MATERIJAL

Porez na dodatnu vrijednost predstavlja najrasprostranjeniji oblik poreza kojim se

oporezuje potrošnja.Ovaj oblik poreza postoji i primjenjuje se već 40 godina u preko 120
zemalja u kojima živi oko 70% svjetskog stanovništva.Primjenjuju ga sve razvijene
zemlje svijeta, osim SAD-a I Australije, I jedna je od uslova pristupanja Evropskoj Uniji.
Porez na dodatu vrijednost je indirektni porez, što znači da se ne prikuplja direktno od
lica koje je porezni obveznik, već od lica koja se smatraju krajnjim potrošačima. PDV je
izumio francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine.On je bio direktor
francuske porezne službe.Ovaj porez je uveden prvenstveno kao opterećenje za velika
preduzeća ,ali kasnije je rasprostranjen na cjelokupno poslovanje.

Porez na dodatu vrednost (PDV) definiše se kao porez koji se obracunava i placa tako
štose u svakoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa oporezuje samo iznos dodate
vrednostikoja se ostvari u fazi proizvodno-prometnog ciklusa u kojoj preduzece
ucestvuje.Ovaj porez dobio je ime po tome što svaki ucesnik placa porez samo na
vrednost koja jedodata (koju je stvorio) u proizvodno-prometnom ciklusu u kojem je
ucestvovao.

Npr. preduzece je kupilo sirovine za 20 dinara i nakon procesa proizvodnje prodalo

proizvode za 50 dinara. PDV se placa na razliku – 30 dinara.

Karakteristike PDV-a:1.

Svefazni porez.2.

Osnovni dokument u sistemu PDV-a je faktura.3.

Bruto princip obracuna PDV-a.4.

Teret PDV-a snosi krajnji potrošac (poslednji ucesnik u nizu)5.

Neutralnan uticaj na troškove.6.

PDV, osim u izuzetnim slucajevima, ne ulazi u nabavnu vrednost sredstava.7.

Izuzece malih poreskih obveznika iz sistema PDV-a1.

PDV se placa u svim fazama procesa proizvodnje i prometa (za razliku od porezana
promet). Sa stanovišta konkretnog preduzeca, PDV se javlja i u fazi nabavke i ufazi
prodaje.2.

Za utvrdivanje obaveze placanja PDV-a bitno je jedino ono što se nalazi u fakturi.3.

PDV se racuna na vrednost ulaznih i izlaznih faktura, a PDV- se u suštini placa

narazliku izmedu zbira svih vrednosti na ulaznim i izlaznim fakturama. Zbog toga sesa
stanovišta preduzeca javljaju odbitni (ulazni) PDV (konta grupe 27) i dugovani(izlazni)
PDV (konta grupe 47). Preduzece u toku perioda sa placanjem obavezeprema
dobavljacu placa i ulazni PDV, a naplatom svojih faktura naplacuje izlazniPDV. Na kraju
perioda (npr. meseca) preduzece državi placa porez u vidu razlikeizmedu dugovanog i
odbitnog PDV-a (Konta grupe 47 – Konta grupe 27). Tarazlika prakticno predstavlja
porez na dodatu vrednost koja je nastala u preduzecu.

Npr. odbitni (ulazni) PDV je 3,6 dinara (18% od 20 din), a dugovani (izlazni) je 9dinara
(18% od 50 din). Razlika izmedu 9 i 3,6 dinara je 5,4 dinara što je jednakoobracunatom
PDV-u na dodatu vrednost od 30 dinara. (18% od 30 din).

4.

Svaki ucesnik u ciklusu nadoknaduje placeni PDV od sledeceg ucesnika u ciklusuili od

države. Krajnji potrošac nema na koga da prevali poresku obavezu.5.

PDV nije, osim u izuzetnim slucajevima, trošak preduzeca upravo zbog toga što
seprevaljuje na naredne ucesnike u proizvodnji i prometu ili se može povratiti od
države. PDV je za preduzeca najznacajniji sa stanovišta likvidnosti jer zahtevaveliko
finansijsko naprezanje izmedu momenta placanja PDV-a i momentapovracaja.6.

Prilikom obracuna nabavne vrednosti sredstava (osnovnih sredstava, materijala,robe i

sl) treba imati u vidu da odbitni (ulazni) PDV ne ulazi u nabavnu vrednostsredstava zato
što nije trošak i može se nadoknaditi.7.

Mali poreski obveznici izuzeti su iz sistema PDV-a. Zakonom o PDV-u maliporeski

obveznici izuzeti su od placanja poreske obaveze. Mali poreski obveznik jelice ciji
ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veci od2.000.000.- dinara.
Mali obveznici koji su ostvarili promet u prethodnom perioduizmedu 1.000.000.- dinara i
2.000.000.- dinara mogu da odluce da li žele da budu usistemu PDV-a. Obveznici koji
imaju promet manji od 1.000.000.- dinara ne moguda budu u sistemu PDV-a ni ako to
žele. Izuzece iz sistema PDV-a ima dobrih iloših strana.Poreske stope:-

Opšta (18%)-

Posebna (8%) – za mleko, hleb, ulje, voce, povrce, meso, lekove, djubrivo,komunalne
usluge, ogrev itd.

Uvod

Porez na dodatu vrednost (PDV)

ima široku primenu u skoro svim razvijenim zemljama trţišne

ekonomije. Ideja o oporezivanju prometa proizvoda primenom PDV-a prvi put se

pojavila 1918.

godine u Nemaĉkoj. Francuska je prva uvela PDV 1954. godine kao oblik oporezivanja
promet

a
proizvoda, ali ne i usluga. Danas PDV predstavlja jedan od uslova za ulazak u
Evropsku uniju. Više

od 100 zemalja sveta koristi PDV, sem Australije i SDA-a.

Od 01. januara 2005. godine, u našoj zemlji se zvaniĉno primenjuje PDV koji predstavlja
oblik

op

orezivanja prometa robe i usluga. U stranoj stuĉnoj literaturi ovaj porez je poznat pod
skraćenicom

VAT (engl. Value Added Tax).

Porez na dodatu vrednost

obiĉno se definiše kao porez koji se obraĉunava i plaća u svim fazama

proizvodno-

prometnog ciklusa na naĉin da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti

koja se ostvari u toj fazi proizvodno-prometnog ciklusa. Ovaj porez je dobio naziv po
tom

e što gasvaki uĉesnik u ciklusu proizvodnje i prometa plaća samo na vrednost koju je
dodao u tom ciklusu.