) 'J

ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH POŠTA, TELEGRAFA I TELEFONA

ZBIRKA PROPISA
IZ OBLASTI TI LINIJA I MREŽA
LN - IV

Građenje i odriavanje mesnih kablovskih mreža

I
\
•
\
Beograd, 1992. godina
 ) .".
---.~---------
Na osnovu člana 6. stav 1. tačka 3. Zakona o Zajednici jugoslovenskih
pošta, telegrafa i telefona ("Službeni list SFRJ", broj 64/73), člana 3. stav
1. lačka 10, člana 52. i člana 60. stav 1. Samoupravnog sporazuma o
udruživanju organizacija udruženog rada poštanskog, te1cgrafskog i tele-
fonskog saobraćaja u Zajednicu jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona
("PTT vesnik", broj 23n4), Skupština Zajednice jugoslovenskih pošta,
telegrafa i telefona donosi

UPUTSTVO *
O GRAĐENJU MESNIH KABLOVSKIH MREŽA

A. OPŠTE ODREDBE

1. Ovo uputstvo" propisuje način grade nja mesnih kablovskih mreža. Pod
mesnom kablovskom mrežom u smislu ovog uputstva podrazumeva se
kablovska mreža koja počinje na vertikalnoj strani glavnog razdelnika a
završava se na kablovskim izvodima.
Ovo uputstvo se odnosi na:
a) gradenje novih mesnih kablovskih mreža,
b) rekonstrukciju i proširenje postojcćih mesnih kablovskih mreža,
Izdavač: , . c) radove koji se vrše pri održavanju ili otklanjanju smetnji u mesnim
ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH PTT mrežama i dr.

Za izdavača: 2. Mesne kablovske mreže se grade prema ovom uputstvu. drugim

propisima Z1PTT .koji se odnose na ovu vrstu radova i prema važećim
ŽIVAN LUKOVIĆ propisima o investicionoj izgradnji.

Recezent: *) 1. Objava o donošenju ovog Uputstva objavljena je u "PITvesniku" broj 9 od

RADENKO OBRADOVIĆ 1. maja 1979. godine.
2. Prečišćen tekst ovog Uputstva urađen je na osnovu:
Urednik: - osnovnog teksta Uputstva ogradenju mesnih kablovskih mreža objav'jenog u
"PITvesniku", br. 9/79;
DRAGO TADIĆ
- izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u
"PITvesniku", br. 16/82;
Tehnički urednik: - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u
MIRKO Đ. NAJDANOVIĆ "PIT vesniku", br. 4/84;
- izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u
Tiraž 900 "PITvesniku", br. 10/84;
- izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u
"PITvesniku", br. 12/88.
Štampa: MEDICINA MODERNA, Beograd, Narodnog fronta 3

3
 )
3. Gradenje kablovskih mreža može biti povereno samo onim organi- - central~zovana mesna mreža ima samo jednu pretplatničku mrežu,
zacijama koje su ovl~ćene i opremljene za izvodenj~ ove vrs~e .radova. odnosno Jednu mesnu centralu na koju su priključeni pretplatnici, slika
4. Mesna mreža mora biti tako gradena da su troškovI gradenJa lodrl.3Va- B.l.
nja što niži, uz obezbedenje potrebnog kvaliteta i odgovarajuće pouzda- .-decentralizovana mesna mreža ima najmanje dve pretplatničke mreže,
nosti ~ postrojenja. shka B.2....
- 5. Gradenje razvodnih mreža se vrši prema Uputstvu o gradenju razvod- 3. U decentralizovanoj mesnoj mreži mogu postojati sledeće mesne
nih mreža. centrale:
- reonska centrala (RC) koja opslužuje pretplatnike koji se nalaze u
odred~nom reonu - pretplatmčka mreža, zatim da posreduje veze pola-
B. ORGANIZACUA MESNE MREŽE I KVALITET PRENOSA
znog I ~olaznog m.edu~esnog saobraĆ3ja za svoje područje, kao i da
~.

1. Mesna mreža obuhvata područje mesnog saobraĆ3ja koji se obavlja posreduje saobraĆ3J svoJih podcentrala,

II
na teritoriji jednog mesta sa bližom okolinom. U širem .s~islu m~n~ - podcentrala (PC) je satelitna centrala reonske podcentrale,
I'

mreža se sastoji od prenosnih siste~ centrala, pretplatmčkih uredaJa I

.=~etplatnik
za jednu centralu ili podcenirafu. ;~K
spojen je, po pravilu, dv?žičnim pre~pl~tničkim vodom
svih pretpfatmčklh vodova obra-
I itI

zovanih preko podzeIQnih i nadze . kablova, golih vazdušnih provod-

nika, razvodnih i instalacionih kablova, uključujući i tačke odgranJavanja,
odnosno razvoda, naziva se pretplatnička mreža.
2. Prema broju pretplat.ničkih mreža mesna mreža može biti izvedena u j
dva osnovna ob~: !
i

QPRETPlATNl1I

@ REONSIIA CEfCTRAlA

~ PODCENTRAlA

sl. 8.2DECENTRAuzoVANA MESNA MREZA

PA - tandem centrale (TI., TM~ T) koje ne opslužuju direktno Pre~tnike

CEMTRALUOYANA MESNA MREtA nego služe:· ' ..•.••••• ,
C PRETPLA TIIII
~ !lESNA (krajnja) L -.za tranzi~j~ saobraĆ3j~ ~edu reonskih centrala, slika B.3.
• CElttRALA T!d - za tranzittranJe saobraĆ3Ja 1ZIDedureonski1flcenuala i centrale u
dOUČBommestu preko koje se obavlja medumesni saob~j slika B 3
SL. B.l CmrrRAIJZOVANA MESNA MRE.tA T - za jed~ovremeno obavljanje funkcija centrala TL, TM: s1iqB.3:
4. Centralizovana mesna mreža može imatiJ' edan od sledečih konstruk-
tiVnih oblika: . I ..

4
5
 ~)

a) kruti oblik, kod kojeg pretplatnički vod na celoj dužini nij~ ni n~
.ednom mestu prekinut, slika B.4a; od zav~šnog nas~av~a u central~olaZI
kabl koji postepeno smanjuje svoj ~apa~llct ra~aJućl se neposre no na
pojedinim distributivnim tačkama, Izvodima, slIka BAb.
b) elastični oblik, kod kojeg se pretplatnički vod prekida na jednom ili
najviše na dva mesta, slika B.4c. Parice kabla koji polazi od završnog
nastavka u centrali mogu se u kablovskom razdelniku priključiti na bilo
koje parice kabla koji polazi od razdelnika ka distributivnim tačkama, ili
ka drugom razdclniku,
c) mešoviti oblik, kod kojeg se, prema prilikama na terenu, kombinuju
kruti i clastični oblik, slika B.4d.

5. S gledišta planiranja, građenja i održavanja pogodno je centralizova-

nu mrežu podeliti na uže delove i to:
a) na glavnu mrežu, koju sačinjavaju svi kablovi - glavni kablovi - koji
počinju na vertikalnoj strani glavnog razdcJnika i završavaju se na prvom
kablovskom razdelniku kod elastičnog oblika, odnosno u prvoj tački
odgranjavanja glavnog kabla kod krutog oblika mreže, slika B.5.,
b) na distributivnu mrežu, koju sačinjavaju svi kablovi - distributivni

..' ..' ..•-- --..---- kablovi - koji se završavaju u distributivnim tačkama - izvodima - kod
krutog oblika, a kod elastičnog oblika, na kablovskom razdelniku IIreda
- kao distributivna mreža Ireda - ili u distributivnim tačkama - izvodima
..•. .•."" - kao distribulivna mreža II reda, slika B.5.,
c) na razvodnu mrežu, koja počinje od distributivnih tačaka, konstruk-
tivno izvedenih u obliku spoljnjeg izvoda i završava se, po pravilu, na
mestu koncentracije vodova kućne telefonske instalacije, slika B.5.,
d) na instalacionu mrežu, koja počinje, po pravilu, od· unutrašnjeg
kutnog izvoda, odnosno od mesta koncentracije vod ova kućne telefonske
instalacije i završ;(va se na pretplatničkom aparatu ili uređaju,
e) na centralnu mrežu, koja u stvari predstavlja deo područja glavne
mreže u neposrednoj blizini centrale, na kome su pretplatnici kruto vezani
za centralu.

6. Skup svih vod ova izmedu mesnih telefonskih centrala, kao i skup svih
vodova između ovih centrala i centrale preko koje se obavlja medumesni
saobraćaj, naziva se mreža mesnih spojnih vodova ..
U zavisnosti od prostorne raspodele saobraćaja, njegove veličine i
lokalnih prilika, mreža mesnih spojnih vodova može imati sledeće oblike:
zvczdasti, radijalni, petljasti, kombinovan i, petljasto-radijalni, kombino-
vani pet1jasto-zvezdasti.
Mreža između reonske centrale i odgovarajućih podcentrala je mreža
T, Tl' TM -hndem centrala
mesnih spojnih vodova IIreda. Mrežu spojnih vodova Ireda sačinjavaju
RC - reonska centrala vodovi između reonskih centrala i između reonskih i tandem centrala,
PC - podcentrala između tandem centrala i između reonskih. odnosno tandem centrala i
centrale preko kojih se obavlja međumesni saobraćaj.
SL. 6.3 DECENTRALIZOVANA MESNA MREZA SA TANDEM CENTRALAMA

7
6
 *1
·~'1

7. Posebnu grupu mesnih vodova sačinjavaju:

a}kCuti ob\ilt
?__-------;::;-1> a) vodovi na području mesnih mreža koji služe za povezivanje VF
centrale sa medumesnom centralom,kada su ove dve centrale u dotičnom
mestu medusobno odvojene i prostorno udaljene,
b) vodovi koji služe za povezivanje radio-terminalnih uredaja sa ot-
b )krltti oblik premnom-prijemnom radiotclefonskom stanicom, odnosno sa medume-
snom ili medunarodnom telefonskom centralom,
..>c c) vodovi namenjeni potrebama službe prenosa podataka i
IOOxl, ~1:1 d) vodovi drugih korISnika.
;;
1:1
c:
c) eloltitni oblik
·i G
>
tU
1:1
~

••
..>c
>u
~
g

l"U!i'~/G
•• ....., IIIIW , •••

a Il..,
• lC1I'Unf6

"'"o
>
.'::!
"'"o
>
..,••
.!::! 2
z ~,..
1:1
č
••~~
::> SL. B.5 ŠEMATsKI PiAN ORGANIZACUE VEUKE MESNE MREŽE
'u og
::> 'N
..>c
.-c:: 8. Kvalitet prenosa u mesnoj mreži

..
-.,
c
~
N.
),.
~
5
e:
2
'č
i•••
8.1. Kvalitet prenosa u mesnim mrežama odreden je Generalnim pla-
nom mreže PIT saobraĆ3ja Jugoslavije i osigurava vodenje razgovora sa
prihvatljivim kvalitetom, uz razumnu cenu.

.•••
SL. B.4KONSTRUKJ1VNIOBLICICE"'l~
I~
::I
8.2. Planiranje telefonske mreže SFRJ zasniva se u prvom redu na
<3 ~ relativnom slabljenju.
Maksimalno relativno slabljenje izmedu ma koja dva pretpIatnika koji
vode razgovor sa glavnog telefona (PA) iznosi 3,6 Np, a sa sporednih
·.u •• 7nVANBMESNEMREŽE telefona (SPA) preko pretplatničkih centrala 4,2 Np, slika 8.6.
.

9
8
 ~4,2Np
planirano rs abljenje
~.3.6N

----- Prema načinu polaganja razlikuju se uvlačni, podzemni,podvodni,

nadzemni kablovi i kablovi za unutrašnje instalacije.
f 2,2Np 1.1. U mesnim pretplatničkim mrežama upotrebljavaju se sledeće vrste
SL B,6 RELATIVNO SLABUENJE IZMEĐU PRE11'LATNIKA
pretplatničkih kablova:
_ niskofrekventni pretplatnički kablovi sa vazdušnopapirnom izolaci-
Maksimalno relativno slabljenje obuhvata: jom. Omotač ovih kablova se izgraduje od olova i aluminijuma;
- otp~emn? r~lativno slabljenje pretplatničkog sistema (ORS), koje ne _ niskofrekventni pretplatnički kablovi sa polietilenskom izolacijom
sme da IznosI vIše od 1,2 Np odnosno 1,5 Np (sa pretplatničkim centrala- žita i slojevitim polietilenskim omotačem. Izolacija žila je od punog ili
ma), penastog polietilena. za s rečavan'c uzdužno širen'a vode duž kabla,
- prij~mn~ r~lativno slabljenje pretplatničkog sistema (PR S) koje ne jezgro se po un' aya masom za un en' eli rahom o I u r11Ise a OVI
sme da IznosI vIše od 0,2 Np odnosno 0,5 Np (sa pretplatničkim centrala- ~. rzavaJu pod ~asnim pritiskom;
ma), • _ samonoslvl pretplatnički kablovi sa nosećim užctom do najviše 25
- planirano slabljcnje koje ne sme da iznosi više od 2,2 Np.
četvorki. Upotrebljavaju se u distributivnim mrcžama kada iz bilo kog
Raspodela plan~ran?g. slab~jenja o~redcna je Generalnim planom i
Uputstvom o plamranJu I proJcktovanJu mesmh kablovskih mreža. razloga nije celishodno polaganje podzemnih kablova.
8.3. P~red relativ~o~ slabljenja kvalitet prenosa se odreduje i sledećim Izbor vrste omotača i zaštite od korozije i mehaničkih oštećenja pret-
osnovmm karaktenstikama prenosa: platničkih kablova vrši se prema tački 1.5. ovog Uputstva.
- izobličenje slabljenja, Niskofrekvcntni pretplatnički kablovi upotrebljavaju se na sledeći na-
- preslušavanje, čin'
- šumovi, -.:u elastičnom obliku mrcže u glavnoj mreži ugraduju se kablovi sa
- prilagodenje impedanci, vazdušno-papirnom izolacijom, sa poželjnim održavanjem pod gasnim
- asimetrija u odnosu na zemlju, pritiskom i kablova sa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omota-
- ~irina frekventnog opsega. čem od polietilena, punjeni ili nepunjeni sa obaveznim održavanjem pod
.8A. Prenosni. s!stem! u p'retplatničk.oj mreži su, po pravilu, dvožični gasnim pritiskom;
m~kofrekvent~1 sIstemI kOJIse ostvaruju nepupinovanim kablovima pre- _ u clastičnom obliku mreže u distributivnoj mreži ugraduju se punjeni
čmk3:provodm.ka 0,32, 0,4 0,6 i 0,8 mm a izuzetno 0,9 i 1,0 mm. Ukoliko kablovi sa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omotačcm od poli-
se OVImk~bl?vlma I!e mogu posti~i uslovi raspodele relativnog slabljenja,
pretplatmč~1 VO~':I s~ mo~u pupm~vati. Is~o tako, u pretplatničkoj mreži etitena. Kabl vi sa vazdušno- a irno izolaci'om bez održavan'a od
mogu s~ pnm~!1ltll sIstemI sa tranzlstorskim pojačavačima ili visokofre- 'asnim ritiskom mo u se u radivati odmej
kventm uredaJI.sa fr~entnom ili vremenskom raspodelom. _ u krutom obliku mreže u glavnoj i distributivnoj mreži upotrebljavaju
. 8.5. ~ m~noJ spoJno} mreži se primenjuju 2- ili 3-žilni niskofrekventni se za kapacitet kabla veći od 200 parica kablovi sa vazdušno-papirnom
sIStel1!1kOJIse ostyaruJu preko pupinovanih ili nepupinovanih kablova izolacijom sa poželjnim održavanjem pod gasnim pritiskom i kablovi sa
prečn}ka provodmka u~l!lvno~ 0,6, 0,8 0,9 i 1,0. Ukoliko se sa ovim polietilenskom izolacijom žita i slojevitim omotačem od polietilena pu-
r~enJ~m ne mo~u poStlćl uslovI relativnog slabljenja mogu se primeniti njeni ili nepunjeni sa obaveznim održavanjem pod gasnim pritiskom. za
sIStemI sa tranZlstorskim pojačavačima ili visokofrekventni uredaji sa
frekventnom ili vremenskom raspodelom. kablove kapaciteta 200 ili manje parica upotrebljavaju se punjeni kablovi
sa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omotačem od polietilena,
ri' MATERIJAL ZA GRADENJE MESNIH KABLOVSKIH MREŽA dok se kablovi sa vazdušno-papirnom izolacijom mOJ!;uuJ!;radivatido 1. 1.
1992. gOdine.
1~ 1eIefonski kablovi -1.1.2. Obeležavanje žila prctplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom
izolacijom i metalnim omotačem vrši se prstenovima, izuzeva-žile. Ozna-
Prema mestu u mesnoj mreži mesni kabl može da bude:
čavanje elemenata upredanja u okviru jedne četvorke, kao i raspored
,'rr pretplatnički kabl, .
- spoj ni kabl. prstenova dat je na slici C.l. Žile a i b su žile prve parice, a cid su žile
druge parice.
10
11
 -----.-------.--.--.----------.------r----------------------
) 1 )

Jezgro pretplatničkih kablova može biti koncentrično ili grupno pou-

oo
...•
ženo.
Jezgro koncentrično použenih kablova se izraduje od koncentričnih ...•
...•
c-
slojeva četvorki, slika C.2a. Broj četvorki po slojevima sa papirom izolo- ...•
o

vane kablove dat je u tabeli T.c.l. ...•

<o
Kod poCetne četvorke svakog sloja, a-žila prve parice je crvene boje.
_ U cilju razlikovanja koraka u sloju dozvoljava se da crte b žile, prve
parice nepamih četvorki budu crvene boje.
...•
11"1

..•...•
a L .---J::I
...•
co')

b LI. I l..P
...•
N

c II I I tJ ...•
...•
d I II II II P
Sl.. C.l OBELEŽAVANJE ŽILA PRE'1'l'U\TN1ČKI KABLOVA O"'OClONOC')
11"111"111"1""11"111"111"111"1
Jezgro gruPIl.0-e:ouženih kablova se sastoji od više uzajamno upredenih
grupa četvorki, slika C.2b. Grupe se izraduJu od 25 i 50 četvorki u obliku 8. oo
koncentričnih slojeva prema tabeli T.c.2. Svaka grupa se obavija sa omo-
tom od papirne trake na kojoj se crnom bojom obeležavaju brojevi za
oznaČ3vanJe grupa. Grupe se označavaju brojevima počev od centralnog
sloja. ..

SL. c.2 POUŽAVANJE KABLOVA: • i mNCENT1UĆN<>. b i GRUPNO

T.C.2.
Broj rezerv-
I I II I I I I I I I I I I I I I ....
-N COlN N C'I C'",,,, •••.•••.••• fr)

Nazivni broj Broj četvorki po slojevima

1 2 3 4 nih četvorki
četvorld

3 9 14 1
25
4 10 16 21 1
50

13
12'
 Uvlačni kablovi su kablovi bez mehaničke zaštite. Ovi kablovi mogu
1.1..3.Obeležavanje žila kablova sa termoplastičnom izolacijom žHa vrši imati i zaštitu od korozije u vidu ekstrudovanih omotača od polietilena i
se bOjama. polivinilhlorida.
Boj~ ži~a u jednoj četvorki su različite. Razlikovanje pojedinih četvorki
po SIOjevI.ma.odnosn? grupama vrši se preko boje a-žile. Boje ostalih žila /~ '~,

u ~tvorki su Iste u sVImčetvorkama nezavisno od konstrukcije jezgra. Ove

bOje su sledeće:
a) b)
b-žile - crna boja
c-žila - plava boja
d-žila - narandžasta boja.
Kodkoncen~rično použenih kablova početna četvorka svakog sloja je
čet~orka sa a-žIlo~ c~ene ~oje izolacije. ĆCtvorka za smer je četvorka sa
~-žIlo~ zele~ bOje. Izolac~je. Ostale četvorke su sa a-žilama sive boje
IzolaCIje. ~ cilju r~zhkovanj~ koraka pojedinih četvorki u sloju dozvoljava
se ?a .a-žIl.e parmh četvorki budu žute boje izolacije. Broj četvorki po
SlOjeVIma je dat u tabeli T.C.1.
~od grupn? P?~ženih kablova jezgro kabla se izrađuje od koncentričnih SL. C.3GRUPNO POUŽAVANJE KABLOVA SA TERMOPLAS11ĆNOM IZOLACIJOM ŽlLA
slojeva glavnIh Ih osnovnih grupa.
a i OSNOVNA GRUPA OD S ZVEZDA č:mvORKl
,Pet ~ezda četvor.ki se ?predaju u osnovnu grupu. Boje žilapojedinih b i JEZGRO KABLA OD 2s ĆE1VORKl
čctvorkI u osnovnoJ grupI date su u tabeli T.C.3. c i JEZGRO KABLA OD SO ĆE1VORKl

T.C.3. Podzemni ili armirani kablovi po lažu se direktno u zemlju i i.maju zaštitu
od mehaničkih oštećcnja i korozije, koja se izvodi pomoću armature od

I
ĆCtvorke Boje žila čeličnih traka ili žica i unutrašnjeg i spoljašnjeg zaštitnog sloja.
osnovne Iznad glatkog aluminijumskog omotača, bez obzira na način polaganja
grupe a b C d i zaštile mora se postaviti sloj plastične mase i ekstrudovani omotač od
prva crvena crna plava narandžasta polictilena.
druga zelena crna plava narandžasta ĆClični omota či imaju samo zaštitu od korozije u vidu sloja plastične
treĆ3 siva crna plava narandžasta mase i ekstrudovani omotač od polietilena.
četvrta žuta crna plava narandžasta 1.1.5. Niskofrekventni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila imaju
peta bela crna plava narandžasta tzv. slojeviti omotač, koji se sastoji od podužno preklopljene alumtnijum-
ske trake i ekstrudovanog polietilenskog omotača. Posebnim tehnološkim
postupkom izrade ovaj omotač obezbeđuje jezgro od prodiranja vlage.
Po~tna osnovna ~upa sV~kog sloja ili glavne grupe se obavije termo- 1.1.6. U mesnoj pretplatničkoj mreži pored navedenih konstrukcija
plastIčnom tr~kom Ih smtetIčkim nitima crvene boje. kablova nalaze se i druge konstrukcije ranije proizvodnje.
Pet o~ovmh gr~a ~ upredaju u glavnu grupu. Početna glavna grupa Obeležavanje pretplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom izolacijom
se obav.Ij~ trak?m 111 mtIma crvene boje. vršeno je prstenovima uključujući i a-žilu. Raspored prstenova je bio
Na ShCI C.3. je data konstrukcija grupno použenih kablova. takav da je a-žila imala jedan prsten, b-žila - dva, c-žila- tri, d"žila - četiri.
1.1.4: z:a metalne omotače pretplatničkih kablova koristi se najviše Niskofrekventni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila i polietilen-
olov~ I..njegove l.e~ure. Prema potrebi omotači se izrađuju od ravnog skim omotačem (stare oznake TK.31 i TK.32) imaju koncentrično ili
aIU~Imj~mskog .Ih talasastog aluminijumskog i čeličnog omotača. U grupno použenojezgro. Omotač ima jednu ili dve bcšavne cevi od polie-
zavIsnc:>stIod .načm~ polaganja u mesnim mrežama, pretplatničkikablovi tilena i potrebnu električnu ili mehaničku zaštitu u vidu aluminijumskih
sa papIrnom IzolaCIjOm mogu biti uvlačni ili podzemni.
traka.
15
14
 Obclcžavanjc kablova sa polietilenskom izolacijom žila i polietilenskim
1
I
i
)
- za grade nje novih mreža treba upotrebljavati kablove sa izolacijom.
omotačem vršeno je bojama prema tabeli T.C.4. za građenje novih mreža treba upotrebljavati kablove sa izolacijom i
omotačem od polivinilhlorida, dok se kablovi tipa TClO koriste kod
T.C.4. proširenja i rekonstrukcije mre1.a.
1.2.2. Kod niskofrekventnih završnih kablova sa izolacijom i omotačem
Elementi Boja žila
od polivinilhlorida označavanje žila u okviru četvorki, boje žila pojedina-
upredanja Parica ĆCtvorka čnih četvorki i formiranje jezgra kabla, vrši se na isti način kao i kod
a T b a I bic I d pretplatničkih kablova sa izolacijom žila od polietitena, prema tački 1.1.3.
ovog poglavlja. Broj četvorki po slojevima kod koncentrično použenog
Početni bela crna bela crna zelena žuta kabla dat je u tabeli T.C.S.
za smer bela crvena bela crvena zelena žuta
Neparni bela plava bela plava zelena žuta T.C.S.
Parni bela braon bela braon zelena žuta Nominalni broj
Pored navedenog u praksi se često susrCĆu i pretplatnički kablovi sa četvorki Broj četvorki po slojevima
polietilenskom izolacijom žita kod kojih je obeležavanje žila vršeno pr- 1 2 3 4
stenovima, izuzev a-žile. Kod koncentrično použenih kablova početna
četvorka je označena sa žilama crvene boje, dok su ostale četvorke u sloju 25 3 9 14
bele boje izolacije. Kod grupno použenih kablova kod kojih se jezgro 50 4 10 15 24
izrađuje od koncentričnih slojeva osnovnih ili glavnih grupa - boje žila u
okviru jedne četvorke su iste. Boje pojedinačnih četvorki su: 1 - crvena,
Način použavanja grupno použenog kabla je dat u tabeli T.C.6.
2 - zelena, 3 - siva, 4 - žuta, S - bela. Početna četvorka osnovne grupe je
četvorka sa žilama crvene boje. T.C.6.
1.1.7. Kod samonosivih pretplatničkih kablova sa nosećim užetom jez-
Nominalni broj Broj osnovnih grupa
gro može biti koncentrično ili grupno použeno sa žilama izolovanim
polietilenom. Obeležavanje žila se vrši prema tački 1.1.3. ovog poglavlja. četvorki I sloj II sloj
Iznad jezgra kabla se postavlja pojasna izolacija od dve termoplastične 25 5
trake. Bešavni omotač kabla od polietilena postavlja se tako da obuhvata
jezgro kabla sa pojasnom zaštitom i noseće čelično uže i ima oblik osmice. 50 3 7
Postavljanje samonosivih kablova se vrši prema Uputstvu o građenju
razvodnih mreža. Iznad pojasne zaštite oko jezgra kabla postavlja se elektrostatička za-
Ranije označavanje žila samonosivih kablova vršeno je bojama ili prste- štita u vidu omota od aluminijumskih traka. Ispod aluminijumskih traka
novima prema tački 1.1.6. ovog poglavlja. stavlja se podužno sa jezgrom kabla bakarna žica prečnika 0,6 mm. Iznad
elektrostatičke zaštite nalazi se omotač od PVC-a sive boje. Ranije ozna-
1.2. Završni kablovi čavanje žila vršeno je prstenovima prema tački 1.1.6. ovog poglavlja.
1.2.1. Kablovi za unutrašnje instalacije se koriste pri građenju mesnih 1.2.3. Završni kablovi tipa TC10 imaju lakpapirnu izolaciju žila. Parice
mreža kao završni kablovi i služe za povezivanje završnih nastavaka sa ičetvorke su koncentrično použene po slojevima. Iznad poslednjeg sloja
završnim uređajima u glavnom razdelniku. se nalazi omot od papirnih traka. Omotač je od olova. Pri radovima na
Upotrebljavaju se sledeće vrste završnih kablova: građenju mesnih mreža uglavnom se koriste kablovi kapaciteta 25 četvor-
- niskofrekventni završni kablovi sa izolacijom i omotačem od polivini- kio
lhlorida, Radi raspoznavanja žita u jezgru kabla spoljašnji papir je obojen, a boje
_ niskofrekventni završni kablovi tipa '!CIO sa olovnim omotačem i su date u tabeli T.C.7.
lakpapirnom izolacijom, .

