Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

1
Mesto psihologije u psihijatriji:
Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju
neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za
bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji.
Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi
uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih
medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj
biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama
odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako
pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka.
Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta
psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao
grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim
aspektima,simptomima i sindromima bolesti.
Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad
nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma – postavlja se i djagnoza
pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog
tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog
bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama.
Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu.

Koraci u postavljanju dijagnoze:

1. intervju i opservacija
2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala
3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata

1. klinicka dijagnoza (sirok pojam)

2. dinamicka dijagnoza
Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se
pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem?
3. strukturna dijagnoza
Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se
delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd.

Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna

procena.
Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne
psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti
zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne – npr. PTSD je normalan odgovor na
nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne
metode u istrazivanju i u tumacenju:
1. experimentalni metod
2. statisticki metod
To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji – osnova za stvaranje
psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...)
3. klinicki metod
To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca – svi su
razliciti!!!
Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo.
Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono
sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i
jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj
spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako
tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

2
ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE

Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine

19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije.

PREDNAUCNI PERIOD
Prai
storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne
sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog
bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj
duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja
proistekle su “metode lecenje” kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje
vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi".
Anticka Grcka i stari Rim-u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i
filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski
lekari odbacuju magijske metode lecenja.Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima
mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u
organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je
da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne).Galen iz
male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa
stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva
pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji “atoma od kojih su
sastavljeni dusa i telo” i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je
Platon razvio u idealisticko ucenje “o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne
poseduje nikakvo znanje.”Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i
smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost).
Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava
demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i
spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim
bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici
smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da
bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su
dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku
osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste
pomoci dusevnim bolesnicima.
Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv
sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i
maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju.
XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih
filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u
Spaniji osniva se prva dusevna bolnica.
XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa
prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira
mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno
obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica
nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica.
XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman
dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih
bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj
dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji.

NAUCNI PERIOD

3
-XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova
era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije
centralnog nervnog sistema.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.Psihijatrija
je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama
mehanicistickog-materijalizma.Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su:
Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.Isticao je znacaj klinickih
posmatranja,psiholoskih eksperimenata,eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju
skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja.Postavio je nozoloski koncept o psihozama,odvojio
paranoidna stanja od paranoje,opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao
klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja.
Martin Sarko francuski psihijatar,postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike
histerije.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije.Kod njega su dolazili razni
talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer.
Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.Uvodi pojam disoijativne
svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta).
Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno
doprinose proucavanju uslovnih refleksa,koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i
bihejvioralne terapije.

XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatriji-

psihoterapijske(psihoanaliza,bihejvioralne
terapije,gestalt,telesne...),organoterapijske(konvulzivna,insulinska,psihofarmakoterapija) i
socioterapijske(terapijska grupa).Javlja se sarenilo naucnih
pristupa:bihejvioralni,organodinamski,psihodinamski,psihobioloski,egzistencijalni...
Neka od najznacajnih imena XX veka su:
Sigmund Freud-osnivac psihoanalize.Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih
procesa na psihicki zivot,otkrivanje mehanizama odbrane,psihoseksualnog razvoja,metod
slobodnih asocijacija,tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji.Frojd
je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik,tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa
Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu “Studije histerije”.Kasnije Frojd
napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim
radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma.Frojd se bavio
neurozama(histerijima,prislinom neurozom,anksioznim neurozama...).Od Frojda kasnije
odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe:K.G.Jung(analiticka
psihologija),Alfred Adler(individualna psihologija),Erih From,Vilhelm Rajh i drugi.
Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana.Izdaje svoju monografiju demntio
praecox.Opisuje primarne simptome sizofrenije,usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i
raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia.

Ernest Krecmer-nemacki psihijatar,nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i

psihickom konstitucijom licnosti.Autor je tipoloske klasifikacije licnosti.
Adolf Majer-svajcarski psihijatar,prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije,isticuci
znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja,cime ucvrscuje
dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji.
Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga.Leng
osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet,kao bolest tj onako kako medicina shvata
bolest.Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su:antinozoloski i antiterapijski.Za
Tomasa Sasa dusevna bolest je mit.Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog
pojedinca vec da je drustvo bolesno.Po njima sizofrenija je “putovanje u unutrasnji svet” tj
prirodni pokusaj licnosti da se izleci.
Franko Bazalja-italijan,zalaze se za zatvaranje “ludnica” sa ciljem demokratizacije i
humanizacije institucionalne psihijatrije.On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za
razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici.
Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi,dolazi do
jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.

4
Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih
lekova tipa neuroleptika,koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost
bolesnika,atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna,a dusevno oboleli se lece u
humanijim i manje sumornim uslovima.To je takozvana treca revolucija u psihijatriji.Zatim
sledi pronalazak antidepresiva,anksiolitika i hipnotika.Takodje vrse se mnogobrojna
istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje
kateholamina kod depresije,a povecanje kod manije),endokrinoloska ispitivanja dusevnih
bolesnika,otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i
opijate.Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u
genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim
sindromom(mongoloizam)).

TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI

Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je

oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca.
Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja
ljudskog bica i otkrice nesvesnog.
Revolucija u dijagnostici.
Revolucija u terapiji.
Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. XX veka) gde su otkriveni medikamenti,
neuroleptici – hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako
poboljsavaju stanje pacijenta.

NORMALNOST

Gde je granica normalnosti i patologije?

Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi. Potrebno je
dovoljno voleti, imati odnos sa objektom (roditelji – primarno, prijatelji, posao), ali biti
dovoljno separiran. Nije sustina da se radom nadomeste praznine.
Frojd: “Normalan ego je kao normalnost uopste, idealna fikcija!”
Ne postoji idealna normalnost.

Opasno je sve podvoditi pod normalno. Bitno je da svako bude svoj. Vaznije je imati
svest o sebi, nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima.
Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog, psihijatrijskog,
osptemedinciskog, transkulturnog, socioloskog, filozofskog... stanovista – kako god da ga
posmatramo, tesko je definisati normalnost. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna
jedinstvena definicija. Sa stanovista klasifikacione nozologije –(simptomatoloske
psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome.
-U somatskoj medicini patoanatomski supstrat,patofizioloski mehanizam i klinicka slika
omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze,medjutim u psihijatriji to najcesce nije
moguce,osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi.

Pokret socijalne psihijatrije, sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da

bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr. manicno-depresivni ljudi
kad nemaju maniju ili depresiju, oni su normalni, medjutim bolest pokazuje reemisiju –
tendenciju ka ponavljanju, rizik da se poremecaj jednog dana vrati). Socijalna psihijatrija je
pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima. Ranije su bolnice bile na kraju ili van
grada (1963. god. – Palmoticeva u centru grada).Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao,
postavio je pitanje sta je to normalnost. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma
normalnosti:
1. kad pocinje dusevna bolest, ko je bolestan, sta je psiholoski poremecaj, kako
odrediti granicu...

5
2. pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj. da se donosi misljenje o nekome (npr. da li
neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje)
3. bracna savetovalista (npr. ko je podrobniji da nekome bude roditelj)
4. psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr. kada treba da se razume
zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta – klinicka
psihopatologija); licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu
5. razvojni fenomeni iz decije psihologije – koliko su neke stvari normalne (npr.
kontrola sfingtera – na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet); svaki
fenomen ima progresiju i regresiju – covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka
regresiji); ako ne znamo kontekst neke pojave, mozemo je pogresno proglasiti da nesto
nije u redu, iako to moze biti razvojna promena(razlikovanje razvojnih kriticnih
perioda i patoloskih fenomena)
6. pitanje normalnosti kod hendikepiranih – bez obzira na psiholosku normalnost,
fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan
zivot); postoje ljudi koji su hendikepirani, ali su psiholoski normalni (“ziveti uspravno” –
biti normalan); postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima

Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. Klinicka bolest je vidljiva. Putem testova
moze se utvrditi tj. odrediti normalnost. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije
dovoljno – ali moguce je videti preko testova. Testovi licnosti, posebno projektivne tehnike
pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti. Tako dobijamo strukturne modele i strukturne
defekte. Strukturni defekti – problem odvajanja – strukturalna nenormalnost.

Da li je abnormalno isto sto i nenormalno?

Pojam patologije je siri od od abnormalnog. Abnormalnost nije jednostavno i jasno
videti. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba
zivi. Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost.Homosexualci odstupaju od normale.
Nekad je to bila patologija – odmah su bili odbacivani, ali nove drustvene norme dovode do
potune “legalizacije”, pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova. Homosexualci mogu da
imaju decu – normalno?! – to je abnormalno, ali ne mozemo da kazemo da je to
psihopatologija. Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani
za nasu sredinu (ne za kulturu). Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na
dozivljavanje traume, krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje – pokazuju
psihopatologiju, ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju.

Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. Ovde je patologija napolju, ne unutra.
Postoje predispozicije. Mozemo da se vratimo u normalu.

Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti, da bi razumeli

kako funkcionisemo.
Potrebno je da imamo svest o sebi, da upoznamo sebe i sopstvene reakcije. Na osnovu
uvida u sopstvene psihicke procese, mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je
kontrolisemo.

Antipsihijatrija – “Ne postoji dusevni bolesnik, postoji samo bolesno drustvo” –

Bazalja, Leng, Kuper. Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu.
Komunalna psihijatrija –. Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici.
Bio je trend da se ne lece (bez lekova), vec da zive u svojoj sredini, da ih leci drustvo. U
SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente, jer su bili politicki protivnici.

-Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih,psiholoskih i drustveno-

kulturnih cinilaca.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece:

6
1.)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja.
2.)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd).
3.)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih
modela.
4.)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj)-normalno ponasanje je krajnji
rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih,socijalnih i psiholoskih varijabli).

-Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog,dusevnog i

socijalnog blagostanja,koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.Ovakva definicija je
suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike.
-Kriterijumi Jahode-odnos prema
sebi(samocenjenje,samopostovanje),samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih
kapaciteta licnosti),integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti),nezavisnost,sposobnost da
se dozivi realnost,socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini,sposobnost da se voli i snalazi
u interpersonalnoj komunikaciji).

NORMALNOST-(Kecmanovic)

-Osnovna pitanja su:

1.)Kada dusevna bolest pocinje?
2.)Ko je dusevno bolestan?
3.)Po cemu je neko dusevno bolestan?
4.)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno
bolesnog(patoloskog) coveka?
Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi,zbog
toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge,patofizioloske mehanizme bolesti,klinicke
slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.To je moguce samo u malom broju
slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi,izmeriti i
dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi.
-Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno.Trebalo bi znati
sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno.Pored toga uz bolesno postoji i
abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma
abnormalnog.Drustvene strukture,obicaji,moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj
meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog
toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski,psiholoski i socijalni
faktori.

NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU

-Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog,bioloskog ili somatopatoloskog stanovista

oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni
poremecaji bolesti mozga.Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni
somatski korelat.
-Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda
smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom
smislu.Normalnost “kao prosek” utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog
funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema.Medjutim ovaj koncept ima i svoja
ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom.Zato se takva procena dopunjava i
procenom “normalnosti po vrednosti”.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno
zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti
pojedinca,nacinu zivota i normama drustva.Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog
funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce.

PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI

7
-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu:emocionalne zrelosti,stabilnog
karaktera,sposobnosti resavanja konflikta,sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i
spoljne realnosti,stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu.

SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI

-Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i
realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja.Pri proceni zdravlje-bolest paznja
se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom
totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj
bolesti za tu licnost,druge ljude i drustvenu zajednicu.
-Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne
egzistencije svakog pojedinca.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do
relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim
sirokim implikacijama.To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je
samo fikcija(antipsihijatri).

ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI

-Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom,mislju,ponasanjem,osecanjima itd-

nudi,izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u
stvarnosti.Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno,vec pod pritiskom
biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku.Takodje
dusevno bolesno,patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije
svoje ljudske,pojedinacne,profesionalne,socijalne itd-potencijale i mogucnosti.
-Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih,laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se
kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen
njegove izrazenosti,obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi,oprezni i kriticki prilikom
postavljanja dijagnoze.

Klasifikacija mentalnih poremecaja

Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije?

1. strucno sporazumevanje – da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija)
2. lecenje – da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili,
a klasifikacija je dijagnostika)
3. nauka – opsti razlog
-Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne,odnosno simpotamotoloske,gde se
na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase.Jedna od
tih klasifikacija bila je i Krapelinova.On je psihicke poremecaje podelio u tri
grupe:organske,psihogene i konstitucionalne.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost
individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija.
-Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.U grupi
endogenih poremecaja,glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze),dok su u grupi
egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju
bolesti.U grupu egzogenih bolesti spadaju:
1.)simptomatski mentalni poremecaji-mentalni poremecaj je nastao kao posledica
fizicke,hemijske ili infenkcijeske lezije mozga(tumori,alkoholizam,droge,encefalitis...).
2.)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego,super ego,id) i
spoljnje sredine
3.)reaktivni mentalni poremecaji-razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu
biti uzrokovani psihickim traumama.

8
4.)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama
licnosti usled ucestalih psihickih trauma.
-Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe
poremecaja:
1.)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna
strukturalana ostecenja mozga-neuroze
2.)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga.
-Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na:
1.)neuroze
2.)psihoze
3.)mentalne deficite
-Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u:
1.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu.Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe
prema stvarnosti,poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta,gubitak granica
ja,povlacenje,iskrivljen dozivljaj stvarnosti...
2.)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a
u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome.Za razliku od psihoza ne dolazi do
gubljenja granica “ja” i ne postoji otudjenost od stvarnosti.
3.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie,bolesti zavisnosti(alkoholizam,droga),poremecaji
fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima,poremecaji ponasanja,anoreksija...
4.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije)

Definicija klasifikacije:

Klasifikacija je pojava deljenja, rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe

prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe). U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija
(nozos – bolest) – klasifikacija entiteta po bolestima. Nomenklatura je pojava ili jedinica
klasifikacionih sistema. Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane. To
je tesko i u psihologiji i u psihijatriji. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase.
Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema, ne moze se za nesto reci da
je simptom. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze.
-Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome
da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj.Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem
stepena saglasnosti.
-Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena
zajednicka etioloska osnova.
–Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje
odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina,oni pokazuje iste ili slicne
promene na psihickom planu,ili veoma slicno reaguju na istu terapiju,onda se to uzima kao
dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj.
-Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja.Medju
njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti,povreda i uzroka smrti) i
klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual).
-Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa:
1.)na osnovu zajednickog organskog uzroka
2.)na osnovu klinicke slike
3.) na osnovu ishoda.
Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok,upuceni smo na
klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti.
-U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka
slika,njen opis.To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi
odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni
zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza.Druga
osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka
vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola.

9
-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja.U njima su tacno
oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni,koliko dugo
moraju biti izrazeni,takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi
kod pacijenata.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem
dijagnostikovanja.
Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja):
1. DSM 4 – deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari
Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome, opisujuci pojavu. Cesce se koristi,
americkog je tipa.
2. ICD 10 – ona je i deskriptivna, a mogu je koristiti i istrazivaci; koristi je cela
medicina

Deskriptivnog tipa (DSM 4):

1. simptomatologija – koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi
moraju biti u nekoj bolesti, a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti)
2. trajanje – koliko dugo traju
3. granice – unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost,
sta strah...)

MULTI AKCIJALNI SISTEM

Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih
poremecaja:
1. dusevni poremecaji(klinicki sindromi)
2. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja
3. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja
4. ozbiljnost psihosocijalnog stresora
5. socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini
u odnosu na:
a. fenomen – sta se desava – simptom
b. kontext – unutar i oko pacijenta; zasto, kako, kada je nastao problem
pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu
(americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako)

Istrazivackog tipa (ICD10):

Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni)
fenomenoloski pristup, ali je iscepkan i velika je nomenklatura.
Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne), a
kontekst je zanemaren. Bitna je statisticka analiza.
1. organski mentalni poremecaji
organski poremecaji koji izazivaju mentalne
- demencije (Alchajmerova, vaskularna, nespecifikovana)
- delirijumi (alkohol, droga)
2. shizofrene psihoze
U americkoj klasifikaciji, shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja, dok
su ovde zajedno shizofrenije + psihoze.
3. afektivni poremecaji
manijakalno-depresivni poremecaji
4. nepsihoticni poremecaji
- neuroze
- psihosomatske bolesti
- stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize, PTSD...)
5. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim
faktorima
- poremecaji spavanja
- poremecaji ishrane (anoreksija, bulimija)

10
 - sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima
- poremecaji nagona
- nervoza
6. poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih
To su rano struktuirani poremecaji. Rano nastaju u prvim godinama detinjstva, a onda
dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu. Postoji problem lecenja jer agresivci ne
mogu da kontrolisu svoje impulse. Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih
poremecaja. XX vek – vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju, devijantno
manifestovanje.
7. mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost
intelektualni hendikep – poremecaji inteligencije
8. poremecaji u detinjstvu
Ovo je posebna grupa poremecaja. Treba obratiti paznju na doba kada se desava
poremecaj, a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god. – prolazni periodi (prolazni razvojni
fenomen – progresija i regresija)
- rano detinjstvo
- pubertet
- adolescencija (energija – vise osecamo nego sto mislimo, vise mislimo
nego sto mozemo, cesto se samo ponasamo – acting-out)
Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije, onda
to postaju pravi poremecaji. Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16, 17
god. – afektivne i shizofrene, a paranoje tek kasnije.

Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega?

Razgovor sa pacijentom:
PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU
prvo, sa pacijentom
drugo, sa pratiocima
-Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso
odusustva pojedinih simptoma,stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih
poremecaja.

Preduslovi za intervju:
Nikada ne razgovarati sa pratiocima, dok ne pitamo pacijenta! Zato sto:
1. terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca), mora dobiti
potpuno poverenje, zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava
2. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti
Pratioce po mogucstvu izbaciti, osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu.
- Predstavljanje pacijentu –> personalizacija odnosa (uvazavanje, prihvatanje, ali i
postavljanje jasne granice – da se zna ko je ko).

Intervju:
- Dobijanje osnovnih podataka.
- Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite; sta vam rade roditelji; koje ste
dete po redu – ako je prvo, da li je bilo dece pre vas;...).
- Osnovni podaci iz ranog detinjstva, a ako se ne seca, onda ono cega se prvo seca
(poremecaji navika, separacioni problemi, problem adaptacije, socijalizacije...).
Rani odnosi odredjuju psihopatologiju.
- Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako, povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)?
- John Bowlby (najveci pedijatar) – prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze
imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost, tj. ako se nije vezalo).
Afektivno (fizicko) vezivane – attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to
govori o stepenu zrelosti (patnja, tuga, depresivnost pri odvajanju).

11
- Intelektualni razvoj (skolski uspeh, kad je pacijent posao u skolu, da li je postignut
prosek...); mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti. Intelektualna i emotivna zrelost
se razvijaju paralalno. Medjutim, mogu postojati razvojne disharmonije: npr. raste
intelektulno postignuce, a opada emocionalno napredovanje (detinjastost).
- Pitati za posebna interesovanja, sklonosti – postoji li talenat koji nije realizovan? To je
vazno jer je to deo supresije, pa ako se sputava, moze izazvati probleme samorealizacije –
samorealizacija kao izvor frustracije (npr. izbor zanimanja od ranog detinjstva).
- Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose. Izbor partnera uvek dosta govori o
nekome.
- Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom, odnosi na poslu,
zadovoljstvo na poslu...)
- Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno
ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna, ali je ipak
vazna).
Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem
(ucenje po modelu) – problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne
poremecaje.
- Ako pacijent odbija razgovor,ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj
komunikaciji.
- Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi
misljenje o prirodi pacijentovog stanja.
- Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec,jer ako je
nametljiv,agresivan,pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom.Pacijenta
treba pustiti da govori,a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo
kazivanje,da probudi njegovo poverenje...
- Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on
precutkuje,propusta da kaze ili sistematski izbegava.
- Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent
psihomotorno uznemiren ili zakocen.
- Kod pacijenata sa sumanutim idejama,lekar treba da pokaze razumevanje za njih,ne
treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava.
- I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli...)

- moze se ici i obrnutim smerom

- razgovor traje 45-50 pa i 90 min.
- potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje
- bitno personalizovati odnos
- veca motivacija
- postovati motiv tuge

PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI

-Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem
upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove
bolesti-bioorganske,socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju
bolesti,pocetak poremecaja,njegov tok,uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi,tok
dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti.Istorija bolesti ukljucuje i aktuelni-
somatski,neuroloski i psihicki status pacijenta.
-Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente:
1.)Utvrdjivanje identiteta pacijenta-opsti podaci o pacijentu,ako pacijent ne moze ili nece
da ih da onda treba pitati pratioca.
2.)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana-da li je pacijent bio psihijatrijski
tretiran(ambulantno ili hospitalno),dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je
tretiran.

12
3.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta-sta je uslovilo da
pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi).da li prihvata predlozenu
hospitalizaciju ili pruza otpor.
4.)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale.kako je
pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova.
5.)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke,oca,brace,sestara,njihovo
zanimanje,starost,odnosi medju roditeljima,opsta emocionalana atmosfera u
porordici.Mentalno poremecene,devijantne osobe,cudaci,ubice,samoubice u blizoj i daljoj
porodici.
6.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu,psihomotorni razvoj,skolska iskustva,kasnija
skolovanja,zanimanje,vojni rok,seksualnost i brak,oblici zadovoljavanja seksualnog
nagona,premorbidna licnost:karakter,sistem vrednosti,navike,interesovanja,odbrambeni
mehanizmi,nacin resavanja konflikta...
7.)Sadasnji nalaz-konstitucija,uhranjenost,boja koze,maljavost,arterijski
pritisak,puls...neuroloski nalaz(ispadi motornih,senzitivnih funkcija,ekstrapiramidalni i
cerebralni znaci),psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta,stanje
svesti,afekti,misljenje,percepcija,nagoni,paznja,voljapamcenje,inteligencija...).
8.)Pomocne dijagnosticke metode:
a.)neurofizioloske metode-EEG,poligrafija,hipnografija,somatosenzorna
encelografija,reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu).
b.)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih
poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca...)
c.)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih,biohemijskih i
neurofizioloskoh markera.
d.)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih
procesa,posebno presenilne demencija.
e.)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi
testovi),testovi i inventari licnosti(MMPI...),projektivne tehnike(TAT,Rorsahov test),skale
procene...Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem.Rezultati ispitivanja se
svode na klasifikacionu dijagnozu,na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i
interpretacijom.
f.)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika,podaci od pacijentove
rodbine,poznanika,suseda...

Pamcenje

Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama, tj. ponovo
dovedemo u svest.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od:
1.) upamcivanje
2.) zadrzavanje upamcenog
3.) reprodukovanja,prepoznavanja(rekognicija),usteda pri ponovnom ucenju
Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou “nagona” i ponasanja po refleksnim
aktivnostima. Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u
buducim aktivnostima, ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem).
-Prema Secenovu,Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je
zasnovan u vezama neurona CNS.Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse.Tragovi
pamcenja su novi putevi,nove asocijativne veze,koje povezuju pojedine centre u kori velikog
mozga.
-W.Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja.DNK igra
znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja,vec i u procesima nasledjivanja-“pamcenja
vrste”.
-Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju,odnosno
holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA.Zbog toga lekovi koji stimulisu

13
acetiholin popravljaju funkciju pamcenja.Znacajnu ulogu u procesima pamcenja
igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima),zatim fermenti(lipaza i proteaza) i
kalcijum.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama.Engram je neka vrsta otiska
drazi,traga,urezivanja kao na gramofonskoj ploci.Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz
dve faze:
1.)membransko ili privremeno pamcenje-bazira se na eksitaciji neurona.To je
bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje.
2.)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline,koja se
nalazi u neuronima.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja.
Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu.
-Pamcenje prolazi kroz dve faze:
1.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu
pojacani,dolazi do njihovog gasenja.
2.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost.Odredjene
celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa,ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i
potom nestaje.
-Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja.U drugoj fazi dolazi do stvaranja
engrama sintezom novih belancevina.Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se
ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama.
-Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama.U
novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji.
-Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese:
1.)percepcija(opazanje)
2.)apercepcija-shvatanje opazenog
3.)rekognicija,kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama.
-Komponentne funkcije pamcenja su:
1.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto
prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura.
2.)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija,obuhvata:registrovanje,zadrzavanje i
prizivanje informacija.
3.)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde
je Pariz),a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na
primer:sta sam juce rucao).
4.)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina.
-U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture:kora,bazalne
ganglije,talamus,mozdano stablo,mamilarna tela i Amonov rog.

