gorman, Ben
koji nedvosmisleno ugađa samome sebi, stvoren je skoro deceniju Vereen, Erzsebet Foldi, Michael
pre samog događaja. Fosse je umro iznenada, mada neizbežno, od Tolan, Max Wright, William
srčanog udara 1987. godine, u trenutku kada je ponovo postavljao LeMassena, Irene Kane, Deborah
svoj brodvejski hit iz 1960. Slatko milosrđe (njegov rediteljski prvenac). Geffner, Kathryn Doby, Anthony
Holland, Robert Hitt
Njegovo nasleđe osetilo se u Oskarom ovenčanom Čikagu (2002),
Oskar: Philip Rosenberg, Tony
starom mjuziklu Kandera i Ebba, prerađenom u mračni, agresivni
Walton, Edward Stewart, Gary
„danse macabre“ koji prepoznajemo kod Fossa iz 70-ih. AE J. Brink (umetnički direktor),
Albert Wolsky (kostim), Alan Heim
(montaža), Ralph Burns (muzika)
Alan Aurthur (najbolji film),
Bob Fosse (režija), Robert Alan
Aurthur, Bob Fosse (scenario),
Roy Scheider (glavna muška
uloga), Giuseppe Rotunno
(fotografija)
Filmski Festival u Kanu: Bob
Fosse (Zlatna Palma), zajedno sa
Kagemusha
649
BEING THERE (1979)
DOBRODOŠLI MISTER ČENS
Iako ovo nije stvarno bio Peter Sellersov poslednji film (to je bio manje
poznati film The Fiendish Plot of Doctor Fu Manchu), Dobrodošli mister
Čens je generalno prihvaćen kao labudova pesma Sellersove karijere.
Baziran na romanu Jerzya Kosinskog iz 1971. ovo je film koji je Sellers
napravio za svoju dušu, jer je bio opsednut njegovim glavnim junakom,
jednostavnim baštovanom, Chanceom. Godine 1971, ubrzo posle izlaska
knjige, Sellers je Kosinskom poslao telegram u kome kaže „DOSTUPAN
U SVOM VRTU I IZVAN NJEGA“, iza koga je sledio njegov broj telefona.
Mora da je Sellersov uticaj pomogao da se film napravi, budući da
se radi o veoma neupadljivom i neobičnom delu čak i za standarde
70-ih. Priča je jednostavna: posle smrti njegovog bogatog poslodavca
Chaunceya Gardinera, skoro zaostali Chance (Sellers) biva zamenjen
za Gardinera. Prihvataju ga senator Benjamin Rand (Douglas) i njegova
žena (Maclaine), svaka njegova izjava biva prihvaćena kao mudra
opaska o stanju ljudskog postojanja. Posle niza događaja koji se graniče
sa uverljivošću, izgleda kao da će on postati predsednik SAD-a.
U manje sposobnim rukama, Dobrodošli mister Čens je mogao biti
nespretna parabola ili slabašna satira o ljudskoj naivnosti, ali pažljivo
odmerenom režijom Hala Ashbya i sjajnom glumom Petera Sellersa,
film funkcioniše predivno. Za ovo je takođe zaslužan i često urnebesni
scenario, koji igra na kartu verbalnih nesporazuma.
SAD /Velika Britanija / Zapadna
Sellers, koji je jednom rekao „Ja nemam apsolutno nikakvu ličnost.
Nemačka / Japan (BSB, CIP,
Enigma, Fujisankei, Lorimar, Ja sam kameleon. Kada ne igram ulogu, ja sam niko.“ uneo je moćnu
NatWest, Northstar) 130m pasivnost u ulogu, igrajući potpunu suprotnost njegovim maničnim
Technicolor komičnim kreacijama. Posle duge potrage za glasom odgovarajućim
Jezik: Engleski / Ruski za Chancea, pronašao je uzor u jednoličnom, opreznom tonu velikog
Režija: Hal Ashby britanskog filmskog komičara Stana Laurela. KK
Produkcija: Andrew Braunsberg
Scenario: Jerzy Kosinski, po
njegovom romanu
Fotografija: Caleb Deschanel
Muzika: Johnny Mandel
Uloge: Peter Sellers, Shirley
MacLaine, Melvyn Douglas,
Jack Warden, Richard A. Dysart,
Richard Basehart, Ruth Attaway,
David Clennon, Fran Brill, Denise
DuBarry, Oteil Burbridge, Ravenell
Keller, Brian Corrigan, Alfredine P.
Brown, Donald Jacob
Oskar: Melvyn Douglas (sporedna
muška uloga)
Nominacije za Oskara: Peter
Sellers (glavna muška uloga)
Filmski Festival u Kanu: Hal
Ashby nominacija (Zlatna Palma)
650
KRAMER VS. KRAMER (1979) SAD (Columbia) 105m Technicolor
Režija: Robert Benton
KRAMER PROTIV KRAMERA
Produkcija: Stanley R. Jaffe
Sedamdesete su počele Arthur Hillerovim staromodnim, plačljivim Scenario: Robert Benton, po
filmom Ljubavna priča ali su se završile ovim veoma modernim, romanu Averya Cormana
srceparajućim filmom reditelja i scenariste Roberta Bentona. Kada Fotografija: Néstor Almendros
Joanna Kramer (Meryl Streep) shvati da njen brak sa Tedom (Dustin Muzika: Herb Harris, John Kander
Hoffman) nikako ne funkcioniše, ona odlazi ostavljajući ga da odgaja Uloge: Dustin Hoffman, Meryl
njihovog malog sina Billya (Justin Henry). Do tada otac koji radi i koji Streep, Jane Alexander, Justin
je obezbeđivao više novca nego vremena i emocija za svoje dete, Ted, Henry, Howard Duff, George
Coe, JoBeth Williams, Bill Moor,
sada mora da nauči, kroz pokušaje i greške, kako da sam odgaja svog Howland Chamberlain, Jack
sina. Naravno, pošto ništa u filmskom životu ne ide glatko, baš kada Ramage, Jess Osuna, Nicholas
počne da shvata kako stvari funkcionišu, Joanna se vraća i želi da ga Hormann, Ellen Parker, Shelby
tuži za starateljstvo. Brammer, Carol Nadell
I Hoffman i Meryl Streep su sjajni u svojoj prirodnoj glumi (osvojili su Oskar: Stanley R. Jaffe (najbolji
film), Robert Benton (režija), Robert
Oskara za najboljeg glumca i najbolju sporednu žensku ulogu, a film je Benton (scenario), Dustin Hoffman
uzeo nagradu za najbolji film), naročito u napetim scenama u sudnici, a (glavna muška uloga), Meryl Streep
reditelj Benton pokazuje suzdržanost u trenucima stvaranja povezanosti (sporedna ženska uloga)
između Teda i sina, koje su lako mogle biti preglumljene i prerežirane. Nominacije za Oskara: Justin
Ovo je fascinantan i potresan pogled na pravi uticaj rastanka i razvoda Henry (sporedna muška uloga),
Jane Alexander (sporedna
i na roditelje i na decu . JB ženska uloga), Néstor Almendros
(fotografija), Gerald B. Greenberg
(montaža)
LIFE OF BRIAN (1979) Velika Britanija (HandMade,

Python) 94m Eastmancolor
ŽITIJE BRAJANOVO
Režija: Terry Jones
Žitije Brajanovo, koji počinje kao šala (kada su člana podele Erica Idlea Produkcija: John Goldstone
pitali koji će biti novi film Pajtonovaca, on je rekao „Isus Hrist: Žeđ za Scenario: Graham Chapman, John
slavom“), svojim razvojem postaje dosta suptilnije sredstvo. Doduše Cleese, Terry Gilliam, Eric Idle,
suptilan za montipajtonovski tim... Terry Jones, Michael Palin
Dok pokušava (neuspešno) da izbegne optužbe za blasfemiju time Fotografija: Peter Biziou
što jasno izriče da Brian, koga igra Graham Chapman, „nije Mesija, Muzika: Geoffrey Burgon, Eric Idle,
nego vrlo zločest mladić“, Žitije Brajanovo se brzo i ovlaš poigrava sa Michael Palin
likovima iz Novog zaveta, i usput pravi podjednako satirične i moralne Uloge: Graham Chapman, John
Cleese, Terry Gilliam, Eric Idle,
poente. Iako ovaj film, poput svih radova Pajtonovaca, predstavlja Terry Jones, Michael Palin,
u suštini kolekciju nadrealističkih, surovih i veoma smešnih skečeva Terence Bayler, Carol Cleveland,
povezanih labavom narativnom linijom, on ipak, iz dobrih razloga, ima Kenneth Colley, Neil Innes, Charles
jaku priču. U poslednjoj sceni gde na raspećima pevaju „Always look McKeown, John Young, Gwen
Taylor, Sue Jones-Davies, Peter
on the bright side of life“, dok Brian izdiše na krstu, napušten od
Brett
porodice, sledbenika i prijatelja, vidi se da je ovo svakako najsumornija
od svih komedija još od Kubrickovog Dr. Strejndžlav (1964). Ovaj
veliki internacionalni hit skoro da nije uspeo da se realizuje, dok ga
nije pomogla producentska kuća bivšeg člana grupe Beatles Georga
Harrisona - HandMade Films. KK
651
SAD (Omni, Zoetrope) 153m APOCALYPSE NOW (1979)
Technicolor
APOKALIPSA DANAS
Jezik: Engleski / Francuski /
Vietnamski/ Kmerski „Užas! Užas!“ Tokom rata u Vijetnamu, kapetan Willard (Martin Sheen)
Režija: Francis Ford Coppola dobija naređenje da pronađe i „u potpunosti uništi“ komandanta
Produkcija: Francis Ford Coppola, specijalnih jedinica, pukovnika Kurtza (Marlon Brando), koji je postao
Gray Frederickson, Fred Roos, odmetnik. Willardovo putovanje je površinski gledano jedna akciona
Tom Sternberg. avantura, ali je podjednako očigledno i alegorija o ludilu rata i putovanju
Scenario: John Milius, Francis ka otkriću samog sebe. Kada se Brando konačno pojavi na kraju, film
Ford Coppola, po romanu Heart postaje filozofska potraga za rešenjem nerešivih misterija ludila i zla.
of Darkness Josepha Conrada
Ovaj Francis Coppolin ep razvio je vatreni, proratni pisac John Milius
Fotografija: Vittorio Storaro
sa Coppolinim zotropskim kolegom i sabratom u antiratnom angažmanu,
Muzika: Carmine Coppola,
liberalom Georgeom Lucasom, kao labavu adaptaciju Joseph Konradovog
Francis Ford Coppola, Mickey
Hart, The Doors, Wagner romana „Srce tame“ iz 1902, koji je bio odgovarajući ratu koji se u to vreme
Uloge: Marlon Brando, Robert vodio. Druga glavna inspiracija bila je Homerova „Odiseja“, zbog čega je
Duvall, Martin Sheen, Frederic Coppola u trenutku opuštenosti nazvao svoj film „Idiotiseja“. Teškoće
Forrest, Albert Hall, Sam prilikom snimanja filma su ušle u legendu, postale predmet nekoliko
Bottoms, Laurence Fishburne, knjiga i dovele do dokumentarca Hearts of Darkness:A Filmmaker’s
Dennis Hopper, G.D. Spradlin, Apocalypse. Snimanje od 16 nedelja na Filipinima pretvorilo se u 238
Harrison Ford, Jerry Ziesmer,
Scott Glenn, Bo Byers, James dana snimanja. Sheen, koji je tada imao samo 36 godina, pretrpeo je
Keane, Kerry Rossall skoro fatalni srčani udar na lokaciji, ali se pet nedelja kasnije vratio.
Oskar: Francis Ford Coppola, Brando se pojavio na snimanju predebeo i nespreman, što je dovelo do
Fred Roos, Gray Frederickson, ponovnog osmišljavanja kako da završe film pre nego što ih sve poubija.
Tom Sternberg (najbolji film), Nesavršena ali zapanjujuća kinematografija, a scene filma su
Francis Ford Coppola (režija), nezaboravne. Apokalipsa danas počinje (uz pesnu The Doors-a „The
John Milius, Francis Ford Coppola
(scenario), Vittorio Storaro
End“) sa uzbudljivom montažom dok Willarda opsedaju njegovi slomljeni
(fotografija), Walter Murch, Mark i propali demoni, u jednoj hotelskoj sobi u Sajgonu. Njegova nezamenljiva
Berger, Richard Beggs, Nathan i izuzetno citirana naracija, kao ideja koja je došla kasnije tokom
Boxer (zvuk) montiranja filma, napisana je perom Michaela Herra, čija je reportaža
Duvall (sporedna muška uloga),
Dean Tavoularis, Angelo P.
Graham, George R. Nelson
(umetnički direktor), Richard
Marks, Walter Murch, Gerald
B. Greenberg, Lisa Fruchtman
(montaža)
Filmski Festival u Kanu: Francis
Ford Coppola (FIPRESCI nagrada),
(Zlatna Palma), zajedno sa Die
Blechtrommel
652
iz Vijetnama u Dispatches takođe bila jedna od inspiracija za Miliusa.
Uputivši se uzvodno patrolnim čamcem, Willard i posada se sastaju
sa njihovom vazdušnom konjicom, kojom komanduje jedan od velikih,
zastrašujućih ludaka sa ekrana, pukovnik „I love smell of napalm in
the morning“ Kilgore (Duvall), poremećeni, harizmatični zaluđenik za
surf, sa kaubojskim šeširom, koji naređuje jutarnji napad na priobalno
selo koje drže Viet-Kongovci, što je majstorija u ovom filmu. Eskadrila
poleće u cik zore dok trubač svira tradicionalni konjički juriš. Kilgore
iz svog helikoptera pušta da grmi Wagnerova kompozicija „The Ride
of the Valkyries“ i seje „smrt odozgo“ u oblacima dima i vatre. Scena
se završava Kilgorovim ozloglašenim, panagirikom želativizovanim
benzinom: „It smelled like...victory“. Ovo je bio samo prvi od nekoliko
nadrealnih, košmarnih, drogirano rokerskih susreta koji živo evociraju
fatalne kulturne sukobe i psihoze rata, koji vode ka „kapiji pakla“, sukoba
kod zadnje vojne postaje pre granice sa Kambodžom i scene „acid-trip“
pomahnitalosti plamena, vriskova i pucnjave.
Sa druge strane granice čekaju odrubljene glave i atmosfera smrti
koji okružuju ograđeno Kurtzovo naselje. Još jezivije, čekaju i brbljivi
fotoreporter (Hopper) i teatralni Brando, čije je klanje izmiksovano sa
žrtvovanjem vola. Krajnji horor ovog hipnotičkog puta ipak je blizina
kojom je uhvaćena stvarnost Vijetnama. AE
SAD (Aspen) 94m Technicolor THE JERK (1979)
Režija: Carl Reiner KRETEN
Produkcija: William E. McEuen,
David V. Picker Iako je uglavnom bila pogrešno shvaćena kada se pojavila, Carl
Scenario: Steve Martin, Carl Reinerova šašava komedija ispostavila se kao treći najveći uspeh na
Gottlieb, Michael Elias blagajnama te godine. Filmski prvenac komičara i pisca Steva Martina,
Fotografija: Victor J. Kemper njegov koncept o idiotu koji živi svoj san uprkos svemu, bio je daleko
Muzika: Jack Elliott ispred svog vremena. Godinama kasnije, preterana stereotipizacija
Uloge: Steve Martin, Bernadette stvorila je temelj za uspešne komedije braće Farrelly, u kojima je Martin
Peters, Catlin Adams, Mabel ponovljen samo u okviru njihove opscenosti i otvorenih seksualnih
King, Richard Ward, Dick Anthony referenci za publiku 90-ih, koja je bila otpornija na šok.
Williams, Bill Macy, Dick O'Neill,
Maurice Evans, Helena Carroll,
Glavni lik u Kretenu, sedokosi, mršavi i bledi Navin R. Johnson
Ren Woods, Pepe Serna, Sonny (Martin), odgajen je kao „siromašno crno dete“. To je smešno jer je
Terry, Brownie McGhee, Jackie hrabra i indiferentna istina. Navina su ostavili kao bebu i usvojila ga je
Mason crnačka porodica koja je imala ljubavi na pretek. Šokiran saznanjem
da on nije prirodno dete Johnsonovih, naivni mladić kreće u Sent
Luis u potrazi za svojom sudbinom. Put je prijatan i vodi naivnog i
srećnog kretena do slave, bogatstva i ljubavi. Bernadette Peters,
koja je u to vreme bila u vezi sa Martinom, igra ulogu tihe devojke iz
porodice Gibson, mekanih udova, i predstavlja stilizovanu pozadinu
za pleneće komičarske veštine glavnog lika. Ovaj film je doveo do
neuspešnog rimejka i pilot epizode za TV seriju. Nadanja su bila velika
ali neispunjena, jer je sledeće spajanje Martina i Petersove bilo tek u
filmu Novčići sa neba (1981), koji je žalosno promašio vreme. KK
SAD / Velika Britanija (Henson, THE MUPPET MOVIE (1979)

ITC) 97m Eastmancolor
MAPET ŠOU
Režija: James Frawley
Produkcija: Jim Henson Kada road film nije road film? Kada su putnici na tom putu gomila lutki
Scenario: Jack Burns, Jerry Juhl ili tačnije Mapeta, koje je kreirao Jim Henson, čiji je smisao za apsurd
Fotografija: Isidore Mankofsky izvršio revoluciju u dečijem programu. Iako je svoje „zvezde“, Kermita
Muzika: Kenny Ascher, Žapca, Medveda Fozzya, Psa Ralpha i Miss Piggy, smestio u stvarni svet
Paul Williams (za razliku od muzičke pozornice „The Muppet Show“) koji im oduzima
Uloge: Jim Henson, Frank Oz, njihovu magiju, Mapet šou još uvek ima pregršt čarolije u sebi. I naravno
Dave Goelz, Jerry Nelson, Richard blesavosti, jer se Mapeti ne slažu baš uvek sa zakonima logike, a da i
Hunt, Charles Durning, Austin ne pominjemo fiziku.
Pendleton, Scott Walker, Edgar
Bergen, Milton Berle, Mel Brooks,
Kermit je žabac sa sela koji je krenuo u Holivud da postane zvezda
James Coburn, Dom DeLuise, i on usput pokupi šaroliku ekipu, prevaziđe nekoliko prepreka i izbegne
Elliott Gould, Bob Hope hvatanje od strane negativca koji želi da ga iskoristi kao maskotu za
Nominacije za Oskara: Paul lanac restorana žabljih bataka. Ali, zaplet postaje tek sporedna stvar u
Williams, Kenny Ascher (muzika), odnosu na pesme i pojavljivanja raznih zvezda (od kojih su neke takođe
Paul Williams, Kenny Ascher
Mapeti), koja kulminiraju pojavljivanjem Orsona Wellesa. Muzika je
(pesma)
zarazna, glasovi su (zahvaljujući ljudima kao što su Jim Henson i Frank
Oz) veoma ekspresivni, a celo delo je puno vrtoglave zabave. JKl
654
MANHATTAN (1979)
MENHETN
„Prvo poglavlje. On obožava Njujork Siti. Idealizovao
ga je preko svake mere“. Satiričan i ljubak, Menhetn je
zanosan vrhunac Woody Allenove filmske ljubavne veze
sa Njujork Sitijem, i čak i počinje kao ljubavna poruka,
sa privrženom montažom prizora tog grada. Njegov film
iz 1977, Eni Hol, osvojio je glavne nagrade, ali ovaj
sledeći gorko-slatki film (takođe su ga napisali Allen i
Brickman) je savršeni balans između cinčne, izuzetno
dobre duhovitosti i dobro ciljanih povreda. Allenov
romantični intelektualac Isaac Davis, pisac komedija,
povređen je od strane pretenciozne WASP/Redklif ribe
Mary Wilke (Diane Keaton) i beži nazad preslatkoj i finoj,
zabrinjavajuće mladoj Tracy (Mariel Hemingway), koju je povredio. SAD (Rollins & Joffe) 96m BW
Menhetn ima neke iste elemente koje možemo naći i u Eni Hol, za Režija: Woody Allen
koje je počelo da se smatra da su Woodyev potpis. Tu su protagonisti Produkcija: Charles H. Joffe
koji su ovisnici o psihijatrima („On je uradio dobar posao na tebi, Scenario: Woody Allen,
znaš......tvoje samopoštovanje je za stepenik niže od Kafkinog.“) i odnos Marshall Brickman
sa prijateljem pun poveravanja i doskočica (ovde je to Michael Murphy). Fotografija: Gordon Willis
Među užicima filma su i jedno od prvih pojavljivanja Meryl Streep (kao Muzika: George Gershwin
antagonistička bivša žena), širokougaoni kadrovi koji prave atmosferu, Uloge: Woody Allen, Diane
kao scena u zoru u kojoj Allen i Keatonova sede na klupi ispod mosta Keaton, Michael Murphy, Mariel
u 52. ulici (slika koja je iskorišćena za poster), ili kompozicija prilikom Hemingway, Meryl Streep, Anne
Byrne, Karen Ludwig, Michael
njihovog izlaska u planetarijum, svetla crno-bela kinematografija O’Donoghue, Victor Truro, Tisa
Gordona Willisa i impresivna muzika Georgea Gershwina (koju je svirao Farrow, Helen Hanft, Bella Abzug,
orkestar Njujorške filharmonije i dirigovao Zubin Mehta). Gary Weis, Kenny Vance, Charles
Na kraju filma nalazi se posebno veliki momenat otkrića, kada Levin
Woody/Ike u monologu razmišlja o tome da stanovnici Menhetna samo Nominacije za Oskara: Woody
Allen, Marshall Brickman
stvaraju neuroze da bi izbegli „više nerešivih, užasavajućih problema (scenario), Mariel Hemingway
vezanih za univerzum“ i razveseljava sebe (i publiku) nabrajajući (sporedna ženska uloga)
privlačan skup ljudi i stvari, počevši sa Grouchom Marxom, sportom,
muzikom, književnošću, umetnošću, hranom i ne zaboravljajući filmove
- koji život čine vrednim življenja. AE
655
Australija (Crossroads, Kennedy MAD MAX (1979)
Miller) 93m Eastmancolor POBESNELI MAKS
Režija: George Miller
Produkcija: Byron Kennedy
Iako je Drumski ratnik (1981), drugi deo George Millerove
postapokaliptične trilogije dobio najviše pohvala kritike, zapanjujući
Scenario: James McCausland,
George Miller Pobesneli Maks, koji je pušten u distribuciju dve godine ranije, zapravo
Fotografija: David Eggby je ono od čega je sve počelo. Jer upravo je ovde mesto gde je Miller prvi
Muzika: Brian May put na ekran doveo njegovu paklenu viziju opustošene Australije kojom
Uloge: Mel Gibson, Joanne haraju bande, uz pomoć novog mladog glumca po imenu Mel Gibson.
Samuel, Hugh Keays-Byrne, Steve Gibson je imao samo 23 godine kada je pobedio u izboru za ulogu
Bisley, Tim Burns, Roger Ward, Maxa Rockatanskog. I bio je toliko nepoznat da kada se Pobesneli
Lisa Aldenhoven, David Bracks, Maks pojavio u Americi trejleri nisu ni uključivali njegovo ime jer su
Bertrand Cadart, David Cameron,
Robina Chaffey, Stephen Clark, se usredsredili na prikazivanje eksplozija i sudara automobila. U
Mathew Constantine, Jerry Day, retrospektivi, Gibsonov izgled antiheroja u kožnoj jakni je naravno
Reg Evans ključni element u ovom filmu.
U opustošenoj Australiji iz budućnosti Rockatansky je pandur na
motoru koji se trudi da održi red u društvu koje se brzo integriše.
Bande jurcaju duž napuštenih puteva, silujući i pljačkajući gde god
nađu za shodno, i jedna takva grupa završi pred vratima Maxove žene
i deteta. Kad oni budu ubijeni, Max traži osvetu i tako počinje nasilni
pohod koji uključuje spektakularne trke automobilima, brutalne tuče i
neprekidnu akciju.
Ono što je još impresivnije je činjenica da je ceo film koštao 400
000 dolara. Budžet je bio tako knap da pričaju da je Miller slupao
sopstveni auto u jednoj sceni. Pa ipak, uspeo je da zaradi više od 100
miliona dolara čime je ovo postao jedan od najprofitabilnijih filmova
svih vremena. Pobesneli Maks je zasluženo postao kultni film širom
sveta (uprkos činjenici da je bio sinhronizovan „na američki“, u Americi
gde se mislilo da publika neće razumeti australijski akcenat) i ostaje do
dana-današnjeg upečatljiv, sumoran primer kinematografije. JB
656
NOSFERATU: PHANTOM DER NACHT
(1979)
NOSFERATU: FANTOM NOĆI
Herzogov rimejk F.W.Murnauovog filma iz 1922, koji je adaptacija Bram
Stokerovog romana „Drakula“, u isto vreme je efektivan i potresan
omaž nemačkom nemom klasiku i izuzetno delo samo po sebi. Došavši
skoro u isto vreme kad i John Badhamov Drakula i George Hamiltonova
vampirska komedija Ljubav na prvi ugriz, film Nosferatu prepričava
Stokerovu priču na miran, skoro hipnotički način. Jonathan Harker
(Bruno Ganz) putuje kroz maglovite, prelepe, ali i preteće karpatske
planinske predele, praćen magičnom muzikom Popola Vuha, da napravi
pripreme za selidbu odvratnog, na pacova nalik, ali i melanholičnog
grofa Drakule (Klaus Kinski) iz njegovog nepristupačnog zamka u živahni
grad Bremen. Kad njegov brod doplovi u luku, vampir oslobađa horde
belih pacova koji donesu kugu i prouzrokuju mnogo smrti i pustošenja.
U ovoj verziji, dr Van Helsing (Ladengast) je sitan i nebitna i policija
ga odvlači posle Drakuline smrti. Baš kao i kod Murnaua, čovečanstvo
je predstavljeno junakinjom, porcelanski krhkom Lucy (Isabelle Adjani),
čije samopožrtvovanje iskušava drevno stvorenje da ostane van zaklona
i posle zore. Dodajući teme verovatno izvučene iz vampirskih filmova
Maria Bava (Tri lica straha, 1963) ili Romana Polanskog (Bal vampira,
1967), razrešenje filma prikazuje Jonathana transformisanog u Drakulu
kako galopira plažom da širi dalje zarazu.
Sa uvodom u kome je prikazan snimak meksičkih mumija i slepih
miševa u „slowmotion-u“, Herzegov film je maglovit i sugestivan i
Zapadna Nemačka / Francuska
ponovo stvara čuvene slike dugoprstog krvopije sa upalim očima iz (Gaumont, Werner Herzog) 107m
originalnog filma, dok pomalo tugaljivi, samosažaljevajući i svakako Eastmancolor
okrutni Drakula Klausa Kinskog elaborira o nehumanosti Max Jezik: Nemački
Schreckovog Grofa von Orloka. Sa romanopiscem Ronaldom Toporom Režija: Werner Herzog
(„The Tenant“), u ulozi kikoćućeg Renfielda, i vrlo čudnim, na portret Produkcija: Michael Gruskoff,
nalik tumačenjima tradicionalnih uloga heroja i heroine od strane Ganza Werner Herzog, Daniel Toscan du
i Adjanijeve, ovo je nekonvencionalni horor film sa strašnim scenama Plantier
čiji je ritam spor i prožetim magičnim ili crnokomičnim elementima više Scenario: Werner Herzog, po
nego bilo kakvom akcijom ili čak zapletom.Ako originalni Nosferatu važi romanu Dracula Brama Stokera
za najzastrašujuću ekranizaciju „Drakule“, onda je ovo transformativno, Fotografija: Jörg Schmidt-
Reitwein
ponovno promišljanje svakako najmističnije i najzagonetnije. KN
Muzika: Popol Vuh
Uloge: Klaus Kinski, Isabelle
Adjani, Bruno Ganz, Roland
Topor, Walter Ladengast, Dan
van Husen, Jan Groth, Carsten
Bodinus, Martje Grohmann, Rijk
de Gooyer, Clemens Scheitz, Lo
van Hensbergen, John Leddy,
Margiet van Hartingsveld.
Henning von Gierke (Srebrni
Medved—produkcijski dizajn),
Werner Herzog nominacija (Zlatni
Medved)
657
ORDINARY PEOPLE (1980)
OBIČNI LJUDI
„Mi smo išli na sahranu našeg sina, a ti si brinula šta ja imam na
nogama!“ Nekima je još uvek izvor ogorčenosti što je Robert Redfordov
divni i odmereni rediteljski prvenac pobedio Martin Skorseseov film
Razjareni bik u trci za Oskara, odnevši nagradu za najbolji film i najbolju
režiju. Počasti za Obične ljude takođe su otišle i devetnaestogodišnjem
Timothy Huttonu za najbolju mušku sporednu ulogu (najmlađi muškarac
koji je ikada dobio glumačkog Oskara), a scenaristi Alvinu Sargentu
za njegovu senzitivnu, inteligentnu adaptaciju čuvenog romana Judith
Guest, koji govori o uticaju smrti sina tinejdžera na porodicu. Međutim,
SAD (Paramount, Wildwood) oni koji „ne kapiraju“ ovaj film propuštaju izuzetno finu, intimnu, ličnu
124m Technicolor dramu o ljudima nesposobnim da artikulišu istinu o njihovim unutrašnjim
Režija: Robert Redford životima. Privlačnost ovog filma pokazala se najjačom u SAD-u, gde je
Produkcija: Ronald L. Schwary njegov impresivni komercijalni uspeh reflektovao podložnost Amerike
Scenario: Alvin Sargent, po osamdesetih temama povezivanja s vlastitim unutrašnjim osećanjima.
romanu Judith Guest Hutton igra tinejdžera srednjoškolca, preopterećenog krivicom i
Fotografija: John Bailey suicidalnom depresijom od kad se njegov popularni stariji brat udavio
Muzika: Marvin Hamlisch prilikom incidenta na jedrenju koje je on preživeo. Nikakvo razumevanje
Uloge: Donald Sutherland, ni pomoć njemu ne dolaze od njegove rezervisane, hladnokrvne majke
Mary Tyler Moore, Judd Hirsch, Beth. Ona je opsednuta kontrolom i preokupirana pristojnim izgledom
Timothy Hutton, M. Emmet porodice i čvrsto negira svoju ogorčenost. Njegov uspešni, ležerni otac
Walsh, Elizabeth McGovern,
Dinah Manoff, Fredric Lehne,
Calvin (Donald Sutherland) zabrinut je za dečaka, ali ne zna kako bi
James Sikking, Basil Hoffman, pričao s njim o pravim stvarima niti kako da izrazi svoja osećanja.
Scott Doebler, Quinn K. Redeker, Tako da je na iskrenoj doktorki psihijatrije (Judd Hirsch) da prodre do
Mariclare Costello, Meg Mundy, Conrada i ohrabri ga da prizna svoje duboke boli i besove. Konačno,
Elizabeth Hubbard samo ljubav njegovog oca može spasiti dečaka.
Oskar: Ronald L. Schwary (najbolji Radnjom je smeštena u dobrostojeće predgrađe Čikaga, gde soci-
film), Robert Redford (režija),
Alvin Sargent (scenario), Timothy jalni status i privilegovani komfor Jarrettovih stvara turbulenciju ispod
Hutton (sporedna muška uloga) površine. Glavni glumci su sjajni, odabrani prilično iz kontre, naročito
Nominacije za Oskara: Mary Tyler sitkom komičarka Moore, a tu je takođe i odličan debitantski nastup
Moore (glavna ženska uloga), Elizabeth McGovern u ulozi Conradove nespretne devojke. Redfordovi
Judd Hirsch (sporedna muška filmovi su jedinstveno američki i uvek šarmantni. Ova iskrena, suzdržana
uloga)
i karakteristična produkcija ovaploćuje njegov liberarni humanizam. AE
658
ATLANTIC CITY (1980) SAD / Canada / France (Cine-
Neighbor, Famous Players,
ATLANTIK SITI International, Merchant,
Divna, teška za kategorizaciju, kombinacija krimi trilera, ljubavne priče Paramount, Selta, CFDC) 104m
i bajke u stilu „Lepotica i zver“, meditacija na temu promena koje utiču Color
na američki turistički grad više od pola veka, ovo Louis Mallovo remek- Režija: Louis Malle
delo fokusira se na Burta Lancastera koji igra sredovečnog sitnog Produkcija: Denis Héroux
kockara, brbljivog romantika koji beži od trulih okolnosti svog trenutnog Scenario: John Guare
života u nostalgične laži u prošlosti, kada je bio velika faca koju su cenili Fotografija: Richard Ciupka
Capone, Siegel i drugi. Muzika: Michel Legrand
Iznenada, pojavljuje se jedna prilika da povrati svoje bogatstvo i Uloge: Burt Lancaster, Susan
Sarandon, Kate Reid, Michel
samopoštovanje u obliku nesposobnog hipi dilera kokaina (Robert Joy), Piccoli, Hollis McLaren, Robert
koji sasvim slučajno ispada bivši dečko krupijerke u kasinu (Susan Joy, Al Waxman, Robert Goulet,
Sarandon) koja mu se sviđa, ali joj ne prilazi. Bogatstvo i mlada žena bi Moses Znaimer, Angus MacInnes,
opet biti njegovi. Problem je što kokain ustvari pripada mafiji. Sean Sullivan, Wallace Shawn,
Harvey Atkin, Norma Dell’Agnese,
Reditelj Malle i scenarista John Guare nežno istražuju zalive između
Louis Del Grande
snova, zabluda i stvarnosti, upotrebljavajući na superioran način bledeću
Nominacije za Oskara: Denis
slavu kockarskog grada iz naslova. Oni, tu i tamo, podižu napetost Héroux (najbolji film), Louis Malle
ekspertski postavljenim akcionim sekvencama i učvršćuju čitavu pero- (režija), John Guare (scenario),
laku konfekciju sa čvrsto izgrađenim ulogama svih uključenih. Međutim, Burt Lancaster (glavna muška
uloga), Susan Sarandon (glavna
Lancaster je taj koji na kraju kupi sve lovorike u filmu Atlantik siti, sa
ženska uloga)
ulogom kojoj može da parira još samo njegov J. J. Hunsecker u filmu
Slatki miris uspeha. GA
LE DERNIER MÉTRO (1980) Francuska (Carrosse, SFP, Sédif,

TF1) 128m Fujicolor
POSLEDNJI METRO
Jezik: Francuski
Postoji dosta francuskih filmova o Drugom svetskom ratu i nemačkoj Režija: François Truffaut
okupaciji, ali nijedan nije tako raskošan kao Poslednji metro Francoisa Produkcija: François Truffaut
Truffauta. Ovo je takođe Truffautov film o pozorištu, druga postavka u Scenario: Jean-Claude Grumberg,
njegovoj nedovršenoj trilogiji o predstavama, posle njegovog filma o Suzanne Schiffman, François
pravljenju filma, Američka noć 1970. Truffaut
Dok se jevrejski reditelj Lucas Steiner (Heinz Bennent) krije u Fotografija: Néstor Almendros
podrumu za vreme rata, njegova žena Marion (Catherine Deneuve) Muzika: Georges Delerue
vodi pozorište u kome postavlja predstavu sa zvezdom u usponu - Uloge: Catherine Deneuve,
Bernardom Grangerom (Gerard Depardieu). Truffaut se pomalo poigrava Gérard Depardieu, Jean Poiret,
Heinz Bennent, Andréa Ferréol,
sa istorijom, ali ubacuje pregršt stvarnih pojedinosti iz svakodnevnog Maurice Risch, Paulette Dubost,
života okupirane Francuske, od podmićivanja uticajnog fašističkog Jean-Louis Richard, Sabine
kritičara do švercovanja šunke. Iznad svega, on uspeva da živopisno Haudepin, Jean-Pierre Klein,
evocira osećanje tog vremena kroz pesme, odeću i predmete iz tog Renata, Marcel Berbert, Hénia
Ziv, László Szabó, Martine
doba i oživljava slikovit pozorišni milje sa razigranim reverberacijama
Simonet
između sveta filma i predstave unutar filma.
Nominacije za Oskara: Francuska
Truffaut je napravio dva filma kasnije, ovaj ostaje njegova labudova (najbolji film na stranom jeziku)
pesma pre njegove prerane smrti. Veliki uspeh filma, za koji je takođe
dosta zaslužan romantični centralni par Deneuve-Depardieu, bio je
kruna njegove brilijantne karijere. Ovo je bez sumnje kompromisan
pogled na uzburkani period, i predivan, oplemenjujući, čaroban film. GV
659
Velika Britanija (Hawk, Peregrine, THE SHINING (1980)
Producers Circle, Warner Bros.)
119m Color
ISIJAVANJE
Režija: Stanley Kubrick Zahvaljujući Kubrickovoj ingenioznoj adaptaciji Stephen Kingovog
Produkcija: Stanley Kubrick romana pod istim nazivom, film Isijavanje je ne samo doneo
Scenario: Stanley Kubrick, Diane neumanjivu slavu i piscu i reditelju, nego je lansirao i Jacka Nicholsona
Johnson, po romanu Stephena u domen superzvezda. Njegov jezivi krik od koga se ledi krv u žilama
Kinga - „Heeeeeeeeeer’s Johny!“- postao je jedna od najčuvenijih scena u
Fotografija: John Alcott istoriji filma. Alkoholičar pod terapijom Jack Torrance (Nicholson) odvodi
Muzika: Wendy Carlos, svoju ženu Wendy (Shelley Duvall) i sinčića Dannya (Danny Lloyd) da žive
Rachel Elkind
u jednom praznom Overlook Hotelu, u letovaluštu u Koloradu, gde je
Uloge: Jack Nicholson, Shelley
Duvall, Danny Lloyd, Scatman
unajmljen kao čuvar u periodu van sezone. Kako nedelje prolaze, svaki
Crothers, Barry Nelson, Philip član porodice doživljava po neko jezivo halucinatorno iskustvo. Danny,
Stone, Joe Turkel, Anne Jackson, psihički najnadareniji, prvi je koji spazi tragove krvavih ubistava koja
Tony Burton, Lia Beldam, Billie su se desila u hotelu mnogo godina ranije. Sledeće je da Jack počinje
Gibson, Barry Dennen, David
lagano i nezaustavljivo da tone u ludilo. Iako on svesno ne priznaje svoja
Baxt, Manning Redwood, Lisa
Burns iskustva, sa svakom novom pojavom njegovo ponašanje postaje sve
više nepredvidivo, nasilno i prosto. Potrešena Dannyevim povlačenjem
u sebe i Jackovim iracionalnim ponašanjem, Wendy je poslednja koja
popušta. Na kraju, ona je bolno svesna neposredne opasnosti i uprkos
svojoj histeriji uspeva da preživi sa svojim sinom.
Po rečima samog Kinga, knjiga je „samo mala priča o piščevoj
blokadi“. Sarađujući sa spisateljicom Diane Johnson, Kubrick se baca
na teme o komunikaciji i izolaciji iz romana, dodajući im snagu bogatim
simbolizmom. Ove teme se pojavljuju kroz ceo film, delom kroz psihičku
sposobnost „isijavanja“, a delom kroz Jackov vrtlog ludila.
Film je mračan, uznemirujući i klaustrofobičan. Kubrick demonstrira
svoje majstorstvo filmske umetnosti, praveći atmosferu velike strave.
Pažljivo birajući uglove kamere i ritmove, on nas uvlači u strah. Kao i
sva remek-dela, i Isijavanje prevazilazi svoj status literarne adaptacije
i postaje ne samo zreli Kubrick - sa spektakularnim snimcima iz
vazduha, čudesnom, simboličnom upotrebom boje
i ponavljanjima motiva ogledala i lavirinta, i sve to
uz nezaboravnu muziku i sjajnu scenografiju Roya
Walkera - nego i klasik modernog horor filma.
Interesantno je da Stephen King nije bio najsrećniji
ovom Kubrickovom interpretacijom njegove priče o
raspadanju stvarnosti i postepenom silasku u ludilo.
Godine 1997, on je sarađivao sa Mick Garrisom na
mini TV seriji, koja sledi njegov originalni roman skoro
doslovno. RDe
660
SAD (Lucasfilm Ltd.) 124m Color STAR WARS: EPISODE V—THE EMPIRE
Režija: Irvin Kershner STRIKES BACK (1980)
Produkcija: Gary Kurtz,
George Lucas RATOVI ZVEZDA: IMPERIJA UZVRAĆA UDARAC
Scenario: George Lucas, Leigh „Mračna su vremena za pobunjenike...“ Darth Vader (David Prowse)
Brackett, Lawrence Kasdan opsesivno traži neiskusnog Luka Skywalkera (Mark Hamill). Luke
Fotografija: Peter Suschitzky počne da shvata šta je njegova sudbina. Nestašni avaturista Han Solo
Muzika: John Williams (Harrison Ford) ima Boba Fetta (Jeremy Bulloch) za svojim petama.
Uloge: Mark Hamill, Harrison Pobunjenička princeza Leia (Carrie Fisher) promenila je svoju frizuru iz
Ford, Carrie Fisher, Billy Dee
Williams, Anthony Daniels, nekadašnjeg štitnika za uši u punđu, a zla Imperija ima čitav niz novih
David Prowse, Kenny Baker, tehnoloških užasa uz pomoć kojih će mučiti hrabre borce za slobodu
Peter Mayhew, Frank Oz, Alec opkoljene u galaksiji daleko, daleko odavde.
Guinness, Jeremy Bulloch, John Najbolji film u George Lucasovoj trilogiji Ratovi zvezda, koja služi
Hollis, Jack Purvis, Des Webb,
Kathryn Mullen
kao reper za modernu kinemataografiju, ovaj senzacionalni nastavak
Oskar: Bill Varney, Steve Maslow,
blokbastera i kulturnog fenomena iz 1977. nadmašuje prvi deo po
Gregg Landaker, Peter Sutton količini svojih efekata za koje je dobio i Oskara. Imperija uzvraća udarac
(zvuk), Brian Johnson, Richard poseduje više ličnosti: romansa cveta u glavnom triu, a pojavljuju se
Edlund, Dennis Muren, Bruce snažni novi likovi (kao energična bitanga Lando Calrissian, koga igra
Nicholson (specijalni vizuelni
Billy Dee Williams), svi u sigurnim rukama studijskog majstora Irvina
efekti)
Kershnera. Akcija divlja, od spektakularne ledene planete Hot, gde
Nominacije za Oskara: Norman
Reynolds, Leslie Dilley, Harry Luke ima nesrećnu hipotermičku avanturu, do prve pobunjeničke
Lange, Alan Tomkins, Michael velike borbe na zemlji. Bitka se nastavlja do kulminacije u Klaud
Ford (umetnički direktor), John Sitiju, gde Hana sustiže njegova prošlost, a arhineprijatelj Vader
Williams (muzika)
(nezaboravni glas Jamesa Earla Jonesa) otkriva Luku strašnu istinu
koja leži u srcu mita Ratova zvezda. U periodu
između tih bitaka Luke se obučava za džedaja i
doživljava Moć u močvarama planete Dagoba pod
tutorstvom hirovitog i mističnog Yode - smežurane
lutke mudraca čiji je nastup sa zapanjujućom
izražajnošću i provokativnošću izveo tvorac
Mapeta, Frank „Miss Piggy“ Oz.
Kao i prethodni film, i Imperija uzvraća udarac
obuhvata sva brza i haotična uzbuđenja iz serija
koje su išle subotom u 30-im. Sjajan scenario
Leigh Brackett (koja je sarađivala sa Howardom
Hawksom i koja je umrla pre realizacije filma) i
impresivnog novajlije Lawrenca Kasdana juri u
smelom duhu romantične zabave. Kratke šale
postaju uzrečice - „Imam vrrrlo loš predosećaj
vezano za to“. Šarmantne, komične međuigre
za androide C3PO (Tri-pi-o) i R2-D2 (Ar-tu-di-tu)
koji potpuno osvajaju i sve neobičnija stvorenja
iznenađuju publiku širom sveta. Godine 1997,
Lucas je filmu dodao 3 minuta i digitalno poboljšao
efekte, čime je ta bezbrižna filmska pustolovina
postala još pitkija i podjednako zabavna i dan-
danas kao i onda. AE
THE ELEPHANT MAN (1980) Velika Britanija / SAD
(Brooksfilms Ltd) 124m BW
ČOVEK SLON
Režija: David Lynch
David Lynchov prvenac iz 1977. godine Glava za brisanje je košmarna Produkcija: Jonathan Sanger
vizija previše industrijalizovanog sveta punog sikteće pare, kao Scenario: Christopher De Vore,
savršenih katalizatora za izvornu fobiju Jacka Nanca. U filmu Čovek Eric Bergren, David Lynch, po
slon, Lynch se služi mnogim od tih tema i slika, ali ovaj put one nisu knjigama The Elephant Man
u službi neke čudne zagonetne metafore nego dirljiva, humanistička and Other Reminiscences Sir
Fredericka Trevesa i The Elephant
izjava. Man: A Study in Human Dignity
Mel Brooks se godinama borio da na platno donese pravu priču Ashleya Montagua
o Johnu Merricku, koga su okrutno nazivali „čovek slon“ zahvaljujući Fotografija: Freddie Francis
njegovom velikom tumoru. Podjednako žestoko se borio i da u to uključi Muzika: John Morris
Davida Lyncha. Reditelj, radeći u divnoj „widescreen“ crno-beloj tehnici, Uloge: Anthony Hopkins, John
prikazuje London XIX veka kao ružni, neprijatni sudar preteranog Hurt, Anne Bancroft, John
viktorijanskog senzibiliteta i prljave i odurne stvarnosti. Gielgud, Wendy Hiller, Freddie
Jones, Michael Elphick, Hannah
Kada ga dobronamerni hirurg (Anthony Hopkins) izbavi iz cirkusa,
Gordon, Helen Ryan, John
Merrick (John Hurt) pokušava da se uklopi u svet čija je prva reakcija Standing, Dexter Fletcher, Lesley
na njegov deformitet zgražavanje i gađenje. Naučen lepom ponašanju Dunlop, Phoebe Nicholls, Pat
i formalnostima tog doba, prefinjeni Merrick ne može da savlada Gorman, Claire Davenport
predrasude i gađenje mnogih iz svoje okoline. Nominacije za Oskara: Jonathan
Sanger (najbolji film), David Lynch
Hurt glumi Merricka sa puno osećajnosti i dostojanstva, koji zrače
(režija), Christopher De Vore, Eric
ispod tone šminke koja ga čini neprepoznatljivim. Podjednako je sjajan Bergren, David Lynch (scenario),
Hopkins koji uviđa da možda podsvesno iskorišćava Merricka kao John Hurt (glavna muška uloga),
medicinsko čudo, uprkos svojim prvobitnim, dobrim namerama. Ovo je Stuart Craig, Robert Cartwright,
trijumf za sve, ali posebno za Lyncha koji je zaradio brojne hvalospeve Hugh Scaife (umetnički direktor),
Patricia Norris (kostim), Anne V.
Coates (montaža), John Morris
(muzika)
663
Jugoslavija (Centar Film) 86m Color
(Eastmancolor)
KO TO TAMO PEVA (1980)
Jezik: Srpski Kada prvi put u filmu ugledate autobus firme „Krstić”, odmah vam je
Režija: Slobodan Šijan jasno da se njime nigde ne može stići, ali najveći apsurd je u tome da niko
Produkcija: Milan Žmukić od putnika to i ne primećuje. I ne samo junaci, već je i sam pisac (Duško
Scenario: Dušan Kovačević Kovačević) pomalo čudan jer nam donosi tekst sa izraženim jedinstvom
Fotografija: Božidar Nikolić mesta radnje, a pri tom je u pitanju on the road film gde se naši junaci,
Muzika: Vojislav Kostić polako ali sigurno, kotrljaju u naručje sopstvene propasti. Taj fatalizam
Uloge: Pavle Vujisić, Dragan neumitnog puta u nesreću, koji nijedna ljudska intervencija ne može
Nikolić, Danilo 'Bata' Stojković, da izmeni, nije jedina sličnost sa tradicijom stare grčke tragedije (za
Aleksandar Berček, Neda Arnerić, preostalih 15-ak luzera koji jos uvek nisu gledali ovaj film da naglasim
Milivoje Tomić, Taško Načić, da će ga u videoteci naći na polici sa komedijama): tu su i dva ciganska
Boro Stjepanović, Slavko Štimac,
Miodrag Kostić, Nenad Kostić, Bora
muzičara koji predstavljaju srpsku verziju tragičkog hora sa svojim
Todorović, Slobodan Aligrudić komentarima i gramom preostale racionalnosti koji će spasiti svet ovog
Filmski Festival u Montrealu: filma da se ne raspukne kao lubenica na betonu... Što će se na kraju i
Slobodan Šijan (nagrada desiti.
ekumenskog žirija) (specijalna Dakle, apsurd je ono što jednom rečju definiše ovaj film. Ovde se
nagrada žirija) govori o strahotama rata koji još nije ni počeo, ali koji će verovatno biti
strašniji od drugih kad ga svi toliko ignorišu. Univerzalnost očaja kome su
izloženi naši junaci je ono što pre svega ovaj film čini tako značajnim. Primenjiv je na sve narode i sve ratove koji
su bili i koji će se, nažalost, tek desiti: to je očaj čoveka koji tiho zvižduće u kolima zaglavljenim na pruzi, praveći
se da ne primećuje voz koji nailazi. Najgore od svega je to što se čini da je taj očaj „malo univerzalniji” za nas na
ovim prostorima, nego za druge.
Posle gledanja ovog filma, imate osećaj da ste prisustvovali „vivisekciji našeg nacionalnog bića”, Danu
mrmota, 101. vozu koji nas neće naterati da promenimo melodiju koju tvrdoglavo zviždućemo. To što likovi
u filmu jedni drugima ne znaju imena, niti se trude da ih saznaju, ne iznenađuje. Svako je tu krenuo svojim
poslom i svaka ozbiljnija socijalizacija bi samo mogla da ih omete u tom poduhvatu. Veseli dendi (Dragan
Nikolić) je (opet!) odlučio da postane pevač. Mladi bračni par je pobegao sa svoje svadbe, ali ne zna kuda
ide, jedan od putnika je pak u besomučnoj potrazi za zdravljem, stari ratni veteran (Mića Tomić) je tu da
stvari vrati u pređašnje stanje jer je sve nekada bilo bolje i lepše, a nadobudni germanofil (kao i uvek
maestralni Bata Stojković) je ubeđen da je previše dobar za svoje okruženje pa će nam lepo objasniti kako
će nas Nemci dovesti u red. Zamalo da je bio u pravu. Stariji Krstić i njegov blago retardirani sin, čuveni
Miško koji može da vozi dva kilometra vezanih očiju, su priča za sebe.
Posmatrano iz mikrokosmosa naše
nacionalne kinematografije, ovaj film je, baš
kao i Građanin Kejn u SAD, posle izvesnog
vremena proglašen najboljim srpskim
filmom svih vremena i baš kao i Orsonu
Wellsu, tako i Slobodanu Šijanu za nagradu
nisu dozvolili da se posle toga baš puno bavi
filmom.Čisto da se krug apsurda zatvori.
I na kraju, čak i da ništa ne valja u ovom
filmu, jedna stvar bi ostala neprevaziđena
i to u globalnim razmerama: čini mi se da
se niko na svetu nije tako slatko ismejao
sopstvenoj tragediji kao mi (godinama)
gledajući Ko to tamo peva. Stomak nas je
već zaboleo, suze nam idu, ali nikako da
prestanemo da se smejemo. AŠ
664
AIRPLANE! (1980) SAD (Paramount) 88m
Metrocolor
IMA LI PILOTA U AVIONU
Režija: Jim Abrahams,
Ovo je bio treći film koji su potpisali David i Jerry Zucker i Jim Abrahams, David Zucker, Jerry Zucker
i upravo onaj koji je napravio od njihovog jedinstvenog, parodičnog stila Produkcija: Jon Davison,
deo zajedničke društvene svesti. Film Ima li pilota u avionu?, koji je Howard W. Koch Jr.
u suštini parodija na filmove katastrofe iz 70-ih kao Pakleni toranj, Scenario: Jim Abrahams, David
Zemljotres i Aerodrom, bio je najviše baziran na jednom filmu katastrofe Zucker, Jerry Zucker
Nulti sat iz 1957. godine. Zuckeri i Abrahams otkupili su prava za Nulti Fotografija: Joseph F. Biroc
sat i ovaj film prilično sledi tu originalnu priču. Na taj način film je dobio Muzika: Elmer Bernstein
strukturu koja je nedostajala ranijim radovima kao Strogo poverljivo i Muzika: John Williams
Film na žaru. Film čak sadrži i neke delove dijaloga iz originala (kao onaj Uloge: Robert Hays, Julie Hagerty,
Lloyd Bridges, Leslie Nielsen,
kada Leslie Nielsen kaže - „Moramo pronaći ne samo nekoga ko zna da Robert Stack, Peter Graves,
upravlja ovim avionom nego i ko nije jeo ribu za večeru!“). Ali, Ima li pilota Lorna Patterson, Stephen
u avionu? dodaje i druge stvari ovde, uzimajući nešto što je bio apsurdno Stucker, Kareem Abdul-Jabbar,
prenabudžen film katastrofe i poigravajući se sa svim uobičajenim Jim Abrahams, Frank Ashmore,
Jonathan Banks, Craig Berenson,
konvencijama: veza na ivici raspada, teško bolesna deca, kukavice koje
Barbara Billingsley
se suočavaju sa svojim strahovima, časna sestra, frajeri iz crnačkih
akcionih filmova koji govore neki čudni sleng, i dosta vulgarnosti.
Dok ovaj film možda ne poseduje humor ocenjen oznakom „R“ kao
filmovi koji mu dosta duguju, kao Tupan i glupan ili Mrak film, ipak u
njemu nalazimo puno ekstremnih momenata, uglavnom ovaploćenih
u liku kapetana Oveura P. Gravesa, čiji su pedofilski komentari malom
Joeyu, možda srećom, ublaženi prilikom pisanja. Najvažnija stvar je
da film nastavlja pravilo svojih tvoraca da se parodija igra ozbiljno i
dok neki glumci skreću sa ove staze, veterani kao Graves i Nielsen
igraju svoje uloge kao da igraju u najozbiljnijim dramama. Izuzetak koji
potvrđuje pravilo ovde je sjajni Stephen Stucker, u ulozi kontrolora leta
Jonnya Hinshawa, koji je naizgled stanovnik neke sopstvene galaksije
suludih ideja. Kao najveći uticaj, tim autora je naveo redovnu rubriku
„Mad Magazine-a“ - Scene koje biste voleli da vidite - koja parodira
potresne filmske scene, ali na potpuno hladan način. KK
SAD (Chartoff-Winkler RAGING BULL (1980)
Productions) 129m BW/
Technicolor
RAZJARENI BIK
Režija: Martin Scorsese Ovaj biografski film je bio lični projekat za glumca Roberta De Nira, koji
Produkcija: Robert Chartoff, je otkrio autobiografiju bivšeg šampiona u srednjoj kategoriji Jakea
Irwin Winkler La Motte i ubedio reditelja Martina Sckorsesea i scenaristu Paula
Scenario: Paul Schrader, Mardik Schradera, sa kojima je sarađivao u filmu Taksista, da se posvete
Martin, po knjizi Jake La Motta, zahtevnom, naizgled neinteresantnom materijalu. Uz serijal o Rockyu,
Joseph Carter, Peter Savage
(ironija je da su i njegovi producenti bili Irwin Winkler i Robert Chartoff),
Fotografija: Michael Chapman
otpadniku iz ringa koji preživljava i trijumfuje, koji se slavi kao najveća
Muzika: Pietro Mascagni
sportska saga svih vremena, Razjareni bik se drznuo da se bavi anti-
Uloge: Robert De Niro, Cathy
Rockyem, pohlepnim izazivačem koji završava kao propali velikan koji
Moriarty, Joe Pesci, Frank
Vincent, Nicholas Colasanto, nije ništa naučio tokom puta, niti je našao zadovoljstvo u uspesima.
Theresa Saldana, Mario Gallo, Posle mnogo godina i mnogo nazadovanja, La Motta (De Niro)
Frank Adonis, Joseph Bono, Frank osvaja šampionski pojas, ali posle par minuta u filmu mi ga vidimo
Topham, Lori Anne Flax, Charles kako skida sa sebe nakit kako bi ga založio za podmićivanje da bi
Scorsese, Don Dunphy, Bill
Hanrahan, Rita Bennett
se oslobodio optužbi za nemoral. Razjareni bik je poetično, hrabro
Oskar: Robert De Niro
istraživanje duše jednog neartikulisanog, nasilnog čoveka. Film ni u
(glavna muška uloga), Thelma jednom trenutku ne opravdava njegove mnogobrojne užasne mane,
Schoonmaker (montaža) dok uspostavlja fizičke i psihičke kazne koje La Motta prima i koje
Nominacije za Oskara: Irwin sprovodi, pokazujući duboko usađenu mizoginiju koja karakteriše ceo
Winkler, Robert Chartoff (najbolji njegov italo-američki ograničeni svet Bronksa. Čudesno je kako De Niro,
film), Martin Scorsese (režija),
u školskom primeru sjajne filmske glume, pojačane dosta reklamiranim
Joe Pesci (sporedna muška
uloga), Cathy Moriarty (sporedna fizičkim transformacijama, uspeva da nađe toliko simpatija za La Mottu,
ženska uloga), Michael Chapman pokazujući kako ljubomora i agresija iz ringa imaju užasne posledice po
(fotografija), Donald O. Mitchell, njega. Glumac je podjednako ubedljiv kao nekontrolisana, zla mašina
Bill Nicholson, David J. Kimball, za udaranje iz ranih borbi i priglupa, debela ruševina u koju se La Motta
Les Lazarowitz (zvuk)
pretvara posle završetka karijere u ringu, kada se konačno prepušta
svojoj nezasitoj strasti za sendvičima od govedine.
Pored izuzetnih borbi, koje su predstavljene kao crno-bele
halucinacije sastavljene od bliceva, prštećih telesnih tečnosti i brutalnih
udraca, koje je snimatelj Michael Chapman uhvatio snimajući sa rolera,
Sckorsese postavlja i dosta zastrašujućih i dirljivih scena: La Mottin brat
Joey (Joe Pesci) grli uplakanog boksera koji je bio primoran da preda
meč i sledi vinjeta koja čuveni govor Budda Shulberga „Mogao sam
biti izazivač“, iz filma Na dokovima Njujorka (koji je, by the way, kasnije
ubačen kao deo La Mottinog nastupa u noćnom klubu), čini praznim i
vešačkim; La Mottino provociranje svoje žene (Cathy Moriarty) na račun
sitnih, izmišljenih prevara i sve jače maltretiranje zbog koga ga ostavlja
svako ko ga voli; najniže grane na koje spadne kada ga odvuku u zatvor
gde boksuje sa zidom kao da se ponovo bori sa Sugar Ray Robinsonom;
besmislena tačka u noćnom klubu u kojoj La Motta pokušava da koristi
svoje reči na tako opasan način kako je nekada koristio svoje pesnice,
koja pokazuje samo u kojoj je meri postao agresivan dok se probija kroz
svoju očajnu tačku da dođe do očajne fraze - „To je zabava“.
Razjareni bik je film o muškosti koji ne zazire od kolateralne štete
nanesene ženama pored ringa - ženski gledaoci su prikazani kako ih
gazi stampedo ili kako po njima prska krv, a čak i u noćnom klubu Motta
prosipa piće u krilo gošće, političareve žene. KN
666
RAIDERS OF THE LOST ARK (1981)
OTIMAČI IZGUBLJENOG KOVČEGA
Pre omaž nego parodija serijala koji su se prikazivali subotom popodne
30-ih, film Otimači izgubljenog kovčega spojio je producenta Lucasa i
reditelja Spielberga u stvaranju filma u kome se kombinuju uzbuđenje,
specijalni efekti i avantura, prožeti smislom za podrugljivi humor.
Harrison Ford, u ulozi koja mu je najbolje legla u celoj karijeri, igra
Indianu Jonesa, profesora arheologije, koji je tokom dana obučen u
odelo od tvida, a ostatak svog vremena provodi obilazeći svet u potrazi
za blagom i umetničkim predmetima, poput izgubljenog zavetnog
kovčega (u kome se pretpostavlja da je Mojsije ostavio kamene ploče
sa deset božjih zapovesti). Nažalost, i nacisti su, takođe, u potrazi za
kovčegom, jer su čuli da je armija koja nosi kovčeg nepobediva.
Sa svojim zaštitnim znacima - šeširom, bičem i izgužvanom odećom,
Indy beži ispred kotrljajuće kamene kugle kroz pećinu punu zamki,
SAD (Lucasfilm, Paramount)
beži iz jame pune zmija, izigra opasne bandite na afričkoj pijaci i visi
115m Metrocolor ispod jurećeg kamiona u napetoj poteri kroz pustinju. Ovo je samo par
Jezik: Engleski / Nemački / impresivnih scena iz filma. Međutim, naš sjajni heroj nije supermen i
Francuski / Španski dobija batine na svakom koraku.
Režija: Steven Spielberg Film funkcioniše na raznim nivoima, ne samo zahvaljujući sjajnoj
Produkcija: Frank Marshall Fordovoj ulozi i Spielbergovoj veštini stvaranja akcije i uzbuđenja, već
Scenario: Lawrence Kasdan, zato što je Lawrence Kasdan, prema Lucasovoj skici, napisao scenario
George Lucas, Philip Kaufman koji je mnogo više od samo staromodne avanture. Njegov junak je
Fotografija: Douglas Slocombe komplikovan, sasvim nesavršen tip, koji balansira na tankoj liniji izmeću
Muzika: John Williams jednog kradljivca umetničkih vrednosti i njihovog zaštitnika. Negativci,
Uloge: Harrison Ford, Karen Allen, a naročito Indyev rival, arheolog Belloq (Paul Freeman), nisu znatno
Paul Freeman, Ronald Lacey,
drugačiji od heroja, naročito po pitanju motivacije (pohlepa kao naličje
John Rhys-Davies, Denholm
Elliott, Alfred Molina, Wolf Kahler, očuvanja istorijske baštine). Junakinja Marion (Karen Allen) nije tipični
Anthony Higgins, Vic Tablian, Don primer dame u nevolji, nego fizički sposobna žena koja (većinu vremena)
Fellows, William Hootkins, Bill sama može da se izbavi, tako da joj heroj i ne treba.
Reimbold, Fred Sorenson, Patrick
Ovo je savršeno pakovanje avanture, humora, efekata, eskapizma
Durkin
i sjajnih uloga, koji se često imitiraju (ali nikada ne nadmaše), kao u
Oskar: Norman Reynolds, Leslie
Dilley, Michael Ford (umetnički filmu Mumija (1999). Posle Otimača.. usledila su dva nastavka, a kruže
direktor), Richard Edlund, Kit glasine se da je i treći na putu. JB
West, Bruce Nicholson, Joe
Johnston (specijalni vizuelni
efekti), Michael Kahn (montaža),
Bill Varney, Steve Maslow, Gregg
Landaker, Roy Charman (zvuk),
Ben Burtt, Richard L. Anderson
(specijalni zvučni efekti)
Marshall (najbolji film), Steven
Spielberg (režija), Douglas
Slocombe (fotografija), John
Williams (muzika)
668
DAS BOOT (1981) Zapadna Nemačka (Bavaria,
Radiant, SDR, WDR) 149m
PODMORNICA Technicolor
Petersenova drama o Drugom svetskom ratu Podmornica nominovana Jezik: Nemački / Engleski
je za šest nagrada Akademije, što je „nemoguća misija“ za bilo koji strani Režija: Wolfgang Petersen
film. Hvatajući na autentično detaljan način prizore i zvuke podvodnog Produkcija: Günter Rohrbach,
ratovanja, film ostavlja po strani pitanja nacionalizma da bi se fokusirao Michael Bittins.
na opasne zadatke posade podmornice u vodama u kojima vlada rat. Scenario: Wolfgang Petersen, po
Prateći misiju jurenja brodova Alijanse u severnom Atlantiku, radnja romanu Lothara G. Buchheima
se odvija uglavnom u prljavoj utrobi U96 podmornice. Glavni na njoj Fotografija: Jost Vacano
je kapetan Henrich Lehmann-Willenbrock, podmornički veteran sa tek Muzika: Klaus Doldinger
30 godina. Plavooki glavni glumac Jurgen Prochnow, do tada nepoznat Uloge: Jürgen Prochnow, Herbert
Grönemeyer, Klaus Wennemann,
izvan Nemačke, ublažava kapetanov očekivani hladni profesionalizam Hubertus Bengsch, Martin
svojom suptilnom, uverljivom humanošću. Iako postupa kako mora Semmelrogge, Bernd Tauber,
- puštajući neprijateljske mornare da se udave umesto da ih zarobi, Erwin Leder, Martin May, Heinz
tražeći jasne izveštaje čak i dok njegova podmornica silazi daleko Hoenig, Uwe Ochsenknecht,
Claude-Oliver Rudolph, Jan
ispod propisane dubine dok šrafovi na kabini izleću kao meci - on nije
Fedder, Ralf Richter, Joachim
bez srca. Emocionalna istina o strašnim događajima nalazi se između Bernhard, Oliver Stritzel
redova njegovog dnevnika koji svakodnevno vodi. Prochnow, kasnije Nominacije za Oskara: Wolfgang
prihvaćen u Holivudu u filmovima kao Tvrđava, Engleski pacijent itd, Petersen (režija), Wolfgang
tako je dobar u ulozi kapetana da je nemoguće zamisliti da bi Robert Petersen (scenario), Jost Vacano
(fotografija), Mike Le Mare
Redford i Paul Newman zajedno bili tako dobri u ovoj vitalnoj ulozi.
(specijalni zvučni efekti), Hannes
Među sjajnim sporednim ulogama je i Herbert Gronemeyer, koji je danas Nikel (montaža), Milan Bor, Trevor
poznati nemački rok muzičar i koji u filmu igra poručnika Wernera, lik Pyke, Mike Le Mare (zvuk)
koji je izvučen iz Lothara-Gunthera Buchheima, ratnog dopisnika na
osnovu čijih je memoara, koji su bili bestseler 1973, napisan scenario.
Realizam koji nam kida živce u Podmornica dugujemo modelima
U-brodova u prirodnoj veličini, napravljenim za snimanje. Veliki deo
budžeta za film, koji je bio oko 14 miliona dolara, kasnije je iskorišćen
i za Otimače izgubljenog kovčega. Podjednako zvučno koliko i vizuelno
iskustvo, ceo film je snimljen bez zvuka. Bilo je nemoguće snimati uživo
zvuk u enterijeru podmornice. Verzija sa titlovima se smatra krajnjom,
sa svim engleskim i nemačkim dijalozima koji su dodati kasnije, a mnogi
nemački glumci su sinhronizovali sami sebe za englesku verziju. KK
669
Australija (AFC, R & R, SAFC) GALLIPOLI (1981)
110m Eastmancolor
GALIPOLJE
Režija: Peter Weir
Produkcija: Patricia Lovell, Australijski reditelj Peter Weir rekonstruisao je tragični i ozloglašeni
Robert Stigwood debakl iz Drugog svetskog rata na Galipolju - katastrofalna kampanja
Scenario: David Williamson, koja je poslala hiljade australijskih i novozelandskih vojnika u klanicu
Peter Weir 1915. godine - sa atmosferom i potresnom akcijom, snimivši jedan
Fotografija: Russell Boyd od klasika na temu ratne gluposti i besmislenosti. Dvojica sportista i
Muzika: Brian May, Tomaso prijatelja, mladih australijskih trkača - grubi šmeker Frank (Mel Gibson)
Albinoni, Georges Bizet, Jean i osećajni idealista Archy (Mark Lee) - prijavljuju se za rat i putuju preko
Michel Jarre
celog sveta za Britansko carstvo, nalazeći prijateljstvo, hrabrost i čast u
Uloge: Mark Lee, Bill Kerr,
Harold Hopkins, Charles Lathalu
rovovima na Dardanelima.
Yunipingli, Heath Harris, Ron Weir se ističe tako što kreira snažni osećaj vremena, mesta, sukoba
Graham, Gerda Nicolson, Mel kultura i intimnu ljudsku dramu, popunjavajući čak i najmanje radnje
Gibson, Robert Grubb, Tim lepotom i misterijom, nalazeći magične slike koje izazivaju raspoloženja,
McKenzie, David Argue, Brian
strah i bol. Kao i većina Weirovih dela, Galipolje zrači inteligencijom,
Anderson, Reg Evans, Jack Giddy,
Dane Peterson ljudskošću i toplinom kroz mnoge male trenutke. Harizmatični Gibson
je naravno onaj koji je na putu ka svetskoj slavi, a svojom ulogom u
Galipolju je ubedio Holivud da Mad Max nije samo opasan tip nego neko
ko izgleda kao romantični protagonista. Ali, najnezaboravnija slika iz
filma je poslednji stop kadar Leeja - Weirov omaž čuvenoj fotografiji koju
je Robert Capa snimio tokom španskog građanskog rata. AE
Velika Britanija (Allied Stars, CHARIOTS OF FIRE (1981)

Enigma, Goldcrest, Warner Bros.)
123m Color
VATRENE KOČIJE
Režija: Hugh Hudson Počinjući na plaži sa grupom bosonogih trkača, Hugh Hudsonov film
Produkcija: David Puttnam Vatrene kočije stvorio je od Vangelisa zvezdu, a njegova elektronska
Scenario: Colin Welland muzika je postala sinonim za sportski kvalitet. Film je pričom o dva
Fotografija: David Watkin engleska trkača osvojio Oskara za najbolji film, bez obzira što je
Muzika: Vangelis britanska produkcija.
Uloge: Nicholas Farrell, Nigel Radnja filma se vrti oko Harolda Abrahamsa (Ben Cross), jevrejskog
Havers, Ian Charleson, Ben šprintera, i Erica Liddella( Ian Charleston), njegovog rivala hrišćanina,
Cross, Daniel Gerroll, Ian Holm, koji se bore za nacionalnu i ličnu čast posle Prvog svetskog rata. Dok
John Gielgud, Lindsay Anderson,
Nigel Davenport, Cheryl
treniraju za letnju Olimpijadu 1924, vrednosti požrtvovanja i fer pleja
Campbell, Brad Davis, Patrick začinjavaju njihovu priču, iako je ostavljeno puno prostora isticanju
Magee, Peter Egan fizičke gracioznosti. Tokom priprema, Abrahams unajmljuje trenera
Oskar: David Puttnam (najbolji Mussabinija (Ian Holm) koji je arapsko-italijanskog porekla. Oba trkača
film), Hugh Hudson (režija), zbunjuju svoje profesore na Kembridžu, a međusobno takmičenje
Colin Welland (scenario), Milena
podstiče uspeh njihovih timskih kolega.
Canonero (kostim), Vangelis
(muzika) Konačno zaključen trijumfom i iskupljenjem, Vatrene kočije
Nominacije za Oskara: Ian Holm poistovećuje atletiku sa religijskim uverenjem, iako Abraham i Liddell
(sporedna muška uloga), Terry nisu samo obične figure. Umesto toga, oni uvlače svoje doba gde
Rawlings (montaža) antisemitizam, britanski klasicizam i izostanak visokokoncipirane
Filmski Festival u Kanu: Hugh tehnike označavaju ovu jednostavnu dramu o potrazi za slavom na
Hudson (nagrada ekumenskog
najvećoj svetskoj pozornici za mirno takmičenje. GCQ
žirija), Ian Holm (sporedna muška
uloga), Hugh Hudson nominacija
(Zlatna Palma)
670
BODY HEAT (1981) SAD (Ladd) 113m Technicolor
TELESNA STRAST Režija: Lawrence Kasdan
Produkcija: Fred T. Gallo
Kontroverzni rediteljski prvenac pisca filmova Imperija uzvraća
Scenario: Lawrence Kasdan
udarac (1980) i Otimači izgubljenog kovčega (1981), Lawrenca
Fotografija: Richard H. Kline
Kasdana, Telesna strast, okupio je različite i snažne reakcije prilikom
Muzika: John Barry
svog pojavljivanja. David Chute ga je okarakterisao kao „verovatno
Uloge: William Hurt, Kathleen
najbolji debitantski film ikada“, dok je Pauline Kael napisala čuvenu Turner, Richard Crenna, Ted
zajedljivu kritiku, u kojoj zamera filmu na njegovoj samosvesti i neonoar Danson, J.A. Preston, Mickey
pretenzijama. Rourke, Kim Zimmer, Jane
Film se ne trudi da sakrije svoje ugledanje na tradiciju noara. Ned Hallaren, Lanna Saunders, Carola
McGuinness, Michael Ryan, Larry
Racine (William Hurt) je lenji advokat, ženskaroš koji radi u malom gradu Marko, Deborah Lucchesi, Lynn
na Floridi. U sred užasnog toplotnog talasa, on slučajno upoznaje Matty Hallowell, Thom Sharp
Walker (Kathleen Turner), bogatu udatu ženu iz obližnjeg predgrađa.
Burna afera se brzo razvija. Vrlo brzo Matty ubedi Neda da ubije njenog
muža da bi mogli da budu zajedno (i bogati) zauvek - i ubedi ga da je
to dobra ideja. Ned biva izigran na više načina, otkrivši da mu je bilo
namešteno i da je bio izabran od strane Matty
od samog početka. Kada Matty izlažira svoju
sopstvenu smrt, Neda šalju u zatvor, gde on
pravi neka istraživanja i otkriva da je ona
uzela identitet druge žene. Ali, prekasno je
da se bilo šta uradi. Poslednji kadar pokazuje
Matty kako se sunča na nekoj nepoznatoj
tropskoj plaži.
Osim arhetipskog noar zapleta, u kome
seksi misteriozna žena uvlači privlačnog ali
nemoralnog muškog protagonistu i uništava
ga, ovaj film je karakteristično noarovski u
svom rapidno brzom i super oštrom dijalogu i
u svom opisu fatalne žene koja je nepoverljiva,
ali ipak očaravajuća. Vremenom je prevladala
pozitivna kritika ovog Kasdanovog filma, sa
omažima koji su usledili u neonoar filmovima
Krvavo prosto (1984) i Poslednje zavođenje
(1994), baš kao što je Telesna strast omaž
filmovima Dvostruka odšteta (1944) i Iz
prošlosti (1947).
Ali, tu je i subverzivni kvalitet ovog filma
koji ga odvaja od klasičnog noara. On je bliži
takozvanom erotskom trileru. Ono što je
ostavljeno kao implicitno i sugerisano u ranijim
filmovima ovde je istaknuto i pretvoreno u
vizuelni fokus. Produžene erotske scene
seksa između Hurta i Turnerove šokantne su
i riskantne čak i za današnje promiskuitetnije
standarde. SJS
SAD (Barclays, JRS, Paramount) REDS (1981)
194m Technicolor CRVENI
Jezik: Engleski / Ruski / Nemački
I sama komercijalna prihvatljivost ovog naslova signalizirala je kraj
Režija: Warren Beatty
holivudskog straha od smislenog angažmana u politici levičara. Warren
Produkcija: Warren Beatty
Beattyeva posveta novinaru Johnu Reedu omogućava jedan intrigantan
Scenario: Warren Beatty, Trevor
Griffiths, po knjizi Ten Days That pogled na američke radikale ranog XX veka i njihovo oduševljenje
Shook the World Johna Reeda boljševičkom revolucijom u Rusiji i neverovatnim osnivanjem
Fotografija: Vittorio Storaro komunističke države.
Muzika: Stephen Sondheim, Beatty je godinama radio na filmu Crveni. Njegovo uključivanje
Dave Grusin, Pierre Degeyter u završen proizvod bilo je izuzetno važno. On je potpisan, u tradiciji
Uloge: Warren Beatty, Diane Orsona Wellesa, kao producent, reditelj, scenarista i glavni glumac. Film
Keaton, Edward Herrmann, Jerzy je hrabar poduhvat, uglavnom jer je Reed, koji je njegov centralni fokus,
Kosinski, Jack Nicholson, Paul
Sorvino, Maureen Stapleton, bio nepoznat filmskoj publici kasnijeg XX veka. Ograničen holivudskim
Nicolas Coster, M. Emmet konvencijama, Beatty je u mogućnosti samo da sugeriše kompleksne
Walsh, Ian Wolfe, Bessie Love, i frenetične aspekte Reedove meteorske karijere: reporter sa fronta
MacIntyre Dixon, Pat Starr, u Evropi, oduševljenje Panchom Villom, učešće u sindikalnoj politici i
Eleanor D. Wilson, Max Wright,
George Plimpton, Harry Ditson,
Prvom svetskom ratu, njegova iskustva na Harvardu kao kicoša i vođe
Leigh Curran, Kathryn Grody, navijača i njegov bajronovski poriv da traži neobično i zabranjeno. Prvi
Brenda Currin, Nancy Duiguid, deo ovog filma posvećen je Reedovoj ljubavnoj vezi sa feminističkom
Norman Chancer, Dolph Sweet, intelektualkom Louise Bryant (Diane Keaton). Ovaj deo filma je
Ramon Bieri, Jack O’Leary,
oživljen nekim sjajnim sporednim ulogama, sa Maureen Stapleton kao
Gene Hackman, Gerald Hiken,
William Daniels, Dave King, anarhistkinjom Emmom Goldman koja je veoma efektna.
Joseph Buloff, Stefan Gryff, Denis Kada jednom Reed ode u Rusiju, Crveni sjajno prikazuje glavne
Pekarev, Roger Sloman, Stuart crte epskih događaja revolucije koja je u toku, sa njenim raskalašnim
Richman, Oleg Kerensky
paradama i nekontrolisanim masovnim okupljanjima. Naročito u tim
Oskar: Warren Beatty (režija),
ruskim scenama, Beatty otkriva Reedov mesijanski entuzijazam i nje-
Maureen Stapleton (sporedna
ženska uloga), Vittorio Storaro govu duboku posvećenost političkim promenama posle razdoblja avan-
(fotografija) turizma koji je sam sebe apsorbovao (Beatty je posebno odgovarao
Nominacije za Oskara: Warren ovoj ulozi, s obzirom na vlastitu konverziju u aktivistu posle protraćene
Beatty (najbolji film), Warren mladosti). Sam Warren Beatty
Beatty, Trevor Griffiths (scenario), mudro dodaje dokumentarizam
Warren Beatty (glavna muška
uloga), Diane Keaton (glavna filmu tako što prepliće scene
ženska uloga), Jack Nicholson fikcije sa kratkim intervjuima
(sporedna muška uloga), vođenim sa svedocima epohe,
Richard Sylbert, Michael Seirton među kojima su i Will Durant
(umetnički direktor), Shirley
Russell (kostim), Dede Allen,
i Henry Miller. Ovi intervjui ne
Craig McKay (montaža), Dick samo da pružaju informacije o
Vorisek, Tom Fleischman, Simon Reedu već takođe ukazuju na
Kaye (zvuk) njegovo značenje u američkoj
istoriji, što je u stvari glavni cilj
filma. Time su Crveni, uprkos
prilagođavanju toj zabavljačkoj
kinematografiji, verovatno i
najefektnija holivudska prezen-
tacija politike i ideoloških konf-
likata u Americi XX veka BP
672
AN AMERICAN WEREWOLF IN LONDON SAD / Velika Britanija (American
Werewolf, Guber-Peters,
(1981) Lyncanthrope, PolyGram) 97m
AMERIČKI VUKODLAK U LONDONU Technicolor
Režija: John Landis
Maštovita i duhovita horor komedija, koju je napisao John Landis kada
Produkcija: George Folsey Jr.
je imao 19 godina, otkrila je nešto mračniju stranu engleske prestonice
Scenario: John Landis
te 1981, kada su sve oči javnosti bile uperene u venčanje „iz bajke“
Fotografija: Robert Paynter
između Charlesa i Diane, koje se tamo desilo. David Naughton i Griffin
Muzika: Elmer Bernstein
Dunne su dvojica mladih američkih turista koji odlaze na Jorkšir Murs
Uloge: David Naughton, Jenny
jedne noći, uprkos upozorenja redovnih gostiju paba Slaughtered Lamb Agutter, Griffin Dunne, Don
da ne idu, i otkriju zašto je trebalo da ih poslušaju kada ih pojuri gladni McKillop, Paul Kember, John
vukodlak. Griffin doživi strašan kraj, a David otkriva da ga je ujed Woodvine, Joe Belcher, David
pretvorio u poluvuka kada se jednog jutra probudi go u londonskom Schofield, Brian Glover, Lila Kaye,
Rik Mayall, Sean Baker, Paddy
Regents Park zoološkom vrtu, sa ukusom ljudskog mesa u ustima. Ryan, Anne-Marie Davies, Frank
Film je ispunjen morbidnim, crnokomičnim scenama (najviše se Oz
pamti ona u kojoj vukodlak juri kroz metro i kada David nailazi na svoje Oskar: Rick Baker (šminka)
žrtve u bioskopu) i izvrsnim izvedbama (uključujući bivšu zvezdu iz Dece
pruge, Jenny Agutter, koja igra medicinsku sestru, i Briana Glovera
kao najgunđavijeg gosta u pomenutom pabu). U filmu su takođe sjajni
efekti vukodlaka koje je kreirao Rick Baker i zbog kojih ga je, zajedno
sa Landisom, Michael Jackson zaposlio u svom klasičnom video epu
Triler. JB
TRE FRATELLI (1981) Italija / Francuska (Gaumont,

Iterfilm) 113m Technicolor
TRI BRATA
Režija: Francesco Rosi
U ovom filmu, blago baziranom na Andrey Platonovoj priči „The Third Produkcija: Antonio Macri,
Son“, reditelj Francesco Rosi obraća se čitavom nizu socijalnih pitanja Giorgio Nocella
u Italiji, a među njima i eksploataciji radničke klase, uticaju siromaštva Scenario: Tonino Guerra,
na mlade ljude i porasti urbanog nasilja. Tri brata Giuranna, Raffaele Francesco Rosi
(Philippe Noiret), Nicola (Michele Placido) i Rocco (Vittorio Mezzogiorno), Fotografija: Pasqualino De Santis
koji predstavljaju tri glavna naličja italijanskog društva, vraćaju se u Muzika: Pino Daniele,
svoje selo na jugu Italije, na sahranu njihove majke. Raffaele je sudija Piero Piccioni
čiji je život ugrožen zbog učestvovanja u antiterorističkoj komisiji. Nicola Uloge: Philippe Noiret, Michele
Placido, Vittorio Mezzogiorno,
je radnik u fabrici i pripadnik levičarske grupe koja koristi terorističke Andréa Ferréol, Maddalena
metode u borbi za bolje uslove. Rocco je socijalni radnik u prenatrpanoj, Crippa, Rosaria Tafuri, Marta
nedovoljno finansiranoj državnoj ustanovi za maloletne delikvente. Zoffoli, Tino Schirinzi, Simonetta
Prava snaga filma je u mirnim, suptilnim momentima kada uspemo Stefanelli, Pietro Biondi, Charles
Vanel, Accursio Di Leo, Luigi
da dobijemo uvid u psihu trojice braće, koji se više ne osećaju povezani
Infantino, Girolamo Marzano,
sa svojim domom, ni sa svojom prošlošću i čiji očajnički pokušaji da Gina Pontrelli
ožive tu prošlost samo otkrivaju koliko su se promenili. Efektno mešajući Nominacije za Oskara: Italija
melodramu i fantaziju, Rosi nam dopušta da vidimo kakva bi budućnost (najbolji film na stranom jeziku)
mogla čekati svakog od tri brata. Ove budućnosti su predstavljene kao
„flash-forward“, snimljen u stilu filmskog žanra koji odgovara pojedinim
ličnostima braće. Kraj filma služi kao moćan podsetnik na to kolika je
važnost u poštovanju svakog trenutka koji imamo na zemlji. RDe
673
CZLOWIEK Z ZELAZA (1981)
ČOVEK OD GVOŽĐA
Ovaj nastavak filma Čovek od mramora potvrdio je želju reditelja Andrzeja
Wajde da nikada ne propusti priliku da skrene pažnju na glavne događaje
u istoriji Poljske. Ako se prvi film uglavnom bavio staljinističkom erom i
njenim zločinima, ovaj film se bavi usponom pokreta Solidarnosti, snažne
sindikalne organizacije čije su akcije uspele da oduvaju komunistički
režim krajem osamdesetih.
Ponovo susrećemo autorku dokumentarnih filmova Agnieszku
(Janda), sada udatu za Mateusza (Radziwilowicz) koji je sin bivšeg
poljskog radničkog heroja Birkuta. Duboko umešan u organizaciju štrajka
u Gdanjsku 1980, Mateusz je jedan od osnivača pokreta Solidarnosti
Poljska (Film Polski, Zespol i pokušava da ubedi intelektualce da se pridruže sindikatu. Serija
Filmowy X) 153m BW/ Color flešbekova prikazuje nam ono što je bilo samo nagovešteno u prethodnom
Jezik: Poljski filmu: da je Birkut ubijen tokom prethodnog štrajka u Gdanjsku 1970. i
Režija: Andrzej Wajda pobunu koja je bila divljački ugušena od strane komunističkih specijalnih
Scenario: Aleksander Scibor- jedinica. Ova paralela između događaja iz bliske prošlosti i novog štrajka
Rylski u Gdanjsku dopušta optimističko iščekivanje konačne pobede.
Fotografija: Janusz Kalicinski, Manje intrigantno strukturisan nego Čovek od mramora, ovaj nastavak
Edward Klosinski
obezbeđuje vredan testament o dekadi koja je donela iznenađujući obrt
Muzika: Andrzej Korzynski
u istoriji komunizma. Neverovatne dokumentarne sekvence snimljene
Uloge: Jerzy Radziwilowicz,
1970. i zatim 1980. pojačavaju nacionalne i internacionalne odjeke
Krystyna Janda, Marian Opania,
Boguslaw Linda, Wieslawa filma. Publika na zapadu, koja nije bila previše zainteresovana za filmove
Kosmalska, Andrzej Seweryn, iz istočne Evrope, bila je veoma šokirana onim što je videla. Ovo je jedan
Krzysztof Janczar, Boguslaw od razloga što je ovaj film osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu
Sobczuk, Franciszek Trzeciak u Kanu, 1981. godine. U filmu se na trenutak pojavljuje vođa pokreta
Nominacije za Oskara: Poland Solidarnost - Lech Walesa, što takođe govori dosta o Wajdinom osećanju
(najbolji film na stranom jeziku)
za istoriju i njegove natprirodne sposobnosti predviđanja budućnosti.
Filmski Festival u Kanu: Andrzej
Wajda (Zlatna Palma), (nagrada Wajda, koji je bio odlučan da napravi politički film sa jakim uticajem,
ekumenskog žirija) insistirao je na isticanju ideoloških poruka kroz dijalog, čak je i u tome
preterivao, po mišljenju nekih kritičara. Uprkos takvim zamerkama, Čovek
od gvožđa je ispunio Wajdin cilj da „stavi sebe sa svojim idejama između
publike i istorije“. Njegov film je potresna posveta građanima Poljske čija
je borba omogućila toliko cenjenu slobodu u tom delu Evrope. DD
674
ZU FRÜH, ZU SPÄT (1981) Nemačka 100m 16 mm
Eastmancolor
PRERANO, PREKASNO
Jezik: Nemački
Ovaj dokumentarac u boji Jean-Marie Strauba i Daniele Huillet, jedan Režija: Danièle Huillet,
od njihovih retkih radova u 16mm formatu, je skoro sigurno moj omiljeni Jean-Marie Straub
pejzažni film. U ovom 105-minutnom igranom filmu o mestima ne postoje Scenario: Friedrich Engels,
likovi, pa ipak paradoksalno to je najgušće naseljeni rad koji su oni ikada Danièle Huillet, Mahmoud
napravili. Prvi deo filma prikazuje niz mesta u današnjoj Francuskoj Hussein, Jean-Marie Straub
kojima je dodat glas Daniele Hulliet, koja čita deo pisma Friedricha Fotografija: Robert Alazraki,
Caroline Champetier, William
Engelsa Karlu Kautskom, u kom opisuje osiromašeno stanje francuskih Lubtchansky, Marguerite Perlado
seljaka, kao i odlomke „svezaka žalbi“, koje su 1789. godine sastavili Muzika: Beethoven
seoski poglavari tih istih mesta kao odgovor na planove za dodatna
oporezivanja.
Posebno je lep drugi deo filma koji je skoro duplo duži i u kom se na
isti način koristi novi marksistički tekst Mahmouda Husseina o otporu
seljaka u Egiptu engleskoj okupaciji pre Naguibove „petit-bourgeois“
revolucije 1952. Oba dela sugerišu da su se seljaci pobunili prerano i
pobedili prekasno. Jedna od formalnih inspiracija filma su Beethovenovi
kasniji kvarteti i njihov spor ritam je osnova iskustva koje film pruža. Ono
što je toliko izuzetno kod divnih dugačkih kadrova reditelja jeste kako se
njihova rigorozna usmerenost na zvuk i sliku otvara čitavom univerzumu,
bilo da je to ispred velike urbane fabrike ili na seoskom putu. Kao u
studijskom filmu Jacquesa Tatija Vreme igre (1967), tema ovog filma
pravo je bogatstvo sveta u kome živimo. JRos
FAST TIMES AT RIDGEMONT HIGH (1981) SAD (Refugee, Universal) 90m

Technicolor
RIDGEMONT
Režija: Amy Heckerling
Samo jednu kratku godinu od kako je Bob Clarkov ogavno uvredljivi Produkcija: Irving Azoff,
klasik Porkis postavio novu donju granicu holivudskog humora, ovaj film Art Linson
rediteljke Heckerling brilijantno je stopio tinejdž komediju sa pričom o Scenario: Cameron Crowe, po
odrastanju, u ovom iznenađujuće senzitivnom isečku iz srednjoškolskog njegovom romanu
života u predgrađu tokom ranih osamdesetih. Obuhvatajući grupu mladih Fotografija: Matthew F. Leonetti
glumaca, film se drži vrlo dobro prilikom ponovnog gledanja i poseduje Muzika: Jackson Browne, Jimmy
snažnu nostalgičnu privlačnost. U stvari, osećaj slatke melanholije Buffett, Charlotte Caffey, Danny
podvlači ovaj često zrikavi pogled na sadašnjost američkog adolescenta, Elfman, Rob Fahey, Louise Goffin,
Sammy Hagar, Don Henley, Danny
koja brzo bledi u prošlost. Ovo uopšte nije neobično za film za koji je Kortchmar, Giorgio Moroder,
scenario napisao budući pisac i reditelj hitova generacije X kao što su Graham Nash, Stevie Nicks, Tom
Reci bilo šta (1989), Samci (1992) i Korak do slave (2000), bivši novinar Petty, Marv Ross, Billy Squier, Joe
časopisa „Rolling Stone“, Cameron Crowe. Walsh, Rusty Young, Charlotte
Ali, Heckerling zaslužuje bar toliko koliko i Crowe za čudesno tkanje Caffey, Jane Wiedlin
višestrukih priča u ovom filmu, kao i za izvlačenje humora iz priče koja Uloge: Sean Penn, Jennifer
Jason Leigh, Judge Reinhold,
zvuči pre depresivno nego zabavno. Anticipirajući ono što će kasnije poka- Robert Romanus, Brian Backer,
zati u filmu Otkačena plavuša iz 1995, Heckerling kopa po melodram- Phoebe Cates, Ray Walston, Scott
skom materijalu tražeći šale, izbegavajući preteranu sentimentalnost i Thomson, Vincent Schiavelli,
pronalazi srećan završetak za svakoga. Najbolji citat je onaj kad non-stop Amanda Wyss, D.W. Brown,
Forest Whitaker, Zoe Kelli Simon,
nadrogirani Jeff kaže - „Sve što mi treba je par dobrih talasa, hladno piće
Tom Nolan, Blair Ashleigh
i meni je super“- izgovoren na jednom ultra lenjom južnokalifornijskom
akcentu koji proriče dolazak filma Avanture Bila i Teda (1989). SJS
675
E.T.: THE EXTRA-TERRESTRIAL (1982)
E.T.: VANZEMALJAC
Iako nas je Ridley Scottov Vanzemaljac uverio da su bića iz svemira
nešto čega se treba plašiti, tri godine kasnije Steven Spielberg je
pokazao da ta bića mogu biti slatka i umiljata, naročito ako dolaze u
obliku trbušastih bića kao E.T. Njegova neodoljiva pojava sa velikim
očima navodno je bila zamišljena od strane Spielbergovog tima, kao
Einsteinove oči i čelo koji su smešteni na lice bebe.
SF avantura za celu porodicu bila je Spielbergov omaž detinjstvu.
SAD (Amblin, Universal) 115m Usamljeni dečačić Elliott sprijatelji se sa bićem iz svemira. Dečak ga
Technicolor upoznaje sa zemaljskim običajima kao što su komunikacija, kako se pije
Režija: Steven Spielberg pivo, kako se jedu slatkiši i kako se oblači u odeću njegove male sestre
Produkcija: Kathleen Kennedy, Gertie (Drew Barrymore). Naravno, njihovo tajno druženje ne može dugo
Steven Spielberg da traje i uskoro dečak i njegov vanzemaljac bivaju ugroženi od strane
Scenario: Melissa Mathison vladinih ljudi koji hoće da eksperimentišu na intergalaktičkom putniku.
Fotografija: Allen Daviau Baziran na ideji koju je Spielberg gajio neko vreme i poverio
Muzika: John Williams scenaristkinji Melissi Mathison posle snimanja Otimača izgubljenog
Uloge: Henry Thomas, Dee kovčega, E.T. funkcioniše kao prelepa avantura koja se dopada detetu
Wallace-Stone, Robert
MacNaughton, Drew Barrymore, koje čuči u svakom od nas, isporučujući takođe dovoljno sentimentalnih
Peter Coyote, K.C. Martel, Sean momenata da od najčvršćeg gledaoca napravi grcajuću masu pre nego
Frye, C. Thomas Howell, David M. što krene odjavna špica. To što film ne postaje sladunjav dolazi od
O’Dell, Richard Swingler, Frank Spielbergovog ritma i mešavine humora i tuge u scenariju, zajedno
Toth, Robert Barton, Michael
Durrell
sa hrapavim glasom koji E.T.-u pozajmljuju Debra Winger i Pat Welsh
Oskar: Charles L. Campbell, Ben
i sjajnim ulogama pretežno mlade podele. Thomas, kao dečak srećnik
Burtt (specijalni zvučni efekti), čiji je imaginarni prijatelj u stvari stvaran, bukvalno nosi film na svojim
Carlo Rambaldi, Dennis Muren, sopstvenim malim leđima, dok Robert MacNaughton (kao Michael) i
Kenneth Smith (specijalni vizuelni sedmogodišnja Barrymore prikazuju obrt, u kome u početku nepoverljivi
efekti), John Williams (muzika),
brat i sestra postaju osvojeni E.T.-jevim neodoljivim šarmom.
Robert Knudson, Robert J.
Glass, Don Digirolamo, Gene S. Dvadeset godina posle originalne pojave filma, Spielberg je doneo
Cantamessa (zvuk) na svet specijalno izdanje povodom godišnjice, u koje je uneo i neke
Nominacije za Oskara: Steven kompjuterske izmene u izrazima E.T.-jevog lica koje nije uspeo da
Spielberg, Kathleen Kennedy postigne 1982. Druga primetna promena bila je digitalna zamena
(najbolji film), Steven Spielberg
pištolja u rukama vladinih agenata (što je bilo nešto zbog čega se
(režija), Melissa Mathison
(scenario), Allen Daviau Spielberg nikada nije osećao prijatno) sa voki-tokijima. JB
(fotografija), Carol Littleton
(montaža)
676
THE THING (1982) SAD (Turman-Foster, Universal)
109m Technicolor
STVOR
Jezik: Engleski / Norveški
Grupa naučnika (zajedno sa protagonistom koga igra Kurt Russell) Režija: John Carpenter
na jednoj izolovanoj ispostavi na Antarktiku nađe se pod opsadom Produkcija: David Foster,
jednog vanzemaljskog oblika života koji može da preuzme njihova tela. Lawrence Turman
Odsečeni od ostatka sveta, oni postaju sve paranoičniji, sumnjičeći Scenario: Bill Lancaster, po
jedan drugog da ih je stvor zaposeo i shvataju da ne mogu da mu priči Who Goes There? Johna W.
dozvole da napusti stanicu jer će zaraziti selu planetu. Campbell Jr.
Zasnovana na klasičnoj SF priči Johna W. Campbella"Who Goes Fotografija: Dean Cundey
There", koja je prvi put ekranizovana 1951. u filmu Howarda Hawksa Muzika: Ennio Morricone
Stvar sa drugog sveta, ova John Carpenterova verzija izbegava Uloge: Kurt Russell, Wilford
Brimley, T.K. Carter, David
naivnu avanturu Hawksovog filma i cilja pravo na klaustrofobiju Clennon, Keith David, Richard A.
i egzistencijalistički užas. Ovaj horor se pokazao kao jedan od Dysart, Charles Hallahan, Peter
najuticajnijih horora 80-ih, koji je dosta oponašan, ali retko dostizan. Maloney, Richard Masur, Donald
Uz filmove Davida Cronenberga, Stvor je jedan od primarnih tekstova Moffat, Joel Polis, Thomas G.
Waites, Norbert Weisser, Larry J.
koji istražuje teme zaposedanja tela koje preovlađuju u hororima i SF
Franco, Nate Irwin
filmovima te decenije. Ovo je jedan od prvih filmova koji bez ustezanja
prikazuje lomljenje i izobličavanje mesa i kostiju u groteskne slike
nestvarne lepote, zauvek podižući gornju granicu filmskog horora. AT
POLTERGEIST (1982) SAD (MGM) 114m Metrocolor

POLTERGAJST Režija: Tobe Hooper
Produkcija: Steven Spielberg
Reditelj filma Teksaški masakr motornom testerom Tobe Hooper
Scenario: Steven Spielberg,
potpisan je u špici za film Poltergajst, ali, po svoj prilici, producent filma Michael Grais, Mark Victor
Steven Spielberg odigrao je više nego sporednu ulogu u kreaciji filma. Fotografija: Mathew F. Leonetti
Zaista, priča o porodici iz predgrađa koju uznemirava i kojoj preti nešto Muzika: Jerry Goldsmith
sve zlonamernije slična je sa mnogim ranijim i kasnijim Spielbergovim Uloge: JoBeth Williams, Craig
scenarijima, baš kao i izbor modernog strašila televizora za glavnu T. Nelson, Beatrice Straight,
ulogu negativca, kroz koga zli duhovi ostvaruju svoj prvi kontakt. Dominique Dunne, Oliver Robins,
Ono što počinje kao čudesni susret sa natprirodnim postepeno se Heather O’Rourke, Michael
McManus, Virginia Kiser, Martin
pretvara u užas jer se sablasti prikazuju na sve gadnije načine (i kroz Casella, Richard Lawson, Zelda
sve osmišljenije specijalne efekte). Ako na trenutak zaboravimo na Rubinstein, Lou Perry, Clair E.
raskoš filmske čarolije i odnose unutar porodice iz južne Kalifornije, Leucart, James Karen, Dirk
ovaj film ispada mnogo užasniji od većine Spielbergovih projekata. Taj Blocker
aspekt nas vraća na reditelja Toba Hoopera, koji zaista dosta zna o Nominacije za Oskara: Stephen
Hunter Flick, Richard L. Anderson
tome kako isprepadati publiku: kosturi izranjaju iz bazena, drvo proguta
(specijalni zvučni efekti), Richard
dečaka, a istraživač paranormalnog sam sebi otkine lice. I dok bi se Edlund, Michael Wood, Bruce
svakome moglo oprostiti što pita zašto se porodica jednostavno ne Nicholson (specijalni vizuelni
spakuje i odseli, Hooper nas zasipa šokovima u takvom tempu da zdrav efekti), Jerry Goldsmith (muzika)
razum odlazi u drugi plan u odnosu na suspens i čisti užas. JKl
677
SAD (Blade Runner, Ladd) 117m BLADE RUNNER (1982)
Technicolor
ISTREBLJIVAČ
Jezik: Engleski / Japanski /
Cantonese Roman „Da li androidi sanjaju električne snove?“, koji je SF pisac Philip
Režija: Ridley Scott K. Dick napisao 1968, morao je da čeka 14 godina da dođe na veliko
Produkcija: Michael Deeley platno i još celu deceniju da njegova sjajna ekranizacija u izvedbi
Scenario: Hampton Fancher, Ridleya Sckotta Istrebljivač bude konačno priznata kao remek-delo
David Webb Peoples, Roland SF kinematografije. Film koji je koštao 28 miliona dolara nije dobro
Kibbee, po romanu Do Androids prihvaćen na premijeri i bio je finansijski promašaj. Tek kada se 1992.
Dream of Electric Sheep? Philipa
pojavila rediteljska verzija, kritika i publika su ga prihvatili kako treba.
K. Dicka
Knjige i knjige su napisane o priči koja stoji iza samog filma. Kako
Fotografija: Jordan Cronenweth
se saznaje, Harrison Ford nije voleo partnerku Sean Young, a ekipa
Muzika: Vangelis
je napravila majce na kojima je izrazila nezadovoljstvo užasnim
Uloge: Harrison Ford, Rutger
Hauer, Sean Young, Edward rasporedom snimanja i, najvažnije, Ford i Sckott se nikako nisu mirisali.
James Olmos, M. Emmet Ford je jako retko davao komentare o snimanju od kada je film izašao,
Walsh, Daryl Hannah, William naglašavajući samo da je to najteži film na kome je ikada radio.
Sanderson, Brion James, Joe Ali zato kakav film! Opravdano slavljena zbog svog sjajnog scenskog
Turkel, Joanna Cassidy, James
Hong, Morgan Paull, Kevin
izgleda, Sckottova vizija Los Anđelesa 2019, tmurnog, neonom
Thompson, John Edward Allen, osvetljenog, prenatrpanih ulica i sa stalnom kiselom kišom, dosta je
Hy Pyke oponašana, ali nikada tako uspešno. Kroz taj svet luta detektiv Rick
Nominacije za Oskara: Lawrence Deckard tražeći „replikante“ - pobunjene androide koji se izdaju za
G. Paull, David L. Snyder, Linda ljude - da bi se u jednom trenutku nehotice zaljubio u jednog takvog
DeScenna (umetnički direktor),
replikanta (Young). Istrebljivač je izazvao mnogo debata tokom godina
Douglas Trumbull, Richard
Yuricich, David Dryer (specijalni sa nekim fanovima koji tvrde da se u filmu na posredan način govori
vizuelni efekti) o religiji, navodeći kao primere replikanta Roya Battya (Hauer), koji
ekserom probija sebi ruku, što možda predstavlja raspeće, i Tyrrela (Joe
Turkel), kreatora replikanata, koji služi kao božanska figura.
Teško je zamisliti da film koji ima ovakav uticaj ima nekog drugog
reditelja (pre Sckotta razgovaralo se sa Adrianom Lynom, Michaelom
Aptedom i Robertom Mulliganom, a Martin Scorsese je bio zainteresovan
za roman 1969). A za glavnu ulogu razmatrani su Christopher Walken
i čak Dustin Hoffman. Sckottova moćna mešavina SF-a XXI veka i
detektivskog film noara iz 1940-ih stvara užasavajuću antiutopiju, dok
se Fordu, u ulozi čoveka poslatog da „penzioniše“ (čitaj ubije) čovekolike
androide koji su došli na zemlju u potrazi za njihovim tvorcem, možda
nije svidelo da „stoji unaokolo da bi bio fokus nekakvim Ridleyevim
scenama“, kako je izjavio novinaru 1991, ali se njegovo nezadovoljstvo
savršeno uklapa u priču.
Jedan od razloga što je ovaj film stekao kultni
status jeste postojanje više od jedne verzije filma - u
rediteljskoj verziji dodate su scene, a izbačena Fordova
pripovedačka naracija zajedno sa olakšavajućim
završetkom koji je nametnuo studio. Drugi razlog
je tekuća diskusija o tome da li je Deckard i sam
replika. Kakav god da je odgovor (Sckott je bar jednom
prilikom nagovestio da bi Rick mogao biti android),
Istrebljivač ostaje jedan od najdivnijih umetnički
režiranih i vizuelno fascinantnih SF filmova ikada
snimljenih. JB
SAD (Renaissance) 85m Color THE EVIL DEAD (1982)
Režija: Sam Raimi ZLA SMRT
Produkcija: Robert G. Tapert
Ovo „krajnje iskustvo najtežeg užasa“, kako se film skromno opisuje
Scenario: Sam Raimi
u završnoj špici, promenilo je istoriju svog žanra. Sam Raimi uzeo
Fotografija: Tim Philo
je nasilje iz italijanskih horora i pomešao ga sa veoma mladalačkim
Muzika: Joseph LoDuca
smislom za humor, učinivši svoje tinejdž junake tako bljutavo zdravim
Uloge: Bruce Campbell, Ellen
Sandweiss, Hal Delrich, Betsy da jedva čekamo, jednom kada upadnu u nevolju u zabačenoj seoskoj
Baker, Theresa Tilly, Philip A. kolibi, da ih ubiju ili pretvore u zombije. Takva samosvest će kasnije
Gillis, Dorothy Tapert, Cheryl dominirati filmskim hororima.
Guttridge, Barbara Carey, David Ovo je priča o uspehu „filmskog štrebera“, koja je amaterska u
Horton, Wendall Thomas, Don
Long, Stu Smith, Kurt Rauf, Ted
mnogim svojim efektima, ali je pokretana jakom direktnom muzikom i
Raimi brzim kadrovima iz žablje perspektive. Raimi je upio lekcije generacije
iz 70-ih, Williama Friedkina, Wesa Cravena, Georga Romera i Briana De
Palme, ali je dodao prizemni nadrealizam, nešto između Jeana Cocteaua
i Texa Averya. A u Brucu Campbellu, Raimi je našao saosećajnu
stripovsku zvezdu.
Danas je u filmu teško uočiti bilo šta osim komičnog, naročito kada
uzmemo u obzir i njegove nastavke Zla smrt II (1987) i Armija mraka
(1993). Ali, moramo imati na umu da je 1982. godine ovaj film imao isti
uticaj na publiku kao što je Veštica iz Blera imao 17 godina kasnije -
trenutno ih je izbacivao iz sigurnih prostora. AM
SAD (Colum., Mir., Punch) 119m

Color
TOOTSIE (1982)
Režija: Sydney Pollack TUTSI
Produkcija: Sydney Pollack, Britanska kritičarka Judith Williamson jednom prilikom je omalovažila
Dick Richards
„Tutsi sindrom“ u savremenoj kulturi - mehanizam po kome je dovoljno
Scenario: Larry Gelbart, Don
samo par dana u koži svog društvenog partnera da ga potpuno
McGuire, Murray Schisgal
shvatite i počnete sa razumevanjem da gledate na njegove probleme.
Muzika: Dave Grusin
Taj sindrom je počeo sa ovim filmom o frustriranom glumcu (Dustin
Uloge: Dustin Hoffman, Jessica
Lange, Teri Garr, Dabney Coleman, Hoffman) koji dobija ulogu u uspešnoj televizijskoj sapunskoj operi tako
Charles Durning, Bill Murray, što se preruši u ženu.
Sydney Pollack, Geena Davis Komplikacije koje tim putem nastanu za Tootsie - frenetični pokušaji
Oskar: Jessica Lange (sporedna da se istraje u ovoj maskaradi i težak pokušaj da se ostvari veza sa
ženska uloga)
partnerkom (Jessica Lange), uključujući i blagu lezbejsku komplikaciju
Nominacije za Oskara: Sydney
- prizivaju u sećanje dane „screw-ball“ farse iz 30-ih i 40-ih. Ali, reditelj
Pollack, Dick Richards (najbolji
film), Sydney Pollack (režija), Sydney Pollack (koji igra i Tootsinog agenta) ima istančan osećaj za
Larry Gelbart, Murray Schisgal, savremeni trenutak, i u pogledu ponašanja likova i u pogledu estetike.
Don McGuire (scenario), Dustin Film Tutsi je, uz rad Jamesa L. Brooksa, uveo novi stil u mainstream
Hoffman (glavna muška uloga), kinematografiju: veoma uzbudljivo, puno podzapleta, aluzije na pop-
Teri Garr (sporedna ženska uloga),
Owen Roizman (fotografija), William kulturu (kao pojava Woodya Allena koji igra sebe) i džezi montažne
Steinkamp (montaža), Dave Grusin, sekvence, čime je pospešio dramske komplikacije i ukazao na
Alan Bergman, Marilyn Bergman subverzivne implikacije dok kliza graciozno pored njih ka zabavnom
(pesma), Arthur Piantadosi, Les srećnom kraju. AM
Fresholtz, Rick Alexander, Les
Lazarowitz (zvuk)
680
YOL (1982) Turska / Švajcarska / Francuska
(Cactus, Films A2, Güney Film,
PUT Maran Film, Schweizer Fernsehen
Priča koja okružuje Put je fascinantna skoro koliko i sam film. Reditelj i DRS) 114m Fujicolor Turkish
pisac, Yilmaz Guney, realizovao je film iz zatvora. Sniman je i nadgledan Režija: Serif Gören, Yilmaz Güney
od strane njegovog asistenta, Serifa Gorena, koji je radio prema Produkcija: Edi Hubschmid,
detaljnim beleškama i uputstvima koje je Guney pisao u ćeliji. Reditelj Yilmaz Güney
je kasnije pobegao iz zatvora i prisustvovao je montaži i postprodukciji. Scenario: Yilmaz Güney
Put je osvojio glavnu nagradu na Filmskom festivalu u Kanu i skrenuo je Fotografija: Erdogan Engin
pažnju svetske javnosti na kršenje ljudskih prava zatvorenika u Turskoj Muzika: Sebastian Argol,
Zülfü Livaneli
kojom upravljaju desničari. Nažalost, Guney je umro od raka samo par
Uloge: Tarik Akan, Serif Sezer,
godina posle završetka svog drugog filma Zid (1983). Halil Ergün, Meral Orhonsay,
Put je izrazito politički film, čijoj su otvorenoj poruci i svrsi podređeni Necmettin Çobanoglu, Semra
svi drugi elementi. U svakoj od pet zatvoreničkih priča raskrinkane Uçar, Hikmet Celik, Sevda
su zadrta tradicija, religija ili državna represija. Jedan od zatvorenika Aktolga, Tuncay Akça, Hale
Akinli, Turgut Savas, Engin
se mora odmah po izlasku vratiti u zatvor zvog beznačajnog propisa.
Çelike, Hikmet Tasdemir, Osman
Drugom preti njegova porodica koja traži od njega da izvrši „časno Bardakçi, Enver Güney
ubistvo“ njegove neverne žene. Treći osuđenik, koji je srećan što se Filmski Festival u Kanu: Serif
vraća kući i verenici, ubrzo se razočara jer je porodica odabrala drugu Gören, Yilmaz Güney (FIPRESCI
ženu za njega. Kurdski zatvorenik vraća se u svoje rodno selo i otkriva nagrada) i (Zlatna Palma),
zajedno sa Missing, (nagrada
da ga je turska vojska zbrisala sa lica zemlje. Priča samo jednog
ekumenskog žirija
zatvorenika ima malo nade, iako i on prolazi kroz razne probleme i
neuspehe kao i ostali.
Ovaj film je duboko pesimističan i pulsira opipljivim gnevom, što ovoj
inače konvencionalnoj priči daje oštrinu i svežinu. Rediteljevo oko za
detalje i njegova želja da raskrinka reakcionarne snage
u svom društvu zajedno pružaju intimniji uvid u život
zemlje nego što to radi većina filmova van Amerike.
Iako je perspektiva filma Put krajnje kritikujuća, Gunej
daje sve od sebe da prikaže ljudskost svojih likova i
natera nas da za njih brinemo kao za individue. Dosta
zasluga ide i glumcima, koji su svi podjednako dobri.
Malo je primera ovakvog angažovanog političkog
filmskog stvaralaštva. RH
SAD (MGM) 110m Metrocolor DINER (1982)
Režija: Barry Levinson RESTORAN
Produkcija: Jerry Weintraub
Posle prekretnice sa filmom Američki grafiti Georga Lucasa, duh
Scenario: Barry Levinson
vremena u zemlji filmova preferirao je optimističku nostalgiju za
Fotografija: Peter Sova
svoje stareće bejbi bumere. Kao odgovor na ovu kulturnu temu, Barry
Muzika: Bruce Brody, Ivan Kral
Levinson je napisao i režirao klasičnu komediju Restoran, smeštenu
Uloge: Steve Guttenberg, Daniel
Stern, Mickey Rourke, Kevin u Baltimor, sa potpuno nepoznatom podelom, ali će neki od njih u
Bacon, Timothy Daly, Ellen Barkin, narednim godinama postići neverovatne uspehe u šoubiznisu.
Paul Reiser, Kathryn Dowling, Uvodna scena u ovom filmu je božićno veče 1959. Film govori o
Michael Tucker, Jessica James, šest ljudi u svojim dvadesetm, koji se suočavaju sa svojim izmešanim
Colette Blonigan, Kelle Kipp, John
Aquino, Richard Pierson, Claudia
prijateljstvima i krajem decenije, što je sve nagovešteno tokom priprema
Cron za venčanje jednog od njih koje će se desiti za novogodišnje veče.
Nominacije za Oskara: Barry Prekidajući ove aktivnosti, restoran iz naslova filma postaje druga kuća
Levinson (scenario) za protagoniste, njihov surogat za majčinu utrobu. Unutar njegovih zidova,
sigurni u kožnim separeima uz večeru na glatkim stolovima, oni pričaju
ne bi li odložili zahteve spoljnog sveta i uživali u međusobnom druženju.
Eddie (Guttenberg) je nesigurni hvalisavac koji odbrojava dane do
svog pedstojećeg venčanja. Shrevie (Stern) je „everyman“ iz rodnog
grada koji ima siguran posao i ženu po imenu Beth (Barkin), sa kojom
mu nedostaje zrelo prijateljstvo. Boogie (Rourke) je student prava u
večernjoj školi, ženskaroš i frizer zavisan od kockanja. Fenwick (Bacon)
je dete bogataša, propali student na ivici alkoholizma, a Billy (Daly)
je postdiplomac čije se dugotrajno druženje sa Barbarom (Dowling)
682
pretvorilo u trudnoću. Poslednji od šestorke je Modell (Reiser) koji je
prilepak, ali i neko ko ima sjajan smisao za humor.
Restoran, koji se odlično pamti po nekim scenama, je gorko-slatka
priča o sazrevanju izvan uličnih granica Los Anđelesa i filmskih studija
i oblakodera i predgrađa Njujorka. Sam čin snimanja u Baltimoru daje
filmu opštiji senzibilitet i proširuje horizonte takvih filmskih priča
izvan kosmopolitskih gradskih centara. Ipak, humor ovog filma se
nalazi u scenama konstruisanim oko glumaca koji pokazuju pravo
prijateljstvo i scenografskih elemenata koji obezbeđuju dovoljno
detalja iz epohe da sve izgleda jako autentično. Automobili su iz
tog perioda, a i muzika. U vazduhu se oseća prelaz političke moći
u ruke žena, kao i preosetljivost tih mladih muškaraca na ivici ili
pristupanja generalnom društvenom konsenzusu ili odlaženja u
nekom sopstvenom, zadivljujuće novom smeru.
Iza dramatičnih vinjeta pojavljuje se odmah momenat koji
ispunjava glasan smeh. Tu je, žustra rasprava o Franku Sinatri i
Johnnyu Merceru, nezgodni bratski sukob i penis u kesi kokica.
Završava se bez praska ali sa upitnikom, a delić koji nedostaje
je Eddijeva verenica. Ona se nadvija nad pričom i predstavlja zamke
braka i porodičnog života - ukratko, konačno prihvatanje odgovornosti
odraslih. Sve zajedno, to su vrednosti koje šestorica likova u filmu
Restoran preziru, ali u isto vreme i čeznu za njima u svom poslednjem
posezanju za nevinošću na kraju 1959. GC-Q
683
Zapadna Nemačka/Peru FITZCARRALDO (1982)
(Autoren, Pro-ject, Werner
Herzog, Wildlife, ZDF) 158m Color
FICKARALDO
Jezik: Engleski / Nemački Teško je pričati o Fickaraldu bez prethodnog doticanja pitanja opsesije
Režija: Werner Herzog reditelja Wernera Herzoga, kao i njegove zbunjujuće saradnje sa svojom
Produkcija: Werner Herzog, zvezdom Klausom Kinskim. Njhova saradnja podrazumeva međusobni
Lucki Stipetic antagonizam i otvorenu agresiju, koju je ublažavalo veliko međusbno
Scenario: Werner Herzog uvažavanje i ta je kontradikcija bila vidljiva u njihovim radovima.
Fotografija: Thomas Mauch Nema potrebe da naglašavamo da je uprkos njegovom nepredvidivom
Originalna muzika: Popol Vuh ponašanju, Kinski služio kao prvi Herzogov odabir kada dođe vreme
Muzika: Vincenzo Bellini, za podelu. Ili Herzog nije mogao nikog drugog da ubedi da učestvuje u
Giacomo Puccini, Richard njegovim projektima čuvenim po iscrpljivosti?
Strauss, Giuseppe Verdi
I stvarno, za ulogu su prvo bili angažovani Jason Robards i Mick
Uloge: Klaus Kinski, José Lewgoy,
Miguel Ángel Fuentes, Paul
Jagger, a Herzog je zvao Kinskog tek kad su ova dvojica odustali. Ništa
Hittscher, Huerequeque Enrique neobčno - radnja filma simbolizuje legendarnu tvrdoglavost i Herzoga
Bohorquez, Grande Otelo, Peter i Kinskog. Ljubitelj opere Brian Sweeney Fitzgerald (Kinski) zaklinje
Berling, David Pérez Espinosa, se da će dovesti operu u daleki Peru. Ali prvo mora da se obogati
Milton Nascimento, Ruy Polanah,
da bi finansirao svoj kihotovski poduhvat, a njegov plan uključuje i
Salvador Godínez, Dieter Milz,
William L. Rose, Leoncio Bueno, prebacivanje velikog parobroda preko planinskog prevoja do izolovanog
Claudia Cardinale područja gde bi mogao pokupiti kaučuk sa drveća.
Filmski Festival u Kanu: Werner Sasvim odgovarajuće, a možda i tipično, snimanje filma koji prikazuje
Herzog (režija), nominacija (Zlatna tako sulud poduhvat, opterećen neprebrodivim preprekama, i samo
Palma)
se pretvorilo u ogromno iskušenje. Nije bilo od pomoći što je Herzog
pristupio projektu sa svakim delićem tvrdoglavog ludila koju poseduje
njegov junak iz naslova. Povreda, ludilo, bol, bolest, pa čak i smrt u
684
Herzogovoj misiji za ostvarivanje tako jedinstveno veličanstvene vizije
stvarno su ometali produkciju ovog filma.
Herzog je zaista snimao duboko u šumama Ekvadora i Perua,
pobeđujući sve izazove, od komaraca do klizišta zemlje. Da bi snimio
sekvencu ekspedicije na splavu, kojoj prete uzburkani brzaci, Herzog
i mala ekipa su se sami spustili kroz te brzake. Najčuvenije je, ipak, to
što je Herzog, da bi prikazao parobrod koji se prebacuje preko planine,
uradio baš to - prikazao dokumentarno napore koji su potrebni za
takav poduhvat. Dosta toga iz mukotrpnog procesa snimanja Fickaralda
prikazano je u veoma uzbudljivom dokumentarcu Burden of Dreams.
Fickaraldo, kao gotov film, ne ostavlja utisak kao Srce tame Josepha
Conrada, da ne pominjemo Coppolinu Apokalipsu danas, a ni Kinski nije
osvajač poput Kurtza. Upoređen sa sumornom pričom Herzoga i Kinskog
Aguire:Gnev božji, ovaj film je potpuno nevin. Optimistički ljubitelj opere
koga igra Kinski, koga lokalni Peruanci zovu „Fitzcarraldo“, pokretan je
idealizmom kao i nekompromisnošću. Radoznali domoroci mu pomažu
da ostvari svoj san, delom zbog njegove nevinosti, nekontrolisanog
entuzijazma i apsolutne strasti prema operama, koje pušta na
gramofonu Viktrola koji svuda nosi sa sobom. I dok se parobrod tegli
uzbrdo, Kinski, protiv svake verovatnoće, stoji na gornjoj palubi u ulozi
Fitzgeralda, dok njegova Viktrola emituje operskog pevača Enrica
Carusa. To je potpuno nestvaran prizor, istovremeno i inspirativan, koji
najavljuje uspeh koji je i dramatičan i impresivno čulan. JKl
685
GANDHI (1982)
GANDI
„Istina je“, rekao je Richard Attenborough, „da ja nikada nisam želeo
da budem reditelj. Samo sam želeo da režiram taj film“. Za njega je,
dakle, Gandi predstavljao misiju. Attenborough je preživeo 20 godina
odlaganja, frustracija, ismejavanja i ličnog finansijskog rizika da bi
ostvario svoj veliki san - da prikaže život Mohandasa Kharamchanda
Gandhija (1869- 1948), na način koji bi dirnuo publiku Istoka i Zapada
svojom duhovnošću Mahatme.
Attenboroughu se rodila ideja za projekat još 1962. godine. Direktna
inspiracija je bila Gandhijeva izjava: „ Za mene je uvek bila misterija
kako se ljudi mogu osećati počastvovanim time što ponižavaju sebi
srodna bića“. Iako je već bio producent, Attenborough se nije upuštao
u rediteljske vode do 1969, sa filmom Oh, kakav divan rat, a u toku
18-godišnje borbe za finansiranje Gandija, Fred Zinnemann i David
Lean bili su predlagani kao mogući i komercijalni reditelji. Razni pisci,
uključujući Geralda Hanleya, Donalda Ogdena Stuarta i Roberta Bolta,
pokušavali su da napišu scenario, sve dok John Briley nije majstorski
Velika Britanija / India (Carolina uhvatio suštinu Gandhijevog života i dela.
Bank, Indo-British, NFDC) 188m Tokom godina koje su prolazile, gomila glumaca je razmatrana za
Technicolor glavnu ulogu, među kojima i Alec Guinness, Dirk Bogarde, Peter Finch,
Režija: Richard Attenborough Albert Finney, Tom Courtenay, Robert De Niro, Dustin Hoffman, John
Produkcija: Richard Attenborough Hurt i Richard Burton. Na kraju je izbor pao na skoro nepoznatog Bena
Scenario: John Briley Kingsleya, koji je imao tu prednost da su mu crte lica nasleđene od oca
Fotografija: Ronnie Taylor, Indijca. Kingsley se sasvim posvetio ulozi: smršao je, bavio se jogom,
Billy Williams
naučio da prede pamuk i hrabro se trudio da živi po Gandhijevom
Muzika: Ravi Shankar,
George Fenton primeru. U velikoj podeli okupila se velika grupa pozorišnih i filmskih
Uloge: Ben Kingsley, Candice velikana tog doba.
Bergen, Edward Fox, John Brileyov scenario počinje ubistvom Gandhija i njegovom sahranom
Gielgud, Trevor Howard, John 1948. godine, posle čega se vraća na izvor i na mladog advokata
Mills, Martin Sheen, Ian koji protestuje protiv rasne diskriminacije u južnoj Africi 1893. Od
Charleson, Athol Fugard, Saeed
Jaffrey, Alyque Padamsee, Amrish
tog trenutka, scenario prati glavne biografske prekretnice u njegovoj
Puri, Roshan Seth borbi protiv britanske imperijalne dominacije, a za integrisano indijsko
Oskar: Richard Attenborough društvo i kulturu. Ironično, Gandhijeva strastvena posvećenost mirnim
(najbolji film), Richard protestima vodi do čestog nasilja i smrti, kao i do njegovog dugotrajnog
Attenborough (režija), John zatvaranja. Dosta scena je snimljeno na pravim istorijskim lokacijama.
Briley (scenario), Ben Kingsley
Za scenu sahrane, koja je snimljena na Rajpatu sa 11 kamera, okupljeno
(glavna muška uloga), Stuart
Craig, Robert W. Laing, Michael je 400 000 statista.
Seirton (umetnički direktor), Film Gandi je pobednički opovrgao generalno mišljenje da filmovi koji
Billy Williams, Ronnie Taylor se dugo prave obično ne ispune očekivanja jer gube svežinu inicijalne
(fotografija), John Mollo, Bhanu
inspiracije. Gandi je odmah dobio sjajne reakcije kritike i publike širom
Athaiya (kostim), John Bloom
(montaža) sveta. Njegovih 8 Oskara predstavlja rekord koji je nadmašio jedino Ben
Nominacije za Oskara: Tom Hur (1959). Za Attenborougha je veća lična satisfakcija bila, svakako,
Smith (šminka), Ravi Shankar, činjenica da se bar deo njegove publike osetio obogaćenim susretom
George Fenton (muzika), Gerry sa Gandhijem, kroz njegov filmski portret. I po dobru i po zlu, Gandi
Humphreys, Robin O’Donoghue, je obeležio njegovu buduću karijeru reditelja inspirativnih filmskih
Jonathan Bates, Simon Kaye
(zvuk) biografija. DRos
686
LA NOTTE DI SAN LORENZO (1982) Italija (Ager, RAI) 105m
Eastmancolor
KRUG TIŠINE KRISTINE M.
Jezik: Italijanski
Ovaj film je remek-delo braće Taviani, Paola i Vittoria, čija se radnja Režija: Paolo Taviani,
zbiva na noć St. Lorenza, kada se svi snovi ispunjavaju. Ispričana u formi Vittorio Taviani
priče koju majka priča svojoj uspavanoj bebi, radnja se vraća u 1944. Produkcija: Giuliani G. De Negri
kada su nemački osvajači i fašistički italijanski saradnici kontrolisali Scenario: Paolo Taviani, Vittorio
selo naratorke, koja je tada imala 6 godina. Kada se njeno rodno mesto Taviani, Giuliani G. De Negri,
podelilo između nacističkih regulacija i mogućeg oslobođenja, grupa Tonino Guerra
ljudi iz njenog grada prelazi Toskanu u potrazi za spasenjem. Fotografija: Franco Di Giacomo
Bez ikakvog ignorisanja ili insistiranja na ratnim užasima, ovo Muzika: Nicola Piovani
putovanje izražava civilni otpor. Svakodnevna borba za hranu postaje Uloge: Omero Antonutti,
Margarita Lozano, Claudio
važnija od metkova i taktičkog napredovanja. Povremeno, dečija vizura Bigagli, Miriam Guidelli, Massimo
naratorke zasija u tragikomičnim natprirodnim slikama koje odbacuju Bonetti, Enrica Maria Modugno,
strašnu težinu odiseje. Sabina Vannucchi, Giorgio Naddi,
Ovaj film, koji ima zapaženu podelu, nudi neodoljive slike kojima Renata Zamengo, Micol Guidelli,
Massimo Sarchielli, Giovanni
ublažava sećanja na neželjene sukobe. Katedralu bombarduju da bi ubili
Guidelli, Mario Spallino, Paolo
vernike. Divlja lubenica služi za gozbu u polju. Prijatelji koji pripadaju Hendel
različitim političkim opcijama se međusobno ubijaju. Dvoje starijih ljudi Filmski Festival u Kanu: Paolo
konzumiraju ljubavnu vezu kojoj su trebale decenije da se ostvari. Svi Taviani, Vittorio Taviani (velika
ovi momenti zajedno označavaju težinu Drugog svetskog rata, dok u isto nagrada žirija), (nagrada
ekumenskog žirija), nominacija
vreme podsećaju na dostojanstvo svakodnevnog života. GC-Q
(Zlatna Palma)
DE STILTE ROND CHRISTINE M. (1982) Holandija (Sigma) 92m Color

KRUG TIŠINE KRISTINE M. Jezik: Holandski / Engleski
Režija: Marleen Gorris
Ovaj film Marleen Gorris, koji je kjučna tačka u istoriji ženskog filmskog
Produkcija: Matthijs van
stvaralaštva, podelio je i oduševio publiku. Film se odnosi na sputani Heijningen
bes žena i ponovo povezuje feministkinje sa gnevom koji je ispunjavao Scenario: Marleen Gorris
pokrete tokom 60-ih i 70-ih, dok, kao i Telma i Luiz (1991), iskri Fotografija: Frans Bromet
optužbama za stvaranje obrnutih stereotipa. Muzika: Lodewijk de Boer,
Film Krug tišine Kristine M, koji je nastao po jednoj vesti u kojoj je Martijn Hasebos
žena iz radničke klase uhapšena zbog krađe u trgovini, fokusira se na tri Uloge: Edda Barends, Nelly Frijda,
žene koje se međusobno ne poznaju, koje spontano ubijaju šefa butika Henriëtte Tol, Cox Habbema,
koji oholo napadne napaćenu domaćicu uhvaćenu u krađi. Čudesna Eddie Brugman, Hans Croiset,
Erik Plooyer, Anna van Beers,
mešavina trilera, sudske drame, crne komedije, kvazi-dokumentarca Noa Cohen, Kees Coolen, Edgar
i političke alegorije, ovaj film je naizmenično privlačan i odbojan, Danz, Diana Dobbelman, Miranda
smirujući i uzbudljiv. Samo ubistvo se pre čuje nego što se vidi u seriji Frijda, Frederik de Groot, Noortje
od tri flešbek sekvence. Jansen
U klimaksu filma, kada doktor Van den Bos proglašava žene „potpuno
normalnim“, njihov čin postaje politički napunjen. Završna scena se
mora doživeti jer ju je teško objasniti. Pomenućemo samo to da kraj nije
energičan ni plačljiv nego dovodi do talasa smeha i završava se u tišini.
Kako je jedan kritičar pitao: „ Da li je ubistvo ono što toliko uznemirava
ili je to smeh?“ Iako su noviji filmovi Gorris nežniji i popularniji, Krug
tišine Kristine M. čini ideologiju instiktivnom i stvarno je šokantan. LB
687
FANNY OCH ALEXANDER (1982)
FANI I ALEKSANDAR
Veliki opus švedskog reditelja Ingmara Bergmana toliko je poseban da
su ga mnogi komičari parodirali, a manji reditelji oponašali. Bergmanovi
vizionarski, alegorični filmovi, oslikavajući dublju, mračniju stranu
ljudskog duha bez ustručavanja i bez bežanja u melodramu, prikazuju
život onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakav bismo mi voleli da
bude.
Pretposlednji film Ingmara Bergmana (on je od tada uglavnom radio
Švedska / Francuska / Zapadna na televiziji), autobiografska priča Fani i Aleksandar, došao je kao
Nemačka (Cin. AB, Gaumont,
Persona, Swedish Film Inst.,
iznenađenje za fanove njegovih prethodnih mračnih filmova. Scenario je
Sandrews, Svenska, TVI, Tobis) 188m napisao sam Bergman, a podelu su činili mnogi njegovi najtalentovaniji
Eastmancolor zreli glumci, među kojima su i Erland Josephson, Harriet Andersson i
Jezik: Švedski / Nemački / Jidiš / Gunnar Bjornstrand. Fani i Aleksandar važi za njegov najpristupačniji
Engleski film. Osvojio je četiri Oskara od šest nominacija, uključujući i nagradu
Režija: Ingmar Bergman za najbolji film na stranom jeziku.
Produkcija: Jörn Donner Ova dugačka, delimično autobiografska priča pokriva dešavanja
Scenario: Ingmar Bergman tokom jedne važne i burne godine u životu brata i sestre (Pernilla Allwin
Fotografija: Sven Nykvist i Bertil Guve) poreklom iz aristokratske porodice, na prelazu vekova,
Muzika: Daniel Bell u Švedskoj. Priča, snimljena sa energijom neviđenom u prethodnim
Uloge: Erland Josephson, Jarl Kulle, Bergmanovim produkcijama, delom je dikensovska drama, a delom
Pernilla Allwin, Allan Edwall, Bertil
Guve, Gunn Walgren, Ewa Fröling
mistična bajka. Film počinje luksuznom božićnom proslavom koja je
Oskar: Sweden (najbolji film na
ispričana iz vizure dečaka, a zatim se prebacuje na njihov bedni život
stranom jeziku), Anna Asp, Susanne posle smrti oca, vlasnika pozorišta koga su deca obožavala. Do tog
Lingheim (umetnički direktor), Sven trenutka Bergmanov uobičajeni osećaj slutnje već se spustio na priču
Nykvist (fotografija), Marik Vos-Lundh koja se nastavlja posle vrlo nesrećne i užasne ponovne udaje majke za
(kostim)
odvratnog biskupa (Jan Malmsjo).
Nominacije za Oskara: Ingmar
Dužina i sporiji, oprezni tempo filma Fani i Aleksandar možda će odbiti
Bergman (režija), Ingmar Bergman
(scenario) modernu publiku naviknutu na akciju, ali Bergmanov čuveni direktor
fotografije Sven Nykvist koristi blistavo osvetljenje kako bi svaki kadar
učinio užitkom. Kompletan film poseduje sanjiv
osećaj nerealnog, pravi odmor tokom njegovih
tragičnih momenata. Majstor Bergman mudro
izgrađuje priču tako da dođe do najužasnijeg i
najispunjenijeg momenta baš u onom trenutku
kada priča zahteva razrešenje. Do tog trenutka
gledalac je ostavljen bez daha i iščekuje da se
vrate dobra stara vremena. Uprkos činjenici da
je njegovo životno delo analiza zastrašujućeg
sveta živih, Bergman ovde dopušta svojoj publici
malo utehe - mada pod određenim filozofskim
uslovima. KK
688
A CHRISTMAS STORY (1983) SAD / Kanada (Christmas Tree,
MGM) 94m Metrocolor
BOŽIĆNA PRIČA
Režija: Bob Clark
Ovo je period 1940-ih, vreme kada američke porodice još uvek večeraju Produkcija: Bob Clark,
zajedno, deca dobro ušuškana šetaju do udaljene škole i svako poznaje René Dupont
svoje komšije. Za malog Ralphia (Peter Billingsley) iz ovog filma, život Scenario: Leigh Brown, Bob Clark,
je dobar, ali ne sasvim kompletan. Božić se brzo približava, a sve što Jean Shepherd, po romanu In
on želi je pištolj „red ryder bb“, baš onakav kakav ima njegov heroj God We Trust, All Others Pay Cash
Jean Shepherd
sa radija. Uprkos protivljenjima njegove porodice i nastavnika, on je
Fotografija: Reginald H. Morris
odlučan da razradi plan koji će mu obezbediti igračku do Božića.
Muzika: Paul Zaza, Carl Zittrer
Ova jednostavna postavka pruža više nego zgodnu priliku reditelju
Uloge: Melinda Dillon, Darren
Bobu Clarku da sa ljubavlju ali i sarkazmom raskrinka božićne, McGavin, Peter Billingsley, Ian
porodične vrednosti , nostalgiju za prošlim vremenima i potrošački duh Petrella, Scott Schwartz, R.D.
koji su postali definicija praznika. Podjednako uzbudljiv i urnebesno Robb, Tedde Moore, Yano Anaya,
smešan, moderni praznični klasik ostaje tako duboko urezan u sećanje Zack Ward, Jeff Gillen, Colin Fox,
Paul Hubbard, Leslie Carlson, Jim
jer ni u jednom trenutku ne postaje okrutan niti isključiv.
Hunter, Patty Johnson
Školske siledžije, džangrizavi otac i majka koja se lomi od posla,
čudni mlađi brat i grupa neodgovarajućih drugova - svi oživljavaju kroz
naraciju odraslog Ralphia. Scene koje su sada postale klasici (kao što je
drugar iz škole čiji se jezik zalepi za zamrznuti jarbol ili božićna večera
u kineskom restoranu) uzbudljive su i dirljive i ni u jednom trenutku
ne skreću u jeftinu sentimentalnost. Za one koji ne vole sladunjave
aspekte praznika, ali ne žele da ih ukinu, Božićna priča je sasvim
odgovarajuća. EH
EL NORTE (1983) SAD / Velika Britanija (American

Playhouse, Channel Four,
SEVER Independent, Island Alive, PBS)
Sever, u kome se istražuju ilegalni prelasci u Ameriku, na odličan način 139m Color
konfrontira fantaziju komfora „prvog sveta“ sa realnošću ljudi iz „trećeg Jezik: Engleski / Španski
sveta“. Film je napisao bračni tim Gregory Nava i Anna Thomas, a režirao Režija: Gregory Nava
ga je Nava. Film je značajan zbog isticanja poroznosti nacionalnih Produkcija: Trevor Black,
granica i iskorišćavanja nomadskih radnika. Uzdižući humanost ilegalnih Bertha Navarro, Anna Thomas
imigranata koja obezbeđuje egzistenciju ispod američkog sna, ovaj film Scenario: Gregory Nava,
Anna Thomas
dodatno prepoznaje kontekst ovakvog iskustva.
Fotografija: James Glennon
Za brata i sestru iz Gvatemale, Enriquea (David Villalpando)
Muzika: The Folkloristas, Malecio
i Rosu (Zaide Silvia Gutierrez), stvar je mnogo jednostavnija od Martinez, Linda O’Brien, Emil
pitanja geopolitike. Kada im paravojni funkcioneri ubiju oca zato Richards
što je organizovao otpor berača pasulja, a njihova majka „nestane“, Uloge: Zaide Silvia Gutiérrez,
oni pobegnu spasavajući život. U Tihuani se bore sa siromaštvom, a David Villalpando, Ernesto Gómez
pre dolaska u Los Anđeles hvataju kojota. Uviđajući užasni rasizam Cruz, Lupe Ontiveros, Trinidad
Silva, Alicia del Lago, Abel Franco,
svojih poslodavaca na severu, iako sada uživaju u luksuzu vodovoda i
Enrique Castillo, Tony Plana,
električne struje, oni rade kao nadničari sa nesigurnom budućnošću. Diane Civita, Mike Gomez
Gvatemala je ovde obojena zelenom i žutom bojom, Tihuana Nominacije za Oskara: Gregory
braonkastom, a Amerika nijansama plave i bele. Muzika prati putovanja Nava, Anna Thomas (scenario)
brata i sestre, ali na kraju ono što ukazuje na snagu moderne ekonomske
neravnopravnosti je kompletni doživljaj njihove migracije. GC-Q
689
SAD / Kanada (Famous Players, VIDEODROME (1983)
Filmplan, Guardian, CFDC, VIDEODROM
Universal) 87m Color
Režija: David Cronenberg David Cronenbergova priča o stravičnoj transformaciji prouzrokovanoj
Produkcija: Claude Héroux izloženošću televizijskom nasilju bila je pionirski film komercijalno
Scenario: David Cronenberg nezavisnog pokreta u Holivudu. Film je veoma inteligentno tematizovao
Fotografija: Mark Irwin upravo one probleme koje je rediteljevo istraživanje nasilnih, seksualnih
Muzika: Howard Shore prizora u ranijim filmovima stvorilo u odnosu sa cenzorima, holivudskim
Uloge: James Woods, Sonja distributerima i feminističkim grupama. Max Renn (James Woods) je
Smits, Deborah Harry, Peter operater kablovske televizije čija se cinična prodaja seksa i nasilja
Dvorsky, Leslie Carlson, Jack okreće protiv njega kad mu se na stomaku iznenada pojavi otvor nalik
Creley, Lynne Gorman, Julie vagini, u koji se između ostalih stvari može ubaciti i audio kaseta. Film,
Khaner, Reiner Schwartz, David
Bolt, Lally Cadeau, Henry Gomez, u kome takva sadomazohistička fantazija i promena pola igraju ključne
Harvey Chao, David Tsubouchi, uloge, završava se tragično - Maxovim samouništenjem.
Kay Hawtrey Na mnoge načine najsmelija formalna inkarnacija Cronenbergovih
karakterističnih tema, Videodrom počinje kao sasvim običan
komercijalni triler da bi se tek negde na sredini pretvorio u subjektivnu
fantaziju najnečuvenije i najneobičnije vrste. Vizuelno bogat, ovaj
film je takođe izuzetno provokativan u svojoj zapanjujućoj meditaciji
o polimorfnoj perverznosti i međusobnom prožimanju javnog i
subjektivnog područja doživljaja. Cronenberga su i hvalili i kudili
zbog njegovog žestokog tretmana polnosti. Čak i u svom skraćenom
obliku, Videodrom ostaje jedan od holivudskih najneobičnijih filmova,
previše šokantan i previše idiosinkretski da bude bilo šta drugo osim
komercijalnog neuspeha. RBP
STAR WARS: EPISODE VI—RETURN OF SAD (Lucasfilm) 134m Color
THE JEDI (1983) Režija: Richard Marquand
Produkcija: Howard G. Kazanjian
RATOVI ZVEZDA: POVRATAK DŽEDAJA Scenario: George Lucas,
Treći deo, poznat kao Epizoda VI, originalne trilogije Georga Lucasa Lawrence Kasdan
nadovezuje se na napeti završetak filma Imperija uzvraća udarac Fotografija: Alan Hume
(1980). Luke Skywalker (Mark Hamill), nestrpljivi mladi pripravnik za Muzika: John Williams,
džedaja iz prvog dela, sada je zamišljeni ratnik (obratite pažnju na crni Joseph Williams
kostim). Upućen u veštine Sile, on se vraća na svoju rodnu planetu Uloge: Mark Hamill, Harrison
Ford, Carrie Fisher, Billy Dee
Tatuin da pomogne svojim preijateljima, princezi Leii (Carrie Fisher, Williams, Anthony Daniels, Peter
obučena u SF bikini, za kojom muškarci dan-danas balave), Landou Mayhew, Sebastian Shaw, Ian
Calrissianu (Billy Dee Williams) i vukiju Chewbaccu, u spašavanju McDiarmid, Frank Oz, James
njihovog u karbonit zamrznutog druga Hana Soloa (Harrison Ford) iz Earl Jones, David Prowse, Alec
Guinness, Kenny Baker, Michael
kandži Jabba Hutta. Pennington, Kenneth Colley
Glavna linija zapleta pokriva slično tle kao i Ratovi zvezda (1977). Oskar: Richard Edlund, Dennis
Zla Imperija stvara novu Zvezdu Smrti koju naši junaci treba da unište. Muren, Ken Ralston, Phil Tippett
Izvršni producent Lucas (koji je scenario pisao zajedno sa Lawrencom (specijalni vizuelni efekti)
Kasdanom) i reditelj Richard Marquand upoznaju nas sa novom Nominacije za Oskara: Ben Burtt
vrstom bića nalik na plišane mece, Evokima, sa ciljem da zabave (specijalni zvučni efekti), Norman
Reynolds, Fred Hole, James L.
mlađe gledaoce. Glumačke zvezde nisu zasenjene ljupkim lutkama i
Schoppe, Michael Ford (umetnički
impresivnim specijalnim efektima i vešto sprovode Lucasovu viziju o direktor), John Williams (muzika),
intergalaktičkoj borbi dobra i zla do kraja. JB Ben Burtt, Gary Summers, Randy
Thom, Tony Dawe (zvuk)
THE BIG CHILL (1983) SAD (Carson, Columbia) 105m