16 17
 .~

Elementi
Boja žita
·T.C.7. T- j'
,
~po~e'ne ČC[~rkc svakog sloja obeležene su:
crvenom bojom - za zvezda četvorke,
plavom bojom - za DM četvorke.
Svaka četvorka za smer obeležena je zelenom bojom.
upredanja Parica Četvorka
a I b a b I c I d I
I
Jezgro kablova se izraduje od koncentričnih slojeva. Broj četvorki po
slojevima dat je u tabeli T.C.8..
.Početni bela crna bela narandžasta zelena crna
za smer bela crvena bela narandžasta zelena crvena T.C.8
Neparni bela plava bela narandžasta zelena plava Broj
Parni bela plava bela narandžasta zelena plava čet- Broj četvorki po slojevima
vorki
1.3. Spoj ni kablovi .. -I 5 5
U mesnoj spojnoj mreži upotrebljavajusesled~vrstespOjI!I~ kab Iova: 7 1 6
- spojni kablovi sa vazd~no-papirnom izolacIjom sa pOŽelj~Im održa- 10 2 8
vanjem pod gasnim pritiskom. Omotač ovih kablova se Izraduje od olova 15 5 10
i aluminijuma; ... 20 1 6 13
- spoj ni kablovi sa izolacijom žila ugla~o.~ .od pen~t<?g pohetIlen~ I 25 3 8 14
slojevitIm polietilenskim omotačem, punjem Ih nepunjem sa obavezmm 30 4 10 16
održavanjem pod gasnim pritiskom .... .35 1 6 11 17
SpreČ3vanje uzdužnog "širenja vode duž kabla postIže se punjen1em 40 1 7 13 19
jezgra kabla sa .maso~ za punjenje ili prahom koji bubri ili održavanjem 44 2 8 14 20
kabla pod gasmm pntlskom; oo ••• - •
50 4 10 15 21
- optički kabloVl i kablovi druge konstrukclj~ k?je se predVldaj~ tehm- 60 1 6 12 18 23
čkim propisima Zajednice JPTf. Polaganje optIčkih kablova reguhsaće se 70 2 8 14 20 26
posebnim uputstvom .... 75 3 9 15 21 27
Izbori zaštite od korozije i mehaničkih oštećcnja spojmh ~blova vršI 85 5 11 17 23 29
se prema tački 1.5. ovog Uputstva ... ',•.
100 2 8 14 20 25 31
f.3.1. Spojni kablovi su kablovi sa vazdušno-papunom IZolaCIjOmžIla.
125 1 6 12 18 24 29 35
150 1 7 13 19 25 31 37 42
Radi obeležavanja žila na spoljnoj površini papirne trake nanose se 200 4 10 16 22 28 34 40 46
uzdužne crte, slika C.4, sledećih boja: 250 4 10 16· 22 28 34 40 46 50
I parica a-žita - žuta 300 3 9 15 21 27 33 39 45 51 57
b-žila - crvena 350 2 8 14 20 26 32 38 44 50 56 '60
II parica c-žila - zelena 400 1 6 12 18 24 30 36 42 49 55 61 66
d-žila - plava
Razbrajanje četvorki je po slojevima, počev od početne četvorkc sloja i
. četvorke za smer razbrajanja, i to od unutrašnjeg sloja prema spoljnim
sltvima.
metalne omotače S~jnih kablova koristi se olovo i njegove legure,
aluminijum u vidu glatki i talasastih omotaČ3 i čelični talasasti omotači.
Zaštita od korozije uvlačnih kablova i zaštita od mehaničkih oštećenja
podzemnih kablova vrši se na isti način kao i kod pretplatničkih kablova
sa vazdušno-papirnom izolacijom, prema tački 1.1.4. ovog poglavlja.
SL. C.4 OBELEŽAVANJE ŽILA SPOJNIH KABLOVA 1.3.2.Obeležavante žila spojnih kablova sa izolacijom žila od polietitena
vrši se na isti način ao i kod pretplatničkih kablova sa izolacijom žila od

18
19
 - - - -- ------------------------------------,.
) '''I
1
polietilena sa koncentričnim i grupnim použavanjem prema tački 1.1.3. i
1.5.6..K~blo~i koj~ se ~?laž~ na mestima gde postoji opasnost od požara
ovog poglavlja. I
I
e~ sf!leJu Imati spoljašnjl sloJ od materijala kOji podržavaju gorenje (PE,
1.4. Označavanje kablova ..... juta I sL).
Označavanje kablova se vršI oznakama kOje saČmpV3ju: osnovna ozn~- I 1.5.7. Arm~tura i .zaštita. od kor~zij~ kablova sa posebnim zahtevima u
ka, oznaka konstrukcije i dopunske oznake. Uputstvo o označavanju
P?gledu .za~tlte o~ mduktlvno.g ~tlcaja, zaštite od atmosferskih pražnje-
kablova dato je u prilogu c.l.
1.5. Izbor zaštite od korozije i mehaničkih oštećenja pretplatničkih i
I I
nja, lut.1juĆ1~. struja, podvodmh I sl. utvrduje se investieiono-tehničkom
dokumentacIjom.
spojnih telekomunikacionih kablo,":a...
1.5.1. Od načina i mesta polaganja kablova u mesmm mrežama zaVIse
I 2. Pribor za nastavljanje i račvanje
vrste omotača i njihova zaštita. I 2.1. Nastavljanje i račvanje metalnih omotača telekomunikacionih ka-
blova
1.5.2. za podzemno polaganje (direktno u zemlju) upotrebljavaju se
sledeće vrste omotača i zaštlte:
- kablovi sa olovnim omotačem sa zaštitom od mchaničkog oštećenja i
I 2.1.1. ~ n.astavljanje meta Inih omotača telekomunikacionih kablova
upotrebljavaju ~e ~lovne spojnice sledećih tipova:
korozije (armirani); ..... - olovne ~P?jmce pr~ve, cevaste. Upotrebljavaju se za nastavljanje
- kablovi sa olovnim omotačem I zaštltom od korozlje ekstrudovamm kablova spoljnjeg prečmka do 40 mm'
omotačem od polietilet,la (~E) ili p~livinilhlorida (~V9 nearmi!ani, a po - olov~e spojnic~ pr~ve, sa uzduž~im razrezom, slika C.5a. U tabeli
potrebi u teškim teremma I sa zaštltom od mehamčkih oštećenja (arma- T.C;?~atl s.u p?dacI ~ Izbor odgovarajućeg. tipa spojnice u zavisnosti od
turom); · .. · · '' "
:oc
precm~a ~Ila I kapaclt~ta kabla. ~ve spojmce mogu da se koriste za
- kablovi sa a Iummljums k lm omota Čem I za št It mm orno t aC em od PE , a nastavljanje kablova kop se održavaju pod gasnim pritiskom od O 7 bara
po potrebi i sa zaštitom od meh~ni~kih ~pte~enj~ (arm~lU!Om);. kod postojećih mreža ih reparacije u novim mrežama; "
- kablovi sa iz~lacijom od p?hetIlet,la I sloje~ltl~ poh~tIlenskim om~-
tačem nearmiram, a po potrebI u tešklm teremma, i zaštltom od meham-
čkih oštećenja (armaturom) .
1.5.3. za uvlačenje u kablovsku kanalIzacIJu u zaviSnostl od matenJala
cevovoda kablovske kanalizacije ~potrebljav~ju se sledeće vrste ~ablo,:a:
1.5.3.1. Kanalizacija od betonskih bl?kova I azb~stno-cementmh ceVi:
- kablovi sa olovnim omotačem bez Ikakve zaštlte; .
- kablovi sa olovnim omotačem i zaštitnim omotačemod PE ili PVC; ._
- kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem;
- kablovi sa aluminijumskim omotačem i zaštitnim omotačem od PE.
1.5.3.2. Kanalizacija od termopl~stičn~h ~evi (PE i~i PVC): ..
- kablovi sa olovmm omotačem I zaštltmm omotacem od PE Ih PVC;
- kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem;
- kablovi sa aluminijumskim omotačem i zaštitni~ omotač~m od P~.
1.5.4. za pola~anje ka~lov~ pre~.o mosto':.a, u tunelm~a, kao 1 n~ ydruglf!l
mestima izložemm stalmm vlbracljama (duz opterećemh puteva I zelezm-
čkih pruga) upotrebljavaju se sledeće vrste kablova: .
- kablovl sa aluminijumskim omotačem i omotačem od PE, a po potrebi lf
i sa armaturom; SL. c.s OLOVNE SPOJNICE PRAVE
- kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem, a po potrebi i a Š JEDNODEL1'.A UZDUž.NO RAZREZANA
armaturom. b š TRODELNA

1.5.5. za polaganje kablova u čeličnim pocinkovanim cevima ili kanali-

- olovne spojnice pr~ye, dvo-t:?del~e. Izrađuju se iz dva konusna dela,
ma treba upotrebljavati kablove sa omotačem kao pod tačkom 1.5.3.2. od~osno dva konusna I jednog clltndnčnog dela, slika C.5b. Ove spojnice
ovog poglavlja .. sl~z~ prvenst~eno za nastavljanje kablova koji se održavaju pod gasnim
pntIskom većlm od 0,5 bar;

20
21
 ~'\.. )
l:C.lO.
_ olovnc račvaste ~pojnice sa dva il! ~k[~k~S~:~ z~a~t~ Tip spoj nice Prcćnik provod nika
račvanje kahlov~, slika. C:8. ~ ta~eh .t: ~d ·
rečnika lila i kapaciteta .~
P zaštitna olovna ~
odgovarajućcg tipa spojmce I zavlsnos I
spojnica spojnica 0,4 0,6 0,8
kabla; . k rimer kondenzator- -~

_ i druge vrste spojnica posebmh n3:~ena, ~o na P , TRS-25 TORS-2.15 15x4 lOx4

skc, r~astc ·~d
za kabI~ ~e ~a g a sn ~j i~ g~arati
SpOjnICCza nastavI janje k a b lO
tehničkim propisi- TRS-25
TRS-25
TORS-3.15
TORS-2.25 175x4
15x4
5Ox4
lOx4
35x4
1.

ma ZJPTI i JUS standardima. TRS-25 TORS-3.25 175x4 50x4 35x4

TRS-35 TORS-2.35 175x4 l00x4 7Ox4
I TRS-35 TORS-3.35 175x4 lOOx4 7Ox4

g;=-_~:
\
:::.=:t--~ I
TRS-50
TRS-65
TRS-80
TORS-3.50
TORS-3.65
TORS-3.80

2.1.2. Ukoliko se nastavljajuarmirani

35Ox4
600x4
75Ox4
25Ox4
400x4
600x4

kablovi preko olovne spojnice se

15Ox4
25Ox4
400x4

postavljaju i odgovarajućc zaštitne spojnice, shka C.7. Prostor izmedu

unutrašnje i zaštitne spojnice se ispunjava crnom kablovskom masom.
Izbor odgovarajuće zaŠ-tite spoj nice u zavisnosti od tipa olovne spoj nice
je dat u tabeli T.C.9. i T.c.tO. Pored navedenog, poseban tip zaŠ"titne
spoj nice se koristi za kablove sa aluminijumskim omotačcm.

SL. C.1 ZA5rrrNE SPOJNICE ZA PRAVE I RAĆVA5l'E OLOVNE SPOJNICE

23
22
 2.2. Nastavljanje i račwnje kablova sa slojevitim polictilenskim omota-
čem. z
Nastavljanje i račvanje kablova sa slojevitim polietilcnskim omotačem
vrši se pomoću mchaničkih spojnica (MST), kao i spojnicama od termo-
skupljajućeg ozračenog polietilena.
2.2.1. Mehaničke spoj nice se sastoje uglavnom iz uvodnica, tela spoj nice
-~
i zaptivnog materijala. U većini slučajeva mchaničke spoj nice se montira-
ju pomocu specijalnog alata bez primene toplotnih izvora.
Montiranje ovih spojnica vrši se prema Uputstvu koje štampa i isporu-
čuje uz spoj nicu proizvodač.
2.2.2. Spoj nice od termoskupljajućeg polietilena se sastoje iz unutra-
A. i SPOJNICA PRAVA
lQ_I- ==- _
SL C.9. SPOJNICA OD OZRAĆENOG POLlETILE:\A
šnjeg nosača spoj nice i spoljašnje cevi od termoskupljajućcg polietilena.
L ĆEUĆNI CILlNDAR , LEVAK. 3 TERMOP Ć
Uglavnom se koristi dva tipa ovih spojnica. 5. ZAPTIVNA TRAKA • - " LASTI NA LEPU!VA MASA. ~. OZRAĆENI POLlETILEN.
-spoj nice cevaste, prave,jednodclne ili dvodelne, služe za izradu pravih
iračvastih nastavaka, slika C.9.A Primenjuje se za nastavljanje pun 'enih
i , ,
kablova i kablova koji se ne odrŽ3vaju pod gasnim pritiskom. zbor
,
I
, I
spojnice se vrši prema tabeli T.C.U.
T.C.ll .. r-----------------
,
\
~ \

Red. Orijentacioni OdgovarajuĆ3

, \

br. Oznaka br. parica manžetna S:. C"A SI'OJNICA CEVASTA. JEDNODELNA ODTERMOS"UPUAJUĆ
EG POLlETlLENA
m ji ••.
1. SOPI8/8 10-30 SOPM 18/8 -..:.. ~
2. SOP 30/12 20-50 SOPM 30/12 . .:
3.
4.
SOP 43/16
SOP 62/22
50-100
70-200
SOPM
SOPM
43/16
62/22 a.:~. . ..

- spoj nice prave, uzdužno razrezane, sa šinom za spajanje, slika C.9.B.

Može se koristiti i za izradu račvastih nastavaka. Naročito je pogodna za
nastavljanje samonosivih kablova, za obnavljanje nastavaka 6ez prekida ~
~L ( ".11. Sl'OJNICA PRAVA. UZDUZNO RAZREZANA SA SI:\OM ZA SPAJANJE
saobraĆ3ja i u slučajevima kada je izrada nastavaka sa cevastom spojnicom
oteŽ3na. Izbor spo)nice se vrši prema tabeli T.C.12.

T.C.12.
P-~A
Redni
broj
1.
2.
Oznaka
SOP-3O/12
SOP-43/16
Orijentacioni
parica
20-50
40-100
broj
+-P=-=- ,~
SL C.IO. MANZETNA OD OZRAĆENOG
I
POLlETlLENA
Ej
3. SOP-62/22 70-200 ?~.3. za nastavljanje i račvanje kablova koji se održava' u od .
4.. SOP-70/30 150-300 P~ll1s~om od ~,7. bara upotrcb~avaju se spojnice od ternlosku l~a.~m
S'pojnice cevaste imaju mogućnost obnavljanja nakon izvršenog
otvaranja. Radi obnavljanja spolj3Šnje cevi koriste se manžetne od ozra-
čenog termoskupljajućeg polietilena sa šinom za spajanje, slika CIO.
r~;~o~I~j~:~i~gl~i1~n~ ~tt~eJ'e~
t"~ o~ pn prela'(sku kablova sa m~talnim na kablove sa slojevitim polie-
rzan~1~t~j1
I ens lm omotacem. Račvaste spo)nice mogu biti sa dva ili tri kraka. Ove

24
25
spoj nice se mogu primeniti za kablove sa orijentacionim brojem parica
,-
od 50 do 1200. Izbor spoj nice se vrši prema tabeli T.e. 12.1.
T.C. 12.I.
Redni Oznaka Maksi- Minimalni Maksimalni
I
tJ
broj proizvodača malna spoljni sjedinjeni spoljni
debljina prečnik prečnik kabla i
I

nastavka kabla (mm) pri račvanju (mm)

i
I
!

2.3. Pupinski lonci i spoj nice

za
2.3.1. povećanje dometa niskofrekventnih kablova u kablovski vod - -
na odredemm ravnomernim rastojanjima uključuju.se induktivni kalemo-
vi. Stepen pupinovanja se odreduje Generalnim planom mreže PIT - . - ~
I ~
I
saobraĆ3ja Jugoslavije. Svi kalemovi koji služe za pupinovanje fizičkih i ~
parica i [antomnih kola u jednom kablu smcštaju se u zajedničku posudu i
- pupinov lonac ili spojnicu.
Pupinski lonci prema obliku dele se na horizontalne i vertikalne. Uko-
I i
·1
~
~
i
i ,~

liko se koristi manje od 80 pupinovanih kalemova upotrebljava se spojni- I

ca sa pupinovanim kalemovima. I
".,1• is•••.••••..
Na slici C.I1. dati su oblici pupinskih lonaca i spojnica .
2.2.2. Pupinski lonci i spoj nice se sastoje od: .-
- grupe pupinovanih kalemova obrazovanih od više jedinica postavlje- L.
1..-
.J - !
I.

nih na odgovarajuće nosače,

- unutrašnje posude u koje je smcštena grupa pupinovanih kalemova,
- spoljnja (za"štitna) posuda u koju je smcštena unutrašnja posuda.
2.3.3. Pupinski loncl se postavljaju direktno u zemlju, na prethodno
izradenu betonsku podlogu ili u kablovsko okno.
Konstrukcija spoljašnje posude zavisi od mesta polaganja, a može biti
od gvozdenog liva za podzemno polaganje ili od poliestera ojačanog
staklenim vlaknima ili od gvozdenog liva za postavljanje u kablovskim
oknima.
~L:l •
B_~
I

2.3.4. Unutrašnja posuda se izraduje od mesinganog lima i sastoji se od LI

tela i poklopca. Unutrašnji prostor tela podeljen je horizontalnom plo-
čom u dve komore. Priključne žile kalemova dovode se u gornji deo tela.
posude kroz odgovarajuće rupe na razvodnoj izolacionoj ploči u dužina-
L
-
ma dovoljni~ za vršenje montažnih radova.
Pored svake grupe ruea utisnuta je odsovarajuĆ3 reč "ulaz", odnosno
"izlaz", kao i brojevi u CIlju lakšeg razbr!lJanja. SL. C.It PUPINSK1 LONCI I NASTAVCI

26
27
 ~1
I
)
2.3.5. Pupinski lonci horizontalnog tipa isporučuju se u sledećim veliči- Višeparični konektori mogu se upotrebiti i za završavanje kablova.
nama:

t- -j
a) tip I,. max kapaciteta 120, odnosno 70/35 kalemova,
. -.--.--
b) tip la, max kapaciteta 100, odnosno 60/30 kalemova,
c) tip II, max kapaciteta 240, odnosno 150n5 kalemova,
d) tip lIa, max kapaciteta 200, odnosno 130/65 kalemova,
e) tip III, max kapaciteta 400 kalemova, t 10
1) tip IV: max kapaciteta 600 kalemova. Sl.. C.llIZOURAJUĆE CEVĆJCE I GRUPNI PRSTENOVl

Vertikalni tip lonca ima kapacitet od 80 do 900 kalemova, razvrstanih

u deset različitih veličina. Spojnica sa pupinovanim kalemovima prema
kapacitetu imaju 2 tipa i to kapaciteta 40, odnosno 24/12 i 80 odnosno
40/20 kalemova.
2.4. Materijal za nastavljanje provodnika
Spajanje se vrši ili vezivanjem žila uz prethodno skidanje izolacije a
zatim izoliranjem mesta nastavka pomotu ccvčica, ili direktno pomoću
konektora za spajanje bez skidanja izolacije.
Cevčicc služe za pokrivanje ncizolovanog mesta na nastavku kablovske a.
žite i izraduju se od papira ili polietilcna, slika C.12. Pored toga za izradu
nastavaka koriste se i grupni prstcnovi od papira ili polictitcna, koji služe
za obeležavanje pojedinih elemenata uprcdanJa.
U tabeli T.C.13. dati su podaci za izbor odgovaraJućih cevčil:a ili prste-
nova.
T.C.13.
Oznaka cevči- za prečnik Dimenzije (mm)
cc i grupnih grovo-
prstenova nika 1 d b
SL C.I.\. JEDNOZILNI (a. ti) I VISEZll.i'II (c) KONEKTORI
IC-O,4 0,32 i 0,4 50 2,6 0,32
IC-O,5 0,4 50 2,6 0,32 Višcparični konektori se koriste la nastavljanje 10,20 i 25 parica.
IC-O,6 0,6 50 3,0 0,32
IC-O,7 0,8 50 3,5 0,35 2.5. Završne spojnice
IC-1,0 0,9 i 1,0 50 4,2 0,4 Završna spojnica služi za izradu završnog nastavka preko koga se nasta-
IC-1,4 1,2 i 1,4 60 6,0 0,5 vljaju kablovi iz mreže sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolaci-
GP-O,4 0,32 i 0,4 10 2,6 0,4 jom na završne kablove.
GP-O,6 0,6 10 4,0 0,45 Završne spojnice sastoje se od sledećih osnovnih delova:
GP-O,9 0,8 i 0,9 10 5,2 0,5
GP-1,2 1,0 i 1,2 10 6,5 ·0,5 - tela spoj nice od olovnog lima, mesinganog lima, čeličnog lima ili
drugog materijala sličnih osobina,
za nastavljanje provodnika telekomunikacionih kablova upotrebljava- - poklopca, koji služi za zatvaranje gornjeg dela spoj nice i izraduje se,
ju se i konektori, koje delimo na pojedinačne ili jednožilne I višeparične po pravilu, od istog materijala od koga se izraduje i telo,
konektore. -levka koji se zaliva žutom kablovskom masom (mogu biti upotrebljene
Na slici C.13 su dati osnovni tipovi konektora. i druge zaptivne mase) radi spreč3vanja prodiranja vlage kroz završni u
mrežni kabl,

