Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

I čas AutoCAD
Šta je AutoCAD?
Predavanja
Tumačenje crteža. Tipovi elemenata. Radno okruženje. Datoteka crteža. Kreiranje
2 časa
crteža. Promena veličine radnog polja (LIMITS). Otvaranje i snimanje crteža.
Koordinatni sistemi. Položaj tačke: apsolutne i relativne koordinate.

Vežbe Rad na računaru:

1 čas Komande. Zadavanje koordinata. Parametri crteža.

1.1. UVOD u AutoCAD

Osnovni cilj prvog dela kursa koji se odnosi na AutoCAD jeste da studenti
ovladaju tehnikom izrade crteža u AutoCAD-u do nivoa koji će im omogućiti da umesto
table za crtanje koriste računar i savladane tehnike uspešno primenjuju u inženjerskoj
praksi.

1.1.1. Šta je AutoCAD?

AutoCAD pripada grupi programskih paketa koji su namenjeni crtanju,
projektovanju i srodnim vidovima primene računara u inženjerskoj praksi. Računarski
podržano projektovanje (Computer Aided Design - CAD) danas predstavlja izuzetno
moćan alat za savremenog projektanta. Brzina i lakoća kojom se crteži kreiraju ili
modifikuju uz pomoć računara daju ovom vidu projektovanja veliku prednost u odnosu
na klasičan način rada.

Granice primene AutoCAD-a su vrlo široke, i njih zapravo postavlja sam korisnik,
jer se sve što se do juče moglo nacrtati na stari, dobro poznat način, sada može
generisati uz pomoć AutoCAD-a. Oblasti u kojima je AutoCAD već pronašao svoju
primenu su brojne, a neke od najpoznatijih su:

- Arhitektonski crteži svih vrsta

- Dijagrami toka i organizacione šeme

- Ponude, prezentacije i grafikoni svih vrsta

- Crteži iz oblasi elektrotehnike, građevinarstva, mašinstva i aeronautike

- Izrada topografskih i geografskih karata

- Geološki profili, prikazi stanja radova na rudniku i sl.

Na samom početku, mogućnosti primene AutoCAD-a u rudarstvu ilustrovaćeno

sa dva primera. Na slici 1.1 prikazan je crtež sa profilima na kopu izrađen u AutoCAD-u

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.1

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

2006.

Slika 1.1. Crtež sa profilima na kopu

Na slici 1.2 prikazana je karta kopa sa izolinijama paleoreljefa, a na sličan način

se mogu prikazati i karte debljine uglja, krovine, podine sloja, oblasti sa kategorijama
rezervi i sl.

Slika 1.2. Karta kopa sa izolinijama paleoreljefa

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.2

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

1.1.2. Potrebna računarska oprema

Primena računara u projektovanju postavlja specifične zahteve u pogledu
karakteristika koje treba da zadovolji grafičko radno mesto, odnosno PC računar i
periferijski uređaji namenjeni radu sa AutoCAD-om. Naime, pored PC računara, za
grafičko radno mesto potrebni su i specifični periferijski uređaji kao što su crtači,
posebni štampači, digitalizatori itd. Posebno je značajano da se obezbedi kvalitetan
prikaz crteža na ekranu kako bi se omogućio rad bez zamora očiju korisnika, što znači
da je neophodan odgovarajući monitor. Grafičko radno mesto postavlja nešto veće
zahteve i u pogledu procesorske snage i memorije, jer sporo procesiranje podataka
smanjuje koncentraciju i otežava efikasan rad.

Neke od karakteristika potrebnih za grafičko radno mesto su, prema tome:

- Brz procesor

- Dovoljno raspoložive radne memorije

- Grafička karta i monitor visoke rezolucije i palete boja

Sem toga, grafičko radno mesto treba da obuhvati i:

- Digitalizator za unošenje podataka i izbor komandi (digitalna tabla ili miš)

- Periferne uređaje za štampanje crteža (plotere ili štampače do formata A0)

- Programsku podršku za povezivanje prethodno nabrojanih elemenata sistema

1.1.3. Interpretiranje AutoCAD crteža

Pozicije tačaka na crtežu u AutoCAD-u označavaju se u odnosu na Dekartov
pravougli koordinatni sistem. Tako je, na primer, svaka tačka na dvodimenzionalnom
crtežu, dakle u ravni, definisana parom koordinata koje se razdvajaju zarezom. Naime,
u AutoCAD-u zarez se koristi za razdvajanje X i Y koordinate, dok se za oznaku
decimalnog mesta koristi tačka. Tako, na primer, 12,6 - predstavlja tačku na rastojanju
od 12 jedinica u pozitivnom pravcu X-ose i 6 jedinica u pozitivnom pravcu Y-ose.