Metrocolor
VELIKA JEZA
Režija: Lawrence Kasdan
Dosta oponašan ali nikada dostignut, Lawrence Kasdanov nostalgični Produkcija: Michael Shamberg
film o šačici studenata iz 60-ih, koji se ponovo okupljaju kao sredovečni Scenario: Barbara Benedek,
ljudi zbog jedne sahrane, uspeva da bude i zajedljivo vickast i bolno Lawrence Kasdan
potresan. Fotografija: John Bailey
Posle samoubistva Alexa, koga igra Kevin Costner, iako je u finalnoj Muzika: Mick Jagger, Smokey
verziji ostala samo scena u kojoj ga pripremaju za sanduk posle njegove Robinson, John Williams
smrti, sedmoro njegovih prijatelja okupe se za jedan vikend u znak Uloge: Tom Berenger, Glenn
sećanja na njega. Sam (Tom Berenger), Michael (Jeff Goldblum), Nick Close, Jeff Goldblum, William
Hurt, Kevin Kline, Mary Kay Place,
(William Hurt), Karen (JoBeth Williams) i Meg (Mary Kay Place) su Meg Tilly, JoBeth Williams, Don
ortaci u borbi sa sopstvenom krizom srednjeg doba, koji se okupljaju Galloway, James Gillis, Ken Place,
u kući bračnog para Sarahe (Glenn Close) i Harolda (Kevin Kline) da se Jon Kasdan, Ira Stiltner, Jake
prisećaju, svađaju i otvaraju stare rane, uz odgovarajuću muziku 60-ih. Kasdan, Muriel Moore
Pronicljivi scenario Kasdana i Barbare Benedek hvata sva Nominacije za Oskara: Michael
Shamberg (najbolji film),
idealistička osećanja i razočaranja generacije 60-ih zaglavljene
Lawrence Kasdan, Barbara
u mnogo materijalnije 80-te, dok kompletna podela u Velikoj jezi Benedek (scenario), Glenn Close
izručuje baš pravu kombinaciju tuge i humora, nikada ne odlazeći u (sporedna ženska uloga)
sentimentalnost. JB
691
Francuska (Argos Film) 100m SANS SOLEIL (1983)
Color
BEZ SUNCA
Jezik: Francuski
Režija: Chris Marker Chris Markerovo remek-delo, čiji se nalov prevodi kao Bez sunca, je
Scenario: Chris Marker jedan od ključnih nefikcijskih filmova našeg vremena: lični filozofski
Fotografija: Chris Marker esej koji se fokusira uglavnom na savremeni Tokio, ali uključuje i snimke
Muzika: Isao Tomita sa Islanda, Gvineje Bisao i iz San Franciska, gde reditelj pronalazi sve
Muzika: Modest Mussorgsky, originalne lokacije iz Hitchcockovog Vertiga (1958), koji je jedna od
Jean Sibelius Markerovih ključnih filmskih opsesija. Teško da se opiše i nemoguće da
Uloge: Florence Delay, Arielle se prepriča, ovo poetsko putovanje glavnog francuskog reditelja i video
Dombasle, Riyoko Ikeda, umetnika širi se u svim pravcima, istražujući i razmišljajući o deceniji
Charlotte Kerr, Alexandra Stewart iskustva svuda po svetu.
Berlinski Međunarodni Filmski Film o subjektivnosti, smrti, fotografiji, društvenom običaju i o samoj
Festival: Chris Marker (OCIC
nagrada)
svesti, Bez sunca, pojaljuje se kao pesma koju bi neko mogao pronaći
u vremenskoj kapsuli. Karakteristično, ovo je film o zadnjim namerama
fotografa, levičara i kompulsivnog globtrotera koji ostaje progonjen i
zapanjen nekim od svojih slika. Značajno je da, kao i u drugim njegovim
filmovima i video radovima, Marker odbija da se potpiše kao reditelj.
Takođe, izgleda relevantno što on svoju sopstvenu naraciju u engleskoj
verziji dodeljuje jednoj Amerikanki (Alexandria Stewart) - on je citiran
samo u trećem licu jednine i u prošlom vremenu, što ga obeležava kao
majstora prevare. Mudrost i lepota Markerove izuzetno originalne forme
diskursa ostavlja dubok i trajan ukus. JRos
Francuski (Loup) 92m BW LE DERNIER COMBAT (1983)

Jezik: Francuski POSLEDNJA BITKA
Režija: Luc Besson
U stilu Mad Max, Pariz je sveden na ruševine u pustinjskom predelu,
Produkcija: Luc Besson
a likovi u ovoj postapokaliptičnoj SF maštariji, snimljeni u crno-beloj
Scenario: Luc Besson,
Pierre Jolivet tehnici, ne mogu više da govore i moraju da lešinare u potrazi za
Fotografija: Carlo Varini vodom, hranom i seksom. Heroj (Pierre Jolivet) frenetično vodi ljubav
Muzika: Eric Serra sa gumenom lutkom. On beži pred pljačkašima u avionu ručne izrade,
Uloge: Pierre Jolivet, Jean spuštajući se nedaleko od srušene bolnice. Uvodi ga doktor (Jean
Bouise, Fritz Wepper, Jean Reno, Bouise) koji pruža utočište jednoj od poslednjih žena i koji želi da osnuje
Christiane Krüger, Maurice Lamy, novo društvo sa njom i sa herojem, kao novim Adamom i Evom i sa njim
Pierre Carrive, Jean-Michel kao bogom - voajerom. Jedan zli div (Jean Reno) takođe ima planove sa
Castanié, Michel Doset, Bernard
Havet, Marcel Berthomier, Petra
ženom. On zaposeda doktorovo sklonište, siluje i ubija ženu pre nego
Müller, Garry Jode što heroj ubije njega. Heroj se vraća i suprotstavlja se bandi koja ga je
oterala, ubija im vođu i uzima za sebe vođinu ženu, verovatno poslednju
ženu na svetu.
Luc Bessonov prvi film, napravljen od bednjikavog budžeta,
kombinuje humor iz stripova, dah nadrealizma (kišna riba, na primer)
i nasilje da bi dao komentar na otuđenje mladih u materijalističkim
80-im, kada je komunikacija spala na primitivne porive, a sofisticiranost
urbanog Pariza na ruševine jedne antiutopije. PP
692
L’ARGENT (1983) Francuska / Švajcarska (EOS-
Film, France 3 Cinéma, Marion's
NOVAC Films) 85m Eastmancolor
Posle sat vremena, u ovom filmu dolazi iznenadna belina koja označava Jezik: Francuski
novi preokret u naraciji. Sedokosa žena (Sylvie Van den Elsen) prolazi Režija: Robert Bresson
razmenjujući suptilan pogled sa odbeglim kriminalcem Yvonom Produkcija: Jean-Marc Henchoz,
(Christoan Patey). Par trenutaka kasnije, sve je zeleno i prirodno po prvi Daniel Toscan du Plantier
put u filmu. Scenario: Robert Bresson, po
Misterija je osnovni princip filma za Roberta Bressona, ali odnos koji kratkoj priči Faux billet Lava
Tolstoja
ovde nastaje između Yvona i njegove dobročiniteljke je najmisteriozniji
Fotografija: Pasqualino De
od svega. Izgleda kao da je žena shvatila da ima ubicu nadomak ruke. Santis, Emmanuel Machuel
Njeno predavanje njemu je mazohističko, duhovno i seksualno u isto Muzika: Johann Sebastian Bach
vreme, a da i ne pominjemo da je na kraju i suicidalno. Uloge: Christian Patey, Vincent
Da li je ova žena luda, osuđena na propast zbog ispoljavanja dobrote Risterucci, Caroline Lang,
na pogrešnom mestu ili svetac koji donosi trenutnu milost prokletoj Sylvie Van den Elsen, Béatrice
duši? I šta je Yvon postao do ovog stadijuma na svom potresnom Tabourin, Didier Baussy, Marc
Ernest Fourneau, Bruno Lapeyre,
putovanju – premisa pozajmljena od Lava Tolstoja, o novčanici od 500
François-Marie Banier, Alain
franaka falsifikovanoj od strane tri školarca, koja pokreće nezaustavljivo Aptekman, Jeanne Aptekman,
raspadanje svake strukture u njegovom životu - jedan otuđeni ludak, Dominique Mullier, Jacques Behr,
hladni manipulator ili žrtva u potrazi za svojom izgubljenom nevinošću? Gilles Durieux, Alain Bourguignon
Svet ovog filma je pust i jalov. Hladna arhitektura srednjoklasnih Filmski Festival u Kanu: Robert
Bresson (režija), zajedno
radnji, sudnica i zatvora usklađena je sa podjednako grubim zvučnim
sa Andrejem Tarkovskim za
kolažem, sastavljenim od sirena, automobila i mašinerije. Tela su često Nostalgiju, nominacija (Zlatna
zarobljena okvirima vrata i prozora. Palma)
Da li je Novac najsekularniji, materijalistički rad i logična kulminacija
očajanja zbog modernog industrijalizovanog života prikazanog u
filmu Đavo možda (1977) ili u njemu postoji tračak nade pohranjen
negde u njegovoj sumornoj viziji? Neke dirljive pojedinosti uspevaju
da pobegnu od determinističke strukture, kao što su kadrovi Yvona
koji sakuplja lešnike i deli ih sa pomenutom ženom, dok beli čaršafi
blago poigravaju na povetarcu - jedan od najjednostavnijih, pa ipak
najlepših pasaža u bilo kom Bressonovom filmu. Ovde naslućujemo
duboku misteriju bića koja se kreću kroz predele dehumanizujućeg
nasilja sa svojim kapacitetima za zlo i dobrotom zaključanom duboko u
sebi i prisustvujemo prolaznim trenucima apsolutne, prirodne čistote u
svetu koji je otišao do đavola. AM
693
Novi Zeland (Glitteron) 118m UTU (1983)
Fujicolor
OSVETA
Režija: Geoff Murphy
Produkcija: Don Blakeney, Te Wheke (Anzac Wallace) je maorski tragač koji služi britanskoj
Geoff Murphy kolonijalnoj mašini na Novom Zelandu. Okrenuvši list kada ogranak
Scenario: Keith Aberdein, armije kojoj služi razori njegovo selo, on postaje „starosedelac“ i
Geoff Murphy polaže pravo na „utu“ ili osvetu. Posle toga formira bandu pljačkaša
Fotografija: Graeme Cowley koji pustoše sela koja poseduju i brane belci. Na kraju ga ubija drugi
Muzika: John Charles maorski tragač u britanskoj službi, Wiremu (Wi Kuk), i to ritualnim
Uloge: Anzac Wallace, Bruno bratoubistvom kakvo se retko zamišlja izvan šekspirovskih adaptacija.
Lawrence, Tim Elliott, Kelly Sjajno predstavljajući pravi maorski ustanak koji je zauvek promenio
Johnson, Wi Kuki Kaa, Tania
Bristowe, Ilona Rodgers, Merata
Novi Zeland, Osveta je maštoviti prikaz možda jedinog uspešnog
Mita, Faenza Reuben, Tom Poata, domorodačkog otpora britanskoj kolonijalizaciji. Povezujući tu tvrdoglavu
Martyn Sanderson, John Bach, surovost sa ličnošću Whekea, simbolom svoje istorijske braće, kritički
Dick Puanaki, Sean Duffy, Ian senzibilitet filma sakuplja moralnu snagu dok komentariše hitnost
Watkin
samoopredeljenja. Njegovom uticaju je dalje dodat i ambivalentni razvoj
različitih vidova osvete kroz epizodični zaplet koji se spiralno odvija do
tihog nasilnog završetka.
Regrutovan od strane prepotentnog pukovnika Elliota (Tim Elliott),
beli Novozelanđanin, poručnik Scott (Kelly Johnson), mora da upotrebi
svoje taktičko iskustvo iz gerilskog ratovanja. U toku svoje potere on
se zaljubljuje u Maorku Kuru (Tania Bristowe) pre nego što je Wheke
ubije, stvarajući još jedan „utu“. Reditelj Geoff Murphy je, dakle, imao
dovoljno znanja da od Whekea ne napravi ni samo otpadničkog heroja,
ni izopačenog kriminalca. Njegova transformacija od Kivi čiča Toma do
krvožednog patriote je jako dobro motivisana. Takođe je motivisano
i osvetničko ludilo Williamsona (Bruno Lawrence), belog doseljenika
čija su žena i plantaža uništeni u Whekeovim pohodima. Ono što se
najviše pamti je ključna uloga koju igra Wiremu. Prepoznajući plimu
promena, on je Whekeov brat i pravedni zadatak pada na njega u obliku
žrtvovanja svoje vrste na putu naizgled neizbežne, integrisane Evro-Kivi
budućnosti.
Film Osveta je u celosti sjajno produciran, sa prelepom
novozelandskom pozadinom, sjajnom glumom, bolnim eksplozijama
nenajavljenog nasilja i neevrocentričnom perspektivom. Iako važi za
tragediju, Murphyev film je bez sumnje i sjajna drama i sjajno dostignuće
koje dolazi sa druge polovine sveta. GC-Q
694
TERMS OF ENDEARMENT (1983)
VREME NEŽNOSTI
Od autora romana Poslednja bioskopska predstava,
"Lonesome Dove" iHorsman Pass By" (na kome je baziran
Martin Rittov klasik Hud iz 1963), Larrya McMurtya, dobili smo
roman o napetom, emocionalnom i teškom odnosu između
majke i ćerke, koji je scenarista i reditelj James L. Brooks
preveo u uspešan, nagrađivan holivudski film. On ostaje
školski primer kako treba napraviti uspešan mainstream
američki srceparajući film.
Debra Winger, na vrhuncu karijere u 80-im, igra Emmu,
tvrdoglavu ćerku posesivne i često gušeće Aurore (Shirley
MacLaine). Ovaj film prati njih dve kroz niz godina, od trenutka kada SAD (Paramount) 132m
Emma pokušava da pobegne od majke udajom za ležernog (i na kraju Metrocolor
nevernog) Flapa Hortona (Jeff Daniels) do trenutka kada majka i ćerka Režija: James L. Brooks
sklapaju neku vrstu primirja, kada Emma umire od raka. Iako je film Produkcija: James L. Brooks
srceparajuća melodrama najvišeg reda, Brooks uspeva da kontroliše Scenario: James L. Brooks, po
bolesni sentiment i na taj način omogući glumcima da prikažu jednu od romanu Larry McMurtrya
najdirljivijih scena na samrtničkoj postelji u novijoj istoriji filma. Fotografija: Andrzej Bartkowiak
Lagano olakšanje, daleko od grubih reči majke i ćerke, nalazimo u Muzika: Michael Gore
scenama između MacLaine i Nicholsona, koji igra astronauta Gerretta Uloge: Shirley MacLaine, Debra
Winger, Jack Nicholson, Danny
Breedlova. Upravo u tim trenucima između ovo dvoje iskusnih glumaca, DeVito, Jeff Daniels, John
film postaje senzacionalan, a naročito u sceni u kojoj divlji i neodgovorni Lithgow, Lisa Hart Carroll, Betty
Gerrett vozi sebe i Auroru po plaži na ivici talasa. King, Huckleberry Fox, Troy
Pored suptilno odigranih uloga Debre Winger, Danielsa, Johna Bishop, Shane Serwin, Megan
Morris, Tara Yeakey, Norman
Lithgowa (sa kojim je Emma imala vezu posle Flapove prevare) i Dannya
Bennett, Jennifer Josey
De Vita (kao još jednog od Aurorinih udvarača), film Vreme nežnosti
Oskar: James L. Brooks (najbolji
sadrži scene u kojima Nicholson i Shirley MacLaine prete da preuzmu film), James L. Brooks (režija),
film za sebe. Međutim, bivši TV reditelj Brooks (koji se ponovo ujedinio James L. Brooks (scenario),
sa Nicholsonom u Oskarovcu Dobro da bolje ne može biti iz 1997) Shirley MacLaine (glavna ženska
daje filmu takav tempo da njihove uloge samo pojačavaju melanholiju uloga), Jack Nicholson (sporedna
muška uloga)
modernih porodičnih odnosa. JB
Nominacije za Oskara: Debra
Winger (glavna ženska uloga),
John Lithgow (sporedna muška
uloga), Polly Platt, Tom Pedigo
(umetnički direktor), Richard
Marks (montaža), Michael Gore
(muzika), Donald O. Mitchell, Rick
Kline, Kevin O’Connell, James R.
Alexander (zvuk)
695
Holandija (De Verenigde DE VIERDE MAN (1983)
Nederlandsche) 105m Color
ČETVRTI ČOVEK
Jezik: Holandski
Režija: Paul Verhoeven Zaokružujući svoj uspešni evropski period pre nego što je prešao na
Produkcija: Rob Houwer plodno holivudsko tlo, holandski reditelj Paul Verhoeven dostigao je
Scenario: Gerard Soeteman, po neku vrstu treš apoteoze u crnoj komediji Četvrti čovek. Ovaj film, koji je
romanu Gerarda Revea u osnovi Hitchcockov samo da je on bio otvoreniji po pitanju svog straha
Fotografija: Jan de Bont od ženske seksualnosti, prikazuje Jeroena Krabbéa kao poluprikrivenog
Muzika: Loek Dikker gej pisca, alkoholičara koji sumnja da je njegova imućna biseksualna
Uloge: Jeroen Krabbé, Renée donatorka Renée Soutendijk ubila svoja tri prethodna muža. Krabbé
Soutendijk, Thom Hoffman, Dolf mrzi svoju homoseksualnost, ali ipak ne može da odoli da ne zavede
de Vries, Geert de Jong, Hans donatorkinog mladog ljubavnika i nastavlja da živi na njen račun bez
Veerman, Hero Muller, Caroline
de Beus, Reinout Bussemaker,
obzira što misli da bi mogao biti žrtva broj četiri.
Erik J. Meijer, Ursul de Geer, Pomešane sa zgađenošću nad samim sobom, Krabbéove sumnje
Filip Bolluyt, Hedda Lornie, Paul se produbljuju, ali Verhoeven namerno održava istinu nejasnom. On
Nygaard, Guus van der Made puni film katoličkim simbolizmom i predosećanjem smrti, perverzno se
poigravajući sa očekivanjima. U stvari, Verhoeven je kasnije tvrdio da
su on i scenarista Gerard Soeteman namerno ubacili nebitnu simboliku
samo da zbune kritičare. I zaista, film se nastavlja nepredvidivo. Reditelj
će se kasnije vratiti u osnovi istom scenariju u filmu Niske strasti
(1992), ali taj mnogo ispeglaniji film nije uspeo da dostigne humor i
uvrnutu energiju Četvrtog čoveka. JKl
SAD (Fox, Embassy) 101m THE KING OF COMEDY (1983)

Technicolor
KRALJ KOMEDIJE
Produkcija: Arnon Milchan Posle njegovog Taksiste (1976) i naročito posle Razjarenog bika (1980),
Scenario: Paul D. Zimmermann ovaj Scorseseov film bi u poređenju sa njima mogao na prvi pogled
Fotografija: Fred Schuler izgledati lagan. Ali, dok se Scorsese poigrava neobičnom pričom o
Muzika: Robbie Robertson luzeru Rupertu Pupkinu (Robert De Niro), koji je opsednut time da
Uloge: Robert De Niro, Jerry postane TV voditelj, ne bi li nasmejao, ipak je u filmu prisutna jeziva
Lewis, Diahnne Abbott, Sandra neprijatnost.
Bernhard, Shelley Hack, Ed De Nirov samouvereni osmeh sadrži u sebi podjednako pretnje
Herlihy, Lou Brown, Loretta koliko i njegove veće kreacije, dok njegova nepredvidiva saradnica
Tupper, Peter Potulski, Vinnie
Gonzales, Whitey Ryan, Doc
Masha (Sandra Bernhard) ispada toliko odvojena od realnosti da
Lawless, Marta Heflin, Katherine prosto zrači anksioznošću. Oboje su raskošni podsetnik na usamljene i
Wallach, Charles Kaleina verovatno opasne likove koji kruže po periferiji bilo kog urbanog centra.
Filmski Festival u Kanu: Martin Ipak, ključni lik u ovom filmu je Jerry Lewis, u ulozi TV voditelja Jerrya
Scorsese nominacija (Zlatna Lengforda, igrajući posle svih uloga naivčina jednu arogantnu, ogorčenu
Palma)
verziju samog sebe. Lewisov dramatični odmor od svoje komične
javne persone zamagljuje razliku između činjenice i fikcije, dodatno
naglašavajući samozavaravanja Pupkina i Mashe. Ali, Scorsese izleda
podjednako zainteresovan za moć i zamke slave „in general“, nudeći
Kralja komedije kao oštru osudu načina na koji naše društvo precenjuje
slavu. JKl
696
THE RIGHT STUFF (1983) SAD (The Ladd Co.) 193m
Technicolor
PUT U KOSMOS
Režija: Philip Kaufman
Velika očekivanja za ovu trosatnu epsku dramu o ranom američkom Produkcija: Robert Chartoff,
svemirskom programu, sa glumačkim ansamblom na rubu sazvežđa Irwin Winkler
slave (Ed Harris, Dennis Quaid i Jeff Goldblum), naišla su na razočaranje Scenario: Philip Kaufman, po
u vidu male zarade na blagajnama u odnosu na veliki budžet kojim knjizi Tom Wolfe
je napravljena. Ali, Kaufmanov nekonvencionalni prikaz herojstva i Fotografija: Caleb Deschanel
njegove hrabre vizuelizacije donele su filmu osam nominacija za Oskara Muzika: Bill Conti
(uključujući i nagradu za najbolji film) i četiri nagrade i kultni status Muzika: Gustave Holst
među fanovima kojima scene u vazduhu i zemljinoj orbiti ostaju čist Uloge: Sam Shepard, Scott
blagoslov. Glenn, Ed Harris, Dennis Quaid,
Fred Ward, Barbara Hershey, Kim
Adaptiran iz Tom Wolfove oštre, dirljive, sjajno prodavane hronike Stanley, Veronica Cartwright,
astronauta projekta Merkur, film kontrastira hrabre, ali slabo hvaljene Pamela Reed, Scott Paulin,
uspehe probnog pilota Chucka Yaegera koji je probio zvučni zid (Sam Charles Frank, Lance Henriksen,
Shepard koji je odlična podela za opuštenog, grubo samostalnog letača) Donald Moffat, Levon Helm, Mary
Jo Deschanel
sa izborom, treningom i medijskim paradiranjem konkurentskih pilota
Oskar: Jay Boekelheide
sa vojničkim frizurama, koji postaju elitni američki kadar koji poseduje
(specijalni zvučni efekti), Glenn
„pravu stvar“. Realističan prikaz pilota sa divljenjem ali i humorom Farr, Lisa Fruchtman, Stephen A.
postavljen je naspram satiričnog prikaza utrkivanja svemirskih Rotter, Douglas Stewart, Tom Rolf
programa za vreme Hladnog rata, u kome se političari trude da umanje (montaža), Bill Conti (muzika),
Mark Berger, Thomas Scott,
sovjetske svemirske uspehe dovođenjem u opasnost i povećanjem
Randy Thom, David MacMillan
broja instant heroja. (zvuk)
Ovde možemo naći puno momenata za pamćenje: tokom potrage za Nominacije za Oskara: Irwin
Yaegerom koji se srušio, član posade pokazuje na sitnu tačku i pita: „Je Winkler, Robert Chartoff (najbolji
li to čovek?“; rez ide na vatrom opaljenu figuru koja muški izlazi iz zadim- film), Sam Shepard (sporedna
ljene olupine aviona i rez nazad na Yaegerovog drugara (Levon Helm, muška uloga), Geoffrey Kirkland,
Richard Lawrence, W. Stewart
koji je i narator u filmu) koji veselo odgovara: „Nego šta nego jeste!“; Campbell, Peter R. Romero,
Alan Shepard (Scott Glenn) koji Jim Poynter, George R. Nelson
ima podjednaku potrebu da (umetnički direktor), Caleb
piša i da postane deo istorije, Deschanel (fotografija)
dok se njegovo bdenje u kap-
suli rakete Saturn mučiteljski
razvlači; pa onda orbitalni
let Johna Glenna (Harris) sa
mističnim skretanjem i napetim
povratkom koji eksplodira u tri-
jumfalnu bujicu vesti; samouve-
reni i nasmejani Cooper (Quaid)
oduševljen „nebeskim svetlom“
koje sija na njegovoj kacigi.
Film je konstantno uzbudljiv
i prati ga isto tako ubudljiva
orkestracija The Planets zajed-
no sa Bill Contijevom, Oskarom
nagrađenom muzikom. AE
697
SAD (Institute for Regional KOYAANISQATSI (1983)
Education, Santa Fe) 87m Color KOJANISKATŠI
Jezik: Engleski / Hopi
Kao da film kao Kojaniskatši nije dovoljno avanturistički sam po sebi -
Režija: Godfrey Reggio
jedan avangardni igrani film bez priče, sa minimalističkom muzikom koja
Produkcija: Godfrey Reggio
neprestano ide, a i ozbiljnom društvenopolitičkom porukom - nego je
Scenario: Ron Fricke, Michael
Hoenig, Godfrey Reggio, Alton reditelj Reggio u startu naglasio da je ovo samo početak qatsi trilogije,
Walpole koja će cela biti snimljena u komercijalnom 35mm formatu i namenjena
Fotografija: Ron Fricke mainstream distribuciji.
Muzika: Philip Glass, Serija se nije nastavila do filma Pawaqqatsi (1988), a finansijski
Michael Hoenig problemi sprečavali su Reggia da završi trilogiju sve do 2002, kada je
Berlinski Filmski Festival: Naqoyqatsi konačno izašao. Iako ova tri dela imaju svoje poštovaoce,
Godfrey Reggio nominacija Kojaniskatši je najkompletnije realizovan među njima i zadržava svoju
((Zlatni Medved))
sposobnost da izazove um, uzbudi oko i očara uvo.
Film se bazira na tri hrabre ideje. Jedna je Reggiova želja da izume
novu vrstu čulnog, primamljivog filma u kome bi svi ključni kreativni
partneri, direktor fotografije Ron Fricke, kompozitor Philip Glass i on
sam kao reditelj, bili ravnopravni partneri, koji daju podjednak doprinos
filmu. Druga je njegovo ubeđenje da će publika prihvatiti nenarativnu
kinematografiju ako ona prezentuje važne ideje na jedan dopadljiv,
nepretenciozni način. Treća ideja je njegova posvećenost poruci koja
leži u srcu trilogije - da su priroda i kultura izgubile drevni ekvilibrijum
u modernom dobu i mogle bi se oteti kontroli ako se čovečanstvo ne
probudi i ne postane svesno opasnosti tehnološkog hibrisa.
Dosledan svom naslovu - reč koja znači „svet izvan ravnoteže“
na jeziku Hopi Indijanaca - kaleidoskopski film prikazuje slike sveta
koji gubi ravnotežu zbog različitih ljudskih aktivnosti. Najupečatljivije
scene oslanjaju se na čitav niz različitih tehnika, od anamorfnih sočiva
i slobodne montaže do rutinske vremenske elipse i promena brzina
kamera, kako bi se svet prikazao na osvežavajući i originalan način te
tako podstaklo sveže i originalno razmišljanje o ekološkim problemima.
Reggiova vizija pozajmljuje važne elemente od nekih ranijih
eksperimentalnih reditelja - naročito je teško ne prepoznati uticaje Stana
Brakhagea i Hilary Harris - u isto vreme dopirući do šireg auditorijuma
bolje nego bilo koji avangardni stvaralac ranije. Konstantno zanimanje
za ovaj film samo dokazuje koliko je u tome uspeo. DS
698
ONCE UPON A TIME IN AMERICA (1983)
BILO JEDNOM U AMERICI
Sergio Leone je proveo toliko vremena mameći glumce u Italiju za
njegovu spektakularnu seriju vesterna da je mesto radnje u filmu
Bilo jednom u Americi označilo radikalnu promenu. Umesto otvorenih
prostranstava pustinje, Leone je konstruisao repliku njujorškog Louer
Ist Sajda, kao mesto radnje za priču više generacija jevrejskih gangstera
koji jedni drugima staju na put i obračunavaju se godinama.
Film, čija radnja počinje u doba prohibicije i traje sve do kasnih
60-ih, prati partnere u kriminalu, De Nira i Woodsa, u ulogama dvojice
vođa u zemlji kriminala, čiji različiti pristupi neizbežno vode do sukoba.
Noodles (De Niro) je mirniji i sklon depresiji, dok je Max (Woods) usijana
glava koja je njegova suprotnost. Film prati ova dva lika u tri specifična
datuma - 1921, 1933, i 1968 - i svaki put kada se sastanemo sa njima
podsećamo se na to koliko su oni nesposobni da se promene.
Sa svojim skoro četvorosatnim trajanjem, Bilo jednom u Americi SAD / Italija (Embassy, PSO,
je Leoneov najduži i najtromiji film. Strpljiva naracija luta sa istom Rafran, Warner Bros., Wishbone)
opijumskom izmaglicom u kojoj Noodles razmišlja o svom nemoralnom 227m Technicolor
životu. Leone obraća dosta pažnje na detalje epohe i kompoziciju, Režija: Sergio Leone
naglašavajući svoju privrženost moći slike u odnosu na dijalog. Priča Produkcija: Arnon Milchan
se odvija u kratkim pogledima, podlom čkiljenju i jedva prikrivenom Scenario: Leonardo Benvenuti,
podrugivanju. Ovom elegičnom, atmosferičnom delu podršku pruža još Piero De Bernardi, Enrico Medioli,
Franco Arcalli, Franco Ferrini,
jedna sjajna kompozicija Leoneovog dugogodišnjeg saradnika Ennia Sergio Leone, Ernesto Gastaldi,
Morriconea, čija upotreba panove frule sasvim odgovara materijalu. po romanu The Hoods Harry
Leone je umro posle snimanja ovog filma, pa se film dokazao kao Greya
fascinantan završetak jedne sjajne karijere. Možda mu nedostaje nešto Fotografija: Tonino Delli Colli
od siline i inventivnosti Leoneovih ranijih, sirovijih i stilizovanijih špageti Muzika: Ennio Morricone
vesterna, film svakako nudi drugačiji set izuzetnih užitaka, u mirnijem Uloge: Robert De Niro, James
tempu, ali i dalje repezentativnih za rediteljev nepogrešivo dobar ukus i Woods, Elizabeth McGovern,
Treat Williams, Tuesday Weld, Joe
samouverenu kontrolu svih parametara filmskog stvaralaštva. JKl Pesci, Burt Young, Danny Aiello,
William Forsythe, James Hayden,
Darlanne Fluegel, Larry Rapp,
Dutch Miller, Robert Harper,
Richard Bright
699
SCARFACE (1983)
LICE SA OŽILJKOM
De Palmin osavremenjeni rimejk Howard Hawksovog
gangsterskog klasika iz 1932. godine Lice sa ožiljkom je
krvav, silovit, nečuve, sjajno napravljen i sadrži nezaboravnu
glumačku izvedbu Al Pacina. Ovaj film je izgledao kao
zapanjujuće De Palmino odvajanje od svega što je do tada
radio, daleko od hičkokijanskih poigravanja sa voajerima,
prozorima na dvorište i dvojnicima. Ali danas gledano, Lice
sa ožiljkom je suštinski De Palma, ekspertiza na temu
krhkosti muške ličnosti i političke moći.
Film počinje dokumentarnim snimcima talasa kubanskih
izbeglica koji hrle u severnu Ameriku, čime se dodaje politička
dimenzija koja potpuno transformiše predložak koji čini
Hawksov original. Tony Montana (Pacino) vrlo brzo shvata da
su kriminal i ubistva njegov najbrži put iz imigracionog getoa.
De Palma koristi priliku da naglasi modu i muzičku euforiju
70-ih kao kontrapunkt svim krvoprolićima i izdajama.
Komentatori su pohrlili da okarakterišu ovu obradu
Hawksovog originala (napisao Oliver Stone) kao prvi
„postmodernistički“ gangsterski ep. Tony čak i priča o sebi
na način koji priziva klasični esej Warshowa „The Gangster
as Tragic Hero“- „Ja sam vam potreban, ja sam loš momak“.
Uprkos svojoj samoosvešćenosti, ovo je narativni film starog
stila i njegov katarzični, apokaliptički udarac je neverovatan.
SAD (Universal) 170m De Palma uzima jednu klasičnu temu gangsterskog žanra: junakova
Technicolor
opsesija teritorijalnom kontrolom i neizbežan gubitak te moći dovode
do nove, melodramatične krajnosti. Tony sanja o apsolutnoj kontroli nad
Režija: Brian De Palma
svojim telom, nad srcima i odanostima sebi bliskih ljudi i nad teritorijom
Produkcija: Martin Bregman
svoje kriminalne imperije. Ali posle ušmrkivanja planine kokaina, on ne
Scenario: Oliver Stone, po
romanu Armitage Trail and 1932 može čak ni da vidi one koji dolaze da ga ubiju.
screenplay Scarface Howarda Više nego bilo koji film katastrofe iz 70-ih, ovo De Palmino
Hawksa kontroverzno remek-delo daje nam subverzivno uzbuđenje posmatranja
Fotografija: John A. Alonzo kako jedan društveni mikrokosmos eksplodira u paramparčad, a za
Muzika: Giorgio Moroder sve to vreme u vazduhu leti avion sa sarkastičnim natpisom - „Svet je
Uloge: Al Pacino, Steven Bauer, vaš“. AM
Michelle Pfeiffer, Mary Elizabeth
Mastrantonio, Robert Loggia,
Miriam Colon, F. Murray Abraham,
Paul Shenar, Harris Yulin, Ángel
Salazar, Arnaldo Santana, Pepe
Serna, Michael P. Moran, Al
Israel, Dennis Holahan
700
NARAYAMA BUSHI-KO (1983) Japan (Toei)130m Color
BALADA O NARAJAMI Jezik: Japanski
Režija: Shohei Imamura
Ovaj čudni film prikazuje hroniku života i smrti stanovnika jednog
Produkcija: Goro Kusakabe,
zabačenog sela, skrivenog u planinskoj regiji u devetnaestovekovnom Jiro Tomoda
Japanu. Kada napuni 70 godina, svaki stanovnik ovog sela mora biti Scenario: Shohei Imamura, po
odnet na leđima svog muškog srodnika surovim planinskim putem na romanu Narayama Bushi-Ko
groblje u Narajami i ostavljen tamo da umre. Shichirô Fukazawa
Balada o Narajami vrti se oko sudbine porodice kojom upravlja Fotografija: Masao Tochizawa
matrijarh Orin (Sumiko Sakamoto), kojoj se bliži 70. rođendan. Reditelj Muzika: Shinichirô Ikebe
Šohej Imamura prikazuje seoski život i nemilosrdno i nadrealistički, Uloge: Ken Ogata, Sumiko
otkrivajući istinske želje i patnje koje pokreću seljane. U vreme gladi, Sakamoto, Takejo Aki, Tonpei
Hidari, Seiji Kurasaki, Kaoru
ako neka porodica uzme više hrane nego što im je potrebno, njih žive Shimamori, Ryutaro Tatsumi,
zakopaju. Seksualno isfrustrirani mladić, nesposoban da nađe devojku, Junko Takada, Nijiko Kiyokawa,
nalazi utehu u komšijskom psu. Selo i porodica Orin su prikazani kako Mitsuko Baisho
žive brutalni život. Filmski Festival u Kanu: Shohei
U poslednjem delu filma, Orin puni 70 godina i najstariji sin Tacuhej Imamura (Zlatna Palma)
(Ken Ogata) mora da je nosi u Narajamu. Putovanje strmim planinskim
prolazima je još teže nego život u selu. Kako se put nastavlja Tacuhej
uporno ide dalje i Orin se graciozno suočava sa smrću. Na kraju
shvatamo da je ispunjavanje ovog ekstravagantno beskorisnog rituala
zapravo ono što seljane čini ljudima. RH
AMADEUS (1984) SAD (Saul Zaentz) 160m Color

AMADEUS Režija: Milos Forman
Produkcija: Saul Zaentz
Odluka češkog reditelja Formana da odabere američkog glumca Toma
Scenario: Peter Shaffer, po
Hulca za ulogu kikotavog austrijskog kompozitora Mozarta bila je u njegovoj predstavi
kontrastu sa raskošnom scenografijom i detaljima epohe u njegovom Fotografija: Miroslav Ondrícek
biografskom epu Amadeus. Ali Hulcova divlja, prenaglašena uloga Muzika: Johann Sebastian Bach,
genijalnog „enfant terrible-a“ ide u prilog teoriji da muzika veća od Wolfgang Amadeus Mozart,
života mora dolaziti iz ličnosti veće od života. Antonio Salieri
Hulce poskakuje i paradira kao da anahronistično ističe besmislenost Uloge: F. Murray Abraham, Tom
svojih kitnjastih frakova i obojenih perika. Amadeus je adaptacija Hulce, Elizabeth Berridge, Simon
Callow, Roy Dotrice, Jeffrey Jones,
koju je Peter Shaffer uradio po sopstvenoj sjajnoj drami, u kojoj su Charles Kay, Kenny Baker
suprotstavljeni Amadeusovi kreativni naleti bez ikakvog naprezanja i Oskar: Saul Zaentz (najbolji film),
jednostavne kompozicije njegovog zavišću izjedanog rivala Salierija. Milos Forman (režija), Peter Shaffer
Salierijeva ogorčenost ismeva se u početku, dok je Mozart predstavljen (scenario), F. Murray Abraham
kao ženskaroška luda. Ali dokaz leži u dostignućima ovog drugog, kako (glavna muška uloga), Patrizia
von Brandenstein, Karel Cerny
otkriva muzika u filmu i raskošnoj postavci opere Don Giovanni. Iako je
(umetnički direktor), Theodor
možda čudno videti makar i deo tako moćnog dela u kontekstu nečega Pistek (kostim), Paul LeBlanc,
što spada u popularnu umetnost, možda je baš u tome poenta. Forman Dick Smith (šminka), Mark Berger,
izgleda odlučan u nameri da osavremeni život i dostignuća jednog od Thomas Scott, Todd Boekelheide,
Christopher Newman (zvuk)
najvećih umetničkih genija u našoj istoriji. JKl
Nominacije za Oskara: Tom
Hulce (glavna muška uloga),
Miroslav Ondrícek (fotografija),
Nena Danevic, Michael Chandler
(montaža)
701
SAD (Cinema 84, Euro Film Fund, THE TERMINATOR (1984)
Hemdale, Pacific Western) 108m
Color
TERMINATOR
Jezik: Engleski / Španski Potencijalni kič Š kategorije i kandidat za Zlatnog ćurana zapravo je
Režija: James Cameron postao jedan od hit iznenađenja te 1984. godine i popularnost koja ga
Produkcija: Gale Anne Hurd je pratila više od dve decenije učinila ga je klasikom njegovog žanra.
Scenario: James Cameron, Gale Terminator je trijumf stila nad zapletom, domišljatosti nad inteligencijom
Anne Hurd, po scenariu Soldier i kombinacije elemanata nad čistim njihovim zbirom. Njegova cirkularna
and Demon with a Glass Hand naracija o budućnosti, koja pokušava da kontroliše prošlost ne bi li
Harlana Ellisona
kontrolisala samu sebe, poznata je svim fanovima posleratne SF
Fotografija: Adam Greenberg
literature (Harlan Ellison, Philip K. Dick i drugi) i TV emisija (kao Outer
Muzika: Brad Fiedel
Limits i Star Treck).
Uloge: Arnold Schwarzenegger,
Još svež od rada na niskobudžetnim efektima za Rogera Cormana
Michael Biehn, Linda Hamilton,
Paul Winfield, Lance Henriksen, i Johna Carpentera, reditelj i scenarista James Cameron usvojio je
Rick Rossovich, Bess Motta, razoružavajući humor svojih mentora kako bi skrenuo pažnju sa svih
Earl Boen, Dick Miller, Shawn mogućih rupa u zapletu, na čelu sa zapanjenim sleganjem ramena ili
Schepps, Bruce M. Kerner, duhovitim opaskama protagonista. U to vreme je vizija mračne, prljave
Franco Columbu, Bill Paxton,
Brad Rearden, Brian Thompson
i apokaliptične budućnosti bila u modi, kako se moglo primetiti iz
Carpenterovog Bekstvo iz Nju Jorka, George Millerovog Pobesneli Max
II/ Drumski ratnik (oba iz 1981.), pa iz Luc Bessonovog Poslednja bitka
(1983) i Lars von Trierovog Elementi zločina (1984).
Cameronov sigurni stil - „tech noir“, kako su ga nazivali po imenu kluba
u filmu, i njegova kinetička energija, u kombinaciji sa ekonomičnošću
naracije u otkrivanju brojnih skretanja i preokreta, odvraćaju pažnju
gledaoca od čiste apsurdnosti cele priče. Čak i Arnold Schwarzenegger,
kao ovaploćenje loše glume sa ispraznim izrazom lica, teškim austrijskim
akcentom i telesnom ekspresijom iz škole u koju je išlo i Frankensteinovo
čudovište, postaje glavna vrednost filma. Sve njegovo nasilje i njegovih
desetak replika izvedeni su mehanički dosadno i sa lažno-mračnim
izgledom koji ih ispunjavaju neodoljivom, višeslojnom ironijom. Svi
njegovi dijalozi bukvalno se sastoje od kratkih, neupečatljivih fraza.
Pa ipak, ko god da je pogledao ovaj fenomen zna ih napamet, sa
sve Schwarzeneggerovim karakterističnim izgovorom. „I’ll be back“ je
verovatno najviše citirana od svih - jako često korišćena za džinglove u
radio i TV emisijama.
Ako nas sposobnost Terminatora da osvoji publiku na tako specifičan
način podseća na ritualno sleđenje kulta vezano za film Roki horor
šou (1975), onda nas ironija i često namigivanje publici upućuje na
šale o klišeima žanra iz trilogije Vrisak (1999-2000). Isto važi i za
sadističko ali zabavno nasilje i obrt „poslednja devojka“ na kraju filma.
Ispod površine ovih nabacanih elemenata SF-a zapravo leži jedan još
manje originalan film o koljaču, sve zajedno sa (bukvalno) mehaničkim
ubicom i muškobanjastom devojkom (Linda Hamilton) koja otkriva svoju
sposobnost da se bori protiv zla i pobedi ga. Ali, kako sam gore naznačio,
jedinstvena kombinatorička strategija Terminatora je veća od proste
sume njegovih delova. Reakcija na film, kao i one na sve velike žanrovske
filmove, ne leži u pretpostavljenoj originalnosti. Istina je pre suprotna:
način na koji reditelj objedinjuje sve te poznate elemente i udahnjuje im
novi život jeste ono što taj film čini tako nezaboravnim iskustvom. MT
702
PARIS, TEXAS (1984)
PARIZ, TEKSAS
Ko je taj čovek koji hoda? Travis (Harry Dean Stanton u svojoj najboljoj
ulozi) izbija iz velike teksaške pustinje uz nezaboravnu muziku Ry
Cooderove „slide“ gitare. Automatski nas opsedaju mogućnosti priče:
odakle je došao i kuda ide? Ispada da Travis beži od katastrofalnog
raspada porodice koji je ostavio njegovu ženu Jane (Nastassja Kinski),
koja je takođe nestala kasnije, i njegovog sina Huntera (Hunter Carson)
pod starateljstvom Travisovog brata Walta (Dean Stockwell).
Velika Britanija / Francuska / Travis ne želi da prestane da hoda. Walt i ostali ga polako vraćaju
Zapadna Nemačka (Fox, Argos, govorenju, društvenom ponašanju, sećanju na dom i pripadanje. Ali,
Channel Four, Pro-ject, Road
ništa neće biti kako treba dok Travis ne pronađe Jane. On je otkriva
Movies, WDR) 147m Color
u striptiz klubu gde se ona ponaša kao terapeut često usamljenim i
Režija: Wim Wenders
uznemirenim mušterijama. U jednoj dirljivoj sceni, on joj priča svoju
Produkcija: Anatole Dauman,
Don Guest priču kroz ogledalo koje je providno samo sa jedne strane - on može da
Scenario: L.M. Kit Carson, vidi Jane, ali ona njega ne može.
Sam Shepard Wim Wenders je ovde napravio jedan arhetipski film 80-ih. Njegova
Fotografija: Robby Müller evropska estetska vizija, koju sjajno prenosi direktor fotografije Robby
Muzika: Ry Cooder Muller, savršeno se uklapa sa američkim senzibilitetom Sama Sheparda.
Uloge: Harry Dean Stanton, Ovo je jedna potresna priča o „drugosti“, o čoveku koji ne može da
Nastassja Kinski, Dean se uklopi u „simbolički poredak“. Na putu svog opreznog povratka u
Stockwell, Aurore Clément, civilizaciju, Travis se prirodno povezuje sa drugim autsajderima, kao
Hunter Carson, Socorro Valdez,
Bernhard Wicki što je latinoamerička služavka koja mu drži ekscentrične lekcije lepog
Filmski Festival u Kanu: Wim ponašanja i odevanja i naročito mali Hunter, sa kojim on deli šarmantno
Wenders (Zlatna Palma), detinjasti odnos.
(nagrada ekumenskog žirija), Pariz, Teksas je bio ključni film za Wendersa. Baš kao što Travis
(FIPRESCI nagrada), zajedno sa pregovara sa društvom, Wenders se polako mirio sa činjenicom
Taxidi sta Kithira
pripovedanja u filmu - što je bila obaveza koju je on namerno odbacivao
u svojoj lutajućoj, epizodičnoj eri njegovih filmova na nemačkom
jeziku: Alisa u gradovima (1974) i King of the Road (1976). Takođe se
naterao da porazmisli o tradicionalnim vrednostima braka, porodice
i zajednice. Za neke, on je otišao
predaleko u prihvatanju i konvencionalne
kinematografije i tradicionalnih
vrednosti. Ali Pariz, Teksas, kao i Nebo
nad Berlinom (1987), obuhvata ono
najbolje iz obe Wendersove faze, i čežnju
za domom i prepoznavanje teškog,
modernog otuđenja od njega. AM
A NIGHTMARE ON ELM STREET (1984)
STRAH U ULICI BRESTOVA
Čuveni Wes Cravenov film Strah u Ulici brestova bio je istovremeno i
komercijalni i kritički uspeh koji je uspeo da na kreativni način ukombinuje
horor i humor, gotičke književne motive i konvencije filmova o koljačima,
morbidne specijalne efekte i suptilne društvene komentare. A pustio
je i novo čudovište u svest američke pop kulture, tog vickastog ubicu
tinejdžera sa šeširom na glavi - Freddya Kruegera.
Cravenova prva dva filma, Zadnja kuća levo (1972) i Brda imaju
oči (1977), definisali su bivšeg profesora engleskog jezika kao autora
niskobudžetnih horora u rangu Hoopera i Romera. Posle ne baš nekog
uspeha sledećih nekoliko projekata, Craven je razvio ideju o ubici koji
određuje svoje žrtve u njihovim snovima. Sa budžetom manjim od 2
miliona dolara, film je napravio podelu od nepoznatih i glumaca filmova
B-produkcije (uključujući i 21-godišnjeg Johnnya Deppa u njegovom
filmskom prvencu) i snimljen je za samo 32 dana. Nije loše za film koji
je zaradio preko 25 miliona dolara i koji je inspirisao šest nastavaka do SAD (Media Home Entertainment,
sada, što ga je učinilo najprofitabilnijim serijalom u istoriji horor filma. New Line, Smart Egg) 91m Color
Film počinje unutar nadrealističkog podruma pretvorenog u radionicu, Režija: Wes Craven
gde užasno skaredni čovek pun ožiljaka, u zeleno- crvenom džemperu i Produkcija: Robert Shaye
pohabanom starom šeširu montira oštra sečiva na metalne vrhove prstiju Scenario: Wes Craven
i kači ih na stare kožne rukavice. Kako se događaji nižu i dugo skrivane Fotografija: Jacques Haitkin
tajne otkrivaju, mi saznajemo da je ovaj neljudski okupator snova Freddy Muzika: Charles Bernstein, Steve
Krueger (Robert Englund), bivši ubica dece koga je razbesnela masa Karshner, Martin Kent, Michael
roditelja iz Ulice brestova zapalila kada je zbog birokratskih gluposti Schurig
oslobođen iz zatvora. Godinama kasnije, Freddy se vratio iz mrtvih u vidu Uloge: John Saxon, Ronee
Blakley, Heather Langenkamp,
zle reinkarnacije, opsednut osvetom nad adolescentnim izdancima onih Amanda Wyss, Jsu Garcia, Johnny
koji su ga lišili smrtničkog života. Boraveći u podsvesti svojih mladih žrtava, Depp, Charles Fleischer, Joseph
napadajući ih dok spavaju, Freddy je praktično svemoguć, sposoban da Whipp, Robert Englund, Lin
menja zakone fizike i da izmišlja nove groteskne, ali i kreativne načine Shaye, Joe Unger, Mimi Craven,
Jack Shea, Ed Call, Sandy Lipton
ubijanja. Spektakularne scene u filmu, pune magije specijalnih efekata
i galona lažne krvi, izbalansirane su jezivom muzikom i moćnom pričom
dok saosećamo sa planiranim žrtvama u njihovoj beznadežnoj borbi da
ostanu budni.
Za razliku od ranijih koljačkih filmova, kao
Noć veštica (1978) i Petak 13 (1980), čudovišni
ubica u filmu Strah u Ulici brestova je manje
tiha mašina za ubijanje, a više „zli prevarant“,
neka vrsta gotičkog antijunaka, surovi ubica koji
svojim šarmom, smislom za humor i osećajem za
dramatično ispada privlačan publici. Strah u Ulici
brestova kombinuje elemente gotičke literature(
kao što su zavodljivi negativac, užasno mesto
radnje, naglasak na snovima i subjektivnoj viziji)
sa elementima žanrovskog koljačkog filma (žrtve
se odabiraju jedna po jedna, neuništivi ubica,
sposobna devica koja preživljava). SJS
SAD (Spinal Tap Prod.) 82m Color
Režija: Rob Reiner
Produkcija: Karen Murphy
Scenario: Christopher Guest,
Michael McKean, Rob Reiner,
Harry Shearer
Fotografija: Peter Smokler
Muzika: Christopher Guest,
Michael McKean, Rob Reiner,
Harry Shearer
Uloge: Rob Reiner, Kimberly
Stringer, Chazz Domingueza,
Shari Hall, R.J. Parnell, David
Kaff, Tony Hendra, Michael
McKean, Christopher Guest,
Harry Shearer, Bruno Kirby, Jean
Cromie, Patrick Maher, Ed Begley
THIS IS SPINAL TAP (1984)
Jr., Danny Kortchmar OVO JE SPINAL TAP
Rob Reinerov izmišljeni dokumentarac („mockumentary“) balansira na
„tankoj liniji između glupog i pametnog“, uzimajući elemente stvarnih
dokumentaraca (Ne osvrći se, Poslednji valcer) i stvarajući novi žanr (u
kasnije primere ovog žanra spadaju The Blair Witch Project i Bob Roberts).
Fanovi ovog filma izuzetno cene njegove replike i postupke: Derek Smalls
(Harry Shearer) zarobljen u kontejneru ili scena u kojoj aktivira detektore
metala na aerodromu sa krastavcem umotanim u foliju i stavljenim u
gaće; grupa koja se izgubi iza pozornice u pokušaju da nađe binu („Hello
Cleveland“), umanjeni triptih Stounhendža koji se spušta i kome preti
opasnost od patuljka; bledi pogledi članova benda kada im pokažu loše
kritike ili kada radio voditelj klasifikuje grupu Spinal Tap među „gde li se
sad nalaze?“ bendove; svađe oko uvredljivog omota za album Smell the
Glove; Nigelov (Christopher Guest) prikaz kolekcije gitara i pojačala („Ovo
ide u broj 11“); „Zove se 'Poližeš mi ljubavnu pumpu' “.
Film je i kolekcija sjajnih pojavljivanja, od Fran Drescher kao Bobbi
Flekman (njeni klonovi su još u branši) do Bruna Kirbya u ulozi vozača
limuzine koji voli Sinatru, sa delićima u kojima se Billy Crystal i Dana
Carvey pojavljuju kao konobari pantomimičari („Pantomima je lova!“).
Kopirajući priču o Yoko iz filma Let It Be, ovaj film prikazuje stvarni zaplet
u kome se prijatelji iz detinjstva David St. Hubbins (Michael McKean) i
Nigel Tufnel posvađaju kada se Davidova riba Jeanine Pettibone (June
Chadwick) progura na mesto menadžera grupe, zamenjujući trpeljivog Iana
Faitha (Tony Hendra) koji na nezaboravan način opisuje
priglupu devojku kao „košmar jednog Australijanca“.
Pravi je uspeh što posle sat vremena šala na račun
sirovosti i gluposti Spinal Tap-a, sa užasno preciznim
parodijama na ohole pretenzije dinosaurusa roka („Big
Bottoms“, „Sex Farm“), film uspeva da izvuče emotivnu
reakciju na pretnju da će se bend raspasti. McKean,
čiji je londonski akcenat savršen, ima sjajan glumački
momenat kada postane toliko ljut i povređen izdajom
njegovog druga da jedva može da govori. KN
BEVERLY HILLS COP (1984) SAD (Paramount) 105m
Technicolor
POLICAJAC SA BEVERLI HILSA
Režija: Martin Brest
Koliko bi drugačije izledao film Policajac sa Beverli Hilsa da je u glavnoj Produkcija: Jerry Bruckheimer,
ulozi bio Sylvester Stallone, koji je originalno bio zamišljen za ovaj Don Simpson
projekat. Nasilna akcija bi bez sumnje bila krvavija, dok bi film ostao Scenario: Daniel Petrie Jr,
bez sjajnog humora svoje zvezde Eddija Murphya, koji je i zaslužan što Danilo Bach
je film postao tako veliki hit širom sveta. Fotografija: Bruce Surtees
Murphy igra Axela Foleya, premazanog, rečitog pandura iz Detroita, Muzika: Harold Faltermeyer
koji kao i svi drugi veliki filmski panduri ne igra po pravilima. Kada mu Uloge: Eddie Murphy, Judge
ubiju starog prijatelja, on se uputi u Los Anđeles da nezvanično istraži Reinhold, John Ashton, Lisa
Eilbacher, Ronny Cox, Steven
zločin i neizbežno prouzrokuje haos u policiji Beverli Hilsa (koja većinu Berkoff, James Russo, Jonathan
svog vremena provodi hapseći slavne za minorne prekršaje). Banks, Stephen Elliott, Gilbert
Uz podršku pop muzike i zarazne teme „Axel F“ Harolda Faltemeyera, R. Hill, Art Kimbro, Joel Bailey,
reditelj Martin Brest (Ponoćna trka, Miris žene) stvara brzu akcionu Bronson Pinchot, Paul Reiser,
Michael Champion
komediju koja se bazira na uvođenju nekonvencionalnih faktora u L.A.
Nominacije za Oskara: Daniel
okruženje od stila i bez ikakve suštine, izvlačeći najbolje od svoje
Petrie Jr, Danilo Bach (scenario)
harizmatične zvezde. Mnoge policijske akcije i komedije su usledile
kasnije, uključujući i dva nastavka u kojima takođe igra Murphy, ali
nijedan nije izgledao ovako sveže. JB
GHOST BUSTERS (1984) SAD (Black Rhino, Columbia)

107m Metrocolor
ISTERIVAČI DUHOVA
Režija: Ivan Reitman
Visokobudžetni specijalni efekti i komedija su pametno ispreplitani Produkcija: Ivan Reitman
u ovoj fantastičnoj avanturi koju su napisale dve zvezde iz filma, Scenario: Dan Aykroyd,
Harold Ramis i Dan Aykroyd. Zajedno sa Billom Murrayom, oni čine Harold Ramis
trio eksperata za paranormalno - u stvarnosti, oni su lenji, vickasti Fotografija: László Kovács
bivši profesori prirodnih nauka, koji su izbačeni sa koledža zbog svojih Muzika: Tom Bailey, Elmer
glupiranja - koji su pokrenuli biznis sa isterivanjem duhova u jednoj Bernstein, Alannah Currie, Joe
napuštenoj vatrogasnoj stanici. Tajming im nije mogao biti bolji za to Leeway, Brian O’Neal, Kevin
O’Neal, Ray Parker Jr, Diane
jer grad odjednom počne da vrvi od paranormalnih aktivnosti u kojima Warren
utvare raznih vrsta prave haos, plaše posetioce biblioteke, rasturaju Uloge: Bill Murray, Dan Aykroyd,
luksuzni hotel, pa čak nastanjuju i frižider skeptične Sigourney Weaver. Sigourney Weaver, Harold Ramis,
Iako Ramis (ozbiljni štreber-naučnik) i Aykroyd (brbljiva budala), kao Rick Moranis, Annie Potts,
i Sigourney Weaver i Rick Moranis (kao „gospodar ključa“) imaju sja- William Atherton, Ernie Hudson,
David Margulies, Steven Tash,
jan komički tajming ovde, ipak najdominantniji u ovom filmu je ljigavo
Jennifer Runyon, Slavitza Jovan,
šarmantni i nadmeni dr Peter Venkman u tumačenju Billa Murraya. Ovo Michael Ensign, Alice Drummond,
je zaista impresivno dostignuće kada uzmete u obzir da su među zvez- Jordan Charney
dama nastalim specijalnim efektima i veliki mančmelou čovek u svom Nominacije za Oskara: Richard
stampedu sa namerom da Menhetn svede na gomilu šećernih ruševina, Edlund, John Bruno, Mark Vargo,
Chuck Gaspar (specijalni vizuelni
što bi ukralo film od bilo kog manje talentovanog komičara. JB
efekti), Ray Parker Jr (pesma)
707
A PASSAGE TO INDIA (1984)
PUT U INDIJU
Poslednji film Davida Leana otkriva njegovu opsednutost widescreen
tabloima koji su definisali Lorensa od Arabije, Most na reci Kvaj i
Doktora Živaga. Ali Put u Indiju je svakako više film ideja, nego film
spektakla. Iako relativno verna adaptacija priče E.M. Forstera o klasnom
i kulturnom sukobu u kolonijalnoj Indiji, film nužno gubi nešto od snage
višeslojnog romana i na taj način gubi neke od nijansi motivacija svojih
likova. Osim toga, ovaj film povremeno se pretvara u priču o misteriji i
blagoj seksualnoj histeriji pre nego u zajedljivo opraštanje od britanskog
kolonijalizma. A u Leanovim rukama (oduvek je bio vrstan zanatlija) film
sjajno zaobilazi teškoće iako se on prečesto oslanja na svog saradnika
Aleca Guinnessa radi humora i Jamesa Foxa radi objašnjenja teme
filma. Leanovo poštovanje scenarija i glumaca omugućuje im da nadiđu
ponekad fetišistički opis Indije.
Naročito je snažna bleda Judy Davis koja u svojoj potrazi za „pravom“
Indijom pronalazi više nego što je očekivala u vidu Victora Banerjeea,
čiji lik uslužnog i zaboravnog dr Aziza u glavi naivne gospođe Quested
Velika Britanija (EMI, HBO, Thorn-
EMI) 163m Technicolor (Davis), stvara primarnu averziju od „preobražaja u domoroca“. I dok
Režija: David Lean neumorna vrućina, klaustrofobija i skičanje majmuna iscrpljuju njen
Produkcija: John Brabourne, banalni entuzijazam, ona postaje sve nesigurnija, što vodi do susreta
Richard B. Goodwin. u odjekujućim Marabar pećinama koji rezultira optužbom da ju je Aziz
Scenario: David Lean, po romanu silovao.
E.M. Forster Ako Forsterov sudar psihologije i kolonijalizma ispada skoro kao
Fotografija: Ernest Day nekakva naknadna misao, prezir filma prema milosrđu Engleza pretvara
Muzika: John Dalby, suđenje dr Azizu na kraju u ironičnu neizbežnost. Put u Indiju tako
Maurice Jarre
dobija odgovarajući i zadovoljavajuće dvoznačan kraj, koji ukazije na to
Uloge: Judy Davis, Victor
da neki od glavnih likova nisu još uvek savladali svoju lekciju. Zaključak
Banerjee, Peggy Ashcroft,
James Fox, Alec Guinness, Nigel nije toliko snažan ni provokativan koliko je mogao (ili trebalo) da bude,
Havers, Richard Wilson, Antonia ali film svejedno ostaje snažan pokušaj i dobar završetak jedne bogate
Pemberton, Michael Culver, Art karijere. JKl
Malik, Saeed Jaffrey, Clive Swift,
Anne Firbank, Roshan Seth,
Sandra Hotz
Oskar: Peggy Ashcroft (sporedna
ženska uloga), Maurice Jarre
(muzika)
Brabourne, Richard N. Goodwin
(najbolji film), David Lean (režija),
David Lean (scenario), Judy Davis
(glavna ženska uloga), John Box,
Hugh Scaife (umetnički direktor),
Ernest Day (fotografija), Judy
Moorcroft (kostim), David Lean
(montaža), Graham V. Hartstone,
Nicolas Le Messurier, Michael A.
Carter, John W. Mitchell (zvuk)
708
SAD / Zapadna Nemačka
(Cinesthesia, Grokenberger, ZDF)
89m BW
Jezik: Engleski / Mađarski
Režija: Jim Jarmusch
Produkcija: Sara Driver
Scenario: Jim Jarmusch
Fotografija: Tom DiCillo
Muzika: John Lurie,
Screamin’ Jay Hawkins
Uloge: John Lurie, Eszter Balint,
Richard Edson, Cecillia Stark,
Danny Rosen, Rammellzee, Tom
DiCillo, Richard Boes, Rockets
Redglare, Harvey Perr, Brian J.
Burchill, Sara Driver, Paul Sloane
STRANGER THAN PARADISE (1984) Filmski Festival u Kanu: Jim
Jarmusch (Zlatna Kamera)
ČUDNIJE OD RAJA
Nekoliko filmova i Jim Jarmuschov način rada sada nam izgledaju prilično
jasni. Njegovi filmovi ne otkrivaju samo način na koji se različite kulture
presecaju, preklapaju i mešaju u modernom svetu nego i kako, s obzirom
na eroziju međunarodnih granica, te razlike često blede u poređenju sa
stvarima koje su zajedničke za sve nas. Bez obzira na to, Čudnije od raja
je podjednako uvrnut koliko je i predivan.
Iako nema baš mnogo od zapleta, Čudnije od raja je sve osim labava
struktura. Willie, njujorški zabušant (muzičar John Lurie), biva zatečen
iznenadnom posetom rođake iz Mađarske, Eve (Eszter Balint). Eva, koja se
oseća skučeno u njegovom malom stanu, odluči da ode u zapadni Klivlend
u posetu tetki Lotti (Cecillia Stark) i kasnije, pošto nemaju pametnija
posla, Willie i njegov ortak Eddie (Richard Edson) krenu za njom u Ohajo.
Njih troje zatim krenu put Floride u poslednjem pokušaju da ubiju dosadu,
ali čak ih ni okean ne može izvući iz apatije u koju su sami sebe gurnuli.
Čudnije od raja je neka vrsta parodije na američki san, sa Evinim
stavom da je „negde tamo trava uvek zelenija“, oduvanim
otkrićem da SAD mogu biti podjednako obične i dosadne kao bilo
koja druga država. Willie i Eddie nose sa sobom u Ohajo, a posle
na Floridu, osećanje monotonije, poput lutajućih crnih rupa koje
isisavaju život iz bilo kog mesta na kome se nađu. Suočena sa
takvom sudbinom, Eva nema drugo rešenje nego da pobegne,
iako Willie i Eddie shvataju da je ona jedini izlaz za njih dvojicu.
Jarmusch većinu svog filma smešta u klaustrofobične
prostore, ostavljajući da kamera uglavnom miruje dok on hvata
čudne banalnosti njihovih razgovora. Niko se ne ponaša kao
prijatelj, pa ipak, pošto su svi u istoj situaciji, oni izvlače najviše
iz svog druženja. Ništa ih ne drži na jednom mestu, ali sa druge
strane, ništa ih ni ne vuče iz njihovih skromnih okruženja.
Jarmuschova Amerika izgleda kao veliko kulturološko čistilište
i čak ni najambiciozniji od njegovih likova ne izgleda posebno
voljan da izađe iz nje. JKl
709
Velika Britanija (Enigma (First
Casualty, Goldcrest, Intern’l Film
THE KILLING FIELDS (1984)
Investors, Warner Bros.) 141m POLJA SMRTI
Color Roland Joffeov moralno ozbiljan film, koji opisuje katastrofalne
Jezik: Engleski / Francuski / posledice američke umešanosti u politiku Kambodže tokom rata u
Khmer
Vijetnamu, nudi bravuroznu izvedbu Sama Waterstona u ulozi novinara
Režija: Roland Joffé
Njujork Tajmsa Sidnneya Schanberga, čiji su izveštaji iz Kambodže
Produkcija: David Puttnam
razotkrili stravične rezultate američkog bombardovanja (koje nikada
Scenario: Bruce Robinson
nisu priznali) navodnih komunističkih baza.
Fotografija: Chris Menges
Film Polja smrti je pomalo nespretno podeljen na dva dela, gde
Muzika: Mike Oldfield
Schanbergova hrabra, možda i ludo smela odluka da ostane čak i kada
Muzika: John Lennon, Paul
McCartney, Giacomo Puccini, crveni Kmeri preuzmu zemlju zauzima prvi deo. Schanbergov pomoćnik
Francisco Tarrega u Kambodži Dith Pran (Haing S. Ngor) pomaže maloj grupi novinara sa
Uloge: Sam Waterston, Haing Zapada prilikom čitavog niza nezgodnih pregovora sa pobednicima, ali
S. Ngor, John Malkovich, Julian uprkos njihovim pokušajima da ga provuku kao državljanina SAD-a,
Sands, Craig T. Nelson, Spalding moraju da ga ostave kada odu. U drugom delu filma Pran postaje glavni
Gray, Bill Paterson, Athol Fugard,
Graham Kennedy, Monirak nosilac radnje. Hrabro i snalažljivo, on uspeva da podnese zarobljeništvo
Sisowath, Lambool Dtangpaibool i izbegne smrt bežeći kroz polja pirinča načičkana leševima njegovih
Oskar: Haing S. Ngor (sporedna sunarodnika (to su „polja smrti“ iz naslova), sve dok na kraju ne stigne
muška uloga), Chris Menges u Njujork i ponovo se sretne sa Schanbergom. Iako film jako efektno
(fotografija), Jim Clark (montaža) evocira atmosferu užasa, konfuzije i zbrke koju nosi rat, on se ipak
Nominacije za Oskara: David ne zadržava na internacionalnoj politici, već na šteti nanetoj ljudskom
Puttnam (najbolji film), Roland
Joffé (režija), Bruce Robinson
dostojanstvu koju je napravilo bezlično nasilje. BP
(scenario), Sam Waterston (glavna
muška uloga)
SAD (Delphi, TriStar) 134m

Technicolor
THE NATURAL (1984)
Režija: Barry Levinson
PRIRODNI TALENAT
Produkcija: Mark Johnson Ovo je film o bejzbolu koji uspeva da pretvori američku nacionalnu
Scenario: Roger Towne, Phil zabavu u herojski mit. Barry Levinsonova romantična adaptacija romana
Dusenberry, po romanu Bernard Bernadra Malamuda prati karijeru Roya Hobbsa (Redford), čiji se dar za
Malamuda sportove javlja u ranom detinjstvu. Kao i svi drugi heroji, Hobbs dobija
Fotografija: Caleb Deschanel magično oružje, palicu koju je napravio od drveta koje je pogodio grom
Muzika: Randy Newman i nadeva joj nadimak „Wonder Boy“. Iako on mnogo obećava, njegova
Uloge: Robert Redford, Robert karijera se skoro okončava kada ga prelepa žena u crnom (Barbara
Duvall, Glenn Close, Kim
Basinger, Wilford Brimley, Barbara Hershey) koja uvidi njegov značajni talenat upuca, a zatim ubije sebe.
Hershey, Robert Prosky, Richard Roy se razdvaja od Iris (Close), dobre žene koja ga voli i odgaja
Farnsworth, Joe Don Baker, njegovog sina, da bi, posle dosta vremena provedenog u lutanjima,
John Finnegan, Alan Fudge, Paul konačno dospeo do prve lige u svojoj 38. godini. Tamo se bori da uđe
Sullivan Jr., Rachel Hall, Robert
Rich, Michael Madsen u prvi tim poslednje ekipe na tabeli, koju uskoro preokreće svojim
Nominacije za Oskara: Glenn talentom i harizmom. Iskušavan od strane Memo (Basinger), devojke iz
Close (sporedna ženska uloga), velikog grada, Roy se zamalo opet izgubi, ali na kraju ne samo da izbavi
Mel Bourne , Angelo P. Graham, svoj tim od poraza nego se ponovo spaja sa Iris i njegovim sinom.
Bruce Weintraub (umetnički Levinsonov stil se ne bi mogao okarakterisati kao realistički - Royev
direktor), Caleb Deschanel
(fotografija), Randy Newman
finalni poen uništava reflektor i stvara oluju električnih varnica, ali film
(muzika) obuhvata mirnu, svedenu glumu Redforda i odlične podele. BP
710
THE BREAKFAST CLUB (1985) SAD (A&M, Universal) 92m
Technicolor
KLUB ZA DORUČAK
Režija: John Hughes
Tinejdž filmovi 60-ih su uključivali Frankia Avalona, Annettu Funicello, Produkcija: John Hughes, Ned
puno peska (ni malo seksa) i veselu muziku, a u 70-im je biti tinejdžer Tanen, Michelle Manning
značilo biti izmasakriran u svom krevetu u raznim horor filmovima. Scenario: John Hughes
Ali 1984. pisac-reditelj John Hughes napravio je revoluciju u tinejdž Fotografija: Thomas Del Ruth
žanru sa filmom 16 sveća, da bi posle godinu dana usledio film Klub Muzika: Gary Chang, Wang
za doručak, film koji konačno prikazuje tinejdžere onako kako zaista Chung, Keith Forsey
pričaju i razmišljaju. Uloge: Emilio Estevez, Paul
Nijedan drugi film nije tako dobro prikazao period, niti je postao Gleason, Anthony Michael Hall,
John Kapelos, Judd Nelson, Molly
takav kultni film među tinejdžerima kao Klub za doručak. Film nije samo Ringwald, Ally Sheedy, Perry
otkrio Hughesa kao nekoga čije filmove treba gledati (nastavio je sa Crawford, Mary Christian, Ron
filmovima Ferisov ludi dan (1986) i vrlo uspešnim Sam u kući (1990)) Dean, Tim Gamble, Fran Gargano,
nego je okupio i grupu veštih mladih glumaca (kao što je i Coppola u Mercedes Hall, John Hughes
Autsajderima dve godine ranije) koje su mediji nazvali „Brat Pack“.
Pet očajnih tinejdžera je osuđeno na ostanak u školi tokom subote
iz raznih razloga i uprkos njihovim razlikama na početku dana, kasnije
uspostavljaju neku vrstu povezanosti. Tu je školski sportista (Emilio
Estevez), ludača sa prenaglašenom šminkom (Ally Sheedy), umišljena
princeza (Molly Ringvald, omiljena
Hughesova tinejdž glumica i
njegova muza još od glavne uloge u
16 sveća), štreber (Anthony Michael
Hall) i buntovnik (Judd Nelson). Svi
oni pokušavaju da se zabave pod
budnim okom nastavnika Vernona
(Paul Gleason).
Ovaj film, koji se više oslanja na
dobro napisan scenario nego na
radnju, funkcioniše dobrim delom
zbog karakterizacije likova dok se
istine otkrivaju, rešavaju sukobi i
svako dobija svojih pet minuta
slave. Često oponašan u filmovima
i TV serijama, ovaj vrhunski tinejdž
film nije nikada nadmašen, bilo
da je to zbog njegovog savršenog
tajminga, odličnih izvedbi ili muzike
iz 80-ih, u koju spada i klasik
Simple Minds-a (napisan za film)
„Don’t You Forget About Me“. JB
711
Japan / Francuska (Greenwich, RAN (1985)
Herald Ace, Nippon Herald) 160m
Color
HAOS
Jezik: Japanski Haos je snimljen kada je Kurosava imao 75 godina. Važno je shvatiti
Režija: Akira Kurosawa mudrost i umetničko majstorstvo koje su te godine donele kreaciji ovog
Produkcija: Masato Hara, S filma, veoma moguće jednog od najboljih filmova ikada snimljenih. Od
erge Silberman 1001-og filma koji se moraju pogledati pre smrti, Haos je svakako među
Scenario: Masato Ide, Akira prvih deset. Reditelj ga zove „serija ljudskih događanja viđenih iz raja“.
Kurosawa, Hideo Oguni, po Kurosava je neprevaziđen u vladanju filmskom tehnikom, a scene
komadu King Lear Williama
Shakespearea
bitaka u Haosu su nenadmašene do dana današnjeg. One su kao
Fotografija: Asakazu Nakai,
kinematografski balet, nasilan i krvav, pa ipak ispunjen neverovatnom
Takao Saitô, Masaharu Ueda lepotom. Priča je adaptacija Shakespearovog „Kralja Lira“ u kombinaciji
Muzika: Tôru Takemitsu sa drevnom japanskom legendom o tri strele. Ovakva odluka pomera
Uloge: Tatsuya Nakadai, Akira Bardovu (Shakespearovu) tragediju na potpuno različito tlo. Learove
Terao, Jinpachi Nezu, Daisuke ćerke su sada sinovi, a naglasak je na osveti više nego na katarzi.
Ryu, Mieko Harada, Yoshiko Izvedbe se kreću u opsegu od brilijantnih do savršenstva.
Miyazaki, Takashi Nomura,
Najistaknutija je bez sumnje Mikeo Harada u ulozi Lejdi Kaede, jedne
Hisashi Igawa, Peter, Masayuki
Yui, Kazuo Kato, Norio Matsui, od snaja Lorda Hidetora (Tatsuya Nakadai) koja je prosto nezaboravna
Toshiya Ito, Kenji Kodama, dok klizi po podu njene palate, a njena svilena haljina šuška u ritmu
Takashi Watanabe muzike. Nakadai, u ulozi gospodara Hidetora, prikazuje besni ponos
Oskar: Emi Wada (kostim) koji se topi u očajanje. A Learova luda je transformisana u lakrdijaša
Nominacije za Oskara: Akira Kyaomia, koga sjajno igra travestit Šinosuke Ikehata, čuveni No glumac.
Kurosawa (režija), Yoshirô Muraki,
Šminka i dosta toga u priči je inspirisano No pozorištem i tradicijom.
Shinobu Muraki (umetnički
direktor), Takao Saitô, Masaharu Minimalistička muzika Toru Takemicua na divan način koristi frulu i
Ueda, Asakazu Nakai (fotografija) perkusije da akcentuje ono epsko u filmu. Poseban naglasak je stavljen
na tišinu tokom scena bitke - što je taktika daleko efektnija od svih
tutnjava topova dotadašnjih pokušaja da se prikaže rat na filmu.
Haos prikazuje mudrost čitavog života u „samo“ 2 sata i 45 minuta,
tokom kojih je vreme prosto suspendovano. Kako izjavljuje jedan lik u
filmu: „Čovek se rađa uplakan. Kada umre, dosta je, on umre“. DDV
Rusija (Belarusfilm, Mosfilm, IDI I SMOTRI (1985)
Sovexportfilm) 142m Color
IDI I GLEDAJ
Jezik: Ruski
Režija: Elem Klimov Drugi svetski rat je u Belorusiji. Selo blizu granice s Poljskom. Mladi
Scenario: Ales Adamovich, dečak (Aleksej Kravčenko) napušta svoje selo da bi se pridružio
Elem Klimov partizanima koji se bore protiv nacističkih osvajača. On biva odvojen od
Fotografija: Aleksei Rodionov svoje jedinice i mora da se probije do kuće gde otkriva da je celo njegovo
Muzika: Oleg Yanchenko selo masakrirano. Tela su nabacana na gomilu iza farme. Izgubljen je,
Muzika: Wolfgang Amadeus sam, gluv, a stvari mogu biti samo još gore.
Mozart, Richard Wagner Nijedan drugi ratni film ne može se meriti sa Elem Klimovljevim Idi i
Uloge: Aleksei Kravchenko, gledaj po košmarnoj nemilosrdnosti. Nema zapleta, samo užasavajuće
Olga Mironova, Liubomiras pikarsko putovanje dok dečak tumara seoskim predelom i susreće se sa
Lauciavicius, Vladas Bagdonas,
Juris Lumiste, Viktor Lorents,
užasavajućim scenarijima koji se nižu jedan za drugim. Nema nikakvih
Kazimir Rabetsky, Yevgeni herojskih podviga niti požrtvovanja. Nema nikakvih ohrabrujućih
Tilicheyev, Aleksandr Berda, G. rodoljubivih govora koji podstiču ljude na borbu sa neprijateljem. Samo
Velts, V. Vasilyev, Igor Gnevashov, smrt i brutalnost i nasumičnost i stanja žrtve gde je preživljavanje
Vasili Domrachyov, G. Yelkin, Ye.
potpuno arbitrarna i verovatno surova kosmička šala.
Kryzhanovsky
Možda ćete se pitati zašto uopšte da gledate ovaj film posle ovog
opisa gore. Odgovor leži u ubeđenju i kontroli koju Klimov ima nad
filmom, a samim tim i nad gledaocem. Ovde nalazimo nadrealističke
prizore, u isto vreme strane i čudno poznate. Tu su i izlivi vizionarske
uvrnutosti od kojih zastaje dah - jedan partizan od blata, pruća i
odbačene naci uniforme pravi totem, koji grupa udovica i majki napada
i rastrgne u jednom činu primitivnog nasilja i katarze. Ili kada se polje
osvetli neprijateljskim signalnim raketama ostavljajući mladog heroja
bez bilo kakvog mesta gde bi se mogao sakriti, osim jedne krave oko
koje se grupica partizana svađa kao oko izvora hrane. Događaji se
odvijaju po nekoj logici sna. Postoje trenuci kada se film prebacuje
na dečakovu vizuru i svi zvuci nestaju u tupi, prazni eho koji odgovara
njegovoj gluvoći kada oko njega eksplodiraju minobacačke granate.
Većina ratnih filmova tvrdi za sebe da je antiratna, ali svi oni dobijaju
i jare i pare uživajući u poletnom heroizmu sposobnih, kompetentnih
heroja. Idi i gledaj ne nudi takvu utehu ni opuštanje. On prikazuje da u
ratu postoje samo žrtve. AT
714
LA HISTORIA OFICIAL (1985) Argentina (Hist. Cinemat., Progress
Comm.) 112m Eastmancolor
ZVANIČNA VERZIJA Jezik: Španski
Posle vojnog udara u Argentini 1976, državne snage su se uključile u Režija: Luis Puenzo
takozvani prljavi rat protiv civilne opozicije. U ovom periodu hiljade ljudi Produkcija: Marcelo Piñeyro
je „nestalo“ pod rukama naoružanih službi i paramilitarnih formacija Scenario: Aída Bortnik,
(između 9 000 i 30 000 ljudi). Mnoga deca ovih ljudi su data na Luis Puenzo
usvajanje bez pristanka njihovih rođaka. Zvanična verzija dramatizuje Fotografija: Félix Monti
ove događaje u priči o Aliciji (Norma Aleandro), politički konzervativnoj Muzika: Atilio Stampone
nastavnici istorije u srednjoj školi koja se trudi da ignoriše socijalne Uloge: Héctor Alterio, Norma
Aleandro, Hugo Arana, Chela Ruíz
sukobe u njenoj verziji o prošlosti Argentine. Ali, ona počne da sumnja
Oskar: Argentina (najbolji film na
da je njena petogodišnja usvojena ćerka dete „nestalih“ roditelja. stranom jeziku)
Postaje jasno da njen muž Roberto (Hector Alterio), uspešni biznismen, Nominacije za Oskara: Luis
zna celu priču i konačno Alisa se sukobljava sa njim. Puenzo, Aída Bortnik (scenario)
Snimljen 1985. tik posle pada vojne vlasti, Luis Puenzov film je hrabar Berlinski Filmski Festival: Luis
pokušaj suočavanja sa neprijatnim istinama. Stilski konvencionalan i sa Puenzo (Otto Dibelius- filmska
prilično melodramatičnim završetkom u kome Aliciju tuče njen muž, nagrada)
ovaj film ipak prikazuje stvarnu socijalnu bol. Upravo zbog političkih pre Filmski Festival u Kanu: Luis
Puenzo (nagrada ekumenskog
nego umetničkih kvaliteta Američka filmska akademija nagradila ga je
žirija), Norma Aleandro (glavna
Oskarom za najbolji film na stranom jeziku. EB ženska uloga), zajedno sa Cher
u Maski, Luis Puenzo nominacija
(Zlatna Palma)
OUT OF AFRICA (1985) SAD 162m

MOJA AFRIKA Režija: Sydney Pollack
Produkcija: Sydney Pollack
Prelepi pejzaži skoro da preplavljuju ovog dobitnika Oskara za najbolji
Scenario: Kurt Luedtke, po
film snimljen u Keniji. „Skoro“ je ključna reč jer Meryl Streep i Robert memoarima Isak Dinesena
Redford ostvaruju jednu neuobičajenu ljubavnu priču koja služi kao Fotografija: David Watkin
protivteža tom apsurdnom, prelepom spektaklu. Muzika: John Barry
Bukvalno svaki kadar je neverovatan, a svaka scena dragulj. Ovaj film Muzika: Mozart
koji je napravljen kao prebacivanje memoara na veliko platno iako se Uloge: Meryl Streep, Robert
pridržava svog izvora, uspeva da izbegne optužbe za rasizam. Dodatno Redford, Klaus Maria Brandauer,
pokazavši kako tehnike pripovedanja prvog sveta mogu preko svega da Michael Kitchen, Joseph Thiaka,
pređu u svojoj jurnjavi za profitom i umetnošću, ovaj Sidney Pollackov Stephen Kinyanjui, Michael
Gough, Suzanna Hamilton,
ep važi za jasno produciranu romansu u kombinaciji sa putopisom.
Oskar: Sydney Pollack (najbolji
Kada gospođa iz Danske Karen Blixen (Streep) bude primorana da se film), Sydney Pollack (režija),
uda za barona Brora Fineckea (Brandauer), njen miraz omogući baronu Kurt Luedtke (scenario), Stephen
da kupi farmu u Keniji. Progonjen velikom strašću za putovanjem, baron B. Grimes, Josie MacAvin
ne obraća mnogo pažnje na nju, tako da ona nalazi utehu u avanturisti (umetnički direktor), David Watkin
(fotografija), John Barry (muzika),
Denysu Hattonu (Redford). Prvi svetski rat prekida aferu kao što to čine
Gary Alexander, Larry Stensvold,
i neke druge lične komplikacije, posle kojih ljubavnici nastavljaju da se Peter Handford (zvuk)
zaljubljuju. Na kraju Brorovi postupci prouzrokuju nestajanje Kareninog Nominacije za Oskara: Meryl
bogatstva, a ona je i primorana da sahrani Denysa posle jednog Streep (glavna ženska uloga),
tragičnog događaja. Najistaknutiji trenuci su safari u dvokrilcu, prikazi Klaus Maria Brandauer (sporedna
muška uloga), Milena Canonero
prirodnog života u divljini i uzbudljiva muzika Johna Barrya. GC-Q
(kostim), Fredric Steinkamp,
William Steinkamp, Pembroke J.
Herring, Sheldon Kahn (montaža)
715
THE PURPLE ROSE OF CAIRO (1985)
PURPURNA RUŽA KAIRA
Ova uzvišena nostalgična komedija izbegava uobičajenu Woody
Allenovu formulu „šašavi Njujorčani imaju probleme sa vezama“. I sam
Allen i njegovi čuveni neurotični monolozi su odsutni ovaj put, ali njegovi
fanovi nemaju zbog čega da brinu jer su urnebesne replike i čudni likovi
još uvek tu. Nadasve, Purpurna ruža Kaira govori o ljubavi, verovatno o
Allenovoj najvećoj ljubavi: filmu.
Posveta magičnoj moći velikog platna, ovaj film pripoveda o Ceciliji
SAD (Jack Rollins & Charles H. (Mia Farrow), siromašnoj konobarici koja za vreme velike depresije u
Joffe, Orion) 84m BW/ Color SAD-u provodi većinu svog vremena gledajući filmove. „Zaboravljam na
Režija: Woody Allen svoju tugu“, priznaje mlada žena, koju teroriše grubi, nezaposleni muž.
Produkcija: Robert Greenhut Samo gledajući hrabre i nepobedive heroje na ekranu, ona uspeva da
Scenario: Woody Allen se odupre svakodnevnom košmaru koji predstavlja njen život.
Fotografija: Gordon Willis Mi znamo po nešto o tome koliko je Amerikancima bio potreban
Muzika: Dick Hyman optimizam koji su im pružali filmovi iz Preston Sturgesovog filma
Uloge: Mia Farrow, Jeff Daniels, Salivanova putovanja iz 1941. Dok Cecilija po osmi put gleda film po
Danny Aiello, Irving Metzman,
nazivu Purpurna ruža Kaira, šarmantni heroj (Jeff Daniels) izlazi pravo
Stephanie Farrow, David
Kieserman, Elaine Grollman, iz platna da se sastane sa njom, iako ostatak publike protestuje tražeći
Victoria Zussin, Mark Hammond, da im se vrati novac. U svom pokušaju da spreče finansijski fijasko,
Wade Barnes, Joseph G. Graham, producenti filma iz Holivuda pošalju glumca koji igra heroja da je zavede.
Don Quigley, Maurice Brenner, Iako je izmišljeni lik nežan i romantičan, glumac koji ga tumači je ciničan
Paul Herman, Rick Petrucelli
i arogantan. Igrajući obe uloge, Daniels ironično sugeriše na razliku
Nominacije za Oskara: Woody
Allen (scenario) između idealnog i realnog čoveka. Očarana obojicom, Cecilija doživljava
Filmski Festival u Kanu: Woody neverovatne preobražaje od Pepeljuge u prelepu princezu, a sjajna
Allen (FIPRESCI nagrada) izvedba Mie Farrow nas tera da poverujemo u takvu transformaciju.
Purpurna ruža Kaira je meditacija na temu iluzije. Sam zaključak
filma nije ciničan, kao što je slučaj sa Allenovim malo novijim filmom
Deconstructing Harry (1997). Fikcija može spasiti naše živote, tvrdi
Allen u ovom filmu i uspeva da nas ubedi u to. Među replikama,
najnezaboravnija je ona Cecilijina:
„Upoznala sam divnog čoveka. Izmišljen
je, ali koga je to briga? Ne možete
imati sve što požellite“, prizivajući u
sećanje poslednju repliku „Niko nije
savršen“ iz Neki to vole vruće (1959),
čime pojačava bilo koje verovanje koje
imamo u magične moći filma. DD
716
BACK TO THE FUTURE (1985) SAD (Amblin, Universal) 116m
Technicolor
POVRATAK U BUDUĆNOST
Režija: Robert Zemeckis
Michael J. Fox, koji je već bio miljenik TV publike sa svojim sitkomom Produkcija: Neil Canton, Bob Gale
Porodične veze, postao je velika filmska zvezda zahvaljujući ovoj Scenario: Robert Zemeckis,
komičnoj avanturi o putovanju kroz vreme. Fox igra Martya Mcflya, Bob Gale
sedamnaestogodišnjaka koji očajava zbog svog oca Georga (Crispin Fotografija: Dean Cundey
Glover) koga svi kinje i zato provodi većinu svog vremena sa Muzika: Alan Silvestri
ekscentričnim izumiteljem Emmettom Brownom (Christopher Lloyd). Uloge: Michael J. Fox, Christopher
Poslednji izum doce Browna je vremeplov u obliku automobila marke Lloyd, Lea Thompson, Crispin
DeLorean i ubrzo Marty nalazi sebe kako juri nazad u 1955. godinu, kad Glover, Thomas F. Wilson, Claudia
Wells, Marc McClure, Wendie Jo
njegovi roditelji skoro da se nisu ni znali, a kamoli počeli vezu koja će Sperber, George DiCenzo, Frances
dovesti do samog Martyevog postojanja. Lee McCain, James Tolkan, J.J.
Jedna izuzetno pametna pretpostavka se dalje oživljava kroz Cohen, Casey Siemaszko, Billy
silovitu režiju Roberta Zemeckisa i sjajan, duhovit scenario, dok Marty, Zane, Harry Waters Jr.
uz pomoć sada mnogo mlađeg doce Browna, pokušava da se vrati Oskar: Charles L. Campbell,
Robert R. Rutledge (specijalni
u sadašnjost bez unošenja haosa u budućnost menjanjem prošlosti
zvučni efekti)
(što nije tako jednostavno kako zvuči kada se tvoja buduća majka,
koja i ne sanja da će to postati jednog dana, zaljubi u tebe). Fox je Zemeckis, Bob Gale (scenario),
savršen u ulozi tinejdžera koji se trudi da spoji svoje roditelje da bi se Chris Hayes, Johnny Colla, Huey
jednog dana mogao roditi, Lloyd sasvim odgovara šašavom, lucidnom Lewis (pesma), Bill Varney, B.
Tennyson Sebastian, Robert
naučniku, dok Glover i Lea Thompson (kao Martyeva mama) uživaju
Thirlwell, William B. Kaplan (zvuk)
igrajući likove i sredovečnih roditelja i tinejdžera. Ovo je besmrtna
komična avantura. JB
TONG NIEN WANG SHI (1985) Tajvan (Central) 138m Color

VREME ZA ŽIVLJENJE I VREME ZA UMIRANJE Jezik: Mandarin
Režija: Hsiao-hsien Hou
Tajvan 1950-ih. Život mladog Ah Ksiaoa je naizgled beskonačan,
Scenario: Chu T’ienwen,
bezbrižan krug partija klikera, jurnjave sa prijateljima i slušanja babinih Hou Hsiao-hsien
planova o povratku u njenu domovinu Kinu. Međutim, posle prvog, Fotografija: Lee Pin Bing
šokantnog ukusa smrti, život se zamračuje i dečak izrasta u brutalnog Muzika: Wu Chuchu
tinejdžera, zarobljenog između osećanja porodične obaveze i potrebe Uloge: Mei-Feng, Tang Yu-Yuen,
da se dokaže među lokalnim uličnim bandama. Tien Feng, Xin Shufen, Yiu Ann-
U mnogo čemu, ovaj autobiografski film odrastanja Hsiao-hsien Shuin
Houa označio je značajan napredak u odnosu na njegov raniji Leto Berlinski Filmski Festival: Hou
kod dede (1984). Film je popločao put za znatno kompleksniju Hsiao-hsien (FIPRESCI nagrada)
narativnu strukturu filma Grad žalosti (1989), svojom primenom studije
individualnog lika da bi se prikazala dinamika tajvanskog društva u
određenom vremenskom trenutku. Ono što oblikuje raniji život Ah Ksiaoa
je zajednica nedefinisanog identiteta i budućnosti, posle odvajanja od
komunističke matrice, zajednica čije sukobljene emocije potencijalno
vode ili u delikvenciju i kriminal ili, kao u slučaju Houa, ispunjenije zrelo
doba. Režija je u ovom filmu nenapadna, reflektivna i odmerena, u
stilu Ozua, što sve izlive emocija čini još moćnijim kada im se konačno
dopusti da izbiju na platno. Vreme za življenje i vreme za umiranje je
delo izuzetne zrelosti, sigurnosti i jasnoće. GA
717
Velika Britanija (Embassy, BRAZIL (1985)
BRAZIL
Režija: Terry Gilliam
Produkcija: Arnon Milchan
Dobro poznata priča o netrpeljivosti između tvorca Brazila Terrya Gilliama
i distributera Univerzala, u kojoj se reditelj opirao pokušajima studija da
Scenario: Terry Gilliam,
Charles McKeown, Tom Stoppard izbaci divljački isečenu verziju i na kraju uspeo da izbori prikazivanje svog
Fotografija: Roger Pratt izazovnog filma u SAD-u, pretila je da isisa svako interesovanje za ovaj film,
Originalna muzika: Michael koji ima svoje sopstvene snage (i slabosti) mimo bilo kakvog statusa koji
Kamen bi mogao steći kao skoro pa politički cilj. Značajnim delom snimljen 1984.
Uloge: Jonathan Pryce, Robert i u poređenju sa Michael Redfordovim filmom po Orwellovoj knjizi „1984.“,
De Niro, Katherine Helmond, Brazil je smešten „negde u dvadeseti vek“, u jednoj izmišljenoj ali verovatno
Ian Holm, Bob Hoskins, Michael opresivnoj državi koja kombinuje najgore karakteristike britanske birokratije
Palin, Ian Richardson, Peter iz 40-ih, paranoje u Americi 50-ih, staljinističkog i fašističkog totalitarizma
Vaughan, Kim Greist, Jim
Broadbent, Barbara Hicks, i oboljenja 80-ih (npr. opsesija plastičnom hirurgijom). Dok je Orwellov Air
Charles McKeown, Derrick Strip One izgrađen na jednom nemogućem i užasno efikasnom sistemu
O’Connor, Kathryn Pogson, državnog nadgledanja, najgori aspekat Gilliamove izmišljene antiutopije
Bryan Pringle jeste da ona uopšte ne funkcioniše: zaplet je ispaljen farsičnom greškom
Nominacije za Oskara: Terry zbog spljeskane bube koja pada u štampač, tako da nalog za hapšenje
Gilliam, Tom Stoppard, Charles koji je nameren teroristi, inžinjeru za grejanje Tuttlu (De Niro), biva uručen
McKeown (scenario), Norman
Garwood, Maggie Gray (umetnički nekom nevinom Buttlu (Miller) i sumorni utilitaristički grad se raspada
direktor) čak i bez terorističkih bombi koje s vremena na vreme dovode do užasnog
krvoprolića (i koje je moguće da sama država sponzoriše).
Kao i junak „1984.“ Winston Smith, i junak ovog filma Sam Lowry (Pryce)
je službenik na srednjem položaju brutalne države, koji se kroz romantičnu
vezu povezuje sa pobunom i završava smrvljen i slomljen u rukama prijatelja
mučitelja. Gilliam je, međutim, daleko više zainteresovan za vizuelno nego
Orwell i predstavlja nam fantastičnu scenografiju iz koje se beži jedino još
većom fantazijom. Sam uživa u romantičnim uzletima imaginacije (koju
prati naslovna melodija začinjena latino muzikom) u kojima je on anđeoski
vitez, super-heroj koji se sukobljava sa gilijamovskim bićima, koja izgledaju
kao pajtonovske verzije japanskih filmova o džinovskim čudovištima,
da bi spasio devojku iz snova (Greist) čija je dvojnica u stvarnom
životu vozačica kamiona spremna da protrese stvari da bi ispravila
nepravdu koja je naneta Buttlu i njegovoj porodici.
Verovatno zbog umešanosti pisca Toma Stopparda u pisanje
scenarija, Brazil je delo sa mnogo više drame nego većina Gilliamovih
stripolikih pokušaja. Užasni crni humor i bizarne slike egzistiraju uz
uverljiv i na činjenicama baziran opis režima koji naplaćuje svojim
žrtvama struju i rad koji služe za njihovo vlastito mučenje, režim koji
je predstavljen porodičnim čovekom, specijalistom iz odeljenja za
„prikupljanje podataka“ (Michael Palin), kao i očajnim, papirologijom
opsednutim šefom iz srednjeg sloja uprave (Ian Holm). U jednom je,
ako ništa, Univerzal bio u pravu - film jeste predugačak u odnosu na
optimum, sa par slepstik gegova previše, koji ga odvlače na stranu
konvencionalnije zabave. Brazil uključuje jezivu pogrebnu scenu koja
se odnosi na različite podzaplete koji se razvijaju u „stvarnom“ svetu
filma, pre nego što se otkrije da se radi o fantaziji mrtvoga čoveka
kao u filmu Owl Creek, dok Samov um puca tokom mučenja. KN
718
KISS OF THE SPIDER WOMAN (1985)
POLJUBAC ŽENE PAUKA
Baziran na romanu Manuela Puiga, ovaj film brazilskog reditelja
Hectora Babenca, koji je istraživanje političkih, psiholoških i seksualnih
pitanja unutar dobro obezbeđenog zatvora u Južnoj Americi, zahvaljuje
se Burtu Lancasteru u završnoj špici. Lancaster je inicirao projekat i
trebalo je da igra glavnu ulogu koja je na kraju pripala Williamu Hurtu.
Svojom sjajnom ulogom Luisa Moline, dekoratera izloga zatvorenog
zbog homoseksualnosti, Hurt je osvojio Oskara. Pomalo pozorišna i
zastarela, sama priča je još uvek rezonantna, a Raul Julijina izuzetno
uverljiva gluma je potpuno ravnopravna Hurtovoj ulozi Luisa.
Visok, prefinjen i feminiziran, Luis deli ogromnu zatvorsku ćeliju sa
heteroseksualnim političkim zatvorenikom Valentinom Arreguijem (Julia).
Brazil / SAD / Argentina (HB, Da bi ubio vreme, Luis prepričava, izluđujuće detaljno, melodramu koju
Sugarloaf) 119m Metrocolor je video nekoliko godina ranije. U seriji nostalgično obojenih flešbekova,
Jezik: Engleski / Portugalski Sonia Braga igra stereotipsku francusku pevačicu za vreme Drugog
Režija: Hector Babenco svetskog rata. Braga, koja nije znala engleski u to vreme, fonetski je
Produkcija: David Weisman izgovarala svoje reči, dodajući jedan nadrealan aspekt ovoj arhi-satiri.
Scenario: Leonard Schrader, po Divno odevena i izuzetno osetljiva, ona se zaljubljuje u lepog plavokosog
romanu Beijo da Mulher Aranha oficira Gestapoa. Bez obzira što je članica pokreta Otpora, ona biva
Manuel Puiga
ubeđena da su nacisti dobri ljudi koji samo žele da svet oslobode bede.
Fotografija: Rodolfo Sánchez
Posvećen svojoj političkoj borbi, Valentin se ne slaže sa filmom, ali se
Originalna muzika: John
postepeno uljuljka u pričanje priče, sve dok Luis ne počne da opisuje
Neschling
hranu i gole žene. Luis je posvećen samo romantičnim detaljima filma,
Uloge: William Hurt, Raul Julia,
Sonia Braga, José Lewgoy, Milton ali on ima svoje tajne. Varden mu obećava raniji izlazak iz zatvora ako
Gonçalves, Míriam Pires, Nuno izvuče korisne informacije iz cimera u ćeliji, u koga se Luis zaljubio.
Leal Maia, Fernando Torres, Iako prevashodno od istorijskog značaja (homoseksualnost se retko
Patricio Bisso, Herson Capri, kad prikazivala na ovaj način u mainstream filmovima), Hurtova izvedba
Denise Dumont, Antônio Petrin,
Wilson Grey, Miguel Falabella, prevazilazi teatralnost - njegova veština čuva stvarna osećanja lika
Walter Breda skrivena ispod nekoliko slojeva različitog intenziteta. Čak i na samom
Oskar: William Hurt (glavna kraju, publika nije sigurna da li je izdao Valentina ili ne. Zamislite
muška uloga) „gej“ Kazablanku. Glavna vrednost filma Poljubac žene pauka leži u
Nominacije za Oskara: David humanizaciji ljubavi u svim oblicima. KK
Weisman (najbolji film), Hector
Babenco (režija), Leonard
Schrader (scenario)
Filmski Festival u Kanu: William
Hurt (glavna muška uloga),
Hector Babenco nominacija
(Zlatna Palma)
720
THE QUIET EARTH (1985) Novi Zeland (Cinepro, Mr.
Yellowbeard) 91m Color
MIRNA ZEMLJA
Režija: Geoff Murphy
Baziran na Craig Harrisonovom romanu, ovaj Murphyev film je izrazito Produkcija: Sam Pillsbury,
novozelandski pogled na klasičnu priču o poslednjem čoveku na Don Reynolds
Zemlji. Naučnik Zac Hobson (Bruno Lawrence) budi se jednog jutra i Scenario: Bill Baer, Bruno
otkriva da je posle neuspešnog naučnog projekta ostao sam na svetu. Lawrence, Sam Pillsbury, po
Lawrencovih početnih 36 minuta solo glume je sjajno, dok Zac osciluje romanu Craiga Harrisona
između euforije i očajanja u svojoj izolaciji. Na kraju, on se susreće sa Fotografija: James Bartle
drugom preživelom osobom, Joannom (Alison Routledge), sa kojom Originalna muzika: John Charles
započinje vezu. Njihova idila je prekinuta pojavom trećeg preživelog, Uloge: Bruno Lawrence, Alison
Routledge, Pete Smith, Anzac
Apija (Pete Smith), agresivnog Maora i treće tačke ljubavnog trougla. Wallace, Norman Fletcher, Tom
Tema filma smešta film u SF žanr, njegov tretman materijala čini Hyde
ga manje srodnim antiutopijama kao što je Pobesneli Maks (1979) i
približava ga istraživanju odnosa među ljudima i među rasama. Ono
što ističe film je Murphyev prikaz sveta lišenog populacije. Kompletna
zvučna podloga je ponovo sinhronizovana u studiju da bi se uklonio svaki
trag zvuka. Zacov postepeni nervni slom prikazan je putem upečatljivog
kolaža slika: kako šeta obučen kao žensko, kako vozi tramvaje kao
da su dečije igračke, kako tumara po kiši svirajući saksofon. Ovo je
intelektualno stimulativan, karakterni pogled na ljudsko stanje. RDe
721
SAD (American Zoetrope, Filmlink, MISHIMA: A LIFE IN FOUR CHAPTERS
Lucasfilm, M Co.)
120m BW/ Color (1985)
Jezik: Japanski / Engleski MIŠIMA: ŽIVOT U ČETIRI POGLAVLJA
Režija: Paul Schrader
Paul Schraderov izuzetni film o japanskom piscu-aktivisti Jukiju Mišimi
Produkcija: Francis Ford Coppola,
George Lucas, Tom Luddy, je anomalija, raskošan američki umetnički film na japanskom jeziku
Mata Yamamoto (mada Roy Scheider obezbeđuje nešto malo naracije na engleskom).
Scenario: Leonard Schrader, Mišima je bio narcisoidna osoba, revolucionarni patriota, propali
Paul Schrader samuraj i verovatno najvažniji japanski pisac XX veka. Tvorac Travisa
Fotografija: John Bailey Bickla iz Taksiste sebe jasno vidi kao srodnu dušu iako je film više
Originalna muzika: Philip Glass od običnog omaža. Schrader se probija kroz brojne Mišimine maske
Uloge: Ken Ogata, Masayuki veoma inteligentno i sa puno razumevanja.
Shionoya, Hiroshi Mikami, Junya U filmu se prepliću događaji koji Mišimu (Ken Ogata) vode ka finalnom
Fukuda, Shigeto Tachihara, Junkichi
Orimoto, Naoko Otani, Gô Rijû, činu pobune - velikom pokušaju mirenja umetnosti i akcije koji uključuje
Masato Aizawa, Yuki Nagahara, kidnapovanje jednog generala - dok se kroz crno-bele biografske
Kyuzo Kobayashi, Yuki Kitazume, sekvence prikazuje autorovo detinjstvo i tri visoko stilizovane, studijske
Haruko Kato, Yasosuke Bando, dramatizacije njegovih dela "Kinkakuyi", "Kyoko no le" i "Homba" .
Hisako Manda, Roy Scheider
Snimljen pod okriljem izvršnih producenata Francisa Forda Coppole i
Filmski Festival u Kanu: John
Bailey, Eiko Ishioka, Philip Glass
Georga Lucasa (poznatog ljubitelja istočnjačke kulture), Mišima je film
(best artistic contribution— podjednako prosvetljujći i koherentan koliko i intrigantan i angažovan,
photography, art direction, music), a može se pohvaliti i prelepim dizajnom Eika Išokija, sjajnom kamerom
Paul Schrader nominacija (Zlatna Johna Baileya i moćnom ritmičnom muzikom Philipa Glassa. TCh
Palma)
SAD (ABC) 130m Color PRIZZI’S HONOR (1985)

Produkcija: John Foreman
ČAST PRICIJEVIH
Scenario: Richard Condon, Janet Godine 1985, reditelj John Huston, uprkos narušenom zdravlju, bacio
Roach, po romanu Richard Condon se na svoj četrdeseti film - crnu komediju koja ispituje šta bi se moglo
Fotografija: Andrzej Bartkowiak desiti ako bi se dvoje ubica zaljubilo jedno u drugo. Jack Nicholson
Originalna muzika: Alex North, igra Charleya Partannu, ne baš najbistrijeg plaćenog ubicu za uticajnu
Gaetano Donizetti, Gioacchino njujoršku mafijašku familiju Prizzis. Kum, Don Corrado (William Hickey),
Rossini
tretira Charleya kao usvojenog sina otkad se njegova unuka Maerose
Uloge: Jack Nicholson, Kathleen
(Anjelica Huston, ćerka reditelja i Nicholsonova ljubavnica tada) loše
Turner, Robert Loggia, John
Randolph, William Hickey, Lee ponela prema njemu. Zaljubivši se plavušu Irene Walker (Kathleen
Richardson, Michael Lombard, Turner) na venčanju, ispada da su ljubavnici bili unajmljeni da ubiju
Anjelica Huston, George jedno drugo.
Santopietro, Lawrence Tierney, CCH Neuobičajeno i osvežavajuće, kraj je ono što priča i zahteva, a ne
Pounder, Dick O’Neill, Sully Boyar
ono što želi publika. Iako je film nominovan za osam Oskara, Anjelica
Oskar: Anjelica Huston (sporedna
ženska uloga) je bila jedina koja ga je i osvojila za najbolju sporednu žensku ulogu. Ali
Nominacije za Oskara: John Hickey, koji je takođe bio nominovan, je tajni pokretač filma. Naizgled
Foreman (najbolji film), John na ivici kolapsa, on izgovara reči kao „Želiš li kolačić?“ istovremeno
Huston (režija), Richard Condon, preteći i urnebesno. Lawrence Tierney (koji je igrao Dillingera u Max
Janet Roach (scenario), Jack Dosseckovom filmu iz 1945) takođe se pojavljuje kao korumpirani
Nicholson (glavna muška uloga),
William Hickey (sporedna muška pandur. Nesavršen i na kraju depresivan, film Čast Pricijevih je svakako
uloga), Donfeld (kostim), Rudi Fehr, dragulj komedije. KK
Kaja Fehr (montaža)
722
SANS TOIT NI LOI (1985) Velika Britanija / Francuska
(Channel Four, Ciné Tamaris,
BESKUĆNICI Films A2, French Ministry of
Nekadašnja učesnica francuskog Novog talasa Agnes Varda nije imala Culture and Communication)
kvalifikacije svojih bivših kolega kritičara poput Francoisa Truffauta 105m Color
i Jean-Luca Godarda. Umesto toga, ona dolazi iz sveta fotografije i Jezik: Francuski
mada nije znala mnogo o snimanju filmova kada je počela, Varda je Režija: Agnès Varda
brzo pokazala svoj sopstveni stil. Možda najpoznatija po svojim ranijim Produkcija: Oury Milshtein
filmovima, kao Kleo od 5 do 7 (1962) u kome žena u realnom vremenu Scenario: Agnès Varda
čeka rezultate testova za rak, Varda se kretala napred-nazad između Fotografija: Patrick Blossier
filmova o fikciji i realnosti. Beskućnici sledi liniju realnog, što objašnjava Originalna muzika: Joanna
Bruzdowicz, Fred Chichin
hibridni spoj dokumentarizma i tradicionalnih filmskih tehnika.
Uloge: Sandrine Bonnaire, Setti
Jednog jutra farmer otkriva smrznuto telo ženske skitnice sklupčano Ramdane, Francis Balchère,
u polju, poplavelog lica i prekriveno mrazom. Kada se pojavi policija, Jean-Louis Perletti, Urbain
Vardin glas prekida radnju. Ona objašnjava da se malo toga zna o ženi, Causse, Christophe Alcazar,
a onda nastavlja sa serijom lažnih intervjua i flešbekova, od kojih svaki Dominique Durand, Joël Fosse,
Patrick Schmit, Daniel Bos, Katy
otkriva male činjenice i usputne detalje o nesrećnoj devojci. Naravno,
Champaud, Raymond Roulle,
ništa se zapravo ne zna o ženi Moni Bergeron (koju sa hladnom Henri Fridlani, Patrick Sokol,
bezosećajnošću igra Sandrine Bonnaire). Ona je samo konstrukcija Pierre Imbert
Vardine eliptične naracije. Filmski Festival u Veneciji: Agnès
Varda na taj način koristi skitnicu kao metaforu za to koliko mi u stvari Varda (FIPRESCI nagrada), (Zlatni
Lav), (OCIC nagrada)
malo znamo o mnogim ljudima koje svakodnevno srećemo. Bonnairina
skitnica nailazi na brojne ljude u svojoj potrazi za hranom i skrovištem,
ali se ne trudi da ih upozna. Ona je nepristojna i nezahvalna, dok klizi
preko francuskih predela bežeći od ko zna čega ka svom najavljenom
tragičnom kraju. U segmentima „intervjua“ likovi prepričavaju deliće
njenog ponašanja i držanja, ali niko ne može da ponudi kompletnu
sliku ove zagonetne devojke. Varda aranžira svaku scenu i sumorni
pejzaž svojim fotografskim okom, često smeštajući svoju sve više divlju
junakinju (i ponekad antijunakinju) na margine kadra - na način na koji i
sama misteriozna Mona postoji na periferiji sveta. JKl
723
SHOAH (1985)
ŠOA
U jednu ruku, moglo bi se učiniti apsurdnim uvršćivanje Lanzmannovog
filma Šoa u ovu skupinu filmova, koristeći određeni broj reči da se on
opiše i prodiskutuje. Ali u drugu, sa svim svojim posebnostima, uključujući
i njegovo trajanje od devet sati i autentičnog genija koji ga nastanjuje, od
vitalnog je značaja da se Šoa posmatra kao film nad filmovima.
Lanzmann je putovao širom sveta skoro deset godina diskutujući o
nacističkim kampovima za istrebljenje - ne koncentracione logore, ne
nacistički sistem u celini, ne antisemitizam kao proces, već specifična
mesta gde je smrt vladala, sam centar pakla. On je sakupio svedočanstva
Francuska (Les Films Adelph/ nekolicine preživelih, nekoliko svedoka i čak bivših organizatora procesa
Historia) 566m Color masovnog uništenja ljudi. Umontirao je glasove i slike sadašnjosti,
Jezik: Francuski prikazujući tela, lica i predele kako sad izgledaju, zauvek progonjeni
Režija: Claude Lanzmann tragičnom prošlošću. U isto vreme je svakog gledaoca učinio svesnim
Fotografija: Dominique Chapuis, apsolutne nemogućnosti da se predstavi šta se zapravo desilo na
William Lubtchansky mestima kao što su Aušvic, Birkenau, Sobibor, Treblinka i Čelmno, ne
zato što je zabranjeno nego jednostavno zato što je nemoguće.
Lanzmann je postigao nekoliko stvari od velikog značaja. On je
izmislio način da prizove sećanja na užase holokausta bez remećenja
onoga što su ti užasi zaista bili. Konsekventno, on je uspeo da imenuje
ovaj proces - to je Šoa iz naslova - i taj termin je danas u širokoj upotrebi.
Ali na jednom sasvim drugačijem nivou, Lanzmann je takođe uspeo
da postigne nešto što bi neko mogao nazvati samom suštinom filma:
najveći stepen prisutnosti kroz potpuno odsustvo. Odsustvo miliona
mrtvih, prošlosti, bilo kakvog dokaza koje su ubice pažljivo eliminisale i
odsustvo bilo kakvih audio ili vizuelnih arhivskih snimaka.
Lanzmannov film stoji kao apsolutni odgovor na Godardov usklik
„ne pravilna slika, samo slika“. Šoa je bio film koji je zahtevao ovakvu
radikalizaciju moderne kinematografije. Ekstremizam idolatrije i
propagande je doveo do najgoreg. On je uključivao i neke kompromisne
povezanosti filmskog stvaralaštva i moći industrijske ere. U svojim
najdubljim sferama, moderni film stoji kao etičko odbijanje ovih veza i
trebalo je da se suprotstavi najnehumanijim efektima industrijalizovane
reprezentacije da bi ostvario svoj najveći domet. Diskusija koju je
pokrenuo film Šoa potvrđuje važnost ovog izuzetnog umetničkog dela -
za koje bi se moglo reći da svaka njegova projekcija predstavlja pobedu
za čovečanstvo i njegovu budućnost. J-MF
724
SAD (Amblin, Guber-Peters Co.,
Warner Bros.) 154m Color
Produkcija: Quincy Jones,
Kathleen Kennedy, Frank
Marshall, Steven Spielberg
Scenario: Menno Meyjes, po
romanu Alice Walker
Fotografija: Allen Daviau
Originalna muzika: Quincy Jones
Uloge: Danny Glover, Whoopi
Goldberg, Margaret Avery, Oprah
Winfrey, Willard E. Pugh, Akosua
Busia, Desreta Jackson, Adolph
Caesar, Rae Dawn Chong, Dana
Ivey, Leonard Jackson, Bennet
Guillory, John Patton Jr., Carl
Anderson, Susan Beaubian,
James Tillis, Phillip Strong,
Laurence Fishburne, Sonny Terry
Nominacije za Oskara: Steven
Spielberg, Kathleen Kennedy,
Frank Marshall, Quincy Jones
(najbolji film), Menno Meyjes
(scenario), Whoopi Goldberg
(glavna ženska uloga), Margaret
Avery (sporedna ženska uloga),
Oprah Winfrey (sporedna ženska
uloga), J. Michael Riva, Linda
DeScenna (umetnički direktor),
Allen Daviau (fotografija), Aggie
Guerard Rodgers (kostim), Ken
Chase (šminka), Quincy Jones,
Jeremy Lubbock, Rod Temperton,
THE COLOR PURPLE (1985) Caiphus Semenya, Andraé
Crouch, Chris Boardman, Jorge
BOJA PURPURA Calandrelli, Joel Rosenbaum,
Fred Steiner, Jack Hayes, Jerry
U nameri da otkloni reputaciju reditelja mladalačkih fantazija, Spielberg Hey, Randy Kerber (muzika),
je odabrao priču o jednoj osiromašenoj crnačkoj zajednici s početka XX Quincy Jones, Rod Temperton,
veka, kao sredstvo za svoju dramsku afirmaciju. Spielbergove potvrđene Lionel Richie (pesma)
rediteljske sposobnosti u isto vreme pomažu i odmažu projektu, jer
se njegov smisao za ironični humor i fenomenalno tehničko umeće ne
uklapaju u materijal.
Odgrizavši više nego što može da proguta, Boja purpura i dalje pokazuje
Spielbergovu spremnost da rizikuje. On izvlači snažne izvedbe iz Oprah
Winfrey i Dannya Glovera, ali naročito značajnim se pokazao Spielbergov
instikt u dodeljivanju uloge tada nepoznatoj Whoopy Goldberg. Njena
Celie malo priča, ali je puna emocija prenesenih Woopynom impresivnom
glumom, koja mnogo veći učinak dobija svojim osmehom nego što mnogo
glumaca dobije čitavim monolozima. Spielberg, takođe, prečesto hvata
na sentimentalnost, ali se ovde mogu naći obećavajući bljeskovi reditelja
koji će diplomirati svojim kasnijim radovima Imperija sunca (1987),
Šindlerova lista (1993) i Veštačka inteligencija (2001). JKl
725
SAD (De Laurentiis, Red Dragon) MANHUNTER (1986)
119m Technicolor
LOVAC NA LJUDE
Režija: Michael Mann
Produkcija: Dino De Laurentiis, Baziran na Thomas Harrisovom bestseleru „Crveni zmaj“, ovaj film je
Richard A. Roth predstavio kanibalističkog psihijatra Hannibala Lectera (u vidu Bian
Scenario: Michael Mann, po Cox-a) pet godina pre interpretacije Anthonya Hopkinsa u filmu Kad
romanu Red Dragon Thomasa jaganjci utihnu za koju je dobio Oskara.
Harrisa Atmosferično i stilizovano režiran od strane reditelja Vrućine
Fotografija: Dante Spinotti Michaela Manna (koji je u to vreme bio poznat najviše po Porocima
Originalna muzika: Michel Rubini, Majamija), ovaj film se fokusira na čoveka iz FBI-a Willa Grahama
Klaus Schulze
(William Petersen), koji se na nagovor vraća na posao iz penzije u
Uloge: William L. Petersen, Kim
Greist Joan Allen, Brian Cox,
koju je otišao zbog nervnog sloma, tako da njegov specijalni dar da se
Dennis Farina, Stephen Lang, poveže sa psihom ubica može biti dobro upotrebljen za pronalaženje
Tom Noonan, David Seaman , užasnog serijskog ubice. Međutim, da bi to uradio, on mora da se suoči
Benjamin Hendrickson, Michael sa poslednjim čovekom čije je hapšenje pomogao, Lecterom, u njegovoj
Talbott, Dan Butler, Michele
zatvorskoj ćeliji, iako su upravo Lecterova poigravanja prouzrokovala
Shay, Robin Moseley, Paul Perri,
Patricia Charbonneau opasnost za Grahamov um.
Jedan od najnapetijih i najuznemiravajućih trilera 80-ih (i očigledan
model za Chris Carterov TV serijal Milenijum, između ostalih), Lovac na
ljude sadrži sjajne izvedbe, ne samo jezivog Coxa i snažnog Petersena
nego i glumaca u sporednim ulogama, među kojima su i Kim Greist,
Joan Allen i Dennis Farina. Ako ste mislili da je Kad jaganjci utihnu
strašan, onda još ništa niste videli. JB
SAD (Act III, Columbia, The Body) STAND BY ME (1986)

89m Technicolor
OSTANI UZ MENE
Režija: Rob Reiner
Produkcija: Bruce A. Evans, Kratka priča Stephena Kinga „Telo“ (ne-horor), oda dečačkim
Raynold Gideon, Andrew prijateljstvima, je prelepo adaptirana za film od strane reditelja Roba
Scheinman Reinera i scenarista Raynolda Gideona i Bruca A. Evansa. U filmu tihi
Scenario: Raynold Gideon, Bruce Gordie (Wil Wheaton), hrabri Teddy ( Corey Feldman), bucmasti Vern
A. Evans, po romanu The Body (Jerry O’Connell) i vođa Chris (River Phoenix) igraju četiri dečaka koji
Stephena Kinga
provode leto 1959. ne radeći ništa osim zezanja u njihovoj kućici na
Fotografija: Thomas Del Ruth
drvetu, dok Vern jednog dana ne objavi da zna gde mogu da pronađu
Originalna muzika: Jack Nitzsche
mrtvo telo. Zainteresovani da vide kako mrtvo telo izgleda, drugari se
Uloge: Wil Wheaton, River
Phoenix, Corey Feldman, Jerry
upute na dugu šetnju da ga pronađu.
O’Connell, Gary Riley, Kiefer Priča o prijateljstvu, prepričana od strane odraslog Gordia
Sutherland, Casey Siemaszko, (nepotpisani Richard Dreyfuss), koja se dešava u divnim predelima
Bradley Gregg, Jason Oliver, Oregona (umesto Majnea iz romana), Ostani uz mene majstorski opisuje
Marshall Bell, Frances Lee
strahove, igre, debate i doskočice („Mickey is mouse, Donald is duck,
McCain, Bruce Kirby, William
Bronder, Scott Beach, Richard Pluto is dog. What’s Goofy?“), kao i tajne koje dečaci dele, dok Kiefer
Dreyfuss Sutherlendov stariji, zločestiji Ace daje ukus onoga što bi ih moglo
Nominacije za Oskara: Raynold čekati iza ćoška u njihovim životima. Divno odigrano od strane mlade
Gideon, Bruce A. Evans (scenario) podele i lirski režirano od strane Reinera. JB
726
BLUE VELVET (1986)
PLAVI SOMOT
„Čudan je ovo svet, zar ne?“ Slikovito seksualno nasilje i Dennis
Hopperov šokantni prikaz sadističkog psihopate, koji drži porodicu
pevačice kao taoce da bi mogao da se iživljava na njoj, izazvali su buru
kontroverzi vezanih za ovu Lynchovu mračnu, uznemiravajuću, snoliku
misteriju. Lynchov opis okrutnosti, bolesti i užasa koji leže tik ispod
površine fine, čiste, belom ogradicom ograđene srednjoklasne Amerike
nije ni malo suptilan, ali je nemilosrdan, hrabar i stilizovan. Plavi somot
kombinuje atmosferu uvrnute misterije sa ironičnom, satiričnom
„amerikanom“ i veselim, lagano stilizovanim tonom. Ista ova mikstura
odvratno čudnog i udobno poznatog, stilizovanog i prostog, stvorila
je od Lynchove TV serije Tvin Piks kulturni fenomen 1990. i izvršila je
snažan uticaj na mnoge podražavaoce.
MacLachlan i Dern su odlični kao Jeffrey Beaumont i Sandy Williams,
naivni mladi ljudi uhvaćeni u sablasnu vezu između Hopperovog ludaka-
ubice, ovisnika o boci za kiseonik, i hrabre Dorothy Vallens (Rossellini)
pune modrica, koja je maltretirana pevačica u kabareu, u njegovoj
nemilosti jer on drži njenog muža i sina zarobljene. Lambertaun je
SAD (De Laurentiis) 120m Color
osunčani, dosadni američki „everytown“, sa svojim urednim travnjacima
Režija: David Lynch
i lejama cveća, sa svojom industrijskom zonom i bezličnim restoranom
Produkcija: Fred C. Caruso
u kome Jaffrey i Sandy udružuju moći kao amateri-detektivi dok ljubav
Scenario: David Lynch
cveta. Ali, sve krene naopako kada radoznali dečko sa koledža Jaffrey
Fotografija: Frederick Elmes
otkrije ljudsko uvo u polju i počnu njegove strašne, opasne avanture
Originalna muzika: Angelo
voajerskog lovca na kriminalce. Badalamenti, David Lynch
Scena u kojoj Jaffrey, krijući se u Dorothynom ormanu, prisustvuje Muzika: Roy Orbison, Bernie
Frankovom divljačkom silovanju žrtve obučene u plavi somot je Wayne, Victor Young
jedna od najkontroverznijih, ali i nesumnjivo najprivlačnijih, klasičan Uloge: Isabella Rossellini, Kyle
primer Lynchove hrabrosti. Pametna upotreba kultnih pop balada - MacLachlan, Dennis Hopper,
najupečatljivija je naslovna pesma - isprepletana sa jezivom muzikom Laura Dern, Hope Lange, Dean
Stockwell, George Dickerson,
Lynchovog stalnog saradnika Angela Badalamentija pojačava atmosferu. Priscilla Pointer, Frances Bay,
A iako se pojavljuje u samo jednoj sceni, Dean Stockwellova izvedba Jack Harvey, Ken Stovitz, Brad
Frankovog saradnika Bena, sa njegovom kemp dobronamernošću, Dourif, Jack Nance, J. Michael
(imitira „In Dreams“ Roya Orbisona) skoro da se ravna sa Hopperovom Hunter, Dick Green
po spektakularno zlokobnoj uvrnutosti. AE Nominacije za Oskara: David
Lynch (režija)
727
SAD (Orion, Charles H. Joffe &
Jack Rollins) 103m Technicolor
Režija: Woody Allen
Produkcija: Robert Greenhut
Scenario: Woody Allen
Fotografija: Carlo Di Palma
Originalna muzika: James V.
Monaco
Muzika: Johann Sebastian Bach,
Giacomo Puccini
Uloge: Barbara Hershey, Carrie
Fisher, Michael Caine, Mia
Farrow, Dianne Wiest, Maureen
O’Sullivan, Lloyd Nolan, Max von
Sydow, Woody Allen, Daniel Stern,
Julie Kavner, Joanna Gleason,
Bobby Short, Lewis Black, Julia
Louis-Dreyfus
HANNAH AND HER SISTERS (1986)
Oskar: Woody Allen (scenario), HANA I NJENE SESTRE
Michael Caine (sporedna muška Poslednji i najsveobuhvatniji u nizu sjajnih filmova Woodya Allena,
uloga), Dianne Wiest (sporedna
ženska uloga)
koji je počeo filmom Seksi komedija letnje noći, ovaj film je možda
bergmanovski po svojoj inspiraciji, ali je renoarovski po tonu, otkrivajući
Greenhut (najbolji film), Woody uticaje oba ova majstora dok uočava promene u raznim zamršenim
Allen (režija), Stuart Wurtzel, odnosima tokom jedne godine. Smešten, kao i neki drugi njegovi filmovi,
Carol Joffe (umetnički direktor), na Menhetn umetničke elite, film se koncentriše na tri sestre (Mia
Susan E. Morse (montaža)
Farrow, Barbara Hershey i Dianne West), na partnere prve dve sestre
(Michael Caine, Max von Sydow), muža prve (Allen) i na još nekoliko
drugih prijatelja i kolega koji su tu da zakomplikuju romantični „ringišpil“.
Sam Allen je manje istaknut nego obično, njegov uobičajeni neurotični
hipohondar je manje značajan od Michaela Caina, koji popušta u svojoj
vernosti Mii Farrow zbog očaranosti mlađom Hershey. Jedan od pravih
užitaka je način na koji Allen izlazi na kraj sa ovim više nego velikim
platnom: likovi su još celovitiji nego ranije, iako širi fokus daje veći
osećaj sveta izvan ograničenog univerzuma u srcu filma.
U mnogo čemu, radi se, naravno, o istim situacijama, tipovima, čak
i forama kao i pre. Pa ipak, u ovoj drami imamo
nečeg čehovljevskog: delikatna dirljivost različitih
emotivnih dilema, osvešćenost veoma realnog
bola koji leži ispod šala, sumorna, neizbežna
činjenica da smrt visi na samom rubu ekrana,
dok se Woodyev strepnjom ispunjeni lakrdijaš
suočava sa medicinskom opasnošću. Gegovi
nisu samo vicevi, već su odgovarajući likovima
i zapletu - kvalitetu koji se dobio prisustvom
najbolje ekipe koju je Allen ikada okupio. A za
razliku od nekih drugih filmova, posveta dobrim
stvarima koje život čine vrednim življenja veoma
je iskrena (iako je Allen razmišljao o mračnijem
kraju). Ovo je film za dobro raspoloženje u
najboljem smislu te reči. GA
SHE’S GOTTA HAVE IT (1986) SAD (40 Acres & a Mule) 84m BW
/ Color
KAKO ONA HOĆE
Režija: Spike Lee
Spike Leejev debitantski igrani film Kako ona hoće je istraživanje života Produkcija: Spike Lee
Nole Darling (Tracy Camilla Johns), mlade crnkinje koja živi u Njujork Scenario: Spike Lee
Sitiju, koja brine da je njeni seksualni apetiti čine nenormalnom i koja Fotografija: Ernest R. Dickerson
žonglira vezama sa tri različita muškarca, od kojih nijedan ne može da je Originalna muzika: Bill Lee
zadovolji. I dok su koristoljubivi, mladi i ambiciozni crni maneken Greer Uloge: Tracy Camilla Johns,
(John CanadaTerrel) i mršavi, neodgovorni Mars Blackmon (Spike Lee) Tommy Redmond Hicks, John
skoro jednolične komične karikature, pristojni, pažljivi i poetični Jamie Canada Terrell, Spike Lee, Raye
(Tommy Redmond Hicks) je predisponiran da osvoji devojku. Dowell, Joie Lee, S. Epatha
Merkerson, Bill Lee, Cheryl
Jamie prekida crno-beli film pripremajući muzičku numeru u boji Burr, Aaron Dugger, Stephanie
kao rođendanski poklon i on je taj koji dovodi do velike, očekivane Covington, Renata Cobbs, Cheryl
scene konfrontacije koja natera Nolu da razmisli o svom životu i odluči Singleton, Monty Ross, Lewis
se za njega. Ali, on je, zapravo, siluje da bi dokazao svoju poentu, Jordan
a izglađujući „srećan kraj“ je prekinut Nolinom naracijom, u kojoj Filmski Festival u Kanu: Spike
Lee (nagrada za omladinski strani
se zaključuje: „ Ja nisam žena za jednog muškarca...eto, tu si me
film)
uhvatio“. Obično karakterisan kao primarno afroamerički reditelj, Lee
je svakako spreman da istraži područje života američkih crnaca koje je
zapostavljeno u svim filmovima o „kraju“, ali njegov pristup razgovoru,
uvidu, Njujorku i ljudskom srcu čini ga srodnim Ericu Rohmeru, Martinu
Scorseseu i Woodyu Allenu. KN
LE DÉCLIN DE L’EMPIRE AMÉRICAIN Kanada (Corporation Image M

& M, Malofilm, NFB, Société
(1986) Radio Cinema, Société Général
PAD AMERIČKOG CARSTVA du Cinéma du Québec, Téléfilm
Canada) 101m Color
Prvi internacionalni uspeh kanadskog reditelja Denysa Arcanda je Jezik: Francuski
sardonska studija o seksualnim običajima, gde je seks mnogo više u Režija: Denys Arcand
priči nego u akciji. U kući pored jezera na selu, četiri muška akademca Produkcija: Roger Frappier,
iz francuskog dela Kanade pripremaju gurmanski obrok i pričaju o René Malo
seksu. U međuvremenu, četiri žene, koje će im biti gošće, razgovaraju Scenario: Denys Arcand
takođe o seksu u gradskom rekreacionom centru. Onda se svi okupe na Fotografija: Guy Dufaux
večeri, gde se razgovori i otkrića nastavljaju. Originalna muzika: François
Na samom početku, u intervjuu na radiju, jedna od žena pita da li Dompierre
je „frenetična potera za ličnom srećom“ povezana sa „propadanjem Uloge: Dominique Michel,
američkog carstva“. Arcandov film na ironičan način istražuje ovo Dorothée Berryman, Louise
Portal, Pierre Curzi, Rémy Girard,
pitanje. Svi likovi, izgleda, su slepo odlučni u potrazi za svojom srećom, Yves Jacques, Geneviève Rioux,
pa ipak su svi frustrirani i očajni, a njihove veze su katastrofalne. Daniel Brière, Gabriel Arcand,
Ovo je, kako Arcand sugeriše, posledica društva gde je seksualno Évelyn Regimbald, Lisette
zadovoljenje uzdignuto iznad svih vrednosti. Interakcija između likova, Guertin, Alexandre Remy, Ariane
Frédérique, Jean-Paul Bongo
naročito tokom večernje zabave, snimljena je kao bitka, sa kadrom i
Nominacije za Oskara: Canada
konrtakadrom. Dijalog je duhovit, eruditan i indirektan. Pad američkog
(najbolji film na stranom jeziku)
carstva je istovremeno sumoran i zabavan. Mi možemo da ne volimo
Filmski Festival u Kanu: Denys
ove ljude, ali su oni fascinantni za gledanje. PK Arcand (FIPRESCI nagrada)
729
THE FLY (1986)
MUVA
Još od svojih ranih radova, reditelj David Cronenberg zamišljao je
kako napredak u nauci, medicini i tehnologiji može izmeniti ponašanje
ljudi. Muva vodi tu fuziju do krajnjih granica i dok je film pravi horor u
najstrožem smislu, Cronenberg ga postavlja kao uvrnutu ljubavnu priču.
Zadržavajući osnovu originala iz 1958. u kome igra Vincent Price,
Muva predstavlja Jeffa Goldbluma u ulozi naučnika koji konstruiše
transporter materije, sredstvo kojim se materija rastavlja na jednom
mestu i spaja na drugom. Na veliko nezadovoljstvo njegove ljubavnice
Geene Davis, Goldblum jedne noći testira mašinu na sebi. Nešto pođe
po zlu. Goldblumov DNK slučajno se spoji sa DNK obične muve i dok
genetska alternacija u početku poboljšava Goldblumova čula, ubrzo se
pretvori u bitku za genetičku dominaciju između ove dve različite vrste.
Cronenberg se nikada nije ustručavo od gadosti i dok Goldblum
počinje svoju transformaciju od čoveka do hibrida čoveka-muve, film
obuhvata konstantnu eskalaciju sve gadnijih specijalnih efekata. I tako
dlake niču na čudnim mestima. Sluz curi iz svakog otvora. Delovi tela se
suše i otpadaju da budu zamenjeni misterioznim novim izraslinama.
SAD (Brooksfilms) 95m Color
Rob Bottinovi odvratni protetički dodaci prete da zauzmu glavno
Režija: David Cronenberg
mesto u filmu i, zaista, njegovi efekti od kojih pripada muka tu su
Produkcija: Stuart Cornfeld, Marc
Boyman, Kip Ohman ne samo da šokiraju već i zbog uvrnutog humora. Ali, ma koliko da
Scenario: David Cronenberg, ova centralna transformacija zvuči (i jeste) odvratna, Cronenberg i
George Langelaan, Charles ekipa uspevaju da nekako film ispune emocijom. Geena Davis se bori
Edward Pogue sa užasnom Goldblumovom transformacijom da bi došla u vezu sa
Fotografija: Mark Irwin čovekom koga je jednom poznavala.
Originalna muzika: Howard Shore Ali avaj, sve se ovo može završiti samo na jedan način, dok je slatka
Uloge: Jeff Goldblum, Geena romansa osuđena na kraj uz pomoć mlatilice za muve. Cronenberg,
Davis, John Getz, Joy Boushel, dakle, igra na kartu maksimalnog „pathosa“ i, u velikoj meri zahvaljujući
Leslie Carlson, George Chuvalo,
Michael Copeman, David hemiji svojih glavnih glumaca i uverljivosti njihove veze uprkos svim
Cronenberg, Carol Lazare, Shawn neobičnostima, ova serija događaja od kojih se prevrće želudac
Hewitt rezultirala je u bujici suza. JKl
Oskar: Chris Walas, Stephan
Dupuis (šminka)
730
ALIENS (1986) SAD/ Velika Britanija (Fox,
Brandywine) 137m Eastmancolor
OSMI PUTNIK II
Režija: James Cameron
„Beži od nje, kučko!“ Poručnik Ellen Ripley (Sigourney Weaver) postaje Produkcija: Gale Anne Hurd
luđa kada joj prorade materinski instinkti i postaje najveća SF akciona Scenario: James Cameron,
junakinja ikada u Cameronovom nastavku Osmog putnika. Jedan od David Giler, Walter Hill
najvećih nastavaka u istoriji filma, Osmi putnik II, zatiče Ellen Ripley Fotografija: Adrian Biddle
koja se oporavlja u svemirskom brodu za spašavanje. Caka je da je Originalna muzika: James Horner
prošlo 57 godina i pored muke da objasni šta se desilo na Nostromu, Uloge: Sigourney Weaver, Michael
Ellen je užasnuta činjenicom da je mesto njihovog katastrofalnog otkrića Biehn, Paul Reiser, Lance
(planeta LV 426) kolonizovano. Neizbežno se nešto loše dešava tamo i Henriksen, Carrie Henn, Bill
Paxton, William Hope, Jenette
istraumirana Ellen je poslata nazad sa jednim čovekom kome se ne Goldstein, Al Matthews, Mark
može verovati, timom hvalisavih marinaca (sa Michael Biehnom, Billom Rolston, Daniel Kash, Cynthia Dale
„Game Over“ Paxtonom i Jenette Goldstein koja igra fenomenalnu, Scott, Tip Tipping
opasnu ribicu Vasquez) i jednim nerazumljivim androidom Bishopom Oskar: Don Sharpe (specijalni
(Lance Henrikson). zvučni efekti), Robert Skotak,
Stan Winston, John Richardson,
Ako je Osmi putnik bio kuća opsednuta duhovima u svemirskom
Suzanne M. Benson (specijalni
zastrašivanju, Cameronova neumorna, furiozno intenzivna tura vizuelni efekti)
uzbuđenja (koja je serijalu donela drugog Oskara za specijalne efekte) je Nominacije za Oskara: Sigourney
u tom slučaju tvrđava pod opsadom u svemiru, sa sve manje branilaca Weaver (glavna ženska uloga),
i sposobnim siročetom Newtom (Carrie Henn) koje napada neumoljivo Peter Lamont, Crispian Sallis
(umetnički direktor), Ray Lovejoy
mnoštvo H.R. Grigerovih gigantskih neprijatelja koji luče kiselinu, i
(montaža), James Horner (muzika),
majka njihove vrste. Rediteljska verzija dodaje filmu oko 17 minuta bez Graham V. Hartstone, Nicolas Le
spuštanja intenziteta. AE Messurier, Michael A. Carter, Roy
Charman (zvuk)
FERRIS BUELLER’S DAY OFF (1986) SAD (Paramount) 102m

Metrocolor
SLOBODAN DAN FERISA BUELERA
Režija: John Hughes
San svakog adolescenta i noćna mora svakog roditelja ostvaruje se u Produkcija: John Hughes,
ovoj John Hughesovoj tinejdž komediji. Junak filma radi u jednom danu Tom Jacobson
sve ono za šta većina od nas nema petlju da uradi u celom životu. Scenario: John Hughes
Shvativši jednog jutra da se „život kreće prilično brzo i ako ne staneš Fotografija: Tak Fujimoto
i ne pogledaš naokolo s vremena na vreme, mogao bi ga propustiti“, Originalna muzika: Ira Newborn
Ferris odluči da ne ode u školu i ovaj put to želi da uradi kako treba. Uz Uloge: Matthew Broderick, Alan
pomoć prijatelja Camerona, Ferris „pozajmljuje“ ferari Cameronovog Ruck, Mia Sara, Jeffrey Jones,
ćalca, igra „twist&shout“ za vreme gradske parade, odlazi na utakmicu Jennifer Grey, Cindy Pickett,
Lyman Ward, Edie McClurg,
na Vrigli Fildu u Čikagu i na prevaru ulazi u restoran visoke klase. Charlie Sheen, Ben Stein, Del
Kao i u prethodnim Hughesovim filmovima, kao Klub za doručak ili Close, Virginia Capers, Richard
Lepotica u ružičastom i 16 sveća, odrasli ovde ne razumeju tinejdžere Edson, Larry Flash Jenkins, Kristy
o kojima se staraju, bilo da su to Ferrisovi roditelji ili direktor škole Swanson
(Jeffrey Jones), kome je životna misija da ulovi Ferrisa u nekom
nestašluku. Odrasli su samo posmatrači sa strane, dok film zapravo
pripada sporednim glumcima - Alanu Rucku (koji je sa 30 godina igrao
tinejdžera Camerona), Jeniffer Grey (Ferrisova ogorčena sestra kojoj je
muka od popularnog brata), Mii Sari (Ferrisova devojka Sloane) i pre
svih Matthewu Brodericku, u neodoljivoj glavnoj ulozi. JB
731
SAD / Zapadna Nemačka (Black DOWN BY LAW (1986)
Snake, Grokenberger, Island)
107m BW
POD UDAROM ZAKONA
Režija: Jim Jarmusch Već dugo poznat kao vodeća figura američkog nezavisnog filma,
Produkcija: Alan Kleinberg Tom reditelj Jim Jarmusch je čuven po svojim izrazito idiosinkretskim,
Rothman, Jim Stark nekomercionalnim filmovima. Pod udarom zakona, film koji je označio
Scenario: Jim Jarmusch njegovu prekretnicu, ovaploćuje taj antihegemonistički interes i stil i
Fotografija: Robby Müller odvija se u hermetički zapečaćenom univerzumu koji je raskinuo sa
Originalna muzika: John Lurie, zahtevima blagajni ili potrebama za neposrednom ugađanju publici.
Tom Waits Priča o slučajnim susretima i sreći, ovaj film koristi povezane živote
Uloge: Tom Waits, John Lurie, makroa Jacka (John Lurie), nezaposlenog DJ-a Zacka (Tom Waits) i
Roberto Benigni, Nicoletta
italijanskog turiste Boba (Roberto Benigni). Svaki od njih završava u
Braschi, Ellen Barkin, Billie
Neal, Rockets Redglare, Vernel zatvoru, Jack i Zack kao žrtveni jarci za zločine koje nisu počinili, a Bob jer
Bagneris, Timothea, L.C. Drane, je ubio čoveka u samoodbrani. Iako se u početku ne mirišu, oni postaju
Joy N. Houck Jr., Carrie Lindsoe, prijatelji iz nužde i na kraju uspevaju da pobegnu u relativno mirni ruralni
Ralph Joseph, Richard Boes, deo Amerike. Eto, toliko je jednostavna priča, bez preterivanja.
Dave Petitjean
Pa ipak, Jarmuschova jednostavnost je veoma važna jer su njegovi
Filmski Festival u Kanu: Jim
Jarmusch nominacija (Zlatna razlozi često varljivo jednostavni. Dominiraju dugački kadrovi sa
Palma) dubinskim kompozicijama koje prikazuju čudesno ekspresivan crno-
beli film. Radnje kojima se ubija vreme, poput igre karata, uokviravaju
i podržavaju živote likova. Film, u kome svuda možemo naći osećaj
farsične avanture, smešten je u Luizijanu iako jasno odražava svet koji
znamo, makar kroz druge filmove.
Pod udarom zakona, često balansirajući po tankoj liniji između
amaterske tehnike i profesionalne brilijantnosti, izbegava klišeizirane
izraze i uobičajena ograničenja prostora i vremena. U njemu se nalaze
kućne svađe, najkraća ekspozicija za prikazivanje zatvora i jedno
neobjašnjivo bekstvo kroz podzemnu kanalizaciju, posle čega film
manje-više prolazi kroz niz scenarija kao da se radi o improvizacijama.
Za Jarmuschove fanove ovo je nešto što se mora videti. Čak i za
njegove oponente, film potvrđuje vrednost američke produkcije manjih
razmera koja stoji naspram Holivuda. Bez obzira na to, Jarmusch
izvlači svoje fondove iz nemačkih izvora. Njegov temperament, stil i
komercijalni (ne) interesi odjekuju unutar te privlačne teutonske
tradicije, ulepšane od strane poznatog snumatelja Robbya Mullera, koji
transormiše relativno bezobličan zaplet u nešto zaista prelepo. GC-Q
A ROOM WITH A VIEW (1986) Velika Britanija (Channel Four,
Curzon, Goldcrest, Merchant-Ivory,
SOBA SA POGLEDOM National Film Finance) 117m
Technicolor
Ismail Merchant i James Ivory radili su zajedno od 1963. godine, ali
Režija: James Ivory
je tek Soba sa pogledom, njihova adaptacija E.M.Forsterovog romana
Produkcija: Ismail Merchant
iz 1985, učinila da postanu poznati po luksuznom stilu epohe, koji će
Scenario: Ruth Prawer Jhabvala, po
kasnije postati prepoznatljiv u filmovima Ostaci dana i Hauardov kraj.
romanu E.M. Forster
Puno zasluge za revitalizaciju filmske drame epohe pripada trećem Fotografija: Tony Pierce-Roberts
članu njihovog tima Ruthu Praweru Jhabvala, koji je prethodno radio sa Originalna muzika: Richard
njima na filmu Heat and Dust i ovde je divno adaptirao priču o buđenju Robbins
mlade žene. Lucy (Helena Bonham Carter) je žena o kojoj priča govori, Uloge: Maggie Smith, Helena
koja otkriva dosta toga o životu i ljubavi u jednom selu u Toskani dok se Bonham Carter, Denholm Elliott,
odlučuje između potencijalnih udvarača Georga (Julian Sands) i Cecila Julian Sands, Patrick Godfrey, Judi
Dench, Daniel Day-Lewis
(Daniel Day-Lewis).
Oskar: Ruth Prawer Jhabvala
Sands, u svojoj najboljoj ulozi na filmu, je voma strasni George,
(scenario), Gianni Quaranta, Brian
koji ljubi stidljivu Lucy na žućkastoj livadi, dok je Day-Lewis sjajan kao Ackland-Snow, Brian Savegar, Elio
arogantni Cecil (sa sve nauljenom kosom i dosadnim afektiranjem). Ali Altramura (umetnički direktor),
Maggie Smith, u ulozi Lucyne prijateljice, i Denholm Elliott, kao Georgov Jenny Beavan, John Bright (kostim)
otac modernih shvatanja, najviše se ističu u sjajnoj podeli u ovom Nominacije za Oskara: Ismail
elegantnom i slikovitom filmu. JB Merchant (najbolji film), James
Ivory (režija), Denholm Elliott
(sporedna muška uloga), Maggie
Smith (sporedna ženska uloga),
Tony Pierce-Roberts (fotografija)
CHILDREN OF A LESSER GOD (1986) SAD (Paramount) 119m Color