28 29
 2.6. Kablovske glave
_ uvodnice za uvođenje zavclnih kablova u ~v~nu spojnicu. Uvod~ice 2.6.L Kablovske glave se upotrebljavaju za završava nje pretplatničkih
mogu biti izvedene na samom poklopcu kao j<:dmstve.m deo sa. ce~lma kablova i mogu biti postavljene na izvodnom mestu ili u kablovskom
prema unutra ili prema spolja ili kao posebm delovI namonuram na razdelniku.
poklopcu ... , . Razlikuju se tri vrste kablovskih glava:
. Na slici C.14. dat je izgled jedne od konstrukcIja završ~e SP?jn.lce.. - kablovske glave za unutrašnju montažu bez osigurača,
Olovni poklopac se koristi u slučajevima, kada su pnmenjem završm
- kablovske glave bez osigurača za spoljnu montažu,
kablovi sa lak-papirnom izolacijom žita i olovn.i~. omotačem .. Završna
spojnica sa olovnim poklopce~ ~f? ~<?~e ~potrebl!ll kod uvođenja kablo- - kablovske glave za spoljnu montažu sa osiguračima.
va većih kapaciteta u kablovskllh hmjskl ra~delm~. V' •
2.6.2. za izradu unutrašnjih kablovskih izvoda i kablovskih i linijskih
za uvođenje završnih kablova sa PVC Iz~laCljOm zIla I om(:)t~čem razdelnika upotrebljavaju se kablovske glave za unutrašnju montažu bez
korist~ se Pg uvodnice ili uvodnice sa naglavclma od termoskupljajućcg osigurača kapaciteta 10 x 2, 20 x 2, 30 x 2, 40 x 2,50 x 2,60 x 2,100 x 2 i
polietilena ..... 200 x 2.
U tabeli T.C.14 date su dimenZIje potrebne za Izbor odgovarajuće Kablovska glava sastoji se od kućišta sa pok1opcem i jedne ili više
veličine spojnice sa Pg uvodnicima. priključnih ploča u koju su ulivene priključne spojnice od mesinga. Uko-
T.C.14 liko se priključne ploče, radi dobijanja potrebnog kapaciteta, redaju jedna
pored druge po horizontali, onda se te glave zovu horizontalne, odnosno
Red. Broj Pg uvodnica za uvodenje vertikalne ako se prikJjučne ploče ređaju po vertjkali.
broj Oznaka d kabla od 50 x 4 x 0,6 Ulivene spoj nice imaju sa spoljne strane mogućnost stezanja provodni-
1. MsZNFS-40 40 3 ka koji služe za razvod, a sa unutrašQje strane izrađene su u vidu šiljka za
2. MsZNFS-50 50 7 lemljenje za priklju;ak provodnika kabla.
3. MsZNFS-60 60 8
Kućište je napravljeno od lima ili plas.tičnih masa i sa prednje strane se
4. MsZNFS-70 70 10
14 nalaze prikJjučne ploče, a sa zadnje poklopac. Na donjoj strani se nalazi
5. MsZNFS-80 80
uvodna cev ili Pg uvodnica za uvod kabla u kablovsku glavu. Poklopac se
pričvršćuje zavrtnjima ako je za izradu glava upotrebljena plastična masa,
ili se lemi u slučaju da je glava izrađena od lima.
i Na slici C.15 su prikazane kablovske glave za unutrašnju montažu sa
• limenim i sa termoplastičnim kućištem .
• I 2.6.2. za izradu unutrašnjih kablovskih izvoda i kablovskih i linijskih
razdelnika upotrebljavaju se kablovske glave za unutrašnju montažu bez
~i osigurača kapaciteta 100, 200, 300, 4Ox2, 50x2, 6Ox2, 100x2, i 200x2.
Kablovska glava sastoji se od kućišta sa poklopcem i jedne ili više
priključnih ploča u koju su ulivene priključne spojnice od mesinga. Uko-
".
liko se priključne ploče, radi dobijanja potrebnog kapaciteta, ređaiu jedna

$j$~t$~ . .~ jt~ pored druge po horizontali, onda se te ~ave zovu horizontalne, odnosno
vertikalne ako se priključne ploče ređaju po vertikaJi.
$.$.$.$-$: ~J. . 2.6.3. Kablovske glave za spoljnju montažu služe za izradu spoljnjih
kućnih izvoda, koji se postavljaju na spoljni zid zgrade ili na uporištu na
.'

<+:l.\
•••• l
~ ~ ~ '•. J
SL. C.14. ZA~SPOJNlCE
zemlji u regionima male telefonske gustine .

s
Spoljnji izvodi mogu biti opremljeni kablovskim glavama za spoljnju
montažu sa osiguračima ili bez osigurača, prema potrebi u električnom
oS igur ~ni~:
l
po jnJllzvo
· . ' ' . · ... · .• .
d I su ve l1č me 100 , a Izuzetno spo 1JnJIIZVod I na stu b u I na
zidu mogu biti i veličine 20x2.
a I TELO SPOJNlCE OKRUGLOG IU ĆE'IVRrASTOO OBUKA bi OLOVNl POKLOPAC ĆE:IVlUA5I1
cl MESINGANl POKLOPAC SA .Pg UVODNlqMA

31
30
 .J
Kablovske glave za spoljnju montažu se smeštaju u kućište od metala
ili od plastičnih masa .. '
Na slici C.16 prikazano je nekoliko tipova kablovskih glava za spoljnju
montažu.
2.7. Kablovski razdelnici
C.
U elastičnoj mreži, mreža p'retplatničkih vodova je podeljena na poseb-
na područja preko kablovskIh i hnijskih razdelnika u kojima prespajanja
mogu biti, odnosno ne moraju biti sistematski i unapred realizovana.
Razdelnici se mogu, prema mesnim prilikama, postavljati kao:
- stojeći razdelnici, k:oji se postavljaju na otvorenom prostoru \J nepo-
~. srednoj blizini kablovskih okana i to tako da se što manje narušava estetski
izgled ulice,
- zidni razdelnici, koji se postavljaju na spoljnje zidove zgrada u blizini
kablovskih okana,
- unutrašnji (stojeći ili zidni) razdelnici, koji se postavljaju u pogodne
unutrašnje prostorije zgrada iz kojih je moguć lak razvod kablova.
- samostojeći razdelnici za ruralna po<iručja, koji se postavljaju u
ruralnim područjima, na mestu prelaska distributivne mreže sa podzem-
nih na nadzemne kablove, a mogu se koristiti i kao izvodni ormani. ovi
razdelnici mogu biH izvedeni kao samostojeći na betonskom postolju ili
-- ..•.... - .. -
~ ...., samostojeći na čeličnom stubiću.
- razdelnici na stubovima sa maksimalnim kapacitetom do 50 parica.
Kablovski razdelnik prvog reda može imati uk:upan kapacitet, po pravi-
lu 1200x2, a izuzetno 2000x2. za popunu kapaciteta primenjuju se, po
pravilu, kablovske glave za unutrašnju montažu kapaciteta 500, 100x2 i
200x2.
Kablovski razdelnik drugog reda može imati ukupan kapacitet, po
6
pravilu 600x2, 400x2 i 300x2, po potrebi i 800x2, 1500 i 100x2, a za popunu
kapaciteta upotrebljavaju se kablovske glave za unutrašnju montažu ka-
paciteta 100,200,300,500 i 100x2, a po potrebi i kapaciteta 4Ox2,6ox2
I izuzetno 200x2.
Kablovski razdelnici mogu imati i letvice za punjene kablove. Svaki
razd.elnik ima: kutiju, vrata i šine.
Maksimalni ukupni kapacitet samostojećih razdelnika za ruralna pod-
ručja je 100x2.
Na slici C.17 prikazani su različiti tipovi kablovskih razdelnika.
Kutija i vrata se izrađuju ili od dekapiranog lima ili od plastičnih masa.
S gornje strane dno treba da ima,. zavisno o vrsti i broju glava, podesno
raspoređene levkove kroz koje ulaze kablovi u unutrašnjost razdelnika.
SL. C.lS KABLOVSKE GLAVE ZA UNU'I'RAŠNJU MONTAZU Levci služe da se u njima nalije odgovarajuća kablovska masa koja spre-
a i SA L1ME!'oI\M KUĆIŠTEM
b i SA KUĆISTEM OD TERMOPlAST!ĆNIH MATERJ.Lo\LA čava prodiranje vlage iz kablovske kanalizacije u unutrašnjost razdelnika.
ci ULlVENE SPOJNICE Levci koji nisu iskorišćeni za ulaz kablova moraju ostati hermetički
zatvoreni.

32 33

T
 -------,.-
I~O

7
.,,

1-
- -O
-o
!- O
;, :.b
" . O
al , O
- O

8.
I

I
i
r
I
"

SL. C.16 KABLOVSKE GLAVE ZA SPOUNU MONTAŽu

a) KABLOVSKA GLAVA SA MErALN1M KUĆ!ŠTE.\f
b) KABLOVSIV\ GLAVA SA 1'ERMOP1..ASl1t. •••IM KUĆIŠTEM
c) KABLOVSKA GLAVA SA OSIGURAČlMA

za nošen je kablovskih glava, letvica i ranžiranih prstenova koriste se

Sine od profilisanog čclika ili dekapiranog lima. Šine se postavljaju verti-
kalno ili horizontalno u zavisnosti od oblika kablovskih glava koji se
postavljaju u razdelnik.
Vrata se izraduju uvek sa duplim zidovima od istog materijala kao i
kutija, a treba da obezbede unutmnjost razdelnika od prodiranja prašinc
i vode.
ISZ
Kod postavljanja kablovskog razdelnika u mesnoj mreži primenjuje se
betonsko postolje, kojim se postiže brzo i lako povezivanje okna kablov-
ske kanalizacije sa kablovskim razdelnikom.

34
35
 ~._ .m •• _ ••• _. __ .~ __ •• .~ •••• ------------------ _

:~

2.8.3. Rastavna letvica se sastoji od nosača sa izolacionim segmentima,

.. složenim naizmenično u grupe po 5 ili 10 parica u različitim bojama, tako
da slog rastavne letvice ima kapacitet 25, 50, 75 ili 100 parica. Na slici C.18
1 h dat je izgled 50-delne rastavne letvice kapaciteta 500.
Na svakom izolacionom segmentu ili na drugom pogodnom mestu mora
postojati oznaka parice i smer razbrajanja.
Kontaktna pera se postavljaju u parovima, a krajevi pera na koje se
ci.
/" priključuju a i b žile moraju se međusobno razlikovati, odnosno moraju
h
biti jasno i uočljivo obeleženi.
Krajevi kontaktnih pera obrađeni su u vidu kukica, zareza i kanala ili u
vidu U-kontakta ili procepa za ukljcštenje žila bez skidanja izolacije i bez
lemljenja ..
._ f
Letvice se snabdevaju ranžirnim letvicama sa brojem otvora koji odgo-
vara kapacitetu rastavne letvice i koji se nalaze naspram pera na koje se
...-.--
l -- .. lemi ranžirana žica na telefonskoj centrali. Po potrebi ove ranžirne letvice
mogu se postaviti i za uvođenje završnog kabla.
Rastavne letvice moraju imati mogućnost opremanja sa ispitnom vilju-
škom, rastavnim i blokadnim umetkom i nosačem osigurača za nošenje

SL. C.l? KABLOVSKI RAZDELNICl
a SA METALNIM KU~
b SA KUĆlšrEM ODTERMOPLASTlĆNIH MASA
2.8. Glavni razdelnik
2.8.1. Glavni razdelnik, kao sastavni deo telefonske centrale, postavlja
se u okviru radova na montaži centrale. Osnovni mu je zadatak da omo-
gući elastično spajanje vodova iz pretplatničke, odnosno spoj ne mreže, sa
vodovima u centrali.
za završavanje žila završnog kabla na vertikalnoj strani glavnog razdel-
nika koriste se:
- rastavne letvice sa šiljcima za lemljenje,
- rastavne letvice sa konektorskim elementima.
Glavni razdelnik može biti klasične i modularne konstrukcije. Modu-
larni stalci su izgrađeni od vertikalnih nosača sa horizontalno montiranim
policama, odnosno nosačima.
2.8.2. 25-delni slog i rastavne letvice predstavljaju završne uredaje me-
sne kablovske mreže i treba da omoguCe:
- razdvajanje parica spojnih i p~etplatnič~ vodova.i v?do? ~oji i~u
ka uređajima u centralI za vršenje kontrolnih merenja 1 pojedmačmh
ispitivanja u cilju ograničavanja smetnji,
- zaštitu osoblja i telefonskih postrojenja od štetnog dejstva opasmh
napona i struja.
o '0 ~.
samo naponskih odvodnika ili naponskih odvodnika i fino strujnih osigu-
rača.
2.8.4. 25-delni osigurački slog sastoji se od nosača na kom se montiraju
izolacione pločice.kontaktna pera i šina za signalizaciju. Izolacione plo-
čice služe da izoluju kontaktna pera međusobno i prema masi.
Osigurački slog se izrađuje simetrično u odnosu na nosač. S jedne strane
postavljeni su osigurači za a-žilu, a sa druge za b-žilu. Pretpl:1tnički vodovi
se priključuju lemljenjem na kontaktna pera koja .se nalaze sa zadnje
strane osiguračkog sloga. Pera su postavljena u dva dupla reda i na desni
red dolaze vodovi od završnih kablova.
2.8.5. Rastavne letvice sa konektorskim elementima namenjene su pr-
venstveno za postavljanje u stalke glavnog razdelnika modularne kon-
strukcije, a mogu .se montirati i na konzole (šiljke) klasičnih razdelnika.
Rastavne letvice montiraju se na prednjoj strani na vertikalnim rebrima i
na njima se završavaju parice završnog kabla sa strane mreže. Rastavne
letvice mogu biti postavljene i na zadnjoj strani na horizontalnim rebrima
i služe za završavanje parica kabla sa strane centrale, a to se određuje
investiciono-tehničkom dokumentacijoin.
Rastavna letvica se sastoji iz:
~ nosača,
- kućišta izolacionih segmenata,
- kontaktnih pera i
. - šine za uzemljenje.
Nosač služi da se na njega postavi odgovarajući broj kućišta izolacionih
segmenata. Nosač mora biti u dobroj g~lvanskoj vezi sa šinom za uzem-

36 37
 )
Ijenje. Ukoliko je nosač izgraden od dobrog provodnog materijala može
služiti kao ši na za uzemljenje.
Izolacioni segmenti omoguĆ3vaju smeštaj, držanje i slaganje odgovara-
jućcg broja kontaktnih pera. Ovi segmenti omogućavaju i podesno uklju-
ćivanje kablovskih parica i ranžiranih žila na odgovarajuće kontaktne
priključke. Na odgovarajućem mestu Ictvice mora postojati oznaka rc-
dnog broja parica i smer razbrajanja.
Kontaktna pera su u parovima, po dva pera ćine merni kontakt li
strujnom krugu svake parice.
u
r-=r to::'______ ., .
Krajevi pera na koje se prikljućuju kablovske parice prema mreži iATC

I\- ~ Ll - -- -- I
I~.
obrade ni su u vidu procepa za uklještenjc žila ("U" kontakti) spoljnjeg
prcčnika od 1,1 mm, odnosno prećnika provodnika 0,4 do 0,6 mm, bez
... 01
skidanja izolacije i lemljenja provod nika.
Krajevi pera na kojima se prikljućuju ranžirni vodovi su takode sa "U"
kontaktima za žile spoljnjeg prećnika do 1,4 mm, odnosno prećnika
provod nika 0,4 do 0,6 mm.
Rastavne letvice treba da imaju mogućnost opremanja rastavnim utika-
čima, nosačima prenaponskihodvodnika i umecima za blokiranje kao i
da imaju mogućnost postavljanja ispitnih utikača. Prenaponski odvodni ci
se primenjuju prema odgovarajućim uputstvima o elektrićnom osiguranju
telefonskih vodova u mesnim mrežama.
3. Montažni materijal
!! ~ ~
3.1. Kablovska masa·
Pod kablovskom masom podrazumevaju se mase za nalivanje delova
kablovskog pribora kao i mase za zatapanje kablovskih krajeva.
Kablovske mase, prema njihovoj nameni, izraduju se na bazi bitumena
uz dodatak aditiva radi poboljšanja kvaliteta.
Kablovske mase su, prema njihovim glavnim osobinama i ciljevima
primene, podeljene u tri vrste i navedene u tabeli T.C.15.
Pored navedenih vrsta kablovskih masa, za ispunjavanje prostora izme-
du zaštitne i unutrašnje spojnice kod telefonskih kablova sa aluminijum-
skim i čeličnim omotačcm upotrebljava se masa na bazi bitumena sa većim
prijanjanjem i plasticitetom, oznake SP. Temperatura nalivanja je 175°C.
Kablovska masa se isporučuje u limenkama 2, 4,5 i 9 kg.

f r)
o __ ~

I 1'- 3.2. Nalivajuće smole

L____
I I :-
~-o .... .
0:.\
\
Nalivajućc dvokomponentne smole se koriste kod montaže kablovskih
s'" glava i kod pravljenja gasonepropustljivih spojnica ili čepova. Osnovna
SL C.18 RASTAVNA LEIVICA SOX 2
komponenta je epoksi-smola ili poliuretan, kojoj se dodaje druga tečna
komponenta nazvana očvršćivačem. Kao rezultat mešanja dolazi do he-

38 39
 )
mijske reakcije između sa~toj.aka,. usled toga s~ pov~va moć prijanjanja, 3.4. Izolacione cevi od ozračenog polietilena
postojanost prema toplotI, mskoJ temperatun, VOdlltd. Ozračeni polietilen upotrebljava se:
T.C.lS. - za korozionu zaštitu pri montaži kablova sa čeličnim i aluminijumskim
omotačima, .
- Red. Vrsta Oznaka Boja Thmpera- Primedba
br. mase tura nali- - za zašti.tu ~etalnih delova od korozije,
vanja· . - za .zaptIvanJe uvoda k~bla u zgrade radi spreČ3vanja prodiranja vode
1štetmh gasova u prostorIJe,
1. Normalna masa CKM crna 150°C za punjenje spojnica
- kod montažnih radova pri uvođenju kablova u kablovske glave ili
na nastavcima armi- završne nastavke,
ranih kablova, pupi- - za izolaciju unutrašnjih spojnica kod nastavljanja kablova
novanih lonaca, - za obnavljanje oštećenih omotaČ3 kablova. '
kablovskih razde- Pri radovima na kablovima i kablovskim postrojenjima ozračeni polie-
lnika itd. tilen se upotrebljava u obliku cevi, slika C.19a Ili manžetni koje se sa
2. Svetla masa ŽKM žuta 135 °C za p'u~enje kablo- šinom za spajanje formiraju u cevi.
vskih g ava i
levka završnih
nastavaka.
3. Masa za
zatapanje BKM bela 120°C za zatapanje kablo-
vskih krajeva .

• Kod kablova sa izolacijom ili omotačem od PVC-a, PE-a ili sličnog materijala tempera-
turu nalivanja odreduje proizvodač. ,
I

Način pripreme nalivajuće smole, kao i opseg primene dati su u odgo- Sf

varajućim uputstvima proizvođača ove mase.
3.3. za lemljenje omotaČ3 telefonskih kablova upotrebljavaju se sledeći.
lemovi:
-lem za meko lemljenje olovnih omotaČ3 - S. Sn 35. Služi za lemljenje
olovnih omotaČ3 i olovnih kablovskih spojnica, kao i olovnih omotaČ3 i
meta Inih uvodnica kod različitih kablovskih glava. Isporučuje se u obliku
šipke trouglastog profila, " Osnovne dimenzije manžetni date su u tabeli T.C.17. Naznačcne vred-
-lem za meko lemljenje aluminijuma, sastava: 70% Sn 130% Zn. SlUŽI
za pripremanje i meta1iziranje (kalaisanje) aluminijumskih omotaČ3. Is-
poručuje se Uobliku šipke pravougaonog profila, . Manžetn~.se isporučuju u dužinama 250, 500 i 750 mm.
- lem sa kadmijumom, sastava: 19% Cd, 31% Pb, 50% Sn. SlUŽI za
lemljenje koaksijalne spoj nice za olovni i aluminijumski omotač. Isporu-
čuje se Uobliku šipke okruglog profil~.
Lemovi se isporučuju u šipkama dužine oko .400 mm ...
za lemljenje žila kablova na šiljke kablovskih glava, rastavmh letvlca,
kao i za radove na završnim nastavcima koristi se kalajna legura S.Sn 60,
koja se isporučuje u obliku žice prečnika 2 mm, koja Ujezgru ima kalafo-
. nijum. Sastav legure je 60% Sn i 40% Pb ..
$
SL. C.19 CEVI OD OZRAĆENOG POUETILENA
Osnovne dimenzije cevi date su U tabeli T.C.16. Cevi se isporučuju
uglavnom Udužinama SO, 100, 15D,350, 500, 700 i 1000 mm.
nos.ti prečl!ika i.ztabele T.C.~7 određuju sen~kon formiranja manžetne u
oblIku ceVI, kOja se učvršćuje u tom položaju pomoću šine za spajanje.
3.5. Pn lZra<!i1;1vodau ~grade mogu se upotrebljav~li uvodne cevi od
ozr~čenog p~lIetIlcna, ~oje su snabdevene s~ unutrašnje strane čeličnom
zaštItno~ spI~alom! slIka c.~0. Na oba kraja c~vi sa unutrašnje strane
nanesen Je sloJ zaptIvne plastIčne mase. U tabelI T.C.18 su dati podaci za
izbor odgovarajuće cevi u zavisnosti od prečnika kabla.
3.5. nake
Pri montažnimradovima na nastavljanju i završavanju kablova koristi
se vcći broj različitih traka i to:
-lepljive trake od PVC-a i polietilena. Služe za zašli tu od korozije za
zaptivanje, za izolovanje itd.; ,

40 41
 )
•....•

VJ VJ
nn
"'0"'0

oo '-.
~ N N 'u
--o --
N
VI o
•....•
VI
oo
C
ca
N
I I
ca
N

•....•......
\O •...•• OOO\~· ..•.•
VI oo oo oo oo 'J>

0000,-, 0000
~ iJ. OO iJ. iJ. 0000'".....1'".....1

\ri o oo o 00_ lriO~O Nl(')-O·~

•...•N'MN'~N N N'NN'
•...• N'M~
""'
3
...•
'.iJ
•....•
N
•....•
VJ N - 'J> "-"
3 oo
\000 ~
....• or)
....• \o
N •.•...
oo

""'
N o ,-.
. 3
...•
N 3
~\O a iJ. i.c i.o 0\ '-'
VJ

\Ot--C'!,.t"-C'!,.C"!. ~ o~ J,.
oo .....
ci •... ~ t"-
o c"l c"l
.•••••~
•..•..

~ (".J :f: 0\ ----

~...••.....
? 'I
N
I
'.;J
I -.j 3
3 ooOO"':tClO~:(:
IJI VI •..••• ,-,o "':t\Ocooo •....••...•
•....• •...•

~N
N'
o
~
....
-.. ('")

c::
CI>
"o

-..
o
:;
n'
~
.....
42 43
 )
.•.....• ,....... ~ ~
~..;.j !'> :- 9 ~ 90 :-J
- trake imprcgnisane vazelinom od staklo-tkanine. širine 30-50 mm.
Služe prvenstveno za zaštitu od korozije mesta nastavljanja kablova sa
aluminijumskim i čeličnim omotačcm.
T.C.l8
Red. Oznaka za prečnik Dužina
br. kablova (mm) (mm)
1. SCU -16/8 od 8 do 14 700
2. SCU - 28/10 od 10 do 26 700
3. SCU - 41116 od 16 do 38 700
4.. SCU - 59126 od 26 do 54 • 700
5. SCU -106/54 od 54 do 95 750
3.6. Ostali materijal
0000 0000000 000000 Pri gradenju mesnih kablovskih mreža upotrebljava se i drugi materijal.
OO OO OO OO oo OO OO oo OO OO OO \o \o OO OO OO OO Primena tog materijala biće regulisana u drugim poglavljima.