-Vrste pamcenja:
1.)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti.
2.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj
upamti.
3.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla,balet...)
4.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja.
5.)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima,odnosno
grafickim simbolima.
6.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja.
-Pamcenje zavisi od intenziteta drazi,od trajanja culnih utisaka,od brzine citanja ili ritma
izlaganja,od prostornog grupisanja objekata,od fizickog stanja organizma,od
paznje,interesovanja,motivacije,emocija...

UCENJE

-Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue,koja se pod odredjenim uslovima
moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti,i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue.

14
-Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije.poznavanje jednog jezika
koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer.Negativni
transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava
ucenje knjizevnog jezika.
-Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog
ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim
predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja
-Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih
lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je
simptom umora,neuroza ili jakih afekata.
1. hipermnezija – impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u
hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...)
2. hipomnezija – smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna – ne
secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja
organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se
javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije,
smanjene kriticnosti.
3. lakunarna amnezija – secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova
ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i
svih perioda gde svest oscilira.
4. psihogene amnezije
Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji
potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja.
Dogadjaj je potpuno potisnut – psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces).
kod traume postoji poremecaj svesti
5. retrogradne amnezije – nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati,
redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju.
Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje,
zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje).
6. anterogradne amnezije – nesecanje dogadjaja nakon traume.
kongradna amnezija – ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti
Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika.
7. amnezije dementnih
Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije – demencija).
8. amnezije pod dejstvom supstanci
Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava
mozdano tkivo.
kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije):
1. konfabulacija – izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj
amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se
falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca
amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod
mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika.
2. alomnezije – nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je
prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni
patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije.
3. pseudomnezije – halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije
peripirano; manije, depresije, sumanute ideje

15
4. jamnis – osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava,
cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano
deja vu – osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.
Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke
iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i
sizofrenije.
4. pseudologija fantastika – (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu
lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena.
5. obmane pod dejstvom drazi – kad nam se nesto ucini.
6. obmane pod dejstvom sugestije – kod alkoholicara – pricaju o necemu cega nema.
7. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju
simboliku imaginativnog ispunjenja zelja.
8. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom
ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj
fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama
sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga.

INSTINKTI I NAGONI

-Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se

urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci
da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta
kljuca,pace pliva...
-karakteristike instinkta:
1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku
sazrevanja
2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja
3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti
4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi
5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica
-Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod
nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce
menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja.
-Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali
forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se
pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom
osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku
osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze.Covek nagon svesno
dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava
nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona
izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna
napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma.
-Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu
ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva.Po njemu motivacija se moze definisati
kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte
i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja.
-Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer.
-Motovi se dele na:
1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili
primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za
hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)...
2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti
indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju:gregarni motivi(teznja da se bude
u drustvu,da se bude prihvacen),motiv

16
samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki
motivi...Socijalni motivi su steceni.
-Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.
-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog
motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i
najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv.
-Hijerarhija motiva prema Maslovu:
1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja...
2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja...
3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu
4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe
5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali.
-Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije:
1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju
normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se
organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono
sto coveku psiholoski nedostaje.
2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su
potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe
nisu nagoni.
3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja
koji moze da zadovolji postojecu potrebu.
4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka
nekoj vrsti objekta.
5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori
kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba
da se ostvari.

Podela nagona:
I. vitalni nagoni
1. nagon za samoodrzanjem
a. nagon za zivljenjem
Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana
od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka.
Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno.
E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po
njemu:
1. maligna agresija
To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona
ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna
koja moze dovesti do suicida – ?nagon).
2. benigna agresija (kontrolisana)
Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost.
Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline).
Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od
toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih)
da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin
da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti &
spoljasnjosti, izmedju okoline & nas.
Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci.
Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski
starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu.
npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata.
npr. Snovi!
“Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!”

17
 npr. Omaske
Treba razumeti dinamicnost.
Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?
Starije je. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije. U razvoju covekovog
govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. Simbolicki reprezenat?
Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje, iskustvo. Nekad ne mozemo
da verbalizujemo, ali pokazujemo kroz ponasanje.
(11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju)
b. nagon za ishranom
zedj, glad
2. nagon za odrzanjem vrste
a. sexualni nagon
Libido – pojam koji uvodi Frojd. To je energija tela.Libido je energija
seksualnog nagona. To je deo nagona u energetskom smislu.
Sexualni nagon u energetskom smislu je libido. On ima svoj cilj ili (kako se kaze)
objekat i ima nacin kako se zadovoljava.

Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na

primer:homoseksualnost,pedofilija,nekrofilija...)ili u odnosu na nacin
zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije...)
b. roditeljski nagon
II. socijalni nagoni (ili motivi)
- afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima
- motiv za polozajem u drustvu
- motiv saznanja
- motiv samopotvrdjivanja
- altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje, naciju...)
- motiv za radom

POREMECAJI VITALNIH NAGONA

1. nagoni za samoodrzanjem

a. nagon za zivljenjem – moze biti

- povisen – ako tako nesto postoji, nije patoloski problem!?
manija (jedan od simptoma)
Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto. Imaju nesanice koje
objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste. Ogroman energetski deo se
investira.
Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno.
- snizen – suicidalnost i autodestruktivnost
depresije (to je jedan od osnovnih simptoma)
Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe. Cesto imaju i strah
od narednog dana, pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru.
Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid. Ne mora svaki
suicid da bude realizovan.
Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama.
suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do
suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi
Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata
tentamen – pokusaj suicida
Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti. Tentameni su najcesce kao
jedan apel za pomoc. Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”. Ne mora
svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid. Tentamen treba uvek ozbiljno
shvatiti. To je rizicna grupa jer, neki oblik psihopatologije ce se sigurno

18
 pojaviti. To je indikator postojanja odredjenih problema, bitan pokazatelj za
patolosko stanje.
suicid – realizovan cin
Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji. Npr. shizofrenicari se iskasape.
Muskarci se cesce upucaju, a zene se cesce obese.
Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida.
U depresijama, bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe, ali imaju ideje.
Medjutim, kad pocnu da izlaze iz depresije, pred kraj teske depresije, kad vec
imaju malo snage, cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti. Ocuvana svest
& misljenje (uglavnom), inteligentne, introspektivne osobe – uvelicavajuce
staklo & tamne naocare – tzv. bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju:
“Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti)
U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta
(setting). Imaju strah od zivljenja samostalno. Apel za pomoc – kao zavrsna
faza. Proredjuje se poseta, ostaje se u kontaktu. Ako dodje do ovih suicida (ili
tentamena), to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta). Terapeut
mora da cuje pacijenta.
-U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom
imperativnih halucinacija,sumanutih ideja,depresivnih ideja gresnosti i
krivice,sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala,pa je samoubistvo
“samo formalnost”.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni
okolina.Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji
samoubistva(manipulativna samoubistva),koji mogu i tragicno da se
zavrse.Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao
bolesnikovu poslednju molbu za pomoc.
-Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna.Kod aktivnog samoubistva
osoba,sama sebi oduzima zivot,a kod pasivnog dovodi sebe u opasne
situacije,pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim.
-Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im
se “skrate muke”.Iako traze smrt,gde je egzekutor druga osoba,ti zahtevi nisu
uvek odraz istinske zelje za smrcu.
-Kod neuroticnih,najcesce depresivnih osoba,postoji sklonost
samopovredjivanju,ali bez svesne zelje za samounistenjem.

b. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona)

poremecaji u ishrani mogu biti:
kvantitativni poremecaj
- povecan – bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti
zalogajem koji ne sazvacu.To su najcesce:dementne
osobe,lueticari,epilepticari.Postoji tzv “Vucija glad”-oblik bolesne
prozdrljivosti,koji naglo nastaje,traje kratko i naglo prolazi.Svest je
izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije.
- smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili
sumanutosti ili nenamerno) – javlja se kod depresija, shizofrenija
(mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak
apetita,mrsavljenje,neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena.
Oni koji ne jedu, a nije smanjena potreba za hranom. Postoji i strah od
sexualnosti. To je ozbiljna bolest. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec
moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao.
Dijeta je nezadovoljstvo telom. Cesto je fiksacija na jedan deo tela.
Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste.
Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja
kontrolisem svoje telo & okolinu”. Ne smeju da se opuste, jer gube kontrolu
nad sobom & svojom okolinom.
bulimija

19
 Oni koji mnogo jedu.
bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr. Rasel
Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. Oni koji imaju anoreksiju, a
krenu da odrzavaju liniju, pa mnogo jedu, a ono sto pojedu povracaju.
Cesto je kod mladih. Moze cak da ugrozi i zivot.

Poremecaji koji karakterisu anoreksiju:

1. progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje)
Pri gubitku telesne mase, gube se tecnost, masti (pri gubitku masti gube
se i masti u kojima se nalaze ovarijumi; estradiol – masna kiselina) &
proteini.
2. gubitak menstruacije (kod zena)
3. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum)
4. ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca)
Ako je praceno povracanjem, onda se gubi Ka. Moze doci do naglog
zastoja srcanog misica – hipokalemija, kad srcani misic moze da se
zaustavi. One ne umiru zbog gubitka tezine, vec zbog gore navedenog.
5. nema smanjenja nagona za ishranom
Sve se to moze desiti i kod bulimije, ali se ostvaruje malo drugacije. Ulazi se
kao u neku vrstu ludila
kvalitativni poremecaji
-vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane),ili su znak teske dusevne
bolesti.
1. picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane; trudnoca
2. koprofagija – jedenje fekalija(sopstvene ili tudje)
Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti.
3. antropofagija – jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo)
Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti).
4. nekrofagija – jedenje leseva ljudi ili zivotinja
Kada se jedu delovi mrtvog tela.

2. poremecaji nagona za odrzanjem vrste

a. sexualni nagon

kvantitativni poremecaji
- povisen – (hiper)manija
satirijaza – kod muskarca
nimfomanija – kod zena

- snizen – etiologija moze biti organska ili psihogena.

impotencija – muskarci (nema erekcije, niti orgazma)
anorgazmija – zene (nema orgazma)
frigidnost – zene (gasenje libida)

kvalitativni poremecaji
-dele se na dve grupe:
1.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije
2.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona-perverzije

sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja

narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna),

medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju.
homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola

20
 lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene
pederastija ili uranizam – muskarci
okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska,
zatvor...)
homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja
organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem
pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba
geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba
zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja
nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja

sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja

- nastrani nacini dozivjavanja orgazma
masturbacija
Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu; potpuno prirodno u
situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam. Prirodan nacin
zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari, zatvor...).
homosexualnost – i po nacinu je patologija
“Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”, bazicnoj potrebi”
Covek ima potrebu da ima ljubav, pa onda introjektujemo objekte u sebe
(introjektujemo odnos moskarac – muskarac???)
egzibicionizam
U parkovima, pozoristu... ili vire ili se pokazuju. Infantilna struktura licnosti
(nezrele osobe). Ne mogu da prevazidju najranije uzraste.
voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih
sodomija – odnos sa zivotinjama
fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili
stvari koje pripadaju jednoj osobi)
sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu
muceni da bi doziveli orgazam
transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora
biti vidljivo). To ima i kod dece – to su koreni patologije. Pitanje u
roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa,
roze garderoba – suprotan pristup roditelja; devojcice – “musakrace” –
roditelji se ponasaju kao prema sinu, nose stalno pantalone (ne mora uvek ali
moze cesto).
metatropizam – postoji heterosexualni odnos, ali su uloge u sexualnom cinu
potpuno promenjene
felacio – lizanje ili sisanje; izrazavanje kroz psovke – nose frustracije
-Poremecaji polnog identiteta:
1.)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu,a pre puberteta
kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu.Transseksualizam se
karakterise “osecajem’ osobe da pripada drugom polu.Osoba zeli da ide na
operaciju i promeni pol.Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost
suprotnog pola.Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji,kastraciji
pravljenju vaginalne proteze...
2.)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u
oblacenju odece suprotnog pola.Transvestit ne zeli da promeni pol.

-Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i

nezadovoljstvo sopstvenim polom,kao i zeljom da se pripada suprotnom polu.
EMOCIJE

21
Emocije su specifican, subjektivan, nacin dozivljavanja okoline, ali i nas samih, pa samim tim
uvek imaju individualnu boju. Kada se odnose na “izvansubjektivnu stvarnost” – vise govore
o subjektu, a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost
odn. opustenost, blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba.Osecajanja izrazavaju
covekov odnos prema stvarima i pojavama.Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i
osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima.
Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju
subjektivan karakter, a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja. Odrazavaju nas stav i odnos
prema obektima. One su specijalna reakcija na informaciju – zato su vazne. “Covek misli
ponekad, a oseca uvek”, jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama, hteli
mi to ili ne. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju, ali osecaju – aleksitimicne osobe.
Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra. Elementi koji
uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja:
1. frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva)
2. opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza)
3. sopstvena ponasanja (ponos, stid, sram...)
-Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija:
1.)primarne emocije(radost,gnev,tuga,strah)
2.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol,odvratnost,nezadovoljstvo i zadovoljstvo)
3.)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh,ponos-
sram,krivica,kajanje,samosvest)
4.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav,ljubomora,zavist,mrznja,prezir)
5.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu(humor,estetska
osecanja,cudjenje,divljenje,usamljenost)
6.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja.
-Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna.Elementarna osecanja rezultat su culnog
zadovoljstva-nezadovoljstva,odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja
nazivaju se emocijama.
-U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih
organa(krvotok,varenje,disanje),zatim karakteristicni izrazajni pokreti
lica(mimika),tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika).

RAZVOJ EMOCIJA

-Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvoja-
ucenjem.Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem.a da se ostale sticu
ucenjem.
-Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge
godine.Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim
redosledom,iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu.Postojanje ovog istog redosleda
sugerise ucesce faktora sazrevanja.Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje
uzbudjenosti.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije.Na uzrastu izmedju 1-3
meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje
prijatnosti.Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije.Iz opsteg stanja neprijatnosti
izdvajaju se:osecanje gneva,gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci).Iz
opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se:ponos,ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24
meseca).Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne.Danas se smatra da je
izrazavanje primarnih emocija genetski programirano,ali iskustvo stilizuje i modifikuje
emocionalne izraze.

KLASIFIKACIJA OSECANJA

22
-Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti,koji se javlja kao reakcija na
odredjenu realnu ili imaginativnu realnost.
-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa.Opasnost je intrapsihicka,u nesvesnom delu
psihe.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.Anksiozna osoba
moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom.Anksioznost moze biti
neuroticna i psihoticna.Stah koji nije vezan za objekat nazivao
lebdeci(difuzni)strah.Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte
nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija,agorafobija...)
-Uzas-je strah maksimalnog intenziteta.
-Gnev,srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i
osujecenje nasih ciljeva.
-Raptus-intenzivni,impulsivni izliv emocija.U takvom stanju osoba odluta(fuge),a moze i da
pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo.
-Agitacija-stanje psihicke eksitacije,promenljivog intenziteta,praceno poremecenim
psihomotornim ponasanjem,emocionalnom hiperaktivnoscu,pometnjom,gubljenjem kontrole.
-Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja.
-Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost
-Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu).
-Sentiment-“emocionalni engram”
-Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega.o su osecanja lepog,postovanja...
-Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost,a ekstaza je emocija neizmerne srece,blazenstva i
bozanstva.
-Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost,culna neosetljivost,uzvisena radost i
tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva.

OTKRIVANJE EMOCIJA

-Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu,bledilo pri strahu,promena ritma

disanja,pulsa,krvnog pritiska,snizenje otpora koze na galvansku struju.
-Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi
odgovor.Postoje indiferentne i diferentne reci.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za
ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme.
-Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu,disanju i elektrofizioloskim
manifestacijama,kao i u radu znojnih zlezda.
-Projektivni testovi

TEORIJE NASTANKA EMOCIJA

1.)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se

receptor(“vidim medveda”),zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva
usta,drhtanje..),zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(“plasim se medveda”).
2.)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji,kada dodje do nadrazaja receptora
dolazi do slanja informacija u korteks i talamus.Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne
centre(talamus),i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji
impulse.
3.)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija.U kori velikog mozga
nastaje zauzimanje emocionalnog stava.U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako
su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu.

RASPOLOZENJA

23
 Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta
licnosti. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno. Npr.
hipomanicne osobe – to nije patologija – stalno su vesele; subdepresivne osobe; flegmaticne;
kolerici – impulsivni... To je sve deo temperamenta.Raspolozenja su manje intenzivna
emocionalna stanja,koja traju duze,ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja.Raspolozenja
zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema,endokrinog aparata,unutrasnjeg fizioloskog
sklada(odsustvo bolova i bolesti),spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih
mnogobrojnih razloga.Sinonim za raspolozenje je timija.Regulisanje raspolozenja vezano je
za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija.Pojacano
raspolozenje je hipertimija,a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija.Svi poremecaji
raspolozenja nazivaju se distimije.

AFEKTI

Afekat je kratkotrajno, vrlo intenzivno stanje osecanja, praceno & somatskim (telesnim)
manifestacijama. Npr. afekat straha – sirenje zenica, suva usta...
-Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu
postupaka.Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni
tok,nekriticnost,odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti.Afekat na svest deluje dvojako:ili
popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje
ili gubljenje svesti.
-Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva
mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste
raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda).Katatimno dejstvo ogleda se u
nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno
obojene(zaljubljeni).
Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije. Zdravi nacini odbrane –
obraditi razlog za strah. Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija
(fobije, prisile, depresija, anksiozne neuroze...).

Karakteristike afekta su:

1. projiciranje (projektovanje) afekta – premestanje sopstvenog stanja na druge
ljude
2. iridacija afekta – afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog
imena) koju prosirujemo na nekog drugog, ko joj je slican (sirenje afekta)
3. abreakcija afekta – praznjenje afekta,posle cega nastupa olaksanje
4. intelektualna (racionalna) obrada afekta
5. potiskivanje afekta

Zasto su vazni afekti?

Jer, afekti uticu na:
- misljenje – pojava precenjenih ili sumanutih ideja
- svest – suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata)
- paznja – rasejanost, zaboravljanje pod dejstvom afekta
- percepcija
- pamcenje – falsifikovana osecanja
- nagoni – afekat moze da blokira nagon
- volja – depresija (smanjenje volje)

Tipovi reakcija kod stresa mogu biti:

1. bezanje
2. borba
3. zamrzavanje

24
 POREMECAJI EMOCIJA

kvantitativni poremecaji emocija:

1. depresivno raspolozenje – povlacenje u sebe, potistenost, pad vitalnih dinamizama,
nesanica, gubitak apetita, opsednutost “crnim mislima”, usporenost misaonog toka,
beznadeznost i bespomocnost.
2. manicno raspolozenje – poviseno osnovno raspolozenje; hipotenacitet – hipervigilna
paznja; ubrzan misaoni tok i psihomotorika
euforija – ekstremna veselost,pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom
za govorenjem(logoreja)
3. apatija – pad raspolozenja; stanje utucenosti i ravnodusnosti. Podseca na depresiju,
ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju), vise se oseca praznina i
bezvoljnost.; shizofrenija, ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva,
rekovalescencija
4. emocionalna labilonost – stanje lako promenljivog raspolozenja. Lako se
oneraspolozi, jos lakse razvedri i razveseli.
emocionalna inkontinencija – do karikature pojacana labilnost
5. patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) – brzo i violentno (nasilno)
reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu; epilepsija, psihopatija
6. amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih
supstanci(kod kanabisa i hasisa,na primer)
7. produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i
dogadjaja.Srece se kod epilepticara i psihopata.
8. afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona.Emocionalno
otudjeni,sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije.
9. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i
mrznje na primer.

kvalitativni poremecaji emocija:

-Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na

stimuluse iz spoljasnjeg sveta.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti.
1. afektivna inverzija – obrt afektiviteta; shizofrenija. Izrazava se kao:
a. paratimija – osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje
neraspolozenjem i obratno)
b. paramimija – nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan
bolesnik se smesi i obrnuto)
2. defekt emocionalne rezonance
Najcesce su poremecaji kvantitiativni.
Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji, a kvalitativni
poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji.

VOLJA

Volja & svest su posebne f-je. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao
bica, jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti. Sve ostale f-je na odredjeni
nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod.
I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. To
ponasanje je vezano za bezuslovne, instinktivne radnje. Deo f-je volje zivotinje mogu da
manifestuju, ali svest nemaju. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite
definicije.

25
 Podela voljne aktivnosti:
1. voljna (trenutno se bavimo ovim)
2. nevoljna – usko vezana za instinkte, motive, nagone

Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi, odlozi, odbaci, potisne

neke svoje zelje, motive, pa i akcije. Zato je volja usko vezana za svest. Covek ne bi mogao
ovo da odlozi da nema svest. Volja & svest se uslovljavaju. Volja je osobina svesti, onog
svesnog ja. Tako je volja najmladja f-ja.
-Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju,smatrajuci da se volja svodi na
druge psihicke funkcije,najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija.
-Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije
anticipiranog(ocekivanog) cilja.
-Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili
odluka.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani,na nesto naterani ili se odigrava
jedna slepa,nuzna bioloska radnja bez ikakve volje.
-Mnogi osporavaju pojam slobodne volje.Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi
motivi.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva
ili nezeljenih motiva.
-Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se
voljnim radnjama.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama.Njima covek ostvaruje
ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije.O voljnoj radnji se govori kada postoji:
1.)dozivljaj potrebe
2.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti
3.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari
-Voljne radnje se razlikuju od refleksnih,kompulsivnih i automatskih aktivnosti.Kod
refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti,nema dozivljaja
potrebe ni cilja.Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivno-
kompulsivnih neuroticara,nema dozivljaja odluke.Automatizovane radnje kao sto su na
primer pisanje i hodanje,koje su bile nekada svesne radnje,ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe
ni izbora cilja,ni nacina izvrsenja aktivnosti.
-Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu.Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji
iz vise radnji-dolazak u fabriku,priprema masina i alata za rad,njihovog koriscenja za izradu
odredjenih predmeta,proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta.
-Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj
potrebe neposredno nadovezuje javljanje,prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba
zadovoljava.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola.Slozene su one voljne radnje
kod kojih se bira izmedju vise motiva,vise zamisljenih ciljeva,a cesto i nacina njihovog
ostvarivanja.
-Sastavni deo voljne radnje je odluka.Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja
odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije.
-Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje.Voljna radnja
je svesna radnja.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli,o mogucnosti i nacinu
ostvarivanja cilja,prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje.U
svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne
radnje.Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke,kao i u fazi organizovanja
odluke.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o
konfliktnim situacijama.Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata:
1.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva
privlacna cilja.
2.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve
neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad “beze
iz situacije” na primer “beze u bolest”,koja ce ih uciniti
nesposobnim,neodgovornim,neuracunljivim.(na primer-ratne neuroze)

26
3.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja-kada prema jednom istom
objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna,ambivalentna
osecanja).Ovo moze da bude najtezi tip konflikta.Na primer-ambivalentni stav decaka prema
ocu koga i voli i mrzi.

-Za izvodjenje svih, i jednostavnih pokreta i slozenih akcija, potrebno je svesno angazujemo i
usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj. da izvrsimo voljni akt.

Definicija volje:
- volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) – to je najmladja f-ja
- volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest
koci odbacuje nase neprihvacene zelje
- volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja. Ona je eneretska
kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u
realizaciju snazne zelje.

Kako nastaje volja?

U svesti se javi zelja (instinktivna, motivisana), potreba da se nesto odredjeno uradi.
Da li smo uvek svesni zelje, potrebe?
Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne!
Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno.

Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih). Ona moze da je usaglasena sa
motivima koje mi imamo.