DECA MANJEG BOGA Režija: Randa Haines
Produkcija: Patrick J. Palmer,
Na papiru ovo zvuči kao dosadni TV film, ali zahvaljujući veštoj adaptaciji Burt Sugarman
pozorišne predstave na kojoj je baziran i sjajnim centralnim ulogama, Scenario: Hesper Anderson, po
Deca manjeg boga je umesto toga provokativan film koliko je i stvarno predstavi Marka Medoffa
dirljiva ljubavna priča. Fotografija: John Seale
Učitelj znakovnog jezika James Leeds (William Hurt) ide na posao u Originalna muzika: Michael
školu za gluve i upoznaje bivšu učenicu Sarah Norman (Marlee Matlin), Convertino
koja sada radi tamo kao školska domarka. Ljutu, mladu devojku Sarah, Uloge: William Hurt, Marlee Matlin,
Piper Laurie, Philip Bosco, John F.
koja je bila jedan od najboljih učenika škole, u početku odbijaju Jamesov
Cleary, Philip Holmes
šarm i njegove metode (on naime ohrabruje svoje gluvoneme studente
Oskar: Burt Sugarman, Patrick
da koriste svoje glasove), ali na kraju konačno popušta i postaje njegova J. Palmer (najbolji film), Hesper
ljubavnica. Anderson, Mark Medoff (scenario),
Marlee Matlin, koja u stvarnosti ima problema sa sluhom, sjajna je Marlee Matlin (glavna ženska
u ulozi Sarah, govoreći jezik znakova takvim intenzitetom da je Hurtovo uloga)
prevođenje njenog jezika često sasvim nepotrebno, jer značenje Nominacije za Oskara: William Hurt
(glavna muška uloga), Piper Laurie
možemo videti na njenom licu. Hurt je pružio suzdržanu izvedbu (što je (sporedna ženska uloga)
baš ono što je bilo potrebno da spreči da film postane sentimentalan), Berlinski Filmski Festival Randa
dok reditelj Randa Haines (koji je pre toga dobio Emi nagradu za TV Haines (žiri čitalaca Berliner
dramu iz 1984. Nešto s Amelijom) divno istražuje Sarahin svet tišine, Morgenposta), (Srebrni Medved—
naročito u sceni između Jamesa i nje u bazenu, gde James konačno skretanje pažnje javnosti na važnu
temu), nominacija (Zlatni Medved)
može da iskusi svet na Sarahin način. JB
733
PLATOON (1986)
VOD
Divlji, ali i potresan pogled na rat u Vijetnamu, kako ga vidi mladi vojnik,
Vod ostaje jedan od najmoćnijih ratnih filmova ikada snimljenih i jedan
je od najcelovitijih filmova reditelja i scenariste Olivera Stona.
Ovo je prvi film u Stonovoj „vijetnamskoj filmskoj trilogiji“, a drugi i
treći deo su filmovi Rođen 4. jula (1989) i Nebo i zemlja (1993). Vod prati
iskustva devetnaestogodišnjeg Chrisa Taylora (Charlie Sheen), mladića
idealiste iz srednje klase koji se prijavljuje kao dobrovoljac u vojsku,
potpuno nesvestan užasa koji će uslediti. Kada se jednom nađe tamo,
njegova pisma kući (koja izgovara Sheen, što ponekad dosta liči na način
na koji je njegov otac Martin pripovedao priču u Coppolinom filmskom
ratnom epu iz 1979. Apokalipsa danas ) otkrivaju pojedinosti o njegovim
odnosima sa saborcima i dvojici narednika koji dele vod - hipiku Eliasu
Grodinu (Dafoe), koji uz pomoć droga beži od košmara koji se dešava
oko njega, i opasno nasilnom Bobu Barnesu (Berenger) - koji se, kako
izgleda, bore za prevlast nad vodom i Chrisovom neokaljanom dušom.
Vod je bio jedinstven pogled na rat uopšte i na Vijetnamski rat
naročito, najviše zbog toga što je Stone i sam učestvovao u tom ratu,
SAD (Cinema 86, Hemdale)
120m Color tako da on koristi film da progovori o ličnim iskustvima kao mladog
Jezik: Engleski / Vietnamski vojnika. On režira iz svake moguće tačke gledišta, tako da publika
Režija: Oliver Stone nije nikada sigurna odakle bi sledeći napad mogao doći i tako kreira
Produkcija: Arnold Kopelson osećanje nelagode, kao da se zaista nalazite tamo i gledate ovaj užasni,
Scenario: Oliver Stone haotični sukob koji se odvija oko vas. Uz pomoć vojnog savetnika Dalea
Fotografija: Robert Richardson Dyea, on nam pruža seriju nezgodnih prizora rata - rata u kome nije
Originalna muzika: Georges prikazan holivudski heroj nego samo mladić patriota kome se ubrzo
Delerue ruše sve iluzije vezane za ono za šta je verovao da se bori. Stonu je ovo
Uloge: Tom Berenger, Willem bio lični trijumf posle deset godina borbe da mu se scenario realizuje.
Dafoe, Charlie Sheen, Forest Za publiku je ovo jedan nezaboravan, autentičan, moderan klasik. JB
Whitaker, Francesco Quinn, John
C. McGinley, Richard Edson,
Kevin Dillon, Reggie Johnson,
Keith David, Johnny Depp, David
Neidorf, Mark Moses, Chris
Pedersen, Tony Todd
Oskar: Arnold Kopelson (najbolji
film), Oliver Stone (režija),
Claire Simpson (montaža), John
Wilkinson, Richard D. Rogers,
Charles Grenzbach, Simon Kaye
(zvuk)
Nominacije za Oskara: Oliver
Stone (scenario), Tom Berenger
(sporedna muška uloga), Willem
Dafoe (sporedna muška uloga),
Robert Richardson (fotografija)
Berlinski Filmski Festival Oliver
Stone (Srebrni Medved—director),
734
CARAVAGGIO (1986) Velika Britanija (BFI) 93m
KARAVAĐO Technicolor
Režija: Derek Jarman
U filmu Karavađo, Derek Jarman koristi studio u Londonu i zvuke Produkcija: Sarah Radclyffe
savremene Italije da stvori zapanjujući prikaz sveta umetnosti Scenario: Derek Jarman
renesanse. Film počinje Caravaggiovom smrću u Porto Erkolu, gledajući Fotografija: Gabriel Beristain
nazad na njegov život u dekadentnom Rimu i zabavljanje njegovih Originalna muzika: Simon Fisher-
bezobzirnih patrona pričama o energiji i životu ukradenim od njegovih Turner
poznanika iz barova i bordela. Gluma, počevši od Nigela Terrya i Tilde Uloge: Noam Almaz, Dawn
Swinton do Robbija Coltrana i Jonathana Hyda je sjajna. Scenografija Archibald, Sean Bean, Jack
Christophera Hobbsa je vizuelno zapanjujuća, a muzika Simona Birkett, Sadie Corre, Una
Brandon-Jones, Imogen Claire,
Fisher-Turnera je izuzetno upečatljiva. Umetnost postaje život, a život
Robbie Coltrane, Garry Cooper,
umetnost kada Jarman udahnjuje biografiju u Caravaggiove najbolje Lol Coxhill, Nigel Davenport,
slike dok umetnik posmatra bez ikakve milosti svoj život podeljen Vernon Dobtcheff, Terry Downes,
između hvalisave snobovštine i sveta umetnosti i uzbudljivu opasnost Dexter Fletcher, Michael Gough,
Jonathan Hyde, Spencer Leigh,
univerzuma u kome se prepliću seks i nasilje.
Emile Nicolaou, Gene October,
Film je sjajan sa svojim scenama koje rekreiraju Caravaggiova Tilda Swinton, Lucien Taylor
remek-dela, sa scenama jezive razdraganosti dok kardinali kuju svoje Berlinski Filmski Festival Derek
smrtonosne zavere i sa svojim izvanrednim trouglom koji sačinjavaju Jarman C.I.D.A.L.C. nagrada,
Ranuccio (Sean Bean), prostitutka Lena (Tilda Swinton) i Caravaggio (Srebrni Medved—vizuelno
(Terry). Jedan od retkih biografskih filmova o umetniku koji zaista oblikovanje), nominacija (Zlatni
Medved)
pokazuje šta se zapravo nalazi na drugom kraju četkice za slikanje. CM
TAMPOPO (1986) Japan (Itami P, New Century)

114m Color
TAMPOPO
Jezik: Japanski
Pokojni Juzo Itami zvao je svoju drugu komediju „ramen vestern“ (ramen Režija: Juzo Itami
su kineski rezanci, u osnovi japanski „fast food“). Film predstavlja Produkcija: Seigo Hosogoe,
kvalitativni skok u odnosu na njegovu prvu komediju Sahrana (1984). Juzo Itami, Yasushi Tamaoki
Zadržavajući svoj dar za društvenu satiru pokazan u prvom filmu, Scenario: Juzo Itami
Itami proširuje svoj opseg u filmu Tampopo da bi obuhvatio neku vrstu Fotografija: Masaki Tamura
slobodne igre sa naracijom, koju možemo povezati sa kasnijim radovima Originalna muzika: Kunihiko
Luisa Bunuela. Njegovi motivi su hrana, seks i smrt, a na prvi pogled Murai
fokusiran je na otvaranje restorana rezanaca. On nas vodi u divlju šetnju Uloge: Tsutomu Yamazaki,
kroz opsesije, skrećući u različite digresije sa mračnim filozofskim Nobuko Miyamoto, Ken
humorom, koji je istovremeno urnebesan i uznemiravajući. Watanabe, Koji Yakusho,
Naslovna junakinja koja je preokupirana hranom je majka i udovica, Mario Abe, Izumi Hara, Isao
Hashizume, Hisashi Igawa,
odlučna da usavrši umetnost pravljenja „ramena“ uz pomoć mentora Toshimune Kato, Yoshi Kato,
Goroa, koji je vozač kamiona. Njena priča je ispreplitana sa pričom Yoshihiro Kato, Fukumi Kuroda,
o bezimenom imućnom gangsteru obučenom u belo, preokupiranim Nobuo Nakamura, Mariko Okada
hranom, seksom, smrću i bioskopom. Na početku vidimo gangstera kako Shuji Otaki, Ryutaro Otomo,
sedi u prvom redu bioskopa ispred gomile najrazličitije hrane. Različite Yoshihei Saga, Kinzoh Sakura,
Setsuko Shino, Hitoshi Takagi,
digresije proširuju ove isprepletene teme da im priključe takve japanske Choei Takahashi, Akio Tanaka,
teme kao što su obmana, siromaštvo, porodica i krivica. Masahiko Tsugawa, Rikiya
U Sahrani, Itamiju je glavni interes, kako izgleda, da istražuje koliko Yasuoka
i da ismeva neke od paradoksa japanskog društva, uključujući i one koji
se tiču klase i etikete, i to izvodi sa puno energije i inventivnosti. JRom
735
Hong Kong (Cinema City) DO MA DAAN (1986)
SAD:104m Color
PEKING OPERA BLUZ
Jezik: Kantoneze
Režija: Tsui Hark Kada je postnovotalaski hongkongški film 80-ih bio prihvaćen na
Produkcija: Claudie Chung Chun, Zapadu, njegovi fanovi su bili ushićeni sposobnošću tamošnje filmske
Tsui Hark industrije da stvori populističku zabavu sa toliko mašte, duha i
Scenario: Wai To Kwok inteligencije, što su bili kvaliteti koji su uveliko nedostajali holivudskim
Fotografija: Poon Hang-Sang filmovima tog doba. Verovatno nijedan drugi naslov iz doba procvata
Originalna muzika: James Wong Hong Konga 80-ih ne sadrži te elemente u tolikom obilju kao Peking
Uloge: Brigitte Lin, Cherie Chung, Opera Bluz, Tsui Harkov veličanstveno komičan i vrtoglavi istorijski ep
Sally Yeh, Kenneth Tsang, Wu koji se odvija u jednoj operskoj kući oko 1913. godine.
Ma, Paul Chu, Hoi Ling Pak, Mark Preplićući aspiracije tri protagonistkinje - generalove ćerke sa
Cheng, Cheung Kwok Keung, Ku
Feng, Lee Hoi San
potajnim revolucionarnim porivima (Brigitte Lin), vrhunske akrobatkinje
koja teži da se infiltrira u očevu potpuno mušku opersku trupu (Sally
Yeh) i plaćene spletkarke u lovu na ukradeni nakit (Cherie Chung) - čije
se sudbine prepliću u pozorištu, Tsui takođe vešto prepliće mešavinu
žanrova da dobije istorijsku melodramu, farsu iz spavaće sobe i
spektakularnu akciju pomognutu žicama.
Političke teme i pitanja polova unutar ove naracije obezbeđuju
fascinantni podtekst za ovaj klasik savremenog hongkonškog filma.
Čovek može samo da se sa nostalgijom priseća ovog bljeska čistog
kinematografskog zadovoljstva. Tsuijev noviji rad je veliki nered, trio
pekinških dama koje igraju glavne uloge i koje su su se povukle sa
filma, a filmska industrija na početku XXI veka je u katastrofalnom
padu. TCr
SAD (Hemdale) 123m Color SALVADOR (1986)

Jezik: Engleski / Španski SALVADOR
Režija: Oliver Stone
Stonov rediteljski proboj koji je usledio posle niza napisanih scenarija
Produkcija: Gerald Green,
Oliver Stone - Ponoćni ekspres, lice sa ožiljkom i Godina zmaja - postigao je
Scenario: Oliver Stone, Rick Boyle kontroverzni uspeh na blagajnama. U oštroj suprotnosti sa rasističkim i
Fotografija: Robert Richardson reakcionarnim politikama ovih prethodnih filmova, Salvador je otvoreni
Originalna muzika: Georges levičarski napad na američku podršku brutalne, fašističke represije
Delerue u Latinskoj Americi. Izazivajući emocionalne reakcije publike i režiran
Fotografija: Robert Richardson angažovanom kinetičkom silom od prve do poslednje slike, ovaj film
Uloge: James Woods, James stoji kao model za kasnije Stonove filmove. Ovo je, i prva u nizu njegovih
Belushi, Michael Murphy, John istorijskih lekcija u kojima se američki „everyman“ suočava sa istinom
Savage, Elpidia Carrillo, Tony iza zvaničnih laži - američkog sna, vladine propagande, itd. - i dolazi do
Plana, Colby Chester, Cynthia tačke bez povratka na kojoj mora da preispita svoj pogled na svet.
Gibb, Will MacMillan, Valerie
Wildman, José Carlos Ruiz, Jorge Salvador prati život stvarnog novinara Richarda Boyla (James
Luke, Juan Fernández, Salvador Woods) i njegovog prijatelja disk-džokeja dr Rocka (James Belushi), koji
Sánchez, Rosario Zúñiga putuju negde gde očekuju da će uživati na suncu uz jeftin seks, droge
Nominacije za Oskara: Oliver i rokenrol. Kada se jednom nađu tamo, upadaju u građanski rat toliko
Stone, Rick Boyle (scenario), gadan da ne mogu da odvrate pogled od njega. Iako film ne uspeva
James Woods (glavna muška da prikaže potpunu brutalnost u El Salvadoru tokom „događaja koji su
uloga)
iskrsli 1980-81.“, ovo putovanje u živi pakao u dvorištu SAD-a važi za
beskompromisno, porazno svedočanstvo američke spoljne politike u
najgorem izdanju. MT
736
TOP GUN (1986) SAD (Paramount) 110m
Metrocolor
TOP GAN
Režija: Tony Scott
Broj prijava za Mornaričko ratno vazduhoplovstvo u Americi znatno je
Produkcija: Jerry Bruckheimer,
skočio posle pojave ovog testosteronom napunjenog omaža muškarcima Don Simpson
koji osećaju „need for speed“. Tom Cruise, u ulozi koja ga je pretvorila Scenario: Jim Cash, Jack Epps Jr,
od nepoznatog tinejdžera u megazvezdu, igra Mavericka, pilota Top Gun po članku Ehud Yonay
akademije u San Dijegu, u Kaliforniji. Nije baš najbolji sa autoritetima i Fotografija: Jeffrey L. Kimball
sukobljava se sa nadređenim oficirom koga igra Michael Ironside i ima Muzika: Harold Faltermeyer,
problema sa intimiziranjem, što dovodi do problema kada se zaljubi u Giorgio Moroder (pesme)
instruktorku aeronautike (Kelly McGillis). Uloge: Tom Cruise, Kelly McGillis,
Cruisova mačo i senzitivna izvedba dopala se ženskoj publici, naročito Val Kilmer, Anthony Edwards,
Tom Skerritt, Michael Ironside,
zahvaljujući njegovoj serenadi u kafiću - „You’ve Lost That Lovin’ Feelin’“- John Stockwell, Barry Tubb, Rick
oduševljenoj Kelly McGillis. Ali, scene borbi su pravi razlog da se ceni ovaj Rossovich, Tim Robbins, Clarence
film. Reditelj Tony Sckott, najbolji kada režira brzu akciju kao Poslednji Gilyard Jr., Whip Hubley, James
akcioni heroj (1991) i Dani grmljavine (1990)), troši najmanje vremena na Tolkan, Meg Ryan, Adrian Pasdar
prilično predvidivu romansu i lične sukobe, da bi film nakrcao realističkim Oskar: Giorgio Moroder, Tom
Whitlock (pesma)
vazdušnim borbama i spektakularnim aeronautičkim scenama. Top Gun,
Nominacije za Oskara: Cecelia
zabavni primer arhetipskog akcionog filma 80-ih, takođe sadrži hit rok Hall, George Watters (specijalni
muzičku podlogu i plejadu mladih glumaca (uključujući Meg Ryan, Val zvučni efekti), Billy Weber, Chris
Kilmera i Anthony Edvardsa iz ER), koji su svi postali velike zvezde. JB Lebenzon (montaža), Donald O.
Mitchell, Kevin O’Connell, Rick
Kline, William B. Kaplan (zvuk)
737
SAD (First Run Features) 157m SHERMAN’S MARCH (1986)
Color
ŠERMANOV MARŠ
Režija: Ross McElwee
Scenario: Ross McElwee Negde sredinom 50-ih kamera sa sinhronizovanim zvukom, kombinacija
Fotografija: Ross McElwee 16 mm kamere i magnetofona, bila je razvijena i u Evropi i u Americi.
Uloge: Ross McElwee, Burt Konačno je snimanje zvuka moglo imati neposrednost hvatanja stvarnih
Reynolds, Charleen Swansea događaja na filmu. Tako je rođen onaj pokret u dokumentarnom filmu
koga znamo kao „cinéma verité“ , ponekad nazivan i „direct cinema“,
a pokatkad skraćeno CV. U početku su magnetofoni bili prilično teški,
ali tokom 60-ih postaju sve manji i lakši. Godine 1970. švajcarski
proizvođač Nagra izašao je sa proizvodom Nagra SN, uređajem za
snimanje vrhunskog kvaliteta, koji je bio dovoljno mali i lagan da se
može nositi u snimateljevom (povećem) džepu. Ekipe od dva člana, koje
su potrebne za CV, sada su smanjene na jednog jedinog čoveka. Nije
iznenađenje što su neki od tih novih, samodovoljnih filmskih stvaralaca
uskoro počeli da se fokusiraju na sebe kao subjekte svojih filmova i
ubrzo je „film dnevnik“ postao najnoviji dokumentarni žanr.
Ross McElweeijev film Šermanov marš bi se mogao posmatrati
kao Građanin Kejn žanra filma dnevnika. Kao i Kejn, i ovaj film je
bio pozdravljen od strane nekoliko mainstream kritičara kao nešto
potpuno novo u američkom filmu, ali njegov najveći uspeh je manje
u njegovoj originalnosti, a više u načinu na koji je spojio i usavršio
tehnike i pristupe koji su postojali u ranijim filmovima dnevnicima.
Student Rickya Leacocka i Eda Pincusa na MIT-u u Severnoj Karolini,
Ross McElwee je prvobitno hteo da napravi film o preostalim efektima
južnjačkog poraza u Građanskom ratu - a naročito o razaranjima koja
je počinio ozloglašeni general William T. Sherman - na savremenom
jugu. Ali, baš pre nego što će početi snimanje, njegova dugogodišnja
devojka je raskinula sa njim. Njegov povratak kući da pronađe tragove
Shermana postao je podjednako i pokušaj da pronađe ljubav.
Za razliku od CV filmova iz 60-ih, sa njihovim snimateljima koji se ne
vide, u ovom filmu McElwee je u neprestanoj interakciji sa subjektima
ispred kamere. Učeći da drži kameru ispod ruke dok očima kontaktira
sa ljudima koje snima, McElwee je izuzetno talentovan u opuštanju
ljudi koji prestaju da budu svesni snimanja. On se nikada ne spušta na
jeftine kadrove niti zauzima nadmeni stav, čak ni prema najčudnijim
likovima na koje nailazi.
Tokom filma, čije su snimanje i montaža trajali oko pet godina, on
nekoliko puta pokušva da ostvari ljubavnu vezu. Nijedan pokušaj ne
uspeva, a neki propadnu urnebesno. Njegovi komentari iz off-a postaju
sve više samokritični, sve dok se jednog izuzetno dirljivog trenutka ne
zapita, naglas, da li on snima svoj život ili snima da bi imao život.
Ipak, ovaj film nije nikada težak i gledalac posle gledanja uspeva da
prepozna koliko je efektno McElwee zabeležio duh savremene romanse.
Možda izgleda „jednostavno“, neka vrsta glorifikovanog kućnog videa,
ali ono što ga čini umetnošću jeste McElweejev velikodušni duh, dobar
humor i neobična iskrenost. RP
738
DAO MA ZEI (1986) Kina (Xi’an) 88m Color
KONJOKRADICA Jezik: Mandarinski
Režija: Tian Zhuangzhuang
Tian Cuangcuangov drugi igrani film (posle filma iz 1984. Lie chang
Produkcija: Wu Tian-Ming
zha sha) čija se radnja odvija u udaljenoj divljini Tibeta, spektakl je
Scenario: Zhang Rui
od koga zastaje dah, po svojim bojama i obimu. Ovo je verovatno
Fotografija: Zhao Fei, Hou Yong
najpersonalniji od pekinških filmova „pete generacije“ koji je došao
Originalna muzika: Qu Xiao-Song
iz Narodne Republike Kine, bar dok nije došao Tianov nastavak Plavi
Uloge: Dan Jiji, Gaoba, Jayang
zmaj (1993). Tianova originalnost i umešnost sa zvukom i slikom Jamco, Tseshang Rinzim, Daiba
komuniciraju direktno, mimo neposrednih zamki tankog zapleta filma
(povremeni konjokradica izbačen je iz svog klana zbog krađe žrtvenih
darova iz hrama) i regionalne kulture (sa posebnom pažnjom na
budističke rituale smrti), izražavajući ekološki misticizam koji sugeriše
novi odnos između čoveka i prirode. Relativno male uloge dijaloga i
priče i sjajna kompozicija i prekrivanje, dovode do toga da ovaj film liči
na neke vesterne dvadesetih, iako je daleko od nemog filma: pesme,
perkusije i zvona budističkih rituala i divna muzika, esencijalni su deo
teksture filma.
Konjokradica je pretrpeo dve manje cenzure od strane vladinih
službenika pre svog pojavljivanja u javnosti. Tianova namera je bila da
film učini bezvremenim. Međutim, vlada je promenila početak tako da
godina 1923. sevne pre prve slike, smeštajući tako radnju u određeni
period. Druga intervencija se sastojala od uklanjanja leševa iz prvog od
tri „nebeska pogreba” u filmu. Ali priča - parabola o nevoljnom lopovu
koji da bi nahranio svoju porodicu postaje metodičniji lopov kada jednom
postane socijalni otpadnik - ostaje nedirnuta, a modernistički stil takođe
nije menjan, iako se u kontinentalnoj Kini film jedva prikazivao zbog
svog fokusa na manjinsku kulturu i sveukupni eklektricizam. JRos
YEELEN (1987) Mali (Artificial Eye, Cissé,

Souleymane) 105m Color
JILEN Jezik: Bambara / Francuski
Ova izuzetno lepa i očaravajuća fantazija Sulejmana Cisea smeštena je Režija: Souleymane Cissé
u drevnu kulturu Bambara iz Malija (ranije francuski Sudan), mnogo pre Produkcija: Souleymane Cissé
nego što je bio napadnut od strane Maroka u 16. veku. Mladić po imenu Scenario: Souleymane Cissé
Niankoro (Issiaka Kane) odlučuje da otkrije misterije prirode - iliti komo, Fotografija: Jean-Noël Ferragut,
nauku bogova - uz pomoć svoje majke (Soumba Traore) i ujaka (Ismaila Jean-Michel Humeau
Sarr). Ali Soma (Niamanto Sanogo), Niankorov ljubomorni i zlobni otac, Originalna muzika: Salif Keita,
planira da ga spreči u dešifrovanju elemenata bambarskih svetih rituala Michel Portal
i pokušava da ga ubije. Uloge: Issiaka Kane, Aoua
Sangare, Niamanto Sanogo, Balla
Pored stvaranja gustog i uzbudljivog sveta, koji bi i Lucasa učinio Moussa Keita, Soumba Traore,
zelenim od zavisti, Cisse snima svoje slike od kojih zastaje dah u Ismaila Sarr, Youssouf Tenin
Fudžikoloru i dodaje svojoj priči suzdržanu, hipnotičku muziku, Cissé, Koke Sangare
sastavljenu od perkusija. Verovatno najbolji afrički film ikada snimljen, Filmski Festival u Kanu:
vrhunski mešajući zdravo za gotovo sa misterioznim, ovaj čudesni rad Souleymane Cissé (nagrada
ekumenskog žirija), (nagrada
osvojio je nagradu žirija na Filmskom festivalu u Kanu 1987. Sve u žirija), zajedno sa Shinran: Shiroi
svemu, Yeelen je idealno predstavljanje filmskog stvaraoca koji je, michi, nominacija (Zlatna Palma)
odmah do Osmana Sembena, verovatno najveći afrički reditelj. JR0s
739
Zapadna Nemačka / Francuska DER HIMMEL ÜBER BERLIN (1987)
(Argos, Road Movies, WDR) 127m
BW / Color
NEBO NAD BERLINOM
Jezik: Nemački / Engleski / Pisan u saradnji sa Peterom Handkeom, Wendersova raskošna fantazija
Francuski Nebo nad Berlinom obuhvata podelu Berlina, efekte holokausta i
Režija: Wim Wenders ultimativnu lepotu života, usuđujući se da napravi izbor između dva
Produkcija: Anatole Dauman, sveta - sveta ljudi i sveta njihovih nevidljivih ali opipljivih anđela čuvara
Wim Wenders - kroz Damiela (Bruno Ganz), anđela koji se zaljubljuje u smrtnicu.
Scenario: Peter Handke, Atmosferičan, elegičan i mirnog tempa, film je priznat od strane kritike i
Wim Wenders
osvojio je brojne nagrade na raznim festivalima, uključujući i nagradu za
Fotografija: Henri Alekan
najbolju režiju na Kanskom festivalu odmah po premijeri.
Originalna muzika: Jürgen
Knieper
Kao u Michael Powellovom i Emeric Pressburgerovom klasiku iz
Uloge: Bruno Ganz, Solveig
1946. Pitanje života i smrti, Wendersovo nebo je prikazano u crno-
Dommartin, Otto Sander, Curt beloj tehnici, dok je svet ljudi prikazan u živim bojama, pomognut
Bois, Peter Falk, Hans Martin radom legendarnog direktora fotografije Henrija Alekana, koji je snimao
Stier, Elmar Wilms, Sigurd i Cocteauov film Lepotica i zver (1946). Visoko na zgradama ili na
Rachman, Beatrice Manowski,
ramenima statua, anđeli posmatraju. Noseći dugačke kapute i osmeh
Lajos Kovács, Bruno Rosaz,
Laurent Petitgand, Chick Ortega, Mona Lise, oni su nevidljivi svima osim deci i ponekoj slepoj osobi koja
Otto Kuhnle, Christoph Merg oseća njihovo prisustvo. Anđeli vide sve, osećaju sve i pojavljuju se uz
Filmski Festival u Kanu: Wim smrtnike u trenucima zabrinutosti, često posećujući usamljene spavaće
Wenders (režija), nominacija sobe i scene nesreća. Iako su nesposobni da direktno utiču na radnje
(Zlatna Palma)
ljudi, anđeli mogu da pruže bljesak nade gde je pre toga bila tama.
Ali, kada anđeo širokog lica Damiel ode da pomogne Marion (Solveig
Dommartin), prelepoj umetnici na trapezu koja se plaši da će pasti,
on počinje da čezne za malim stvarima koje ljudi prihvataju zdravo
za gotovo: da dodirne, da drži, da bude viđen. Na vlažnoj lokaciji oko
ruševina Berlina, Peter Falk je misteriozni čovek. On je glumac čuven
po TV seriji Kolumbo, ali je i jedini čovek koji se otvoreno javlja Damielu.
Pored jednog štanda za kafu, on pruža ruku ka anđelu i kaže: „Ne
mogu da te vidim , ali znam da si tu“. Nagađajući razmišljanja publike,
Wenders dopušta da Falk bude indirektno dva puta oslovljen kao
Columbo, sredstvo koje zabavlja publiku i podstiče
je na razmišljanje, čineći utešni doživljaj filma manje
sanjalačkim, a više realnim. Inspirisan Falkovim
prepoznavanjem, Damiel se odlučije da se „spusti“
i bukvalno pada u svoju smrtnost.
Inspirisan poezijom Rainera Maria Rilkea, spori
ritam srca u filmu Nebo nad Berlinom ključni je za
osećanje priče. Potrebno je vreme da se ispitaju
pitanja koja samo deca postavljaju, kao što su:
Zašto sam ja ja, a ne ti? Zašto sam ovde, a ne tamo?
Kada je počelo vreme i gde se završava prostor?
Ovo je spor, dubok i nežan film sa porukom. Njegova
popularnost je zahtevala nastavak Faraway, So
Close (1989), kao i neizbežno preoblikovanje od
strane Holivuda u šematsku romantičnu dramu Grad
Anđela (1998), sa Meg Ryan i Nicholasom Cageom.
KK
740
Hong Kong (Golden Harvest) ‘A’ GAI WAAK JUK JAAP (1987)
101m Color
PROJEKAT A
Jezik: Kantoneze
Režija: Jackie Chan Postavka je jednostavna: reditelj/glumac Jackie Chan igra opasnog tipa
Produkcija: Willie Chan, u Kraljevskoj mornarici Hong Konga na kraju prošlog veka. Odlučuje se
David Lam, Edward Tang da sredi bandu okorelih gusara koji pljačkaju brodove kraj južne obale
Scenario: Jackie Chan Kine i mora da otkrije izdajicu u svojim redovima. To je što se tiče priče
Fotografija: Yiu-Tsou Cheung - zaista. Tu su dobri momci i oni loši. Nema moralnih nedoumica, nema
Uloge: Jackie Chan, Kenny Bee, sivih zona. Da li sumnjamo da će junak pobediti loše momke? Narvno
Anthony Chan, Wai-Man Chan, da ne. Suočimo se sa tim, mi ne gledamo filmove Jackia Chana zbog
John Cheung, Maggie Cheung, njihovog zapleta. Zaplet je samo okvir za radnju, najobičniji izgovor
Mui Sang Fan, Kenny Ho, Ricky
Hui, Regina Kent, Hoi-Shan Kwan,
za Chana da nam predstavlja zapanjujuće, nečuvene scene jednu za
Rosamund Kwan, Benny Lai, Ben drugom.
Lam, David Lam, Wai Lam, Carina Za Chana, njegovo neposredno okruženje, bilo da je to prenatrpana
Lau, Siu-Ming Lau, Hoi San Lee, soba, krov ili prepuna pijaca, često postaje igralište i vežba izdržljivosti.
Siu-Tin Lei, Fong Liu, Ken Lo,
Arhitektura i predmeti koji su mu pri ruci mogu mu pomoći ili povrediti
Ray Lui, Sam Lui, Mars, Bozidar
Smiljanic, Po Tai, Bill Tung, Lung ga dok eskivira, izbegava, kotrlja se i vijuga da bi pobegao neiscrpnoj
Wei Wang gomili negativaca koji ga non-stop jure, koji su uvek spremni da udare,
šutnu i uopšte da ga zgrome. Gledati ga kako eskivira, skače, vrti se
i improvizuje svoje bekstvo od brutalnog premlaćivanja znači osetiti
radost i ushićenje savršenog tajminga za komediju i staromodni slepstik.
On čini da to sve izgleda lako, ali snimci snimanja, koji dolaze posle
završne špice (što je tradicija u njegovim filmovima), otkrivaju koliko je
postavka tih scena bila naporan i opasan posao. Chan je imao povrede
na bukvalno svim njegovim filmovima. Ne postoji ni jedna jedina koska
koju Chan nije slomio bar jednom, sve u potrazi za umetnošću, koja
nam pruža 90 minuta nepretenciozne zabave.
Ali zašto nastavak, a ne originalni film? Projekat A sledi pravilo „isto,
samo veće“ i upravo ovde možete naći Chana na njegovom vrhuncu
moći kao reditelja, koreografa borilačkih veština, kad je bio još mlad,
brz i spretan, dok godine i sve te izlomljene kosti nisu počele da ga
usporavaju. AT
742
BABBETES GAESTEBUD (1987) Danska (Det Danske, Panorama)
102m Eastmancolor
BABETINA GOZBA
Jezik: Danski / Švedski /
Oni upoznati sa Isak Dinesenovom pričom Babetina gozba sigurno će Francuski
se složiti da je film Gabriela Axela, pored toga što je dragulj u mnogim Režija: Gabriel Axel
pogledima, sjajan primer umetnosti adaptacije. Prebacivanje priče iz Produkcija: Just Betzer,
norveškog grada u malo dansko selo na jutlandskoj obali bio je prosto Bo Christensen
pametan početak za Axelovu strategiju ponovnog promišljanja veze koja Scenario: Gabriel Axel, po
postoji između strogih života koje vode dve starije sestre, koje su deo romanu Isak Dinesen
seoske posvećene verske zajednice, i raskošnog hedonizma banketa Fotografija: Henning Kristiansen
koji je samo jedan put za starije ljude i ostale vernike skuvala Babette Originalna muzika: Per Nørgaard
(Stephane Audran), sluškinja koja je u Jutlandu završila kao izbeglica iz Uloge: Stéphane Audran,
Birgitte Federspiel, Bodil Kjer,
Pariske Komune. Jarl Kulle, Jean-Philippe Lafont,
Kako je i zašto Babette došla tamo formira prvu polovinu ovog toplog, Bibi Andersson, Ghita Nørby,
duhovitog i mudrog kontempliranja ljubavi, vere i umetnosti. Drugi deo Asta Esper, Hagen Andersen,
sadrži pripreme i (u početku suzdržano) užitak u kuhinji neopevanog Thomas Antoni, Gert Bastian,
Viggo Bentzon, Vibeke Hastrup,
čarobnjaka. Kao i Babette (i Prospero koji je izgleda inspirirsao
Therese Hojgaard Christensen,
Dinesenovo delo), Axel se pokazao svojevrsnim čarobnjakom sa ovim Pouel Kern, Cay Kristiansen
skromnim, ali neverovatno velikim i srdačnim filmom. Ali, svakako su mu Oskar: Denmark (najbolji film na
u tome pomogli glumci, od kojih neke znamo iz Bergmanovih i Dreyerovih stranom jeziku)
klasika. A Stephane Audran, koja je poznati gurman, očigledno uživa u Filmski Festival u Kanu: Gabriel
svakom trenutku svoje odlične glume. GA Axel (nagrada ekumenskog žirija)
RAISING ARIZONA (1987) SAD (Circle) 94m Color

ARIZONA JUNIOR Režija: Joel Coen
Produkcija: Ethan Coen
Izuzetno inventivan drugi film braće Coen odbacio je noir atmosferu
Scenario: Ethan Coen, Joel Coen
njihovog prvog filma Krvavo prosto (1984), zarad ove komedije veće
Fotografija: Barry Sonnenfeld
od života u koju je uključena stripovska karikaturalnost. Nicolas Cage
Originalna muzika: Carter
je pljačkaš drakstora, koji je uvek na relaciji zatvor-sloboda, koji se Burwell
zaljubljuje i ženi se stražarkom iz zatvora koju igra Holly Hunter. Njihov, Uloge: Nicolas Cage, Holly Hunter,
pomalo neverovatno, sjajan bračni život u trejleru zamrači se kada se Trey Wilson, John Goodman,
otkrije da je ona neplodna i da bi je učinio srećnom, on kidnapuje jedno William Forsythe, Sam McMurray,
od petorki koje je dobio lokalni tajkun koji se bavi nameštajem. Kao da Frances McDormand, Randall
‘Tex’ Cobb, T.J. Kuhn, Lynne
nije dovoljno loše bilo to što je otac deteta angažovao bajkera iz pakla Dumin Kitei, Peter Benedek,
(Randall „Tex“ Cob) da mu vrati dete i osveti se počiniocima, Cageu Charles ‘Lew’ Smith, Warren
krene još gore. Njegovu ženu dosta naljuti kada ga posete dvojica Keith, Henry Kendrick, Sidney
bivših cimera iz zatvora John Goodman i Wiliam Forsyte, koji imaju neke Dawson
njihove planove sa nestalim detetom.
Farsične neverovatnosti ovog filma nisu ništa u odnosu na apsurdno
prepoetičnu naraciju, koju su braća Coen sjajno sklopili za njihovog
napaćenog i bez obzira na pretenciozni govor, ne baš najbistrijeg junaka.
Film je tako grozničavo i inteligentno u ljubavi sa preterivanjem kao bilo
šta odsanjano od strane Sturgesa. Neke od slika mogu odvratiti pažnju
od beskrajno duhovitog dijaloga, ali sveprisutna aura opojne histerije
sudruživana je sa velikom umešnošću, u koju spada i sjajna gluma. GA
743
SAD (Natant, Warner Bros.) 116m FULL METAL JACKET (1987)
Color
FUL MEATL DŽEKIT
Jezik: Engleski / Vietnamski
Režija: Stanley Kubrick U Kubrickovom Beriju Lindonu glavna scena bitke opisuje sukob koji,
Produkcija: Stanley Kubrick nije ubačen u udžbenike istorije, „mada su ga dobro zapamtili oni koji su
Scenario: Gustav Hasford, u njemu učestvovali“. Kada je došlo do toga da pravi film o Vijetnamu,
Michael Herr, Stanley Kubrick, malo posle fantastičnih, jetkih prizora Fransisa Forda Coppole
po romanu The Short-Timers (Apokalipsa danas) i Olivera Stona (Vod) koji su stvorili LSD-jevsko
Gustava Hasforda napalmski kinematografski vokabular o ovom ratu, Kubrick je radio na
Fotografija: Douglas Milsome ovim pristupima. Ful metal Džekit prikazuje svet običnih vojnika u kome
Originalna muzika: Abigail Mead su svi oficiri, višeg ili nižeg ranga, smešna ali smrtonosno strana bića
(Vivian Kubrick)
(čak i kurve, kako su nam rekli, „služe oficirima u Vietkongu“), a tegleća
Uloge: Matthew Modine, Adam
Baldwin, Vincent D’Onofrio, R.
marva, marinci iz mnogobrojnih filmova tipa Take The High Ground, su
Lee Ermey, Dorian Harewood, klinci sa nadimcima bez ikakve ideje o tome gde su ili šta rade.
Arliss Howard, Kevyn Major Baziran na autobiografskom romanu „The Short-Timers“ Gustava
Howard, Ed O’Ross, John Terry, Hasforda, od strane scenariste Michaela Herra (autor Pošiljki i naracije
Kieron Jecchinis, Bruce Boa, Kirk
u Apokalipsi Danas), ovaj film je nemilosrdan, komičan, užasan i dirljiv u
Taylor, Jon Stafford, Tim Colceri,
Ian Tyler istoj meri i prikazuje područja rata koja se retko prikazuju u filmovima.
Nominacije za Oskara: Stanley Dugačka uvodna scena je kompletno smeštena na ostrvo Paris, centar
Kubrick, Michael Herr, Gustav za regrutaciju i obuku. Posle montažne sekvence, u kojoj dugokose
Hasford (scenario) mlade muškarce šišanjem pretvaraju u ćelave automate koji se ne
razlikuju međusobno više nego ekipa u budućem Lucasovom filmu
THX 1138, film preuzima sjajni R. Lee Ermey u ulozi narednika za
obuku Hartmana, čije je obsceno, inventivno, neumoljivo maltretiranje
regruta, smišljeno da bi u potpunosti slomilo „crve“ pre nego što se
od njih počnu praviti mašine za ubijanje. U svojim čitanjima bukvice,
Hartman se ponosi što su Lee Harvey Oswald i Charles Whitman učili
da pucaju u marincima. Stravična ironija ove sekvence, koja je nalik na
obuku gladijatora u Spartaku, je u tome što je njena logična posledica
transformacija buckastog nesposobnjakovića u jednog od grotesknih
Kubrickovih ljudi-majmuna, sa primalnim pogledom koji podseća na
Paklenu pomorandžu i Jack Nicholsona iz Isijavanja.
Prva stvar koju novonastali marinac uradi je da ubije
svog mučitelja-tvorca, a potom sebe.
Posle ovoga, scene u Vijetnamu dođu skoro kao
odmor, dok vojnik Joker, novinar, ublažava situaciju,
ali samo da bismo se sreli sa još više poremećenim
pojedincima. Kada strelca iz helikoptera pitaju kako
može da ubija decu i žene, on daje tehnički odgovor:
„Lako je, samo nemoj da trošiš mnogo municije“, dok
pukovnik komentariše: „Sine, sve što sam ikada tražio
od svojih marinaca je da me slušaju kako bi slušali
reč Božiju“. Kulminacija je u sceni okršaja tokom bitke
u ruševinama grada Hue kada Jokerov vod naleti na
snajperistkinju Vietconga. Niko ne odnosi pobedu i
marinci odlaze u mrak pevajući „Mickey Mouse Club
Marching Song“. Samo se Kubrick usuđuje da uštine
Disneya za nos na ovakav načins. KN
744
Velika Britanija (Handmade) WITHNAIL AND I (1987)
107m Color
WITHNAIL I JA
Režija: Bruce Robinson
Produkcija: Paul M. Heller Bruce Robinsonovi kasniji filmovi možda su se do sada pokazali kao
Scenario: Bruce Robinson razočaranje, ali ništa ne može da umanji divno idiosinkretske užitke
Fotografija: Peter Hannan njegovog prvenca, setno nostalgičnog komičnog bilansa života u, delom
Originalna muzika: David samoizazvanom, siromaštvu i prljavštini Kamden Tauna kasnih 60-ih.
Dundas, Rick Wentworth, Jimi Richard Grant je na pravi način zajedljiv i teatralan u ulozi Withnaila,
Hendrix pokvarenjaka iz visoke srednje klase koji živi u siromašnom kvartu dok
Uloge: Richard E. Grant, Paul (oholo i ne prečesto) pokušava da pronađe posao kao glumac, a Paul
McGann, Richard Griffiths, Ralph McGann je podjednako efektan kao njegov mirniji, malo više savestan i
Brown, Michael Elphick, Daragh
O’Malley, Michael Wardle, Una
dosta mlađi sustanar („ja“ iz naslova). Napustivši prljavštinu svoje rupe
Brandon-Jones, Noel Johnson, u severnom Londonu zarad jeftinog odmora u Jezerskoj oblasti, u kolibi
Irene Sutcliffe, Llewellyn Rees, Withnailovog ujaka, pedera Montya (Richard Griffiths), osiromašeni i
Robert Oates, Anthony Wise, opsednuti drogama i pićem njih dvojica su zbunjeni, zabezeknuti i čak
Eddie Tagoe
ugroženi od strane seoskih običaja i stričeve požude.
Ovaj film je manje-više jednokratan uspeh. Njegova prezentacija
priče („ja“ na kraju uviđa greške neodgovornog Withnaila i kreće
ka uspešnoj karijeri) zauzima drugo mesto u odnosu na verbalne i
vizuelne gegove, to tako blago groteskno preterivanje koje podstiče
komična sećanja na prošla vremena i otkriva se kroz živopisne likove.
Neverovatno, ali sve, čak i „Camberwell Carrot“ kafana, izgleda tako
stvarnoe. GA
SAD (Silver Screen, Touchstone) GOOD MORNING, VIETNAM (1987)

119m Color
DOBRO JUTRO, VIJETNAME
Režija: Barry Levinson
Produkcija: Larry Brezner, Brzi verbalni komičar Robin Williams, koji je usporavao svoja brbljiva
Mark Johnson usta na velikom platnu, dobijajući razočaravajuće rezultate u filmovima
Scenario: Mitch Markowitz kao što su Popaj i Moskva na Hadsonu, konačno je dobio šansu u
Fotografija: Peter Sova Barry Levinsonovoj komičnoj drami Dobro jutro, Vijetname. Williams
Originalna muzika: Alex North igra američkog vojnog DJ Adriana Cronauera, koji je zaista postojao i
Uloge: Robin Williams, Forest koji emituje svoje masne, mudre šale i motaunšku muziku iz svoje baze
Whitaker, Tung Thanh Tran, u Sajgonu trupama koje se bore u ratu u Vijetnamu. Takođe, uspeva da
Chintara Sukapatana, Bruno usput iznervira oficire, među kojima je i sjajni Bruno Kirby, kao poručnik
Kirby, Robert Wuhl, J.T. Walsh,
Noble Willingham, Richard Edson,
koji misli da ima smisao za humor, a u stvari nema.
Juney Smith, Richard Portnow, Tu je nekoliko podzapleta: Cronauerove svađe sa pretpostavljenima,
Floyd Vivino, Cu Ba Nguyen, Dan romansa sa Vijetnamkom i prijateljstvo sa njenim bratom. Ovo je
Stanton, Don Stanton jedan od retkih američkih filmova o Vijetnamskom ratu koji je prikazao
Nominacije za Oskara: Robin Vijetnamce kao stvarne ljude. Međutim, pravo uživanje je gledati
Williams (glavna muška uloga)
Williamsa kako ispaljuje svoje manične monologe. Mnogi od njih su
improvizacije i mudra je bila odluka reditelja Levinsona da jednostavno
sedne i pusti kameru da hvata svaki energetski nalet. JB
746
AU REVOIR LES ENFANTS (1987) Francuska / Zapadna Nemačka
(MK2, NEF, Nouvelles Éditions,
ZBOGOM DECO Stella Films) 104m Color
Koliko je ovaj autobiografski film blizak preciznim činjenicama može se Jezik: Francuski / Nemački
samo nagađati po intenzitetu sakupljenih emocija i krivice koje se tu Režija: Louis Malle
nalaze. Julien (Gaspard Manesse) je 12-ogodišnji đak u katoličkoj školi Produkcija: Louis Malle
u Francuskoj koja je pod nemačkom okupacijom. Osim dobrodošlih Scenario: Louis Malle
signala za vazdušni napad, rat vrlo malo utiče na svakodnevne rutine Fotografija: Renato Berta
školskog života i kada dođu nova tri klinca, oni su podvrgnuti ritualnom Originalna muzika: Camille Saint-
antagonizmu kakav sprovode dečije zajednice prema strancima. Sam Saëns, Franz Schubert
Julien, pomalo autsajder, započne druženje sa jednim od novih dečaka, Uloge: Gaspard Manesse,
Jeanom (Raphael Fejto). Kako se zbližavaju, on otkriva da sva trojica Raphael Fejtö, Francine Racette,
Stanislas Carré de Malberg,
novih klinaca imaju lažna imena, mada postepeno i nejasno počinje Philippe Morier-Genoud, François
da shvata količinu antisemitizma i da katolički oci pokušavaju da Berléand, François Négret, Peter
zaštite ovu decu u opasnosti. Kada mreža postane sve gušća, Julienov Fitz, Pascal Rivet, Benoît Henriet,
nenamerni gest izdaje jevrejske dečake i šalje ih u neizbežnu sudbinu. Richard Leboeuf, Xavier Legrand,
Arnaud Henriet, Jean-Sébastien
Mi shvatamo da ovaj momenat neće nikada prestati da muči Juliena.
Chauvin, Luc Etienne
Pisac i reditelj Louis Malle (Ljubavnici 1958, Šum na srcu, Atlantik
Nominacije za Oskara: France
Siti 1980) nije zainteresovan za ratnu melodramu u stilu Holivuda, već (najbolji film na stranom jeziku),
za život škole - svakodnevne dosade i otkrića, ekscentrične navike Louis Malle (scenario)
nastavnika, prijateljstva i sumnje. Rat se nameće u uzbunama za Filmski Festival u Veneciji: Louis
vazdušni napad i zagonetkom da su nacisti, kao i bilo koja druga grupa, Malle (Zlatni Lav), (OCIC Nagrada)
opasna mešavina nasilnika i gospode.
Malle sve to posmatra kroz ličnu, ali još neformiranu vizuru dečaka.
Uloge Manessea i Fejtoa su toliko potresno precizne, zbog otvorenosti
i iskrenosti koje su kompenzacija za poznavanje glumačke tehnike.
Louia Mallov najličniji film Zbogom deco dobio je dosta međunarodnih
priznanja (među kojima i Zlatnog lava u Veneciji 1987) i predstavlja
pobedničku labudovu pesmu u karijeri koja je posustala posle svojih
hrabrih pokušaja u doba Novog talasa. DR
747
SAD (Fox, Amercent, Amer.
Entert., Part., Gracie) 127m Color
Režija: James L. Brooks
Produkcija: James L. Brooks
Scenario: James L. Brooks
Originalna muzika: Bill Conti
Uloge: William Hurt, Albert
Brooks, Holly Hunter, Robert
Prosky, Lois Chiles, Joan
Cusack, Peter Hackes, Christian
Clemenson, Jack Nicholson,
Robert Katims, Ed Wheeler,
Stephen Mendillo, Kimber Shoop,
Dwayne Markee, Gennie James
Nominacije za Oskara: James
L. Brooks (najbolji film), James
L. Brooks (scenario), William
Hurt (glavna muška uloga),
BROADCAST NEWS (1987)
Holly Hunter (glavna ženska TV NOVOSTI
uloga), Albert Brooks (sporedna
muška uloga), Michael Ballhaus Poziv na Demokratsku konvenciju 1984. inspirisao je grozničavi duh
(fotografija), Richard Marks James L. Brooksove živahne medijske romanse. I sam bivši CBS voditelj
(montaža) dnevnika, Brooks ubacuje obrt u karijeri u klasični koncept „screwball“
Berlinski Filmski Festival Holly komedije. Ovaj put, priča se fokusira na nepredvidivi ishod ljubavnog
Hunter (Srebrni Medved—glavna
ženska uloga), James L. Brooks
trougla između troje ambicioznih i talentovanih ljudi koji su postali
nominacija (Zlatni Medved) emotivno plašljiviji u okvirima velikog pritiska vezanog za rad u vestima.
Ovaj film o ljubavi takođe je i o ljubavnicima koji smatraju da je jedini
sigurni ljubavni odnos onaj koji oni imaju sa svojim poslom.
Jane Craig (Hunter) je sitna i uredna producentkinja vesti koja svako
jutro dođe malo ranije da otplače malo za svojim stolom. Kao radnik u
vašingtonskom birou za TV emitovanje, ona upravlja svojom redakcijom
prema zaslugama. Aaron Altman (Brooks) je dobar reporter, opčinjen
sa Jane, koji ima par svojih nedostataka: kamera ga ne voli, a izgleda
ni Jane. Tom Grunick (Hurt) je sve ono što Aaron nije - šarmantan,
kamera ga voli i ne previše pametan. Jane, koja je podeljena emotivno
između ova dva čoveka, primorana je da donese odluku koja leži u srcu
brilijantnosti ovog filma: kada stvari savladaju jake, jaki ne rade ništa.
Ponekad je posao lakša opcija od emotivne iskrenosti. U stvari ljubav
prema poslu je često najiskrenija emocionalna odluka koja postoji.
Cusack igra sporednu ulogu i čuvena je po svojoj lošoj frizuri i
šminci kao i po nespretnom, bezglavom trčanju da na vreme donese
video traku u redakciju. Zalizani Jack Nicholson pojavljuje se u jednoj
nepotpisanoj epizodi, koji vidi Grunicka kao jednog od svoje sorte.
Kako su „vesti“ same po sebi postale šoubiznis koga se Altman
toliko pribojavao, ozbiljnost i vreme posvećeno televizijskim pričama
izgleda kao da dolazi iz nekog drugog vremena. Ali, smeh je još tu i
svako ko je ikada bio odbijen zbog nekoga manje inteligentnog neće
nikada zaboraviti Aaronov sarkazam: „Kažem to ovde, a to izlazi tamo“,
kada zove redakciju da bi u hitnom emitovanju dao najsvežiji pregled
Grunicku, svom suparniku u ljubavi. KK
HOUSEKEEPING (1987) SAD (Columbia) 116m Rankcolor
KUĆNI POSLOVI Režija: Bill Forsyth
Produkcija: Robert F. Colesberry
Bill Forsythov prvi američki film vešto prenosi u strano okruženje
Scenario: Bill Forsyth, po romanu
specifičan, eliptičan i gorko-sladak humor, prožet melanholijom iz Marilynne Robinson
njegovih škotskih filmova. Radnja ovog filma je postavljena negde na Fotografija: Michael Coulter
severozapadni Pacifik gde dve male devojčice, posle smrti njihove Originalna muzika: Michael Gibbs
majke, bivaju prosleđivane kao nekakav nepoželjni poklon, od jedne Uloge: Christine Lahti, Sara
rodbine do druge dok ne završe u jednoj izolovanoj kući pored jezera Walker, Andrea Burchill, Anne
pod starateljstvom njihove ekscentrične tetke Sylvie. Sylvia, koju Pitoniak, Barbara Reese, Margot
suptilno igra Christina Lahti, pokreće se na zvuke neke samo njoj znane Pinvidic, Bill Smillie, Wayne
Robson, Betty Phillips, Karen
muzike koju čuje, a njen pogled je nežan ali lutajući i reakcije su joj uvek Austin, Dolores Drake, Georgie
neočekivane. Kako devojčice rastu, starija (Andrea Burchill) odbacuje Collins, Tonya Tanner, Leah
svoju neprijatnu tetku, a mlađa (Sara Walker), kao u inat, postaje sve Penny, Brian Linds
bliža tetki.
Reditelj Forsyth retko daje odgovore ili osude i film se završava
nerasvetljeno, tako da ništa nije zaokruženo ili rešeno. Lokalne žene
koje dolaze u posete osećajući da devojčicama treba briga, nisu
maliciozne, samo zbunjene i zabrinute, nesigurene u to kako da izađu
na kraj sa tim neobičnim kućanstvom. Kućni poslovi je film o odsustvu
i poluosvešćenom osećanju gubitka, o nerešenim mitovima i osećanju
prolaznosti koja se zatamnjuje u ozbiljnije nagoveštaje smrti. Film je u
najmanju ruku sladak i razdragan i nikada ne podiže ton, ali ostaje u
mislima kao nekakav unutrašnji šapat. PK
THE PRINCESS BRIDE (1987) SAD (Act III, Buttercup, Princess

Bride) 98m Color
PRINCEZA NEVESTA
Režija: Rob Reiner
Ova Rob Reinerova bajkolika avantura delikatno koristi ironiju koja je Produkcija: Rob Reiner,
sadržana u njenoj fikciji, a da pri tom nikada ne podriva efektivnost Andrew Scheinman
fantazije. Okvir za priču je deda (Peter Falk) koji čita omiljenu knjigu Scenario: William Goldman , po
svom skeptičnom unuku (Fred Savage) i Reiner koristi unukovu njegovoj knjizi
skeptičnost, podjednako kao izazov i kao zaštitnu mrežu. U izmišljenom Fotografija: Adrian Biddle
kraljevstvu Florin, prelepa Buttercup (Robin Wright) odvojena je od Originalna muzika: Willy De Ville,
farmera koga voli (Cary Elwes), obećana je zlom princu Humperdincku Mark Knopfler
(Chris Sarandon) i oteta od strane podlog Vizzinija (Wallace Shawn). Uloge: Cary Elwes, Mandy
Patinkin, Chris Sarandon,
Živopisni likovi i avanture su ubačeni, kao živi ekvivalenti Disneyevih Christopher Guest, Wallace
animiranih filmova, sa još dosta drugih holivudskih prisećanja. Giant Shawn, André the Giant, Fred
Andre je kao neka mešavina Andya Devinea i Medveda Lumpjawa. Savage, Robin Wright Penn, Peter
Atraktivna Inigo Montoya (Mandy Patinkin) podseća na lik Genne Kelly Falk, Peter Cook, Mel Smith,
Carol Kane, Billy Crystal, Anne
iz Pirata. Ne čak ni grubi etnički humor - Billy Christalov melbrukovski
Dyson, Margery Mason
Miracle Max - buši balon snova i hrabra ekipa postiže uspeh. Ovo je
Nominacije za Oskara: Willy De
William Goldmanova adaptacija sopstvenog romana, sa Christopherom Ville (pesma)
Guestom kao šestoprstim sadistom, Peter Cookovim prevejanim
šveštenikom i Carol Kane u ulozi Maxove žene. JRos
749
SAD (MGM) 102m Technicolor MOONSTRUCK (1987)
Režija: Norman Jewison
OPČINJENA MESECOM
Produkcija: Norman Jewison,
Patrick J. Palmer Divna posveta italijansko-američkoj porodici od strane reditelja
Scenario: John Patrick Shanley Normana Jewisona, Opčinjena mesecom predstavlja pevačicu koja je
Fotografija: David Watkin počela da se bavi glumom - Cher u ulozi udovice Lorette Castorini, koja
Originalna muzika: Dick Hyman je pred venčanjem sa sigurnim i pouzdanim (čitaj-dosadnim) Johnnyem
Uloge: Cher, Nicolas Cage, Vincent Cammarerijem (Danny Aiello). Dok je on odsutan zbog posete svojoj
Gardenia, Olympia Dukakis, bolesnoj majci, Loretta odlučuje da pozove njegovog otuđenog brata
Danny Aiello, Julie Bovasso, John Ronnya (Nicolas Cage) i poziva ga na venčanje, ali kada se upoznaju
Mahoney, Louis Guss, Feodor
Chaliapin Jr., Anita Gillette, Nada zaljubljuju se jedno u drugo.
Despotovich, Joe Grifasi, Gina Centralna ljubavna priča je zabavna zahvaljujući dvema sjajnim
DeAngeles izvedbama Cagea i, posebno, Cher (za ulogu je dobila Oskara). Ona
Oskar: Cher (glavna ženska uloga), dobija priliku da bude moderna Pepeljuga, koja doživljava transformaciju
Olympia Dukakis (sporedna od ružnog pačeta do glamurozne kraljice posle jednog odlaska u
ženska uloga), John Patrick
Shanley (scenario) frizerski salon. Ali, sporedni glumci su oni koji dodatno začinjavaju
Nominacije za Oskara: Patrick J. stvari, naročito Vincent Gardenia, koji igra Lorettinog oca, ženskaroša
Palmer, Norman Jewison (najbolji Cosma, i Olympia Dukakis kao njena majka Rose. Dosta imitirani užitak
film), Norman Jewison (režija), koji tek treba nadmašiti. JB
Vincent Gardenia (sporedna
muška uloga)
Berlinski Filmski Festival Norman
Jewison (Srebrni Medved—režija) i
SAD (Paramount) 119m THE UNTOUCHABLES (1987)

Technicolor
NEDODIRLJIVI
Režija: Brian De Palma
Produkcija: Art Linson Vreme je prohibicije u Čikagu i neko mora da se reši tih napornih
Scenario: David Mamet, po kriminalaca koji jurcaju po gradu. Taj čovek je naravno Eliot Ness (Kevin
romanima Oscara Fraleya, Eliota Costner), agent ministarstva finansija koji oformljije sopstvenu jedinicu,
Nessa, Paula Robskya koju čine panduri i borci protiv kriminala, da bi uhvatio negativce i što je
Fotografija: Stephen H. Burum najznačajnije, najgoreg od svih, Al Caponea (Robert De Niro).
Originalna muzika: Ennio Vizija Briana De Palme kriminalom pokretanog Vetrovitog grada
Morricone (Čikaga) je krvavija od mnogih prethodnih, čak i od TV drame na
Uloge: Kevin Costner, Sean kojoj je film i baziran, ali on ne dozvoljava da nasilje skreće pažnju
Connery, Charles Martin Smith,
Andy Garcia, Robert De Niro,
sa priče, niti sa izvedbi glumaca. Costner se dobro drži protiv moćnih
Richard Bradford, Jack Kehoe, pojava De Nira i Seana Connerya. Connery, u ulozi zamorenog pandura
Brad Sullivan, Billy Drago, Patricia Malona, ima najbolje dijaloge koje je napisao David Mamet, od kojih je
Clarkson, Vito D’Ambrosio, Steven najznačajniji monolog u kome između ostalog kaže: „On pošalje jednog
Goldstein, Peter Aylward, Don
od tvojih u bolnicu, ti pošalješ jednog njegovog u mrtvačnicu“. U drugom
Harvey, Robert Swan
„metodskom izletu“, De Niro je nabacio kilograme i skupa odela (i kako
Oskar: Sean Connery (sporedna
muška uloga) kruže priče,čak i gaće) koje su sašili Caponeovi krojači, kako bi dobio
Nominacije za Oskara: Patrizia pravi osećaj lika.
von Brandenstein, William A. Napunjen zapanjujućim prizorima - scena Odessa Stepsa na
Elliott, Hal Gausman (umetnički železničkoj stanici i Caponeov sastanak koji se završava kažnjavanjem
direktor), Marilyn Vance (kostim),
bejzbol palicom - Nedodirljivi ostaje fascinantan i uzbudljiv pogled na
Ennio Morricone (muzika)
izuzetno krvav deo američke istorije. JB
750
HONG GAO LIANG (1987) Kina (Xi’an) 91m Eastmancolor
CRVENA POLJA Jezik: Mandarin
Režija: Zhang Yimou
Osvajač Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu 1988,
Produkcija: Tian-Ming Wu
Zang Jimouov film iz Narodne Republike Kine meša lokalnu istoriju i
Scenario: Jianyu Chen, Wei Zhu,
legendu. On prati avanture mlade devojke (Gong Li) koju je prodao njen po knjigama Red Sorghum i
otac starijem i imućnom gubavcu, da bi je posle oteo nosač nosiljke Sorghum Wine od Yan Mo
pretvarajući se da je drumski razbojnik i na kraju postaje gazdarica Fotografija: Changwei Gu
destilerije vina - „shorgum-a“. Originalna muzika: Jiping Zhao
Ovo je prvi film koji je režirao direktor fotografije u filmovima Žuta Uloge: Gong Li, Wen Jiang, Rujun
Zemlja (1984), Velika parada (1986) i Stari bunar (1986). Jedan od Ten, Liu Jia, Cunhua Ji, Ming Qian,
vodećih članova „Pete generacije“ kineske kinematografije, Zang je Yimou Zhang
naširoko bio smatran najversatilnijim u grupi zbog svog iskustva u Berlinski Filmski Festival Yimou
Zhang (Zlatni Medved)
snimanju i glumi (bio je glavna uloga u Old Well). Najupečatljivije vrline
ovog filma su vizuelnog tipa: lepe „CinemaScope“ kompozicije pejzaža i
vešta upotreba filtera u boji.
Naraciju čita iz „off-a“ junakinjin unuk. A radnja je smeštena u kasne
20-te i rane 30-te i završava se japanskom invazijom. Iako je radnja
često intrigantna - lirska na početku, hirovita ka sredini i krvava i napeta
na kraju -pripovedanje je prilično razbijano epizodičnom strukturom, a
film se percepira uglavnom kao niz odvojenih scena. Film predstavlja
debi Gong Li, koja je nastavila ka statusu jedne od najznačajnijih
kineskih glumica i koja je igrala u narednim Zangovim filmovima. Kao
i drugi rani radovi Zanga sa Gong Li, naročito Ju Dou i Podignite crvenu
svetiljku, film Crvena polja otvoreno i prikriveno istražuje opstajanje
feudalizma u Kini. JRos
THE DEAD (1987) Velika Britanija (Liffey, Zenith)

83m Color
MRTVI
Pokojni John Huston posvetio je veći deo svoje karijre filmovima Produkcija: Wieland Schulz-Keil,
baziranim na adaptacijama književnih dela, koji su imali sjajnu podelu Chris Sievernich
i tečno pripovedanje, ali često limitiranih činjenicom da je njegova Scenario: Tony Huston, po priči
privrženost „teškašima“, kao što su Malteški soko, Crvena značka za Jamesa Joycea
hrabrost, Mobi Dik, Čovek koji je hteo da postane kralj, Wise Blood i Fotografija: Fred Murphy
Pod vulkanom, garantovala „verna“ skraćivanja u najboljem slučaju. Originalna muzika: Alex North
Njegov poslednji film Mrtvi, koji je adaptacija poslednje priče u Joycovim Uloge: Anjelica Huston, Donal
„Dablincima“, predstavlja apoteozu ove pozicije: izoluje priču iz zbirke i McCann, Dan O’Herlihy, Donal
Donnelly, Helena Carroll,
onda radi najbolje što može sa onim što je ostalo. Cathleen Delany, Ingrid Craigie,
Radeći po scenariju koji je napisao njegov sin Tony i uzevši svoju Rachael Dowling, Marie
ćerku Anjelicu za ulogu Grette Conroy, Huston se pridržava originala i Kean, Frank Patterson, Maria
većine njegovog dijaloga sa rigoroznom privrženošću i u okviru njegovih McDermottroe, Sean McClory,
Kate O’Toole, Maria Hayden,
poznatih restrikcija jednostavnost i čistoća filma dostižu neku vrstu
Bairbre Dowling
savršenstva. Ukus Irske se oseća skoro bukvalno, a klizeća kamera
Nominacije za Oskara: Tony
Freda Murphya je veoma delikatna. Ovde se može naći i prilična Huston (scenario), Dorothy
adirektnost kao i mirnoća u načinu na koji Huston kontemplira svoju Jeakins (kostim)
sve bližu smrt. JRos
751
SAD (Paramount) 123m FATAL ATTRACTION (1987)
Technicolor FATALNA PRIVLAČNOST
Režija: Adrian Lyne
Reditelj Adrian Lyne je učinio da se muškarci širom sveta vrpolje u
Produkcija: Stanley R. Jaffe,
Sherry Lansing svojim sedištima i dodao je termin „bunny boiler“ engleskom rečniku
Scenario: James Dearden
ovim (budimo iskreni, mizogenim) košmarnim filmom. Dan Gallagher
(Michael Douglas) ima vezu za jednu noć sa koleginicom Alex Forrest
Fotografija: Howard Atherton
(Glenn Close) dok su mu žena i deca na putu. Međutim, Alex želi više
Originalna muzika: Maurice Jarre
od te jedne noći i njena rastuća demencija vezana za odbacivanje
Uloge: Michael Douglas, Glenn
Close, Anne Archer, Ellen Hamilton
konačno izbije u vidu želje da uništi ono što nikada ne može imati:
Latzen, Stuart Pankin, Ellen pravu, sveameričku porodicu iz finog predgrađa. Čini se kao sve što
Foley, Fred Gwynne, Meg Mundy, su energične i nezavisne žene 80-ih ikada želele jeste da budu June
Tom Brennan, Lois Smith, Mike Cleaver, ali pošto im to nije polazilo za rukom, razarač domova im je bilo
Nussbaum, J.J. Johnston, Michael sasvim OK.
Arkin, Sam Coppola, Eunice
Fatalna privlačnost je divan primer šta biva kada visokobudžetni
Prewitt
Holivud iskušava eksploatacijsko tržište. Sa manje atraktivnim
Nominacije za Oskara: Stanley
rediteljem kome je stil iznad suštine, Adrianom Lynom, i bez zvezda kao
R. Jaffe, Sherry Lansing (najbolji
film), Adrian Lyne (režija), James Douglas i Close, ovo bi bio tipičan, prosečan, zamalo pravo za video
Dearden (scenario), Glenn Close distribuciju triler, možda čak reklamiran i kao film klanja. Ali sa tipičnim
(glavna ženska uloga), Anne holivudskim sjajem, film zaslužuje auru poštovanja - ovo ne izgleda
Archer (sporedna ženska uloga), kao horor film, nego kao porodična drama sa elementima trilera i sa
Michael Kahn, Peter E. Berger primesama erotike. Varka je uspela i ovo je bio jedan od najuspešnijih
(montaža)
filmova 1987. godine. MK
Hong Kong (Cinema City, Film SINNUI YAUMAN (1987)

Workshop) 98m Color KINESKA PRIČA O DUHOVIMA
Režija: Siu-Tung Ching
Kada govorimo o snimanju fantazija, Hong Kong može da učini da
Produkcija: Hark Tsui
Holivud izgleda potpuno nemaštovit. Ovaj kultni klasik iz 1987. sugeriše
Scenario: Kai-Chi Yun, po romanu
Songling Pu
kombinaciju Sama Raimija, Jeana Cocteaua, Georgesa Meliesa i Tima
Burtona. Ovo je priča o duhovima, a u isto vreme i ljubavna priča, priča
Fotografija: Poon Hang-Sang
o mačevima i magiji, i komedija. Leslie Cheung igra naivnog, mladog
Originalna muzika: Romeo Díaz,
James Wong uterivača dugova koji se zaljubljuje u jednu zagonetnu lepoticu (Joey
Uloge: Leslie Cheung, Joey
Wong) koja opseda jedan napušteni hram. Nažalost, ona je sablasna
Wong, Wu Ma, Wang Zuxian, Liu sluškinja jednog drevnog duha drveća koji se hrani dušama živih. Tako
Zhaoming sa Taoistom mačevaocem (Wu Ma) koji ga štiti, Cheung kreće u svet
mrtvih da spase svoju ljubav od sudbine gore od smrti. Ovaj film je divan
za gledanje, naročito u somotskim noćnim scenama dok se kosturi
pomeraju, duhovi izlaze da se igraju i izgleda kao da je sve moguće i
da će se verovatno i desiti. Specijalni efekti su stvarno sjajni: ljudi lete
kroz vazduh, njihova odeća leprša, oštrice sevaju na mesečini (radi se o
varkama, a ne optičkim snimcima), jedan zli jezik se odmotava kroz sobu
kao bizarni elastični puž, dok je sam pakao bravurozna soba užasa.
Široka, privlačna groteska filma nije baš efikasna, ali je iznenađujuće
lirska, senzualni romantizam je efektan i toliko je toga u čemu se može
uživati da je ponekad lako zaboraviti nezgrapno pripovedanje. TCh
752
MUJERES AL BORDE DE UN ATAQUE
DE NERVIOS (1988)
ŽENE NA IVICI NERVNOG SLOMA
Zahvaljujući nominaciji za Oskara (prvoj u Almodovarovoj karijeri) za
najbolji film na stranom jeziku, Žene na ivici nervnog sloma potvrdio je
međunarodni status ovog španskog scenariste i reditelja. Film svakako
poboljšava neke od aspekata prethodnih Almodovarovih filmova:
radikalna subjektivizacija osećanja, preterane emocije i bizarna
kombinacija melodrame i komedije.
Premise priče očigledno pripadaju melodrami. Pepa Marckos
Španija (El Deseo, Laurenfilm)
(Carmen Maura) i njen ljubavnik Ivan (Fernardo Guillen), oženjeni
90m Eastmancolor
muškarac, žive od sinhronizacije filmova. Jednog dana on saopštava
Jezik: Španski
da hoće da prekine vezu, ostavljajući poruku na njenoj telefonskoj
Režija: Pedro Almodóvar
sekretaici. Odlučivši da se sretne sa njim poslednji put da bi dobila
Produkcija: Pedro Almodóvar
objašnjenje, Pepa istražuje Ivanov porodični život i otkriva da njegova
Scenario: Pedro Almodóvar
žena, koja je nedavno izašla iz ludnice, planira da ga ubije. Uprkos
Fotografija: José Luis Alcaine
njegovoj izdaji, Pepa trči na aerodrom, odakle on treba da poleti sa
Originalna muzika: Bernardo
svojom novom ljubavnicom i spašava njegov život. U znak zahvalnosti, Bonezzi, C. Curet Alonso, Ventura
Ivan nastoji da izgladi stvar sa Pepom, ali ga ona odbija. Rodríguez
Iako je film pun melodramskih situacija, način na koji ih Almodovar Uloge: Carmen Maura, Antonio
razvija otkriva njegov poseban smisao za humor, baziran uglavnom na Banderas, Julieta Serrano, Rossy
ekscentričnim likovima koji nastanjuju film. Dok je Pepa na telefonu de Palma, María Barranco, Kiti
Manver, Guillermo Montesinos,
i istražuje o njenom nestalom ljubavniku, njen stan se puni raznim Chus Lampreave, Yayo Calvo,
ljudima: dolazi Candela (Maria Barranco), prijateljica koja beži od Loles León, Ángel de Andrés
pandura jer je imala vezu sa šitskim teroristom, mucavi mladić koji López, Fernando Guillén, Juan
želi da rentira stan kada se Pepa iseli i Ivanova luda žena, sa pištoljem Lombardero, José Antonio
Navarro, Ana Leza
u torbici. Svi su jako očajni i sama akumulacija takvog očajanja na
Nominacije za Oskara: Spain
jednom mestu je toliko preterana da možemo samo da se smejemo. (najbolji film na stranom jeziku)
Zbog toga što quid pro quo i vodviljske situacije mogu učiniti da film Filmski Festival u Veneciji:
izgleda kao farsična komedija, tu je Almodovarova sigurna ruka da Pedro Almodóvar (Zlatna Osela—
napravi razliku, sa svojim egzaltacijama kiča, prenaglašenim bojama i scenario)
preuveličavanjima.
Iza urnebesnog humora, Žene na ivici nervnog sloma je potresan
ženski monolog o sreći i usam-
ljenosti. Blago je inspirisan
Cocteauovom dramom Ljudski glas
iz 1930, film predstavlja poligon za
sjajnu Almodovarovu muzu Carmen
Maura. A ne smemo zaboraviti ni
Antonia Banderasa, koji je ovde
napravio važan korak ka interna-
cionalnoj slavii. DD
Holandija / Francuska (Argos, SPOORLOOS (1988)
Golden Egg, Ingrid, MGS, Movie
Visions) 107m Color
NESTAJANJE
Jezik: Holandski / Francuski / „Zlatno jaje“, bestseler iz 1984. koji je napisao holandski novinar i autor
Engleski Tim Krabbe, poslužio je kao predložak za George Sluizerov vrlo hvaljeni
Režija: George Sluizer triler Nestajanje. Kao i knjiga, i film pripoveda priču o Rexu Hofmanu
Produkcija: George Sluizer, (Gene Bervoets), mladom holanđaninu čija devojka Saskia (Johanna ter
Anne Lordon Steege) nestaje na misteriozan način na benzinskoj pumpi u centralnoj
Scenario: Tim Krabbé, George Francuskoj dok je par bio na odmoru. Opsednut otkrivanjem njene
Sluizer, po romanu The Golden
Egg Tim Krabbé
sudbine, mučen sećanjima na njen nestanak, Rex samostalno pokreće
Fotografija: Toni Kuhn
internacionalnu kampanju za nestale osobe koja potpuno zaokupira
Originalna muzika: Henny
njegov život.
Vrienten Godinama kasnije, mnogo nakon gubljenja svakog traga i pošto je
Uloge: Bernard-Pierre policija već zatvorila slučaj, Rex još uvek pretražuje seoske predele iz
Donnadieu, Gene Bervoets, griže savesti i kao posvetu Saskie, otuđujući se i konačno gubeći svoju
Johanna ter Steege, Gwen novu devojku tokom toga. Čovek za koga se nije moglo ni posumnjati
Eckhaus, Bernadette Le Saché,
da je Saskijin otmičar, francuski profesor hemije po imenu Raymond
Tania Latarjet, Lucille Glenn,
Roger Souza, Caroline Appéré, Lemorne (Bernard-Pierre Donnadieu), pojavljuje se sa ponudom da
Pierre Forget, Didier Rousset, sve ispriča, ali samo ako se Rex unapred složi da će proći potpuno isto
Raphaeline, Robert Lucibello, iskustvo kao i njegova devojka. Rex oklevajući pristane jer je najgora
David Bayle, Doumee
stvar „ne znati“. Raymond objašnjava da je on u stvari ubio Saskiju,
ne iz seksualnih ili ličnih razloga, nego čisto zato da bi proverio da li je
sposoban za takav jedan zao čin. Rex uzima sedativ i u predzadnjoj sceni
filma budi se u uskom sanduku, živ sahranjen. Nestajanje se završava
sporim zumiranjem na naslov u novinama koji se tiče misterioznog
„dvostrukog nestajanja“ Rexa i Saskije, dok Raymond kontemplirajući
sedi u svojoj kolibi, a njegova žena, koja ne sumnja ništa, zaliva biljke
koje označavaju neoznačene grobove dvoje ljudi.
Uprkos pridržavanju misterija/horor/suspens forme i njegove
internacionalne promocije i prijema kod publike kao savremenog
hičkokovskog filma, tužna muzika u Nestajanju, melodramski ton
i fokus na subjektivnost pre nego na detekciju, služe da učine
film veoma teškim za analizu u okvirima tradicionalnih žanrova.
Sluzierov film najbolje se uklapa u krug izrazito holandskih
„trilera“, od kojih svaki poseduje jednu suštinski nacionalnu,
kulturološki specifičnu dimenziju. Među ostalim članovima ovog
kruga su i Paul Verhoevenov Četvrti čovek (1983), Dick Maasov
Levi (1983) i Amsterdamned (1987) i u nekoj meri Marleen
Gorrisin Slomljena ogledala (1984). Uprkos njihovoj upotrebi
konvencija iz različitih žanrova i neospornog prisustva autorskih
elemenata u svakom, moguće je identifikovati jednu tematsku
preokupaciju u svim ovim filmovima. Muški protagonista oseća
nesigurnost u pogledu vezivanja sa partnerkom u normalnu vezu,
koja podrazumeva očekivanje ili realnost braka i sve što uz to
ide, a pre svega monogamiju, heteroseksualnost i doživotnu
posvećenost. Kao i u slučaju italijanskog „giallo“, holandski triler
- Nestajanje je najpoznatiji i veoma cenjen primer- nije toliko žanr,
koliko je telo filmova koji se opiru prostoj žanrovskoj definiciji.
SJS
754
755
SAD (Mount) 108m Color BULL DURHAM (1988)
Režija: Ron Shelton BUL DURHAM
Produkcija: Mark Burg,
Thom Mount Reditelj i scenarista Ron Shelton upotrebio je svoje lično iskustvo
Scenario: Ron Shelton drugoligaškog bejzbol igrača da napravi ovu pametnu, seksi komediju
Fotografija: Bobby Byrne i iskoristio je svoj rediteljski prvenac da podeli sa nama svoje strasti za
Originalna muzika: Michael bejzbolom, pohotnim ženama i malim igračima velikog srca.
Convertino Glavni lik u ovom filmu je bejzbol grupi devojka, filozof ameter i
Uloge: Kevin Costner, Susan nesputana, dobro načitana Annie (Susan Sarandon). Ona svake godine
Sarandon, Tim Robbins, Trey izabere po igrača za svoj krevet i da bi imao neke koristi od njene životne
Wilson, Robert Wuhl, William mudrosti (ponekad samo veže svog partnera i čita mu Walta Whitmana).
O’Leary, David Neidorf, Danny
Gans, Tom Silardi, Lloyd T.
Pošto odabere priglupog guštera Ebbya „Nuke“ LaLoosha (Tim Robbins),
Williams, Rick Marzan, George bacača „sa rukom od milion dolara i mozgom od 5 centi“, ona shvata
Buck, Jenny Robertson, Gregory da bi hvatač-veteran koji se bliži kraju svoje karijere, Crash Davis (Kevin
Avellone, Garland Bunting Costner), bio ipak otmeniji izbor. U međuvremenu Crash daje Nuku
Nominacije za Oskara: Ron muške savete, izazivajući nekoliko najsmešnijih situacija dok umoran
Shelton (scenario)
objašnjava o susretima sa medijima i izbegavanju gljivica na nogama, u
kratkim predavanjima usred igre na bacačkom položaju. Prirodno, ovo
je u stvari priča o igri života sa duhovitim, sočnim dijalozima, veoma
zanosnom glumom, zabavnom muzikom i apsolutno vrućim scenama
seksa između Sarandon i Costnera (iako je Robbins bio taj koji joj je
postao partner van filma). AE
Finska (Villealfa) 73m ARIEL (1988)

Eastmancolor
ARIEL
Jezik: Finski
Režija: Aki Kaurismäki Žena (Susanna Haavisto) koja iznenada napušta posao i odlazi sa
Produkcija: Aki Kaurismäki otpuštenim rudarom (Turo Pajala) kaže: „Nadam se da neću zažaliti zbog
Scenario: Aki Kaurismäki ovoga“. Kasnije kada rudar ide u zatvor zbog ubistva koje nije počinio,
Fotografija: Timo Salminen on izjavljuje da nema religiju, nema stalnu adresu, nema porodicu, ni
Uloge: Turo Pajala, Susanna prijatelje. Jedan od njegovih novostečenih krilminalnih kolega gine dok
Haavisto, Matti Pellonpää, Eetu pokušava da zbriše iz države, izgovarajući čuvene reči: „Sahrani mi srce
Hilkamo, Erkki Pajala, Matti na vrhu“.
Jaaranen, Hannu Viholainen, Ako je neko usavršio filmski jezik za izražavanje šaljivosti, to je finski
Jorma Markkula, Tarja Keinänen,
Eino Kuusela, Kauko Laalo, Jyrki
reditelj Aki Kaurismaki. Njegovi filmovi imaju sardonski, ozbiljan, „baš
Olsonen, Esko Nikkari, Marja me briga“ ton, koji stoji naspram stvarne dubine njihove posvećenosti
Packalén, Mikko Remes društvenim marginalcima. Ariel, jedan od njegovih najboljih radova iz
80-ih, je neumoljiva parabola o lošoj sreći koja se dešava običnim
ljudima. Ipak, ovi likovi nikada ne lamentiraju niti protestuju protiv svoje
sudbine. Najviše što očekuju je karta za negde, bilo gde.
U određenim trenucima svoje karijere, Kaurismaki je izgledao,
naročito u svojim javnim pojavljivanjima, neizlečivo neozbiljan. Ali,
sumorni ton Ariela i njegova namerna minimalistička sredstva (koja se
približavaju asketizmu Roberta Bressona) otkrivaju dosta autentičniji
pristup temi. Ariel obećava hipnotičko gledanje i predviđa veličinu koju
će Kaurismaki postići 2002. godine, sa filmom Čovek bez prošlosti. AM
756
THE THIN BLUE LINE (1988) SAD (American Playhouse) 103m
Color
TANKA PLAVA LINIJA
Režija: Errol Morris
Errol Morrisov treći dokumentarac (posle Kapije raja 1978. i Vernon, Produkcija: Mark Lipson
Florida 1981) je privlačna, iako problematična, rekonstrukcija jedne Scenario: Errol Morris
istrage ubistva policajca iz Dalasa 1976. godine. Kao istražilac i Fotografija: Robert Chappell,
novinar koji je dugo radio na tom slučaju, scenarista Moriss je otkrio Stefan Czapsky
uznemirujuće povređivanje pravde time što je osuđen Randall Adams, Originalna muzika: Philip Glass
koji skoro da je došao do pogubljenja, ali ga je ovaj film spasio. Moriss Uloge: Randall Adams, David
ide toliko daleko u svojoj „glava koja govori“ tehnici intervjua da na kraju Harris, Gus Rose, Jackie Johnson,
navlači Davida Harrisa, Adamsovog pratioca u noći ubistva o kome se Marshall Touchton, Dale Holt,
Sam Kittrell, Hootie Nelson,
govori, da uradi nešto slično priznanju. Dennis Johnson, Floyd Jackson,
Ovo drugo dostignuće je upravo to što ovaj film čini toliko važnim. Edith James, Dennis White, Don
Ali, nije loše imati na umu da Morissov visoko selektivni pristup takođe Metcalfe, Emily Miller, R.L. Miller
ostavlja mnoga pitanja bez odgovora. Pitanje motiva je bukvalno
netaknuto, a kvazi-apstraktna rekonstrukcija zločina, u pratnji verovatno
prve efektne filmske muzike koju je komponovao Philip Glass, podstiče
na mnoge metafizičke špekulacije, koje, provokativne koliko jesu,
pretenduju da zasene mnoge stavke o tome šta se zapravo desilo.
Rezultati su uverljivi, čak iako nam daju objektivnu lekciju o
opasnostima uticaja Wernera Herzoga. Širi okviri i prizvuci film noara
odvlače nam pažnju od činjenica o slučaju i ono što se pojavljuje
jesu dva efektna polufilma, a svaki je u sukobu sa onim drugim. Pa
ipak, tu je i Morissovo usavršavanje njegove privrženosti jukstapoziciji
i montaži koja će konačno ubrati plodove u njegovom izuzetnom filmu
iz 1997. Fast, Cheap & Out of Control, u kome uspeva da žonglira sa
kontinuitetima i diskontinuitetima između četiri naizgled nepovezane
glave koje govore, i u brojnim dostignućima njegovih epizoda u TV seriji
First Person (2000), koja je do sad prikazivana u dve sezone. JRos
757
Japan (Akira, Dragon, Nakamura, AKIRA (1988)
Telecom Animation, Tokyo Movie) AKIRA
124m Color
Jezik: Japanski Kacuhiro Otomovo animirano remek-delo Akira je vrh japanske
Režija: Katsuhiro Ôtomo apokaliptičke naučne fantastike. Zaplet je varljivo jednostavan: u haotičnoj
Produkcija: Shunzo Kato, budućnosti Neo-Tokija (nazvan tako jer je zamenio Tokio iz originala koji je
Yoshimasa Mizuo, Ryohei Suzuki uništen misterioznom kataklizmom na kraju XX veka) Kaneda, tinejdžer
Scenario: Katsuhiro Ôtomo, Izô bajkerske bande, nalazi bivšeg najboljeg prijatelja Tecua transformisanog
Hashimoto
u ubistvenog telepatu sa željom i moćima da ubije stotine ljudi. On,
Fotografija: Katsuji Misawa
oklevajući, pristupa grupi terorista koji su protiv vlade i koji su u svojoj
Originalna muzika: Shoji
Yamashiro potrazi za misterioznim Akirom, telepatom moćnijim i od Tecua.
Uloge: Mitsuo Iwata, Nozomu Otomova genijalnost leži u povezivanju apokalipse sa gnevom
Sasaki, Mami Koyama, Tesshô pobunjenih tinejdžera. Zato zamislite tinejdžere kojima telekinetičke
Genda, Hiroshi Ôtake, Kôichi moći narastaju sa emocijama i zamislite da su ti tinejdžeri najbesniji
Kitamura, Michihiro Ikemizu,
Yuriko Fuchizaki, Masaaki Ôkura,
i najogorčeniji mali gadovi koje ste ikada sreli. Mislite o tome, a onda
Tarô Arakawa, Takeshi Kusao, mislite na najepskije scene pustošenja koje biste mogli zamisliti, i
Kazumi Tanaka, Masayuki Katô, dobićete ovaj film. Nalet energije u filmu Akira je 200% adrenaliska
Yôsuke Akimoto, Masato Hirano
vožnja. To predstavlja slatkasti omot za neka ozbiljna istraživanja ideja
i metamorfoza koje zaokupljaju japansku psihu, naročito društveni
kolaps, apatiju i stalnu ambivalentnost prema vojnoj sili. Nije slučajno
da su glavne protivničke snage u priči delikventske tinejdžerske bande,
umišljeni revolucionari i vojska.
Ono čime je Akira najviše ispunjen je društveni strah od omladine,
divlje, haotične koju je nemoguće kontrolisati. Tecuo je besan tinejdžer,
koji ima dovoljno moći da ubije desetine ljudi, i postoji dobar razlog
što su vlada i armija prestravljeni zagonetnim Akirom, koji je zauvek
zamrznut u zaustavljenom detinjstvu. Ovde se radi o adolescenciji koja
prouzrokuje razaranje velikih obima, prizivajući sećanja na atomske
bombe bačene na Japan u Drugom svetskom ratu, i našem neprestanom
strahu od potpunog uništenja. Fascinacija koju japanska pop kultura
gaji prema apokalipsi prevazilazi obično flertovanje sa njom i juri u divlji,
prljavi, majmunski seks kad god ima priliku za to, koji nije baš obavezno
zdrav, ali svakako omogućuje neke sjajne priče. AT
NUOVO CINEMA PARADISO (1988) Italija / Francuska (Cristaldifilm,
Ariane, RAI, TF1) 155m Color
CINEMA PARADISO
Obeležen autobiografskom crtom, ovaj drugi film italijanskog reditelja Režija: Giuseppe Tornatore
Giuseppea Tornatorea je nostalgično prisećanje na njegovo detinjstvo, Produkcija: Mino Barbera, Franco
ali i na one srećne dane pre pojave televizije kada su ljudi imali običaj Cristaldi, Giovanna Romagnoli
da idu u bioskop. Film govori o reditelju koji, nakon što mu majka kaže Scenario: Giuseppe Tornatore
da je Alfredo umro, počinje da se priseća 50-ih, dok je kao dečak živeo Fotografija: Blasco Giurato
u malom selu na Siciliji, gde je skoro sve vreme provodio u Cinema Originalna muzika: Andrea
Paradisu. Tu se sprijateljio sa Alfredom (Philippe Noiret) koji je radio Morricone, Ennio Morricone
za projektorom i koji mu je bio zamena za oca i kome on pomaže kada Uloge: Antonella Attili, Enzo
ovaj oslepi u požaru. Sve se u njihovom selu vrti oko bioskopa, mesta Cannavale, Isa Danieli, Leo
Gullotta, Marco Leonardi, Pupella
zabave, ali i mesta okupljanja i razgovora. Maggio, Agnese Nano, Leopoldo
Ličnosti posetilaca Paradisa su neverovatno šarmantne, naročito Trieste, Salvatore Cascio, Tano
lokalnog sveštenika koji uzima na sebe ulogu cenzora, izbacujući Cimarosa, Nicola Di Pinto, Roberta
„smelije“ scene. U poštovanim tradicijama neorealizma i italijanske Lena, Nino Terzo
komedije, Cinema Paradiso nalazi sjajan balans između humora i Oskar: Italija (najbolji film na
stranom jeziku)
nostalgije. Podsećajući na Truffautov film 400 udaraca (1959), slika
Filmski Festival u Kanu: Giuseppe
srećnog detinjstva koju gaje tonovi filmova otkriva Tornatoreovu
Tornatore (velika nagrada žirija),
zahvalnost majstorima filma. Film je pravi užitak i pun je topline, zajedno sa Trop belle pour toi,
naročito u pogledu odnosa između dečaka i kino-operatera. DD nominacija (Zlatna Palma)
HÔTEL TERMINUS: Francuska / SAD (Samuel

KLAUS BARBIE ET SON TEMPS (1988) Goldwyn, Memory) 267m Color
Jezik: Francuski / Engleski /
HOTEL TERMINUS Nemački / Španski
Marcel Ophuls je izmislio novu vrstu dokumentarca o holokaustu u filmu Režija: Marcel Ophüls
Tuga i sažaljenje, gde pušta da intervjui i montaža govore sami za sebe Produkcija: Marcel Ophüls
bez pomoći naracije iz „off-a“, koju Ophuls smatra presugestivnom za Scenario: Marcel Ophüls
grupno mišljenje i ideologiju. Fotografija: Reuben Aaronson,
Pierre Boffety, Daniel Chabert,
On je uneo još više inovacija u filmu Sećanje na pravdu, unoseći Michael J. Davis, Paul Gonon,
više ličnih reakcija na subjekat filma - Nirnberški proces. U filmu Hotel Hans Haber, Lionel Legros,
Terminus, on je preduzeo radikalni korak koncentrišući četvorosatni Wilhelm Rösing
film na nacistu koji je uspešno izbegavao fotografe tokom svoje karijere. Uloge: Klaus Barbie, Claude
Podjednako nekompromisna bila je rediteljeva ideja da ne koristi snimke Lanzmann, Jeanne Moreau,
Marcel Ophüls
užasa holokausta, smatrajući da su oni izgubili nešto od svog učinka
Oskar: Marcel Ophüls
posle nekoliko decenija prikazivanja. (dokumentarac)
Hotel Terminus mnogo više dobija nego što gubi od činjenice Filmski Festival u Kanu: Marcel
da se protagonista skoro i ne vidi i od Ophulsovog insistiranja na Ophüls (FIPRESCI nagrada),
evociranju zla holokausta kroz verbalna svedočanstva umesto filmskih i zajedno sa Krótki film o zabijaniu
fotografskih dokaza. Njegovi izbori imaju neuobičajenu moralnu jasnoću Berlinski Filmski Festival Marcel
ako čovek veruje da se obim patnji holokausta na kraju opire medijskoj Ophüls (peace film nagrada)
reprezentaciji i da harizma velikog bioskopskog platna neizbežno
rizikuje da istorijskim užasima da estetsku privlačnost. Umetničko delo
u svakom smislu te reči, ovaj film važi za jedan od najrigoroznijih, ali i
najpristupačnijih dokumentaraca o naci eri. DS
759
A FISH CALLED WANDA (1988)
RIBA ZVANA VANDA
Britanac po imenu George (Tom Georgeson), njegova devojka
Amerikanka Wanda (Jamie Lee Curtis), njen Jenki ljubavnik Otto (Kevin
Kline) i Georgov mucavi engleski prijatelj Ken (Michael Palin) pljačkaju
sef sa draguljima. Sumnjičavi i nepoverljivi, oni su svi amateri kriminalci
sa potajnim namerama i alijansama. Tako, Otto i Wanda prevare Georga
nameštajući mu za zločin, mada im Ken slučajno stane na put i sakriva
prljavo stečeno blago u svoj akvarijum.
Kada Georga izvedu pred sud, a branilac mu je frustrirani advokat
Archie (John Cleese), Wanda odlučuje da zavede dobrog branioca da bi
saznala tajnu o ukradenom plenu. Komplikacije se brzo razvijaju, vero-
vatno ne baš tako agresivno smešno kao što su Kenovi pokušaji da se
oslobodi vlasnice psa gospođe Coady (Patricia Hayes), jedinog svedoka
koji povezuje Georga sa zločinom. Dobro je umešano i Ottovo odglumlje-
no gej nabacivanje Kenu, Archijev porodični život, ljubavna afera između
Archija i Wande koju non-stop prekida ljubomorni Otto i finale na aero-
SAD (MGM, Prominent, Star)
dromu - let za lagodnu budućnost kao nagrada za sve učesnike.
108m Technicolor Pljačkaška komedija naravi i ne tako suptilnih angloameričkih
Jezik: Engleski / Italijanski / razlika, ovaj film Charlesa Crichtona svoj uspeh bazira na tretmanu
Ruski stereotipa gangsterskih tipova. Prvi apsurdni motiv dela bazira se na
Režija: Charles Crichton komunikacijskim veštinama čoveka koji ceo život muca (Ken). Onda tu
Produkcija: Michael Shamberg je psihopata-ubica (Otto), koji je prikazan kao preosetljiva budala kojom
Scenario: John Cleese, manipuliše fatalna žena (Wanda) koja ima neverovatnu erotsku slabost
Charles Crichton prema ljubavnim jezicima. Poslednji je ukočeni junak (Archie), povučen
Fotografija: Alan Hume čovek sa velikim strastima, ali i neko ko ima skoro patološki dar da
Originalna muzika: John Du Prez izvuče deblji kraj u baksuznim situacijama.
Uloge: John Cleese, Jamie Lee Šalu na stranu, Riba zvana Vanda nudi trijumfalni povratak
Curtis, Kevin Kline, Michael Palin,
nekadašnje kraljice vriskova Jamie Lee Curtis kao komičarke, dok
Maria Aitken, Tom Georgeson,
Patricia Hayes, Geoffrey Palmer, obezbeđuje odskočnu dasku za Klinovo uzdizanje u krugove glumaca
Cynthia Cleese, Mark Elwes, koje kritičari smatraju vrednim nagrađivanja. Bez ikakvih napora, ali
Neville Phillips, Peter Jonfield, pre svega duhovito, film je podigao karijere Pajtonovaca, Johna Cleesa i
Ken Campbell, Michaela Palina i učinio ih holivudskim zvezdama u žanru. GCQ
Al Ashton, Roger Hume
Oskar: Kevin Kline (sporedna
muška uloga)
Nominacije za Oskara: Charles
Crichton (režija), John Cleese,
Charles Crichton (scenario)
760
THE NAKED GUN (1988) SAD (Paramount) 85m
Technicolor
GOLI PIŠTOLJ
Režija: David Zucker
David Zucker, Jim Abrahams i Jerry Zucker, tim koji stoji iza blokbastera Produkcija: Robert K. Weiss
Ima li pilota u avionu (1980), prvi put je predstavio svetu nesposobnog Scenario: Jerry Zucker, Jim
pandura Franka Drebina (Leslie Nielsen) sa komičnom TV serijom Abrahams, David Zucker, Pat
Policijski odred stvorila zvezdu od Nielsena i dovela do dva nastavka. Proft, po TV seriji Jerry Zuckera,
Pandur koji uvek uhvati svog čoveka, obično potpuno slučajno, Jima Abrahamsa, Davida Zuckera
postavljen je na novi zadatak: treba da vodi istragu o kriminalnom Fotografija: Robert M. Stevens
vođi Victoru Ludwigu (Ricardo Montalban), koji planira da ubije kraljicu Originalna muzika: Ira Newborn
Elizabethu II na bejzbol utakmici. (Šta, očekivali ste da zaplet ima Uloge: Leslie Nielsen, Priscilla
Presley, George Kennedy, Ricardo
smisla?!) Pomaže mu prelepa Jane (Priscila Presley) i niz čudaka, Montalban, O.J. Simpson, Raye
uključujući kapetana Eda Hockena (George Kennedy) i Drebinovog Birk, Susan Beaubian, Nancy
partnera Nordberga (bivša ragbi zvezda O.J. Simpson, šest godina pre Marchand, Jeannette Charles,
njegovog ozloglašenog suđenja). Ed Williams, Tiny Ron, “Weird Al”
Yankovic, Leslie Maier, Winifred
Šale su sve blesavije i blesavije, parodije i gegovi se sve brže nižu
Freedman, Joe Grifasi
u scenariju autorske trojke koji iskrivljuje sve od američke himne do
klasika kao što je Kazablanka (1942). Budalaština - ali u pozitivnom
smislu. JB
BIG (1988) SAD (Fox, Gracie) 104m Color

VELIKI Režija: Penny Marshall
Produkcija: James L. Brooks,
Kada mladi Josh (David Moscow) odbije da se vozi na velikom Robert Greenhut
rolerkosteru, on stavi novčić u vašarsku mašinu za ispunjavanje želja Scenario: Gary Ross, Anne
i poželi da je veliki. Sledećeg jutra, izgleda kao da se Joshu, na neki Spielberg
način, ispunila želja, jer otkriva sebe u telu muškarca od trideset i nešto Fotografija: Barry Sonnenfeld
godina (Tom Hanks). Kada ga majka ne prepozna (i zapravo pomisli Originalna muzika: Howard Shore
da je otmičar njenog sina), on beži od kuće. Veliki Josh mora da ode Uloge: Tom Hanks, Elizabeth
u svet odraslih sasvim sam, samo sa svojom dečačkom nevinošću na Perkins, Robert Loggia, John
raspolaganju. Heard, Jared Rushton, David
Moscow, Jon Lovitz, Mercedes
Iako je Hanks dobio Oskare za najbolju mušku ulogu za svoja sledeća Ruehl, Josh Clark, Kimberlee M.
dva filma, Filadelfija i Forest Gamp, ovo je možda njegova najbolja uloga. Davis, Oliver Block, Erika Katz,
Savršeno otkrivajući manire predadolescenta (Hanks je posmatrao Allan Wasserman, Mark Ballou,
mladog „sebe“, Davida Moscowa kako igra sa Jared Rushtonom, i Gary Howard Klar
kopirao ga je), Hanks pretvara preraslog Josha u džigljavo nevinašce Nominacije za Oskara: Gary
Ross, Anne Spielberg (scenario),
koje uverljivo šarmira sve na svom putu do posla - naravno u kompaniji
Tom Hanks (glavna muška uloga)
za igračake. Iako je kraj pomalo limunadast, reditelj Penny Marshall u
svim ostalim trenucima drži plačljivost na minimumu i uspeva da dobije
maksimum humora od svojih glumaca, naročito u kombinaciji Hanksa
i Rushtona (koji igra Joshovog drugara iz škole) i uzimanjem u podelu
Roberta Loggiu (kao vlasnika firme za igračke) i Johna Hearda (koji igra
Joshovog ubedljivog poslovnog rivala). JB
761
SAD / Velika Britanija (Lorimar, DANGEROUS LIAISONS (1988)
NFH, Warner Bros.) 119m
Eastmancolor
OPASNE VEZE
Režija: Stephen Frears Christopher Hampton sam je preveo svoju poznatu dramu Les Liasons
Produkcija: Norma Heyman, Dangereuses (baziranu na romanu Choderlosa de Laciosa) u Opasne
Hank Moonjean veze, raskošnu, dekadentnu dramu o francuskoj seksualnoj intrizi iz
Scenario: Christopher Hampton, XVIII veka, koju je na veliko platno postavio Stephen Frears.
po romanu Choderlosa de
Ovaj film u potpunosti pripada Glenn Close u ulozi otrovne Marquise
Laclosa i predstavi Christophera
Hamptona de Merteul, kojoj je glavno zadovoljstvo u njenom bogataškom,
Fotografija: Philippe Rousselot dosadnom životu da kuje zavere sa podjednako zlim Vicontom de
Originalna muzika: George Valmontom (John Malkovich). Njihova najnovija spletka uključuje devicu
Fenton Cecile (Uma Thurman) i poštenu Madame de Tourvel (Michelle Pfeiffer),
Uloge: Glenn Close, John ali Valmontovi pokušaji da ih obe iz ličnog zadovoljstva uništi postaju
Malkovich, Michelle Pfeiffer, komplikovani kada se zaljubi u Madame koja ništa ne sumnja.
Swoosie Kurtz, Keanu Reeves,
Uma Thurman, Paulo Abel Do Reditelj nas vodi u budoare i salone imućne aristokratije, koji su svi
Nascimento, François Lalande podjednako ispunjeni elegancijom i izopačenošću. Glenn Close ima
Oskar: Norma Heyman, Hank savršeno otrovan jezik, Malkovich je i zavodljiv i ljigav, a podela je
Moonjean (najbolji film), zaokružena neobičnim izborom Keanu Reevesa za Chevaliera Dancenya,
Christopher Hampton (scenario), samo jednog od nesrećnika uhvaćenih u Valmontove mahinacije. Lep
Stuart Craig, Gérard James
(umetnički direktor), James pogled na požudu, izdaju i krivicu, Opasne veze je podjednako raskošno
Acheson (kostim) postavljen i prelepo prikazan. JB
Nominacije za Oskara: Glenn
Close (glavna ženska uloga),
Michelle Pfeiffer (sporedna
ženska uloga), George Fenton
(muzika)
Japan (Ghibli) 93m Technicolor HOTARU NO HAKA (1988)

Jezik: Japanski GROB SVITACA
Režija: Isao Takahata
Obraćajući posebnu pažnju na veštinu i dizajn koji nedostaju u toliko
Produkcija: Tohru Hara
mainstream zapadnjačkih animacija, nekoliko japanskih animatora
Scenario: Isao Takahata, po
romanu Akiyukia Nosaka promenilo je tradicionalnu dečiju prirodu crtanih filmova (bar ih tako
Originalna muzika: Yoshio često vide) u velika dostignuća koja se ravnaju sa visokobudžetnim
Mamiya igranim filmovima. U stvari, kao što je pokazao Isao Takahatin Grob
Uloge: Tsutomu Tatsumi, Ayano svitaca, ponekad ovi animirani filmovi nadmašuju svoje igrane
Shiraishi, Yoshiko Shinohara, ekvivalente, pronalazeći narativnu slobodu, emocionalnu iskrenost i veći
Akemi Yamaguchi, Rhoda smisao za umetničku kontrolu na prostoru dvodimenzionalne scene.
Chrosite, Amy Jones, J. Robert
Spencer, Veronica Taylor
Užasavajuća i bolna priča o užasima rata, film prati dvoje japanske
dece koji su ostali siročići posle bombardovanja njihovog sela u toku
Drugog svetskog rata. Film izgleda manje zainteresovan za optuživanje
vojske za zločine u ime bitke i više je zainteresovan za prikazivanje često
nemih žrtava rata, dece ostavljene da se staraju o sebi dok se pakao
spušta sa neba. Interesantno je da je Grob za svice debitovao u paru sa
Hajao Mijazakijevim mnogo laganijim filmom Moj komšija Totoro i zaista
je teško zamisliti publiku sastavljenu od dece, a da ne pominjemo
odrasle, kako proživljava ovaj moćni i uznemiravajući film bez tuge koja
ih obuzima u naizgled neizbežnom ljudskom konfliktu. JKl
762
TOPIO STIN OMICHLI (1988) Francuska / Grčka / Italija
(Basic, ETI, French Film Center,
PEJZAŽI U MAGLI Paradise) 127m Color
U uvodnom kadru Teo Angelopulosovog filma Pejzaži u magli, mali Jezik: Grčki
dečak Aleksandar (Michalis Zeke) i njegova sestra u pubertetu Voula Režija: Theo Angelopoulos
(Tania Palaiologou) izbiju iz mraka i priđu kameri. Stanu. Kamera polako Produkcija: Theo Angelopoulos,
počinje da kruži oko njih. Ona: „Plašiš li se?“ On: „Ne“. Iznenada oni Eric Heumann, Stéphane Sorlat
počinju da hodaju, sada brže, ka železničkoj stanici koju možemo videti Scenario: Theo Angelopoulos,
u daljini. Tonino Guerra, Thanassis Valtinos
Ovaj kadar koji traje jedan minut je zapanjujući i postavlja model za Fotografija: Yorgos Arvanitis
mnogo toga što će uslediti. Ljudi i vozila se uporno drže svojih puteva, ne Originalna muzika: Eleni
Karaindrou
obraćaju pažnju ni na šta drugo, ponekad zastanu, ponekad promene
Uloge: Tania Palaiologou, Dimitris
brzinu. Pusti ili mračni pezjaži sa jednom jedinom jasno istaknutom Kaberidis, Vassilis Kolovos,
osobinom. Grub prirodni zvuk zamenjen, kako se scena prazni, sa Gerasimos Skiadaressis, Stratos
intenzivnom muzikom Eleni Karaindrou. I nadasve, kamera Đorđosa Tzortzoglou, Michalis Zeke
Arvinitisa koja kruži, ide napred i povlači se u ritmu i sa namerom Filmski Festival u Veneciji: Theo
koja se uvek razlikuje od radnje, uvek dopisujući radoznalost, strast, Angelopoulos (Srebrni Lav),
(OCIC nagrada), zajedno sa La
mudrost i patos Angelopulosovog pogleda.
Leggenda del Santo Bevitore
Takvi modeli daju izgled i oblik namerno tankim i otvorenim
Berlinski Filmski Festival Theo
događajima u zapletu: deca beže od kuće i pokušavaju da se vozom Angelopoulos (interfilm nagrada—
dokopaju Nemačke da bi našli oca koji možda i ne postoji i usput sreću forum of new cinema)
strance koji su radi da im pomognu ili koji im prete. Pejzaži u magli je
sumoran ali likujući „road“ film, negde između Rossellinijevih posleratnih
hronika fragmentacije i panoramama sa pejzažima o šupljem „novom
Skoro da se ništa nikada ne povezuje u ovim neimenovanim prostorima
i mestima između Atine i nemačke granice: dok Voula i Aleksandar
stoje u dvorištu, ispred njih je traktor koji ispreže umirućeg konja, a
iza njih iz kadra izlaze svatovi pevajući i igrajući. Samo u nesigurnom
odnosu između Voule i putujueg svirača Oresta (Stratos Tzortzoglou)
slika počinje da bruji tenzijom privlačnosti i odbijanja. Ali, samo na
kratko: opet će ova deca hodat, zastati i nastaviti brže niz beskrajni
drum, dok se kamera podiže visoko u hladne visine, a Orest mahne dva
puta za zbogom - nikome. AM
763
Poljska (Polish TV) 53m color DEKALOG, JEDEN (1988)
Jezik: Poljski DEKALOG
Režija: Krzysztof Kieslowski
Poljski reditelj Krzysztof Kieslowski je bio jedan od onih retkih reditelja
Produkcija: Ryszard Chutkowski
koji je uspevao da pomeša politiku, komediju, religiju, tragediju
Scenario: Krzysztof Kieslowski,
Krzysztof Piesiewicz
i metafiziku u svojim radovima, a da ne ispadne ni pretenciozan ni
Fotografija: Wieslaw Zdort
blesav. Ali nažalost, baš kada je počeo da oseća ukus internacionalnog
Originalna muzika: Zbigniew
uspeha, iznenada je umro 1996, u svojoj 54. godini. Bez sumnje, on je
Preisner u svojoj kratkoj karijeri ostvario mnogo više nego što je većina reditelja
Uloge: Henryk Baranowski, mogla sanjati da postigne.
Wojciech Klata, Maja Iako je Kieslowski bio autor mnogih remek-dela, među kojima su
Komorowska, Artur Barcis, Dvostruki život Veronike (1991) i trilogija Tri boje (Plavo 1993, Belo 1994,
Maria Gladkowska, Ewa Kania,
i Crveno 1994), Dekalog bi mogao biti njegov najdublji, najvišeslojniji i
Aleksandra Kisielewska,
Aleksandra Majsiuk, Magda najsavršeniji rad. Originalno snimljen za poljsku televiziju, Dekalog je
Sroga-Mikolajczyk kolekcija kratkih filmova u trajanju od 10 sati, gde je svaki ambiciozno
baziran na jednoj od deset božjih zapovesti i svaki je smešten u isti
sumorni varšavski blok.
Mnogi od ranijih radova Kieslowskog indirektno progovaraju o
političkoj realnosti u Poljskoj u to vreme, ali sa ovim filmom reditelj je
krenuo na nešto grandioznije i univerzalnije. Zbirka priča se odnosi
na koncepte sudbine, vere i sreće kroz preseke različitih života (dece,
roditelja, braće i sestara i stranaca), težeći da osvetli nevidljive niti koje
nas povezuju, ali i osećanja i verovanja koja nas spajaju sa višom silom.
U jednoj od priča, otac i sin razmatraju položaj boga u vremenu u
kome dominira tehnologija. U jednoj drugoj, doktor razmatra o etičnosti
održavanja bolesnika na aparatima, kada će njegov život ili smrt zauvek
promeniti komplikovanu budućnost njegove zabrinute žene. Dva brata
pokušavaju da odaju počast njihovom otuđenom ocu brinući o njegovoj
neprocenjivoj kolekciji poštanskih maraka. Jezivo ubistvo dovodi u
pitanje etičnost smrtne kazne. Svaka epizoda fokusira se uglavnom na
situaciju u porodici kojoj se ništa ne može zameriti, na duboke dileme
iz kojih nema ispravnih ni pogrešnih izlaza, a Kieslowski pažljivo prati
različite staze kojima njegovi likovi kreću.
Iako se svaki od segmenata Dekaloga može pripisati po jednoj od
deset božjih zapovesti, veza je retko kada jasna ili očigledna. Izgleda da
je Kieslowski bio više zainteresovan za način na koji su ta drevna pravila
primenjiva kada se razmatraju u ne baš uvek pripremljenim kontekstima
savremenog, svakodnevnog života. Svaka priča deli određenu tematsku
sličnost, čak i kada poseduju blago drugačiju estetiku. Kao i sa
njegovom kasnijom trilogijom Tri boje, različite epizode Dekaloga dele
i neke iste glumce, čije prisustvo pomaže da se povežu različite (i bez
izuzetka zanimljive) priče.
Radeći u tandemu sa svojim redovnim scenaristom Krzysztofom
Piesiewiczem, sa kompozitorom Zbigniewom Preisnerom (koji je stvorio
mirnu, minimalističku muziku) i devet različitih direktora fotografije,
Kieslowski postiže retko veliki uspeh - raznoliku antologiju povezanu
nevidljivim nitima koja se približava više nego bilo koji film značenju
čovekovog postojanja. Upečatljiv, inteligentan i poetičan, Dekalog je
pravo umetničko delo koje podučava čak i dok zabavlja. JKl
764
SAD (Fox, Gordon, Silver) 131m
Color
Italijanski
Režija: John McTiernan
Produkcija: Lawrence Gordon,
Joel Silver
Scenario: Jeb Stuart, Steven E.
de Souza, po romanu Nothing
Lasts Forever Roderick Thorp
Fotografija: Jan de Bont
Originalna muzika: Michael
Kamen
Uloge: Bruce Willis, Bonnie
Bedelia, Reginald Veljohnson,
Paul Gleason, De’voreaux White,
DIE HARD (1988) William Atherton, Hart Bochner,
James Shigeta, Alan Rickman,
UMRI MUŠKI Alexander Godunov, Bruno Doyon,
Andreas Wisniewski, Clarence
Pre Umri muški, Willis je bio poznat u TV seriji Moonlighting (Slučajni Gilyard Jr., Joey Plewa, Lorenzo
partneri) i Sastanak sa nepoznatom, ali posle velikog uspeha ovog Caccialanza
filma, zasluženo postaje jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda. Nominacije za Oskara: Stephen
Njegov šmekerski šarm udahnjuje život liku Johnu McClaneu, Hunter Flick, Richard Shorr
njujorškom panduru koji posećuje svoju otuđenu ženu Holly (Bonnie (specijalni zvučni efekti), Richard
Edlund, Al Di Sarro, Brent Boates,
Bedelia) u njenoj kancelariji u Los Anđelesu, baš kada zgradu zauzima
Thaine Morris (specijalni vizuelni
grupa neumoljivih terorista koje vodi Hans Gruber (Alan Rickman). Dok efekti), Frank J. Urioste, John F.
su svi radnici iz kancelarije, koji su ostali do kasno zbog božićne proslave Link (montaža), Don J. Bassman,
koju je organizovala firma, zgurani u jedan deo zgrade od strane loših Kevin F. Cleary, Richard Overton,
Al Overton Jr. (zvuk)
momaka, naš junak je slobodan i trči kroz delom nedovršeni toranj.
Po njegovim sopstvenim rečima on je „muva u medu, čir na dupetu“
teroristima, kojima nije jasno ko ih napada, ni kako se oslobodio.
Reditelj McTiernan, koji je pre toga bio kormilar Schwarzeneggerovog
SF akcionog filma Predator, nakrcao je svoju avanturu u neboderu
eksplozijama, tučama i neumornom acijom, dok naš antiheroj (on puši,
psuje i krvavo se rešava negativaca) sređuje teroriste prisluškukući
njihove voki-tokije u nameri da otkrije njihove pokvarene planove.
McTiernan, zajedno sa piscima Jebom Stuartom i Stevom DeSouzom
(koji su adaptirali roman Rodericka Thorpa), efektno redefiniše akcioni
film kao armiju sastavljenu od jednog čoveka. Willis se probija kroz
seriju pametno rešenih scena i posledica (kada junak skine svoje cipele
i čarape na početku filma da se izbori sa umorom od dugog leta, prosto
znate da će njegove bose noge poslužiti kao pokretač zapleta kasnije, i
tako i bude), njegova potkošulja postaje sve prljavija. Njegov jedini ortak
je nespretni pandur (Reginald Veljohnson) sa kojim komunicira radiom,
dok je većina ostalih policajaca i federalnih agenata ili previše glupa ili
su laki na obaraču da bi shvatili šta se dešava.
McClane, koga Bruce Willis sjajno igra kao tipa koji bi rado bio
na nekom drugom mestu, heroj je 90-ih koji je nastavio da izgovara
svoje „jipi-jea, pizda ti materina“ fraze u tri zanimljiva nastavka. Pravi
rolerkoster od filma. JB
Jugoslavija / Velika Britanija / DOM ZA VEŠANJE (1988)
Italija (Forum Sarajevo, Ljubavny Jedan od najpoznatijih svetskih filmskih kritičara današnjice tvrdi da
Film, P.L.B. Film, Smart Egg
Pictures, Televizija Sarajevo) bogatstvo ovog filma u stvari predstavlja njegov najveći hendikep!? Čovek
136m Color se požalio da u njemu ima mnogo likova, mesta i situacija i da je sasvim
Jezik: Romski, Srpsko-Hrvatski, lako izgubiti se u toj gunguli! Nisam mogao, a da se ne prisetim onog
Italijanski, Engleski čuvenog dijaloga iz Formanovog Amadeusa (1984) kada nadmeni car,
Režija: Emir Kusturica hvaleći Mozartovu operu, ipak primećuje da u njoj ima malo više nota,
Scenario: Gordan Mihić, Emir našta mu je Mozart onako bahato uzvratio: „Which few did you have in
Kusturica mind, Majesty?”. U ovom filmu nema ničeg suvišnog, uključujući tu svih
Fotografija: Vilko Filač 25 glavnih glumaca, par stotina statista, simpatičnu ćurku i sve golubove
Muzika: Goran Bregović ispred milanskog Duoma: izbaci jednog i čitava struktura će se raspasti
Uloge: Davor Dujmović, Bora kao kula od karata. Dom za vešanje nije ništa drugo do perfektni sklad
Todorović, Ljubica Adžović,
Husmija Hasimović, Sinolička narativnog i lirskog, filozofskog i vulgarnog, lepog i ružnog, u smislu
Trpkova, Zabit Memedov, Elvira jednog zaokruženog estetskog sistema.
Sali, Suada Karišik Gordan Mihić i Kusturica su, u suštini, napisali jednu drevnu priču
Filmski Festival u Kanu: Emir o tragičnom junaku Perhanu (Davor Dujmović) koji odrasta sa svojom
Kusturica (režija), nominacija bakom, lokalnom vračarom, hromom sestrom, čiji problem sa nogom
(Zlatna Palma)
će biti osnovni pokretač fabule, i problematičnim ujakom Merdžanom,
duboko predanom kocki, piću i maltretiranju svojih bližnjih. Perhan
odlučuje da krene u Italiju sa prevarantom Ahmedom (Bora Todorović), koji mu obećava da će njegovoj
sestri tamo omogućiti operaciju koja bi trebalo da reši njen problem sa nogom. Pri tom ostavlja Azru, devojku
u koju je zaljubljen i kojoj obećava da će se brzo vratiti i oženiti je. I tu sve kreće po zlu: sudbina menja
Perhana umesto da on promeni nju. Vedra i na momente urnebesno smešna priča se pretvara u noćnu moru
koja uključuje trgovinu belim robljem, šekspirovski tragičnu ljubavnu priču i neumitni Perhanov sunovrat -
faustovsku transformaciju mitskih razmera.
Kusturicin rediteljski postupak je pun filmskih citata, omaža Tarkovskom (scena na reci), Felliniju (nesrećna
ćurka), Chaplinu (Perhan), Bunuelu (baka u snu sa klupkom vunice). Divnom Filačovom fotografijom uokvirena
je skoro renesansna postavka pojedinih scena ispunjenih sa pregršt transcedentnih i oniričkih simbola kao
što su mladin leteći veo, bela guska, levitacija umiruće mlade, telekinetičke Perhanove akrobacije, kuća
koja lebdi u vazduhu. Kada god Kusturica želi da predje na drugu stranu, da nam dočara ideju onostranog,
on uglavnom oslobadja stvari i ljude zemljine teže, vitla ih po vazduhu i neretko im daje ikarovska svojstva
visokog leta u koji vrlo često nije uračunata cena surovog pada.
Sam Kusturica nije imao tih problema: dobio je nagradu žirija u Kanu i ovo je bio jedan od najgledanijih
filmova svih vremena kod nas, Crna mačka beli mačor je verovatno njegov najpopularniji film u inostranstvu,
a Andergraund će pokupiti najviša priznanja svetske filmske kritike. AŠ
766
SAD (Amblin, Silver Screen,
Touchstone) 103m Color
Produkcija: Frank Marshall,
Robert Watts
Scenario: Jeffrey Price, Peter
S. Seaman, po romanu Who
Censored Roger Rabbit? Gary K.
Wolfa
Fotografija: Dean Cundey
Originalna muzika: Alan Silvestri
Uloge: Bob Hoskins, Christopher
Lloyd, Joanna Cassidy, Charles
Fleischer, Stubby Kaye, Alan
Tilvern, Richard LeParmentier,
Lou Hirsch, Betsy Brantley, Joel
Silver, Paul Springer, Richard
Ridings, Edwin Craig, Lindsay
Holiday, Mike Edmonds
Oskar: Charles L. Campbell, Louis
L. Edemann (specijalni zvučni
efekti), Ken Ralston, Richard
Williams, Ed Jones, George Gibbs
(specijalni vizuelni efekti), Arthur
Schmidt (montaža), Richard
Williams (nagrada za specijalno
dostignuće —animacija i kreacija
crtanih likova)
Nominacije za Oskara: Elliot
Scott, Peter Howitt (umetnički
WHO FRAMED ROGER RABBIT (1988) direktor), Dean Cundey
(fotografija), Robert Knudson,
KO JE SMESTIO ZEKI RODŽERU John Boyd, Don Digirolamo, Tony
Dawe (zvuk)
Iako su animacije i igrani film i ranije učestvovali zajedno na velikom
platnu, a najpoznatija je scena u kojoj miš Jerry (iz crtanog Tom i Džeri)
igra sa Gene Kelly u Anchors Aweigh (1945), reditelj Robert Zemeckis
i direktor animacije Richarad Williams vešto su pomešali dve vrste u
celovečernji komični triler koji još uvek izgleda tehnički savršen, dve
decenije nakon što je napravljen.
Naprasiti, otrcani privatni detektiv Eddie Valiant (Bob Hoskins) ne
podnosi Toonse, animirane likove koji žive u predgrađu Los Anđelesa
po imenu Tuntaun. Tako da je više nego nezadovoljan kada ga šef
filmskog studija Marvin Acme (Stubby Kaye) unajmi da proveri aktivnosti
njegove zvezde, seksi animirane ribice Jessice Rabitt (sa seksi glasom
Kathleen Turner). Eddie je još manje impresioniran njenim usplahirenim
mužem zecom Rogerom (glas Charlesa Fleischera ), naročito kad ovaj
nezgrapno spojeni par uleti u urnebesnu zbrku ubistva i ucene.
Pametno urađenih likova, i ljudskih i animiranih, i duhovito napisan
od strane Jeffreya Prica i Petera S.Seamana , film Ko je smestio zeki
Rodžeru je akciona komedija potpuno u stilu crtanih filmova Warner
Brothers-a, kojima je ovo inače omaž : film je prepun zabave, divno
nadrealan i može se gledati iznova i iznova. JB
767
SAD (Mirage, Star II) 133m Color RAIN MAN (1988)
Režija: Barry Levinson KIŠNI ČOVEK
Produkcija: Mark Johnson
Brojni pisci i reditelji petljali su sa scenariom Kišnog čoveka pre nego što
Scenario: Ronald Bass,
Barry Morrow
je reditelj Barry Levinson preuzeo stvar u svoje ruke. Mnogi su verovali da
Fotografija: John Seale
je priča o prodavcu polovnih automobila, koji pokušava da se sprijatelji
sa svojim autističnim bratom na proputovanju kroz državu ne bi li se
Originalna muzika: Ian Gillan,
Roger Glover, Doc Pomus, Hans dokopao njegovog multimilionskog nasleđa, preteška da se postavi na
Zimmer veliko platno. I Hoffman i Cruise, su izgledali zabrinuti ishodom filma pa
Uloge: Dustin Hoffman, Tom su mu tokom snimanja nadenule nadimak „Dva šmokljana u autu“.
Cruise, Valeria Golino, Gerald R. Sva sreća da Levinson nije ustuknuo pred idejom o pravljenju filma
Molen, Jack Murdock, Michael sa malo dramatike, fokusirajući se umesto toga na razvoj ljudskosti koja
D. Roberts, Ralph Seymour,
Lucinda Jenney, Bonnie Hunt,
leži u samom srcu filma. Putujući po zemlji sa autističnim Raymondom
Kim Robillard, Beth Grant, Dolan (Hoffman), jer Raymond ne želi da leti, Charlie Babbitt (Cruise) postepeno
Dougherty, Marshall Dougherty, počinje da shvata brata koga jedva poznaje i tokom procesa razvija
Patrick Dougherty, John-Michael osećaj poštenja koji ranije nije posedovao. Hoffman hvata autizam svog
Dougherty lika bez preterivanja sa tikovima, ali je najimpresivniji Tom Cruise, koji se
Oskar: Mark Johnson (najbolji dobro drži pored iskusnijeg glumca i majstorski opisuje plitkog čoveka
film), Barry Levinson (režija),
Ronald Bass, Barry Morrow koji na kraju nalazi malo dubine u svom životu. JB
(scenario), Dustin Hoffman (glavna
muška uloga)
Nominacije za Oskara: Ida
Random, Linda DeScenna
(umetnički direktor), John Seale
(fotografija), Stu Linder (montaža),
Hans Zimmer (muzika)
Berlinski Filmski Festival Barry
Levinson (Zlatni Medved),
(nagrada žirija čitalaca Berliner
Morgenposta)
768
UNE AFFAIRE DE FEMMES (1988) Francuska (A2, Camélia, La Sept,
MK2, Sofinergie) 108m Color
ŽENSKA POSLA
Jezik: Francuski
Claude Chabrolov uspešni i generalno nekarakteristični film epohe Režija: Claude Chabrol
(koji je pomalo na engleskom pogrešno naslovljen) smešten je u Produkcija: Marin Karmitz
okupiranu Francusku tokom Drugog svetskog rata i urađen po motivima Scenario: Claude Chabrol, Colo
knjige advokata Francisa Szpinera. Film pruža uverljiv i potpuno Tavernier, po romanu Francis
nesentimentalan prikaz domaćice i majke (Isabelle Huppert) u malom Szpiner
selu blizu Dipea, koja izvrši abortus i zbog toga treba da ide na giljotinu. Fotografija: Jean Rabier
Udata za francuskog vojnika (Francois Cluzet) koji je u logoru za Originalna muzika: Matthieu
zatvorenike, ona ne želi da spava s njim posle njegovog povratka. Ona Chabrol
uskoro postaje hraniteljica porodice, jedna čvrsta i izdržljiva žena koja, Uloge: Isabelle Huppert,
François Cluzet, Nils Tavernier,
takođe, pomaže i drugim ženama. Marie Trintignant, Dominique
Napisan u saradnji Chabrola i Cola Taverniera O’Hagana i baziran Blanc, Lolita Chammah, Aurore
na stvarnim događajima, ovaj film potpuno iskupljuje Chabrola za Tuđu Gauvin, Guillaume Foutrier,
krv (1984), njegov najgori film adaptiran prema romanu Simone de Nicolas Foutrier, Marie Bunel,
Dani, François Maistre, Vincent
Beauvoir i smešten u Pariz tokom istog perioda nemačke okupacije.
Gauthier, Franck de la Personne,
Film najavljuje njegov odlični dokumentarac iz 1993, koji je takođe o Caroline Berg
ovom periodu, Oko Vičija. Ovde su njegov mizanscen i manipulisanje Filmski Festival u Veneciji:
glumom i prostorom majstorski. JRos Isabelle Huppert (Volpi cup—
glavna ženska uloga), zajedno
sa Shirley MacLaine for Madame
Sousatzka
DROWNING BY NUMBERS (1988) Velika Britanija / Holandija

118m Color (Kodak)
DAVLJENJE PO BROJEVIMA
Jezik: Engleski
Najveći britanski „umetnički“ reditelj, Peter Greenaway, poigrava se sa Režija: Peter Greenaway
našim moralom i emocijama u ovoj priči tri generacije žena, koje sve Produkcija: Peter Jaques, Kees
nose ime Cissie Colpitts i sve žele da utope svoje neverne muževe. Bez Kasander, Denis Wigman
otkrivanja mnogo detalja, njihov zadatak je olakšan jer svaka od njih Scenario: Peter Greenaway
ima veoma poseban odnos sa islednikom Madgettom, koga sjajno igra Fotografija: Sacha Vierny
legendarni, karakterni glumac Bernard Hill (Gospodar prstenova,Titanik). Originalna muzika: Michael
Sa inspirativnom ženskom podelom koju čine Joan Plowright, Juliet Nyman
Stevenson i Joely Richardson, Greenawayeva uznemiravajuća crna Uloge: Joan Plowright, Juliet
komedija poigrava se sa ubistvom pomoću vode. Stevenson, Joely Richardson,
Bernard Hill, Jason Edwards,
Ovaj vizuelno uzbudljiv film nekoga uznemirava dok neki nalaze Bryan Pringle, Trevor Cooper,
uživanje u njemu. Kao i njegov prvi značajniji film Crtačev ugovor, i ovaj David Morrissey, John Rogan,
je zbunjujući, zanosan i varljivog značenja. Poput filma A Zed and Two Paul Mooney, Jane Gurnett,
Noughts, i ovaj film je često farsičan u svom otkrivanju Engleske koju Kenny Ireland, Michael Percival,
Joanna Dickens, Janine Duvitski
normalno ne vidimo. Da bi se potpuno uživalo u ovako sjajnoj podeli, od
Filmski Festival u Kanu: Peter
pomoći je setiti se da je ovaj film sazdan od igri reči, spiskova, moralnih
Greenaway (umetnički doprinos),
oboljenja i još po nečeg. U stvarnom snimanju ovog filma, lokacije su Peter Greenaway (nominacija
bile opustošene stravičnim olujama iz 1987. Ovo je značilo da scene Zlatna Palma)
nisu u potpunosti odgovarale priči, ali zahvaljujući neverovatnom radu
direktora fotografije (Sacha Vierny), promene u scenografiji su izgledale
kao deo Greenawayeve igre. KK
769
Čehoslovačka / Švajcarska NECO Z ALENKY (1988)
/ Velika Britanija / Nemačka
(Channel Four, Condor,
ALISA
Hessischer Rundfunk, SRG) 86m Na svoj karakteristično bizaran i izuzetno maštovit način, češki
Eastmancolor animator, reditelj i čudesni tvorac lutaka, Jan Svankmajer hvata duh
Jezik: Češki / Engleski priče Lewisa Carrolla „Alisa u zemlji čuda“, ipak uspevajući da istakne
Režija: Jan Svankmajer nekoliko „odraslih“ i kulturološki specifičnih tema. Svankmajer, koji je
Produkcija: Peter-Christian kreativna sila mnogih čeških proslavljenih kratkih filmova među kojima
Fueter
su Mužnosti dialogu (1982), Do pivnice (1983) i Kyvadlo, jama a nadeje
Scenario: Jan Svankmajer, po
romanu Alice in Wonderland
(1983), ovde pronalazi idealnu inspiraciju u protonadrealističkoj priči o
Lewisa Carrolla maloj Alici (koju igra mlada Kristyna Kohoutova, kao jedini ljudski član
Fotografija: Svatopluk Maly podele, osim u scenama kada je transformisana u majušnu kinesku
Uloge: Kristyna Kohoutová lutku), koja ulazi u svet čudnih bića i životinja i neprestano preispituje
(ne)logičnost svega onoga sa čim se susreće.
U Svankmajerovoj zamisli, potrošni materijali pokućstva (kao čarape,
tegle i dugmići) postaju sirovina za gotičku raskoš. A poznati Carrollovi
likovi, kao Beli Zec, Ludi Šeširdžija i Martovski Zec, ovde su više jezivi
nego šarmantni. Kako piše jedan kritičar: „Oni su delom začarani, delom
zabrinuti, a postoji i nagoveštaj morfologovog uticaja u njima, trag
formaldehida“. Međutim, Alisa je na kraju krajeva manje adaptacija, a
više vežba autorstva, u kojoj Svankmajer nalazi nove načine da tretira
svoje poznate opsesije nehumanošću rutine i vulgarnosti i opasnosti od
prejedanja. SJS
SAD/Velika Britanija (PolyGram, BATMAN (1989)

Warner Bros.) 126m Technicolor
BETMEN
Režija: Tim Burton
Produkcija: Peter Guber, U ovoj „blockbuster“ verziji Bob Kaneovog klasičnog stripa, reditelj
Jon Peters Tim Burton ponovo osmišljava naslovnog superheroja Batmana (koji je
Scenario: Sam Hamm, Warren poslednji put viđen na ekranu u kič TV inkarnaciji 60-ih), kao mračnog i
Skaaren, Bob Kane razdiranog unutrašnjim sukobima.
Fotografija: Roger Pratt Michael Keaton igra napaćenu dušu, Bruca Waynea, sumornog
Originalna muzika: Danny čoveka koji je kao dete video kako mu roditelje ubijaju pljačkaši u
Elfman, Prince mračnoj ulici. Kao industrijalista-multimilioner tokom dana, on noću
Uloge: Michael Keaton, Jack navlači na sebe plašt, masku i čizme do kolena i postaje Batman koji
Nicholson, Kim Basinger, Robert
Wuhl, Pat Hingle, Billy Dee
ispravlja nepravde sumornog, gotičkog grada Gothama. Međutim, da li
Williams, Michael Gough, Jack je on superheroj ili razbesneli osvetnik? Fotoreporterka Vicki Vale (Kim
Palance, Jerry Hall, Tracey Walter, Basinger) i reporter Alex Knox (Robert Wuhl) deo su onih koji žele da
Lee Wallace, William Hootkins, otkriju tajni Batmanov identitet i otkriju istinu.
Richard Strange, Carl Chase, Mac
Dok reditelj Burton daje svom Krstašu pod plaštom dubinu, tamu
McDonald
i čak romansu (u vidu Vicki), salve od heroja skoro sasvim krade
Oskar: Anton Furst, Peter Young
(umetnički direktor) negativac iz priče, Joker, koga sa uživanjem igra Jack Nicholson.
Spektakularnog izgleda, u ljubičastom odelu i sa klovnovskom
šminkom, đuskajući na Princeove pesme koje začinjavaju filmsku
muziku, on je bio svakako najzabavniji gad koji se pojavio na velikom
platnu posle dugo vremena. JB
770
WHEN HARRY MET SALLY (1989)
KAD JE HARI SREO SALI
Film Kad je Hari sreo Sali obezbeđuje nepobitni dokaz, ako je takav
dokaz uopšte potreban, da svi pravi sastojci - vešti, duhoviti reditelj
(Rob Reiner), sjajan scenario (Nora Ephron) i brilijantna podela (Billy
Crystal, Meg Ryan) - zaista doprinose stvaranju skoro filmske zabave.
Tokom zajedničke vožnje autom posle svršenog fakulteta, od Čikaga
do Njujorka, 1977. godine, cinični Harry (Crystal) izjavljuje prepotentnoj
Sally (Ryan) da oni nikada ne mogu biti prijatelji jer, po njegovoj često
uvrnutoj logici, „muškarac i žena ne mogu da budu prijatelji jer tema
seksa uvek stane na put prijateljstvu“. Na kraju puta, par se razilazi SAD (Castle Rock, Columbia,
svako svojim putem, da bi se par godina kasnije sreli na aerodromu, Nelson) 96m Color
a zatim opet kada je ona na rubu raskida sa svojim dečkom, a on se Režija: Rob Reiner
upravo razišao od svoje žene. Naravno, oni na kraju postaju prijatelji i Produkcija: Rob Reiner,
neizbežno je da postanu i nešto više od toga do kraja filma. Andrew Scheinman
Kao romantična komedija koja podiže svoj šešir Woody Allenovim Scenario: Nora Ephron
filmovima kao Eni Hol (1977), ovaj film je osavremenjen duhovitim Fotografija: Barry Sonnenfeld
dijalozima scenariste Ephrona, koji precizno opisuje savremene igre Originalna muzika: Marc
Shaiman
udvaranja. Na pozadini koju čini najfilmičniji grad, Njujork, ređaju se
Uloge: Billy Crystal, Meg Ryan,
scena za scenom, koje su klasici filma ili sadrže čuvene dijaloge. Sallyno Carrie Fisher, Bruno Kirby,
glumljenje orgazma u restoranu, posle koga žena za susednim stolom Steven Ford, Lisa Jane Persky,
naručuje - „Ja bih isto što i ona“ ili karaoke nastup u prodavnici kada Michelle Nicastro, Gretchen
Harry naleće na bivšu ženu, odigrani su majstorski od strane glavnih Palmer, Robert Alan Beuth,
David Burdick, Joe Viviani, Harley
glumaca, a među sporednim ulogama su i Bruno Kirby kao Harryev Jane Kozak, Joseph Hunt, Kevin
drugar i Carrie Fisher kao Sallyna prijateljica. Rooney, Franc Luz
Film koji je trijumf svih koji su učestvovali u njegovom stvaranju Nominacije za Oskara: Nora
pretvorio je Ryan u vrlo traženu glumicu, a Harrya Connicka Jr, koji Ephron (scenario)
izvodi standarde 30-ih i 40-ih (među kojima i „It Had To Be You“), učinio
je velikom zvezdom. JB
CRIMES AND MISDEMEANORS (1989)
ZLOČINI I PREKRŠAJI
Woody Allen u svojoj dobitnoj filozofskoj formi Zločini i prekršaji (posle
dve sumornije drame Septembar i Druga žena) ispituje život, smrt,
istinu, ljubav, boga i sve one stvari kojima se Dostojevski bavio. Sjajna
podela razigrava zaplet koji je konstruisan kao set kineskih kutija za
filmsku novelu o bliskim susretima „Upper East Side“ vrste. Divno
snimljen kamerom Bergmanovog stalnog direktora fotografije Svena
Nykvista, uz Allenovu iznenađujuću upotrebu muzike Shuberta i Bacha,
kao i džez i sving favorita koje povezujemo sa njim.
Dve naizgled sasvim različite priče spajaju se u poslednjem trenutku.
Judah Rozenthal, cenjeni, društveno priznati očni hirurg (Martin Landau),
je jedan preljubnik koji očajnički želi da se reši svoje besne ljubavnice
Dolores (Anjelica Huston) kada ona zapreti da napravi haos u njegovom
dobro uređenom, udobnom i licenernom životu. U međuvremenu,
SAD (Rank, Orion) 107m Color pokušaji reditelja dokumentarnih filmova Cliffa Sterna (Allen) da se
Režija: Woody Allen udvara Halley (Mia Farrow) ometani su od strane njegovog nepodnošljivog
Produkcija: Robert Greenhut zeta Lestera (Alan Alda), iskusnog šarmera koji pravi sitkome i predmet
Scenario: Woody Allen je, sasvim slučajno, filma koji Cliff snima u tom trenutku. Velika pitanja
Fotografija: Sven Nykvist su pred Judahom kada se njegov sumnjivi brat (Jerry Orbach) ponudi
Muzika: Bach, Schubert da preuzme slučaj Doleores u svoje ruke - ubistvom. Oko ove njegove
Uloge: Bill Bernstein, Martin dileme, čitava mreža srodnika, prijatelja i poznanika razorkriva sebe,
Landau, Claire Bloom, Stephanie pati, voli, bori se i izbacuje besmrtne replike („Poslednji put kad sam bio
Roth, Gregg Edelman, George unutar žene bilo je kad sam posetio kip slobode“).
J. Manos, Anjelica Huston, Allen u svojoj egzistencionalističkoj, uznemirenoj, menhetnovskoj,
Woody Allen, Jenny Nichols,
Joanna Gleason, Alan Alda, Sam nesrećnoj personi očekivano izvlači ono najbolje iz svega tvoreći jedan
Waterston, Zina Jasper, Dolores gorko-slatki komični zaplet: „On želi da stvori nešto što pripada meni“,
Sutton, Joel Fogel. ushićena je Mia Farrow. „Da, tvoje prvo dete“, zabrinut je Woody.
Nominacije za Oskara: Woody Neobičnije je da se teška, realistična, tragična drama i komedija naravi
Allen (režija), Woody Allen mešaju jedinstveno u sofisticiranu, ambicioznu diskusiju o vrednostima,
(scenario), Martin Landau
(sporedna muška uloga)
moralu i pravu. Allen, punom snagom, vozi kroz bol, dubinu i sjajan humor
sa svojim neponovljivim, karakterističnim stilom, osvrćući se na dobro i
zlo, krivicu i kaznu, sukob filma i realnosti i elegantne zabave, sa puno
duhovitosti i pronicljivosti. Zločini i prekršaji je intrigantan, zreo, mračan
i prijatan film koji se svrstava među njegove najbolje filmove. AE
772
THE COOK, THE THIEF, Francuska / Holandija / Velika
HIS WIFE & HER LOVER (1989) Britanija (Allarts, Elsevira, Erato,
Erbograph, Films, Vendex) 124m
KUVAR, LOPOV, NJEGOVA ŽENA I NJEN LJUBAVNIK Color
Režija: Peter Greenaway
Dovodeći svoje nezadovoljstvo konzervativnim politikama do ekstrema,
Produkcija: Kees Kasander
Peter Greenaway je osmislio film Kuvar, lopov, njegova žena i njen
Scenario: Peter Greenaway
ljubavnik kao raskošan i dekadentan odgovor na Englesku Margaret
Fotografija: Sacha Vierny
Thatcher. Michael Gambon igra Alberta Spica, monstruoznog, odvratnog
Originalna muzika: Michael
i blesavog lopova iz naslova, koji ima svoj dvorac u ekskluzivnom Nyman
londonskom restoranu i tamani odvratno rasipnički banket okružen Uloge: Richard Bohringer, Michael
brojnim ulizicama i lakejima. Njegova žena Georgina (Helen Mirren), Gambon, Helen Mirren, Alan
koja je predugo ignorisana, pokreće strasnu aferu sa mirnijim gostom, Howard, Tim Roth, Ciarán Hinds,
knjiškim moljcem (Alan Howard), koju pomaže uslužni šef kuhinje. Gary Olsen, Ewan Stewart, Roger
Ashton-Griffiths, Ron Cook, Liz
Gambon, koji je toliko zauzet ždranjem i ponižavanjem svojih ulizica, u Smith, Emer Gillespie, Janet
početku ne primećuje prevaru svoje žene, ali kada jednom otkrije njenu Henfrey, Arnie Breeveld, Tony
preljubu, on sprovodi kanibalističku osvetu. Alleff
Greenaway režira svoj film kao tapiseriju koja je krenula loše,
otkrivajući sve vidove nepravde dok ide napred-nazad između kuhinje i
trpezarije u potrazi za trunkom dobre volje usred divljaštva. Kuvar, lopov,
njegova žena i njen ljubavnik ključa od besa i gadosti, koji su većinom
usmereni na visoku klasu, čiji su rasipništvo i varvarizam prikazani ne
samo kao napad na društvo nego i kao uvreda dobrog ukusa. JKl
DRUGSTORE COWBOY (1989) SAD (Avenue) 100m Color