Prilog C.I

\O....:J'JlN--
O\ONVoO vo OZNAĆAVANJEKABLOVA
1. Oznaku kabla sačinjavaju:
- osnovna oznaka,
- oznaka konstrukcije jezgra kabla i
- dopunske oznake.
Osnovna oznaka se sastoji od grupe slovnih i brojčanih simbola. Grupa
slovnih simbola osnovne oznake označava tip kabla, a grupa brojčanih
simbola odreduje neke od osnovnih konstruktivnih osobina kabla.
Oznaka konstrukcije jezgra kabla sadrži broj osnovnih elemenata u
kablu (kapacitet), način upredanja (npr. četvorka) i prečnik provodnika
kabla (100x4xO,4).
Dopunske ~znake služe da bliže odrede konstruktivno-električne ka-
rakteristike i mogu se nalaziti iza osnovne oznake ili iza oznake konstruk-
N N cije jezgra kabla.
~: c;
('o
•...
,,~
2. Osnovne oznake su sledeće:
•...
~
Prva grupa osnovne oznake, grupa slovnih simbola je sledeĆ3:
TK - niskofrekventni pretplatnički kabl
TD -=. niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupe
TZ - niskofrekventni završni kabl
TI - instalacioni kabl

45
 -
..~ )
,I
TC - niskofcekventni kabl za centrale i uredaje
3. Simboli dopunske oznake koji služe za od red ivanje zaštite od korozije
TX - koaksijalni kabl
metalnog omolača (Iabela I) i vezani za osnovnu oznaku crtom su slcdeći:
TF -simetrični visokofrekventni kabl
P - za ekstrudovani omotač od polietilena
TV - visokofrekventni uvodni kab!.
V - za ekstrudovani omOlač od polivinilhlorida.
Druga grupa osnovne oznake, grupa brojčanih simbola označava vrstu
Simboli dopunske oznake koji služe za odredivanje zaštitnih slojeva
izolacije, vrstu omotača.
podzemnih kablova sa metalnim omotačem i vezani za osnovnu oznaku
za kablove sa vazdušno-papirnom izolacijom ova grupa simbola data je crtom su sledeći:
u tabeli 1. a za kablove sa termoplastičnom izolacijom žila u tabeli 2.
S - za višeslojni omot normalne izrade
J - za ojačani višeslojni omot
Tabela 1 P - za ekstrudovani omotač od polietilena
Uvla,čni Podzemni (armirani) kablovi V - za ekstrudovani omotač od polivinilhlorida
Vrsta omotača (ncarmir. sa čeličnom sa čeličnom L - za sloj bitumcn laka iznad čeličnih traka.
kablovi) trakom iicom 4. Kod kablova sa termoplastičnom izolacijom žila i omotačem. simboli
dopunske oznake koji služe za određivanje vrste drugog, spoljnjeg termo-
Olovni OO 10 20 plastičnog omOlača vezani su za osnovnu oznaku crtom i mogu biti
Glatki aluminijumski 06 16 26 sledeći:
lIllasasti aluminijum 07 17 27 P - za eksLrudovani omotač od polieLilena
Talasasti čeIični 08 18 28 V - za ekstrudovani omotač od polivinilhlorida.
Podužni PET/Al 09 19 29 Simboli dopunske oznake koji služe za odredivanje vrste mehaničke
zaštite postavljene kod drugog termoplastičnog omotača, vezani su za
Tabela 2 osnovnu oznaku cnom i mogu biti sledeći:
. O - omot od pocinkovanih čeličnih žica,
Vrsta izolacije Vrsta Omotača Usvojena grupa T - omot od čeličnih traka,
brojča~ih simbola A - omot od aluminijumskih traka.
Polietilen polietilen 33 5. Oznaka konsLrukcije jezgra kabla sastoji se od tri grupe brojčanih
Polietilen polivinilhlorid 34 simbola povezanih medusobno oznakom "X" i koje označavaju hmj
Polictilen polietilen, slojeviti 39 osnovnih elemenata u kablu i način upredanja osnovnih elemenala i
Polivinilhlorid polivinilhlorid 44 prečnik provodnika u kablu.
Polivinilhlorid polietilen 43 6. Simboli dopunske oznake koje služe za određivanje specifičnih kon-
Polivinilhlorid polietilen, slojeviti 49 struktivno-električnih karakteristika kabla nalaze se iza oznake konstruk-
Celi. polietilen polivinilhlorid 54 cije jezgra kabla i označavaju:
Celi. polietilen polictilen, slojeviti 59 G - grupno použeni kabl
DM - kabl sa DM četvorkama
Zajednička izolacija i omotač F - kabl sa zvezda četvorkama i korišćenjem fantomnih kola
po lietilen/po Iietilen 30 R - kabl sa posebnom vrednošću redukcionog faktora
po livi ni Ihlo cid/po livin ilhlo cid 40 E - kabl sa ekranom
M - specijalnom masom punjeni kabl
K - kabl sa kalaisanim provo'dnicima.
7. za označavanje samonosivih kablova sa termoplastičnom izolacijom
i omotačem koriste se iste oznake, s tim da se simboli dopunske oznake
46
47
 r
I
I
I

!
iza osnovne oznake, kojim se označava vrsta nosivog elementa ne nalaze TK- niskofrekventni pretplatnički kabl
neposredno uz osnovnu oznaku, ne povezuju se za istu crtom i mogu biti: 33- polietilenska izolacija žila i polietilenski omotač
C - nosivi element u vidu opleta od pocinkovanih čeličnih žica C- nosivi element u vidu omota od pocinkovanih čeličnih žica
U - nosiv4 element u vidu užeta od pocinkovanih čeličnih žica, kabl u P- spoljnji polietilenski omotač
vidu osmicc 5 x 4- 5 zvezda četvorki
Z- nosivi element od jedne pocinkovancčcličnežice, kabl u vidu osmice 0,6- prečnik provod nika.
S - nosivi element od legiranih hakarnih provodnika.
Ostale oznake su iste kao i za kahlove sa termoplastičnom izolacijom
D. POLAGANJE KABLOVA
žila i omOlaČem.
8. Primeri označavanja l. Pripreme za izvršenje radova
TKOO] 00x4xO,6 G 1.1. S obzirom na specifičnost polaganja kablova u mesnim mrežama,
]23 obim i značaj radova koje treba izvesti, organizaciji građenja-treba poklo-
tkniskofrekventni pretplatnički kabl niti posebnu pažnju, da bi se radovi odvijali po predviđenom planu i uz
OOvazdušno-papirna izolacija, olovni omotač, nearmirani kabl minimalne ekonomske troškove.
100x4- zvezda četvorka, koncentrično použen kabl 1.2. Broj Osoblja, koje treba angažovati za izvođenje radova, zavisi od
0,6- prečnik provodnika ~ postavljenih rokova za izvršenje radova, prirode terena, primenjene me-
G- grupno-použeni kabl hanizacije, atmosferskih uslova, vodoprivrednih, saobraĆ3jnih, energet-
skih i drugih uslova.
TDOO - V200x4xO,6
1.3. Materijal potreban za građenje mesne mreže po datom projektu
TD- niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupe
pregleda se i sređuje umesnom slagalištu.
00- vazdušno-papirna izolacija, olovni omotač, nearmirani kabl
Kablovi odredeni za građenje, raspoređuju se po izvesnom planu, koji
V- zaštitni omotač od polivinilhlorida,
40Ox4- 400 zvezda četvorki omogućava povremeni pregled, lako izdvajanje doboša i, u slučaju potre-
be, vršenje potrebnih merenja na kablovima.
0,6- prečnik provodnika.
1.4. U cilju snabdevanja gradilišta ispravnim kablovskim dužinama na
TDlO -JJlOOx4xO,6DM slagalištu se, po pravilu i prema potrebi, vrše sledeĆ3 ispitivanja:
TD- niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupe -spoljnim pregledom ispituje se ispravnost kabla, doboša oplate, stanje
10- armirani olovni kabl sa 2 čelične trake i kv~litet krajeva kabla i postojanje atesta,
J- ojačani unutrašnji višeslojni omot - kod višežilnih kablova isporučenih sa nadpritiskom, vrši se ispitivanje
J- ojačani spoljašnji višeslojni omot nepropustljivosti i izmerena vrednost upoređuje se sa vrednošću datom u
lOx4- I() četvorki priloženom atestu,
0,9- prečnik provodnika - ukoliko postoje spoljni znaci oštećenja kabla, potrebno je izvršiti
DM- četvorke tipa DM. ispitivanja i merenja otpora izolacije, proveru prekida žila, proveravanje
TK 39 100 x 4 x 0,4 M međusobnog dodira i dodira sa metalnim omotačem ili metalnom zašti-
tom,
TK- niskofrekventni pretplatnički kabl
39- polietilenska izolacija žila i slojeviti polietilenski omotač - ako su kablovi isporučeni bez nadpritiska potrebno je izvršiti merenja
otpornosti izolacije.
100x4- 100 zvezda četvorki -
0,4- prečnik provodnika Neispravne kablovske dužine ne smeju se polagati.
M- punjeni kabt. 1.5. Kablovi se na gradilište, po pravilu, transportuju specijalnim ka-
blovskim prikolicama, koje treba da budu snabdevene posebnim uređaji-
TK 33 C-P 5 x 4 x 0,6 ma za lak i bezbedan utovar, istovar i učvršćenje kabla za vreme transpor-
48
49
 ·1 I
ta. Prikolica treba da raspolaže sa odgovarajućom opremom za signaliza-
ciju, sigurno kvačenje sa vučnim vozilom i sigurno kočenje, u saglasnosti
sa saobraćajnim propisima.
Za građenje mesnih mrd.a. koriste se uglavnom prikolice koje su pred-
videne za utovar samo jednog dobo~a. Istovremeno, prikolica se može
koristiti i za polaganje kablova u zemlju i pri radovima na uvlačenju
kablova u kanalizaciju, pod uslovima da sadrži odgovarajuće uredaje za
podizanje ili spu~tanje doboša na visinu koju diktiraju mesni uslovi. Za
transport kablova mogu se koristiti i teret na vozila snabdevena opremom
za bezbedan prevoz doboša sa kablom .
. Na gradilište se prevozi on?liko materijala koliko je potrebno za jed-
nodnevni rad.
2. Polaganje kablova direktno u zemlju
2.1. Opšti uslovi za izbor trase kabla
2.1.1. Izbor trase kabla i samo trasiranje pred početak polaganja u
mnogome utiču na kvalitet radova, odnosno kasnije na vek trajanja ka-
blova i troškove njihovog održavanja. Zbog toga ovom se problemu mora
posvetiti velika pažnja kako prilikom projektovanja, tako i prilikom
izvodenja radova ..
2.1.2. Trasa kabla, odredena položaj em krajnjih tačaka koje kabl treba
da poveže, mora da ispuni uslov najekonomičnijeg i najcelishodnijeg
pravca shodno zahtevima projektovanja, građenja i eksploatacije.
2.1.3. Uslovi kpje trase kabla treba da zadovolji su sledeći:
_ pravac trase, uzimajući u obzir sadašnj~!aanje i perspektivne urbani-
stičke planove, topografske i geografske uslove, treba da je pravolinijska
u cilju obezbedenja najmanjeg obima zemljanih radova i maksimalne
primene mehanizacije,
_ trasu kabla treba birati po trotoarima ulica i površinama koje su
najmanje pretrpane podzemnim objektima i ne podležu rekonstrukcija-
ma. Pri kabliranju novih naselja celishodno je vršiti trasiranje i polaganje
kablova pre gradenja ulica, pošto su troškovi gradenja TI mreža u tom
slučaju znatno niži,
- treba izbegavati polaganje kablova u hemijski agresivnim, močvarnim
i nestabilnim zemljištima, ~ Polaganje u isti rov, niskonaponskih elektroenergetskih
_ trasu kabla treba tako odabrati da se ne seče drveće u šumama,
parkovima ili drvoredima duž ulica, kao i ukrasno bilje, žive ograde i dr.,
- tras~ kabla treba. da je dovoljno udaljena od trase elektroenergetskih
kablova i postrojenja, kao i od drugih podzemnih objekata. Pri približa"
vanju, paralelnom vodenju ili ukrštanju trase ka~la sa nadzemnim i pod-
50
II zemnim objektima treba se pridrlavati rastojanja navedenih u tački D.2.2.
I ovog uputstva.
I 2.1.4. Na osnovu rezultata navedenih posmatranja izraduju se nacni
planova trase kablova koji ulaze u sastav investicione tehničke dokumen-
tacije. Posle dobijanja saglasnosti od organizacija nadležnih za puteve.
železnice, gradski saobra6lj, gradska zelenila, gasovod, toplovoq. vodovod
i kanalizaciju. elektrodistribuciju i dr., odreduje se definitivna trasa me-
renjem pomoću čelične trake i unošenjem podataka u plan. U toku.
utvrdivanja trase odreduje se vrsta zemljišta, kao i količina i vrsta meha-
ničke zaštite.
Situacija kabla u nacrtima planova trase se izraduje prema planu mesta
u razmeri 1:500, a ukoliko se tom razmerom ne raspolaže, može se uzeti
svaka manja razmera ali nikako manja od 1:1000.
2.1.5. U nedostatku tačnih podataka o vrsti zemljišta i drugim podzem-
nim objektima, naročito ako se iskopavanje obavlja primenom specijalnih
mašina ili mehanizama, treba napraviti 3-5 uskih poprečnih rovova na
svakih 100 m duž trase kabla ..
2.1.6. Radi utvrdivanja položaja kablova za prenos električne energije,
kao i drugih podzemnih objekata, može se koristiti tragač kablova.
2.1. 7. Poctaci o svim podzemnim objektima mogu se dobiti u opštinskoj
geodetskoj upravi ako imaju ustrojen katastar vodova i podzemnih obje-
kata.
2.2. Rastojanje od podzemnih TI kablova do drugih objekata.
2.2.1. Rastojanje izmedu podzemnih TI kablova i drugih podzemnih
objekata'odreduje se sporazumno između zainteresovanih organizacija-
vlasnika podzemnih objekata uz koordinaciju sa organizacijama nadle-
žnih za ulice, puteve, gradski saobraćaj i dr.
Rastojanja navedena u ovoj tački služe kao minimalna rastojanja od
podzemnih TI kablova do drugih objekata i ne smeju biti prekoračena.
2.2.2. Približavanje i ukrštanje podzemnih telekomunikacionih kablova
1 elekiroenergetskih kablova i postrojenja.
2.2.2.1.·Zabranjeno je polaganje u isti rov, telekomunikacionih kablova
i elektroenergetskih kablova za napone preko 1000 V.
kablova za
napone do 1000 Vi telekomunikacionih kablova, reguliše se posebnim
tehničkim propisima ..
2.2.2.2. Horizontalna udaljenost najbližeg telekomunikactonog i najbli-
žeg elektroenergetskog kabla napona do 10 kV mora da iznosi najmanje
50 cm ~a deonici približava nja. Ako se ova udaljenost ne može održati,
51
na tim mestima elektroenergetske kablove treba postaviti u gvozdene cevi,
,-
I
I
I

a telckomunikacione !I betonske blokove, odnosno azbestno-cementnc,

PVC ili PE cevi, odnosno treba primeniti druge zaštitnc mere sa kojima
se saglase zainteresovane strane. za napone preko 250 V prema zemlji,
clcktrični kablovi treba da budu uzemljcni na svakoj spojnici deonice
približavanja.
2.2.2.3. Horizontalna udaljenost najbližeg tclekomunikacionog i najbli-
žeg elektrocnergetskog kabla napona preko 10 kV mora da iznosi najma-
nje 1 m. Ukoliko se ova udaljenost ne može postići treba primeniti zaštitne
mere prema prethodnoj tački 2.2.2.2. s tim da uzemljenja elektroenerget-
.-o
'o
;>
skih kablova budu na spojnicama. Uzemljivač mora da bude udaljen od o
;>
'telekomunikacionog kabla najmanje 2 m. a
2.2.2.4. Ako su telekomunikacioni i elektroenergetski kablovi posta-
vljeni u zajedničkom tunelu, oni se, po pravilu, postavljaju na suprotne
strane tunela. U ovom s-lučaju za horizontalnu udaljenost važe tačke
2.2.2.2. i2.2.2.3.
Ako se izuzetno elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi moraju ~
da postave na istu stranu tunela, vertikalna udaljenost izmedu najbližeg
telekomunikacionog i najbližeg elektroenergetskog kabla treba da iznosi -
·.5
CI>
o
c
najmanje 'SO cm. Thlekomunikacioni kablovi treba da budu' postavljeni
ispod elektroenergetskih.
Pored toga treba preduzeti i sledeće mere:
-:~
>u

e
cu

1) na strani elektroenergetskih kablova obezbediti dobru električnu .•....•

c;
provodljivu vezu sa omotačem kabla; . c..
2) uzemljivač uzemljenja omotača elektroenergetskog kabla mora da ~
bude udaljen od telekomunikacionog kabla najmanje 2 m;
3) telekomunikacione kablove postaviti na podlogu koja je loš provOd-
nik struje; .
4. elektroenergetske kablove postaviti na podlogu koja je dobar provod-
nik struje.
2.2.2.5. Ako se telekomunikacioni i elektroenergetski kablovi ukdtaju,
ugao ukrštanja treba, po pravilu, da bude 90 o, ali ne sme biti manji od 45 o.
0

U izuzetnim mesnim prilikama on se može smanji~i na 30 s tim što se

,

mora posebno obrazložiti.

Vertikalna udaljenost na mestu ukrštanja izmedu najbližeg telekomu-
nikacionog i najbližeg elektroenergetskog kabla mora da iznosi 30 cm
za elektroenergetske kablove n~'X)na do 25a V prema zem~ji, a 50 cm
za elektroenergetske kablove napona preko 250 V.

S2
 zapaljivih tečnosti budu prckrivcni sa betonskom postcljicom debljinc
Ako se vertikalna pdaljcnost od 50 cm ne može održa ti. kablove na
oko 10 cm, otpornom na prodiranjc zapaljivih tcčnosti ili isparenja. ili
mestu ukr~tanja treba postaviti u zaštitnc cevi dužine 2 do 3 m. Iu ovom
primeniti mehanički i hemijski otporne cevi.
slučaju vertikalna udaljenost ne sme biti manja od 30 cm. Zaštitne cevi za
U ovom slučaju mora biti omogućen pristup TT objektima.
elcktrocnergctske kablove treba da budu od dobro provodljivog materi-
2. li ovom slučaju potrebno je sve pojedinačne otvore ccvovoda u
jala, a za tclekomunikacione kablove od loše provodljivog materijala.
susednim oknima napraviti i gasovodonepropustljivim.
2.2.2.6. Tclekomunikacioni podzemni kablovi treba da budu od stubova ~o zavr~enim rad(~vima, a pre puStanja u pogon, potrebno je ispitati u
clektroencrgetskih vodova udaljeni najmanje 10 m za I}.azivnenapone do oVim okl1lma sadrŽJJ eksplozivnih i štetnih gasova.
110 kY: 15 m za nazivne napone 220 kY: a 25 m za nazivne napone 380 kV ~ tehni~ko.i. dokumentaciji staviti napomenu, da je u tim oknima mo-
Ako se zbog mesnih prilika (ulice u naseljima i sl.) ne mogu održati ove ?uce skupl)al~J~ eks.plozivnih smeSa. i da se radu može pristupiti tek nakon
Izvršenog IspitIvanja sadržaja eksplozivnih i Stetnih gasova.
udaljenosti. dozvoljava se polaganje tc:eknmunikacionih kablova najma-
li navedenim kablovskim oknima na jednom nd zidova treba staviti
njc na 1 m od stubova elektroenergctskih vodova napona do 35 kV:
tablu sa upozorenjem da postoji mogućnost skupljanja eksplozivne gasne
2.2.2.27. Ako su na mestu ukrštanja tclekomunikacioni vodovi položeni
smeše.
u kablu, horizontalna projekcija udaljenosti najbližeg provodnika elek-
3) Ako se udaljenost od 1 m ne može održati. rastojanje može bitI
troenergetskog voda od najbližeg stuba koji nosi telekomunikacione
smanjeno na 0,5 m. U tom slučaju u području od 1 m moraju se delovi
vodove, odnosno od izvoda telekomunikacionog kabla, mora da bude
postrojenja za zapaljive tečnosti prekriti sa betonskom posteljicom deb-
najmanje jednaka visini stuba na mestu ukrštanja elektrQenergetskog
ljine oko 10 cm ili odgovarajućim hemijski i mehanički otpornim cevima.
kabla, povećanoj za 3,0 m.
U izuzetnim slučajevima, umesto navedenog, mogu se TT postrojenja
2.2.2.8. Ostali sluČ3jevi približavanja ili ukrštanja TT kablova i elektro-
zaštititi sa odgovarajućom betonskom posteljicom.
energetskih postrojenja koji nisu dati u ovom uputstvu odreduju se spo-
4) Ako se vertikalna udaljenost od 50 cm ne može održati, potrebno je
razumno izmedu PTT i elektroprivredriih organizacija.
cevovod za transport zapaljivih tečnosti ili TI objekat zaštititi pomoću
2.2.3. Približavanje i ukrštanje podzemnih telekoinunikacionih kablova
mehanički i hemijski otpornih i gasonepropustljivih cevi. Dužina zaštitnih
sa instalacijama za uskladištenje i transport zapaljivih tečnosti.
cevi sa obe strane od mesta ukrštanja ne sme biti manja od 1 m.
Pri približavanju ili ukrštanju kabla sa instalacijama za uskladištenje i
5) Ako se horizontalna udaljenost od 1,0 m ne možeodržati, potrebno
transport zapaljivih tečnosti treba se pridržavati rastojanja navedenih u
je tClekomunikacione kablove postaviti u zaštitne cevi. Horizontalna
tabeli T.D.!. "
udaljenost ne sme biti manja od 30 cm .. ~,
1) Cevovod kablovske kanalizacije pored mehaničke čvrstoće mora biti t
6) Ukrštanje telekomunikacionih kablova sa svim vrstama spremišta
otporan prema dejstvu mineralnih ulja. U opasnom području od 4 m
nije dozvoljeno. ,
cevovod kablovske kanalizacije prekriva se sa sVih strana betonskom
2.2.4. Približava nje i ukrštanje podzemnih telekomunikacionih kablosa
posteljicom debljine oko 10 cm.
sa gasovodima.
Obližnja kablovska okna moraju se ispitati sa mernirn instrumentima
Pri približavanju telekomunikacionih kablova i drugih TI objekata sa
za indikaciju eksplozivnih i drugih Stetnih gasova i isparenja.
Ako se horizontalna udaljenost od 1,5 m ne može održati, ovo rastojanje instalacijama za razvod gasa treba se pridržavati rastojanja navedenih u
može biti smanjeno na 0,5 m. U ovom posebnom slučaju, na dužini kraćoj tabeliT.D.2.
od 1,5 m, potrebno je da delovi postrojenja za transport i uskladištenje

55
S4
 T.D.2 Rastojanje od kablova i drugih TI postrojenja do postrojenja za skla-
dište i tmnsport zapaljivih, eksplozivnih i štetnih tečnosti, koja nisu data
TI objekti ovim uputstvom određuju se sporezumno sa vlasnicima ovih instalacija i
Gasovodi Radni pritisak utvrđuju projektom za svaki konkretni slučaj.
Podzemni kabl, Kablovski Požarne zone i zone opasnosti od eksplozije određuje vlasnik instalacije
i cevovoda za transport i skladištenje zapaljivih tečnosti i gasovoda na
uključujući razdelnici
osnovu propisanih vrednosti datih u važećim propisima ili na osnovu
i nastavke proračuna udaljenosti. o

više od 16 at 1,5 m 2.2.5. Približavanje i ukrštanje podzemnih kablova i drugih TI objekata

sa instalacijama centralnog grejanja.
Gasovodi visokog pritiska 1) 4,Om
Dozvoljeno rastojanje između podzemnih kablova i instalacija central-
manje od 16 at 0,6m nog grejanja dato je u tabeli T.DA.
Gasovod srednjeg pritiska 0,5-1 at 0,4 m 2,01) ~ T.DA

Gasovod niskog pritiska od 0,5 at 0,4 m 1,0 m Horizontalna udaljenost (m)