Konflikt motiva moze biti:

1. van nas – socijalno uslovljen
To stvara napetost, jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja).
2. unutar nas –
Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. Postoji
borba da svladamo konflikt nasih motiva. Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija –
snazno nad ja). Super ego dolazi u jake konflikte ???.

Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje.

POREMECAJI VOLJE

Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr. bezvoljnost u adolescenciji –

“mrzovoljni smo”). To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi. Puno gresimo ako mislimo da
neko drugi to treba da uradi za nas. Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte.
Potrebno je mobilisati energiju – Znaci motiv (snaga motiva, odnosno nase zelje) da izadjemo
iz ove situacije.

Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti:

1. gubitak
a. kod ocuvane svesti
- nemanje motiva, zelja, instinkata nesto koci;
- snazan afekat (npr. zaljubimo se) – sve mozemo – afekat moze biti i podsticaj
b. kod poremecene svesti
Iz bilo kojih razloga, poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja.

-U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje,impulsivni fenomeni i katatoni

poremecaji.

SLABOST VOLJE

27
1.)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama.Moze nastati u fizioloskim i patoloskim
uslovima.
a.)fizioloski uslovi-nesanica,umor
b.)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije
-Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije,nesposobnosti
izbora,nedoslednosti ciljeva,gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija),kao i zbog
potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta.
2.)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne
intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti.Sugestibilne osobe
su:deca,emocionalno nezrele licnosti,oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele
osobe.
3.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.To su po pravilu
bezvoljne licnosti,psihopate,neuroticari,depresivni pacijenti i neki somatski
bolesnici.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli,ideje ili
zelje na akciju.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija.
4.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene,pri cemu je sprecena realizacija
koordinisanih aktivnosti.To je tzv produzeno nedelanje.
5.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih,suprotnih motiva,a moze biti
pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom.

IMPULSIVNI FENOMENI

-Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti,neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van

procesa misljenja.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.Istovremeno sa
pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji.Osoba se nalazi u tzv
zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost,od napetosti se brani praznjenjem i
dozivljavanjem olaksanja,ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu
podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin.Postoje mnogi primeri impulsivnih
fenomena,jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja.
-Impulsivnost se moze usmeravati ka:
1.)objektima-seksualni,ubilacki,samoubilacki,kriminalni,destruktivni,autodestruktivni
2.)bezanju-dromomanija
3.)kradji-kleptomanija
4.)izazivanju pozara-piromanija
5.)toksikomanijama
-Impulsivne radnje i postupci opisani su kod:epilepticara,psihotocnih,umno zaostalih
osoba,psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga.

KATATONI POREMECAJI

-Ovi poremecaji su brojni,napadni i po svojoj fenomenologiji,nametnuti licnosti,ne podlezu

misaonoj cenzuri,ali je svest pored toga najcesce bistra.
1.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog
polozaja(katalepsis-ukocenost).Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost,pa im mozemo
modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze
u vazduhu(fenomen psihickog jastuka).
2.)Katatonija-pacijent je skamenjen,nedostupan,poput kipa,kao
mrtav.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor),pasivnost,vostana fleksibilnost,plasticno
modelovanje,sugestibilnost.Moze se javiti mimetizam,gde se bez predhodnog naredjenja
oponasaju tudji govor,mimika,pokreti.Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom
ili napadom besa,eksplozivnom turbulencijom,impulsivnim nasiljem,kricima,ponekad i
trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva.

28
-Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.Moguca je
snazna psihicka aktivnost-halucinacije,ideje,uticaj,samooptuzivanje.
-Ovi fenomeni se ispoljavaju kod-sizofrenije,infekcija i intoksacija CNS,patoloskog
pijanstva,koriscenja hasisa,LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS.
3.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci(eholalija),tudjih
pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija).U slucajevima kada obolele osobe
ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv-ehopatija.Kod osoba kod kojih se javljaju ovi
fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja.
4.)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u
aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga).
-Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu,a aktivni-agresivnom opozicijom.Zapazaju se jos
i krutost drzanja,mutizam,odbijanje hrane,zadrzavanje akta uriniranja i defekacije.
5.)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po
koju rec).Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora,moze biti izazvan
imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori,ili je jedan od
simptoma depresije.Centri za govor i govorni organi nisu osteceni.
6.)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike,gesta i stava.Takvi bolesnici zauzimaju isti
polozaj ili ponavljaju iste pokrete.Postoji stereotipija drzanja,mesta(uvek zauzima isto
mesto),govora(uvek govori isto),muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu
melodiju).
7.)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju
bizarna.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju.Odlikuje se
verbalnom teatralnoscu,izvestacenoscu,neprirodnom gordoscu,nadmenoscu,fasadnom
maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza.
8.)Stupor(neosetljivost,tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih,afektivnih i timickih
manifestacija,pracen bezvoljnoscu(abulija).Nastupa maksimalna motorna inhibicija
pokreta.Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi,ali opaza sve sto se oko njega
desava.Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje
bolesnika,jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom
uzbudjenoscu.Postoji vise vrsti stupora:epilepticni,sizofreni,depresivni,manicni i
histericni.Moze se javiti i kod intoksacija,infekcija i drugih lezija CNS.
9.)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika,koji su stalno u
pokretu,pokrecu pojedine delove tela,trce,beze,pevaju,svadjaju se ili grde.Javlja se kod
bolesnika u delirijumu,agitiranoj depresiji,sizofreniji...

SVEST

Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota.

-Prema Jasperu,svest ukljucuje tri momenta:
1. realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja)
2. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje
opaza,predstavlja,zamislja)
3. svest o samom sebi(samosvest)
-Tokom svog bioloskog,istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom
svescu,koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota.Materijalni svet koji nas okruzuje
deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak).Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao
fotokopija u nasoj sveti,vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav.Svest omogucava da se
psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti.
-Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS,cime je omogucena integrativna
aktivnost mozga.Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije
funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest.

29
-Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka. Preduslov za svest: covek je u
budnom stanju. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja. Treba razgraniciti pojam svesti
od svesnosti.
-Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja
psihe,konstatuje odvijanje psihickih funkcija,obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i
integriteta,manipulise energijom nagona i emocija,donosi sudove o sopstvenom ponasanju...
-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i
drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija),u prostoru i
vremenu(spacio-temporalna orijentacija).
-Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe.S.Freud se prvi bavio
sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe. On je do objasnjenja za psihopatologiju
dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa,koji su i ako van
svesti,bitno uticu na psihicki zivot. Mi funkcionisemo na 2 nivoa.Psihicke smetnje su
posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe,kao i
nezadovoljnih nagona.. Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske).
Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova. “Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog”.
Omaske, snovi,... mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog. Ova
teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke.Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni
deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata.
Nesvesno je “ledeni breg”, veliki deo koji je ispod povrsine, a svesno je samo mali deo koji se
vidi.
Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama.Otkrili su da
oni imaju konflikte u nesvesnom. Mislio je da hipnozom moze da resi problem.Ubrzo Frojd
shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati,simptomi se nekada vracaju ili
se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u
psihickom zivotu). Zato je pokusao sa snovima. Analizirao je snove (cak i sopstvene).
Metoda slobodnih asocijacija – klijent cuje sebe i kroz analizu snova, omaski... covek saznaje
svoje nesvesno.Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: – id, ego & super-ego.
1.)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se
mogu lako prizvati u svest),i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti
potisnuti iz svesti.Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba,super
ega(savesti) i realnosti.
2.)Id(ono)-nesvesni deo psihe,predstavnik nagonskog zivota.U Id-u se nalaze pored
nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja.Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz
njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego).Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Id-
u nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat.Taj deo licnosti je
nepristupacan,a ono malo sto se o njemu moze saznati,saznaje se pomocu analize
snova,omaski i neurotskih simptoma.U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona.U tom
delu psihe,nema reda niti logike,vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju
nagonskih potreba.Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti.Ono(id) je cuvstveno a
Ja razumsko.U idu se odvijaju “primarni procesi” koji ne postuju
razlike,protivurecnosti,vremenske,prostorne i uzrocne odnose,dok Ja raspolaze
“sekundarnim procesima” koji su analiticni,postuju nacela protivurecnosti,kategorije
vremena,prostora i uzrocnosti.

30
 D IN A M IC K I M O D E L L IC N O S T I

S U P E R -E G O = N A D -JA

ID E A L -JA E G O -ID E A L

R EA LN O ST E G O = JA

ID

3.)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih

zabrana,naloga,zapovesti,vrednosti,pogleda na lepo,posteno,neposteno,ruzno.Posto je rec o
pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja),detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih
vrednosti.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije:
1.)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti,nasa svest preti
kaznom,narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom.
2.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja).
3.)savest-moralana savest,moralni sudija(internalizovana vaspitanjem,usvojen sistem
vrednosti i normi,kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota).
Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a).

I ako je nad-ja kruto, strogo, ako pritisne ja moze doci do depresije. Iz socijalnog polja
takodje dolazi pritisak na ja. To su zahtevi sredine od pojedinca. Zahtevi ida su cesto
neprihvatljivi i za ja, a kamoli za nad-ja i sredinu, a mi moramo da ih realizujemo. Mehanizmi
koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane. Oni imaju veliku ulogu u patologiji, ali i u
razumevanju i tumacenju nasih postupaka.

MEHANIZMI ODBRANE

-Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene

anksioznosti iskrivljuju,falsifikuju ili poricu stvarnost.Deluju u nesvesnom delu psihe.To su
postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od
sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja.Mehanizmi odbrane stite samopostovanje
licnosti,razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti.Zadatak

31
mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od
prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti
integitet licnosti.
-Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su “manevri” koje “ja” koristi protiv nagonskih
pulzija,”antiinstikata” koji postoje u super egu,kao i protiv neprijatnih percepcija i
afekata.
-Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i
neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi
sprecile erupciju potisnutih pulzija).
-U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe:
1.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija,projekcija,distorzija realnosti.
2.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza)
projekcija,sizoidno mastanje,introjekcija,skretanje na sebe,hipohondrijska
preokupiranost,agiranje,regresija,somatizacija,blokiranje.
3.)neurotske odbrane
intelektualizacija,izolacija,poricanje,racionalizacija,potiskivanje,premestanje,reaktivna
formacija,seksualizacija,eksternalizacija,disocijacija.
4.)zrele odbrane-sublimacija,altruizam,svesna kontrola,anticipacija,humor,asketizam.

-Najcesci mehanizmi odbrane:

1.)Introjekcija je “simbolicko uvlacenje u sebe”,unosenje objekta,razaranje objekta,koji

prestaje da postoji.Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost,introjetovani
objekat ostaje strano telo za nase ja.Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja
izgubljenog objekta.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila.
2.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet
divljenja i ljubavi.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj
kulturi.Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem,poistovecenjem sa nekom
drugom osobom ili grupom.Uspeh svog razreda,skole,fudbalskog kluba,nacije oseca se kao
svoj,te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.Cesto se neuspesni
roditelji identifikuju sa svojom decom,te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da
nadoknade njihovih uspehom.Postije sledece vrste identifikacije:
a.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog
neprijateljstva
b.)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak
c.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca
ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte,postaje mu slicniji,pa otuda ima vise sansi da
mu se dopadne.Srece se i kod logorskih zatvorenika.
3.)Projekcija- je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi
pripisuju drugima.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o
drugima,jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda.Primer:za zlog i nepoverljivog
coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni,zli i proracunati.
4.)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost.Ovaj
mehanizam koriste paranoidne osobe.Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne
vide u sebi.
5.)Negacija-je poricanje,neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja.Sustina ovog mehanizma je u
psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.Odbrana se sastoji u previdjanju,nezapazanju
opasnosti,u negiranju ili odbacivanju opasnosti,nepriznavanju ozbiljnosti situacije.Prema
Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice.Negacija je primitivna
odbrana.Primeri:dete negira bol zuba,dnevnim mastanjem,sanjarenjem postize se
relaksacija,amajlijom se negira strah,dete ne moze da poverue u smrt roditelja,pusac ne uzima
u obzir cinjenice o stetnosti pusenja...
6.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane.Rascepom dobri i losi objekti drze se
razdvojeno.Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.

32
7.)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i
smestaju,potiskuju u nesvesni deo psihe),impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti
konflikte,anksioznost,iskusenja,samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.Na taj
nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje.Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato
sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati.Potiskuju se sadrzaji pre
nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u
svesti(sekundarno potiskivanje).Nereseni konflikt koji je potisnut,pretvoren je u nevidljivog
neprijatelja nabijenog negativnom energijom.
8.)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti,covek pokusava da pronadje
druge,prihvatljivije,opravdanije razloge svog ponasanja.Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec
stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i
obmanom.Osoba se brani od kritike nad-ja.Postoje dve vrste racionalizacije:
a.)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa
omalovazavanjem
b.)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava.
9.)Sublimacija je najzreliji mehanizam.Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i
neprihvatljivih nagona u prefinjene,socijalno prihvatljive i cenjene motive.Sirova seksualna
zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje
podstice umetnike na stvaranje.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski
takmicarski duh,u motivaciju da se postane hirurg itd..Sublimira se najcesce inverzni i
perverzni libido.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.Frojd je smatrao da kultura nastaje
kao proizvod sublimacije erotskih impulsa.
10.) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim.Primeri:zena koja ne moze
da ima dete,postaje odlican pedagog,usvaja,neguje i voli decu.Izvesni autori ravijaju tezu da
osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).Natkompenzacija je
upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana.
11.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj “ostvaruje”.
12.)Intelektualizacija-odbrana od straha.Sve se premesta u sferu misljenja.Intelektualizacija
je vid otpora u psihoterapiji.
13.)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog
razvoja.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog
razvoja.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili
normalni.Regresija je normalna u snovima,igri,relaksaciji,tokom seksualnih odnosa.Po Frojdu
neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost,a psihoza je najdublja regresija
koja dopire do narcistickog stadijuma.
14.)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim
tendencijama.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno,stidljivost kao
zamena za egzibicionizam,prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih
homoseksualnih tendencija...
15.)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti
zlo.Osoba pribegava ritualima,molitvama,brojanjima i talismanima...
16.)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija,bezanje od nezadovoljstva.Suzavanjem
aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi
na ulicu).
17.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost
prazni na drugom mestu(vice na stadionu).Fobicar strah od agresije,seksualnog
uzbudjenja,unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti,koji je socijalno
prihvatljiv ili razumljiv.
18.)Izolacija-kidanje,gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja,patogene traume i pratece
emocije.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota...
19.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom.Na primer:oduzetost kod histericara.
20.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju,strah ili osecaj
krivice.Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta.Afekat se moze
projetovati,introjektovati,izolovati ili potisnuti.

33
 POREMECAJI SVESTI

-Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju

kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja.To su:
1.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta.To je bolesni utisak osobe da
se menja,ne lici na sebe,ogleda se ,raspituje se kod drugih,postaje sebi strana.Dozivljaj
izmenjenosti je parcijalan ili globalan.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje
stranosti,unutrasnje praznine,sumnje u sopstveni identitet,strah od gubljenja osnova i cilja
postojanja,zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela,negiranje
postojanja nekih organa,poremecaj percepcije o proticanju vremena.Depersonalizacija je
pracena izrazitom anksioznoscu.Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja
spavanja.Karakteristicna je kao simptom sizofrenije,depresivno-hipohondrijskog stanja i
psihodelicnih stanja(LSD,kanabis...).
2.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene
dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih
sizofrenih bolesnika).
3.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a
karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja,koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava
istovremeno.
4.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga
osoba,zivotinja ili ptica.U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost,ponasa se
adekvatno toj osobi.
5.)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju.Najcesce je kreacija
magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije.
6.)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije.Obolela osoba dozivljava svet oko
sebe nestvarnim,neobicnim,stranim.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i
verovatno bolesni.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih.
7.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom.Najcesce je
praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost.Obolela(sizofrena) osoba zivi u
svom svetu.U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega,kao i do nesposobnosti ega
da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe,sto se najcesce pojavljuje kod tzv
“kosmickog ludila”.

kvantitativni poremecaji svesti

1. somnolencija –patoloska pospanost.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog

psihomotiliteta,shvatanja i rasudjivanja.Budi se radi svojih fizioloskih potreba. Ponasa se
pospano, apaticno, inertno. Percipira samo jace senzorne drazi. Tesko vezuje paznju za
neki objekat. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan. Etiologija: trovanje ugljen
monoksidom, intrakranijalnei tumori, obimna krvarenja, velike doze sedativa i
neuroleptika, dugotrajna nesanica, dug i naporan fizicki posao.
2. sopor – je tezi oblik pomucenja svesti,iz kojeg je pacijenta moguce probuditi
jakim,bolnim drazima. Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija. Vremenska i
prostorna dezorijentacija. Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili
fragmentarno secanje za period sopora.
3. koma – najtezi oblik; To je prestanak budnog stanja. Nereagovanje na nocioceptivne
drazi.Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija).Ugaseni su
miotaticki i reflex zenica na osvetljenje. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti. Etiologija:
traume, intoksikacije, vaskularni indenti, metabolicki poremecaji,
obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja.
kvalitativni poremecaji svesti

1. konfuzno-oneiroidno stanje – ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom.

Izazivaci: najcesce organski uslovljeno, mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju,
toksikoinfektivna ostecenja CNS-a, kao predstadijum u razvoju delirijuma. Nesigurna

34
 orjentacija. Smetenost, zbunjenost, teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta),
nesigurnost, neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje
odnosa), naglasena sugestibilnost, labilan afekat, ostecena kriticka moc.Javljaju se
raznovrsne vrste halucinacija,cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera,nalik
su na snove.Osoba funkcionise kao da je u snu,nepotpuno je i nesigurno
orijentisana,uplasena,ne prepoznaje okolinu.
2. delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) –
osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog
organskog poremecaja). Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i
alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost, culne obmane (iluzije i halucinacije – po
pravilu neprijatnog sadrzaja), strah, psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste
intoksikacije, a delom povezana sa culnim obmanama – brani se, bezi od nemani napada
ljudi i zivotinja). Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. Potpuna amnezija za period
delirijuma.
Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi, drugima, vremenu & prostoru.
Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga, intoksikacija ili infekcija (alkohol,
upotreba supstanci), arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi).
- delirijum alkoholnog tipa
Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma, pa se tako delirijum javlja u
toksikomanskoj fazi, ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. Javlja se
psihomotorni nemir, a takodje i opticke halucinacije – halucinacije malih zivotinja
(konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu. Halucinacije se javljaju se uvece pa
zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe, a takodje mogu da napadnu jer hoce da se
odbrane. U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im
prvu rec i oni tako kao citaju). Delirijum traje 3-5 dana. Moze postojati visoka
temperatura i znojenje, a moze doci i do serije epilepticnih napada. Delirijum se
zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati, i tada ih ne treba buditi. Oni se bude
se izbistreni, cili, orni, “normalni”... Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za
vreme delirijuma. U delirijumu moze da stane srce.
- delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci
Prolongirani su – duze traju. Cesto se javljaju na LSD-u. U danasnje vreme se cesto
javlja politoksikomanija, zbog uzimanja svega & svacega, pa se ne zna sta je pravi
uzrok delirijuma.
3. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti,kod
kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja.Pojedinac je
u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje,sklapa poznastva...Kako je za razliku od
delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija,pacijent ponasanjem nije upadljiv za
okolinu.Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on
ne moze da mislju gleda i vidi sebe,zna sta radi i zasto radi.U sumracnom stanju svest je
maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti.Sumracno stanje
obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava.Prema nastanku najcesce je epilepticke
prirode,znatno redje histericke.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju
orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo
delirijumu.
4. somnambulizam ili mesecarstvo – javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno
ponasanje.Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog
aparata.Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana.Javlja se kod dece,epilepticara i
neuroticnih osoba.
5. fuga – javlja se kao simptom epilepsije,sumracnih i disocijativnih stanja.To su stanja
suzene svesti u kojima bolesnik luta.Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa
unutrasnjim sadrzajima.Kad se svest razbistri,pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u
neki kraj grada ili neko drugo mesto.Postoji amnezija za period fuge.Mogu nastati
oneiricni i halucinatorni simptomi.Kod histerije to su “hodajuce
bajke”,pustolovine,mitomanije.U slucaju emocionalnog soka,alkoholnih i reaktivnih

35
 psihoza pacijenti odlutaju daleko.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti
samoubistvom.
6. hipnoticko stanje – stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer)
koristeci se posebnim metodama hipnoze. Moze da bude razlicite dubine, lici na san, ali
se po mnogome razlikuje od sna – intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u
hipnozi, ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom.U stanju hipnoze hipnotisana osoba
moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje,komunicirati sa
hipnotizerom,mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije...Hipnoza se koristi u
lecenju psihogenog mucanja,impotencije i slicnih neurotskih smetnji.
7. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute,nejasne
svesti.Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa
arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga.
8. Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze
opazenog,inkoherentnost,nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija.Pacijent se
najcesce cudi i zapitkuje sta se desava,shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja,ne
uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja.U amentnom sindromu narusene su integrativne
sposobnosti obrade informacija,uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina.

STRAH I ANKSIOZNOST
REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru)

1. SVESNA
- eliminacija anksioznosti racionalizacijom
2. NESVESNA (strah od suocavanja)

a. ODBRAMBENI MEHANIZMI
- fobije
- opsesivno-kompulzivne neuroze
b. KONVERZIVNI MEHANIZMI
- akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus,stupor
- hronicna reagovanja:
- bez organskih promena- neuroze organa
- sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji
-Strah je nasledjena arhaicna reakcija,pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i
eksitacije,signal je uzbune i bekstvo od opasnosti.Strah je prvobitna zastita od
opasnosti-“bioloska alarmna reakcija”.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju
licnosti i resavanju ljudske egzistencije.
-U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha:
1.)strah od super-ega-strah od osecaja krivice,ako je individua prekoracila eticke norme
ponasanja koje je usvojila.
2.)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja
3.)separacioni strah-strah od napustanja,kao posledica nekog prestupa
4.)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona,odnosno integriteta ja,usled potrebe
zadovoljenja nagona.
-Anksioznost se najcesce definise kao teskoba,zebnja,strepnja a oznacava intenzivni strah
pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.Pracena je mnogobrojnim telesnim i
vegetativnim reakcijama.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava
licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih
traumatskih situacija.
-Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva
realne(spoljne)opasnosti.
-Anksioznost moze biti:

36
1.)normalna-signalna,zastitna emocionalna reakcija,javlja se povremeno,traje kratko,slabijeg
je intenziteta,a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.
2.)patoloska-intenzivna,stereotipna,slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje
konflikata i frustracija.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize
anksioznosti i napadi panike.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna.
-Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i
hronicno(osoba zivi sa strahom).
-Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha.Taj
strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog
rada,jezom,drhtanjem,znojenjem,crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera.On je
smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom
opasnoscu.Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i
nedopustivih ideja.
-Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece,zla,pretece opasnosti koja buducnost cini
neizvesnom i bezperspektivnom,Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti
buducnost.U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja
krvotoka,disanja,varenja...Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane.
-Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina:
1.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.Coveka bez
ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti.Nekada se ovo stanje
opisuje i kao plasljivo iscekivanje.Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne
objekte.
2.)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki
spoljasnji objekat,te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta.Prema
bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem.
3.)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu,potisnuti nesvesni sadrzaji mogu
iznenada,bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest.U tim situacijama covek pocinje da
dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti.Takav napad se naziva panicni napad.U tim
slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje
srca,vrtoglavice,nedostatak vazduha,stezanje u grudima,nestabilnost na nogama...).Ovakvo
osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobije-
agorafobija,klaustofobije...
4.)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu
onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo,vrlo su intenzivni i traju
relativno kratko.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.To su smetnje u radu
srca i krvnih sudova,neprijatan osecaj u grudnom kosu,osecaj hladnoce ili toplote,crvenilo ili
bledilo u licu,misicne tenzije,osecaj malaksalosti,nestabilnosti na nogama,ostajanje bez
daha...
-Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza.Oni potisnuti
sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti,pa se oni
potiskuju.To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili
predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje.
-Vrste neurotske anksioznosti:
1.)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem “da ce se nesto dogoditi”
2.)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi,javnih nastupa,crvenjenja,od osoba
suprotnog pola,gubitka kontrole sopstvenog ponasanja...
3.)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje
4.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze,strah od
izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala.
5.)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete,ziva bica ili situacije iz svakodnevnog
zivota.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja.
6.)somatizovana anksioznost- tahikardija,muka,povracanje,grcevi,gusenja,misicni tremor ili
tikovi,bolovi,vrtoglavice...
-Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna.Slabe sintetske funkcije ja,ja trpi
konacni poraz,a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha.Sizofrena anksioznost

37
jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma
psihoze(paranoidnost na primer).
-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih).U
slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i “moralna anksioznost” a pracena je
osecanjem krivice i samooptuzivanjem.
Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti.
Funkcionalna oboljenja, nemaju vidljive znake organskog oboljenja. Svi ti psihogeno
uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem. Ovi
poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina,
kortizola i pojavljuju se simptomi. Anksioznost sve ovo motivise. Adrenalin izaziva lupanje
srca, a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti. U odnosu
na licnost, neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog
usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih, kognitivnih...) koje licnost ima u
ostvarivanju neke svoje aspiracije. Dublje traganje za razlogom (zasto?) – vracanje do 2. ili 3.
god., kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe. Sustina
psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte.
Frustracije do 2-5 god. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama
odbrane.
Neuroze se “nenasledjuju”, ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas
vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane). To je vazno za etiologiju, uvek
moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva.
Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji, a inace 50%
psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj. nepsihoticna psihopatologija, dok su drugih 50%
zavisnosti, psihoze.