Rastojanje između dve tačke se izražava u "AutoCAD jedinicama". To je merna

jedinica internog karaktera i može se tretirati kao ma koja realna mera. Uobičajno je da
se AutoCAD jedinice tretiraju kao milimetri realnog sveta, ali to mogu biti i centimetri,
metri, inči ili bilo koja druga mera. To u praksi znači da se sve dužine u AutoCAD-u
crtaju bez korišćenja bilo kakve razmere, već se konačna razmera određuje u trenutku
iscrtavanja crteža na papiru. Preciznost crtanja koja se postiže u AutoCAD-u je vrlo
velika jer se za opis položaja svakog elementa može koristi i do 14 cifara.

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.3

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

1.1.4. Tipovi AutoCAD elemenata

Izrada crteža u AutoCAD-u se najvećim delom sastoji od postavljanja tzv. entiteta
- elemenata na odgovarajuća mesta na crtežu. Entiteti predstavljaju osnovne
geometijske forme koje se biraju i crtaju primenom odgovarajućih komandi. Najčešće
upotrebljavani entiteti su linije, krugovi, kružni luci, ali pored njih u AutoCAD-u
entitetima se smatraju i tekst, simbol i kotna linija.

Za crtanje novog entiteta neophodno je AutoCAD-u prvo izdati odgovarajuću

komandu (unosom preko tastature ili izborom iz menija). Potom, zavisno od tipa
entiteta, treba uneti određene parametre koji bliže određuju njegov položaj, veličinu i
druge karakteristike. Po završenom unosu svih potrebnih vrednosti ovaj entitet,
odnosno novi element crteža, pojaviće se na ekranu. Sledeći korak može biti izdavanje
nove komande za crtanje nekog drugog elementa, ali neka od drugih funkcija
AutoCAD-a pomoću kojih se već nacrtani elementi menjaju ili koristite za dalje
konstruisanje crteža. U AutoCAD-u postoji više desetina komandi koje se po tipu mogu
svrstati u komande za unos novih i izmene već ucrtanih elemenata, upravljanje
prikazom crteža na ekranu, očitavanje vrednosti sa crteža, pomoć pri tačnom
pozicioniranju i štampanje na ploteru ili štampaču.

1.1.5. Osnovne karakteristike AutoCAD crteža

Sve karakteristike jednog složenog programskog paketa kakav je AutoCAD je
vrlo teško pobrojati, jer mnoge od njih nisu vidljive same po sebi, već proizilaze iz
mnoštva mogućih kombinacija pojedinih funkcija. Ovde ćemo navesti dve najosnovnije.

Boje i tipovi linija

U AutoCAD-u svaki element se može iscrtati željenom bojom i tipom linije. Boja
kojom će element biti prikazan na ekranu izražava se numeričkim kodom od 1 do 255.
Dodeljivanje različitih boja elementima omogućava bolju preglednost na ekranu, ali i to
da se pri štampanju definiše da se za različite boje koriste ražličite debljine linija.

Organizacija crteža u slojevima

Koncepcija izrade crteža u AutoCAD-u suštinski se razlikuje od klasičnog načina

crtanja u mogućnosti "raslojavanja" AutoCAD crteža na neograničen broj slojeva (layer)
ili nivoa. Ovaj koncept može se porediti sa crtanjem pojedinih delova crteža na više
providnih folija koje se moraju međusobno preklopiti da bi se dobila celina crteža. To
znači da se na svakom od slojeva može smestiti određeni segment crteža. Tako se, na
primer, na crtežu jednog objekta može koristiti jedan sloj za zidove, drugi za otvore,
treći za inventar, četvrti za instalacije, peti za kote, šesti za opise, itd. AutoCAD crtež

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.4

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

se dakle može posmatrati kao baza podataka koja sadrži sve elemente nekog projekta.
Korisnik može, po potrebi, prikazati ili štampati neke od tih elementata, kroz
odgovarajuće slojeve, a druge učiniti skrivenim do momenta kada mu budu potrebni.