Instalacije Podze-' Kablo Razde-
1) Ovo rastojanje može biti smanjeno i do .1 ~'. ukoliko je g~sovo~ centralnog mni -vi sa lnki
označen odgovarajućim trakama za u~ozorenJ~, Ih pak na nekI drugI grejanja armirani polietile-
način, koji omogućava tačno određivanje ~oložaJa gasovo~a .. kabl nskim
Pri ukrštanju TI postrojenja sa gasovodlma t~eba se pndržavatI rasto- ili PVC
janja navedenih u tabeli T.D.3. Područje ukrštanJa sa obe strane od mesta omotačem
ukrštanja je: -o
1. Cevovodi otvorenog načina građenja 0,5 0,8 0,6
- od gasovoda visokog pritiska više ?d 16 at 1,5 m
2.Cevovodi poluzatvorcnog načina
- od gasovoda visokog pritiska manje od 16 at 1,0 m ,~
građenja 0,3 0,5
- srednjeg i niskog pritiska 0,4 m 0,6
3.Cevovodi zatvorenog načina građenja 0,3 0,5 0,5
T.D.3
Najmanja rastojanja kod ukrštanja TI objekata sa instalacijama cen-
Gasovodi Podzemni kabl bez nastavaka tralnog grejanja data su u tabeli T.D.5.
Područje ukrštanja je sledeće:
1. Gasovod.visokog pritiska više od 16 at 0,4 m
- kod otvorenog načina građenjal,5 m
2. Gasovod visokog pritiska manje od 16 at 0,4 m - kod poluzatvorenog načina građenjal,5 m
- kod zatvorenog načina građenjal,O m
3. Gasovodi srednjeg i malog pritiska 0,4m
T.D.5
Vertikalna udaljenost (m)
Kablove u području ukrštanja treba zaštititi. Dužina zaštite sa obe
Cevovodi centralnog armirani kabl sa kablovi sa termo
strane ukrštanja ne sme biti manja od 1 m ... grejanjem)
Ukoliko se navedene udaljenosti ne mogu održatI kabl u područJ.u metalnim plastičnim
ukrštanja treba zaštititi sa čeličnom cevi ili polucevi. Polucev se pos~avlJa omotačem omotačem
na betonsku podlogu .. o _ ••
1. Cevovodi otvorenog načina gradenja 0,5 0,8
U p~ručju ukrš~anja ne smeju se nalaZItI mesta nastavaka kako na 2. Cevovodi poluzatvorenog načina građenja 0,5 0,8
kablovima tako i na gasovodu .. 3. Cevovodi zatvorenog načina građcnja .0,3 0,8

S6 57
 U području uk~tanja kablovi se postavljaju; po pra~ilu. u zašti.t~e ce~i.
~----~)--~t'~. -----------
Dužina za~titnih cevi sa obe strane od mesta ukrštanJa ne sme bItI manja
2.3.4. 1tasiranje prethodi radovima na kopanju rova.
od 1 m.
Pod trasiranjem se podrazumeva obeležavanje pravca linije na terenu.
U području uk~tanja ne smeju da se nalaze ~astavci na k~blo~im.a. 1tasiranje se uglavnom sastoji iz dve radne operacije:
2.2.6 . .ostali slučajevi približavanja i ukrštanJa telekomumkaclOmh ka-
- prenošenje repernih tačaka ose trase sa plana trase kabla na zemljište
blova sa ostalim podzemnim ili nadzemnim objektima dati su u tabeli
(tačke u kojima trasa odstupa od prave linije i osnovnih medutačaka).
T.D.6.
- utvrdivanje pravolinijskog dela ose trase izmedu repernih tačaka.
Prenoš,cn.ie trase sa plana na zemljište gradskih ulica izvodi se, po
T.D.6 pravilu, ~ odnosu na stalne orijentire (regulacione linije, zgrade i sL). U
Red. Vrsta podzemnog ili Horizontalna Vertikalna Pri- neizgradenim mestima trasiranje se obavlja pomOĆu geodetskih instrume-
udalje-· udalje- nata ..
br .. nadzemnog objekta medba
nost nost Utvr~ivanje pravolinijskih delova trase obavlja se pomoću trasirki, ili
(m) (m) zatezacW'emkonopca izmedu repernih tačaka u cilju obeležavanja trase.
Prili om trasiranja treba voditi računa o sledcćcm:
1. od vodovodnih cevi 0,6 0,5 ., Kod prelaza kablova preko ulica i puteva ugao prelaza treba da iznosi
2. Ccvovodi odvodne kanalizacije 0,5 0,5 90°. koliko to nije moguće prelaz se može iMiti i pod drugim uglom.
3; Od regulacione linije zgrade u naseljima 0,5 ali ne anjim od 45 0.

4. od blokova TI kanalizacije i okna 0,5 0,15 Ko prelaza kablova preko tramvajskih ili železničkih pruga, ugao
5. od tramvajskih šina 1,20 0,8 prela iznosi 90° i ne sme se smanjivati.
2.3 5. Kopanje rova
Ako se navedene udaljenosti ne mogu .održati, navedena rastojanja R. u koji se polažu podzemni kablovi kopa se kao otvoreni rov.
mogu biti smanjena i do 0,3 m, osim rednog broja 5. U !slučajevima prelaska trase kabla ispod železničkih i tramvajskih
U tom slučaju u sporazumu sa vlasnikom instalacija predl1Zeti mere za pruga ili kolovoza važnih saobraĆ3jnica na kojima se saobrataj ne sme
~titu TI kablova primenom mtitnih cevi ili drugih zaštitnih mera ometa ti, v~i se bušenje ili probijanje otvora sa naknadnim provlačenjem
kab,ta.
prema tački D.2.5.
Qblik rova može da bude sa vertikalnim i sa kosim zidovima. Rovovi sa
.2.3. Zemlja ni radovi verltikalnim zidovima kopaju se u zemlji~tima koja nisu podložna osipanju
2.3.1. Zemljane radove treba obavljati u skladu sa opštim zahtevima i opronjavanj u.
građevinskih normi i drugih postojećih propisa koji se odnose na ovu vrstu . U rastresitim zemljištima (I i II kategorija) rovovi se kopaju sa kasim
radova. Z .lovima sa nagibom od oko 50-65°. Veličina nagiba zavisi od vrste
2.3.2. Izvodačka organizacija obavezna je da obavesti sve zainteresova-
ne organizacije koje imaju svoje podzemne objekte u.zoni raskopavanja
r:
z mljišta, vlažnosti i vrste opterećcnja koje deluje na ivici rova ..
I Dubina rova, po pravilu, iznosi 0.7-1,Om, u zavisnosti odvrstezemljBta.

o početku zemljanih radova. . UJ ravnom i zdravom zemljištu, ispod trotoara i ti. zemljHtima u kojima
2.3.3. Obav~tena organizacija službe no upućuje svog predstavmka na podzemna voda povremeno dolazi do ~g nivoa treba kopati rov manje
mesto gde se radovi izvode radi ukazivanja na položaj, način rukovanja i dubine. U neravnom, u rastresitom, unasutomzemJj~tui prekoobradivih
zaštite njihovih objekata.' . površina treba kopa ti dublji rov.
Nedolazak predstavnika obav~tenih organizacija ne oslobada izvoda- Širina rova pri dnu kiod polaganja jednog ili dva kabla zavisi od vrste
čku organizaciju obaveze da preduzima potrebne sigurnosne mere u zemljišta, uslova kopanja i dubine rova, i iznosi 15-25 cm, a za svaki sledeći
odnosu na podzemne objekte. kabl ovu širinu treba poveĆ3ti za još 5 cm ..

~8
~ -

U tabeli T.0.7. date su vrednosti širine rova pri dnu u zavisnosti od Z:~. jako ras~esito zemlj~šte .treba ~napred pripremiti odgovarajuću
dubine polaganja kablova.' koht:!nu materIpla za razupuanJcda se Izbegne opasnost od odronjavanja
Širina rova koji se kopa pomoću mašina zavisi od širine noža ovih zemljišta.
masma. X' 2.3.7. Ako se na trasi rova nalaze unapred predviđene prepreke kao što
su prelazi preko kolovoza, tramvajske ili železničke pruge, približava nje
Tabela T.D.7 sa elektroenergetskim vodovima ili objektima, vodovodima, gasovodima.
toplovodima. kanalizacijom, onda se radi osiguranja neprekidnosti u radu
Proračunata širina dna rova vodi računa da iskopavanje rova bude istovremeno završeno na celoj
Broj kablova Širina dna rova u zavisnoti od dubine rova dužini pošto se prvo obezbedi rešenje za navedene prepreke.
preko Svi podzemni objekti koji se prilikom kopanja rova otkriju treba da se
cm 70 cm 80 cm 90 cm na podesan način zaštite od oštećcnja.
15 do 25 30 30 35 Ukoliko se iskop rova obavlja u zoni gde se nalaze i drugi podzemni
1 do 2
30 30 35 40 aktivni objekti, potrebno je na rastojanju od 0,4 m od objekta kopanje
3
35 35 35 40 .vršiti samo ašovima; nije dozvoljeno da se u ovim slučajevima upotreblja-
4
·40 40 40 40 vaju udarna oruđa. Maksimalna dubina do koje se dozvoljava primena
5
45 45 45 45 udarnih oruđa određuje se projektom na osnovu situacije i položaja
6
5 više 5 više 5 više 5 više drugih objekata i saglasnosti zainteresovanih organizacija. Pred početak
za svaki sledeći kabl
radova radnici moraju biti obavešteni o položaju i vrsti podzemnog objek-
2.3.6. Skidanje prekrivača trotoara prethodi radovima na kopanju rova. ta, dubini kopanja i merama predostrožnosti i načinu rukovanja.
Obično se ulični pokrov skida na 10-15 cm od svake strane rova više nego U slučaju da ipak dođe do oštećenja ma kog podzemnog objekta na trasi
što iznosi širina proširenog dela rova. potrebno je odmahizvestiti zainteresovanu organizaciju.
Prilikom kopanja rova u travnjacima i parkovima treba pr.ethodno da Predostrožnosti pri ovim radovima odnose se i na korenje drveća. U
se iseče i sačuva busenje sa travom, tako da se po završenorp zatrpavanju principu, korenje ne treba presecati ukoliko postoji mogućnost postavlja-
može ponovo da složi na svoje mesto. _ nja kabla u rov i po cenu preduzimanja dopunskih zaštitnih mera.
Prilikom kopanja rova u travnjacima i parkovima treba prethodno da Nakon polaganja kablova, betonskih blokova ili cevi i zatrpavanja rova
se iseče i sačuva busenje sa travom, tako da se po završenom zatrpavanju do određene visine, potrebno je podzemne objekte zaštititi na isti način
može ponovo da složi na svoje mesto .. kao što su bili zaštićeni pre raskopavanja rova.
Busenje se iseče na 10-15 cm sa svake strane rova više nego što iznosi Ukoliko postoji mogućnost pojavljivanja vode u rovu, potrebno je
širina proširenog dela rova. preduzeti mere za njeno otklanjanje.
Kopanje rova se vrši manuelnim ili mehanizovanim putem. U mesnim 2.3.8. Osiguranje iskopanog rova, u cilju sprečavanja saobraćajnih ude-
mrežama uglavnom se koristi manuelno kopanje rova zbog teŠkoĆ3 u sa, treba da se vrši saglasno saobraĆ3jnim propisi~a. Pri kopanju rova u
korišćenju mehanizacije. trotoaru treba na ulazima u zgradu da se podignu prelazni mostovi. Ako
za kopanje rova koriste se sledeći alati: ašovi, lopate, pijuci i dr. za iskopani rov ostaje preko· noći rasko pan, postavljaju se na pogodnim
razbijanje betonske podloge upotrebljavaju se pneumatski čekići i razli- mestima svetleći signali za upozorenje. Pri prekopavanju kolovoza posta-
čiti proboj ci i drugi alati. vljaju se znaci opreznosti i branici za sprečavanje saobraĆ3ja.
Pri kopanju rova zemlja se izbacuje samo na jednu stranu i najmanje 50 Pri prekopavanju kolovoza sa jakim saobraĆ3jem treba tražiti saglasnost
cm udaljeno od ivice rova .. Kamene kocke, ploče i asfalt izdvajaju se za upućivanje sao1;>raĆ3jadrugom ulicom, ili pak prekopati jednu polovinu
zasebno pored rova u gomile i upotrebljavaju se za obnavljanje podloge. ulice, postaviti cevi u koje se kasnije uvlače kablovi i zatrpati rov. ~k posle
I
~vog treba pristupiti prekopavanju druge polovine ulice.
, , i
,;:;

60 I 61
______ L_~_

U slućaju potrebe radovi na prekopavanju kolovoza mogu da se vrše i
noću.
U principu. ako postoji mogućnost. treba uvek vršiti probijanje ispod
kolovoza.
2.3.9. Na mestima gde treba da se izradi nastava~ na armiranom kabl~
rov treba da se proširi, tako da u njemu ima dovoljno prostora za rad pn
izradi nastavaka i za smeštaj rezervne du~ine kabla ...
Iskop zcmljišta zavisi od ~rste nastavka I kreće se u slede~lm gramcama:
- za nastavkc do 100 panca 1,0 m ' potrebnom opremom. Brzina kretanja vozila treba da iznosi oko 3 km/čas.
3
- za nastavke preko 100 parica 2,0 m
- za kondenzatorske spoj nice 3,5 m3
3
- za pupinove lonce i produžnike ~,2 m ..
Lomljenje rova ili promena dubine rova zb.og ~o~lIažen~a drugih p~-
zemnih objekata treba da se izvrši blago. uZlmajućl u obzir poluprečmk
savijanja kabla . krivinama se postavljaju koturaljke naročitog oblika ili obične poredane
Dno rova se izravna i očisti od kamenja I drugih matenjala.kojl bi mogh
da izazovu oštećcnje omotača kabla. , Doboš sa kablom postavlja se na početku rova i odiže se od zemlje toliko
Pre polaganja ~bla ~o rova tr~a prekriti. posteljic~m od peska ili
rastresitom zemljom. Vlsma posteljlce postavljene na dno rova treba da
iznosi do 5 cm. U agresivnim zemlj~tima i mestima prenatrpanim ostaci-
ma građevinskog materijala treba upotrebljavati pesak.
2.4. Postupak polaganja
2.4.1. Polaganje kablova se vrši na osnovu šeme pol.aganja kabla, koja
sadrži osnovne podatke o dužini kablova. mestima izrade nastavka i druge
podatke neophodne za polaganje kablova .•. '.
U zavisnosti od tipa kablova, kablovsk~ duzme, po potrebi. tr~ba tako
polagati da se P-kraj nad0v.ezuje ~a K-kraj s~e~eće k~blovske dužme. Ako
se iz nekih razloga K-kraj nalazI na g~rn~j stram kalem~, kabl treb~
polag.ati od izl~z.ne tač~e smera polaganja, Ih kabl premotat1 da se P-kraj
nalazI na gornjoj stram. '.
2.4.2. Polaganjc kablova se vrši na temperaturama vazduha vcćlm od
DoC. U slučajevima smetnje na kablovima, ili kada neznatni obim radova
omoguĆ3va puštanje u rad velikih TI kapaciteta, ili u slučajevima predvi-
đenih projektom, radovi se mogu obavljati i u uslovima kada je tempera-
tura vazduha ispod DoC. U ovim slučajevima potrebno je obezbediti
prethodno zagrevanje kablova u toplim prostorijama na temperaturi
izmedu 10 i 40°C. . U sl~<:aj~ ka~a vučno opterećenje nije veliko, kablovska čarapa se može
2.4.3. Polaganje kablova vrši se na više načina, u zavisnosti od opremlje-
nosti ekipa za polaganje, mesnih uslova i postojanja različitih prepreka u
rovu.
62
)
Ako je jedna strana rova potpuno slobodna, bez drvoreda i uporišta. a
,u rovu nema nikakvih drugih podzemnih objekata, polaganje kablova u
,rov vrši se uz pomoć prikolice za prevoz doboša.
Najpre se odmota nekoliko metara kabla i njegov se kraj položi u rov,
zatim se prikolica pokreće duž rova u smeru polaganja kabla, pri čemu se
istovremeno odmotava doboš i kabl se uz pomoć nekoliko radnika spušta
u rov.
U slučaju da se ne raspolaže naročitim prikolicama, može da se izvrši
polaganje kabla na isti način i iz običnog teretnog vozila opremljenog
2.4.4. Ukoliko put pored rova nije pogodan za kretanje priko1ice ili u
rovu postoje prepreke ispod kojih se može provući kabl, polaganje kablo-
va celishodno je vrši ti vučenjem preko kablovskih koturaljki. uz primenu
vučnih mašina. Na dno rova u pravoj liniji postavljaju se kablovske
koturaljke, na rastojanjima koja ne dozvoljavaju savijanje kabla. Na
jedna pored druge.
da se može slobodno okretati oko svoje ose. Osa kalema treba da je
upravljena na osu rova.
Ako je kabl dopremljen specijalnom prikolicom, ova se takode posta-
vlja na isti način, sa osom doboša upravnom na osu rova.
za vuču kablova koriste se mašine za vuču sa ručnim i motornim
pogonom, snabdevene sa dinamometrom da bi se kontrolisalo vučno
opterećenje. Ostali podaci o vučnim mašinama dati su u tački 3.2.4. ovog
uputstva.
Vučno uže treba na odgovarajući način spojiti sa krajem kabla. Vučna
sposobnost kabla zavisi od vrste armature i ne sme biti prekoračena.
Kablovi sa armaturom od čeličnih žica povlače se tako da se od armature
napravi vućna omča koja se spoji sa vučnim užetom.
Armatura od čeličnih traka ne može se koristiti kao vučni elemenat.
Ukoliko se pri vuči korističarapa, potrebno je sa kraja kabla skinuli
armaturu i sve zaštitne spojeve ispod armature do omotaČ3. Vučna čarapa
se navlači preko omotača. Pored toga Č3rapa treba da zahvati oko 0,4 m
spoljnog zaštitnog sloja sa armaturom, da bi se sprečilo pomeranje zaštite
i armature prilikom vuče.
Proračun vučnog opterećenja vrši se prema tački 3.2.6. ovog poglavlja.
navlačlu direktno preko armature i spoljašnjeg zaštitnog sloja.
63
------.------------------------------- ••
'4'., .•••••----------------------------------
-0' I

) ! )

Vučenjc kahla počinje laganim pok~etanje~ vučne mašine, hrzinom ~d

2.5. Zaštita podzemnih kablova
3-5 m/min. uz istovremeno okretanJe bubnja sa ka.~lom. Je~an radn:~
prati kretanje početka kabla i u slučaju potrebe podIze ga tolIko da kllZl
2.5.1. Nakon polaganja podzemnih kablova u rov, isti se po pravilu
po valjcima ... oo ••• ,
zaštićuju.
Ukoliko su krivine oštre, na svakoJ od nJIh treba postavitI po Jednog
radnika koji pazi na pravilno kretanje kabla. Dogov~rni.m signali~a Kablovi položeni u naseljenim mestima obavezno se zaštićuju.
lIsagla~ava se rad pojedinih grup:}: Po završeny<.~m povlacenju koturalJke Kablovi položeni između dva naselja koja pripadaju istoj mesnoj mreži
se izvade iz rova, a kabl se malo vIJu~a~ pOIO~I u rov. :< •• u normalnim uslovima zemljišta gde ne postoji opasnost od oštećenja
Pored ma~ina za vuču mogu se konstItI I mašme za provlal:enJe, kOJe su kabla, ne moraju biti zaštićeni.
manjih dimenzija i mogu se.~irektn~ post~vljati u ro~ ... :< Zaštita može biti od mehaničkih oštećenja, kao i za smanj~je hemij-
Provlačenje kablova manjIh kapacIteta. l:el~s~odno je vršItI rucno. skih, električnih i termičkih uticaja.
2.4.5. Na kraćim rastojanjima i na trasI kOja Ima mnogo prepr~ka kabl
Kao direktna zaštita koriste se cevi. polucevi ili pokrivni materijal od
se polaže ručno. Doboš sa kablom se p~stavlja kraj rova i odigne Iznad tla pune opeke ili štitnika od PVc.
da bi se omogućilo nesmetano okretanje kalema.
Vrsta direktne zaštite određuje se projektom.
oo •

Kabl se odmotava sa doboša u suprotnom smeru od smera kOJI je

Kao indirektna zaštita koristi se upozoravajuća traka koja se obavezno
označen na spoljnoj strani kalema .
postavlja iznad podzemnog kabla.
Kabl se nosi duž rova tako što ga radnici, jedan za drugIm, pnh~ataJu I
0
nose rukama savijenim u laktovima za 180 Kabl ne sme da se nosI preko
•
2.5.2. Pokrov treba da prekriva kabl sa obe strane najmanje 5 cm. Ako
ramena ... X' • )(
se polaže jedan kabl cigle se ređaju po dužoj strani, a ako se polažu 2-3
Nakon odmotavanja cele dužine kabla na opIsam nacm, ovaj se spu~ta kabla u isti rov Cigle se ređaju popreko, a 4 i više kablova - jedan red cigli
kraj rova a zatim na dno rova .... po dužoj strani a jedan popreko. Ukoliko je rastojanje između kablova
Pri razmotavanju i prenosu radmcI treba da b~du ta~ raspored~m da veće od 20 cm svaki kabl se pokriva pojedinačno.
se kabl ne vuče po zemlji i ne savij a na poluprečmk manjI od ~ozvoIJe~og. Pre postavljanja pokrivnog materijala kabl se prekrije jednim slojem
Na svim krivinama treba postaviti po jednog do d~a radn.Ika ~a ~I s~, sitno prosejane zemlje ili peska, visine do 10 cm iznad kabla.
prilikom povlačenja kabla na ovim mestima, obezbedIlo pravIlno saVlJanje
Pokrivni materijal ne sme da se postavi direktno na položeni kabl.
kabla ... .
Pri odmotavanju kabla doboš treba da se slobodno obrće na OSOVIm.P n Širina posteljice ne sme biti manja od širi ne pokrivnog materijala.
tome ravnomerno obrtanje doboša obezbeđuje se ručnom vučom, a ne Pesak treba upotrebljavati u kamenitom terenu i u gradskom zemljištu
vučom kabla. , bilo koje kategorije, ako je pomešano sa otpacima građevinskih materija-
2.4.6. Kabl ne sme da se položi u rov pravolinijski, već pomalo viJugavo, la, šljakom i sl. Veličina zrna peska ne sme biti veća od 2 mm.
tako da dužina položenog kabla bude veća m~x za 3~ o~.dužine ~ova ... 2.5.3. Za,štita kablova uvlačenj~m u cevi koristi se u sledećim sluČ3jevi-
Ako se u rov postavlja više od dva kabla, om mo.~aju blU po celoj dužIm ma:
paralelni, bez ukrštanja, sa rastojan)~m između nj.Ih oko 6 cm.... - pri ukrštanju trase kabla sa putevima, tramvajskim i železničkim
Sve kablovske dužine treba položm sa obostramm preklap~je~. kraj.e- prugama,
va od 1-1,5 m u zavisnosti od kapaciteta i vrste kabla, radI IspHIVanja,
- u slučaju prekoračenja dozvoljenog minimalnog odstojanja od kabla
izrade nastavaka i ostavljanja odredene reze~ .. '" " do određenih stranih objekata,
Nakon polaganja, krajeve kablova sa ~1~mm.Ijumski~ I čehčmm om~
- pri mogućoj mehaničkoj povredi kabla,
tačima treba zaštititi od korozije dovoljmm bItumenskim prema~om Ih
slično, ukoliko montaža kabla ne sledi neposredno posle polaganja. - pri približavanju elektroenergetskim vodovima i postrojenjima,
- u cilju sprečavanja prelaska lutajućih struja na kabl.