DRAKSTOR KAUBOJ Režija: Gus Van Sant
Produkcija: Karen Murphy, Nick
Ovaj Gus van Santov film je zabavan i veoma potresan prikaz zavisnosti. Wechsler
Mi sledimo bandu narkomana koju predvodi Bob (Matt Dillon) koji Scenario: Gus Van Sant, Daniel
zadovoljava njihove potrebe pljačkajući apoteke u Portlendu, u državi Yost, po romanu Jamesa Foglea
Oregon. Reditelj je sitne prestupe i jednolične živote ovisnika prikazao Fotografija: Robert D. Yeoman
bez bilo kakavog moralisanja ili komentara. Ali, krhka priroda odnosa Originalna muzika: Elliot
unutar grupe, a naročito ljubav Boba i njegove žene Dianne (Kelly Lynch) Goldenthal
koja je osuđena na propast, jako su dobro sagledani i odigrani. Uloge: Matt Dillon, Kelly Lynch,
Iako je zaplet možda jednostavan - jurnjave sa policijom i ostalim James LeGros, Heather Graham,
Eric Hull, Max Perlich, James
narkomanima - ovde nalazimo tragediju koja se javlja kako se film bliži Remar, John Kelly, Grace
vrhuncu. Kad jedan iz grupe „overi“ i Bob mora da se iskrade sa telom Zabriskie, George Catalano, Janet
iz motela u kome se odvija šerifova konvencija, a potom da ga sahrani Baumhover, Ted D'Arms, Neal
u šumi, on odlučuje da mora da prestane da se drogira. U hostelu za Thomas, Stephen Rutledge, Beah
Richards
lečenje sreće starog prijatelja, sveštenika-narkomana koga igra William
Berlinski Filmski Festival Gus
Burroughs, i njihov razgovor naglašava njegove poslednje susrete sa
Van Sant (C.I.C.A.E. nagrada—
svetom koji je napustio. Kompletan film je sjajan, ali ovi razgovori na forum of new cinema)
kraju između Dillona i Burroughsa su vrhunski. CM
773
MY LEFT FOOT (1989)
MOJE LEVO STOPALO
Uprkos velikom potencijalu za plačljivu depresiju, Moje levo
stopalo ispalo je iznenađujuće zabavno, realistično, duhovito i
podsticajno slavljenje Irca Christya Browna, koji se rodio zarobljen
u telu užasno obogaljenom cerebralnom paralizom, ali koji se
proslavio kao umetnik i pisac. Koncept invalida sa iznenađujućim
intelektualnim darom ima nekih paralela sa izmišljenim Kišnim
čovekom, ali Moje levo stopalo mu je u najmanju ruku ravan u
svim segmentima, a ponajviše u glavnoj ulozi. Daniel Day-Lewis
je zapanjujući u svojoj ulozi koja je najudaljenija moguća od
onoga što je igrao u filmu Soba sa pogledom (1986) ili od uloge
Irska / Velika Britanija (Ferndale, gej oportuniste u My Beautiful Laundrette (1985). Brenda Fricker prosto
Granada, RTE) 98m Technicolor zrači kao Christyeva posvećena, brigom iscrpljena majka. Ray McAnally,
Režija: Jim Sheridan koji je nažalost umro pre nego što se film pojavio u bioskopima, pružio je
Produkcija: Noel Pearson svoju poslednju bogatu karakterizaciju kao Christyev nepredvidivi, stalno
Scenario: Shane Connaughton, pijani tata. A mladi Hugh O’Conor, u ulozi dečaka Christya, prikazuje
Jim Sheridan, po knjizi Christy košmarne frustracije pametnog deteta za koje se misli da je idiot i koje
Brown
pokušava da komunicira sa svojom porodicom.
Fotografija: Jack Conroy
Debitant-reditelj Jim Sheridan i koscenarista Shane Connaughton
Originalna muzika: Elmer
Bernstein
ne zaziru od tragedije i besa u Christyevom životu genija vezanog za
Uloge: Daniel Day-Lewis, Brenda
invalidska kolica, koji je izložen svakodnevnim ponižavanjima uprkos
Fricker, Alison Whelan, Kirsten njegovim izuzetnim sposobnostima. Njihov zaokruženi utisak o ovom
Sheridan, Declan Croghan, čoveku stvara osećaj čudesnosti života i Christyevog izuzetnog duha.
Eanna MacLiam, Marie Conmee, Čuveno levo stopalo, jedini deo tela koji Christy može da kontroliše,
Cyril Cusack, Phelim Drew,
učestvuje u stalnim šalama i dramatičnim epizodama dok Christy
Ruth McCabe, Fiona Shaw, Ray
McAnally, Patrick Laffan, Derry spasava majčin život, postiže golove, slika, obara napadača u tuči u
Power, Hugh O’Conor pabu, pokušava samoubistvo, ređa cigle i piše svoju autobiografiju na
Oskar: Daniel Day-Lewis (glavna pisaćoj mašini, i sve to uz pomoć dela tela iz naslova. Day-Lewis je bio
muška uloga), Brenda Fricker neočekivani dobitnik Oskara koji se nikako nije mogao poreći. Pošto je
(sporedna ženska uloga) savladao fizičke poteškoće nepomičnog uvijenog tela i otežanog govora,
Nominacije za Oskara: Noel on prikazuje čoveka kome pamet donosi malo olakšanja, ali čiji humor,
Pearson (najbolji film), Jim
Sheridan (režija), Shane požuda i tvrdoglavost osvetljavaju ono što je drugačije moglo biti prosto
Connaughton (scenario) užasavajuće. AE
774
DIE XUE SHUANG XIONG (1989) Hong Kong (Film Workshop,
Golden Princess, Magnum) 111m
UBICA Color
Iako su reditelj John Woo, producent Tsui Hark i glumac Chow Yun-Fat Jezik: Kantoneze / Japanski
sarađivali i pre ovoga (značajniji rad je krimi drama iz 1986. A Better Režija: John Woo
Tomorrow) i svaki je radio na nizu velikih dela, tek je uspeh filma Ubica Produkcija: Tsui Hark
definisao honkonški akcioni film kao poseban brend. Mnogi glavni Scenario: John Woo
stvaraoci nastavili su tada sa holivudskim karijerama promenljivog Fotografija: Peter Pau,
uspeha, a filmski stvaraoci sa zapada, kao Robert Rodriguez i Quentin Wing-Hung Wong
Tarantino, počeli su da kradu elemente ovog posebnog stila da ožive Originalna muzika: Lowell Lowe
svoje akcione filmove (omiljeni pokret Chow Yun-Fata je klizanje na Uloge: Chow Yun-Fat, Danny Lee,
leđima sa pištoljem u svakoj ruci, koji je dosta citiran). Sally Yeh, Kong Chu, Kenneth
Tsang, Fui-On Shing, Wing-Cho
Ubica je akciona melodrama o jednom časnom, sentimentalnom Yip, Fan Wei Yee, Barry Wong,
plaćenom ubici (Chow) koji pokušava da zaradi dovoljno novca od Parkman Wong, Siu-Hung Ng,
ubistava da bi platio operaciju za vraćanje vida pevačice (Sally Yeh), koja Sing Yeung, Siu Hung Ngan,
je slučajno izgubila vid u jednoj od njegovih akcija, dok žilavi policajac Kwong Leung Wong
(Danny Lee) uči da poštuje ubicu koga mora da uhvati i konačno mu se
pridružuje u jednoj morbidnoj glorifikaciji. Ovo je genocidni film sa više
leševa nego Totalni Opoziv i Umri muški zajedno, što je ironično s obzirom
na zaplet koji se bazira na nedostatku donatora rožnjače i bukvalno je
zapanjujući miks veštine, sapunske opere i bezobraznog humora.
Pucnjave iz stripova i nasilje akcionih elemenata pomešani su sa
emocionalnim nabojem koji ponešto duguje Douglasu Sirku, ali
ljubavna priča nije trougao koji tvore pandur, ubica i slepa žrtva,
nego skoro gej drugarstvo koje se razvija između dva glavna lika.
Originalni kineski naslov prevodi se kao Krvoproliće dva
heroja, koji mnogo bolje reprezentuje film nego naslov za izvoz
i koji više naglašava njegov status filma o odnosu, nego što
favorizuje jednog od glavnih likova kao usamljenika. Film se
završava scenom koja određuje filmsku personu Wooa: pucnjava
u kapeli u kojoj sveće, meci i tela lete preko ekrana dok golubovi
lepršaju krilima (povremeno u „slow-motion-u“) i svira liturgijska
muzika, sa krvavim flekama na svetloj, beloj odeći i suzama koje
teku u podjednakoj meri. KN
775
SAD (40 Acres & a Mule) 120m DO THE RIGHT THING (1989)
Color
UČINI PRAVU STVAR
Režija: Spike Lee
Produkcija: Spike Lee Ponekad je teško setiti se, dok živimo u globalnom pejzažu pop kulture
Scenario: Spike Lee koji je tako temeljno izvajan jezikom, muzikom, estetikom i politikom hip-
Fotografija: Ernest R. Dickerson hopa, da je postojalo vreme kada snaga tog mladalačkog pokreta još nije
Originalna muzika: Rubén bila iskorišćena, kada filmski stvaraoci još nisu bili ni svesni nje. U isto
Blades, Cathy Block, Chuck vreme, materijalistička, plitka priroda je počela da definiše mainstream
D, Flavor Flav, James Weldon hip-hop i muziku (rep) koja je zastupljena u filmu. Ponekad je teško setiti
Johnson, Rosamond Johnson, se vremena kada je ova muzika bila radikalna, subverzivna i ponosno
Raymond Jones, Bill Lee, Sami
McKinney, Michael O’Hara, Lori
revolucionarna. Leejev društveni protest Učini pravu stvar brilijantno
Perry, Mervyn Warren, Public lovi momenat kada je rep bio angažovan i svestan. Još impresivnije je
Enemy da on kanališe rasna pitanja, rasni ponos, klasni sukob i užitke i deliće
Uloge: Danny Aiello, Ossie urbane svakodnevice u paradoksalno svetlu fotografiju. Ovaj zapaljiv i
Davis, Ruby Dee, Richard Edson, pronicljiv film je rođen iz hip-hopa, kada je imao šta da kaže.
Giancarlo Esposito, Spike Lee,
Uvod je postavljen uz uvredljive ritmove i eksplozivne glasove starijih,
Bill Nunn, John Turturro, Paul
Benjamin, Frankie Faison, Robin kultnih repera, Public Enemy. Film je ispunjen grupom živopisnih likova čije
Harris, Joie Lee, Miguel Sandoval, su isprepletane priče o jednom danu života iskorišćene da se prikažu veći
Rick Aiello, John Savage sociopolitički problemi. Učini pravu stvar je usidren likom Mookia (Lee),
Nominacije za Oskara: Spike Lee dostavljačem pica koji prikazuje kraj svojim dostavama. Kamera samo
(scenario), Danny Aiello (sporedna
što nije zakačena na njegovo rame dok se kreće kroz lokalne predele.
muška uloga)
Upoznajemo njegovu kreštavu, zahtevnu devojku (Perez), džangrizave ali
Filmski Festival u Kanu: Spike
Lee nominacija (Zlatna Palma) drage matorce (Dee i Davis) i omladinu iz kraja, među kojom su i Radio
Raheem (Nunn) i Buggin’ Out (Esposito). Takođe, srećemo i italijanskog
vlasnika picerije Sala (Aiello), čija je ambivalentnost po pitanju njegove
crne klijentele razgranata u različite stavove, njegovog sina rasistu
Pina (Torturro) i tolerantnije dete Vita (Edson). Likove okružuje profani,
urnebesni grčki hor sredovečnih i starijih crnaca, čiji zajedljivi komentari
dešavanja obezbeđuju komični predah.
Kako vrući letnji dan napreduje i temperamenti se
razbuktavaju, obična zadirkivanja poprimaju ogroman
značaj. Seksualne i rasne tenzije koje leže odmah ispod
površine svakodnevnih kontakata eksplodiraju i nasilje
kojim sve to rezultira predstavlja jasnu metaforu za
stanje u kojem su se nalazili rasni odnosi krajem XX veka
u Americi. Kontroverzan i često pogrešno predstavljan
javnosti od strane netrpeljivih komentatora (među
kojima su mnogi tvrdili da film poziva na ustanak), Učini
pravu stvar je beskompromisno besan film. Takođe je
ispunjen prizorima crnačke ljubavi i prijateljstva koji su i
dalje tako retki u američkoj kinematografiji da su prosto
radikalni. Snimljen u svetlim bojama koje samo što ne
iskaču iz ekrana i ispunjen malo iskošenim kadrovima
koji često sugerišu slobodni stil stripova i montiran tako
da reflektuje energetski naboj najžustrije rep pesme,
Učini pravu stvar je postao jedan od najuticajnijih
filmova u istoriji filmskog stvaralaštva, ne samo zbog
svoje stilske raškoši nego i zbog obezbeđivanja dozvole
za reditelje da crpe iskustva iz života koji su pre toga
bili ili ignorisani ili iskrivljeni, koliko u Holivudu toliko i u
takozvanom nezavisnom filmu. Ovaj film vas izaziva da
ga ne priznate. EH
SAD (Dog Eat Dog, Warner Bros.) ROGER & ME (1989)
91m Color
RODŽER I JA
Produkcija: Michael Moore
Režija: Michael Moore Michael Moorova dokumentarna crna komedija o konsekvencama
Scenario: Michael Moore masovnih otpuštanja u firmi General Motors u Flintu i o rediteljevim
Fotografija: Chris Beaver, John sopstvenim neuspešnim pokušajima da se sastane sa Rogerom
Prusak, Kevin Rafferty, Bruce Smithom, predsedavajućim Motors-a i da ga dovede u Flint da vidi
Schermer posledice njegovih poteza, svakako je impresivna, kao i sjajan dokaz
Originalna muzika: Buddy Kaye da filmovi mogu biti istovremeno i izuzetno zabavni i politički oštri.
Uloge: James Bond, Pat Boone, Međutim, sa opravdano smrtonosnim gnevom Moora pomešan je i
Rhonda Britton, Anita Bryant, određeni osećaj lažne superiornosti nad žrtvama u Flintu i korporacijskim
Karen Edgely, Bob Eubanks, Ben
Hamper, Dinona Jackson, Timothy
zlikovcima, koji je gledalac pozvan da podeli, ali blagi rezultati, od kojih
Jackson, Tom Kay, Michael su mnogi uzbudljivi i nikako dosadni, nisu očišćeni od niskih udaraca i
Moore, Kaye Lani Rae Rafko, žurnalističkih pojednostavljivanja. Moglo bi se reći da su ovi kvaliteti
Ronald Reagan, Fred Ross, preneti i u sledeći Moorov veliki uspeh Bowling for Columbine, koji je
Robert Schuller, George Sells,
došao trinaest godina kasnije. Tako da vedra bezdušnost Reganizma,
Roger B. Smith, Steve Wilson
koja je u fokusu filma, nije u potpunosti nebitna za njegove metode, a
Berlinski Filmski Festival Michael
Moore (peace film nagrada) kritičar Dave Kehr je dobro opisao Rodžer i ja kao „prvi prijatni film o
okrutnosti“.
Moorova populistička želja da zabavi, koja je osigurala komercijalni
uspeh i veći domet njegovih ideja, sadrži i nešto samoveličanja, kao i
određeni broj novinarskih prečica. U konačnoj analizi vredi se zapitati
šta je vrednije: korporativna pohlepa ili Moorov egoizam. JRos
SAD (TriStar) 122m Technicolor GLORY (1989)

Režija: Edward Zwick SLAVA
Produkcija: Freddie Fields
Posle procvata američkih građanskih prava postala je moda da se
Scenario: Kevin Jarre, po pismima
Roberta Gould Shawa, iz knjige oživljavaju malo poznate priče iz propalih vremena. Edward Zwickova
Lay This Laurel Lincolna Kirsteina Slava je jedna od tih vežbi, zamišljena da ispiše zaboravljene stvari.
i One Gallant Rush Petera Film počinje na bojnom polju Građanskog rata, gde se bivši rob John
Burcharda Rawlins (Morgan Freeman) muči da sahrani mrtve vojnike. Pukovnik
Fotografija: Freddie Francis Robert Shaw (Mattew Broderick), liberalni beli aristokrata, postavljen
Originalna muzika: James Horner je na čelo prve dobrovoljačke jedinice u severnjačkoj vojsci, koja je
Uloge: Matthew Broderick, Denzel sastavljena isključivo od crnaca. Pod njegovim rukovodstvom su sam
Washington, Cary Elwes, Morgan
Freeman, Jihmi Kennedy, Andre
razlog rata, robovi i slobodni crnci, od kojih je svaki transformisan u
Braugher, John Finn, Donovan elitnog borca, koji su na kraju poslati u svoju propast u napadu na
Leitch, JD Cullum, Alan North, Bob jedno utvrđenje.
Gunton, Cliff De Young, Christian Značajna kao alternativna istorija, Slava je još važnija zbog
Baskous
prikazivanja grupe izuzetnih, mladih crnih glumaca. Najistaknutiji je
Oskar: Denzel Washington
Denzel Washington u ulozi vojnika Tripa, za koju je dobio Oskara. Među
(sporedna muška uloga), Freddie
Francis (fotografija), Donald O. ostala sjajna ostvarenja spadaju i Jihmi Kennedy i Andre Braugher,
Mitchell, Gregg Rudloff, Elliot iako znak vremena predstavlja pohvala žrtvama koje su učinjene zarad
Tyson, Russell Williams (zvuk) rasne harmonije kao melem za savremene rasne napetosti.
Nominacije za Oskara: Norman Tačno je da Slava ima previše sentimentalizma i fatalizma. Ali je u
Garwood, Garrett Lewis (umetnički
istoj meri i protivotrov za savremeni cinizam, sa istinitom herojskom
direktor), Steven Rosenblum
(montaža) pričom i sjajnom muzikom Jamesa Hornera. GC-Q
778
ASTENICHESKIJ SINDROM (1989) Sovjetski Savez (Goskino,
Odessa) 153m BW/Color
SINDROM ASTENIJE
Jezik: Ruski
Sjajan film o savremenom svetu, ali daleko og toga da je lagan za Režija: Kira Muratova
prihvatanje i razumevanje, jer krši toliko mnogo pravila o tome kakvi Scenario: Aleksandr Chernykh,
bi filmovi trebalo da budu. Režiran od strane dostojne (i dostojno Kira Muratova, Sergei Popov
neposlušne) Kire Muratove koja je tada bila u svojim 50-im, Sindrom Fotografija: Vladimir Pankov
astenije je bio, verovatno zasluženo, nazivan jedinim „remek-delom Originalna muzika: Franz
glasnosti“. To je takođe i jedini ruski film snimljen za vreme Perestrojke Schubert
koji je bio zabranjen od strane ruske vlade (uglavnom, kako izgleda, Uloge: Olga Antonova, Sergei
zbog opscenosti, iako je na kraju prikazivan tek nakon što je vlada Popov, Galina Zakhurdayeva,
Natalya Buzko, Aleksandra
prodala prava filmskom klubu u Moskvi). Film počinje moćnom, Svenskaya, Pavel Polishchuk,
četrdesetominutnom crno-belom pričom o sredovečnoj doktorki po Natalya Ralleva, Galina
imenu Nataša (Olga Antonova), koja besni zbog smrti svoga muža. Film Kasperovich, Viktor Aristov,
posle toga skreće u još manje ortodoksnu priču u koloru o pobunjenom Nikolai Semyonov, Oleg Shkolnik,
Vera Storozheva, Aleksandr
nastavniku srednje škole po imenu Nikolaj (Sergej Popov), koji s vremena
Chernykh, Leonid Kushnir, Nadya
na vreme zaspi bez obzira na dešavanja oko sebe. Naslov aludira na Popova
oblik slabosti ili nedostatka za koji se pretpostavlja da ovaploćuje i Berlinski Filmski Festival Kira
agresivnost doktorke i pasivnost nastavnika. Muratova očigledno gleda Muratova (Srebrni Medved—
na ove dve forme ponašanja kao na simbole propasti savremenog specijalna nagrada žirija),
društva uopšte: „Ja ne vidim nikakvu suštinsku razliku između nas i
Zapada“, rekla je ona. „Čovečanstvo je svuda, generalno gledano, isto.
Ja u svetu vidim nivo patnje i okrutnosti koji je nemoguće shvatiti“.
Drugim rečima, iako ovaj tragikomični ep ima mnogo toga da kaže o
postkomunističkoj Rusiji, on je takođe i jedno od retkih novijih remek-
dela koje se bavi na jednom opštijem nivou demonima oslobođenim u
današnjem svetu. Možda će vas ovaj film izludeti, za šta je bez sumnje i
zamišljen, ali svakako nećete zažaliti. I interesantno je dodati da su bar
dva sledeća filma Muratove, Tri priče (1997) i Čehovljevi motivi (2002),
nastavili proces ekstremne stilizacije u glumi kao i praksu sabijanja
dva ili više filmova. Oba ova faktora znatno razlikuju njen kasniji rad od
relativno konvencionalnijih i relativno naturalističkih ranijih filmova kao
što je Kratki susreti (1967) u kome je i igrala. JRos
779
SAD (Outlaw, Virgin) 100m Color SEX, LIES, AND VIDEOTAPE (1989)
Režija: Steven Soderbergh SEKS, LAŽI I VIDEO TRAKA
Produkcija: John Hardy
Reditelj i scenarista Steven Soderbergh, sada najpoznatiji po filmu
Scenario: Steven Soderbergh
Erin Brokovič (2000) i Oskarom ovenčanom Trefik (2000), ostvario je
Fotografija: Walt Lloyd
izuzetan početak svojom debitantskom dramom koja je osvojila „Palme
Originalna muzika: Cliff Martinez
D’Or“ i nagradu za najboljeg glumca na Kanskom festivalu 1989.
Uloge: James Spader, Andie
Napisan za samo osam dana i snimljen za samo pet nedelja sa
MacDowell, Peter Gallagher, Laura
San Giacomo, Ron Vawter, Steven budžetom od samo milion i dvesta hiljada dolara, ovaj film se smatra
Brill, Alexandra Root, Earl T. Taylor, transformatorom nezavisne filmske industrije, koji je podstakao
David Foil mainstream publiku da pogleda male „indie“ filmove koje bi inače
Nominacije za Oskara: Steven propustili. A ovaj film je, svakako, nešto što se ne sme propustiti, duhoviti,
Soderbergh (scenario) seksi i inteligentan pogled na moderne veze, smešten na sparni jug.
Filmski Festival u Kanu: Steven Andie MacDowell, u svojoj prvoj glavnoj ulozi posle pojavljivanja
Soderbergh (Zlatna Palma),
(FIPRESCI nagrada), zajedno sa u Vatra svetog Elma (1985) i Grejstok:Legenda o Tarzan, igra Ann
Yaaba, James Spader (glavna Millaney, savršenu ženu zaglavljenu u dosadnom, skoro bez seksa,
muška uloga) braku sa Johnom (Peter Gallagher), egoističnim advokatom. John, iza
leđa Ann, održava aferu sa njenom živahnom sestrom Cynthiom (Laura
San Giacomo), ali sve tajne i laži u njihovoj kombinovanoj vezi
otkrivaju se kada se Johnov bivši školski drugar Graham (James
Spader) doveze u grad i primora ih da se suoče sa istinama o
sebi i drugima. Graham, svakako, ima svojih iznenađenja koja će
se razotkriti - on ima gepek pun video traka, na kojima se nalaze
žene koje otvoreno pričaju o svojim seksualnim tajnama.
Soderberghov dijalog je neverovatno iskren i puni film
veštim glumcima koji izgovaraju svoje replike brilijantno. Bivša
manekenka MacDowell, koja nije nadmašila tu ulogu, je sjajna
u ulozi nežnog južnjačkog cveta, a San Giacomo je pravo
otkriće u ulozi njene otvorene sestre. Ali, film zaista pripada
Spaderu, bivšoj zvezdi tinejdž filmova (Lepotica u ružičastom
iz 1986. i Manje od nule iz 1987.) koji ovde ekspertski pravi
portret najinteresantnijeg Soderberghovog potisnutog kvarteta.
Vrhunski. JB
780
SAY ANYTHING (1989) SAD (Fox, Gracie) 100m Color
KAŽI BILO ŠTA Režija: Cameron Crowe
Produkcija: Polly Platt
Bivši pisac „Rolling Stone“ magazina Cameron Crowe, u svom
Scenario: Cameron Crowe
rediteljskom debiju, uspeva da uhvati tinejdžersku vezu onako kako ona
Fotografija: László Kovács
zaista izgleda. Tek pošto je završio srednju školu, mladi ispodprosečni
Originalna muzika: Anne Dudley,
Lloyd Dobler (John Cusack) ima na raspolaganju leto da ga provede Richard Gibbs, Nancy Wilson
kako god želi, pre nego što donese odluku šta da radi dalje od svog Uloge: John Cusack, Ione Skye,
života. Ono što on želi je da ga provede sa odlučnom odlikašicom Diane John Mahoney, Lili Taylor, Amy
Court (Ione Skye), uprkos prigovaranjima njenog razvedenog oca (John Brooks, Pamela Segall, Jason
Mohoney). Gould, Loren Dean, Glenn
Walker Harris Jr., Charles Walker,
Ono što uzdiže ovaj film iznad ostalih romantičnih tinejdž komedija Russel Lunday, Polly Platt, Gloria
jesu duboko proživljene uloge i Cameronov iskren i jedinstven pogled Cromwell, Jeremy Piven, Patrick
na veze. Uobičajeno je da je devojka ta koja čitav film pokušava da učini O’Neill
da je čovek njenih snova zavoli. Ali, ovde je to osećajni Lloyd (koga divno
igra Cusack) koji je iskreno posvećen vezi, dok Diane ostaje po strani,
fokusirana na koledž i na odobravanje od strane njenog oca kome
može „kazati bilo šta“. Croweov scenario savršeno beleži svaki trenutak
Lloydove ljubavi i patnje, od nespretnog, prvog telefonskog razgovora
u kome poziva Diane na sastanak, a ona mora da se konsultuje sa
svojim školskim leksikonom da vidi ko je on uopšte, do momenta, koji
je najomiljeniji svim ženama, kada Lloyd stoji ispred Dianine kuće sa
izrazom patnje na licu, držeći iznad glave kasetofon sa koga se čuje
Peter Gabrielova pesma „In Your Eyes“. Perfektno. JB
THE UNBELIEVABLE TRUTH (1989) SAD (Action) 90m Color

NEVEROVATNA ISTINA Režija: Hal Hartley
Produkcija: Hal Hartley,
Neverovatna istina je izuzetno intrigantan, iako ne baš u potpunosti Bruce Weiss
uspešan, prvi film nezavisnog reditelja i scenariste Hal Hartleya. Snimljen Scenario: Hal Hartley
u njegovom rodnom gradu na Long Islandu, film nam prikazuje, između Fotografija: Michael Spiller
ostalog, mehaničara koga zamene za sveštenika (Robert Burke) koji Originalna muzika: Jim Coleman,
se vraća sa odsluženja zatvorske kazne, politički otuđenu tinejdžerku Kendall Brothers, Philip Reed,
(Adrienne Shelly) koja se kasnije zapošljava kao model u reklamama za Wild Blue Yonder
donji veš i tinejdžerkinog proračunatog oca seljaka (Christopher Cooke). Uloge: Adrienne Shelly, Robert
Burke, Shelly i Cooke će nastaviti da sarađuju sa Hartleyem u narednim John Burke, Chris Cooke, Julia
McNeal, Katherine Mayfield,
filmovima - Burke u Jednostavni ljudi (1992) i Flert (1993), Shelly u Gary Sauer, David Healy, Matt
Poverenju (1990) i Cooke u Poverenju i u Jednostavni ljudi. Malloy, Edie Falco, Jeff Howard,
Fantazije o globalnom uništenju opsedaju tinejdžerku, fantazije o Kelly Reichardt, Ross Turner, Paul
novcu opsedaju oca, a fantazije o par ubistava koje je navodno počinio Schulze, Mike Brady, Bill Sage
mehaničar opsedaju skoro sve ostale u filmu. Neujednačena gluma na
nekim mestima ograničava ovaj pokušaj, ali čudna originalnost priče,
likova i načina rada, kao i neobični, smrtno ozbiljni humor održavaju
radoznalost i pažnju gledalaca. JRos
781
BEIQING CHENGSHI (1989)
GRAD TUGE
Ovde postoje dve priče koje treba pomenuti. Jedna je ova divna priča
koja se dešava nekada, negde i u najvećoj meri nepredvidivo: pojava
Novog talasa, jednog umetničkog pokreta u zemlji, i izbijanje u prvi plan
jednog ili dva (retko kad više od toga) izuzetno talentovana reditelja.
Tajvan (Artificial Eye, 3-H, Era) Ovo se desilo 1980-ih na Tajvanu sa Novim filmskim pokretom, a jedan
157m Color od najtalentovanijih reditelja koji su se pojavili u to vreme bio je Hsijao-
Jezik: Tajvanski/ Mandarinski / hsjen Hu. On je počeo tako što je pravio lične, autobiografske filmove
Japanski
(Momci iz Fengkueia, Leto kod dede, Prašina na vetru, Vreme za život i
Režija: Hsiao-hsien Hou
vreme za smrt), koji su otkrili njegov osećaj za tempo, fizički intenzitet
Produkcija: Fu-Sheng Chiu
kadrova, sugestivnu snagu.
Scenario: T’ien-wen Chu,
Nien-Jen Wu Tu je i druga priča koja se bavi onim neizbežnim momentom kada je
Fotografija: Chen Huai’en naciji potrebna njena kinematografija da bi ispričala sebi i svetu svoju
Originalna muzika: Tachikawa priču, svoju kolektivnu autobiografiju, da tako kažemo. Godine 1989,
Naoki nestanak vojne diktature, koja je vladala čitavih 40 godina, predstavljao
Uloge: Wou Yi Fang, Nakamura je priliku da filmski stvaraoci ispričaju noviju priču o Tajvanu. I upravo
Ikuyo, Jack Kao, Tony Leung Chiu je to Hu, „subjektivni avangardni reditelj“, odlučio da uradi ovde (i što
Wai, Tianlu Li, Ikuyo Nakamura, je nastavio da radi u Majstoru lutaka i Dobrim muškarcima, dobrim
Shufen Xin
ženama).
Filmski Festival u Veneciji: Hsiao-
hsien Hou (Zlatni Lav) Grad žalosti, na koji se u Tajvanu jasno gledalo kao na veliki korak
u mogućnosti kinematografije da, konačno, sagleda nedavnu prošlost
te države, predstavlja pravu prekretnicu, što je bila činjenica koja je
omogućila veliki uspeh filma kod publike.
Kombinacija istorijskog fresko-slikarstva i modernog filma, složene
narativne strukture i enormne količine istorijskih informacija koje sadrži,
otkriva predivno i emocionalno osećanje perioda, grupe, pojedinca,
unutrašnjih osećanja i zahteva različitih zajednica kojima svaki brat
pripada. Ovaj film je ne samo remek-delo, on je i model za sve druge
filmove koji imaju nameru da prikažu glavna dešavanja u državi, koji
umesto toga u većini slučajeva postaju dosadni spomenici. J- MF
S'EN FOUT LA MORT (1990) Francuska / Nemačka (Cinéa,
NEF) 97m Eastmancolor
JEBEŠ SMRT
Jezik: Francuski
Francuska rediteljka Claire Denis odnosi se prema svojim filmovima Režija: Claire Denis
Čokolada (1988), Jebeš smrt (1990) i Ne mogu da spavam (1994) kao Produkcija: Francis Boespflug,
prema svojoj trilogiji na temu kolonijalizma i njegovih posledica. Jebeš Philippe Carcassonne
smrt sledi, u kvazidokumentarističkom stilu, par meseci života Daha Scenario: Claire Denis,
(Isaach De Bankole) i Jocelyn (Alex Descas), dva crnca koji obučavaju Jean-Pol Fargeau
pevce za ilegalne borbe petlova u podrumu tajnog prigradskog kluba u Fotografija: Pascal Marti
Francuskoj. Pored prikaza eksploatacije ilegalnih imigranata, koji leži Originalna muzika: Abdullah
u osnovi ovog filma, klaustrofobična, opresivna atmosfera predstavlja Ibrahim
fascinantnu podlogu za dinamiku moći, nasilja, želje i okrutnosti koji Uloge: Isaach De Bankolé, Alex
Descas, Solveig Dommartin,
su prisutni u ovom svetu na margini, dok tenzije polako rastu između
Christopher Buchholz, Jean-
Jocelyn i sina vlasnika noćnog kluba Michela (Christopher Buchholz). Claude Brialy, Christa Lang,
Michel postaje ljubomoran na pažnju koju Jocelyn dobija ne samo Gilbert Felmar, Daniel Bellus,
od strane njegovog oca već i od očeve prelepe devojke Toni (Solveig François Oloa Biloa, Pipo
Sarguera, Alain Banicles, Valérie
Dommartin), koju obojica priželjkuju.
Monnet
Rivalstvo između Jocelyn i Michela, zakomplikovano pitanjima rase
i moći, nalazi svoje brutalno razrešenje u bezosećajnom ubistvu na Dominique Auvray (Srebrna
kraju filma, koje naglašava apsurdnost postkolonijalnog nasilja. Krupniji Osela—montaža)
kadrovi ritualnih treninga petlova, lica i tela protagonista, i snažne
izvedbe Descasa i Bankolea čine od ovog filma snažni i intimni doživljaj
naličja ljudskog ponašanja pokrenutog okolnostima u kojima su „svi
ljudi, koje god da su rase, boje ili porekla, sposobni na bilo šta“. CO
REVERSAL OF FORTUNE (1990) SAD / Japan (Reversal, Shochiku-

Fuji, Sovereign, Warner Bros.)
ŽRTVE BOGATSTVA 111m Technicolor
Ne postoji ništa toliko fascinantno kao što je posmatranje bogatog, Režija: Barbet Schroeder
arogantnog čoveka kako pada u nemilost i ostaje bez privilegija na tako Produkcija: Oliver Stone,
surov način na koji je to zadesilo Calusa von Bulowa, i u stvarnom životu Edward R. Pressman
i na filmu, gde ga tumači Jeremy Irons u ulozi kojom je osvojio Oskara. Scenario: Nicholas Kazan, po
U jednom od najčuvenijih suđenja 1980-ih, evropski aristokrata Von knjizi Alana M. Dershowitza
Bulow bio je optužen za pokušaj ubistva svoje veoma bogate žene Sunny Fotografija: Luciano Tovoli
(Glenn Close), koju je, kako se pretpostavlja, poslao u trajnu komu Originalna muzika: Mark Isham
prevelikom dozom insulina. Barbet Schroederov film, baziran na knjizi Uloge: Glenn Close, Jeremy Irons,
Ron Silver, Annabella Sciorra,
Von Bulowovog advokata Alana Dershowitza, vodi nas pametno kroz
Uta Hagen, Fisher Stevens,
događaje koji vode ka suđenju, koristeći flešbekove i naraciju komirane Jack Gilpin, Christine Baranski,
Sunny, ispreplitanu sa dva suđenja čiji je ishod dobro izveštavan. Claus Stephen Mailer, Christine
von Bulow je proglašen krivim na prvom suđenju i oslobođen je putem Dunford, Felicity Huffman, Mano
Singh, Johann Carlo, Keith
žalbe na sledećem.
Reddin, Alan Pottinger
Na osnovu oštrog scenarija Nicholasa Kazana, mi dobijamo uvid u
Oskar: Jeremy Irons (glavna
način na koji bogati ljudi sa mnogo više slobodnog vremena žive (ili u muška uloga)
slučaju Sunny, ne žive). Ovo nije dokumentarac o navedenom slučaju, Nominacije za Oskara: Barbet
već primamljiva i prelepo odglumljena drama. Film ne odgovara na Schroeder (režija), Nicholas
pitanje „Da li je on to uradio?“, ostavljajući vas, umesto toga, da sami Kazan (scenario)
izvučete svoje zaključke. JB
783
SAD (Warner Bros.) 145m
Technicolor
Produkcija: Irwin Winkler
Scenario: Nicholas Pileggi i
Martin Scorsese, po romanu Wise
Guy Nicholasa Pileggia
Muzika: Paul Anka, Jeff Barry,
Eric Clapton, Ernie Erdman,
Paul Evans, Claude François,
George Harrison, Mick Jagger,
Mel London, Elias McDaniel,
McKinley, Harry Nilsson, Phil
Spector, Pete Townshend
Uloge: Robert De Niro, Ray
Liotta, Joe Pesci, Lorraine
Bracco, Paul Sorvino, Frank
Sivero, Tony Darrow, Mike Starr,
Frank Vincent, Chuck Low, Frank
DiLeo, Henny Youngman, Gina
Mastrogiacomo, Catherine GOODFELLAS (1990)
Scorsese, Charles Scorsese DOBRI MOMCI
Oskar: Joe Pesci (sporedna
muška uloga) Ovim epskim filmom, Scorsese se vratio svetu italoameričkih kvartova
Nominacije za Oskara: Irwin koje je opisivao u filmu Ulice zla (1973) i prati 30 godina u životima
Winkler (najbolji film), Martin grupe lokalnih mafijaša. Od motanja oko taksista, mala bitanga Henry
Scorsese (režija), Nicholas Hill (Liotta) napreduje do otmice aviona, pljački aerodroma, iznuđivanja,
Pileggi, Martin Scorsese nanošenja teških telesnih povreda, dilovanja droge i konačno doušništva.
(scenario), Lorraine Bracco
(sporedna ženska uloga), Thelma
Na svom putu, on stiče ženu Jevrejku (Bracco) koja, za razliku od Corleone
Schoonmaker (montaža) žena, misli da je nemoguće ostati van ljigavštine koja ide u paketu sa
Filmski Festival u Veneciji: načinom na koji njen muž živi. Još važniji su, naravno, Henryevi bliski
Martin Scorsese (Srebrni Lav— muški prijatelji: Jimmy (De Niro), hladnokrvno nasilni pljačkaš, i Tommy
režija) (Pesci), neuračunljivi psihopata koji se nada da će postati bitniji član
organizacije. Na kraju FBI vrbuje Hilla i on cinkari svojih par preživelih
prijatelja, završavajući osuđen na program za zaštitu svedoka.
Napravljen po motivima knjige „Wiseguy“, koju je napisao
koscenarista Nicholas Pileggi, film je neposredniji u svojoj insajderskoj
raspričanosti nego što je to sada već mitski film Kum (1972). I zaista,
Dobri momci je skoro komplementaran filmu Udata za mafiju (1988), po
načinu na koji opservira običaje i načine življenja sveta organizovanog
kriminala. Podvučen konstantnim napadima lukavo odabranih pop
singlova, od Toya Nenetta i Phila Spectora do Sida Viciousa, ovaj
pregled ilegalne Amerike ostaje sa grupom potpuno odvratnih, sve
korumpiranijih ljudi skoro dva i po sata, ali ni na trenutak ne gubi na
svojoj fascinantnosti. De Niro, koji glumi u sporednoj ulozi, jeziv je u
svojoj mirnoći kao povučeni ali nepredvidivi pljačkaš koji ponekad misli
da će biti bezbedan samo kada ubije sve koje poznaje. Najveće čudovište
je Joe Pasci, koji igra manijakalnog Tommya, sa glatkim prelascima
iz rafalnih štosova u smrtonosne pretnje i direktne okrutnosti. Bez
ikakvog moraliziranja, film uspeva da prikaže krajnje užase života koji
nije samo van zakona, nego van svakog mogućeg zakona. KN
JACOB'S LADDER (1990) SAD (Carolco) 115m Technicolor
DŽEJKOBOVA LESTVICA PONORA Režija: Adrian Lyne
Produkcija: Alan Marshall
Ovo je horor film u vidu eteričnog putovanja. Većina filma dešava se u
Scenario: Bruce Joel Rubin
spiritualnom svetu osmišljenom kao betonsko okruženje Njujorka, u
Fotografija: Jeffrey L. Kimball
kome je duša umirućeg čoveka po imenu Jacob Singer (Tim Robbins)
Originalna muzika: Maurice Jarre
izgubljena i zbunjena tokom prolaznih trenutaka pre smrti. Njegovo
Uloge: Tim Robbins, Elizabeth
putovanje do života posle smrti proteže se u mučnu seriju flešbekova, Peña, Danny Aiello, Matt Craven,
priviđenja i večitog preispitivanja. Pruitt Taylor Vince, Jason
Kao i Danteov Pakao, i film Džejkobova lestvica ponora je spirala Alexander, Patricia Kalember,
koja se spušta na dole. Kako se film razvija, Jackobove vizije postaju Eriq La Salle, Ving Rhames, Brian
Tarantina, Anthony Alessandro,
sve užasnije. Iako su u početku demoni samo nagovešteni ili se samo
Brent Hinkley, S. Epatha
naziru, ubrzo Jackob biva umešan u pakao sa svih strana. Merkerson, Suzanne Shepherd,
Ipak, uprkos često zastrašujućim i uznemiravajućim vizuelizacijama, Doug Barron
Džejkobova lestvica ponora je na kraju film o mirenju sa vlastitim
životom. On pokazuje Jackoba koji, sledeći reči filozofa Meister
Eckharta, spaljuje svoja sećanja i veze da bi se njegova duša mogla
osloboditi. Reditelj Adrian Lyne smešta ovo spiritualno putovanje u svet
svakodnevice, dopuštajući nam tako da se osetimo bliži događajima.
Uzimajući poznato i praveći od njega blago neugodno ili groteskno, on
postiže vrhunsko kinematičko stanje gde se ničemu ne može verovati i
skoro sve je neočekivano. JKe
KING OF NEW YORK (1990) SAD / Italija (Caminito, Rank,

Reteitalia, Scena) 103m Color
KRALJ NJUJORKA
Režija: Abel Ferrara
Abel Ferrarin Kralj Njujorka je hronika sunovrata njujorškog kralja droge Produkcija: Augusto Caminito,
Franka Whitea (Walken), koji posle više godina ilegalnih aktivnosti Mary Kane
odlučuje da okaje svoje grehe izgradnjom bolnice u siromašnom Scenario: Nicholas St. John
delu grada. Njegov pokušaj da zajednici nešto da zauzvrat nailazi na Fotografija: Bojan Bazelli
neprijateljske otpore sa svih strana - od strane njegovog kineskog Originalna muzika: Joe Delia
partnera u poslu sa drogom (Chin), lokalne mafije i jednog revnosnog, Uloge: Christopher Walken, David
žilavog pandura (David Caruso) koji je spreman da uradi sve da ga uhapsi. Caruso, Laurence Fishburne,
Frankovi jalovi napori pokreću jedan etnički motivisan gangsterski rat Victor Argo, Wesley Snipes, Janet
Julian, Joey Chin, Giancarlo
koji se završava krvavim obračunom gradskih kriminalnih grupa.
Esposito, Paul Calderon, Steve
Walken pruža majstorsku izvedbu u glavnoj ulozi bezobzirnog ubice Buscemi, Theresa Randle,
sa uvrnutim osećanjem moralnosti, a Laurence Fishburne u ulozi Leonard L. Thomas, Roger
Whiteovog pomoćnika Jimmya Jumpa doprinosi frenetičnoj energiji Guenveur Smith, Carrie Nygren,
Ernest Abuba
filma. Kao i svi Frerrarini filmovi, i Kralj Njujorka nije film lak za gledanje.
Nasilan je i uznemiravajući, sa mnogo mrtvih. Istražuje rediteljevu
zainteresovanost za likove koji traže spasenje u njujorškom podzemlju
ogrezlom u drogu i nasilje, koji je ovde prkazan kao arhetipski Gotham
Siti. Ferrarin nastavak iz 1992. Zli poručnik , sa Harveyom Keitelom u
ulozi neimenovanog pandura koji je toliko korumpiran koliko je Walkenov
White lukav, vodi rediteljevo krvavo ali introspektivno ispitivanje greha i
iskupljenja još dalje. RDe
785
DANCES WITH WOLVES (1990)
PLES SA VUKOVIMA
„Želim da vidim granicu...pre nego što nestane“. Jedan severnjački
vojnik idealista sa romantičnim snom o granici nagrađen je za hrabrost
tokom Američkog građanskog rata, time što je dobio da bira da služi u
ispostavi u Dakoti. Tamo se sprijateljuje sa plemenom Lakota Siouxa
i postaje jedan od njih i tako postaje svedok nadiranja belog čoveka i
sumraka koji pada na veliku kulturu konja u ravnicama.
Srčanom rediteljskom prvencu Kevina Costnera, ambicioznom,
epskom, sa nekim delovima na lakota jeziku, filmu Ples sa vukovima,
holivudski zli jezici su predvđali da će biti novi Vrata raja. Ali, Costner
se poslednji smejao, odjahavši sa sedam Oskara, uključujući i onaj za
SAD (Tig, Majestic) 183m Color najbolji film, kao i nagradu za najbolju režiju.
Jezik: Engleski / Sioux / Pawnee „Igra sa vukovima“ je ime koje su Indijanci dali poručniku Johnu
Režija: Kevin Costner Dunbaru (Costner). On je po fazama preplašen, zaintrigiran, a potom
Produkcija: Kevin Costner, očaran okićenim peruškama i njihovim načinom života. Priča o tome
Jim Wilson kako pronalazi sebe je toliko očaravajući vestern - bogat, lirski, topao,
Scenario: Michael Blake, po pun neočekivanog smeha, srceparajuć i spektakularno filmičan.
njegovoj knjizi Costnerova režija je izuzetna i svaka elegična i romantična epizoda
Fotografija: Dean Semler vodi ka uzbudljivom akcionom raspletu, sa bitkama, bizonima,
Originalna muzika: John Barry, spektakularnim ravnicama južne Dakote i lepim glumcima, što je
Peter Buffett
poklon za australijskog direktora fotografije i veterana koji je snimao
Uloge: Kevin Costner, Mary
Pobesnelog Maksa, Deana Semlera. Indijanci su prikazani sa do tada
McDonnell, Graham Greene,
Rodney A. Grant, Floyd “Red neviđenim poštovanjem i privrženom intimnošću kao ponosni, pametni
Crow” Westerman, Tantoo i duhoviti, a igraju ih pravi urođenici. Najviše se ističu Graham Greene
Cardinal, Robert Pastorelli, kao šaman Kicking Bird i Rodney A. Grant kao ratnik Wind in His Hair.
Charles Rocket, Maury Chaykin, Film je ispunjen jakom sentimentalnošću. Ali, elokventnost i
Jimmy Herman, Nathan Lee
Chasing His Horse, Michael nostalgična lepota čine ga trajno prijatnim. Godinu dana kasnije Costner
Spears, Jason R. Lone Hill, Tony je predstavio specijalno izdanje, koji proširuje junakovu romansu
Pierce, Doris Leader Charge sa indijankom Strands with a Fist (McDonnell) i prikazuje sudbinu
Oskar: Jim Wilson, Kevin Costner zarobljenih belih lovaca na bizone. Ali nema novih akcionih scena i
(najbolji film), Kevin Costner dodatna dužina, draga posvećenicima, ipak usporava tempo. Ljubitelji
(režija), Michael Blake (scenario),
Dean Semler (fotografija), Neil akcije preferiraju originalnu, sasvim zabavnu trosatnu verziju. AE
Travis (montaža), John Barry
(muzika), Russell Williams, Jeffrey
Perkins, Bill W. Benton, Gregory
H. Watkins (zvuk)
Nominacije za Oskara: Kevin
Costner (glavna muška uloga),
Graham Greene (sporedna
muška uloga), Mary McDonnell
(sporedna ženska uloga), Jeffrey
Beecroft, Lisa Dean (umetnički
direktor), Elsa Zamparelli (kostim)
Berlinski Filmski Festival
Kevin Costner (Srebrni
Medved—izvanredno pojedinačno
dostignuće, prodkcija/ režiija/
gluma), nominacija (Zlatni
Medved)
786
HITLERJUNGE SALOMON (1990) Nemačka / Francuska / Poljska
(CCC Filmkunst, Losange) 112m
EUROPA, EUROPA Eastmancolor
Salomon Perel, koga igra Marco Hofschneider, menja uniforme, jezike Jezik: Nemački / Ruski
i identitete u pokušaju da preživi holokaust. Renomirana poljska Režija: Agnieszka Holland
rediteljka Agnieszka Holland suzdržava se od bilo kakve osude svog Produkcija: Artur Brauner,
protagoniste koji je nalik kameleonu, dok predstavlja nepojmljive Margaret Ménégoz
psihološke torture i čudesna bekstva sa objektivne distance, ne Scenario: Agnieszka Holland, po
zadržavajući se na agoniji, niti na krvoproliću. To je ono što čini ovu knjizi Salomona Perela
neverovatnu priču tako šokantno verovatnom i različitom. Fotografija: Jacek Petrycki,
Jacek Zaleski
Smešten u period između 1938. i 1945, ovaj film je u stvari baziran
na stvarnim avanturama Salomona „Solly“ Perela. Solly je mladi poljski
Preisner
Jevrejin iz Nemačke, čiji život poprima groteskni obrt kada nacisti
Uloge: Marco Hofschneider,
upadnu u stan njegove porodice. Sa porodicom koja se raštrkala na sve Salomon Perel, René
strane, Solly ostaje sam i spašava ga samo nacistička uniforma koju Hofschneider, Piotr Kozlowski,
je obukao. Ovaj čin pokreće njegovu karijeru glumca. Prvo završava Klaus Abramowsky, Michèle
Gleizer, Marta Sandrowicz,
u ruskom sirotištu u istočnoj Poljskoj, gde stiče temeljno obrazovanje
Nathalie Schmidt, Delphine
o komunističkoj dogmi, odbacujući svoj jevrejski identitet i osuđujući Forest, Andrzej Mastalerz,
religiju kao „opijum za mase“. Hitlerove trupe ga vraćaju u Nemačku, Wlodzimierz Press, Martin Maria
gde se zapošljava kao prevodilac za ruski jezik i gde je prihvaćen kao Blau, Klaus Kowatsch, Holger
Arijevac. Ironija i opasnost njegove glume dostižu svoj vrhunac kada se Hunkel, Bernhard Howe
pridruži Hitlerjugendu, gde ga uče kako da prepozna i ubije Jevrejina. Nominacije za Oskara: Agnieszka
Holland (scenario)
Skrivanje obrezanosti postaje opasno kada njegov izgled privuče
naci oficira pedera i antisemitski nastrojenu devojku. Kao jedini fizički
podsetnik na Sollyev pravi identitet, obrezanost postaje bitna metafora
u filmu. Neki od najdvosmislenijih momenata u filmu prikazuju Sollya
koji se previše poistovećuje sa ulogama koje glumi, sugerišući da bi
pravi identitet mogao biti i potpuno nemoguć. Ne iznenađuje da na kraju
nema ni katarze, ni tragedije. Mada, kada se Solly čudom ponovo nađe
sa svojim izgubljenim bratom Isaakom (Hofschneider), mi osećamo da
je njegova uloga daleko od završetka. AI
787
SAD (Silver Screen, Touchstone) PRETTY WOMAN (1990)
119m Technicolor ZGODNA ŽENA
Romantična komedija u stilu 40-ih kojoj je dat moderni izgled, Zgodna
Režija: Garry Marshall
žena, došla je kao osvežavajući protivotrov bučnim mačo filmovima koji
Produkcija: Arnon Milchan,
Steven Reuther su dominirali Holivudom krajem 80-ih. Kao jedan od najunosnijih filmova
Scenario: J.F. Lawton 1990, uspeo je da povrati popularnost filmova o ljubavnim sastancima.
Fotografija: Charles Minsky Nimalo loše za film koji je originalno zamišljen kao depresivni pogled na
Originalna muzika: James prostituciju u Los Anđelesu.
Newton Howard Film Zgodna žena je takođe dao zamah karijerama njegovih zvezda,
Uloge: Richard Gere, Julia Richarda Gerea (koji nije imao nijedan hit od sredine 80-ih) i Julie
Roberts, Ralph Bellamy, Jason Roberts, koja je zaradila nominaciju za Oskara za svoju ulogu. Gere
Alexander, Laura San Giacomo, je u svom najboljem izdanju kao Edward Lewis, poslovni mogul na
Hector Elizondo, Alex Hyde-White,
Amy Yasbeck, Elinor Donahue, svom putu za L.A., koji se izgubi u blizini Holivud Bulevara i pita kurvu
Judith Baldwin, Jason Randal, zlatnog srca Vivian (Julia Roberts u prekratkom miniću i uskim PVC
Bill Applebaum, Tracy Bjork, Gary čizmama) da mu kaže pravac nazad ka hotelu na Beverli Hilsu. Pošto
Greene, Billy Gallo je pametna i racionalna prostitutka, Vivian se ponudi da ga odvede gde
Nominacije za Oskara: Julia treba da stigne i ne prođe mnogo pre nego što ga šarmira da je iznajmi
Roberts (glavna ženska uloga)
na nedelju dana kao „devoku za sve“. Za svoje vreme i napore ona od
njega dobija neograničenu upotrebu kreditne kartice da kupi odeću i da
nauči kako da se ponaša u otmenom restoranu (zahvaljujući prijateljski
nastrojenom hotelijeru, koga igra Hector Elizondo). I, naravno, Vivian se
zaljubljuje u svog dobročinitelja.
Cela stvar je vrlo neverovatna, naravno. Za početak, nemoguće je
da bilo koja kurva sa Holivud Bulevara izgleda tako lepo i sređeno kao
Vivian. Veliki supeh Julie Roberts u ulozi kurve je politički nekorektan, ali
šarmantnost ovog filma stalno probija. Ovaj film, koji je moderni tretman
Pigmaliona i Pepeljuge u jednom, ukrašen je prvoklasnim izvedbama
dve zvezde koje previjaju očima, veštom režijom Garry Marshalla i
oštrim, duhovitim scenarijom. JB
788
ARCHANGEL (1990) Kanada (Cinephile, Ordnance,
Winnipeg) 90m BW
ARHANGEL
Režija: Guy Maddin
Guy Maddin, kultni andergraund čarobnjak iz Winnipega, koji je Produkcija: Greg Klymkiw
odgovoran za Priče iz bolnice Gimli nastavio je ovaj svoj film delom Scenario: Guy Maddin,
Arhangel, koji je još čudniji crno-beli film snimljen sa većim budžetom. George Toles
On obuhvata žrtve amnezije nastale usled iperita tokom Prvog svetskog Fotografija: Guy Maddin
rata i Ruske revolucije. Junak, kanadski vojnik (Kyle McCulloch), pomisli Uloge: Kyle McCulloch, Kathy
od bolničarke (Kathy Marykuca) da je njegova mrtva ljubavnica. Ona Marykuca, Sarah Neville, Ari
je udata za belgijskog pilota (Ari Cohen) koji ne može da se seti da je Cohen, Michael Gottli, Victor
Cowie, David Falkenburg, Michael
oženjen i ona postaje toliko zbunjena da završi tako što za Kanađanina
O’Sullivan, Margaret Anne
misli da je Belgijanac. MacLeod, Ihor Procak, Robert
Tu su i druge komplikacije, od kojih neke, kao amnezija, sugerišu Lougheed, Stephen Snyder,
na poremećeni rimejk filma Random Harvest, ali Arhangel često Michael Powell, Sam Toles, Lloyd
Weinberg
izgleda kao da je ni o čemu, osim možda Maddinovoj očiglednoj
ljubavi za kasnije neme i ranije zvučne filmove sa kičastim efektima,
kao i nekonvencionalnim nadrealističkim hirovima (kao što je oluja
zečeva koji upadaju u rovove). Rezultati možda nisu stalno zabavni
i dirljivi, ali nikada ne izgleda da je Maddinu namera da stvori čistu
komediju ili kemp, manje ozbiljnu dramu. Ono što nastaje je fascinantan
fetišistički delirijum, gde se sećanja na davni rat recikliraju, i nešto što
je naizmenično jezivo i lepo. JRos
TRUST (1990) SAD / Velika Britanija (Channel

Four, Republic, True Fiction,
POVERENJE Zenith) 90m Color
Hal Hartleyev drugi igrani film, očigledno poboljšanje u odnosu na Režija: Hal Hartley
njegov prvi film Neverovatna istina (1989), vraća se na isto bazično Produkcija: Hal Hartley,
tlo, mali grad na Long Islandu čiji stanovnici putuju na posao i ista Bruce Weiss
glavna glumica (Adrienne Shelly) mu igra otuđenu tinejdžerku. Ovaj Scenario: Hal Hartley
put, Shelly igra srednjoškolku koja ostaje trudna, izazove srčani udar Fotografija: Michael Spiller
svoga oca, koju hladno šutne dečko, a majka (Merrit Nelson) je izbaci Originalna muzika: The Great
iz kuće. Posle toga je napadnuta, biva svedok kidnapovanja i upoznaje Outdoors, Philip Reed
besnog, ogorčenog čarobnjaka za elektroniku (Martin Donovan), i to sve Uloge: Adrienne Shelly, Martin
Donovan, Merritt Nelson, John
u jednom danu.
MacKay, Edie Falco, Gary Sauer,
Vrednost filma je što obilje incidenata ne dovodi u pitanje Matt Malloy, Suzanne Costollos,
verovatnost, niti postaje jeftina komedija. U stvari, prava priča filma Jeff Howard, Karen Sillas, Tom
Poverenje počinje tek kada se junakinja i čarobnjak elektronike spoje, Thon, Hannah Sullivan, Marko
Hunt, Kathryn Mederos, Bill Sage
a uzajamna prilagođavanja, uključujući i napetosti čiji su predstavnici
njihovi roditelji, postepeno menjaju oboje. Nepredvidiva, a u isto vreme
iskrena i prema svojim likovima i prema svom miljeu, ova ekscentrična
komična drama poboljšava se u toku svog razvoja, što je čest slučaj i sa
samim Hartleyevim opusom. JRos
789
Iran (Institute for the Intellectual NEMA-YE NAZDIK (1990)
Development of Children & Young
Adults) 97m Color
KRUPAN PLAN
Jezik: Farsi Baziran na stvarnom incidentu, Abbas Kiarostamijev majstorski film
Režija: Abbas Kiarostami na prvi poged izgleda kao čisto dokumentaristička rekonstrukcija
Produkcija: Ali Reza Zarrin događaja koji su doveli do suđenja osiromašenog Hoseina Sabziana za
Scenario: Abbas Kiarostami pokušaj prevare. Kada upozna jednu stariju ženu na autobuskoj stanici i
Fotografija: Ali Reza Zarrindast predstavi se kao Mohsen Makmalbaf (iranski reditelj filmova Biciklista i
Uloge: Hossain Sabzian, Mohsen Kandahar), ona ga pozove da upozna njenu porodicu. Sabzian ih navede
Makhmalbaf, Abolfazl Ahankhah, da poveruju da će se, ako ga finansiraju, pojaviti u njegovom sledećem
Mehrdad Ahankhah, Monoochehr filmu. Na kraju, oni posumnjaju da je on varalica koji planira da im
Ahankhah, Mahrokh Ahankhah,
opljačka kuću i zato pozovu policiju.
Nayer Mohseni Zonoozi, Ahmad
Reza Moayed Mohseni, Hossain Ovo bi bilo dovoljno tek za intrigantnu dokumentarnu dramu da
Farazmand, Hooshang Shamaei, nema Kiarostamijevog suptilnog pristupa naraciji, koji obuhvata
Mohammad Ali Barrati, Davood duhovito, prosvetljujuće, izuzetno inventivno istraživanje simbiotičkih
Goodarzi, Haj Ali Reza Ahmadi,
veza između istine i laži, onoga kakvim se stvari čine i stvarnosti,
Hassan Komaili, Davood
Mohabbat dokumentarnog i izmišljenog. Likovi, ne samo Sabzian i Ahankahina
porodica, nego i Kiarostami, Makmalbaf i novinar gladan senzacije, svi
„igraju“ sami sebe. Neki događaji su dramatično rekreirani, neki samo
opisani, a neki su, kao suđenje (u kome, što je neobično, Kiarostami
često preuzima ispitivanje) predstavljeni kao dokumentarni snimak.
Iako je linija naracije, i pored svih flešbekova, jasna, način na koji je
ona predstavljena i status onoga što smo videli (da li je odglumljeno ili
je stvarno?) se non-stop pomera, tako da film postaje višeslojna istraga
tog najneuhvatljivijeg od svih fenomena: istine.
Ali, čak i kada podriva naše pretpostavke o objektivnosti, Kiarostami
nas usmerava na jednu malu, neizbežnu istinu - da svako, da citiramo
Renoira, ima svoje razloge. Sabzian, kako otkrivamo dok ulazimo
dublje u njegovu inicijalno bizarnu priču, nije ni prevarant ni ludak,
nego samo neko kome je film od velikog značaja i kada ga posmatraju
kao poznatog reditelja, on se oseća manje beznačajan i kao da drži
stvari u svojim rukama. Filmovi nam mogu pomoći da sanjamo i da
pobegnemo od ograničenja svakodnevnog života. Pored toga što je
zabavna i provokativna dekonstrukcija dokumentarističkih konvencija,
Krupan plan je posveta, podjednako, moći filma kao i suštinskoj dobroti
i sposobnosti za maštu običnih ljudi. Poslednja scena filma, koja jednom
mirnom slikom ističe vrline dobrote, poniznosti i praštanja, u potpunosti
je karakteristična za Kiarostamijev jedinstveni brend nesentimentalnog
humanizma. GA
790
EDWARD SCISSORHANDS (1990) SAD (Fox) 105m Color
EDVARD MAKAZORUKI Režija: Tim Burton
Produkcija: Tim Burton,
Umesto da prati enormni uspeh filma Batman (1989), sa još jednim Denise Di Novi
zlatnim rudnikom baziranim na specijalnim efektima, reditelj Tim
Scenario: Tim Burton i Caroline
Burton predstavio je divno realizovan film koji je bio toliko daleko od Thompson
mainstream holivudskog blockbustera koliko je to samo moguće. Fotografija: Stefan Czapsky
Edvard makazoruki je namerno liberalna bajka koja ostaje najneobičniji Originalna muzika: Danny Elfman
i najdirljiviji film dosadašnje Burtonove karijere. Uloge: Johnny Depp, Winona
Edward iz naslova (Depp) uopšte nije čovek, već kreacija Izumitelja. Ryder, Dianne Wiest, Anthony
Edward izgleda dovoljno kao čovek, osim jednog detalja - on ima makaze Michael Hall, Kathy Baker, Robert
umesto ruku - i živi usamljenički život u ruiniranoj vili visoko iznad Oliveri, Conchata Ferrell, Caroline
Aaron, Dick Anthony Williams,
naselja sa pastelno obojenim kućama. Tek kada ljubazna prodavačica
O-Lan Jones, Vincent Price, Alan
Avon priozvoda Peg Boggs (Dianne Wiest) otkrije njegovo skrovište, Arkin, Susan Blommaert, Linda
on silazi u „stvarni“ svet ispod njega i bude lepo prihvaćen od strane Perri, John Davidson
Peginih komšija zbog svog specijalnog talenta za šišanje ljudi, pasa i Nominacije za Oskara: Ve Neill,
živih ograda. Međutim, život naivnog i nevinog Edwarda se zakomplikuje Stan Winston (šminka)
kada se zaljubi u Peginu ćerku, vođu navijačica Kim (Winona Ryder) i
njen dečko (Anthony Michael Hall) ga navede da počini zločin.
Jedan od mnogih uspeha koje Burton postiže ovim divnim,
čudnim filmom jeste da dodeljuje netipične uloge glumcima u ovom
ekscentričnom snolikom svetu. Hall, koji je najpoznatiji po ulozi u John
Hughesovom filmu Klub za doručak, uspeva da prikaže dosta gadniju
stranu u svojoj ulozi blesavog dečka Jima. Winona Ryder, sa druge
strane, izbegava pojačani cinizam koji poseduje u filmu Heathers i
dodaje nijansu delikatnosti svojoj ulozi fine devojke iz kraja. Međutim,
Depp je taj koji je najimpresivniji. On kreira lik zarobljen u svoje
nedovršeno telo, prikazujući Edwardove frustracije sa malo reči, dok
njegovo bledo, uplašeno lice pokazuje bol kada otkrije da čak i njegov
najnežniji dodir njegovim rukama u vidu makaza može da izazove bol.
Jedna ambiciozna, divno zamišljena savremena bajka. JB
HENRY: PORTRAIT OF A SERIAL KILLER
(1990)
HENRI: PORTRET SERIJSKOG UBICE
Film Johna McNaughtona Henri:Portret serijskog ubice bazira se blago
na priči o serijskom ubici Henryu Lee Lucasu. Izuzetan je po svom
realističkom stilu i nemoralnoj tački gledišta. Gledaocu ostaje urezan u
sećanje kao jedan od najuznemiravajućih filmova ikada snimljenih.
Henri se ruga konvencijama horor filma svojom jednoličnom
naracijom i akumulacijom epizoda u kojima se dešavaju očekivana
SAD (Filmcat, Fourth World
ubistva, ali na neočekivan način - van kadra ili unutar kadra, ali
Media, MPI, Maljack) 83m Color
iznenada, nasumično i obično. U jednoj sceni, Henry (Michael Rooker)
Režija: John McNaughton
slomi vrat dvema prostitutkama u njihovom autu, a zatim odlazi sa
Produkcija: Lisa Dedmond,
Steven A. Jones, John svojim cimerom Otisom (Tom Towels) da kupi hamburger.
McNaughton Zaplet filma Henri (onoliko koliko ga uopšte ima) prati događaje
Scenario: Richard Fire, koji se dešavaju kada se Otisova sestra Becky (Tracy Arnold) doseli
John McNaughton u njihov mali stan u Čikagu, prekidajući cimersko, pomalo potisnuto
Fotografija: Charlie Lieberman homoseksualno, partnerstvo u zločinu. Niskobudžetni film Henri odlično
Originalna muzika: Mic Fabus, prikazuje živote skitnica u prljavom svetu niže klase. Na jednom mestu
Ken Hale, Steven A. Jones, u filmu se pravi rez sa jednog tela žene, koju je Henry upravo ubio,
Robert McNaughton
na gadnu matronu u Beckinom salonu lepote koja izgovara rasističke
Uloge: Mary Demas, Michael
Rooker, Anne Bartoletti, Elizabeth uvrede.
Kaden, Ted Kaden, Denise Becky stvara romantičnu predstavu o Henryu kada čuje kako je ubio
Sullivan, Anita Ores, Megan majku. Rooker u svoju ulogu psihopate unosi mrzovoljnu, brandovsku
Ores, Cheri Jones, Monica Anne privlačnost, što pomaže da se objasni njen pogrešan izbor u ljubavi.
O’Malley, Bruce Quist, Erzsebet
Sziky, Tracy Arnold, Tom Towles, Vrhunac filma nalazimo u dva posebno uznemirujuća ubistva. Prvo
David Katz Henry i Otis ubijaju porodicu iz predgrađa. Posle prisustvovanja
masakru, mi iznenada uviđamo da smo ovaj snimak gledali zajedno sa
ubicama, koji sede na kauču i analiziraju svoj snimak zločina. Kasnije
Henry ubija Otisa, koga je uhvatio kako siluje Becky. Henry i Becky
napuštaju grad, ali sledećeg jutra, u poslednjim sekvencama filma,
Henry napušta njihovu hotelsku sobu sam, zaustavljajući se da izbaci
težak kofer kraj puta.
Henri je toliko svedenog izraza
da bi se mogao učiniti dosadnim
mlađim gledaocima, iscrpljenim
krvavim incidentima drugih horor
filmova nastalih posle 80-ih. Ne
može se ni pohvaliti šarmantno
elegantnim ubicom, kao što je
Hannibal Lecter. Umesto toga, Henri
evocira užas kroz prljavi realizam
i sjajnu glumu. Film nije zabavan
za gledanje, ali je važan jer nagoni
na razmišljanje, preispitivanje
naše kulturne fascinacije serijskim
ubicama. CFr
792
TOTAL RECALL (1990) SAD (Carolco, TriStar) 109m
Technicolor
TOTALNI OPOZIV
Režija: Paul Verhoeven
Priča „We Can Remember It For You Wholesale“ („Nudimo vam sećanja Produkcija: Buzz Feitshans,
na veliko“) Philipa K. Dicka, impresivno je prevedena na filmski jezik sa Ronald Shusett
brojnim zapanjujućim specijalnim efektima i pregršt nasilja, od strane Scenario: Ronald Shusett, Dan
holandskog reditelja Paula Verhoevena, koji je pre toga postigao sličan O’Bannon, Gary Goldman, po
uspeh hit filmom iz 1987. RoboCop. kratkoj priči We Can Remember It
For You Wholesale Philipa K. Dicka
Arnold Schwarzenegger tumači ulogu Douga Quaida, sasvim običnog
Fotografija: Jost Vacano
čoveka (iako građenog kao Herkul) koji stalno sanja isti san - da živi na
Originalna muzika: Jerry
Marsu. Njegova žena (Sharon Stone) odbacuje njegove fantazije i zato
Goldsmith, Bruno Louchouarn
Doug posećuje kompaniju koja se bavi virtuelnim odmorima i navuče
Uloge: Arnold Schwarzenegger,
se na mašinu koja simulira putovanje na crvenu planetu. Nažalost, to Rachel Ticotin, Sharon Stone,
dobro poremeti njegov mozak i Doug se budi iz svog virtuelnog sna Ronny Cox, Michael Ironside,
ubeđen da je tajni agent i uskoro biva progonjen od strane različitih Marshall Bell, Mel Johnson Jr.,
Michael Champion, Rosemary
ljudskih i mutantskih grdosija, dok se trudi da razbistri u svojoj glavi šta
Dunsmore, David Knell, Dean
je činjenica a šta fikcija. Norris, Mark Carlton
Mnoge od Dickovih omiljenih tema (istraživanih i u Do Androids Oskar: Eric Brevig, Rob Bottin, Tim
Dream of Electric Sheep?, koja je postala Ridley Scottov SF klasik McGovern, Alex Funke (specijalni
Istrebljivač 1982) iskorišćene su u ovom filmu - identitet, percepcija, vizuelni efekti)
sećanja, stvarno i proizvedeno - ali nikada nauštrb akcije. A akcije Nominacije za Oskara: Stephen
svakako ima, od zabavne borbe između Stone i Schwarzeneggera, sa Hunter Flick (specijalni zvučni
efekti), Nelson Stoll, Michael J.
dodatkom njihovog sparingovanja rečima, do završnog, groznog, ali Kohut, Carlos DeLarios, Aaron
fascinantnog obračuna. JB Rochin (zvuk)
WONG FEI-HUNG (1991) Hong Kong (Film Workshop)

134m Color
BILO JEDNOM U KINI
Jezik: Cantonese / Engleski /
Hark Cui je bio vodeći reditelj u Hong Kongu tokom 80-ih i ranih 90-ih, Mandarinski
koji je vešto napajao svoje zapanjujuće akcije duhovitim političkim Režija: Hark Tsui
komentarima. U ovom filmu ga zatičemo kako udahnjuje novi život u Produkcija: Hark Tsui
hroniku kineskog narodnog junaka Vong Fei Hunga. Scenario: Yiu Ming Leung, Pik-yin
Vong, legendarni vidar i majstor borilačkih veština, predmet Tang, Hark Tsui, Kai-Chi Yu
nekolicine Harkovih filmova još od 60-ih, predstavljen je na jedan Fotografija: Tung-Chuen Chan,
novi, raskošan način u ovoj prvoj epizodi Harkovog seriala Bilo jednom Wilson Chan, David Chung, Andy
Lam, Arthur Wong, Bill Wong
Godine 1875, Vong se (Jet Li) sukobljava sa britanskim eksploatatorima
Originalna muzika: Romeo Díaz,
i kineskim biznismenima u divljem i zamršenom zapletu u koji su
James Wong
uključeni imperijalizam, prisiljavanje kineskih seljaka da grade američke
Uloge: Jet Li, Biao Yuen,
železničke pruge, krijumčari oružja i poniženi majstori borilačkih veština Rosamund Kwan, Jacky Cheung,
primorani da rade kao plaćeni batinaši. Steve Tartalia, Kent Cheng, Yee
Ovo je popularni honkonški film u svom najboljem izdanju, Kwan Yan, Mark King, Jonathan
Isgar, Shun Lau, Chi Yeung Wong,
potpomognut vrhunskim veštinama Jeta Lija koji ulazi u rang svetskih
Ma Wu, Simon Yam, Cheung-Yan
zvezda kao smireni, stoički heroj. On je centar fascinantnih scena koje Yuen, Kam-Fai Yuen, Shun-Yee
uključuju borbu merdevinama koja prkosi zakonima gravitacije, kao i Yuen, Tony Yuen
dvoboj između nenaoružanog Lija i protivnika sa pištoljem. Međutim,
u pozadini zamršenog zapleta i neumorne akcije nalazi se opipljiva
melanholija, lament za Kinom koja je pred konačnom promenom pod
zapadnjačkim uticajem. AT
793
SAD (Columbia) 107m Color BOYZ ’N THE HOOD (1991)
Režija: John Singleton MOMCI IZ KRAJA
Produkcija: Steve Nicolaides
Posle najave iz ranih 70-ih, kao što su Melvin Van Peebles i Gordon
Scenario: John Singleton
Parks, u 80-im je došlo do proboja nekolicine afroameričkih filmskih
Fotografija: Charles Mills
stvaralaca u glavne tokove filmske umetnosti. Najistaknutiji su bili Robert
Originalna muzika: Stanley
Townsend i Spike Lee, koji su, obojica, pravili duhovite komične drame
Clarke, Ice Cube
o stanju afričke Amerike. Ipak, tek je John Singletonov autobiografski
Uloge: Hudhail Al-Amir, Laurence
Fishburne, Lloyd Avery, Cuba prvenac Momci iz kraja u potpunosti predstavio takozvani filmski glas
Gooding Jr., Ice Cube, Mia Bell, Crne Amerike kritičkom establišmentu. Singleton je za svoj trud dobio
Morris Chestnut, Lexie Bigham, dve nominacije za Oskara, a njegov film je bio hit koji je obezbedio
Nia Long, Angela Bassett, studiju Columbia Pictures ogromnu zaradu.
Kenneth A. Brown, Nicole Brown,
Posle uvoda, koji je smešten za vreme letnje Olimpijade u Los
Tyra Ferrell, Ceal, Desi Arnez
Hines Anđelesu 1984, film se fokusira na tri desetogodišnja dečaka, Trea (Desi
Nominacije za Oskara: John Arnez Hines II), Doughboya (Baha Jackson) i Rickya (Donnovan McCrary).
Singleton (režija), John Singleton Pošto su odrasli samo sa po jednim roditeljem, njihov svet je ispunjen
(scenario) nasilnim bandama, policijskom brutalnoću i ekonomskim problemima.
Kada Trea njegova majka Reva (Angela Bassett) ostavi ispred vrata
njegovog oca Jasona „Furiousa“ (Laurence Fishburne), on dobija ubrzani
kurs muškosti i transformiše se u tinejdžera željnog dokazivanja.
Rez na period posle sedam godina. Tre (koga sada igra Cuba Gooding
Jr.) je na završnoj godini srednje škole sa „part-time“ poslom, sa aplikaci-
jom za istorijski Crnački koledž i devojkom po imenu Brandi (Long).
Doughboy (Ice Cube) je promiskuitetna lenčuga koja živi na račun svoje
majke, gđe Baker (Ferrell), dok njegov brat Ricky (Chestnut) gradi svoj put
ka prvoj ragbi ligi. U pokušaju da izbegne ekipu iz kraja, Tre i dalje ostaje
zainteresovan za svoje prijatelje. Kada Daughboyeve veze sa podzem-
ljem ugroze trio, Rickya ubiju pucajući iz auta u prolazu. Posle toga Tre
se suprotstavlja ćaletovim mudrijaškim savetima i uspeva da izbegne
greške svog potlačenog sveta. U završnoj zavrzlami saznajemo da je
izbegao zamku siromaštva i nasilja i pridružio se Brandi na koledžu.
Detaljan i vešto orkestriran kroz opisivanje nasilja unutar rase u
američkim siromašnim kvartovima, ovaj film je nezaboravni moralitet
koji se obraća omladini koju prikazuje. Posle otrežnjavajućeg podsetnika
na broj mladih crnaca koji su ubijeni od strane drugih mladih crnaca, film
ulazi u realističnu, potresnu priču o odrastanju.
Posebno vredno pomena zbog debitantskog nastupa Ica Cubea,
Singletonov film pokazuje osvešćenost holivudskih pripovedačkih
konvencija i demonstrira pravu privrženost tematskom uticaju hip-
hopa. Film, zbog svoje jasne strukture u vidu tri čina, odaje krajnje
profesionalan utisak. Ali, sjajna je i njegova muzika sa puno perkusija
i hipnotičkim repom raznih zvezda sa vrhova top listi, koje su pozajmile
svoje zvuke Treovom bekstvu, čineći film Momci iz kraja najboljim
ostvarenjem Singletonove karijere.
Uprkos povremenim izletima u veće projekte, Singleton se mučio da
ponovi svoj rani uspeh. Umetnička vrednost njegovog prvenca se možda
može i odbaciti kasnije kroz promišljanje o filmu i zbog nedostatka
očekivanog sjaja. Pa ipak, važnost ovog filma ne može se ignorisati
kada se na njega gleda kao na izvor čitavog talasa malih, crnačkih
drama iz getoa koje su preplavile 90-te. GCQ
794
Kina / Hong Kong / Tajvan DA HONG DENG LONG GAO GAO GUA
(Palace, Era, China Film)125m
Eastmancolor
(1991)
Jezik: Mandarin PODIGNITE CRVENU SVETILJKU
Režija: Yimou Zhang Kompletirajući trilogiju koja je počela filmom Crvena polja (1987) i
Produkcija: Fu-Sheng Chiu nastavila se sa Ju Dou (1990), Zangova sumorna adaptacija romana
Scenario: Ni Zhen, po romanu Su Tonga još jednom daje ulogu Li Gong. Iznova Zang priča priču koja
Su Tong
otvoreno kritikuje kineski feudalizam i savremenu Kinu. Stil mu je
Fotografija: Zhao Fei, Lun Yang
prilično drugačiji, a vizija dosta sumornija.
Originalna muzika: Naoki
Junakinja, koja je manje simpatična figura nego njene prethodnice,
Tachikawa, Jiping Zhao
je studentkinja na univerzitetu tokom 20-ih koja postaje četvrta žena
Uloge: Li Gong, Caifei He, Jingwu
Ma, Cuifen Cao, Qi Zhao, Jin jednog moćnika u severnoj Kini, pošto njena maćeha ne može da
Shuyuan, Ding Weimin, Cao joj obezbedi dalje školovanje. Ona ubrzo postaje deo brojnih intriga
Zhengyin, Zhihgang Cui, Chu Xiao, i rivalstava koji vladaju među ženama koje upravljaju muževljevim
Lin Kong svetom i porodičnom tradicijom. Svaka žena ima svoju kuću i dvorište
Nominacije za Oskara: Hong unutar imanja i sa kojom god da muž odluči da spava te večeri, ona
Kong (najbolji film na stranom
jeziku)
dobija masažu stopala, nekoliko upaljenih crvenih svetiljki i pravo da
Filmski Festival u Veneciji: Zhang
odluči šta će se jesti sledeći dan.
Yimou (Srebrni Lav), zajedno sa Ovaj film nas u potpunosti zatvara u svoj klaustrofobični univerzum
The Fisher King and J’Entends sastavljen od kutija u kutiji, gde žene i sluškinje posvećuju ceo svoj
Plus la Guitare život spletkarenju jedne protiv druge. Zang potvrđuje svoje majstorstvo i
umetnost na više načina, od kojih su neki relativno novi (muzika), mada
hladni, udaljeni i zagušujući svet koji je ovde predstavljen nudi malo
emocionalnog opuštanja. JRos
Francuska (Constellation, DELICATESSEN (1991)

Hachette, Sofinergie, UGC) 99m
Color
DELIKATESNA RADNJA
Jezik: Francuski Na kreativan način kombinujući žanrove - postapokaliptični SF, crnu
Režija: Marc Caro, Jean-Pierre komediju i slatku ljubavnu priču - nudeći publici impresivnu neobičnu
Jeunet kolekciju zvukova, boja, glumaca i prizora, Jeunetov i Caroov postaju
Produkcija: Claudie Ossard dobitnici nekoliko evropskih nagrada i saradjuju i na Gradu izgubljene
Scenario: Gilles Adrien, Marc dece (1995). Jeunet nastavlja dalje sa režijom Osmi putnik: Uskrsnuće iz
Caro, Jean-Pierre Jeunet 1997, i svetskim hitom Čudesna sudbina Amelije Pulen 2000. godine.
Fotografija: Darius Khondji Film ima nezaboravan uvod: misteriozna figura prekrivena od glave
Originalna muzika: Carlos do pete u odeću napravljenu potpuno od smeća isprepadano pokušava
d’Alessio
da se iskrade iz prodavnice delikatesa tako što se sakriva u kamion za
Uloge: Pascal Benezech,
smeće. Iznenada, poklopac na njegovoj kanti slobode se nasilno otvara
Dominique Pinon, Marie-Laure
Dougnac, Jean-Claude Dreyfus, i zlokobni mesar iz radnje (Drefyus) udara ga ogromnom satarom. Ubrzo
Karin Viard, Ticky Holgado, Anne- saznajemo da je mesarev specijalitet ljudsko meso i kada se njegov novi
Marie Pisani, Boban Janevski, radnik - bivši klovn koji svira na testeri, Louison zaljubi u njegovu ćerku,
Mikael Todde, Edith Ker, Jacques
čelistkinju sa đozlucima Jullie (Marie-Laure Dougnack), počinje trka da
Mathou, Rufus, Howard Vernon,
Chick Ortega, Silvie Laguna Louison postane specijalitet dana. Da bi spasila svog dečka klovna od
svog oca kanibala, Jullie izdaje oca grupi pobunjenika iz podzemlja koji
se hrane sočivom. Sa ekscentričnim scenarijem koji je napisao strip
crtač Gilles Adrien, u brojnim crnohumornim scenama, Delikatesna
radnja je prava gozba za oči i uši. SJS
796
GULING JIE SHAONIAN
SHA REN SHIJIAN (1991)
VEDRI LETNJI DAN
Epski po obimu ako ne uvek po intenzitetu, Edward Yangov suptilni i
bogati portret Tajvana ubacuje toliko detalja u svojih brzih četiri sata
trajanja da je pravo čudo da je Jang stvorio film koji traje samo toliko
koliko traje. Sa radnjom smeštenom u toku jedne školske godine u
Taipeiu u ranim 60-im, Vedri letnji dan opisuje zemlju koja se još klima
od najezde kineskih nacionalista (koje predvodi Čiang Kai-šek) iz 1948.
godine. Jangov Tajvan je rastrzan između komunizma i demokratije,
nacionalizma i liberalnosti, sa konfuzijom, otuđivanjem i nesigurnošću Tajvan (ICA, Jane Balfour, Yang &
His Gang) 237m Color
koje vode do ponekad iscrpljujuće društvene rastrojenosti.
Jezik: Mandarinski
Ipak, koliko god da je moćan ovaj film, Jang ga ispunjava humorom
Režija: Edward Yang
i humanizmom koji ublažavaju nelagodnu atmosferu nadolazeće
Produkcija: Yu Welyan
katastrofe. Režija je strpljiva i mirna. Privrženiji statičnim kadrovima ili
Scenario: Yan Hongya, Lai
sporim pokretima kamere, nego krupnijim planovima, Jang daje svojoj Mingtang, Yang Shunqing,
podeli veliku slobodu u istraživanju svojih emocija, tako da glume za Edward Yang
priču i jedni za druge, a ne samo za kameru. Jang jasno želi da film bude Fotografija: Huigong Li,
podjednako o specifičnim mestima i stvarima koliko i o ljudima. To što Longyu Zhang
ovaj film otkriva činjenice i mesta u zapletu sa velikom pažnjom, dobro Originalna muzika: Zhan Hongda
isplanirano i sa namerom koja je dostojna kakvog velikog romana nije Uloge: Zhang Guozhu, Elaine Jin,
nikakvo iznenađenje. Wang Juan, Zhang Han, Jiang
Xiuqiong, Lai Fanyun, Lisa Yang,
Takođe ne iznenađuje ni emocionalni naboj tragičnog završetka Zhang Zhen
filma, ishod celog Jangovog rigoroznog narativnog dizajna (koji je sam
proizvod četvorogodišnjih priprema), koji naizgled uspeva da sjedini
priču o uličnim bandama Taipeia, mladalačku ljubav, rokenrol, izgubljene
kulturne znamenitosti i potragu za nacionalnim identitetom. Dok ga
često porede sa Nicholas Rayovim sumornim klasikom Buntovnik bez
razloga, ovaj film je zapravo mnogo više. Remek-delo tajvanskog Novog
talasa i kinematografski vrhunac sa kraja XX veka, ovo je film čije
majstorsko razumevanje perioda i mesta gotovo da prevazilazi okvire
prostog pripovedanja. Ovo je kao foto album koji se gleda sa raznih
strana, sastavljen od zaista pokretnih, provokativnih slika. JKl
797
NAKED LUNCH (1991)
GOLI RUČAK
Definišući frazu „goli ručak“, predstavljenu u istoimenom romanu, pisac
William S. Burroughs hladnokrvno je nazvao to „zamrznuti trenutak
kada svako vidi šta je na kraju svake viljuške“, kao da je to pojasnilo
njegovu zbunjujuću antinaraciju. Cronenberg, u svojoj filmskoj verziji
Burroughsove često delirijumski nekoherentne knjige, ne pojašnjava
stvari baš mnogo. Umesto da napravi vernu adaptaciju knjige za koju su
mnogi tvrdili da se ne može adaptirati za film, Cronenberg je odgovorio
tako što je sve namerno učinio još komplikovanijim, uključivši stvari ne
samo iz nekoliko drugih Burroughsovih dela već i one iz života pisca.
Film o „golom ručku“ kombinuje Burroughsove romane Naked
Lunch, Junkie, Exterminator!, kao i Queer sa perverznom, William
Tellom inspirisanom smrću Burroughsove žene. Cronenberg ujedinjuje
zbunjujuću mešavinu činjenica i fikcije uz pomoć rigidnog okvira „noir“
formalizma. Rezultat funkcioniše više kao neki nadrealistički portret
Burroughsa, nego kao tradicionalna naracija, što ne iznenađuje bilo
koga ko je upoznat sa sklonošću ka rušenju konvencija.
Peter Weller je Bill Lee, istrebljivač buba koji je navučen na svoj
Kanada / Velika Britanija /
Japan (Film Trustees, Nippon prašak za bube, koji nakon što slučajno ubije svoju ženu, beži u
Film Develop. and Finance, RPC, misterioznu međuzonu nalik na Tangiers. Tamo biva regrutovan za
The Ontario Film Develop. Corp., špijuna u svetu raznoraznih stvorenja, koja luče razne tečnosti i koja
Téléfilm Canada) 115m Color imaju različite falusoidne izrasline, žive pisaće mašine u vidu insekata
Režija: David Cronenberg i razne druge suludarije. Baš kao što Cronenberg kombinuje stvarnost
Produkcija: Jeremy Thomas i fikciju, i sam film se bavi tom neodređenom oblašću između realnog i
Scenario: David Cronenberg, po nerealnog, mestom gde drogom prouzrokovane halucinacije nisu samo
romanu Williama S. Burroughsa
maštovit podsticaj za kreativni proces nego i njegov proizvod.
Fotografija: Peter Suschitzky
Cronenbergova hrabra subverzija naracije je za divljenje, kao i uloge
Originalna muzika: Ornette
Coleman, Howard Shore Wellera, Davis i Scheidera. Pored mučno zeleno-sivih tonova fotografije
Uloge: Peter Weller, Judy Davis, Petera Suschitzkog, od posebnog značaja je sjajna muzika, nastala
Ian Holm, Julian Sands, Roy saradnjom Cronenbergovog kompozitora Howarda Shorea i legendarnog
Scheider, Monique Mercure, džez saksofoniste Ornetta Colemana. Kao i sam film, muzika je izuzetni
Nicholas Campbell, Michael sudar različitih senzibiliteta, kompozicija i spontanog izražavanja. JKl
Zelniker, Robert A. Silverman,
Joseph Scoren, Peter Boretski,
Yuval Daniel, John Friesen, Sean
McCann, Howard Jerome
Berlinski Filmski Festival David
Cronenberg nominacija (Zlatni
Medved)
798
LA BELLE NOISEUSE (1991) Francuska / Švajcarska (CNC,
Francuska 3, George Reinhart,
LEPA GNJAVATORKA Canal+, Pierre Grisé, Region
Filmovi o umetnicima su riskantni jer tretiraju klišee, kao romantični Languedes, Ronsillon Sofica 2,
genije na tavanu, napaćena duša projektovana na platno, da bi prikazali Sofica 3) 240m Eastmancolor
kroz šta neko prolazi dok oblikuje čulne doživljaje i intuicije u slike. Režija: Jacques Rivette
Rivette se prihvatio izazova u filmu Lepa gnjavatorka, koji je - zaključjući Produkcija: Martine Marignac
iz kratke Balzacove priče - priča o „nedovršenom remek-delu“, koje je Scenario: Pascal Bonitzer,
Christine Laurent, Jacques
stvorio, a potom sakrio čuveni umetnik u svojim poznim godinama.
Rivette, po romanu Le Chef-
Rivette i njegovi scenaristi, Pascal Bonitzer i Christine Laurent, vešto d’Oeuvre Inconnu Honoré de
barataju sa nekolicinom tema. Na jednom nivou, film nudi pogled na Balzaca
privilegovani svet umetnosti, u kome stvaraoci, dileri i poverenici čine Fotografija: William Lubtchansky
suptilno erotsko klupko. U jezgru filma, Rivette analizira, obraćajući Muzika: Igor Stravinsky
posebnu pažnju na detalje i trajanje, odnos nalik plesu između umetnika Uloge: Michel Piccoli, Jane Birkin,
Edouarda Frenhofera (Michel Piccoli) i njegovog uglavnom obnaženog Emmanuelle Béart, Marianne
Denicourt, David Bursztein,
modela, Marianne (Emmanuelle Béart). Njihovi sastanci prolaze kroz
Gilles Arbona, Marie Belluc,
različita raspoloženja: frustraciju, agresivnost, oduševljenje. Gospodar- Marie-Claude Roger, Leila Remili,
rob odnos se menja. Lagano, kroz mnoge pokušaje, umetničko delo Daphne Goodfellow, Susan
poprima oblik. Robertson, Bernard Dufour
Kada se Frenhofer suočava sa problemima u braku sa Liz (Jane Filmski Festival u Kanu: Jacques
Birkin), dok oprezno posmatra dolazak nove generacije i suprotstavlja se Rivette (velika nagrada žirija),
(nagrada ekumenskog žirija),
SPECTER-u sopstvene smrtnosti, teško je da ne vidimo melanholičnog nominacija (Zlatna Palma)
junaka kao rediteljev autoportret. AM
THE RAPTURE (1991) SAD (New Line) 100m Color

ZANOS Režija: Michael Tolkin
Produkcija: Karen Koch, Nancy
Malo je filmova tretiralo religiju ozbiljno, a još manje je onih koji su Tenenbaum, Nick Wechsler
istražili jevanđeljsko hrišćanstvo na osnovu njegovih teoloških principa. Scenario: Michael Tolkin
To je upravo ono što Michael Tolkin radi u filmu Zanos, koji se može Fotografija: Bojan Bazelli
gledati podjednako sa uživanjem i kao spiritualna melodrama, priča Originalna muzika: Thomas
sa verskom sadržinom i ekscentrična bajka sa korenima u stvarnoj Newman
religijskoj supkulturi. Uloge: Mimi Rogers, Darwyn
Mimi Rogers igra Sharon, raskalašnu slobodnu ženu koja uživa da Carson, Patrick Bauchau,
sa ljigavim prijateljem krstari u potrazi za seksom u četvoro. A onda Marvin Elkins, David Duchovny,
Stephanie Menuez, Sam Vlahos,
čuje za verski pokret koji ističe lični odnos sa bogom, čiji Sudnji dan -
Rustam Branaman, Scott
zajedo sa transcendentnim „uznesenjem“ koje će uzdići dobre duše u Burkholder, Vince Grant, Carole
nebo - ubrzo dolazi. Njena novopronađena vera pomaže joj da prebrodi Davis, Patrick Dollaghan, James
oluje, kao što je smrt njenog muža. Kada pomisli da kraj sveta samo LeGros, Dick Anthony Williams,
DeVaughn Nixon
što nije nastupio, ona odvodi svoju ćerku u usamjeni deo pustinje, gde
iščekuju božiju ruku spasa. U najhrabrijem preokretu filma, uznesenje
stvarno dolazi, ali do tog trenutka je njena patnja navela da odbaci ideju
o pravdi i milostivom božanstvu.
U isto vreme i psihološka drama, razmišljanje o veri i slobodnoj
volji, kao i varijacija na temu onoga što je Holivud uobičajavao da zove
„ženski film“, ova nekonvencionalna parabola nudi bogate nagrade
publici otvorenih shvatanja. DS
799
SAD (New Line) 102m Color MY OWN PRIVATE IDAHO (1991)
Režija: Gus Van Sant MOJ PRIVATNI AJDAHO
Produkcija: Laurie Parker
Treći igrani film Gusa Van Santa, koji je došao posle njegovog proboja iz
Scenario: Gus Van Sant
1989. Dragstorski kauboj, Moj privatni Ajdaho, ostaje njegov najdublji,
Fotografija: John J. Campbell,
Eric Alan Edwards
najpotresniji i najkompletniji film - kako ga je Desson Howe nazvao
Originalna muzika: Bill Stafford
„izuzetna filmska poema...o večitoj potrazi za pripadnošću negde i
Uloge: River Phoenix, Keanu
pustim predelima duše“.
Reeves, James Russo, William Bez ikakvog sputavanja svojih umetničkih, čak i avangardnih
Richert, Rodney Harvey, Chiara impulsa zarad pristupačnosti i mainstream izgleda - što je nešto što
Caselli, Michael Parker, Jessie će mu se jako zamerati posle njegovih plačljivih osrednjih drama Dobri
Thomas, Flea, Grace Zabriskie,
Vil Hanting (1997) i Finding Forrester (2000) - Gus Van Sant uspeva da
Tom Troupe, Udo Kier, Sally
Curtice, Robert Lee Pitchlynn, ovde prikaže divnu idiosinkretsku priču, koja se oslanja na slike koliko
Mickey Cottrell i na reči da bi osvojila publiku. Istina, uzimanje tinejdž srcolomaca
Filmski Festival u Veneciji: River Keanu Reevsa (u možda svojoj najboljoj ulozi do sada) i Rivera Phoenixa
Phoenix (Volpi pehar—glavna (koji će umreti od droge u svojoj 23. godini baš na početku sjajne
muška uloga)
karijere) za glavne uloge u filmu, svakako nije naudilo komercjalnom
uspehu filma. Ali - u eksplicitnom tretiranju problema beskućništva,
homoseksualnosti i maloletničke prostitucije, u predstavljanju
protagoniste koji pati od narkolepsije i romansiranih sećanja na majku
koja ga je ostavila kad je bio dete, u svom proširenom omažu Orson
Wellesovoj adaptaciji Shakespeareovih drama o Henriju IV, Ponoćna
zvona (1965), putem svesno anahrone upotrebe Šekspirovog govora u
par ključnih scena - niko ne može tvrditi da Van Sant nije bio spreman
da rizikuje da će udaljiti, pa čak i razbesneti nepripremljenu publiku
srednje američke klase. Iako je bio suviše nekonvencionalan i po
pitanju naracije i po pitanju stila da bi bio blokbaster, film je pozdravljen
od strane kritike i obožavan od strane Van Santovih fanova i nagrađen
na nekoliko internacionalnih filmskih festivala. U centru pažnje filma
800
Moj privatni Ajdaho (naslov je preuzet iz pesme grupe B-52’s) nalazi
se odnos Mikea (Phoenix) i Scotta (Reeves), dvojice mladih prostitutki
koji žive na ulicama Portlanda u Oregonu. Oni su članovi neuredne i
seksom opsednute zajednice društveno odbačenih, koji se okupljaju
u zgradi predviđenoj za rušenje. Njih dvojica, da bi preživeli, prodaju
svoje telo svima koji plaćaju, mada na kraju saznajemo da je Scott u
stvari pobunjeni sin dobrostojeće portlandske porodice, koji je odabrao
svoj način življenja uglavnom da bi ponizio svog oca. Što se Mikea,
sa druge strane, tiče, on je definitivno ono što vidite: miran, sanjiv,
nežni dečko, koji je zaljubljen u svog najboljeg prijatelja, koji zaspi
za sekund i to često u neprikladnom trenutku(što reditelj koristi i za
humor i za pathos) i koji je opsednut pronalaženjem davno nestale
majke. Ovaj poslednji kvalitet je upravo ono što pokreće lutajući (ali
nikad spori) „road trip“ zaplet, dok Scott prati svog uvek ugroženog
prijatelja na izletima koji se kreću od Ajdaha do Italije, u potrazi za
mitom o majčinskoj ljubavi koju publika vidi kao pohabani kućni snimak
Mikeovog uma.
U ovom toplom, ali ipak nesentimentalnom filmu, Van Sant uspeva
kao retko koji drugi filmski stvaralac da prenese subjektivni doživljaj
problematične, otuđene omladine. SJS
SAD (MGM, Pathé) 129m Color THELMA & LOUISE (1991)
Režija: Ridley Scott TELMA I LUIZ
Produkcija: Mimi Polk,
Ridley Scott
Nazvati ovaj film feminističkim road filmom je istovremeno tačno i
pomalo nepošteno. Nepošteno je jer se na taj način rizikuje da se mnogo
Scenario: Callie Khouri
umanji demografski domet Telma i Luiz. Kao priča o napaćenoj domaćici
Fotografija: Adrian Biddle
(Davis) i njenoj zajedljivoj, najboljoj prijateljici (Sarandon) konobarici,
Originalna muzika: Hans Zimmer
umornoj od celog sveta, koje odluče da preko vikenda pobegnu od svega
Uloge: Susan Sarandon, Geena
Davis, Harvey Keitel, Michael i završe bežeći pred zakonom kada jedna od njih ubije potencijalnog
Madsen, Christopher McDonald, silovatelja, ovaj film je pogodio sve gledaoce svih rodova, rasa i klasa
Stephen Tobolowsky, Brad Pitt, kada se pojavio. On nastavlja da se dopada publici ne samo zato što
Timothy Carhart, Lucinda Jenney, je feminizirao žanr koji je ranije pripadao isključivo muškarcima, već i
Jason Beghe, Marco St. John,
Sonny Carl Davis, Ken Swofford, što je to uradio davanjem detalja o društvenim nejednakostima koje
Shelly Desai, Carol Mansell su dozvolile masi gledalaca da se prepoznaju u junakinjama, da se
Oskar: Callie Khouri (scenario) identifikuju i sa strahom i sa bekstvom proputovanja ove dve žene.
Nominacije za Oskara: Ridley U naslovnim ulogama, Sarandon i Davis utelovljuju obične američke
Scott (režija), Geena Davis (glavna žene koje su suočene sa gomilom prepreka (grubi muškarci, poslovi bez
ženska uloga), Susan Sarandon perspektive, život bez užitka) dok jednostavno pokušavaju da prežive.
(glavna ženska uloga), Adrian
Reditelj hvata Ameriku plavog neba i zelenih ravnica, koja je predmet
Biddle (fotografija), Thom Noble
(montaža) mnogih mitova i legendi i koja obećava slobodu - ali ne svima. I upravo
taj jaz između obećanja i surove realnosti daje snagu filmu, čineći ga
zajedljivim komentarom na američki san, istine i ograničenja. EH
SAD / Francuska (Carolco, Canal+, TERMINATOR 2: JUDGMENT DAY (1991)

Lightstorm, Pacific Western) 137m
Color
TERMINATOR 2: SUDNJI DAN
Jezik: Engleski / Španski Arnold Schwarzenegger je dobio najbolju ulogu u karijeri u filmu
Režija: James Cameron Terminator (1984) reditelja Jamesa Camerona, u kojoj igra robota-ubicu
Produkcija: James Cameron, poslatog iz budućnosti, koji ima problema sa govorom, tako da nije bilo
Scenario: James Cameron, neko iznenađenje što je želeo da ponovi ulogu sedam godina kasnije u
William Wisher Jr. Cameronovom nastavku. Ovaj put Arnijev kiborg T-800 je dobar tip, koga
Fotografija: Adam Greenberg šalje vođa pobunjenika iz budućnosti John Conor (Michael Biehnov lik
Originalna muzika: Brad Fiedel iz originalnog filma) da zaštiti njega kada je bio dečak (malog Connora
Uloge: Arnold Schwarzenegger, igra Edward Furlong) i njegovu majku Sarah (Linda Hamilton), da bi
Linda Hamilton, Edward Furlong, mogli povesti borbu koja će nastupiti u budućnosti protiv mašina koje
Robert Patrick, Earl Boen, Joe
će zavladati zemljom.
Morton, S. Epatha Merkerson,
Castulo Guerra, Danny Cooksey, Ono od čega ih T-800 štiti je zapravo najimpresivnije u filmu - nova
Jenette Goldstein vrsta Terminatora, mnogo neugodniji T-1000 (Robert Patric), koji je
Oskar: Gary Rydstrom, Gloria S. zahvaljujući zapanjujućim efektima, napravljen od tečnog metala i može
Borders (specijalni zvučni efekti), da se transformiše u bilo koji oblik, da se preruši u druge ljude ili da
Dennis Muren, Stan Winston,
se obnovi iz bare tečnog metala u svojoj poteri za uništenjem Johna i
Gene Warren Jr, Robert Skotak
(specijalni vizuelni efekti), Stan Sarah. U stvari, sve u ovom nastavku je veće i bolje, od nabildovane
Winston, Jeff Dawn (šminka), Tom Linde Hamilton, do brojnih eksplozija, glatke režije i brze akcije.
Johnson, Gary Rydstrom, Gary Spektakularna zabava. JB
Summers, Lee Orloff (zvuk)
Nominacije za Oskara: Adam
Greenberg (fotografija), Conrad
Buff, Mark Goldblatt, Richard A.
Harris (montaža)
802
THE SILENCE OF THE LAMBS (1991) SAD (Orion) 118m Color
KAD JAGANJCI UTIHNU Režija: Jonathan Demme
Produkcija: Ronald M. Bozman,
Osim što je prvi horor film koji je osvojio Oskara za najbolji film, Kad Edward Saxon, Kenneth Utt
jaganjci utihnu se ističe i po tome što je tek treći film koji je osvojio pet Scenario: Ted Tally, po romanu
najznačajnijih Osakara pored Dogodilo se jedne noći (1934) i Let iznad Thomasa Harrisa
kukavičjeg gnezda (1975). Fotografija: Tak Fujimoto.
Film je adaptacija bestselera Thomasa Harrisa. Potpuno je Originalna muzika: Howard Shore
zasluženi pobednik u kome nalazimo vrhunske izvedbe Jodie Foster i Uloge: Jodie Foster, Anthony
AnthonyaHopkinsa, dok reditelj Jonathan Demme, prethodno poznat Hopkins, Scott Glenn, Anthony
po komedijama, izaziva stalnu jezu u kičmi gledalaca, a da pritom ni Heald, Ted Levine, Frankie
Faison, Kasi Lemmons, Brooke
jednom ne posegne za krvoprolićima. FBI regrut Clarice Starling (Foster)
Smith, Paul Lazar, Dan Butler,
dobija naređenje od svog pretpostavljenog, Jacka Crawforda (Scott Lawrence T. Wrentz, Don
Glenn), da poseti ozloglašenog serijskog ubicu Hannibala „Kanibala“ Brockett, Frank Seals Jr.
Lectera (Hopkins, u ulozi koja je originalno ponuđena Jeremyu Ironsu), Oskar: Edward Saxon, Kenneth
nekadašnjeg psihijatra koga drže zarobljenog u podzemnom zatvoru i Utt, Ronald M. Bozman (najbolji
film), Jonathan Demme (režija),
koji ima uvid u psihu ubice po imenu Buffalo Bill (koga jezivo oživljava
Ted Tally (scenario), Anthony
Ted Levine) i koji će pomoći FBI-u da ga uhvati. Hopkins (glavna muška uloga),
Naravno, mudri, uglađeni Hannibal je suviše pametan da bi takvu Jodie Foster (glavna ženska
informaciju odao tako lako. On uvlači Clarice u jedan nelagodan, uloga)
uznemiravajući odnos u kome zahteva od nje uvid u njeno detinjstvo u Nominacije za Oskara:
zamenu za njegovo mišljenje o onome što je zanima. Upravo te njihove Craig McKay (montaža), Tom
Fleischman, Christopher Newman
razmene, u Hanibalovoj mračnoj, gotičkoj tamnici, gde su odvojeni samo (zvuk)
staklom, leže u samom srcu filma, dok Fosterova i još više Hopkins Berlinski Filmski Festival
pružaju majstorske izvedbe, u kojima se, između ostalog, izriču toliko Jonathan Demme (Srebrni
citirane reči scenariste Teda Tallya - „Jednom prilikom je popisivač Medved—režija), zajedno sa
pokušao da me testira. Pojeo sam mu jetru sa pasuljem i zalio je Ultrà (1990), nominacija (Zlatni
Medved)
Chiantijem“- sa velikim oduševljenjem.
Od izlaska filma 1991. godine, Hopkinsov nezaboravni lik je
nastavio samostalan život, pojavljujući
se u razočaravajućem nastavku
Hanibal (2001) - gde ulogu Clarice
igra Julianne Moore - i u dosta boljem
Crevenom zmaju (2002), koji je baziran
na istom romanu Thomasa Harrisa,
kao i u superiornom, stilizovanijem
Michael Mannovom filmu Lovac na
ljude (1986). JB
803
SAD (Alcor, Camelot, Ixtlan, JFK (1991)
Canal+, Regency, Warner Bros.)
189m BW/Color
JFK
Režija: Oliver Stone Uvek kontroverzni Oliver Stone, posle svog snažnog postvijetnamskog
Produkcija: A. Kitman Ho, filma Rođen četvrtog Jula, snimio je film koji je u istoj meri naljutio i
Oliver Stone zapanjio ljude, njegov ispitivački, neodoljivi, film o opasnoj zaveri, JFK.
Scenario: Oliver Stone, Zachary Naravno, mnogi ljudi veruju da nam nije poznata cela istina o
Sklar, po knjizi Crossfire: The Plot atentatu na predsednika Johna F. Kennedya, 22. novembra 1963.
That Killed Kennedy Jima Marrsa
godine. Da li stvarno mislimo da je Lee Harvey Oswald delovao sam?
i On the Trail of the Assassins
Jima Garrisona Da li izveštaj Warrenove komisije, koji je pokušao da odgonetne stvari,
Fotografija: Robert Richardson zaista daje odgovor na to pitanje? Iako su mnogi raspravljali o tome da
Originalna muzika: John Williams li je više osoba tog dana povuklo obarač, Stone ide još dalje i postavlja
Uloge: Kevin Costner, Kevin neke od svojih teorija na celuloidnu traku i tako stvara fascinantan film
Bacon, Tommy Lee Jones, Laurie koji postavlja mnogo više pitanja nego što daje odgovora.
Metcalf, Gary Oldman, Beata U srcu filma je Jim Garrison (Kevin Costner), okružni tužilac iz
Pozniak, Michael Rooker, Jay O. Nju Orleansa koji zaista postoji i koji je imao svoje teorije ko je ubio
Sanders, Sissy Spacek, Brian
Doyle-Murray, Gary Grubbs, Kennedya i sproveo istragu koja je trajala od 1966. do 1969. Stone,
Wayne Knight, Jo Anderson, sa punim pravom, ne prihvata sve Garrisonove teorije - neki su verovali
Vincent D’Onofrio, Pruitt Taylor da se radi o neodgovornoj osobi koja nije sposobna da razlikuje prave
Vince tragove od fanatičnih verovanja u teoriju zavere - ali umesto toga koristi
Oskar: Robert Richardson njega kao polazište, simbolični centar filma, prosto jer je on bio jedina
(fotografija), Joe Hutshing, Pietro
osoba koja je bar pokušala da nekoga dovede pred sud zbog onoga što
Scalia (montaža)
je sigurno najpoznatije ubistvo svih vremena (i koje ostaje nepotpuno
Nominacije za Oskara: A. Kitman
Ho, Oliver Stone (najbolji film), rasvetljeno, što predstavlja šok kada se shvati koliko je svedoka moralo
Oliver Stone (režija), Oliver Stone, biti prisutno toga dana).
Zachary Sklar (scenario), Tommy Koristeći dokumentarne snimke - uključujući i ozloglašeni snimak
Lee Jones (sporedna muška Abrahama Zaprudera - kao i flešbekove, rekonstrukcije, brzu montažu
uloga), John Williams (muzika),
Michael Minkler, Gregg Landaker, i veštu upotrebu reči i muzike, Stone spaja mnoge ideje i teorije,
Tod A. Maitland (zvuk) ubacujući brdo dokaza i svedočanstava očevidaca, a da pritom nimalo
ne zbunjuje niti zavarava svoju publiku. Ne dobijamo rešenje kada se
posle tri zapanjujuća sata pojavi završna špica, ali zato znamo da je bilo
apsolutno nemoguće da Lee Harvey Oswald uradi sam tako nešto.
A za one koji nisu bili rođeni tada ili nisu bili dovoljno veliki
da bi se setili događaja iz 1963, oni su svi tu - pucanje na
Kennedya tokom svečanog prolaska kroz Dalas, Jack Rubyevo
ubistvo Oswalda i tako dalje. Vidimo ih onako kao ih vidi Garrison,
a Stone nam pametno pokazuje šta je to uverilo ovog običnog
čoveka da prođe kroz toliko priča i izveštaja da bi pronašao
zavere koje su možda uključivale CIA, Castrove podržavaoce
ili rane ekstremističke grupe. Ne bi nas ubedio da se toliko
interesujemo za ovu potragu za istinom da nije snažne centralne
izvedbe Kevina Costnera, koji drži vašu pažnju tokom filma bez
obzira na brojne glumčine koji ulaze i izlaze u manjim ulogama,
od Tommya Lee Jonesa kao osumnjičenog Claya Shawa, do Joa
Pescia, Garya Oldmana (u ulozi Oswalda), Donalda Sutherlanda,
Jacka Lemmona, Waltera Matthaua, Kevina Bacona i Sissy
Spacek, koji su svi sjajni.
Zaista neverovatan primer filmske umetnosti, koji dolazi od
zaista jedinstvenog reditelja. JB
804
SAD (Detour) 97m Color SLACKER (1991)
Režija: Richard Linklater SLAKER
Produkcija: Richard Linklater
Richard Linklaterov divno drugačiji i izuzetno zabavan drugi igrani film,
Scenario: Richard Linklater
zapravo prvi koji je nešto šire distribuiran, posle obskurnijeg i očiglednije
Fotografija: Lee Daniel
kinematofilskog rada na fromatu 8mm It’s Impossible to Learn to Plow
Uloge: Richard Linklater, Rudy
Basquez, Jean Caffeine, Jan Reading Books (1988), vodi nas u 24-časovni obilazak neobične kulture
Hockey, Stephan Hockey, Mark izbačenih učenika u Ostinu u državi Teksas, gradu koji je od tada ostao
James, Samuel Dietert, Bob Boyd, Linklaterov glavni štab tokom cele njegove svestrane karijere. Za razliku
Terrence Kirk, Keith McCormack, od njegovih narednih filmova, Slaker nema ništa nalik kontinuiranom
Jennifer Schaudies, Dan
Kratochvil, Maris Strautmanis,
zapletu osim što se u najbukvalnijem smislu odvija hronološki i
Brecht Andersch, Tommy Pallotta geografski kroz deo dana u Ostinu, ali zato se preliva od likova i divnih
razgovora (koji često izgledaju improvizovani, iako su napisani rukom
Linklatera, navodno uz pomoć nekih od učesnika, kao i u njegovom
animiranom filmu Working Life). Struktura dijaloga podseća pomalo
na opuštenu varijaciju, na Bunuelov film Fantom slobode (1974) ili na
Jacques Tatijev Vreme igre (1967), u kojoj su različiti događaji zalepljeni
jedni za druge čisto po tome što se pojavljuju blizu jedan drugome u
isto vreme i na istom prostoru. Kombinacija određene formalne logike
sa nelogičnim porivom za ničim izazvanim fantazijama i digresijama je
impuls koji prati Linklatera kroz mnoge njegove kasnije filmove, ali ta
kombinacija verovatno nigde nije prikazana tako začuđujuće kao ovde.
„Svaka misao koju poseduješ, odvaja se i postaje sopstvena
stvarnost“, naglašava sam Linklater bezizražajnom taksisti u prvoj sceni
(koja je na neki način i najsmešnija), ponovo najavljujući film Waking
Life sa svojom maštovitom filozofijom sa zadnjeg sedišta automobila.
A ostatak filma pojačano ilustruje ovu ideju sa svojim različitim
paranoidnim teoretičarima zavera i atentata, lovcima na serijske ubice,
muzičarima, kultistima, studentima,
sveznalicama, sitnim krimosima,
ljudima na ulici i dangubama (oko
90 njih). Čak i ako film po pitanju
naracije nigde ne ide i završava
se jednim pomalo arhetipskim
zaključkom, izrazito evokativne
scene pružaju jedan često
urnebesan osećaj preživljavanja
najbezveznijih delova kulture
60-ih i vrhunski realizovan osećaj
specifične zajednice. JRos
TONGUES UNTIED (1991) SAD (Frameline) 55m Color
RAZVEZANI JEZICI Režija: Marlon Riggs
Uloge: Essex Hemphill
Politički obojena, erotikom nabijena poezija pokojnog Essexa Hemphilla
Berlinski Filmski Festival Marlon
i buntovni pankerski duh duboko prožimaju Marlon Riggsov film Riggs (Teddy—domentarac)
Razvezani jezici, inventivni, kontroverzni dokumentarac koji je bio
moderan pre Madonne, predstavio homo-nasilnike skoro deceniju
pre nego što su homofobični reperi i idiotski mainstream mediji
nespretno obnarodovali njihovo postojanje i dao je pravo na različitost
i dostojanstvo degradiranim crnim mlakonjama - sve sa humorom i
pathosom. Snimci performansa, nečuvene scene (čuvena „snap
off“ scena), intervjui sa pederima na ulici, oštra kritika homofobije u
crnačkim filmovima (za koju se koriste inserti iz Eddie Murphyjevog
filma Raw i Spike Leeovog Schol Daze) i glave koje govore ili poeziju ili
čisto pričaju o svom životu tvore portret crnaca i pederastije sa puno
energije.
Iznad svega, ono zbog čega film treba obavezno pogledati jeste
njegovo vešto baratanje ličnim politikama i politikom identiteta sa
širim komentarom na temu javnog nastupa ličnosti, način na koji film
kritikuje društveno podsticanu netoleranciju, istovremeno slaveći
umetnost (kreiranje sebe i života) i umetnosti (kreaciju kulture i njenih
artefakta) koje su stvorene unutar i iznad ograničenja pomenute
netolerancije. Dubina i duša Razvezani jezici obelodanjuje neuspehe
uglavnom belačke, teorijom vođene „New Queer“ kinematografije i
usko određene „autentičnosti“ većine Spike Leeovih filmova. Vodeći
gledaoca na turu po marginalizovanoj subkulturi bez ikakvih ulagivanja
turističkim očekivanjima ili predrasudama, ovaj film transformiše
objekat u subjekat koji sam sebe definiše.
Riggs, čiji drugi filmovi takođe usmeravaju prodorni pogled na pitanja
rase i predstavljanja, je ovde izuzetno sirov i bezobziran. Razvezani
jezici je dokumentarac koji je podjednako dobro zabeležio svoje doba
(post AIDS pederastiju i vreme pre nego što ona je ušla u modu) i izvršio
uticaj ne samo na reditelje -dokumentariste i eksperimentatore, koji
su pozajmljivali materijale iz Riggsovog nacrta - nego i na pesnike,
romanopisce i kritičare kulture. Frka koja je izbila zbog državnog
finansiranja ovog filma pomogla je da on postane ozloglašen među
ljudima koji ga nikad nisu videli i nikada se ne bi ni usudili da ga
pogledaju. Ta kontroverza je često zasenjivala umetnost i društveni
komentar sadržan unutar kadrova filma: Tongues Untied je stručno
štivo o tome kako treba čitati između redova opšteprihvaćenih
kulturnih „istina“, kako demontirati stereotipe i videti dalje od njih - i za
posmatrača i za posmatranog. EH
807
SAD (American Zoetrope) 96m HEARTS OF DARKNESS:
Color
Režija: Fax Bahr, Eleanor
A FILMMAKER’S APOCALYPSE (1991)
Coppola, George Hickenlooper SRCE TAME: APOKALIPSA JEDNOG KINEMATOGRAFA
Produkcija: Doug Claybourne, Tokom 238 dana koliko je bilo potrebno Francisu Ford Coppoli i ekipi
Les Mayfield, George Zaloom
da završe osnovno snimanje Apokalipse danas na Filipinima, Coppolina
Scenario: Fax Bahr,
George Hickenlooper
žena Eleanor dokumentovala je kamerom i u spisima košmarne situacije
Fotografija: Larry Carney, Igor
koje je doživljavala podela, ekipa i verovatno najdublje (svakako na
Meglic, Steven Wacks najviše nivoa: fizičkom, psihološkom, ekonomskom, duhovnom) njegov
Originalna muzika: Todd renomirani reditelj. Zapanjujući komercijalni uspeh i uspeh kod kritike
Boekelheide, Carmine Coppola, Apkalipse danas, koji je usledio posle premijere 1979, rezultirao je
Francis Ford Coppola, Mickey skoro momentalnim statusom savremenog američkog klasika. Veliki
Hart
doprinos legendi dao je i film Srce tame: kinematografova apokalipsa,
Uloge: Sam Bottoms, Marlon
koji je režirao Fax Bahr sa Georgom Hickenlooperom, koji prikazuje
Brando, Colleen Camp, Eleanor
Coppola, Francis Ford Coppola, hroniku i razmišljanja o turbulentnom stvaranju Coppolinog filma. Srce
Gia Coppola, Roman Coppola, tame glatko spaja snimke sa seta i van njega, koje je snimila Eleanor,
Sofia Coppola, Robert De kao i privatne razgovore između nje i njenog muža, za koje Coppola nije
Niro, Robert Duvall, Laurence
bio svestan da se snimaju, sa standardnijim „talking heads“ intervjuima
Fishburne, Harrison Ford,
Frederic Forrest, Albert Hall, sa brojnim ljudima umešanim u produkciju
Dennis Hopper, George Lucas, (koje je Bahr snimio više od deset godina
John Milius, Martin Sheen, G.D. kasnije). Ono što je takođe naglašeno u
Spradlin dokumentarcu jesu odbačeni delovi filma
i snimci koji su ostali na podu u montaži,
kao i auralni odlomci Orson Wellesovog
čitanja Joseph Conradovog romana Heart
of Darkness (na kojoj je Apokalipsa danas i
bazirana) za Mercury Theater radio program
1938.
Srce tame se smatra jednim od najboljih
filmova podžanra poznatog kao „making-of“
dokumentarni film, najviše zbog pristupa koji
je njegov tvorac imao izvornim materijalima
koje bi inače bilo krajnje teško dobiti.
Među najboljim (a za učesnike najgorim)
momentima su: upad filipinske vojske
na snimanje, sve sumornija rediteljeva
priznanja nesigurnosti i očajanja upućena
njegovoj ženi, srčani udar koji je pretrpeo
glavni glumac u filmu Martin Sheen, negde
na sredini snimanja i žučne rasprave između
Coppole i dvojice ključnih glumaca Dennisa
Hoppera (koji je kako izgleda bio stondiran
celo snimanje i nije mogao da zapamti
replike) i Marlona Branda (koji se pojavio
na snimanju bizarno ugojen i uopšte ne
pročitavši Conradov roman). Dodajte svemu
ovome otkaz Harveya Keithela, originalno
odabranog za glavnu ulogu, užasni tajfun
808
koji uništava većinu scenografije, Coppolino beskrajno nezadovoljstvo
završetkom filma i činjenicu da je planirano vreme za projekat bilo 16
nedelja, a završilo se za tri godine, koliko je bilo potrebno da se film
završi, i jasno je da su tvorci Hearts of Darkness znali da imaju zlatni
rudnik u vidu „making-of“ filma u svojim rukama.
Jedan od najfascinantnijih aspekata dokumentarca je način na koji
on efektno (iako nenamerno) otkriva paradoksalnu prirodu autorstva
kao kritičnog koncepta u proučavanju filma, kao i u popularnom viđenju
Coppole kao tvrdoglavog reditelja sa jedinstvenom i beskompromisnom
umetničkom vizijom. U jednu ruku, što se Srce tame bez sumnje trudi
da pojasni, Apokalipsa je danas mogla biti samo i jedino Coppolin film.
U drugu ruku, sasvim je jasno da Apokalipsa danas nikada ne bi bila
takvo remek-delo kakvo je ispala da Coppola nije dobio takvu podršku
svoje podele i ekipe. A da ne pominjemo podršku Eleanor, koja je, ako je
verovati filmu Srce tame, imala mnogo više vere u svog muža nego što
je on sam imao vere u sebe. SJS
Francuska / Poljska / Norveška LA DOUBLE VIE DE VÉRONIQUE (1991)
(L Studio, Canal+, Norsk, Sidéral,
Tor) 98m Color
DVOSTRUKI ŽIVOT VERONIKE
Jezik: Francuski / Poljski Prvi film Krzysztofa Kieslowskog posle desetodelnog remek-dela
Režija: Krzysztof Kieslowski Dekalog (1988), koji je pokrenuo evropske koprodukcije koje će dovesti
Produkcija: Leonardo De La do stvaranja njegove trilogije Tri boje (Plava (1993), Bela (1994), i
Fuente Cvena (1994)), Dvostruki život Veronike, izuzetna je enigma koja prati
Scenario: Krzysztof Kieslowski, paralelne živote dve dvadesetogodišnje žene, jedne u Poljskoj i jedne
Krzysztof Piesiewicz u Francuskoj, koje igra prelepa Irene Jacob. Kao i u Tri boje, evropska
Fotografija: Slavomir Idziak saradnja nije samo način finansiranja već i deo formalnog i tematskog
Originalna muzika: Zbigniew koncepta projekta.
Preisner
Poljska Veronika je talentovana pevačica sa srčanom manom.
Uloge: Irène Jacob, Halina
Francuska Veronique napušta časove pevanja i smuva se sa lutkarom
Gryglaszewska, Kalina Jedrusik,
Aleksander Bardini, Wladyslaw (Philippe Volter) koji piše knjige za decu. Majstorski režiran, ovaj
Kowalski, Jerzy Gudejko, Janusz prilično snoliki film simultano je napor Kieslowskog da zadrži svoj
Sterninski, Lorraine Evanoff, poljski identitet i jedan podjednako odlučan pokušaj da ga prevaziđe
Guillaume De Tonquedec, Gilles
- skoro kao da je reditelj sanjao o vaskrslom umetničkom identitetu
Gaston-Dreyfus, Alain Frérot
za sebe, dok je poljsko državno finansiranje krenulo putem poljskog
Filmski Festival u Kanu:
Krzysztof Kieslowski (FIPRESCI komunizma. JRos
Nagrada), (nagrada ekumenskog
žirija), Irène Jacob (glavna ženska
uloga), Krzysztof Kieslowski
Australija (M & A, AFFC, Beyond, STRICTLY BALLROOM (1992)

Rank) 94m Eastmancolor
ZABRANJENI KORACI
Režija: Baz Luhrmann
Produkcija: Tristram Miall
Pre nego što je reditelj/scenarista Baz Luhrman snimio frenetičnu
Scenario: Baz Luhrmann, po
filmsku bižuteriju Moulin Rouge, on je vešto uhvatio magiju i moć
priči Andrewa Bovella i Baza staromodnih holivudskih mjuzikla svojim filmom Zabranjeni koraci. To je
Luhrmanna uradio preplićući dve klasične teme: buntovnik koji na kraju trujumfuje
Fotografija: Steve Mason nad preprekama i negiranjima i ružno pače koje procveta u labuda - i
Originalna muzika: David dobije princa na kraju.
Hirschfelder Kada plesač koji obećava, Scott Hastings (užasno seksi Paul
Uloge: Paul Mercurio, Tara Mercurio), ustane protiv plesne zajednice i njenih pravila, njegova
Morice, Bill Hunter, Pat Thomson,
vrišteća scenska majka (Pat Thomson) ga se skoro odrekne i poseže
Gia Carides, Peter Whitford, Barry
Otto, John Hannan, Sonia Kruger, za svim mogućim trikovma da ga ponovo zauzda. Istovremeno se jedna
Kris McQuade, Pip Mushin, od majčinih studentkinja početnica, mišolika Fran (Tara Morice, slatko
Leonie Page, Antonio Vargas, afektirajuća), zaljubljuje u Scotta, koji je daleko iznad njenog nivoa u
Armonia Benedito, Jack Webster
svakom pogledu. Protiv svih sumnji i izgleda, njih dvoje postaju par, i na
Filmski Festival u Kanu: Baz
podijumu za igru i van njega. Brz, romantočan, zabavan i pun humora,
Luhrmann (Nagrada mladih—
strani film) film podstiče esapistički plamen.
Ono što film čini uspešnim je da ispod brze montaže, zanosne
muzike i veličanstvenih šarenih kostima (i još šarenijih sporednih likova)
leži veliko srce i dubina duše. Njegova znalačka evokacija onoga šta
znači i koliko košta da se bude i sanjar i odbačeni, čini fantastično finale
ovog para, trijumfom od koga se steže grlo. EH
810
THE PLAYER (1992) SAD (Avenue, Guild, Spelling)
124m Color
IGRAČ
Na početku Igrača, dva brzogovoreća holivudska tipa izlaze kroz Produkcija: David Brown,
ulazna vrata studija, razmenjujući štosove o filmovima koji počinju Michael Tolkin, Nick Wechsler
spektakularnim „dugim kadrovima”. Kad kamera ostavi ova dva lika Scenario: Michael Tolkin, po
i pokupi ostale, šala se rasvetljava: ovo je u potpunosti takav kadar, njegovoj knjizi
parodija modernih filmskih džezi, napadnih momenata. Fotografija: Jean Lépine
Na Igrača se gledalo kao na Altmanov „comeback“ - njegov oporavak Originalna muzika: Thomas
posle 12 godina nakon komercijalne katastrofe sa Popajom (1980). Newman
Ova tvrdnja je daleko od tačne, jer Altman nikada nije prestajao da radi Uloge: Tim Robbins, Greta
Scacchi, Fred Ward, Whoopi
na filmu, u pozorištu i na televiziji. Ali je Igrač, prikazujući majstorstvo
Goldberg, Peter Gallagher, Brion
i modernost koji su zapanjujući, doveo Altmana nazad u centar pažnje James, Cynthia Stevenson,
glavnih tokova. Ovo je neverovatno cinična zabava. Vincent D’Onofrio, Dean
Duhovit scenario (koji je pisao Michael Tolkin po svom istoimenom Stockwell, Richard E. Grant,
Sydney Pollack, Lyle Lovett, Dina
romanu) sličniji je uspešnijoj ekranizaciji Tom Wolfovog Lomače Taštine
Merrill, Angela Hall, Leah Ayres
nego Brian De Palminoj zvaničnoj verziji iz 1990. Griffin Mills, koga uz
svoj ledeni šarm tumači Tim Robbins, je zalizani rukovodilac studija. Altman (režija), Michael Tolkin
On procenjuje piščeve kratke verbalne sinopsise često apsurdnih (scenario), Geraldine Peroni
visokokonceptualnih ideja za filmove (kao što je Diplomac II). Griffin (montaža)
postaje sve nervozniji zbog igara moći u njegovoj kompaniji, a naročito Filmski Festival u Kanu: Robert
zbog pretnji smrću koje dobija od odbačenih scenarista. Altman (režija), Tim Robbins
(glavna muška uloga), Robert
Ovde započinje trilerski zaplet koji uključuje misteriozni identitet, Altman nominacija (Zlatna Palma)
nenamerno ubistvo, obmanu, blefiranje, koincidenciju, fizičku opasnost
i seksualnu intrigu. Altman sve to iznosi bez greške, ali njegovi pravi
interesi leže negde drugo. Kao i obično, Altman uživa u bojenju detaljnog
mozaika minijaturnog sveta. Čudni sporedni likovi, prolazni incidenti,
slučajno prisluškivani razgovori, čudne digresije - to je ono što Igrača
čini čudesnim.
Altman bez ikakvog napora
obuhvata moderno holivudsko
filmsko stvaralaštvo, istovremeno
obezbeđujući radikalnu alternativu
za njega. Nasuprot svim onim
prijatnim filmovima sa jakim
junacima, jasnim sukobima i jasno
određenim motivacijama, Igrač nudi
podlog junaka, nejasne situacije i
dvosmislene motivacije, iseckane i
iscepkane najčistijom ironijom. Do
kraja ćete se pitati kako je krem
Holivuda, od Jacka Lemmona do
Julie Roberts, uopšte pristao da
bude deo ove vrhunske vežbe u
subverzivnom podvaljivanju. AM
811
RESERVOIR DOGS (1992)
ULIČNI PSI
Samoproglašeni video manijak Quentin Tarantino je imao 28 godina
kada je napisao scenario za svoj filmski proboj, koji je dosta imitiran,
čiji je naslov došao od klijenta videoteke u kojoj je Quentin radio rekao
za Au Revoir Les Enfants, „that reservoir movie“, frazu koju je Tarantino
toliko voleo da je odlučio da tako nazove svoj rediteljski prvenac.
Pun često citiranih dijaloga i sjajnih izvedbi skoro u potpunosti muške
podele, Ulični psi priča priču o krvavom ishodu pljačke dijamanata koja
je krenula po zlu. U flešbeku, mi vidimo kriminalce koje je okupio Joe
Cabot (Tierney), od kojih niko ne zna stvarne identitete onih dugih
SAD (Dog Eat Dog, Live) 99m i svima je dat novi nadimak: Mr. Brown (Tarantino), Jerky Mr. Pink
Eastmancolor (Buscemi), mladi Mr. Orange (Roth), umorni od sveta Mr.White (Keitel)
Režija: Quentin Tarantino i nasilni Mr. Blonde (Madsen). Kroz seriju razotkrivajućih scena mi
Produkcija: Lawrence Bender saznajemo o događajima koji su doveli do kulminacije filma u krvlju
Scenario: Quentin Tarantino potopljenom skladištu.
Fotografija: Andrzej Sekula Ali nije samo pametni zaplet ono što ovaj film čini klasikom 1990-ih.
Uloge: Harvey Keitel, Tim Roth, Kao i za drugi Tarantinov film, Petparačke priče (1994), napravljena
Michael Madsen, Chris Penn, je pametna podela (Madsen, Keitel i Roth u ulogama svog života) i
Steve Buscemi, Lawrence
Tierney, Randy Brooks, Kirk
napakovana nezaboravnim scenama koje su postale deo filmske istorije,
Baltz, Edward Bunker, Quentin od kojih svaka sadrži reference vezane za pop kulturu koje sada važe za
Tarantino, Rich Turner, David zaštitni znak Tarantinovih scenarija. Bilo da je to scena u kojoj ljudi - koji
Steen, Tony Cosmo, Stevo Polyi, se okupljaju u kafeteriji pre pljačke - raspravljaju o svemu, od manira
Michael Sottile
davanja bakšiša do pravog značenja Madonninog stiha „Like a Virgin“
(dolazeći do zaključka koji se ne može odštampati ovde), ili šokantni
zvučni „tableau“ sa Madsenom (koji prati nezaboravna upotreba
Steeler’s Wheel klasika „Stuck in the Middle with You“), Tarantio bira
svoje reči i radnje tako pametno da se dosta otkriva o ličnosti svakog
lika bez obzira koliko su trivijalne reči koje oni izgovaraju. Vrhunski debi
jednog od najsamostalnijih filmskih talenata koji su izašli iz 90-ih. JB
ROMPER STOMPER (1992) Australia (AFC, Film Victoria,
Romper Stomper P/L, Seon) 94m
DIVLJI KORAK Eastmancolor
Divlji korak je pokrenuo strastvenu raspravu u Australiji o tome da li Jezik: Engleski / Vietnamese
je to rasistički ili anrirasistički traktat. Vreme koje je prošlo od tada Režija: Geoffrey Wright
dozvoljava nam da prosudimo kvalitete Geoffrey Wrightovog impresivnog Produkcija: Ian Pringle,
igranog prvenca mnogo jasnije. Daniel Scharf
Smešten u „skinhead“ subkulturu melburnškog predgrađa Futskrej, Scenario: Geoffrey Wright
Divlji korak daje žive detalje dezintegracije jedne bande koju vodi Hando Fotografija: Ron Hagen
(Russell Crowe u svojoj ranijoj ulozi) - od premlaćivanja Australijanaca Originalna muzika: John Clifford
vijetnamskog porekla do njihovog kupljenja kao preplašenih životinja od White
strane zakona i ogorčenih građana. Uloge: Russell Crowe, Daniel
Pollock, Jacqueline McKenzie,
Fokus filma je nasilno melodramatični ljubavni trougao, u koji su
Alex Scott, Leigh Russell,
uključeni Gabe (Jacqueline McKenzie) i njene promenljive intimizacije Daniel Wyllie, James McKenna,
sa nasilnim Handom i senzitivnijim Daveyem (izuzetni Daniel Pollock). Eric Mueck, Frank Magree,
Uticaji Stanleya Kubricka i Martina Scorsesea su opipljivi, naročito u Christopher McLean, Josephine
Keen, Samantha Bladon, Tony
scenama okupiranja buržoaske kuće nalik na Paklenu pomorandžu.
Lee, John Brumpton, Don Bridges
Divlji korak se ne pretvara da nudi sofisticiran komentar na
kompleksnosti multikulturalne Australije. Ovi skinsi su ono što su
gangsteri ili maloletni delikventi i inače u filmovima - slikovita metafora
za život koji se živi na rubu društva. I Wright i Crowe teže da ovim
događajima daju šekspirovsku grandioznost tipa Ričarda III, i u
mnogome uspevaju u tome. AM
GLENGARRY GLEN ROSS (1992) SAD (GGR, New Line, Zupnik II)
100m Color
GLENGERI GLEN ROS
Režija: James Foley
Sa filmom Glengeri Glen Ros, James Foley stvara konačnu crnu komediju Produkcija: Jerry Tokofsky,
o prodaji. Adaptiran od strane Davida Mameta po njegovoj Pulicerom Stanley R. Zupnik
narađenoj drami iz 1984, Mametov čuveni ponavljajući dijalog ne samo Scenario: David Mamet, po
da priču drži na odstojanju od realnosti, nego i drži gledaoca u napetom njegovoj pozorišnoj predstavi
iščekivanju. Fotografija: Juan Ruiz Anchía
U depresivno funkcionalnoj agenciji za nekretnine, jedne kišne Originalna muzika: James
njujorške noći, timu očajnih prodavaca je dat ultimatum: prodati Newton Howard
sumnjivo valsništvo bezveznjacima, ljudima koji nikada nisu investirali Uloge: Jack Lemmon, Al Pacino,
Ed Harris, Alan Arkin, Kevin
u zemlju, do jutra, ili dobiti otkaz. Oni koji uspeju dobiće „Glengarry
Spacey, Alec Baldwin, Jonathan
smernice“, listu vrednih kupaca. Što se tiče glumaca,( Jack Lemmon, Pryce, Bruce Altman, Jude
Al Pacino (nominovan za Oskara za sporednu ulogu ovde, osvojio ga Ciccolella, Paul Butler, Lori Tan
je za glavnu ulogu u filmu Miris žene iste godine), Kevin Spacey, Alan Chinn, Neal Jones, Barry Rossen,
Leigh Francuski, George Cheung
Arkin, Jonathan Pryce i Alex Baldwin), Glengeri Glen Ros nema podelu,
Nominacije za Oskara: Al Pacino
on ima panteon. Baldwin naročito daje sporednu ali ključnu izvedbu
(sporedna muška uloga)
u ulozi beskompromisnog čoveka kompanije, ulozi koja je ekspresno
Filmski Festival u Veneciji: Jack
napisana za ovaj film. Reditelj Foley od ovog filma pravi nešto mnogo Lemmon (Volpi pehar—glavna
više od savremenog Smrt trgovačkog putnika. Ovo je jedini film za koji je muška uloga)
potrebno popiti lekove za želudac pre gledanja. KK
813
UNFORGIVEN (1992)
NEOPROŠTENO
Clint Eastwoodov poslednji vestern je veličanstveni film koji je izjahao
ispred nas: mračan, opčinjavajući i sa složenim temama. Neoprošteno je
saga melanholične lepote i nepokolebljivog moralnog, fizičkog i istorijskog
realizma. Eastwood je dobio svoje davno zasluženo priznanje kao filmski
stvaralac ovim, šesnaestim igranim filmom, osvojivši Oskara za najbolji
film i najbolju režiju. Ovo je radikalna prerada njegovog mlađeg, kultnog,
superkul tipa, koji nema ime i malo govori. Film koji se smatra velikim
antiromantičnim vestrenom, napravljen je po scenariju koji je 20 godina
išao od ruke do ruke, dok ga na kraju Eastwood nije uzeo da zaigra protiv
svog sopstvenog mita. Prosedi revolveraši, žene pod pritiskom i bolna
ružnoća smrti obezbeđuju mračan predmet priče. Razotkrivanje vestern
junaštava i petparački pisac koji glamurizuje krvave događaje kojima je
prisustvovao dodaju sarkastični humor mešavini ovog filma.
SAD (Malpaso, Warner Bros)
131m Technicolor
Eastwoodov prekaljeni William Munny je ubica koji se povukao sa
Režija: Clint Eastwood
scene i koga je promenila ljubav dobre žene koja je umrla, ostavivši
ga da odgaji dvoje dece na farmi koja propada. Za razliku od njegovog
Produkcija: Clint Eastwood
prethodnog Josey Walesa, Munny nema potrebu da se iskupljuje za
Scenario: David Webb Peoples
svoju ljudskost, nego se bori da je zadrži kada se uortači sa starim
Fotografija: Jack N. Green
partnerom Nedom (Freeman) da zarade novac koji nude žene iz bordela.
Originalna muzika: Clint
Eastwood, Lennie Niehaus Njihov zadatak je da osvete isečenu kurvu u sumornom gradu Big
Uloge: Clint Eastwood, Gene Whiskey, u kome je brutalni šerif Little Bill (Hackman) nezainteresovan
Hackman, Morgan Freeman, za zahteve žena koje traže pravdu. U međuvremenu, ubica Engleski Bob
Richard Harris, Jaimz Woolvett, (Harris) dolazi da pokupi nagradu koju kurve nude za sebe, putujući
Saul Rubinek, Frances Fisher, sa novinarem koji je transformisao neke od najvećih ološa na kugli
Anna Levine, David Mucci, Rob
zemaljskoj u osobodilačke heroje-otpadnike iz jeftinih groznih romana.
Campbell, Anthony James, Tara
Dawn Frederick, Beverley Elliott, Neoprošteno je najfascinantniji u svom revizionističkom pristupu
Liisa Repo-Martell, Josie Smith mitologiji starog Divljeg zapada, carstvu čudesnih desperadosa i hrabrih
Oskar: Clint Eastwood (najbolji dela, postavljenih naspram realnosti, koje se prisećaju Munny i Ned, u
film), Clint Eastwood (režija), kojoj se opisuju neugodnosti spavanja na zemlji, muka vezana za jahanje
Gene Hackman (sporedna muška po kiši i ružna stvarnost ubijanja čoveka - naročito kada je bespomoćan.
uloga), Joel Cox (montaža)
U jednom drugom oštrom kontrastu, scenografija je predivna (Alberta).
Nominacije za Oskara: David
Film je ispresecan sumornim scenama užasa od klanja mlade prostitutke
Webb Peoples (scenario), Clint
Eastwood (glavna muška uloga), do neizbežnog konačnog obračuna.
Henry Bumstead, Janice Blackie- Podjednako se ističu i Hackmanova i Freemanova izvedba, ali tu je
Goodine (umetnički direktor), i interesanta dihotomija samog Eastwooda. Munnyeve pobožne izjave i
Jack N. Green (fotografija), Les njegov gubitak apetita za ubijanje ne izgledaju sasvim istinito i kada se
Fresholtz, Vern Poore, Rick
Alexander, Rob Young (zvuk)
na kraju razbesni, rezultat je ono što su Easwoodovi fanovi i očekivali sa
neodgovarajućim ushićenjem. Na kraju, Munny postaje amalgam svih
nasilnih osvetnika koje je Eastwood igrao tokom godina.
Ovo je zanatski onoliko dobro delo koliko se očekivalo od Eastwooda,
koji u film unosi svoje razumevanje žanra koji je praktično on sam
odžavao čitavih 20 godina. Hackman je osvojio Oskara za svog sadistu
Little Billa, nakon što je već jednom odbio scenario, godinama pre nego
što ga je Eastwood kupio. Dirljiv u svojoj poslednjoj napomeni, film
se posvećuje „Sergiu i Donu“ - Eastwoodovim pokojnim rediteljskim
mentorima Leoneu i Siegelu. On ih je učinio ponosnim. AE
814
AILEEN WUORNOS: THE SELLING OF A Velika Britanija (Strand) 87m
SERIAL KILLER (1992) Color
Režija: Nick Broomfield
AILIN VURNO: TRGOVANJE SERIJSKIM UBICOM Fotografija: Barry Ackroyd
Da li je Aileen Wuornos - lezbejka, prostitutka, serijski ubica - bila Uloge: Nick Broomfield, Arlene
neshvaćena žrtva okolnosti ili hladnokrvni ubica? Ili oboje? Da li ju je Pralle, Aileen Wuornos
američko sudstvo proturilo kroz sistem na osnovu lažne optužbe u želji
da osudi jednog od nekolicine istoriji poznatih ženskih serijskih ubica?
Ili je pravda zadovoljena? Broomfield, britanski dokumentarista privržen
tabloidskim taktikama, rešio je da odgovori na ta pitanja preuzimajući
slučaj Wuornos. Tokom procesa, međutim, on je otkrio likove iz stvarnog
života koji svojim pretvaranjem, pohlepom, psihološkim blebetanjem i
poziranjem za kameru nisu mnogo doprineli razjašnjavanju niti osudi.
Wuornos, sa svojim malim, buckastim, bledim licem, sjajnim očima i
retkom kosom, nije konvencionalna junakinja. Film čini potpuno jasnim
da je njen život, bez sumnje, bio težak i nepravedan. Klasna borba,
seksualno zlostavljanje, nastrana seksualnost, uprljano i korumpirano
sudstvo i kamera koja nudi slavu - sve su to zupčanici u mehanizmu ovog
fascinantnog dokumentarnog filma, koji, poput najboljih radova ovog
žanra, govori o pitanjima i problemima koji prevazilaze specifična pitanja
postavljena unutar njegovih granica. Ali, najbolja opservacija filma je
da se u Americi, čak i oni siromašni i bez ljubavi, a da ne pominjemo
kriminalce, mogu pretvoriti u robu i biti podvođeni od strane nekoga i,
kako izgleda, bilo koga. EH
CONTE D’HIVER (1992) Francuska (C.E.R., Canal+,