1.1.6. Arhiviranje AutoCAD crteža

AutoCAD crtež je zapravo skup podataka kojima je opisan njegov grafički
sadržaj, odnosno elementi crteža i njihov međusobni odnos. Prilikom izvršavanja svake
komande odgovarajući podaci o elementima se usklađuju. Pomoću komande za upis
podataka u datoteku (Save) podaci o crtežu koji su u datom trenutku aktuelni se
arhiviraju, odnosno prenose se na disk. Datoteke crteža se, kao i druge datoteke mogu
kopirati, prenositi, brisati, itd. ali se mogu koristiti i kao deo nekog drugog crteža. To
znači da se svaki arhivirani crtež uvek može dalje menjati i dopunjavati ali i u celini
preneti u novi projekat, čime se mogu postići značajne uštede.

Datoteke AutoCAD crteža rađenih u određenoj verziji (release) obično se ne

mogu koristiti u prethodnim verzijama. Međutim, crteže kreirane u nekoj od starijih
verzija programa, nova verzija će po pravilu bez problema transformisati u novi oblik i
omogućiti da se na njima nastavi rad. Kada je potrebno da se crteži razmenjuju između
različitih verzija primenjuje se komanda Save As koja omogućava izbor oblika u kom će
podaci biti snimljeni.

Datoteke crteža AutoCAD-a su u potpunosti portabilne, odnosno prenosive sa

jednog na drugi operativni sistem, što znači da se bez ikakve konverzije mogu
naizmenično koristiti na računarima koji rade pod WINDOWS, UNIX, SunOS, VMS ili
Apple Macintosh operativnim sistemom.

1.2. INSTALACIJA I POKRETANJE PROGRAMA

Programski paket AutoCAD se korisnicima obično isporučuje na jednom kompakt
disku. Na njemu su sadržani svi elementi samog AutoCAD-a i još mnoštvo pratećih
sadržaja kao što su primeri gotovih crteža, razni tipovi slova i naravno, kompletna
prateća dokumentacija. Za nesmetano korišćenje AutoCAD-a neophodno je da se
podaci sa instalacionog CD-a prenesu na hard disk računara. Taj postupak se naziva
instalacijom programa.

1.2.1. Instalacija programa

Instalacija AutoCAD-a je, po pravilu, automatizovana, tako da korisnik treba
samo da napravi izbor između nekoliko ponuđenih opcija. Za aktiviranje procedure
instalacije sa CD-a potrebno je prvo staviti instalacioni CD u CD-ROM računara. Ako

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.5

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

se procedura instalacije ne aktivira automatski, korisnik bira Run komandu iz

WINDOWS/START menija, u ponuđeno polje unosi komandu - X:setup (gde je X
oznaka CD-ROM uređaja na računaru korisnika) i pritisne taster ENTER. Posle
nekoliko trenutaka na ekranu se pojavljuje pozdravna poruka a za nastavak rada bira
se polje Next.

U nastavku instalacije prvo je potrebno izborom polja Accept izraziti saglasnost

sa uslovima pod kojim proizvođač predviđa upotrebu programa a zatim se u
odgovarajuća polja unosi serijski broj i ključ za instalaciju kopije AutoCAD-a.

Posle unosa podataka o korisniku i prodavcu programa potrebno je potvrditi

ponuđeni ili izabrati neki drugi direktorijum (folder) u koji će AutoCAD biti instaliran.

Sledeći ekran nudi mogućnost izbora između četiri tipa instalacije koji se
međusobno razlikuju po broju elementa programa koji će se preneti na hard disk.
Preporučuje se izbor opcije Typical.

Posle potvrde da je kreirana nova programska grupa kao i ikonice za sve

instalirane komponente programa, biće započet i sam proces instalacije AutoCAD-a na
računar korisnika.

1.2.3. Pokretanje programa

Kako uspešno završena instalacija programa obično podrazumeva kreiranje nove
programske grupe za AutoCAD u okviru Start/Programs menija, to je za pokretanje
programa dovoljno izabrati odgovarajuću ikonicu u okviru ove grupe. Završena
instalacija obično podrazumeva i postavljanje ikonice AutoCAD-a na Desktop, pa je još
jednostavniji način pokretanja AutoCAD-a dvostruki pritisak levim tasterom miša na ovu
ikonicu.

1.2.4. Podešavanje radnog okruženja

Po pokretanju programa celu površinu ekrana će zauzeti radni prostor AutoCAD-
a. Kao i mnoge druge parametre i izgled radnog okruženja je moguće prilagoditi
potrebama i ukusu korisnika.