STRES

U ovom kontextu se govori o stresu, traumi, krizi, U sustini to nisu sinonimi. Stres moze
da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa).
Stres je poljubac smrti ili zacin zivota, izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod
kotrolom.

Hans Seli – kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji
generalni adaptivni odgovor organizma na neki “udar”, koji moze biti spoljasnji ili
unutrasnji.Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina
postavlja organizmu.
Stres je reakcija organizma i to adaptivna, na dejstvo stresora. Ta adaptivna reakcija ima
faze. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize), vremenski je
ogranicena.
-Najpre treba praviti razliku izmedju:
1.)stresne situacije-stresora
2.)reakcije na stresnu situaciji-stres
-Stresne situacije mogu biti:
1.)fizicke,organske prirode-fizicka povreda koze,prelom kosti,hemijska dejstva na
organizam(intoksacije),napad bakterija ili virusa,operacije,anestezija,ekstremna hladnoca ili
toplota...
2.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija,emocionalna napregnutost,preterani
rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom,predispitna
atmosfera,sukobi na radnom mestu,gubitak posla,promene mesta boravka,buka i
galama,bolest ili smrt bliske osobe,razvod braka...

38
-Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje.Na primer:seksualni cin,zagrljaj
i strastveni poljubac,velika radost,dobitak na lutriji...Mada neki autori smatraju da se od
prijatnih dozivljaja retko ko razboli.Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna
stresna situacija i reakcija negativnog karaktera.
-Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican.

Sta se desava u stresu?

Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer
on (stresor) je taj koji remeti homeostazu. Stresor mogu biti razne stvari npr. velika kolicina
hrane, buke, naglo budjenje... Taj biloloski supstrat, zivo bice, i bioloski i psiholoski uvek zeli
da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva). Vazno je da razumemo da
organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci. Bioloski alarm aktivira
hipotalamus, izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde. Moze
da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam
reagovati.
Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor.
Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku. Ipak, on
deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu
da se razvijaju, sto moze dovesti do teskih bolesti. Rusi se imunoloski sistem.

Stresori mogu da budu:

1. spoljasnji:
- toksicki
- infektivni
- fizicki (buka, povreda)
2. unutrasnji
- nase reakcije (mi sami sebi) – na primer jake emocije,intrapsihicki
konflikti...

Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju...........?

Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina.
Osobe koje ne mogu da savladaju tugu, depresivne osobe lakse obole od malignih
oboljenja. U anksioznosti deluje adrenalin.

Ko je podlozan stresu?
Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti, pa su tako podelili licnosti u 3
kategorije:
1. tip A
Predisponirane licnosti: ambiciozne, kompetitivne(takmicarske), nestrpljive,
preduzimljive, napete, cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom, stalno ih
nesto pokrece.
cesce se izlucuje adrenalin. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno.
2. tip C
Osobe suprotne tipu A. Prigusuju osecanja, posebno neprijateljstva i
nezadovoljstva.
Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi
za mnoge bolesti: maligne, autoimune, alergijske.
3. tip B
Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno, deluju lezerno i mogu
da se pouste.
Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti.

Upitnici
Ne postoji “anti-stresna” pilula!
Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza:

39
 1. faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do
poremecaja ravnoteze
2. faza prilagodjavanja – organizam pokusava da se vrati u homeostazu
povecanim naporom
3. faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane,dolazi do iscrpljivanja rezervi
organizma-tada dolazi do sloma,bolesti ili nekada i do smrti.

Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom:

1. sta se to desava? – cesto je situacija benigna
2. kakav to znacaj ima za mene? – treba proceniti da li je to gubitak, povreda,
pretnja ili izazov
Pacijent je stalno “na ivici” i svaka promena se vidi kao negativna.

Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. Pitanje je da li je to ugrozavajuce

ili ne, da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju. “Kida se veza
izmedju emocija i misli”. Preplavi nas stanje bespomocnosti – to je neka faza
prilagodjavanja jer posmatramo situaciju. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do
psiholoskog dizbalansa.
1. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti?
2. Kako mogu?
3. Da li postoje alternativna resenja? – Ne postoji jedinstven obrazac! Alternativne
varijante nisu utesna resenja – to je apsolutno netacno. Moguca trazenja
alternativnih resenja – sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom,
da li smo u stanju da interpretiramo situaciju, odgovorimo na zahteve spoljasnje
sredine, komuniciramo sa sredinom, da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i
kontrolu emocija, da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. Imamo
regije gde imamo mogucnost kompetencije. Motorne manifestacije mogu biti
borba, begstvo ili zamrzavanje. Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region
moci? Ako smo to u stanju, uspecemo da preovladamo stres.

Mehanizam prevladavanja – prevladavanje usmereno na:

1. procenu situacije
Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo. Kognitivno
redefinisanje, uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da
smo jedini).
Kognitivno izbegavanje (poricanje) – necemo da se suocimo sa situacijom,
hocemo to da minimiziramo, poreknemo ili negiramo, sto su mehanizmi
odbrane.
2. problem
Trazimo odredjenu informaciju, trazimo iskustva drugih, pa mozemo da se
usmerimo na problem. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja.
Strategija – trazenje alternativnog resenja.
“3 majmuna sa (jedan ne vidi, drugi ne cuje, a treci ne govori) – i jedan od tih da
upotrebim – put do alternativnog resenja, a u f-ji samopostovanja.
Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli
da pomognemo sebi.
3. emocije
Bes, ponos, izdrzljivost, hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto
(reagovanje crni humorom), reakcije gde neko bezi tako sto jede, pije, gleda tv –
radimo nesto a ne znamo zasto to radimo. Rezignirano prihvatanje svake situacije
(fatalisticko prihvatanje).

Visenacinski model suocavanja sa stresom – BASIC PH napravio je Viktor Franko

psihoanaliticar, Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti, mislio je

40
da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga
je drzala ostao ziv. Posle izlaska iz logora napisao je knjigu “U traganju za smislom”.
B – believe (verovanje)
A – affect (emocije) – vestina slusanja, expresija
S – social – uloga drugih, grupe, organizacije (Adler)
I – intuition (intuicija) – humor, imaginacija (Jung, de Bono)
C – cognition (realnost) – kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis)
PH – physical (telesno) – trcanja, tusiranje (Pavlov, Votson)

Razlike izmedji stresa & traume:

1. duzina trajanja – kod traume stresna situacija traje duze
2. ucesce kognicije – trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja, govori o
kognitivno-emocionalnom konceptu

Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz, Stress-response

Syndromes)

Mi se secamo preko cula. To mogu biti podsetnici za traumu. Nekada mozemo da preskocimo
neki dogadjaj ili da uvek idemo redom. To zavisi od ......................?? Moramo da prihvatimo
da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo. Posle ovoga se cesto pitamo jesmo
li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna.
Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo – fizioloske f-je i kod odraslih –
problem sa ishranom, spavanjem.
Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi, pa da se ponovo vratimo na negiranje.
Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju. To zavisi od spoljasnjih (neko
s kim razgovaramo...) ali i od self-koncepta. “Totalan krah” – sve ili nista. Iz burne reakcije,
umesto poricanja, mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja. Iz poricanja u potpuno
izbegavanje (velika kolicina sedativa). Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno.
Iz prorade u psiho-somatske reakcije.
Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli – “nisu vise ono sto su bili”.
Posao ili partnerski odnos (porodica)

Nesvesno nema predstavu o vremenu, samo tera ??princip. Prorada mora da se prodje.

41
 N O R M A L N E I PA T O L O S K E FA Z E P O S T T R A U M A T S K O G O D G O V O R A

n o rm a ln i o d g o v o r: p a to lo s k i o d g o v o r:

D O G A D JA J

B U R N A R E A K C IJA PO RA ZEN O ST
(z a v is i o d tip a lic n o s ti (p o tp u n a p o ra z e n o st n e p o s re d n o m
- s tra h , tu g a , b e s ) e m o c io n a ln o m re a k c ijo m )

P O R IC A N JE PA N IK A IL I IS C R P L JE N O S T
(o d b ija n je s u o c a v a n ja sa (k a o r e z u lta t e s k a la c ije
s e c a n je m n a d o g a d ja j) e m o c io n a ln e re a k c ije )

N A M E TA N JE E X T R E M N O IZ B E G A V A N JE
( n e z e lja n e m is li (p rib e g a v a n je m e ra m a k a o s to s u
o d o g a d ja ju ) le k o v i d a b i s e iz b e g a o b o l)

PR O R A D A S TA N JE P R E P L A V L JE N O S T I
(s u o c a v a n je s a ( u z n e m ir a v a ju c e m is li, s lik e i
re a ln o s c u d o g a d ja ja ) d o g a d ja ji k o ji p e rz is tira ju )

Z AV R S A V A N JE SO M ATSK I O D G O V O R I
( n a s ta v lja n je z iv o ta ) (ra z v ija ju s e te le s n e sm e tn je
u k o lik o n e m a r a z r e s e n ja )

K A R A K TER N E PRO M EN E
(d u g o tra jn e p ro m e n e s p o s o b n o s ti
z a lju b a v i r a d )

PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA

-Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim

stresorima.Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena
emocionalnost,koja izaziva organsko oboljenje.U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u
nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine
zlezde.Stanje emocionalne napetosti,prolongirana i hronicna anksioznost,intrapsihicki
konflikti,tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti,naglasena
ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje
organa ili pojedinih tkiva.
-Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije,u
kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu.
-Intenzivne emocije,kao i potiskivanje i kumulacija besa,agresivnosti i slicno moze dovesti do
telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja.

42
-Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(“bez reci za
osecanja”)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja.
-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija
vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise
vegetativni nervni sistem(srcana neuroza,neuroze zeludca,nervozna dijarea...)Opisuju se dva
tipa simpotma:
1.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije,znojenje,tremor...
2.)subjektivni i nespecificni znaci-bolne senzacije prolaznog karaktera,zarenje,osecaj tezine
i nadutosti.
-Etiologija-potiskivanje motiva,neurotski razvoj licnosti,neurotski strahovi i emocionalni
poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti,realni i imaginatorni
gubitak voljene osobe...
Psihosomatika se moze podeliti na:
1. psihosomatske reakcije
Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj,
nema promene na organu (supstratu). Kod lupanja srca kad misic nije povredjen,
znojenje dlanova, crvenilo na licu – to su samo reakcije. To moze da traje dugo.
2. psihosomatske bolesti
Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa.
Zasto se to razvija? Koji su faktori?
1. nasledje (bioloski faktor)
To moze biti deo temperamenta. Govori se o psiholoskom delu nasledja, kvalitet
odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice).
2. rana emocionalna trauma
Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje, kada su deca ostavljena...
Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju. Hipertenzija je
deprivacija agresivnosti, pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne.
3. stres
4. X – faktor slucajnosti
Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji. Ali tu je psihoanaliticka
paradigma – nista nije slucajno.

Psihosomatske bolesti:
1. kardio-vaskularne
infarkt miokarda, hipertenzija arterije,vaskularne glavobolje
-Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske
tendencije i emocije.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama
morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije.Vaskularne
glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene.Licnostima koje boluju od ovakvih
problema pripisane su sledece psiholoske
karakteristike:napetost,anksioznost,plasljivost i kompleks inferiornosti.Cesto su
sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju.
2. gastro-intestinalne
ulkus – cir (najcesce na 12-o palacnom crevu),anoreksije,povracanje,gastricni bolovi i
abdominalne kolike...
3. respiratorne
bronhijalna astma (postoji predispozicija – zona emotivne traume – deca lisena paznje
roditelja)
Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina.Gusenje deteta izaziva
kod majke panican strah.To su najcesce anksiozne,nesigurne,agresivne majke koje
odbacuju dete.Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke.
Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom,tahikardijom,glavoboljom i napadima
placa.Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora
terapijiski intervenisati.
4. endokrine

43
 hipertireoza, hipotireoza, skakanje secera
5. poremecaji koze i zglobova
ekcemi, promene na kozi
mijalagije, kocenje, bolovi u zglobovima

Zasto je za nas vazna psihosomatika?

Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest, onda oni salju
klikenta kod psihijatra, jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. Pozitivna
osecanja, pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. Zakljucilo se da cesto
psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti, ali kad ih pitate za stres i sl. oni
govore da je sve u redu, malo govore. Oni tesko govore o svojim emocijama, a to se zove
aleksitimija – nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja. Oni se samo
ponasaju. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara.

ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE

Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi

zlostavljanje ili zanemarivanje. To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire.

Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti
koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih
potencijala. (David Gil, 1981)
Izostanak aktivnosti (propust, necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili
staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim
vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam, 1983)
Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci, institucije cine ili ne cine a sto direktno
ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom
dobu. (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece, 1996)

Vrste zloupotrebe dece:

1. fizicko zlostavljanje
U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave, najcesce iz siromasnih
krajeva. To su bile tzv. shaking-babies. Prvi put 1962. god. definisan je taj
problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu. Opasno je jer kosti lobanje
kod beba jos uvek nisu cvrste, pa kad se dete udara, onda udarac u kost moze da
izazove i hemoralgije (krvarenja). Pored toga javljale su se i povrede vezane za
uvrtanje extremiteta, najcesce ruku.
2. sexualna zloupotreba
Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar
porodica pa se to cesto zataskava. Mnogo manje desava se van porodice, na
poslu, u institucijama, na ulici, u ratnim zonama... Ovoga ima puno i kod nas, ali
ljudi nece o tome da pricaju. U vezi ovoga javljaju se 2 problema:
1. cuva se kao porodicna tajna
2. ne znaju kome da se obrate
3. psiholosko (emocionalno) zlostavljanje
4. zanemarivanje

Fizicka zloupotreba
Povredjivanje deteta koje nije slucajno, tj. namerno nanosenje povreda detetu.
Specificni pokazatelji:
- intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede
- intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede
- izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god.
- prelomi kod dece koja nisu prohodala

44
 - opekotine – narocito od cigareta
- prelom rebara kod dece mladje od 3 god.
- modrice kod dece mladje od 9 meseci, posebno one prepoznatljivog oblika.
- izjava deteta da je maltretirano
- povrede nastale uvrtanjem udova
- Munchaurenov sindrom….

Sexualna zloupotreba
Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta
ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god. ili uz primenu sile ili pretnju silom bez
obzira na uzrast deteta.
Specijalni pokazatelji:
- nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje, trauma)
- bolesti koje se prenose polnim putem
- nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi, abdomen)
- prisustvo sperme
- trudnoca
- izjava deteta
- izjava svedoka

Emocionalno zlostavljanje
Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog /
negovateljskog ponasanja:
1. odbacivanje
2. degradacija / obezvredjivanje
3. terorisanje
4. izolacija
5. “kvarenje”
6. exploatacija
7. uskracivanje esencijalne stimulacije, emocionalne razmene ili raspolozivosti
8. nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2
kategorije)

Psiholosko zlostavljanje
Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba
kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim.
Specijalni pokazatelji:
- zaostajanje u razvoju
- neorganski zastoj rasta
- enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu)
- poremecaj navike (udaranje u glavu, ujedanje)
- poremecaj spavanja
- neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije, hipohondrija, opsesivnost)
- plasljivost
- neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje
- iznenadne promene (uspeha u skoli, fizickog izgleda)
- pokusaj samoubistva
- izjava deteta ili svedoka
- napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka)
Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito
stetni za dete (kumulativni efekat).
Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji. Deca nemaju velike
neurotske smetnje ako se normalno razvijaju.

Zanemarivanje

45
 Aktivnost, izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne
zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja.
Osnovne fizicke potrebe su hrana, krov nad glavom, odeca, zdravstvena briga, zastita i
higijena.
Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati:
“Zdravstveno zanemarivanje” – roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu
zdravstvenu, stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti. Zato
postoje skole za roditelje. “Nezgode” – uzimanje raznih supstanci, gusenja... Zanemarivanje
moze biti namerno ili nenamerno, a moze da bude i smrtonosno.

Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu

rane (u periodu detinjstva i mladosti)
1. smrtni ishod
2. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji
3. emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe
- depresivnost, strah
- bes, neprijateljstvo
- nisko samopostovanje, krivica, stid
- PTSD
4. kognitivne smetnje
- zastoj u razvoju kognitivnih f-ja
- intelektualna inhibicija
- teskoce koncentracije
5. poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od:
- antisocijalno (kriminalno ponasanje)
- zloupotreba droga(droga,alkohola,lekova)
- maloletnicke trudnoce
- zrtva nove zloupotrebe
u odraslom dobu
- depresija
- granicna organizacija licnosti
- zlostavljanje drugih osoba (“trans generacijsko prenosenje”; “nasilje
radja nasilje” – roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto
primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci)

Uzrocni modeli zlostavljanja dece:

1. Medicinsko-psiholoski model
Povisena vulnerabilnost roditelja:
- psihopatologija
- samohrani, mladji roditelji
- nisko samopostovanje
- slaba kontrola impulsa
- zlostavljani u detinjstvu
Povisena vulnerabilnost deteta:
- nezeljenjo dete
- prematurus
- mentalno i fizicki hendikepirano
- neonatalna odvojenost od majke
2. Psihosocijalni model
Nepovoljni porodicni uslovi
- niski prihodi
- nezaposlenost
- brojna porodica
Nepovoljne drustvene okolnosti
- subkultura nasilja

46
 - drustvene i ekonomske krize
Akutni stresori
- disfunkcionalni brak
- razvod

Integrativni model – drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici

IN T E G R A T IV N I M O D E L Z L O S T A V L JA N JA D E C E

d ru s tv e n e v re d n o s ti i
s ta v o v i p r e m a n a s ilju

n e d o s ta ta k p o d r s k e / n e s ig u rn i o d n o s i
u m a n ju ju “ e f e k a t ta m p o n a ”

S IT U A C IO N I S T R E S O R I
o d n o s i m e d ju ro d ite ljim a in te ra k c ija fiz ic k o i
o d n o s i s a d e te to m ro d ite lj - d e te n ep o sre d n i e m o c io n a ln o
s re d in s k i u s lo v i “ e fe k a t ta m p o n a ” k o n flik t z lo s ta v lja n je
s tr e s k o ji p o tic e o d d e te ta

s is te m a ts k o p r e o p te re c iv a n je

p s ih o p a to lo g ija
ro d ite lja

Rezilijentnost znaci otpornost, strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija.

Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije.

O T K R I V A N J E

s a v e to v a lis ta M U P
SO S I s k o le i z d r a v s tv e n e
i s o c ija ln e JT
N G O v rtic i u s ta n o v e
u s ta n o v e SU D

D
I T
J R
A E
G C E N T A R Z A S O C IJA L N I R A D T
N M
O A
Z N
A

sud za
ja v n o k riv ic n i
p o ro d ic n e
tu z ila s tv o sud
odnose

P R A V N E S A N K C I J E

47
 U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce, a kod nas se desava suprotno – deca
se izmestaju iz kuce. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema
nasilju.

ALKOHOLIZAM

Alkoholizam pripada bolestima zavisti. To je patoloska & socijalna bolest. Etioloski

faktori su dosta nerazjasnjeni. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam. Kod nas je
to veoma tesko jer “svako pijenje je opravdano”. Pijenje zavisi od stavova. Rigorozan
kriterijum je “makar i jedna casica svakoga dana”. Alkoholizam je bolest ponasanja, obrazac
za zivljenje.
Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje:
1. stadijum pripitosti (0.0 – 1.5 promila) – “oko 2 flase piva”
2. stadijum pijanstva (1.5 – 2.5 promila)
3. stadijum vazomotorne reakcije (2.5 – 3.5 promila) – tonus krvnih sudova popusti, ali
pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom, i pacijenti su jako crveni,
jako topli
4. komatozno stanje (3.5 – 4 promila) – gubitak svesti, reflexa i tonusa
Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti:
1. ekscesivno pijenje
Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno. Javlja se socijalna i intelektualna
degradacija, a pri tome racionalizuju neuspehe – neko drugi im je kriv. Nemaju uvid u
bolest niti u sopstvenu zavisnost. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja,
dodje neki period kada prestane. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje, ali
postoji mala kontrola. Uglavnom odbijaju da se lece.
2. stadijum adikcije
Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje, postoji “prekid filma”, postoje amnezije – ne
znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana. Ovde je prag razdrazljivosti mnogo
nizi, pa postaju mnogo agresivniji. U ovoj fazi se prvi put desava “prekid filma” sto
oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili, pa se javlja kajanje. Imaju
malo uvida pa se brane time sto napadaju. U ovom stadijumu, u porodici, bracni
partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod, one sve preuzimaju na sebe i
pustaju ih da rade to sto rade. Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice. Medjutim
to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje.
3. hronicno pijenje
Ovde se javljaju znaci komplikacije – mentalni & telesni poremecaji. To je trajna
karakterna promena licnosti (agresivnost, paranoidnost jer je projekcija mehanizam,
excesivnost, zaboravnost – kognitivne f-je, poremecaj svesti). Sve to vodi u hronicno-
mozdani psihosindrom. Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4, L5
pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama, vazo-motorne smetnje u
nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje, kasnije i tremor, diskoordinacija, ne mogu
da rade fine poslove... Takodje se javljaju i problemi sa jetrom. Hepatociti & neurociti
su najplemenitije tkivo, pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) – disfunkcija,
sigurno su i neurociti (mozak), mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju
inteligenciju.

Alkoholne psihoze (postoji vise formi):

1. delirijum tremens – najcesca forma
Delirijum jer je to poremecaj svesti, a tremens jer postoji drhtanje od tremora. Javlja se i
profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan
srcani udar. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju
elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. Delirijum traje 24-48 sati, nakon cega oni

48
 upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo, a nakon toga se bude kao da se
nista nije desilo.
2. alkoholna psihoza/ halucinoza
Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke, ali i auditivne.
3. alkoholna ljubomora
Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja. Onaj ko proganja pravi
najdrasticnije i najdramaticnije scene. Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se
opravdava i objasnjava. To nikako ne treba raditi. Moze doci i do sumnje i do incestnim
ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu. Ovo je jako tesko
leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam, nego ljubomora.
4. korsakovljev sindrom/ psihoza
Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno).

Alkoholne demencije
To su jaka ostecenja mozga, ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene. Pored tremora
alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta, mljackanje...).

Terapija alkoholizma:
Osnovna podela
1. simptomatska terapija
Daju im se vitamini B6, B12, C (antioksidans – pravi vazospazam i ubrzava
metabolizam) i zastitni faktor za jetru
2. sistematska porodicna terapija
Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve
preuzima, kolega).

Neophodna je prevencija. Jako je vazno znati:

- koliko dugo se pije
- nacin pijenja (svaki dan, pauze)
Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija, vec od nekoga ko zivi
sa tom osobom. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici, ali ne i neuroleptici.