64
65
 2.5.4. Zaštita kablova vrši se polaganjem kablova u betonske blokove,
zaštitne če lične, azbestnocementne i termoplastične cevi, a po potrebi u
čelične ili azbestnocementne polucevi.
ČClične cevi treba, po pravilu, izbegavati. One se upotrebljavaju za
zaštitu kabla pri njegovom ukrštanju sa gasovodima visokog pritiska ili
pri mogućim čestim mehaničkim povredama kabla.
Pri ukrštanju sa tramvajskim ili železničkim elektrificiranim prugama i
u mestima gde je, usled elektroenergetskih postrojenja, moguća pojava
lutajućih struja, treba upotrebljavati azbestnocementne cevi premazane
sa unutrašnje ili spoljne strane bitumenom, ili cevi od termoplastičnih
masa.
2.5.5. U cilju upozorenja pri zemljanim radovima da se u zemlji nalazi
telefonski kabl, na rastojanju 30 do 40 cm iznad kabla duž njegove ose
postavlja se zaštitna traka na kojoj je odštampano: "PAŽNJA PTT
KAB~'. Ako je položeno više od tri kabla, treba postaviti dve trake i to sa
svake strane i na istoj visini.
Primena trake za upozorenje je obavezna nezavisno od vrste primenjene
zaštite podzemnih kablova.
2.5.6. Pre popune rova potrebno je obavestiti opštinsku geodetsku
upravu radi primera vodova u cilju izrade katastra vodova i podzemnih
objekata.
2.6. Popuna rova
Popunjavanje rova treba vršiti u skladu sa opštim. zahtevima gradevin-
skih normi i drugih postojećih propisa koji se odnose na ovu vrstu radova.
Rov se popunjava otkopom tako da se prvo baca rastresito zemljište bez
komada opeka, kamenja, betona i dr.
Rov se popunjava u ravnomernim slojevima, debljine ne više od 20 cm,
sa paž1jivim nabijanjem svakog od njih. Ovaj način popune rova važi i za
slučaj mehanizovanog zatrpavanja rova.
za nabijanje otkopa mogu se koristiti ručna i mehanička sredstva.
Ispunjavanje rova zemljom koja sadrži organske primese u vidu dubreta.
treseta i dr. ne dozvoljava se. U uslovima kamenitih terena Z;1 popunja-
vanje rova potrebno je obezbediti dovoljno zemljišta za prvi sloj visine 20
do 30 cm. Preostali deo rova ispunjava se otkopom.
66
2.7. Uvodenje kablova u zgrade
2.7.1. Kod uvodenja kabla u zgrade rov se ravnomerno izdigne prema
mestu uvoda. Strme uvode podzemnih kablova u zgradu treba izbegavati.
Otvor za uvod kabla u zgradu treba da se postavi iznad nivoa podzemnih
voda i ne treba da se nalazi duboko. Da bi se prostor izmedu cevi i zida
mogao popuniti malterom, potrebno jeda otvori budu konusno prošireni.
2.7.2. U otvor se postavljaju zaštitne cevi od čelika ili PVc. Oštre ivice
cevi treba zaobliti. Pri postavljanju cevi treba obezbediti mali pad prema
spoljašnjem zidu .•
Sa spoljne strane zida ostavlja se dužina cevi oko 40-50 mm, a sa
unutrašnje 10-20 mm.
Cevi se pričvršćuju u otvoru malterom ili drugim pogodnim materija-
lom koji obezbeduje vodo- i gasonepropustljivost spoja. PVC cevi se
moraju prethodno sa spoljne strane obraditi da malter prijanja za cev.
Vidljive delove čeličnih cevi treba zaštiti od korozije.
Za uvodenje kablova u zgrade mogu se upotrebljavati i uvodne cevi od
ozračenog polieti~ena koje su snabdevene sa unutrašnje strane čeličnom
zaštitnom spiralom, prema tački C.3.5, dajući cevi talasasti oblik. 'Talasasta
površina daje se betonom vodo- i gasonepropustljivi spoj.
2.7.4. Kabl se uvlači u cev tek nakon očvršćivanja maltera.
Nakon toga potrebno je obezbediti uvod od prodiranja vode i gasa u
unutrašnje prostorije zgrade, i to na sledeći način.
Armirane kablove sa spoljašnjim slojem od kompaund mase treba
obradi,ti tako da se na mestu gde se vrši zaptivanje cevi skinu zaštitni
slojevi i armatura kako bi se mogao napraviti vodo- i gasonepropustljivi
čep.
Kablovi sa ravnim metalnim omotačima i kablovi sa termoplastičnim
masama pol~žu se kroz cevi bez ikakve obrade ..
Ukoliko su upotrebljene 'uvodne cevi od ozračenog polieti1ena, prili-
kom zagrevanja krajeva cevi one se skupljaju i čvrsto prijanjaju na pre-
thodno očišćene omotače kablova.
2.7.5. Kod zatrpavanja uvodnih kablova treba naročito dobro nabiti
zemlju. Na 3 metra ispred zgrade kabl se pokriva samo ciglama.
za veCe stambene i poslovne zgrade, po pravilu, radi se privodna
'kanalizacija od PVC cevi spolj3Šnjeg prečnika 50 mm i 110 mm u koje se
67
 )
postavljaju uvlačni kablovi. Prostor izmedu kablovskc ccvi i kabla kao i
kablovske cevi koje nisu iskorišćene moraju biti zaptivene u uvodnom
kablovskom oknu i sa unutrašnje stranc zida zgrade. Od mcsta uvoda do
koncentracije instalacionih vodova u zgradi kabl se polaže po zidovima
podruma ili se postavlja u zasebne kanalc u zidu koji su ostavljeni prilikom
zidanja zgrade .
3. Uvlačenje k"blova u kanalizaciju
3.1. Opštc
3.1.1. Kablovska kanalizacija predstavlja mrežu podzemnih cevi od
pogodnog materijala, koja služi za razvod i zaštitu kabla. ?n~ omogu~ava
brzu i laku zamenu postojećih kablova, jednostavno prošlrenJe kapacItcta
mreže i opravku kablova u slučaju smetnji, a da se pri ovim radovima ne
oštećuje spoljna površina ulica i ne ometa saobraćaj.
Kablovsku kanalizaciju sačinjavaju kanalizacione cevi, kablovska okna,
kablovske galerije i kolektori.
Kanalizacione cevi se izraduju od betona, mešavine azbestcementa
termoplastičnih masa.
Kroz kablovsku kanalizaciju mogu se provlačiti kablovi sa metalnim i
termoplastičnim omotačima. Izuzetno, u zonama uticaja, gde metalni
omotač može bili ošlećen usled dejstva korozije, dozvoljava se uvlačenje .
i armiranih kablova.
Izvodni kablovi koji povezuju distributivnu mrežu i unutrašnje izvode
obavezno se polažu u kanalizacione cevi od termoplastičnih masa.
3.1.2. Da bi kabl podneo vučno opterećenje bez oštećenja moraju biti
ispunjeni sledeći uslovi:
_ na krivinama na trasi mora se održati odredeni minimalni poluprečnik
savijanja, koji zavisi od prečnika kabla i vrste omotača,
_ maksimalna dozvoljena vučna sila, zavisna od konstrukcije kabla, ne
sme biti prekoračena.
Dozvoljeni poluprečnik savijanja na koji kabl pod ~pterećenjem ne sme
biti savij en iznosi: .
_ za kablove sa olovnim i polietilenskim omotačem: - 10 x spoljašnji
. .,' prečnik,
68
- za kablove sa ravnim aluminijumskim omotačem - 20 x spolja~nji
prcčnik. a kod kablova sa koaksijalnim parkama najmanji poluprečnik
savijanja nc sme biti manji od 2 metra,
J.:
- za kablove sa talasastim metalnim omotačima - 7.5 x spoljašnji .
~ .
prečnik.
3.1.3. Mcsto kabla u kablovskoj kanalizaciji se odreduje projektom.
..Pr! uvlač~nju kablova ne sme se potpuno iskoristiti kapacitet kanaliza-
CljCI stoga jC potrebno da najmanje jedna cev ostane slobodna za mani-
,
pu.lac~je pri otkla~janj.u. smctnji. Kada su zauzctc sve cevi kanalizacije
oSim jcdnc. treba IzvršIlI lamenu više kablova manjeg kapaciteta jednim
~abl~.m vcćcg kapacitcta. ili pak trcba proširiti kapacitet postojeće kana-
hzaclJc.
Ak(~ jc u )cdnu cev kanalizacije već uvučen jedan kabl spoljašnjeg
prečmka veceg od 40 cm, onda nije dozvoljcno da se u istu cev naknadno
uvlači još koji kab!.
3.1.4. U cilju smanjcnja broja nastavaka, uvlačenje kablova treba vršiti
kroz vi~e raspona, ako za to postoje pogodni uslovi.
~o se sa jedn~ d~boša uvlači kabl kroz više raspona, uvlačenje se, po
pravIlu, m?ra vršlU u Istom pravcu za slučaj pravolinijske kanalizacije. Od
i o~og pravila se ~že odstupiti ako je trasa sa zakrivljenjima ili sa uspo-
mma: f! tom .slucaju kabl treba premotati tako da se kraj kabla nalazi na
gornjoj stram kalema, a zatim isti uvlačiti od izlazne tačke polaganja.
3.2. Pripremni radovi prc uvlačenja kablova
3.2.1. Pre početka uvlačenja kablova moraju se izvrši ti sve pripreme koje
obezbeduju normalne radne uslove:
- ogradivanje mesta rada i postavljanje saobraćajnih znakova
- skidanje poklopca'sa okna, ,
- kontrola sadržaja štetnih gasova,
- ventilacija,
- osvetljenje,
- čišćenje okna i odstranjivanje vode,
- provera prolaznosti cevi.
3.2.2. Kablovska okna treba provetriti pre početna svakog rada.
U tu svrhu ostavi se otvoren poklopac na oknu u kome će se raditi i na
dva susedna okna u trajanju do 30 minuta .
69
 ) )
Uvek se mora prethodno 'Proveriti prisustvo štetnih i zapaljivih gasova
u oknu, a naročito u gradovima gde postoji gasovod. Prisustvo gasa u oknu
se utvn.luje posebnim indikatorima.
Rad u oknima gde se ustanovi prisustvo štetnih ili eksplozivnih gasova
je zabranjen.
Ukoliko postoji mogućnost prodiranja gasa u kanalizaciju tokom rada,
preporučuje se čcšća kontrola sadržaja štetnih i eksplozivnih gasova.
za ubrzanu ventilaciju mogu se koristiti ventilatori.
Silaženje radnika u okno dozvoljava se samo uz pomoć lestvica.
3.2'.3. Radovi koji prethode uvlačenju kabla obuhvataju sledeće pre-
dradnje:
- provlačenje pomoćnog užeta,
- kontrolu ispravnosti kanalizacionih cevi i čišćenja istih,
- provlačenje vučnog užeta i spajanje sa kablovskom Č3rapom, odnosno
vučnom kukom.
za provlačenje užeta koriste se: SL D.2 PNEUMATSKI UREĐAJ

- kablovske motke, koje se izraduju od lakog materijala dužine 1metar, R~i pr~veravanja ispravnosti i prolaznosti kanalizacionih cevi i njiho-
a koje su na krajevima snabdevene kukama ili navojima za medusobno ~og clšć:nJ~'( na ~omoćno uže se vežu, prema potrebi i stanju unutrašnjosti
spajanje, sl. D.1. Ove motke su pogodne za velike raspone izmedu okana kanal~, '(~ehcne cetke, četke za brisanje, čelični valjak dužine oko 30 cm i
i kod zapušenih kanalizacionih cevi. Pri većim rastojanjima;- motke se sk~plJacl peska i prljaVŠtine.
uvlače sa obe strane, a u sredini raspona se spajaju patent spojnicom, '( Ci~enje unutrašnjosti cevi od termoplastičnih masa pomoću čeličnih
cetkl Je zabranjeno ..

~."_r:::-•.... • • "_~A!,-.!I-~._~•.-.'!..r~_.•_,,
_._"_. .- • IIi_.~-~"_:.-~.~_=. ~:o"J"\) Po za:ršenoj k~ntroli i čišćenju cevi, pre nego što se izvuče uže, priveže
e~ ~'(a nJeg~v kr~J u ~knu, gde je postavljena mašina za vučenje kabla,
ce.llcno vucno uze kOJe se provuče kroz cev do okna iznad koga je posta-
vlJen doboš sa kablovima .
•za pr?vlaČe~je kablova u već zauzetim cevima upotrebljava se kudeljno
uze, čelIčno uze presvučeno PVC-om, ili uže od sintetičkih vlak
3 2 4 za I '( . ana .
. .: uv acenJe kablova kroz cevi služi vučna kablovska maši~a
Mašma m.ože .imati ručni i motornipogon. Mašine sa ručnim o o~om
SL. D.1. KABLOVSI\.E MOTKE se upotrebljavaju uglavnom za kablove sa vučnim opterećenje~ ~o 500
- elastične pljosnate če lične trake, ili čelične žice prečnika 5-6 mm, kp. za ve~ vučna ~pt~r~ćenja primenjuju se mašine sa motornim pogo-
- za kanalizacione cevi od 'termoplastičnih masa za provlačenje užeta nom. Mašme mo~aJu bitI ~nabdevene dinamometrom, koji služi za stalnu
kontr.olu ~čne sile. Mašme sa motornim pogonom pored dinamometra
mogu se upotrebljavati pneumatski uredaji. Pritisak komprimiranog vaz-
moraju blU snabd~vene sa osiguračem, koji ne dozvoljava prekoračen'e
duha u cevima ne sme biti veći.od 1,5 kp/cm2, sl. 0.2. vučnog opterećenJa kabla. Brzina uvlačenja kreće se od 1 do 10 / .J
Izgled vučne mašine je dat na slici 0.3. - - m mm.

70
71
 i )

SL. D..IIV\BLO\'SKE (',\RA!'E

Da bi isključili opasnost od prekomernog oplerećenja omotača, moraju

se preduzeli dodatne mere da bi provodnici u kablu neposredno i ravno-
merno učcstvovali u vuči.
Neposredno i ravnomerno prenošenje vučne sile na provodnike može
se postići na sledcće načine:
- na početku kabla pomoću nalivajuće smole čvrsto se spoje krajevi
SL. D.3 MASINA ZA VUĆU
provodnika međusobno i sa omotačem kabla. U nalivajuću smolu se
Uvlačenje kablova manjih konstrukcija celishodno je vršiti ručno bez postavlja vučna omča za spajanje sa vučnim užetom,
primene vučnih mašina .. - provodnici kabla oslobođeni omotača čvrsto se zahvate menaničkom
3.2.5. Uspešno provlačenje kabla u mnogome zavisi od načina spajanja hvataljkom, slika D.5.
vučnog užeta sa odgovarajućim krajem kabla. Kod uvlačenja kablova kao
vučni elementi služe: armatura, omotač i bakarni provodnici.
Vučno uže spaja se sa kablom pr.eko kablovske čarape koja se navlači
preko omotača kabla, ili vučne kuke koja je na poseban način spojena sa
krajevima provodnika.
Kablovska čarapa prenosi vučno opterećenje na omotač i jednim man-
jim delom na jezgro kabla, što znači da se sposobnost vučnog opterećenja
ne može u potpunosti iskoristiti. Zbog toga kablovska čarapa se upotre-
bljava za provlačenje kablova čiji prečnik ispod omotača iznosi do 30 mm,
ili za uvlačenje kablova većih kapaciteta na kraćim uvlačnim deonicama.
SL. D.S MEHANrĆKA HVATAUKA
Vučnu čarapu treba tako' daleko navući na omotač da izmedu početka
. U jezg~o k~bla se nabije ~lin, preko k?~a se savij u provodnici i zatezan-
kabla i vrha čarape ostane najmanje 10 cm. Kraj čarape se učvrsti za kabl jem spoljašnjeg dela hvataljke, provodmcl se čvrsto obuhvare. Mehanička
pomoću vezne žice, i lepljive trake, slika D.4. Kod uvlačenja kablova u hvataljka je snabdevena sa omčom za vuču. Ukoliko je potrebno obezbe-
termoplastične cevi kablovska čarapa se obavija lepljivom trakom. diti gasonepropustljivost ovog spoja, preko spoljašnjeg dela hvataljke i
omotača kabla se postavlja cev od ozračenog polietilena. Ovaj način

72
73
..._--------~j~-_., I
i
omotača kabla se postavlja cev od ozrač~n~g polie~iI~n~. ?vaj ~ač~n i Vrednost A . ama.'\; (obr. 1) predstavlja maksimalno vučno opterećenje
spajanja kraja kabla sa vučnim užetom k~lstl se u slucaje;lI~1a. uVI~ce~ja ii koje se ne sme prekoračiti i za različite vrste kablova prema načinu
kablova sa prcčnikom ispod om?ta~a vecIm od 30 mm, kada su uvlacne
dužine blizu maksimalno dozvoljcmh. y' . ,. <
! spajanja vučnog u~eta sa kablom dato je u tabeii TD.8.
3.2.6. Odredivanjc maksimalne uvlačne duzIne kabla vrsI se pomocU" Kod višežilnih kablova iz razloga sigurnosti vučna opterećenja uzimaju
sledcćeg obrasca se u odnosu na bakar.
A . amax Veličine koeficijenta trenja su sledeće:
lmax-= ( km)
----
f.l·G
(1) - za uvlačenje kablova u kanalizaciju
tra$njih zidova cevi
sa nepoznatim stanjem unu-
1,0
gde je: . '. 2 - za uvlačenje kablova u betonske blokove sa minimalnim odstupanjem
A - Poprečni presek vučnog elementa (omotača, je;gra, zašute) u ~m od prave linije 0,9
ama.'\;
- maksimalno dozvoljeno specifično vucno opterećenje u - za uvlačenje kablova u čiste, glatke ili bilumenom premazane unu-
daN/mm2 trašnje zidove 0,9-0,7
f.l - koeficijent trenja, - za uvlačenje kablova sa polietilenskim ili PVC omotačem u cevi od
G - težina kabla u daN/mm. tvrdog polietilena ili PVC-a 0,5-0,3
Poprečni presek se odreduje na sledeći način: - za .uvlačenje kablova u cevi primenom 'koturaČ3 ili vučom armiranih
- ~ pravodnike: kablova preko koturaČ3, 0.3-0,2
(13O-D) 3.2.7. Ako se uvlačenje vrši vučnom Č3rapom treba uzimati pri pra-
A (prov) = broj pravodnika (2) računu samo Omotač na koji se navlači Č3rapa. Kablovi sa talasastim
--;r 100 omotačem uvlače se ponioću.vučnih kuka.
- za ravni omotač: Kablove sa koaksijalnim paricama treba uvlačiti samo uz pomoć vučnih
A (om) = (D + s) . s . ;r (3) čarapa.
gde je: 3.2.8. Vučna sila F za pravi horizomalni deo kanalizacije odroouje se
d - prečnik pravodnika u mm, pomoću obrasca:
D - prečnik jezgra kabla u mm,
s - nominalna debljina omotaČ3 u mm. F=l'G'/-l
(5)

- za armaturu (od okruglih i pljosnatih žica): za trase koje nemajuu pravi horizontalni tok, formula za F ima ne.~to
A (ar) = braj žica . poprečni presek jedne žice (4) drugačiji, opširniji oblik. U prilogu 1 ovog poglavlja dat je postupak za
praračun vučne sile za kanalizacije koje nemaju pravolinijski i horizon-
Veličine dozvoljenih specifičnih vučnih opterećenja su sledeće: talni tok.
za b a ka r s5,OdaN/mm2 2 3.2.9. neba voditi računa o najvećim konstrukcijama kablova koji se
za nelegirano olovo sO,8 daN/mm mogu uvlačiti u kanaIizacione cevi. U cevi unutrašnjeg prečnika 100 mm,
za legirano olov~ s 1,1 daN/mm~ mogu ·se uvlačiti kablovi spoljašnjeg prečnika do 85 mm, dok se u cevi do
za aluminijum s3,6 daN/mm 50 mm mogu uvlačiti kablovi spoljašnjeg prečnika do 38 mm.
za okruglu ipljosnatu žicu S 13,5 daN/~fu~ U posebnim sluČ3jevima u cevi prečnika 100 mm mogu se uvlačiti i
za polietilen ili PVC S 0,5 daN/mm kablovi vcćeg spoljašnjeg p.rečnika od navedenog, ako je unutrašnji

74
75
 ~) )
M~šina ~ vu ču se postavlja u smeru vuče. Kod usponske kanalizacije
prečnik cevi na svim mestima najm~nje 10 mm vcći od spoljašnjeg prcčni-
ka kabla. Mcrenjc unutrašnjeg prečnika,ccvi se vrši posebnim kalibrato- ma~na se postavl~a na nižoj tački, a kod kanalizacije sa zakrivljenjima
masma se postavlj~ tako da se kabl vuče od kraćcg ka dužem odsečku
rom, a. uvlačni kablovi moraju biti snabdcveni sa vučnom kukom.
kanalizacije, odnosno kablovi se uvlače sa one strane gde lukovi s malim
uglovima leže bliže početnoj tački.
3.3. Uvlačenje kabla
Pošto može doći do oštećenja omotača kablova o oštre ivice okna i
3.3.1. Organizaciji uvlačenja kabla treba pokloniti pažnju da bi se radovi kanalizadonih cevi, to se na mestima gde postoji mogućnost oštećenja
odvijali po predvidenom planu i uz minimalne ekonomske troškove. kabl~ p~s~avljaju specijalni klizni uredaji, koji istovremeno smanjuju
Broj angažovanog osoblja zavisi od vremenskog intervala potrebnog za trenjc. p.nl1kO~ uvlačenja i sprečavaju savijanjc kabla na suvgc mali ugao.
izvr~enje radova, primenjene mehanizacije, atmosferskih uslova i slično. Na shcI 07. je dato nekoliko karakterističnih primera primene ovih
3.3.2. Pre samog uvlačenja mora se izvrši ti sledeće.
uredaja.
Doboš sa kablom se postavi iznad otvora okna u pravcu uvlačenja kabla
i na onoj strani okna koja leži u pravcu vuče. Ooboš treba da leži horizon-
talno na 10 do 20 cm iznad zemlje. Osovina doboša treba da bude upravna
na pravac uvlačenja kabla. Kabl treba da ide u okno sa gornje strane
doboša, slika 0.6.

SL D.7 KLlZNI UREĐAJI

3:3.3. Uvlačenje kabla u cev počinje laganim pokretanjem mašine,

brzmom 3-5 m/min, uz istovremeno okretanje doboša sa kablom. U
za:is~osti od .brz~ne uvlačenja, kabl se u ravnim zavojima upućuje preko
khzmh uredaja u otvor kanalizacije.
Kod kablova sa koaksijalnim paricama brzina uvlačenja ne sme biti veta
od 12 m/min.
'SL D.6 UVLAĆENJE KABLA

77
76
 -
'Ii
":1
. i

Ako u loku uvlačenja.dodc do prekomernog povećanja vučnc sile,

vibracije užCla i drugih neispravnosli lreba odmah prekinuli sa radom.
Ponovo se prislupa radu lek po otklanjanju neispravnosti.
Radi smanjenja trenja kablova o unutrašnju površinu cevi kabl se
premazuje mašću, koja ne sme da sadrži kiseline i alkalije. Pri uvlačenju
kablova sa termoplastičnim spoljnjim omotačem, ili uvlačenju u kanali-
zacione cevi od termoplastičnih masa, lreba izbegavati upotrebu masti.
Za velike uvlačne dužine, gde su vuč.na optercćenja blizu kritičnih, doz-
voljava se u manjoj meri premazivanje kablova mašću ili talkom.

SUKA D.7.

3.3.4. U svakom oknu treba ostaviti dovoljnu dužinu kabla za formiranje

krivine kabla prema dimenzijama okna i za njegovo. postavljanje na
konzole. Pored toga; krajevi kablova koji su uvučeni radi izrade nastavaka
treba da se preklapaju na dovoljnoj dužini; da bi mogla da se izvrše
-0000000000
potrebna ispitivanja i izrada nastavaka. Približne veli čine preklopa u
zavisnosti od kapaciteta kabla date su u tabeli T.D.9.
.1 /
- oono.t')olt')oooogoooo
-"'C'<IC'<IMM.&n\Cl'-c;o8~g
•••••••••
- N

78 79
 )

Da bi se izbeglo ukr~tanje kablova u kablovskim oknima treba polagati

kahlove po vertikalnim redovima odozdo na gore. Kablove treba po
konzolama okna tako rasporediti da otvor za silaženje u okno ostane
slobodan. Razvodni kablovi i kablovi manjeg kapaciteta treba po pravilu
da zauzimaju gornje kanale. slika 0.8.