Standarni izgled ekrana u najvećoj meri zadovoljava potrebe prosečnog korisnika

pa su promene koje se obično vrše minimalne. Na primer, korisnici često umesto bele
biraju tamnu boja ekrana jer se na taj način smanjuje bljesak a time i zamor pri radu.
Ova promena vrši se u okviru funkcije Preferences iz TOOLS menija. Ako se iz grupe
raspoloživih opcija odabere Display a zatim i polje Colors dobija se mogućnost da se
za željenu zonu radne površine, u ovom slučaju Graphics window background odredi

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.6

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

nova boja, na primer crna. U tom slučaju, potvrda izborom tastera OK za oba dijaloga
konačno menja boju radne površine u crnu.

1.3. KORISNIČKI INTERFEJS AUTOCAD-a

Vezu sa AutoCAD-om korisnik uspostavlja koristeći padajuće menije i palete sa
alatkama preko kojih se pokreću AutoCAD-ove komande. Komande predstavljaju
naloge kojima se AutoCAD-u zadaje određeni zadatak, recimo da nacrta liniju ili da
obriše neki element crteža. Postoji mogućnost da se komande unose i preko tastature
ali je to za manje iskusne korisnike teži način u poređenju sa jednostavnim izborom iz
nekog od menija ili palete sa alatkama uz pomoć miša.

1.3.1. Delovi radnog ekrana

Radni ekran AutoCAD-a je podeljen na ukupno pet zona i to su:

- prostor za crtanje

- komandna linija

- statusna linija

- zona padajućih menija i

- palete sa alatkama tj, komandama

Prostor za crtanje

Prostor za crtanje predstavlja korisnikovu radnu površinu, ekvivalent crtaće table i

logično, zauzima najveći deo ekrana (slika 3). Sve što se crta prikazuje se na tom
mestu. Osim toga, na radnoj površini će biti vidljiv i kursor, element u obliku krsta sa
malim kvadratom na mestu preseka vertikalne i horizontalne linije. Njegova uloga je da
pokazuje trenutni položaj "alata" kojim se korisnik služi (npr. vrha olovke pri crtanju).
Pomeranje miša van prostora za crtanje menja oblik kursora u strelicu i time sugeriše
da je i njegova funkcija u tom momentu izmenjena i svedena na mogućnost izbora
neke od funkcija iz menija.

Komandna linija

Pri dnu ekrana nalazi se horizontalna površina koja služi za ispisivanje

tekstualnih poruka važnih za rad i praćenje izvršavanja komandi. Zato se ta zona i
naziva komandnom linijom (slika 1.3). Kada je na njoj ispisano samo Command: to
znači da je AutoCAD spreman da prihvati komandu korisnika, odnosno neku od
instrukcija. U toku izvršavanja neke od funkcija za crtanje ili za neku drugu namenu na
komandnoj liniji će se pojavljivati zahtevi za unos odgovarajućih parametara vezanih za

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.7

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

izvršavanje tefunkcije. Zato je veoma bitno da se od samog početka posebna pažnja

posveti ovoj zoni ekrana jer preko nje AutoCAD u stvari komunicira sa korisnikom.
Pored toga što korisniku prenosi poruke komandna linija služi i za beleženje toka
prethodno izvršenih komandi pa zato postoji mogućnost da se pritiskom na funkcijski
taster F2 otvori novi okvir u kome se može preglednije videti šta je do tog trenutka
urađeno.

Prostor za crtanje

Komandna linija

Slika 1.3. Položaj prostora za crtanje i komandne linije

Statusna linija

Horizontalna traka koja se nalazi na samom dnu ekrana naziva se statusnom

linijom (slika 1.4). Na njoj se vrši prikaz trenutnog stanja - statusa pojedinih pomoćnih
aktivnosti kao što su vidljivost pomoćne mreže, ortogonalno crtanje, korak kursora itd.
(slika 1.5). Detaljnije objašnjenje ovih funkcija će biti dato kasnije.

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.8

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Zona padajućih menija

Statusna linija
Slika 1.4. Statusna linija i zona padajućih menija

Pored toga, na levom kraju statusne linije možemo pročitati koordinate trenutnog
položaja kursora. Lako se uočava da se koordinate menjaju pri pomeranju miša. Ako je
potrebno, pritiskom na funkcijski taster F6 može se isključiti ili ponovo uključiti praćenje
koordinata.