PAZNJA
-Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost
distribucije te aktivnosti na nove drazi.
-Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza,misici su
napregnuti,bubne opne napete,disanje zaustavljeno,karakteristicna mimika lica.
-Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija.To je mrezasta struktura koje se
proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise.Nervi koji nose obavestenja o
svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju.RF salje brojne impulse u razlicite
delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost.
-Kod paznje razlukujemo dva fenomena:
1.)usresredjenost(koncentracija,udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj
izdvojenih drazi.
2.)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi.
-Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a
dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja-vigilnost paznje.Odnos izmedju tenaciteta i
vigilnosti je obrnuto proporcionalan.Ukoliko je tenacitet veci,vigilnost je smanjena i
obrnuto.
-Drazi koje su intenzivne,iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do
nenamerne,spontane ili pasivne paznje.Ako su drazi u skladu sa potrebama,interesima ili
zadacima subjekta onda je to namerna,hotimicna ili voljna paznja.

49
-Pasivna paznja zavisi od:
1.)intenziteta drazi
2.)kontrasta
3.)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi)
4.)od prostorne velicine
5.)relativne jacine drazi
6.)prestanka drazi
-Na paznju takodje uticu emocije,profesionalna interesovanja,iskustvo,ocekivanja.
-Voljna(aktivna) paznja zavisi od:
1.)cilja i interesovanja
2.)intelektualnih,profesionalnih i drugih kapaciteta.
-Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida.Ovi intervali u zavisnosti od
slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta.
-Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom
periodu.Tih elemenata ima oko sest.
-U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti
osobe da “filtrira” informacije,koje preplavljuju CNS.
-Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom.Od ispitivane osobe se trazi da
precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu.Ako na desetak reci napravi vise od dve
greske,onda je paznja oslabljena.Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim
metodama.

POREMECAJI PAZNJE

-Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora,emocionalnog

investiranja koje dugo traje,straha ili drugih poremecaja afekta,izmenjenog stanja
svesti,poremecenog nacina misljenja,niskog intelektualnog dometa....Slab tenacitet je cest
simptom neuroza.
-Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete,zapazaju se kod
mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su
bradipsihicni(usporeni).Takvi su depresivni,bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima
intoksacije CNS.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost.
-Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i
povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja).
-Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom,a povecanom vigilnoscu
paznje.

POJAM PSIHICKOG ZIVOTA

-Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog
uopste.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni(idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome
su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem.
-Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela.Jos u staroj Grckoj
postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju-Demokrit(po njemu sve je
sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora,pa je i dusa sastavljena od atoma
duse).
-Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo,tako da ne postoje izolovane manifestacije,jer
simptomi,sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu.
-Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak.Kod zivotinja ciji je razvoj
na nizem stupnju,psihicki procesi se odvijaju automatski,bez svesti.
-U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od
pocetka organogeneze(formiranja organa).Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji
prenatalnog psihickog zivota.Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem,a

50
socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente,sto cini takozvani signalni
sistem izmedju majke i ploda.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem,vec je to
samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom.
-CNS sadrzi tri funkcionalna bloka:
1.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija
2.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije-limbicki
sistem(motivacija i emocionalni zivot),hipotalamus,amigdale,strukture mozdanog
stabla(nagoni)
3.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje,pamcenje,percepcija)-kora velikog mozga
-Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga.
-Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.Psihicke funkcije
mozemo podeliti u tri grupe:
1.)kognitivne(misljenje,pamcenje,paznja,percepcija)
2.)emocionalne-(emocije,afekti,raspolozenja)
3.)konativno-voljne(motivacija,nagoni)
-Mozak prima informacije preko senzornih organa,obradjuje ih u visko diferenciranim
celijama,a odgovor sledi preko motornog sistema.Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom
zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini,vegetativni,senzomotorni...

POREMECAJI LICNOSTI
-Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu,vec “hronicnu
maladaptaciju”,neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom
socijalnom polju,kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja.
-Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i
nastavljaju se u odraslom dobu.Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su
stecene u odraslom dobu,posle teskih i prolongiranih stresova,katastroficnih
iskustava,ozbiljnih bolesti ili povreda mozga...
-Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi:psihopatske licnosti,antisocijalni
karakter,karakter neuroza,mral insanity.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa
roditelj-dete,impulsivne tendencije,sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa,odsustvo
inhibicija.
-Szondi naglasava “psihopatski trijas”-nedovoljna ego kontrola,dominacija principa
zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije.
-U DSM-IV opisuju se tri klastera:
1.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni,sizoidni,sizotipalni
2.)Dramatici-histrionicni,narcisticni,antisocijalni,granicni
3.)Strasljivci-izbegavajuci,zavisni,opsesivno-kompulsivni

-U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece

grupe:
1.)paranoidni
2.)sizoidni
3.)antisocijalni
4.)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip,granicni tip
5.)histrionicni
6.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni)
7.)anksiozni(izbegavajuci)
8.)astenicni(zavisni)
9.)drugi(narcisticni i nezreli)
10.)nespecifikovani

51
-Etiologija-od znacaja su genetski faktori,temperament,bioloski
faktori(neurofizioloski,biohemijski),socio-kulturni,procesi razvoja i sazrevanja.Genetski
faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti,zatim nesklad izmedju
temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril,dresura),uticaj kultura koje
ne ohrabruju agresivnost.Aleksander ove osobe smatra “bicima bez super-ega”,a Frojd
objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice,koja se delikventnim
ponasanjem provocira.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim
induktorima i patoloskim indukcionim grupama.

PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI

-Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti:bezrazlozna

sumnjicavost,ocekivanje neprijateljskog,eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja
okoline,neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.Preosetljivi su i niske tolerancije na
frustraciju,ljutiti su ,iritabilni,ratoborni,skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja,ne
zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene.
-Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i
objektivnosti”.Koriste mehanizme projekcije.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.Puni su
prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih.
-Najcesce ispoljavaju probleme u braku,u porodici,profesionalnom zivotu i radnom
okruzenju.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije.

SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI

-Sizoidne licnosti su introvertovane,nezainteresovane za interpersonalne

kontakte(samotnjaci),ekscentricne,udaljene,tihe,opredeljene za “dozivotni model
socijalnog povlacenja”.
-Preokupirani su fantazijama,introspekcijom,pri cemu nema sizofrenog
otudjenja od realnosti.
-Spektar emocionalnih realcija je suzen,cesto su hladni,nezainteresovani za
svakodnevne dogadjaje,zaravnjenog afekta,indiferentni su na kritike i
pohvale,izrazito snizenih seksualnih interesovanja.Izrazito su neosetljivi na vazece
socijalne norme i konvencije.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami.

DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI

-Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu,cesci je

u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina.
-Ponavljano laganje,tuce,nasilje,povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja.Cesto su
prijatni i slatkorecivi u komunikaciji,sarmiraju ispitivace,islednike ili terapeute.
-Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje
socijalnih normi i zakona,ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje,neprihvatanje pravila i
obaveza.Niske su frustracione tolerancije,olako ispoljavaju agresivnost,ukljucujuci nasilje i
brutalnost,nezainteresovani su za osecanja drugih,skloni konfliktima sa drustvom,uvek
okrivljuju druge ili drustveni sistem.
-Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje,neodgovornost u ulozi roditelja,nesposobnost
formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza.
-Ne ispoljavaju anksioznost,osecanje krivice i depresivnost.Depresije koje nastaju posle nekih
frustracija,hostilne su,pracene apatijom i atacima ljutnje.

52
-Ove osobe su sklone promiskuitetu,zlostavljanju dece,zlostavljanju partnera,zloupotrebi
alkohola,droga i lekova,somatskim preokupacijama,kao pretnjama samoubistvom.

EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI

-Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.Cesto dolazi do

eksplozivnog praznjenja,nasilja i nedostatka samokontrole.Opisuju se dva tipa ovog
poremecaja:
1.)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost,na kritike drugih reaguje pretecim
ponasanjem i nasiljem.Izostaje kontrola impulsa.
2.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta,interpersonalnih odnosa i raspolozenja.U
sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi,nesigurnost polnog
identiteta i profesionalne orijentacije.Postoji difuzija identiteta.U sferi seksualnog ponasanja
karakteristicna je impulsivnost.Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije,koje
najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.Tesko podnose samocu.Pribegavaju
permanentnom trazenju drustva,da bi ublazili nepodnosljivo stanje
usamljenosti,praznine,dosade,otudjenosti.
-Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego
granica).Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni,kratki periodi bizarnog i cudnog
razmisljanja koje dostize razmere iluzija,kao i kratkotrajne psihoticne epizode.Sumanutosti ni
kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.

HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI

-Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost,prenaglaseno i teatralno

ponasanje,”romanticna zaljubljenost”,neadekvatno i provokativno zavodjenje,neodoljiva
potreba da se bude privlacan,erotizacija kontakta.Skloni su seksualnim fantazijama,cesto su
seksualno neuspesni(frigidnost,anorgazmija),okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje
paznju(napadi besa,placa).Odnosi sa drugima su povrsni,skloni su govornim
impresionistickim triadama,sugestribilni su i cesto lakoverni,skloni kontinuiranom praznjenju
uzbudjenja,lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja.
-Vejlan duhovito primecuje:”Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju
simptomatologiju na pustom ostrvu”.

ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI

-Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.Dominantne

karakteristike ovog poremecaja su:sumnja,opreznost,perfekcionizam,manija reda i
urednosti,suzena emocionalnost,neodlucnost,tvrdoglavost,nefleksibilnost,preokupiranost
organizacijom,redom,pravilima,detaljima,tako da aktivnosti gube svrsishodnost i
smisao,veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva,neprijatni i

53
nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja,cepidlake
kao rukovodioci,magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje
nikakva sentimentalna osecanja,skrti su,preterano savesni,hipermoralni,preterano i
neprimereno zaokupljeni produktivnoscu,a zbog preterane pedantnosti mogu biti
nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih
misli i impulsa.

ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI

-Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu

procenu od strane drugih osoba,odbacivanje,socijalne inhibicije,osecanje neadekvatnosti,zbog
cega pribegavaju sozijalnom povlacenju.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive.
-Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.U intimnim odnosima su uzdrzani,sputani,zbog
straha da ce se osramotiti ili obrukati.Boje se kritike i omalovazavanja.Poseban strah do nivoa
socijalnih fobija,ispoljavaju od javnih nastupa.

ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI

-Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost,pesimizam,sumnja u

sebe,strah od seksualnosti,pasivnost,sugestibilnost.
-Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske
bolesti,ili su hendikepirane na neki drugi nacin.U pitanju su:hipersenzibilne,submisivne
licnosti,sa naglasenim strahom od separacije,osetljive na pretece odbacivanje.Osecaju se
bespomocnim kada ostanu sami.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se
sugerise ili namece uloga lidera.Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema
zivotu.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija.Nesamostalni su i u
mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.Mogu dugo da trpe
maltretiranje,zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera.

NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI

-Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da
su jedinstveni.
-Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti,nerealno
verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i
institucije,preokupirani su fantazijama(o moci,lepoti,uspehu i romanticnim
ljubavima),ambiciozni.Od drugih ljudi ocekuju divljenje,poseban tretman,skuceni su ili liseni
empatskih kapaciteta,ljubomorni su na druge osobe,cesto su arogantnog ponasanja i skloni
eksplatisanju drugih.Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.

54
 SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI)

-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen

odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini,neprihvatljiva
socio-eticka nacela,upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture.U sociopate
su svrstani razni kriminalci,seksualno devijantne osobe,alkoholicari.
-Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije,maladaptivno ponasanje,slaba socijalna
stremljenja,teskoce emocionalnog vezivanja,devijacije seksualnog nagona,moralno
otupljivanje,iritabilnost,arogancija,brutalni egoizam,destruktivno ponasanje.Ove osobe
ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu.

KARAKTERNE NEUROZE

-U “nespecifikovane poremecaje licnosti” ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske

promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene.
-Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu
svrstati ni u jednu grupu neuroza,kao i izmene karaktera licnosti,kod kojih super-ego nije tako
razvijeno kao kod neuroticara.Ove osobe su:preosetljive,nesigurne,uvek
nezadovoljne,nesposobne da trpe osujecenje,male su adapcione sirine,socijalno su
netolerantni.

PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI

-Deca koja su izasla iz “strepnje psihoticnih razmera”,ili posle psihoticnih oboljenja imaju
veci rizik oboljevanja.
-Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima,teznja impulsivnom ponasanju bez
promisljanja.
-Sekundarni simptomi:egocentrizam,agresivnost,nedostatak stida,nesposobnost koriscenja
sopstvenog iskustva,nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja,neadaptivno
ponasanje.
-Negativni simptomi:znaci psihoza,depresija,oligofrenija.
-Ova deca su prevrtljiva,lazljiva,impulsivna.Nesposobna su za saosecanje,neodgovorna
su,pakosna,megalomanskih potreba za vazenjem,revoltirana i gnevna,mrzovoljna...

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP)

-Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele.Vecina
ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak.Ipak
odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period
restitucije.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog
ostecenja licnosti.
-Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste
sledeci izrazi:stres,trauma,krizna situacija...Rec trauma je grckog porekla i originalno je
oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.U tom smislu psiholoska
trauma je emotivna i kognitivna rana,poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze,koja

55
nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme.Termin stres se
upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu,neposrednu reakciju organizma
na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor).Prema tome:
-stres je trenutna reakcija organizma
-stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj
-trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans.
-U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje “Reakcija na tezak stres i poremecaji
prilagodjavanja” ukljucena je:
1.)akutna stresna reakcija
2.)posttraumatski stresni poremecaj
3.)poremecaj prilagodjavanja
-U poglavlje “Trajne promene licnosti,koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga”
ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja.

NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ

-Intenzitet odgovora na traumu,pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj

hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.Iako se predpostavlja da
postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija
simptome,dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori,kao sto su okolnosti u
kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska),predisponirajuci
faktori(premorbidna licnost,ranije traume,uzrast)...

-Faze razvoja odgovora na stresor:

1.)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm,pracen jakom

emocijom,cesto strahom.Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto
pracene povikom koji izrazava upozorenje,strah ili poziv u pomoc.Ova faza moze izostati ili
se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni.Patoloski fenomeni u
ovoj fazi ukljucuju:paniku,neusmerenu destruktivnost,iznenadno predavanje,koji ukazuju na
to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom.
2.)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno.Faza poricanja ukljucuje
ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor,izbegavanje lica drugih osoba,suzavanje paznje i
nereagovanje na nove stimuluse.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj
zamagljenja percepcije,sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije.Mnoge od ovih
reakcija su normalne.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje
suocavanja sa iskustvom,koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga,ili potragu za
opasnim dozivljajima.Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti,koji nije
jednostavan nedostatak emocija.Tzv “trauma membrana” predstavlja slican fenomen-pristup u
psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo,i tako su se
potvrdile kao manje opasne i povredive.
3.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na
opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.Ovo dovodi do pojacanih reakcija
trzanja na bezazlene drazi,koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije.U ovoj fazi
su prisutene i perceptivne odbrane.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja
moze uticati negativno na interpersonalne,bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik

56
destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi.Moguca je pojava
i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva,sto je posebno prisutno kod dece.
-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i
predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma.
4.)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja,radom
tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa
buducnoscu.
5.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.Kod
predisponiranih osoba,faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o
stresoru i posledicama na self-koncept.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne
promene karaktera.

-Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju,u

zavisnosti od predisponirajucih faktora:

1.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog
dogadjaja relativno dobro funkcionisali,koji imaju dobru socijalnu podrsku,nemaju u zivotu
traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj,i doziveli su jedan umereno
snazan traumatski dogadjaj.Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i
vodi ka potpunom oporavku.
2.)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog
dogadjaja,a karakterisu je:panicne reakcije,kognitivna
dezorganizacija,dezorijentacija,disocijacija,teska nesanica,tikovi i drugi poremecaji
motorike,paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima
na poslu,u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.Dominiraju
bes,srzba,ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama.
3.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle
traumatskog dogadjaja.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume,izbegavanja i
simptomi razdrazljivosti.Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i
prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije.Ukoliko se
osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman,simptomi se nece povlaciti
i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja.
4.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman.Najcesce
se PTSP komplikuje upotrebom alkohola,droga,mesa se sa depresijom,fobijama i
psihosomatskim poremecajima.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca
koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji.
5.)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak
decenija posle traume.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje
u detenjstvu,kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana.Mogu se javiti i
mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje,ostecene profesionalne
sposobnosti,burne interpersonalne realcije,koje se vremenom komplikuju sa
narcistickim,izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj
nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije
licnosti.

-Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma:

1.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva:

57
 -nametljiva i neprijatna secanja na traumu,koja ukljucuju predstave,razmisljanja ili
opazanja
-neprijatni snovi koji se odnose na traumu
-ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava,uzivljavanje u
traumu,halucinacije,disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u
stanjima intoksacije)
-veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima
koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega
-fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji
simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega.

2.)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane

otupljenosti:
-izbegavanje razmisljanja,osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu
-izbegavanje aktivnosti,mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu
-nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume
-izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima
-dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba
-suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima)
-dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti,kroz nedostatak bilo kakvih planova u
pogledu zanimanja.

3.)simptomi prenadrazenosti:
-teskoce u koncentraciji
-hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti
-previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse)

-Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice,koje kod ratnih veterana moze biti u
obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela.Javljaju se
bracni,profesionalni,interpersonalni problemi,seksualna disfunkcija,antisocijalno ponasanje i
suicid.Ponovno prezivljavanje traume,pojacana razdrazljivost,pojacano trzanje i
hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima,a izbegavanje,emotivna tupost,izolacija-
negativnim simptomima.Klinicka slika varira.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne
somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.Ukoliko je izrazeno ponasanje
izbegavanja slika je bliza fobijama.Sekundarni poremecaji mogu
biti:depresija,anksioznost,zloupotreba alkohola,droga,suicid.

-Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje.Pacijenti mogu pokazivati

bazicno povecanje srcane frekvencije,krvnog pritiska,kozne provodljivosti ili drugih
parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na
originalnu traumu.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog
sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih
sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda.Potpaljivanje je predlozeno kao

58
jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP.Prema ovom modelu traume u detinjstvu
ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga.Ovi se manifestuju
kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu,stresore koji inace
ne bi dostigli prag za eksitaciju.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene
ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP.Endogeni opijati peptidi,koji imaju
anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost,mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na
psiholosku kao i na fizicku traumu.Kada traumatski stimulus nije prisutan,moze doci do
redukcije u oslobadjanju endogenih opijata,sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za
apstinencijalni sindrom(anksioznost,insomnia,iritabilnost,pojacana reakcija trzanja).Na ovaj
nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u
kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP.
KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE

-Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i

odrzavanje PTSP simptoma.
-Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni
stimulus,koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog
straha.Podsecajujci faktori,spoljasnji i unutrasnji,prisutni u traumatskom iskustvu,postaju
uslovne drazi,kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama
na traumu.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha.
-Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne
kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.Ovaj
obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene
reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen
od svog prirodnog procesa gasenja,koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno
percipirale,bez pojacavanja uslovljene reakcije straha.
-Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za
procenjivanje i plan tretmana.Za procenjivanje zrtve traume,potrebno je sakupiti sistematske
informacije o:
1.)eksplozivnim karakteristikama traume
2.)pocetnim bihejvioralnim,emotivnim,kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku
traumtaskog iskustva i neposredno posle njega
3.)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za
opasnost
4.)ranija izlaganja traumi(traumama)
5.)druge bioloske,psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj
i odrzavanje simptoma
-U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije
elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se
desenzitiraju podsetnice vezane za traumu.

DINAMSKE TEORIJE

-Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva

poremecaje u psihickoj energiji.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija,celokupna

59
raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije,te je zastitino polje ili
stimulu-barijera iscrpljena,sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja,nespecificnih
emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja
spavanja.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen,prepoznaje se aktivna uloga ega da se
razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije.Masivna psihicka trauma probija se kroz
stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.Dolazi do sloma
odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom.Prva odbrana u tom
slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima
odbrane:negacijom,amnezijom,derealizacijom i depersonalizacijom.
-Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i
adolescencije koji se odnose na bezbednost,poverenje,rizik,povredu,gubitak,roditeljsku
zastitu.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne
konstelacije,posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje,kontrolu emocija i telesnih
funkcija i konflikte vezane za potenciju,rivalstvo i strah od osvete.Traumatski dogadjaj iz
sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine
proslosti.
-Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju
razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva,od potpunog brisanja secanja
na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece
samo od sebe.

PSIHIJATRIJSKI MODELI

-Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.Danas dominiraju

cetiri modela u psihijatriji:
1.)prirodnonaucni
2.)psihodinamski
3.)bihjevioralni
4.)socijalni
-Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj,koji aspekt coveka izdvajaju
kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog.Takodje ovi modeli se razlikuju i po
tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju
podrazumevaju.

1.)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena

u mozgu.
-Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu.
-Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga.

2.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa.

-Uzrok poremecaja:nesvesni psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u
psihoseksualnom razvoju.
-Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija.

3.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci,nastaje ucenjem.

60
-Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja,odnosno sticanja navika
-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe
teorija ucenja.

4.)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju

coveka.
-Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja
-Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine.

PSIHOZE

-Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa:

1.)Sizofrenija,sizotipski poremecaji
2.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu
3.)Afektivne psihoze
4.)simptomatske psihoze

SHIZOFRENIJA

-Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox,a kasnije Eugen Blojler uvodi
naziv shizofrenija,sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti.
-Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje,oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti.To je
forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti,koja
iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni,autisticni svet fantasticnog haosa,sumanutih ideja i
halucinacija.
-Glavni simptomi sizofrenog sindroma,prema Blojleru su:
1.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja
2.)ambivalencija i autizam
3.)perceptivni poremecaji
4.)sumanute ideje
5.)poremecaji mnestickih funkacija
6.)katatoni fenomeni
7.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis.
-U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa
stvarnoscu,intrapsihicka ataksija,intrapsihicka diskoordinacija,disocijacija licnosti.
-Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven.Jedna grupa autora smatra
sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma,zatim
fermentativnim poremecajem,nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i
remeti psihicki integritet licnosti.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.U grupi
infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima
mozga),posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu.Osamdesetih godina ispitivanje

61
se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti
lekova koji neutralisu efekte opijata.Druga grupa autora iznosi podatke o manjku
endorfina.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama,koje je izrazitije kod
monozigotnih blizanaca.Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu
nastajanja “sumanutosti velicine”.Frojd iznosi:”Neuroza ne porice stvarnost,ona nece nista da
zna u vezi sa njom,psihoza je porice i tezi da je zameni”.Postoji dezintegracija ega.Poseban
fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.Tu se navode neki indikatori:traumatski
dozivljaji,odustvo emocionalne topline,poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i
negativnih poruka).Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).Postoji
kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).Majke sizofrenih
bolesnika okarakterisane su kao:dominantne,hladne,agresivne,ili igraju ulogu zrtve.Ocevi
su :nesigurni,pasivni,nezreli,povuceni ili dominantni,sadisti,narcisticni,nadmeni.Socijalni
faktori su nespecificni.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na
nezdrave socijalne uslove zivota.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja.
-Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte:
1.)nedruzeljubivi,povuceni,stidljivi,sanjari,okrenuti knjigama ili prirodi,naglaseno
senzibilni,skloni povremenim atacima besa.
2.)asocijalni,bestidni,agresivni
3.)nesigurni,konformisti,sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog
misljenja,submisivni,puni obzira i lepih manira.
-Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe gracilne
konstitucije(leptosomne,astenicne),introvertne,zatvorene,preosetljive,sklone
meditacijama,apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti.
-Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X,ICD-X) sizofrene
poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja,neadekvatan ili zaravljeni
afekat,dozivljaj citanja ili oduzimanja misli,interpretacija da je to dejstvo natprirodnih
sila,bizarnost,katatoni i eho fenomeni.Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci
simptomi:
1.)eho misli,nepovezan tok misli,neologizmi
2.)sumanute ideje uticaja i upravljanja
3.)raznovrsne halucinacije
4.)sumanute ideje svemoci,velicine,komunikacije za vanzemaljskim bicima
5.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost,negativizam,mutizam,stupor
6.)negativni simptomi-apatija,oskudna verbalizacija,tupost,nesklad emocija,socijalno
povlacenje i pad socijalne efikasnosti
7.)gubitak interesovanja,besciljnost,lenjost,zaokupljenost sobom,socijalno distanciranje.
-U sferi misljenja dominiraju:simbolizam,subjektivizam,apstraktno rezonovanje,sklonost
magijskom misljenju,krutost,iracionalnost.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika
odlikuju:detaljisanje,stilizacija,fragmentiranost,bizarnost,ponavljanje figura,cesta upotreba
brojeva,raspad strukture,preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja.Sto se tice
emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija,bizarnost,zagonetnost ili emocionalna
hladnoca,afektivno-nagonska regresija.Moze doci do impulsivnih raptusa
safugama(bekstvima ilutanjima),odsecanja delova sopstvenog tela,nemotivisanih ubistava ili
bizarnih samoubistava.
-Vrste sizofrenije:

62
1.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu,posle tridesete
godine zivota,a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.Klinickom slikom
dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije.Karakteristicne su sumanute ideje
proganjanja,grandomanska sumanutost(ideje visokog,plemenitog
porekla,misonarstva),erotomanska sumanutost,sumanutost ljubomore,ideje
odnosa,imperativne akusticke halucinacije,halucinacije mirisa i ukusa,seksualne i druge
telesne senzacije.Vizuelne halucinacije su retke.Afekt je neadekvatan,zaravnjen.Mogu se
javiti katatoni simptomi.Bolesnici su cesto napeti,sumnjicavi,neprijateljski nastrojeni,skloni
praznjenju besa i agresivnosti.U govoru postoje neologizmi,misaoni tok je nepovezan,javljaju
se eho misli,nametanje,oduzimanje ili emitovanje misli,prekid misaonog toka.Bolest se moze
javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok.
2.)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidno-
halucinatornim sindromom,depersonalizacijom i derealizacijom.Ponasanje je
regresivno,primitivno,dezinhibirano,nesvrsishodno,besciljno,peaceno neadekvatnim
smehom,bizarno.Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.Pacijenti su
zaravnjenog afekta,bezvoljni a prognoza bolesti je losa.
3.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno,simptomima katatonog sindroma.Bolesnik je u stanju
stupora,ne reaguje ni na kakve drazi,can ni na veoma bolne drazi.Medjutim on opaza sve sto
se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora.Zbog toga nisu
preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun.Bolesnik u stanju stupora moze biti
pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.Moze ispoljavati
stereotipije,automatizam,negativizam ili eho fenomene.Pacijent voljno zauzima neprikladan
ili bizaran polozaj tela,negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog
polozaja.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost,moze mu se nametnuti polozaj tela i udova,koji
on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u
stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti,poznate kao katatona pomama.Ova forma
sizofrenije najcesce ima dobru prognozu.
4.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti.Depresivni simptomi
demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma,ili su pak novonastali kao psihicka
reakcija na bolest.U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.Prognoza je obicno
losa.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata.
5.)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu,postepenim tokom,progresivnim
propadanjem,do potpune dezintegracije licnosti.To su emocionalno hladne,autisticne
licnosti,koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji,i
nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.Mogu se javiti bure emocionalnog besa
i agresivnosti.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu
bolesti.Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba.

SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI

-Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog

ponasanja osobe,neadekvatnog misljenja i afekata.Ove osobe su emocionalno
hladne,cudnog,odsutnog ili neobicnog ponasanja,sklone su socijalnom povlacenju,magijskom
misljenju,sumnjicave su i paranoidne,sklone metaforama,misaonim i govornim
stereotipijama,opsednute opsesivnim idejama,strahom od deformiteta telesnog
izgleda,nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja,javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i
derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju
iluzije,halucinacije i ideje slicne sumanutim.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa
odredjenom naslednom konstitucijom,obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u
sizforeniju.

63
 PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA

-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano,praceno raptusima besa.Ovakvo

ponasanje ne mora biti nicim izazvano,mada su ovakva ponasanja cesto posledica
paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija.
-Ponasanje moze biti:stereotipno,ekscentricno,nepredvidljivo sa fazama produzenog
uzbudjenja.Stuporozni bolesnici su nepomicni,mutisticni,negativisticni.Socijalno povlacenje
uslovljeno je bolescu.Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti,preziranje
zivota,periodi manifestne anksiozonosti,ekstremni bes,sreca,religiozna
ekstaticnost...Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih
glasova,grdnji,omalovazavanja,saveta,ruganja,naredbi i slicno,provociraju agresivnost koja
moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih
povreda,ubisva).Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja.
-U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani,oholi,lepljivi,napadni.Otudjenost od sebe
i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije.
-Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika
koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak,mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne
epizode.

PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU

-Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.To je
heterogena grupa oboljenja,i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.U nastanku
bolesti od znacaju su:genetski faktori,karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti.
-Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa.
-Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se:
1.)paranoja
2.)indukovani paranoidni poremecaj
3.)akutni pranoidni poremecaj
-Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim
karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe,”sumanutost kao oblik
zivljenja”,odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.U ovoj grupi psihoza nasle su se:
1.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja)
2.)hronicne halucinatorne psihoze
3.)fantasticne psihoze
-Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni
su u tri grupe:
1.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja,paranoidna psihoza,paranoidno stanje,parafrenija
2.)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija,involutivno
pranoidno stanje,paranioa querulans
3.)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu,nesistematizovani

64
-Razvoj,odredjene crte licnosti,kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.To su
osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto
sadisti).Radi se o preosetljivim,nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju
sopstvene licnosti.Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i
mrznjom,racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih,ljude dozivljavaju kao
pretece,ugrozavajuce,postaju maksimalno oprezni.
-Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti
kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti.
-DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti:
1.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba,osveta.Voljen je od neke cuvene osobe,pise
pisma,yelefonira,salje poklone.Nekad krije sumanutost.Pradoksalnog su ponasanja.Zive
povuceno,izolovano,sami,skromno,limitiranih seksualnih kontakata.
2.)grandiozni tip-megalomani,poseduju natprirodni talenat,posebna otkrica.Religiozni su i
cesto postaju vodje religioznih grupa.
3.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima,stalno traze dokaze neverstva.
4.)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu,koju treba ispraviti legalnim akcijama.
5.)somatski tip-skloni su hipohondriji,dismorfofobiji(ruzan nos,velike grudi),odredjeni delovi
tela ne funkcionisu,odaju cudni miris.Skloni su samoubistvu.
6.)mesani tip-nespecifikovani
-Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.Navode se sledece karakteristike paranoidne
sumanute strukture:apstraktne,nekoherentne,nesistematizovane,apsurdne sumanutosti.Druge
osobe dozivljaju se kao neprijatelji,od kojih je subjekt motren,ugrozen.

PARANOJA

-Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja,trajnog i neoborivog

sumanutog sistema,ocuvanje jasnoce i reda u mislima,volji delanju.
-Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter. koji
se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja,sumnjicavoscu,poremecajem rasudjivanja i socijalnom
neadaptinoscu.Ove osobe su:ohole,sujetne,rigidne,suyperiorne,distancirane i usamljene,zive u
atmosferi sumnje,uporne u svojoj “ubedljivosti”,buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih
progonilaca.
-Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama.To su
osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu,nepoverljivoscu i
distanciranoscu od drugih ljudi,precenjivanjem sopstvene licnosti,rigidnim
stavom,agresivnoscu,pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu.Sumanute ideje su
sistematizovane.U formalno-logickom smislu,sumanuta konstrukcija je logicna,ali zasnovana
na pogresnim zakljuccima,pa je i ceo sistem bolestan.Bolesnik u svoje sumanute ideje
investira dosta emocija.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana,nema halucinacija i
intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje
velicine,nepriznatog prava,viskog
porekla,pronalazastva,eroticnosti,ljubomore,mesijanstva,proganjanja...
-Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje:
1.)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i
tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu.

65
2.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv
njega.
3.)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po
njega namera,dosao do zakljucka zasto to cine.Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje
velicine,pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti.
4.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim
idejama,socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija.

PARAFRENIJA

-Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne

sizofrenije.Pocinje u kasnim godinama zivota,razvija se postepeno,benignog je toka,bez
sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od
mnostva sumanutih ideja.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro.Zene oboljevaju cesce
od muskaraca.U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog
sadrzaja.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije.

SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA

-Senzitivna licnost je:stidljiva,skromna,preosetljiva u interpersonalnim

komunikacijama,rigidna,cesto netolerantna,ambiciozna,lako psihicki i fizicki
umorljiva,sklona introspekciji,perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva.Osecanja i strasti drzi
u sebi,a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja
odnosa.U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja,zrtva je denunciranja zbog
cega je sputana i depresivna.

PSIHOZA INTERPRETACIJE

-Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena.Pogresno

interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao.
-Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve
osobe-induktora i indukovane osobe.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece
socijalne grupe-“kolektivno ludilo”.Induktor je intelektualno superiornija osoba,po pravilu sa
paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije),koja svoju sumanutost emituje jednosmerno
ka zdravim osobama.U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog
poremecaja,dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana
osoba ukloni od induktora.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom
partneru.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima.

PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE

-Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije.Kod psihoze

ljubomore,kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se
uhodi,opsuje i pruzaju se “dokazi”.Kod psihoze erotomanije,bolesnik sumanuto veruje da je
voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica,pevaca,politicara) koje mu na diskretan nacin
preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav.

66
-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske
sudske procese kako bi isterali pravdu),pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene,agresivne
licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari,vodje sekti,skloni su nasilju...)

SIZOAFKETIVNI POREMECAJ

-Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno,ili u razmaku od nekoliko dana.

-Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog,depresivnog ili mesanog tipa.
1.)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha
bolesti.Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.Govor
je metaforica.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu.Postoje
gubtci normalne socijalne kontrole.
2.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih
simtoma.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita,energije,telesne
mase,usporenoscu,nesanicama,padom interesovanja i koncentracije,osecajem
krivice,beznadeznosti i samoubilackim milsima.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost
emotivanja misli,ometanje ili upravljanje pacijentom,akusticke halucinacije,postojanje zavere
i pretnje ubistvom pacijentu.

AFEKTIVNI POREMECAJI

-Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda,bipolarni

afektivni poremecaj,depresivna epizoda,rekurentni depresivni poremecaj,perzistentni
poremecaj rasplozenja,drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja.

MANICNA EPIZODA

-Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje,povecanje mentalne i telesne aktivnosti.U

ovu grupu spadaju:hipomanija,manija bez psihoticnih simptoma,manija sa psihoticnim
simptomima.
1.)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost,radost,ekspanzivnost)
koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.Hipomanija moze
da se javi kao posledica:stresa,tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.Dominiraju sledeci
simptomi:povecana aktivnost,motorni nemir,naglasena pricljivost,izrazena potreba za
socijalnim kontaktima,povecana seksualna energija,nekriticno i neprimereno
ponasanje,preterano trosenje novca,poremecaj paznje,rasejanost,teskoce u
koncentraciji,smanjene potrebe za spavanjem,nadmeno ali i prostacko ponasanje,nastupi besa
i agresivnosti.
2.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do
neobuzdanog uzbudjenja),prati ga hiperaktivnost,bujica misli,bekstvo ideja,odsustvo
inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama,isticanje sopstvene velicine,nerealnost

67
planova,nekontrolisano trosenje novca,prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija.Nema
sumanutih ideja i halucinacija.
3.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna
sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti),religiozna sumanutost,erotska
sumanutost i sumanute ideje odnosa.Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi,nerazumljive verbalne
ekspresije,u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni,zapostavljaju licnu higijenu,dovode
sebe u stanja teske iscrpljenosti.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja
nagonsko-afektivnih pulzija.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u
nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.Moze nastupiti manicna pomama.Dezinhibirano
ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja,promiskuiteta,seksualnih
nastranosti,prestupa,ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga.Misaoni tok je ubrzan,postoji
igra reci,bekstvo ideja.U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute
ideje:velicine,svemoci,bogatstva i viskog porekla.Postoji poremecaj neurofizioloskog
funkcionisanja sa nesanicama.Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor:
zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne
higijene.Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni,tetovirani,poglavice,ratnici...

DEPRESIJE

-Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono,kvantitativno i kvalitativno razlikuje

od normalne tuge.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice,bespomocnosti,bezvrednosti kao ni
dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine.U depresiji gubitak je u nesvesnom.Ego je siromasan
i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.U
zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet
postaje siromasan i prazan.
-Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja
agresije(okretanje agresije ka sebi),a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i
osecanja bespomocnosti.Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje
pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana,tako da ego postaje objekat
agresije super-ega,sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti.Osoba zbog toga vrsi
samoubistvo u depresiji,jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi,odnosno objekat sa kojim se
nalazi u jednom ambivalentnom odnosu,tako da ga istovremeno mrzi i voli.Po Frojdu u
melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo,grdi,ponizava,zlostavlja ja.Abraham istice
znacaj ambivalencije.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi.
-Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj
situaciji.Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv
naucenu bespomocnost.
-Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja
egzistencijalnih potreba(imati,voleti,biti).
-Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje,razvod,promena
radnog mesta,uslova rada,oboljenje osobe ili clana porodice,smrt bliske osobe,odlazak clana
porodice.Gubitak moze biti i imaginaran.
-Znaci i simptomi depresije:
1.)emocionalni-depresivno raspolozenje,osecaj bezvrednosti,osecanje
krivice,anksioznost,strahovanja,smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja.
2.)motivacioni-neodlucnost,bezvoljnost,gubitak interesa,gubitak zivotnog elana,pesimizam.

68
3.)kognitivni-slaba koncentracija,otezano misljenje,depresivne
misli,monoideizam,samoubilacke misli.
4.)somatski-gubitak energije,malaksalost,gubitak apetita,gubitak libida,bolovi.
5.)spoljni izgled-zabrinut izraz lica,oskudna mimika,oskudni spontani
pokreti,iscrpljenost,placljivost.
6.)psihomotorni-usporenost,zakocenost,monoton usporen govor,agitacija,suicidalne radnje.
7.)vegetativni-nesanica,gubitak telesne tezine,impotencija,opstipacija,dismenoreja.
8.)sociointegrativni-usamljivanje,smanjeni nivo aktivnosti,pad efikasnosti,socijano
zatajivanje,profesionalno zatajivanje,bespomocnost.

BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ

-Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog,euforicnog

raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja.Izmedju ovih intervala
postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja.Manicne epizode traju
krace a depresivne duze.Dejstvo razlicitih stresora,traumatskih dogadjaja,gubitci objekata
ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti,znacajno uticu na pojavu ove bolesti.
-Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo,euforicno rasplozenje moze se
ispoljiti u epizodama hipomanije,manije sa i manije bez psihoticnih epizoda.
-U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage,umerene ili teske depresije bez
psihoticnih i sa psihoticnim simptomima.
-U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi:
1.)sumanute ideje-u moralnoj sferi,u sferi zdravlja,sumanute ideje ekonomske
propasti,proganjanja,bede,greha...
2.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih,optuzuju,savetuju
da ne zive...).
-Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda bolesti i ispoljava
pasivnost,pesimizam,introverziju,demoralisanost,neefikasnost...
-Hipomanicne osobe su:srdacne,radosne,sklone sklapanju poznanstava,bez socijalne stege i
kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu,ljubavi i picu),dobrih empatskih kapaciteta,krasi ih
bogatsvo ideja i kreativnost.Depresivne osobe su:istrajne,savesne,sklone religioznim temama.
-Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika:
1.)Melanholocni tip:istrajan,izbegava rizik,razborit,pedantan,smanjenog vitaliteta,postuje
autoritete,neoriginalan,konvencionalan,jednostrano zainteresovan,nemastovit.
2.)Manicni tip:nepostojan,sklon
riziku,entuzijasta,galantan,vitalan,samostalan,originalan,nekonvencionalan,visestruko
zainteresovan,mastovit.
3.)Zajednicka obelezja:aktivan,sposoban,osecajan,dusevan.
-Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja.Nasledje se
smatra dosta znacajnim.Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.Endokrine teorije
smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim
lucenjem(tireoidea),a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih
minerala(natrijum i klacijum).
-Klinicka slika:

69
1.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili
depresivne.Moze poceti i naglo posle depresivne faze.Glavni simptomi su:povisenje afekta u
smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom),skok i diskoordinacija
nagonsko-voljnih funkcija,psihomotorna hiperaktivnost.Takvo raspolozenje prati zivahna
mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje.Zivahan afekt pracen je
ubrzanim misaonim tokom.Tipicna je bujica ideja,povisen impuls za govorenjem,bekstvo
ideja.Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje
velicine,bogatstva,visokog porekla...Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.Nagosko-
voljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen,seksualni nagon je razuzdan...Ovi
bolesnici pate od nesanice,pa im se daju jake doze sedativa.Paznja je hipervigilna(skoro
rasuta).Tenacitet paznje skoro ne postoji.Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem,prelaskom
u hronicnu maniju ili depresivnu fazu.

2.)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i

straha.Nagonske i voljne funkcije su snizene,kao i inicijativa
bolesnika(hipoaktivnost).Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.Bolesnik je
tuzan,zabrinut,zastrasen,reducirane mimike.Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim
casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da
nije zasluzio da prezivi.U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo.
-Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju.Dominiraju sumanute ideje depresivnog
tipa-krivice,ekonomske propasti,postojanju neizlecive bolesti...Bolesnik optuzuje sebe i
falsifikuje proslost,tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije
zasluzenu kaznu.Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.Nagon za zivljenjem je izmenjen a
samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja.Bolesnici satima
sede,nista ne traze.Moze se javiti i depresivni stupor.Distribucija paznje je
nemoguca.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima.Javljaju se slusne
iluzije.Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir,bolesnik je
uzbudjen,trazi spasenje ili pokusava samoubistvo.

PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA

1.)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i

imaju tendenciju hroniciteta.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne
socijalne kontakte,govorljive su i duhovite,aktivne i preduzimljive,povecanih interesovanja za
seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo,optimisticne i kreativne.Ne
zahtevaju psihijatrijsku pomoc.U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube
kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja,sozijalne kontakte,dolazi do gubitka
samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti,teskoce u koncentraciji,nesanice,pesimizam...
2.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne
normalnosti.Slican je neurotskoj depresiji.Mena zivotnih radosti i uzivanja,pacijenti su
tmurni,puni zalbi,napeti,rigidni,depresivni,smanjenog samopostovanja,snizenog seksualnog
nagona...Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma.

REAKTIVNA STANJA

70
-Reaktivna ili “psihogena stanja” predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj.Razni stresni
dogadjaji,zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija.
-Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno
trajanje,naglo pocinjanje,manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza.
-Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama,imaju i
odbrambenu funkciju,jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora.Ukljucuju se
regresivni i disocijativni mehanizmi.To je nesvesno begstvo u bolest.
-U reaktivnim psihozama dominira disocijativni mehanizam-dvojna
licnost,bekstva,halucinatorno-delirantne reakcije i slicno.

REAKTIVNE PSIHOZE

-Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih

psihickih trauma.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim
traumama.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura.Najcesci
faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume,iznenadnost,gomilanje traumatskih
dozivljaja,povreda najosetljivijeg dela licnosti.Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze
su:psihicka iznurenost,intoksacije,rekovalescencije,prolongirana stanja napetosti.Reaktivne
psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije.
1.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane,emocionalno nezrele,labilne i nesigurne
licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja.
a.)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih
dogadjaja.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(“nesvesno simulira”),ali nije
poremecene svesti.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda.
b.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa
retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim
uslovima,a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja.
c.)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor,negativizam ili
motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i
demonstrativnim ponsanjem.
d.)Puerilizam-posle traume.licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto.
2.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili
ih osoba dugo dozivljava.
a.)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti.Najcesce su pracene sumanutim
idejama proganjanja i halucinacijama.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se
ne javlja.
b.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja.
c.)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim
halucinacijama,iluzijama i sumanutim idejama proganjanja,sa maksimalno izrazenim
strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu.

ZATVORSKE PSIHOZE

-Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i “zatvorske psihoze”.

71
-Delikventi,kriminalci,perverzni,sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne
tendencije.Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti
aktivirani u zatvorskim uslovima.
-Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i
imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive).
-Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja,reaguju
anksioznoscu,agitacijom,burnim panicnim manifestacijama,depresivnim,melanholicnim
raspolozenjima,konfuzijom i stuporom.
-Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije.
-Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru.
-U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije,oneiricne vizije pracene
agitacijom,nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija,stupor.
-Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens,krize narkomana.

REAKTIVNE DEPRESIJE

-Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili
kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.Obolele osobe su neraspolozene,osecaju se
bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.U etioloske faktore ubrajaju
se:iznenadna smrt voljene osobe,grube uvrede,razocaranja,eticki konflikti i slicni intrapsihicki
konflikti.
-Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim
smetnjama:glavobolja,srcane smetnje,gastrointenstinalne tegobe,bolovi u
vratu,vrtoglavice,sindrom neirnih nogu...

AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE)

-Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije,kvalitativne izmene

svesti,poremecaj pamcenja,shvatanja i rasudjivanja,afektivni poremecaji do neobuzdane
psihomotorne uznemirenosti,kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti.
-Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih
i funkcionalnih poremecaja mozga.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika,glukoze i
vitamina,deprivacija sna.deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa,dejstvo toksicnih
supstanci(droga,alkohol,psihoaktivne supstance),infektivna
oboljenja(encefalitis,meningitis),cirkulatorni poremecaji u mozgu,intrakranijalni
tumori,epilepsija,traumatske povrede glave i mozga,metabolicki poremecaji,endokrina
oboljenja.
1.)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom
nemiru,razdrazljiv,promenljivog raspolozenja,zastrasen,sa teskocama upamcivanja i bistrog
rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora.Akutni delirijum pocinje naglo,najcesce
nocu,nekad cak i u formi epileptickog napada.Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je
haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti,sa iluzionim i halucinatornim
fenomenima.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe,izazivaju panicni
strah kod bolesnika.Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja,velicine ili

72
depresivnosti.Zavisno od uzrocnika postoji vise vrsta
delirijuma:febrilni,alkoholni,posttraumatski,postoperativni i nocni senilni delirijum.
2.)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim
funkcijama i fazama u zivotu zena,kao sto su-
ovulacija,menstruacija,oplodjenje,porodjaj,dojenje i involucija.
a.)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije,a manifestuju se raznim sindromima
kao atipicno manicno,depresivno ili hipohondrijsko stanje,sizoidna katatona ili paranoidna
stanja,sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost.
b.)nevestinske psihoze-“psihoze prve bracne noci”.Javljaju se kod zena psihicki i edukativno
nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja.
3.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku,hormonalnu i
psiholosku etapu u zivoti zene,kada je ona psihicki lako ranjiva.Simptomi su konfuzno-
delirantni,depresivno paranoidni,sa samoubilackim idejama,nekada cak i sumracnim
stanjima.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do
cedomorstva).Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrino-
vegetativne ravnoteze.Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo.
4.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze,koja se javlja kod osoba koje u toku
zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda.

HRONICNI MOZDANI SINDROM

-Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i

funkcionalnim ostecenjem mozga.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale
usled trauma mozga,pracene intelektualnim propadanjem osoba.
-Etiologija-degenerativna ostecenja CNS,mozdane traume,infektivna oboljenja,intrakranijalni
tumori,endokrini,nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija,kao i dejstvo medikamenata i
toksicnih supstanci.
-Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji
pamcenja,misljenja,inteligencije,opazanja i paznje),emocionalni
poremecaji(depresija,apatija,euforija,iritabilnost) i tesko propadanje licnosti.