T.D.9.
Kapacitet kabla
Dužina preklopa (cm)
lOx4
30
25 x4
40
35 x4
50
50x4
60
75x4
70
100x4
75
150 x 4
80
200x4
85
250 x 4
90
300.x 4
c: c 100
'o ., v 400x4
110
O)..,J...:J<::O)oIO","'" ~ ..,J...:J..,JC\O);.J1"'"","WWW ~
oW:=P>!""'FD~:-J :J <Q""-Ul:=FD?'·~.O).o - 500 x 4
(.,.(.,.000(.1100
•....
:s O OO ul ul O (.11 ul O o)
(.11 .::. 120
/I) f:,
600x4
130
C
~O ; c:
-.)~(JI(JI""(A)NN~""""

:-:!c::! ~SIt~o;
_.ac.n..l:llo(,.)O~1'o.)
0000000
~
t1i <:iiCJIU>OOOOOOOCJ1 ;:: -
N
O-
ti

( .oo. oo

- t -.
... ......•
I·· --
( .-
-
<Q.
:.o. .-- ....••.
'"
.::> I':'
j

I
- .
r..)
O
..,J
O
....
c.o:D(7)AW--.QCO
U'lOOfDN=~W
00000000
~I SL. D.S POLOŽAJ KABLOVA U OKNIMA

81
 Krajevi kablova se tako polažu po konzolama da se osiguraju od - upotrebljavajući proračunske obrasce za k' .
oštećcnja i istovremeno olakša izrada nastavaka. Ukoliko postoji opa- T.O. 1.1.proračun uvek počinje od rvog od ~k sva I ob~lk trase, tabela
uvlačcnja. za okretan e bubn'a . P sec a !ra~eodlzabranogsmera
snost oštećenja omotača oštrim ivicama konzola ili kanalizacionih cevi,
potre.Q,noje konzole i ulazne cevi obložiti olavnim limom. kablov~ pOlrebno je pr~dvideti ~o~a~K~:g;u ~::~ 5~r eđaja kod vuče
- velIčina vučne sile za P . d . ~ k .. k p za celu trasu,
3.3.5. Posle uvlačenja kablova koji su bili pod pritiskom potrebno je drugi odsečak trase, rvlO seca trase će blu početna vučna sila za
izvršiti kontrolu hermetičnosti omotača. - na takav način se izračuna' ~ .
3.3.6. Nakon završenih radova na uvlačenju kablova, u slučajevima uzimajući u obzir kao Očetk:atu vucn~slle postupno na svakom odsečku
naznaččnih projektom ili predstavnikom PIT organizacije, ~otrebno je vanja. Krajnji rezultat ~e dati u~;pn~us~u {eZul.t at Pr~thod.no~ izračuna-
izvršiti zaptivanje prostora izmedu kabla i kablovske cevi da bi se sprečilo uvlačnoj dužini, u nu SIlu k oJa se Javlja na celoj
prodiranje i širenje vode i gasa. U tu svrhu se koriste čepovi pogodnog - pri proračunu vučne sile može d " d ....
ob-lika, kao na primer, na slici 0.9. uvlačenJa dobije različit rezultat;~ es1l1 ~ se PrI usvojenom pravcu
principu, treba uzimati u obzir ona' o,nog.~.? se pra~c promeni. U
U obrascima tabele T.O 1 1 . J s~cr kOJIJCp~godfilJI za uvlačenjc.
~i - po~etna. vučna siia ~ds~g{~:~ij:I~) oznake:
e - v~cna sila na kraju odsečka kanalizaciJ'e (daN')'
q - tez~a kabla (daNIm), ,
••....
-"" " - duzma odsečka (m);
R - polupre~nik sa~ijanja (m),
tag? D~.~;fil koeficijent trenja između kabla i unutrašnjosti cevi, prema

D.~tg:lA~r~g~f~ent trenja, dati na slikama D.1.1., D.1.2,

ho~fz~t~n~1ar~v~ona ili pada, odnosno zakrivljenja u vertikalnoj i
Primer proračuna:
U kanalizaciju oblika datog na sl' . D 1 8 '.
kapaciteta l000x2xO 4 mm t y. 7 ICI '" potrebno Je uvuć. kabl
SL D 9 ĆEPOVI ZA ZAP.'I1VANJE
za prvi odsečak) iz~osi 50 ~;I~r~u~l:r' d~datn~ v~čna si.la (početna
Zauzeti i nezauzeti otvori kanalizacionih.cevi koji ulaze u zgradu tele- prekoračuje vrednost vučnog ~ terećen' ~u SI U I da II vučna sila
fonskih centrala moraju biti zaptiveni. zračunate vrednosti su date u tabeli T.D.Jl~2. a a, datog u tabeli T.D.8.
PRILOG D.l.
PRORAĆUN VUĆNE SILE ZA KANALIZACIJU KOJA NEMA . R=10,t=4So
PRAVOLlNIJSKI I HORIZONTALNI TOK
E
Da bi se mogle koristiti najveće moguće uvlačne dužine s jedne strane,
a da se pri tome ne prekorače vrednosti vučnih opterećenja kablova s
druge strane, potrebno je izvršiti pro račun vučne sire.
za proračun vučne sile koja će se pojaviti na uvlačnoj deonici koja ima
ma kakav oblik, potrebno je uraditi sledeće: .
- celu uvlačnu dužinu treba podeliti na pojedine delove geometrijski
jednobrazne: pravolinijske (horizontalne, sa usponom ili padom), sa
savijanjem u vertikalno] i horizontalnoj ravni,
- smer uvlačenja kablova ima dosta veliki uticaj na proračun i zato je
potrebno unapred opredeliti se, odnosno ustanoviti smer uvlačenja,
SL D.J.8. OBLIK TRASE

82
83
--------------------- •..-------------------- ): -j
p I
"'}
, /

.- I ---
T.D.l.l. 1,2 ;
-nb;i (-tr.Hc---- Broj Prilog -I
I
•...
51
ik~--
.- .... -..- ...-- -'
Pr-ora~unski ~
- br.

! -
F.I
. re pr avolinij$H.J, la
o.-
r
,
.
"'\
- hori7.ontalna
Ff: Ff -qL Go
~O --
. -..4':

.;~
A-#~
.- ....

F
- :+:
PriAvolinijska,
usponsk), Fe.=Fi - q LGI Ib 2
0.9 -
~

•
.- '

r;~ ~
. •...
fi ;:;
le 3 ~
~ C;;::
,
CI-
~'-~
Pravolinijska sa
padom
Fe= FI:- qLG2
..
~" ~

Gornje za hrMjcnje
,.
IS
~
5~ usponom u 20 ',5
luku. u verti kallloj Fe F,GJ • q R3" ~
. -Jt .ravni ~ t~
-~ .• -- i
-t1-,P
li
G ornjt ZiJkriYIi.'njt
QJ
sa piJdom u uku 20
u r~rtjka/nCJj r.wni ~., Fi G:/~F3GS ~- 6

F,.

p:;l
II-
Donje zakrivtjenje
sa usponom u luku
3a ~f6
cl v"tikt1/noj r:l.VtV Fe=FiG3-qRGS
1
I;

·>Wj Fi" ,- ,
Donje zakrivlje/lje
.sa padom u luku
ti vertikalnoj ravni
Fe ~ Ff G3- qRG,

- -
30 ~
42

01
,
tjf = sin IX + K cos cl"

.p,~
7.akrivljenje u
horizonti1tnoj ravni
Fe=F;G6,VFt4qR)'G7
, 7~e
oo, .,.
:-
I
"' , -r, . O 2()- JO 1,0 jO 60 10 90
SL D.!.I. GEOMETRUSKI
-----.nC{!Oj'
KOEFICIJENT TRENJA GI

85
84
 ) ,

-.
--, --.r
-::-- -- -. -. -- - 0_. -'0 _'0

2.J
•
. 6~
,I o "rl o

.q
o.b I '0
2.2 ,

, ,~f :ra ~jff -

O)
--1- -- - -

'~
~.
~.
..
oo
o
.
, o :::J
2.1
, .

, .~

I
. '.::: :11
:~:: rTi •
,

;ff.
06 '0
2.0
I;
~ ~
....
,!
.-.
....
,rr:::' '0

I"
. .~:
o,j , 1.0
"
~ t:!!;
..• -. ..
(lI,

-.
1.8

'OJ U
"')
<.:J
1 t6
I
t5
.

1.J .
..
61= sin a.-Kcos a 1.2 oO.
, .~,
-- ftv :, ~r.
- .J ~ f'

1 t1 mr...... ~ ':'0
; ~::. "=".~ ..• •• oo.! ti
I
1,0 . ::: .•
JO 80 o 10 20 Ja '0 jO 60
-"-(3 {ti}
SI... D.1.J. GEOME1RUSKI KOEFICUENTTRENJA G3

86
87
 --l...
1

.)

t-
I i---I--- ~d. ·4~ -o.
. . ::1.t3..
7.51- 61," f~'~2 ~')K~ 1(1~fJ·{f-1(2)(1-l:~c.s/J) ] ~ ~ J
.
~ _o i ~ o. 2
.
I :'J ~
:7-~ .. LI::
.:=:
- .-- ..... "'.:•..
lJ
0,1 =::.,
-m ~
:.r.
~: .1-
2.0 o •

0.0
= .
- .. .
i
~:....... ~, ..
-.
tj
:
i ~
.... -02

o.--t--I J
~ - 0'- I -0.3
~
--- I
I ,
~
-.-- -0.4
j
- !
-
(O , ....
I I oo •

s1
~
-o,J .-... \
.
.1 ~ ,

------ - uJ ~ t:~z[2J(sj,JfJ-(t 1(~(e~-COS,fJ)] ~:.i

___ o
.
- 09
I
I
__ . 1 I
- 10
J • O
10 ;O 10 '0 jJ
-
60 }() 90 - /JI')
SL. D.l.4. GEOMETRIJSKI KOEFICIJENT TRENJA G4 SL D.1.5. GEOMETRIJSKI KOEFICUENTTRENJA GS

88 89
 ._md_ .. ~ -----

) )
1./,
• I I
I~J~ ~ •• Lfft'.I 0-
(d J" }
f 'li
- ~ir&1
.4".
;,
~.l,· ~J

il
I p
'o
fi,
'''J
I 1/1
fll
1;2
I' J. ,,'J,
17

'{~ttr:1
'I'

'~!-r0
'I.
,1
1 G; :: s/nh K;; -
.. T:
!.~ .11 J I-:E.L
- rr77J 1, f r,',
'r~
IJT
I
-
i
O
,I( III n' '/-!'
'nit
"
'T7'
'r I
• :~r,
:;. ,
I
~ 1':-
,! III
.fl.r '
, .'.;r
.
f
'J
rI,
-;-1 a,9 ... •
t, fTT , o
~
T: 1, m - .......
..-
'
,

·...
#
-i, .1.7.'-' oo • o •

o. I

" · ·.
: !T :T;.
..
I .,

I T1
r
I""
I
-/
• ~"1 o
•
•• , '.,
, •
,
"

-~
I{.
I'T
II,'
o.1 ~" -
,.~
'o

.,.~
, d " f I 1 ,
. o{:,
;1 ••
. ,',
,',
;:il ,
# • ,rr;" .- " ~
~;;.
~
.1
;,y. r ,I
rr.
•
'." "
'-7"7 O,J . , · .. o
•
:;~ :7.~', T 7. -J ',' '7 .
I . ,
o

o 'o o
I
,
. ,t,
'.l.'Z.i.
~T~ -7-
7-7
~
, -. , ..': ." ~
r

r..
.
)" ~,I'.I : ','. '~"/
I' • ()\,i'1 ji. ,'/.'/ 777,
~
~? "~.-c' ~1;Y:.'L:L?L7 ~
.
" • ~

:lI,~
I

~ ,~.',,;
'~ •.) ~'7'
,'..A'~, 'Ioi'"
'7~
,'7· ~ .-~ · .
,

(r-
'o T:,
•••
}' ~
~
,.,/~"
•• I'J" .•
.r'
' ;r,.:"
J , --" . :JI"-

. '~'"~ •.•... '''',

~.' ",o'~"'o
,'~': ~r.--......-:f
l/,
~ "'II!'
&
.
,
,
, I '
,
,"""
.-..-:or )-;:-' ..,.'
.~;. 'J~'J'-
••
./ ".'
,,, ,~
~ ~ ••• ~ ••••. e' #" ".'
,;>'
0,2
. ,- i~
, ".,-, " ., ~. ,.,.". ,
q1 · ;:ffi :!:I ii!i
:ao:;. ~O"-:~·
,
:.; ,,' 7:"
•••• ,.
.Ii;";.
'.:;001,'" • i''; ,.~
o~

~ .•
.' o':' ..:;..-" ~r-;: .•.•• "-· 0'1\•.•• ,.,~ I
• ,," ••••• '
~ 0.0
• :ii; fI

,tJO 90
o c ?G 80
60

SL 0.1.6. GroMEI1U1SKl KOEflCUENTTRENJA 06 91

 ) '~
)
I
I
I
TABELA T.D.1.2. - odredivanje geometrijskog koeficijenta trenja za celu trasu (smer
A~F):
Ohrazac Vrednost gcomet- Fi Fe
vučna sila 667
Odse- Oblik trase prcma rijskog koe- (daN) ( l1a N)
Gm =------ =----- 0,426
čak TI ficijenta trenja td.in<1 . dužina 7.5 . 209
Smer uvl<1čcnia /\--- F
- vučna sila u pravcu A~F sa kablom težine 8,75 daNim iznosiće:
A-B Pravolinijski horizonta-
Fe = q . L . Gm = :-:,75 . 2()t) • 0,426 = 7S0daN.
Ini L=50 m la GO=O,3 50 162
B-C Zakrivljenje u horizonta
E. IZRADA NASTAVAKA NA KABLOVIMA MESNIH MREŽA
Inoj ravni F-r=20 m, y=90° 4 GG= 1,1 G7=0,49 162 286
C-D Pr<1volinijski, horizonta- ~(?Iaganj.e. kablo.~a ~rši se ka.hlovskim dužin~. Spajanje pojedinih
Ini L=20 m 1<1 GO=O,3 286 331 duzina u cIlJu dobIjanja neprekIdne kablovske hl1lJe naziva se procesom
D-E Zakrivljenje u horizonta-
montaže kablova. Mesto spoja ne sme da prouzrokuje pogoršanje elek-
tričnih, mehaničkih i ostalIh osobina kabla.
Inoj ravni R=lO m, y=4So 4 GG= 1,02 G7=0,24 331 419
Montažni radovi se izvode prema planu dinamike izvodenja radova.
E-F Pravolinijskl, horizonta- Spajanje pojedinih kablovskih dužina vrše po pravilu dve ili više kablov-
Ini L= 109 m la GO=O,3 419 667 skih ekipa. Pre početka radova kablovske ckipe moraju biti snabdevene
Smer uvlačcnia F---A sa sledećom dokumentacijom:
F-E Pr<1volinijski, horizonta- - montažnom šemom kablovske linije sa raspodelom kablovskih parica
Ini L= 109 n1 la GO=0,3 50 298 po izvodima, razdelnicima i dr.,
E-D Zakrivljcnje u horizonta- - šemom sa položaj em pravih, račvastih, kondenzatorskih spojnica,
Inoj ravni R = 10 m, y=4So . 4 G6=1,02G7=0,24 298 377 spojnica gde će se vrši ti ukrštanje žila, mesto za postavljanje pupinovanih
D-C Pravolinijski, horizonta- !o~aca, sa napome~om koje se parke uključuju u !onac, mesto postavljan-
Ini L=20 m la (}0=O,3 377 422 Ja Izvoda, razdell1lka, mesto za montažu pneumatskih mernih tačaka i
gasonepropustIjivih spojnica i dr.,
G-B Zakrivljenjc u horizonta-
Inoj ravni R=20 m, y=90° 4 G6=1,1 G7=0,49 422 734
- plan redosleda radova, provere i ispitivanja kabla u toku montaže.
B-A Pravo lin ijsk i, horizonta~
U mesnim mrežama se primenjuju kablovi sa metalnim omotačima i
vazdušno-papirnom izolacijom žila i kablovi sa polietilenskim slojevi tim
Ini, L=SO m . la GO=O,3 734 846
omotačem i sa polietilenskom izolacijom žila. Različitost mate~ijala od
kojeg se izraduju omotači kablova uslovljava i različit tehnološki postu-
Navedeni primer pokazuje: pak izrade nastavaka ..
- kabl kapaciteta l000x2xO,~ mm može biti uv~čen u kanalizaciju oblika Nije dozvoljeno nastavljanje kablova sa metalnim omotačima i vaz-
sa slike 8, a da se ne prekoračr vučno opterećenJc kabla, ( . du.šno-p~pi~om izolacijom. žila .sa. nepunjen!m ka~lovima sa polieli/en-
- ako bi se kabl uvlačio pomoću kablovske čarape, vučno opterecenje sklm sJ0Jevltlm omotačcm I pohetrlenskom IzolacIjom žila, ukoliko ka-
kabla iznosićc 4300~(proračun prema ~brascu.l1 ~ t~čka D.3.2.6.), što blovi nisu pod gasnim pritiskom ..
znači da kabl ne moze da se uvuče u ceVIna ovoJ dUZinI, Pri izradi nastavaka mnogi radovi su zajednički bez obzira na različitost
- smcr uvlačenja igra značajnu. ulogu pri .~redivanJu ~učn~ sile .. '. primenjenih materijala. Zbog toga tehnološki proces nastavljanja će biti
U našem primeru, smer A+F JC pogodmJI za uvlacenje posto se Javlja detaljnije objašnjen na primeru nastavljanja kablova sa vazdušno-papir-
manja vučna sila .. nom izolacijom i olovnim omotačem.
Ukoliko se na n.ave~enoj trasi nalazi višecev~a. kanal~zacija ist<?goblika,
za nastavljanje kablova mogu se upotrebljavati pribor i materijal koji
to proračun vučmh sIla za druge kablove (razlIČIte tezIne) se pOJednosta-
vljuje i izvodi na sledeći način: po svojim konstruktivnim, tehnološkim i električnim osobinama odgova-
raju važećim propisima Z1PTT i JUS.

92
93
---------~---~F ) - I

L.Priprenmi radovi .. Mesto nasta~aka udaljava se 300 mm od ose rova na stranu prema polju
Ih prema stram gde se nalaze zgrade, slika E.I.
1.1. Izrada nastavaka na uvlačnim kablovima se vrši u kablovskim
oknima.
1.2. Pre početka radova, a za zaštitu prolaznika na ulici i radnika u oknu,
oko otvorenog okna treba postaviti zaštitnu ogradu i znacima opreznosti
upozoriti prolaznike na opasnost. Ukoliko se ok no nalazi u kolovozu
.postavljanje ograde i saobraćajnih znakova se vr~i u skladu sa saobraćaj-
nim propisima.
1.3. Kablovska okna treba provctriti pre početka svakog rada. Postupak
provetravanja i kontrola sadržaja štetnih i eksplozivnih gasova dati su !l
tački D.3.2.2.
1.4. Silaženje u kablovsko okno dozvoljava se samo uz pomoć lestvica,
a nikako stajanjem na kablove, spoj nice, nosače i sl.
Pre početka mQ.ntažnih radova iz kablovskih okana mora se odstraniti
STA"AN.fr>;fEhA V~ /C/
voda i prljavština, a unutrašnji zidovi i plafon se osuše od kapljica kon- SLE.I ['ROSIRE:'III DEO ROVA
denzovane vode i vlage. Obavljanje montažnih radova u neočišćenim i Pri proširiv~nju rova ~ot~ebn<? je.obratiti pažnju da se u zemlju položeni
vlažnim oknima nije dozvoljeno .. a~ bl ne ?števtI:.Preklopljen~ krajeVI kablova se očiste od zemlje čeličnom
1.5. Položaj kabla i mesto nastavka u oknu odreduje.se projektom. Da cetkom I pazljIvo pregledaju.
bi se omogućio neometan rad na izradi nastavaka potrebno je krajeve Uko1ik? ~ostoji mogućnost prodiranja vode u rov potrebno je preduzeti
kabla postaviti na noga re ili montažni sto. Mesto nastavka i dužinu kabla odgovarajuce mere za odstranjivanje iste iz rova.
Ispod mesta gde će se vršiti nastavljanjekablova treba postaviti prostir-
treba tako odrediti da se posle završnih rad<wa kabl postavi na nosače bez ku od nepromočivog materijala.
ukrštanja sa drugim kablovima, a sam nastavak izmedu konzola. Iznad mesta izrade nastavaka, bez obzira na vremenske prilike, postavlja
1.6. za zaštitu otvorenog kabla od atmosferskih padavina i prašine iznad se šator.
otvora okna se postavlja šator.
Za izradu nastavaka mora se obezbediti električno osvetljenje ili od
2. Nastavljunje kablova sa olovnim omotačem
akumulatora ili od posebnog generatora, a u skladu sa odgovarajućim
propisima HTZ. 2.1. Pripreme krajeva k~blova
Sav alat potreban za izradu nastavaka treba unapred da se pripremi i
rasporedi na pogodnom mestu u oknu. . 2.1.1. Preklopljeni krajevi kablova postave se na noga re ili montažni stoi
za vreme rada zabranjeno je da se u oknu drži ma kakav zapaljivi I zatim se označi sredina nastavka.
materijal. Ako se r~d vrši u zimsko vreme potrebno je da se krajevi kahla nepo-
1.7. Na mestima predvidenim za nastavljanje armiranih kablova rov sredno pre Izrade nastavka zagreju.
treba da bude proširen. .2.1.2 .. ~ m~ntažnc radove kod izrade nastavaka treba se pridržavati
dImenzIja datIh na slikama E.2, E.3, E.4 i to:
- obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem i armaturom od čeličnih
traka vrši se prema dimenzijama sa slike E.2 i tabele T.E.I,

94
 ) T
I
!
"l:E.l.

Tip spojnice Dimenzije (mm)

zaštitna olovna A B C

TS-12 TOS-12 70 BO 140

TS-20 TOS-20 95 155 170
TS-30 TOS-~O 110 185 205
TS-40 TOS-40 140 215 2~5 . {- r,fi'IFHI ,,,,,
TS-50 TOS-50 180 265 285
TS-60 TOS-60 205 295 315 c J.
~'(''''''''.
~- _,-«,
TS-70
TS-SO
TOS-70
TOS-SO
220
240
325
355
345
375

T.E.2
SL. E1 OBRADA I-'RAJEVA KABLA SA OLOVNIM OMOTt\('EM
". JLrG.«)
I ČELIČNIM TRAKAMA

- obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem i armaturom od čeličnih

traka pri izradi račvastih nastavaka vrši se prema dimenzijama sa slike E.3
i tabele T.E.2,
•••."'''LA

I
!

Tip spojnice Dimenzije (mm) - obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem i armaturom od pljosnatih
čeličnih žica vrši se prema Jimenzijama sa slike E.4 i tabele T.E.3.
zaš ti tna olovna A B C

TRS-15 TORS-2(3)-15 75 160 175

TRS-25 TORS-2(3)-25 85 165 175
TRS-35 TORS-2(3)-35 110 195 . 210
TRS-50 TORS-3-50 155 260 280
TRS-65 TORS-3-65 195 310 330
TRS-80 TORS-3-80 230 360 380

T.E.3.
~ .•.
'

Tip spoj nice Dimenzije (mm)

zaštitna olovna A B. C h c
SL E..! OBRADA I-'RAJEVA KABLA IZRADA Rt\ČVASTlH NA:>I/\VAfoV\
TS-12 TOS-12 75 140 160 20 40
TS-20 TOS-20 100 168 195 20 40 2.1.3. Obrada krajeva kablova sa olovnim omotačem i armaturom od
TS-30 TOS-30 100 207 240 25 50 čeličnih traka vrši se na sledeći način:
TS-40 TOS-40 145 237 275 30 60 Sa obe strane od sredine nastavka na odstojanju C (slikaE.2, tabela E.l)
TS-50 TOS-50 170 290 375 30 60 treba namotati omot od impregnirane jute ili lepljlve PVC trake. Dvo-
TS-60 TOS-60 200 323 385 40 80 strukim vezom od pocinkovane čelične žice učvrsti se omot za armaturu.
TS-70 TOS-70 200 350 395 40 80 Zatim se pored omota pomoću kablovskog noža odseče ~poljašnji
TS-80 TOS-80 230 385 455 50 100 zaštitni sloj u dužini 200-300 mm. Ostatak spoljašnjeg zaštitnog sloja se
ne skida da se ne bi razmotala čelična armatura.