Slika 1.5. Elementi statusne linije

Padajući meniji

Kao i kod mnogih drugih programa orijentisanih na Windows okruženje, padajući

meniji omogućavaju brži pristup mnogim komandama i kontrolama u AutoCAD-u. One
su tu svrstane po tipu i svojoj osnovnoj nameni u cilju što lakšeg pronalaženja željene
funkcije. Kod stavki koje na desnoj strani imaju trougao, izbor ima za posledicu
otvaranje nove grupe funkcija pa je tada za konačni izbor neophodno strelicu kusora

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.9

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

dovesti do neke od dodatno ponuđenih opcija i pritiskom na levi taster izvršiti njen
odabir. Stavke koje imaju na svom kraju tri tačkice služe za aktiviranje odgovarajućeg
okvira za dijalog. Kroz ovakve dijaloge se vrši detaljnije podešavenje kod funkcija koje
imaju veći broj parametara.

1.3.2. Palete sa alatkama

Namena paleta sa alatkama je slična onoj koju imaju i padajući meniji - lak i brz
odabir željene komande ili okvira za dijalog. Njih sačinjavaju ikonice grupisane po
nameni funkcija koje njihovim izborom možemo pokrenuti (slika 1.6).

Na osnovnoj postavci radnog ekrana vidljive su četiri palete: STANDARD,

PROPERTIES, DRAW i MODIFY. Međutim, pored njih postoji još niz dugih paleta, ali
je za njihovo prikazivanje potrebno pokrenuti funkciju Toolbars iz View menija i označiti
polje koje se nalazi levo od naziva željene palete. AutoCAD će tada prikazati izabrane
palete, s tim što se po zatvaranju dijaloga za izbor izabranim paletama može promeniti
položaj na ekranu.
Palete sa alatkama

Slika 1.6. Palete sa alatkama

Izuzetak od standardnog načina izbora komande jednim kratkim pritiskom na levi

taster miša predstavljaju ikonice koje u svom donjem levom uglu imaju mali crni
trougao. One u stvari kriju čitav niz novih ikona kojem se može pristupiti tako što se
najpre odabere osnovna ikona pritiskom na levi taster miša i pri tome se taster

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.10

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

zadržava pritisnutim. Zatim se strelica dovede do željene komande i tek tada se

otpušta levi taster miša.

Palete se razlikuju u različitim verzijama AutoCAD-a, mada su u osnovi

funkcionalnosti veoma slične. Na slici 1.7. prikazane su palete sa alatkama u verziji
AutoCAD 2004.

Slika 1.7. Palete sa alatkama kod verzije AutoCAD 2004

Palete sa alatkama mogu se organizovati u grupe, a onda se može navesti koje

grupe paleta će biti prikazane. Na primer, ako korisnik ima više paleta koje sadrže
pripremljene šeme (hatch patterns) možete kreirati grupu koja se zove Hatch Patterns.
Kada korisnik kaže da je Hatch Pattern grupa tekuća, tj. radna grupa, onda će biti
prikazane samo palete sa alatkama koje se nalaze u toj grupi.

Svojstva bilo kog alata na paleti sa alatkama takođe se mogu menjati, kao što je
prikazano na slici 1.8. Može se, na primer, promeniti razmera ubacivanja (insertion
scale) bloka ili ugao kod pripremljene šeme (hatch pattern).

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.11

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Slika 1.8. Promena svojstva alata na paleti sa alatkama

Dodavanje alata na paletu sa alatkama moguće je na više načina, a moguće je i

kreiranje novih paleta sa alatkama. Tako se u AutoCAD-u uz pomoć DesignCenter-a
može kreirati tab sa paletom za alate sa unapred određenim sadržajem (slika 1.9) čime
se omogućava ušteda u vremenu pri kreiranju crteža čiji su pojedini delovi na ovaj
način unpared pripremljeni.

Slika 1.9. Kreiranje palete za alate sa unapred određenim sadržajem

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.12

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

1.3.3. Rad sa mišem

I pored mogućnosti da se za rad u AutoCAD-u koriste različiti tipovi
specijalizovanih uređaja kao što su digitalna tabla, kuglica (trackball) ili slično, najčešće
je na raspolaganju za rad samo standardni miš. U takvoj situaciji je poželjno da to bude
miš opremljen sa tri tastera, jer AutoCAD daje mogućnost da se svaki taster iskoristi za
određenu namenu.

Konkretno, namena levog tastera je višestruka jer se njime biraju komande iz

menija ili paleta sa alatkama, zatim određuje položaj elemenata koji se crta i treće, vrši
izbor elemenata koje korisnik želi da menja. Desno dugme miša zamenjuje ENTER sa
tastature. Njegovom upotrebom štedi se vreme jer je često brže jednostavno pritisnuti
desni taster miša nego ENTER na tastaturi.