NEUROZE

-Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih

ostecenja.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla
patoanatomske ili patofizioloske mehanizme.
-Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine,vracanje
na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva,ishod intrapsihickih
konflikata licnosti,konflikt izmedju naginskih pulzija i ega,konflikt licnosti i socijalne
sredine,nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija
licnosti...
-Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva,i
subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca.U takvim
situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja,ili
povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u
svojoj okolini.Neuroza moze biti i posledica nepotupnog,neharmonicnog razvoja i
organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini,ili

73
kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija,ili dejstva jedne snazne traume koja
prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni
neuroticari,ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje
opterecenje.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti.
-Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od
psihoticnog,sumanutog) izmedju sebe i realnosti,sebe i spoljasnjeg sveta.Neuroticna licnost se
ponasa kruto,rigidno,zbog neelasticnih moralnih nazora.Izvesni elementi neuroticnosti
smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo.
-Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni.Smatra se da je period izmedju druge i pete
godine u zivotu deteta,vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu
predispoziciju.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja
roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne.Losa
emocionalana atmosfera u porodici,defektna ili razorena porodica,ostavlja traumatske
oziljke.Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno,da nije
voljeno.Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka,takva osoba kad odraste ce imati
teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice
manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini.Prema njima osoba sa nekim
fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna.
-U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume.Ako je ta realnost
neprijateljska,ugrozavajuca,nepodnosljiva ili frustrirajuca,pa licnost biva osujecena u nekim
svojim aspiracijama,ona ce neuroticno reagovati.Neuroza se ovde moze javiti kao
regresija,vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja,trazenje zastite bezanjem u bolest.
-Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.U odraslom dobu mnogi traumatski
faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta.Za razliku od neurotskih reakcija koje se
mogu javiti povremeno u stresnim situacijama,neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju
kod licnosti koje su predisponirane.
-Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego
odbrana.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo
aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih.
-Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan.Konflikt je izmedju
ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane.Konflikt je moguc i unutar ega
licnosti.Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta.
-Opisuju se neurotiski simptomi,neurostski karakter i neurotski manevri:
1.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog
konflikta.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja.
2.)neurotski karakter:”ego je stalno budan”,a neurotske crte licnosti su prenaglasene.
3.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje
afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u
sadasnjosti.

-Teorije o nastanku neuroza:

1.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva,zatim pregentialne

fiksacije libida,kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti.
2.)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj,From...) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u
nastanku neuroza,uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost,zatim
moralnih problema u medjuljudskim odnosima,uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca.

74
3.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog
ponasanja.Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili
neuspesnim reagovanjem,dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u
neodgovarajucim okolnostima.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja
i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni.
-Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u
potpunosti etioloske kriterijume,fenomenologiju i empirijska iskustva.
-Klasifikacija neuroza prema Frojdu:
1.)aktuelene neuroze:neuroza straha,neurastenija,traumatske neuroze,hipohondrija.
2.)psihoneuroze:
a.)transferene neuroze:histerija,fobije,prisilna neuroza
b.)narcisticke neuroze:psihoze
c.)druge regresivne neuroze:perverzije,neurotski karakter
3.)mesane neuroze
4.)granicni slucaj
-Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji:
1.)neuroze straha
2.)konverzivne neuroze(histerija)
3.)fobicne neuroze
4.)opsesivno-kompulsivne neuroze
5.)depresivne neuroze i reakcije
6.)neurastenije
7.)psihosomatska oboljenja
8.)karakterne neuroze i psihopatija
-Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom
povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se:
1.)fobicni anksiozni poremecaji
2.)drugi anksiozni poremecaji
3.)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja
4.)disocijativni(konverzivni)poremecaji
5.)somatomorfni poremecaji
6.)drugi neurotski poremecaji

FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI

-Fobija je strah vezan za objekte,ideje,situacije i funkcije.Unutrasnja strepnja projektovana je

u neku fobogenu situaciju.Strah od unutrasnje opasnosti “zamenjen” je strahom od spoljasnje
opasnosti.Bojazan je nerealna ili neadekvatna.

75
-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja,koji
deluju u nesvesnim slojevima licnosti.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem
borave njegovi nesvesni konflikti.
-Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza,a cesto je i jedan od simptoma endogene
psihoze.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja,patnjom i osujecenjem
profesionalnih i drugih aktivnosti.
-Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti,ili od kazne
zbog nagonskih podsticaja.Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana,pa se ukljucuje
pomeranje ili projekcija.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na
prihvatljive zamene,tj na spoljasnji objekat ili situaciju.Bihjevioralne teorije objasnjavaju
nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja,ucenjem prema modelu i
kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog
informisanja,prepricavanjima...
-Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija.To
su:stidljive,nesigurne,plasljive,preosetljive,zavisne,introvertne licnosti sa kompleksom nize
vrednosti.
-Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou,sa
dominirajucim strahom od kastracije.
-Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje.Zbog neuspesnog
potiskivanja,emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim
situacijama reaguje strahom.Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno
krecu ka egu.Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet,na moralno,eticki
prihvatljive sadrzaje,na simbolicke situacije i objekte.
-Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba,od objekata i predmeta,od
prostora,situacija,prirodnih pojava,od kontakta,od povrede i bolesti,od velikih i malih
zivotinja...
AGORAFOBIJA

-Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili
nemoguce,ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari,mase,ulice i
trgovi,pozorsite,bioskop...Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa
panicnim poremecajem.
-Dominiraju:strah od gubitka svesti,strah od zivotne ugrozenosti,strah od ludila i gubitka
kontrole i strah od gubitka samopostovanja.Najcesce su izrazeni sledeci
simptomi:vrtoglavice,nesvestice,srcane smetnje,povracanje,gubitak kontrole na mokrenjem i
crevima,depresija,depersonalizacija,derealizacija,kao i razvijanje stanja naucene
bespomocnosti.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u
grudima i trbuhu,muka osecanje gusenja,lupanje srca,ubrzani srcani
ritam,znojenje,drhtanje,otezano disanje.Moze doci i do napada panike,koju karakterise
nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa,straha velikog intenziteta.Agorafobija moze biti
udruzena sa mnogim drugim fobijama,sa depresijom,sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i
depersonalizacijom.Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha,odnosno anksioznom
histerijom.
-Uzrocni faktori-bolest,porodicne nesrece,smrti bliskih i dragih osoba,trudnoce rodjenje
deteta...
-Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je “ne ostati sam”,na ulici ili nekom
drugom mestu.Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika,vec nesvesno omrznutog
roditelja.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata.Izlazci iz kuce svedeni su na

76
minimum,fobicar je bespomocan.Blizina kuce,telefon i lekovi u dzepu,taksi,mesto na kraju
reda posebne su taktike fobicara.

SOCIJALNE FOBIJE

-Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja

drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost
pri uzimanju hrane pred drugim osobama,susret sa osobama drugogo pola,i drugi obrazci
socijalne stidljivosti...) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog
kruga.Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane.
-Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje,strahom od neprikladnog i
ponizavajuceg ponasanja,zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja.
-Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.Fenihel ukazuje na
povezanost socijalnog straha sa kritikama,kaznama i proganjanjima.One su metafora
introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid,osecanje da su
kritikovani,ismejavani,ponizavani,ostavljeni.Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj
ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama,nedostatak socijalnih vestina i razvoj
pogresnih socijalnih modela.
-U pitanju su licnosti koje su:plasljive,preosetljive,nesigurne,nekomunikativne.
-Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije,socijalne
fobije od gubitka kontrole,socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih,socijalne
fobije od javnog nastupa.
-Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara,stidom i
strahom,posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima,strahom
od ljudi(antropofobija),od pogleda,kritike,nastupa,zadrzavanja u malim grupama,strahom od
gubitka svesti,od gubitka kontrole sfinktera,strah od povracanja pred drugim ljudima,strah od
emocionalnog vezivanja.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se
“nemogucnoscu” da se uspostavi verbalna komunikacija,strah da se ne izgovori neka
glupost...Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje
srca,znojenje,crvenjenje,drhtanje.Zbog anksioznosti fobicar je napet,nezadovoljan sobom i
smanjenog samopouzdanja.
-Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije,izbegavanje
socijalnih interakcija,profesionalnih i drugih aktivnosti,socijalna izolacija,bezanje u porodicni
bunker.

SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE

-Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku
razmisljanja o tim situacijama.Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i
insekata(psi,macke,sitne zivotinje),od prirodnih sila i okolnosti(od
oluje,grmljavine,groma,vode,visine),od medicinskih i stomatoloskih intervencija,od dobijanja
inekcija,gledanja krvi i rana,od odredjenih situacija(koriscenje lifta,prolazak kroz tunel,let
avionom,javni saobracaj).Retki su napadi panike.
-U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine,zatvorenog prostora(klaustofobija),od ispita.
-Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija
istovremeno.

77
 GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ

-Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se

neodredjenim,intenzivnim,hronicnim,”slobodno
lebdecim”,strahom,zabrinutoscu,preplavljujucom strepnjom,strasljivim,napetim iscekivanjem
buducih dogadjaja,kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima.
-Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto
su:nepovoljni zivotni dogadjaji,interpersonalni konflikti,bolest ili smrt voljene osobe...
-Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski
dozivljaji,razne vrste stresova,hronicni stres.”Slobodno lebdeca” anksioznost smatra se
jednim od najmucnijih osecanja.

PANICNI POREMECAJ

-Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim,ponavljajucim i neocekivanim

napadima panike.Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama.Karakteristika
panicnog poremecaja je naglasen,snazan,onesposobljujuci strah od narednih napada,koji su u
pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti.
-Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno,simbolicko
znacenje.Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada.Pacijent izbegava
aktivnost.Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(“dozivece
infarkt”,”umrece”),nastupice mentalni slom(“poludece”) i okolina ce ga prezreti i poniziti.Od
znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija,socijalnih
fobija,alkoholizma.Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost
vaznih osoba,razvod,izlaganje opasnostima,teska bolest,smrt clana porodice,prijatelja ili
voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja.
-Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili
nelagodnosti,zatim nagli pocetak.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta,a traje
majmanje jos nekoliko minuta.Tipicni su:poremecaj mentalnog
funkcionisanja,kognitivni,somatski i vegetativni simptomi.Simptomi vegetativne nadrezenosti
su:ubrzan srcani ritam,lupanje srca,znijenje,drhtanje,simptomi u grudnom kosu i
trbuhu,otezano disanje,osecaj gusenja,bol u grudima,topli ili hladni talasi,obamrlost,osecaj
peckanja.Strah od smrti je intenzivan.Osobe su u psihickom i motornom nemiru,agitirane ili u
stuporu.Spavanje je praceno kosmarnim snovima.

MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE

-U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti,preterani dozivljaj osobe da je

manje vredna,dozivljaj krivice,gresnosti ili nekog gubitka.Dperesija osobe okrenuta je
proslosti a strah ka buducnosti.Osobe su napete,demoralisane,uznemirene,razdrazljive,sa
teskocama koncentracije i spavanja,nesigurne su,pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i
lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.

OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI

78
-Prisilne neuroze dele se na:
1.)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama
2.)opsesivno-kompulsivna stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i
postupcima,ritualima.
-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili
ruminacije,pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali),mesovite opsesivne misli,radnje i
drugi nespecifikovani poremecaji.
-Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i
nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici,pasivnost,izolovanost,preterana
cistoca i urednost,moralna skrupuloznost),kulturoloske faktore,odredjene crte licnosti i razni
stresori.
-Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost,sumljicavost,sklonost
proveravanju,preteranom redu i urednosti,sitnicavost,perfekcionizam,rigidnost
ponasanja,nemastovitost,morlana ispravnost.
-Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom
mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece,sumnja u sve i
svasta,hipermotivnost,sizoidnost,moralne krize,stidljivost i inhibicija u socijalnim
kontaktima,sklonost introspekciji i manija reda i urednosti.
-Mesaju se elementi erotizma i sadizma,teskoce u napustanju objekta,simbolicna vrednost
novca,tvrdicluk,mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva,prljavstina,moralna rigidnost
i asketizam.
-U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama
odbrane(izolacija,ponistavanje,reaktivna formacija),o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi
i regresija.
-Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i
magijsko misljenje.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan,kaznjavajuci super-
ego,moze dovesti do osecanja krivice.
-Klinicka slika-opisuju se:
1.)opsesije i sumnje(o sebi,bogu,djavolu,svetu...)
2.)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka)
3.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih,skaradnih
reci,strah od gubitka kontrole na javnom mestu).
4.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta,gde se preplicu cistoca-prljavstina,ljubav-
mrznja,cednost-porok,pravda-nepravda.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja,odbrana od
izrazavanja tih teznji,samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija,kao
i nesvesnog osecanja krivice.Moguce su i prisile magijskog misljenja:”teranje
baksuza”,”kucanje u drvo”...
-Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno,mada se opsesije mogu javljati i
bez kompulzija.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje,pa se u njegovoj svesti
pojavljuje samo prisilna radnja,koja tad predstavlja simbolicku odbranu.
5.)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene.Najcesce je to
pacijentovo prisilno pranje ruku,opsednutost brojanjem,strah od gubljenja sposobnosti
kontrole sfinktera,sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem,strah od izgovaranja
bestidnih reci,strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.Postoje i
kompulzije:ciscenja,proveravanja,izbegavanja,sporosti u izvrsavanju poslova.Vrlo je
neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva,podmetanje
pozara,bezocno ponasanje,samoubistvo.

79
-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima,zloupotrebe i zavisnosti od
droga,promiskuiteta i seksualnih devijacija.
-Kleptomanija-predstavlja prisilu,cesto neodoljivu,da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj
radnji,ili na dohvat ruke u tudjoj kuci.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom
protiv realizacije.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije,ali i istovremeno do osecaja
krivice.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost,nekada sa erotskom simbolikom,a
materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim
osobama radi sticanja njihove naklonosti.
-Piromanija-je sklonost podmetanju pozara.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i
retko je u cistom stanju.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja.
-Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa
moralom,nikada ne realizuje,jer je svestan da one poticu od njega,dok psihoticna,sumanuta
osoba,verujuci da joj se to natura spolja,moze impuls i realizovati.
-Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.Terapija je duga i teska.Nekad
evoluiraju u psihoze,a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze.

KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA

-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija.Prednost je data terminu

disocijativno,gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa,koji su
ranije nazivani histerija.
-Histerija je bila poznata jos u starom veku,u doba Hipokrata i Galena.Naziv histerija potice
od Hipokrata,a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.Hipokrat je smatrao da se bolest
javlja kod zena nerotkinja,cija materica,zeljna deteta,luta po telu i izaziva razne
simptome.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije,pa
nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije.Mnogo vekova kasnije
zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.U srednjem veku se verovalo da su u
tela obolelih usli djavoli,a simptomi su zlodela “necastivog”.
-Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15. i 20. godine zivota,ali i posle 25. godine.Osobe
zenskog pola ,kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu.U predisponirajuce
cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost,histericne crte licnosti,psihosocijalni stres,porodicne
bolesti i nesrece,smrt u porodici.
-Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti.Konverzivni simptomi
pocinju tiho,a disocijativni naglo.
-Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna.Po njegovom misljenju konflikti izmedju
nagonskih zelja i etickih principa licnosti,cesto izazivaju neurotske reakcije.Ako iz tih
psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi,tada je u pitanju konverzija,odnosno
konverzivna neuroza.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija,u genezi konverzivnih
simptoma.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa.
-U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora,kao govor tela i dovodi do
emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba
desifrovati.Izbor organa koji ce “oboleti” je takodje metaforican.Kada se konflikt
transformise u simptom,osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen “lepe
ravnodusnosti”- histericna osoba nije zabrinuta,cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj
je ruka oduzeta,sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i
depresivne.
-Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice,erotizovani histericni
roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom,a postoje i mazohisticki izbori,kada osoba

80
postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju.Bolescu se postize i sekundarna dobit-
koje pacijent nije svestan.U protivnom to bi bila simulacija.
-Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u
centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene,cenjene,vazne.To je cesce zamena za osecanje
sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.Njihovo ponasanje je
infantilno,emocionalno nezrelo,puno teatralnosti,pa cesto dobija karakter
karikaturalnog.Postupci su cesto detinjasti,luckasti.Takve osobe imaju potrebu da budu
voljene,ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja.Gode im divljenja,laskanja,zive
hraneci se fantrazijama,pricama.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.Oni
koketiraju,nude egzaltirane poze zaljubljenosti,a cesto su frigidne,impotentne,pa menjaju
partnere,lako se i povrsno vezuju za nove objekte ‘ljubavi”,u koje se isto tako brzo
razocaravaju.Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja.Pribegavaju i
teatralnim pokusajima samoubistva.Mogu da ispolje psihogene amnezije.
-U grupu disocijativnih poremecaja spadaju:
1.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS.Amnezija je
vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj,smrt drage
osobe).Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u
budnom stanju.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu,selektivan(osoba se seca nekih
dogadjaja),opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja),stalan(od odredjenog
trenutka u zivotu do momenta ispitivanja).Osoba je zbunjena,dezorijentisana.Moze ispoljavati
zabrinutost,znake patnje ali moze biti i mirna.Po prestanku simptoma disocijativne amnezije
osoba je svesna poremecaja koji je postojao.
2.)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.U takvom stanju osoba luta ili
bezi,a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.Zaboravlja predhodni
identitet.Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na “putovanje”.Bekstvo
zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija.U kontaktima sa drugim
osobama izrazeno je odsustvo inhibicija,a moguce je i violetno ponasanje.Poremecaj prestaje
naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja.
3.)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije,odsustvo akcija,apatija i
mirnoca.Pacijent nepomicno sedi ili lezi,negativistican je,odbija hranu,a verbalni kontakt
zavisi od stepena “povredivosti” tema u komunikaciji.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi.
4.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet,a postoji i
poremecaj percepcije okoline.osoba je “obuzeta” nekom silom,bogom,zlim duhovima...Osoba
je poremecene svesti,pada na zemlju,place,jeca,iskolacenih je ociju,sa grcevima i jezom.Moze
biti i ushicena,angazovana u transu,preuzima drugi identitet,neobuzdano igra i peva.Moze
demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.Ne oseca bol.Nakon igre i pesme moze se
onesvestiti ili umiriti.
5.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od
besciljnih,parazitarnih,havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike.Imaju
odredjenu simboliku ili su besmisleni.Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne
oduzetosti kao na primer histericne paralize.”Oduzeti” ekstremiteti nesposobni su samo za
pojedine pokrete,dok su im fizioloski refleksi ocuvani,a patoloskih refleksa nema.Pacijent je
potpuno nepomican.Histericna astazija i abzija karakterisu se “nesposobnoscu” pacijenta da
stoji odnosno da hoda.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim “gubitkom glasa”.Pacijent
nije zabrinut za svoju bolest.Mogu se pojaviti tikovi,profesionalni grc prstiju ili saka koji
mogu dovesti do agrafije.
6.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna
konvulzija),koji se po pravilu odvija teatralno,u prisustvu publike,koja svojom intervencijom
moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim.Osoba vice,govori ono sto je
emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.Amnezija

81
ukoliko je ima delimicna je.Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na
klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh.
7.)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju,hipoesteziju ili
hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima,po cemu se i opisuje fenomen
“carapa”,”rukavica”,”slema”...
-Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih
briga.Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima,lece se psihoterapijom i
sedativima.
-Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca.Osoba ne zeli nesto da
vidi i pri tome ispoljava “lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo”.Histericna gluvoca je slican
fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug
poginuo).Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju.
-U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija,gusenja slicna asmaticnim napadima,smetnje
gutanja(knedla u grlu),muka,povracanje,anoreksija,dijarea,cesto mokrenje,poremecaji
menstruacija,frigidnost,impotencija...
8.)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen.Predstavlja disocijativni odgovor na
stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti.Nastaje cepanje ja(ali ne svih
njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje
dozivljava).Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom.Jedna je po pravilu dominantna i
funkcionise na svesnom nivou,dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna
licnost.Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti.

SOMATOMORFNI POREMECAJI

-Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh

smetnji,uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko
oboljenje.”Bolesni” pribegavaju histericnom,teatralnom ponasanju.Mogu biti prisutni
anksioznost i depresija.
1.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje,zbog cega osoba biva
preokupirana svojim telom.Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog
oboljenja,koje “nije otkriveno” samo zbog “nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda” koji je
obavio lekar.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo.Dolazi do
narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo,na telesni simptom.Telesne senzacije tumace
se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.Hipohondricna osoba je
cesto anksiozna i depresivna.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah,klinicka slika
lici na fobiju.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja
licnosti.Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih
iskustava(razvod,bolest i smrt u porodici,neuspesna profesionalna karijera,gubitak ranijeg
socijalnog statusa...).Izbor organa je simbolican.Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim
metodama i psihofaramoticima.
2.)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda,zaokupljena je nekim zamisljenim
defektom.Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti.Ukoliko postoji mali defekt
ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana.Pacijent je zabrinut
da ima veliki nos,ruzan nos,klempave usi...Kod devojcica dominira nezadovoljstvo
grudima.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela,a moze biti pracena i
dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu
o sopstvenom telu.

82
3.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti.Osoba je
zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom “klasifikacijom” o “otkrivenoj bolesti”.Ovi
pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima.

OPAZANJE(PERCPECIJA)

-Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje.Fizicki i hemijski procesi koji deluju na

covekova cula nazivaju se drazi.Delovanjem drazi na receptore culnih organa.dolazi do
stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose
do centara u kori velikog mozga,gde se vrsi njihova obrada,integracija i spajanje sa
iskustvom.Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja.
-Oset(osecaj,senzacija) definise se kao cist “sirov” culni podatak,koji nastaje kao rezultat
dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja,na osnovu
predhodnog iskustva.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se
opaza(crveno,gorko,hladno,tvrdo...).
-Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i
znacenje.Odrastao covek koji poseduje iskustvo,skoro nikada nema ciste osete vec opazaja
objekata i culnih kvaliteta.Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja.Do
oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog
opazaja.Opazaj se odnosi na celinu predmeta.
-Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek
sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama.Ti subjektivni faktori su
najcesce:iskustvo,potrebe,emocije,motivacija...
-Apercepcija-je proces shvatanja,razumevanja onoga sto je opazeno.
-Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti.Oni su
formulisali neke zakonitosti opazanja:
1.)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine,slicnosti,simetricnosti i
kontinuiteta(zajednicke sudbine)
2.)Odnos figure i pozadine-dvojne figure,karakteristike figure i pozadine...
3.)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine,jedinstvene opazaje
4.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju,opazaj ostaje
nepromenjen(sem velikih promena drazi).
-Na opazanje uticu:iskustvo,znanje,potrebe,zelje,ocekivanja,motivacija,emocije...
-Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na
mreznjaci,iskustvo,okolina i boja predmeta.Na opazaje velicine uticu-udaljenost
predmeta(velicina slike na mreznjaci),iskustvo...Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci
binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta,te
slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine.Kada je
disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka),javljaju se dvostruke
ili visestruke slike.
-Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi,interesovanjem i emocionalnim stanjem
subjekta.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo
prolazi,dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost.Kod
sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje
vremena usporeno.

83
-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta.Ako je ona ispod
odredjene granice,pokret se ne zapaza,takodje ako je brzina prevelika(kretanje
projektila),pokret se ne opaza.

POREMECAJI OPAZANJA

-Poremecaji opazanja mogu nastati zbog:

1.)ostecenja cula,nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu
2.)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha
3.)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza)
4.)upotrebom halucinogenih droga(LSD)
-Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja:
1.)agnozije
2.)iluzije
3.)halucinacije

-Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava,pri

cemu su senzorne funkcije ocuvane.Oko elementranih culnih centara u kori velikog
mozga,nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u
elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje
informacija.Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka,uprkos organskoj i
funkcionalnoj ocuvanosti cula.Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja,ili su one
unistene.Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat,ali se predpostavljaju strukturalne i
funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.Postoje agnozije svih cula.
1.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i
sprovodnog sistema,svetlosne utiske uoblici u simbole.Na primer:bolesnik nije u stanju da
prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija.U voj vrsti agnozije ostecen je
psihovizuelni centar u kori velikog mozga.
2.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku
vrednost.Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja.
3.)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati
zvuk(melodiju,cvrkut ptica,glas svojih najblizih...).Ovakav poremecaj nastaje usled lezija
psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja.
4.)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja,pacijent nije u
stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja).Na primer:ako pacijentu damo
da opipa kljuc,zatvorenih ociju,on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet,moci ce da
opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc.
5.)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer;oduzetosti jedne polovine
tela),dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili
njegovih delova u prostoru.

-Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta.Spolnja

draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi

84
u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili
intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se
korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent
nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i
u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te
iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se “brani” od nekih divljih zveri koje
jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim
stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi

ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i
nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su
halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez
uspeha.
-Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili
organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija.
-Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku
halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u
opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da
halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske
funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer
projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj
eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego
bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih
drazi.
-Vrste halucinacija:

1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih

intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska
dozivljavanja,histericne manifestacije,”zatvorske psihoze” mogu biti pracene ovim
psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat
strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod
maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku
uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod
dece ili nekih odraslih osoba.
2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje
halucinacije svih cula:

-Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili

slozene koje su mnogobrojne-kao sto su:
1.)mikrohalucinacije-“opazajni” predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih
halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom.
2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja
3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje
deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece
udaljenosti u prostoru.