Losange, Sofiarp, Soficas) 114m
ZIMSKA PRIČA Color
Drugi film u Eric Rohmerovom serijalu „Contes des quatre saisons“ Jezik: Francuski
(„Priča o četiri sezone“) počinje pomalo zbunjujućom letnjom romansom Režija: Eric Rohmer
(u kome se nalazi podjednako iznenađujući eksplicitni seks) između Produkcija: Margaret Ménégoz
mlade frizerke (Very) i lepog junaka koga upoznaje na odmoru u Britaniji Scenario: Eric Rohmer
(Driessche). Međutim, kada se taj kratki prolog završi, ostatak filma je Fotografija: Luc Pagès
prepoznatljivije delo o razgovorima tokom božićnog perioda, u kome Originalna muzika: Sébastien
se, pet godina kasnije, junakinja lomi između dvojice neuzbudljivih Erms
udvarača, još uvek perverzno verujući da će se ljubavnik sa odmora Uloge: Charlotte Véry, Frédéric
- koji je ne znajući začeo njenu ćerku i kome je ona slučajno dala van den Driessche, Michael
Voletti,Hervé Furic, Ava Loraschi,
pogrešnu adresu - pojaviti niotkuda nekim čudom.
Christiane Desbois, Rosette,
Svojom duhovitom ali hladnom studijom naizgled odbačene vere i Jean-Luc Revol, Haydée Caillot,
izgubljene ljubavi, koja podseća na Moja noć sa Mod, i sa skoro iritantno Jean-Claude Biette, Marie Rivière,
neodlučnom i samoživom junakinjom, koja podseća na Zeleni zrak, ovo Claudine Paringaux, Roger
Dumas, Danièle Lebrun, Diane
je arhetipska Rohmerova teritorija, sve do divno procenjenog naklona
Lepvrier
šekspirovoj drami i konsekventno, čudesnog ali krajnje zadovoljavajućeg
Berlinski Filmski Festival Eric
završetka. Naturalističke izvedbe su krajnje zadovoljavajuće, upotreba Rohmer (FIPRESCI Nagrada),
mesta - Pariz i Burgundija - je evokativna, a karakterizacije (uključujući (nagrada ekumenskog žirija),
jednog intelektualnog bibliotekara i devojkinog pragmatičnijeg šefa) nominacija (Zlatni Medved)
tačno predstavljaju izbor pred kojim se nalazi. Neupadljivo sjajan i
najzad veoma potresan. GA
815
Hong Kong (Swift) 167m Color YUEN LING-YUK (1992)
Jezik: Cantonese GLUMICA
Režija: Stanley Kwan
Ovo Stanley Kwanovo remek-delo je još uvek verovatno najbolji
Produkcija: Jackie Chan,
Leonard Ho
hongkonški film koji sam ikada video. Možda su samo neka od remek-
Scenario: Chiu Tai An-Ping
dela Wong Kar-waia kao Istina o Feiu (1991) i Raspoloženi za ljubav
Fotografija: Poon Hang-Sang
(2000) - takođe dva filma epohe - uporediva sa ovim po dubini i snazi.
Originalna muzika: Huang Jin
Ipak, mora se naglasiti da je skraćivanje originalne verzije, koja je trajala
Chen 167 minuta na 126 minuta, nanelo dosta štete filmu. Dodatna uvreda
Uloge: Maggie Cheung, Han Chin, tom sakaćenju bilo je što su producenti iz Hong Konga uništili negativ
Carina Lau, Shin Hong, Tony originala. Navodna integralna verzija preživljava samo na australijskoj
Leung, Lawrence Ng televiziji. Priča o zvezdi nemih filmova Ruan Ling-yu (1910-1935),
Berlinski Filmski Festival Maggie poznate kao Garbo kineskog filma, film Glavna ženska uloga kombinuje
Cheung (Srebrni Medved—glavna
dokumentarne snimke sa rekonstrukcijom perioda, glamur biografskih
ženska uloga), Stanley Kwan
nominacija (Zlatni Medved) filmova sa dubokom radoznalošću i čudesne istorijske snimke sa kolor
simulacijama snimanja istih tih sekvenci - sve sa ciljem da se istraži
prošlost koja izgleda mnogo više kompleksna,
seksi i misteriozna nego sadašnjost.
Maggie Cheung osvojila je sasvim zasluženu
nagradu za najbolju glumicu na Berlinskom
filmskom festivalu, za svoju vrsnu izvedbu u
naslovnoj ulozi, uprkos činjenici da je njena razlika
u odnosu na Ruan Ling-yu kao glumice verovatno
važnija od bilo kakve sličnosti sa njom. U stvari,
ona je bila poznata kao tumač komičnih likova u
laganijim, zabavnim hongkonškim filmovima pre
ove uloge, i Glavna ženska uloga se pokazao kao
prelomna tačka u njenoj karijeri koja se okrenula
dramskijim i zahtevnijim ulogama. Ali, jaz između
nje kao izglačane zvezde i Ruan kao nezauzdanije
tragičarke je krucijalna i dosta Kwanovog
rediteljskog rada odlazi na kreiranje neke vrste
aure oko Cheunginog dostojanstva i gracioznosti.
George Cukor nam pada na pamet kao vrsta
holivudskog ekvivalenta za ovaj film. Kwan, takođe,
stvara lavirint pitanja o tome ko je bila Ruan i zašto
je izvršila samoubistvo - lavirint koji je podjednako
fizički (sa divnom dvoznačnom upotrebom crno-
bele scenografije) i metafizički.
U najbolje aspekte filma spada stilska lepota
jednog izmišljenog šangajskog sveta filma tokom
30-ih i grubost Kwanovog ćaskanja sa Cheung
na video snimku o tome šta sve ovo znači, ne
zaključujući skoro ništa. Bilo koji istorijski film koji
je vredan svog truda prikazuje sadašnjost zajedno
sa prošlošću, a ovaj film implicitno suprotstavlja
našu neadekvatnost sa onim potentnim insertima
same Ling-yu. JRos
C'EST ARRIVÉ PRÈS DE CHEZ VOUS (1992) Belgija (Artistes Anonymes) 92m
BW
ČOVEK KOJI JE UJEO PSA
Jezik: Francuski
Čovek koji je ujeo psa je verovatno najkontroverzniji film u istoriji Režija: Rémy Belvaux, André
belgijskog filma. Odmah se proslavio kada su kritičari širom sveta Bonzel, Benoît Poelvoorde
osudili njegovo prikazivanje nasilja na filmskom platnu, povezujući ga Produkcija: Rémy Belvaux, André
sa filmovima iz tog razdoblja kao što su Ulični psi (1992), i Henri: Portret Bonzel, Benoît Poelvoorde
serijskog ubice (1990). Mada film ima neke zajedničke crte sa ovim Scenario: Rémy Belvaux, André
filmovima, ipak se dosta razlikuje. Bonzel, Benoît Poelvoorde,
Vincent Tavier
Snimljen na zrnastoj crno-beloj filmskoj traci, kamerom iz ruke i sa
Fotografija: André Bonzel
direktnim snimanjem zvuka (bez muzike), Čovek koji je ujeo psa ima
Originalna muzika: Jean-Marc
izgled „cinema verite“ dokumentarca. Priča se bavi filmskom ekipom
Chenut, Laurence Dufrene
koja svuda prati samoproklamovanog serijskog ubicu Bena (koga igra
Uloge: Benoît Poelvoorde,
koscenarista i koreditelj Benoit Poelvoorde). Dok Ben ide za svojim Jacqueline Poelvoorde-Pappaert,
poslom, on polako od filmske ekipe pravi saučesnike u svojim zločinima. Nelly Pappaert, Hector Pappaert,
Odvodi ih na obilan obrok, oni počinju da mu pomažu da se oslobodi Jenny Drye, Malou Madou, Willy
Vandenbroeck, Rachel Deman,
tela žrtava, a on im čak i pomaže finansijski.
André Laime, Edith Lemerdy,
Benovi stalni komentari na temu njegovog „zanata“, njegovih žrtava i Sylviane Godé, Zoltan Tobolik,
njihovih društvenih specifičnosti, kao i na temu filmske ekipe (predlažući Valérie Parent, Alexandra
uglove kamere i kritikujući njihov ofucani izgled) opskrbljuju Čovek koji Fandango, Olivier Cotica.
je ujeo psa iznenađujuće duhovitim tonom. I eto nas kako uživamo u Filmski Festival u Kanu: Rémy
poslu serijskog ubice, jer je toliko zabavan, originalan i nepredvidiv. Dok Belvaux, André Bonzel, Benoît
Poelvoorde (SACD Nagrada),
ubija čoveka u njegovom kupatilu, Ben iznenada zastaje i pita ekipu na Rémy Belvaux, André Bonzel,
koji ih francuski film ova scena podseća. Tokom snimanja, snimatelji Benoît Poelvoorde (specijalna
zvuka bivaju ubijeni jedan za drugim, što je omaž naloženim bubnjarima nagrada mladih)
u Bob Reinerovom klasičnom kvazi-dokumentarcu This is Spinal Tap
(1984).
A onda smeh prestaje. Prekretnica u filmu Čovek koji je ujeo psa je
jedna jezivo eksplicitna i detaljna scena silovanja. Ovde film prestaje
da bude crna komedija, postajući umesto toga sumorna kritika naše
želje da gledamo kako svakodnevni život ispada iz ravnoteže. Učinak
scene silovanja je toliko šokantan
da nas tera da preispitamo naše
prethodno zadovoljstvo i menja
status priče.
Prema kreatorima filma Čovek
koji je ujeo psa, ideja za film je
došla iz belgijske TV tabloidske
serije, koja je naduvavala male
priče preko svake mere i zaposela
privatne živote ljudi. Ovaj podvučeni
koncept pomogao je garantovani
uspeh filma i obezbedio mu status
kultnog favorita za sva vremena.
EM
817
Velika Britanija/Japan THE CRYING GAME (1992)
(Brit. Screen, Channel Four,
Eurotrustees, Nippon Film Dev.
IGRA PLAKANJA
Finance, Palace) 112m Color Veliki ozloglašeni preokret u filmu Igra plakanja u stvari je daleko manje
Režija: Neil Jordan interesantan od radikalnijeg opisa koji taj film nudi: Jody (Whitaker), čija
Produkcija: Stephen Woolley je pederastija toliko daleko od pretpostavki koje većina ljudi ima da je
Scenario: Neil Jordan jako malo kritičara i gledalaca uopšte primetilo višeslojnu seksualnost
Fotografija: Ian Wilson lukavo povučenog čoveka. Scenarista i reditelj Neil Jordan pravi često
Originalna muzika: Simon zabavan, melodramatičan esej na temu nedokučivih zakona želje u ovoj
Boswell, Anne Dudley priči o misterioznoj „ženi“ (Davidson), njenom ljubavniku koji biva ubijen
Uloge: Forest Whitaker, Miranda pod neobičnim okolnostima (Whitaker) i čoveku umešanom u ubistvo
Richardson, Stephen Rea, Adrian
(Rea) i sve to umotano je u političku intrigu.
Dunbar, Breffni McKenna, Joe
Savino, Jaye Davidson, Andrée Kako se ljubavni trougao između ubijenog čoveka, njegove lažne
Bernard, Jim Broadbent, Ralph udovice i njegovog ubice produbljuje, razne vrste istina isplivavaju na
Brown, Tony Slattery površinu. Film napušta ono o čemu je priča u početku naizgled bila
Oskar: Neil Jordan (scenario) da bi otišao u potpuno novu priču, priču o seksualnoj intrizi. Film
Nominacije za Oskara: Stephen prekretnice za međusobno približavanje marketinške nadmenosti
Woolley (najbolji film), Neil Jordan
i slojevite seksualne subverzivnosti koje ga je učinilo hitom, Igra
(režija), Stephen Rea (glavna
muška uloga), Jaye Davidson plakanja je dokazao da postoji publika za smele, hrabro nezavisne
(sporedna muška uloga), Kant filmove. Svojim različitim pristupima rasi, seksualnosti i polu, ovaj film
Pan (montaža) je iznenada otvorio vrata diskusijama o komleksnostima privlačnosti
i erotske čežnje. Njegov veliki uspeh na blagajnama doprineo je (i u
dobrom i u lošem smislu) transformaciji nezavisnog filma od kultne
stvari do visoko profitabilnog tržišta. EH
Kina/Hong Kong (Beijing Film, BA WANG BIE JI (1993)

China Film, Maverick, Tomson)
171m Color
ZBOGOM MOJA KONKUBINO
Jezik: Mandarinski Prvi reditelj „Pete generacije“ kineskog filma koji se pojavio na svetskoj
Režija: Kaige Chen sceni iz Pekinške filmske akademije Kaige Čen hrabro je prizvao
Produkcija: Feng Hsu svoja sopstvena gorka sećanja na Kulturnu revoluciju. Ovo je odlična,
Scenario: Wei Lu, po romanu fascinantna drama o pedesetogodišnjem odnosu dvojice pevača
Lillian Lee pekinške opere, koji obuhvata turbulencije u Kini 20-og veka, prikazane
Fotografija: Changwei Gu kroz grčevite kolektivne i lične izdaje.
Originalna muzika: Jiping Zhao Prvi kineski dobitnik Zlatne palme u Kanu (na veliko nezadovoljsvo
Uloge: Leslie Cheung, Fengyi činovnika, izazvano elementima homoseksualnosti i nedavne istorije),
Zhang, Li Gong, Qi Lu, Da Ying, Zbogom moja konkubino jedan uzbudljiv, raskošan filmski ep i
You Ge, Chun Li, Han Lei, Di Tong,
zapanjujuće dostignuće, naročito jer je napravljeno u okruženju u kome
Mingwei Ma, Yang Fei, Zhi Yin,
Hailong Zhao, Dan Li, Wenli Jiang vladaju nemiri i cenzura. Hongkonška pop zvezda Lesli Čeung igra
Nominacije za Oskara: Hong napuštenog dečka, seksualno zlostavljanog i pripremanog da postane
Kong (najbolji film na stranom zvezda igrajući ženske uloge, od kojih je najznačajnija tragična uloga
jeziku), Changwei Gu (fotografija) konkubine u popularnom klasiku. Fenđi Zang je njegov životni saputnik,
Filmski Festival u Kanu: Kaige zvezda manjih umetničkih sposobnosti i manje idealista, čiji je brak sa
Chen (FIPRESCI Nagrada), (Zlatna
prostitutkom i spletkašicom Li Gong pokazatelj ljubomore, javne osude
Palma), zajedno sa The Piano
i samoočuvanja tokom prevrata u operskoj kompaniji i u društvu. Zaista
su retki filmovi na ovom nivou koji prave balans između egzotične
kulture i uzbudljivog spektakla (opera, građanski rat i revolucionarne
mase) i intimnog, univerzalno moćnog ljudskog iskustva. AE
818
SAD (Columbia) 101m
Technicolor
Režija: Harold Ramis
Produkcija: Trevor Albert
Scenario: Danny Rubin,
Harold Ramis
Fotografija: John Bailey
Fenton
Uloge: Bill Murray, Andie
MacDowell, Chris Elliott, Stephen
Tobolowsky, Brian Doyle-Murray,
Marita Geraghty, Angela Paton,
Rick Ducommun, Rick Overton
GROUNDHOG DAY (1993)

DAN MRMOTA
Komičar Bill Murray pruža možda najbolju i najtopliju izvedbu svoje
karijere u ovoj genijalnoj komediji, bez sumnje najboljoj u 90-im, koju su
napisali Harold Ramis (koji ju je i režirao) i Danny Rubin.
Murray igra Phil Connorsa, mrzovoljnog voditelja vremenske
prognoze koji je poslat u društvu producentkinje Rite (Andie MacDowell)
i kamermana Larrya (Chris Elliott) u gostoljubivi gradić Punksatauni u
Pensilvaniji da prisustvuje godišnjoj ceremoniji Dana mrmota. Mrmot
po imenu Punksatauni Phil se pojavljuje i, u zavisnosti da li vidi ili ne vidi
svoju senku, predviđa da li će grad iskusiti još par nedelja zime. Cinični
i nadmeni Phil Connors uopšte ne želi da bude tamo, tako da kada se
probudi sledećeg jutra i otkrije da ponovo proživljava Dan mrmota iz
početka, uopšte nije oduševljen. Naročito kada ga proživljava i sledeći
dan, i sledeći, i sledeći i ispada jedina osoba koja proživljava i seća se
istih događaja koji se dešavaju iznova i iznova.
To je sjajna polazišna tačka (koja nikada nije objašnjena, što je još
bolje) koja prvo prouzrokuje spletkaroša Phila da preokrene situaciju
u svoju korist. On pita jednu ženu šta joj je bitno da muškarac ima i
sledeći dan utelovljuje sve one atribute pred nesvesnom ženom. Potom
ga situacija nagoni na samoubistvo (na razne načine, sve dok ne otkrije
da će se neizbežno ponovo probuditi živ sledećeg/istog jutra). Konačno
ga sve to navodi da popravi svoje ponašanje kao i svoje veštine kako bi
se iskupio u očima Rite, koja ga vidi samo kao gunđalo kakvo je oduvek
bio. U međuvremenu su tu prelepi štosovi kao što je buđenje svaki dan
uz pesmu Cher i Sonnya („I’ve Got You Babe“) na radiju, svakodnevni
susreti sa iritantnim prodavcem polisa osiguranja Nedom Ryersonom
(sjajni Stephen Tobolowsky) i predviđanje stvari pre nego što se dese.
Dan mrmota je podjednako čudesno pametan i histerično smešan.
Retko kada je komedija tako smešna. JB
Kanada / Portugalija / Holandija THIRTY TWO SHORT FILMS
/ Finska (CBC, Glenn Gould, NOS,
Rhombus, Samuel Goldwyn.,
ABOUT GLENN GOULD (1993)
Société Radio-Canada, The TRIDESET DVA KRATKA FILMA O GLENU GULDU
Ontario Film Development
Corp.,Téléfilm Canada, YLE) 92m Glen Gould je bio brilijantni, ekscentrični kanadski pijanista koji se sa
Color koncertne scene povukao kao mlad i proveo ostatak svog progonjenog,
Režija: François Girard povučenog, ali izuzetnog života praveći čuvene ploče, eksperimentalne
Produkcija: Michael Allder, Niv radio programe, i legendarne bizarne telefonske pozive sve do svoje
Fichman, Barbara Willis Sweete, smrti 1982. Potpuno odgovarajuće priznanje njegovog genija, bilo je
Larry Weinstein
uključivanje Gouldove izvedbe Bachovog preludijuma u poruku koju je
Scenario: François Girard,
svemirska letilica Voyager poslala zvezdama od planete Zemlje.
Don McKellar
Mladi Kanađanin, pisac i reditelj Francois Girard sjajno žonglira
Fotografija: Alain Dostie
fikciju, dokumentarni realizam, humor i čak animaciju sa uvidom u
Muzika: Johann Sebastian Bach,
Richard Wagner umetnikovu agoniju i ekstazu u jednoj zanosnoj, blistavo avanturističkoj
Uloge: Colm Feore, Derek seriji vinjeta -razigranoj strukturi sastavljenoj od 32 kratka filma, koja je
Keurvorst, Katya Ladan, Devon domišljato oponašanje „Goldbergovih varijacija“ J.S. Bacha - dobijajući
Anderson, Joshua Greenblatt, jedinstven, zabavan, nežan i uzbudljiv biografski film. „Diary of One
Sean Ryan, Kate Hennig, Sean
Day“ je, na primer, rendgenski snimak pijanistinog kostura, muskulature
Doyle, Sharon Bernbaum, Don
McKellar, David Hughes, Carlo i nervnih završetaka na delu. „Truck Stop“ opservira kako Gould u
Rota, Peter Millard, John Dolan, mislima orkestrira razgovor oko njega u kafiću u jedan prijatni ritmički
Allegra Fulton aranžman. Colm Feore daje nam jednu čudesnu, zapovedničku izvedbu
ovog jedinstvenog pojedinca, sugerišući sve složenosti nadarenog,
svestranog i idiosinkretičkog karaktera. A muzika, koju čini izbor iz
Gouldovog repertoara, je veličanstvena. AE
SAD (Avenue, Fine Line, Spelling) SHORT CUTS (1993)

187m Color
KRATKI REZOVI
Produkcija: Cary Brokaw
Kratki rezovi je jedan od dugačkih filmova 90-ih koji se čini najkraćim.
Scenario: Robert Altman, Frank
Ovo je Robert Altmanov aranžman nekolicine Raymond Carverovih
Barhydt, po pričama Raymonda priča. Film prati različite zaplete i likove kroz Los Anđeles pod najezdom
Carvera insekata i zemljotresa, gde su svi pred pucanjem, a nasumična tragedija
Fotografija: Walt Lloyd je nadomak ostvarenja.
Originalna muzika: Gavin Friday, Altman okuplja podelu kakva se okuplja jednom u životu, ali takođe
Mark Isham, Doc Pomus uspeva i da im da stvari koje su vredne truda: Jack Lemmon u ulozi
Uloge: Ensemble cast including: otuđenog oca, Julianne Moore koja je gola od pojasa naniže, Anne
Andie MacDowell, Bruce Davison,
Archer kao klovn za žurke, Bruce Davison i Andie MacDowell skrhani
Jack Lemmon, Julianne Moore,
Matthew Modine, Anne Archer, bolom, Jennifer Jason Leigh kao „hot-line“ operaterka, Robert Downey
Jennifer Jason Leigh, Chris Penn, Jr i Chris Penn kao opušteno odvratni muškarci, Tim Robbins kao
Lili Taylor, Robert Downey Jr., naloženi pandur, Peter Gallagher koji rastura kuću svoje žene, Lily
Madeleine Stowe, Tim Robbins,
Tomlin i Tom Waits koji loču. Pri ponovnom gledanju preklapanja postaju
Peter Gallagher, Lily Tomlin, Tom
Waits, Lori Singer, Lyle Lovett, još zabavnija, a individualna izvođenja zauzimaju centralno mesto. Na
Huey Lewis, Darnell Williams kraju, film je naročito značajan zbog Altmanovog prikaza blistavog,
Nominacije za Oskara: Robert očaravajućeg, korumpiranog Los Anđelesa (dosta drugačijeg mesta od
Altman (režija) Carverovog suvljeg srednjeg zapada).
Filmski Festival u Veneciji: Kratki rezovi je interesantan kontrast Altmanovog insajderskog
Robert Altman (Zlatni Lav), pristupa u Igraču (1992), koji beži iz arene filmskog biznisa (na kratko
zajedno sa Trois couleurs: Bleu,
cela ekipa (Volpi pehar) prisutnog) u čudne male živote drugih stanovnika Los Anđelesa. AE
820
PHILADELPHIA (1993) SAD (Clinica Estetico, TriStar)
125m Technicolor
FILADELFIJA
Režija: Jonathan Demme
Iako je AIDS obrađivan na televiziji, najzapaženije u priznatoj drami Produkcija: Edward Saxon
iz 1985. godine An Early Frost i u nezavisnoj kinematografiji Scenario: Ron Nyswaner
(Dugogodišnje prijateljstvo iz 1990), Jonathan Demmeov film Fladelfija Fotografija: Tak Fujimoto
bio je prvi mainstream holivudski film o ovoj bolesti. Tom Hanks, u ulozi Muzika: Howard Shore, Bruce
koja mu je donela prvog Oskara za najboljeg glumca, igra Andrewa Springsteen, Neil Young
Becketta, advokata homoseksualca iz Filadelfije koji dobija otkaz Uloge: Tom Hanks, Denzel
iz firme kada se otkrije da ima AIDS. Oni tvrde da su ga otpustili Washington, Antonio Banderas,
zbog njegove nesposobnosti na poslu. Zato, on angažuje sposobnog Roberta Maxwell, Buzz Kilman,
Karen Finley, Daniel Chapman,
advokata da ga zastupa na suđenju protiv njega. Naravno, advokat
Jeffrey Williamson, Joanne
koga zapošljava, Joe Miller (Denzel Washington), je homofobičan i gaji Woodward, Jason Robards
predrasude o oboljenju, ali u toku njihove borbe on uči od Andrewa i Oskar: Tom Hanks (glavna
počne da ga poštuje. muška uloga), Bruce Springsteen
Demme ispunjava svoju osećajnu dramu ostvarenim glumcima, od (pesma)
Hanksa (koji izvlači scenu uživanja u operi koju bi manje dobri glumci Nominacije za Oskara: Ron
Nyswaner (scenario), Carl
upropastili) i Wasingtona, do Jasona Robardsa koji igra šefa firme koji
Fullerton, Alan D’Angerio
ima predrasude i Antonia Banderasa u ulozi Andrewovog prijatelja. (šminka), Neil Young (pesma)
Neki bi mogli prigovoriti da Demme u filmu ublažava razaranja koja Berlinski Filmski Festival Tom
AIDS prouzrokuje osobi, ali Hanksova saosećajna, strastvena izvedba Hanks (Srebrni Medved—glavna
više nego nadoknađuje bilo kakav pokušaj da se ublaži problem koji se muška uloga), Jonathan Demme
tretira za široku publiku. JB nominacija (Zlatni Medved)
HSIMENG JENSHENG (1993) Tajvan (ERA, Nian Dai, Qiu

Fusheng) 142m Color
MAJSTOR LUTAKA
Jezik: Mandarinski / Tajvanski /
Deo slabo povezane trilogije na temu istorije Tajvana koja uključuje Japanski
Grad žalosti (1989), Dobri muškarci, dobre žene (1995) i Majstor lutaka Režija: Hou Hsiao-hsien
se odvija tokom japanske okupacije, koja je trajala od 1895. do 1945. Produkcija: Chiu Fu-Sheng,
Baziran na činjenicama, film priča životnu priču Lia Tianlua, koje se on Zhang Huakun
priseća u starosti, sa samim Lijem koji se povremeno pojavljuje kao Scenario: Chu T’ien-wen, Li
narator na ekranu. Li postaje šegrt lutkaru i dok razvija svoju veštinu, Tianlu, Wu Nien-Jen
mi prisustvujemo događajima iz njegovog života. Film spaja lično i Fotografija: Lee Pin Bing
političko dok se Li ženi, nalazi ljubavnicu i savladava druge porodične Originalna muzika: Chen Ming
Chang, Zhang Hongda
komplikacije. S vremena na vreme se prikazuju Japanci kao opresivne
Uloge: Li Tianlu, Lim Giong, Lin
snage - u jednoj sceni oni dolaze i traže da muškarci u porodici njegovog
Chung, Bai Ming Hwa, Cheng Fue
dede odseku svoju kosu. Ali, Li uspeva da se nagodi sa njima, čak Choung, Liou Hung, Tsai Chen-
radeći kao lutkar za japanski propagandni servis. Na kraju rata japanski Nan, Yang Lai-Yin
zapovednik ga poziva na ručak i kaže mu da će mu jako nedostajati. Filmski Festival u Kanu: Hou
Reditelj Hu Hsiao Hsjen poseduje neusiljeni stil, sa dugim kadrovima Hsiao-hsien (nagrada žirija),
koji mirno opserviraju interakciju među likovima. Iako narativni metod
sa svojim čestim elipsama zahteva pažnju, publika će biti nagrađena
duboko proživljenim portretom tajvanskog života. EB
821
SAD (Universal, Amblin) 127m JURASSIC PARK (1993)
Color
PARK IZ DOBA JURE
Produkcija: Kathleen Kennedy,
Iste godine kada je njegova ratna drama „za odrasle“ Šindlerova lista
Gerald R. Molen osvojila široko priznanje kritike, Steven Spielberg je takođe doneo na
Scenario: Michael Crichton, David svet vrstu filma na koju smo navikli od reditelja Otimači izgubljenog
Koepp, po romanu Michaela kovčega - bučnu avanturu o dinosaurusima i katastrofi, baziranu na
Crichtona Michael Crchtonovom bestseleru „Park iz doba jure“.
Fotografija: Dean Cundey Pomalo šašavi milioner Jaohn Hammond (Attenborough) stvorio
Originalna muzika: John Williams je vrhunski tematski park na udaljenom ostrvu i želi da ga pokaže
Uloge: Sam Neill, Laura Dern, Jeff nekolicini odabranih pre otvaranja: tu su paleontolog Alan Grant (Neill) i
Goldblum, Richard Attenborough,
Ellie Sattler (Dern), matematičar Iam Malcolm (Goldblum) i Hammondovi
Bob Peck, Martin Ferrero, B.D.
Wong, Joseph Mazzello, Ariana unuci Tim (Mazzello) i Lex (Richards). Ono što zatiču tamo je bujno
Richards, Samuel L. Jackson, ostrvo nastanjeno pravim dinosaurusima rekreiranim uz pomoć DNK
Wayne Knight, Gerald R. Molen, nađenog u delovima duboko zakopanog fosila. Savršeno, u teoriji, ali su
Miguel Sandoval, Cameron Thor,
među vrstama koje su „stvorili“ ozloglašeni tiranosaurus i velosiraptori,
Christopher John Fields
jasno je da će se cela šema završiti u suzama - i vrištanju i umiranju.
Oskar: Gary Rydstrom, Richard
Hymns (specijalni zvučni efekti), Delom film o čudovištima, a delom film katastrofe s obzirom da
Dennis Muren, Stan Winston, je ostrvo uništeno olujom dok okupljeni shvataju da nemaju gde da
Phil Tippett , Michael Lantieri se sakriju od džinovskih podivljalih (i gladnih) praistorijskih stvorenja,
(specijalni vizuelni efekti), Gary Park iz doba Jure je napakovan sa toliko uzbuđenja i zapanjujućih
Summers, Gary Rydstrom, Shawn
Murphy, Ron Judkins (zvuk) efekata sa dnosaurusima da nije teško shvatiti zašto je zaradio preko
900 miliona dolara širom sveta. Pametno povećavajući tenziju do
otkrivanja „čudovišta“, oduševljavajući nas prvo sa slatkim, umiljatim,
druželjubivim dinosaurusima biljojedima, konačno se sretnemo sa
surovim T-Rexom u zaista čudesnoj sceni. Ugroženi odrasli
i klinci nalaze se u pokvarenom vozilu za obilazak parka u
trenutku udara oluje, električne ograde ne funkcionišu, a
najstrašniji dinosaurus od svih se oslobodi.
Postoji još mnogo impresivnih momenata u Crichtonovoj
i Spielbergovoj bajci o nauci koja je izmakla kontroli, od
velosiraptorsa u kuhinji do konačnog obračuna velosiraptorsa
i T-Rexa. Glumci, koji shvataju da su prave zvezde kompjuterski
generisane, uživaju u svojim ulogama (naročito Goldblum kao
„Rekao sam vam“ teoretičar haosa). Ali, na kraju je ovo ipak
Spielbergov šou, i to kakav impresivan, napet šou! JB
TROIS COULEURS: BLEU (1993) Francuska / Poljska / Švajcarska
(CAB, CED, Eurimages, Francuska
TRI BOJE: PLAVO 3, MK2, Tor) 100m Eastmancolor
Plavo, prvi film u trilogiji Krzysztofa Kieslowskog „Tri boje“, možda i Jezik: Francuski
jeste inspirisan značenjem prve boje na francuskoj zastavi (sloboda), Režija: Krzysztof Kieslowski
ali razdražljivi reditelj nikada ne bi bio tako bukvalan. Umesto toga, on Produkcija: Marin Karmitz
pravi film obavijen misterijom i nedokučivošću, sa divnim i upčatljivim Scenario: Agnieszka Holland,
rezultatima. Juliette Binoche igra udovicu koja reaguje na smrt njenog Slavomir Idziak, Krzysztof
muža kompozitora i njene ćerke povlačenjem od sveta. Ipak sećanja na Kieslowski, Krzysztof Piesiewicz,
Edward Zebrowski
njenu prošlost, kao i tajne koje je njen muž ostavio za sobom, ometaju
Fotografija: Slavomir Idziak
njenu sebičnu emocionalnu izolaciju, navodeći je da završi nezavršene
poslove.
Preisner
Uz vrhunsku muziku i evokativnu fotografiju, Plavo profitira od
Uloge: Juliette Binoche, Benoît
oštrog oka Kieslowskog i nepogrešivog osećaja za prolazne emocije, Régent, Florence Pernel,
enigmatične radnje i minuciozne detalje od kojih se sastoji ljudska Charlotte Véry, Hélène Vincent,
priroda. Zahvaljujući svom sjajnom scenariju i pažljivom upravljanju Philippe Volter, Claude Duneton,
Hugues Quester, Daniel Martin,
pričom, Kieslowski stvara film čije bogatstvo i iskrenost nude pogled
Jacek Ostaszewski, Yann
na misteriozne mehanizme duše. On svaki kadar filma Plavo ispunjava Trégouët, Alain Ollivier
značenjem, poboljšanim i akcentovanim, i to ne u maloj meri, hrabrom Filmski Festival u Veneciji:
i moćnom izvedbom Juliette Binoche, koja se bazira na skromnim Krzysztof Kieslowski (Zlatni Lav),
tikovima i drugim fizičkim nijansama, u svom opisu slomljenog duha koji zajedno sa Short Cuts, Slavomir
se polako oporavlja. JKl Idziak (Zlatna Osela—fotografija),
Juliette Binoche (Volpi pehar—
glavna ženska uloga)
THE PIANO (1993) Australija / NZ / Francuska (AFC,

CiBy NSW Film & TV Office) 121m
KLAVIR Eastmancolor
Filmovi Sweetie (1989) i Anđeo za mojim stolom (1990) naučili su nas Režija: Jane Campion
da možemo da očekujemo zapanjujuće i divne stvari od Jane Campion, i Produkcija: Jan Chapman
ovaj samouvereni i provokativni treći igrani film nudi još jednu raskošnu Scenario: Jane Campion
parabolu o opasnostima i paradoksima samoizražavanja jedne žene. Fotografija: Stuart Dryburgh
Smeštena u period XIX veka, ova originalna priča Jane Campion Originalna muzika: Michael
(koja u pojedinim trenucima podseća na Emili Bronte) fokusira se Nyman
na škotsku udovicu (Holly Hunter) koja nije progovorila još od svog Uloge: Holly Hunter, Harvey
Keitel, Sam Neill, Anna Paquin,
detinjstva, kako se pretpostavlja, po sopstvenom izboru i kojoj je glavno Geneviève Lemon, Te Whatanui
sredstvo samoizražavanja njeno sviranje klavira. Ona dolazi sa svojom Skipwith, Bruce Allpress
devetogodišnjom ćerkom (Anna Paquin) u divljinu Novog Zelanda da Oskar: Jane Campion (scenario),
stupi u dogovoreni brak, koji počinje nesrećno kada njen budući muž Holly Hunter (glavna ženska
(Sam Neill) odbije da transportuje klavir. Lokalni belac koji živi sa uloga), Anna Paquin (sporedna
ženska uloga)
Maorima (Harvey Keithel) kupuje klavir od njega i fasciniran i privučen
Nominacije za Oskara: Jan
nemom ženom, složi se da ga „proda“ njoj dirku po dirku u zamenu za Chapman (najbolji film), Jane
lekcije, lekcije koje imaju krajnje traumatične posledice. Campion (režija), Stuart Dryburgh
U pokušaju da bude politički korektan, erotičan i romantičan u isto (fotografija), Janet Patterson
vreme, Klavir neizbežno odgriza više nego što može da sažvaće, ali bez (kostim), Veronika Jenet (montaža)
sumnje proizvodi stimulativna, strasna osećanja. JRos Filmski Festival u Kanu: Jane
Campion (Zlatna Palma), zajedno
sa Ba wang bie ji, Holly Hunter
(glavna ženska uloga)
823
Kina / Hong Kong (Beijing Film, LAN FENG ZHENG (1993)
Longwick) 138m Color
PLAVI ZMAJ
Jezik: Mandarinski
Režija: Tian Zhuangzhuang
Zabranjen u Kini, moćni osmi igrani film Tjana Cuangcuanga
Produkcija: Luo Guiping,
(Konjokradica, Li Lianying, Carski evnuh) prati svog izmišljenog
Cheng Yongping junaka Tietu i njegovu porodicu u Pekingu od 1953. do 1968. kroz
Scenario: Xiao Mao Kulturnu revoluciju i reperkusije i čistke koje su usledile posle nje.
Fotografija: Hou Yong Tietuov otac je bibliotekar i u jednoj nezaboravnoj i uznemiravajućoj
Originalna muzika: Yoshihide postrevolucionarnoj sceni, junakov otac, prisustvujući sastanku osoblja
Otomo biblioteke, na kratko napušta prostoriju da ode do toaleta. Kada se
Uloge: Yi Tian, Zhang Wenyao, vrati, on otkriva da je proglašen reakcionarom, što dovodi do njegovog
Chen Xiaoman, Lu Liping, Zhong progona na kolektivnu farmu za „prevaspitavanje“ i do radikalne
Ping, Chu Quanzhong, Song
promene sudbine njegove porodice.
Xiaoying, Zhang Hong
Film nudi uzvišen i često suptilan pogled na način na koji istorija i
politika ugrožavaju običan život, sa nezaboravnom upotrebom lokacije u
vidu centralnog dvorišta i sjajnim osećajem za svakodnevni život unutar
tog prostora. Iz ovog filma se izlazi sa dubokim osećanjem za to kako
pojedinci pokušavaju da održe osećaj moralnosti unutar društva koje se
menja i koje periodično zbunjuje tu etiku ili je čini nevažnom. JRos
Tajvan / SAD (Central Motion HSI YEN (1993)

Pictures Corp., Good Machine)
106m Color
SVADBENI BANKET
Jezik: Mandarinski / Engleski Mladi Tajvanski biznismen koji živi u Njujorku i deli stan sa svojim
Režija: Ang Lee dečkom, fizikalnim terapeutom, odlučije da se oženi kineskom
Produkcija: Ted Hope, Ang Lee, umetnicom kojoj treba zeleni karton. Sledeće što saznaje je da su
James Schamus njegovi roditelji sa Tajvana, koji ne znaju da je on gej, odlučili da dođu
Scenario: Ang Lee, Neil Peng, na venčanje, što dovodi do mnogih predvidivih, ali zabavnih komičnih
James Schamus komplikacija. Reditelj Ang Li sarađivao je na scenariju ovog filma sa Neil
Fotografija: Jong Lin Feng i producentom Jamesom Scamusom, koji je nastavio da radi sa
Originalna muzika: Mader Lijem od tada i kao producent i kao koscenarista.
Uloge: Dion Birney, Jeanne Kuo Ovaj drugi Lijev film je pametna i zabavna socijalna komedija koja
Chang, Winston Chao, Paul Chen,
mu je pomogla da ga prepoznaju kao komercijalnog reditelja mnogo pre
May Chin, Chou Chung-Wei
takvih zabava za mainstream publiku kao što su Ledena Oluja (1997)
Nominacije za Oskara: Taiwan
(najbolji film na stranom jeziku) i Pritajeni tigar, skriveni zmaj (2000). Satira na temu srednje klase (ali
Berlinski Filmski Festival Ang i oda njoj) Svadbeni banket poseduje mnogo više duše nego oštrine
Lee (Zlatni Medved), zajedno sa i namenjen je uglavnom liberalnim heteroseksualcima, dok bi detalji
Xian hun nu kineske kulture trebalo da budu fascinantni svim nekinezima. JRos
824
SCHINDLER’S LIST (1993) SAD (Amblin, Universal) 197m
BW/Color
ŠINDLEROVA LISTA
Radeći po dobro sazdanom scenariju Zailliana (koji je pisao i Tražeći Produkcija: Branko Lustig, Gerald
Bobija Fišera), koji je adaptacija romana Thomasa Keneallya, R. Molen, Steven Spielberg
fascinantni prikaz naci biznismena Oskara Schindlera, koji je spasio Scenario: Steven Zaillian, po
živote više od 1100 poljskih Jevreja, Spielberg obavlja neobično dobar romanu Schindler’s Ark Thomasa
posao time što nam drži pažnju više od 185 minuta i što pokazuje više Keneallya
detalja o holokaustu nego što obično dobijamo od igranih filmova. Fotografija: Janusz Kaminski
Jedan ogroman plus je crno-bela fotografija Kaminskog. Spielbergov Originalna muzika: John Williams
kapacitet da izmuze maksimum iz egzistencijalnog terora i pathosa Uloge: Liam Neeson, Ben
Kingsley, Ralph Fiennes, Caroline
sardžanih u Keneallijevim knjigama - poljski Jevreji mogu da budu
Goodall, Jonathan Sagall, Embeth
ubijeni svakog momenta zbog kapricioznosti upravnika logora (Fiennes) Davidtz, Malgoscha Gebel,
- komplementaran je i čak kontrapunktski sa njegovim kapacitetom da Shmulik Lev, Friedrich von Thun,
izvuče maksimum iz glamuroznog života nacista i njihove apsolutne Krzysztof Luft, Harry Nehring,
Norbert Weisser
moći. Svaki emocionalni registar generalno je određen drugačijim stilom
Oskar: Steven Spielberg, Gerald
fotografije i dosta od Neesonovog efektnog otelovljenja Schindlera
R. Molen, Branko Lustig (najbolji
funkcioniše kao naš put ka nacistima, a Kingsleyeva suptilna izvedba u film), Steven Spielberg (režija),
ulozi jevrejskog računovođe tvori naš put ka poljskim Jevrejima. Steven Zaillian (scenario), Allan
Ono što nažalost nedostaje, pa je samim tim i iskrivljeno, jesu Starski, Ewa Braun (umetnički
mnogi dosta fascinantiji elementi stvarne priče koji nisu u skladu sa direktor), Janusz Kaminski
(fotografija), Michael Kahn
Spielbergovim pobožnim, patrijarhalnim scenarijom, kao što je važna (montaža), John Williams (muzika)
uloga koju je Schindlerova žena Emilie igrala u spasavanju Jevreja Nominacije za Oskara: Liam
nakon što je nastavio da živi sa njom dok je osnivao lažnu fabriku Neeson (glavna muška uloga),
municije u Moraviji ili činjenica da je on nastavio da je vara sa drugim Ralph Fiennes (sporedna muška
ženama. Neko se takođe pita kako bi Spielberg izašao na kraj sa mitom uloga), Anna B. Sheppard
(kostim), Christina Smith,
koji je bio neophodan za mnoge poljske Jevreje da bi našli put za sebe Matthew W. Mungle, Judith A.
do Schindlerove liste i samim tim do preživljavanja. Međutim, da se Cory (šminka), Andy Nelson,
on bavio ovom vrstom materijala, film bi verovatno izgubio na svojoj Steve Pederson, Scott Millan,
moralnoj direktnosti, iako bi dobio na moralnoj kompleksnosti. JRos Ron Judkins (zvuk)
825
Australija 104m Color
Jezik: Engleski
Režija: Stephan Elliott
Produkcija: Al Clark,
Michael Hamlyn
Scenario: Stephan Elliott
Fotografija: Brian J. Breheny
Originalna muzika: Guy Gross
Uloge: Terence Stamp, Hugo
Weaving, Guy Pearce, Rebel
Russell, John Casey, June Marie
Bennett, Murray Davies, Frank
Cornelius, Bob Boyce, Leighton
Picken, Maria Kmet, Joseph
Kmet, Alan Dargin, Julia Cortez,
Daniel Kellie, Hannah Corbett,
Trevor Barrie, Ken Radley, Sarah
Chadwick, Mark Holmes
Oskar: Lizzie Gardiner, Tim
Chappel (kostim)
THE ADVENTURES OF PRISCILLA,
QUEEN OF THE DESERT (1994)
AVANTURE PRISILE, KRALJICE PUSTINJE
Jedan od prvih filmova koji je slavio „predivnu“ prirodu travestita, Prisila,
šokirao je bioskopsku publiku pojavom kultnog britanskog glumca
Terenca Stampa u ulozi Bernadette, jednog kompletnog transseksualca
sa perjem oko vrata. U timu sa, u to vreme, novajlijom Hugom
Weavingom u ulozi Tekea i Guyom Pearceom (Memento, Mullholland
Falls), australijski reditelj Stephan Elliot prikazuje nam usavršen, slatko
obojen svet travestita, umrljan donekle njihovim večitim strahovima od
starenja i prolaska lepote. Ovo je u osnovi (i bukvalno) kostimirani road
film: dva pedera iz Sidneja dobijaju priliku da postave travestitski šou
u pustinji. Bernadette oplakuje smrt njenog mladog ljubavnika i tako se
priključuje duetu, ometajući ih. Trio kupuje bus i prave scene gde god
da se zaustave.
Homofobija, koja je nasilna u unutrašnjosti, čini putovanje punim
opasnosti, naročito kada Adam (Pearce) insistira da šeta ulicama
potpuno obučen kao travestit. Ono što je drago u filmu jeste prikaz
likova svakog od travestita. Oni nisu samo vrišteći, našminkani pederi
kao u To Wong Foo, koji su brižni, umiljati i srdačni. Svaki od trojice ima
različite aspiracije - jedan da se popenje na Ajers Rok, drugi da konačno
upozna svog sina, a Bernadette čezne da ima novu ljubav u svom životu.
Čak i ako niste fascinirani travestitima, vizuelni doživljaj filma Prisila
(što je inače ime busa) je zaista kinematičan.
Kostimi koji su osvojili Oskara, zajedno sa šminkom i perikama koje
trio koristi u svojim travestitskim nastupima i na ulici, su vrhunski.
Najnezaboravniji je, međutim, kadar Pearcea na vrhu autobusa koji ide
kroz pustinju dok ogroman srebrni šal viori na vetru iza njega. Da dobije
dodatnu energiju scene, on otvara usta kao da peva operu. Zabavno
i dirljivo, Prisila nam daje redak pogled iza travestije pomoću koga
možemo da vidimo stvarne ljude koji se tamo nalaze. KK
826
TROIS COULEURS: ROUGE (1994) Francuska / Poljska / Švajcarska
(CAB, Francuska 3, Canal+, MK2,
TRI BOJE: CRVENO Tor, TSR) 99m Eastmancolor
Treća boja francuske zastave predstavlja bratstvo i mada poslednji Jezik: Francuski
film trilogije Krzysztofa Kieslowskog „Tri boje“, ponovo ostaje samo Režija: Krzysztof Kieslowski
labavo povezan sa tom temom, on nekako uspeva da dopre do srca Produkcija: Marin Karmitz
bratstva putem, ponekad nategnutih i često neshvatljivih veza koje Scenario: Krzysztof Kieslowski,
povezuju kompletno čovečanstvo. Ako svaki deo trilogije ispada nešto Krzysztof Piesiewicz
mnogo veće od proste sume svojih dvoznačnih delova, onda Crveno Fotografija: Piotr Sobocinski
obezbeđuje grandiozni i blistavi zbir sva tri dela. Kao završno poglavlje Originalna muzika: Bertrand
sjajnog filozofskog romana, Crveno razvrstava svoje elemente strpljivo i Lenclos, Zbigniew Preisner
eliptično, crpeći snagu iz misterioznih mahinacija zapleta koji povezuje Uloge: Irène Jacob, Jean-Louis
Trintignant, Frédérique Feder,
manekenku prijatne prirode (neopisiva Irene Jacob) sa ciničnim,
Jean-Pierre Lorit, Samuel Le
penzionisanim sudijom (Jean-Louis Trintignant). Oboje vode isprazne Bihan, Marion Stalens, Teco
živote, ali izražavaju svoju usamljenost na sasvim različite načine. Celio, Bernard Escalon, Jean
Sudija vidi nešto intrigantno u manekenki što ga izvlači iz njegove Schlegel, Elzbieta Jasinska, Paul
Vermeulen, Jean-Marie Daunas,
školjke mržnje prema samom sebi.
Roland Carey, Brigitte Raul, Leo
Poput većine radova Kieslowskog, Crveno se dosta oslanja na sreću Ramseyer
i slučajnost, i mada se metafizički reditelj retko osvrće na spiritualnost Nominacije za Oskara: Piotr
„per se“ u svom radu, njegov poslednji film (Kješlovski se povukao Sobocinski (kinematografija),
posle filma Crveno i ubrzo umro) često liči na meditaciju o ne samo Krzysztof Kieslowski (režija),
zemaljskim vezama nego i o našem mestu u univerzumu. U manje Krzysztof Piesiewicz, Krzysztof
Kieslowski (scenario)
veštim rukama ovakva tema bi spala na nivo „New Age“ zabave, ali
Kieslowski je mudriji od toga. Njegovi likovi razvijaju interakciju nekako Krzysztof Kieslowski (Zlatna
organski, kao da se oslanjaju na scenario napisan u potpunosti od Palma)
emocionalnih šlagvorta, a ne od reči. Njegova kamera hvata mesta
i momente koji su naizgled nevažni, ali čije se značenje neizbežno
rađa. U filmu Crveno, on čak uspeva da na skoro magičan način učini
vidljivom samu teksturu našeg postojanja, dok se metafore i simboli
sva tri filma, Plavo (1993), Belo (1994) i Crveno (1994), mešaju u
jedno tokom izazovnog i nesumnjivo potresnog završetka, koji prikazuje
trilogiju u sasvim novom svetlu. Retko kada je neki film tako brilijantno
spojio toliko ideja, slika i emocija u jednu majstorsku celinu. Vodič kroz
život i pravo umetničko delo prerušeno u običan film. JKl
827
SAD (KTCA-TV, Kartemquin) HOOP DREAMS (1994)
170m Color
SNOVI O OBRUČU
Režija: Steve James
Produkcija: Peter Gilbert,
Snovi o obruču prati istinitu priču o dvojici tinejdžera iz siromašnog
Steve James, Frederick Marx kvarta u Čikagu (Arthur Agee i William Gates) i njihovom poterom za
Scenario: Steve James, NBA slavom. Pravo iz osnovne škole dečake izabere lovac na sportske
Frederick Marx talente i bukvalno sa ulice ih ubaci na, uglavnom belačku, školu za
Fotografija: Peter Gilbert pripreme „St. Joseph High“. Sledeći stope njihovog košarkaškog idola
Originalna muzika: Ben Sidran i bivšeg učenika St. Joseph škole Isiaha Thomasa, obojica dečaka su
Uloge: William Gates, Arthur preopterećeni zahtevima maturiranja, akademije i naravno sporta.
Agee, Emma Gates, Curtis Gates, Tokom prve godine koju film prikazuje, samo jedan dečak opstaje u
Sheila Agee, Arthur “Bo” Agee,
rigoroznoj pripremnoj školi. U pokušaju da nastavi sa praćenjem svog
Earl Smith, Gene Pingatore, Isiah
Thomas, Sister Marlyn Hopewell, košarkaškog sna, drugi dečak se vraća u grad i pohađa državnu srednju
Bill Gleason, Patricia Weir, školu. Iako su podeljeni na različite košarkaške škole, mi pratimo oba
Marjorie Heard, Luther Bedford, dečaka kako sazrevaju i rastu u moćne sportiste tokom pet godina.
Aretha Mitchell
Tako koncentrisani vremenski raspon omogućava nam ličniji uvid u
Nominacije za Oskara: Frederick
živote dvojice junaka, pokazujući nam da njihov pohod na košarkašku
Marx, Steve James, William
Haugse (montaža) slavu nije samo njihova strast, nego i san njihovih porodica.
Idući u korak sa njihovim uspesima i neuspesima, reditelj i narator
Steve James razvija jedinstvenu priču o naporima u siromašnom kvartu.
Dok slojevi filma postaju sve vidljiviji, intrigantni podzapleti čine nas
sve bližim ostalim igračima u njihovim životima. Stalna plima i oseka
utiču na emocije i sudbine dečaka. Košarka ne igra samo ulogu igre
za Arthura i Williama, nego i puta za ostvarenje snova i želja njihovih
instruktora i članova porodice. Film nam dakle dopušta da provirimo
u svet takmičarske srednjoškolske košarke iz vizure mladih ljudi,
rastrzanih porodica i strastvenih trenera.
Snovi o obruču predstavlja pet godina naporne posvećenosti oba
dečaka, kao i reditelja. Prateći Arthura i Williama od njihovih dečačkih
dana osnovne škole do njihovih uspona i padova kao priznatih
srednjoškolskih košarkaša, ovaj film preispituje i razmišlja o životu u
getu, porodici, požrtvovanju, uspehu i neuspehu. AK
828
FORREST GUMP (1994)
FOREST GAMP
Forest Gamp, kao brza šetnja kroz događaje u američkoj istoriji od
1950-ih do 1980-ih, uspeva i kao filmski ep i kao studija likova. Za ovo
je zaslužna režija Zemeckisa i senzitivna gluma Toma Hanksa, koji je
osvojio svog drugog Oskara za najbolju mušku ulogu u dve godine.
Foresta, ljupkog idiota sa IQ 75, prvi put srećemo na klupi kako čeka
autobus koji će ga odvesti da se susretne sa njegovom prijateljicom
Jenny (Penn). Dok čeka tako, on priča svoju životnu priču nizu ljudi
koji dele klupu sa njim. A kakva je to samo priča! Odrastao samo sa
majkom (Field) koja je ispravila njegove noge protezama, ali nikada
se nije potrudila da popravi njegov um, Forest je odrastao prolazeći
kroz najčuvenije događaje XX veka. Ovo počinje na dan kada otkrije da
može da trči (bežeći od siledžija), posle čega koristi svoj novi talenat
da postane ragbi zvezda. Tokom naredne tri decenije, ovaj jednostavni
čovek upoznaje Johna F. Kennedya, Lyndona Johnsona i Richarda SAD (Paramount) 142m BW/
Color
Nixona, postaje heroj vijetnamskog rata (koji spasava „Poručnika Dana“,
svog mrzovoljnog pretpostavljenog, koga sjajno igra Gary Sinise), a posle
Produkcija: Wendy Finerman,
toga postaje tajkun u poslu sa škampima. Sve to vreme on sanja da će Steve Starkey, Steve Tisch
se ponovo spojiti sa Jenny, čiji život poprima drugačiji kurs od njegovog.
Scenario: Eric Roth, po romanu
Dok Forest doživljava mnoge kulturnoistorijske momente, Jenny je Winstona Grooma
duboko u američkoj kontrakulturi, protestujući protiv rata i tonući u Fotografija: Don Burgess
drogu i alkohol. Originalna muzika: Alan Silvestri
Ljubavna priča između Jenny i Foresta je pomalo neubedljiva, izgleda Uloge: Tom Hanks, Robin Wright
da se ona pojavljuje samo kada joj je potrebna pomoć, što čini njen lik Penn, Gary Sinise, Mykelti
manje simpatičnim. Međutim, ova adaptacija romana Winstona Grooma Williamson, Sally Field, Rebecca
najbolje funkcioniše kao priča o jednom poštenom, nevinom čoveku Williams, Michael Conner
(koga sjajno igra Tom Hanks, koji je oblikovao svoj specifični akcenat po Humphreys, Harold G. Herthum,
George Kelly, Bob Penny, John
onome koji ima Michael Conner, koji igra malog Foresta) i kao medit- Randall, Sam Anderson, Ione M.
acija na temu druge polovine prošlog veka, koja je omogućena kompjut- Telech, Christine Seabrook
erskim trikovima koji smeštaju Hanksa, često na urnebesan način, u Oskar: Wendy Finerman, Steve
stare snimke značajnih događaja. JB Starkey, Steve Tisch (najbolji
film), Robert Zemeckis (režija),
Eric Roth (scenario), Tom Hanks
(glavna muška uloga), Ken
Ralston, George Murphy, Stephen
Rosenbaum, Allen Hall (specijalni
vizuelni efekti), Arthur Schmidt
(montaža)
Nominacije za Oskara: Gary
Sinise (sporedna muška
uloga), Rick Carter, Nancy
Haigh (umetnički direktor),
Don Burgess (kinematografija),
Gloria S. Borders, Randy Thom
(specijalni zvučni efekti), Daniel
C. Striepeke, Hallie D’Amore,
Judith A. Cory (šminka), Alan
Silvestri (muzika), Randy Thom,
Tom Johnson, Dennis S. Sands,
William B. Kaplan (zvuk)
829
SAD (Walt Disney) 89m THE LION KING (1994)
Technicolor
KRALJ LAVOVA
Jezik: Engleski / Svahili
Režija: Roger Allers, Rob Minkoff
Disneyev studio je 1991. godine napravio crtani Lepotica i zver,
Produkcija: Don Hahn
koji je bio prvi animirani film nominovan za Oskara za najbolji film
Scenario: Irene Mecchi, Jonathan
i koji je osavremenio animaciju divnom mešavinom tradicionalnog i
Roberts, Linda Woolverton kompjuterskog stvaranja crtaća. Kralj lavova je usledio posle tri godine
Originalna muzika: Hans Zimmer, i ne samo da je popravio standarde koje je postavio Lepotica i zver nego
Elton John, Tim Rice, Lebo M., je i momentalno postao Disneyev klasik, koji se stavlja rame uz rame sa
Joseph Williams drugim screparajućim crtaćima, kao Snežana i sedam patuljaka (1937)
Uloge (glasovi): Matthew i naravno Bambi (1942).
Broderick, Joseph Williams,
Mladi Simba, mladunac lava (kome glas pozajmljuje Jonathan Taylor
Jonathan Taylor Thomas, Jason
Weaver, James Earl Jones, Jeremy Thomas kao mladunče i Matthew Broderick kao odrasli lav), prognan
Irons, Moira Kelly, Niketa Calame, je od strane svog zlog strica Scara (jezivo efektni glas Jeremya Ironsa)
Laura Williams, Ernie Sabella, kada pogine njegov otac Mufasa (James Earl Jones). Primoran da se
Nathan Lane, Robert Guillaume,
sam o sebi stara, on se sprijatelji sa dva čudna lika, Pumbom (Ernie
Rowan Atkinson, Madge Sinclair,
Zoe Leader Sabella) i Timonom (Nathan Lane), i zaljubljuje se u lavicu po imenu
Oskar: Hans Zimmer (muzika), Nala (prvo Niketa Calane i kasnije Moira Kelly), pre nego što se vrati da
Elton John, Tim Rice (pesma) ponovo zauzme svoje mesto na čelu čopora.
Nominacije za Oskara: Elton Ova animirana avantura funkcioniše tako dobro jer ima sve elemente
John, Tim Rice (pesme) odličnog filma i pregršt akcije i avanture. Scene sa mladuncima privlače
klince, a impresivna animacija zapanjuje čak i odrasle. Film ima klasičnu
priču u kojoj bezbrižno mladunče postaje mudar i poštovan lav. Uz
podršku muzike Eltona Johna, uključujući hitove „Circle of Life“ i „Can
You Feel the Love Tonight“, Kralj lavova je iznenađujuće potresan,
imajući u vidu da su u pitanju crtani likovi, a naročito vezano za odnos
Simbe i njegovog oca i završetka koji od odraslih pravi grcajući puding.
Srećom, vokalni talenti Lanea, Rowana Atkinsona (kao duhovite ptice
Zazu), Cheech Marin i Whoopi Goldberg (koji pozajmljuju glas hijenama)
prave komične predahe, inače bismo morali da zahtevamo da se DVD ili
video kasete prodaju sa kutijom papirnih maramica. JB
830
CLERKS (1994) SAD (Miramax, View Askew) 92m
BW
TRGOVCI
Režija: Kevin Smith
Scenarista i reditelj Kevin Smith istakao se 1994. kao najtalentovaniji Produkcija: Scott Mosier,
novi reditelj generacije X ovim impresivnim debitantskim filmom. Sa Kevin Smith
radnjom koja se dešava u maloj radnji u Nju Džersiju, Smithov film Scenario: Kevin Smith
Trgovci je priča o jednom danu iz života dvojice radnika u prodavnici Fotografija: David Klein
Dantea (Brian O’Halloran) i njegovog nemarnog prijatelja Randala Originalna muzika: Scott Angley
(Jeff Anderson) koji radi u susednom video klubu. Dok se razni čudaci Uloge: Brian O’Halloran, Jeff
smenjuju u radnji, Dante pokušava da reši svoje probleme u vezi, a Anderson, Marilyn Ghigliotti,
Randal se uglavnom smara, vređa mušterije, gleda porno filmove i Lisa Spoonhauer, Jason Mewes,
Kevin Smith, Scott Mosier,
raspravlja o tako važnim temama kao što je uništenje Zvezde smrti u
Walter Flanagan, Scott Schiaffo,
filmu Povratak Džedaja. Al Berkowitz, Ed Hapstak, Lee
Snimljen u crno-beloj tehnici sa budžetom od 27 500 $, film je Bendick, David Klein, Pattijean
sniman preko 21 dan u prodavnici u kojoj je Smith radio od svoje Csik, Ken Clark
devetnaeste godine i u kojoj je i montirao film svake noći. Utemeljen Filmski Festival u Kanu: Kevin
Smith (Nagrada mladih-strani
na dve sjajne izvedbe glavnih glumaca i napakovan dobrim dijalozima,
film), (Mercedes-Benz Nagrada)
film takođe predstavlja dva urnebesna lika, ustondiranog Jaya (Jason
Mewes) i prikladno nazvanog Silenta Boba (sam Smith), koje je Smith
koristio i u svojim narednim filmovima Pacovi iz šoping mola, Lud za
Ejmi, Dogma, i Tihi Bob uzvraća udarac (koji su svi smešteni bar delom
u Smithovoj državi Nju Džersi). JB
FOUR WEDDINGS AND A FUNERAL (1994) Velika Britanija (Channel Four,

PolyGram, Working Title) 117m
ČETIRI VENČANJA I SAHRANA Eastmancolor
Hugh Grant je večiti kum u ovoj izuzetno uspešnoj britanskoj komediji Režija: Mike Newell
reditelja Mika Newella i scenariste Richarda Curtisa, pisca serije Crna Produkcija: Duncan Kenworthy
guja. Scenario: Richard Curtis
Grant, u ulozi koja ga je uzdigla iznad rezervisanih uloga u filmovima Fotografija: Michael Coulter
kao što su Gorki mesec i Ostaci dana do statusa holivudske mega Originalna muzika: Richard
zvezde, savršen je kao Charles koji uvek kasni, koji se zaljubljuje u Rodney Bennett
Carrie (Andie MacDowell) na jednom venčanju i onda preostali deo filma Uloge: Hugh Grant, James Fleet,
provodi nespretno se udvarajući njoj. U međuvremenu, ovaj izuzetno Simon Callow, John Hannah,
Kristin Scott Thomas, David
duhoviti pogled na visoku srednju britansku klasu sadrži sve klasične
Bower, Charlotte Coleman, Andie
košmare vezane za venčanja (smotani sveštenik, neumesna kumova MacDowell, Timothy Walker,
zdravica, neugodnost sedenja za stolom punim bivših devojaka) Sara Crowe, Ronald Herdman,
kostimirana u ljupke šešire i haljine. Međutim, sahrana iz naslova je ono Elspet Gray, Philip Voss, Rupert
Vansittart, Nicola Walker
što filmu daje dirljivu crtu.
Nominacije za Oskara: Duncan
Neko bi mogao da se požali da je retko kad ekspresivna Andie
Kenworthy (najbolji film), Richard
MacDowell bila loša podela za ljubavni fokus (možda zato da bi britanski Curtis (scenario)
filmski stvaraoci mogli istaći holivudsko ime). Međutim, ona razumno
zauzima drugi plan puštajući napred divne sporedne uloge među kojima
su i Simon Callow, John Hannah i Kristin Scott Thomas, koji daju ovom
filmu šarm i najsmešnije trenutke. JB
831
SAD (Alcor, Ixtlan, J D, Regency, NATURAL BORN KILLERS (1994)
Warner Bros.) 118m BW/
Technicolor
ROĐENE UBICE
Režija: Oliver Stone Iako je neko ko stalno izaziva kontroverzu svojim filmovima kao Vod
Produkcija: Jane Hamsher, Don (1990) i JFK (1991), Oliver Stone je tek ovim vrhunskim, satiričnim
Murphy, Clayton Townsend komentarom na odnos madija i nasilja napravio najveću buru. Koristeći
Scenario: David Veloz, Richard različite filmske tehnike i stilove - animaciju, video, prednje i zadnje
Rutowski, Oliver Stone, po priči projekcije, crno-beli i kolor film - Rođene ubice pripoveda priču o
Quentina Tarantina
Mickeyu (Woody Harrelson) i Mallroy Knox (Juliette Lewis), koji se nalaze
Fotografija: Robert Richardson
u ubilačkom proputovanju po zemlji. Užasna priča ubrzo privlači pažnju
Originalna muzika: Zack De La
medija, a željnoj publici je prenosi ljigavi TV voditelj Wayne Gale (Robert
Rocha, Peter Gabriel, Tom Hajdu,
Brent Lewis, Andy Milburn, Trent Downey Jr.).
Reznor, Eric Avery Weiss, Leonard Film je vizuelno nasilan dok dva zaljubljena bela ološa krče svoj
Cohen, Dr. Dre, Bob Montgomery, put ubistvima po SAD-u. Stone bi trebalo da bude hvaljen zbog ove
Patti Smith
provokativne priče pre nego osuđivan. Mnogi priznati glumci su dovoljno
Uloge: Tommy Lee Jones,Woody
verovali u ovaj njegov pametni, stilizovani i zapanjujući film, dovoljno
Harrelson, Juliette Lewis, Rodney
Dangerfield, Robert Downey Jr. da se pojave u njemu, od Tommya Lee Jonesa (kao izrazito servilnog
Filmski Festival u Veneciji: upravnika zatvora) do Toma Sizemorea (u ulozi upornog pandura koji
Oliver Stone (specijalna nagrada prati Mickeya i Mallory), a glavni glumci Harrelson, Lewis i Downey
žirija), Juliette Lewis (Pasinetti Junior su pružili možda najbolje uloge u svojim karijerama. JB
Nagrada—glavna ženska uloga)
SAD (ITC) 110m Color THE LAST SEDUCTION (1994)

Režija: John Dahl POSLEDNJE ZAVOĐENJE
Produkcija: Jonathan Shestack
Snimljen za američku kablovsku kompaniju HBO (koja ga je emitovala
Scenario: Steve Barancik
pre bioskopske premijere, što ga je, nažalost, diskvalifikovalo u trci za
Fotografija: Jeff Jur
Oskara), Poslednje zavođenje je bio John Dahlov treći i najbolji pohod
Originalna muzika: Joseph
Vitarelli
u noar žanr.
Uloge: Linda Fiorentino, Peter
Linda Fiorentino pozitivno pršti po ekranu kao fatalna žena Bridget,
Berg, Bill Pullman, Michael sa kojom se prvi put srećemo u trenutku kada navlači svog muža (Bill
Raysses, Bill Nunn, Zack Phifer, Pullman) da uđe u veliki dil droge, da bi ga posle toga ostavila pobegavši
J.T. Walsh, Brien Varady, Dean sa lovom. Ona zatim ugamiže u gradić i život dragog, opčinjenog Mikea
Norris, Donna Wilson, Mik Scriba,
(Peter Berg), koji nema pojma u šta se uvalio.
Erik-Anders Nilsson, Patricia R.
Caprio, Herb Mitchell, Renee Ključajući od seksualnosti, Dahlov triler je ukusno gorak i uvrnut
Rogers dok Fiorentino vrti muškarce koji ništa ne sumnjaju oko malog prsta, a
potom ih ubrzo odbacuje. Pullman - najpoznatiji po nežnim ulogama - je
pravo otkriće, kao Fiorentinin muž koji je onoliko gadan koliko i ona,
dok Berg pogađa pravu žicu kao nesrećnik koji zapravo nikada u celosti
ne shvati koliko je duboko uvučen u celu stvar. Ali, istinska zvezda filma
je Linda Fiorentino, koja žvaće i pljuje sjajne dijaloge koje je napisao
Steve Baranick, svodeći muškarce na drhteće, cvileće žrtve tokom
razvoja filma. JB
832
SAD (Band Apart, Jersey,
Miramax) 154m Color
Režija: Quentin Tarantino
Produkcija: Lawrence Bender
Scenario: Quentin Tarantino,
Roger Avary
Fotografija: Andrzej Sekula
Muzika: Dick Dale and his Del-
tones, Kool and the Gang, Al
Green, Tornadoes, Ricky Nelson,
Dusty Springfield, Centurians,
Chuck Berry, Urge Overkill, Maria
McKee, Revels, Statler Brothers,
Lively Ones
Uloge: Tim Roth, Amanda
Plummer, Laura Lovelace, John
Travolta, Samuel L. Jackson,
Phil LaMarr, Frank Whaley,
Burr Steers, Bruce Willis, Ving
Rhames, Paul Calderon, Bronagh
PULP FICTION (1994) Gallagher, Rosanna Arquette, Eric
Stoltz, Uma Thurman
PETPARAČKE PRIČE Oskar: Quentin Tarantino, Roger
Raj za uživaoce grickalica pred televizorom, ovaj pametni i neizmerno Avary (scenario)
zabavni drugi film Quentina Tarantina (posle Uličnih pasa i pre Džeki Nominacije za Oskara: Lawrence
Bender (najbolji film), Quentin
Brauna) je hronološki zbrkana kolekcija povezanih i ispreplitanih krimi Tarantino (režija), John Travolta
priča. Osim iz svoje ingeniozne strukture, Petparačke priče izvlači sve (glavna muška uloga), Samuel L.
svoje poene iz aluzija na druge filmove i TV emisije. Uprkos svim svojim Jackson (sporedna muška uloga),
tematskim aluzijama na iskupljenje i ponovo pruženu šansu, njegov Uma Thurman (sporedna ženska
pravi plan je samo naličje Foresta Gampa: da učini eskapistu - gledaoca uloga), Sally Menke (montaža)
pravim junakom priče. Ako ga uzmemo u njegovim sirovim okvirima, Filmski Festival u Kanu: Quentin
Tarantino (Zlatna Palma)
Tarantinova lažno opasna priča - koja crpi većinu svoje zabavnosti iz
farsičnih zločina, droge, mačo monologa, evokacije analne penetracije
i okvira rasnog zlostavljanja - liči na vlažni san četrnaestogodišnjeg
prikrivenog pedera, a njegovo poznavanje ovog ciničnog ponašanja
je tako sigurno i samouvereno da ovaj hrabri film blista kroz lukave
preokrete i skretanja radnje.
Travolta, Jackson, Willis i Keitel, svi vibriraju snagom zvezda visoke
voltaže, dok ostatak podele (Uma Thurman, Ving Rhames, Maria de
Medeiros, Tim Roth, Amanda Plummer, Eric Stoltz, Rosanna Arquette,
Christopher Walken, Steve Buscemi i sam Tarantino) snažno ispunjava
preostale delove filma. Samo povremeno - kao što su preterana i ružna
epizoda u podrumu i neke anemične ljubavne scene - Tarantino kao da
nateže stvari, iako je čak i ovde njegov celokupni projekat očigledan:
izbaciti stvarni život i stvarne ljude iz umetnosti jednom zauvek i zameniti
ih generisanim zadirkivanjima i probranim omažima, napunjenim HYPE-
om i stavom, gradeći istinski spomenik za gledaočevo pretpostavljeno
poznavanje kinematografije. Referece se kreću od Douglasa Sirka i
Howarda Hawksa do Groznice subotnje večeri i kung fua na Godarov
način, ali ne treba očekivati da će bilo kakvo životno iskustvo koje nude
stari filmovi probiti. Snažna, jarko obojena površina je sve. JRos
833
SAD (Castle Rock, Columbia) THE SHAWSHANK REDEMPTION (1994)
142m Technicolor
BEKSTVO IZ ŠOŠENKA
Režija: Frank Darabont
Produkcija: Niki Marvin
Većina dela pisca horora Stephena Kinga je uspešno prebačeno na
Scenario: Frank Darabont, po
ekran (uključujući Mizeri, Keri i Isijavanje ), ali najbolje su adaptirane
kratkoj priči Rita Hayworth and njegove kratke ne-horor priče kao Ostani uz mene i ova prerada čiji je
the Shawshank Redemption originalni naslov bio Rita Hejvort i Bekstvo iz Šošenka.
Stephena Kinga Godine 1946, prilično mladi bankar Andy Dufresne (Tim Robbins)
Fotografija: Roger Deakins je poslat u zator Shawshank jer je ubio ženu i njenog ljubavnika. Dok je
Originalna muzika: Doris Fisher, tamo, sprijateljuje se sa drugim robijašem, Redom (Morgan Freeman,
Thomas Newman, Allan Roberts
koji je i narator priče). Tokom 20 godina, Andy postepeno upoznaje
Uloge: Tim Robbins, Morgan
zatvorski sistem i stiče poštovanje upravnika i stražara korišćenjem
Freeman, Bob Gunton, William
Sadler, Clancy Brown, Gil svojih bankarskih veština da im sređuje poreze i vodi poslove, ali nikada
Bellows, Mark Rolston, James ne prestaje da čezne za slobodom.
Whitmore, Jeffrey DeMunn, Jednostavno i dirljivo odigran od strane Freemana i Robbinsa
Larry Brandenburg, Neil Giuntoli,
i divno napisan od strane reditelja Franka Darabonta (koji se
Brian Libby, David Proval, Joseph
Ragno, Jude Ciccolella pridržava predloška, sa jedinom izmenom da je Red u Kingovoj priči
bio Irac), Shawshank je inteligentna, apsorbujuća priča, sa bogatim
karakterizacijama. Iako nije postigao komercijalni uspeh prilikom
svog pojavljivanja, film je zasluženo postao film koji se mora videti
zahvaljujući pričama o njemu. JB
Francuska (IMA, Alain Sarde, LES ROSEAUX SAUVAGES (1994)

Strand) 110m Color
DIVLJI RUŽIČNJACI
Jezik: Francuski
Režija: André Téchiné
Ovaj divni i majstorski film Andrea Techinea, njegov dvanaesti, jedan
Produkcija: Georges Benayoun,
je od najboljih filmova iz sjajnog francuskog televizijskog serijala o
Alain Sarde tinejdžerima od 1960-ih do ranih 80-ih. Kao što Techineov film
Scenario: Olivier Massart, Gilles Francuski provincijalac (1974) podseća na neki način na Bertoluccijev
Taurand, André Téchiné film Konformista (1970), ovaj prikaz dece sa jugozapada Francuske
Fotografija: Jeanne Lapoirie 1962, pred kraj alžirskog rata, poseduje neke od osećaja, lirike i
Uloge: Élodie Bouchez, Gaël dražesnosti Bertoluccijevog filma Pre revolucije (1964). Mada je ovaj
Morel, Stéphane Rideau, Frédéric film rad nekoga dosta starijeg i mudrijeg.
Gorny, Michèle Moretti, Jacques
Glavni likovi svi završavaju maturski ispit. Među njima je dečak koji
Nolot, Eric Kreikenmayer,
Nathalie Vignes, Michel Ruhl, se bori sa svojom homoseksualnom željom prema bliskom prijatelju
Fatia Maite, Claudine Taulère, (Gael Morel), jedan stariji učenik koji je desničarski protivnik alžirskog
Elodie Soulinhac, Dominique nacionalizma (Frederic Gorny), komunistkinja, ćerka jednog nastavnika
Bovard, Monsieur Simonet, Chief
(Elodie Bouchez), koja se sprijatelji sa pederom i zaljubi se u starijeg
Officer Carre
učenika uprkos njihovim političkim razlikama. Postepeno posmatramo
ove i druge likove kao stare prijatelje, a rediteljevo korišćenje
pastoralnog okruženja podjednako je rafinirano kao i njegov osećaj za
epohu. Film je osvojio nagrade Cesar (francuski Oskar) za najbolji film,
režiju, scenario i „novu glumicu“ (za Bouchez). JRos
834
CHONG QING SEN LIN (1994) Hong Kong (Jet Tone) 97m Color
ČANGKING EKSPRES Jezik: Cantonese / Mandarin
Režija: Wong Kar-Wai
Kar-wai Wongova navika da radi bez scenarija daje njegovim filmovima
Produkcija: Yi-kan Chan
neku vrstu divnih aritmija. To što su rezultati toliko često prelepi i
Scenario: Wong Kar-Wai
dirljivi koliko i izazovni stoji kao svedočanstvo njegovog izbora
Fotografija: Christopher Doyle,
saradnika i njegovog poverenja u iste. Čangking ekspres priča dve Wai Keung Lau
nekonvencionalne (i jedva povezane) ljubavne priče. Svaka od priča Originalna muzika: Frankie Chan,
uključuje jednog policajca i smeštena je u uzavreli epicentar Hong Roel A. García
Konga. U prvoj, mladi detektiv Takeši Kaneširo svečano se obavezuje da Uloge: Brigitte Lin, Tony Leung
će naći novu devojku pre nego što jednoj proizvoljno odabranoj konzervi Chiu Wai, Faye Wong, Takeshi
ananasa istekne rok trajanja. On misli da je uspeo kada naiđe na Kaneshiro, Valerie Chow, Chen
Jinquan, Huang Zhiming, Liang
Brigit Chin-Hsia Lin, koja (što on ne zna) ispada diler droge u potrazi za
Zhen, Zuo Songshen
izgubljenom pošiljkom. Reditelj se potom naglo prebacuje na pozornika
Tonya Leunga, na koga baca oko kasirka Faye Wong u restoranu u kome
on redovno jede. Frustrirana Leungovom nezainteresovanošću za nju,
Wongova izražava svoju privrženost tako što mu provali u stan i čisti ga i
preuređuje, uživajući u prilici da živi u njegovom svetu i da upija njegovu
suštinu.
Obe priče su podjednako zabavne koliko su i privlačne na svoj
čudni način. Ipak, prava zvezda filma nisu ni glumci ni priča nego
način na koji su oni prikazani. U saradnji sa nadarenim direktorom
fotografije Christopherom Doyleom, Kar-wai Wong transformiše Hong
Kong u zamućenu mrlju narandžaste neonske svetlosti i iskrivljenih,
nepovezanih slika i poigrava se sa filmskom trakom, ekspozicijom i
brzinom, na način koji bi drugima bio nemoguć zbog scenarija. Dodajte
ovome sjajno razumevanje moći pesme - u slučaju ovog filma je tu
pesma grupe Mamas and Papas
„California Dreamin“ - i Wong se
pokazuje kao jedan od pripadnika
nove generacije reditelja iz Hong
Konga, ikonoklasta koji je upućen
u tokove pop kulture. Dok u drugim
Wongovim filmovima možemo
pronaći više emocija, Chungking
Express prolazi i uspeva na
čistoj nevinosti, entuzijazmu i
kinematografskoj slobodi. Veliki
trijumf stila nad sadržinom koja
daje život prljavom i haotičnom
savremenom Hong Kongu. JKl
835
SAD (Superior) 119m Color CRUMB (1994)
Režija: Terry Zwigoff KRAMB
Produkcija: David Lynch, Lynn
O’Donnell, Terry Zwigoff
Svi koji su upoznati sa radom andergraund crtača stripova R. Crumba
Fotografija: Maryse Alberti
mogu da pretpostave da je njemu u glavi odšrafljeno par šrafova i
Originalna muzika: David
zaista bi mogli biti u pravu. Ali, najznačajnije otkriće koje pruža Terry
Boeddinghaus Zwigoffov tužni, fascinantni dokumentarac jeste da je R. Crumb u stvari
Uloge: Robert Crumb, Aline najmanje čudan i najbolje prilagođen od troje braće i sestara, od kojih
Kominsky, Charles Crumb, Maxon svako otkriva usputnu brilijantnost i kreativnost, ali ipak kanališu tu
Crumb, Robert Hughes, Martin brilijantnost u radikalno suprotne načine ispoljavanja i stila življenja.
Muller, Don Donahue, Dana
Crumb, Trina Robbins, Spain
Jedno od njih provodi dosta vremena meditirajući na ulicama San
Rodriguez, Deirdre Engleski, Franciska. Drugo provodi najviše vremena povučeno od sveta, zabijeno
Peggy Orenstein, Beatrice Crumb, u kuću sa majkom, boreći se sa kliničkom depresijom i ludilom. Oboje
Kathy Goodell, Dian Hanson pokazuju umetničke sklonosti i talenat, u najmanju ruku jednak sa
R. Crumbovim, a film dosta svog vremena troši na otkrivanje kako je
relativno beznačajno detinjstvo svih troje krenulo različitim pravcima.
Kramb, naravno, najveći deo svog vremena posvećuje usponu R.
Crumba u status andergraund strip ikone, tokom vrhunca američke
„Haight-Ashbury“ hipi kulture u kasnim 60-im. Kroz niz otkrića i
šokantno iskrenih intervjua, Zwigoff prikazuje Crumba kao protivnika
u srcu. On je protivnik naizgled arbitrarnih (i često odvratno politički
korektnih) pravila umetnosti i ponašanja sa ukusom za zreli džez, modu
i afektacije, koji su postojali pre nego što su američku kulturu zgrabili
korporacijski nadzornici. Crumb je esencijalni pobunjenik koga je oblik
pasivnog otpora - strip - ironično pretvorio u jednu andergraund ikonu.
Kramb je predstavljao obećavajući početak za Zwigoffa,
dugogodišnjeg fana džeza i andergraund stripova, koji je na kraju
uložio svoj uspeh dokumentariste u igrani film, režirajući Svet duhova
(baziranom na stripu Daniela Clowesa). Suvišno je naglašavati da
Kramb podjednako govori o životnom stilu i stavovima ekscentrika
kao što je Zwigoff, koliko govori i o R. Crumbu. Njegov prikaz iznurenog
Crumba u mesecima pre povlačenja ostaje naročito vredan dokument (i
na neki način ishod) andergraund strip scene 60-ih. JKl
836
SÁTÁNTANGÓ (1994) Mađarska/ Nemačka /
Švajcarska (Mafilm, Vega Film,
SATANSKI TANGO Von Vietinghoff) 450m BW
Kako dovoljno nahvaliti ovu prljavu crnu komediju koja traje 7 sati i Jezik: Mađarski
po mnogo čemu spada u najimpresivnije filmove 90-ih? Satantango, Režija: Béla Tarr
koji je adaptacija romana Laszloa Krasznahorkaia iz 1985, dijabolično Produkcija: György Fehér,
je sarkastično delo o snovima, mahinacijama i izdajama o propalom Ruth Waldburger, Joachim von
poljoprivednom kolektivu, smešteno u dva uzastopna kišna jesenja Vietinghoff
dana i kasnije istog meseca. Forma romana je bila inspirisana Scenario: Béla Tarr, po romanu
László Krasznahorkaia
koracima u tangu - šest napred, šest nazad - što je ideja koja se u filmu
Fotografija: Gábor Medvigy
reflektuje u vidu 12 delova koji se preklapaju i u njegovim izuzetno
Originalna muzika: Mihály Vig
koreografisanim dugim kadrovima i pokretima kamere, koji često
Uloge: Mihály Vig, Putyi Horváth,
podsećaju na obezduhovljenog Tarkovskog i sa intenzitetom Jonha
László Lugossy, Éva Almássy
Cassavetesa. Svaki deo se završava moćno sa naracijom iz „off-a“ u Albert, János Derzsi, Irén Szajki,
trećem licu - poetičnim, elokventnim komentarima o likovima i njihovom Alfréd Járai, Miklós Székely B.,
svetu, koji dolaze direktno iz knjige. Erzsébet Gaál, Erika Bók
Satantango čini da provodimo dosta vremena i prostora sa njegovim Berlinski Filmski Festival Béla
Tarr (Caligari Nagrada)
likovima, a efekat koji se postiže je stvaranje moralne i narativne
težine svakog kadra: ma koliko da su ovi ljudi odvratni, mi smo sasvim
sa njima u tako dugim komadima da prosto ne možemo, a da se
ne osećamo duboko umešani i uključeni u njihove brojne manevre.
Među nezaboravnim sekvencama - a zaista ih ima mnogo - nalazi
se fascinantno popisivanje koje traje čitavih sat vremena, uglavnom
usamljeničkih kretanja starog doktora izgubljenog u alkoholnoj magli,
koje urnebesno prikazuje napore koji su potrebni da bi se jedan
pretežak čovek dobro napio. Važno je dodati da je navodna okrutnost
prema mački u jednoj drugoj sekvenci stručno lažirana, kao i skoro
neprestana kiša. Uprkos svom pojavnom prljavom realizmu, Bela Tarr
je majstor varke.
Možda izgleda kao da priča indirektno komentariše kolaps
komunizma, ali ona isto toliko govori i o degradacijama kapitalizma koji
je usledio. Kako je Tarr istakao, policija i ljudska priroda su svuda isti.
Predmet ove sjajno konstruisane naracije nije ništa manje nego svet
danas i njeno trajanje od 431 minut je potrebno ne toliko zbog toga što
Tarr ima puno da kaže nego zato što to hoće da kaže kako treba. JRos
837
Francuska / Iran (Abbas ZIRE DARAKHATAN ZEYTON (1994)
Kiarostami, CiBy 2000, Farabi,
Miramax) 103m Color
KROZ MASLINJAK
Jezik: Farsi Društveni status pravljenja filmova među običnim ljudima, koje je
Režija: Abbas Kiarostami centralna tema čudesnih filmova Abbasa Kiarostamija kao što su
Produkcija: Abbas Kiarostami Krupni plan (1990) i I život ide dalje (1991), podjednako je funkcionalno
Scenario: Abbas Kiarostami i u ovom zabavnom i prelepom filmu. Kroz maslinjak je završnica jedne
Fotografija: Hossein Djafarian, nezvanične trilogije koja je počela sa Gde je kuća moga prijatelja?
Farhad Saba (1987), koja se bavila avanturama jednog siromašnog dečaka u
Uloge: Mohamad Ali Keshavarz, planinskoj regiji severnog Irana. I život ide dalje, drugi od tri filma,
Farhad Kheradmand, Zarifeh rekonstruisao je povratak Kioristamija i njegovog sina u tu oblast,
Shiva, Hossein Rezai, Tahereh
koja je malo pre toga bila opustošena zemljotresom, koji su došli da
Ladanian, Hocine Redai, Zahra
Nourouzi, Nasret Betri, Azim potraže dva deteta koja su igrala u prethodnom filmu. Kroz maslinjak je
Aziz Nia, Astadouli Babani, N. komedija o snimanju filma, koja uglavnom naglašava uporne pokušaje
Boursadiki, Kheda Barech Defai, mladog glumca da se udvara glumici koja ne želi čak ni da priča sa
Ali Ahmed Poor, Babek Ahmed
njim. Kao i naredni Kiarostamijev film Ukus trešanja (1997), sva tri
Poor, Mahbanou Darabi
filma trilogije strateški izostavljaju određene informacije o likovima,
Filmski Festival u Kanu: Abbas
Kiarostami nominacija (Zlatna pozivajući publku da ispuni praznine i, u ovom slučaju, dobija zagonetno
Palma) lep i otvoren kraj. Ako ste videli prethodna dva filma, neki detalji su
poboljšani: deca glumci koja nisu pronađena u I život ide dalje, na
primer, pojavljuju se ovde kao potrčci, koji nose saksije za cveće na
lokaciju.
Sa druge strane, ako niste upoznati sa Kiaristamijem - jednim od
najvećih živih reditelja na svetu i svakako najvećim u Iranu - ovo je sjajan
uvod i u tu svrhu je poslužio mnogim
gledaocima širom sveta (osim u
Americi, gde je distributer Miramax
otkupio film samo da ga sahrani,
čineći ga najnedostupnijim među
kasnijim filmovima Kiarostamija).
Ovo je bila njegova prva evropska
koprodukcija i uključuje jedinog
profesionalnog glumca koga je
ikada uključio u svoje filmove,
Mohammad-Alija Keshavarza, koji
igra reditelja. Ovo je sjajan prikaz
Kiarostamijevog dara za pejzažnog
umetnika, koji je sniman isključivo
u eksterijerima, i za divne načine
na koje prepliće razgovore u
automobilima koji prolaze kroz
planinske predele i ljude i druge
prizore pored kojih prolaze, od kojih
često zastaje dah. JRos
HEAVENLY CREATURES (1994) Velika Britanija/Nemačka / Novi
Zeland (Fontana, Miramax , N.Z.
NEBESKA STVORENJA F.C , Senator, WingNut) 99m
Često reditelji utonu u poštovanje ili preteranu ozbiljnost kada se bave Eastmancolor
tragičnim filmovima baziranim na činjenicama. Ne i Jackson, koji je, Režija: Peter Jackson
iako je sada poznat po svojoj trilogiji Gospodar prstenova, već povlačio Produkcija: Jim Booth
linije između dobra i zla, nevinosti i greha, komedije i drame, u svom Scenario: Frances Walsh,
ranom filmu Nebeska stvorenja. Blistava slobodna interpretacija slučaja Peter Jackson
ubistva iz 1952, u kome su se dve učenice na Novom Zelandu, Pauline i Fotografija: Alun Bollinger
Juliet, urotile da ubiju Paulininu majku da bi sprečile da ih razdvoje. Originalna muzika: Peter Dasent
Istovremeno nestašan i dirljiv, film govori o devojkama kao parabola Uloge: Melanie Lynskey,
Kate Winslet, Sarah Peirse,
o tinejdžerskoj ljubavi dve načitane neprilagođene devojke, koja je
Diana Kent, Clive Merrison,
krenula pogrešnim putem. Juliet (Winslet), jadna mala bogatašica Simon O’Connor, Jed Brophy,
oštrog jezika iz Engleske koja ima nesreću da su joj roditelji bezosećajni Peter Elliott, Gilbert Goldie,
i zapostavljaju je, uspostavlja vezu sa stidljivom, neuglednom, ali Geoffrey Heath, Kirsti Ferry,
Ben Skjellerup, Darien Takle,
inteligentnom Paulinom (Lynskey). Što više roditelji devojčica, koji su
Elizabeth Moody, Liz Mullane
uznemireni zbog njihovog homoerotičnog odnosa, nastoje da ih razdvoje,
Nominacije za Oskara: Frances
to se više njih dve povlače u šareni univerzum snova, koji je pokretan Walsh, Peter Jackson (scenario)
magazinima i ispunjen osvetničkim prinčevima i princezama. Svaka od Filmski Festival u Veneciji: Peter
devojaka podstiče opsesivnu imaginaciju one druge sve dok potpuno Jackson (Srebrni Lav)
ne izgube granicu između stvarnosti i želje - što radi i Jackson u sjajnim
scenama maštanja ispunjenim digitalno pokretanim glinenim figurama
među kojima su idoli devojaka, Mario Lanza i Orson Welles.
Jacksonova upotreba zloslutnog krupnog plana postavlja
adolescentsko režanje Melanie Lynskey (Šta je postalo od ove
obećavajuće mlade devojke?) naspram raskošne harizme Kate Winslet.
Ovaj nesentimentalni, ali ipak izuzetno saosećajni film je manje kritika
lezbejske tinejdž histerije nego što je optužba odraslih malograđana
prema bilo kojoj vrsti seksualnosti u 50-im. Jackson to nije znao kada
je počeo da snima film, ali Juliet, koja je nestala u Engleskoj kada je
puštena iz zatvora, pojavila se ponovo godinama kasnije kao pisac krimi
bestselera Anne Perry. ET
839
Italija / Francuska (Banfilm, La CARO DIARIO (1994)
Sept, Canal+, Rai Uno, Sacher)
100m Technicolor
DRAGI DNEVNIČE
Jezik: Italijanski / Engleski / Nanni Moretti je dobio naziv „italijanski Woody Allen“ , ali je ovaj opis
Mandarinski žalosno neadekvatan. U Dragi dnevniče, on se okreće žanru filma
Režija: Nanni Moretti dnevnika. Ipak, ovo nije spontano delo u stilu „cinema verite“. Sve što
Produkcija: Nella Banfi, Angelo vidimo je pažljivo napisano i režirano.
Barbagallo, Nanni Moretti Film se sastoji iz tri dela. Prvi i najbolji je „Na mojoj Vespi“, pogled na
Scenario: Nanni Moretti Morettijeva svakodnevna putovanja. Drugi deo „Ostrva“ je najkomičniji
Fotografija: Giuseppe Lanci i prikazuje Morettija i prijatelja u potrazi za jednim mirnim ostrvom
Originalna muzika: Nicola na kome bi radili. Treći „Doktori“, je plačljivi i nezaboravni bilans
Piovani, Keith Jarrett, Angélique
Morettijevog suočavanja sa rakom.
Kidjo
Dragi dnevniče obiluje sjajnim digresijama, razmišljanjima i filmskim
Uloge: Nanni Moretti, Giovanna
Bozzolo, Sebastiano Nardone, citatima. Vežbe u snimanju ličnih stvari su ponekad narcističke i
Antonio Petrocelli, Giulio Base, sentimentalne, ali to ovde nije slučaj. Morettiju je dobro poslužio njegov
Italo Spinelli, Carlo Mazzacurati, prezir prema patetici i spektaklima. Sve je u filmu - od hemoterapije
Jennifer Beals, Alexandre
do posete mestu na kome je ubijen Pazolini - predstavljeno sa velikom
Rockwell, Renato Carpentieri,
Raffaella Lebboroni, Marco jednostavnošću i neposrednošću.
Paolini, Claudia Della Seta, Dragi dnevniče je veličanstven film o svakodnevnom iskustvu - o
Lorenzo Alessandri, Antonio putovanju, igranju, razmišljanju, razboljevanju, ispijanju čaše vode.
Neiwiller Malo je filmova koji daju tako prizeman i uživajući osećaj toga šta znači
Filmski Festival u Kanu: Nanni živeti u materijalnom svetu. AM
Moretti (režija), nominacija
(Zlatna Palma)
Australija / Francuska 106m MURIEL'S WEDDING (1994)

Color
VENČANJE BEZ MLADOŽENJE
Jezik: Engleski
Ono što je u početku izgledalo kao mala, luckasta, romantična australijska
Režija: P.J. Hogan
komedija o debeloj devojci koja očajnički želi da se uda, postalo je kultni
Produkcija: Lynda House, Jocelyn
Moorhouse, Michael D. Aglion, klasik. Venčanje bez mladoženje je takođe napravila više talasa unutar
Tony Mahood romantične komedije nego verovatno bilo koji film te generacije. U
Scenario: P.J. Hogan trenutku kada se Rachel Griffiths i Toni Collete pojave zajedno na ekranu,
Fotografija: Martin McGrath publika zna da ovo nije obična slatkasta romantična avantura. Collete,
Originalna muzika: Peter Best zapravo, ne igra debelu Muriel Hislop, jednu nespretnu dušu iz Porpoise
Uloge: Toni Collette, Rachel u Australiji, koliko je stvarno zaposeda. Ona je devojka koja će učiniti bilo
Griffiths, Sophie Lee, Rosalind šta da dobije svoje venčanje u belom, bez obzira na ljubav i ono „živeli
Hammond, Belinda Jarrett, Pippa su srećno i dugovečno“. Kada naleti na svoju staru prijateljicu Rhondu
Grandison, Bill Hunter, Jeanie (Rachel Griffiths), Mulriel počinje svoju transformaciju, menjajući ime i
Drynan, Daniel Wyllie, Gabby
pokušavajući da nađe svoju romansu. Ali, i ne završava se sve srećno jer
Millgate, Gennie Nevinson, Matt
Day, Chris Haywood, Daniel je njen potencijalni muž - debeli olimpijski plivač iz južne Afrike - samo
Lapaine u lovu na australijski pasoš. Scenarista i reditelj P.J. Hogan smešta
neočekivano gorke brodolome unutar nešega što je u suštini devojački
svet fantazija, dobijajući na taj način jedinstvenu i trajnu komediju: malo
filmova je uspelo da izbalansira devojačku radost sa predosećanjem
propasti i neuspeha. Čak i posle mnogo godina, vidi se zašto su Griffiths
i Collette bili tako dobar duet. Hogan je nastavio sa hit filmom Venčanje
mog najboljeg druga sa Juliom Roberts, koji je profitirao od rediteljeve
ljubavi prema mračnoj strani romantike. KK
840
RIGET (1994) Danska / Francuska / Nemačka
/ Švedska (Coproduction, DR,
KRALJEVSTVO Greco, MEDIA, NOS, Nordic Film
Kraljevstvo, medicinska, epska horor priča je originalno nastala kao & TV, SVT, TV Collab. Fund, WDR,
četvorodelna mini TV serija. Sklopljena u dva dela zbog prikazivanja u Zentropa, arte) 280m Color
bioskopima, ona se završava primamljvim mučenjem sa „nastaviće se“, Jezik: Danski / Švedski
koje pruža prostor za Kingdom 2 (1997). Dr Stig Helmer (Ernst-Hugo Režija: Morten Arnfred,
Lars von Trier
Jaregard), jedan arogantni švedski neurohirurg u egzilu posle plagiranja
Produkcija: Sven Abrahamsen,
istraživanja, nalazi se u nevolji u naslovnoj bolnici u Kopenhagenu,
Philippe Bober, Peter Aalbæk
jer je njegova neuspela operacija mozga dovela malu Monu (Laura Jensen, Ole Reim, Ib Tardini
Christensen) u stanje imbecilnosti. Helmerovi progonioci u Danskoj Scenario: Tomas Gíslason,
su spiritualistkinja gospođa Drusse (Kristen Rolffes), pompezni Lars von Trier, Niels Vørsel
administrator Moesgaard (Holger Juul Hansen) i stručnjak za rešavanje Fotografija: Eric Kress
problema Hook (Troels Lyby). Originalna muzika: Joachim
Gospođa Drusse isfolira bolest da bi se uvukla u Kingdom i istražila Holbek
zaposednutost bolnice od strane Mary, devojčice koja je ubijena 1919. Uloge: Ernst-Hugo Järegård,
Kirsten Rolffes, Holger Juul
godine. Veseli Moesgaardov „Operacija jutarnji vazduh“ program, koji
Hansen, Søren Pilmark, Ghita
obuhvata pevanje osoblja i fino ophođenje prema pacijentima, ide na Nørby, Jens Okking, Otto
nerve Helmeru. Njegov sin, internista Mogge (Peter Mygind), zabrinut Brandenburg, Annevig Schelde
je jer je glava, koju je poklonio doktorki koja mu se dopada, nestala. Ebbe, Baard Owe, Birgitte
Hook, koji vodi evidenciju medicinskih nesreća da bi ucenjivao, se Raaberg, Peter Mygind, Vita
Jensen, Morten Rotne Leffers,
upravo zaljubio u Judith (Brigitte Raaberg), koja je neprirodnim putem Solbjørg Højfeldt, Udo Kier
zatrudnela sa pokojnim mladićem Aggeom, prepoznatljivim na foto-traci
kao Udo Kler. Tu su, takođe, i vudu kletva i doktor koji očajnički želi da
ima bolesnu jetru da je transplantuje u sebe.
Suzdržane, ali sve brojnije manifestacije natprirodnog
su zaista jezive, ponekad i magične: Maryn voštani duh u
otvoru za lift, mali potres dok voda jede temelje zgrade
(Helmer misli da je Danska „israna iz vode i krede“),
bestelesni duh koji komunicira sa gđom Drusse kroz
treperenje fluorescentnog svetla, krvava ruka koja maše
u jakom svetlu u ambulantskim kolima bez vozača. A
tokom celog filma Von Trier (sa korediteljem Mortenom
Arnfredom i dugogodišnjim saradnikom Nielsom
Vorselom koji deli ulogu Marka Frosta) neprimetno meša
specifične izglede svojih ranijih filmova (filteri boje rđe,
puno vode, prigušeni ili braon tonovi, razne gnojave
gadosti) sa estetikom podrugljivih dokumentaraca punih
ironije iz 90-ih: drhtava kamera iz ruke, namerno grube
montaže, naizmenične vinjete satire i bolesti, podzapleti
koji presecaju priču, lako pamtljive fraze („danski ološ“)
dopadljivi opsesivni likovi i potpuno neočekivani razvoji
zapleta. KN
Australija / SAD (Kennedy Miller, BABE (1995)
Universal) 89m Color
BEJB
Režija: Chris Noonan
Produkcija: Bill Miller, George „To je to, svinjo“. Opisana od strane jednog kritičara kao „Građanin
Miller, Doug Mitchell Kejn filmova o govorećim svinjama“, ova vesela basna o prasetu
Scenario: George Miller, Chris koje postane šampionski čuvar ovaca tera dotadašnje nepokajane
Noonan, po romanu The Sheep-Pig mesoždere da razmisle o vegetarijanstvu. Babe je nedužno, malo
Dick King-Smitha neodoljivo prasence koje je iz legla dospelo u srećno dvorište zaslugom
Fotografija: Andrew Lesnie ekscentričnog ćutljivog čoveka, farmera Hoggetta (James Cromwell),
Originalna muzika: Nigel Westlake koji ostvaruje emotivni odnos sa tim stvorenjcem. Farmerova debela,
Uloge: Christine Cavanaugh, rumena žena (Magda Szubanski) bez ikakvih sentimentalnosti vidi Babe
Miriam Margolyes, Danny Mann,
Hugo Weaving, Miriam Flynn,
kao prasence za božićnu trpezu. Ali, Babe je „bez predrasuda“, divno
Russi Taylor, Evelyn Krape, ljubazno, radoznalo i hrabro i utiče na život na farmi preoblikujući svoju
Michael Edward-Stevens, Charles krajnje herojsku sudbinu.
Bartlett, Paul Livingston, Roscoe Prošlo je deset godina od kada je australijski producent i
Lee Browne, James Cromwell,
koscenarista George Miler-doktor, vegetarijanac i reditelj trilogije
Magda Szubanski, Zoe Burton,
Paul Goddard Pobesneli Maks, postao očaran ljupkom dečijom knjigom „The Sheep-
Oskar: Scott E. Anderson, Charles Pig“, koju je napisao britanski farmer koji je postao učitelj i autor,
Gibson, Neal Scanlan, John Cox Dick King-Smith. Miller je čekao razvoj tehnologije koja mu je bila
(specijalni vizuelni efekti) potrebna. Sada je mogao neprimetno da pomeša prave domaće
Nominacije za Oskara: George životinje sa animiranim dublerima. Uverljivo nahovanje (gde se najviše
Miller, Doug Mitchell, Bill Miller
ističu Cristine Cavaaugh kao Babe i Miriam Margolyes i Hugo Weaving
(najbolji film), Chris Noonan
(režija), George Miller, Chris kao Hoggettovi ovčari) postavilo je nove standarde za antropomorfnu
Noonan (scenario), James zabavu. Za vrlo kratko vreme, iluzija životinja koje govore postaje
Cromwell (sporedna muška sasvim stvarna, dajući kredibilitet impulsima ljudskog ponašanja
uloga), Roger Ford, Kerrie Brown koja prikazuju, od velikodušnosti i nesebičnosti do neuroza, pakosti,
(umetnički direktor), Marcus
D’Arcy, Jay Friedkin (montaža) predrasuda i zločina.
Dugogodišnji Millerov saradnik Chris Noonan napravio je svoj
rediteljski prevenac sa puno inventivnosti, prijatnog tempa, emotivne
upotrebe muzike „Le carnival des
animaux“ Charlesa Saint-Saensa
i smirenosti u koreografisanju
četvoronožne i pernate podele
da dobije urnebesan i uzbudljiv
efekat. Priča, koju pripovedaju
Roscoe Lee Browne i lakrdijaški
hor miševa, stvara slatku, dirljivu
jednostavnost koja opčinjava decu,
delujući prelepo i na zreliju publiku.
Mi čujemo i vidimo nežne odjeke
Orwellove „Životinjske farme“, čija
satira je vernije reprodukovana u
mračnijem, potcenjenom nastavku
Bejb II. AE
842
DESERET (1995) Režija: James Benning
DEZERET Produkcija: James Benning
Pisac: James Benning
Poznatije delo eksperimentalnog, strukturalističkog reditelja Jamesa
Fotografija: James Benning
Benninga (One Way Boogie Woogie (1977), Landscape Suicide (1986),
Uloge: Fred Gardner (narator)
North on Evers (1992), film Dezeret je postao neosporni veliki uspeh
na svojoj premijeri na Sundance festivalu 1996. godine. Naslov je
aluzija na ime koje su Mormoni predložili kada su zatražili osnivanje
države na teritoriji koju su nastanjivali - koja je kasnije postala Juta.
Film kombinuje 92 isečka iz „New York Times-a“, od 1852. do 1991, sa
sjajno komponovanim statičnim kadrovima snimljenim na toj teritoriji.
Benning je snimao slike u različitim momentima u toku 18 meseci
svojom 16 mm kamerom, skratio ih na 92 snimka u trajanju od po
minut, a onda ih reorganizovao da se uklope u koncept jedan snimak-
jedna rečenica, za prethodno snimljene priče iz „New York Times-a“
svedene na par replika. Kreirajući ponekad zagonetne odnose između
slike i teksta, film ostavlja publici da napravi sama svoju vezu, dok je
riznica informacija koju obezbeđuje muzika izbalansirana sa mirnom
lepotom pejzaža: pustinje, ravnice pod snegom, usamljene staze,
groblja, ruševine, nepristupačne stene, prazne kuće starosedelaca,
putevi koji kao da ne vode nikuda. Sa par izuzetaka, ljudska figura je
uglavnom van ekrana, ali ipak smo svesni prisustva i emocije reditelja
dok je pravio snimak.
Tekst prepričava turbulentni nastanak Jute - od dana Divljeg
zapada punih naseljavanja, progona, masakara i osvete, do zatvaranja
Indijanaca, stvaranja države, transformacije mormonske crkve u bogatu
konzervativnu korporaciju i upotrebe zemlje za nuklearne probe. Osim
spektakularnog slučaja - kada novinske priče dođu do prelaska između
vekova, crno-beli snimci prelaze u kolor - slika i zvuk se međusobno
ne slažu i stil „New York Times-a“ o stvarima na istočnoj obali kao da
promašuje suštinu stvarne drame koja se odvijala u Juti. Prizori se opiru
opisima oficijalne istorije. Nikada Benningove slike nisu bile toliko lepe,
tako sjajno komponovane i tako tužne. Njihova varljivo mirna površina
krije uzburkane vode, ali emocija je suzdržavana. BR
843
SAD (Fox, B.H. Finance, Icon, BRAVEHEART (1995)
Paramount, Ladd) 177m Color
HRABRO SRCE
Jezik: Engleski/ Francuski /
Latinski Gigantski istorijski ep producenta, reditelja i glumca Mela Gibsona
Režija: Mel Gibson kombinuje brutalnu akciju, gomile hrabrih poduhvata i romantičnu
Produkcija: Bruce Davey, Mel tragediju, tako srčano da i publika željna testosteronske akcije i žene
Gibson, Alan Ladd Jr. koje bi rado zaplakale nalaze zadovoljstvo bar u pola od tri privlačna
Scenario: Randall Wallace sata ovog filma.
Fotografija: John Toll Finansiran najvećim delom od strane samog Gibsona, čija je
Originalna muzika: James Horner privlačnost u kiltu i pod plavom bojom povezana sa jednim od njegovih
Uloge: Mel Gibson, James najprivlačnijih i najherojskijih izvođenja, Hrabro srce je panegirik za
Robinson, Sean Lawlor, Sandy škotskog ratnika Williama Wallacea, čiji gubitak žene koju voli (čarobna
Nelson, James Cosmo, Sean
McGinley, Andrew Weir, Patrick
Catherine McCormack) pokreće niz srceparajućih događaja na
McGoohan, Sophie Marceau spektakularnim lokacijama sa hiljadama učesnika. Wallacova narodna
Oskar: Mel Gibson, Alan Ladd pobuna protiv Edwarda I (Patrick McGoohan) na kraju XIV veka doživela
Jr, Bruce Davey (najbolji film), je klimaks pobedom Škota u bici kod Stirlinga, ali je okončana u suzama,
Mel Gibson (režija), John Toll izdajom i krvoprolićem. Priča naglašena scenama bitaka, koje se kreću
(kinematografija), Lon Bender, Per
od uzbudljivih do gadno krvavih, dobar je staromodni avanturistički film
Hallberg (specijalni zvučni efekti),
Peter Frampton, Paul Pattison, sa osvetom i istorijskim ličnostima. Hrabro srce je osvojio pet Oskara, a
Lois Burwell (šminka) Gibson je osvojio nagradu za režiju i najbolji film. Sam film je napravljen
Nominacije za Oskara: Randall sa strašću i srcem, a u njemu je očuvan smisao za humor i otkriva se
Wallace (scenario), Charles Knode žar za mitskim, koji balansira sadističke i partizanske ispade. AE
(kostim), Steven Rosenblum
(montaža), James Horner (muzika),
Andy Nelson, Scott Millan, Anna
Behlmer, Brian Simmons (zvuk)
SAD / Velika Britanija (Metro SAFE (1995)

Tartan, American Playhouse,
Channel Four, Chemical, Good
SIGURNA
Machine, Kardana) 119m Color Iako je došao par godina prerano, Todd Haynesov film Sigurna je
Režija: Todd Haynes otelovio tenziju koju je Amerika osećala u danima koji su vodili ka
Produkcija: Christine Vachon, 2000. godini. Julianne Moore igra ispraznu i materijalističku domaćicu
Lauren Zalaznick iz predgrađa koja razvija užasnu alergijsku reakciju na svet oko sebe,
Scenario: Todd Haynes koja počinje osipom i letargijom, ali koja vodi do nasilnih poremećenih
Fotografija: Alex Nepomniaschy reakcija. U očajanju, ona se zatvara u holističko sklonište za ljude sa
Originalna muzika: Brendan istim problemom. Ali, da li je bolest njene atrofirane mašte nusproizvod
Dolan, Ed Tomney njenog dosadnog, banalnog postojanja? Ili se njeno telo zaista pobunilo
Uloge: Julianne Moore, Peter protiv novog doba?
Friedman, Xander Berkeley,
Susan Norman, Kate McGregor-
Haynes održava dvosmislenost tačne prirode njene bolesti,
Stewart, Mary Carver, Steven prikazujući njen sindrom kao realan, dok u isto vreme ukazuje na to da
Gilborn, April Grace, Peter njeno potonuće u bolest i posledično prihvatanje „New Age“ tretmana
Crombie, Ronnie Farer, Jodie može biti i samo potraga za nečim što će popuniti prazninu u njenom
Markell, Lorna Scott, James životu. Izvedba Moorove je obavijena anksioznošću, panikom i strahom
LeGros, Dean Norris, Julie
Burgess dok otkriva da bi sve što ona zna - njen dom, njena svakodnevica, njena
porodica - možda moralo da bude žrtvovano da bi njoj bilo dobro. Sigurna
postavlja razna pitanja, a daje malo odgovora, smelo podrivajući bolest
nedelje nudeći čudesni lek. Ovo je potpuno moderan horor u kome je
pretnja sama civilizacija. JKl
844
TOY STORY (1995) SAD (Pixar Animation, Walt
Disney) 81m Technicolor
PRIČA O IGRAČKAMA
Priča o igračkama je prvi celovečernji blokbaster koji je došao iz Pixara, Režija: John Lasseter
produkcijske kuće koja će izbaciti i Život buba (1998) i Čudovišta(2001). Produkcija: Bonnie Arnold,
Ovo je urnebesna, kompjuterski animirana dečija avantura koja je Ralph Guggenheim
zaista previše pametna, zabavna i divno napravljena da bi bila samo za Scenario: John Lasseter, Andrew
najmlađu publiku. Stanton, Peter Docter, Joe Ranft,
Šetogodišnji Andy ne zna da njegove igračke oživljavaju kada on Joss Whedon, Andrew Stanton,
Joel Cohen, Alec Sokolow
nije u sobi. Igračke, predvođene Woodijem (glas Tom Hanksa), lutkom
Originalna muzika: Randy
kauboja koji je oduvek bio omiljen Andyu, među kojima su Bo Peep, Newman
G. Potato Head i Rex dinosaurus, okupljaju se da dočekaju Andyev Uloge (glas): Tom Hanks,
rođendan za koji bi mogao dobiti - O! Ne! - novu lutku koju voli više Tim Allen, Don Rickles, Jim
od svih njih. A ove godine, Andy dobija najsuperiška igračku ikada: Varney, Wallace Shawn, John
Buzz Lightyear (Tim Allen), svemirskog rendžera sa svim mogućim Ratzenberger, Annie Potts, John
Morris, Erik von Detten, Laurie
gadžetima. Woody shvata da se mora rešiti Buzza da bi opet postao
Metcalf, R. Lee Ermey, Sarah
Andyev miljenik i njegove mahinacije dovode par u strašne opasnosti u Freeman, Penn Jillette, Jack
svetu van Andyeve sobe. Angel, Spencer Aste
Duhovit scenario - autori su Joel Cohen i tvorac filma Bafi: Ubica Nominacije za Oskara: Randy
vampira Joss Whedon - i divne 3D animacije, plus Hanksova i Allanova Newman (muzika), Randy
Newman (pesma), Joel Cohen,
divna karakerizacija čine ovaj film užasno zabavnom crtanom
Peter Docter, John Lasseter, Joe
poslasticom, koja je zasluženo odmah postala klasik. JB Ranft, Alec Sokolow, Andrew
Stanton, Joss Whedon (scenario)
CASINO (1995) SAD / Francuska (De Fina-Cappa,

Légende, Syalis, Universal) 178m
KAZINO Technicolor
Pomalo komplementarno delo Scorseseovom remek-delu iz 1990. Dobri Jezik: Engleski / Farsi / Francuski
momci (glumci De Niro i Joe Pesci i pisac Nicolas Pileggi se ponovo Režija: Martin Scorsese
sastaju ovde), Kazino se fokusira na živote mafijaša iz Las Vegasa Produkcija: Barbara De Fina
tokom 70-ih, kada je umešanost mafije u kockanje bila na vrhuncu. Scenario: Nicholas Pileggi, po
De Niro igra Sama „Ace“ Rothsteina, lika koji je baziran na stvarnom njegovoj knjizi
mafijašu Franku „Lefty“ Rosenthalu. Ace je kladioničar koji je postao Fotografija: Robert Richardson
uspešan upravnik kazina i koji se zaljubljuje u devojku za koju zna da je Uloge: Robert De Niro, Sharon
nevolja, Ginger (Sharon Stone, u ulozi koja je originalno bila namenjena Stone, Joe Pesci, James
Woods, Don Rickles, Alan King,
Madonni), dozvoljavajući da njegova ljubav prema njoj utiče na vođenje Kevin Pollak, L.Q. Jones, Dick
posla. I kao da Ginger i njen bivši dečko/makro (James Woods) nisu bili Smothers, Frank Vincent, John
dovoljni, Aceov stari drugar Nicky (Joe Pesci) stiže u grad da upropasti Bloom, Pasquale Cajano, Melissa
njegov fini, mali posao jednom za svagda. Prophet, Bill Allison, Vinny Vella
Ova tročasovna drama ima sve zaštitne znake Scorseseovih filmova
- divno postavljene scene, neverovatne pokrete kamere, soundtrack
krcat hitovima, Pescija u ulozi manijaka lakog na obaraču - pomešane
sa istorijskim činjenicama o umešanosti mafije u američki najpoznatiji
grad za kockanje. Scorseseov Vegas je nasilan, seksi i fascinantan, što
čini Aceovu naraciju o gradu danas skoro dirljivom. „Velike korporacije
su ga preuzele“, kaže on. „Danas, on funkcioniše kao Diznilend“. JB
845
SAD (Forward Pass, Monarchy, HEAT (1995)
Regency, Warner Bros.) 171m
Color
VRELINA
Režija: Michael Mann U Michael Mannovom TV filmu L.A. Takedown (1987) postoji scena u
Produkcija: Art Linson, kojoj policajac i kriminalac, koga je ovaj opsesivno jurio, naleću jedan
Michael Mann na drugog u toku kupovine. Nastaje napeta pauza, a onda kriminalac
Scenario: Michael Mann probije led sa klasičnim pozivom: „Kafa?“
Fotografija: Dante Spinotti Ta scena se pojavljuje i u Mannovom filmu Vrelina, koji je zaslužio
Originalna muzika: Elliot kultnu poziciju koja raste od 1995. Sa radnjom smeštenom u Los
Goldenthal Angeles, film uzima dosta rabljenu temu - simbiozu između policajca
Uloge: Al Pacino, Robert De Vincenta (Al Pacino) i krimosa Neila (De Niro) - i meditira o njoj sa
Niro, Val Kilmer, Jon Voight, Tom
Sizemore, Diane Venora, Amy
promenljivim raspoloženjima. Mann kombinuje raskošni, epski stil sa
Brenneman, Ashley Judd, Mykelti maničnom pažnjom za realističke detalje, što rezultira nezaboravnim
Williamson, Wes Studi, Ted scenama kao što je ulični obračun.
Levine, Dennis Haysbert, William U svom istraživanju porodice i intime, Vrelina tretira osnovnu temu
Fichtner, Natalie Portman, Tom
noara: opasnost vezivanja za drugu osobu. Bolne scene potvrđuju
Noonan
Neilovu teoriju da pravi profesionalac mora da bude sposoban da
napusti bilo šta u svom životu za trideset sekundi.
Ovi profesionalci su skoro mašine: odlučni, sa jednom mišlju u glavi,
oženjeni svojim moralno neprihvatljivim poslom (za razliku od plačljivih,
trpeljivih prijatelja). Ali su oni istovremeno i ponosni stoici i u njihovoj
odlučnosti leži raskošna veličina kojoj Mann pravi besmrtni omaž. AM
Norveška / Švedska (Norsk, KJÆRLIGHETENS KJØTERE (1995)

Sandrews) 118m Color
APSOLUTNA NULA
Jezik: Norveški
Režija: Hans Petter Moland Hans Petter Molandov film Apsolutna nula ima nešto od ekonomičnosti
Produkcija: Bent Rognlien tvrdog, zamršenog trilera Romana Polanskog. Priča se pojavljuje u
Scenario: Lars Bill Lundholm, sumornom okruženju, kolibi na Grenlandu gde trojica ljudi angažovanih
Hans Petter Moland, po romanu kao lovci na foke brzo lude. Larsen (Garb B. Eidsvold) je kicoš, Holm
Larsen by Peter Tutein (Bjorn Sundquist) je mirni naučnički tip, a Randbaek (Stellan Skarsgard)
Fotografija: Philip Øgaard je razjareni bik. Neko vreme tenzija se javlja samo između Larsena i
Originalna muzika: Terje Rypdal Randbaeka, dok se kreću između nasilja i dečačkih, iritantnih ispada.
Uloge: Stellan Skarsgård, Gard Ali, onda Holm pravi iznenadnu odlučnu intervenciju - gurajući likove van
B. Eidsvold, Bjørn Sundquist, kolibe u sneg i led. I tako Moland može da napravi svoje najupečatljivije
Camilla Martens, Paul-Ottar
Haga, Johannes Joner, Erik
slike i najingenioznije narativne postupke.
Øksnes, Lars Andreas Larssen, Iako su zaglavljeni u predelu u kome nema nijednog traga civilizcije,
Juni Dahr, Johan Rabaeus, Frank socijalne vrednosti likova ne nestaju, nego se postavljaju u oštar sukob
Iversen, Tinkas Qorfiq sa veličanstvenom prirodom. Molandov krajnji inetres jesu moralne
dileme ljudskog ponašanja pod pritiskom. Ovaj film sjajno ispituje šta
bi normalan civilizovan čovek uradio u ekstremnim uslovima, kada
su sve zabrane uklonjene. To navodi na pitanje šta razlikuje čoveka i
zver. I hladnokrvno iskušava stalna prisvajanja moralne superiornosti ili
uzvišenog idealizma njegovih likova. AM
846
CLUELESS (1995)
OTKAČENA PLAVUŠA
Kada je Jane Austen napisala roman „Emma“, teško je bilo zamisliti da
je autorka iz XIX veka napisala priču o mladoj romantičnoj junakinji koja
bi mogla biti presađena na Beverli Hils sa kraja XX veka, ali je to upavo
ono što je scenaristkinja i rediteljka Amy Heckerling uradila.
Film je učinio zvezdom mladu Aliciu Silverstone (koja je pre toga bila
poznata iz spota grupe Aerosmith „Crazy“). Ona igra Cher, tinejdžerku sa
Beverli Hilsa čija je majka, kako nam kaže „umrla u jezivoj nesreći tokom
rutinske liposukcije“, ostavljajući Cher da je odgaja njen bogati otac
(Dan Hedaya) u njihovoj velikoj kući na Beverli Hilsu. Iako ide u školu
sa svojom drugaricom Dionne (Stacey Dash), većina njenog života se
sastoji iz kupovine na Rodeo Drajvu, kombinovanja odeće i povezivanja
svojih prijatelja, uključujući i novopridošlu Tai (Brittany Murphy) koja SAD (Paramount) 97m Color
postaje uskoro neka vrsta klona svoje iskusnije prijateljice. Režija: Amy Heckerling
Kao i u knjizi Jane Austen, na kojoj je film labavo baziran, centralna Produkcija: Robert Lawrence,
tema je ljubavna priča. Dok se meša u intimne živote drugih ljudi, Scott Rudin
Cher i ne primećuje svog brata po maćehi Josha (Paul Rudd), koji je Scenario: Amy Heckerling
potencijalni romantični partner, sve dok ne bude prekasno. Međutim, Fotografija: Bill Pope
film najbolje funkcioniše kao oštra zabavna satira tinejdžera XX veka, Originalna muzika: David Kitay
sve sa njihovim jezikom (zgodni muškarci su „Baldwini“ kao aluzija na Uloge: Alicia Silverstone, Paul
zgodnu glumačku porodicu koju predvode Alek i Billy), sjajnim usputnim Rudd, Brittany Murphy, Stacey
Dash, Donald Adeosun Faison,
forama i dobro ciljane provokacije na račun kulture savremenog L.A.-a
Dan Hedaya, Breckin Meyer,
(Cher kaže da ne mora da vežba parkiranje jer gde god da ode postoji Justin Walker, Wallace Shawn,
sluga za parkiranje). Jeremy Sisto, Twink Caplan, Elisa
Heckerlingova održava sve u oštrom tempu, poigrava se sa žrtvama Donovan, Aida Linares, Sabastian
mode, čineći svoju junakinju istovremeno jednom od najposvećenijih, Rashidi, Herb Hall
a Silverstonova dokazuje da je savršena muza, koja sasvim odgovara
ulozi šik ali blesave Cher. Zabavan, dirljiv i zajedljiv film. JB
847
SAD / Nemačka (Eurospace, SMOKE (1995)
Internal, Miramax, NDF, Smoke)
112m BW/Color
DIM
Režija: Wayne Wang, Paul Auster Težište filma je smešteno u trafiku u Bruklinu, koja takođe služi kao
Produkcija: Kenzo Hirikoshi, Greg okupljalište živopisnih ekscentrika koji predstavljaju presek njujorškog
Johnson, Hisami Kuroiwa, Peter društva. Ova saradnja reditelja Wayna Wanga i pisca Paula Austera
Newman balansira intrigantno između detaljne analize likova i improvizovane
Scenario: Paul Auster komedije. Ali, s obzirom na opšti utisak o filmu, naglašen sa bravuroznim
Fotografija: Adam Holender monologom Harveya Keitela na kraju, Dim ipak preteže ka ozbiljnijoj
Originalna muzika: Rachel strani, naročito kada uzmemo u obzir teške teme poverenja, žaljenja i
Portman
odgovornosti.
Uloge: Giancarlo Esposito, José
Zúñiga, Stephen Gevedon, Harvey
Keitel, William Hurt, Forest Whitaker i Stockard Channing su svi
Keitel, Jared Harris, William Hurt, sjajni ovde, a Wang prepliće njihove priče u jedinstvenu, impresivnu
Daniel Auster, Harold Perrineau tapiseriju. Različite linije radnje u filmu Dim se u stvari drže na okupu
Jr., Cole/Paul Benjamin, Deirdre tankim tematskim nitima. Mnogi likovi se vrte oko nekog svog značajnog
O’Connell, Victor Argo, Michelle
gubitka u životu, drugi razmišljaju o neuzvraćenoj ljubavi, a neki drugi
Hurst, Forest Whitaker, Stockard
Channing, Vincenzo Amelia, Erica pokušavaju da povrate oštećenu vezu između deteta i roditelja. Svaka
Gimpel nit povezuje likove na suptilan način i dok je tekstura društva u stalnom
Berlinski Filmski Festival Wayne strujanju i sa puno rupa, Wang i Auster optimistično ukazuju na to da je
Wang, Harvey Keitel (Srebrni urođena dobrota čoveka ono što ga čuva od raspadanja. JKl
Medved—specijalna nagrada
žirija), Wayne Wang nominacija
(Zlatni Medved)
Iran (Ferdos Films) 85m Color BADKONAKE SEFID (1995)

Jezik: Farsi BELI BALON
Režija: Jafar Panahi
Svež i nepredvidiv komični „triler“ iz Irana je prvi igrani film Jafara
Produkcija: Kurosh Mazkouri
Panahija, bivšeg asistenta čuvenog iranskog reditelja Abbasa
Scenario: Abbas Kiarostami
Kiarostamija, koji je zajedno sa Panahijem i Parvizom Šahbazijem
Fotografija: Farzad Jadat
pisao scenario. Beli balon opisuje, u realnom trajanju, avanture
Uloge: Aida Mohammadkhani,
Mohsen Kalifi, Fereshteh sedmogodišnje devojčice po imenu Razieh (Aida Mohammadkhani) i
Sadr Orfani, Anna Borkowska, njenog starijeg brata na ulicama Teherana tokom 85 minuta, malo pre
Mohammad Shahani, proslave iranske Nove godine.
Mohammed Bakhtiar, Aliasghar Kada ubedi svoju majku da želi još jednu zlatnu ribicu za Novu
Smadi, Hamidreza Tahery, Asghar
Barzegar, Hasan Neamatolahi,
godinu, Razieh odlazi da kupi jednu, ali dva puta do radnje izgubi
Bosnali Bahary, Mohammadreza novčanicu koja joj je data. Većina preostalog filma je posvećena njenim
Baryar, Shaker Hayely, Homayoon pokušajima da povrati novac. Iako zaplet zvuči slabašno, film je i napet
Rokani, Mohammad Farakani i šarmantan, sa dobro oslikanim likovima i sjajnim pripovedanjem, a
Filmski Festival u Kanu: Jafar Panahijev trud da redefiniše naše osećanje vremena u toku procesa
Panahi (Zlatna Kamera)
je izuzetan. Malo po malo, mi smo uvučeni u devojčicinu perspektivu
vremena, koje prolazi dok se ona fokusira na svoju želju za zlatnom
ribicom i na razne prepreke koje joj stoje na putu.
Ne manje važno u ovom filmu je i naglo otkrivanje srednjoklasnog
snobizma u poslednji čas kod Razieh, kada se vojnik potrudi da joj
pomogne da dobije nazad novac. Ovo nas upućuje na očiglednija etička
pitanja Panahijeva dva naredna filma Ogledalo (1997) i Krug (2000).
JRos
848
SE7EN (1995)
SEDAM
Ko bi mogao da pretpostavi da će ta jeziva i uznemirujuća priča o
policijskoj proceduri vezanoj za serijskog ubicu, sa zvezdama Bradom
Pittom i Morganom Freemanom u ulozi detektiva, sa scenarijem
blagajnika Tower Recordsa (Andrew Kevin Walker) i u režiji Davida
Finchera (Osmi putnik III), imati toliko sličnosti sa pravim umetničkim
delom? Da je film nešto posebno, moglo se videti već u uvodnoj špici,
koja po formi podseća na nekoliko starijih eksperimentalnih američkih
filmova, a tematski ukazuje na sablasnu srodnost između serijskog
ubice (Kevin Spacey) i pandura - da i ne pominjemo srodnost između
ubistva i pravljenja umetnosti kojom se film takođe bavi. Detektivi
pokušavaju da reše seriju užasnih ubistava koja su bazirana na
sedam smrtnih grehova, a izopačenost i propast bezimenog grada
koji ih okružuje - koji čini da oni iz Taksista i Istrebljivača izgledaju kao
dečiji tematski parkovi - proizvode metafizičko raspoloženje koje se ne
prekida ni kada se film prebaci izvan grada za svoj klimaks. SAD (New Line) 127m Color
Bez svake sumnje, neugodnost dizajna je zaštitni znak našeg doba, a Režija: David Fincher
ovaj film se više bavi valjanjem po njemu nego objašnjavanjem njegovog Produkcija: Phyllis Carlyle,
političkog značenja. Ovde ima nečeg od varljivosti filma Taksista, još Arnold Kopelson
jednog filma koji dosta svoje snage crpi iz američkog vruće-hladno Scenario: Andrew Kevin Walker
odnosa sa fundamentalizmom, mada treba dodati da Amerika nije jedina Fotografija: Darius Khondji
sa tom ambivalentnošću. Sedam je jedan od retkih filmova iz Holivuda Originalna muzika: Howard Shore
koji je prikazivan u postrevolucionarnom Iranu (pored Kum trilogije i Uloge: Morgan Freeman, Brad
filma Ples sa vukovima). Tamo je verovatno prikazivan u cenzurisanoj Pitt, Kevin Spacey, Gwyneth
verziji. U toj državi se ne može objasniti njegova privlačnost prostom Paltrow, R. Lee Ermey, Andrew
Kevin Walker, Daniel Zacapa,
napomenom da je vešti direktor fotografije Darius Khondji Iranac. John Cassini, Bob Mack, Peter
Tvorci filma se tako posvećeno i istrajno drže svoje vizije da je nešto Crombie, Reg E. Cathey, George
neizbrisivo iskrslo - nešto što je etički i umetnički superiorno u odnosu Christy, Endre Hules, Hawthorne
na Kad jaganjci utihnu, što odbija da koristi patnju za zabavu i ostavlja James, William Davidson
vas da se pitate o svetu u kome živimo. Paradoksalno, treba imati Nominacije za Oskara: Richard
Francis-Bruce (montaža)
na umu da je film originalno imao mračniji završetak (dostupan kao
dodatak na DVD-u) koji je preddistribucijska publika odbacila. JRos
849
Francuska / Jugoslavija / UNDERGROUND (1995)
Nemačka / Mađarska (CiBy
2000) 192m Color
PODZEMLJE
Jezik: Srpsko-Hrvatski / Nemački Iako ga je reditelj Emir Kusturica malo skratio za američku distribuciju,
Režija: Emir Kusturica ova razuzdana 167-minutna satira i farsična alegorija o bivšoj Jugoslaviji
Scenario: Dusan Kovacevic, od Drugog svetskog rata do postkomunističke sadašnjosti još uvek
Emir Kusturica, po romanu Bila je čudesno preterana. Nečuven zaplet filma Underground uključuje
jednom jedna zemlja Dusana dvojicu antinacističkih dilera oružja i švercera zlata koji stiču reputaciju
Kovacevica i predstavi Prolece
u januaru Dusana Kovacevica i
komunističkih heroja. Jedan od njih (Miki Manojlović) smešta grupu
Emira Kusturice izbeglica u dedin podrum i pod izgovorom da rat još uvek besni gore
Fotografija: Vilko Filac iznad, on ih navodi da proizvode oružje i ostale stvari za crnu berzu sve
Originalna muzika: Goran do 60-ih, u međuvremenu zavodeći glumicu (Mirjana Joković) koju je
Bregovic njegov najbolji prijatelj (Lazar Ristovski) nameravao da oženi.
Uloge: Miki Manojlovic, Lazar Delimično baziran na drami koscenariste Dušana Kovačevića, ovaj
Ristovski , Mirjana Jokovic, Slavko sarkastični, karnevalski filmski ep osvojio je Zlatnu palmu u Kanu
Stimac, Ernst Stötzner, Srdjan
1995. i od tada je postao centar snažne kontroverze zbog onoga što
Todorovic, Mirjana Karanovic,
Milena Pavlovic, Danilo ‘Bata’ se zove njegovim prosrpskim stavom. Kako god da nekome izgleda
Stojkovic, Bora Todorovic, Davor njegov pristup istoriji, ovo je do dan-danas najbolji film ovog darovitog
Dujmovic, Dr. Nele Karajlic, reditelja (Dom za vešanje, Arizona Drim), pravi trijumf mizanscena
Branislav Lecic, Dragan Nikolic,
spojenog sa komičnom vizijom koja neprestano nadmašuje sopstveno
Erol Kadic
preuveličavanje. JRos
Filmski Festival u Kanu: Emir
Kusturica (Zlatna Palma)
Indija (Eros) 192m Color DILWALE DULHANIYA LE JAYENGE (1995)