Za razliku od levog i desnog tastera čija je namena fiksna, srednji taster može
imati različite funkcije. Ipak se najveći broj korisnika odlučuje da zadrži namenu koja je
unapred definisana, a to je aktiviranje inače često potrebnog menija sa pomoćnim
funkcijama.

1.4. DATOTEKA CRTEŽA

Kao što je već napomenuto, svaki AutoCAD crtež je u stvari skup podataka
smeštenih u okviru jedinstvene datoteke. Zato je vrlo značajno razumevanje funkcija
koje korisniku stoje na raspolaganju za kreiranje i snimanje novih, kao i pronalaženje i
otvaranje postojećih datoteka crteža.

1.4.1. Započinjanje novog crteža

Novi crtež u AutoCAD-u započinje se već samim pokretanjem programa jer se
pred korisnika automatski postavlja radni ekran u kome je moguće crtati. S druge
strane, mnogi od bitnih parametara vezanih za rad će u tom slučaju biti podešeni na
unapred definisane, odnosno podrazumevane vrednosti, koje često nisu poželjne.
Zbog toga je ipak bolje zahtevati od AutoCAD-a da izvrši kompletnu proceduru
započinjanja novog crteža. Za tu namenu predviđena je komanda New iz File menija, a
po njenom izboru na ekranu će se pojaviti Dialog Box sa različitim poljima, odnosno
opcijama, zavisno od verzija. Na slici 1.10. je prikazan primer iz verzije AutoCAD R14.

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.13

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Slika 1.10. Dialog Box iz verzije AutoCAD R14

Polje Instructions

Polje Instructions je pomoćnog karaktera i služi za pružanje dodatnih objašnjenja

o ostalim funkcijama koje se nalaze u okviru Dialog Box-a.

Polje Start from Scratch

Izborom polja Start from Scratch se započinje novi crtež, ali sa parametrima koji
su unapred definisani i jedini izbor koji je moguće napraviti je između metričkog i
anglosaksonskog sistema jedinica. Dakle, u ovom slučaju korisnik nema mogućnost da
utiče na postavku crteža pa se ovakav način započinjanja novog crteža ne može
preporučiti.

Polje Use a Template

Uz pomoć ove opcije AutoCAD nudi mogućnost da se za početne parametre

novog crteža automatski preuzmu vrednosti koje su sadržane u nekom već postojećem
crtežu – šablonu (template). Lista koja se pojavljuje u srednjem delu ekrana predstavlja
spisak raspoloživih crteža, a pored toga na raspolaganju su i polja u kojima se može
videti njihov sadržaj i pročitati kratak opis. Ovakav pristup radu može biti veoma
koristan u praksi. Tako se, na primer, u situaciji kada je potrebno izraditi seriju sličnih
crteža mnogo truda može uštedeti ako se zajednički elementi unapred definišu u crtežu
- šablonu. Na slici 1.11. dat je prikaz panela za izbor šablona u AutoCad-u 2006.

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.14

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Slika 1.11. Panel za izbor šablona u AutoCad-u 2006

Polje Use a Wizard

Izborom ovog polja pokreće se tzv. čarobnjak (wizard), odnosno procedura koja
korisnika korak po korak vodi kroz proces podešavanja početnih parametara novog
crteža (slika 1.12). Postoje dva načina da se to uradi: brzi (quick) - samo za osnovne
parametre i prošireni (advanced), koji pruža mogućnost podešavanja većeg broja
parametara.

Slika 1.12. Polje Use a Wizard

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.15

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Quick Setup

Quick Setup, brzi postupak podešavanja osnovnih parametara za novi crtež se

sastoji iz svega dva koraka. Prvi je izbor mernog sistema u kome korisnik želi da radi
(ponuđeni metrički sistem je obično i odgovarajući), a izborom polja Next dolazi se do
dijaloga u kome se određuje drugi parametar tj. veličina radnog polja.

Radno polje (Drawing Limits) neophodno je odrediti iz čisto praktičnih razloga.

Naime, bez obzira na činjenicu da korisnik u AutoCAD-u može raspolagati sa teoretski
neograničenom radnom površinom, ipak je bolje da se u fazi pripreme novog crteža
odluči koliko prostora želi za osnovnu radnu površinu. Ta se veličina obično usklađuje
sa gabaritom objekta koji korisnik želi da prikaže, što znači da u polja za širinu i visinu
granica crteža unosi vrednosti koje predstaljaju stvarne dimenzije, npr. osnove nekog
objekta, mašinskog sklopa itd. Tako, na primer, za radno polje, 8mx6m te dimenzije
bile bi 8000 jedinica za širinu i 6000 jedinica za usvojeni odnos 1 AutoCAD jedinica = 1
mm stvarnog prostora.