85
4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne
halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom.
5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se
setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim “dvojnikom”
vodi dijalog.
6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u
ogledalu.
7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik “vidi” van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid).
8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci
9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih
vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi.
-Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija
CNS,akutnih i hronicnih psihoza.

-Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi

glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi “dolaze” iz najbizarnijih izvora-
kosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu
biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj
fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom
bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka
pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi
bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na
jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu.

-Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a

cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira
sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava.

-Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je

hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan.
-Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao
ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim
organima-cenesteticke halucinacije.
-Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu
za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile.
-Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud).

-Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je

karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje
halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se
stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV.

DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86
1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod
neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za
razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema
somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog
iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava
povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili
neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih
simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez
afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je.
2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom
vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i
predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i
izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog
sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja
otudjenosti od sopstvenog dozivljaja.
-Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih
oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih
oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni
poremecaj),intokasacija(halucinogenim
supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih
poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i
iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko
traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko
ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina
organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od
objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije
nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetom-
derealizacija znak je psihoze.
-U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra
sebe sa cudjenjem.
-U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice
izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane.
3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri
nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili
casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da
simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske
poremecaje spavanja.

MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i
na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo
kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87
-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Te tri strukture su
neraskidivo funkcionalno povezane.To su nivo:bioloskog,individualno-psiholoskog i nivo
socijalnog.

-Nivo bioloskog-bioloska struktura,mozak,predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje

slozenih integrativnih funkcija.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi
opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa
roditelja.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske
karakteristike,zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti,pa i psihicki poremecaji.Bioloska
istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske
odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i
specificnosti metabolizma.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim
razvojnim varijacijama,vise nego drugi organski sistemi.Razlog tome je specificno mesto
CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza
pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.Medju mnostvom informacija koje prima
CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz
medjuljudske komunikacije.Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu
individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica.

-Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom

ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe,a sa druge strane individualnim
dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz
niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu.Kroz procese ucenja neprekidno se
popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i
pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.Intenzivno se
usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu,prepoznaju kao relativno
stabilne karakteristike odredjene licnosti.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna
znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno
funkcionisanje.Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja
sopstvenog “ja” i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.Takvo
dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku
obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima,ukljucujuci i
odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog.

-Socijalni nivo-covek je drustveno bice.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim

potencijalima,konstitucijom,dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se
razviju procesi pomocu kojih se,na osnovu socijalnih informacija,mogu da programiraju
odgovarajuca ponasanja,odnosno akcije.Zato se socijalna sredina smatra jednim od
odlucujucih faktora razvojnog procesa.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno
siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja
integrativnih kapaciteta mozga.Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen
informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja.Ukoliko nema takvih
informacija,nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.Sa druge strane bez adekvatno
razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.Covek je znaci
biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja
homeostaze odnosno narusavanja zdravlja.

INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA

88
-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija,zbog cega je neophodno postojanje
niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS.Stalnim protokom
nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti,a na toj osnovi odvijaju se
dalji procesi analize novih informacija.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono,prema
odredjenom programu,mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom
nivou obezbedjuju integrativne procese.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u
manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama,medjusobno je povezan aksonskim i
dendritskim produzetcima.
-Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika
nadrazljivost.Zahvaljujuci nadrazljivosti,nadrazaji kao fizicki korelati informacija,primljeni
putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje
podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore.Taj proces omogucen je
nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa.
-Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost
mozga.
-Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na
postsinapticke strukture.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije
pojedinih sistema.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog
specificnog znacenja.
-Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno
razlicitih receptora,a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni
pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki,serotonergicki).
-Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete,serotonergicka averzivne,a
dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju.
-Sve bolje poznavanje anatomske distribucije,kao i molekularne strukture i biohemijsko-
farmakoloskih aspekata funkcije,ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji
CNS,a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti
neurotransmisije.
-Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje
psihicke funkcije.Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za
uvodjenje u sveru psihickog(percepcija),preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu
potrebe dalje obrade(paznja),procene mogucih vrednosti(inteligencija,misljenje),stavljanje u
kontekst proslih iskustava(pamcenje),davanja afektivnih i motivacionih
vrednosti(emocije,nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin).
-Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.One se odvijaju u okviru slozenih sistema
koji cesto nemaju jasnu anatomsku,morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu
topografiju,vec su odredjeni svojom funkcijom.

FUNKCIONALNI SISTEMI

-Izdvajaju se tri funkcionalna sistema:

1.)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija

retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose
senzorne informacije,obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih
modaliteta psihickog funkcionisanja.
2.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su
medjusobno povezani.

89
a.)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju
osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.Ovaj sistem se nalazi u
okvirima mozdanog stabla,posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima
je hipotalamus visestruko povezan.
b.)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni
odgovori na slozene stimuluse,kao i slozene oblike motivacionog ponasanja.Ove strukture se
nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa
telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom.
3.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni
procesi.Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese.Procesi
apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore.Govor kao i logicke operacije
organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka.Sa druge strane u subdominantnoj
hemisferi odvijaju se neverbalne operacije,analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja
zvuka,intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema.

-Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza,funkcionise sinhrono sa

ostala dva i podleze njegovim uticajima.
-Informacije pohranjene u depoima pamcenja,pored konkretnog znacenja sadrze i
emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.Ova povezanost kognicije i
afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica,odnosno
svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje.

MISLJENJE

-Misljenje pripada kognitivnim funkcijama,pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju

predmeta i pojava u spoljasnjem svetu.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine
da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.Misljenje sluzi i zadovoljavanju
saznajnih potreba coveka.
U procesu misljenja koriste se opazanja,predstave,simboli,pojmovi,radi uvidjanja odnosa i
resavanja problema.Motivi,secanja,osecanja,predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu
dovesti do pogresnog zakljucivanja.
-Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja.Deca progovore prosecno
oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8
meseci).Pre tog perioda,postoji period senzomotorne inteligencije.Taj period je preverbalni i
dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta,trazenje
skrivenih predmeta,prva upotreba orudja...U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer
se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na
realnost.To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor,pojmovi,apstraktno i
logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka.Prema teorjima kognitivnog
razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja.Oko druge
godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje
unutrasnje,reprezentovano.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti
i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.U tom
periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih
reci.Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci
predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova,pomocu kojih dete analizira stvarnost.Prema
Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali
nezavisnim i razlicitim linijama.Sada misljenje postaje govorno,a govor postaje
intelektualan.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze),govor ne utice na misljenje,vec se misljenje
razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK),a dete ce

90
usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj
misljenja.Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski),razvoj govora moze i povratno
uticati na misljenje.
-Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima.Pojmovi predstavljaju
uopstavanja,oni se odnose na skup nekih predmeta,osobina ili pojava.Pravi pojmovi koje
poseduje odrasli,su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su
sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem
pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom
odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje
nadredjene pojmove)pojmova.Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao
cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam,pojmu ruza).Intelektualni procesi koji dolaze do
izrazaja u procesu formiranja pojmova
su:analiza,rasclanjavanje,uporedjivanje,razlikovanje,apstrakcija i sinteza.
-Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava,a zanemarivanje ostalih karakteristika
objekata.Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata.
-Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo,nove veze
izmedju objekata ili nove istine.Postoje dve vrste zakljucivanja:
1.)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih,datih premisa,dolazimo do
opstih pravilnosti).
2.)Deduktivno-na osnovu opstih osobina,stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka.

VRSTE MISLJENJA

1.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su

ireverzibilne).U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su
nejasne.Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta.
2.)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da
utice na objektivnu realnost.Srece se kod male dece,primitivnog coveka,neuroticara i
psihoticara.
3.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima.Ako se u toku misaonog procesa
dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati,rec je o produktivnom misljenju.
4.)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih
dela,naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka.Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri
faza:priprema(preparacija),inkubacija,iluminacija(inspiracija),proveravanje(verifikacija)
5.)kreativno misljenje-dolazi se do novih,originalnih resenja i pronalazaka.
6.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima
7.)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim
slikama,znacima,recima...tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato)
8.)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje
9.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega
10.)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva.Po Pijazeu sizofreno
misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog
normalnog coveka.
11.)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom,dusevni
zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu.Autisticno misljenje je slicno
prelogickom ali nije isto.Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg

91
sveta,jer ne bi mogao da opstane.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim
stremljenjima,potrebama,zeljama,strahovima.
12.)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog
sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara).

POREMECAJI MISLJENJA

-Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka.

1.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u

misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije).Veliki broj asocijacija koje preplavljuju
pacijenta,onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim
detaljima.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba,”lepljivih”
epilepticara,manicnih i dementnih bolesnika.
2.)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze
da skrene svoju paznju.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju
smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje,govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom
dozivljavanju.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko,tece
sporo,poznat je kao bradilalija.Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih
funkcija,usporenost ideacije,asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu.
3.)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.Doslo je do zaustavljanja psihicke i
motorne aktivnosti,kidanja asocijacija.
4.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja,pri cemu je impuls za
govorenjem pojacan,sto se naziva logoreja.Logoreja je brza,uzurbana,verbalizacija sa
kovitlacom ideja.Pacijent je pun sporednih asocijacija,a paznja mu je hipervigilna,sto se cesto
srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama.
5.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice.
6.)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica,bez smisla a povezanih u
vidu besede.Mogu se javit neologizmi.Opisana je kod sizofrenije,demencije,epilepsije kao i u
konfuznim i oneiricnim stanjima.
7.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim
pitanjima(kod sizofrenih na primer).
8.)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil,zagonetnost i praznine u sintaksi.Opisan je u
demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja.
9.)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i
narednih recenica.Recenice su gramaticki korektne.
10.)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji
dosta simbola,bizarnih i stereotipnih fraza.
11.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova,stvaranjem neologizama,mnogih sufiksa.
12.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe,potpuno nov jezik.

Poremecaji misljenja po sadrzaju:

1.)sumanute ideje

92
2.)precenjene ideje
3.)prisilne radnje

SUMANUTE IDEJE

-Sumanute ideje su zablude bolesnika,bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji.Sumanute

ideje su apsurdne po sadrzaju,u njih subjekt nepokolebljivo veruje,a korekcija iskustvom ili
logickim argumentima je prakticno nemoguca.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa
stvarnoscu.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata,potresnih
dozivljaja,osecanja krivice,culnih obmana.
-Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko
prati,uverenja o gresnosti,osecanja krivice,ideje o bozanskom uzdizanju,identifikacijom sa
bogom...
-Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja,verovanja i religioznih zabluda primitivnih
naroda,koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha.Zablude zdravih osoba su nesto
zajednicko,opste,u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti,neznanja
ili primitivnosti.
-Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske.Kod nesistematske
sumanutosti,bolesnici traze izvesnu povezanost.Sumanuti sistem predstavlja
jedinstvenu,neprotivurecnu povezanost,gde je osnovni sud bolestan,a svi izvedeni
zakljucci,iako logicni po formi,su ipak bolesni.
Razlikuju se:
1.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta
2.)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika.

-Podela prema mehanizmu nastajanja:

1.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja

nesvestan.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje,iscekuje.
2.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja,halucinacije se u ovom
mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja.
3.)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu
samom,dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti.Zbog emocinalnog poremecaja stvara se
ideo-afektivni blok.
4.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje
stvarni svet.

-Podela prema strukturi:

1.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne,nelogicne,nesistematizovane,mobilne.

2.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik
nepokolebljivo veruje.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno.

93
-Podela prema temi:
-Tematski sumanute ideje su neiscrpne,nestabilne apsurdne.One prate “modu” sto znaci da
prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a
sada kosmonauti).
1.)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je “znacajna
licnost”),bogatstva(pacijent je neizmerno “bogat”),visokog porekla,pronalazastvatelepatske
moci,fizicke snage,lepote,neunistivosti,besmrtnosti.Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji
svet je podredjen preuvelicanom “ja” bolesne osobe.Osoba se nalazi u stanju
euforije,oholosti,gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu,netrpeljivu od koje je
proganjana.
2.)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti,samooptuzivanja,hipohondrijske ideje,ideje
materijalne i socijalne propasti.
3.)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost,bolesnici nemaju nigse nikoga,nicega,nemaju
unutrasnje organe...
4.)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate,proganjaju,da postoji zavera
protiv njega...).Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem,a mogu
reagovati i kontranapadima,pretnjama,osvetom.
5.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom.
6.)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava.Pacijent je u centru
paznje,sve se odnosi na njega,ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju,dospatavaju sto
bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(“crni petak”).
7.)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja “nevernog partnera” je
bizaran.Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom,iznemoglim starcima,sa
najblizim rodjacima,zivotinjama,a proverava je kontrolisuci joj garderobu,tajno je snima i
prati.
8.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti
zaljubljene u bolesnika.Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli,pevaju mu poznate
peseme...
9.)”Sumanutosti ogromnosti”-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela
ogromni.Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga.
10.)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom
daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija.
11.)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim
silama.
-Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka,od vrste bolesti.U slucajevima intoksacija ili
prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju.U drugim slucajevima potreban je dug
terapijski postupak.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao,da je
zaboravio ili da mu se ucinilo.

Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto

sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).Tu spadaju i “profesionalne
deformacije”.

Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto

besmislenom idejom.Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili
se bori protiv takvih ideja.Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa

94
moralnim kodeksom osobe.Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu
realizovati.

INTELIGENCIJA

-Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere,koja znaci shvatiti,razumeti.

-Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje
inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove
zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja,koriscenja
starog iskustva u novim situacijama itd.
-Spirman inteligenciju definise kao:
1.)shvatanje,uvidjanje odnosa izmedju datih clanova
2.)sposobnost apstraktnog misljenja,koje je najcesce vezano za govor
-Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i
akcija.
-Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju
veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika,nalazenje pravila,neposredno
pamcenje,posedovanje opstih znanja...

Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim

kulturnim i obrazovnim uticajima).Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na
razvoj inteligencije.Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim
sredinama.Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od
heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini.Takodje je ustanovljena veca slicnost u
stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih
usvojitelja.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati
na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije.Na inteligenciju takodje bitno
uticu:motivacija,struktura licnosti,jezicke sposobnosti,socijalno-psiholoski uslovi itd.

Struktura inteligencije:

-Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja

brojeva),prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa
ljudima).
-Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva
faktora.Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja
specificnih faktora(S-faktora).
1.)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja
2.)S-faktor-sposobnosti kao sto
su:logicka,psiholoska,mehanicka,aritmeticka,muzicka,razlicite sposobnosti
pamcenja(brojeva,imena...).Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao
kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja.
-Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od
tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost

95
reci(bogatstvo recnika),razumevanje verbalno izrazenog materijala,numericki
faktor,spacijalni,faktor memorije,perceptivni faktor,faktor rezonovanja.
-Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti.
Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo
pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za
koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti.

Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje

inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama,sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od
normalne dece.Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja
inteligencije.IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa
kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.Za razliku od Bine-Simonove skale
Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na
osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u
grupi(populaciji) kojoj pripada.
-Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije.Njega je zanimalo da
utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.Na
osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno
razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija,preoperacionalni stadijum,stadijum konkretnih
operacija,stadijum formalnih operacija.
-Postoje razni testovi inteligencije.Oni se mogu podeliti na verbalne i
neverbalne(manipulativne),individualne i grupne.

Klasifikacija inteligencije:

-Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije:

1.)defektni-IQ=65 i manje,procenat 2,2%
2.)granicni-IQ=66-79,procenat 6,7%
3.)tupi-normalni-IQ=80-90,procenat 16,1%
4.)prosecni-IQ=91-110,procenat 50%
5.)bistri-normalni-IQ=111-119,procenat 16,1%
6.)superiorni-IQ=120-127,procenat 6,7%
7.)veoma superiorni-IQ=128 i preko,procenat 2,2%
-Pored ove klasifikacije,postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija:
1.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140)
2.)osobe visoke inteligencije(119-120)
3.)osobe prosecne inteligencije(90-110)
4.)intelektualno tupe(80-90)
5.)debili(50-80)
6.)imbecili(20-50)
7.)idioti(ispod 20)

96
-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle
dvadesete godine zivota.Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.

POREMECAJI INTELIGENCIJE

-Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno
opadanje.Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini
zivota.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze.Intelektualno superiorne osobe
i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed.
-Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca,odredjena deca nisu uspela da razviju
svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom
od svojih vrsnjaka.
-Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe:
1.)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja
2.)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije.

OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST)

-Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja).Mentalno subnormalne osobe svrstane

su u tri grupe:debili,imbecili i idioti.
-Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.U njima dolazi do
poremecaja kognitivnih,govornih,motornih i socijalnih sposobnosti.
-Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne retardacije se dele
na:lake,umerene,teske,duboke,druge i nespecifikovane retardacije.

1.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore,brinu o

sebi(ishrana,odrzavanje higijene,kontrola sfinktera),sposobni su za mnoge
poslove(prakticne).Imaju teskoce u citanju i pisanju.To su emocionalne nezrele
osobe(debili).Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.Nemaju radnih navika,a zbog
sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.Bebili mogu biti
poslusni,nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni.Cesti su poremecaji u
razvoju,autizam,epilepsija.
2.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih
sposobnosti.Mogu ovladati citanje i pisanjem,racunanjem i mogu izvoditi jednostavne
prakticne radnje,ali se retko osamostaljuju.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija
zatim autizam,razvojni poremecaji,epilepsija,neuroloska i telesna ostecenja.Ovoj kategoriji
pripadaju imbecili.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi,poremecen
oblik glave i nosa,ostecen sluh.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade.Oni su
usporeni,plasljivi,nekomunikativni,emocionalno tupi ili veseli,dobrocudni,poslusni,skloni
seskualnim perverzijama.Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv,pa se najcesce smestaju
u specijalne domove.

97
3.)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili
poremecaji razvoja CNS.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku
oligofreniju.
4.)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je
ogranicena.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna.Pokreti su ograniceni i
neophodna im je stalna pomoc i nadzor.Organska etiologija je dominantna,zatim teska
somatska i neuroloska oboljenja,epilepsija,ostecenja sluha,vida,razvojni poremecaji i
autizam.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija,duboka oligofrenija,duboka
mentalna subnormalnost.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.Malog su
rasta,velike ili izrazito male glave,ispustaju zivotinjske krike.

-Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i:

1.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde,karakteristican je patuljasti rast
dece i gusavost.Postoji testast otok koze,slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost
reprodukcije.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije.
2.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam,trizomija 21)-to je nasledno oboljenje.Ta deca
imaju 47 hromozoma(jedan vise).U izgledu dominira;mikrocefalicna glava,veliki jezik koji je
van duplje,kose oci.

-Uzroci oligofrenije-nasledje,porodjajne traume,zapaljenje mozga,infektivne bolesti majke i

ploda,biohemijski i endokrini poremecaji.

DEMENCIJE

-Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda.Dementne osobe gube sposobnost

upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog,logickog rasudjivanja,kreativnog
misljenja,shvatanja bitnog,uvidjanja kauzalnih odnosa i veza.Ranije steceno znanje
nestaje,osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih
normi ponasanja.
-Demencije mogu biti trajne ili privremene.Kod privremenih demencija stanje se popravlja
blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).Kod trajnih demencija
nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti.
-Demencije se mogu podeliti na:globalne,lakunarne i sizofrene.

1.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih

intelektualnih funkcija.Starost koja pocinje oko 70. godine ne podrazumeva gubljenje
intelektualnih sposobnosti.Mali broj osoba oboli od senilne demecije.Presenilne demecije su
nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i
demencija.Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi
do kortikalne atrofije.
2.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga,a selektivno
propadaju pojedine psihicke funkcije.
3.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu.Nastaje zbog socijalne izolacije
sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i
gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.Demencija je atipicna-
bolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije,dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da
rese.

98
-Pseudodemencija-jedna od zastitinih,primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj
kategoriji-reaktivna psihoza.Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno
struktuirane,psihopatske i emocionalno nezrele licnosti,labilne i nesigurne
licnosti.Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i “nesvesna
simulacija”.Osoba pribegava “spasenju” iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija.Osobe se
mogu ponasati:detinjasto(tepanje),glupo(pogresno racunaju,neznaju kloliko imaju
godina...),kao teski dusevni bolesnici.
ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA

-Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.Patogeneza pronalazi i

objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice,tacnije mehanizam kojim
mehanicki faktor(trauma,na primer) ili,pak psihogeni faktori(strah,depresija,gubitak voljenog
objekta...),izazivaju mentalne poremecaje.Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost bio-
psiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja.

BIOLOSKI CINIOCI

-Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti
nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno
ponasanje,odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske,psiholoske i
socijalne stimuluse.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na
nivou psihickog izrazava kao dobrobit,zdravlje.
-Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih
poremecaja.Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti
poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema.Sa druge strane narusavanje psiholoskih i
socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama.Zbog toga se
bioloski cinioci razmatraju kao:
1.)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim
ciniocima,direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa.
2.)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje
ili vise znacajnu ulogu.

-Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom

razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija,na primer trizomija 21(Daunov sindrom-
mongolooizam),ili polnih hromozoma.Malformacije u gradji lobanje i mozga.Nasledni faktor
za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente
koju kontrolise jedan gen.poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili
recesivnog nasledjivanja.
-Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska
podloga tj osetljivost za bolest.Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano
izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u
zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku.
-Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja,dusevni poremecaji se ne
nasledjuju.Nasledjuje se izvesna bioloska podloga.Genotip sadrzi i to ne uvek samo
mogucnost obolevanja,a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa
spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja
adaptivnih mogucnosti organizma.

99
-Razvojne interakcije:

1.)Bakterijeske infekcije i toksini,virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo,dovode do

zapaljenjskih oboljenja(encefalitis,meningitis) ali i do mentalnih poremecaja.
2.)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne
organske lezije.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam,dejstvo droga i hemijskih
supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja.
3.)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju
morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde.
4.)Poremecaji metabolizma-(lipida,glicida,proteina,kateholamina) i fermentativni poremecaji
dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema,kao i psihickih poremecaja.
5.)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja,lose ishrane,elementarnih i drugih
nepogoda,znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja.Tumori
mozga,razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili
psikoorganskih sindroma,kao i mentalnih poremecaja.
6.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom,hipertermija),ili
fizicki(mehanicke traume mozga).Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim
nesrecama.Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv. organski
psihosindrom.
7.)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere
(telesne bolesti,degenerativne bolesti),kao i promene psihosocijalnog okvira(promene
porodicnih odnosa,gubitak partnera,odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj
ili da pogorsaju opste stanje.U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog
propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija).

-Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih

poremecaja.Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske
disfunkcije,mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze.

PSIHOSOCIJALNI CINIOCI

-Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres,katastrofe,ratovi,emigracije,promene

sociopsiholoskog okruzenja individue,socijalana dezorganizacija,prelazak iz seoske u gradsku
sredinu,dolazak u bolnicu(hospitalizacija),gubitak voljene osobe(trauma odvajanja).
-Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne
grupe,subkulture,antikulture,bezvlasce,gubitak vrednosnih orijentacija,nesposobnost
prilagodjavanja odredjenim kulturama...),mogu dovesti do manifestovanja mentalnog
poremecaja.Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost
lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost,neprijateljska i prijateljska
osecanja(pruzanje i davanje ljubavi),lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva
profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja,gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada
grupi.
-Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom.Poznate su ratne neuroze i
posttraumatski stresni poremecaj.

100
-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi
psihicki poremecaji(paranoidne reakcije),gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih
faktora u njihovom nastajanju.
-Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije.Istice se znacaj
nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje.

KULTURNI CINIOCI

1.)Kultura odredjuje obrazac,oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja,koji se

javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah.
2.)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa
normama sredine.U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim
unutrasnji,oliceni u savesti,osecanju krivice i greha.
3.)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno
zdravlje ljudi.
4.)Kulturno shvatanje seksualnosti,u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se
sankcionisu incestuozni odnosi.
5.)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je
veoma nepovoljno za dusevno zdravlje.

101