Jezik: Hindu HRABRO SRCE OSVOJI ĆE MLADU
Režija: Aditya Chopra
Devedesetih je indijski film ponovo otkrio sebe u elegantnijoj, mlađoj i
Produkcija: Yash Chopra
stilizovanijoj formi, dok su kablovska i satelitska televizija uspostavile
Scenario: Aditya Chopra, Javed
Siddiqi novi tempo za novi izgled, a porast avansne prodaje muzike povećao
Fotografija: Manmohan Singh budžete. Ovo je rezultiralo povratkom srednje klase u bioskope, koja
Originalna muzika: Jatin Pandit, ga ih napustila zbog VHS-a. Ova dekada je takođe donela više filmova
Lalit Pandit o indijskoj dijaspori, a Hrabro srce osvoji će mladu je bio podjednako
Uloge: Shahrukh Khan, Kajol veliki uspeh kod te publike kao i kod publike u Indiji, što ga je učinilo
Mukherjee, Amrish Puri, Farida jednim od najvećih hitova u istoriji indijskog filma.
Jalal, Anupam Kher, Karan Johar, Londonci Shah Rukh i Kajol, koji su najpopularniji glumački par te
Pooja Ruparel, Satish Shah,
Anaita, Mandira Bedi, Arjun
dekade, upoznaju se na odmoru u Švajcarskoj, ali bivaju razdvojeni
Sablok, Achla Sachdev, Parmeet kada je njeni odvedu u Pandžab zbog venčanja koje je dogovoreno
Sethi, Himani Shivpuri, Lalit kada se ona rodila. Iako je devojka spremna da pobegne sa njenim
Tiwari ljubavnikom, on insistira da njen otac da dozvolu. Tako da on ubedi
njenu porodicu time što im dokaže da zna kako jedan indijski mladić
treba da se ponaša. Čvrst scenario i hit muzika jasno su pokazali da će
Aditya Chopra, iako samostalan reditelj, krenuti stopama svog čuvenog
oca reditelja Yasha Chopra. RDw
850
XICH LO (1995)
RIKŠA
Ulazimo u svet koji je istovremeno poznat i stran. Osećamo se kao da
smo bili ranije tu. Rečeno nam je da je to Hanoi 90-ih, grad koji nismo
videli od snimaka iz Vijetnamskog rata u vestima tokom 70-ih.
Mladom vozaču rikše (Le Van Loc) neko ukrade biciklu, što ga baci
u dugove ženi koja mu je iznajmila biciklu. Ona ga šalje kod tihog
gangstera i makroa Pesnika (Tonny Leung Chiu Wai) koji ga angažuje Vijetnam / Francuska
za vandalizme i sitne krađe kako bi vratio dugove. Ono što on ne zna (Entertainment, Lazannec,
Lumière, La Sept, SFP) 120m
je da je Pesnik takođe ubedio njegovu sestru da radi kao prostitutka, Color
opslužujući bogate klijente koji plaćaju u dolarima. Brat i sestra, oboje Jezik: Vietnamski / Italijanski
nedužni, stavljeni su na put korupcije kojim upravlja isti čovek. Režija: Anh-Hung Tran
Priča ovog filma bi mogla zvučati kao recept za melodramu, ali Produkcija: Christophe
reditelj Ahn-Hung Tran je želeo nešto sasvim drugačije. Njegov pristup Rossignon
je odmeren i promišljen. Njegov fokus je na boji i tišini dok njegova Scenario: Trung Binh Nguyen,
kamera vreba oko likova, diskretno čekajući najmanji trzaj lica dok Anh-Hung Tran
emocije i misli prolaze i smenjuju se. Zaplet je možda inspirisan filmom Fotografija: Benoît Delhomme,
Kradljivci bicikla Vittoria de Sicae, ali ovo nije vežba neorealizma. Ton Laurence Trémolet
je, pre će biti, magično realističan, usmeren na neočekivane provale Originalna muzika: Tôn-Thât Tiêt
čudne lepote, kao kada likovi iznenada zastanu sa svojim življenjem da Uloge: Le Van Loc. Tony Leung
Chiu Wai, Tran Nu Yên-Khê, Nhu
gledaju vojni helikopter koji ispada iz kamiona koji ga je prevozio u sred Quynh Nguyen, Hoang Phuc
velike saobraćajne gužve. Ili kad se film iznenada fokusira na Pesnikovu Nguyen, Ngo Vu Quang Hal, Tuyet
minimalističku poeziju, povezujući strofe sa slikama eliptične mirnoće. Ngan Nguyen, Doan Viet Ha,
Neobično je videti toliko divnih momenata u filmu o korupciji, izgubljenoj Bjuhoang Huy, Vo Vinh Phuc, Le
Kinh Huy, Pham Ngoc Lieu, Le
nevinosti, nasilju, drogama i smrti. Prisutan je osećaj reditelja Trana
Tuan Anh, Le Cong Tuan Anh, Van
koji teži novoj formi pripovedanja, izbegavajući komercijalne konvencije Day Nguyen
žanra. Film je lako mogao ispasti triler ili gangsterski film, ali je Rikša Filmski Festival u Veneciji: Anh-
film koji je u skladu sa ritmovima grada u koji je smešten, koji nas mirno Hung Tran (FIPRESCI nagrada),
upoznaje sa gradom koji nismo videli više od 20 godina. AT (Zlatni Lav)
SAD / Nemačka (PolyGram, THE USUAL SUSPECTS (1995)
Spelling, Blue Parrot, Bad Hat
Harry, Rosco) 106m Technicolor
DEŽURNI KRIVCI
Jezik: Engleski / Mađarski / „Najveći trik koji je đavo ikada izveo je što je ubedio svet da ne postoji“.
Španski / Francuski Dežurni krivci je sjajan trik na temu poverenja koji se bavi identifikacijom
Režija: Bryan Singer kriminalnog arhidemona: Ko je Keyser Soze? Sa svojim zamršenim
Produkcija: Michael McDonnell, zapletom, mačo razmerama i sigurnom režijom Bryana Singera, veliki
Bryan Singer trik koji su tvorci filma izveli bio je da su ubedili publiku da film odmah
Scenario: Christopher McQuarrie pogleda ponovo. Iluzija je da ponovno gledanje nečega što dolazi pre
Fotografija: Newton Thomas Sigel šokantnog otkrića može razmrsiti misteriju na potpuno zadovoljavajući
Originalna muzika: John Ottman način. Ali, scenarista Christopher McQuarrie, koji je osvojio Oskara, i
Uloge: Gabriel Byrne, Kevin Singer uživaju u skretanjima i preokretima, a ne u razlogu.
Spacey, Stephen Baldwin, Chazz
Palminteri, Pete Postlethwaite,
Spacey je zgrabio svog prvog Oskara u ulozi Verbala „ljudi kažu da
Kevin Pollak, Benicio Del Toro, mnogo pričam“ Kinta, prevaranta i brbljivog bogalja, čija je naracija
Suzy Amis, Giancarlo Esposito, nit za koju se držimo. Pet kriminalaca je smešteno u ćeliju radi
Dan Hedaya, Paul Bartel, Carl prepoznavanja počinioca, iako nijedan od njih nije umešan u ono zbog
Bressler, Phillip Simon, Jack
čega su uhapšeni. Naizgled slučajni sastanak, međutim, inspiriše ih da
Shearer, Christine Estabrook
se udruže u pljački, koja ih navodi na ucenu i izdaju.
Oskar: Kevin Spacey (sporedna
muška uloga), Christopher Moderan, urbani Rašomon (1950) sa „staccato“ naletima nasilja,
McQuarrie (scenario) divno iskoreografisane akcije, Dežurni krivci zapravo se otvara u sceni
krvoprolića u kojoj je misteriozni čovek ubio Keatona (Gabriel Byrne).
Ova „objektivna“ scena će se ponavljati, prepravljati onako kako je se
Verbal seća i onako kako je zamišlja njegov ispitivač, federalni agent
(Chazz Palminteri) koji je previše fiksiran na svoju teoriju o tome zašto
su se ovi ljudi okupili u ubistvenom fijasku da bi „se udaljio od nje“
i „video je na pravi način“. Gledalac pravi istu grešku, jer je pametno
pogrešno usmeren.
Singer se naslađuje trikovima, kao što su kamera koja nestaje u
uskomešanoj šolji kafe i uzbudljiva ubistva u otvoru za lift, zbog kojih
se zaboravlja na nerazrešen kraj. Doprinos Johna Ottmana, koji je radio
i montažu i muziku, ne sme se potceniti. Konačna pohvala je da se ne
može reći da se film ne drži. Možda zbir nije tačan, ali je film svakako
ludo intrigantna slagalica. AE
852
DEAD MAN (1995) SAD / Nemačka / Japan
(12 Gauge, JVC, Miramax,
ODAVNO MRTAV Newmarket, Pandora) 121m BW
Na početku Jarmuschovog filma Odavno mrtav, stidljivi, hipercivilizovani Režija: Jim Jarmusch
službenik sa naočarama, po imenu William Blake (Depp), uputio se na Produkcija: Demetra J. MacBride
zapad ne bi li započeo karijeru u gradiću Mašin na Divljem zapadu. Scenario: Jim Jarmusch
Putovanje izgleda bez kraja, a kada dospe na cilj otkrije da je njegova Fotografija: Robby Müller
pozicija već mesecima popunjena. Sav slomljen, on kresne prostitutku, Originalna muzika: Neil Young
ali ih prekine njen verenik koji je ubija, ranjava Williama i biva ubijen Uloge: Johnny Depp, Gary Farmer,
zauzvrat. William beži, počinjući putovanje kroz divljinu američkog Lance Henriksen, Michael
Wincott, Mili Avital, Iggy Pop,
zapada, u kojoj se, u društvu zagonetnog Indijanca po imenu Nobody Crispin Glover, Eugene Byrd,
(Farmer) i sa ranom koja se pogoršava, sve više približava smrti. Michelle Thrush, Jimmie Ray
Ovaj film, koji je esej o kontemplaciji, očarava svojom crno-belom Weeks, Mark Bringleson, Gabriel
fotografijom Robbya Mullera (koja je inspirisana Anselom Adamsom), Byrne, John Hurt, Alfred Molina,
Robert Mitchum
izuzetno jednostavnom gitarskom muizikom Neila Younga, Deppovom
Filmski Festival u Kanu: Jim
nežnom poetičnom glumom, za koju je tipičan momenat kada legne
Jarmusch nominacija (Zlatna
na zemlju da zagrli ubijeno lane. Bizarne sporedne uloge Johna Hurta, Palma)
Iggya Popa, Lanca Henriksena, Gabriela Byrnea i Roberta Mitchuma - u
njegovoj poslednjoj ulozi u filmu, sa cigarom u ustima - koji ubeđuje
Blakea da napusti njegovu kancelariju uperivši dvocevku u njegovo lice
- ispunjavaju scenografiju koja skoro da nema zapleta.
Veći deo naracije i nasilja u filmu Odavno mrtav su ravni i
neromantični, naročito izopačeno, skoro katatonično ponašanje Cola
Wilsona (Henriksen), ubice koji nije toliko hladnokrvan koliko je bez krvi.
Tišine velikih praznina zapada, grane srebrne breze koje klize pored dok
Wiliam jaše kroz šumu, ozbiljnost Nobodya koji vrši ne baš razumljive
rituale nad čovekom koji nije potpuno svestan, sve to vodi ka skoro
besmislenoj evokaciji ličnosti, mesta i momenta. Kada na kraju Nobody
gurne Blakea na veliko jezero, kanu sa duhom klizi u neki drugi svet u
viziji koja podseća na smrt kralja Arthura kod Avalona. MP
SAD / Velika Britanija (Gramercy, FARGO (1996)
PolyGram, Working Title) 98m
Color
FARGO
Režija: Joel Coen „Pretpostavljam da je ono tvoj ortak u sitnilici za drvo?“ Jedna od
Produkcija: Ethan Coen specijalnosti braće Coen, Joela i Ethana, jeste izvrtanje priznatih
Scenario: Joel Coen i Ethan Coen holivudskih žanrova - noar trilera, screwball komedija, gangsterskih
Fotografija: Roger Deakins drama ili filmova o beguncu iz kriminalnog lanca - u raskošne savremene
Originalna muzika: Carter užitke. Oni su najistaknutiji filmski stvaraoci koje su izrodile 80-te, a
Burwell njihovi najbolji filmovi su još uvek sjajni, a đavolski pametan Fargo je
Uloge: William H. Macy, Steve jedan od najboljih među njima. To je uvrnuta priča (kao i sve druge koje
Buscemi, Frances McDormand, su braća zajedno napisala, Ethan producirao a Joel režirao) koja izaziva
Peter Stormare, Kristin Rudrüd,
Harve Presnell, Tony Denman,
divljenje i šok sa sve glasnim smehom. Pronevera, otmica, prevara,
Gary Houston, Sally Wingert, Kurt nesporazum i ubistvo su svi zajedno u kadru, kao i još jedna stalna crta
Schweickhardt, Larissa Kokernot, koenovskog iskustva - zločin koji se potpuno otrgne kontroli.
Melissa Peterman, Steve Reevis, Fargo se dešava u Severnoj Dakoti gde prodavac automobila koji
Warren Keith, Steve Edelman,
je pod pritiskom, Jerry (William H. Macy u anksioznoj ulozi koja ga je
Sharon Anderson
uzdigla od veoma korisnog do veoma traženog karakternog glumca),
Oskar: Ethan Coen, Joel Coen
(scenario), Frances McDormand dogovara sastanak sa dvojicom bivših robijaša koje angažuje da mu
(glavna ženska uloga) otmu ženu. Ali većina filma, predstavljenog kao istinita priča (što je
Nominacije za Oskara: Ethan samo jedna od njegovih prevara), dešava se u Coenovoj rodnoj Minesoti
Coen (najbolji film), Joel (čiji je dijalekt zabavno upotrebljen u smešnim, banalnim ćaskanjima -
Coen (režija), William H. Macy
to je bezbojan, monoton ostatak skandinavskih emigranata u regiji, koji
(sporedna muška uloga), Roger
Deakins (fotografija), Ethan Coen, je u apsurdnim suprotnostima sa gadnim dešavanjima).
Joel Coen (montaža) Očajni i zaduženi Jerry sklapa naizgled prost, „bez grubosti“ dil.
Filmski Festival u Kanu: Joel Otkupninu za njegovu ženu će dati njen bogati otac (Harve Presnell)
Coen (režija), nominacija (Zlatna i biće podeljen između muža i otimača, a žena neće ništa saznati.
Palma) Samo što će stvari krenuti užasno i groteskno pogrešnim tokom u
rukama psihopate Grimsruda (Peter Stormare) sa bolesnom potrebom
za palačinkama i usplahirenog nesposobnjakovića Showaltera (Steve
Buscemi), koji ne može da kontroliše ni njega ni događaje. A onda dolazi
Frances McDormand (gđa Coen), apsolutno fantastična kao veoma
trudna, komično obična, ali oštra šefica policije Marge Gunderson.
Odlučno vodeći svoje prvo trostruko ubistvo uz neobično ispravno
držanje i spor hod, ona postaje verovatno najdopadljiviji lik koji su
Coenovi ikada napravili (zajedno sa, „The Dude“ Lebowskim).
Duhovita ekspertiza Coenovih rezultira u čudnoj, bizarnoj
tragikomediji koja uspeva da bude i divlje smešna i nasilno
uznemiravajuća kroz precizno određene preokrete, suštinska nevinost
i jednostavnost nekih likova kontrastirano je efektna sa izopačenošću
drugih. Nesrećni kriminalci i žrtve nisu tu da bismo mi saosećali sa
njima nego da bi se sa njima okrutno poigravali zarad užitka. Ta hladna,
zlokobna crta, koja se često pojavljuje u njihovim filmovima, podstakla
je jednog rugača da ih opiše kao „zanovetala koja umetničare“. To
naravno ne umanjuje njihov dar za začuđivanje, zbunjivanje i zabavljanje.
Naspram svog ledenog vizuelnog izgleda, Fargo poseduje deo
njihovog najtoplijeg rada, puno scena i šala karakterističnih za braću
Coen, ali i iznenađujući, iskupljujući komfor jednostavne pristojnosti.
McDormandova i scenario su osvojili Oskare za razbijanje kalupa u
jedinstvenom slučaju ubistva. AE
855
Francuska / Portugal (CNC,
Gémini, La Sept, Le Groupement
TROIS VIES & UNE SEULE MORT (1996)
National des Cinémas de TRI ŽIVOTA I SAMO JEDNA SMRT
Recherche, Canal+ Madragoa)
Verovatno najpristupačniji film Raula Ruiza (koji ima više od sto naslova
123m Eastmancolor
u svom opusu) Tri života i samo jedna smrt pruža prostor za prikazivanje
Jezik: Francuski
veštine pokojnog Marcella Mastroiannija, koji igra četiri različite uloge
Režija: Raoul Ruiz
i predstavlja testament rediteljevih maštovitih postnadrealističkih
Produkcija: Paulo Branco
talenata za mešanje čarobnih slika i ideja.
Scenario: Pascal Bonitzer,
Raoul Ruiz Mešajući ideje pozajmljene na jedan liberalan i slobodan način iz
Fotografija: Laurent Machuel priča Nathaniela Howthornea i Isaka Dinesena sa hirovitim pogledima
Originalna muzika: Jorge na svet koji liče samo na Ruiza , film je francuska komedija smeštena
Arriagada u Pariz, koja često liči na euforični slobodni pad kroz mašte pisaca kao
Uloge: Marcello Mastroianni, što je Jorge Luis Borges. U filmu još igraju i Mastrojannijeva Chiara i
Anna Galiena, Marisa Paredes, Melvil Poupaud. JRos
Melvil Poupaud, Chiara
Mastroianni, Arielle Dombasle,
Féodor Atkine, Jean-Yves Gautier,
Jacques Pieiller, Roland Topor,
Jacques Delpi, Jean Badin
Filmski Festival u Kanu: Raoul
Ruiz nominacija (Zlatna Palma)
Australija 105m Color SHINE (1996)

Jezik: Engleski
Režija: Scott Hicks
SJAJ
Produkcija: Jane Scott David Helfgott (Geoffrey Rush) je nadareni pijanista. Ali, njegov
Scenario: Scott Hicks, Jan Sardi obećavajući talenat koncertnog pijaniste nikada nije dostigao visine
Fotografija: Geoffrey Simpson koje su eksperti i njegov otac, očekivali od njega. Ovaj film australijskog
Originalna muzika: David reditelja Cotta Hicksa, bivšeg TV dokumentariste, pokazuje zašto,
Hirschfelder dopuštajći da se Helfgottova priča razvije na tragičan način.
Uloge: Geoffrey Rush, Justin Kao usporeni snimak saobraćajne nesreće, film je ponekad suviše
Braine, Sonia Todd, Chris bolan za gledanje. Kao mali Helfgott (Alex Rafalowicz) važio je za
Haywood, Alex Rafalowicz, najboljeg pijanistu u svojoj generaciji i za veliku nadu u oblasti klasične
Gordon Poole, Armin Mueller-
Stahl, Nicholas Bell, Danielle klavirske muzike. Ovaj talenat je, međutim, izbledeo pod pritiskom
Cox, Rebecca Gooden, Marta i prisustvom njegovog oca (Armin Mueller-Stahl). On je čovek koji je
Kaczmarek, John Cousins, Noah izgubio svoje roditelje u gasnim komorama i koji svakako voli svog sina -
Taylor, Paul Linkson, Randall ali nema ideju kako da razume i podrži njegov talenat. Očeve greške su
Berger
ono što na kraju uništava dečakovu karijeru.
Oskar: Geoffrey Rush (glavna
Pošto je mentalno slab, Helfgottova čudesna veština sviranja klavira
muška uloga)
pojavljuje se samo u najređim momentima. Sjaj, i pored sve svoje tuge,
Nominacije za Oskara: Armin
Mueller-Stahl (sporedna muška sadrži i neke od najraskošnijih kinematografskih momenata ikada, iako
uloga), Scott Hicks (režija), se prikazuju samo u kontrastu sa njegovim sumornijim instancama.
Pip Karmel (montaža), David Bazirana na istinitoj priči, ova snažna drama na uznemiravajući način
Hirschfelder (muzika), Jane Scott prikazuje ideju da je baš patnja ključ za neke umetničke genijalnosti.
(najbolji film), Jan Sardi, Scott
Hicks (scenario) Međutim, ako ostavimo ovaj kliše po strani, Sjaj je elegični, neosuđujući
pogled na napaćenog genija koji je stvarno postojao, koji se borio
sa svojim demonima i našao spasenje uprkos emotivnoj i mentalnoj
osakaćenosti. Većinu muzike u filmu čini muzika stvarnog Davida
Helfgotta. Gielgud se pojavljuje kao njegov prfesor u Londonu. KK
856
BREAKING THE WAVES (1996) Danska / Švedska / Francuska
/ Holandija / Norveška (Argus,
KROZ TALASE Canal+, CoBo, Det Danske,
Pre izdavanja manifesta koji je pozivao na praćenje dogme, danski Eurimages, European Script
Fund, Finnish Film Foundation,
reditelj Lars Von Trier je napravio film o dvoznačnim užasima življenja La Sept, Liberator, Lucky
po dogmi. Smešten u zabačenu Škotsku tokom 70-ih, Kroz talase Red, Media Investment Club,
ostavlja za sobom fino dizajnirane i pažljivo izrađene artificijelnosti Nederlands Fonds voor de
često monohromatskih magičnih svetova ranijih Trierovih filmova Film, Nordic Film & TV Fund,
Northern Lights, Norwegian
(Element zločina, Evropa) da bi eksperimentisao sa oštrim izgledom Film Institute, October, Philippe
grubih ivica snimljenih kamerom iz ruke, koji je tipičan za njegov film Bobor, SVT Drama, Swedish Film
Idioti i filmove drugih reditelja Dogme95 (kao Proslava Vintereberga i Institute, TV1000 AB, Icelandic
Mifuneova poslednja pesma Jorena Kraggh-Jacobsena). Međutim, ovo Film Corporation, Trust Film
Svenska, VPRO TV, Villealfa, YLE,
nije ni u kom slučaju dogma niti dogmatski film, s obzirom da su scene Zentropa, ZDF, arte) 159m Color
postavljene u sablasnim predelima, kompjuterski i uz pop muziku 70-ih (Eastmancolor)
koja je bila van mode. Režija: Lars von Trier
Von Trier je kao dete bio opsednut bajkom „Zlatno srce“, o devojčici Produkcija: Peter Aalbæk Jensen,
koja toliko daje sebe da se na kraju potroši – mada je njegov primerak Vibeke Windeløv
knjige bio bez srećnog završetka. Kroz talase je prvi deo trilogije, posle Scenario: Lars von Trier,
koga sledi Idioti, a zatim mjuzikl Ples u tami, koji eksploatišu ovu Peter Asmussen
temu. Ovde je heroina Bess (Emily Watson) povučena, mlada žena, Fotografija: Robby Müller
odrasla u strogoj, užasno religioznoj zajednici na udaljenim Hebridskim Originalna muzika: Joachim
Holbek
ostrvima. Počinje da izlazi iz svoje školjke kada se impulsivno uda za
Uloge: Emily Watson, Stellan
Jana (Skarsgard), Šveđanina koji radi na naftnoj platformi u Severnom
Skarsgård, Katrin Cartlidge,
moru, ali njen novi život se raspada kada Jan postane bogalj u jednoj Jean-Marc Barr, Adrian Rawlins,
nesreći na poslu. Zamenjujući svoju hladnu religiju ljubavlju, Bess kreće Jonathan Hackett, Sandra Voe,
na specifičan put ka svetosti i mučeništvu, otkrivajući da je jedini način Udo Kier, Mikkel Gaup, Roef
da dopre do svog nepokretnog Jana da mu prepričava svoje seksualne Ragas, Phil McCall, Robert
Robertson, Desmond Reilly,
avanture, što je vodi do komičnih, tragičnih i konačno fatalnih susreta. Sarah Gudgeon, Finlay Welsh
Izbegavana kao kurva, od strane starijih ljudi u selu kojima je Nominacije za Oskara: Emily
rutina da stoje nad grobovima žena i proklinju ih da idu u pakao jer su Watson (glavna ženska uloga)
dovele do propasti muškarca, Bess mora da ide na more na brod kojim Filmski Festival u Kanu: Lars
zapoveda satanski Kler, ali poslednji momenat filma prikazuje njen von Trier (velika nagrada žirija),
posthumni uticaj kao pravo čudo. Zaplet se kreće teškom ali vrednom nominacija (Zlatna Palma)
stazom i mogao bi skliznuti u cakaroštvo da tu nije izuzetno uverljiva,
SAD (Fox, Centropolis) 145m INDEPENDENCE DAY (1996)
Color
DAN NEZAVISNOSTI
Režija: Roland Emmerich
Produkcija: Dean Devlin Filmovi sa specijalnim efektima ne mogu dosegnuti mnogo veće visine
Scenario: Dean Devlin, od filma Dan nezavisnosti. Ovo je zlatni SF rudnik iz čijeg svakog kadra
Roland Emmerich izbija američki patriotizam. Jeff Goldblum je čarobnjak za satelite koji
Fotografija: Karl Walter pokupi signal iz svemira koji liči na odbrojavanje ka nuli. Brzo odlazi
Lindenlaub u Vašington da upozori predsednika koga igra Bill Pullman (veoma
Originalna muzika: David Arnold klintonovski tip sa sve ženom koju igra Mary McDonnell koja liči na
Uloge: Bill Pullman, Mary Hilari) da svemirski brodovi koji se pojavljuju svuda po planeti možda
McDonnell, Mae Whitman, baš i nisu napunjeni druželjubivim E.T.-jevima, nego neprijateljski
Jeff Goldblum, Judd Hirsch,
Will Smith, Vivica A. Fox, Ross
nastrojenim vanzemaljcima koji su spremni da unište Zemlju.
Bagley, Margaret Colin, Robert Reditelj Roland Emmerich i produccent Dean Devlin pune svoj film
Loggia, James Rebhorn, Randy komičnim glumcima - Will Smith, Robert Loggia, Jud Hirsch, Harvey
Quaid, James Duval, Lisa Jakub, Fierstein - koji igraju akciju sa dosta ironije, mada glavna zvezda filma
Giuseppe Andrews
nije nijedan od glumaca nego specijalni efekti. Od svemirskih brodova
Oskar: Volker Engel, Douglas
vanzemaljaca do napada na zemlju (skoro previše realističnih), mi
Smith, Clay Pinney, Joe Viskocil
(specijalni vizuelni efekti) gledamo kako se nekada veliki simbol i- Empire State Building i Bela
Nominacije za Oskara: Chris kuća - svode na zadimljene krhotine. Sve u svemu, sjajan primer toga
Carpenter, Bill W. Benton, Bob kakva napeta zabava SF ekstravagancija može biti. JB
Beemer, Jeff Wexler (zvuk)
Francuska / Velika Britanija

(Channel Four, CiBy 2000, Thin
SECRETS & LIES (1996)
Man) 142m Metrocolor TAJNE I LAŽI
Režija: Mike Leigh Mike Leighova uzbudljiva, višeslojna komična drama Tajne i laži, koja je
Produkcija: Simon Channing- dobla dve velike nagrade u Kanu te godine, mogla bi važiti i za njegov
Williams
najpristupačniji i najoptimističniji film. Ovo pomaže da se objasni zašto
Scenario: Mike Leigh
on ostaje u sećanju kao proslavljeni filmski i pozorišni reditelj koji je
Fotografija: Dick Pope
najpoznatiji po svom besu i nemilosrdnom napadanju klasnih razlika u
Originalna muzika: Andrew
Engleskoj za vreme i posle Margaret Thatcher.
Dickson
Hortense, mlada crna optičarka (Melanne Jean-Baptiste) nalazi
Uloge: Timothy Spall, Phyllis
Logan, Brenda Blethyn, Claire svoju belu biološku majku (Brenda Blethyn), radnicu u fabrici, koja ju je
Rushbrook, Marianne Jean- dala na usvajanje odmah po rođenju. Kada se njih dve upoznaju, počnu
Baptiste, Brian Bovell, Trevor tenzije između majke i druge nezakonite ćerke (Claire Rushbrook),
Laird, Claire Perkins, Elias Perkins
između majke i njenog mlađeg brata (Timothy Spall) i između njega i
McCook
njegove žene (Phyllis Logan), koje vode do divljeg klimaksa.
Nominacije za Oskara: Simon
Channing-Williams (najbolji film), Gust, ibzenosvki zaplet porodičnih razotkrivanja u ovom filmu
Mike Leigh (režija), Mike Leigh zadovoljavajući je dramski u širem smislu, mada ostavlja par detalja
(scenario), Brenda Blethyn (glavna na koje se nije računalo. Ali, gluma je tako snažna da vas nosi kao talas
ženska uloga), Marianne Jean- plime. JRos
Baptiste (sporedna ženska uloga)
Filmski Festival u Kanu: Mike
Leigh (Zlatna Palma), (nagrada
ekumenskog žirija), Brenda
Blethyn (glavna ženska uloga)
858
GABBEH (1996) Iran / Francuska (MK2, Sanaye
Dasti) 75m Color
GABEH
Jezik: Farsi
Ovaj Mohsen Makhmalbafov film je predivan. Od samog početka - kada Režija: Mohsen Makhmalbaf
mlada žena (Shaghayeh Djodat) naizgled iskorači u život iz figure na Produkcija: Khalil Daroudchi,
persijskom tepihu - zvuk, boje i brza asocijativna montaža su neodoljivi. Khalil Mahmoudi
Ali, film je mnogo više od samo još jednog neobičnog, lepog, egzotičnog, Scenario: Mohsen Makhmalbaf
turističkog pseudoseljačkog pokušaja u stilu, na primer, Il Postino Fotografija: Mahmoud Kalari
(1994). Tužna priča o odloženoj ljubavi koju nalazimo u filmu nudi Originalna muzika: Hossein
duboku humanističku panoramu ljubavi i čežnje, rađanja i smrti, prirode Alizadeh
i kulture, magije i gubitka. Uloge: Abbas Sayah, Shaghayeh
Slike na tepihu obezbeđuju priči drevno poreklo, ali način Djodat, Hossein Moharami,
Rogheih Moharami, Parvaneh
pripovedanja prepliće i kombinuje mnoga vremena, mesta i situacije. Ghalandari
Prošli i sadašnji momenti, stari i mladi ljudi, bogata umeća svakodnevnog
života, kao i odobrena umeća slikanja i filma: Makhmalbaf pokriva
bogatu i raznovrsnu teritoriju vitalnih senzacija i iskustava.
Ovih dana svaki film koji ima par crvenkastih kadrova zalaska
sunca smatra se „poetskim“. Gabbeh je autentični izraz „poetske kine-
matografije“. Svaka reč, svaki postupak i boja prave metaforičku rezo-
nancu sa nečim drugim. Gestovi životinje odgovaraju pokretima tkača
tepiha, brzo proticanje vode je kao travnata poljana kojom duva vetar.
Unutar konteksta ubrzanoog zapadnjačkog interesovanja za
„novi iranski film“, ovaj film je potcenjivan u poređenju sa sjajnim
neorealističkim filmovima Abbasa Kiaristamija (Kroz maslinjak
1994.). Ali Makhmalbaf je za Kiarostamija ono što je Prince za
Michael Jacksona -mračni perverzni rođak. Gabbeh prikazuje
poseban aspekt Makhmalbafovog talenta - utišan, strpljiv
bezvremenski aspekt. Neverovatni stil koji ovde koristi, pomalo
oblikovan po gruzijskom majstoru ekrana Sergeju Paradžanovu,
spaja folklorne i moderne elemente na način koji odbija bilo
kakvo apsolutno razlikovanje među njima.
Bez obzira na njegovu kompleksnost, ovo je film koji ima
jasnoću i direktnost koje su zaista sjajne. Za one željne iskustva,
Gabbeh je film koji nalazi svoj put pravo u dušu. AM
859
SAD (Castle Rock, Columbia, Rio LONE STAR (1996)
Dulce) 135m Color
USAMLJENA ZVEZDA
Režija: John Sayles
Produkcija: R. Paul Miller, Saylesova mudra i duhovita studija ispreplitanih života na teksaškoj
Maggie Renzi granici sa Meksikom govori o prelaženju granica, prekopavanju
Scenario: John Sayles prošlosti, dobijanju lekcija i nastavljanju dalje. Predstavlja nam čitavu
Fotografija: Stuart Dryburgh galeriju likova koji su na neki način povezani sa okružnim šerifom
Originalna muzika: Mason Daring Samom Deedsom ili su deo istrage koju on pokrene kada pronađu
Uloge: Stephen Mendillo, Stephen kostura u pustinji, malo izvan grada. Deeds privatno smatra da bi to
J. Lang, Chris Cooper, Elizabeth moglo da ima neke veze sa dugom bitkom koju je njegov otac, imao sa
Peña, Oni Faida Lampley, Eleese ozloglašeno korumpiranim i rastički nastrojenim predstavnikom zakona
Lester, Joe Stevens, Gonzalo
Castillo, Richard Coca, Clifton
(Kris Kristofferson), par decenija pre. Šta se to tada desilo? I kako je
James, Tony Frank, Miriam Colon, to uticalo na današnji grad sa njegovim nelagodnim miksom belaca,
Kris Kristofferson, Jeff Monahan, Španaca i crnaca koji su radi da ponovo napišu istoriju kao i da osvoje
Matthew McConaughey budućnost? Kako lično utiče na političko i obrnuto?
Nominacije za Oskara: John Naizgled, Usamljena zvezda može se posmatrati kao prelaz
Sayles (scenario)
između detektivske priče i modernog vesterna, ali je više neka vrsta
kaleidoskopskog istraživanja društva koje se menja u čemu je, zapravo,
Sayles već godinama bio odličan - još od filma Matewan (1987) i Grad
nade (1991). Međutim, ovde po prvi put dodaje flešbekove (ponekad
kao privatna sećanja, a ponekad kao kolektivno iskustvo) kako bi
uključio vreme kao dodatni sastojak u već sastavljen opojni napitak od
klase, love, seksa, prijateljstva, porodice i rase. Neizbežno, s obzirom
na pogranični deo kao mesto dešavanja, rasa nosi veliku težinu u
pogledu straha, mržnje, želje, imigracije, prilike za posao i predrasuda.
Na svu sreću Sayles nikada ne propoveda, već samo prikazuje kako
stvari funkcionišu (ili ne funkcionišu). Dijalog je duhovit i bogat ali
naturalističan, izvedbe su odlične, upotreba muzike je karakteristično
lukava i ekspresivna, a kamera Stuarta Dryburgha rečito prenosi
različita ulagivanja i podele u zajednici. I obratite pažnju na tiho
subverzivni kraj - zaboravite Alamo, stvarno! GA
TRAINSPOTTING (1996) Velika Britanija (Channel Four,
Figment, PolyGram, Noel Gay)
TREJNSPOTING 94m Color
Tim iz kultnog britanskog filma Malo ubistvo među prijateljima iz Režija: Danny Boyle
1994. - producent Andrew Macdonald, scenarista John Hdge, reditelj Produkcija: Andrew Macdonald
Danny Boyle i glumac Ewan McGregor - ponovo se okupio za ovaj Scenario: John Hodge, po romanu
snažni, sumorni pogled na edinburšku narkomansku scenu, baziran na Irvine Welsh
kontroverznom romanu nekonvencionalnog pisca Irvina Welsha. Muzika: Johann Sebastian Bach,
McGregor igra Marka „Rent Boy“ Rentona, ovisnika sa kolekcijom Georges Bizet, Brian Eno, Iggy
Pop
neprilagođenih ortaka: diler Sick Boy (Jonny Lee Miller), Spud (Ewen
Fotografija: Brian Tufano
Bremner), lik koji je predodređen za luzera i Begbie (Robert Carlyle u
Uloge: Ewan McGregor, Ewen
sjajnoj, zastrašujućoj izvedbi), nasilni manijak koji se bije sa bilo kim i Bremner, Jonny Lee Miller, Kevin
svakim. McKidd, Robert Carlyle, Kelly
Boyle koristi pametnu filmsku maštu da donese živote ovih luzera na Macdonald, Peter Mullan, James
ekran, od spektakularnog uvoda dok Renton trči niz ulicu, do njegovog Cosmo, Eileen Nicholas, Susan
Vidler, Pauline Lynch, Shirley
„Izaberi život“ monologa koji izgovara dok ga jure zbog još jednog sitnog
Henderson, Stuart McQuarrie,
prestupa počinjenog da bi platio za svoju naviku. Zloupotreba droga Irvine Welsh, Dale Winton
ovde nije prikazana kao glamurozna opcija - Rentonove halucinacije Nominacije za Oskara: John
uključuju i zaron u verovatno najodvratniju WC šolju u Škotskoj, u Hodge (scenario)
pokušaju da povrati izgbljeni narkotik, i nezaboravni prizor mrtve bebe
koja ga progoni kada pokušava da se „skine“ sa dopa.
U trenutku kada se pojavio, neki kritičari filma su se žalili da
iako Trejnspoting ne veliča droge, ne daje ni nikakvu moralnu osudu
njegovih likova ovisnika. Ali,
Boyleovo i Hodgeovo odbijanje da
zauzmu moralni stav je u stvari
jedna od brojnih dobrih osobina
filma. Mi nismo tu da sudimo
Rentonu i njegovim ortacima. Mi
smo tu samo da gledamo kako u
sablasno duhovitom stilu njihovi
životi nestaju u ništa. Fascinantan,
visoko naelektrisan i brilijantno
odigran film, Trejnspoting je
sa pravom proglašen najboljim
britanskim filmom 90-ih. U njemu
glume neki od najvećih mladih
talenata u Britaniji: Carlyle,
McGregor, pisac Hodge i reditelj
Boyle (koji je nastavio da radi sa
McGregorom i dve godine kasnije u
interesantnom ali neujednačenom
A Life Less Ordinary). JB
SAD (Dimension, Woods) 111m SCREAM (1996)
Color
VRISAK
Režija: Wes Craven
Produkcija: Cathy Konrad, Godine 1996, Wes Craven - reditelj modernih horor klasika kao Brda
Cary Woods imaju oči (1978) i Strah u Ulici brestova (1984) - šokirao je sve koji su
Scenario: Kevin Williamson mislili da se njegova karijera završila, inicirajući jedan od najuspešnijih
Fotografija: Mark Irwin i napopularnijih horor serijala svih vremena. Vrisak, koji je okupio
Originalna muzika: Marco grupu talentovanih mladih glumaca (Drew Barrymore, Neve Campbell,
Beltrami Skeet Ulrich, David Arquette, Rose McFowan i Jamie Kenedy), osvojio
Uloge: David Arquette, Neve je Ameriku u olujnom naletu, pokupivši preko 103 miliona dolara na
Campbell, Courteney Cox, Skeet blagajnama i pokrećući novi talas modernih filmova o koljačima. Urbane
Ulrich, Rose McGowan, Matthew
Lillard, Jamie Kennedy, W. Earl
Legende (1998), Znam šta ste radili prošlog leta (1997), Valentine
Brown, Drew Barrymore, Joseph (2001) i naravno Vrisak 2 (1997), Vrisak 3 (2000) i parodija Mrak film
Whipp, Lawrence Hecht, Roger (2000),svi mnogo duguju ovom Cravenovom originalu.
L. Jackson, David Booth, Liev Intenzivni desetominutni prolog Vriska je horor scena o kojoj se
Schreiber, Carla Hatley
najviše pričalo u skorijoj istoriji. Anonimna osoba telefonom preti da
će ubiti srednjoškolsku loepoticu Casey Becker (Drew Barrymore) i
njenog dečka ukoliko ona ne odgovori na pitanja tipa „KO je bio ubica u
filmu Petak 13.?“. Kao i svi ostali u ovom filmu,
Casey je videla većinu klasičnih filmova klanja:
Noć veštica (1978), Matura (1980) itd. Ali samo
najveći fanovi horora imaju šansu da prežive
ovde i čak ni to ponekad nije dovoljno. Glavna
priča se bavi pokušajima devičanske junakinje
Sidney Prescot (Campbell) da preživi napade
fanatika filmova o koljačima, koji ima dobru
masku i veoma oštar nož. Samo pravovremena
pomoć TV reporterke u potrazi za tuđim prljavim
vešom Gail Weathers (Courtney Cox) uspeva da
spasi Sidney, koja je šokirana saznanjem da je
njen neprijatelj zapravo par prijatelja (jedan od
njih je njen povremeni dečko) koji se pale na
ubistva bez razloga.
Među razlozima za veliki uspeh filma Vrisak
je i često urnebesan scenario (koji je napisao
Kevin Williamson, koji će stvoriti i tinejdž hit
seriju Dowson’s Creek), brojne duhovite
reference na starije horore i Cravenova sjajna
režija koja uspeva da uplaši publiku, čak i dok
se smeje. SJS
862
THE ENGLISH PATIENT (1996)
ENGLESKI PACIJENT
„Svaku noć čupao sam sebi srce, ali ujutru bi opet bilo puno“. Anthony
Minghellina epska adaptacija, Bookerovom nagradom nagrađene knjige,
osvojila je noć dodele Oskara odnevši devet Oskara u najvećoj pobedi
još od 1987. filma Poslednji car. Posebno je interesantno da je reditelj
i scenarista Minghella skoro izgubio svaku nadu da će ga snimiti. Pošto
ga je „očarala“ knjiga, proveo je više od tri godine prestruktuirajući je,
proširujući ljubavnu priču koja leži u srcu romana. Nezavisni producent
SAD (J&M, Miramax, Tiger Moth) Saul Zaentz (Let preko kukavičijeg gnezda, (1975), Amadeus (1984))
160m Color prvo je našao podršku od 20th-Century Foxa, koji se povukao zbog
Jezik: Engleski / Nemački angažovanja Kristin Scott Thomas pre nego neke druge američke
Režija: Anthony Minghella glumice. Produkcija je zaustavljena dok Miramax nije uskočio.
Produkcija: Saul Zaentz Grozno sprženi i unakaženi pilot (Fiennes) pronađen je u olupini
Scenario: Anthony Minghella, po svoga dvokrilca u severnoj Africi pri kraju Drugog svetskog rata. Sa
romanu Michaela Ondaatjea
amnezijom, neidentifikovan, s predpostavkom da je Englez, on umire
Fotografija: John Seale
pod starateljstvom kanadske sestre francuskog porekla Hane (Binoche).
Originalna muzika: Gabriel Yared
Kada pronađu utočište u razorenom italijanskom manastiru, pridružuju
Uloge: Ralph Fiennes, Juliette
im se osvetoljubiva žrtva torture (Dafoe) i dva eksperta za uklanjanje
Binoche, Willem Dafoe, Kristin
Scott Thomas, Naveen Andrews, mina. Misteriozni pacijent, za koga se otkriva da je mađarski grof
Colin Firth, Julian Wadham, Laslo Almaši, priseća se svoje prošlosti od kasnih 1930-ih do 1945, u
Jürgen Prochnow, Kevin Whately, Toskani, Kairu i Sahari. Almašijeva ljubavna afera sa udatom Katharine
Clive Merrison, Nino Castelnuovo, Clifton (Kristin Scott Thomas) razvija se tragičnim posledicama.
Hichem Rostom, Peter Rühring,
Geordie Johnson, Torri Higginson Film ima dva jaka elementa kojima očarava. Priča je zamršena,
Oskar: Saul Zaentz (najbolji ali klasično, strastveno romantična. A produkcija je u potpunosti
film), Anthony Minghella (režija), umetnička i često povezivana sa Davidom Leanom, od snolikih
Juliette Binoche (sporedna vazdušnih sekvenci i dramatične peščane oluje do senzualnih ljubavnih
ženska uloga), Stuart Craig, scena i očaravajućih efekata (crteži u pećini ispitivani uz pomoć baklje,
Stephanie McMillan (umetnički
direktor), John Seale (fotografija), freske u crkvi osvetljene plamenom). Obim Engleskog pacijenta,
Ann Roth (kostim), Walter njegova veličanstvenost na velikom ekranu i njegova važnost zahtevali
Murch (montaža), Gabriel Yared su priznanje za umetnička i tehnička dostignuća filma. AE
(muzika), Walter Murch, Mark
Berger, David Parker, Christopher
Newman (zvuk)
Nominacije za Oskara: Anthony
Minghella (scenario), Ralph
Fiennes (glavna muška uloga),
Kristin Scott Thomas (glavna
ženska uloga).
Berlinski Filmski Festival Juliette
Binoche (Srebrni Medved—glavna
ženska uloga), Anthony Minghella
864
CHEUN GWONG TSA SIT (1997)
SRETNI ZAJEDNO
Wong Kar Waijev elegični pogled na kraj jedne
ljubavne veze je smelo, svetlucajuće delo
raspoloženja, pri čemu je raspoloženje indigo.
Ironično nazvan Sretni zajedno, film je smešten
prvo u Argentinu, gde su se kineski emigranti
i ljubavnici Li Fai (Tony Leung) i Poh Wing (Leslie
Cheung) naselili u nadi da su pronašli mesto gde
će početi zajedniki život. Ali, taj san je jalov jer se
njhove potpuno različite ličnosti (miran i odgovoran protiv impulsivnog i Hong Kong (Block 2, Jet Tone,
Prénom H, Seowoo) 96m BW/
vatrenog) uskoro razbukte ka nepomirljivim razlikama. Color
Upotrebom dugačkih kadrova, malo muzike, pažljivo komponovanih Jezik: Cantonese / Mandarinski
scena i duboko evokativnih tišina i mirnoće, Wong vodi gledaoca pravo / Španski
u srce njihove raspadajuće veze. To putovanje je hipnotičko. Dosta Režija: Wong Kar-Wai
priznanja treba odati i legendarnom direktoru fotografije Christopheru Produkcija: Ye-cheng Chan,
Doyleu, čija majstorska upotreba svetla i boja pravi od svakog kadra Chan Yecheng
umetnost. Melanholija koju evociraju glumci, ekipa i reditelj lagano Scenario: Wong Kar-Wai
curi sa ekrana, a scene, kao ona kad dva muškarca igraju tango u Fotografija: Christopher Doyle
staroj zapuštenoj kuhinji, oduzimaju vam dah svojom energijom. Leung i Originalna muzika: Danny Chung
Cheung neprimetno uklizavaju u svoje likove. Postoje momenti kada bol Uloge: Leslie Cheung, Tony Leung
koji oni prenose izgleda toliko stvaran da skoro da okrećete glavu. Patnja Chiu Wai, Chen Chang, Gregory
Dayton
koju proživljavaju otkriva se kroz histeriju jednog i tihu patnju drugog,
Filmski Festival u Kanu: Wong
dok glumci toliko toga govore svojim očima, gestovima i pozama.
Kar-Wai (režija), nominacija
Kolebanje između izdaje i mučne nežnosti (podeljene cigarete na (Zlatna Palma)
zadnjem sedištu taksija dok jedno naslanja glavu drugome na rame,
Li koji hrani supom Poha koga iskrvljeni, slomljeni udovi čine sasvim
bespomićnim i zavisnim o Liju, što dovodi njihove emocionalne uloge
u vezi u domen fizičkog preko bogate metafore) pojašnjava da nema
lakog načina da se prekinu veze koje spajaju i guše. Posle završne špice
gledaocu ostaje osećaj najslađe tuge. Apsolutno savršen film. EH
MONONOKE HIME (1997)
PRINCEZA MONONOKE
Postoji dosta razloga da se diskutuje o meri do
koje crtani ili animirani filmovi pripadaju polju
filma ili da li, bez obzira koliko sjajni mogu
biti, pripadaju specifičnoj formi samostalne
umetnosti. Animirani filmovi Hajao Mijazakija,
a naročito Princeza Mononoke, njegovo
najostvarenije remek-delo, istovremeno dovodi
Japan (Dentsu, Nippon TV, Ghibli, u pitanje ovu diskusiju i prevazilazi je. Princeza Mononoke elaborira
Tokuma Shoten) 133m Fujicolor jednu neverovatno složenu, grafički kreativnu i ideološki zahtevnu
Jezik: Japanski legendu, koristeći sredstva za crtanje i modelovanje u većoj meri nego
Režija: Hayao Miyazaki tradicionalno pravljenje filmova. Bez sumnje, moć filma da evocira
Produkcija: Toshio Suzuki snažne emocije, dubina i dvosmislenost glavnih likova i potraga za
Scenario: Hayao Miyazaki nečim što leži iza nacrtanog - sve ovo nekako rezultira u spoju između
Fotografija: Atsushi Okui animacije (zbog svoje svemoći) i filmske umetnosti, koja služi kao portal
Originalna muzika: Jô Hisaishi u nevidljive dimenzije sveta kroz mehaničko snimanje realnosti.
Uloge: Yôji Matsuda, Yuriko Mitski ratnici i proklete princeze, arhaične zveri i industrijski đavoli,
Ishida, Yûko Tanaka, Kaoru poželjne figure zla i magične duge - svi oni mogu trčati i grmeti, voleti i
Kobayashi, Masahiko Nishimura,
Tsunehiko Kamijoe, Sumi boriti se, skočiti do zvezda i iznenada i privremeno nestati u crtežu sa
Shimamoto, Tetsu Watanabe, detinjastim dizajnom ljudskih lica japanskog crtača. U ovom filmu, što
Mitsuru Satô, Akira Nagoya, je neobično za animacije, krv se odnosi na pravu krv, ljubav i smrt se
Akihiro Miwa, Mitsuko Mori, realizuju kroz mastilo u boji i sve ima izgled stvarnog sveta. Fantastične
Hisaya Morishige
životinje i današnji ekološki problemi deluju kao deo iste prirode. To što
Mijazaki uspeva da stvori ovaj jedinstveni susret animacije i filma ima
veze sa energijom pripovedanja i umetnosti, zapanjujućom napetošću
koja vlada u Princezi Mononoke, od prve do poslednje slike. Nemojte
reći Mijazakiju da filmovi koje pravi nisu stvarni, jer je on ubeđen da
stvari stoje drugačije. A on je hrabar koliko i njegovi likovi. Možemo se
samo nadati da će takav i ostati. J-MF
866
L.A. CONFIDENTIAL (1997) SAD (Monarchy, Regency, Warner
POVERLJIVO IZ L.A. Režija: Curtis Hanson
Smešten u L.A. 50-ih, močvaru punu korumpiranih pandura koji se Produkcija: Curtis Hanson, Arnon
zezaju sa novim mafijašima i novim tabloidima, Curtis Hansonov Milchan, Michael G. Nathanson
pametni i emocionalni film skraćuje teško zamršeni šund besteseler Scenario: Brian Helgeland, po
romanu Jamesa Ellroya
Jamesa Ellroya na njegovu emocionalnu suštinu. Hansonov tempo je
Fotografija: Dante Spinotti
izuzetan, njegova podela đavolasta i inspirisana, dok on ulazi u trag
Originalna muzika: Jerry
moralno sumnjive alijanse među tri radikalno nekompatibilna pandura Goldsmith
umešana u istragu višestrukog ubistva. Kevin Spacey je čuveni policajac Uloge: Kevin Spacey, Russell
koji odbija da cinkari svoje kolege. Russell Crowe je strastveni i grubi Crowe, Guy Pearce, Kim Basinger,
policajac krstaš koji se takmiči sa karijeristom Guyem Pearceom za Danny DeVito
naklonost skupe prostitutke, koju igra Kim Basinger (u ulozi karijere). Oskar: Brian Helgeland, Curtis
Obavijen raskošnom čokoladno braon bojom toplog noara, Poverljivo Hanson (scenario), Kim Basinger
(sporedna ženska uloga)
iz L.A.-a je seksi, zabavan i tužan. Iako se ruga optimizmu 50-ih, koristeći
Nominacije za Oskara: Arnon
cinizam 30-ih i iskustvo 90-ih, film je vrlo romantičan i verovatno je Milchan, Curtis Hanson, Michael
poslednje uporište američkog film noara i njegove grozničave potere G. Nathanson (najbolji film), Curtis
za snovima i njihovom uništenju. Detektivi i ribe se sudaraju u velikom Hanson (režija), Jeannine Claudia
lamentu za gubitkom prave ljubavi, moralne hrabrosti i, ako hoćete, Oppewall, Jay Hart (umetnički
direktor), Dante Spinotti
nade u našu građansku civilizaciju. ET
(fotografija), Jerry Goldsmith
(muzika)
Filmski Festival u Kanu: Curtis
Hanson nominacija (Zlatna Palma)
THE BUTCHER BOY (1997) Irska / SAD (Geffen, Warner

Bros.) 109 min Technicolor
MESAREV SIN
Režija: Neil Jordan
Jedan od Neil Jordanovih najboljih i najintimnijih filmova, The Butcher Produkcija: Redmond Morris,
Boy, adaptiran je u divno zločestom scenariju reditelja Jordana i Patricka Stephen Woolley
McCabea, baziranom na istoimenom romanu McCabea. Radnja filma Scenario: Neil Jordan, Pat
odvija se u ruralnoj irskoj tokom 60-ih i pripoveda priču o dečaku McCabe, po romanu Pat McCabe
koji se, zbunjen nestalnošću i odbačenošću, povlači u fantastični svet Fotografija: Adrian Biddle
avanture hranjen slikama televizije i Hladnog rata. Prepušten samom Originalna muzika: Elliot
sebi od strane njegove nestabilne majke (Aisling O’Sullivan) i olupine Goldenthal
od njegovog oca alkoholičara (Stephen Rea) i progonjen od strane Uloge: Eamonn Owens, Sean
McGinley, Peter Gowen, Alan
gradskog njuškala (veoma smešna Fiona Shaw), mladi Fracie, koga Boyle, Andrew Fullerton, Fiona
sjajno igra debitant Eamonn Owens, survava se u ludilo i bes kroz ciklus Shaw, Aisling O’Sullivan, Stephen
eksplozivnih epizoda koje ga udaljavaju čak i od lojalnog najboljeg Rea, John Kavanagh, Rosaleen
prijatelja. Linehan, Anita Reeves, Gina
Moxley, Niall Buggy, Ian Hart,
Kada uteha koju Francie crpi iz vizije zemaljske device Marije
Anne O’Neill
(Sinead O’Connor) presuši, dečak zapečati sudbinu činom zapanjujuće
Berlinski Filmski Festival Neil
osvetoljubivosti. I pored svih ozbiljnih tema, ne postoji nikakav Jordan (Srebrni Medved—režija),
sentimentalizam u ovom filmu. Snimljen brzim, grozničavim kadrovima, nominacija (Zlatni Medved),
film raste, kroz samouveren ton i laganu muziku, u zloslutnost protkanu Eamonn Owens
tugom, podražavajući Francijevo čudno unutrašnje stanje i njegov dar
za samožrtvovanje. ET
867
SAD (Canal+ Droits Audiovisuels, THE ICE STORM (1997)
Fox Searchlight, Good Machine)
112 min Technicolor
LEDENA OLUJA
Režija: Ang Lee Rick Moody uhvatio je atmosferu 70-ih svojom knjigom „The Ice Storm“,
Produkcija: Ted Hope, Ang Lee, fascinantnom pričom o dve porodice iz predgrađa u emocionalnom
James Schamus sunovratu. Iako i Hood i Carver, vode skoro identične živote. Odrasli
Scenario: James Schamus, po piju i puše previše i pričaju o pornićima ili Votergejt aferi. Benjamin
romanu Rick Moodya Hood (Kline) ima neobično bestrasnu aferu sa Janey Carver (Weaver),
Fotografija: Frederick Elmes dok Hoodova žena (Allen) nije sposobna da iznudi priznanje istine od
Originalna muzika: Mychael svog muža. U međuvremenu, njihova deca (Ricci, Han-Byrd i Wood)
Danna
eksperimentišu sa seksom i pićem na jako izblaziran način. Paul Hood
Uloge: Kevin Kline, Joan Allen,
Henry Czerny, Adam Hann-Byrd,
(Maguire), glavni i najenergičniji lik u filmu, je mladić koji daje smisao
David Krumholtz, Tobey Maguire, njegovoj porodici u smislu približnom Fantastičnoj četvorci, taj „deus
Christina Ricci, Jamey Sheridan, ex machina“ koga neki teoretičari scenarija preziru, funkcioniše kao još
Elijah Wood, Sigourney Weaver, jedna misteriozna i smrtonosna sila sa kojom parovi mogu da izađu na
Kate Burton, William Cain,
kraj tek kada je već udarila.
Michael Cumpsty, Maia Danziger,
Michael Egerman Kao reditelj art-house favorita The Wedding Banquet (1993) i Eat
Filmski Festival u Kanu: James Drink Man Woman (1994), Ang Lee je dokazao svoju sposobnost da se
Schamus (scenario), Ang Lee nosi sa socijalnim i emocionalnim suptilnostima svojim izuzetno svežim
nominacija (Zlatna Palma) debijem na engleskom jeziku - Sense and Sensibility (1995). Ledena
oluja prikazuje Leejeve mogučnosti još bolje. Njegova neuobičajena
upotreba detaljnog dekora i odeće epohe - baš prave boje - pravi hladnu
podlogu za uzavrele emocije koje su toliko uznemirujuće u otkrovenju
da možemo da bacimo samo kratki pogled na nedokučivo. KK
Kanada (Alliance, Canadian Film THE SWEET HEREAFTER (1997)

and Video Production Tax Credit,
Ego Gort, Harold Greenberg Fund,
SLATKA SUTRAŠNJICA
Téléfilm Canada) 112 min Color Pravi izuzetak kada se govori o adaptacijama književnih dela, ovaj
Režija: Atom Egoyan film tretira roman Russela Banksa na tako inteligentan način da
Produkcija: Atom Egoyan, je čak i Banks priznao da je film bolji od knjige. Ublažavajući svoje
Camelia Frieberg razbacane vremenske linije koje su njegov zaštitni znak i fascinaciju
Scenario: Atom Egoyan, po multimedijalnošću, reditelj Atom Egoyan stvara zapanjujuće direktno,
romanu Russella Banksa
skoro bajkovito istraživanje gubitka. Zapravo, Egoyan brilijantno ubacuje
Fotografija: Paul Sarossy
„The Pied Piper of Hamlin“ u svoj film, na kraju dajući bolnim događaima
Originalna muzika: Mychael
Danna, Sarah Polley
refleksivno i svečano tematsko jedinstvo.
Uloge: Ian Holm, Caerthan
Kada se školski autobus slupa i potone pod led, ubijajući većinu
Banks, Sarah Polley, Tom svojih mladih putnika, stanovnici malog grada moraju da nađu način
McCamus, Gabrielle Rose, da se izbore sa bolom, razdraženi prisutnošću advokata stranca (Ian
Alberta Watson, Stephanie Holm) koji veruje da samo određivanje krivice može olakšati kolektivno
Morgenstern, Kirsten Kieferle
osećanje krivice koje vlada u gradu. Egoyan otkriva samu tragediju
Nominacije za Oskara: Atom
samo kroz fragmente i kako događaji toga dana postaju sve jasniji tako
Egoyan (režija), Atom Egoyan
(scenario) i njegov opis bolne nesreće postaje jasniji. Kako se advokatov poriv
Filmski Festival u Kanu: Atom ka finansijskoj i emocionalnoj nagradi bliži kraju, svedočenje jedne
Egoyan (FIPRESCI nagrada), preživele (Sarah Polley) postaje sve integralniji deo ovog slučaja, ali
(velika nagrada žirija), (Nagrada on uskoro otkriva da u susretu sa nezamislivim očajanjem iskrenost
ponekad dolazi na drugom mestu posle pomirenja. JKl
(Zlatna Palma)
868
BOOGIE NIGHTS (1997)
NOĆI BUGIJA
Rizik nije baš kvalitet koji bi neko povezao sa američkom
kinematografijom, pa ipak tu i tamo se pojavi neko zaista hrabar i
prodrma stvari. U 90-im su velike šanse da je to bio Paul Thomas
Anderson. Noći bugija, njegov drugi igrani film posle zapostavljenog
Hard Eight (1996), je fascinantni filmski ep o porno industriji u kasnim
70-im i ranim 80-im. Mark Wahlberg nastupa u ulozi kalifornijskog
tinejdžera koji ulaže svoje čudesne kapacitete da postane zvezda porno
filmova „Dirk Diggler“. Sjajno rekreirajući eru zvoncarica, disko muzike
i nesrećnih seksualnih i farmaceutskih eksceca, Anderson šokira i
iznenađuje svojim pogledom na porno svet koji je podjednako i satiričan
i saosećajan efektnom socijalnom istorijom.
Anderson je snimio svoj film baš kada je celuloidna pornografija
počela da daje prostora novijim, bednijim video formatima, pa ipak
promena o kojoj je ovde reč nije samo tehnološka. Kao što je sam
Francois Truffaut jednom izjavio, porno filmovi 70-ih su bili na ivici
da postanu žanr za sebe sa filmovima kao što su Duboko Grlo, Iza
zelenih vrata i Đavo u Miss Jones, koji su privlačili ogromnu publiku
SAD (Ghoulardi, Lawrence
srednje klase i pomodara konvencionalnog ukusa. Ali, pojavio se video Gordon, New Line) 152m Color
i iznenada je sistem porno zvezda i filmskih maštarija, koje su one Režija: Paul Thomas Anderson
inspirisale. brutalno zamenjen estetikom običnosti tela na ekranu. Produkcija: Paul Thomas
Burt Reynolds daje možda svoje najbolje izvođenje u ulozi reditelja/ Anderson, Lloyd Levin, John S.
patrijarha jedne čudne familije seks-filmova, koju sačinjavaju Julianne Lyons, Joanne Sellar
Moore, William H.Macy, John C. Reilly, Phillip Seymour Hoffman i Scenario: Paul Thomas Anderson
drugi koji će ubrzo postati Andersonova glumačka trupa. Kao i drugi Fotografija: Robert Elswit
reditelji njegove generacije, Anderson je privržen pokretnim, naizgled Originalna muzika: Michael Penn
nemogućim „Steadicam“ kadrovima. Pa ipak, u njegovom radu oni Uloge: Mark Wahlberg, Burt
nikada ne izgledaju proizvoljni. Oni umesto toga služe da konstantno Reynolds, Luis Guzmán, Julianne
Moore, Don Cheadle, Philip Baker
podupiru kompleksnost pripovedanja, s obzirom da se svaki sloj priče Hall, Heather Graham, Philip
sudara sa drugim i utiče na njega. RP Seymour Hoffman, Thomas Jane,
William H. Macy, Ricky Jay, John
C. Reilly, Robert Ridgely, Alfred
Molina, Nicole Ari Parker
Nominacije za Oskara: Paul
Thomas Anderson (scenario),
Burt Reynolds (sporedna muška
uloga), Julianne Moore (sporedna
ženska uloga)
869
Francuska / Iran (Abbas TA’M E GUILASS (1997)
Kiarostami, CiBy 2000) 95m UKUS TREŠANJA
Color
Jezik: Farsi Sredovečni čovek (Homayon Ershadi) koji pomišlja na samoubistvo,
Režija: Abbas Kiarostami vozi se po brdovitim, prašnjavim obodima Teherana, u potrazi za nekim
Produkcija: Abbas Kiarostami ko bi ga sahranio u slučaju da uspe i vratiti ga ako ne uspe. Ovaj
Scenario: Abbas Kiarostami minimalistički ali moćni živototvorni igrani film Abbasa Kiarostamija ni
Fotografija: Homayun Payvar u jednom trenutku ne objašnjava zašto čovek želi da okonča život i čak
Uloge: Homayon Ershadi, ne donosi zaključak da li je uspeo u tome ili ne. Ipak svaki momenat u
Abdolrahman Bagheri, Afshin njegovoj odiseji u trajanju od jednog dana nosi veliku količinu dirljivosti
Khorshid Bakhtiari, Safar Ali i filozofske težine. Ukus trešanja je po mnogo čemu ostao Kiaristamijev
Moradi, Mir Hossein Noori najkontroverzniji film još od kada je podelio Zlatnu palmu sa Shohei
Filmski Festival u Kanu: Abbas Imamurinim filmom Jegulja. Delom je to zato što film iznosi toliko
Kiarostami (Zlatna Palma),
zajedno sa Unagi značenja i snage publici i prirodi njegovog ulaganja u ono što posmatra.
Kao i mnogi drugi Kiarostamijevi filmovi, i ovaj se vrti oko simultano
privatnog i javnog iskustva lika u autu koji prevozi druge. I baš kao
što gledanje filma u bioskopu kombinuje privatne reakcije sa javnim
reakcijama, ovo je film koji se obraća obema ovim situacijama. Mi
prisustvujemo filmu Ukus trešanja i sami i sa drugima.
Kiarostami - koji radi bez scenarija, ali ipak konstruiše svoju priču
od dijaloga u autu - snimao je svakog od glumaca posebno, dok je on
sam bio ili na mestu vozača ili na mestu putnika, provocirajući replike
neprofesionalnih glumaca kao da ih intervjuiše. Na taj način je predmet
izolacije koji leži u srcu ovog filma integralan sa načinom snimanja.
Da li se gledalac identifikuje sa nesrećnim junakom, sa iranskim
vojnikom, avganistanskim studentom teologije i sa turskim majstorom
za prepariranje sa kojim priča ili sa svom četvoricom?
Kiarostami je majstor za snimanje pejzaža i konstruisanje naracija
nalik na parabole čiji delovi koji nedostaju utiču na aktivnu imaginaciju
gledaoca. Ovo se proširuje čak i preko zapleta filma i likova do njegove
vesele, autoreferentne kode. Epilog koji se fokusira na prijateljstvo
koje sledi posle ove priče o dubokoj izolaciji zrači čudnovatošću i
euforijom. JRos
FUNNY GAMES (1997) Austrija (Wega) Color 108m
SMEŠNE IGRE Jezik: Nemački / Francuski
Režija: Michael Haneke
U ovom brutalnom i provokativnom filmu „kućne invazije“- žanru kome
Produkcija: Veit Heiduschka
se može ući u trag unazad čak do D.W. Griffitha i koji je danas poznat
Scenario: Michael Haneke
po filmovima kao Paklena pomorandža (1971), Psi od slame (1971) i
Fotografija: Jürgen Jürges
Soba panike (2002) - Haneke gura gledaoce na granicu, terajući nas da
Muzika: Georg Friedrich Händel,
razmislimo o besmislenosti nasumičnog nasilja. Pietro Mascagni, Wolfgang
Dobrostojeća tročlana porodica odlazi na odmor u njihovu kolibu Amadeus Mozart
pored jezera. Malo posle njihovog dolaska, buckasti mladić dobroćudnog Uloge: Susanne Lothar, Ulrich
izgleda (Frank Giering) kuca na vrata i uljudno pita da mu pozajme jedno Mühe, Arno Frisch, Frank Giering,
jaje. Ubrzo mu se pridružuje mršaviji i rafiniraniji prijatelj (Arno Frish). U Stefan Clapczynski, Doris
Kunstmann, Christoph Bantzer,
početku zavarana uglađenom pojavom mladića i njihovom tvrdnjom da Wolfgang Glück, Susanne
su prijatelji susedne porodice, žena Anna (Susanne Lothar) pušta ih da Meneghel, Monika Zallinger
uđu u kuću. Kada se jednom nađu unutra, momci onesposobljavaju Filmski Festival u Kanu: Michael
muža (Ulrich Muhe), teraju Annu da se skine i ubiju njihovog malog sina Haneke nominacija (Zlatna
(Stefan Clapczynski). Palma)
Dok tinejdžeri sadisti igraju ne tako zabavne igre sa svojim žrtvama
- koje sve završe mrtve do kraja - reditelj igra igre sa svojom publikom.
U jednom trenutku, pošto Anna uspe da ubije jednog od nasilnika,
Haneke prekida priču i pušta mladićevog prijatelja da „premota“ film,
spašavajući tako svog partnera u zločinu. Ovde nema srećnog kraja, već
samo mučnih pitanja i neizbežnost budućeg masakra. SJS
871
TITANIC (1997)
TITANIK
Priča koja stoji iza filma koji je James Cameron napravio
sebi za dušu skoro da je dramatičnija od one prikazane
na platnu. Sa prijavljenim budžetom od preko 200 miliona
dolara, Titanik je i pre nego što se pojavio dobio sumnjivu
titulu najskupljeg filma svih vremena. Najviše troškova
otišlo je na šestomesečno snimanje u Meksiku, u koje je
bila uključena 235 metara dugačka replika čuvenog broda
koji je 1912. potonuo kada je udario u jedan ledeni breg.
Bilo je to snimanje osuđeno na probleme - uključujući i
odlaganje snimanja kada su se glumci i ekipa otrovali PCP-
SAD (Fox, Lightstorm, Paramount) om u hrani u Novoj Škotskoj. Počele su da kruže glasine da je Cameron
194 min Color ludi perfekcionista. Njegova detaljnost je išla do toga da je iznajmio
Jezik: Engleski / Francuski / originalne kompanije koje su opremile Titanik nameštajem da budu
Nemački / Švedski nadzornici radova, tako da je svaki luster i svaki tanjir bio savršena
Režija: James Cameron replika. Ali, posle suludog uspeha na blagajnama (preko milijardu dolara
Produkcija: James Cameron, širom sveta) i najviše Oskara (11 nagrada) još od Ben Hura (1959), on je
Jon Landau
prekršten u genija i sada se zasluženo smatra jednim od najuspešnijih
Scenario: James Cameron
reditelja svih vremena.
Fotografija: Russell Carpenter
Cameronova vizija je delom Poslednja posejdonova avntura, a
Originalna muzika: James Horner
delom Brod ljubavi, jer su romansa i katastrofa u dubinama mora
Uloge: Leonardo DiCaprio, Kate
Winslet, Billy Zane, Kathy Bates,
podjednako istraženi. Kate Winslet igra Rose, mladu društvenu devojku
Bill Paxton, Gloria Stuart, Frances koja treba da se uda za podlog Cala (Billy Zane), ali zaljubljuje se
Fisher, Jonathan Hyde, David u putnika najniže klase Jacka (Leonardo DICaprio) baš pre nego što
Warner, Victor Garber, Danny je čuveni brod potonuo u svoju vodenu grobnicu. Njihova zabranjena
Nucci, Lewis Abernathy, Suzy
ljubav daje filmu njegovu dušu.
Amis, Nicholas Cascone
Cameron nabacuje specijalne
Oskar: James Cameron, Jon
Landau (najbolji film), James efekte da prikaže pravi užas do
Cameron (režija), Peter Lamont, kog će doći, terajući svoje glumce
Michael Ford (umetnički direktor), da provode dane u ledenoj vodi
Russell Carpenter (fotografija), snimajući zastrašujuće scene
Deborah Lynn Scott (kostim),
Tom Bellfort, Christopher Boyes u kojima navodno „nepotopivi“
(specijalni zvučni efekti), Robert brod počinjne da tone, a potom
Legato, Mark A. Lasoff, Thomas se užasavajuće prepolovi.
L. Fisher, Michael Kanfer Ako je ikada neki film bio
(specijalni vizuelni efekti), Conrad
Buff, James Cameron, Richard komercijalni hit, onda je to
A. Harris (montaža), James Titanik. Film je od DiCaprija
Horner (muzika), James Horner, napravio superzvezdu. Film se
Will Jennings (pesma), Gary može pohvaliti najprodavanijim
Rydstrom, Tom Johnson, Gary
Summers, Mark Ulano (zvuk)
soundtrackom svih vremena, sa
Nominacije za Oskara: Kate
hitom broj jedan koji peva Celine
Winslet (glavna ženska uloga), Dion - „My Heart Will Go On“. U
Gloria Stuart (sporedna ženska pogledu obima produkcije i čiste
uloga), Tina Earnshaw, Greg epske mere, Titanik ostaje jedan
Cannom, Simon Thompson
od najimpresivnijih filmova svih
(šminka)
vremena. JB
872
ABRE LOS OJOS (1997) Španija / Francuska / Italija
(Escorpión, Alain Sarde, Lucky
OTVORI OČI Red, Sogetel) 117m Color
Amenabarov film Otvori oči možda je najpoznatiji kao španski film koji Jezik: Španski
je Cameron Crowe obnovio sa Tomom Cruiseom pod nazivom Vanilla Režija: Alejandro Amenábar
Sky (2001), ali on zaslužuje da bude viđen jer je virtuozno delo i pravi Produkcija: Fernando Bovaira,
original. Zaintrigiran kirogenskom tehnologijom i virtuelnom stvarnošću, José Luis Cuerda
Amenabar je rekao da je imao nameru da napravi „realističan“ SF film Scenario: Alejandro Amenábar,
samo od „uglova kamere“ umesto od spektakularnih specijalnih efekata. Mateo Gil
Ali, Otvori oči prevazilazi ovakvu klasifikaciju osim ako ga ne gledamo Fotografija: Hans Burman
kao preteču filmova kao eXistenZ (1999), Matrix (1999), Borilački klub Originalna muzika: Alejandro
Amenábar, Mariano Marín
(1999), Šesto čulo (1999) Memento (2000) i Malholand Dr. (2001) -
Uloge: Eduardo Noriega,
mračnih filmova koji su konstruisani kao paranoične zagonetke, ljuske Penélope Cruz, Chete Lera,
u slojevima, koji predstavljaju identitet kao performans ili virtuelni Fele Martínez, Najwa Nimri,
doživljaj. Gérard Barray, Jorge de Juan,
Film počinje kada narcisoidni Cesar (Noriega) šutne svoju ljubavnicu Miguel Palenzuela, Pedro Miguel
Martínez, Ion Gabella, Joserra
za jednu noć, sreće svoju „devojku iz snova“ Sophiu (Cruz) i izdaje svog
Cadiñanos, Tristán Ulloa, Pepe
najboljeg prijatelja, noć pre nego što se probudi, posle automobilske Navarro, Jaro, Walter Prieto.
nesreće koja ga je užasno unakazila, u psihijatrijskom zatvoru, optužen Berlinski Filmski Festival
za ubistvo. Tamo, u nečemu što izgleda neko vreme kao realnost, on Alejandro Amenábar (C.I.C.A.E.
projektuje sadašnjost i budućnost iz ostatka svog prethodnog života i Nagrada—Panoramapočasna
nagrada za režiju).
ranije gledanih filmova. Slamajući se, on više ne može da razlikuje život
od sna, sve do lavirintske serije preokreta i otkrića koji vodi do zaključka
u kome „realnost“ svega što je nestalo ranije ne bude podrivena. LB
FESTEN (1998) Danska (DR, Nimbus Film, SVT

PROSLAVA Drama) 105m Color
Jezik: Danski / Nemački /
Kada sve razmotrimo, „Dogma 95“- danski filmski manifest koji poziva Engleski
na snimanje na lokacijama, iz ruke, sa direktnim snimanjem zvuka Režija: Thomas Vinterberg
i izbegavanjem specijalnih efekata - ima više značaja kao veoma Produkcija: Birgitte Hald
uspešna reklama, nego što je bio ideoliški proboj, sudeći naročito po Scenario: Thomas Vinterberg,
prva dva filma koji su nastali prema njegovim osnovnim pravilima, Thomas Vinterberg, Mogens
Lars von Trierovom Idioti (1988) i Thomas Vinterbergovom Proslava. Rukov
Oba filma su, naime, očigledni činovi pobune i smelosti, koji su Fotografija: Anthony Dod Mantle
bukvalno definisani njihovim srednjoklasnim pretpostavkama, i uporne Originalna muzika: Lars Bo
apolitičnosti. Vinterbergov rad, koji je još konvencionalniji po inspiraciji Jensen
od Von Trierovog - setite se Ibsena, Strindberga, Bergmana - zaista je Uloge: Ulrich Thomsen, Henning
Moritzen, Thomas Bo Larsen,
eksplozivan i moćno izveden.
Paprika Steen, Birthe Neumann,
Snimljen najmanjom i najvećom digitalnom kamerom koja je tada Trine Dyrholm, Helle Dolleris,
bila dostupna, Proslava prikazuje hroniku gorkih i nasilnih porodičnih Therese Glahn, Klaus Bondam,
sukoba koji se odvijaju u seoskoj palati gde se posmatra proslava Bjarne Henriksen, Gbatokai
šezdesetog patrijarhovog rođendana, malo posle samoubistva sestre Dakinah, Lasse Lunderskov, Lars
Brygmann, Lene Laub Oksen,
bliznakinje najstarijeg sina. Ekstremni oblici agresivnog ponašanja Linda Laursen
koji izbijaju od samog početka i Vitenbergov složeni stil isprekidanih Filmski Festival u Kanu: Thomas
scena prikrivaju činjenicu da je ovo u suštini veoma dobro napisana, Vinterberg (nagrada žirija),
odglumljena i režirana psihološka drama, pre nego revolucionarni zajedno sa
eksperiment. Ali, čista dramska moć izvučena iz postepenog skidanja La Classe de neige, nominacija
(Zlatna Palma)
velova sa porodičnih tajni na kraju opravdano osvaja gledaoce. JRos
873
SAD (Amblin, DreamWorks, Mark SAVING PRIVATE RYAN (1998)
Gordon, Mutual, Paramount)
170m Technicolor
SPAŠAVANJE REDOVA RAJANA
Jezik: Češki / Engleski / Francuski Još od svojih prvih radova Steven Spielberg je pokazao svoj skoro nat-
/ Nemački prirodni dar za pravljenje filmova, a naročito za mahinacije vezane za
Režija: Steven Spielberg suspens i specijalne efekte, veštine na koje je publika odgovorila dola-
Produkcija: Ian Bryce, Mark scima u velikim masama. Ali masivni uspeh ranijih filmova kao Ajkula
Gordon, Gary Levinsohn, Steven (1975) i Bliski susreti treće vrste (1977) - koji je pomogao učvršćivanju
Spielberg
blockbusterskog mentaliteta modernog Holivuda - na neki način šteti
Scenario: Robert Rodat
Spilbergovoj reputaciji. Žudeći za poštovanjem, on je znao da će njegovi
Fotografija: Janusz Kaminski
filmovi uvek biti odbacivani kao popularna zabava i vežbe tehnike.
Originalna muzika: John Williams
Spielberg je bez sumnje pokušao da proširi svoje okvire zrelim
Uloge: Tom Hanks, Edward Burns,
eksperimentima kao Boja purpura (1985) i Carstvo sunca (1987), ali tek
Tom Sizemore, Matt Damon,
Jeremy Davies, Adam Goldberg, sa potresnim filmom o holokaustu Šindlerova lista (1993) je napravio
Barry Pepper, Giovanni Ribisi, Vin film koji je zadovoljio i publiku i kritičare. Od tada, sa izuzetkom dva
Diesel, Ted Danson, Max Martini, zabavna uzbudljiva filma, Park iz doba Jure I i II (1993, 1997), Spilberg
Dylan Bruno, Joerg Stadler, Paul je ostao u više-manje ozbiljnim vodama.
Giamatti, Dennis Farina
Spašavanje redova Rajana je predstavio novosti u rediteljevom
Oskar: Steven Spielberg (režija),
Janusz Kaminski (fotografija), vokabularu - sirov, nasilni intenzitet. Spielberg se i ranije bavio nasiljem,
Gary Rydstrom, Richard Hymns naravno, ali uglavnom je to bilo ili nalik na crtani film ili pažljivo ublaženo
(specijalni zvučni efekti), Michael (i onda iskorišćeno) kao dramski udar koji naglašava momente
Kahn (montaža), Gary Rydstrom, maksimalnog užasa. Uvodna scena bitke u Spašavanju redova Rajana,
Gary Summers, Andy Nelson, Ron
Judkins (zvuk)
međutim, je apsolutno neumoljiva. Samo što su američki brodovi pristali
na plaže Normandije, mlade ljude počinje da kosi neprestana paljba
Nominacije za Oskara: Steven
Spielberg, Ian Bryce, Mark iz mitraljeza, dok meci buše njihove beskorisne šlemove uz odvratni
Gordon, Gary Levinsohn (najbolji zvuk „ping“. A stvar se ne zaustavlja na tome. Vojnici su raznošeni u
film), Robert Rodat (scenario), paramparčad. Delovi tela lete kroz vazduh i prekrivaju zemlju. More
Tom Hanks (glavna muška uloga), postaje nežno krvavo crveno. Kamera juriša divlje, izbeljena filmska
Thomas E. Sanders, Lisa Dean
(umetnički direktor), Lois Burwell, traka daje boju smrti. „Novi“ Spielberg nema milosti.
Conor O’Sullivan, Daniel C. Mora se priznati da stari Spielberg ne može uvek odoleti, a da ne
Striepeke (šminka), John Williams upadne u neskrivenu sentimentalnost. Par klimavih podupirača nalazi
(muzika) se na početku i na kraju filma sa čisto manipulativnim tonovima, a
Spielberg ohrabruje svog omiljenog kompozitora Johna Williamsa da
potone u svoje najgore tendencije za poigravanje sa srceparajućim
emocijama. Još neugodnije je da Spielberg iste tehnike kojima
prikazuje ratne užase u uvodnoj sceni koristi i kasnije da
pokrene tradicionalniji sukob dobra i zla na kraju.
Ali, poznata dobar/loš dihotomija zapravo izvrće antiratnu
poruku u nešto zahtevnije. Rat je pakao, ističe Spielberg, osim
kada pobeđuješ, jer pobeda je ono što na kraju daje za pravo
da se diktiraju pravila moralnosti. Spašavanje redova Rajana
sadrži sasvim dovoljno tame u magli rata da spreči optužbe
kako podržava slepi patriotizam. Gledajući na hiljade grobova,
vojnik pita svoju ženu: „Jesam li ja bio dobar čovek?“ To je
dvosmisleniji način da se pita ne samo „Da li je bilo vredno
ovoga?“ nego i „Da li je bilo opravdano?“. Ovo su pitanja koja
bez sumnje obuzimaju one koji su ostali na nogama kada je
ubijanje prestalo, dok posmatraju smrt i razaranje oko sebe
izazvanih čak i zbog najplemenitijih ciljeva. JKl
874
SAD (CFP, Lions Gate, Muse) BUFFALO 66 (1998)
110m Color
BAFALO 66
Režija: Vincent Gallo
Produkcija: Chris Hanley Glumac Vincent Gallo (Sahrana) napisao je, režirao i glumio u ovoj
Scenario: Vincent Gallo, nezavisnoj komičnoj drami, koju je on opisao kao svoje remek-delo -
Alison Bagnall možda arogantna izjava, ali nije daleko od istine. On igra Billya, ljigavog
Fotografija: Lance Acord bivšeg robijaša koji kidnapuje ratobornu devojku (Christina Ricci u uskoj
Originalna muzika: Vincent Gallo suknji i bajkovitim papučama) i natera je da se pretvara da je njegova
Uloge: Vincent Gallo, Christina ljubljena ženica dok su u poseti njegovim opičenim roditeljima (Anjelica
Ricci, Ben Gazzara, Mickey Huston i Ben Gazzara), koji nemaju pojma da je on bio u zatvoru. Billy im
Rourke, Rosanna Arquette, je rekao da je bio odsutan jer je radio kao tajni agent za vladu.
Jan-Michael Vincent, Anjelica
Huston, Kevin Pollak, Alex Karras,
Divno uvrnuta, ova niskobudžetna bizarna romansa pruža
John Sansone, Manny Fried, odgovarajuće ekscentrične izvedbe, od četri glavna lika do pojavljivanja
John Rummel, Bob Wahl, Penny Mickeya Rourkea, Jan-Michaela Vincenta i Rosanne Arquette. Galo, u
Wolfgang, Anthony Mydcarz međuvremenu, vrhunski obavlja više zadataka (čak je napisao i muziku
za film i iskoristio kuću svojih roditelja u Bafalu kao glavnu lokaciju),
isporučujući ironični pogled na odnose i deziluzionizam kroz različite
vizuelne stilove i slike. JB
SAD (American Empirical, RUSHMORE (1998)

Touchstone) 93m Color
RAŠMOR
Režija: Wes Anderson
Produkcija: Barry Mendel, Kada su reditelj Wes Anderson i njegov koscenarista Owen Wilson
Paul Schiff izgradili novu nišu svojim filmom Bottle Rocket, on je samostalno oživeo
Scenario: Wes Anderson, u to vreme iscrpljeno područje niskobudžetnih nezavisnih američkih
Owen Wilson komedija. Njihov drugi ulazak u ovaj žanr, divno mizerni Rushmore, baca
Fotografija: Robert D. Yeoman još jedan pogled na gubitnike i čudake koje toliko obožavaju.
Originalna muzika: Mark Max Fischer (Jason Schwartzman, sin Talie Shire i nećak Francesa
Mothersbaugh Forda Coppole) je cvikeraš, intelektualni štreber. Kao stipendista na
Uloge: Jason Schwartzman, Bill Rushmore akademiji, on je krajnje nepopularan. Skoro na granici
Murray, Olivia Williams, Seymour
Cassel, Brian Cox, Mason
napuštanja akademije, on uspeva da bude predsednik bukvalno
Gamble, Sara Tanaka, Stephen svake vannastavne aktivnosti koja postoji u kampusu. Proklet svojim
McCole, Connie Nielsen, Luke socijalnim sposobnostima, on se bez obzira zaljubljuje u lepu nastavnicu
Wilson, Dipak Pallana, Andrew (Olivia Williams) i nalazi mentora u bogatom ali depresivnom Hermanu
Wilson, Marietta Marich, Ronnie
J. Blumeu (Bill Murray). Ova spora komedija, nalik na „screwball“
McCawley, Keith McCawley
komedije, je jedan od najboljih Murrayevih dramskih trenutaka, koji mu
dozvoljava da bude bar dubok, povređen i zabavan u isto vreme. A izbor
muzike, koji je uglavnom sastavljen od songova iz 60-ih, daje ovom
filmu osećaj da smo negde drugde u odnosu na očigledno savremeno
okruženje. KK
876
LOLA RENNT (1998) Nemačka (Bavaria Film, Nemački
TRČI LOLA TRČI Independents, WDR, X-Filme,
arte) 81m Color
Vizuelno inventivan, kinetički uzbudljiv film, Tom Tykwerov Trči Lola trči Jezik: Nemački
je vežba u iznenađivanju od same uvodne špice u kojoj se scena gužve Režija: Tom Tykwer
pretvara u kadar iz vazduha, u kome okupljeni ljudi izgovaraju naziv Produkcija: Stefan Arndt
filma. Scenario: Tom Tykwer
Sam zaplet je jednostavan – mlada, šokantno crvenokosa Lola Fotografija: Frank Griebe
(Franke Potente) dobija poziv od svog dečka Mannija (Moritz Bleibtreu). Originalna muzika: Reinhold Heil,
Manni joj objašnjava da je trebalo da isporuči 100 000 DM gangsterima, Johnny Klimek, Franka Potente,
ali je ostavio torbu sa plenom u metrou. Ima 20 minuta da pronađe Tom Tykwer
torbu dok ga loši momci nisu ubili, tako da je njegov plan da opljačka Uloge: Franka Potente, Moritz
Bleibtreu, Herbert Knaup, Nina
banku - Lola treba da nađe lovu na neki drugi način i film prati njenu
Petri, Armin Rohde, Joachim
brzu avanturu da bi spasila Mannija, dok minuti otkucavaju. Król, Ludger Pistor, Suzanne von
Ono što je inventivno i drugačije je način na koji mladi nemački Borsody, Sebastian Schipper,
reditelj Tykwer prikazuje Lolinu misiju. Njena 20-minutna priča je Julia Lindig, Lars Rudolph,
ispričana tri puta, svaki put na blago drugačji način koji se zaršava Andreas Petri, Klaus Müller, Utz
Krause, Beate Finckh
na tri različita načina. Reditelj koristi animaciju, trikove kamere, kolor
Filmski Festival u Veneciji: Tom
i crno-beli film, efekte muzičkog spota i trenutno ponavljanje snimka Tykwer nominacija (Zlatni Lav)
da ispriča svaku avanturu dok Lola trči, Manni trči, a film postaje trka
sa ljudskim preprekama koje oboje treba da pažljivo izmanevrišu da bi
preživeli.
Fraka Potente, koja će kasnije igrati sa Matt Damonom u holivudskom
blockbusteru Bornov identitet (2002), obezbeđuje upečatljiv kinematički
prizor dok trči različitim ulicama i avenijama filma, sa razmahanim
rukama i crvenom kosom koja vijori. Ali, isto tako pruža i tople dublje
izvedbe u scenama kao što je ona
između Lole i njenog bogatog oca
(Herbert Knaup), koga posećuje
da mu traži novac i otkriva da on
planira da ostavi nju i majku da bi
se oženio ljubavnicom.
Interesantan, neuobičajen
filmski eksperiment koji poseduje
humor, zapanjujuću uzbudljivost i
sjajnu energiju, spakovane u film
MTV generacije uz pomoć svežeg
talenta njegovog scenariste i
reditelja. JB
877
SAD (Good Machine, Killer) 134m HAPPINESS (1998)
Color
SREĆA
Jezik: Engleski / Ruski
Režija: Todd Solondz Retko koji reditelj može probuditi toliko različitih emocionalnih reakcija
Produkcija: Ted Hope, - smeha, saosećanja, da navedemo samo neka - kod svoje publike kao
Christine Vachon što je to uradio savremeni američki nezavisni autor Todd Solondz svojim
Scenario: Todd Solondz filmom Sreća. Ne postoji način da se koncizno prepričaju dešavanja
Fotografija: Maryse Alberti u ovom filmu koji uključuje prvoklasnu podelu, uključujući odvažne
Originalna muzika: Robbie izvedbe Dylana Bakera, Philipa Seymoura Hoffmana, Bena Gazzara,
Kondor Lare Flynn Boyle, Camryn Manheim i Jina Lovitza. Dovoljno je reći da
Uloge: Jane Adams, Jon Lovitz, Sreća govori o vezama - koje su sve bolno nesavršene - i da nas vodi na
Philip Seymour Hoffman, Dylan teritoriju na koju se retko koji reditelj usuđuje (ili želi) da ode. Jedna od
Baker, Lara Flynn Boyle, Justin
Elvin, Cynthia Stevenson, Lila
najnezaboravnijih scena u filmu prikazuje oca kako odgovara, krajnje
Glantzman-Leib, Gerry Becker, iskreno i direktno, na pitanja koja mu njegov sin postavlja o svojim
Rufus Read, Louise Lasser, Ben činovima pederastije.
Gazzara, Camryn Manheim, Sreća se verovatno najbolje opisuje kao osuda moderne američke
Arthur J. Nascarella, Molly
porodice i života u predgrađu (onog na platnu i onog izvan njega),
Shannon
koja sugeriše da perverzija vreba iza svakog ćoška i unutar zidova
Filmski Festival u Kanu: Todd
Solondz (FIPRESCI nagrada— svake porodice. Solondz, koji se razvija u postmodernog Woodya Allena,
paralne sekcije) preuzeo je ovu možda preteranu ideju kao svoj kinematografski kredo.
On uspeva, delimično, jer odbija da dozvoli svojim nesavršenim likovima
da se razviju u domenu jednodimenzionalnosti. MO
SAD (Harvest, Plantain, Protozoa, PI (1998)

Truth and Soul) 84m BW
PI
Režija: Darren Aronofsky
Produkcija: Eric Watson Eksplozivni prvenac scenariste/reditelja Darrena Aronofskog doživljava
Scenario: Darren Aronofsky, se kao David Linchov Glava za brisanje, koga je preradio cajberpank
Sean Gullette, Eric Watson autor William Gibson. Sean Gullette igra matematičkog genija koga
Fotografija: Matthew Libatique opsedaju užasne glavobolje i potraga za numeričkom serijom koja
Originalna muzika: Clint Mansell povezuje sve u životu, od berze do Biblije. Posle proboja, koji ga
Uloge: Sean Gullette, Mark košta kompjutera koji je sam napravio, njemu prilaze brojni pripadnici
Margolis, Ben Shenkman, Pamela radikalnih kabalističkih sekti, kao i naoružane tabadžije sa Wall
Hart, Stephen Pearlman, Samia Streeta, koji su u potrazi za misterioznim brojevima u njegovoj glavi.
Shoaib, Ajay Naidu, Kristyn Mae-
Anne Lao, Espher Lao Nieves,
Gulletteu se glavobolje pogoršavaju, a njegova potraga popstaje sve
Joanne Gordon, Lauren Fox, više izluđujuća. Ali šta uopšte znači taj numerički kod i zašto je toliko
Stanley Herman, Clint Mansell, ljudi zainteresovano za njega?
Tom Tumminello, Ari Handel Upečatljivo snimljen u visokokontrastiranoj crno-beloj tehnici, sa
različitim neviđenim i intuitivnim snimateljskim tehnikama, Pi evocira
paranoju jednog Poa i Kafke unutar zamagljenih okvira SF-a. Aronofsky
pušta da mnoga pitanja vise sve do kraja filma, a držanje publike u
neznanju samo je još jedan način da pojača haotičnu, stimulišuću,
često veličanstvenu atmosferu filma. Njegova sposobnost da uhvati
groznicu i konfuziju jurnjave za vremenskom linijom koja vodi ka
beskonačnosti, samo da bi se zakucao u ćorsokak, tvori impresivni i
povremeno uznemiravajući materijal. JKl
878
THERE’S SOMETHING ABOUT MARY SAD (Fox) 119m Color
(1998) Režija: Bobby Farrelly, Peter
Farrelly
SVI SU LUDI ZA MERI Produkcija: Frank Beddor,
Uprkos svim ranijim sumnjama koje sam možda imao vezano za Bobbya Michael Steinberg, Bradley
Thomas, Charles B. Wessler
i Petera Farrelly, braće koja stoje iza filma Glupan i tupan (1994) i
Scenario: Ed Decter, John J.
Kingpin (1996), oni me sve više osvajaju, delom i zato što postaju sve Strauss, Peter Farrelly, Bobby
bolji i bolji. Zbog Svi su ludi za Meri sam se često valjao od smeha. Bez Farrelly
obzira na sve njihove uvrnute stavove o političkoj korektnosti, odvratno Fotografija: Mark Irwin
uvredljiva vrsta humora koju stvaraju braća je u suštini prijatna i mada Originalna muzika: Jonathan
ovaj film izgleda donekle sklepano, njegov scenario (Farellijevi, Ed Richman
Decter i John J. Strauss) je sjajno sastavljen. Uloge: Cameron Diaz, Matt Dillon,
Povređeni junak Ted Stroehmann (Ben Stiller) gaji trinaestogodišnju Ben Stiller, Lee Evans, Chris
Elliott, Lin Shaye, Jeffrey Tambor,
opčinjenost junakinjom (Cameron Diaz) koja se preselila u Majami Markie Post, Keith David, W. Earl
ubrzo posle srednje škole na Rod Ajlandu. On unajmljuje sumnjivog Brown, Sarah Silverman, Khandi
detektiva (Matt Dillon) da je pronađe i detektiv se i sam zaljubljuje u nju. Alexander, Marnie Alexenburg,
Neusiljeni osećaj ovog filma za otuđenje donje srednje klase ponekad Danny Murphy, Richard Tyson
je dostojan W.C. Fieldsa, a tu je i nekoliko skoro urnebesnih sekvenci
kao iz najgore moguće vrste scenarija - sastanak za matursko veče,
pas i masturbacija. Takođe mi je jako drag postao Jonathan Richman i
njegov bubnjar, dvojica smotanih muzičara koji se pojavljuju s vremena
na vreme, kao trubaduri u filmu Ket Balu (1965). JRos
RING (1998) Japan (Kadokawa Shoten,

Omega) 96m BW / Color
KRUG Jezik: Japanski
Kada TV reporter Reiko Asakawa (Matsushima), radeći na priči o Režija: Hideo Nakata
urbanim legendama, otkrije da je njena sestričina jedna od žrtava Produkcija: Shinya Kawai,
uklete video kasete ona odlučuje da je pronađe. Dok je gleda, čudne i Takenori Sento, Takashige Ichise
misteriozne slike joj otkrivaju da je prokletstvo istina i zato ona zatraži Scenario: Hiroshi Takahashi, po
pomoć od svog otuđenog bivšeg muža Ryujija Takayamija (Sanada). romanu Ringu Kôji Suzukia
Reditelj Hideo Nakata ostvaruje ravnomerni osećaj rastućeg nemira Fotografija: Junichirô Hayashi
kroz film dok Reiko i Ryuji pokušavaju da odgonetnu misteriju prizora Originalna muzika: Kenji Kawai
sa video kasete. Ono do čega dolaze je tragedija koja se dogodila Uloge: Nanako Matsushima, Miki
Nakatani, Hiroyuki Sanada, Yuko
decenijama ranije, koja uključuje smrt devojke koja ima neobične
Takeuchi, Hitomi Sato, Yoichi
parapsihološke moći. Nakata se oslanja na zvuk i atmosferu da bi Numata, Yutaka Matsushige,
sugerisao prisustvo nesmirenog umrlog koje lebdi nad živima. Katsumi Muramatsu, Rikiya
Krug uspeva da izoluje raspoloženje kasnih 90-ih, sveprisutni osećaj Otaka, Masako, Daisuke Ban,
Kiyoshi Risho, Yuurei Yanagi,
nesigurnosti i anksioznosti vezane za raspad porodice kao osnovne
Yôko Ôshima, Kiriko Shimizu
jedinice društva, sveprisutnost tehnologije u našim životima koja se
preokreće u nedokučive, opasne ciljeve.
Određeni žanr postaje relevantan kada uhvati anksioznosti i
preokupacije celog društva. Krug je oživeo žanr horora za kraj XX veka
i doveo do dva nastavka, do koreanskog rimejka i jednog preteranog ali
uspešnog holivudskog rimejka (Gore Verbinski), a da i ne pominjemo
uticaj koji je imao na gomilu azijskih i, ubrzo, američkih horora. AT
879
Kanada / SAD (Fox 2000, THE THIN RED LINE (1998)
Geisler-Roberdeau, Phoenix)
170m Color
TANKA CRVENA LINIJA
Režija: Terrence Malick Nakon što je napravio vrlo cenjene i uticajne filmove Pustara (1973)
Produkcija: Robert Michael i Dani raja (1978), Terrence Malick je uradio nešto nečuveno za
Geisler, Grant Hill, John prominentnog reditelja. Nestao je bez traga. Glasine su se proširile:
Roberdeau Malick je živeo život kao usamljenik u nekom udaljenom mestu ili je
Scenario: Terrence Malick, po možda stopirao po Teksasu, posmatrajući ptice. Gde god da je nestao,
romanu Jamesa Jonesa
vest o njegovom povratku kasnih 90-ih došla je isto tako iznenada.
Fotografija: John Toll
Pojedinosti Malickovog novog projekta bile su pažljivo čuvane i, u
najboljem slučaju, predstavljale su samo konture, ali dve stvari su bile
Uloge: Sean Penn, Adrien Brody,
James Caviezel, Ben Chaplin,
jasne: to je bila adaptacija James Jonesovog romana o Drugom svetskom
George Clooney, John Cusack, ratu „Tanka crvena linija“ i, kako se govorilo, trebalo je da obuhvati
Woody Harrelson, Elias Koteas, veliku podelu sastavljenu od prominentnih i od novih glumaca.
Jared Leto, Dash Mihok, Tim Posle Spielbergove drame o Drugom svetskom ratu Spašavanje
Blake Nelson, Nick Nolte, John
redova Rajana (1998), Malickov film Tanka crvena linija izgledao je
C. Reilly, Larry Romano, John
Savage. posebno intelektualan. Publika je izlazila sa intuitivnog filma Spašavanje
Nominacije za Oskara: Robert redova Rajana prodrmana do srži, a sa filozofskijeg Tanka crvena linija
Michael Geisler, John Roberdeau, češući se po glavi.
Grant Hill (najbolji film), Terrence Da, nema nikakve sumnje koji film ostavlja snažniji utisak. Tanka
Malick (režija), Terrence Malick
crvena linija okreće se ludilu rata sa izrazito teoretskog, čak teološkog
(scenario), John Toll (fotografija),
Billy Weber, Leslie Jones, Saar gledišta. Rat, izgleda da kaže film, je više od samo sukoba dve grupe
Klein (montaža), Hans Zimmer ljudi. Rat je prikazan u ovom filmu kao uvreda prirodi i samim tim i
(muzika), Andy Nelson, Anna uvreda samom bogu.
Behlmer, Paul Brincat (zvuk) Malickov film uranja u kolektivnu svest trupa dok pokušava da
Berlinski Filmski Festival pomiri krhkost života sa njihovim bezobzirnim ponašanjem. Film hrabro
Terrence Malick (Zlatni Medved),
3rd place (žiri čitalaca Berliner ide od vojnika do vojnika, ulazeći u njihove glave i pojačavajući njihove
Morgenposta), John Toll misli kao deo stalnog internog dijaloga, ali sa druge strane zadržava
osećaj anonimnosti među vojnicima.
Ljudi su vrlo svesni egzotičnog sveta oko njih, a naročito njegove
lepote. Kada film počne, jedan vojnik (Jim Caviezel) dezertira i živi jed-
nostavan i spokojan život u južnopacifičkom ple-
menu, dok njegova idenska egzistencija ne bude
prekinuta. Čak i kad se vojnici provlače kroz šumu,
Malick ne može odoleti da ne okrene svoju kameru
na divljinu oko njh ili da ne uhvati zrak svetlosti
koji se probija kroz lišće visokog drveća. To izgleda
kao da bog i sva njegova stvorenja posmatraju ovu
čudnu vrstu na delu kako uništava sve što je dobro
u svetu i čude se do čega je dovela slobodna volja.
Nekoliko izvedbi se ističu u filmu - Koteas kao
senzitivni kapetan, Nolte kao bezosećajni pukovnik
karijerista, Sean Penn u ulozi ciničnog narednika.
Malick održava eliptičnu naraciju. Tanka crvena
linija nema pravi početak ni kraj i mada je naglašen
dramskim udarima i uzbudljivim scenama bitaka,
oni služe kao prekidi koliko duboke meditacije
toliko i Malickove potrage za smislom života. JKl
880
SAD (Atlas, Coast Ridge, Junger THREE KINGS (1999)
Witt, Village Roadshow, Warner
TRI KRALJA
Jezik: Engleski / Arapski Tri kralja je antiratni film koji je iskoristio ono što su s kraja prošlog
Režija: David O. Russell veka bili vrhunski alati (brza montaža, vrtoglavi pokreti kamere, boje
Produkcija: Paul Junger Witt, koje iskaču iz ekrana) i iskombionovao ih sa staromodnim levičarskim
Edward McDonnell političkim stavovima.
Scenario: John Ridley, Pisac i reditelj David O ’Russel pripoveda o prvom Zalivskom ratu
David O. Russell (1991), koji je gledan iz vizure tri američka vojnika čije neznanje,
Fotografija: Newton Thomas Sigel pohlepa i naivnost polako bivaju prebrisani kako dublje ulaze u političke
Originalna muzika: Carter i kulturne zamke rata. Oni su primorani da svoje neprijatelje sagledaju
Burwell
kao ljudska bića i da demistifikuju svoju državu i svoju vojsku. Tokom
Uloge: George Clooney, Mark
Wahlberg, Ice Cube, Spike
toga publika je izložena verziji Zalivskog rata koju mediji (naročito
Jonze, Cliff Curtis, Nora američki mediji) nikada nisu, niti će prikazati - smrt nedužnih, korupcija
Dunn, Jamie Kennedy, Saïd i poziranje visokih američkih oficira, sklonost „objektivnih“ medija
Taghmaoui, Mykelti Williamson, da izmisle priču. To je surova, čak i komplikovana građa, učinjena
Holt McCallany, Judy Greer,
pristupačnom i neposrednom kroz oštar scenario, neumorno energičan
Christopher Lohr, Jon Sklaroff, Liz
Stauber, Marsha Horan tempo, sjajne prizore i rekvizite i napetu glumu glavnih glumaca
(George Clooney, Mark Wahilberg, Ice Cube). Film koji je samouvereno
žongliranje žanrovima i promenama raspoloženja (delimično je ratna
priča, delimično pljačkaški triler i sasvim antiratna doktrina) mogao se
lagano raspasti, ali on ne svira ni jednu pogrešnu notu. EH
SAD (Ghoulardi, New Line) 188m MAGNOLIA (1999)

Color
MAGNOLIJA
Režija: Paul Thomas Anderson
Produkcija: Paul Thomas „Krećući se kroz život, treba da pokušavamo da činimo dobro“. Pričajući
Anderson, Joanne Sellar razgranatu priču o porodici - izdaji, tajnama, patnjama i razočaranjima
Scenario: Paul Thomas Anderson unutar nje - scenarista i reditelj Paul Thomas Anderson skače napred-
Fotografija: Robert Elswit nazad između ljigavog, mizogenog TV prodavca (Cruise), usamljenog
Originalna muzika: Jon Brion čuda od deteta (Blackman), starijeg, umirućeg mizantropa (Robards)
Uloge: John C. Reilly, Tom Cruise, i njegove trofejne žene (Moore), alkoholisane, drogirane mlade žene
Julianne Moore, Philip Baker Hall, (Walters), popularnog, umirućeg voditelja kviza (Baker Hall) i usamljenog,
Jeremy Blackman, Philip Seymour nespretnog, velikodušnog pandura (Reilly). Različite povezanosti među
Hoffman, William H. Macy, Melora
Walters, Jason Robards, Melinda
ovim ljudima, slučajnosti i obrti sudbine koji ih povezuju su ono što
Dillon, Michael Bowen, Ricky Jay, pokreće ovaj epski strukturisan film.
Felicity Huffman, April Grace, Pat Ispunjen biblijskim referencama i aluzijama, Magnolija ne skriva
Healy da poseže za velikim temama i pitanjima - smisao života, priroda zla,
Nominacije za Oskara: Paul uslovi ljudske povezanosti. Ono što čini da ovaj izuzetno ambiciozni film
Thomas Anderson (scenario), Tom
funkcioniše tako dobro je Andersonova sposobnost da prikaže ove teme
Cruise (sporedna muška uloga),
Aimee Mann (pesma). ostajući fokusiran na sitne pojedinosti izranjavanih unutrašnjih života
Berlinski Filmski Festival svojih likova. Sve vreme Anderson održava nepokolebljivu empatiju sa
Paul Thomas Anderson (Zlatni svojim skrhanim likovima, dajući negativcima čovečnost, istovremeno
Medved), (žiri čitalaca Berliner stajući na stranu žrtava i neshvaćenih. Magnolija kipi od besa i bola,
Morgenposta)
teturajući se sve vreme ka nadi - nečemu nalik na iskupljenje. EH
882
FIGHT CLUB (1999) SAD (Art Linson, Fox 2000,
Regency, Taurus) 139m Color
BORILAČKI KLUB
Režija: David Fincher
„Prvo pravilo borilačkog kluba je da ne govoriš o borilačkom klubu. Drugo Produkcija: Ross Grayson Bell,
pravilo borilačkog kluba je da ne govoriš o borilačkom klubu“. Baziran Ceán Chaffin, Art Linson
na romanu Chucka Palahniuka, David Fincherov film opservira mušku Scenario: Jim Uhls, po romanu
teritoriju u intrigantnoj, besnoj, ali i duhovitoj fantaziji iz 1999. godine. Chucka Palahniuka
Spektakularno popularan Borilački klub je bez sumnje podjednako Fotografija: Jeff Cronenweth
moralno izazovan koliko i vizuelno nezaboravan. Originalna muzika: Dust Brothers
Edward Norton igra blagog naratora Jacka koji, pod pritiskom svog Uloge: Edward Norton, Brad Pitt,
ispraznog kancelarijskog života, odlazi na sastanke 12 Step grupe za Helena Bonham Carter, Meat
Loaf, Zach Grenier, Richmond
podršku, tek da bi nešto osetio. Na jednom od ovih sastanaka, Jack Arquette, David Andrews, George
upoznaje i zaljubljuje se u Marlu (Bonham Carter), a kasnije se sprijatelji Maguire, Eugenie Bondurant,
sa opasno divljim Tylerom Durdenom (Brad Pitt). Tyler ga ubeđuje da mu Christina Cabot, Sydney
se život može poboljšati ako nauči da se bije. Vrlo brzo, njihove sulude Colston, Rachel Singer, Christie
Cronenweth, Tim De Zarn, Ezra
ulične tuče privlače druge muškarce, dajući im svima nešto što je falilo
Buzzington
njihovim običnim životima - neka vrsta prljavog agresivnog dostojanstva
Nominacije za Oskara: Ren
koje se na kraju reorganizuje u virtuelnu terorističku organizaciju. Klyce, Richard Hymns (specijalni
Neverovatnom upotrebom kamere i specijalnim efektima, Borilački zvučni efekti)
klub se odvija neverovatno brzim tempom i vrsta je uzbudljivog,
uznemiravajuće inspirativnog filma koji čini da čak i najčudniji događaji
izgledaju normalni, uključujući i Meat Loafa kao obolelog od kancera sa
ogromnim grudima. Obratite pažnju na veliki obrt na kraju. KK
AUDITION (1999) Japan / Južna Koreja (AFDF,

Creators Company Connection,
AUDICIJA Omega Project) 115m Color
Godinu dana nakon što je film Krug (1998) dokazao bez ikakve sumnje Jezik: Japanski
da je savremeni japanski horor bio snaga za poštovanje u svetskoj Režija: Takashi Miike
kinematografiji, Takaši Miikeov film Audicija razradio je žanr maskirajući Produkcija: Satoshi Fukushima,
svoje prave namere ispod vela melodrame. Zastrašujuća finalna Akemi Suyama
trećina filma, čija je kulminativna tačka u sceni mučenja koja poseduje Scenario: Daisuke Tengan
seksualnu konotaciju, navela je mnoge gledaoce da zaklone oči. Fotografija: Hideo Yamamoto
Shigeharu Aoyama (Ryo Ishibashi), usamljeni, sredovečni vlasnik Originalna muzika: Kôji Endô
filmske produkcijske kuće, zabrinut je oko pronalaženja odgovarajuće Uloge: Ryo Ishibashi, Eihi Shiina,
žene da zameni majku njegovog sina adolescenta, koja je umrla sedam Tetsu Sawaki , Jun Kunimura,
Renji Ishibashi, Miyuki Matsuda,
godina ranije. Sve se promeni kada on organizuje audiciju za glumicu Toshie Negishi, Ren Osugi,
u izmišljenom projektu. Aoyami se odmah dopadne lepa i zagonetna Shigeru Saiki, Ken Mitsuishi,
Asami (Eihi Shiina), koja se u početku pokazuje podjednako odgovorna Yuriko Hirooka, Fumiyo Kohinata,
koliko je i lepa, i on je odmah zaprosi i sledi venčanje u slikovitom Misato Nakamura, Yuuto Arima,
Ayaka Izumi
primorskom kraju. Od tog trenutka nadalje, film drastično menja brzinu
kako se postepeno otkrivaju aspekti uznemirujuće prošlosti Asami.
U šokantnom završetku filma Audicija dominirajuća Asami
opkoračuje privremeno paralizovanog Aoyamu i penetrira u njegovo
telo, kao i u njegove oči, iglama, sve vreme izgovarajući „kiri, kiri, kiri“
(„dublje dublje, dublje“). Nikada tako slatke reči nisu prouzrokovale
toliko bola protagonisti i gledaocima. SJS
883
SAD (Blair Witch, Haxan) 86m THE BLAIR WITCH PROJECT (1999)
BW/Color
PROJEKAT: VEŠTICA IZ BLERA
Režija: Daniel Myrick,
Eduardo Sánchez „U oktobru 1994. tri studenta filmske akademije nestali su u šumama
Produkcija: Robin Cowie, blizu Burkitsvila, u Marilendu, dok su snimali dokumentarac....Godinu
Gregg Hale dana kasnije pronađen je njihov snimak“. Tako počinje Veštica iz Blera,
Scenario: Daniel Myrick, Daniel Myrickov i Eduardo Sanchezov horor „kvazidokumentarac“
Eduardo Sánchez snimljen sa mizernim budžetom, koji je uložio inovativnu marketinšku
Fotografija: Neal Fredericks kampanju i zaradio preko 140 miliona dolara samo u Americi što ga je
Originalna muzika: Tony Cora učinilo najprofitabilnijim nezavisnim filmom svih vremena.
Uloge: Heather Donahue, Joshua Predvođeni ambicioznom rediteljkom Heather, tri pomenuta stu-
Leonard, Michael C. Williams,
Bob Griffin, Jim King, Sandra denta odlaze u Burkitsvil (nekadašnji Bler) u Marilendu da nabave
Sánchez, Ed Swanson, Patricia materijal za dokumentarac koji prave o lokalnoj legendi, takozvanoj
DeCou, Mark Mason, Jackie veštici iz Blera. Postoje glasine da misteriozna figura opseda obližnju
Hallex šumu u Crnim brdima još od 18. veka i da je odgovorna za niz užasnih
Filmski Festival u Kanu: Daniel ubistava. Posle nekoliko sprovedenih intervjua sa nekim od meštana,
Myrick, Eduardo Sánchez
(nagrada inostranog omladinskog trojka odlazi u šumu da prikupi dodatne materijale. Pošto niko od njih
filma) nije iskusni kamper, oni se ubrzo izgube i njihovo veselo raspoloženje
tone u sve eksplozivniju mešavinu straha, okrivljivanja, frustracija i
panike. Da stvari budu gore, zloslutni znaci počinju da se pojavljuju, kao
što su gomile kamenja pažljivo postavljene van njihovog šatora i drvene
figure koje vise sa drveća. Onda Josh nestane bez traga. U užasavajućoj
završnici filma Michael i Heather nabasaju na trošnu kuću. U nadi da će
naći Jeffa oni ulaze, a ono što otkrivaju je pravi košmar. Kroz sočivo nji-
hovog kamkordera, mi vidimo ono što Header vidi: prvo tamu i ruševine i
otiske dečjih ruku na zidovima, a onda nakon što se neko ili nešto ones-
vesti, samo prazan plafon što traje sve dok traka ne dođe do kraja.
Uprkos kritikama upućenim na povremeno spor tempo filma i
oslanjanje na mučnu upotrebu kamere iz ruke, ovaj film sasvim uspeva
u svojoj upotrebi dokumentarne tehnike za izazivanje straha kod
publike. Ova produkcija Myricka i Sancheza je postala deo legende:
glumci ne samo da su bili odgovorni za snimanje filma sve vreme (tokom
osam dana i noći snimanja) nego su morali i da nose svoju opremu
i da improvizuju skoro sve od svojih dijaloga. Nekoliko puta dnevno,
reditelji bi napisali beleške svakom od glumaca i zapečatili
ih samo za njihove oči. Postižući tako visok stepen realizma,
Myrick i Sanchez otišli su korak dalje od ranijih horora sa
aspiracijama prema kvazidokumentarizmu, kao što su
Wes Cravenov Poslednja kuća levo (1972) i Tobe Hopperov
Teksaški masakr motornom testerom (1974).
Koristeći se nekim od naših najbazičnijih strahova - od
mraka, od nepoznatog, od čudnih zvukova - Projekat: Veštica
iz Blera uspeva da izazove snažne emocionalne reakcije.
Neki od najužasnijih momenata dolazi u trenutku kada je
sve što možemo da vidimo ili zatamnjen ili prazan ekran i
ono što naša mašta zamišlja je mnogo strašnije od bilo čega
što bi specijalni efekti ili obilna šminka mogli proizvesti. Služi
na čast uključenima u ovaj film što su bili svesni ove često
ignorisane činjenice. SJS
TODO SOBRE MI MADRE (1999) Španija / Francuska (El Deseo,
SVE O MOJOJ MAJCI France 2, Renn, Vía Digital) 101m
Eastmancolor
Pedro Almodovarov film iz 1999. počinje prikazom lepog mladića Jezik: Španski / Katalonski /
Estebana (Eloy Azarin) koji je veoma privržen svojoj neudatoj majci Engleski
Manueli (Cecilia Roth) i na kratko izgleda kao da ćemo gledati blago Režija: Pedro Almodóvar
prikriveni gej autobiografski film. Na neki način i gledamo, jer iako je Produkcija: Agustín Almodóvar,
Esteban ubijen na svoj sedamnaesti rođendan, a fokus se prebacuje na Michel Ruben
Manuelu, Sve o mojoj majci, kao i svi Almodovarovi filmovi, konstruiše Scenario: Pedro Almodóvar
ženstvenost kroz bezobzirni, posvećeni pogled pedera koji je odrastao Fotografija: Affonso Beato
okružen neodoljivim ženama na ivici nervnog sloma. Sluđena bolom, Originalna muzika: Alberto
Iglesias
Manuela putuje u Barselonu i nađe se u ulozi supervizora grupi
Uloge: Cecilia Roth, Marisa
koju čine: trudna sveštenica sa AIDS-om (Penelope Cruiz), izanđala
Paredes, Candela Peña, Antonia
prostitutka koja je promenila pol (Antonia San Juan), koja teatralizuje San Juan, Penélope Cruz, Rosa
svaki svoj trenutak, i glumica lezbejka (sjajna Marisa Peredes) koja igra María Sardà, Fernando Fernán
Blanche Dubois na više od jednog načina. Zaplet, detaljno strukturisan Gómez, Fernando Guillén, Toni
Cantó, Eloy Azorín, Carlos Lozano,
i sa više značenjskih slojeva, je izgovor da se okupi grupa žena sa
Manuel Morón, José Luis Torrijo,
dubokim glasovima (sa ili bez vlastitih grudi) i da pričaju bezobrazluke, Juan José Otegui, Carmen
piju, plaču i podržavaju jedna drugu. Balagué
Kada neka žena u Almodovarovom filmu plače, to poprima oblik Oskar: Španija (najbolji film na
dahćućeg, glasnog, aristokratskog hepeninga. Ipak, u njegovom stilu stranom jeziku)
dvorske lude, Almodovar je društveni pomiritelj sa najviše entuzijazma. Filmski Festival u Kanu: Pedro
Sveštenica može posrnuti, kurva se može uzdići i iako obe mogu kukati Almodóvar (režija), (nagrada
na sudbnu, iz njihove patnje izostaje ogorčenost i bes. Čak je i struktura (Zlatna Palma)
boja izjednačavajuća, a đubre ima neku svoju lepotu. Automobili sa
mušterijama, koje traže kurve tokom noći ispod mosta u Barseloni,
okupani su istom ljupkom mesečinom kao i reflektorima osvetljene
stare zgrade.
Pri kraju filma prostitutka stupa na scenu i kada detaljno opiše
troškove svojih hirurških intervencija zapanjenoj malograđanskoj
pozorišnoj publici, počne da ih očarava svojim improvizovanim mislima
o tome šta znači biti stvaran. „Vi ste autentičniji“, kaže ona „što više
ličite na stvari koje ste sanjali“. Za Almodovara, priroda je precenjena,
dok je pretvaranje, sve sa laganjem, zaklon koji nas čini slobodnim da
pokažemo svoje najbolje i najgore strane. Ovaj divno zavodljivi film
sumira humanistički kredo koji pokreće svaki film koji on napravi.
Iako Sve o mojoj majci sadrži podjednako otvorene i urnebesne scene
kao i bilo koji raniji Almodovarov film, on ipak održava mirniji, tužniji
i refleksivniji ton koji je počeo sa filmom iz 1995. Cvet moje tajne i
nastavio se u dražesnom Prčaj sa njom (2003). Kada se film završi,
ova šarmantna veštičja skupina rasipa se u sveže grupacije, osigurane
ne samo Almodovarovom rastegljivom definicijom ženstvenosti nego
i njegovim pomirujućim duhom, koji nas uverava da iako anatomija
ne mora biti sudbina, ljubaznost ženskih stranaca je neuništiva. Sa
bezvrednostima koje dolaze iz većine studija koje su ideja o „ženskim
filmovima“, homoseksualni reditelji, kao što su Almodovar i Todd
Haynes, obezbeđuju možda poslednje utočište za snažne ženske uloge,
kao i za iskrenu melodramu u našem hiper ironičnom dobu. ET
885
Francuska (La Sept-Arte, SM,
BEAU TRAVAIL (1999)
Tanaïs) 92m Color LEP POSAO
Jezik: Francuski
Claire Denis je jedan od najsmelijih, najtalentovanijih reditelja u svetu,
Režija: Claire Denis
a Lep posao je verovatno njeno krunsko delo. Baziran na Herman
Produkcija: Patrick Grandperret
Melvilleovom književnom klasiku „Billy Budd“, film je smešten u suro-
Scenario: Claire Denis, Jean-Pol
Fargeau, po priči Billy Budda, vu unutrašnjost Afrike, gde francuska Legija stranaca, sastavljena od
Sailor Herman Melvillea muškaraca svih rasa i nijansi, prolazi kroz rigoroznu obuku. Sumorna
Fotografija: Agnès Godard pustinja, sa svojim beskrajnim peščanim prostranstvom i oštrim ste-
Originalna muzika: Charles Henri nama ispod pokretnog plavog neba, obezbeđuje fascinantno platno za
de Pierrefeu, Eran Zur Denis, koja hvata rituale muškaraca koji vežbaju, marširaju, tuširaju se
Uloge: Denis Lavant, Michel i povezuje ih pesničkim okom. U njenim pažljivo osmišljenim scenama,
Subor, Grégoire Colin, Richard rutina svakodnevice je pretvorena u graciozne koreografske plesove.
Courcet, Nicolas Duvauchelle,
Adiatou Massudi, Mickael
Ali, kako se ova oda muškosti i muškoj lepoti odvija, ljubomora jednog
Ravovski, Dan Herzberg, podoficira, narednika Galoupa (Denis Lavant), prema jednom od svojih
Giuseppe Molino, Gianfranco potčinjenih, Sntainu (Gregorie Colin), razvija se prema tragičnom kraju.
Poddighe, Marc Veh, Thong Galoup pripoveda priču iz „off-a“. Homoeroticizam vojnog iskustva
Duy Nguyen, Jean-Yves Vivet,
nije ni usiljen niti ga se stidi i zapravo uopšte i ne definiše ovaj film kao
Bernardo Montet, Dimitri
Tsiapkinis primer pederske kinematografije, kako su mnogi i fanovi i omalovažitelji
Berlinski Filmski Festival Claire izjavljivali posle premijere. Interesovanja rediteljke Denis su mnogo
Denis (žiri čitalaca Berliner šira od toga. U kratkim ali snažnim potezima, ona postavlja pitanje
Zeitunga) o odnosima belaca prema crncima, naročito u bivšim evropskim
kolonijama. Veze između polova i rasne politike ostvaruju se u scenama
u kojima muškarci idu u slobodan izlazak u grad i druže se sa lokalnim
ženama. Ali film ostaje sve vreme dvosmislen, nikada ne zauzimajući
određen stav o ovim pitanjima. Ono što je važnije, što rediteljka radi, sa
minimumom dijaloga i sa prevashodmim fokusom na hipnotičke slike
koje ispunjavaju ekran u dugim kadrovima, je beleženje lepote rituala
i ponavljanja - kao i snage kojom monotonija ubija duh, koja je koliko
razlog iza vojnog rituala toliko i cilj sticanja kondicije.
U pogledu lepote, Beau
travail isplaćuje se svakim
svojim frejmom, bez obzira da li
je u pitanju prizor muškaraca u
formaciji koji rade vežbe ili srećna
slučajnost kada Denis hvata zrak
sunca koji se odbio od prozor
voza u pokretu ili osramoćeni
oficir koji igra ispod disko kugle
u diskoteci na kraju filma. Denis
prenosi svoje priče kroz slike pre
nego dijaloge i zaplet, sa darom
za boju, osvetljenje i kompoziciju
koji je neprevaziđen. EH
886
BEING JOHN MALKOVICH (1999) SAD (Gramercy, Propaganda,
Single Cell) 112m Technicolor
BITI DŽON MALKOVIČ
Režija: Spike Jonze
Priznati video reditelj Spike Jonze (u čije prethodne radove spadaju Produkcija: Steve Golin, Vincent
i spotovi za Fatboy Slimovu stvar „Weapon Of Choice“ i „Sabotage“ Landay, Sandy Stern, Michael
Beastie Boysa), koji je postao filmski reditelj, pretvara jedan od Stipe
najčudnijih koncepata za film (kako ga je napisao Charlie Kaufman) u Scenario: Charlie Kaufman
jedan od najinventivnijih holivudskih filmova u novijoj istoriji. Fotografija: Lance Acord
Craig Schwartz (John Cusack) je razbarušeni lutkar koji jedva Originalna muzika: Carter
sastavlja kraj sa krajem radeći svoje mračne, ulične lutkarske Burwell
predstave. Njegova odrpana žena Lotte (Cameron Diaz) troši ono malo Uloge: John Cusack, Cameron
Diaz, Ned Bellamy, Eric Weinstein,
para što imaju na uzgajanje gomile životinja koje su se naselile u njihov Madison Lanc, Octavia Spencer,
mali stan. Da bi zaradio dodatni novac, Craig nalazi posao kao arhivar Mary Kay Place, Orson Bean,
u čudnom preduzeću koje je smešteno na 7 ½ spratu velike poslovne Catherine Keener, K.K. Dodds,
zgrade na Menhetnu. Legenda o tome kako jedna kompanija može da Reginald C. Hayes, Byrne Piven,
Judith Wetzell, John Malkovich,
postoji između 7. i 8. sprata bi se mogla smestiti u poseban film, ali ono
Kevin Carroll
što Craig otkriva, sakriveno iza ormara sa dokumentima, zapravo je ono
Nominacije za Oskara: Spike
što pokreće bizarne događaje u filmu. Jer iza ormara su vrata i kada Jonze (režija), Charlie Kaufman
Craig upuzi kroz njih, otkriva da je to u stvari neka vrsta metafizičkog (scenario), Catherine Keener
portala koji ga izbacuje u mozak glumca Johna Malkovicha (koji igra (sporedna ženska uloga)
sam sebe ovde). Tu Craig doživljava stvari koje Malkovich radi samo 15
minuta pre nego što bude naglo izbačen kraj puta za Nju Džersi.
Kaufman pametno plete intrigantni zaplet oko ove izuzetne ideje,
koji počinje kada Craig pusti prijateljicu iz kancelarije Maxine (Catherine
Keener) da se upozna sa njegovim otkrićem i ona ga ubedi da počnu
da naplaćuju ljudima da sami isprobaju ovo uvrnuto iskustvo. Spike
Jonze je impresivan u svom pričanju ove inteligentne, subverzivne i crno
komične priče, a okupio je i podelu (naročito Cusack i Diaz) koja divno
prenosi njegovu šašavu viziju na ekran. Naravno Biti Džon Malkovič ne bi
funkcionisao u opšte da nije naslovnog glumca, koji brilijantno parodira
svoj javni imidž, naročito u divnoj sceni u kojoj sam oprobava portal i
završava u sopstvenom bizarnom svetu, jedući večeru u restoranu koji
je pun Malkovicha. Čudesno moderan, krajnje neverovatan. JB
887
SAD (DreamWorks SKG, Jinks/ AMERICAN BEAUTY (1999)
Cohen) 122m Color AMERIČKA LEPOTA
Režija: Sam Mendes
Ako je Blue Velvet provirio iza zavesa savremenog predgrađa 1986.
Produkcija: Bruce Cohen,
Dan Jinks godine, 13 godina kasnije Američka lepota potpuno ih je razmakla
Scenario: Alan Ball sa prozora i pružila nam uznemiravajući potpun pogled na ono što se
Fotografija: Conrad L. Hall dešava unutra.
Originalna muzika: Thomas „Ovo je moj komšiluk, ovo je moja ulica, ovo je moj život“, kaže Lester
Newman Burnham (Kevin Spacey) u „off-u“ dok se kamera kreće preko njegovog
Uloge: Kevin Spacey, Annette grada pre nego što dospe do njegove kuće i početka filma. „Imam 42
Bening, Thora Birch, Wes Bentley, godine. Za manje od godinu dana biću mrtav. Naravno to još uvek ne
Mena Suvari, Peter Gallagher, znam. Na neki način, ja sam već mrtav“. Kao Joe Willis (William Holden),
Allison Janney, Chris Cooper,
Scott Bakula, Sam Robards, u filmu Sunset Boullevard, Lester i publika znaju njegovu sudbinu od
Barry Del Sherman, početka, ali mi shvatamo da je to samo jedan mali deo priče.
Ara Celi, John Cho, Fort Atkinson, Američka lepota je mračna, sumorna komedija o tome kakav je
Sue Casey stvarni život onih ljudi koji navodno žive američki san - ljudi kojima
Oskar: Bruce Cohen, Dan Jinks ne nedostaje ništa materijalno, ali koji su nesrećni, neispunjeni i
(najbolji film), Sam Mendes
(režija), Alan Ball (scenario), Kevin nezadovoljni. Ovo je naravno uglavnom Lesterova priča, a sa Spaceyem
Spacey (glavna muška uloga), u ulozi to je krajnje fascinantna priča. To je, na površini, priča o krizi
Conrad L. Hall (fotografija) srednjeg doba jednog čoveka, koji pokušava da ponovo otkrije slobodu
Nominacije za Oskara: Annette koju je izgubio suočen sa materijalnom i roditeljskom odgovornošću.
Bening (glavna ženska uloga), Primoran da se pridruži ženi na školskoj košarkaškoj utakmici da
Tariq Anwar (montaža), Thomas
Newman (muzika)
bi gledali nastup njihove ćerke, vođe navijačica, on se oduševljava
nimfetom Angelom (M.Suvari). Uskoro ima erotske vizije o njoj (od
kojih je najnezaboravnija ona u kojoj je ona gola u kadi, ali prekrivena
laticama crvene ruže), koje vode do potpune promene njegovog života u
nadi da će uspeti da je zavede. JB
THE MATRIX (1999)
MATRIKS
Matriks, naučnofantastični blockbuster koji uspeva da na efektan način
spoji pop-filozofske teme sa vešto koreografisanim akcionim scenama
i sjajnim specijalnim efektima, zamišljen je, napisan i režiran od strane
čikaške braće Andyja i Larryja Wachlowski. Kao bivši crtači stripova,
oni su skoro sve moguće ubacili u ovu filmsku smesu, uključujući
Čarobnjaka iz Oza i Divlju hordu, Alisu u zemlji čuda i Tešku metu,
Uspavanu lepoticu i Bibliju.
Keanu Reevs igra odgovornog činovnika koji uzima drugi identitet
tokom noći, kao haker zvani Neo. Njegov kartezijanski skepticizam koji
se tiče prave prirode realnosti potvrđuje se kada ga prelepa, misterioz-
na žena Trinity (Carrie-Anne Moss) upozna sa legendarnim zen hakerom
Morpheusom (Laurence Fishburne). Prihvativši Morpheusov poziv da
preduzme tehno-narkotički put koji otvara svest, Neo otkriva da svet u
kome je prethodno „postojao“ nije ništa drugo do kompjuterski generi-
sana virtuelna realnost, koju kontrolišu mašine koje poseduju veliku
veštačku inteligenciju i koje je čovečanstvo izumelo pre mnogo godina.
Izgleda kao da mašine, koje zahtevaju beskrajnu električnu energiju
da bi opstale, održavaju kompletnu ljudsku populaciju - osim grupice
pobunjenika i jednog podzemnog grada - u stanju stalne halucinacije.
Ležeći nesvesni u automatizovanim inkubatorima, ljudi su obmanjivani
verom da u stvari vode i žive produktivan život, dok u stvarnosti vampir-
ski kompjuteri usisavaju njihovu dragocenu magičnu moć. Morpheus je SAD (Groucho II, Silver, Village
siguran da je Neo Mesija, koji će se prema legendi pojaviti jednoga dana Roadshow)136m Technicolor
da spase ljudsku vrstu od večnog ropstva. Iako je u početku razuveren Režija: Andy Wachowski,
od strane domaće proročnice (Gloria Foster), Neo uspeva da prikupi Larry Wachowski
unutrašnju snagu neophodnu da pobedi stršljenoliki odbrambeni odred Produkcija: Joel Silver
veštačke inteligencije, uz pomoć borilačkih veština u stilu Johna Wooa, Scenario: Andy Wachowski,
Larry Wachowski
usporenih oružanih obračuna u stilu Sama Packinpaha i ponavljanih
Fotografija: Bill Pope
samopotvrđivanja.
Originalna muzika: Paul Barker,
Ono što ovaj film izdvaja od ostalih SF filmova o virtuelnoj realnosti
Don Davis
jesu epske pretenzije, apokaliptični prizvuci i vizuelnost od koje zastaje
Uloge: Keanu Reeves, Laurence
dah. „Bullettime“ tehnologija super usporena fotografija, akrobacije uz Fishburne, Carrie-Anne Moss,
pomoć žica i koreografisane scene kunf fu borbi, koje je radio Woo-Ping Hugo Weaving, Gloria Foster, Joe
Yuen (Prva od legendi, Crna Maska), sve je to poslužilo da se u značajnoj Pantoliano, Marcus Chong, Julian
meri podignu standardi visokobudžetnih holivudskih akcionih sekvenci. Arahanga, Matt Doran, Belinda
McClory, Anthony Ray Parker,
Kako je jedan kritičar napisao: „Zaista je okrutno da se na sto stave Paul Goddard, Robert Taylor,
primamljive ideje, a zatim od publike traži da se zadovolji pucnjavama i David Aston, Marc Gray
borilačkim veštinama“. Drugi su hvalili braću Wachowsky što su počeli Oskar: Zach Staenberg
svoj film produženom scenom borbe u kojoj učestvuje Trinity. (montaža), Dane A. Davis
Tako pomešane poruke se pojavljuju i na nivou naracije. (specijalni zvučni efekti), Editing,
John Gaeta, Janek Sirrs, Steve
Pretpostavivši da ono što je ostalo od posleratne Zemlje jeste sumorna, Courtley, Jon Thum (specijalni
negostoljubiva „pustinja realnosti“ i da virtuelni svet u kome je Neo vizuelni efekti), John T. Reitz,
odrastao nije bez svojih prednosti, nije u potpunosti jasno šta ljudski Gregg Rudloff, David E. Campbell,
otpor želi da postigne svojom borbom. Očigledno takve dileme nisu David Lee (zvuk)
smetale gledaocima. SJS
889
THE SIXTH SENSE (1999)
ŠESTO ČULO
Scenarista i reditelj M. Night Shyamalan je sa svojih 29 godina i svojim
drugim filmom ponovo izmislio dramski triler ovom ljubavnom pričom
i pričom o duhovima koja je sada ozloglašena zbog svog obrta na kraju.
Godinu dana nakon što je upucan u svojoj kući od strane bivšeg
pacijenta, dečiji psiholog Malcom Crowe (Willis) pokušava da razume
dečaka sa psihičkim smetnjama, Colea (Osment) koji može da vidi mrtve
ljude: duhove onih koji su otišli ne razrešivši neke stvari pre svoje smrti
SAD (Hollywood, Spyglass, i koji posećuju dečaka u potrazi za nekim razrešenjem. U međvremenu,
Kennedy/Marshall) 107m dok pokušava da pomogne Coleu, i sam Malkomov život je u neredu, jer
Technicolor
je njegov brak sa Annom (Williams) sada dalek i hladan.
Jezik: Engleski / Španski /
Priča o duhovima najvišeg reda Šesto čulo funkcioniše na raznim
Latinski
nivoima. Jeza je tu kada Colea posećuju napaćene prikaze, ali ovo je
Režija: M. Night Shyamalan
više emocionalna drama nego što je zastrašujući film suspensa, koja
Produkcija: Kathleen Kennedy,
Frank Marshall, Barry Mendel se fokusira na odnose između dečaka i psihologa, Malkoma i njegove
Scenario: M. Night Shyamalan žene i Colea i njegove majke (Toni Colette). Osment je sjajno otkriće u
Fotografija: Tak Fujimoto ulozi koja bi, da je odigrana na ljupkiji način, srušila ceo koncept filma,
Originalna muzika: James a Colette daje pravu dozu konfuzije i ljubavi prema svom neobičnom
Newton Howard sinu u svakoj sceni. Međutim, Willis je pravo otkrovenje sa svojom
Uloge: Bruce Willis, Haley Joel šaputavom, svedenom glumom koja tvori dušu ovog filma.
Osment, Toni Collette, Olivia Shyamalan je taj koji je najzaslužniji za spajanje svih elemenata.
Williams, Trevor Morgan, Donnie Njegova pametna upotreba prigušenih boja i suptilnih nagoveštaja
Wahlberg, Peter Anthony
Tambakis, Jeffrey Zubernis, Bruce onoga što će se desiti - temperatura koja pada kada je duh prisutan,
Norris, Glenn Fitzgerald, Greg upotreba crvene boje - i već pomenuti obrt na kraju su tako vešto
Wood, Mischa Barton, Angelica napravljeni da, iako je publika u potpunosti obmanuta, ipak vas tera
Torn, Lisa Summerour, Firdous da promislite o filmu pre nego što vas uznemirava to što ste odvedeni
Bamji
sasvim drugačijim putem od onoga na kome ste mislili da se nalazite.
Marshall, Kathleen Kennedy, Moderan, emocionalno složen klasik koji je koliko bolno dirljiv
Barry Mendel (najbolji film), M. toliko i jezivo napet. JB
Night Shyamalan (režija), M. Night
Shyamalan (scenario), Haley Joel
Osment (sporedna muška uloga),
Toni Collette (sporedna ženska
uloga), Andrew Mondshein
(montaža)
890
LES GLANEURS ET LA GLANEUSE (2000) Francuska (Tamaris) 82m Color
SKUPLJAČI I SKUPLJAČICE Jezik: Francuski
Režija: Agnès Varda
Digitalna tehnologija je preokrenula filmsku umetnost čineći je
Fotografija: Didier Doussin,
demokratskijom i jeftinijom - o zaslugama, posledicama i vrednostima te Stéphane Krausz, Didier Rouget,
revolucije moglo bi se još oštro diskutovati. Ono što je često nedostajalo Pascal Sautelet, Agnès Varda
u digitalnim filmovima je bilo kakav osećaj za lepotu i stil i bilo kakvo Scenario: Agnès Varda
oko za pravljenje filmova. A još više, „lični“ filmovi, koji dolaze iz Originalna muzika: Agnès Bredel,
digitalne revolucije, su često mladalački pretenciozni i samozadovoljni. Joanna Bruzdowicz, Richard
Prepustite majci francuskog Novog talasa, Agnes Vardi, da pokaže svim Klugman, Isabelle Olivier
novopečenim kako to treba da se radi. Uloge: Bodan Litnanski, Agnès
Varda, François Wertheimer
Bez izgovora i ustručavanja, levičarski po svom političkom
opredeljenju, okrenut od razmišljanja o životu i smrtnosti ka ulozi
umetnosti u društvu, sve vreme odajući počast društvenim odmetnicima
i marginalcima, ovaj film pokriva ceo svet. Pa ipak, Varda ne dopušta
filmu da pobegne od nje. Gledalac ne oseća nikada ništa drugo osim
da se nalazi na suvozačkom mestu na zapanjujućem putovanju čiji je
navigator pravi majstor. Postoji jedan divan trenutak u filmu u kome
rediteljka Varda, berući prezrele šljive sa drveta i jedući ih na licu
mesta, iznosi tiradu o pohlepi bogatih i sebičnih. Umesto da pretresa
marksističke teorije, ona prosto zaključuje: „Oni ne žele da budu fini“.
Ta surova istina odjekuje kroz ovaj dokumentarac u čijem su centru
savremeni skupljači, ljudi koji sakupljaju ostatke posle zatvaranja
pijace ili prevrću po kantama u potrazi za hranom. Varda pušta ove
marginalizovane ljude da sami pričaju i oni veoma elokventno pričaju
o svemu od svetske politike do lične tragedije, dok film pokazuje da ta
dva pola nisu toliko udaljena.
Teška pitanja socijalne nejednakosti fino su suprotstavljena lekovitim
kvalitetima umetnosti i neophodnosti da se pronađe lepota tamo gde
se živi, aktivno je tražeći kao što bi se tražila hrana ili sklonište. Rezultat
je film protesta koji je delimično socijalna kritika, delimično putopis,
ali uvek nesentimentalna proslava ljudske izdržljivosti. Ovaj film je
Vardino razmišljanje o sopstvenoj smrtnosti. Međutim, ti momenti
umesto sentimentalnosti ili žaljenja sadrže tvrdnju filma da je svako ko
raščišćava prepreke u životu neka vrsta umetnika. EH
891
Velika Britanija / SAD GLADIATOR (2000)
(DreamWorks SKG,
Scott Free, Universal) 155m
GLADIJATOR
Technicolor Još uvek vruć od snimanja filma Izdajnik, Russel Crowe izgubio je 18 kg
Režija: Ridley Scott i nabildovao mišiće za ulogu Maximusa, rimskog generala koji postaje
Produkcija: David Franzoni, gladijator, u prvom holivudskom rimskom epu posle tri decenije.
Branko Lustig, Douglas Wick Prognan kada njegov mentor Caesar Marcus Aurelius (Harris) umre
Scenario: David Franzoni, - a nasledi ga njegov sin gladan moći, Commodus (Phoenix) - Maximus,
John Logan, William Nicholson
sada u izgnanstvu, obučava se kao gladijator i zaklinje se na osvetu, jer
Fotografija: John Mathieson
Commodus nije samo izbacio Maximusa iz Rima i zatim pokušao da ga
ubije nego je i naredio da se ubije njegova porodica.
Uloge: Russell Crowe, Joaquin
Phoenix, Connie Nielsen, Oliver
Kao što se dalo očekivati od reditelja Ridleya Scotta, film je
Reed, Richard Harris, Derek epski ne samo po razmerama nego i po slikama, s obzirom da je
Jacobi, Djimon Hounsou, David veličanstveni Rim vrhunski rekonstruisan za platno (direktor fotografije
Schofield, John Shrapnel, Tomas Johan Mathieson). Scott ne gubi iz vida ljudsku stranu ove priče
Arana, David Hemmings, Ralf
unutar kompjuterskih trikova, briljijantno postavljenih scena bitaka i
Moeller, Spencer Treat Clark,
Tommy Flanagan, Sven-Ole spektakularne scenografije i priča nam fascinantnu, mračnu i herojsku
Thorsen priču. U filmu glume iskusni glumci, među kojima se najviše ističu
Oskar: Douglas Wick, David Crowe, čudesno nadmeni Phoenix i, u svojoj poslednjoj ulozi, Oliver
Franzoni, Branko Lustig (najbolji Reed koji je nažalost umro u toku snimanja, a njegove preostale scene
film), Russell Crowe (glavna
su generisane uz pomoć dublera i kompjutera. JB
muška uloga), Janty Yates
(kostim), John Nelson, Neil
Corbould, Tim Burke, Rob Harvey
(specijalni vizuelni efekti), Scott
Millan, Bob Beemer, Ken Weston
(zvuk)
Nominacije za Oskara: Ridley
Scott (režija), David Franzoni,
John Logan, William Nicholson
(scenario), Joaquin Phoenix
(sporedna muška uloga), Arthur
Max, Crispian Sallis (umetnički
direktor), John Mathieson
(fotografija), Pietro Scalia
(montaža), Hans Zimmer (muzika)
892
Francuska / Hong Kong (Block 2,
Jet Tone, Paradis) 98m BW/ Color
Jezik: Cantonese / Francuski /
Mandarin / Španski
Režija: Wong Kar-Wai
Produkcija: Wong Kar-Wai
Scenario: Wong Kar-Wai
Fotografija: Christopher Doyle,
Pin Bing Lee
Originalna muzika: Mike Galasso,
Shigeru Umebayashi
Uloge: Maggie Cheung, Tony
Leung Chiu Wai, Ping Lam Siu,
Tung Cho Cheung, Rebecca Pan,
Lai Chen, Man-Lei Chan, Kam-
wah Koo, Roy Cheung, Chi-ang
Chi, Hsien Yu, Po-chun Chow,
Tony Leung Chiu-wai, Maggie
Cheung Man-yuk, Paulyn Sun,
DUT YEUNG NIN WA (2000) Man-lei Wong
RASPOLOŽENI ZA LJUBAV Filmski Festival u Kanu: Tony
Leung Chiu Wai (glavna muška
Radnja ovog filma dešava se u maloj i gusto naseljenoj stambenoj uloga), Christopher Doyle, Pin
zgradi u Hong Kongu tokom šezdesetih, gde dvoje suseda provodi Bing Lee, William Chang (velika
toliko vremena u velikoj blizini da nije ni čudo što se njihovi životi na tehnička nagrada), Kar-wai Wong
kraju preseku. Tony Leung i Maggie Cheung sumnjaju da njihovi priznati
supružnici imaju ljubavnu aferu, ali nisu sigurni da li bi trebalo da na to
odgovore sopstvenom aferom. Umesto toga, oni se sastaju na mirnim
obedovanjima i stidljivim diskusijama, provodeći vreme zajedno sve dok
im ne sine da su oni možda stvarno stvoreni jedno za drugo.
Reditelj Wong Kar-Wai, radeći kao i obično bez scenarija, dopušta
priči o nevernosti da se odvija na jedan neobično rezervisan i nepredvidiv
način. Na mestima gde gledalac možda oseća vrenje romanse, Wong
vidi rezignaciju. Dvoje potencijalnih ljubavnika su obilaze jedno oko
drugog poput satelita, ali razumeju da možda nikada neće biti deo iste
orbite.Ovo nije neuzvraćena ljubav, nego ljubav koja se opire, dok se
Leung i Cheung bore da ostanu odvojeni, iako izgleda da im je suđeno
da budu zajedno. Wong koreografiše ovaj čudni odnos gracioznošću i
ritmom jednog valcera. Radeći sa svojim stalnim direktorom fotografije
Doyleom, on prati ovaj par usporenim snimkom dok prolaze jedno
pored drugog na uskom stepeništu, dok se nerviraju zbog vremena na
senovitim ulicama i šifrovano odigravaju neke vrste svađa.
Wong još jednom na sjajan način koristi muziku, u ovom slučaju
Nat King Coleov instrumental čija snaga narasta što se više puta tema
ponavlja. Svaka scena je prosvetljujuća i obiluje pažljivo izučenim, ali
svedenim detaljima epohe uhvaćenim u snoliku izmaglicu prikrivene
kamere. Cheung, obučena u seriju divnih haljina, je fascinantna i
savršeno upotpunjava zgodnog i ukusnog Leunga, tako da na više
načina navijate za njih dvoje da budu zajedno. To što ne budu ne ispada
iznenađenje, ali emocionalni naboj njihove neostvarene veze pokazuje
se kao izuzetno efektan. JKl
Francuska / Israel (Agav Hafakot, KIPPUR (2000)
Canal+, MP, R&C, Telad, Tele Plus,
arte) 123m Color
KIPUR
Jezik: Hibru Od svog početka u ranim osamdesetim sa serijom dokumentaraca koji
Režija: Amos Gitai ga je doveo u sukob sa izraelskom televizijom, Amos Gitai postao je
Produkcija: Amos Gitai, Michel poznat kao najprovokativniji izraelski filmski stvaralac.Uprkos njegovoj
Propper, Laurent Truchot hrabrosti i dobrim instiktima, njegovi filmovi s vremena na vreme
Scenario: Amos Gitai, izgledaju nespretni i nezgrapni, ali ne i Kipur. U ovom upečatljivom
Marie-Jose Sanselme prisećanju na prošlost, Gitai stvara potresnu viziju Yom Kippurskog
Fotografija: Renato Berta rata, u kom je on sam bio ozbiljno ranjen. Dva prijatelja upućuju se na
Originalna muzika: Jan Garbarek Golanske visove da se pridruže svojoj jedinici, ali tu bivaju prebačeni u
Uloge: Liron Levo, Tomer Russo, medicinski tim koji helikopterom ide da spašava ranjenike. Od trenutka
Uri Ran-Klausner, Yoram Hattab,
Guy Amir, Juliano Mer, Ran
kad rezervisti počnu da napuštaju mirno doba idući ka linijama fronta,
Kauchinsky, Kobi Livne, Liat bukvalno tražeći mesto na kome se rat odvija, Gitai nas ubacuje u još
Glick, Pini Mittleman, Meital lunarnije predele u kojima su vreme, ljudsko meso i sama zemlja fatalno
Barda, Gidi Gov osetljivi na uznemiravanje i dezintegraciju.
Filmski Festival u Kanu: Amos Kippur je manje priča o borbi između neprijateljskih snaga, nego što
Gitai nominacija (Zlatna Palma)
je evokacija halucinatornog ratnog stanja: konfuzije, šoka, umrtvljujuće
iscrpljenosti i konstantne kakofonije. U filmu postoji bar jedna sekvenca
koja je materijal od koga se prave košmari: spasilačka ekipa pokušava
da odnese ozbiljno ranjenog vojnika sa bojnog polja blatnjavog do kole-
na, dok telo non-stop sklizava sa nosila. U jednom užasavajućem, jezivo
smešnom momentu Gitai čini da doživimo do srži snagu rata. RP
Tajvan / Japan (Atom, Nemuru YI YI (2000)