Izborom opcije Done završava se Quick Setup i AutoCAD otvara novi crtež.

Advanced Setup

Advanced Setup, prošireni postupak podešavanja parametara za novi crtež se

sastoji iz ukupno sedam koraka, od kojih se prvi i peti odnose se na parametre koji su
pomenuti u Quick Setup postupku, a preostali ne neke druge parametre o kojima ovde
neće biti detaljnije reči. Kao i u slučaju Quick Setup-a, opcija Done završava prošireni
postupak podešavanja i otvara novi crtež.

1.4.6. Mogućnost naknadne promene veličine radnog polja (limits)

Ukoliko se u toku izrade crteža pojavi potreba za povećenjem ili smanjenjem
veličine radnog polja, to je moguće lako izvesti upotrebom komande Drawing Limits iz
Format menija. Pri tome AutoCAD traži od korisnika da prvo unese koordinate donjeg
levog ugla (tipično 0.0000,0.0000 - što je dovoljno potvrditi pritiskom na taster ENTER)
a zatim i gornjeg desnog ugla i na taj način odredi dimenzije nove radne površine.
Treba imati u vidu da veličina radnog polja ne predstavlja ograničenje za crtanje
elemenata koji se nalaze van definisanih granica, ali je zgodno da se njene dimenzije
usklađuju sa nacrtanim objektom.

1.4.7. Snimanje završenog crteža

Svi podaci koji opisuju geometriju elemenata AutoCAD crteža se u toku njegove
izrade nalaze u radnoj memoriji računara. To je neophodno da bi se omogućio brz

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.16

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

pristup svim delovima crteža i neometan rad bez zastoja. S druge strane, bilo kakav
problem u radu računara (nestanak struje, kvar i sl.) bi doveo do gubitka svih do tada
unetih podataka. Da bi se izbegli takvi problemi a i da bi korisnik imao mogućnost da
naknadno nastavi rad na željenom crtežu neophodno je da podatke "sačuva", odnosno
snima u datoteku na disk računara.

Komanda Save

Komanda Save služi za snimanje podataka o aktivnom crtežu na disk računara.

Izborom komande se aktivira tipičan Windows dijalog za izbor foldera i unos imena
datoteke koju treba snimiti. U slučaju da je crtež već ranije snimljen tj. da mu je
određen položaj i ime, komanda Save će automatski, bez ikakvih dodatnih zahteva,
izvršiti snimanje nove verzije crteža na mesto stare.

Komanda Save As

Komanda Save As pruža mogućnost da se aktivan crtež snimi pod izmenjenim

imenom. To je naročito pogodno u situacijama kada korisnik želi da zadrži i prethodnu
verziju crteža, jer korišćenjem Save As ona ostaje neizmenjena, dok se izmenjena
verzija beleži pod novim imenom.

1.4.8. Otvaranje postojećeg crteža

Svaki snimljeni crtež je uvek na raspolaganju za naknadne izmene i dopune
odnosno nastavak rada. To obezbeđuje AutoCAD-ova komanda Open.

Komanda Open

Komandom Open se pronalaze i aktiviraju - otvaraju crteži koji se nalaze na disku

računara. Uz listu datoteka u odabranom folderu kao dodatna pomoć u pronalaženju
željenog crteža postoji i uprošćeni - Prewiev prikaz izabrane datoteke.

Za slučaja da korisnik nije siguran u kom folderu ili pod kojim imenom je snimljen
crtež za kojim traga, postoji opcija Find File koja će mu pomoći da kroz Browse režim
sagleda sve crteže u aktivnom folderu ili da u Search režimu naloži AutoCAD-u da
potraži imenovanu datoteku na nekom od raspoloživih diskova svog računara.

1.5. ODREĐIVANJE POLOŽAJA TAČKE

Za određivanje položaja tačke u AutoCAD-u koristi se Dekartov pravougaoni
koordinatni sistem. Drugim rečima, koriste se podaci koji određuju rastojanje između
koordinatnog početka i nekog elementa crteža. U većini slučajeva koordinatni početak

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.17

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

se nalazi u donjem levom uglu ekrana, ali se po potrebi može pozicionirati i na neko
drugo mesto.

Po načinu interpretacije ovih podataka mogu se razlikovati dva sistema:

pravougaoni i polarni.

1.5.1. Pravougli koordinatni sistem

Položaj tačke u pravouglom koordinatnom sistemu izražava se njenim
rastojanjem u odnosu na koordinatni početak mereno po pravcima koordinatnih osa.
Pri tome se unosi podatak u obliku koordinatnog izraza X,Y kod koga se zarez koristi
za razdvajanje X od Y vrednosti, a tačka kao oznaka za decimalno mesto.

1.5.2. Polarni koordinatni sistem

Polarnim koordinatama određuje se položaj tačke preko njenog rastojanja od
koordinatnog početka i ugla koji taj pravac zaklapa u odnosu na pozitivni pravac X ose.
Ugao se meri u pravcu suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, a format u kome
je potrebno uneti podatke je sledeći: prvo se unese rastojanje praćeno znakom <
(manje od), a zatim i ugao.

1.5.3. Apsolutne koordinate

Upotreba apsolutnog koordinatnog sistema podrazumeva da su poznate veličine
uvek izražene u odnosu na koordinatni početak, odnosno tačku sa koordinatom
0.0000,0.0000. Iako to u praksi često nije slučaj, apsolutne koordinate omogućavaju da
se sa maksimalnom pouzdanošću odrede položaji važnih repernih tačaka na crtežu
(granice parcele, glavna osu rotacije ...).

1.5.4. Relativne koordinate

Relativne koordinate koriste se kada je potrebno pozicionirati novu tačku, ali sa
poznatim rastojanjem u odnosu na poslednju, prethodno unetu tačku, a ne u odnosu na
koordinatni početak, kao uslučaju apsolutnih koordinata. U slučaju relativnih koordinata
rastojanje se unosi sa prefiksom @ (at) ispred X i Y vrednosti za pravougaoni, odnosno
rastojanja i ugla za polarni koordinatni sistem.

Poslednja tačka

Znak @ (at) je u AutoCAD-a univerzalna prečica koja služi da se za unos

koordinata upotrebi položaj poslednje unete tačke, odnosno nulto rastojanje od nje. Na
primer, ako je prethodno uneta tačka sa apsolutnim položajem 5,5 unos znaka @ (at)
ponavlja istu tačku. Ta prečica može se koristiti u okviru svih komandi koje zahtevaju

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.18

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

unos podatka o položaju tačke.

Upotreba miša i tastature

Uobičajeni način za određivanje položaja nekog elementa u AutoCAD-u se svodi

na upotrebu miša, odnosno dovođenje koordinatnog krsta (kursora) do željenog mesta
i pritiska na levi taster, ali je naravno u tom smislu moguće koristiti i tastaturu (za unos
numeričkih vrednosti), što je ipak daleko sporiji i nezgodniji način.

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.19

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geološki fakultet Beograd

1.6. VEŽBA I
Upoznavanje sa AutoCad korisničkim interfejsom:

Komponente prozora: prostor za crtanje, prozor za unos komandi,...

Linija menija (Modify, View->Zoom, Tools->Options)
Pokretanje komandi: Dyn->On/Off; Draw->Rectangle; Draw->Polyline;
selektovanje i brisanje
Upotreba paleta (toolbar): pomeranje i zaključavanje paleta; zatvaranje i
otvaranje paleta;
Opis sadržaja paleta: Draw i Modify detaljnije
Pokretanje crteža

File->New acad.dwt Open; File->SaveAs PrviCrtez; ekstenzija fajla

Draw->Rectangle; Draw->Circle
Pomeranje kroz crtež i zumiranje (meni, paleta, točkić, komande):
View->Zoom->Window; View->Pan->Realtime Esc; View->Zoom->Previous
Kartice Layout (raspored – na papiru): brisanje na Layout 1 i pogled na
model; undo ...
Komande

Draw->Arc C<Enter> (velika slova skraćeno ime komande): iscrtati luk

mišem, gledati komandnu liniju
Sistem pomoći

Help->Help (F1); Contents, Search,...

Konteksno zavisna pomoć: Modify->Move F1
Dodatni izvori pomoći
Koordinatni sistem

Dekartove koordinate 3D tačke: 5,4,2

Relativne i tačne koordinate
File->Line proizvoljna prva tačka, @3,0; @0,5; @4,4
Polarne koordinate: @4<45, @7<-35; @-6<60
Eksperimentisanje sa koordinatama crtanjem linija
Linija ~ L<Enter>, Undo ~ U<Enter>, Close ~ C<Enter>
Zadavanje tačnog rastojanja (polarne, dekartove, direktan unos rastojanja)
Dynamic Input

Prof.dr Ivan Obradović, dipl.mat, Mr. Ranka Stanković, dipl.mat 1.20