Otoko Seisaku Iinkai, Omega,
Pony Canyon) 173m Color
JEDAN DVA
Jezik: Engleski / Hokkien / Edward Yangov najpristupačniji film i verovatno njegov najbolji posle
Mandarinski filma Vedri letnji dan, Yi Yi prati tri generacije savremene porodice iz
Režija: Edward Yang Taipeia, od venčanja do sahrane, i iako prikaz događaja zauzima skoro
Produkcija: Shinya Kawai, Osamu tri sata, nijedan jedini trenutak ne izgleda suvišan.
Kunota, Naoko Tsukeda, Wei- Radeći ponovo sa neprofesionalnim glumcima, Yang izvlači izuzetnu
yen Yu
izvedbu od Wu Nien-jena - inače značajnog scenariste i reditelja
Scenario: Edward Yang
koji igra N.J., sredovečnog partnera u propadajućoj kompjuterskoj
Fotografija: Wei-han Yang
kompaniji koji se nada saradnji sa japanskim dizajnerom video igrica
Originalna muzika: Kai-Li Peng
i koji ima tajne sastanke u Tokiju sa ženom (Su-Yun Ko) koju je ostavio
Credited cast: Wu Nien-Jen,
Elaine Jin, Issey Ogata, Kelly Lee, pre trideset godina. Među drugim glavnim likovima u ovom filmu su
Jonathan Chang, Hsi-Sheng Chen, junakov osmogodišnji sin (Jonathan Chang), ćerka tinejdžerka (Kelly
Su-Yun Ko, Michael Tao, Shu-shen Lee), duševno istraumatizovana žena (Elaine Jin), komatizovana tašta
Hsiao, Adrian Lin, Pang Chang Yu, (Ru –Yun Tang) i šurak u dugovima (Hsi-Sheng Chen). Sin, komično
Ru-Yun Tang, Shu-Yuan Hsu, Hsin-
Yi Tseng, Yiwen Chen
i nesentimentalno čudo po imenu Yang Yang, postaje opsednut
Filmski Festival u Kanu: Edward
fotografisanjem onoga što ljudi ne mogu da vide, kao što su potiljci
Yang (režija), nominacija (Zlatna njihovih glava, jer je za njega to ona polovina stvarnosti koja nedostaje.
Palma) On se najviše približava ulozi Yangovog glasnogovornika, koji kao da
ništa ne propušta dok prepliće promenljive tačke gledišta i dirljive
emocionalne refrene, stvarajući jedan od najbogatijih porodičnih
portreta u modernoj kinematografiji. JRos
894
REQUIEM FOR A DREAM (2000) SAD (Artisan, Bandeira, Protozoa,
Sibling, Industry, Thousand Words
REKVIJEM ZA SAN Truth & Soul) 102m Color
Darren Aronofskyev film, koji je snimio posle svog priznatog prvenca Pi Režija: Darren Aronofsky
(1998), je izuzetan. Rekvijem za san prati četiri lika - Harrya Goldfarba Produkcija: Eric Watson,
(Jared Leto), njegovu majku (Ellen Burstyn), njegovu devojku (Jennifer Palmer West
Connely) i njegovog najboljeg prijatelja (Marlon Wayans) - kroz košmarni Scenario: Hubert Selby Jr., Darren
svet zavisnosti od droge. Svako od njih ima sopstveni način na koji izlazi Aronofsky, po romanu Hubert
Selby Jr.
na kraj sa zavisnošću i svi oni završavaju u različitim situacijama, ali sve
Fotografija: Matthew Libatique
ove zavisnosti je prouzrokovala ista stvar - propast američkog sna. Za
Originalna muzika: Clint Mansell
Aronofskog američki san je mrtav i njegov film je košmarno oplakivanje
Uloge: Ellen Burstyn, Jared
njegovih žrtava. Leto, Jennifer Connelly, Marlon
Vizuelno, Rekvijem dosta duguje i Danny Boylovom Trainspotting Wayans, Christopher McDonald,
(1996) i filmovima Spikea Leeja, ali za razliku od Boyla, čiji je film o Louise Lasser, Marcia Jean
drogama uključivao sekvence halucinogene subjektivnosti, Aronofsky Kurtz, Janet Sarno, Suzanne
Shepherd, Joanne Gordon,
odbija da pruži publici utočište u bilo kakvoj objektinoj poziciji. Ceo film
Charlotte Aronofsky, Mark
je snimljen unutar ovog drogom poremećenog subjektivnog vremena. Margolis, Michael Kaycheck, Jack
A od Leeja Aronofsky preuzima hiperkinetičku vizuelnu senzibilnost O’Connell, Chas Mastin
i koristi je da predstavi bruklinško stanje uma, mada Rekvijem ove Nominacije za Oskara: Ellen
elemente koristi tematski umesto da ih samo upotrebi za površinski Burstyn (glavna ženska uloga)
stil.
Gluma je podjednako brilijantna, sa Letom, Connely i Wayansom,
koji pružaju iznenađujuće snažne izvedbe. Međutim uloga Ellen Byrstin,
kao Harryeve majke navučene na pilule za dijetu, je ono što je ništa
manje nego čudesno i ako neko mora da navede jedan jedini razlog
da odabere ovaj film, to bi bilo zbog ove izvedbe. Iako je nominovana
za Oskara za najbolju žensku ulogu, Byrstin ga je izgubila od Julie
Roberts (Erin Brockovich), ali bez
ikakvog nepoštovanja ni filma ni
gospođe Roberts, ma dajte molim
vas! Ako priznamo da je uloga
Julie Roberts bila najbolja u njenoj
karijeri, Byrstinina Sara je najbolja
uloga njene karijere - a to teško da
je fer poređenje.
Ali ono što ne dostaje u ovoj
diskusiji, a što je pravi razlog
da se pogleda ovaj film, osim
njegovih pametnih ideja, čudesne
upotrebe narkotične subjektivnosti,
smislenih stilizacija i veličanstvenih
izvedbi, jeste izuzetna ravnoteža
između horora (finalne sekvence
narkomanskog ludila su neke
od najstrašnijih koje sam video
poslednjih godina) i sjajne jevrejske
komedije. Samo zamislite Woody
Allena kako režira Goli ručak. MK
895
Meksiko (Altavista, Zeta) 153m
Color
Jezik: Španski
Režija: Alejandro González
Iñárritu
Produkcija: Alejandro González
Iñárritu
Scenario: Guillermo Arriaga
Fotografija: Rodrigo Prieto
Originalna muzika: Gustavo
Santaolalla
Uloge: Emilio Echevarría, Gael
García Bernal, Goya Toledo,
Álvaro Guerrero, Vanessa
Bauche, Jorge Salinas, Marco
Pérez, Rodrigo Murray, Humberto AMORES PERROS (2000)
Busto, Gerardo Campbell, Rosa
María Bianchi, Dunia Saldívar, PSEĆI ŽIVOT
Adriana Barraza, José Sefami, Quentin Tarantino je imao tako istaknut i trenutan uticaj na američke
Lourdes Echevarría
filmske stvaraoce da je bilo samo pitanje vremena kada će se njegov
uticaj proširiti na druge zemlje. Pseći život pokazuje da je Tarantinov
Alejandro González Iñárritu
(critics week velika nagrada), model stilizovanog nasilja i ispreturane naracije našao svoj put preko
(nagrada mladih kritičara) južne granice SAD-a u Meksiko. Ovo je debitantski film meksičkog
reditelja Alejandra Gonzaleza Inarritua i čak iako na kraju ne nudi ništa
naročito novo, njegova energična kinematografičnost ipak uspeva da
ubrizga, u donekle poznat scenario, energiju, humor, inteligenciju i
toplinu.
Snimljen kao tri ispreplitane priče čiji se glavni likovi preklapaju u
jednom ključnom spoju, ovaj film ostaje odan temi svog naslova, jer
svaki segment filma uključuje psa ili pse u važnoj ulozi. U prvoj priči,
mladić ima aferu sa bratovom ženom dok uključuje njegovog rasnog
psa u surove borbe, u nadi da će zaraditi lovu sa kojom bi on i njegova
snaja mogli pobeći zajedno. U drugoj, nalik na Edgar Allen Poeovu priču
na Bunuelov način, sujetna, obogaljena manekenka gubi svog psa u
prostoru ispod poda u svom stanu i muče je zvuci psa
koji se pati, kao i njena nemoć da mu nekako pomogne.
U poslednjem segmentu, plaćeni ubica beskućnik traži
iskupljenje za život koji je vodio i priznavanje od strane
svoje otuđene porodice.
Sva tri dela na ironičan način ilustruju nehumanost
čoveka prema čoveku preko njegovog ophođenja prema
životinjama, koje igrom slučaja tako loše prolaze da je
film morao imati na početku napomenu da nijedna
životinja nije povređena u njemu. U stvari, stalno nasilje
pasa (i prema psima) prikazano je tako realistično
da na trenutke preti da preokupira film. Ali, Inarritu
uspeva da prenese poruku o krvavoj nelojalnosti,
jezivoj neiskrenosti i klasnom neslaganju sa dosta stila,
otkrivajući jako poverenje u instikte svojih glumaca,
kao i u inteligenciju svoje publike. JKl
MEET THE PARENTS (2000) SAD (DreamWorks SKG, Nancy
Tenenbaum, Tribeca, Universal)
NJENI RODITELJI 108m Color
U slučaju da su bili potrebni dokazi, Kralj komedije, Ponoćna trka i Jezik: Engleski / Španski / Hibru/
Analiziraj ovo su otklonili bilo kakvu sumnju - Robert de Niro nije samo Francuski
ozbiljni glumac Actors Studia, on je takođe i veliki talenat za komediju. Režija: Jay Roach
U Njeni roditelji on ne samo da izaziva smeh nego je ravnopravan sa Produkcija: Robert De Niro, Jay
iskusnim komičarem Benom Stillerom iz scene u scenu. Roach, Jane Rosenthal, Nancy
Tenenbaum
Medicinski brat Greg Focker (Stiller) odlučuje se da zaprosi svoju
Scenario: Jim Herzfeld,
devojku Pam (Polo), ali kada sazna da je verenik njene sestre pitao John Hamburg
njenog oca za dozvolu da je oženi, Greg shvata da će i on morati da uradi Fotografija: Peter James
istu stvar. I tako počinje komedija zabune u kojoj se Greg pridružuje Originalna muzika: Randy
Pam u njenoj porodičnoj kući po prvi put i otkriva da sve što bi moglo Newman
da krene po zlu kreće, i to katastrofalno. Dok pokušava da impresionira Uloge: Robert De Niro, Ben Stiller,
njene roditelje, a naročito njenog oca - bivšeg agenta CIA - Jacka (De Teri Polo, Blythe Danner, Nicole
Niro), incidenti eskaliraju, uključujući prvo omiljenog kućnog ljubimca, DeHuff, Jon Abrahams, Owen
Wilson, James Rebhorn, Thomas
zatim pepeo Jackove majke, zapaljivi vidikovac i prepunjenu septičku
McCarthy, Phyllis George, Kali
jamu, sve katastrofe samo čekaju da se dese. A stvari se pogoršavaju Rocha, Bernie Sheredy, Judah
kada Greg upozna Paminog omiljenog bivšeg verenika (Wilson). Friedlander, Peter Bartlett, John
Stiller, u ulozi originalno namenjenij Jimu Carreyu, je sasvim uverljiv Elsen
u ulozi dobronamernog momka koji jednostavno ne može da uradi ništa Nominacije za Oskara: Randy
Newman (pesma)
kako treba. Ali najveći aplauzi treba da idu De Nirou, koji na osnovu
ove uloge može da razmisli o potpunom odbacivanju „ozbiljne“ glume i
počinjanju nove karijere jednog od najboljih današnjih komičara. JB
TRAFFIC (2000) Nemačka / SAD (Bedford Falls,

Compulsion, IEG, Splendid, US)
PUTEVI DROGE 147m Color
Trebalo je da dođe 2000. godina da Holivud shvati kakvog je reditelja Jezik: Engleski / Španski
imao u Soderbergu, uprkos njegovom sjajnom prvencu Seks, Laži i Režija: Steven Soderbergh
Videotrake (1989) i majstorskim filmovima koji su posle usledili, kao Produkcija: Laura Bickford,
Marshall Herskovitz, Edward
Van vidokruga (1998) i Englez (1999). Iako je tek Erin Brockovich Zwick
(2000) konačno skrenula pažnju na njega, film Putevi droge je konačno Scenario: Stephen Gaghan, po
doprineo da ga bar vide kao najinteresantnijeg reditelja njegove mini seriji Traffik Simona Moorea
generacije. Fotografija: Steven Soderbergh
Ovlaš baziran na čuvenoj britanskoj TV seriji iz 1989. film Putevi droge Originalna muzika: Brian Eno,
istražuje različita područja trgovine drogom u skoro dokumentarnom Cliff Martinez
stilu, fokusirajući se na različite ljude u lancu, od sudije (Douglas) koji Uloge: Benicio Del Toro, Michael
predvodi predsednikov rat protiv droge, dok se u isto vreme suočava Douglas, Catherine Zeta-Jones,
Denis Quaid, Miguel Ferrer, Luis
sa istim problemima u sopstvenom domu, do meksičkog policajca (Del
Guzmán, Don Cheadle, Topher
Toro) koji koristi soptvene sporne metode da uradi isti posao južno od Grace, Erika Christensen
granice SAD-a, pa sve do istraumirane trudne majke (Zeta-Jones) koja je Oskar: Steven Soderbergh
primorana da se snalazi kada njenog muža dilera(Bauer) bace u zatvor. (režija), Stephen Gaghan
Napeti scenario je napisao Sephen Gaghan, a film je savršeno (scenario), Benicio Del Toro
(sporedna muška uloga), Stephen
realizovao Soderberg koji je ambiciozno iskoristio više od 130 glumaca
Mirrione (montaža)
na 110 lokacija, snimajući ih kamerom iz ruke i koristeći inovativnu
Nominacije za Oskara: Edward
montažu i fotografiju da nam isporuči film pun strahopoštovanja i Zwick, Marshall Herskovitz, Laura
podsticaja na razmišljanje. JB Bickford (najbolji film)
897
SAD / Hong Kong / Kina / Tajvan WO HU CANG LONG (2000)
(Asia Union, China Film, Columbia,
EDKO, Good Machine, Sony,
PRITAJENI TIGAR, SKRIVENI ZMAJ
United China, Zoom Hunt) 120m Reditelj Ang Lee je rekao da je njegova namera sa filmom Pritajeni
Technicolor tigar, skriveni zmaj bila da napravi najbolji mogući film sa borilačkim
Jezik: Mandarin veštinama, a umetnički uspeh i popularnost krajnjeg rezultata ukazuje
Režija: Ang Lee da je u tome i uspeo. Radeći po scenariju svog dugogodišnjeg saradnika
Produkcija: Li-Kong Hsu, William Jamesa Schamusa, koji je u velikoj meri baziran na kineskim narodnim
Kong, Ang Lee
pričama, Ang Lee je uposlio internacionalnu ekipu azijskih akcionih
Scenario: Hui-Ling Wang, James
Schamus, Kuo Jung Tsai, po knjizi
super zvezda da ispriča ovu akciono fantastičnu romansu .
Du Lu Wang Lee je takođe napravio brilijantan izbor upošljavanjem čuvenog
Fotografija: Peter Pau majstora scenskih borbi Leeja Wu Pinga, koji je bio pionir u svetu
Originalna muzika: Jorge borilačkih veština. Pozajmljujući inspiraciju iz fizikalnosti kineskog
Calandrelli, Yong King, Tan Dun teatra, Wu Ping ignoriše zakone fizike pričvršćujući glumca na žice,
Uloge: Chow Yun-Fat, Michelle tako da se oni mogu boriti na vrhovima drveća, preskakati preko vode
Yeoh, Zhang Ziyo, Chen Chang, poput kamenčića, trčati po zidovima i boriti se u vazduhu. Za publiku na
Sihung Lung, Pei-pei Cheng,
zapadu, verovatno nenaviknutu na ove vazdušne balete, prizor uvodne
Fa Zeng Li, Xian Gao, Yan Hai,
De Ming Wang, Li-Li Li, Su Ying jurnjave preko seoskih krovova kroz noć osvetljenu mesečinom pokazao
Huang, Jin Ting Zhang, Rei Yang, se momentalno i neodoljivo privlačnim.
Kai Li Chow Yun Fat, Michelle Yeow i relativni početnik Zjyo Zhang sa
Oskar: Taiwan (najbolji film lakoćom izlaze na kraj sa natprirodnom fizikalnošću svojih uloga, ali
na stranom jeziku), Timmy Yip
njihova gluma nikada ne ispada podređena impresivnim akcionim
(umetnički direktor), Peter Pau
(fotografija), Tan Dun (muzika) scenama. Zapravo, jedan od razloga što je Pritajeni tigar, skriveni
Nominacije za Oskara: William zmajpostao takva senzacija bila je njegova pažnja posvećena zapletu i
Kong, Li-Kong Hsu, Ang Lee razvoju likova, raritetima čak i u najambicioznijim filmovima o borilačkim
(najbolji film), Ang Lee (režija), Hui- veštinama, koji tipično naglašavaju akrobacije i borbe u odnosu na
Ling Wang, James Schamus, Kuo kvalitet glume.
Jung Tsai (scenario), Timmy Yip
(kostim), Tim Squyres (montaža), Chow Yun Fat igra ratnika u potrazi za ukradenim mačem, Zelenim
Jorge Calandrelli, Tan Dun, James zmajem. Uz pomoć bivše ljubavnice, koju igra Yeow, on otkriva da je
Schamus (pesma) krađa mača povezana i zasenjena višegodišnjim pitanjima časti i osvete.
898
I pored svih akrobacija koje prkose gravitaciji i izlivima inventivnog
nasilja, Lee održava fokus čvrsto na tri centralna lika u filmu čije su
filozofije o korisnosti borbe i krvoprolića oblikovane njihovim radikalno
različitim životnim iskustvima.
Kroz ovaj film prolazi jaka feministička struja koja mu dodaje još
jedan inteligentni sloj. Različiti ženski likovi bore se iz različitih razloga,
ali čini se da se većina od njih bori za priznanje u muškom svetu.
Pobegavši od svoje kuće, sićušna Zhang, koja se predstavlja za ratnika,
biva napadnuta od strane nekoliko pretencioznih boraca. Lee pravi
neizbežno premlaćivanje tih nekoliko desetina napadača sa ciljem da
nasmeje, kao neku vrstu hiperkinetičke varijacije starih kafanskih tuča.
Međutim, deo Zhangine strastvene i prekomerne reakcije izgleda da
proizilazi iz ključajućeg nezadovoljstva i njenog shvatanja da kada bi
znali da je žensko, odmah bi je odbacili umesto što je cene (ili je se
plaše) kao moćnog protivnika.
Lee oblikuje svaku scenu filma sa sličnom iznijansiranošću
i osećajnošću. Njegove scene borbi funkcionišu kao psihološke
konfrontacije koliko i kao borbe mačevima, sudar nevinosti i iskustva,
smirenosti i besa. Čak i tako, Lee ostavlja podjednako prostora za
frivolnost koliko i za vizuelnu poeziju, postižući redak balans uzbuđenja,
lepote, humora i mudrosti. JKl
899
MEMENTO (2000)
MEMENTO
Baziran na priči njegovog brata Jonathana „Memento Mori“, drugi film
britanskog reditelja Christophera Nolana je skoro savršena psihološka
slagalica. Poznat ljubiteljima filma kao „film snimljen unazad“,
ovaj moderni noar ispričan je iz zaustavljanja i kretanja. Scene se
pojavljuju u hronološki obrnutom redu, a onda se opet pokreću napred,
predstavljajući informacije koje su beskorisne, dok drugi deo zapleta
nije obezbeđen. Nolan pravi od hronološkog pomeranja scena efektan
SAD (Remember, Newmarket, način da otkrije nešto što je u osnovi pogrešno usmerena misterija o
Todd) 113m BW/Color ubistvu u kojoj junak možda zna, a možda ne zna da njegove činjenice
Režija: Christopher Nolan možda i nisu činjenice. Sledeći dugu tradiciju gubitka pamćenja unutar
Produkcija: Jennifer Todd, noar žanra (Plava Dalija 1945. i Suture 1993.), amnezija glavnog junaka
Suzanne Todd
je još jedan od uzbudljivih faktora u filmu koji ih ima na pretek.
Scenario: Christopher Nolan,
Australijski glumac Pearse igra Leonarda, hrabrog i samouverenog
Jonathan Nolan
bivšeg istražitelja osiguravajućeg društva. On nosi dobra odela
Fotografija: Wally Pfister
i vozi dobra kola, ali odseda u oronulim motelima, što je indikacija
Originalna muzika: David Julyan
samoproklamovanog detektiva kakav je postao. Pateći od retkog oblika
Uloge: Guy Pearce, Carrie-Anne
Moss, Joe Pantoliano, Mark amnezije (anterogradna amnezija - nemogućnost da se steknu nova
Boone Junior, Russ Fega, Jorja sećanja), Leonard ulazi u trag svojim aktivnostima putem ceduljica i
Fox, Stephen Tobolowsky, Harriet polaroida, a važnije „istine“ tetovira na sebi. Njegov cilj je da osveti
Sansom Harris, Thomas Lennon, silovanje i ubistvo njegove žene, što je skoro nemoguć zadatak s
Callum Keith Rennie, Kimberly
Campbell, Marianne Muellerleile, obzirom da ima skoro nikakve tragove i ne može da se seti ničega iz
Larry Holden bliske prošlosti. Ljudi oko njega, seksualna partnerka Natalie (Moss) ili
Nominacije za Oskara: vedri Teddy (Pantoliano), bi mogli biti prijatelji, ali i ubice.
Christopher Nolan, Jonathan U bukvalno svakoj sceni Pearce pruža ubedljivu, hrabru glumu kao
Nolan (scenario), Dody Dorn čovek koji je nesrećno fanatičan po pitanju svoje misije, ali nesposoban
(montaža)
da donosi odluke koje mora da donese. Način na koji se niti priče
otkrivaju i reorganizuju je impresivan produkt logičkog razmišljanja i
kontinuiteta scenarija. Na kraju, pamti se način na koji je priča ispričana,
a ne sama priča. KK
900
DANCER IN THE DARK (2000) Danska / Nemačka / Holandija
/ SAD / Velika Britanija /
PLES U TAMI Francuska / Švedska / Finska
Ovaj jedinstveni mjuzikl odvija se većim delom u Lars von Trierovom / Island / Norveška (Zentropa,
Svenska, Väst, Liberator, Pain
Dogma 95 stilu, sa odvažnim radom na kameri i naizgled improvizovanom
Unlimited, Cinematograph A/S,
glumom. Ali, film se često pretapa u fantastične songove koji ne liče What Else? B.V., Icelandic Film
ni na jednu muzičku numeru na filmu, sa svojim video zamućenim Corp., Blind Spot, France 3, DR,
izgledom - svetlijem od „realnosti“ u filmu, ali daleko od MGM-ovog arte, SVT Drama, Angel, Canal+,
FilmFour, Constantin, Lantia
glamura - i svojim izrnjanjem iz ritmičkih zvukova fabrike ili buke.
Cinema, TV 1000, VPRO TV, WDR,
Nekada tokom 60-ih, u jednoj Americi kreiranoj u Evropi, samohrana YLE) 140m Color
majka Čehinja po imenu Selma (Bjork) radi u fabrici umivaonika, a radi Režija: Lars von Trier
i dodatne poslove da bi sakupila novac potreban za operaciju njenog Produkcija: Vibeke Windeløv
sina, koja bi sprečila nasledno slepilo. Ona sanja muzičke numere i ide Scenario: Lars von Trier
u bioskop sa svojom prijateljicom Kathy (Deneuve) - koja joj objašnjava Fotografija: Robby Müller
šta se dešava na platnu - ali koja nežno odbija udvaranja finog tipa Jeffa Originalna muzika: Björk
(Stormare). Umesto toga, ona se fokusira na odlaganje efekata njenog Uloge: Björk, Catherine Deneuve,
hendikepa sve dok ne sakupi dovoljno novca da da doktoru Porkornyu David Morse, Peter Stormare,
(Kier) za operaciju svoga sina. Selmin gazda, lokalni pandur Bill (Morse), Joel Grey, Cara Seymour, Vladica
je u dugovima, ali se pred svojom ženom pretvara da je imućan i Kostic, Jean-Marc Barr, Siobhan
Fallon, Zeljko Ivanek, Reathel
saznaje za Selmin novac koji planira da ukrade. Ona mu se odupre i on Bean, Mette Berggreen
je primorava da ga ubije da bi zadržala novac. Ovo je nestvarno kao film Filmski Festival u Kanu: Lars von
Guya Maddina, ali sve scene funkcionišu sjajno, a Bjork je neverovatna Trier (Zlatna Palma), Björk (glavna
u izuzetno teškoj ulozi, tačno prikazujući zatvore u koje samu sebe gura ženska uloga)
zarad ljubavi koju ne može ni sama izraziti. KN
LE FABULEUX DESTIN D’AMÉLIE Francuska / Nemačka

(Filmstiftung Nordrhein-
POULAIN (2001) Westfalen, France 3, La Sofica
Sofinergie 5, Canal+, MMC
ČUDESNA SUDBINA AMELIJE PULEN Independent, UGC Images,
Scenarista i reditelj Jean-Pierre Jeunet već se dokazao kao nadareni Victoires ) 122m BW/ Color
tvorac fantastičnih, poluprepoznatljivih svetova. Njegova mračna Jezik: Francuski
komedija Delikatesna radnja smeštena je u budućnost u kojoj nestašica Režija: Jean-Pierre Jeunet
hrane vodi do nekih kreativnih kanbalističkih rešenja. Još bolji Grad Produkcija: Jean-Marc
Deschamps, Arne Meerkamp van
izgubljene dece fokusira se na jedan izmenjeni svet, u kome su snovi Embden, Claudie Ossard
čudno zrele dece pokradeni od strane podlog naučnika bez snove. Scenario: Guillaume Laurant,
Ali ovaj film se odvija u u stvarnom svetu. Upotrebom izuzetne serije Jean-Pierre Jeunet
zabavnih efekata, Jeunet transformiše savremenu Francusku u divni i Uloge: Audrey Tautou, Mathieu
nadrealni odraz stvarnosti, u kome junakinja iz naslova, sa velikim lepim Kassovitz, Rufus, Yolande
očima, širi ljubav i sreću među svim namračenim licima oko sebe. Moreau, Artus de Penguern,
Urbain Cancelier, Claude Perron,
Sama Amelie je, međutim, nesrećna i zato odlučuje da potroši Michel Robin
malo od svoje izuzetne energije na potragu za pravom ljubavlju. Nju Nominacije za Oskara: France
igra sa nevinom, vragolastom preciznošću Audrey Tautou, koja zrači (najbolji film na stranom jeziku),
dobrodušnošću, ali takođe pokazuje i crtu nevaljalice koja ide uz njen Guillaume Laurant, Jean-Pierre
prepredeni osmeh. Koliko god da je fantastičan svet u filmu Čudesna Jeunet (scenario), Aline Bonetto,
Marie-Laure Valla (umetnički
sudbina Amelije Pulen, nikada ne stičete utisak da je film o bilo čemu direktor), Bruno Delbonnel
drugom do o načinu na koji dva srca koja otkucavaju na dva različita (fotografija), Vincent Arnardi,
kraja ogromne metropole mogu nekako naći put da se povežu i kucaju Guillaume Leriche, Jean Umansky
kao jedno. JKl (zvuk)
901
SAD / Australia (Bazmark) 127m
Color
MOULIN ROUGE! (2001)
Režija: Baz Luhrmann MOULIN ROUGE!
Produkcija: Fred Baron, Martin Scenarista i reditelj Baz Luhrmann efektno je ponovo otkrio filmski
Brown, Baz Luhrmann
mjuzikl ovom živom, brzom, napadnom i jedinstvenom pričom koja je
Scenario: Baz Luhrmann treći deo njegove trilogije „Crvena zavesa“, koja je počela sa Zabranjeni
Fotografija: Donald McAlpine koraci (1992) i nastavlila se sa Romeo i Julija (1996).
Originalna muzika: Craig Moulin Rouge! je savremena MTV verzija jedne pariske romanse
Armstrong
koja se odigrala tokom 1890-ih. Kada se pozorišna zavesa podigne,
Uloge: Nicole Kidman, Ewan
McGregor, John Leguizamo, Jim mi se upoznajemo sa pričom Christiana (McGregora), mladog Engleza
Broadbent, Richard Roxburgh, koji dolazi u Pariz da postane pisac. Ubrzo stupa u kontakt sa grupom
Jacek Koman, Kylie Minogue umetnika koje vodi Toulouse Lautrec (Leguizamo), koji želi da postavi
Oskar: Catherine Martin, Brigitte predstavu i bira Christiana da napiše tekst. On prilazi vlasniku Moulin
Broch (umetnički direktor), Rougea Haroldu Zidleru (Broadbent) zbog finansijskih sredstava
Catherine Martin, Angus Strathie
i zaljibljuje se u prelepu zvezdu Moulin Rougea, Satine (Kidman).
(kostim)
Naravno, u tradiciji najboljih napaćenih romansi, njihova ljubav se
Nominacije za Oskara: Fred
Baron, Martin Brown, Baz nikako ne može ostvariti, jer je ona obećana ljigavom Vojvodi (Roxburgh)
Luhrmann (najbolji film), Nicole i, što nije poznato Christianu, ona umire od tuberkuloze. McGregor je
Kidman (glavna ženska uloga), harizmatičan i senzitivan u ulozi Christiana, koji se bori da postane
Donald McAlpine (fotografija), Jill pisac, a Kidman je pravi užitak za gledanje u ulozi Satine.
Bilcock (montaža), Maurizio Silvi,
Aldo Signoretti (šminka), Andy Oda šoubiznisu, životu i bojama, Moulin Rouge! je i proslava muzike,
Nelson, Anna Behlmer, Roger koju reditelj Luhrmann koristi ingeniozno. Sve pesme u filmu su
Savage, Guntis Sics (zvuk) prepoznatljive, ali su upotrebljene na neuobičajen način. Voleli ili ne ovo
remek-delo, ne možete reći da ste ikada ranije videli nešto tako. JB
902
SAFAR E GHANDEHAR (2001) Iran / Francuska (Bac,
Makhmalbaf, Studio Canal) 85m
KANDAHAR Color
Nafas (Niloufar Pizira) je rođena u Avganistanu, ali je prebegla u Kanadu Jezik: Farsi / Engleski / Poljski
kao mlada i vremenom je postala uspešna novinarka. Ona se vraća Režija: Mohsen Makhmalbaf
u svoju rodnu zemlju da pronađe sestru, koja je nažalost ostala u Produkcija: Mohsen Makhmalbaf
Avganistanu i izgubila obe noge nagazivši na minu. Sestrina pisma su Scenario: Mohsen Makhmalbaf
detaljno opisala represivni, košmarni život pod upravom Talibana, koji Fotografija: Ebrahim Ghafori
ju je naveo da razmišlja o samoubistvu koje planira da izvrši tokom Originalna muzika: Mohammad
sledećeg pomračenja koje se bliži. Uspaničena, pozapadnjačena Nafas Reza Darvishi
odlučuje da se ušunja u zemlju da bi pokušala da spase svoju sestru. Uloge: Niloufar Pazira, Hassan
Tantai, Sadou Teymouri, Hoyatala
Iranski scenarista i reditelj Makhmalbaf kombinuje aktuelni,
Hakimi, Monica Hankievich,
originalni snimak sa izmišljenom naracijom da ilustruje užase društva Zahra Shafahi, Safdar Shodjai,
kojim upravljaju ludaci koji su izopačili religiju i kulturnu tradiciju da Mollazaher Teymouri
odgovara njihovom ograničenom pogledu na svet. Velika snaga Filmski Festival u Kanu:
Kandahara leži u činjenici da drama, tragedija i čak humor koegzistiraju. Mohsen Makhmalbaf (nagrada
Dok Nafas traži svoj put kroz državu, gledalac baca poglede na divljanja ekumenskog žirija), nominacija
(Zlatna Palma)
rata i tiranije - neverovatna nemaština i patnja, porodice koje su nasilno
razorene, konstantna pretnja nasilja i revanšizma. Kandahar iznosi pred
svet stvarni košmar religijskih/političkih/kulturnih previranja kojih su
mnogi od nas bili nesvesni, čak i ako su ta previranja preoblikovala svet
u kome živimo, sluteći globalni razdor koji će uslediti. Najnelagodniji
aspekt ovog fantastičnog filma je činjenica da će on biti relevantan za
mnogo, mnogo narednih godina. EH
NO MAN’S LAND (2001) Bosna i Hercegovina / Slovenija

/ Italija / Francuska / Velika
NIČIJA ZEMLJA Britanija / Belgija (Casablanca,
Counihan Villiers, Eurimages,
Ratnički izraz iz prvog svetskog rata " ničija zemlja" označava nenaseljenu Fonds Slovène, Maj, Centre du
zonu smrti između dve suprostvaljene strane. Kombinovanje ovog Cinema et de l’Audiovisuel de
termina sa dramskim apsurdom, konstruisanom oko pat pozicije, svrha la Communauté Française de
je filma Danisa Tanovića Ničija zemlja. Belgique, Wallons) 98m Color
Godina je 1993. i vod bosanskih vojnika se izgubi tokom noći na Jezik: Srpsko-Hrvatski / Engleski
/ Francuski
njihovom putu na front. Upavši u zasedu srpske patrole, grupa biva
Režija: Danis Tanović
zbrisana, osim dvojice članova. Čikija (Branko Đurić) okrzne metak
Produkcija: Marc Baschet,
pre nego što se dokopa sigurnosti rova, a njegov prijatelj Cera (Filip Frédérique Dumas-Zajdela,
Šovagović) je ostao bez svesti. Poslati da pregledaju rovove, srpski Čedomir Kolar
veteran i njegov novi partner Nino (Rene Bitorajac) postavljaju odskočnu Scenario: Danis Tanovic
minu ispod Cerinog tela, baš pre nego što Čiki ubije veterana. Kada Fotografija: Walther van den
se Cera probudi shvata da ne sme da se pomera pa su njih trojica Ende
primorani da sarađuju da bi preživeli jer su podjednako odsečeni Originalna muzika: Danis Tanovic
od štabova i straže i jednih i drugih. Počinjući sa ljudima u patroli i Uloge: Branko Djurić, Rene
završavajući Cerinim iščekivanjem smrti, Tanovićev film je upečatljiv Bitorajac, Filip Sovagovic,
Georges Siatidis, Serge-Henri
prikaz tatnog besa koji je izmako kontroli. Čiki, Nino i Cera plaćaju
Valcke, Sacha Kremer, Alain
ceh religijskih, političkih, etničkih, ali najviše nacionalističkih impulsa. Eloy, Mustafa Nadarević, Bogdan
Mladići ginu, neizbežno žrtvovani radi strateških ciljeva. Zaista sumorno, Diklić, Simon Callow, Tanja Ribić
ali i smisleno kinematografsko iskustvo pretočeno u mračnu komediju Oskar: Bosna
zabune u kojoj iskrene patriote nabijaju jedni druge na simbolične (najbolji film na stranom jeziku)
bajonete svojih pušaka. GC-Q
903
SAD / Japan (Dentsu, Mitsubishi, SEN TO CHIHIRO NO KAMIKAKUSHI
NTV, Ghibli, Tokuma Shoten,
Touhoku Shinsha Walt Disney)
(2001)
125m Color SEN I TAJNOVITI NESTANAK ČIHIRA
Jezik: Japanski
Svakim filmom koji napravi, Miyazaki postavlja standarde animiranih
Režija: Hayao Miyazaki
filmova sve više i više. Ipak, on poseduje tako jedinstvenu viziju da
Produkcija: Toshio Suzuki
je prosto teško znati gde ga smestiti u panteonu. On nije povratak u
Scenario: Hayao Miyazaki
prošlost jer niko u prošlosti nije pravio filmove nalik Miyazakijevim. A on
Originalna muzika: Jô Hisaishi
svakako nije ni prethodnica stvari koje će doći, jer je teško zamisliti bilo
Uloge: Daveigh Chase, Rumi
Hiiragi, Miyu Irino, Jason koga osim Miyazakija ko bi radio to što on radi. On je jedinstven i njegovi
Marsden, Mari Natsuki, Suzanne filmovi zauzimaju posebno mesto u srcima ljubitelja filmova.
Pleshette, Michael Chiklis, Ovo naročito važi za njegov rodni Japan, gde svaki od njegovih
Takashi Naitô, Lauren Holly, filmova nadmašuje zaradu prethodnih na blagajnama, od kojih mnogi
Yasuko Sawaguchi, Tatsuya
Gashuin, John Ratzenberger,
zasenjuju prihode čak i najprominentnijih holivudskih blokbastera. To
Ryunosuke Kamiki, Tara Strong, je zbog toga što Miyazaki stvara fantastične svetove na neki način
Susan Egan oslobođene od sladunjavih likova i patronizirajućeg tona koji su
Oskar: Hayao Miyazaki prisutni u toliko mainstream filmova. Uopšte ne iznenađuje što se
(animacija) njegovi inteligentni filmovi dopadaju i deci i odraslima, jer su dovoljno
Berlinski Filmski Festival Hayao jednostavni da deca uživaju u njima i dovoljno složeni da ih odrasli cene
Miyazaki (Zlatni Medved), zajedno
na nekom drugom nivou.
sa Bloody Sunday
Stidljiva i nervozna Chihiro (glas za englesku verziju joj pozamljuje
Daveigh Chase) i njeni roditelji nalaze se na putu ka njihovom novom
domu, kada krenu prečicom kroz misteriozni tunel. Kada izbiju na drugu
stranu oni otkrivaju naizgled napušten grad, ali stvari nisu onakve
kakvim im se čine. Chihiroini roditelji bace se na hranu i uz pomoć
magije bivaju pretvoreni u svinje i u tom momentu Chihiro shvati da oni
nisu sami. Kada padne noć grad postaje nastanjen stotinama duhova,
a Chihiro mora da prevaziđe svoj strah da bi spasila roditelje i pronašla
njihov put nazad ka kući. Vođena benevolentnim duhom po imenu Haku
(Marsden), Chihiro se ušunja u unutrašnjost grada gde otkriva vešticu
po imenu Yubaba (Susanne Pieshette) koja upravlja gradom duhova
kao poslom koji se naglo razvija sa uređenim spa centrom kao glavnom
atrakcijom. Tek kada se uvuče pod kožu misterioznoj starici i njenim
nepredvidivim saradnicima, Chihiro može da se ponada da će pobeći.
Ovaj film je u mnogo čemu Miyazakijeva Alisa u zemlji čuda.
Rediteljeve rukom iscrtane scene obiluju energijom i inventivnošću, a
Miyazaki u potpunosti iskorišćava fantastičnu priču da osmisli desetine
jedinstvenih duhova i kreatura koji lutaju ovim svetom potpuno
nedokučivih pravila i neshvatljive logike. Džinovske bebe doživljavaju
razorne izlive besa. Zli duhovi nude darove od zlata kao mamac pre nego
što proždru sve pred sobom. Likovi menjaju svoje oblike bez ikakvog
upozorenja (jedan se pojavljuje naizmenično kao dečak, zmaj i duh
reke).Chihiro reaguje na svaku od ovih kreatura prvo zbunjenošću, zatim
strahom i na kraju hrabrošću. Ona uskoro shvata da mora savladati
taj čudni svet ako se nada da će ikada otići kući i baš kao što duhovi
koje sreće menjaju njen pogled na svet, tako i Chihiro utiče na njihovo
ponašanje. Ona je stranac u stranoj zemlji čiji je stanovnici smatraju
čudnijom od svih njih zajedno JKl
904
THE ROYAL TENENBAUMS (2001) SAD (American Empirical,
Touchstone) 109m Technicolor
PORODICA ČUDAKA
Režija: Wes Anderson
Očigledno inspirisano starim brojevima magazina „The New Yorker“, Produkcija: Wes Anderson,
začinjeno kapricioznim humorom, Wes Andersonovo delo Porodica Barry Mendel, Scott Rudin
čudaka nije razočaralo fanove njegovih prethodnih filmova Bottle Scenario: Wes Anderson,
Rocket (1996) i Rašmore (1998). Ukrašena crtežima nalik na Goreya Owen Wilson
i ispričana bezosećajnim glasom Boldwina, ova fantazija oslanja se na Originalna muzika: Mark
manirističku glumu svoje zvezdane podele. Sa scenarijom koji je krcat Mothersbaugh
vizuelnim gegovima (likovi nose odrasle verzije odeće kad su bili mali, Fotografija: Robert D. Yeoman
komična pucnjava i smešno zabadanje noževa) i atraktivnim dosetkama Uloge: Alec Baldwin, Seymour
Cassel, Danny Glover, Gene
pravi emocionalni sadržaj bukvalno ne postoji. Uprkos manama, Hackman, Anjelica Huston,
Anderson se ipak još jednom pojavio sa svežom verzijom žanra komedije Gwyneth Paltrow, Ben Stiller,
o disfunkcionalnoj porodici. Baziran na nepostojećoj knjizi, scenario Owen Wilson, Bill Murray, Kumar
je doneo nominaciju za Oskara Andersonu i njegovom koscenaristi Pallana, Luke Wilson
Grant Rosenmeyer, Jonah
Wilsonu koji takođe i glumi, ali ne jednog od braće Tenenbaum, čak iako
Meyerson, Aram Aslanian-
njegov stvarni brat Luke igra jednog Tenenbauma. Persico, Irene Gorovaia
Otuđen od svoje egzotične žene Etheline (Angelica Huston) već Nominacije za Oskara: Wes
godinama, otpušteni advokat Royal Tenenbaum (Gene Hackman) jako Anderson, Owen Wilson
teško živi. Njegovo troje odrasle dece su bivša čuda - Richie (Luke (scenario)
Wilson) je bio profesionalni teniser, a njegova usvojena sestra Margot Berlinski Filmski Festival Wes
Anderson nominacija
(Gwyneth Paltrow) renomirani pisac Achas (Ben Stiller), finansijski
(Zlatni Medved)
genije. Sada oprezni prema njemu i sa vlastitim krizama, njih troje su
se uselili kod njihove majke koja živi u porodičnoj četvorospratnici na
ćošku (koja naravno ima mali toranj s porodičnom zastavom uprkos
činjenici da se nalazi u savremenom Njujorku). Etheline otkriva da je
zaljubljena u svog poslovnog partnera (Danny Glover). Royal, koji je
oduvek bio majstor za prevare, folira da ima rak da bi ponovo pridobio
njihovu pažnju, pri čemu mu pomaže nepouzdani sluga Pagoda (Kumar
Pallan) koji voli Royala, ali pokušava da ga ubije što podstiče Royalovu
dosetku: „Ovo je poslednji put da me probadaš“. Bill Murray i Owen
Wilson takođe pružaju odgovarajuće, hirovite sporedne uloge kao
Margotin muž i njen udvarač, kaubojski pisac iz komšiluka Eli.
Bogato iako tužno i povremeno nadrealno ispitivanje porodičnog
života, Porodica čudaka ispunjen je dvodimenzionalnim likovima koji
predstavljaju tek nešto malo više od kolekcije čudnih navika i izuzetnih
talenata, u kojoj samo Stillerov lik ima iole iskrenu emocionalnu težinu.
Međutim, Hackman suvereno vlada u ovom filmu svojom potpuno
ostvarenom i prirodnom ulogom čoveka koji je miran i obuzet sobom na
površini, ali koji u stvari ne mari ni za čije potrebe osim za svoje. Ispod
toga, on se očajnički hvata za bilo šta što bi mu omogućilo da ponovo
osvoji porodicu pod njegovim uslovima. Hackman dobija najbolju repliku
iz scenarija - kad Eli kaže „Oduvek sam hteo da budem Tenenbaum“,
Royal odgovara „I ja “.
Konačno, ovaj film je izuzetno zadovoljavajući hibrid koji je isuviše
zabavan da bi bio tragičan i previše slobodan da bi bio dubok. Ono što
ostaje su kratkotrajne senzacije zadovoljstva i patnje porodice koja je
nadarena, ali osuđena na propast. KK
905
THE FELLOWSHIP OF THE RING /
THE LORD OF THE RINGS (2001, 2002 I 2003)
Družina prstenova(2001) GOSPODAR PRSTENOVA (2001, 2002 I 2003)
Length: 178m
Kao i JRR Tolkienov originalni roman iz tri dela, Peter Jacksonova adap-
THE TWO TOWERS (2002)/Dve
kule
tacija Gospodara prstenova najbolje se sagledava kao samostalni rad.
Length: 179m Posmatrana u nizu, trilogija (Družina prstenova (2000), Dve kule (2001)
THE RETURN OF THE KING i Povratak kralja (2002)) teče skoro kao jedna celina, od spektakularnog
(2003)/Povratak kralja prologa do odgovarajuće epske završne špice. (Pretpostavljam da kada
Length: 201m stvorite film od devet sati, zaslužujete pravo da napravite rekordnu
SVA TRI FILMA: završnu špicu u trajanju od devet minuta).
SAD / Novi Zeland (New Line Sve vezano za ovaj film obara rekorde, od onoga kako je napravljen
CInema, WingNut Films, The Saul
Zaentz Company) Color (sva tri filma su snimljena za samo 16 meseci) do veličine njegovog
Jezik: Engleski
konačnog, neverovatnog uspeha. Do danas je zaradio skoro 3 milijarde
Režija: Peter Jackson
dolara na blagajnama, više nego bilo koja druga trilogija, nadmašivši
čak i Ratove zvezda. Po nekim procenama, serijal je zaradio bar još
Produkcija: Peter Jackson, Barrie
M. Osborne, Fran Walsh toliko od prodaje DVD izdanja, a kada u to ubacite i prodaju suvernira,
Scenario: Fran Walsh, Philippa budžet Srednje zemlje postaje konkurentan onom koji poseduju stvarne
Boyens, Peter Jackson zemlje. Jackson je, međutim, uspeo da zadivi ne samo računovođe nego
Fotografija: Andrew Lesnie i kritiku. Svaki od ova tri filma je dospeo na top listu najboljih, a osim
Originalna muzika: Howard Shore toga nominovani su za neverovatnih 30 Oskara od kojih su osvojili 17
Uloge: Elijah Wood, Ian McKellen, (11 samo za Return of the King, uključujući i nagradu za najbolju režiju i
Liv Tyler, Viggo Mortensen, Sean najbolji film, u tome su mu ravni samo Ben Hur i Titanik).
Astin, Cate Blanchett, John Ako ste pogledali filmove, neće vas iznenaditi da su sva tri osvojila
Rhys-Davies, Billy Boyd, Dominic
Oskare za vizuelne efekte. Oni obiluju impresivnim zverima i bitkama,
Monaghan, Orlando Bloom, Hugo
Weaving čiji obim eskalira iz filma u film. Uprkos ovome, tragična figura Golluma
Oskar: DRUŽINA PRSTENOVA: je najviše osvojila maštu publike. Uništenog tela i duha zbog zavisnosti
Andrew Lesnie (kinematografija), o naslovnom prstenu, Gollum skreće kroz otrovnu mržnju, zgađenost
Howard Shore (najbolja originalna nad samim sobom i nešto što je blisko radovanju (obratite samo pažnju
muzika). DVE KULE: Ethan Van kako peva kada ulovi i jede ribu). Baziran na pokretima i vokalima koje
der Ryn, Mike Hopkins (zvučna
montaža), Jim Rygiel, Joe
pozajmljuje glumac Andy Serkis, Gollum je u potpunosti kompjuterski
Letteri, Randall William Cook, generisan lik koji je ipak sasvim uverljiv.
Alex Funke (vizuelni efekti). Spektakl i tehničko čarobnjaštvo nisu dovoljni da se napravi veliki
POVRATAK KRALJA: Barrie M. film. Iako je ispunjen hobitima, vilenjacima i čarobnjacima, likovi u ovom
Osborne, Peter Jackson, Fran filmu su veoma ljudski. Gollum ima svoja kajanja, pokušava da bude
Walsh (najbolji film), Peter
Jackson (režija), Fran Walsh, dobar i zavitlava „debelog Hobita“ Sama. Čarobnjak Gandalf, koga do
Philippa Boyens, Peter Jackson perfekcije igra Sir Ian McKellen, pravi je zaštitnik, čak vragolast, ali uvek
(adaptirani scenario), Jamie zadržava svoju neporecivu moć autoriteta. A hobiti Frodo (Elijah Wood)
Selkirk (montaža), Grant Major, i Sam (Sean Astin) izrastaju od hrabrih ali naivnih avanturista do pravih
Dan Hennah, Alan Lee (umetnički
heroja, dok na padinama Uklete planine, užasna istina njihovog zadatka
direktor), Ngila Dickson, Richard
Taylor (kostim), Richard Taylor, postaje očigledna.
Peter King (šminka), Fran Walsh, Nezaboravna je, skoro koliko i likovi, i scenorgafija. Trilogija je
Howard Shore, Annie Lennox snimljena u Jacksonovom Novom Zelandu i veoma malo digitalne
(pesma) , Christopher Boyes, magije je bilo potrebno da se stvore zapanjujući krajolici. Jedna od
Michael Semanick, Michael
najnezaboravnijih scena iz finalnog filma je svetlost svetionika. Dok
Hedges, Hammond Peek (zvuk),
Jim Rygiel, Joe Letteri, Randall muzika uzleće, kamera prosto klizi sa jednog planinskog vrha na drugi,
William Cook, Alex Funke, dok signalne vatre bukte ka nebu i tvore izuzetan prizor.
(vizuelni efekti), Howard Shore Neverovatno je da je Jackson sa svojim saradnicima na scenariju
(najbolja originalna muzika) (Fran Walsh i Phillipp Boyens) uspeo da se izbori sa gustim i masovnim
izvornim materijalom i pretvori ga u brzu i uzbudljivu naraciju. (Još
906
izuzetnija je čunjenica da su izraziti fanovi knjige takođe voleli film, samo
nekolicina se žalila na, iskreno, zaista nepotrebne, rezove). U kratkom
ali dramatičnom prologu saznajemo da je pre mnogo godina vrhunski
zli Sauron uložio sve svoje moći u prsten samo da bi ga izgubio u velikoj
bici koja se vodila protiv ujedinjenja vilenjaka i ljudi. Prsten posle komp-
likovanih putašestvija dospeva u ruke maleckog hobita Frodoa Bagginsa.
Ovde počinje priča. Frodo pristaje da uništi prsten, a time i Saurona, jed-
nom za svagda. Međutim, ovo se može učiniti jedino bacanjem prstena
u vulkansku lavu Ulkete planine, koja se (naravno) nalazi duboko u nepri-
jateljskoj teritoriji . On kreće na svoj dugačak i opasan put sa družinom
zainteresovanih hobita, vilenjaka, patuljaka i ljudi, uključujući čarobnjaka
Gandalfa i misterioznog Aragona (Viggo Mortenson). Usleđuju izdaje,
bitke i krvoprolića, družina se na kraju razdvaja, tako da se Frodo i Sam
(i Gollum) probijaju sami ka vulkanu, a ostatak grupe se priprema za
konačni obračun u Srednjoj zemlji sa Sauronom.
Urkos velikom platnu na kome Jackson slika svoje delo, film je o
ljudima, njihovim odnosima, odlukama koje donose. Prijateljstvo i
samopožrtvovanje se ističu, kao i preovlađujuće osećanje smrtnosti.
Finalne scene pojašnjavaju da pobeda može biti plemenita, ali da može
skupo koštati na ličnom planu. Tolkein je proveo neko vreme u rovovima
tokom Prvog svetskog rata, gde je puno njegovih prijatelja poginulo, i teško
je ne povući paralele između njegovih iskustava i melanholičnog tona koji
obavija kraj trilogije. Ipak srce filma leži, ne u bravuroznim akcionim sce-
nama već u mirnim momentima kad Gandalf teši Frodoa, koji očajava što
je rođen da vidi tako strašne događaje. „Isto važi i za sve koji žive u ovom
vremenu“, kaže Gandolf. „Ali nije na nama da odlučujemo o tome. Sve o
čemu mi treba da odlučujemo je šta nam je činiti sa vremenom koje nam
je podareno“. Momenti kao što je ovaj uzdižu Jacksonov film od statusa
blockbustera do nivoa remek-dela. PH
907
Australija / Nemačka 121m LANTANA (2001)
Color
LANTANA
Jezik: Engleski
Režija: Ray Lawrence U stilu toliko drugih filmova koji prepliću različite linije priče kao što su
Produkcija: Jan Chapman, Mikael Altmanovi Kratki rezovi i Haggisov Sudar, Lantana je australijska verzija
Borglund, Rainer Mockert, ovog fenomena. Za naslov je uzeto ime rasprostranjenog bršljena, a
Catherine Jarman biljka predstavlja metaforu za zamršene odnose koji se ovde ispituju:
Scenario: Andrew Bovell po na vrhu se nalaze ljupki cvetovi koji skrivaju gadne grana ispod.
komadu Speaking in Tongues Film počinje kao krimi priča sa telom obučenim u žensku odeću,
Fotografija: Mandy Walker koje leži licem okrenutim na dole u mračnom žbunu. Ona je očigledno
Originalna muzika: Steve Hadley, mrtva, njena ruka je neprirodno uvrnuta pozadi, ali joj ne možemo
Bruce Haymes, Paul Kelly, Peter
Luscombe, Shane O'Mara
videti lice. Lukava režija Lawrencea od samog starta ubrizgava
Uloge: Anthony LaPaglia, Rachael
angažovanost. Ispreplitana mreža mora biti proširena donoseći nasilnog,
Blake, Kerry Armstrong, Jon samosažaljivog detektiva Leona (LaPaglia), njegovu ljubavnicu Jane
Bennett, Melissa Martinez, Owen (Blake), njegovu ženu Sonju (Armstrong), psihologa Valeriju (Hershey) i
McKenna, Nicholas Cooper, Marc njenog misterioznog muža, profesora Johna (Rush), u povezanu šemu.
Dwyer, Puven Pather, Lionel
Pametno izmontiran tako da se prebacuje na drugi tok priče baš kada
Tozer, Glenn Suter, Leah Purcell,
Barbara Hershey, Natasha vitalno pitanje treba da bude rešeno, ovaj komplikovan ali upečatljiv
Guthrie film odvija se u krupnim koracima. Svaka uloga pojedinačno je odlična,
od glavnih do sporednih, za koje su mnogi od glumaca uzimani iz
televizijskih serija i sapunica poznatih samo u Australiji. Lantana je
atmosferično, klaustrofobično remek-delo satkano od povređenih
osećanja i laži i prosto voli da nam prikazuje čitavu korpu prljavog veša
vezanog za lične tajne kojima je odavno istekao rok za pranje. KK
Turska (NBC Ajans, NBC Film) UZAK (2002)

110m Color
UZAK
Jezik: Turski
Režija: Nuri Bilge Ceylan Uzak (na turskom „udaljen“) je film o susretu dvojice ljudi: nezaposlenog
Produkcija: Nuri Bilge Ceylan Jusufa (Toprak), koji napušta svoje rodno selo i odlazi u Istanbul u
Scenario: Nuri Bilge Ceylan potrazi za poslom, i njegovog imućnog rođaka Mahmuta (Ozdemir), koji
Fotografija: Nuri Bilge Ceylan je slobodni umetnik, fotograf. Mahmut je navikao da živi sam i ne skriva
Originalna muzika: Per Nørgaard svoje nezadovoljstvo što mora da deli stan.
Uloge: Muzaffer Özdemir, Emin Film mirno ispituje Mahmutovu (samo)izolaciju. Njegov krevet je u
Toprak, Zuhal Gencer, Nazan dnevnoj sobi, što je znak da gosti nisu dobrodošli. I njegova opsednutost
Kirilmis, Feridun Koc, Fatma higijenom označava njegove napore da ostane sterilan. Njuška Jusufove
Ceylan cipele i prska ih sprejom za dezinfekciju. Kada njegova bivša žena
Filmski Festival u Kanu: Nuri emigrira za Kanadu, odlazi na aerodrom da je posmatra iz daljine.
Bilge Ceylan (Inostrani sineasta
godine), Nuri Bilge Ceylan (Velika
Televizor služi da podcrta Mahmutovu izolaciju, jer je on stalno prika-
nagrada žirija), Nuri Bilge Ceylan zan kako dokon leži na krevetu, sa pogledom zalepljenim na treperave
(Zlatna Palma), Muzaffer Özdemir, slike na ekranu. U komičnoj sceni, Mahmut i Jusuf gledaju Stalkera
Emin Toprak (najbolji glumac). Adreja Tarkovskog. Jusufu postaje dosadno i odlazi da legne, Mahmut
pušta pornić i Jusuf ga zatiče sa spuštenim pantalonama. U završnoj
sceni Mahmut seda na obalu ispred veličanstvene kulise Bosforskog
moreuza i izvadi i zapali cigaretu iz paklice koju je Jusuf ostavio.
Uzak je film bogat kontekstom i stilom u tolikoj meri da kada se
završi čovek oseti kako je očaran njegovim moćnim slikama, naročito
preciznim opisom likova koji se ne razlikuju toliko od nas. NE
908
THE PIANIST (2002) Velika Britanija / Francuska /
Nemačka / Holandija / Poljska
PIJANISTA (Agencja Produkcji Filmowej,
Pijanista je drama o preživljavanju poljskog Jevreja, pijaniste Vladislava Beverly Detroit, Canal+ Polska,
Špilmana u varšavskom getu. To nije film ideja. On nema određeni „ugao FilmFernsehFonds Bayern, FBB,
FFA, Héritage, Interscope, Canal+,
posmatranja“ holokausta, niti je prepoznatljiv film Romana Polanskog. Mainstream, Meespierson, R.P.,
Iako je rađen po nezgrapno raspričanom scenariju Ronalda Runteam, Studio Babelsberg,
Harwooda, film je prelepo snimljen od strane Pawela Edelmana. Bogate Studio Canal, TVP) 148m Color
tamnosmeđe boje sa tragom sepije - boje starih fotografija, boje istorije Jezik: Engleski / Nemački
- slamaće vam srce iznova i iznova. Čudesno suzdržani Adrien Brody Režija: Roman Polanski
tumači ulogu pomalo hladnokrvnog Špilmana koji izbegava naciste u Produkcija: Robert Benmussa,
seriji neverovatnih begova za dlaku, koji svejedno potvrđuju njegovu Roman Polanski, Alain Sarde
nepodnošljivu izolaciju kao begunca koji zavisi od dobre volje stranaca. Scenario: Ronald Harwood,
po knjizi Wladyslaw Szpilman
Film je naročito dobar u otkrivanju užasavajuće mešavine proizvoljnog
Fotografija: Pawel Edelman
ličnog sadizma pojedinih nemačkih vojnika i institucionalizovane
Originalna muzika: Wojciech Kilar
brutalnosti nacističke mašine. Mudro, Polanski ne daje nikakve
Uloge: Adrien Brody, Emilia Fox,
komentare. Izgleda da je doneo odluku da u svetu tako pedantno
Michal Zebrowski, Ed Stoppard,
isplaniranog užasa najbolje što čovek može uraditi je da detalje prikaže Maureen Lipman, Frank Finlay,
kako treba. ET Jessica Kate Meyer, Julia Rayner,
Wanja Mues, Richard Ridings,
Nomi Sharron, Anthony Milner,
Lucy Skeaping, Roddy Skeaping,
Ben Harlan
Oskar: Roman Polanski (režija),
Ronald Harwood (scenario),
Adrien Brody (glavna muška
uloga)
Nominacije za Oskara: Roman
Polanski, Robert Benmussa,
Alain Sarde (najbolji film), Pawel
Edelman (fotografija), Anna B.
Sheppard (kostim), Hervé de Luze
(montaža)
Filmski Festival u Kanu: Roman
Polanski (Zlatna Palma)
909
Australija (The Australian Film RABBIT PROOF FENCE (2002)
Commission, Australian Film
Finance Corporation (AFFC),
DUGO PUTOVANJE KUĆI
HanWay Films, Lotteries Phillip Noyceov film Dugo putovanje kući je putovanje u imperijalističko
Commission of Western Australia, ogrešenje. Adaptiran po knjizi Doris Pilkinton, film se fokusira
Olsen Levy, Rumbalara Films,
ScreenWest, Showtime Australia)
na australijsku politiku iz 1930-ih, koja se zauzimala za odvajanje
94m Color aboridžinske dece iz mešovitih brakova od njihovih domova i njihovo
Jezik: Aboridžinski / Engleski prebacivanje u belačke zajednice gde su postajali sluge. Sada smatrana
Režija: Phillip Noyce katastrofalnom politikom, koju je ispravilo hrišćansko misionarstvo,
Produkcija: Phillip Noyce, ta nasilna relokacija dovela je do onoga što je od tada poznato kao
Christine Olsen, John Winter „ukradena generacija“ dece čija je veza sa plemenskim običajima
Scenario: Christine Olsen prekinuta. Dugo putovanje kući kombinuje elemente dokumentarističke
Fotografija: Christopher Doyle drame, revizionističkog vesterna i prostora za prikaz identiteta.
Originalna muzika: Peter Gabriel Zaplet je pravi horor: tri devojčice su odvojene od porodice i
Uloge: Everlyn Sampi, Kenneth prebačene u skoro 2000 km udaljen nepoznati svet. Nesposobna da
Branagh, Tianna Sansbury, Laura se uklopi, najstarija devojka, Molly, pakuje svoju sestru i njenu rođaku
Monaghan, David Gulpilil, Ningali
i vodi ih kući, prateći ogradu protiv zečeva koja je prethodno podignuta
Lawford, Myarn Lawford, Deborah
Mailman, Jason Clarke. da udalji glodare od useva. Tri devojčice, koje juri glavni zaštitnik
Aboridžina A. O. Neville (Branagh), prolaze kroz teškoće i izolaciju, ne
zato što žele da izraze politički stav, već zato što žele da idu kući.
Film podržava otpor nebelkinja prema spoljnim silama društvene
manipulacije u stvarnom životu ovaj plemeniti trio je na kraju bio
asimilovan u australijsko društvo, čak i ako je imao posebnu reputaciju
zbog pobune.
Brazil / Francuska (O2 Filmes,

Video Filmes, Globo Filmes,
CIDADE DE DEUS (2002)
Lereby Productions, Lumiere BOŽJI GRAD
Productions, Studio Canal, Wild
Postoje filmovi koji savršeno prikazuju duh vremena i oni koji daju
Bunch) 130m Color
nagoveštaj, ako ne i upozrenje na svet koji dolazi. Film Meirellesa božji
Jezik: Portugalski
grad čini to sve sa dosta samopouzdanja. Vrtoglavim tempom, brzom
Režija: Fernando Meirelles,
Kátia Lund montažom, kamerom iz ruke, izmenama tačke gledišta i očiglednim
Produkcija: Andrea Barata uticajem Tarantina, film je jasno ukorenjen i svojim tempom i svojom
Ribeiro, Mauricio Andrade Ramos atmosferom u američkoj kinematografiji kraja XX i početka XXI veka.
Scenario: Bráulio Mantovani U svojoj srži Božji grad je film o degradaciji brazilskih stambenih
Fotografija: César Charlone blokova za siromašne koji su ispraćeni od svojih relativno idiličnih
Originalna muzika: Ed Cortês, početaka u 60-im do 1980-ih u kojima su se pretvorili u nasilne, bedom
Antonio Pinto razdirane oblasti, gde svaka sledeća generacija postaje manje vezana
Uloge: Matheus Nachtergaele, za ljudske vrednosti empatije i savesti. I nade. Baziran na istinitoj priči,
Seu Jorge, Alexandre Rodrigues, Božji grad je film ispričan kroz naraciju tinejdžera Buscapea (Alexandre
Leandro Firmino da Hora,
Rodrigues), koga blaga narav sprečava da bude gangster, ali koga
Phellipe Haagensen, Jonathan
Haagensen, Douglas Silva, sklonost ka umetnosti odvodi do toga da postaje proslavljeni fotograf
Roberta Rodrigues, Alice Braga, i dokumentarista svog okruženja. Ako postoji glavna uloga u šarolikom
Gero Camilo, Darlan Cunha. ansamblu (podela je sastavljena od naturščika, pravih klinaca sa ulice)
Nominacije za Oskara: Fernando i ovim ispreplitanim linijama priče, onda je to ultranasilni Mali Ze, koga
Meirelles (režija), Bráulio sklonost ka nasilju i potpuni nedostatak sažaljenja čine zastrašujućom
Mantovani (adaptirani scenario)
César Charlone (kinematografija), figurom. Završnih nekoliko minuta otvorenog kraja, u kome generacija
Daniel Rezende (montaža) skoro divljih klinaca beskućnika preuzima stambene blokove, su ono
što čini poentu filma kristalno jasnom: ovo je horor film prvog reda. EH
910
HABLE CON ELLA (2002) Španija (El Deseo S.A., Antena
PRIČAJ SA NJOM 3 Televisión, Good Machine, Vía
Digital) 112m Black and White
Pričaj sa njom tvori kontrapunkt ljudskoj toplini i emocionalnoj / Color
nesređenosti Almodovarovog radosno katarzičnog prethodnog filma Jezik: Španski
Sve o mojoj majci (1999). Iako zadržava neke od zaštitnih znakova Režija: Pedro Almodóvar
rediteljevog ranijeg, energičnijeg rada, Pričaj sa njom, Almodovarov Produkcija: Agustín Almodóvar
četrnaesti igrani film, može se smatrati njegovim najkontrolisanijim Scenario: Pedro Almodóvar
i najsuzdržanijim filmom. Ovo je, takođe, njegov najmelanholičniji, Fotografija: Javier Aguirresarobe
hladno distanciran i uznemiravajući film, naročito u svom tretmanu Originalna muzika: Alberto
- ili „ućutkavanju“ - žena. Dok Almodovarovi filmovi generalno slave Iglesias
neurednost života i filma, Pričaj sa njom je izuzetno elegantan, Uloge: Javier Cámara, Darío
Grandinetti, Leonor Watling,
kompleksan i čak klasičan u svojoj strukturi, sa raznim motivima (kao
Rosario Flores, Mariola Fuentes,
i prizorima unutar prizora, izvođenja unutar izvođenja) koji se povezuju Geraldine Chaplin.
unutar njega. Telesnost njegovih ranijih, često maničnih filmova ovde je Oskar: Pedro Almodóvar
zamenjena neobično beskrvnim, kliničkim i nejasnim tonom. (scenario), Pedro Almodóvar
Film počinje performansom Pine Bausch - kompleksni „ples“ (nominovan za najboljeg režisera)
identiteta koji se takmiče i stapaju i koji retko kad dozvoljavaju likovima BAFTA: Agustín Almodóvar,
da se sretnu ili obrate jedan drugom na istoj ravni. Kontrastirajuće Pedro Almodóvar (najbolji film na
stranom jeziku), Pedro Almodóvar
reakcije - jedna skoro histerična, druga rasejana - dvojice protagonista (najbolji oruginalni scenario)
na performans Pine Bausch nagoveštavaju da ulazimo u solipsistički
svet subjektivnih motivacija, reakcija i akcija.
Većina Almodovarovih prethodnih filmova fokusira se na ženske
likove i njihove kompleksne i često kontradiktorne interakcije među
sobom i sa svetom koji ih okružuje. Pričaj sa njom koncentriše se na
svoje muške protagoniste i njihove uskogrude odnose sa ženama „u“
njihovim životima - koje obe završe u komi. Jedan od najizuzetnijih
aspekata ovog Almodovarovog
filma jeste način na koji je on
sposoban da suptilno manipuliše
i usmerava publiku, pomerajući
naglasak sa - bar na neko vreme
- više uznemiravajućih konotacija
radnji koje su predstavljene u
filmu. U nečemu što bi se moglo
nazvati najsmelijim potezom u
rediteljskoj kinematografiji, on
„prikazuje“ silovanje kroz veštu
parodiju nemog nadrealističkog
filma pod nazivom The Shrinking
Lover. Najznačajnije dostignuće
filma Pričaj sa njom leži u
načinima na koje se on poigrava
i izaziva identifikaciju gledalaca.
Ovo je duboka meditacija o
načinu na koji pričamo sa i kroz
druge ljude, objekte i tekstove koji
izražavaju naše živote. AD
911
Francuska (120 Films, Eskwad,
IRREVERSIBLE (2002)
Grandpierre, Les Cinémas de la OTPOZADI
Zone, Nord-Ouest Productions,
Rossignon, Studio Canal) 97m Noe pomera kinematografske granice svojim filmom Otpozadi
Color univerzalnom pričom o najvišim i najnižim oblicima humanosti. Koristeći
Jezik: Francuski / Španski / najsofisticiranije kinematografske i narativne tehnike da ispriča
Italijanski / Engleski jednostavnu priču o perverznoj žestini i nasilju, Noe - koji je ostavio
Režija: Gaspar Noé traga sa Stojim pred tobom (1998) - stvara film koji je bio pozdravljan
Produkcija: Christophe kao remek-delo i osuđivan kao najveće filmsko đubre.
Rossignon. Ispričan u obrnutom hronološkom redu, Otpozadi predstavlja dan i
Scenario: Gaspar Noé noć u životu dvoje prijatelja i ljubavnika Bellucci, Cassela i Dupontela.
Fotografija: Benoît Debie, Počinjući sa ubistvom iz osvete u ranim jutarnjim časovima i završavajući
Gaspard Noé
se nadanjima mladog para Belluccijeve i Cassela, film brilijantno
Originalna muzika: Thomas
Bangalter
daje nacrt raspona ljudskih emocija i ponašanja, radosti i opasnosti
Uloge: Monica Bellucci, Vincent
međuljudskih odnosa, kao i večite misterije kulture, seksa i emocija.
Cassel, Albert Dupontel, Izuzetna sofisticiranost filma promakla je mnogima koji su odbili da
Jo Prestia, Philippe Nahon, progledaju kroz prvljavštinu, nasilje i degradaciju, koji su prikazani
Stéphane Drouot, Jean-Louis ovde. On skreće sa svoje putanje da prikaže ove bolne činove što je više
Costes.
moguće uznemirujuće. Ne samo kroz svoj tretman vremena, koji nadu
Filmski Festival u Kanu: Gaspard
pretvara u tragičnu slutnju, već i korišćenjem iritirajuće kamere iz ruke
Noé, nominacija (Zlatna Palma)
u većem delu filma i dodajući nečujno niske zvučne talase u miks (kao
način za izazivanje još veće glavobolje).
Stvoren oko opravdano ozloglašene scene u kojoj je Monica Bellucci
silovana i pretučena skoro do smrti u javnom prolazu u Parizu, film
je postao čuven kod publike i kritičara širom sveta. Mnogi su osetili
da je uživanje ili cenjenje Noeovog dostignuća bilo ravno odobravnju
takve brutalnosti, dok su drugi videli Otpozadi kao najbolji film 2002.
godine. Film koji očigledno nije za malodušne je šokantno delo filmskog
vizionara. Bilo da se ono što on prikazuje sviđa nekome ili ne, njegovo
dostignuće i posvećenost svojim idejama i idealima su nepogrešivi. JP
LA MEGLIO GIOVENTÙ (2003) Italija (BiBiFilm, Rai
Cinemafiction) 400m Color
BOLJA MLADOST
Jezik: Italijanski
Prateći živote dva brata tokom skoro četiri decenije, Bolja mladost Režija: Marco Tullio Giordana
nema ni sekund suviše u svojih šest sati trajanja, dajući svojim likovima Produkcija: Angelo Barbagallo,
prostor koji im je potreban da žive i dopuštajući da se njihova zajednička Donatella Botti
priča odvija poput obimnog romana. Ova jedinstvena italijanska priča, Scenario: Sandro Petraglia,
ep reditelja Giordane, vešto prepliće porodičnu dramu sa novijom Stefano Rulli
nacionalnom istorijom da dobije sagu o likovima i o državi. Fotografija: Roberto Forza
Prvo se upoznajemo sa braćom Carati, Nicolom (Cascio) i Matteom Uloge: Luigi Lo Cascio, Alessio
(Boni), 1966. godine, kada su obojica na studijama. Kada upoznaju Boni, Adriana Asti, Sonia
Bergamasco, Fabrizio Gifuni,
Giorgiu (Trinca), devojku sa kojom loše postupaju u duševnoj bolnici,
Maya Sansa, Valentina Carnelutti,
oni je izbave odatle i daju se u bekstvo. Oni otkrivaju da ne mogu puno Jasmine Trinca, Andrea Tidona,
pomoći Giorgiji, ali taj susret im promeni život zauvek. Nicola postaje Lidia Vitale, Claudio Gioè, Paolo
hipik na neko vreme, ali konačno završava kao psihijatar sa ciljem da Bonanni, Mario Schiano, Giovanni
pomaže ljudima kao što je Georgia. Matteo, besan prema nepravdi Scifoni, Michele Melega
nanesenoj Giorgiji, napušta školu i prijavljuje se za vojsku. Filmski Festival u Kanu: Marco
Tullio Giordana (specialna
Izuzetan scenario povezuje braću Carati, njihove prijatelje i njihovu nagrada)
braću i sestre sa nekoliko ključnih momenata u skorijoj istoriji Italije.
Tokom poplava u 1966. godini koje su urnisale Firencu, Nicola sreće
svoju pravu ljubav Giuliju (Bergamasco), koja tokom 70-ih pristupa
terorističkoj grupi Crvene brigade. Starija sestra braće Carati, Giovanna
(Vitale), postaje jedan od sudija u suđenjima mafiji tokom 80-ih.
Ono što služi na čast filmu Bolja mladost jeste da ne dopušta da
nacionalni događaji prevagnu u odnosu na domaću dramu. Umesto
toga, istorija Italije ispričana je kroz prizmu porodice, sa ličnim i
političkim događajima koji nose podjednaku težinu. Ovim likovima su
sahrana ili venčanje od podjednake važnosti kao i prirodna katastrofa
ili teroristički napad. Čak i dosadne teme, kao što je otpuštanje radnika,
su privlačne ovde dok reditelj Giordana prikazuje učinak na ljude koje
smo upoznali i zavoleli. KW
913
Južna Koreja 120m Color OLDBOY (2003)
Jezik: Koreanski OLDBOY
Režija: Park Chan-wook
Misticizam, poezija, školski dani i futuristička spavaća soba su samo
Produkcija: Dong-ju Kim,
Seung-yong Lim neka od čuda koja možemo naći u filmu Oldboy. Triler koji se oslanja
Scenario: Jo-yun Hwang, na tabue o edipovom kompleksu i slepu sudbinu, hipnotizam i veru,
Chun-hyeong Lim, Joon-hyung delimično akcija, delimično drama, delimično psihološki triler predstavio
Lim, Chan-wook Park, Garon je koreansku kinematografiju većem broju gledalaca, nego bilo koji
Tsuchiya drugi film. Priča je direktnija i upečatljivija od prethodnog popularnog
Fotografija: Jeong-hun Jeong filma reditelja Parka Boksuneun naui geot (2002).
Originalna muzika: Yeong Wook Ovo nasilno,elegično remek-delo bazirano je na japanskom manga
Jo
stripu Garona Tsuchiya. Glumac Min-sik Choi, koji je sam izvodio svoje
Muzika: Antonio Vivaldi
akrobacije, rigorozno je trenirao za svoju ulogu nesrećne žrtve otmice
Uloge: Min-sik Choi, Ji-tae Yu,
Hye-jeong Kang, Dae-han Ji,
- Dae-sua, čoveka koji beži iz svog zatvora bez prozora, ingeniozno
Dal-su Oh, Byeong-ok Kim, prokopavši zidove oblakodera. Kada se jednom nađe na slobodi, on
Seung-Shin Lee, Jin-seo Yun, pokreće osvetu u stilu Monte Cristoa protiv svojih otmičara koji su mu
Dae-yeon Lee, Kwang-rok Oh, oteli i njegovu ćerku, njegovu ženu i njegov život. Dae-su se sprijateljuje
Tae-kyung Oh
sa prelepom šeficom suši bara (Hye –jeong Kang), koju osvoji jedući
Filmski Festival u Kanu: Chan-
žive lignje i onesvešćujući se na kasi. Takav je onesvešćujući, nokaut stil
wook Park (Grand Nagrada of the
Jury), Chan-wook Park nominacija filma Oldboy. Koliko god bila kompleksna priča, film je poduprt logikom
(Zlatna Palma) koja se odvija jasno i lagano uključujući različite flešbekove u filmu.
Napredujući u ritmu koji vas ponekad ostavlja bez daha, ali vam takođe
ostavlja prostor za razmišljanje, koreografisane scene borbi u filmu su
podjednako inovativne i iznenađujuće, a sve nasilje u filmu služi zapletu.
Uprkos brutalnosti, ovo je u krajnjoj instanci crna komedija koja vešto
umotava elemente mafijaškog trilera i filma osvete u jedno. Nakon što
je osvojio Grand Prix žirija na Kanskom festivalu 2004.godine, reditelj je
zapanjio publiku zahvaljujući se prvo glumcima i ekipi, a zatim lignjama
koje su dale svoje živote u sceni u suši baru. KK
914
SAD (Miramax Films, A Band KILL BILL: VOLUME ONE (2003)
Apart, Super Cool ManChu) 111m
Black and White / Color
KILL BILL 1
Jezik: Engleski / Japanski / Sa prvim delom svog „dvodelnog“ filmskog epa Kill Bill, Quentin
Francuski Tarantino je ućutkao one koji su nagađali da je on izgubio inspiraciju
Režija: Quentin Tarantino posle šestogodišnje pauze u pisanju i režiranju. On je takođe uspeo u
Producers: Lawrence Bender odbrani titule aktuelnog kralja postmoderne. U stvari, dok je priča filma
Scenario: Quentin Tarantino, koja govori o osveti (ispunjena flešbekovima i kadrovima unutar kadrova)
Uma Thurman. manje dopadljiva od ispreplitanih linija priče filmova Ulični psi (1992),
Fotografija: Robert Richardson Petparačke priče (1994) i Džeki Braun (1997), Tarantinov kreativni rad
Originalna muzika: RZA sa kamerom, montaža i soundtrack (koji uključuje originalnu muziku
Uloge: Uma Thurman, Lucy Liu, repera - producenta RZA i semplove velikog raspona od Bernarda
Vivica A. Fox, Daryl Hannah,
David Carradine, Michael
Herrmanna i Quincya Jonesa do Ennia Morriconea) dokazuju da je on
Madsen, Chiaki Kuriyama, Chia još kompletniji filmski stvaralac danas, nego što je bio 1990-ih.
Hui Liu. Preuzimajući šlagvort od zaluđenosti borilačkim veštinama iz 70-ih
BAFTA nominacije: Uma Thurman (delovi filma su snimljeni u legendarnom Shaw Brothers studiju u Hong
(glavna ženska uloga), Sally Kongu), kao i od Alfredo Leoneovih špageti vesterna i njegove sopstvene
Menke (montaža), Tommy Tom,
intertekstualnosti - Kill Bill 1 uključuje reference na ranije filmove i TV
Kia Kwan Tam, Wai Kit Leung,
Jaco Wong Hin Leung (specijalni serije u rasponu od Zeleni obad (1966) i Gone in 60 Seconds (1974)
vizuelni efekti), Michael Minkler, do Ironside (1967) i Star Trek : The Wrath of Khan (1982) - Tarantino
Myron Nettinga, Wylie Stateman, fokusira većinu svojih rediteljskih, na seriju preuveličanih, pažljivo
Mark Ulano (zvuk).
iskoreografisanih i izuzetno zabavih scena borbi. Naša protagonistkinja
sa jednom mišlju na umu poznata je samo kao „mlada“ (ili po njenom
šifrovanom imenu „Crna Mamba“) i onako kako je tumači Uma Thurman
u ulozi koja joj je oživela karijeru, ona kombinuje Clint Eastwoodov
stoicizam u Čovek bez imena sa kung-fu moćima Bruce Leea i nešto
feminizma Charlijevih anđela. Iako cela priča nije otkrivena do Kill
Bill 2, mi saznajemo da je mlada napadnuta na dan svog venčanja od
strane „Ubilačkog Odreda Smrtonosnih Šarki“ Billa iz naslova (David
Carradine), čiji su članovi Lucy Liu, Vivica A Fox, Daryl Hannah i Michael
Madsen. Njen za-malo-pa-muž je ubijen, ona je isprebijana i upucana u
glavu, a njeno nerođeno dete je ukradeno iz stomaka. Posle buđenja iz
kome, četiri godine kasnije, jedino
o čemu mlada može da razmišlja,
jeste osveta. Kill Bill 1 prati njeno
napredovanje dok ubija dva člana
Odreda Šarki, a da i ne pominjemo
najmanje par stotina njihovih
pratilaca koji mlataraju mačevima.
Iako kraj filma izgleda pomalo
veštački – Tarantino je inicijalno
zamislio Kill Bill kao neprekinutu
priču - nerazrešeno finale Kill Bill
1, u kome otkrivamo da je mladina
beba još uvek živa (mada ona to
ne zna još uvek), obećava neke
obračune u Kill Bill 2 koji se ne
smeju propustiti. SJS
916
GOOD BYE LENIN! (2003) Nemačka 121m Color / BW
Jezik: Nemački
ZBOGOM LENJINE
Režija: Wolfgang Becker
Iako izgleda kao drevna prošlost - pad Berlinskog zida, kada su Nemci iz Produkcija: Stefan Arndt, Marcos
Zapadne i Istočne Nemačke preplavili ulice, a urnebesni trabanti najavili Kantis, Manuela Stehr
ponovno ujedinjenje Nemačke - sve se to desilo tako skoro, 1989. Scenario: Wolfgang Becker,
godine. Ovo spajanje nacije je donelo mnogo toga nemačkom narodu, Bernd Lichtenberg
ali Wolfgang Beckerov film Zbogom Lenjine je pokazao da je usred Fotografija: Martin Kukula
boli, zabrinutosti i nezaposlenosti bilo takođe i dosta humora. Zbogom Originalna muzika: Yann Tiersen
Lenjine je smešten u Istočnu Nemačku, pre nego što će Zid pasti. Uloge: Daniel Brühl, Katrin Saß,
Alex (Bruhl) je privlačan mladić čija je majka (Sass) politički aktivni Chulpan Khamatova, Maria
Simon, Florian Lukas, Alexander
borac za socijalističku budućnost Istočne Nemačke. Kada vidi kako Beyer, Burghart Klaußner,
Alexa hapse u neredima, ona pada u komu koja traje do ranih dana Michael Gwisdek, Christine
ujedinjenja. Alexu je doktor njegove majke rekao da bi je bilo kakav šok Schorn, Jürgen Holtz, Jochen
mogao ubiti i on smatra da bi kraj komunizma i potpuni nestanak GDR Stern, Stefan Walz, Eberhard
Kirchberg, Hans-Uwe Bauer, Nico
mogao važiti za jedno od takvih fatalnih iznenađenja. Alex se odlučuje
Ledermueller, Jelena Kratz
na jednostavan plan - on će ponovo stvoriti Istočnu Nemačku za svoju
majku. U dirljivom i zabavnom nizu trenutaka, Alex uspeva da ubedi Wolfgang Becher (Plavi Anđeo)
svoju majku, koja mora da ostane u krevetu, da je stari poredak opstao.
Pioniri je posećuju da joj pevaju socijalističke pesme. Alex postaje
ekspert za snabdevanje jeftinom i sada nedostupnom hranom i čak u
jednom od vrhunaca filma on rekreira njene omiljene vesti na TV-u.
Zbogom Lenjine takođe uspeva da niveliše dirljivost. Ni u jednom
trenutku ne sugeriše da je Istočna Nemačka bila divno mesto za život,
ali pokazuje šta je izgubljeno u novom kapitalističkom talasu, dok
socijalističke ideje nestaju i bivaju zamenjene kešom i trgovinom. Alexov
otac - nekadašnji begunac iz Istočne Nemačke, a sada samo još jedan
Nemac - ponovo se pojavljuje i mi vidimo da je Alexova opsednutost
štićenjem majke od realnosti na neki način i njegova zaštita od drugih,
manje prijatnih realnosti. KK
Nemačka / Turska (Bavaria GEGEN DIE WAND (2004)
Film International, Corazón
International, Norddeutscher
GLAVOM KROZ ZID
Rundfunk (NDR), Panfilm, Wüste Ovaj žanr je, pomalo okrutno, nazvan „zaljubljeni ludaci“: dvoje
Filmproduktion) 121m Color mentalno poremećenih, ovisnika o drogama ili alkoholičara čiji
Jezik: Nemački / Turski / Engleski iznenadni, eksplozivni susret i veza koja usledi posle toga rezultiraju
Režija: Fatih Akin jednom pravom pričom o ludoj ljubavi u nadrealističkom stilu. Ovo je
Produkcija: Andreas veoma moderan žanr, koji prolazi kroz Robert Rossenov Lilith (1964) i
Schreitmüller, Stefan Schubert,
Ralph Schwingel
australijski film Angel Baby (1995) - ali Akinov Glavom kroz zid stvara
Scenario: Fatih Akin
veoma potentan napitak dodajući neke sastojke u formulu. Prvo,
Fotografija: Rainer Klausmann
zajednica startuje namerno ciničnom opaskom, kao brak iz koristi
Originalna muzika: Alexander
između dvoje ljudi koji su na donjoj lestvici društva: Cahit (Birol Unel)
Hacke, Maceo Parker se slupao autom, a Sibel (Sibel Kekilli) je prerezala vene. Ipak, dok
Uloge: Birol Ünel, Sibel Kekilli, Sibil utoljuje svoje želje obilazeći lokalne klubove i kafiće, Cahit postaje
Catrin Striebeck, Meltem sve ljubomorniji i nasilnij i -a potom ljubav, koliko god perverzno ili
Cumbul, Zarah McKenzie, Stefan nespretno njen put izgledao potvrđuje sebe. Drugo, Akin komplikuje
Gebelhoff.
celu stvar pretvarajući priču o turskim imigrantima u Nemačkoj u patnje
Berlinski Filmski Festival: Fatih
rasizma i zlostavljanja tokom usklađivanja dve veoma različite kulture.
Akin (Zlatni Medved i FIPRESCI
Nagrada) Ipak ovo, ni u kakvom određenom smislu, nije „soc-realistički“
film. Nervozna, uznemiravajuća i ponekad sumorna drama o dvoje
autsajdera (koje na živ način sa dosta energije igraju dvoje glavnih
glumaca), Glavom kroz zid u stvari nastavlja vitalnu nit provokativne,
postpank kreativnosti u savremenoj evropskoj kinematografiji. Vitalnost
koja nedostaje čak i u sledećim Akinovim filmovima. AM
Južna Koreja / Japan (Kim Ki-duk BIN-JIP (2004)

Film, Cineclick Asia) 90m Color
PROVALNIK
Jezik: Koreanski
Režija: Kim Ki-duk Od svog rediteljskog debija Krokodil iz 1996, u svojoj 36. godini, Kim
Produkcija: Choi Yong-bae, Kim Ki-duk izbacuje film za filmom vrtoglavom brzinom. Od onda je režirao
Ki-duk, Michiko Suzuki 15 filmova i oni nastavljaju da otkrivaju svet ne kinematografske
Scenario: Kim Ki-duk realnosti, već onaj u kome granice između sna i realnosti blede.
Fotografija: Jang Seong-back Provalnik je mazohistička romantična priča koja nas podseća na
Originalna muzika: Slvian samoprezirne filmove R.W. Fassbindera od par decenija ranije. U njemu
Uloge: Lee Seung-yeon, Lee su panduri korumpirani i nasilni, prostori ogoljeni i bezlični, dijalog
Hyun-kyoon, Kwon Hyuk-ho, Choi proređen, baš kao i u celom Kimovom opusu. Tae-suk (Lee Hyun-kyoon)
Jeong-ho. provaljuje u prazne kuće, ali umesto da ih pljačka, on ih „pozajmljuje“
na neodređeno vreme dok se vlasnici ne vrate. Da bi kompenzovao
svoj nedozvoljeni boravak, on vodi računa o sitnicama po kući, kao
što je pranje prljave odeće, popravljanje pokvarenih audio uređaja i
čak sahranjivanje truležnog, mrtvog tela. Jedna od stvari koju Tae-suk
nalazi, kojoj treba hitna pažnja u jednoj od luksuznih kuća u koju provali,
jeste pretučeno telo domaćice koja je, kako se ispostavlja, žrtva nasilja
u porodici. Baš kao što će zalivati svele listove zapuštenih biljaka u
kući, Tae-suk oprezno učini korak ka ovoj napaćenoj ali gracioznoj ženi
pogađajući njenog nasilnog muža lopticama za golf koje udara štapom
tipa „3-iron“. KK
918
THE PASSION OF THE CHRIST (2004) SAD (Icon Productions) 127m Color
Jezik: Asirski, Neo-Aramejski /
STRADANJE ISUSOVO Jermenski/ Latinski / Hibru
Mesecima pre pojavljivanja, Mel Gobsonov drugi film koji je režirao, o Režija: Mel Gibson
poslednjih 24 sata u životu Isusa Hrista, podigao je oluju kontroverze. Da Produkcija: Bruce Davey, Mel
li je antisemitski? Prokatolički? Bespotrebno nasilan? Debata nastavlja Gibson, Stephen McEveety
da besni, ali jedna stvar o kojoj se ne može raspravljati jeste da je ovo Scenario: Mel Gibson,
Benedict Fitzgerald
najuspešniji nezavisni film ikada napravljen, koji je pokrenuo najviše
kolumni poslednjih godina i inspirisao holivudske mogule da daju zeleno Fotografija: Caleb Deschanel
svetlo biblijskim, mitskim „filmskim epovima u sandalama“. Originalna muzika: John Debney,
Gingger Shankar
Ali šta je sa sadržinom? Da, prikaz Isusa (Caviezel) koga bičuju
Uloge: James Caviezel, Maia
Rimljani je jeziv, krvav i slikovit i može se smatrati uznemiravajućim. Morgenstern, Christo Jivkov,
Raspeće je grozno za gledanje - međutim, moglo bi se reći da nam je Francesco De Vito, Monica Bellucci,
Gibson samo pokazao kakav je to krajnje varvarski čin zaista bio. Što Toni Bertorelli, Luca Lionello, Hristo
se tiče toga da li su Jevreji u filmu prikazani u lošem svetlu - malo je Shopov, Claudia Gerini, Fabio
Sartor, Giacinto Ferro, Olek Mincer.
verovatno da će se prosečni gledalac koji pogleda ovaj film iznenada
Nominacije za Oskara: Caleb
pretvoriti u razbesnelog antisemita do kraja filma, ali ako je gledalac
Deschanel (kinematografija), Keith
već antisemit, postoje scene u filmu koje mogao da podupru uverenja. VanderLaan, Christien Tinsley
Konačno, Stradanje Isusovo bi trebalo posmatrati kao testament (šminka), John Debney (najbolja
jednog čoveka (Gibsona) o svojoj veri. Slagali se ili ne sa njegovim originalna muzika).
prikazom Poslednje večere, toga kako je Isus osuđen na smrt ili samog
raspeća, teško je ne priznati da je ono što vidite na ekranu prelepo
postavljeno, odlično odglumljeno
(naročito Monica Bellucci kao Marija
Magdalena) i često veoma potresno.
Neke od scena ne funkcionišu u
potpunosti, naravno - flešbek koji
prikazuje Isusa koji pokazuje majci
sto i stolice koje je napravio, za
koje ona misli da nikada neće biti
shvaćene, više liče na Žitije Brajanovo
montipajtonovaca - ali tu su mnoge
druge koje su moćne, naročito kako
se bliži kraj filma, kada Isus posrće
vukući krst, a njegova majka se
priseća kako je padao kada je bio
mali, a ona bila u mogućnosti da mu
pomogne da ustane. Bilo da verujete
u Gibsonovu verziju ili ne, samo taj
momenat je u stanju da potrese bilo
koga ko se ikada osetio nemoćnim u
svojoj ljubavi prema drugoj osobi. I
možda bi trebalo da se zapitamo da
li je u stvari to bila prava Gibsonova
namera - ne da pravi kontroverzu,
već da nam pokaže svoja sopstvena
verovanja (ne samo kao vernik, već
i kao roditelj), da nas podstakne na
razmišljanje i dirne nas u srce. JB
SAD / Nemačka 114m Color
CRASH (2004)
Jezik: Engleski SUDAR
Režija: Paul Haggis Paul Haggisov Oskarom nagrađeni film sa metaforičnim naslovom
Produkcija: Don Cheadle, Paul iskorišćenim kao tema sirove snage, Sudar, govori o nusefektima
Haggis, Mark R. Haggis
zadiranja u tuđe živote žitelja Los Anđelesa. Dodajte tome omiljeni
Scenario: Paul Haggis,
etnički sukob (Latinoamerikanci protiv Azijata) uozbiljen sa svim
Robert Moresco
raspoloživim provokativnim događajima i obim je širok, ali i jasan.
Fotografija: J. Michael Muro
Zainteresovanost filma da prikaže međusobnu povezanost ljudi je
Originalna muzika: Mark Isham
previše izlizana. Konflikti u priči su preuveličani do krajnosti. Poznate,
Uloge: Sandra Bullock, Don
Cheadle, Tony Danza, Keith multikultularne uvrede su obajatile. Ali, neosporna snaga filma se
David, Loretta Devine, Matt nalazi u odlomcima odlično odabranih dijaloga koje izgovaraju pažljivo
Dillon, Jennifer Esposito, Eddie promatrani likovi koji oživljavaju unutar dobro osmišljenog zapleta.
J. Fernandez, Brendan Fraser, Među izuzetnim likovima su: detektiv Waters (Cheadle) i njegova
Nona Gaye, Terrence Howard,
Daniel Dae Kim, Thandie Newton,
partnerka Ria (Esposito) koja istražuje ubistvo; Caboti-Rick (Fraser) koji
Michael Peña, Ryan Phillippe, je gladan moći i njegova kučka od žene Jean (Bullock), koji reaguju na
Bahar Soomekh, Larenz Tate otmicu njihovog automobila od strane dvojice gangstera koji su zagrizli
Oskar: Paul Haggis, Cathy više nego što mogu da progutaju; policajac Ryan (Dillon) i njegov partner
Schulman (najbolji film), Tom (Phillippe), koji konstantno maltretiraju crni par profesionalaca,
Paul Haggis Robert Moresco Thayersove, TV reditelja Camerona (Howard) i studioznog bravara
(scenario), Hughes Winborne
(montaža) Daniela (Pena) koji pomaže vlasnika drakstora Farhada (Toub), što vodi
Nominacije za Oskara: Paul do neočekivanih posledica dok se sve više puteva preseca i ponovo
Haggis (režija), Kathleen York, susreće. Postepeno se priča steže u finu omču kada se bukvalno sve
Michael Becker (muzika), Matt vinjete povežu, ističući oštre ivice življenja među različitim ljudima.
Dillon (sporedna muška uloga) Napisan od strane Haggisa i Bobbya Morescoa, film Sudar nije ni
realističan ni fantastičan. Izgrađeni na izražavanju predrasuda kojih se
čvrsto pridržavaju, likovi se kreću kroz post-PC svet u kome čist govor
nosi moć onoliko koliko smo sposobni da tretiramo jedni druge. GC-Q
920
DER UNTERGANG (2004)
HITLER - POSLEDNJI DAN
Velika trema prisutna na američkoj premijeri filma reditelja Hirschbiegela
i scenariste Eichingera Hitler - poslednji dan, prvog nemačkog filma koji
je prikazao Hitlera u konvencionalnom narativnom filmu. Brinulo se da
film - brzog ritma, veštog neposrednog prikaza poslednjih Hitlerovih
(Bruno Ganz) dana i kruga njegovih užih prijatelja - daje humanu crtu
Trećem rajhu i njegovim tvorcima iluzija i tim putem ublažava njihova
užasna dela. Hitler, Eva Braun (Kohler), Joseph Goebbels (Matthes) i
ostali su svakako samo ljudi ovde. Ali, poenta je da su pravi monstrumi
uglavnom takvi. I tako smo mi ostavljeni, sa neprijatnim osećanjem da
su nam stvari poznate, dok posmatramo kako različiti kružoci slabeće
naci mašinerije rade otvoreno za suprotne ciljeve, dok romantični
psihopata besni, laska, racionalizuje i oplakuje propast njegove SF
Nemačka / Italija / Austria
utopije - poričući svoj udeo u uništavanju civilizacije.
(Constantin) 156m Color
Ova dezorijentišuća, decentralizujuća neposrednost je ključ
Režija: Oliver Hirschbiegel
brilijantnosti ovog filma. Hitler je rutinski gurnut na ivicu kadra kamerom
Produkcija: Bernd Eichinger
Hirschbiegela i Gancovom veličanstveno povučenom glumom. U
Scenario: Bernd Eichinger
međuvremenu, ostalim modelima ponašanja dozvoljeno je da izađu
Fotografija: Rainer Klausmann
na površinu preko likova koji okružuju Hitlera: saosećanje, žaljenje,
Uloge: Bruno Ganz, Alexandra
hrabrost, pohlepa, karijerizam i, u slučaju nemačkog naroda koji Hitler Maria Lara, Corinnaa Harfouch,
prezire, zbunjena posvećenost. Ovo poslednje je obuhvaćeno veselo Ulrich Matthes, Juliane Köhler,
plitkom Evom Braun i naivnom Traudl Junge (Alexandra Maria Lara), Heino Ferch, Christian Berkel,
Matthias Habich, Thomas
sekretaricom koja je opisala ove događaje u dokumentarcu iz 2002. -
Kretschmann, Michael Mendl,
Blind Spot: Hitler’s Secretary. Da li je njihova užasna sudbina tragična? André Hennicke, Ulrich Noethen,
Nema nikakve sumnje da jeste. Rediteljeva i scenaristina blago Birgit Minichmayr, Rolf Kanies,
radikalna egzegeza o tome kako se imperije krune iznutra, međutim, Justus von Dohnanyi
otkriva mnoge načine na koje se to dešava. MH
921
SIDEWAYS (2004)
STRANPUTICE
Film Alexandera Paynea Stranputice govori o Milesu (Giamatti),
propalom romanopiscu i sredovečnom ljubitelju vina, koji želi da
povede svog najboljeg prijatelja Jacka (Church) na turu po kalifornijskim
vinogradarskim krajevima, nedelju dana pre nego što će se ovaj oženiti.
Na njihovom putu, Miles upoznaje i zaljubljuje se u lokalnu konobaricu
po imenu Maya (Madsen), dok Jack zavodi Mayinu prijateljicu Stephanie
(Sandra Oh). Uskoro se Jackova prevara otkriva i rezultira rasturanjem
obe veze. Ipak, film se završava nadom. Maya piše pismo Milesu u kome
mu kaže da je njegova umetnost vredna truda i da je on sam divan.
Poenta ovog filma nije u izlaganju ljudskih slabosti. Prava lepota leži
u malim momentima intimnosti, koji su često prošireni kroz zapanjujuće
metafore. Na primer, Mayin opis onoga što je privlači vinu, a i Milesu, je
SAD (Fox Searchlight, Michael prosto brilijantan: „Volim da razmišljam o tome šta se dešavalo u godini
London Productions, Sideways) kada je to grožđe sazrevalo, kako je sunce sijalo, da li je padala kiša.
116m Color Volim da razmišljam o svim ljudima koji su obrađivali i brali grožđe. I ako
Jezik: Engleski / Jermenski je neko staro vino, koliko je od njih do sada umrlo. Sviđa mi se kako vino
Režija: Alexander Payne nastavlja da se razvija, kao da će ako danas otvorim bocu vino imati
Produkcija: Michael London drugačiji ukus nego da sam ga otvorila bilo kog drugog dana, jer je boca
Scenario: Alexander Payne i Jim vina u stvari živa. I ono konstantno evoluira i postaje sve kompleksnije.
Taylor, po romanu Sideways Rex Što znači, dok ne dosegne vrh“. Metafore iz filma su možda starinske,
Pickett
ali Stranputice ističu upotrebu vina kao potvrdu potencijala života.
Fotografija: Phedon Papamichael
Osim scenarija - Payne i njegov prijatelj, pisac Jim Taylor, su osvojili
Originalna muzika: Rolfe Kent,
Francisco Tárrega Oskara za najbolju adaptaciju - gluma je ta koja zaista blista, a četvoro
Uloge: Paul Giamatti, Thomas glavnih glumaca daju sjajne izvedbe. Giamatti i Madsen su prosto
Haden Church, Virginia Madsen, izvrsni, a Haden Church (prethodno u opskurnim ulogama) je pravo
Sandra Oh, Marylouise Burke, otkrovenje. Ko bi pomislio da bi igrani film o testiranju vina mogao da
Jessica Hecht, Missy Doty, M.C. bude takva fascinantna zabava! GC-Q
Gainev, Alysia Reiner, Shake
Tukhmanyan, Shaun Duke, Robert
Covarrubias, Patrick Gallagher,
Stephanie Faracy, Joe Marinelli
Oskar: Alexander Payne, Jim
Taylor (scenario)
922
FAHRENHEIT 9/11 (2004) SAD 122m Color
Jezik: Engleski / Arapski
FARENHAJT 9/11 Režija: Michael Moore
Film o kome se najviše pričalo tokom leta 2004. nije bio blockbuster, Produkcija: Jim Czarnecki,
već film dokumentariste Michaela Moora koji je osvojio Zlatnu palmu, Rita Dagher, Carl Deal, Joanne
jedan kontroverzni pogled na stanje u SAD-u posle napada na Svetski Doroshow, Kurt Engfehr, Jeff
trgovinski centar i Pentagon, 11.septembra 2001. godine. Gibbs, Kathleen Glynn, Monica
Hampton, Nicky Lazar, Tia Lessin,
Kako smo i očekivali od reditelja filma Bowling for Columbine, Jay Martel, Agnès Mentre, Anne
ovaj dokumentarac je proračunat, manipulativan, ponekad čak i Moore, Michael Moore, Meghan
kontradiktoran. Ali je i moćan, zabavan, potresan i nadasve fascinantan. O'Hara, Bob Weinstein, Harvey
Moor se odlučuje da uništi Bushovu administraciju u samo dva sata. Na Weinstein
kojoj god da ste političkoj strani, neki od bušizama ovde učiniće da se Scenario: Michael Moore
čak i najkonzervativniji republikanci pokunje. Fotografija: Mike Desjarlais,
Kirsten Johnson, William Rexer
Ne iznenađuje što američki moćnici nisu želeli da njihovi glasači
Originalna muzika: Jeff Gibbs,
vide ovaj film u izbornoj godini (iako na kraju on nije imao nikakav
Bob Golden
uticaj na rezultate). On jeste otrovan, ali je takođe i brilijantno filmsko
Muzika: Elmer Bernstien,
ostvarenje. Moore počinje sa kontroverznim izborima koji su doveli Charlotte Caffey, Alvin Lee,
Busha u Belu Kuću. Događaji 11. septembra (prikazani zatamnjenim Henry Mancini, Arvo Pärt, Kathy
ekranom i zvucima od toga dana, posle kojih slede scene Njujorčana Valentine, Jane Wieldlin, Neil
koji se užasnuti okupljaju na ulicama), invazija na Irak i povezanost Young, C. King Palmer
Bushove familije sa sa Bin Ladenovom familijom stavljeni su zajedno Uloge: Michael Moore, Khalil Bin
Laden, Jenna Bush, Neil Cavuto,
pod Moorov mikroskop. Tu su takođe i neki sjajni momenti na koje smo John Conyers, Byron Dorgan,
navikli od Moora - on prati kongresmene tražeći od njih da prijave svoje Al Gore, Abdul Henderson, Lila
sinove u vojsku i vozi se po Vašingtonu u kamionetu za sladoled čitajući Lipscomb, Jim McDermott, Patsy
na razglas Patriotski akt koji su mnogi političari potpisali, a da ga nisu ni Mink, Craig Unger, Ben Affleck,
John Ashcroft, Barbara Bush,
pročitali - ali ih je manje nego u njegovim ranijim filmovima. Možda je u
George Bush, George W. Bush,
ovom slučaju osetio da materijal govori sam za sebe. Jeb Bush, Saddam Hussein,
Zabavni momenti su pomešani sa tužnim i užasnim na sjajan način. Osama bin Laden, Colin Powell,
Slagali se vi ili ne sa Moorovim političkim stavovima, ovaj neobuzdani, Dan Rather, Condoleezza Rice,
strastveni i nezaboravni film zahteva da ga vidite. JB Donald Rumsfeld, Britney Spears
923
Francuska / Belgija / Israel / VA, VIS ET DEVIENS (2005)
Italija (Elzévir, Oï Oï Oï ) 140m
Color
IDI, VIDI I POSTANI
Jezik: Amharic / Hibru / Francuski
Ovaj prvi epski film koji se bavi migracijom Jevreja iz Etiopije u Izrael,
Režija: Radu Mihaileanu
Radu Mihaileanuov divno napravljeni Idi, vidi i postani sledi formulu
Produkcija: Denis Carot, Marie
koja dopušta gledaocima da postanu emotivno uvučeni u priču o kojoj
Masmonteil, Radu Mihaileanu, većina ljudi van opisane regije zna jako malo.
Marek Rozenbaum, Itai Tamir Schlomo je devetogodišnji dečak iz Etiopije koga je poslala njegova
Scenario: Alain-Michel Blanc, majka da bude deo „Operacije Mojsije“- program koji vraća Jevreje iz
Radu Mihaileanu
Etiopije u Izrael. Schlomo ima tajnu: on nije ni Jevrejin ni siroče, što su
Fotografija: Rémy Chevrin
Originalna muzika: Armand Amar
dve laži koje boje celo njegovo postojanje. U Izraelu on ima sreće da ga
Uloge: Yaël Abecassis, Roschdy smeštaju u brižnu, srećnu porodicu. U svojoj suštini, ovo je porodična
Zem, Moshe Agazai, Moshe drama koja takođe uključuje vrlo kompleksnu i podeljenu politiku u
Abebe, Sirak M. Sabahat, Izraelu, u kome se umerenjaci bore protiv religioznih fundamendalista
Roni Hadar, Yitzhak Edgar,
za samu dušu svoje zemlje.
Rami Danon, Meskie Shibru
Sivan, Mimi Abonesh Kebede, Mladi Schlomo se nađe bačen direktno u žarište ove debate,
Raymonde Abecassis dok crnački, belački, pravoslavni i sekularni pogledi svi izviru na
pozadini sačinjenoj od političkih protesta, vazdušnih napada i
radikalskih predrasuda. Mihaileanu sužava šire implikacije borbi u
Izraelu, fokusirajući se na tri poglavlja Schlomovog života: detinjstvo,
adolescentsko doba i doba kad je već zreo muškarac, a svako poglavlje
vodi ka trenutku suočavanja sa svojim najdubljim strahovima i željama.
Na kraju, ovaj film je podjednako i priča o dečaku i priča o bilo
kome ko počinje iz početka, ponovo rođen u drugoj zemlji. Možda ćete
napustiti bioskop sa osećanjem da ste proživeli čitav jedan drugi život
kao etiopska izbeglica u Izraelu. Izuzetno zabavno, u svakom smislu te
reči. KW
924
PARADISE NOW (2005) Francuska / Nemačka /
Holandija / Israel (Augustus,
RAJ, ODMAH Lama, Razor, Lumen, Arte
France Cinéma, Hazazah
Potrebno je mnogo više od strasti i političke angažovanosti da se Film, Eurimages, Filmstiftung,
napravi film o tragičnoj, naizgled beskrajnoj borbi između Izraela i Medienboard Berlin-
Palestine. Potrebna je petlja. Prikazati konflikt tako duboko ukorenjen Brandenburg, Nederlands Fonds
i o kome se vode tako užarene rasprave znači izazvati kontroverzu, voor de Film)
90m Color
naročito kada - kao u ovom izuzetnom filmu Hanya Abu-Assada - taj
Jezik: Arapski
prikaz ne staje otvoreno ni na jednu od strana.
Režija: Hany Abu-Assad
Said (Kais Nashef) i Khaled (Ali Suliman) su dugogodišnji prijatelji
Produkcija: Bero Beyer
koji rade zajedno kao mehaničari u Nablusu. Ne zadugo, oni bivaju
Scenario: Hany Abu-Assad, Bero
odabrani od strane Jamala (Amer Hlehel) da izvrše misiju koja zahteva
Beyer, Pierre Hodgson
od obojice da se raznesu u razmaku od 15 minuta u delu Tel Aviva koji
Fotografija: Antoine Héberlé
je prepun ljudi. Razlog? Osveta je očigledno veća slika, ali i Khaled i
Originalna muzika: Jina Sumedi
Said imaju sopstvene razloge da učine konačnu žrtvu.
Uloge: Kais Nashef, Ali Suliman,
Izvedbe su izuzetne, počevši sa glavnim. Nashef i Suliman su krajnje Lubna Azabal, Amer Hlehel, Hiam
ubedljivi kao dvojica ljudi mozgova ispranih snovima o mučeništvu Abbass, Ashraf Barhom
i religioznom nagradom. Na kraju
je njihov preokret istinski preteći.
Oni su obrijani, lepo obučeni i
nose eksplozive ispod odela koja
izgedaju sasvim normalno. Mogli
bi proći tik pored vas na ulici i vi
ne biste primetili. Lubna Azabal
je takođe sjajna kao sve očajnija
Suha, aktivista pokreta za mir koja
zaista veruje da bombe i nasilje ne
rešavaju ništa. Ona je bliska Saidu
i zaista ulazi u sliku samo kada je
njemu stvarno potrebna moralna
podrška. Ona je glas razuma u
često iracionalnom, nerazumnom
svetu.
Raj, odmah zaslužuje pohvalu
prosto zbog hrabrosti koju je
pokazao njegov reditelj. Međutim,
posvećenost pravilnom donošenju
ocena je ono što zaista izaziva naše
poštovanje. Kroz njegov pogled bez
predrasuda na sukob koji izaziva
polemike, film nas poziva da sami
izvedemo svoje zaključke u pogledu
izraelsko-palestinskoh sukoba,
prakse bombaša samoubica i nekih
čak dubljih pitanja o smislu života
koji treba živeti...i za koji treba
umreti. KW
925
SAD (Alberta, Focus Features, BROKEBACK MOUNTAIN (2005)
Good Machine, Paramount, River
Road, This Is That Productions)
PLANINA BROUKBEK
134m Color Ovaj Ang Leejev film je privukao dosta pažnje jer je prvi gej vestern
Jezik: Engleski koji je pogodio mainstream publiku. U stvari Andy Warhol je tako nešto
Režija: Ang Lee uradio još pre tri decenije svojim pionirskim poduhvatom Usamljeni
Produkcija: Diana Ossana, kauboji (1969), koji je bio snimljen na lokaciji u Old Tucson Sudios,
James Schamus u Arizoni. Ali, dok je Warholov film bio sprdnja na žanr, Leejev rad je
Scenario: Larry McMurtry and smrtno ozbiljan i režiran sa puno preciznosti i majstorstva koji nas
Diana Ossana, po kratkoj priči
Brokeback Mountain E. Annie
vraćaju na vesterne Budda Boettichera, Johna Forda i Howarda Hawksa
Proulx - iako bi Hawks lično bio uvređen temom filma Broukbek planina.
Fotografija: Rodrigo Prieto Radeći po scenariju Larrya McMurtrya i Diane Osana, Lee priča
Originalna muzika: Gustavo priču o Ennisu Del Maru (Heath Ledger) i Jacku Twistu (Jake Gyllenhaal)
Santaolalla, Marcelo Zarvas koji se, radeći usmljenički pastirski posao u unutrašnjosti Vajominga
Uloge: Heath Ledger, Jake u leto 1963, upoznaju i zaljubljuju jedan u drugog. U početku su oni
Gyllenhaal, Randy Quaid, Anne samo ortaci u kući na ranču, ali kako se leto razvija, njihova veza
Hathaway, Michelle Williams,
se produbljuje u nešto što će postati doživotna ljubavna veza, koja
Valerie Planche, Graham
Beckel, David Harbour, Kate je zabranjena u savremenom društvu i koja prouzrokuje propadanje
Mara, Roberta Maxwell, Peter brakova za koje nijedan od muškaraca ne brine. Dok je Gyllenhaal
McRobbie, Anna Faris, Linda odličan u svojoj ulozi, Legder je pravo otkrovenje: nekomunikativan,
Cardellini, Scott Michael
stidljiv i ćutljiv, on skriva svoje emocije iza grube spoljašnjosti mačo
Campbell, David Trimble
ponašanja. Leejev rad kamerom izvlači lepotu i surovost pejzaža i
Oskar: Ang Lee (režija), Gustavo
Santaolalla (muzika), Larry sporednih uloga - uključujući Randya Quaida, Anne Hathaway i Michelle
McMurtry, Diana Ossana Williams - koji podržavaju glavne uloge izuzetnim izvedbama.
(scenario) Brokeback Mountain je zaista američki klasik koji uzima konvencije
vesterna i uvija ih da bi ispričao potpuno ubedljivu ljubavnu priču, koja
ostaje u glavi dugo nakon što poslednja slika filma ode u „fade-out“.
Srceparajuć, iskren i osvežavajuće direktan po pitanju svoje teme,
Brokeback Mountain je najbolje delo američke kinematografije u XXI
veku. WWD
927
Velika Britanija / Južna Afrika TSOTSI (2005)
(IDC of S.A., NFVF of S.A., U.K.
Film and TV) 94m Color
GANGSTER
Jezik: Zulu / Xhosa / Afrikaans Posle nekoliko godina obećavanja južnoamerička kinematografija
Režija: Gavin Hood izgleda spremna za proboj, a ovo bi mogao biti film koji to postiže. Kao
Produkcija: Peter Fudakowski što je često slučaj sa novim kinematografijama, ona kupi svoju priču
Scenario: Gavin Hood, po romanu sa ulica grada i priča je na realističan način sa neprofesionalnim ili
Tsotsi Athol Fugard neiskusnim glumcima. Centralni lik Tsotsi (Presley Chweneyagae) je sitni
Fotografija: Lance Gewer gangster koji sa trojicom prijatelja počini pljačku jednog sredovečnog
Uloge: Presley Chweneyagae, biznismena u vozu. Tokom pljačke, Tsotsi ubije čoveka nožem. Po
Mothusi Magano, Israel Makoe, povratku u grad u kome žive, jednog od bandita obuzme žaljenje, ali
Terry Pheto, Percy Matsemela,
Jerry Mofokeng, Benny Moshe, Tsotsi ga prezre zbog njegove slabosti i prebije ga. Tsotsi, koji počne
Owen Sejake, Zola, Kenneth da radi sam, otme auto imućne žene ranjavajući je tom prilikom. Kada
Nkosi, Zenzo Ngqobe, Nambitha pobegne autom, Tsotsi otkriva ženinu bebu na zadnjem sedištu.
Mpumlwana, Ian Roberts, Thembi Tsotsijeva instiktivna namera je da ostavi dete, ali nešto ga spreči
Nyandeni, Rapulana Seiphemo
da to uradi. On ga odvodi u svoju straćaru i pokušava da ga hrani i
da brine o njemu. Ali, detetu treba
mleko i zato Tsotsi primorava mladu
samohranu majku iz komšiluka
da ga podoji. Miriam (Terry Pheto)
brine o detetu i pokušava da ubedi
Tsotsija da ga vrati njegovoj majci.
Konačno, ne uspevši da se odbrani
od Miriam, Tsotsi je primoran da se
suprotstavi svojoj prirodi i pravcu
koji je poprimio njegov život.
Chweneyagae i Pheto pružaju
izuzetne izvedbe u filmu koji
moćno prikazuje brutalnost i bedu
urbanih getoa Johanesburga -
pritom zadržavajući snažnu veru u
ljudski duh, čiji otpor popušta pod
opresivnom težinom siromaštva.
Ako s vremena na vreme režija
izgleda previše teatralna - sa
dugim pauzama dok apsorbujemo
značaj scene - to je mala cena
koja se plaća za moćne uvide koje
dobijamo od filma. EB
928
LITTLE MISS SUNSHINE (2006)
MALA MIS SANŠAJN
Dok se porodične melodrame odvijaju, Mala mis Sanšajn Jonathana
Daytona i Valerie Feris udahnjuje svež vazduh u dobro poznatu
formulu, zatvarajući srodnike u odgovarajuće stresni vremenski period,
dodajući baksuze i gledajući kako obnovljena privrženost cveta. Na
ovom zaobilaznom putu nezgode se gomilaju dodajući slojeve prepreka
porodičnom zajedništvu, ali preterana priroda invencije scenariste
Michaela Arndta transformiše apsurdnosti porodice u ljude od krvi i
mesa, iako na prvi pogled mogu izgledati kao likovi iz crtanog filma.
SAD (Big Beach Films, Third Gear,
Porodica od šest članova uključuje glavnog državnog proučavaoca Deep River, Bona Fide) 101m
Prusta, koji se oporavlja od neuspelog pokušaja samoubistva na Color
profesionalnom i ličnom duševnom dnu (Carell), dedu koji je navučen Režija: Jonathan Dayton,
na heroin (Arkin), zamišljenog tinejdžera koji je odlučio da ne progovara Valerie Faris
gledajući na to kao na prečišćavajuću tehniku na svom putu ka boljem Produkcija: Albert Berger, David
sazrevanju (Dano), devojčicu koja putuje na takmičenje u lepoti i T. Friendly, Peter Saraf, Marc
Turtletaub, Ron Yerxa
talentima, što je centralno putovanje u filmu, uprkos tome što je sve
Scenario: Michael Arndt
suprotno od predstave koju imamo o lepoti i talentu (Breslin), jednog
Fotografija: Tim Suhrstedt
neverovatno optimističnog ali neuspešno motivišućeg spikera na
Uloge: Alan Arkin, Abigail Breslin,
samom rubu bankrota (Kinnear) i mamu koja radi i koja nema nikakvu Steve Carell, Toni Collette,
ideju kako da izleči ove zbunjene, povređene ljude oko sebe (Collete). Paul Dano, Greg Kinnear
Vesnik povratka samostalnih filmskih produkcija, Mala mis Sanšajn Oskar: Alan Arkin (glumac u
je takođe i uspešno prihvatanje malih priča, koje su namerno van sporednoj ulozi), Michael Arndt
ključa, ekscentrične i veoma dirljive. Film koji se mora pogledati, ali (scenario)
i pogled na putovanje koje je gore i bolje od bilo kog koje vi možete
iskusiti, Mala mis Sanšajn je trijumf pametnog pisanja, uskog fokusa i
timske glume. GC-Q
929
APOCALYPTO (2006)
APOKALIPTO
Kao i u Hrabrom srcu (1995) i u Strasti Hrista (2004), Apokalipto
suočava publiku sa kombinacijom teške melodrame i krvavog nasilja.
Priča govori o mladom muškarcu, pripadniku civilizacije Maja, koji živi
neku vrstu idiličnog života sa svojom trudnom ženom, malim detetom i
njihovim plemenom u džungli. Rana faza filma prikazuje društvo koje
živi u skladu sa prirodom i gaji poštovanje prema njenim blagodetima.
Ovaj svet biva poljuljan kada grupa otpadnika dođe i napadne selo,
SAD (Icon Entertainment ubijajući većinu i odvodeći preživele da budu žrtvovani bogu sunca na
International, Icon Productions vrhu piramide. Centralni lik filma, Jaguarova Šapa, uspeva da pobegne
[us], Touchstone Pictures) 139m i progonjen je kada pokuša da se vrati u svoje selo i spasi svoju ženu
Color
i dete koje je sakrio pre nego što je otišao. Uprkos odluci da snima na
Jezik: Majanski
jeziku Maja, koja je imala veliki publicitet, kako ovaj kratki prikaz zapleta
Režija: Mel Gibson
sugeriše, Gibsonov film je više melodramatična trka sa vremenom nego
Produkcija: Bruce Davey,
Mel Gibson antropološka studija drevne civilizacije.
Scenario: Mel Gibson, Međutim, Gibson izlazi na kraj sa spektakularnošću cele stvari
Farhad Safinia sa dosta samopouzdanja. Džungla je predstavljena, uz pomoć divne
Fotografija: Dean Semler fotografije, kao raskošni i veoma uverljivi raj, a ljudi koji je nastanjuju
Originalna muzika: James Horner su potpuno simpatični. Naročito su impresivne slike majanskog
Uloge: Ramirez Amilcar, društva koje okružuje piramidu u svom podržavanju nasilja, njihov
Carlos Emilio Baez, Morris rast histerije doživljene kroz svaki korak zarobljenika koji prolaze kroz
Birdyellowhead, Jonathan Brewer, mase obojenih i grčećih tela prema sigurnoj smrti na vrhu piramide.
Israel Contreras, María Isabel
Díaz, Dalia Hernandez, Israel
Ovi momenti dokazuju da je Gibson talentovan reditelj koji je sposoban
Rios, Rudy Youngblood da stvori slike koje su među najboljim holivudskim filmskim epovima iz
pedesetih. AW
930
THE DEPARTED (2006) SAD (Warner Bros. Pictures,
Vertigo Entertainment, Initial
DVOSTRUKA IGRA Entertainment Group, Plan B
Baziran na međunarodno priznatom hongkongškom akcionom filmu Entertainment, Media Asia Films
Ltd.) 151 m Color
Infernal Affairs (2002) i na njegova dva nastavka (Infernal Affairs II i
Jezik: Engleski
III, 2003), Scorseseov film Dvostruka igra dobio je priznanja i publike
i kritike, pokupivši pet nominacija za Oskara od kojih je osvojio i dve
Produkcija: Graham King, Brad
najprestižnije, za najbolji film i najbolju režiju. Film obuhvata dve sjajne Pitt, Martin Scorsese
izvedbe Damona i Capria u ulogama „krtice“, koji rade na tajnom zadatku Scenario: William Monahan, Siu
za mafiju i policiju, baš tim redom. Akcija se odvija u čvrstom ritmu, od Fai Mak, Felix Chong
vešte manipulacije filmskom muzikom, do čitavog niza vrtoglavih, naglih Fotografija: Michael Ballhaus
rezova i kompleksnih pokretnih kadrova. Originalna muzika: Howard Shore
Ono što je najizuzetnije u ovom filmu jesu pažnja i inteligencija Uloge: Anthony Anderson, Alec
kojom su Scorsese i scenarista Monahan adaptirali filmove Infernal Baldwin, Kevin Corrigan, Matt
Damon, Leonardo DiCaprio, Vera
Affairs za publiku na zapadu. Teme obmane i sukobljenih lojalnosti Farmiga, Jack Nicholson, Martin
glatko su prevedene kao i mnoge izuzetne scene koje su tu Sheen, Mark Wahlberg, Ray
hongkongšku seriju filmova učinile tako privlačnom. Teža je, i verovatno Winstone
najupečatljivija zbog svog krajnjeg uspeha, transplantacija narativne Oskar: Martin Scorsese (režija),
Thelma Schoonmaker (montaža),
radnje iz blistavog postmodernističkog gradskog pejzaža savremenog Graham King (najbolji film),
Hong Konga na mnogo različitiji društveni geografski teren Bostona. William Monahan (scenario)
Amerikanci irskog porekla su u potpunosti realizovani, kao što su to bili Nominacije za Oskara: Mark
i italijanski Amerikanci iz Scorseseovog filma Ulice zla iz 1973. godine. Wahlberg (sporedna muška
uloga)
U ovom smislu, film Dvostruka igra unapređuje metafore koje već dugo
nastanjuju Scorseseov opus. JM
931
Meksiko / Španija / SAD (Warner EL LABERINTO DEL FAUNO (2006)
Bros., Tequila Gang, Esperanto
Filmoj, Estudios Picasso, OMM,
PANOV LAVIRINT
Sententia, Telecinco) 112m Color Panov lavirint je nešto kao objedinjujući film meksičkog reditelja
Jezik: Španski Guillerma del Troa. Radeći prethodno na projektima koji su pružili visok
Režija: Guillermo del Toro nivo specijalnih efekata, kao što je Helboy (2004), kao i onim koji
Produkcija: Álvaro Augustín, su stvorili uznemiravajuću atmosferu nekih drugih svetova, ovde, u
Alfonso Cuarón, Bertha Navarro, njegovom verovatno najzrelijem filmu, reditelj uspeva da ove dve linije
Guillermo del Toro, Frida
Torresblanco poveže stvarajući film koji je istovremeno čudan i sazdan od specijalnih
Scenario: Guillermo del Toro efekata. Smešten u 1944. godinu, Panov lavirint govori o Ofeliji (Ivana
Fotografija: Guillermo Navarro Baquero), mladoj devojci koja otkriva fantastični svet šumskih bića
Originalna muzika: Javier kada je majka odvede u severnu Španiju da se pridruže njenom očuhu,
Navarrete ogorčenom i uvrnutom članu Frankove fašističke armije.
Uloge: Álex Angulo, Ivana Del Toro spaja vrhunske španske glumce za produkciju, uključujući
Baquero, Roger Casamajor, Sergia Lopeza, Ariadnu Gil i Maribel Verdu, uz Ivanu Baquero koja igra
Ariadna Gil, Doug Jones, Sergi mladu devojku koja beži od svog brutalnog očuha ulazeći u fantastični
López, César Vea, Maribel Verdú
svet. Postavljen na pozadinu koju čini Španija posle građanskog
Oskar: Guillermo Navarro
(kinematografija), Eugenio rata, Panov lavirint nudi dosta toga za divljenje. Ali, pored sve svoje
Caballero, Pilar Revuelta zapanjujuće lepote i upečatljive glume, film pomalo ne zadovoljava jer
(umetnički direktor), David Martí, alegorični elementi priče ne uspevaju da u potpunosti sjedine elemente
Montse Ribé (šminka) realnosti i fantazije, što rezultira time da Panov lavirint ostaje pre
sastavljen od dve izuzetne polovine, nego jedna spektakularna celina.
Na kraju, ipak, ovo ne čini Del Torovo dostignuće manje izuzetnim. AW
BORAT: CULTURAL LEARNINGS OF
AMERICA FOR MAKE BENEFIT GLORIOUS
NATION OF KAZAKHSTAN (2006)
BORAT
Okarakterisan kao kazačka elita, Borat Sagdijev (Sacha Baron Cohen)
je istovremeno plitkoumna nevinost i oštra diskriminacija. On je visok,
mršav, brkat i predusretljiv. Njegov poluusvojeni sleng, antisemitizam i
praistorijske ideje o odgovarajućem društvenom ponašanju dopuštaju
mu da se zavitlava. Ali, ove iste stvari čine i okolnosti koje navode SAD (Dune Entertainment,
ljude da pogrešno shvate izvedbu Barona Cohena kao stvarnu, koja Everyman Pictures, Four by Two,
povremeno demonstrira ono najgore na izuzetno hrabar način. Major Studio Partners, One
America) 84m Color
Među nečuvenim stvarima u filmu su: kesa sa govnetom koju
Jezik: Poljski / Engleski / Hibru
on donosi za sto među fine južnjake; fan rodea predlaže da se svi
Režija: Larry Charles
homoseksualci istrebe; razgovori na neadekvatan način o ženama i
Produkcija: Sacha Baron Cohen,
različitim rasama; Borat i njegov najbolji prijatelj Azamat (Ken Devitian) Jay Roach
rvu se goli dok jajca landaraju; otmica Pamele Anderson. Scenario: Sacha Baron Cohen,
Režiran od strane Larrya Charlesa, Borat daje izuzetan uvid u Anthony Hines, Peter Baynham,
Dan Mazer
američku isključivost. Prateći našeg seljaka koji luta širokim svetom
Fotografija: Luke Geissbuhler,
i otkriva da je seljačina i filozof, akcenat njegovih avantura zapravo
Anthony Hardwick
pada na subjekte njegovih intervjua koji pretpostavljaju svoju nadmoć, Originalna muzika: Erran Baron
ispadajući na taj način potpaljivači mržnje i budale. Cohen
Zasluge za veći deo uspeha filma idu Baron Cohenovim Uloge: Sacha Baron Cohen, Ken
koscenaristima (Anthony Hines, Peter Baynham i Dan Mazer). Njihova Davitian, Luenell
adaptacija Boratovog lika iz Da Ali G Show obezbeđuje pogodan okvir Nominacije za Oskara: Sacha
Baron Cohen, Anthony Hines,
za improvizovane štosove, čija je poenta pronalaženje jaza između Peter Baynham, Dan Mazer, Todd
američkih ideala otvorenosti i realnosti kulturnih sukoba u kojima Phillips (scenario)
šokirano „ha, ha, ha“ postaje „ah, ah, ah“. GC-Q
933
Nemačka (Bayerischer Rundfunk, DAS LEBEN DER ANDEREN (2006)
Creado Film, Wiedemann & Berg,
arte) 137m Color
ŽIVOTI DRUGIH
Jezik: Nemački Naizmenično zastrašujuć i duhovit, ovaj debitantski film reditelja
Režija: Florian Henckel von Floriana Henckela von Donnersmarcka je priča o opsesiji vlade u
Donnersmarck Istočnoj Nemačkoj da prati svaki pokret svoje nacije - stoji kao otrovna
Produkcija: Quirin Berg, korektura Wolfgang Beckerovog razdragano ironičnog filma Zbogom
Max Wiedemann Lenjin! (2003).
Scenario: Florian Henckel von Godina je 1984. i „glasnost se nigde ne vidi“ dok prvoklasni,
Donnersmarck
beskompromisni Štasi kapetan Gerd Weisler (Muhe) odlučuje da
Fotografija: Hagen Bogdanski
nadgleda naizgled čistog dramskog pisca Georga Dreymana (Koch).
Originalna muzika: Stéphane
Moucha, Gabriel Yared
Kada bubica postavljena u njegov stan u Berlinu otkrije da pisac iskreno
Uloge: Hans-Uwe Bauer, Matthias
veruje u socijalističku državu, Weisler otkrije da postaje sve fasciniraniji
Brenner, Martina Gedeck, privatnim životom urbanog Dreymana i njegove prelepe ljubavnice
Charly Hübner, Volkmar Kleinert, Christa-Marie (Gedeck). Stvari se zakomplikuju kada njegov nadležni
Sebastian Koch, Ulrich Mühe, - ministar kulture Hempf (Thieme) - poželi Christa-Mariu za sebe i
Ulrich Tukur, Thomas Thieme
daje instrukcije Weisleru kako da mu prokrči put do nje nameštajući
Oskar: Nemačka (najbolji film na
Dreymanu. Izguran iz udobne zone špijuniranja pod državnom zaštitom,
stranom jeziku)
bezizražajni Weisler je skrenuo u pravcu koji mu je nepoznat.
Teškoće Istočne Nemačke za vreme Hladnog rata su prikazane
jezivo, ali kada stvari zaprete da budu previše mračne, reditelj ih primiri
dozom crnog humora. Kao neka vrsta kafkijanske verzije Coppolinog
filma The Conversation (1974), ovo je jedan od najvažnijih nemačkih
filmova u poslednjih deset godina. TE
Irska (Bórd Scannán na ONCE (2006)

hÉireann, Radio Telefís Éireann
(RTE), Samson Films, Summit
XXXXX
Entertainment) 85m Color Napisan i režiran od strane Johna Carneya, bivšeg basiste lokalnog
Jezik: Engleski / Češki benda The Frames, Once nije striktno mjuzikl, mada njegove melodije
Režija: John Carney - deset balada o ljubavi, gubitku i čežnji, napisane i izvedene od strane
Produkcija: Martina Niland pevača The Framesa Glena Hansarda i njegove saradnice Markete
Scenario: John Carney Irglove, koja takođe peva - nose ljubavni život u filmu bolje nego dobro
Fotografija: Tim Fleming napisani scenario. Praćeni očaravajuće klimavom kamerom iz ruke, tip
Originalna muzika: Glen i riba - on je sanjajući romantik koji se kotrlja po neispunjenim snovima,
Hansard, Markéta Irglová ona je snalažljiva i slobodnog duha - dolaze do njihovog kratkog susreta
Uloge: Glen Hansard, Markéta vukući nepotpune ljubavne živote za sobom.
Irglová, Alaistair Foley, Geoff
Minogue.
Poput sećanja koja imamo o formativnim prekidima, u kojima se
Nominacije za Oskara: Glen
ljubav nikada do kraja nije iskristalisovala već je proširila našu viziju
Hansard, Markéta Irglová onoga što bismo mogli da uradimo od svog života, Once odaje utisak
(originalna pesma) ručne izrade u najboljem smislu. To je impresionistička gozba za čula
skrpljena od tople palete crvenih i žutih boja. Sve što povezuje ovo
dvoje početnika je velika potreba da ih neko čuje. Ona je pijanista bez
klavira, on je muzičar bez publike. Ni jedno ni drugo nema ni prebijene
pare, ali nalaze načine da zajedno stvaraju muziku na pozajmmljenim
premisama. U studiju za snimanje koji je iznajmljen na jedan bedni
vikend, mi vidimo seksi magiju privremene zajednice koja zajedno
stvara muziku. Nije li to romantično? ET
934
THE QUEEN (2006) Velika Britanija / Francuska
KRALJICA / Italija (BIM Distribuzione,
Canal+, France 3 Cinéma,
U srcu Stephen Frearsovog filma Kraljica leži složenost javnog nastupa Granada Film Productions, Pathé
prema kome film zauzima promenljive stepene antipatije i divljenja, Pictures International, Pathé
Renn Productions, Scott Rudin
nikada se ne zaustavljajući na tome šta bi trebalo da osećamo u vezi
sa kraljevskom porodicom ili sa izabranim liderima. Centralna figura
Jezik: Engleski
filma je kraljica Elizabetha II (Mirren) u periodu posle smrti lejdi Diane
Režija: Stephen Frears
u avgustu 1997, kada su kraljevska porodica i njena kruta formalnost
Produkcija: Andy Harries,
došli u konflikt sa internet generacijom. Uporna da prihvati Dianinu smrt Christine Langan
ne menjajući svoje navike i nemajući razumevanje za njenu popularnost, Scenario: Peter Morgan
film Kraljica predstavlja Elizabethu koja hoda po tankoj ivici između Fotografija: Affonso Beato
neophodne tradicije i inovacije na koju bi mogla uticati kao kraljica. Originalna muzika: Alexandre
Napisan od strane Petera Morgana, film Kraljica podjednako govori Desplat
o usponu Tonya Blaira (Shen), koji je prijatan i privlačan koliko je Uloge: James Cromwell, Alex
Elizabetha zastrašena i zamišljena. Njegov uspon, delom zahvaljujući Jennings, Helen McCrory, Helen
krizi vezanoj za lejdi Dianu, je primer političkog procesa povezanog Mirren, Michael Sheen, Sylvia
Syms
sa prolaznim ludilima i nesumnjivom strašću masa. Ne samo da je
Oskar: Helen Mirren (glavna
Elizabetha pregurala deset premijera, kako ga ona brižno podseća, ženska uloga)
nego ona nikada ne mora da ispunjava želje glasačkog tela. Nominacije za Oskara: Consolata
U ovoj vešto ispričanoj priči o sukobu starog i novog, Frears pušta Boyle (kostim), Stephen Frears
da gluma upravlja našim razmišljanjima, saosećajući istovremeno i (režija), Alexandre Desplat
sa Elizabethom i sa Tonyem, jer su oboje bez sumnje pod uticajem (muzika), Andy Harries, Christine
Langan, Tracey Senagrada
pojačanih i slabećih interesa svog naroda. James Cronwell kao princ (najbolji film), Peter Morgan
Philip, Alex Jennigs kao princ Charles i Helen McCrory kao Cherie (scenario)
Blair takođe su izuzetni u svojim suptilnim kritikama klasnih razlika u
modernom dobu. GC-Q
GWOEMUL (2006)
Južna Koreja (Chungeorahm Film,
Showbox/Mediaplex) 119m Color DOMAĆIN
Jezik: Korejski/ Engleski Po njegovom pojavljivanju, film Domaćin brzo je postao najprofitabilniji
Režija: Bong Joon-ho film u koreanskoj istoriji. Kao mešavina komičnog, melodramatičnog,
Produkcija: Choi Yong-bae apokaliptičkog, kultnog i horora, film ostavlja utisak savremene Godzile
Scenario: Baek Chul-hyun, Bong (1954). Samo što umesto tajnog društva ludih naučnika, vlada je ta koja
Joon-ho, Ha Won-jun poseduje toksičnu hemikaliju pod nazivom „compound žuta“ koja (osim
Fotografija: Kim Hyung-ku što daje klimaksu filma čudesan, mistični izgled) prouzrokuje krvarenja
Originalna muzika: Byeong Woo iz ušiju glavnih likova i civila. Nemojte očekivati tragičnu dramu u filmu
Lee
Domaćin, niti užasavajući horor. Film scenariste i reditelja Bong Jun-
Uloge: Song Kang-ho, Byeon Hee-
hoa je očigledno film sa čudovištem, ali je i komedija i mada je humor
bong, Park Hae-il, Ko Ah-sung,
Bae Du-na. mračan, na mnogim mestima je i veoma zabavan.
Zaplet je prilično jednostavan. Devojku kidnapuje stvorenje za koje
se pretpostavlja da je nosilac smrtonosnog novog virusa. Devojkina
ćaknuta, poremećena, ali draga porodica preuzima na sebe da juri
zver, dok njih same juri koreanska vlada koja smatra da su i oni
nosioci virusa.
Horori se uglavnom dele na one koji su veoma „prst u oko“, koji
pokazuju tačno ono od čega treba da se plašite, i na one koji vas
pokreću da se trzate kada ničega strašnog nema na platnu…sve dok se
čudvište ne otkrije u napetom, često krvavom klimaksu.
Film Domaćin je mešavina ova dva tipa horora i kao takav upošljava
oba stava. U filmu je takođe kreativna upotreba zvuka. Na primer,
film počinje sa zvukom preko zatamnjenja koji liči na režanje. Kako se
ispostavlja, režanje dolazi od cevi u bolnici. Na ovaj način, film gradi
suspens čineći od bezazlenih (i čak nepostojećih) pretnji opasne zvuke,
tako da kada se čudovište konačno pojavi jedući ljude i pustošeći, dobija
se zaista zastrašujući
rezultat.
Domaćin je takođe
i ironičan u svom
prikazu običnog nar-
oda koji je iznenada
ubačen u svet haosa
i bizarnog horora - što
možemo naći u mnogo
drugih horor komedi-
ja, kao što je Sumrak
mrtvih (2004). Sve u
svemu, ovo je zaista
veliki film za sva vre-
mena, naročito ako
volite krv, suspens i
velika čudovišta (a ko
ne voli?). CP
936
LE SCAPHANDRE ET LE PAPILLON (2007) Francuska / SAD (Pathé Renn
Productions, France 3 Cinéma,
RONOLAČKO ZVONO I LEPTIR The Kennedy/Marshall Company,
The Diving Bell And the Buttefly, treći film primenjenog umetnika C.R.R.A.V. Nord Pas de Calais,
Région Nord-Pas-de-Calais, Ciné
Juliana Schnabela (Baskiat, 1996. i Before Night Falls, 2000) je prava Cinémas, Banque Populaire
majstorija tačke gledišta, sećanja i pada u nemilost. On pripoveda Images 7, Canal+) 112m Color
istinitu priču Jeana Dominiquea Baubya (koga sjajno igra Mathieu Jezik: Francuski
Amalric), urednika francuskog časopisa „Elle“ koji je pretrpeo Režija: Julian Schnabel
moždani udar koji mu je paralizovao celo telo, osim njegovog levog Produkcija: Kathleen Kennedy,
očnog kapka. Narušavajući tok vremena, Schnabel ide napred-nazad Jon Kilik
između Baubyevog arogantnog zvezdanog perioda iz naslova i njegove Scenario: Ronald Harwood
užasavajuće, nemoćne sadašnjosti. Fotografija: Janusz Kaminski
Čitava procesija specijalista daje mu do znanja koliko je retko i Uloge: Mathieu Amalric,
užasno stanje u kome se nalazi - ali srećom dve terapeutkinje ispadaju Emmanuelle Seigner, Marie-Josée
Croze, Anne Consigny, Patrick
divne. Ove divne i posvećene žene služe kao ikonička veza sa njegovom Chesnais, Niels Arestrup, Olatz
prošloću najvećeg modnog urednika. Bauby je kao otac, urednik i muž López Garmendia, Jean-Pierre
napravio mnoge greške dok je bio zdrav, među kojima je i napuštanje Cassel, Marina Hands, Max von
svoje izuzetne, drage i posvećene majke njegove dece zbog ljubavnice Sydow, Isaach De Bankolé.
koja ga nije ni jednom posetila kada se razboleo. Priča takođe ide BAFTA: Ronald Harwood
(scenario)
napred-nazad između otac-sin odnosa Baubya i njegovog oca (Max Von
Nominacije za Oskara: Julian
Sydow) i kasnije sa njegovim sinom. Na putu sa ovim sinom, mi konačno
Schnabel (režija), Ronald
vidimo kako je došlo do njegovog hendikepa - prilično neverovatno, dok Harwood (scenario), Janusz
je vozio svoj novi kabriolet. Bauby se trese u svojoj sjajnoj mašini i tone Kaminski (kinematografija),
u sedištu vozača kao duh nazad u svoju bocu da više nikada ne izađe. Juliette Welfing (montaža).
Kasnije se film okreće Baubyu koji piše bestseler (na kome je film
i baziran), naporno i krivudavo nadgedajući svako slovo ponaosob.
Iscrpljujući se, zajedljivo samosvesni Bauby konačno dolazi do svog
užasnog kraja. Knjiga je njegov poslednji izdisaj u večnost.
Schnabel majstorski režira film
koji je divni, raskošni kaleidoskop
slika, glume, seksualnosti,
očajanja i arogancije, koji u
potpunosti zaslužuje priznanje za
najbolju režiju. Nešto što je moglo
ispasti sumorno, melodramatično
ili banalno je ispalo sve osim
toga. Jasno i ubedljivo, Schnabel
nas drži uronjene u Baubyev živi,
sarkastični unutrašnji monolog i
pokazuje da je reditelj na koga
treba računati. ST
937
Francuska / Velika Britanija LA VIE EN ROSE (2007)
/ Češka (Légende, TF1 Film ŽIVOT U RUŽIČASTOM
Productions, Songbird Pictures,
Okko Productions Canal+, Sofica La Vie En Rose prati tragični život majušne francuske pevačice Edith
Valor 7, TPS Star) 140m Color Piaf. Ćerka uličnog pevača i akrobate, Edith je bila bez mnogo buke
Jezik: Francuski / Engleski ostavljena od strane svoje majke, a potom i od oca, na čuvanje
Režija: Olivier Dahan svojoj babi, gazdarici javne kuće. Jedna od prostitutki tamo, Titine
Produkcija: Alain Goldman (Seigner), „glumi majku“ male Edith tokom bizarnih i užasnih iskustava
Scenario: Olivier Dahan, u detinjstvu, među kojima je i bolest koja je privremeno oslepljuje.
Isabelle Sobelman Kasnije je njen otac uzima nazad kod sebe i uvlači je da radi sa njim u
Fotografija: Tetsuo Nagata
cirkusu. On dobija otkaz i prebacuje svoj nastup „čoveka od gume“ na
Originalna muzika: Édith Piaf,
ulice. Kada publika počne da zahteva da i ona učestvuje u programu,
Christopher Gunning
Edith peva „Marseilles“ i zvezda se rađa.
Uloge: Marion Cotillard, Sylvie
Testud, Pascal Greggory, Čak i kada postane slavna i bogata, nove tragedije se ređaju. Njena
Emmanuelle Seigner, Jean-Paul dvogodišnja ćerka Marcelle umire, njen prvi menadžer biva ubijen i ona
Rouve, Gérard Depardieu. biva okrivljena za to, ljubav njenog života gine u avionskoj nesreći nakon
Nominacije za Oskara: Marion što ga ona zamoli da joj dođe u posetu.
Cotillard (glumica), Marit Allen Rikošetirajući napred i nazad od detinjstva do zrelog doba, film
(kostim), Jan Archibald, Didier
Lavergne (šminka i frizura) pokušava da napravi smisao od njenog zlostavljanja, brilijantnosti i
njene ozbiljne melanholije. Ako možda grozničavi kaleidoskop i jeste
zbunjujući, njena fizikalnost, njen glas i njen razvoj su sasvim jasno
prikazani. Piaf, što se prevodi kao „mali vrabac“, imala je kratak život i
prodoran glas. Dahanov biografski film daje nam izuzetan pogled. ST
938
NO COUNTRY FOR OLD MEN (2007) SAD (Paramount Vantage, Miramax
Films, Scott Rudin Productions,
NEMA ZEMLJE ZA STARCE Mike Zoss Productions) 122m
Cormac McCarthyev roman „No Country for Old Men“ počinje Color
prisećanjem na rizik suprotstavljanja neshvatljivom zlu. Tako počinje i Jezik: Engleski / Španski
filmska adaptacija knjige Jolea i Ethana Coena, koja je vestern smešten Režija: Ethan Coen, Joel Coen
u jugozapadni Teksas 1980. godine. Produkcija: Ethan Coen, Joel Coen,
Scott Rudin
Počinjući pažljivim kadrovima praskozorja, orkestriran do
Scenario: Ethan Coen, Joel Coen
veličanstvenog efekta od strane direktora fotografije Rogera Deakinsa,
Fotografija: Roger Deakins
„off“ koji govori Tommy Lee Jones počinje scenu: „Zločin koji ćete sada
Originalna muzika: Carter Burwell
videti...teško je čak i izmeriti ga. Nije da se ja plašim toga. Oduvek sam
Uloge: Tommy Lee Jones, Josh
znao da moraš biti spreman da umreš ako želiš da se uopšte baviš ovim Brolin, Javier Bardem, Kelly
poslom, a da uopšte ne budeš veličanstven. Ali ne želim da uložim Macdonald, Woody Harrelson.
svoje žetone i da se susretnem sa nečim što ne razumem“. Nominacije za Oskara: Ethan Coen,
Siguran koliko i meditacija o starenju kako je prikazana u filmu, ton Joel Coen, Scott Rudin (najbolji
u Nema zemlje za starce ostaje sve vreme elegičan. film), Ethan Coen, Joel Coen (režija),
Javier Bardem (sporedna muška
Svakako ne za sve ukuse, naročito kada se radi o čestom nasilju koje uloga), Ethan Coen, Joel Coen
eksplodira u priči, uz sjajne sporedne uloge Woodya Harrelsona, Kelly (scenario), Ethan and Joel Coen kao
MacDonald i Barrya Corbina, braća Coen su ponovo uzeli regionalno "Roderick Jaynes" (montaža), Roger
specifični glas (u ovom slučaju McCarthyev) i iskoristili ga kao osnovu Deakins (kinematografija), Skip
Lievsay, Craig Berkey, Greg Orloff,
za istraživanje krhkosti čovečanstva. Peter F. Kurland (miks zvuka), Skip
Zaplet se vrti oko Llewelyna Mossa (Josh Brolin), varioca i Lievsay (montaža zvuka).
vijetnamskog veterana, koji naleće na bilans bukvalnog meksičkog BAFTA: Ethan Coen, Joel Coen
obračuna. Nekoliko muškaraca leži mrtvo okružujući isporuku heroina (režija), Javier Bardem (sporedna
i torbe u kojima se nalazi preko dva miliona dolara. Nanjušivši priliku, muška uloga), Roger Deakins
(kinematografija)
Llewelyn uzima novac i pokreće trostruku poteru mačke i miša. Radeći
na rasvetljavanju ubistava i sumnjajući na Mossovu veoma realnu
opasnost, šerif Bell (Jones) kreće u poteru, postajući svestan još jednog
progonitelja, pažljivog i efikasnog
ubice Antona Chigurha (Javier
Bardem). Ova trostruka radnja,
Chigurh koji juri Mossa i šerif
Bell koji juri Mossa i Chigurha, je
ono što daje filmu osećaj rastuće
tenzije, straha i divljačke magije.
Toliko mnogo dijaloga fijuče.
Toliko neočekivane mode 80-ih.
Na kraju, biće teško razmišljati
o vazdušnim kompresorima i
otrcanim predstavnicima zakona
iz vesterna na isti način. GC-Q
939
SAD (Paramount Vantage, River INTO THE WILD (2007)
Road Entertainment, Art Linson ISTERIVAČI PRAVDE
Jezik: Engleski Diplomiravši na Emory univerzitetu 1992, Christopher McCandless,
Režija: Sean Penn mladi idealista privilegovanog porekla, odrekao se svih svojih zemaljskih
Produkcija: Sean Penn, Art posedovanja i otisnuo se da pronađe svoje mesto u svetu. Odbacio je
Linson, William Pohlad sve udobnosti savremenog života i borio se za staromodni osećaj istine.
Scenario: Sean Penn Stopirajući do Aljaske, on je napravio kamp u divljini nacionalnog parka
Fotografija: Eric Gautier Denali, gde je živeo na najogoljeniji način, dok ga potrebe nisu savladale
Originalna muzika: Michael i nije lagano umro od gladi. Kada je kasnije pronađeno njegovo telo
Brook, Kaki King, Eddie Vedder unutar jednog napuštenog autobusa, njegova priča je postala čuvena
Uloge: Emile Hirsch, Marcia stvar. S jedne strane, njegova potraga za bazičnom istinom i srećom
Gay Harden, William Hurt, Jena smatrana je hrabrom, čak herojskom. Sa druge strane, on je umro uludo
Malone, Brian Dierker, Catherine
Keener, Vince Vaughn, Kristen
i sam. Ovo je upozoravajuća priča o nemogućnosti ljudske vrste da živi
Stewart, Hal Holbrook. van okvira civilizacije.
Nominacije za Oskara: Hal Prvobitno proslavljena od strane Jona Krakauera u njegovoj knjizi
Holbrook (sporedna muška „Into the Wild“, priča o McCandlessu postala je ključna tema za sportove
uloga), Jay Cassidy (montaža) na otvorenom, time što obuhvata napor da se otkrije ono što je izgubljeno
u modernoj Americi, sa svim udobnostima i zamkama koje pruža novac.
Krećući se na Krakauerovom saosećanju sa McCandlessom i sa
dodatkom odgovarajućih pejzaža, promišljenog tempa i mirnih izvedbi,
Isterivači pravde demonstrira sjajnu pripovedačku tehniku glumca-
oskarovca Seana Penna. U ulozi scenariste, reditelja i koproducenta,
on obezbeđuje tematsku melanholiju za vizuelno prelep „road“ film o
čežnji za svim onim stvarima koje su žrtvovane na oltaru američkog
konzumerizma.
Isterivači pravde slavi ideju potrage za idealima i sugeriše da
impuls da spoznate sebe, uprkos rizicima, predstavlja avanturu u koju
se vredi upustiti. Međutim, on
takođe navodi i rizik suočavanja
sa svetom prirode bez adekvatne
pripreme. GC-Q
940
THERE WILL BE BLOOD (2007) SAD (Ghoulardi Film Company,
BIĆE KRVI Paramount Vantage, Miramax
Films) 158m Color
Paul Thomas Andersonova osuđujuća studija pohlepe i, podjednako, Jezik: Engleski
konstruktivnih i destruktivnih snaga takmičarskog duha i ambicije, Režija: Paul Thomas Anderson
izuzetno je dostignuće još uvek mladog pisca-reditelja. Koristeći Produkcija: Paul Thomas
Upton Sinclairov roman koji otkriva skandale, „Oil“, kao odskočnu Anderson, JoAnne Sellar, Daniel
dasku, Anderson kreira izuzetno filmičnu, mračnu ličnu priču o čoveku Lupi
naizgled bez i jedne jedine iskupljive karakteristike. Iznijansiranost Scenario: Paul Thomas Anderson
pripovedanja, koncentrisana na dugačke, skoro mirne pasaže i velike, Fotografija: Robert Elswit
otvorene panorame, Biće krvi zaranja u najbolnije dubine čoveka koji Originalna muzika: Jonny
se, po raznim merilima, može smatrati uspešnim i genijalnim, ali je u Greenwood
Andersonovim rukama obojen kao harizmatični sociopata. Uloge: Daniel Day-Lewis, Paul
Dano, Kevin J. O'Connor, Kevin
Daniel Day Lewis, ozloglašeno probirljiv i metodičan glumac, igra Breznahan, .
i pruža neverovatnu izvedbu kao antiheroj Daniel Plainview - naftni Nominacije za Oskara: Daniel
magnat koji pretvara prirodne izvore u svoje bogatstvo bez obzira koliko Lupi, JoAnne Sellar, Paul Thomas
to košta njega i svet. Film je obezbedio publici iz 2007. bolno rezonantnu Anderson (najbolji film), Paul
osudu onoga što je toliko bolelo Ameriku i svet: pohlepa i nasilje Thomas Anderson (režija),
Daniel Day-Lewis (glavna muška
bazirani na nafti, ludilo iza takve agresivnosti, korupcija religioznog
uloga), Paul Thomas Anderson
žara, paranoja iza američke politike i izdaja američke dece od strane (adaptirani scenario), Jack Fisk,
kapitalizma. Ali umesto da formuliše ove, tada aktuelne teme u vidu Jim Erickson (umetnički direktor),
kritičkih, finansijski manje uspešnih filmova o Iraku, koji su bili aktuelni Robert Elswit (kinematografija),
u to vreme, Anderson uspešno stvara jedan intimistički, ali ipak epski Dylan Tichenor (montaža),
Matthew Wood, Christopher
film o tom periodu i otkriva univerzalne istine koje stoje iza priče. Scarabosio (montaža zvuka).
Jedan od prvih pravih kalifornijskih reditelja, Anderson je sin
pokojnog, velikog Ernia Andersona, dugogodišnjeg glasa sa ABC
televizijske mreže („Tonight on the Looove Boat…“) i kao takav odrastao
je na rubovima šoubiznisa i Holivuda. Njegova ljubav i naklonost
kalifornijskoj oblasti i istoriji
takođe su utiale na njegove ranije
„priče iz Doline“, Noći bugija
(1997), Magnolia (1999) i Opijeni
ljubavlju (2002). Svi oni imaju
trenutke veličine, ali Biće krvi je
remek-delo. JP
941
Velika Britanija / Francuska ATONEMENT (2007)
(Working Title Films, Relativity
Media, Studio Canal) 130m Color
POKAJANJE
Jezik: Engleski / Francuski Uzmite u obzir „britansku kostimiranu dramu“ i znajte da kroz pažljivo
Režija: Joe Wright napisan tekst i mešanje različitih klasa ljudi imate osnovnu postavku
Produkcija: Tim Bevan, Eric za mnoge britanske filmove. Joe Wrightov film Pokajanje proširuje ovu
Fellner, Paul Webster formu uključujući prikaz romantične ljubavi, sa finalnim obrtom.
Scenario: Christopher Hampton Nema sumnje da je ovo proširenje potpomognuto Hamptonovom
Fotografija: Seamus McGarvey adaptacijom Ian McEwanovog proslavljenog romana, metafikcijom o
BSC istorijskom sećanju i tome kako tačka gledišta kreira realnost. Tako
Originalna muzika: Dario da Pokajanje govori o nerazumevanju i klasnim razlikama, ali dodaje i
Marianelli
scenu iz rata da utvrdi socijalne intrige u istorijskoj činjenici, sve vreme
Uloge: Keira Knightley, James
McAvoy, Romola Garai, Brenda
ubacujući autobiografske ispovesti da bi promenio našu perspektivu do
Blethyn, Vanessa Redgrave, kraja filma. Nestala je laka popravka koja dozvoljava ljubavnicima da se
Saoirse, Patrick Kennedy, ponovo spoje. Nestala je i prosta ideja nuđenja oproštaja koji leči .
Benedict Cumberbatch, Juno Film počinje 1935.godine, 13-godišnja Briony Tallis (Ronan) provodi
Temple, Peter Wight, Harriet
prijatni letnji period zaljubljujući se u Robbija Turnera (McAvoy), sina
Walter, Michelle Duncan, Gina
McKee, Daniel Mays, Nonso porodičnog baštovana. Stvari postaju gadne kada Briony pogrešno
Anozie. protumači privlačnost Robija i njene starije sestre Cecilije (Knightley).
BAFTA: Tim Bevan, Eric Fellner, Briony optužuje Robbija da je silovao gošću na imanju Tallis i iskrena
Paul Webster (najbolji film), ljubav između Robbija i Cecilije je osuđena na tragediju.
Sarah Greenwood, Katie Spencer
Vreme prolazi, Robbi odlazi u zatvor, a kasnije ga pokupe u vojsku
(best production design)
za vreme Drugog svetskog rata. U godinama koje su prošle, Cecilia
Nominacije za Oskara: Tim
Bevan, Eric Fellner, Paul Webster se odriče Briony koja potom traži oproštaj za svoju mladalačku
(najbolji film), Saoirse Ronan nesmotrenost tako što leči ratne ranjenike. U međuvremenu, Robbi
(sporedna ženska uloga), pokušava da preživi Dunkirk. Slede koincidencije i Briony priznaje svoju
Christopher Hampton (adaptirani prethodnu laž, dopuštajući Ceciliji i Robbiju da svoju ljubav ozvaniče.
scenario), Sarah Greenwood,
Katie Spencer (umetnički Briony je zapravo starica na samrti (Redgrave) koja je upravo završila
direktor), Seamus McGarvey svoju poslednju priču, prepričavanje mladalačke indiskrecije. Sva njena
(kinematografija), Dario dobra dela i njena krivica, tada, žrtvovani su čednosti izgubljenoj sa
Marianelli (najbolja originalna početkom rata, zrelosti i boljoj proceni promišljene refleksije. GC-Q
muzika), Jacqueline Durran
(kostim)
942
CONTRIBUTORS
Geoff Andrew (GA) is Senior Film Editor of Roumiana Deltcheva (RDe), Ph.D., is University of Chicago. He is the author
Time Out London, Head of Programming at a scholar in new media technology in of Fritz Lang: Allegories of Vision and
the National Film Theatre, and the author Montreal, Canada. She engages in cross- Modernity (BFI).
of numerous books on film, including cultural, interdisciplinary research in
Philip Hall (PH) studied literature and film
studies of Nicholas Ray, U.S. “indie” literature, film, and print media, focusing
at Victoria University in Wellington, New
filmmakers of the 1980s and 90s, and on the cultural paradigms defining
Zealand, where he wrote film reviews
Krzysztof Kieslowski’s Three Colors Trilogy. posttotalitarian East Central Europe.
for City Voice. He now lives and writes in
Linda Badley (LB) is Professor of English Wheeler Winston Dixon (WWD) is the London.
at Middle Tennessee State University, James Ryan Endowed Professor of Film
Rahul Hamid (RH) is a Doctoral candidate in
where she also teaches film studies. She Studies, Professor of English at the
the Department of Cinema Studies at New
is the author of Film, Horror, and the Body University of Nebraska, Lincoln, and
York University, writing his thesis on Iranian
Fantastic (Greenwood) and has published Co-Editor-in-Chief of the Quarterly Review
film. He has written on contemporary
essays on fantasy, science-fiction, film, of Film and Video. His books as author or
international film in publications such as
and TV. editor includes Film and Television After
Cineaste magazine.
9/11 (Southern Illinois UP).
Kathryn Bergeron (KB) is a graduate Ernest Hardy (EH) is a film/music critic
student in Media Arts at the University of Dana Duma (DD) teaches film history
and poet. He is a Sundance Fellow whose
Arizona. Her work focuses primarily on the at Hyperion University and the National
work has appeared in the New York Times,
representation of race and the themes of University of Cinema and Theatre in
LA Times, Village Voice, Rolling Stone,
marginalization in film. Bucharest. She has written the books Self-
and Vibe. He is a member of LAFCA (Los
Portraits of the Movie, Gopo, and many
Joanna Berry (JB) worked as a film critic for Angeles Film Critics Association).
articles for film periodicals.
Time Out before becoming reviews editor Bernd Herzogenrath (BH) is the author
for Empire magazine. She has written Rachel Dwyer (RDw) is Senior Lecturer
of An Art of Desire: Reading Paul Auster
for a host of magazines and newspapers in Indian Studies at SOAS, University of
(Editions Rodopi) and editor of From Virgin
including the The Observer, Maxim London. Her publications include Yash
Land to Disney World: Nature and Its
magazine, and Radio Times. Chopra (BFI) and Cinema India: The Visual
Discontents in the USA of Yesterday and
Culture of Hindi Film (with D. Patel; Rutgers
Edward Buscombe (EB) was formerly Head Today (Editions Rodopi).
UP).
of Publishing at the British Film Institute. Mark Holcomb (MH) writes about film for
He is the author of books on Stagecoach Angela Errigo (AE) studied film and
The Village Voice and other publications.
and The Searchers. Cinema Today, his journalism at San Francisco State
He lives in Brooklyn, New York.
history of World Cinema since 1970, was University. She is a freelance writer and
published in 2003. broadcaster, a contributing editor on Anikó Imre (AI) teaches film studies
Empire, and film critic for the BBC Radio 2 in the Department of Interdisciplinary
Garrett Chaffin-Quiray (GC-Q) has Arts Programme. Arts and Sciences of the University
sponsored film festivals, taught TV and of Washington, Tacoma and has
Tim Evans (TE) is reviews editor for
cinema history, and published book, movie, published on race and gender
Skymovies.com. Born in London, he has
video, and event reviews, several scholarly in cinema, violence, and postcoloniality.
worked for newspapers in the Midlands as
essays and book chapters, and one short
well as ITN. When not watching movies, he Jyotsna Kapur (JKa) teaches in the
story.
enjoys hiking and decent beer. Department of Cinema and Photography at
Tom Charity (TCh) is Film Editor of Time Southern Illinois University. She is currently
Chiara Ferrari (CFe) is a Doctoral candidate
Out London magazine. He is the author working on a book-length study on the
in the Department of Film, Television, and
of John Cassavetes: Life Works (Omnibus redefinition of childhood in contemporary
Digital Media at the University of California-
Press) and The Right Stuff (BFI). American children’s cinema.
Los Angeles. Her research includes culture,
Travis Crawford (TCr) is a curator for the media, and society, Latin American cinema, Philip Kemp (PK) is a writer and film
Philadelphia Film Festival. His festival and new media theory. historian, and is a regular contributor
programs, “New Korean Cinema” and to Sight and Sound, Total Film, and
Cynthia Freeland (CFr) is Associate
“Danger After Dark,” highlight the best in International Film Guide, among others.
Professor of Philosophy and Director
Asian genre filmmaking. He is a regular of Women’s Studies at the University of James Kendrick (JKe) is an associate
contributor to Filmmaker and Moviemaker Houston. She has published widely on both instructor in the Department of
magazines. ancient philosophy and aesthetics. Communication and Culture at Indiana
Adrian Danks (AD) is the Head of University, Bloomington. His research
Jean-Michel Frodon (J-MF) is the Senior
Cinema Studies in the School of Applied interests include violence in the media and
Editor on cinema at the French daily
Communication, RMIT University (Australia). postclassical Hollywood film history.
Le Monde and teaches at the Institut
He is currently President and cocurator de Sciences Politiques. He created Joshua Klein (JKl) is a Chicago-based
of the Melbourne Cinémathèque, and L’Exception, a think tank about cinema, freelance writer and DVD columnist whose
coeditor of the journal supplement Cteq. and has published several books, including work has appeared in the Chicago Tribune,
Ethan de Seife (EdeS) is a Ph.D. candidate La Projection Nationale (Odile Jacob) and Washington Post, and The Onion.
at the University of Wisconsin-Madison. He Conversation avec Woody Allen (Plon).
Mikel J. Koven (MK) is lecturer in Film
is currently at work on a dissertation about Chris Fujiwara (CFu) is the author of and Television Studies at the University of
the films of Frank Tashlin. Jacques Tourneur: The Cinema of Nightfall Wales, Aberystwyth. He is the author of the
David Del Valle (DDV) has been Hollywood (Johns Hopkins UP). He is a contributing Pocket Essentials guide on Blaxploitation
correspondent for Films and Filming (U.K.) editor of Hermenaut and a regular Films.
and L’Ecran Fantastique (France). He has contributor to The Boston Phoenix.
Karen Krizanovich (KK) has reviewed films
written for Video Watchdog, Psychotronic, Tom Gunning (TG) is a professor in the for a variety of publications, including
Films in Review, and Scarlett Street among Department of Art History and the Empire, NME, Word magazine, and
others. Committee on Cinema and Media at the Cosmopolitan UK.
944
Kyung Hyun Kim (KHK) is associate R. Barton Palmer (RBP) holds Ph.Ds. from Peter Stanfield (PS) is Senior Lecturer in
Professor of East Asian Language and Yale University (Medieval Studies) and Media Arts at Southampton Institute,
Liturature, and Film and Media Studies, New York University (Cinema Studies). England. His books include Hollywood,
at UC Irvine, and the author of The He is Professor of Literature at Clemson Westerns and the 1930s: The Lost Trail
Remasculinization Of Korean Cinema. University and Director of the South (University of Exeter Press).
Carolina Film Institute.
Andrea F. Kulas (AK) recently obtained her David Sterritt (DS) is film critic of The
MA in Media Arts from the University of Richard Peña (RP) is an Associate Professor Christian Science Monitor, Professor of
Arizona and is the coeditor of Ridley Scott: of Film Studies at Columbia University and Theater and Film at Long Island University,
Interviews (University Press of Mississippi). the Program Director of the Film Society of a member of the Film Studies Faculty at
Lincoln Center. Columbia University.
Frank Lafond (FL) is studying for a Doctorate
in aesthetics at Lille University, France. He Cooper Penner (CP) is a Los Angeles- Adisakdi Tantimedh (AT) is a writer and
has written essays on horror and film noir, based writer and lover of film. He recently filmmaker. He has written radio plays and
has edited a book on the modern American completed his first novel. television scripts for the BBC and various
horror film. Jonathan Penner (JP) is a Los Angeles screenplays, including the BAFTA award
Colin MacCabe (CM) is Distinguished multi-hyphenate. An Oscar nominee and winner Zinky Boys Go Underground.
Professor of English and Film at the proud father, his most recent book is Michael Tapper (MT) is editor of Film
University of Pittsburgh. His most recent Horror Cinema (Taschen), co-authored with
International. He has contributed to
books are Godard: A Portrait of the Artist at Steven Schneider.
various publications including Lars von
70 (Farrar, Straus and Giroux). Murray Pomerance (MP) is Professor Trier: Interviews (University of Mississippi
Adrian Martin (AM) is film critic for The Age, and Chair of the Department of Press).
author of The Mad Max Movies (Currency), Sociology at Ryerson University. His
books includes Sugar, Spice, and Ella Taylor (ET) is a film critic for LA Weekly.
Once Upon a Time in America (BFI), and A former academic, she has also written
Everything Nice: Cinemas of Girlhood
Phantasms (Penguin), and coeditor of about film for many newspapers and
(Wayne State UP).
Movie Mutations (BFI) and Rouge. magazines.
Phil Powrie (PP) is Director of the Centre
Ernest Mathijs (EM) is lecturer in film at Stacy Title (ST) is an Oscar-nominated
for Research into Film and Media,
the University of Wales, Aberystwyth. He writer/director. Her credits include The
University of Newcastle upon Tyne. He has
has recently researched the reception of published widely on French cinema, most Last Supper and Let the Devil Wear Black,
David Cronenberg, Low Countries cinema, recently a book on Jean-Jacques Beineix and she has written for Harper's Bazaar
and the cross-cultural impact of The Lord (Manchester UP). and Premier.
of the Rings.
Bérénice Reynaud (BR) is the author of Sam Umland (SU) is a Professor of Film
Jay McRoy (JM) is an Associate Professor of Nouvelles Chines, nouveaux cinémas Studies at the University of Nebraska at
English and Film Studies at the University (Editions du Jeu de Paume) and A City Kearney. He recently co-authored, with
of Wisconsin-Parkside. He is the editor of Sadness (BFI). She teaches at the Rebecca Umland, the critically praised
of Japanese Horror Cinema (Edinburgh California Institute of the Arts. biography, Donald Cammell: A Life on the
University Press). His book Nightmare Wild Side (FAB Press, 2006).
Japan is forthcoming from Rodopi David Robinson (DR) is the former film critic
University Press. of The Times (London), a film Matt Venne (MV) made his theatrical
historian, and Director of the feature debut as a screenwriter with White
Annalee Newitz (AN) is founder of the Giornate del Cinema Muto. His many Noise II, and is rapidly becoming a highly
webzine Bad Subjects and has written publications includes From Peepshow sought-after scribe within the horror and
White Trash: Race and Class in America to Palace: The Birth of American Film thriller genres.
(Routledge). Her work has appeared in (Columbia UP).
Feed, Gear, Alternative Press Review, Ginette Vincendeau (GV) is Professor of
New York Press, and several academic Jonathan Romney (JRom) is the Film Studies at the University of Warwick.
journals. Independent on Sunday film critic and Among her recent books on French cinema
writes for Sight and Sound, and Film is Jean-Pierre Melville: An American in
Kim Newman (KN), novelist, critic, and Comment, among others. His books include Paris (BFI).
broadcaster, is the author of Nightmare Atom Egoyan (BFI), and Short Orders.
Movies (Bloomsbury) and Wild West Movies Andy Willis (AW) teaches film and media
Jonathan Rosenbaum (JRos) is film critic for studies at the University of Salford, UK. His
(Bloomsbury), Apocalypse Movies (Griffin).
the Chicago Reader. His recent books most recent publication is The Cinema of Alex
Devin Orgeron (DO) is an Assistant include Abbas Kiarostami (with Mehrnaz de la Iglesia (Manchester University
Professor of Film Studies at North Carolina Saeed-Vafa; University of Illinois Press), Press).
State University. His writing has appeared and Dead Man (BFI).
in CineAction, COIL, and Post Script. K.A. Winnick (KW) is a film scholar and
Martin Rubin (MR) programs films at the critic based in Los Angeles.
Marsha Orgeron (MO) is an Assistant Gene Siskel Film Center in Chicago. He has
Professor of Film Studies at North Carolina written on Busby Berkeley (Columbia UP) Josephine Woll (JW) teaches at Howard
State University. She has recently been and thrillers (Cambridge UP). University. Her recent work includes Real
published in Cinema Journal, American Marc Siegel (MS) writes about queer theory Images: Soviet Cinema and Thaw (I.B.
Literature and Quarterly Review of Film & and experimental film. He is a Visiting Tauris).
Video. Lecturer in Film Studies at the Free Šurbatović Aleksandar Urednik i menadžer
Corinne Oster (CO) recently completed University in Berlin. za strana prava u izdavačkoj kući Filip
her dissertation on new representations Adam Simon (AS) is a writer and director Višnjić Komerc. Živi i radi u Beogradu i
of marginality in contemporary French whose work includes Braindead (1990), Amsterdamu gde se takođe bavi produkci-
women’s cinema, for the Department of The Typewriter, The Rifle and the Movie jom elektronske muzike i dj-ingom. Sklon
Comparative Literature at the University of Camera (1996), and The American veselju i neobuzdanom clubbingu. Navija
Massachusetts. Nightmare (2000). za Partizan.
945
GENRE INDICES
ACTION Rio Bravo 369 Gwoemul 936 Dwarfs 137
‘A’ Gai Waak Juk Jaap 742 Rocky 609 Hill 24 Doesn't Answer 309 Spirited Away 904
Adventures of Robin Hood, Romper Stomper 813 Host, The 936 Toy Story 845
The 140 Run Lola Run 877 Hsia Nu 499 Who Framed Roger Rabbit 767
Akira 758 Saving Private Ryan 874 Into the Wild 940
Alien 647 Seven Samurai, The 298 It Happened One Night 116 ART
Aliens 731 Shaft 540 Jaws 606 Flaming Creatures 414
Apocalypse Now 652 Shao Lin San Shih Liu Fang Jurassic Park 822 Koyaanisqatsi 698
Apocalypto 930 641 Kill Bill Volume 1 916 Spring in a Small Town 231
Batman 770 Shaolin Master Killer 641 La Belle et la Bête 215 Vinyl 436
Ben-Hur 365 Spartacus 386 La Salaire De La Peur 281 Xiao cheng zhi chun 231
Beverly Hills Cop 707 Star Wars 616 Lawrence of Arabia 400
Big Red One, The 664 Storm over Asia 70 Lion King, The 830 AVANT-GARDE
Blade Runner 678 Superfly 558 Lord of the Rings 906 Blonde Cobra 409
Braveheart 844 Terminator 2: Judgment Day Man Who Knew Too Much, Deseret 843
Captain Blood 120 802 The 325 Flaming Creatures 414
Captains Courageous 132 Terminator, The 702 Mononoke Hime 866 Hold Me While I'm Naked 449
Cidade De Deus 910 Thelma and Louise 802 Monty Python and the Holy Koyaanisqatsi 698
City of God 910 Thief of Bagdad, The 44 Grail 595 Még Kér A Nép 538
Come Drink With Me 454 Thin Red Line, The 880 Mutiny on the Bounty 120 Meshes of the Afternoon 185
Crouching Tiger Hidden Three Kings 882 No Country for Old Men 939 Red Psalm 538
Dragon 898 Top Gun 737 North By Northwest 355 Report 465
Da Zui Xia 454 Total Recall 793 Princess Bride, The 749 Scorpio Rising 424
Die Hard 765 Touch of Zen, A 499 Princess Mononoke 866 Too Early, Too Late 675
Die Xue Shuang Xiong 775 Untouchables, The 750 Raiders of the Lost Ark 668 Vinyl 436
Do Ma Daan 736 Wo Hu Cang Long 898 Return of the Jedi 691 Wavelength 473
Easy Rider 506 Wong Fei-Hung 793 Right Stuff, The 697 Zu Früh, Zu Spät 675
Empire Strikes Back, The 662 Wu Du 634 Sen To Chihiro No
Enter the Dragon 563 Kamikakushi 904 COMEDY
Faster Pussycat! Kill! Kill! 447 ADULT Shanghai Express 99 ‘A’ Gai Waak Juk Jaap 742
Fight Club 883 Ai No Corrida 613 Spirited Away 904 À Nous la liberté 83
Five Deadly Venoms 634 In the Realm of the Senses 613 Stand By Me 726 Adam's Rib 243
Full Metal Jacket 744 Star Wars 616 Adventures of Priscilla, Queen
Get Carter 538 ADVENTURE Sullivan's Travels 174 of the Desert, The 826
Gladiator 892 2001: A Space Odyssey 492 There Will Be Blood 941 Age of Gold, The 78
Goldfinger 423 Adventures of Robin Hood, Thief of Bagdad, The 44 Airplane! 665
Great Train Robbery, The 22 The 140 Total Recall 793 All About My Mother 885
Harder They Come, The 576 African Queen, The 261 Touch of Zen, A 499 Amarcord 574
Heat 846 Aguirre, Der Zorn Gottes 546 Treasure of the Sierra Madre, Amélie 901
Hsia Nu 499 Aguirre: The Wrath of God 546 The 238 American Graffiti 562
Independence Day 858 Akira 758 Wages of Fear 281 American Werewolf in London
Jaws 606 Apocalypto 930 Wizard of Oz, The 148 673
Kill Bill Volume 1 916 Back to the Future 717 Wo Hu Cang Long 898 Annie Hall 620-621
Killer, The 775 Beat the Devil 289 Wu Du 634 Apartment, The 384-385
King of New York 785 Beauty and the Beast 215 Archangel 789
Lola Rennt 877 Ben-Hur 365 ANIMATION Ariel 756
Lord of the Rings 906 Black Cat, The 115 Akira 758 Artists and Models 304
Mad Max 656 Bridge on the River Kwai, Alice 770 Awful Truth, The 138
Matrix, The 889 The 339 Animal Farm 293 Bab El Hadid 346
Mononoke Hime 866 Captain Blood 120 Dumbo 172 Babbete’s Gaestebud 743
Natural Born Killers 832 Captains Courageous 132 Fantasia 160 Babe 842
No Country for Old Men 939 Close Encounters of the Third Fantastic Planet 573 Babette's Feast 743
Oldboy 914 Kind 618 Grave of the Fireflies 762 Back to the Future 717
Once Upon a Time in China Crouching Tiger Hidden Heaven and Earth Magic 406 Baker's Wife, The 142
793 Dragon 898 Hotaru No Haka 762 Band Wagon, The 276
Peking Opera Blues 736 Deliverance 549 Jungle Book, The 477 Bank Dick, The 165
Planet of the Apes 484 Dersu Uzala 577 La Planète Sauvage 573 Beat the Devil 289
Potomok Chingis-Khana 70 E.T. the Extra-Terrestrial 676 Lion King, The 830 Being John Malkovich 887
Princess Mononoke 866 Easy Rider 506 Mononoke Hime 866 Being There 650
Project A, Part II 742 Empire Strikes Back, The 662 Neco z Alenky 770 Beverly Hills Cop 707
Public Enemy, The 89 Fitzcarraldo 684 Pinocchio 163 Big 761
Pulp Fiction 833 Five Deadly Venoms 634 Princess Mononoke 866 Big Chill, The 691
Raiders of the Lost Ark 668 Goldfinger 423 Sen To Chihiro No Blazing Saddles 585
Reservoir Dogs 812 Great Escape, The 415 Kamikakushi 904 Boogie Nights 869
Return of the Jedi 691 Gunga Din 155 Snow White and the Seven Borat: Cultural Learnings
946
of America for Make Good Morning Vietnam 746 Mujeres al Borde de un Sting, The 558
Benefit Glorious Nation of Graduate, The 462 Ataque de Nervios 753 Story of a Cheat, The 132
Kazakhstan 933 Grease 638 Muppet Movie, The 654 Stranger than Paradise 709
Boudu Sauvé des Eaux 95 Groundhog Day 819 Muriel’s Wedding 840 Strictly Ballroom 810
Boudu Saved from Drowning 95 Gunga Din 155 Murmur of the Heart 541 Sullivan's Travels 174
Brave-Hearted Will Take the Hannah and Her Sisters 728 My Fair Lady 427 Sunset Blvd. 254
Bride, The 850 Happiness 878 My Man Godfrey 127 Swing Time 126
Brazil 718 Hard Day's Night, A 430 My Uncle 351 Tampopo 735
Breakfast at Tiffany's 390 Harold and Maude 536 Naked Gun, The 761 Terms of Endearment 695
Breakfast Club, The 711 Hanyeo 379 Network 612 There's Something About
Breaking Away 648 Heartbreak Kid, The 545 Night at the Opera, A 121 Mary 879
Bringing Up Baby 143 High Society 330 Ninotchka 155 Thin Man, The 118
Broadcast News 748 His Girl Friday 158 No Man's Land 903 This is Spinal Tap 706
Buffalo 66 876 Horí, Má Panenko 478 Nutty Professor, The 408 Three Kings 882
Bull Durham 756 Housemaid, The 379 Once Upon a Time in China Three Lives and Only One
Butcher Boy, The 867 Hsi Yen 824 793 Death 856
Cairo Station 346 It Happened One Night 116 One Flew Over the Cuckoo's To Be or Not to Be 180
Campanadas a Medianoche Jerk, The 654 Nest 590 Todo Sobre Mi Madre 885
443 Judge Priest 115 Ostre Sledované Vlaky 48 Tootsie 680
Caro Diario 840 Juliet of the Spirits 445 Our Hospitality 43 Top Hat 124
C'est arrivé près de chez Jungle Book, The 477 Paleface, The 235 Toy Story 845
vouz 817 Kid Brother, The 65 Palm Beach Story, The 177 Trainspotting 861
Chimes at Midnight 443 Kind Hearts and Coronets 241 Peking Opera Blues 736 Trois Vies & Une Seule Mort
Christmas Story, A 689 King of Comedy, The 696 Philadelphia Story, The 161 856
City Lights 89 Kingdom, The 841 Pink Flamingos 557 Trouble in Paradise 96
Clerks 831 L'Age d'Or 78 Player, The 811 Trust 789
Closely Watched Trains 480 L'Atalante 114 Playtime 464 Unbelievable Truth, The 781
Clueless 847 La Femme du Boulanger 142 Pretty Woman 788 Underground 850
Crimes and Misdemeanors 772 La Règle du Jeu 156 Princess Bride, The 749 Up in Smoke 641
Daisies 454 Ladies Man, The 393 Prizzi's Honor 722 W.R.—Misterje Organizma 528
Dance, Girl, Dance 163 Lady Eve, The 168 Producers, The 490 Wedding Banquet, The 824
Dear Diary 840 Ladykillers, The 310 Project A, Part II 742 When Harry Met Sally 771
Decline of the American Lavender Hill Mob, The 260 Purple Rose of Cairo, The 716 Whiskey Galore! 244
Empire 729 Le Carrosse d’Or 275 Quiet Man, The 265 Who Framed Roger Rabbit
Delicatessen 796 Le Charme Discret de la Rain Man 768 767
Destry Rides Again 150 Bourgeoisie 554 Raising Arizona 743 Willy Wonka and the
Dilwale Dulhaniya le Jayenge Le Déclin de l'Empire Real Life 645 Chocolate Factory 532
854 Américain 729 Riget 841 Withnail and I 746
Diner 682 Le Fabuleux Destin d'Amélie Rocky Horror Picture Show, Women on the Verge of a
Discreet Charm of the Poulain 901 The 592 Nervous Breakdown 753
Bourgeoisie, The 554 Le Million 84 Roger & Me 778 Wong Fei-Hung 793
Do Ma Daan 736 Le Roman d'un Tricheur 132 Roman Holiday 280 Young Frankenstein 581
Do the Right Thing 776 Le Souffle Au Coeur 541 Room with a View, A 733 Young Girls of Rochefort,
Down By Law 732 Les Demoiselles de Rochefort Royal Tenenbaums, The 905 The 468
Dr. Strangelove 428 468 Rules of the Game, The 156 Zéro de conduite 101
Drowning by Numbers 769 Les Vacances de M. Hulot 285 Rushmore 876 Zero for Conduct 101
Duck Soup 106 Little Big Man 521 Saturday Night Fever 625
Fargo 854 Little Miss Sunshine 929 Sedmikrasky 454 CRIME
Fast Times at Ridgemont Lucía 498 Seven Brides for Seven 12 Angry Men 331
High 675 M*A*S*H* 524 Brothers 292 400 Blows, The 354
Ferris Bueller's Day Off 731 M. Hulot's Holiday 285 Seven Chances 50 All the President's Men 608
Firemen's Ball, The 478 Man Bites Dog 817 She Done Him Wrong 105 American Friend, The 629
Fish Called Wanda, A 760 Manhattan 655 Sherlock Jr. 48 Angels with Dirty Faces 140
Forrest Gump 829 Me and My Gal 101 She's Gotta Have It 729 Ariel 756
Four Weddings and a Funeral Meet the Parents 897 Sideways 922 Asphalt Jungle, The 249
833 Million, The 84 Singin' in the Rain 268 Atlantic City 659
Freedom for Us 83 Modern Times 125 Slacker 806 Badlands 5601
General, The 60 Mon oncle 351 Sleeper 569 Beat the Devil 289
Gentlemen Prefer Blondes 283 Monsieur Verdoux 224 Smiles of a Summer Night Big Heat, The 284
Ghost Busters 707 Monty Python and the Holy 316 Bird with the Crystal Plumage,
Gigi 347 Grail 595 Smoke 848 The 527
Giulietta deglie Spiriti 445 Monty Python's Life of Brian Some Like it Hot 356 Black Cat, The 115
Gold Rush, The 54 651 Sommarnattens Leede 316 Blue Velvet 727
Golden Coach, The 275 Moonstruck 750 Sons of the Desert 110 Bob le flambeur 312
Good Bye Lenin! 917 Mr. Deeds Goes to Town 128 Steamboat Bill, Jr. 70 Bob the Gambler 312
947
Body Heat 671 Le Jour Se Lève 154 DOCUMENTARY DRAMA
Bonnie and Clyde 474 Le Trou 370 Aileen Wuornos: The Selling of 1900 614
Boyz N the Hood 794 Les Quatre Cent Coups 354 a Serial Killer 815 2 ou 3 Choses Que Je Sais
Breathless 364 Les Vampires 26 Battle of San Pietro, The 201 D'Elle 461
Bring Me the Head of Alfredo Little Caeser 82 Chelovek s kinoapparatom 72 3-Iron 918
Garcia 589 Lone Star 860 Chronicle of a Summer 395 81⁄2 410
Casino 845 Long Goodbye, The 566 Chronique d'un été 395 A One and a Two 894
C'est arrivé près de chez M 90 Crumb 836 Actor's Revenge, An 422
vouz 817 Man Bites Dog 817 Deseret 843 Actress, The 816
Chinatown 5823 Manchurian Candidate, The Dog's Life, A 397 Adventures of Priscilla, Queen
Clockwork Orange, A 530 403 Fahrenheit 9/11 923 of the Desert, The 826
Come Drink With Me 454 Mean Streets 564 Fires Were Started 186 Affair to Remember, An 334
Conformist, The 505 Memento 900 Gimme Shelter 526 Aguirre, Der Zorn Gottes 546
Conversation, The 578 Money 693 Gleaners and I, The 891 Aguirre: The Wrath of God 546
Crash 920 Murder, My Sweet 200 Häxan 42 Ai No Corrida 613
Cyclo 851 Natural Born Killers 832 Hearts of Darkness: A Ali: Fear Eats the Soul 588
Da Zui Xia 454 Odd Man Out 226 Filmmaker's Apocalypse All About Eve 253
Daybreak 154 On the Waterfront 290 808 All About My Mother 885
De Stilte Rond Christine M. Once Upon a Time in America High School 508 All Quiet on the Western
687 699 Hoop Dreams 828 Front 83
Departed, The 931 Out of the Past 225 Hôtel Terminus:Klaus Barbie All That Heaven Allows 326
Der Amerikanische Freund Pépé le Moko 139 et Son Temps 759 All That Jazz 649
629 Pickpocket 366 Hotel Terminus:The Life and Alphaville 442
Detour 208 Pink Flamingos 557 Times of Klaus Barbie 759 Alphaville, une Étrange
Die Xue Shuang Xiong 775 Point Blank 472 House is Black, The 419 Aventure de Lemmy Caution
Dirty Harry 541 Postman Always Rings Twice, In the Year of the Pig 509 442
Dog Day Afternoon 589 The 211 Khaneh Siah Ast 419 Amadeus 701
Double Indemnity 198 Prizzi's Honor 722 Koyaanisqatsi 698 Amélie 901
Dr. Mabuse, der Spieler 37 Public Enemy, The 89 Land Without Bread 108 American Beauty 888
Dr. Mabuse, Parts 1 and 2 37 Pulp Fiction 833 Las Hurdes 108 American Friend, The 629
Drugstore Cowboy 773 Question of Silence, A 687 American Graffiti 562
Le Chagrin et la Pitié 532
Enter the Dragon 563 Rashomon 250 Amores Perros 896
Le Scaphandre et le Papillon
Farewell My Lovely 200 Reservoir Dogs 812 Anatomy of a Murder 358
937
Fargo 854 Rope 233 Andrei Rublev 512
Les Glaneurs et la Glaneuse
Fish Called Wanda, A 760 Scarface 700 Andrei Rublyov 512
891
Force of Evil 231 Scarface: The Shame of a Angst Essen Seele Auf 588
Les Maîtres Fous 309
French Connection, The 539 Nation 98 Animal Farm 293
Mad Masters, The 309
Get Carter 538 Serpico 569 Aparajito 338
Man with a Movie Camera,
Godfather, Part II, The 586 Shaft 540 Apartment, The 384
The 72
Godfather, The 552 Sting, The 558 Apocalypse Now 652
Méditerranée 419
Goodfellas 784 Straw Dogs 544 Apocalypto 930
Mondo cane 397
Great Train Robbery, The 22 Superfly 558 Apur Sansar 362
Nanook of the North 38
Gun Crazy 242 Targets 495 Ariel 756
Harder They Come, The 576 Night and Fog 317 Ascent, The 613
Taxi Driver 610
Heat 846 Nuit et Brouillard 317 Ashes and Diamonds 350
Thelma and Louise 802
Heavenly Creatures 839 Touch of Evil 344 Olympia 1: Teil—Fest Der Astenicheskij Sindrom 779
Henry: Portrait of a Serial Traffic 897 Völker & Olympia 2: Teil— Asthenic Syndrome, The 779
Killer 792 Untouchables, The 750 Fest Der Schönheit 141 Atonement 942
Hole, The 370 Usual Suspects, The 852 Olympia Part 1: Festival of the Au Hasard Balthazar 460
I Am a Fugitive from a Chain White Heat 245 Nations & Part 2: Festival of Au Revoir Les Enfants 747
Gang 95 Wrong Man, The 329 Beauty 141 Autumn Afternoon, An 399
Il Conformista 505 Xich Lo 851 Roger & Me 778 Ba Wang Bie Ji 818
JFK 804 Sans Soleil 692 Bab El Hadid 346
Killer, The 775 DOCU-DRAMA Sherman's March 738 Babbete’s Gaestebud 743
Killers, The 217 Der Untergang 921 Shoah 724 Babe 842
King of New York 785 Diving Bell and the Butterfly, Sorrow and the Pity, The 532 Babette's Feast 743
Klute 535 The 937 Sunless 692 Bad and the Beautiful, The 272
L.A. Confidential 867 Downfall 921 Tale of the Wind, A 766 Badkonake Sefid 848
L'Argent 693 Kandahar 903 Thin Blue Line, The 757 Badlands 560
L'Uccello dalle Piume di La Vie En Rose 938 Tokyo Olympiad 439 Ballad of Narayama, The 701
Cristallo 527 Louisiana Story 239 Tokyo Orimpikku 439 Balthazar 460
Lady from Shanghai, The 234 Nema-Ye Nazdik 790 Tongues Untied 807 Barefoot Contessa, The 296
Ladykillers, The 310 Rabbit-Proof Fence 910 Triumph des Willens 112 Barren Lives 418
Last Seduction, The 832 Safar e Ghandehar 903 Une Histoire de Vent 766 Barry Lyndon 596
Lavender Hill Mob, The 260 W.R.—Misterje Organizma 528 Woodstock 518 Battle of Algiers, The 440
948
Battleship Potemkin 52 Chant of Jimmy Blacksmith, Decalogue, The 764 Five Easy Pieces 516
Beau Travail 886 The 634 Decline of the American Floating Weeds 371
Beauty and the Beast 215 Chariots of Fire 670 Empire 729 Foolish Wives 43
Before the Revolution 432 Children of a Lesser God 733 Deep End 520 Forbidden Games 266
Being There 650 Children of Paradise, The 204 Deer Hunter, The 636 Forbidden Planet 320
Beiqing Chengshi 782 Chimes at Midnight 443 Deewar 594 Fox and His Friends 597
Belle de Jour 466 Chong Qing Sen Lin 835 Defiant Ones, The 347 Full Metal Jacket 744
Ben-Hur 365 Chuen Gwong Tsa Sit 865 Dekalog, Jeden 764 Funny Games 871
Best of Youth, The 913 Chungking Express 835 Departed. The 931 Gaav 483
Bharat Mata 340 Cidade De Deus 910 Der Amerikanische Freund Gabbeh 859
Bicycle Thief, The 227 Cinema Paradiso 759 629 Gallipoli 670
Big Chill, The 691 Citizen Kane 166 Der Blaue Engel 76 Garden of the Finzi-Continis,
Big Red One, The 664 City of God 910 Der Himmel über Berlin 740 The 529
Bigamist, The 275 City of Sadness, A 782 Der Letzte Mann 50 Gegen die Wand 918
Bigger Than Life 329 Cléo de 5 à 7 398 Dersu Uzala 577 Gertrud 433
Bin-jip 918 Cleo from 5 to 7 398 Deus E O Diabo Na Terra Do Ghandi 686
Birth of a Nation, The 24 Clerks 831 Sol 435 Giant 325
Biruma No Tategoto 321 Close Encounters of the Third Diary of a Country Priest 262 Giulietta deglie Spiriti 445
Bitch, The 92 Kind 618 Die Bitteren Tränen der Petra Gladiator 892
Bitter Tea of General Yen, Closely Watched Trains 480 von Kant 555 Glengarry Glen Ross 813
The 110 Cloud-Clapped Star, The 378 Die Blechtrommel 648 Glory 778
Bitter Tears of Petra von Kant, Color of Pomegranates, The Die Büchse der Pandora 74 Go, See, and Become 924
The 555 514 Die Ehe der Maria Braun 644 Golden Coach, The 275
Black God, White Devil 435 Color Purple, The 725 Dilwale Dulhaniya le Jayenge Golden River 448
Black Narcissus 221 Come and See 714 854 Good Bye Lenin! 917
Black Orpheus 360 Come Drink With Me 454 Diner 682-683 Goodbye Children 747
Blade Runner 678 Conte d'hiver 815 Discreet Charm of the Gospel According to St.
Blowup 450 Contempt 412 Bourgeoisie, The 554 Matthew, The 434
Blue Angel, The 76 Conversation, The 578 Diving Bell and the Butterfly, Graduate, The 462
Blue Kite, The 824 Cook, the Thief, His Wife, & The 937 Grand Illusion 134
Boat, The 669 Her Lover, The 773 Do the Right Thing 776 Grapes of Wrath, The 162
Boogie Nights 869 Cool Hand Luke 470 Docks of New York, The 67 Grave of the Fireflies 762
Brave-Hearted Will Take the Cool World, The 409 Dodsworth 130 Great Expectations 218
Bride, The 850 Cow, The 483 Dog Star Man 398 Greed 46
Breakfast at Tiffany's 390 Crash 920 Double Life of Veronique, Guling Jie Shaonian Sha Ren
Breakfast Club, The 711 Cría Cuervos 603 The 810 Shijian 797
Breaking Away 648 Cria! 603 Down By Law 732 Gwoemul 936
Breaking the Waves 857 Cries and Whispers 553 Dr. Zhivago 438 Hable Con Ella 911
Bridge on the River Kwai, Crimes and Misdemeanors Drowning by Numbers 769 Happiness 878
The 339 772 Dut Yeung Nin Wa 893 Happy Together 865
Brief Encounter 210 Crouching Tiger Hidden Ear, The 522 Harder They Come, The 576
Brighter Summer Day, A 797 Dragon 898 Earth 80 Hanyeo 379
Broadcast News 748 Crowd, The 66 Earth Entranced 479 Head On 918
Brokeback Mountain 926 Crying Game, The 818 Eclipse, The 399 Heat 846
Broken Blossoms 32 Csillagosok, Katonák 476 Eclisse, L’ 399 Heiress, The 240
Bronenosets Potyomkin 52 Czlowiek Z Marmuru 624 Edward Scissorhands 791 Henry V 196
Buffalo 66 876 Czlowiek z Zelaza 674 El Espíritu del la Colmena 573 Hill 24 Doesn't Answer 309
Bull Durham 756 Da Hong Deng Long Gao Gao El Laberinto del Fauno 932 Hitlerjunge Salomon 787
Burmese Harp, The 321 Gua 796 El Norte 689 Hong Gao Liang 751
Butcher Boy, The 867 Da Zui Xia 454 Elephant Man, The 663 Horse Thief, The 739
Butcher, The 513 Daisies 454 English Patient, The 864 Host, The 936
Cabaret 547 Dance, Girl, Dance 163 Eraserhead 628 Hotaru No Haka 762
Cairo Station 346 Dancer in the Dark 901 Europa '51 271 Housekeeping 749
Camille 129 Dangerous Liaisons 762 Europa Europa 787 Housemaid, The 379
Campanadas a Medianoche Dao Ma Zei 739 Faces 485 How Green Was My Valley 176
443 Das Boot 669 Fanny and Alexander 688 Hsi Yen 824
Caravaggio 735 Das Leben der Anderen 934 Farewell My Concubine 818 Hsimeng Jensheng 821
Carmen Jones 301 David Holzman's Diary 490 Fast Times at Ridgemont Hustler, The 396
Caro Diario 838 Day for Night 567 High 675 I Am a Fugitive from a Chain
Casablanca 178 Day in the Country, A 124 Faster Pussycat! Kill! Kill! 447 Gang 95
Ceddo 629 Days of Heaven 639 Fat City 554 Ice Storm, The 868
Celebration, The 873 De Man Die Zijin Haar Kort Faustrecht der Freiheit 597 Idi I Smotri 714
Celine and Julie Go Boating 584 Liet Knippen 449 Festen 87 If… 488
Céline et Julie Vont en Bateau Dead, The 751 Fight Club 883 Ikiru 270
584 Dear Diary 840 Fitzcarraldo 684 Il Deserto Rosso 431
949
Il Gattopardo 416 Lantana 908 Memories of Dutchman 260
Il Giardin dei Finzi-Contini 529 Last Chants for a Slow Dance Underdevelopment 489 Pandora's Box 74
Il Vangelo Second Matteo 434 622 Metropolis 56 Papillon 563
In the Heat of the Night 455 Last Laugh, The 50 Midnight Cowboy 501 Paradise Now 925
In the Mood for Love 893 Last Metro, The 659 Mirror 580 Paris, Texas 704
In the Realm of the Senses Last Picture Show, The 543 Mishima: A Life in Four Pasazerka 412
613 Last Seduction, The 832 Chapters 722 Passage to India, A 708
India Song 598 Last Tango in Paris 547 Mortal Storm, The 164 Passenger 412
Into the Wild 940 Lawrence of Arabia 400 Mother and the Whore, The Passion of Joan of Arc, The 69
Intolerance 28-29 Le Boucher 513 559 Passion of the Christ, The 919
Irreversible 912 Le Carrosse d’Or 275 Mother India 340 Pather Panchali 306
It's a Gift 111 Le Charme Discret de la Moulin Rouge! 902 Paths of Glory 342
Ivan Groznyj I 197 Bourgeoisie 554 Mr. Smith Goes to Washington Patton 524
Ivan the Terrible, I 197 Le Déclin de l'Empire 147 Performance 525
Jalsaghar 352 Américain 729 Mujeres al Borde de un Persona 458
Jazz Singer, The 64 Le Dernier Metro 659 Ataque de Nervios 753 Phantom Carriage, The 35
Jean Dielman… 591 Le Fabuleux Destin d'Amélie Murmur of the Heart 541 Philadelphia 821
Jeux interdits 266 Poulain 901 Music Room, The 352 Pianist, The 909
Jezebel 139 Le Mépris 412 Mutiny on the Bounty 120 Piano, The 823
Journal d'un curé de Le Notti of Cabiria 336 My Brilliant Career 645 Picnic at Hanging Rock 598
campagne 262 Le Scaphandre et le Papillon My Left Foot 774 Pierrot le Fou 446
Jules and Jim 392 937 My Life to Live 406 Platoon 734
Jules et Jim 392 Le Souffle Au Coeur 541 My Night at Maud's 498 Player, The 811
Juliet of the Spirits 445 Leopard, The 416 My Own Private Idaho 800 Playtime 464
Keeper of Promises 404 Les Enfants du Paradis 204 Naked Lunch 798 Popiól I Diament 350
Kes 515 Les Roseaux Sauvages 834 Napoléon 65 Potomok Chingis-Khana 70
Killer of Sheep 626 Letter from an Unknown Narayama Bushi-Ko 701 Prima Della Rivoluzione 432
Killing Fields, The 710 Woman 228 Nashville 602 Prizzi's Honor 722
Killing of a Chinese Bookie, Life of Emile Zola, The 135 Nattvardsgästerna 413 Public Enemy, The 89
The 607 Lives of Others, The 934 Natural Born Killers 832 Pulp Fiction 833
King of Comedy, The 696 Lola 390 Natural, The 710 Puppetmaster, The 821
King of New York 785 Lola Montès 320 Network 612 Queen Christina 108
Kippur 894 Lolita 403 Night of the Shooting Stars, Queen, The 935
Lord of the Rings 906
Kiss of the Spider Woman The 687 Quiet Earth, The 721
Los Olvidados 256
720 Night, The 391 Rabbit-Proof Fence 910
Lost Weekend, The 206
Kjælighetens Kjøtere 846 Nights of Cabiria, The 336 Raging Bull 666
Loulou 664
Körkarlen 35 No Country for Old Men 939 Rain Man 768
Lucía 498
Kramer vs. Kramer 651 No Fear, No Die 783 Raise the Red Lantern 796
Ma Nuit Chez Maud 498
Kumonosu Jo 337 No Man's Land 903 Ran 712
Madame de... 277
L'Albero degli Zoccoli 635 Novecento 614 Rapture, The 799
Magnificent Ambersons,
La Battaglia di Algeri 440 Now, Voyager 177 Rebel Without a Cause 314
The 182
La Belle et la Bête 215 Nuovo Cinema Paradiso 759 Red and the White, The 476
Magnolia 882
La Belle Noiseuse 799 O Pagador De Promessas 404 Red Desert, The 431
Make Way for Tomorrow 136
La Chienne 92 Man Escaped, A 324 O Thiassos 604 Red Psalm 538
La Dolce Vita 372 Man in Grey, The 187 Obchod Na Korze 437 Red Shoes, The 236
La Double Vie de Véronique Man of Iron 674 October 62 Red Sorghum 751
810 Man of Marble 624 Official Story, The 715 Reds 672
La Grande Illusion 134 Man who had his hair cut Oktyabr 62 Rekopis Znaleziony w
La Joven 378 short, The 449 On the Waterfront 290 Saragossie 441
La Maman et la Putain 559 Man Who Knew Too Much, Once 934 Requiem for a Dream 895
La Meglio Gioventù 913 The 325 One Flew Over the Cuckoo's Reversal of Fortune 783
La Notte 391 Manhattan 655 Nest 590 Right Stuff, The 697
La Notte di San Lorenzo 687 Manila in the Claws of Only Angels Have Wings 151 Road, The 297
La Nuit Américaine 567 Brightness 599 Open City 205 Rocco and his Brothers 371
La Passion de Jeanne d'Arc Marketa Lazarová 477 Ordet 311 Rocco e i suoi fratelli 371
69 Marriage of Maria Braun, Ordinary People 658 Rocky 609
La Règle du Jeu 156 The 644 Orfeu Negro 360 Roma, Città Aperta 205
La Roue 44 Marty 310 Orphans of the Storm 36 Roman Holiday 280
La Souriante Madame Beudet Masculine-Feminine 460 Ossessione 191 Romper Stomper 813
36 Maynila: Sa Mga Kuko Ng Ostre Sledované Vlaky 480 Room with a View, A 733
La Strada 297 Liwanag 599 Out of Africa 715 Rosemary's Baby 486
La Strategia del Ragno 520 Még Kér A Nép 538 Paisà 211 Royal Tenenbaums, The 905
Ladri di biciclette 227 Meghe Dhaka Tara 378 Paisan 211 Rules of the Game, The 156
Lan Feng Zheng 824 Memorias del Subdesarrollo Pan’s Labyrinth 932 Safe 844
Landscape in the Mist 763 489 Pandora and the Flying Salò o le centoventi giornate
950
di sodoma 600 Spring in a Small Town 231 Tristana 515 Yukinojo Henge 422
Salo, or The 120 days of Stachka 45 Trois Couleurs: Bleu 823 Zabriskie Point 527
Sodom 600 Stagecoach 144 Trois Couleurs: Rouge 827 Zangiku monogatari 146
Salt of the Earth 304 Stand By Me 726 Trust 789 Zemlya 80
Salvador 736 Star is Born, A 296 Tsotsi 928 Zerkalo 580
Sanma No Aji 399 Stella Dallas 135 Turkish Delight 572 Zero Kelvin 846
Sans Toit Ni Loi 723 Storm over Asia 70 Turks Fruit 572 Zire Darakhatan Zeyton 838
Sanshô Dayû 302 Story of the Late Two or Three Things I Know Zu Fruh, Zu Spat 675
Sansho the Baliff 302 Chrysanthemums, The 146 About Her 461
Saragossa Manuscript 441 Story of Women, The 769 Two-Lane Blacktop 545 EXPERIMENTAL
Såsom I En Spegel 394 Stranger than Paradise 709 Ucho 522-523 Blonde Cobra 409
Sátántangó 837 Streetcar Named Desire, Ugetsu Monogatari 287 Dead Man 853
Saturday Night and Sunday A 258 Ukigusa 371 Deseret 843
Morning 374 Strike 45 Ultimo Tango a Parigi 547 Flaming Creatures 414
Saturday Night Fever 625 Stroszek 623 Umberto D 274 Heaven and Earth Magic 406
Satyricon 502-503 Subarnarekha 448 Un Condamné à Mort Hold Me While I'm Naked 449
Saving Private Ryan 874-875 Suna No Onna 427 s’échappé ou Le Vent Meshes of the Afternoon 185
Say Anything 781 Sunrise 58 Souffle où Il Veut 324 Report 465
Sayat Nova 514 Superfly 558 Unbelievable Truth, The 781 Scorpio Rising 424
Schindler's List 825 Sweet Hereafter, The 868 Une Affaire de Femmes 769 Too Early, Too Late 675
Se7en 849 Sweet Sweetback's Badasssss Une Partie de Campagne 124 Vinyl 436
Secrets & Lies 858 Song 542 Untouchables, The 750 Wavelength 473
Sedmikrasky 454 Tabu 85 Unvanquished, The 338 Zu Früh, Zu Spät 675
S'en Fout La Mort 783 Tale of Winter, A 815 Utu 694
Sen To Chihiro No Tales of Ugetsu 287 Uzak 908 FAMILY
Kamikakushi 904 Talk to Her 911 Va, vis et deviens 924 Adventures of Robin Hood,
Senso 300 Ta'm e Guilass 870 Vagabond 723 The 140
Sergeant York 172 Taste of Cherry 870 Vidas Secas 418 Babe 842
Servant, The 422 Taxi Driver 610 Viridiana 393 Back to the Future 717
Seven Samurai, The 298 Ten Commandments, The 330 Viskingar och Rop 553 Big 761
Seventh Seal, The 332 Terms of Endearment 695 Vivre sa Vie: Film en Douze Brave-Hearted Will Take the
Sex, lies, and videotape 780 Terra Em Transe 479 Tableaux 406 Bride, The 850
Shadows 361 The 39 Steps, The 122 Voskhozhdenie 613 Christmas Story, A 689
The Beautiful Troublemaker Day the Earth Stood Still,
Shadows of Our Forgotten Voyage in Italy 286
799
Ancestors 431 Walkabout 534 The 264
The Wall 594
Shaft 540 Wanda 529 Dilwale Dulhaniya le Jayenge
Thelma and Louise 802
Shame 491 Way Down East 33 854
Thin Red Line, The 880
Shanghai Express 99 Wedding Banquet, The 824 Duck Soup 106
Thirty Two Short Films About
Shao Lin San Shih Liu Fang Week End 468 Dumbo 172
Glenn Gould 820
641 West Side Story 396 E.T. the Extra-Terrestrial 676
Three Brothers 673
Shaolin Master Killer 641 Wheel, The 44 Fantasia 160
Three Colors: Blue 823
Shawshank Redemption, White Balloon, The 848 Gold Rush, The 54
Three Colors: Red 827
The 834 Who's Afraid of Virginia Woolf It's a Wonderful Life 222
Throne of Blood 337
Shine 856 456 Jungle Book, The 477
Through a Glass Darkly 394
Shock Corridor 415 Through the Olive Trees 838 Wild Reeds 834 Kid Brother, The 65
Shop on Main Street, The 437 Time to Live and the Time to Wild Strawberries 335 Lion King, The 830
Short Cuts 820 Die, The 717 Wings of Desire 740 Muppet Movie, The 654
Sin of Lola Montes, The 320 Tin Drum, The 648 Winter Light 413 My Fair Lady 427
Sjunde Inseglet, Det 332 Tini Zabutykh Predkiv 431 Within Our Gates 34 Night at the Opera, A 121
Skammen 491 Titanic 872 Wo Hu Cang Long 898 Our Hospitality 43
Slacker 806 To Kill A Mockingbird 402 Woman in the Dunes, The 427 Pinocchio 163
Smiling Madame Beudet, To Live 270 Woman Under the Influence, Princess Bride, The 749
The 36 Todo Sobre Mi Madre 885 A 581 Sen To Chihiro No
Smoke 848 Tokyo Story 279 Women on the Verge of a Kamikakushi 904
Smultronstället 335 Tong Nien Wang Shi 717 Nervous Breakdown 753 Seven Chances 50
Snake Pit, The 234 Too Early, Too Late 675 World of Apu, The 362 Sherlock Jr. 48
Solaris 550 Top Gun 737 Written on the Wind 324 Snow White and the Seven
Soldaat Van Oranje 632 Topio Stin Omichli 763 Wuthering Heights 158 Dwarfs 137
Soldier of Orange 632 Trainspotting 861 Xiao cheng zhi chun 231 Sound of Music, The 441
Solyaris 550 Travelling Players 6045 Yi yi 894 Spirited Away 904
Spartacus 386 Tre Fratelli 673 Yol 681 Steamboat Bill, Jr. 70
Spider's Stratagem, The 520 Treasure of the Sierra Madre, Young and the Damned, The Ten Commandments, The 330
Spirit of the Beehive, The 573 The 238 256 Thief of Bagdad, The 44
Spirited Away 904 Tree of Wooden Clogs, The Young One, The 378 Toy Story 845
Splendor in the Grass 386 635 Yuen Ling-yuk 816 Willy Wonka and the
951
Chocolate Factory 532 Return of the Jedi 691 Häxan 42 Unknown, The 61
Wizard of Oz, The 148 Saragossa Manuscript 441 Henry: Portrait of a Serial Vampire, The 93
Sen To Chihiro No Killer 792 Vampyr 93
FANTASY Kamikakushi 904 Hills Have Eyes, The 630 Vanishing, The 754
Alice 770 Seventh Seal, The 332 Host, The 936 Vargtimmen 494
Amélie 901 Sinnui Yauman 752 Hour of the Wolf 494 Videodrome 690
Andalusian Dog, An 68 Sjunde Inseglet, Det 332 I Walked with a Zombie 188 Viy 482
Batman 770 Spirited Away 904 Invasion of the Body What Ever Happened to Baby
Beauty and the Beast 215 Star Wars 616 Snatchers 328 Jane? 405
Being John Malkovich 887 Suspiria 633 Jacob's Ladder 785 Wicker Man, The 566
Big 761 Toy Story 845 Jaws 606 Wolf Man, The 169
Brazil 718 Un Chien Andalou 68 Jurassic Park 822 Ye Ban Ge Sheng 133
Brightness 739 Videodrome 690 King Kong 109 Young Frankenstein 581
Cabinet of Dr. Caligari, The 30 Who Framed Roger Rabbit Kingdom, The 841
Céline et Julie Vont en Bateau 767 L'Uccello dalle Piume di MUSICAL
584 Willy Wonka and the Cristallo 527 42nd Street 102
Chinese Ghost Story, A 752 Chocolate Factory 532 La Maschera del Demonio All That Jazz 649
Crouching Tiger Hidden Wings of Desire 750 382 American In Paris, An 262
Dragon 898 Wizard of Oz, The 148 Le Boucher 513 Artists and Models 304
Das Kabinett des Doktor Wo Hu Cang Long 898 Les Diaboliques 292 Babes in Arms 146
Caligari 30 Yeelen 739 Les Vampires 26 Band Wagon, The 276
Dawn of the Dead 640 Les Yeux Sans Visage 359 Cabaret 547
Der Himmel über Berlin 740 HORROR Man Bites Dog 817 Carmen Jones 301
Double Life of Veronique, Alien 647 Manhunter 726 Dancer in the Dark 901
The 810 Aliens 731 Masque of the Red Death, Duck Soup 106-107
E.T. the Extra-Terrestrial 676 American Werewolf in London The 432 Dumbo 172
Edward Scissorhands 791 673 Midnight Song 133 Fantasia 160
El Laberinto Del Fauno 932 Audition 883 Night of the Living Dead 496 Footlight Parade 104
Empire Strikes Back, The 662 Bird with the Crystal Plumage, Nightmare on Elm Street, Gentlemen Prefer Blondes
Eraserhead 628 The 527 A 705 283
Evil Dead, The 680 Birds, The 407 Nosferatu, eine Symphonie Gigi 347
Fantasia 160 Black Cat, The 115 des Grauens 40 Gimme Shelter 526
Ghost and Mrs. Muir, The 226 Black Sunday 382 Nosferatu: Phantom der Gold Diggers of 1933 104
Ghost Busters 707 Blair Witch Project, The 884 Nacht 657 Grease 638
Giulietta deglie Spiriti 445 Bride of Frankenstein 123 One Flew Over the Cuckoo's Guys and Dolls 305
Groundhog Day 819 Butcher, The 513 Nest 590 Hard Day's Night, A 430
India Song 598 Cabinet of Dr. Caligari, The 30 Onibaba 436 High Society 330
It's a Wonderful Life 222 Carrie 607 Peeping Tom 383 Jungle Book, The 477
Juliet of the Spirits 445 Cat People 181 Phantom of the Opera, The 51 Les Demoiselles de Rochefort
King Kong 109 C'est arrivé près de chez Poltergeist 677 468
La Belle et la Bête 215 vouz 817 Psycho 380 Les Parapluies de Cherbourg
La Double Vie de Véronique Chinese Ghost Story, A 752 Repulsion 444 425
810 Cook, the Thief, His Wife, & Riget 841 Lion King, The 830
La Notte di San Lorenzo 687 Her Lover, The 773 Ring 879 Love Me Tonight 94
Last Wave, The 619 Das Kabinett des Doktor Rocky Horror Picture Show, Meet Me in St. Louis 192
Lord of the Rings 906 Caligari 30-31 The 592 Moulin Rouge! 902
Matter of Life and Death, Dawn of the Dead 640 Rosemary's Baby 486 Muppet Movie, The 654
A 217 Deliverance 549 Salò o le centoventi giornate My Fair Lady 427
Mononoke Hime 866 Don't Look Now 568 di sodoma 600 Nashville 602
Monty Python and the Holy Dr. Mabuse, der Spieler 37 Salo, or The 120 days of Night at the Opera, A 121
Grail 595 Dr. Mabuse, Parts 1 and 2 37 Sodom 600 On the Town 248
Naked Lunch 798 Dracula 86 Scream 862 Once 934
Neco z Alenky 770 Dracula 351 Seventh Victim, The 188 Producers, The 490
Night of the Shooting Stars, Eraserhead 628 Shining, The 660 Rocky Horror Picture Show,
The 687 Evil Dead, The 680 Silence of the Lambs, The The 592
Orphée 249 Exorcist, The 570 803 Saturday Night Fever 625
Orpheus 249 Eyes Without a Face 359 Sinnui Yauman 752 Seven Brides for Seven
Pan’s Labyrinth 932 Fly, The 730 Sixth Sense, The 890 Brothers 292
Performance 525 Frankenstein 88 Spoorloos 754 Singin' in the Rain 268
Princess Bride, The 749 Freaks 100 Suspiria 633 Snow White and the Seven
Princess Mononoke 866 Funny Games 871 Terminator, The 702 Dwarfs 137
Purple Rose of Cairo, The 716 Gwoemul 936 Texas Chainsaw Massacre, Sound of Music, The 441
Rekopis Znaleziony w Halloween 642 The 579 Star is Born, A 296
Saragossie 441 Haunting, The 420 Thing, The 677 Swing Time 126
952
Top Hat 124 Rebecca 159 White Heat 245 Crying Game, The 818
Umbrellas of Cherbourg, Riget 841 Wrong Man, The 329 Dangerous Liaisons 762
The 425 Scream 862 POLITICAL Day in the Country, A 124
West Side Story 396 Se7en 849 1900 614 Der Himmel über Berlin 740
Willy Wonka and the Seconds 455 Conformist, The 505 Dilwale Dulhaniya le Jayenge
Chocolate Factory 532 Sixth Sense, The 890 Il Conformista 505 854
Wizard of Oz, The 148 Sleuth 548 Novecento 614 Dodsworth 130
Woodstock 518 Spellbound 201 Dr. Zhivago 438
Yankee Doodle Dandy 184 Spider's Stratagem, The 520 ROMANCE Dut Yeung Nin Wa 893
Young Girls of Rochefort, Spoorloos 754 42nd Street 102 Edward Scissorhands 791
The 468 Stalker 646 Abre Los Ojos 873 English Patient, The 864
The 39 Steps, The 122 Actress, The 816 Farewell My Concubine 818
MYSTERY Thin Man, The 118 Adventure, The 376 Fatal Attraction 752
12 Angry Men 331 Third Man, The 246 Affair to Remember, An 334 Four Weddings and a Funeral
Adventure, The 376 Usual Suspects, The 852 African Queen, The 261 831
Alphaville 442 Vanishing, The 754 Age of Gold, The 78 From Here to Eternity 278
Alphaville, une Étrange Vertigo 348 Ali: Fear Eats the Soul 588 General, The 60
Aventure de Lemmy Caution Wicker Man, The 566 All That Heaven Allows 326- Ghost and Mrs. Muir, The 226
442 Z 504 Alphaville, une Étrange Giulietta deglie Spiriti 445
American Friend, The 629 Aventure de Lemmy Caution Gone with the Wind 152
Anatomy of a Murder 358 NOIR 442 Graduate, The 462
Big Sleep, The 216 Angel Face 267 Amélie 901 Groundhog Day 819
Bird with the Crystal Plumage, Asphalt Jungle, The 249 American In Paris, An 262 Guling Jie Shaonian Sha Ren
The 527 Big Carnival, The 257 Angst Essen Seele Auf 588 Shijian 797
Blair Witch Project, The 884 Big Heat, The 284 Annie Hall 620 Hannah and Her Sisters 728
Blowup 450 Big Sleep, The 216 Apartment, The 384 Hard Day's Night, A 430
Blue Velvet 727 Detour 208 Ariel 756 Harold and Maude 536
Chinatown 582 Double Indemnity 198 Artists and Models 304 Heiress, The 240
Chong Qing Sen Lin 835 Farewell My Lovely 200 Atlantic City 659 Hiroshima mon amour 368
Chungking Express 835 Fargo 854 Awful Truth, The 138 His Girl Friday 158
Citizen Kane 166 Force of Evil 231 Ba Wang Bie Ji 818 How Green Was My Valley 176
Conversation, The 578 Gilda 224 Band Wagon, The 276 Hsi Yen 824
Der Amerikanische Freund Gun Crazy 242 Barry Lyndon 596 I Know Where I'm Going! 208
629 High Sierra 173 Beat the Devil 289 In a Lonely Place 257
Don't Look Now 568 I Am a Fugitive from a Chain Best Years of Our Lives, The In the Mood for Love 893
Double Indemnity 198 Gang 95 209 India Song 598
Dr. Mabuse, der Spieler 37 In a Lonely Place 257 Big Parade, The 55 It Happened One Night 116
Dr. Mabuse, Parts 1 and 2 37 Killers, The 217 Birds, The 407 It's a Wonderful Life 222
Gaslight 196 Kiss Me Deadly 313 Braveheart 844 Juliet of the Spirits 445
In a Lonely Place 257 Lady from Shanghai, The 234 Brave-Hearted Will Take the Kid Brother, The 65
In the Heat of the Night 455 Laura 195 Bride, The 850 L'Age d'Or 78
Jacob's Ladder 785 M 90 Breakfast at Tiffany's 390 L'Année dernière à Marienbad
JFK 804 Maltese Falcon, The 170 Breaking the Waves 857 387
Kingdom, The 841 Mildred Pierce 202 Breathless 364 L'Atalante 114
Klute 535 Murder, My Sweet 200 Brief Encounter 210 L'Avventura 376
L.A. Confidential 867 Night of the Hunter, The 318 Brighter Summer Day, A 797 Lady Eve, The 168
L'Année dernière à Marienbad Notorious 220 Bringing Up Baby 143 Last Tango in Paris 547
387 Oldboy 914 Broadcast News 748 Last Year at Marienbad 387
L'Avventura 376 Out of the Past 225 Brokeback Mountain 926 Laura 195
L'Uccello dalle Piume di Phenix City Story, The 316 Broken Blossoms 32 Le Fabuleux Destin d'Amélie
Cristallo 527 Pickup on South Street 282 Bull Durham 756 Poulain 901
La Strategia del Ragno 520 Place in the Sun, A 263 Camille 129 Les Enfants du Paradis 204
Last Wave, The 619 Postman Always Rings Twice, Casablanca 178 Les Parapluies de Cherbourg
Last Year at Marienbad 387 The 211 Cat People 181 425
Laura 195 Reckless Moment, The 245 Children of Paradise, The 204 Letjat Zhuravli 341
Les Diaboliques 292 Secret Beyond the Door 230 Chinese Ghost Story, A 752 Lolita 403
Lone Star 860 Shadow of a Doubt 190 Chong Qing Sen Lin 835 Man of the West 343
Maltese Falcon, The 170 Spellbound 201 Chungking Express 835 Manhattan 655
Memento 900 Stranger, The 214 Cinema Paradiso 759 Marketa Lazarová 477
Mildred Pierce 202 Strangers on a Train 259 City Lights 89 Marty 310
Picnic at Hanging Rock 598 Sunset Blvd. 254 Clueless 847 Matter of Life and Death,
Rapture, The 799 Sweet Smell of Success 342 Cranes are Flying, The 341 A 217
Rashomon 250 Third Man, The 246 Crouching Tiger Hidden Me and My Gal 101
Rear Window 294 Touch of Evil 344 Dragon 898 Mildred Pierce 202
953
Moonstruck 750 Unknown, The 61 Sleeper 569 Blair Witch Project, The 884
Moulin Rouge! 902 Way Down East 33 Solaris 550 Blowup 450-451
Muriel’s Wedding 840 Wedding Banquet, The 824 Solyaris 550 Blue Velvet 727
My Brilliant Career 645 West Side Story 396 Stalker 646 Body Heat 671
My Fair Lady 427 When Harry Met Sally 771 Star Wars 616 Butcher, The 513
Natural Born Killers 832 Wings of Desire 750 Terminator 2: Judgment Day Cat People 181
Night at the Opera, A 121 Wo Hu Cang Long 898 802 Chinatown 582-583
Ninotchka 155 Yuen Ling-yuk 816 Terminator, The 702 Conversation, The 578
North By Northwest 355 Thing, The 677 Crying Game, The 818
Notorious 220 SCI-FI Things to Come 131 Dawn of the Dead 640
Now, Voyager 177 2001: A Space Odyssey 492 Total Recall 793 Daybreak 154
Nuovo Cinema Paradiso 759 Abre Los Ojos 873 Trip to the Moon, A 20 De Vierde Man 696
On the Waterfront 290 Akira 758 Videodrome 690 Deliverance 549
Open Your Eyes 873 Alien 647 War Game, The 439 Departed, The 931
Out of Africa 715 Aliens 731 Der Amerikanische Freund
Pépé le Moko 139 Alphaville 442 SHORT 629
Philadelphia Story, The 161 Alphaville, une Étrange Andalusian Dog, An 68 Die Hard 765
Place in the Sun, A 263 Aventure de Lemmy Caution Battle of San Pietro, The 201 Die Xue Shuang Xiong 775
Pretty Woman 788 442 Blonde Cobra 409 Dirty Harry 541
Princess Bride, The 749 Back to the Future 717 Day in the Country, A 124 Don't Look Now 568
Prizzi's Honor 722 Blade Runner 678 Dog Star Man 398 Dr. Mabuse, der Spieler 37
Producers, The 490 Brazil 718 Great Train Robbery, The 22 Dr. Mabuse, Parts 1 and 2 37
Purple Rose of Cairo, The 716 Bride of Frankenstein 123 Hold Me While I'm Naked 449 El Laberinto del Fauno 932
Queen Christina 108 Close Encounters of the Third House is Black, The 419 Evil Dead, The 680
Quiet Man, The 265 Kind 618 Khaneh Siah Ast 419 Eyes Without a Face 359
Rebecca 159 Dawn of the Dead 640 La Jetée 388 Farewell My Lovely 200
Red Shoes, The 236 Day the Earth Stood Still, Land Without Bread 108 Fargo 854-855
Rio Bravo 369 The 264 Las Hurdes 108 Fatal Attraction 752
Rio Grande 252 Delicatessen 796 Le Voyage dans la Lune 20-21 Fight Club 883
Roman Holiday 280 Dr. Strangelove 428 Les Maîtres Fous 309 Fourth Man, The 696
Room with a View, A 733 E.T. the Extra-Terrestrial 676 Mad Masters, The 309 French Connection, The 539
Rushmore 876 Empire Strikes Back, The 662 Meshes of the Afternoon 185 Frenzy 556
Saturday Night Fever 625 Fantastic Planet 573 Night and Fog 317 Funny Games 871
Say Anything 781 Fly, The 730 Nuit et Brouillard 317 Gaslight 196
Seven Brides for Seven Forbidden Planet 320 Pier, The 388 Get Carter 538
Brothers 292 Frankenstein 88 Report 465 Godfather, Part II, The 586-
She's Gotta Have It 729 Ghost Busters 707 Scorpio Rising 424 587
Shine 856 Incredible Shrinking Man, Sherlock Jr. 48 Godson, The 469
Shoot the Piano Player 375 The 337 Trip to the Moon, A 20 Goldfinger 423
Singin' in the Rain 268 Independence Day 858 Un Chien Andalou 68 Halloween 642-643
Sinnui Yauman 752 Invasion of the Body Une Partie de Campagne 124 Haunting, The 420-421
Smiles of a Summer Night Snatchers 328 Zéro de conduite 101 Heat 846
316 Jurassic Park 822 Zero for Conduct 101 Henry: Portrait of a Serial
Some Like it Hot 356 La Jetée 388 Killer 792
Sommarnattens Leede 316 La Planète Sauvage 573 THRILLER High Noon 273
Spellbound 201 Last Battle, The 692 12 Angry Men 331 High Sierra 173
Stagecoach 144 Le Dernier Combat 692 Abre Los Ojos 873 Hole, The 370
Steamboat Bill, Jr. 70 Le Voyage dans la Lune 20 Akira 758 Invasion of the Body
Strictly Ballroom 810 Mad Max 656 Alien 647 Snatchers 328
Sullivan's Travels 174 Man Who Fell to Earth, The Aliens 731 Jacob's Ladder 785
Sunrise 58-59 615 All the President's Men 608 Jaws 606
Swing Time 126 Matrix, The 889 Alphaville 442 JFK 804-805
Tabu 85 Metropolis 56 Alphaville, une Étrange Jurassic Park 822
There's Something About Naked Lunch 798 Aventure de Lemmy Caution Killer, The 775
Mary 879 Night of the Living Dead 496 442 King Kong 109
Tirez sur le pianiste 375 Open Your Eyes 873 American Friend, The 629 Kiss Me Deadly 313
Titanic 872 Pi 878 Amores Perros 896 Klute 535
Tootsie 680 Pier, The 388 Bad Day at Black Rock 308 L.A. Confidential 867
Top Hat 124 Planet of the Apes 484 Badlands 560 L'Uccello dalle Piume di
Trouble in Paradise 96 Quiet Earth, The 721 Big Heat, The 284 Cristallo 527
Ultimo Tango a Parigi 547 Return of the Jedi 691 Bird with the Crystal Plumage, La Salaire De La Peur 28
Umbrellas of Cherbourg, Rocky Horror Picture Show, The 527 Lantana 908
The 425 The 592 Birds, The 407 Last Seduction, The 832
Une Partie de Campagne 124 Seconds 455 Blackmail 71 Last Wave, The 619
954
Le Boucher 513 Strangers on a Train 259 Europa Europa 787 Soldier of Orange 632
Le Jour Se Lève 154 Straw Dogs 544 Fahrenheit 9/11 923 Sorrow and the Pity, The 532
Le Samouraï 469 Suspiria 633 Forbidden Games 266 Storm over Asia 70
Le Trou 370 Targets 495 From Here to Eternity 278 Thin Red Line, The 880-881
Les Diaboliques 292 Taxi Driver 610-611 Full Metal Jacket 744-745 Three Kings 882
Les Yeux Sans Visage 359 Terminator 2: Judgment Day Gallipoli 670 Throne of Blood 337
Lola Rennt 877 802 General, The 60 To Be or Not to Be 180
M 90-91 Terminator, The 702-703 Glory 778 To Have and Have Not 194
Man Who Knew Too Much, The 39 Steps, The 122 Gone with the Wind 152-153 Underground 850
The 325 There Will Be Blood 941 Good Morning Vietnam 746 Voskhozhdenie 613
Manchurian Candidate, The Thing, The 677 Grand Illusion 134 War Game, The 439
403 Third Man, The 246-247 Grave of the Fireflies 762
Manhunter 726 Tirez sur le pianiste 375 Great Escape, The 415 WESTERN
Marnie 426 To Have and Have Not 194 Gunga Din 155 Big Sky, The 273
Matrix, The 889 Total Recall 793 Henry V 196 Blazing Saddles 585
Memento 900 Touch of Evil 344-345 Hill 24 Doesn't Answer 309 Butch Cassidy and the
Murder, My Sweet 200 Usual Suspects, The 852 Hiroshima mon amour 368 Sundance Kid 500
Night of the Hunter, The Vanishing, The 754-755 Hitlerjunge Salomon 787 C'era Una Volta il West 483
318-319 Vertigo 348-349 Hong Gao Liang 751 Dances with Wolves 786
Nightmare on Elm Street, Videodrome 690 Hotaru No Haka 762 Dead Man 853
A 705 Wages of Fear 281 I Know Where I'm Going! 208 Destry Rides Again 150
North By Northwest 355 What Ever Happened to Baby Idi I Smotri 714 El Topo 517
Notorious 220 Jane? 405 Il Gattopardo 416-417 Good, the Bad, and the Ugly,
Odd Man Out 226 Who Framed Roger Rabbit Jeux interdits 266 The 452-453
Oldboy 914-915 767 Killing Fields, The 710 Great Train Robbery, The
Once Upon a Time in America Wicker Man, The 566 Kippur 894 22-23
699 Z 504 Kumonosu Jo 337 Gunfight at the OK Corral 339
Open Your Eyes 873 La Battaglia di Algeri 440 High Noon 273
Out of the Past 225 WAR La Grande Illusion 134 High Plains Drifter 548
Pan’s Labyrinth 932 All Quiet on the Western La Notte di San Lorenzo 687 Hombre 465
Peeping Tom 383 Front 83 Lawrence of Arabia 400-401 Hud 413
Pi 878 Andrei Rublev 512 Le Chagrin et la Pitié 532 Il Buono, Il Brutto, Il Cattivo
Player, The 811 Andrei Rublyov 512 Leopard, The 416-417 452-453
Point Blank 472 Apocalypse Now 652-653 Letjat Zhuravli 341 Johnny Guitar 289
Poltergeist 677 Ascent, The 613 Life and Death of Colonel Little Big Man 521
Postman Always Rings Twice, Ashes and Diamonds 350 Blimp, The 187 Man From Laramie, The 313
The 211 Barry Lyndon 596 M*A*S*H* 524 Man of the West 343
Psycho 380-381 Battle of Algiers, The 440 Napoléon 65 Man Who Shot Liberty
Pulp Fiction 833 Battle of San Pietro, The 201 Night of the Shooting Stars, Valance, The 404
Rear Window 294-295 Battleship Potemkin 52-53 The 687 McCabe and Mrs. Miller 533
Rebecca 159 Best Years of Our Lives, The No Man's Land 903 My Darling Clementine 212-
Repulsion 444 209 Open City 205 213
Reservoir Dogs 812 Big Parade, The 55 Paisà 211 Naked Spur, The 282
Rope 233 Big Red One, The 664 Paisan 211 Once Upon a Time in the
Rosemary's Baby 486-487 Biruma No Tategoto 321 Paths of Glory 342 West 483
Run Lola Run 877 Boat, The 669 Patton 524 One-Eyed Jacks 389
Sabotage 129 Braveheart 844 Pianist, The 909 Outlaw Josey Wales, The 608
Safe 844 Bridge on the River Kwai, Platoon 734 Ox-Bow Incident, The 189
Salvador 736 The 339 Popiól I Diament 350 Paleface, The 235
Scream 862-863 Bronenosets Potyomkin 52 Potomok Chingis-Khana 70 Pat Garrett and Billy the Kid
Se7en 849 Burmese Harp, The 321 Ran 712-713 576
Seconds 455 Cabaret 547 Red and the White, The 476 Red River 232
Shadow of a Doubt 190 Campanadas a Medianoche Red Sorghum 751 Ride Lonesome 360
Shining, The 660-661 443 Roma, Città Aperta 205 Rio Bravo 369
Shoot the Piano Player 375 Chimes at Midnight 443 Salvador 736 Rio Grande 252
Silence of the Lambs, The Come and See 714 Saving Private Ryan 874-875 Searchers, The 322-323
803 Cranes are Flying, The 341 Schindler's List 825 Seven Brides for Seven
Sixth Sense, The 890 Csillagosok, Katonák 476 Senso 300 Brothers 292
Sleuth 548 Das Boot 669 Sergeant York 172 Shane 288
Soldaat Van Oranje 632 Dawn of the Dead 640 Shame 491 Silver Lode 301
Soldier of Orange 632 Deer Hunter, The 636-637 Sherman's March 738 Stagecoach 144-145
Spellbound 201 Dr. Strangelove 428-429 Shoah 724 Unforgiven 814
Spoorloos 754-755 Dr. Zhivago 438 Skammen 491 Wild Bunch, The 510-511
Stranger, The 214 English Patient, The 864 Soldaat Van Oranje 632 Winchester ’73 252
955
DIRECTOR INDEX
A Bogdanovich, Peter 495, 543 Cline, Edward 165 Edwards, Blake 390
Abrahams, Jim 665 Bong, Joon-ho 936 Clouse, Robert 563 Egoyan, Atom 868
Abu-Assad, Hany 925 Boorman, John 472, 549 Clouzot, Henri-Georges 281, Eisenstein, Sergei 45, 52-53,
Ackerman, Chantal 591 Borzage, Frank 164 292 62-63, 197
Adler, Lou 641 Boyle, Danny 861 Cocteau, Jean 215, 249 Elliot, Stephan 826
Akin, Fatih 918 Brakhage, Stan 398 Coen, Ethan 743, 854-855, Emmerich, Roland 858
Aldrich, Robert 313, 405 Brando, Marlon 389 939 Erice, Victor 573
Alea, Tomás Gutiérrez 489 Bresson, Robert 262, 324, Coen, Joel 743, 854-855, Eustache, Jean 559
Allen, Woody 569, 620-621, 366-367, 456, 693 939
655, 716, 728, 772 Brest, Martin 707 Conner, Bruce 465 F
Allers, Roger 830 Brocka, Lino 599 Cooper, Merian C. 109 Faris, Valerie 929
Almodóvar, Pedro 753, 885, Brooks, Albert 645 Coppola, Francis Ford 552, Farrelly, Bobby 879
911 Brooks, James L. 695, 748 578, 586-587, 652-653 Farrokhzad, Forugh 419
Altman, Robert 524, 533, Brooks, Mel 490, 581, 585 Corman, Roger 432 Fassbinder, Rainer Werner
566, 602, 811, 820 Broomfield, Nick 815 Costa-Gavras, 504 555, 588, 597, 644
Amenabar, Alejandro 873 Browning, Tod 61, 86-87, Costner, Kevin 786 Fellini, Federico 297, 336,
Anderson, Lindsay 488 100 Craven, Wes 711, 630-631, 445, 372-373, 410-411,
Anderson, Paul Thomas 869, Bunuel, Luis 68, 78-79, 108, 862-863 502-503, 574-575
882, 941 256, 378, 393, 466-467, Crichton, Charles 263 Ferrara, Abel 785
Anderson, Wes 876, 905 515, 554 Cronenberg, David 690, Feuillade, Louis 26-27
Angelopolous, Theo 604- Burnett, Charles 626-627 730, 798 Fincher, David 849, 883
605, 763 Burton, Tim 770, 791 Crosland, Alan 64 Fisher, Terence 351
Anger, Kenneth 424 Crowe, Cameron 781 Flaherty, Robert 38-39, 85,
Antonioni, Michaelangelo C Cukor, George 129, 161, 239
376-377, 391, 399, 431, Cameron, James 702-703, 196, 243, 296, 427 Fleming, Victor 132, 148-
450-451, 527 731, 802, 872 Curtiz, Michael 120, 140, 149, 152-153
Arcand, Denys 729 Cammell, Donald 525 178-179, 184, 202-203 Foley, James 813
Argento, Dario 527, 633 Campion, Jane 823 Ford, John 115, 144-145,
Arliss, Leslie 187 Camus, Marcel 360 D 162, 176, 212-213, 252,
Armstrong, Gillian 645 Capra, Frank 110, 116-117, Dahan, Olivier 938 265, 322-323, 404
Arnfred, Morten 841 128, 147, 222-223 Dahl, John 832 Forman, Milos 478, 590, 701
Arnold, Jack 337 Carne, Marcel 154, 204 Darabont, Frank 834 Forsyth, Bill 749
Aronofsky, Darren 878, 895 Carney, John 934 de Antonio, Emile 509 Fosse, Bob 547, 649
Arzner, Dorothy 163 Caro, Marc 796 Dayton, Jonathan 929 Franju, Georges 359
Ashby, Hal 536-537, 650 Carpenter, John 642-643, De Sica, Vittorio 227, 274, Frankenheimer, John 403,
Attenborough, Richard 686 677 529 460
Avildsen, John 609 Cassavetes, John 361, 485, Delvaux, Andre 449 Frawley, James 654
Axel, Gabriel 743 581, 607 DeMille, Cecile B. 330 Frears, Stephen 762, 935
Ceylan, Nuri Bilge 908 Demme, Jonathan 803, 821 Friedkin, William 539, 570-
B Chabrol, Claude 513, 769 Demy, Jacques 390, 425, 571
Chahine, Youssef 346 468 Fuller, Samuel 282, 417, 664
Babenco, Hector 720
Chan, Jackie 742 Denis, Claire 783, 886
Bacon, Lloyd 102-103, 104
Chan-wook, Park 914-915 DePalma, Brian 607, 700, G
Badham, John 625 750
Bahr, Fax 808-809 Chaplin, Charlie 54, 89, Gallo, Vincent 876
125, 224 Deren, Maya 185 Gance, Abel 44, 65
Batchelor, Joy 293 Dickinson, Thorold 309
Bava, Mario 382 Charles, Larry 933 Garnett, Tay 211
Diterle, William 135
Beatty, Warren 672 Cheh, Chang 634 Ghatak, Ritwak 378, 448
Dmytryk, Edward 200
Becker, Jacques 379 Chen, Kaige 818 Gibson, Mel 844, 919, 930
Donen, Stanley 248,
Becker, Wolfgang 917 Chia-Liang, Liu 641 Gilliam, Terry 595, 718-719
268-269, 292
Belvaux, Remy et al. 817 Chong, Tommy 641 Dovzhenko, Alexander Giordana, Marco Tullio 913
Benning, James 843 Chopra, Aditya 850 80-81 Girard, Francois 820
Benton, Robert 651 Chopra, Yash 594 Dreyer, Carl 69, 93, 311, 433 Gitai, Amos 900
Bergman, Ingmar 316, 332- Christensen, Benjamin 42 Duarte, Anselmo 404 Godard, Jean-Luc 364, 406,
333, 335, 394, 413, 458- Chytilova, Vera 454 Dulac, Germaine 36 412, 442, 446, 455,
459, 491, 494, 553, 688 Cimino, Michael 636-637 Duras, Marguerite 598 461, 468
Berkeley, Busby 146 Cisse, Souleymane 739 Duvivier, Julien 139 Gorris, Marleen 687
Bertolucci, Bernardo 432, Clair, Rene 83, 84 Dwan, Allan 301 Greenaway, Peter 769, 773
505, 520, 547, 614 Clark, Bob 689 Griffith, D.W. 24-25, 28-29,
Besson, Luc 692 Clarke, Shirley 409 E 32, 33, 36
Biberman, Howard J. 304 Cleese, John 760 Eastwood, Clint 548, 608, Guitry, Sacha 132
Boetticher, Budd 360 Clement, Rene 266 814 Guney, Yilmaz 681
956
H James, Steve 828 Lasseter, John 845 138, 334
Haggis, Paul 920 Jansco, Miklos 476, 538 Laughton, Charles 318-319 McElwee, Ross 738
Haines, Randa 733 Jarman, Derek 735 Lawrence, Ray 908 McLeod, Norman Z. 111,
Halas, John 293 Jarmusch, Jim 709, 732, Lean, David 210, 218-219, 235
Hamer, Robert 241 853 339, 400-401, 438, 708 McNaughton, John 792
Hamilton, Guy 423 Jennings, Humphrey 186 Lee, Ang 824, 868, 898-899, McTiernan, John 765
Haneke, Michael 871 Jeunet, Jean-Pierre 796, 901 926-927 Mehrjui, Dariush 483
Hanson, Curtis 867 Jewison, Norman 456, 750 Lee, Spike 729, 776-777 Meirelles, Fernando 910
Hardy, Robin 566 Jodorowsky, Alejandro 517 Leigh, Mike 858 Melies, Georges 20-21
Hark, Tsui 736, 752, 793 Jones, Terry 595, 651 Leone, Sergio 483, 452-453, Melville, Jean-Pierre 312,
Hartley, Hal 781, 789 Jonze, Spike 887 699 469
Has, Wojech 441 Joon-ho Bong 936 LeRoy, Mervyn 82, 95, 104 Mendes, Sam 888
Hawks, Howard 98, 143, Jordan, Neil 818, 867 Lester, Richard 430 Menzel, Jiri 480-481
151, 158, 172, 194, 216, Jost, Jon 622 Levinson, Barry 682-683, Menzies, William Cameron
232, 273, 283, 369 Julian, Rupert 51 710, 746, 768 131
Haynes, Todd 844 Lewin, Albert 260 Meyer, Russ 447
Heckerling, Amy 675, 847 K Lewis, Jerry 393, 408 Micheaux, Oscar 34
Hellman, Monte 545 Kachyna, Karel 522-523 Lewis, Joseph H. 242 Miike, Takashi 883
Henckel von Donnersmann, Kadar, Jan 437 Linklater, Richard 806 Milestone, Lewis 83
Florian 934 Kalatozov, Mikhail 341 Litvak, Anatole 234 Milhaileanu, Radu 924
Henzell, Perry 576 Karlsen, Phil 316 Lloyd, Frank 120 Miller, George 656
Herzog, Werner 546, 623, Kar-Wai, Wong 835, 865, Loach, Ken 515 Minghella, Anthony 864
657, 684-685 893 Loden, Barbara 529 Minkoff, Rob 830
Hicks, Scott 856 Kasdan, Lawrence 671, Losey, Joseph 422 Minnelli, Vincente 192-193,
Hill, George Roy 500, 558 685, 769 Lubitsch, Ernst 96-97, 155, 262, 272, 276, 347
Hirschbiegel, Oliver 921 Kaufman, Philip 697 180 Miyazaki, Hayao 866, 904
Hitchcock, Alfred 71, 122, Kaurismaki, Aki 756 Lucas, George 562, 616-617, Mizoguchi, Kenji 150, 287,
129, 159, 190, 201, 220, Kazan, Elia 258, 290-291, 662, 691 302-303
233, 259, 294-295, 325, 386 Luhrmann, Baz 810, 902 Moland, Hans Petter 846
328-329, 349, 355, 380- Keaton, Buster 43, 48-49, Lumet, Sidney 331, 569, Moore, Michael 778, 923
381, 407, 426, 556 50, 60, 70 589, 612 Moretti, Nanni 840
Hodges, Mike 538 Kelly, Gene 248, 268 Lupino, Ida 275 Morin, Edgar 395
Hogan, P. J. 840 Khan, Mehboob 340 Lynch, David 628, 663, 727 Morris, Errol 757
Holland, Agnieszka 787 Kiarostami, Abbas 790, 838, Lyne, Adrian 752, 785 Mu, Fei 231
Hood, Gavin 928 870 Mulligan, Robert 402
Hooper, Tobe 579, 677 Kieslowski, Krzysztof 764, M Munk, Andrzej 412
Hopper, Dennis 506-507 810, 823, 827 Mackendrick, Alexander 244, Muratova, Kira 779
Hou, Hsiao-hsien 821 Kim, Ki-duk 918 310, 342 Murnau, F.W. 40-41, 50,
Howe, J.A. 65 Kim, Ki-young 371 Maddin, Guy 789 58-59, 85
Hsiao-hsien, Hou 717, 782 Kleiser, Randal 638 Makavejev, Dusan 528 Murphy, Geoff 694, 721
Hu, King 454, 499 Klimov, Elem 714 Makhmalbaf, Mohsen 859, Myrick, Daniel 884
Hudson, Hugh 670 Kramer, Stanley 347 903
Hughes, John 711, 731 Kropachyov, Georgi 482 Malick, Terrence 560-561, N
Huillet, Daniele 675 Kubrick, Stanley 342, 386, 639, 880-881 Nakata, Hideo 879
Huston, John 170-171, 201, 403, 428-429, 492-493, Malle, Louis 541, 659, 747 Nava, Gregory 689
238, 249, 261, 289, 554, 530-531, 596, 660-661, Mamoulian, Rouben 94, 108 Newell, Mike 831
722, 751 744-745 Mankiewicz, Joseph L. 226, Nichols, Mike 456-457,
Kuchar, George 449 253, 296, 305, 548 462-463
I Kurosawa, Akira 250-251, Mann, Anthony 252, 282, Noé, Gaspar 912
Ichikawa, Kon 321, 422, 439 270, 298-299, 337, 577, 313, 343 Nolan, Christopher 900
Imamura, Shohei 701 712-713 Mann, Delbert 310 Noonan, Chris 842
Inarritu, Alejandro 902 Kusturica, Emir 850 Mann, Michael 726, 846 Noyce, Phillip 910
Itami, Juzo 735 Kwan, Stanley 816 Marker, Chris 388, 692
Ivens, Joris 766 Marshall, Garry 788 O
Ivory, James 733 L Marshall, George 146 Olivier, Laurence 196
La Cava, Gregory 127 Marshall, Penny 761 Olmi, Ermanno 635
J Laloux, Rene 573 May, Elaine 545 Ophuls, Marcel 532, 759
Jackson, Peter 839, 906 Landis, John 673 Maysles, Albert 526 Ophuls, Max 228-229, 245,
Jacobs, Ken 409 Lang, Fritz 37, 56-57, 90-91, Maysles, David 526 277, 320
Jacopetti, Gualtiero 397 230, 284 McBride, Jim 490 Oshima, Nagisa 613
Jaffe, Roland 710 Lanzmann, Claude 724 McCarey, Leo 106-107, 136, Otomo, Katsuhiro 758
957
Ozu, Yasujiro 279, 370, 399 Ritt, Martin 413, 465 Snow, Michael 473 370, 416-417
Rivette, Jacques 584, 799 Soderbergh, Steven 780, Vlacil, Frantisek 477
P Roach, Jay 897 897 von Sternberg, Josef 67,
Pabst, G.W. 74-75 Robinson, Bruce 746 Solas, Humberto 498 76-77, 99
Pagnol, Marcel 142 Robson, Mark 188 Solondz, Todd 878 von Stroheim, Erich 43,
Pakula, Alan 535, 608 Rocha, Glauber 435, 479 Spielberg, Steven 606, 618, 46-47
Panahi, Jaffar 848 Roeg, Nicholas 525, 534, 668, 676, 725, 822, 825, von Trier, Lars 841, 857, 901
Paradjanov, Sergei 431, 514 568, 615 874-875
Park, Chan-wook 914-915 Rohmer, Eric 498, 815 Stevens, George 126, 155, W
Parks Jr., Gordon 540, 558 Romero, George 496-497, 263, 288, 325 Wachowski, Andy 889
Pasolini, Pier Paolo 434, 640 Stone, Oliver 734, 736, 804- Wachowski, Larry 889
600-601 Rosenberg, Stuart 470-471 805, 832
Wadleigh, Michael 518-519
Payne, Alexander 922 Rosi, Francesco 673 Straub, Jean-Marie 675
Waggner, George 169
Peckinpah, Sam 510-511, Rossellini, Roberto 205, 211, Stuart, Mel 532
Wajda, Andrzej 350, 624,
544, 576, 589 271, 286 Sturges, John 308, 339, 415
674
Penn, Arthur 474-475, 521 Rossen, Robert 396 Sturges, Preston 168, 174-
Walsh, Raoul 44, 101, 173,
Rouch, Jean 309, 395 175, 177
Penn, Sean 940 245
Ruiz, Raoul 856 Svankmajer, Jan 770
Pereira dos Santos, Nelson Wang, Wayne 848
418 Russell, David O. 882 Warhol, Andy 436
Petersen, Wolfgang 669
T
Waters, Charles 330
Pialat, Maurice 664 S Takahata, Isao 762
Waters, John 557
Polanski, Roman 444, 486- Sanchez, Eduardo 884 Tanovic, Danis 903
Watkins, Peter 439
487, 582-583, 909 Sandrich, Mark 124 Tarantino, Quentin 812,
833, 916 Weibang, Maxu 133
Pollack, Sydney 680, 715 Saura, Carlos 603
Tarkovsky, Andrei 512, 550- Weine, Robert 30-31
Pollet, Jean-Daniel 419 Sayles, John 860
551, 580, 646 Weir, Peter 598, 619, 670
Polonsky, Abraham 231 Schaffner, Franklin J. 484,
Tarr, Bela 837 Welleman, William 89, 189
Pontecorvo, Gillo 440 524, 563
Schepisi, Fred 634 Tashlin, Frank 304 Welles, Orson 166-167,
Porter, Edwin S. 22-23 182-183, 214, 234, 344-
Powell, Michael 187, 208, Schlesinger, John 501 Tati, Jacques 285, 351, 464
345, 443
217, 221, 236-237, 383 Schlondorff, Volker 648 Taviani, Vittorio 687
Wenders, Wim 629, 704,
Preminger, Otto 195, 267, Schnabel, Julian 937 Taviani, Paolo 687
740-741
301, 358 Schrader, Paul 722 Techine, Andre 834
Whale, James 88, 123
Pressburger, Emeric 187, Schroeder, Barbet 783 Teshigahara, Hiroshi 427
Wilcox, Fred 320
208, 217, 221, 236-237 Scorsese, Martin 564-565, Tian, Zhuangzhuang 739
610-611, 666-667, 696, Wilde, Ted 65
Pudovkin, Vsevolod 70 Tolkin, Michael 799
784, 845, 931 Wilder, Billy 198-199, 206-
Puenzo, Luis 715 Tornatore, Giuseppe 759
Scott, Ridley 647, 678-679, 207, 254-255, 257, 356-
del Toro, Guillermo 932 357, 384-385
R 802, 892 Tourneur, Jacques 181, 188,
Scott, Tony 737 Wise, Robert 264, 396, 441,
Rafelson, Bob 516 225 420-421
Raimi, Sam 680 Seiter, William A. 110 Tran, Anh-Hung 851
Sembene, Ousmane 629 Wiseman, Frederick 508
Ramis, Harold 819 Truffaut, Francois 354, 375,
Sharman, Jim 592-593 Woo, John 775
Rapper, Irving 177 392, 567, 659
Sharpstein, Ben 137, 160, Wood, Sam 121
Ray, Nicholas 257, 289, 314- Tykwer, Tom 877
163, 172 Wright, Geoffrey 813
315, 329
Shelton, Ron 756 Wright, Joe 942-943
Ray, Satyajit 306-307, 338, U
352-353, 362-363 Shepitko, Larisa 613 Wyler, William 130, 139,
Ulmer, Edgar G. 115, 208 158, 209, 240, 280, 365
Redford, Robert 658 Sheridan, Jim 774
Reed, Carol 226, 246-247 Sherman, Lowell 105
V Y
Reggio, Godfrey 698 Shindo, Kaneto 436
Van Dyke, W.S. 118-119 Yang, Edward 797, 894
Reiner, Carl 654 Shyamalan, M. Knight 890
Van Peebles, Melvin 542 Yates, Peter 648
Reiner, Rob 706, 726, 749, Siegel, Don 328, 541
Van Sant, Gus 773, 800-801
771 Singer, Bryan 852
Singleton, John 794-795 Varda, Agnes 398, 723, 891 Z
Reisz, Karel 374
Siodmak, Robert 217 Verhoeven, Paul 572, 632, Zemeckis, Robert 717, 767,
Reitherman, Wolfgang 477
Sirk, Douglas 324, 326-327 696, 793 829
Reitman, Ivan 707
Sjöstrom, Victor 35 Vertov, Dziga 72-73 Zhang, Yimou 751, 796
Renoir, Jean 92, 95, 124,
134, 156-157, 275 Skolimowski, Jerzy 520 Vidor, Charles 224 Zhuangzhuang, Tian 824
Resnais, Alain 317, 368, 387 Sluizer, George 754-755 Vidor, King 55, 66, 135 Zinnemann, Fred 273, 278
Riefenstal, Leni 112-113, Smith, Harry 406 Vigo, Jean 101, 114 Zucker, David 665, 761
141 Smith, Jack 414 Vinterberg, Thomas 873 Zwick, Edward 778
Riggs, Marlon 807 Smith, Kevin 831 Visconti, Luchino 191, 300, Zwigoff, Terry 836
958
PICTURE ACKNOWLEDGEMENTS
All the images that appear below are from the archives of The Paramount; 256 Ultramar; 258 (t) Jack Albin, Warner Bros. /
Kobal Collection which seeks to collect, organize, preserve, and Feldman; 258 (b) Warner Bros. / Feldman; 259 Warner Bros.; 261
make available the publicity images issued by the film production Horizon / Romulus; 263 Paramount; 264 20th Century Fox; 266
and distribution companies to promote their films. We apologize Silver; 273 RKO; 268 MGM; 269 MGM; 270 Toho; 271 Ponti / De
in advance for any unintentional omissions or errors and will Laurentiis; 272 MGM; 282 MGM; 277 Rizzoli / Indus; 278
be pleased to insert the appropriate acknowledgment to any Columbia; 279 Shochiku; 280 Paramount; 283 20th Century Fox;
companies or individuals in any subsequent edition of this work. 284 Irving Lippman, Columbia; 287 Daiei; 288 Paramount; 290
Columbia; 291 Columbia; 293 Halas and Batchelor; 294
9 Universal; 11 Columbia / Sony; 20 Méliès / StarFilm; 21 Méliès Paramount; 295 Paramount; 297 Ponti / De Laurentiis; 298 Toho;
/ StarFilm; 22 Edison; 23 Edison; 24 Epoch / Griffith Prods; 25 299 Toho; 300 Lux; 302 Daiei; 303 Daiei; 305 Goldwyn; 306
Epoch / Griffith Prods; 26 Gaumont; 27 Gaumont; 29 Wark Prods Govt. of W.Bengal; 307 Govt. of W.Bengal; 308 MGM; 311
/ Griffith Prods; 30 Decla-Bioscop; 31 Decla-Bioscop; 32 Griffith Palladium; 314 Floyd McCarty, Warner Bros.; 315 Floyd McCarty,
Prods; 35 Svensk Filmindustri; 37 Uco-Film; 38 Flaherty; 39 Warner Bros.; 318 United Artists; 319 United Artists; 322 Whitney
Flaherty; 40 Prana-Film; 41 Prana-Film; 42 Svensk Filmindustri; / Warner Bros.; 323 Whitney / Warner Bros.; 326 Universal; 327
45 Goskino; 46 MGM; 47 MGM; 48 Metro; 49 Metro; 51 Universal; Ray Jones, Universal; 328 Allied Artists; 331 Orion-Nova / UA; 332
52 Goskino / Mosfilm; 53 Goskino / Mosfilm; 54 UA / Charles Svensk Filmindustri; 333 Svensk Filmindustri; 334 20th Century
Chaplin; 55 MGM; 56 UFA; 57 UFA; 58 Karl Struss, Fox Films; 59 Fox; 335 Svensk Filmindustri; 336 De Laurentiis / Marceau; 338
Karl Struss, Fox Films; 60 United Artists; 61 MGM; 62 Sovkino; 63 Epic; 339 Columbia / Horizon; 340 Mehboob; 341 Mosfilm; 343
Sovkino; 64 Warner Bros. / First National; 66 MGM; 67 Paramount; Ashton / UA; 344 Universal; 345 Universal; 348 Paramount /
68 Bunuel-Dali; 69 Société Générale des Films; 71 Gainsborough Hitchcock; 349 Paramount / Hitchcock; 350 Film Polski / ZRF;
/ BIP; 73 VUFKU; 74 Nero-Film; 75 Nero-Film; 76 Universum / UFA; 352 Aurora; 353 Aurora; 355 MGM; 357 Bernie Abramson, Ashton
77 Universum / UFA; 78 Vicomte / CDN; 79 Vicomte / CDN; 80 / Mirisch / UA; 358 Carlyle / Columbia; 361 Lion; 362 Satyajit
VUFKU Ukraine; 81 VUFKU Ukraine; 82 Warner Bros. / First Ray; 363 Satyajit Ray; 365 MGM; 366 Lux; 367 Lux; 369 Armada
National; 84 Tobis Film; 86 Universal; 87 Universal; 88 Roman / WB; 372 Riama-Pathé; 373 Riama-Pathé; 374 Woodfall; 376
Freulich, Universal; 90 Nero-Film; 91 Nero-Film; 92 Braunberger- Cino Del Duca / PCE / Lyre; 377 Cino Del Duca / PCE / Lyre; 380
Richebe; 93 Tobis / Dreyer / Klangfilm; 94 Paramount; 96 Shamley / Hitchcock / Universal; 381 Shamley / Hitchcock /
Paramount; 97 Paramount; 98 Gene Kornman United Artists; 99 Universal; 382 Galatea / Jolly; 383 Anglo-Amalgamated; 384
Paramount; 100 MGM; 102 Warner Bros. / First National; 103 Mirisch / UA; 385 Mirisch / UA; 388 Argos; 389 Paramount /
Warner Bros. / First National; 105 Paramount; 106 Paramount; Pennebaker; 391 Nepi / Silver / Sofitepid; 394 Svensk
107 Paramount; 115 RKO; 109 RKO; 111 Paramount; 112 Filmindustri; 397 Cineriz; 400 Horizon / Columbia; 401 Horizon /
NSDAP; 113 NSDAP; 114 Gaumont / Nounez; 116 Irving Lippman, Columbia; 402 Universal; 405 Warner Bros.; 407 Universal /
Columbia; 117 Irving Lippman, Columbia; 118 MGM; 119 MGM; Hitchcock; 408 Lewis / Paramount; 416 Cineriz / Francinex; 411
121 MGM; 122 Gaumont / British; 123 Roman Freulich, Universal; Cineriz / Francinex; 417 SGC / Pathé / Titanus; 420 Argyle / MGM;
125 UA / Charles Chaplin; 126 RKO; 127 Universal; 128 Irving 423 EON / Danjaq; 424 Puck; 426 Universal; 428 Hawk /
Lippman, Columbia; 130 Goldwyn; 134 Réalisations D’art Columbia; 429 Bob Penn, Hawk / Columbia; 430 Shensoa /
Cinématographique; 136 Paramount; 138 Columbia; 141 Olympia- Proscenium; 433 Palladium; 434 Arco / Lux; 437 Barrandov; 438
Film; 142 Films Marcel Pagnol; 143 top RKO; 144 Ned Scott, UA / MGM; 440 Casbah / Igor; 443 Alpine / Espanola; 445 Rizzoli /
Walter Wagner; 145 Ned Scott, UA / Walter Wagner; 147 Irving Eichberg / Federiz; 447 Eve / RM Film; 450 Bridge / Ponti / MGM;
Lippman, Columbia; 148 MGM; 149 MGM; 150 Universal / Ray 451 Bridge / Ponti / MGM; 452 Gonzalez / PEA / Constantin /
Jones; 151 Irving Lippman, Columbia; 152 Selznick / MGM; 153 Grimaldi; 453 Gonzalez / PEA / Constantin / Grimaldi; 456
Selznick / MGM; 154 Raymond Voinquel Sigma Prods; 156 Chenault / WB; 457 Chenault / WB; 458 Svensk Filmindustri; 459
Nouvelle Edition Française; 157 Nouvelle Edition Française; 159 Svensk Filmindustri; 462 Embassy / Deg; 463 Embassy / Deg;
Selznick / UA; 161 James Manatt, MGM; 162 20th Century Fox; 467 Five / Paris; 470 Jalem / WB; 471 Jalem / WB; 472 MGM;
164 MGM; 165 Universal; 166 RKO; 167 RKO; 168 A.L. ‘Whitey’ 474 Penn / Beatty / WB; 475 Penn / Beatty / WB; 476 Mafilm /
Schafer, Paramount; 169 Universal; 170 Warner Bros. / First Mosfilm; 478 Barrandov / Ponti; 479 Barrandov; 481
National; 171 Warner Bros. / First National; 173 (t) Bert Six, Ceskoslovensky Film; 483 Paramount / Rafran; 484 20th Century
Warner Bros. / First National; 173 (b) Warner Bros. / First National; Fox; 486 Paramount; 487 Paramount; 488 Memorial; 491 Svensk
174 A.L. ‘Whitey’ Schafer, Paramount; 175 Paramount; 176 Gene Filmindustri; 492 MGM; 493 MGM; 494 Svensk Filmindustri; 494
Kornman 20th Century Fox; 178 Warner Bros.; 179 Warner Bros.; Saticoy / Bogdanovich; 496 Image Ten; 497 Image Ten; 499 Lian
180 United Artists; 181 RKO; 182 RKO; 183 RKO; 184 Warner Bang / Union; 500 20th Century Fox; 501 Florin / Hellman / UA;
Bros.; 186 Crown Film Unit; 189 20th Century Fox; 190 Universal; 502 PEA / Grimaldi; 503 PEA / Grimaldi; 505 Maran / Marianne /
191 ICI; 193 MGM; 194 Warner Bros.; 195 20th Century Fox; 197 Mars; 506 BBS / Columbia; 507 BBS / Columbia; 509 Pathé; 510
Alma Ata / Mosfilm; 198 Paramount; 199 Paramount; 200 RKO; Warner Bros. / Seven Arts; 511 Bernie Abramson, Warner Bros. /
202 Warner Bros.; 203 Warner Bros.; 204 Pathé; 205 Excelsa / Seven Arts; 512 Mosfilm; 514 Armenfilm; 516 Bernie Abramson,
Minerva; 206 Paramount; 207 Paramount; 209 Goldwyn; 210 Columbia; 517 Panicas; 518 Wadleigh-Maurice / Warner Bros.;
Rank / Cineguild; 212 20th Century Fox; 213 20th Century Fox; 519 Wadleigh-Maurice / Warner Bros.; 521 Stockbridge-Hiller
214 Haig / International / RKO; 215 G.R. Aldo, Discina / Andre Prods / CBS; 522 Barrandov; 523 Barrandov; 525 Goodtimes;
Paulvé; 216 Warner Bros.; 218 Rank / Cineguild; 219 Rank / 526 Maysles Films; 528 Neoplanta / Telepool; 530 Hawk / Polaris
Cineguild; 220 (t) Ernest Bachrach, RKO / Vanguard; 220 (b) RKO / Warner Bros.; 531 Hawk / Polaris / Warner Bros.; 533 Warner
/ Vanguard; 221 The Archers / Rank / Independent; 222 RKO; Bros.; 534 Dean Goodhill, Raab-Litinoff Films; 536 Paramount;
223 RKO; 225 RKO; 227 De Sica; 228 Rampart / Universal; 229 537 Paramount; 539 20th Century Fox; 540 MGM; 542 Yeah; 543
Rampart / Universal; 230 Diana / Universal; 232 Monterey / UA; Columbia; 544 ABC / Amerbroco / Talent; 546 Werner Herzog;
233 Transatlantic / WB; 235 Paramount; 236 The Archers / Rank 549 Elmer / Warner Bros.; 550 Mosfilm; 551 Mosfilm; 552
/ Independent; 237 The Archers / Rank / Independent; 238 Paramount; 553 Bo-Erik Gyberg, Svenska Filminstitutet /
Warner Bros.; 245 Robert Flaherty; 241 Ealing; 242 United Artists; Cinematograph AB; 555 Autoren / Tango; 556 Universal; 557 John
243 MGM; 244 Ealing / Rank; 246 Len Lee, British Lion / London Waters / Dreamland; 560 Pressman-Williams; 561 Pressman-
Films; 247 Len Lee, British Lion / London Films; 248 MGM; 250 Williams; 562 Universal; 564 Scorsese / Warner Bros.; 565
Daiei; 251 Daiei; 253 20th Century Fox; 254 Paramount; 256 Scorsese / Warner Bros.; 568 DLN / Paramount / British Lion;
959
570 Josh Weiner, Hoya / Warner Bros.; 571 Hoya / Warner Bros.; Vaughan, UA; 771 Castle Rock Ent; 772 Brian Hamill, Orion; 774
572 VNF; 574 FC / PECF; 575 FC / PECF; 577 Daiei / Mosfilm / Jonathan Hession, Ferndale / Granada / RTE; 775 Film Workshop
Atelier; 578 Brian Hamill, Zoetrope / Paramount / Coppola; 585 / Golden Princess / Magnum; 776 David Lee, Universal / 40 Acres
Vortex; 580 Mosfilm; 582 Paramount / Long Rd / Penthouse; 583 & a Mule; 777 David Lee, Universal / 40 Acres & a Mule; 780
Paramount / Long Rd / Penthouse; 585 Warner Bros.; 587 Diana Gary, Outlaw Prods; 782 Artificial Eye / 3-H / Era; 784 Barry
Paramount; 588 Peter Gauhe, Autoren / Tango / RUFF; 590 Peter Wetcher, Warner Bros.; 786 Ben Glass, Orion / Tig / Majestic; 787
Sorel, Fantasy / NV Zvaluw; 592 John Jay 20th Century Fox; 593 Renata Paschel, CCC / Filmkunst / Losange; 788 Ron Batzdorff,
John Jay 20th Century Fox; 595 White / National Film Trustee / Touchstone; 791 Zade Rosenthal, 20th Century Fox; 792 Maljack
Python; 596 Hawk / Peregrine / Warner Bros.; 597 City / Tango; Prods; 801 Darren Stevens, Columbia; 797 ICA / Balfour / Yang &
599 Lino Brocka; 600 Artistes Associés; 601 Artistes Associés; His Gang; 797 ICA / Balfour / Yang & His Gang; 798 Attila Dory,
602 ABC / Paramount; 603 Querejeta y Garate; 604 Papalios; Recorded Picture Co / Naked Lunch; 806 New Line; 801 New
611 Papalios; 606 Universal / Zanuck-Brown; 609 Elliott Marks, Line; 803 Ken Regan, Orion; 804 Ben Glass, Warner Bros. /
Chartoff-Winkler; 610 Columbia / Bill / Phillips / Judeo; 611 Regency / Le Studio Canal; 805 Ben Glass, Warner Bros. /
Columbia / Bill / Phillips / Judeo; 612 Michael Ginsburg, MGM / Regency / Le Studio Canal; 806 Detour; 808 American Zoetrope;
UA; 614 Angelo Novi, Artistes Associés / Artemis / PEA; 615 David 811 Lorey Sebastian, Avenue / Guild / Spelling; 812 (t) Dog Eat
James, British Lion; 616 (l) John Jay, Lucasfilm / 20th Century Fox; Dog / Live; 812 (b) Linda R Chen, Dog Eat Dog / Live; 814 Bob
616 (r) Lucasfilm / 20th Century Fox; 617 John Jay, Lucasfilm / Akester, Malpaso / Warner Bros.; 816 Swift; 817 Jean Claude
20th Century Fox; 618 Columbia / EMI; 619 Last Wave / Ayer Moschetti, Artistes Anonymes; 819 Louis Goldman, Columbia;
Prods; 620 Brian Hamill, Rollins-Joffe / UA; 621 Brian Hamill, 822 Murray Close, Universal / Amblin; 825 David James, Universal
Rollins-Joffe / UA; 623 Skellig / Werner Herzog / ZDF; 625 / Amblin; 826 Elise Lockwood, Polygram / Australian Film Finance;
Paramount; 626 Charles Burnett; 627 Charles Burnett; 628 AFI / 829 Phillip Caruso, Paramount; 830 KTCA-TV / Kartemquin; 833
David Lynch; 630 Blood Relations; 631 Blood Relations; 632 Rob (t) Linda R Chen, Miramax; 835 Jet Tone; 837 (b) Miramax; 838
Houwer Film; 633 Seda Spettacoli; 635 Gaumont; 636 EMI; 637 CiBy 2000; 839 Pierre Vinet, Wingnut Films; 840 Superior; 841
EMI; 638 Dave Friedman, Paramount; 639 Paramount; 640 Nordic Film / Zentropa; 842 Jim Townley, Kennedy Miller /
Katherine Kolbert, MKR / Dawn Associated; 643 Compass / Universal; 847 (t) Paramount; 847 (b) Elliott Marks, Paramount;
Falcon; 644 R.W. Fassbinder Foundation; 646 Vadim Murashko, 849 Peter Sorel, New Line; 851 Productions Lazennec; 852 Linda
Mosfilm / ZDF; 647 Bob Penn 20th Century Fox; 649 Josh Weiner, R Chen, Rosco / Bad Hat Harry / Polygram; 853 Christine Parry,
Columbia; 650 Sidney Baldwin, Lorimar / Fernsehproduktion; 652 12 Gauge prods; 854 Michael Tackett, Gramercy / Polygram /
Omni / Zoetrope / UA; 653 Omni / Zoetrope / UA; 655 Brian Working Title; 855 Michael Tackett, Gramercy / Polygram /
Hamill, Rollins-Joffe / UA; 656 Chic Stringer, Kennedy-Miller / Working Title; 857 Zentropa / Sept Cinema; 859 Mohamad
Crossroads; 657 Claude Chiarini, Gaumont / Werner Herzog; 658 Ahmadi, MK2 / Sanaye Dasti; 860 Alan Pappe, Castle Rock; 861
Marcia Reed, Paramount / Wildwood; 660 Hawk Films / Warner Liam Longman, Channel Four / Figment / Polygram / Noel Gay;
Bros.; 661 Hawk Films / Warner Bros.; 662 Terry Chostner, 862 David M. Moir, Miramax Film Corp; 863 David M. Moir,
Lucasfilm / 20th Century Fox; 663 Frank Connor, Brooksfilms Ltd; Miramax Film Corp; 864 Phil Bray, J&M / Miramax / Tiger Moth;
665 John Monte, Paramount; 666 Chartoff-Winkler / UA; 667 865 Block 2 / Jet Tone / Prénom H / Seowoo; 866 (t) Tokuma
Chartoff-Winkler / UA; 668 Lucasfilm / Paramount; 669 Karl- Shoten; 866 (b) Tokuma Shoten; 869 G. Lefkowitz, New Line; 870
Heinz Vogelman, Bavaria / Radiant / SDR / WDR; 671 Ladd Co.; CiBy 2000; 871 Wega; 872 Merie W. Wallace, 20th Century Fox /
672 David Appleby, Barclays / JRS / Paramount; 674 Film Film Paramount; 874 David James, Dreamworks / Amblin / Paramount;
Polski / Zespol Filmowy X; 676 Amblin / Universal; 678 Stephen 875 David James, Dreamworks / Amblin / Paramount; 877 Bernd
Vaughan, Blade Runner Partnership / Ladd Co.; 679 Stephen Spauke, X Filme / Creative Pool; 880 Merie W. Wallace, 20th
Vaughan, Blade Runner Partnership / Ladd Co.; 681 Cactus Film; Century Fox; 881 Merie W. Wallace, 20th Century Fox; 884 Haxan
682 Catharine Bushnell, MGM; 683 Catharine Bushnell MGM; Films; 885 Teresa Isasi, Renn / El Deseo; 886 SM Films; 887 (l)
684 Beat Presser, Autoren / Herzog / Wildlife / ZDF; 685 Beat Melissa Moseley, Polygram Holding; 887 (r) Polygram Holding;
Presser, Autoren / Herzog / Wildlife / ZDF; 686 Columbia / Indo- 888 Dreamworks / Jinks / Cohen / Lorey Sebastian; 889 Jasin
British / NFDC; 688 Arne Carlsson, Svenska Filminstitutet; 690 Boland, Warner Bros. / Village Roadshow; 890 Ron Phillips,
Filmplan / Guardian Trust / Universal; 695 Zade Rosentha,l, Spyglass Ent; 892 Jaap Buitendijk / Dreamworks; 893 Block 2 /
Paramount; 697 Ron Grover, Ladd Co.; 698 Institute of Regional Jet Tone / Paradis; 895 John Baer, Requiem for a Dream; 896
Education / Santa Fe; 699 Angelo Novi, Embassy International; Altavista; 898 Chan Kam Chuen, United China; 899 United China;
700 Sidney Baldwin, Universal; 702 Joyce Rudolph, Cinema ’84; 900 Danny Rothenberg, Remember Prods; 902 Douglas Kirkland,
703 Cinema ’84; 704 Robin Holland, Road Movies / 20th Century Bazmark / 20th Century Fox; 904 Touhuko Shinsha; 905 James
Fox; 705 (t) Michael Leshnov, New Line / Smart Egg; 705 (b) Joyce Hamilton / American Empirical / Touchstone; 907 New Line / Saul
Rudolph, New Line / Smart Egg; 706 Embassy Pictures; 708 Zaentz / Wingnut; 907 New Line Cinema; 909 Guy Ferrandis /
Frank Connor, HBO / Thorn-EMI; 709 Cinesthesia Prods; 711 A&M Studio Canal; 911 El Deseo / Miguel Bracho; 912 Studio Canal+;
/ Universal; 712 Greenwich / Nipon Herald; 713 Greenwich / 913 Rai / Bibifilm; 914 Egg Films / Show East; 915 Egg Films /
Nipon Herald; 716 Brian Hamill, Orion / Rollins-Joffe; 718 David Show East; 916 A Band Apart / Miramax; 917 WDR / X-Filme; 919
Appleby, Embassy / Universal; 719 David Appleby, Embassy / Icon Productions / Marquis Films / Phillipe Antonello; 920 Lions
Universal; 720 HB / Sugarloaf; 721 Mr Yellowbeard; 724 Les Gate; 921 (t)-(b) Constantin Film / Ard / Degeto; 922 (t) Merie W.
Films Adelph / Historia; 725 John Shannon, Warner Bros.; 727 Wallace / Fox Searchlight Pictures; 922 (b) Merie W. Wallace / Fox
Umberto Montiroli, De Laurentiis; 728 Brian Hamill, Orion; 730 Searchlight Pictures; 923 Egg Films / Show East; 924 Canal + /
Attila Dory, Brooksfilms / 20th Century Fox; 732 Black Snake Inc.; France 3; 925 Lumen Films / Lama Prods; 926-927 Focus
734 Hemdale; 737 Paramount / Ralph Nelson Jr.; 740 Ralf Features; 928 Moviworld / MK2 / Miramax; 929 (t)-(b) 20th
Strathmann, Argos / Road Movies; 741 Ralf Strathmann, Argos / Century Fox / Fox Searchlight Pictures; 930 (t) Icon Ent / Buena
Road Movies; 744 Natant / Warner Bros.; 745 Natant / Warner Vista; 930 (b) ©2006 Top Foto; 931 Warner Bros. / Andrew
Bros.; 748 Kerry Hayes, 20th Century Fox; 753 Macusa Cores, El Cooper; 932 Tequila Gang/ WB ; 933 (t)-(b) 20th Century Fox; 935
Deseo / Laurenfilm; 754 Argos / Golden Egg / MGS / Movie Miramax / Laurie Sparham; 936 Chungeorahm; 937 Pathé; 938
Visions; 755 Argos / Golden Egg / MGS / Movie Visions; 757 Third Legende / TF1 International; 939 Paramount / Miramax; 940
Floor Prods; 758 Akira Committee; 760 David James, MGM; 765 River Road / Paramount; 941 Paramount / Vantage; 942 Focus
20th Century Fox; 767 Amblin / Touchstone; 768 Stephen Features / Alex Bailey; 943 Focus Features / Greg Williams
960

1001 Film Koji Moraš Da Vidiš Pre Nego Što Umreš PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1001 Film Koji Moraš Da Vidiš Pre Nego Što Umreš PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1001 FILM

KOJI MORAŠ DA VIDIŠ

General Editor: Steven Jay Schneider

All rights reserved. No part of this publication may be reproduced or

Library of Congress Control No. 2008926687

Filip Višnjić Komerc

Urednik srpskog izdanja: Šurbatović Aleksandar

1. izdanje, štampano u Kini, SNP Leefung Printers Limited, 2008

Film Index and Checklist 12

Genre Index 946

Director Index 956

Picture Acknowledgements 959

Jason Solomons piše kolumne o filmovima za britanske novine The

STEVEN JAY SCHNEIDER

Francuska54m Nemi BW LA SOURIANTE MADAME BEUDET (1922)

OUR HOSPITALITY (1923) SAD (Joseph M. Schenck ) 74m

SAD (Douglas Fairbanks) 155m THE THIEF OF BAGDAD (1924)

SAD (Buster Keaton) 60m BW/ SEVEN CHANCES (1925)

THE KID BROTHER (1927) SAD (Paramount, Harold Lloyd)

SSSR. (Mezhrabpomfilm) 93m POTOMOK CHINGIS-KHANA (1928)

À NOUS LA LIBERTÉ (1931) Francuska (Sonores Tobis) 104m

THE PUBLIC ENEMY (1931) SAD (Warner Bros.) 83m BW

I AM A FUGITIVE FROM A CHAIN GANG SAD (Vitaphone, Warner Bros.)

ZÉRO DE CONDUITE (1933) Francuska (Argui-Film) 41m BW

SAD (Warner Bros.) 96m BW GOLD DIGGERS OF 1933 (1933)

Španija (Ramón Acín) 27m BW LAS HURDES (1933)

SAD (Hal Roach, MGM) 68m BW SONS OF THE DESERT (1933)

JUDGE PRIEST (1934) SAD (Fox) 80m BW

SAD (MGM) 132m BW MUTINY ON THE BOUNTY (1935)

Francuska (Pantheon) 40m BW UNE PARTIE DE CAMPAGNE (1936)

SABOTAGE (1936) G.B. (Gaumont British) 76m BW

SAD (MGM) 115m BW CAPTAINS COURAGEOUS (1937)

THE LIFE OF EMILE ZOLA (1937) USA (Warner Bros.) 116m BW

JEZEBEL (1938) USA (First National, Warner Bros.)

USA (First National) 97m BW ANGELS WITH DIRTY FACES (1938)

USA (MGM) 93m BW BABES IN ARMS (1939

NINOTCHKA (1939) USA (Loew’s, MGM) 110m BW

SAD (Columbia) 92m BW HIS GIRL FRIDAY (1940)

PINOCCHIO (1940) SAD (Walt Disney) 88m

SAD (Walt Disney) 64m DUMBO (1941)

NOW, VOYAGER (1942) SAD (Warner Bros.) 117m BW

THE LIFE AND DEATH OF COLONEL G.B. (Independent, Archers) 163

SAD (RKO) 71m BW THE SEVENTH VICTIM (1943)

Velika Britanija (Two Cities) 135m HENRY V (1944)

SPELLBOUND (1945) SAD (Selznick) 111m BW

Velika Britanija (Rank, The I KNOW WHERE I’M GOING! (1945)

THE POSTMAN ALWAYS RINGS TWICE SAD (MGM) 113m BW

A MATTER OF LIFE AND DEATH (1946) Velika Britanija (The Archers,

SAD (Charles Chaplin, United MONSIEUR VERDOUX (1947)

Velika Britanija (Two Cities) 116m ODD MAN OUT (1947)

XIAO CHENG ZHI CHUN (1948) China 85m BW

SAD (Columbia, Mercury) 87m THE LADY FROM SHANGHAI (1948)

THE RECKLESS MOMENT (1949) SAD (Columbia) 82m BW

THE ASPHALT JUNGLE (1950) SAD (MGM) 112m BW

SAD (Argosy, Republic) 105m BW RIO GRANDE (1950)

THE BIG CARNIVAL (1951) SAD (Paramount) 111 m BW

Velika Britanija (Dorkay, Romulus) PANDORA AND

SAD (MGM) 113 m Technicolor AN AMERICAN IN PARIS (1951)

HIGH NOON (1952) SAD (Stanley Kramer) 85m BW

THE BIGAMIST (1953) SAD (Filmmakers) 80m BW

SAD (Fox) 80m BW PICKUP ON SOUTH STREET (1953)

JOHNNY GUITAR (1954) SAD (Republic) 110m Trucolor

Francuska (Filmsonor,Vera) 114m LES DIABOLIQUES (1954)

SAD (Fox, Aspen, Ingo Preminger) MAS*H (1970)