96
97
 Od omota prema kraju kahla treba očistiti armaturu u dužini oko]()()
mm. Laganim zagrevanjem pomoću let lampe očiste se trake od sloja
hitumena. Zatim ovako očišćena armatura još jednom se dobro očisti
pomoću čelične četke i trouglaste turpije u dužini od oko 20 mm od omota
prema kraju kabla. Ukoliko se vidi i donja če lična traka nju takode treba
očistiti na isti način.
Očišćeno mesto se kalajiše kalajem sa kalafonijumom. Pri ovom se
dozvoljava primena let paste u manjoj količini.
2.1.4. Na udaljenosti oko 10 mm od ivice omota na čeličnu traku se
zalemi bakarno kalajisano uže i to na sledeći način. Na jednom kraju uže
se rasprede u dve polovine dužine oko 150 mm. Svaka polovina se omota
oko čeličnih traka, i to jedna u desnom, a druga u levom smeru. Krajevi
obe polovine užeta se provizorno zaleme za glavno uže. Lemljenje užeta
se vrši kalajem sa kalafonijumom po celom obimu čeličnih traka pomoću
lemila. Zatim se skine provizorno lemljenje, a slobodni krajevi užeta se
odseku. Isto se uradi i na drugom kraju kabla.
2.1.5. Na rastojanju B od naznačene sredine nastavka zareže se spoljna
čelična traka na nešto više od pola debljine pomoću trouglaste turpije.
Zatim se ova traka odlomi pomoću klješta. Odlamanje počinje na mestu
gde ivica čelične trake zaklapa oštč!r ugao sa urezanom brazdom od
turpije ..
Sada se čclična traka zajedno sa zaštitnim spoljašnjim slojem razmota
do kraja. Na isti način se ukloni i donja čelična traka. Treba pazitt da se
kod zasecanja turpijom ne prestružu potpuno trake da bi se sprečilo
eventualno oštećenje metalnog omotača.
Juta unutrašnjegzaštitnog sloja odseče se pomoću sečica i omota. Zatim
se rukom skinu preostale trake unutrašnjeg zaštitnog sloja. Sloj bitumen-
ske prevlake preko olovnog omotača očisti se krpom natopljenom petro-
leumom, uz prethodno zagrevanje bitumenskog sloja.
Upotreba benzina za ove radove nije dozvoljena.
2.1.6. Ako su kablovi armirani sa čeličnim žicama pri obradi krajeva
kabla treba se pridržava ti rastojanja datih na slici E.4.
,
c)
I
LL
l.Zevt i ta
?.Ar~nturo oJ čell~n1h lica
C .J?i .Olllot:al!
, lj.JI·~.r:I·O
SL E.4. DIMENWE ZA OBRADU KABLOVA SA OLOVNIM OMOTACEM I ČELIČNIM ZIC'AMA
Posle skidanja spoljnjeg zaštitnog sloja, čelične pocinkovane žice vežu
se žicom.za kabl, zatim se očiste čeHčnom četkom i na rastojanju b se
zalemi bakarno u'že sa svim žicama armature. za
tim se skine preostali deo
zaštitnih slojeva do kraja kabla." Žice za armiranje se u blagom luku
savijaju unazad, čvrsto se vežu lepljivom trakom i na dužini c se skrate.
2.1.7. Unutrašnji i spolj3.Šnji zaštitni slojevi kod kablova mogu biti i od
lermoplastičnih masa u vidu ekstrudovanog omotača od poHetilena ili
PVC-a. Ovi omotači se skidaju pomoću kablovskog noža, prvo kružnim,
a zatim uzdužnim zasecanjem. Omotač se zatim otvori i odstrani.
2.1.8. Dalja obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem u cilju izrade
nastavaka je ista za armirane i za uvlačne kablove.
Pre odseca nja olovnog omotača potrebno je omotač na mestu gde će se
kasnijevršiti lemljenje spojnice pažljivo očistiti čeličnom četkom i kablov-
skim nožem i kalajisati kalajem sa kalofonijumom. Ostatak kalofonijuma
nakon kalajisanja treba odstrani ti.
Nakon toga potrebno je proveriti hermetičnost olovnog omotača na taj
način što se manometrom preko ugradenog pneumatskog ventila izmeri
vrednost nadpritiska gasa.
2.1.9. Na odstojanju A sa slike E.2. tabela E.l zaseče se olovni omotač
pomoću noža na 213 debljine po celom obimu. Počev od kraja kabla u
smeru kružnog zaseka treba useći jednu traku olovnog omotača širine

9t•
98

5-10 mm duž osovine kabla. Posle toga omotač se odvoji od kablovskog
jezgra i skine sve do kružnog zaseka ..
Kod kablova manjeg kapaciteta dovoljno je da se kabl zaseče po obimu
i lagano savija dok se olovni omotač na mestu zaseka ne odvoji, zatim se
izvuče preostali deo olovnog omotača.
Neravnine na kružnom zascku pažljivo sastrugati nožem.
Neposredno porcd skinutog olovnog omotača slobodni kr~j k~blo~skog
jczgra sc veže platnenom trakom. Nakon toga treba skmutl popsnu
izolaciju. o, ..
Kod ovih radova nc sme doći do oštećenja izolacljc bakar01h provOd01-
ka.
2.1.10. Ukoliko se pri izradi nastavaka upotrebljavaju dvo-i trodelne
spojnice, onda sc cilindrični deo i konusi moor~ju navuć~ ~rc poče~ka
vezivanja provod nika. Da bi se sprečilo prljanje unutrasnjc površme
cilindra spoj nice od strane impregnirane jute, kabl se prethodno omota
papirom. oo·.
2.1.11. Otvoreno jezgro kabla u blagom luku presavlje se unazad, sloJ
po sloj, počev od spoljašnjeg prema unutrašnje~ .. ' .
Da ne bi došlo do mcšanja četvorki između slojeva svaki sloJ se povezuje
sa trakom ili koncem.
Svaki sloj se zatim zasebno učvrsti za omotač.
Ako je upotrebljen kabl sa grupnim použ-avanjem, svaka grupa se
izdvaja zasebno, podvezuje i u blagom luku se presavija unazad.
2.2. Zaštita pri radu od opasnih napona
2.2.1. za
zaštitu osoblja od opasnosti i izbegavanja velikih napona koji
nastaju zbog uticaja elektroenergetskih postrojenja, pre početka radova
na nastavljanju kablova, potrebno je između dolazećcg i odlazećeg kabla
preko mesta spoja ostvariti galvansku vezu ....
2.2.2. Zaštita će biti efikasna samo u slučaju ako su armatura kabla I
kablovski omotač na početnoj i završnoj tački kablovske trase dobro
uzemljeni. Kod gradnje kablovskih linija, pre početka montažnih radova,
kablovski omotač odnosno armatura se uzemljujc na početku t.rase u
glavnom razdelniku, odnosno linijskom u kablovskom razdelniku ..
100
2.~.3'oo~od kablova u !:onama mogućih uticaja potrebno je armature
pre~p~)J1l1 pomoću kalaJlsanog užeta, a olovni omotač sa svake strane
SpOjl~1 sa armaturom pomoću bakarnih provodnika uzetih iz samog kahla.
UkolIko su primenjen i uvlačni kablovi, potrebno je prespojiti'olovnc
omotače. C?V~ galvanska veza ostaje dok se bakarno uže ne zakmi za
olovnu SpOj01CU.Ove radove je potrcbno izvršiti pre početka montažnih
radova.
2.3. Spajanje provodnika
. 2J1. U cilju pojednostavljenja montažnih radova, radova na održavan-
JU t obe~bedenJa potrebnog slabljenja preslušavanja između elemenata
upredanja, spajanje provodnika treba vršiti određenim redom:
" - veziv~nje provodnik~ mora da se izvrši redom, tako da se svaka
cetvork~ jcdn?g ka~la vcze na .odgova raj '!ĆU četvorku drugog kabla bez
ukrš~anja panca, a I b provodmka unutar jedne parke;
. - IStO.tako potr~bno je održavati neprekidnost i drugih elemenata
upredanja, kao.: slojeva, sektora, osnovnih i glavnih grupa i dr.;
- kod r~čvastlh nastav:a~a, po m~gućstvu, potrebno je osnovne elemente
upredanj3 kablova velikih kapaciteta spaja ti sa osnovnim elementima
upredanja kablova manjih kapaciteta.
2.~.2: I;lementi upredanja u kablu označeni su tako da pojednostavljuju
montazne radove .
. Obe.1.ežavanje elemenata pretplatničkih kablova sa vazdušnopapirnom
Izo~aclj~!fi vrŠIse pr~te~ovima, izuzev žite a. Kod početne četvorke svakog
sloja a.-zIla prve pance je crvene boje.
Radi obeležavanja ži1a spojnih kablova na spoljnoj površini papirne
trake. nanesene su uzdužne linije.
Početna čctvorka svakog sloja obeležena je crvenom bojom za zvezda
četvorke.
2.3.3. Ako su kablovi s~ vazduš~o-papi~nom izolacijom grupno pou7.eni
onda sy sv~ grupe obelezene brojevima I u rad se uvek uzima prvi sektor
sa.broJem jedan, pa zatim redom ostali.
2.3.4. Vezivanje provodnika počinje od početne četvorkc koja se nalazi
u prvom sl.oju u sredini kabla, ili od početne četvorke prve osnovne grupe.
" Da ne bI došlo d~ u.k!štanja provod.nika pri vezivanju treba da početne
cetvorke svakog sloja Ih grupe oba kraja kabla budu jedne naspram drugih
U~o.l.i~o je P!ili~om polaganja kabla ova naspramnost poremećena, treb~
paZljIVIm UVIjanjem kabla doterati položaj četvorki u kablu.
2.3.5. Razbrajanje i vezivanje četvorki vrši se u smeru kretanja kazaljke
na satu kada se posmatrapres~k kabla u pravcu izvoda, i u obrnutom
sme~ kad~ se posmatra prese.k J~zgra u pr~vcu. centrale.
Pn Izrad~ nas~vaka n~ spOljnjIm kablovima Izmedu dve centrale istog
ranga ~ohko. nIje ?beleze':la ~etvorka.za smer, jedna od centrala se usvaja
kao onjentaclOna I razbrajanje se vrŠI u smeru kazaljke na satu kada se
101
 '1
. )

posmatra jezgro u pravcu te centrale. Ukoliko centrale nisu istog ranga.

razhrajanje se vrši kao kod nastavljanja kahlova od centrale prema izvo-
dima ..
2.3.6. Nastavljanje provodnika se vrši ili vezivanjem ži1a (uvnanjem) uz r-~:rT'-'=~
prethodno skidanje izolacije. ili direktno pomoću konektora, bez skidanja
izolacije. Kod vezivanja provodnika neizolovano me.'.;to na nastavku se
prekriva sa izolirajućom cevčicom. a oheležavanjc pojedinih elemenata
,/
/~5rt:. -.>
.---;::.L -~
~ - ;'-:-:'-
~","
~
.
--l r
uprcdanja se vrši grupnim prstenovima. Cevčice i prstenovi pre početka
:::::::>--' •• .... ~ .~ -" ,...,~

nas~avljanja t~ba da se dobro prosuše ukoliko načinom pakovanja nisu

zaštićcni od vlage.
\
~- __L~ __ o __ '0_- 'J -

2.3.7. Spajanje provodnika izolovanih papirom metodom uvrtanja vrši

se na sledeći način. t:::=~ =r;.:-<::::::::::::
•. =----
Na svaku četvorku oba kraja kabla navlači se po jedan grupni prsten, a
na svaku,žilu jednog od krajeva kabla izolaciona cevčica.
Ukoliko su čctvorke kabla ohavijene koncem, primena grupnih prste- ti-
nova nije obavezna, ali se četvorke moraju podvezivati posle izvršenog
nastavljanja žila i navlačenja izolacionih cevčica.
2.3.8. Žile se najpre upredu zajedno sa izolacijom dva do tri puta, slika
~- :::'::::~:::j ~
SL E.5 NASTAVUANJE PROVODNIKA UVI{fANJEM
E.5. Zatim se izolacija iznad tačke upredanja skine, pa se ovi provodnici
uvrnu na dužini oko 35 mm. Pošto se ispitivanjem utvrdi da nije došlo do
pogrcšnog vezivanja, upredeni provodnici se skrate na oko 30 mm. Uvrnu-
ti krajevi se rukom saviju u pravcu suprotnom od položaja cevčice. Zatim
se preko spoja navuče izolirajuća cevčica.-.
Ovaj način nastavljanja primenjuje se za kablove mesnih mreža sa
vazdušno-papirnom izolacijom, prečnika provodnika do 0,8 mm. ako se
nastavljaju provodnici istog prečnika.
2.3.9. Ukoliko dode do promene prečnika provodnika u samom nastav-
ku, npr. 0,4 i 0,6 mm, 0,4 i 0,8 mm, -0,6 i 0,8 mm, vrh upredenih provodnika
na dužini oko 10 mm se zalemi. Na mesto spoja se isto tako navlači
izolirajuća cevčica.
2.3.10. Nastavljanje provod nika spojnih kablova se vrši uvijanjem pro-
vodnika sa lemljenjem vrha na dužini od 10 mm.
2.3.11. Posle završenog nastavljanja žila jedne četvorke na obe strane se
navlače grupni prstenovi. za ravnomernu izradu spoljnih mesta izolacio-
ne cevčice i grupni prstenovi se rasporeduju uokolo u redove u odnosu na
osu jezgra kabla. Broj redova zaviSIod kapaciteta kabla. Na slici E.6 je dat
raspored cevčica i prstenova prilikom izrade nastavaka, a iz tabele T.E.4
SL E.6 RASPORED CEVĆICA I GRUPNIH PRSTENOVA
bira se broj redova za odgovarajući kapacitet kabla.
1 š CEVĆICA
2 š GRUPNI PRSTEN
102

103
 ----r'
I .. ~
II 'I

T.E.4. Preporučuje se da se ispitivanje vrši od glavnog, odnosno linijskog ili

kablovskog razdclnika prema kr<iju kabla postupno sa postavljanjem
Za kablovc kapaciteta do Broj redova spojnka.
25x4 2 Kaolovske parke se ispituju na neprekidnost provod nika. dodir izmedu
50x 4 3 žila u parici, dodir izmedu žila u četvorki i u ostalim parica ma, dodir sa
100x4 4 metalnim omotačem i preslušavanje izmedu parica.
150 x 4 4 Za ispitivanje se može koristiti pogodni instrument za ispitivanje ka-
blovskih žila.
200 x 4 5
300 x4 6 Principijelne šeme ispitivanja kablovskih žila date su na slici E.7. U
raz~elniku. se ži~e spoje sa.~emljom. Ispitiv~nje nepre~i~nosti provodnika
400x4 6 vršI se ~()~1fom I.spltn~)g Šiljk.aredom po sVim provodmclma prema načinu
500 x 4 7 razorajanja. IspitIvanje dodira prema olovnom omOlaču i svim ostalim
6OOx4 8 provodni~ima vrši se tako da se sa žila koje se ispituju skine kratka veza
u razdelmku. '
f:\k~ S~ pri ispitiv~nju ~e m?že ko~stiti raz~l~ik potrebno je sa krajeva
pOjedm~h pr~)Vodmka skmutI IzolacIJu na dUZinIoko 15 mm i medusobno
2.3.12. Nastavljanje provodnika izolovanih p'ap~rom po~oću ~o~ektora povezatI golim provodnikom. Kraj ovog provodnika veže se na metalni
se vrši na isti načm kao i nastavljanje provodmka lzolovamh pohetIlenom, omotač.
prema tački E.5.3.3 ... Pri ispitivanju kablova sa nemetalnim omotačem sva ispitivanja se vrše
2.3.13. Kod spojnih kablova i .dužih pretplatmčklh v~dova mora se
izvršiti simetriranje u cilju svodenja vrednos~1 preslušavanja n~ odredenu na isti način, s tim da se umesto metalnog omotača kao povratni provodnik
normu. Simetriranje se ostvaruje izjednače njem sprega pom.ocu kond~n: koristi podužna metal na zaštita.
zatora ili pomoću ukrštanja. U mesnim m~ežama ug~vnom. se. kOf1SU Ispitivanje ispravnosti montažnih radova može da se vrši i drugim
simetriranje pomoću ukrštanja. Izje~načenje se p(~stIze's~ajanjem ra:
instrumentima, kao naprimer mernim ispitnim automatom i sl. '-
z1ičitih četvorki u okviru jednog slop na osnovu Izmeremh vrednostI
kapacitivnih sprega. ' . _: .. 2.5. Sušcnje natavaka
Sačinjenu šemu ukrštanja provodmka po.trebno je ostavIti u samom Da oi se zadovoljili tehnički propisi u pogledu clcktričnih veličina u
nastavku. ka blu iz svakog nastavka pre zatvaranja sa spojnicom mora da se odstrani
2.3.14. Ako se predvida izvestan broj parica u kablu da ostane kao vlaga. Količina upijene vlage zavisi od toga koliko je dugo kaol bio
rezerva, krajeve ži1a j.e potrebno na pogodan način izolov~t~ .... otvoren, pri kakvom se vremenu izraduje nastavak i od vrste izolacije
2.3.15. U jezgru kabla ispod omotača I?ogu se nalaz~t.l. razm goh 1 provodnika.
izolovani provodnici ili metalne trake u ve~1 sa omotačem Ih .Izolov.a.neo~
njega. Ne ulazeći u namenu ovih provod.mka, tr~ka, ekrana I sl. pn l~rad~
natavaka mora se voditi računa o stanju drugIh elemenata u fabnčkoj za odstranjivanje vlage koriste se dva načina:
dužini, t~ nastavak uraditi tako da se ne razlikuje od samog kabla, tj. da
se što je moguće bolje održi kontinuitet kabla. - sušenje nastavka toplim vazduhom,
- upijanje vlage iz nastavka pomoću sredstava za upijanje vlage.
2.4. Ispitivanje kablovskih provodnika

U cilju pravilne izrade nastavaka i kontrole izvršenih radova potrebno Ukoliko izrada nastavka zahteva više od osam sati u uslovima normalne
je pre i u toku radova na spajanju provodnika izvršiti ispitivanje isprav- vlažnosti, ili više od 3 sata u uslovima poveĆ3ne vlažnosti, potrebno je
nosti montažnih radova. izvršiti sušenje nastavka. Da bi sušenje bilo raVnomerno oko nastavka se

104 105
 )

0---------- 0 U svim ostalim sluCajevima nastavak ne treba naročito da se os~i ako

se u spoj no mesto postavlja sredstvo za upijanje vlage i lemljenje spojnica
0----------0 se vrši prema tačkl E.8.1.6. ovog uputstva. Količina sredstava za upiJanje
vlage koja se ostavlja u nastavak zavisi od kapaciteta kabla i za svakIh
50-70 parica dovoljna je količina od 10 gr sredstava za upijanje vlage.

~===x==[6. Sredstvo za upijanje vlage se pakuje u vrcćicama od 10. 25 i 50 gro

Skidanje 7.aštitnog omotaCa sa vrećice treba da se izvrši neposredno pre
ulaganja sredstava 7..3upijanje vlage u nastavak. Vrećice se labavo vezuju
uzanom trakom za nastavak.
Po izvr~enom sušenju ili postavljanju sredstava za upija nje vlage ceo
nastavak se obavije platnenom trakom sa preklapanjem zahvatajući i 5-10
mm metalnog omotaCa sa obe strane.

2.6. Nastavljanje olovnih omotača (izraqa pravih nastavaka)

2.6.1. za nastavljanje olovnih omotaCa upotrebljavaju se olovne spoj-

o O
...,
..•
~ ~
O O
O O
nice sledećih tipova:
- olovna spoJnica prava, jednndelna, uzdužnn razrezana,
- olovna spoJnica prava i dvo-trodelna izraduje se iz dva konusna dela,
odnosno dva konusna i jednog cilindričnog dela.Služi za nastavljanje
kablova koji se održavaju pod gasnim pritiskom većim od 0,5 bara.
Spojnice se isporučuju različitih dimenzija u zavisnosti od hroja i
prečnika provodnika. U tabeli T.C.9 i T.C.1O su dati podaci za izbor
odgovarajućeg tipaspojnica.
Ukoliko se natavljaju armirani kablovi preko olovne spoj nice se posta-
vlja odgovarajuĆ3 zaštitna spojnica. Prostor izmedu unutmnje i zaštitne
spojnice ispunjava se kablovskom masom.
Višedelne spojnice se navlače na krajeve kabla odmah posle izvdene
obrade krajeva kabla, a jednodelne posle sušenja, ulaganja sredstava za

-.
upijanje vlage i obavijanja nastavaka.
2.6.2. Ivice spojnice i površine koje se le me treba da se prvo očiste i zatim
kalajišu kalajem sa kalofonijumom.
o o Ostaci kalofonijuma se odstrane. o.

O Eventualna mehanička oštećenja na spojnicama nastala pri transponu

O
O treba pažljivo popraviti na licu mesta .•
O

-- SL. E 71SPfI'IVANJB KABLOVSKIH ŽlLA

postavlja polucilindrični lim. Plamen let lampe ne sme nikad da se usmeri
direktno u pravcu nastavka. Sušenje treba da otpočne od metalnog omo-
tata ka sredini nastavka. Kod ovako radenih nastavaka nakon završenog
lemljenja spojnica ~ora da se izvrši kontrola otpora izolacije.
Olovnu spoj nicu treba pre lemljenja zagrejati toplim vazduhom da se
odstrani eventualna vlaga koja se nalazi na unutrašnjim povrSinama
spojnice.
2.6.3. Olovna spojnica postavlja se simetrično u odnosu na nastavak, tj.
treba da zahvata sa obe strane jednake dužine kablova i da nastavljeni
provodnici leže simetrično u sredini zapremine spojnice.
Grlić spojnice treba pažljivim prikucavanjem svesti na prečnik kabla.
Ukoliko Je razlika izmedu prečnika olovnog omotaCa kabla i grliĆ3 s{>Oj-
nice veĆ3 od 5 mm, na omotač treba naneti nanos kalajne legure, ih na
omotač namotati traku od olovnog lima.

106 l07
 ,
)
' ../

2.6.4. Kod uzdužno rasečenih spojnica prvo se leme uzdužni šavovi

Ovo se izvodi pomoću različitih premaza, imprcgnisanim trakama i cevi-
počev od vratića spojnice prema sredini. Na sredini spoj nice ostavi se
jedan otvor dužine oko 20 mm za izlazak kondcnzovane vlage iz nastavka. ma od ozračenog Ic~moskupljajućcg polietikna.
Zatim se lemi vratić spoj nice sa olovnim omotačem. Na kraju se zatvara 2.7. Izrada račvastih nastavaka
ostavljeni otvor u sredini spoja .
Umesto otvora na uzdužnom šavu na gornjoj strani spojnice može da . Uko.likO s~ kabl većeg kapaciteta nastavlja u više kablova manjeg kapa-
se napravi jedan (kod većih spojnica i dva) uglas ta (/\) zaseka. Pre nego cIteta Izraduju se račvasti nastavci.
što se omotač zaseče, mesto zaseka treba dobro očistiti i katajisati. Dimenzije kojih se treba pridržavati pri obradi krajeva kabla date su na
Neposredno pre lcmljenja spoj nice treba osuŠili nastavak i to tako da slici E3 i tabeli E.5
plamen lampe bude us~ere~ od krajeva kabla'p~ma sre.di":i nastavka. da
bi kondenzovana vlaga izlazila kroz odgovarajucI ostavljefi1 otvor. Rcdosled radova pri montaži račvastih nastavaka je isti kao i kod izrade
2.6.5. Sastavne ivicc se lemc uz pomoć letlampe, krpe od angina ili ~.rav~h nas~av~ka. Dopunski radovi se sastojc u numeraciji i odabiranju
sviJenog platna, stearina ili loja i k~lajne legure Sn 35%, Pb 6.5%...
Sipka kalajnc legurc se postavlja IZDad mesta gde se vrŠi lemljcnje, zIla i lemljenJu svakog odlazećeg kabla u posebne otvore na spojnici.
zagreva se dok ne počne da se topi i u dovoljnoj količini za izradu nastavka Odabiranje žita se vrši po slojcvima i to tako da se prvo vezuju provodnici
nabaca se na mesto. Ovako nabacani sloj legure se naizmenično zagreva
u c.en~ralnom sloju kojima se ostvaruju najduže veze, a zatim spoljni
letlampom i utiskuje u meduprostOf izmedu olovnog omotaČ3 i sastavne
ivice. Prvo se razmaže tanak sloj legure, a potom se formira zadebljanje. slojevi za kraće veze. Cevčice u nastavku se grupišu po slojevima prema
U toku lemljcnja naizmenično se vrše kwća zagrevanja legurc sa lakšim tabeli T.EA. Izdvojene grupe provodnika za račvanje vežu se svaka zaseb-
premcštanjem i mazanjem iste. uz odr;'i..3vanje lemperaturnog rcžima no.
zagrevnih površina pri komc se postiže neophodna plastičnost.
Debljina nancse~ogsl?ja.lc~urc mora b~ti na naj~e.bljem delu najmanje Nastavak se suši. obavija platnom, ulažc sc potrebna količina sredstava
jednaka dvostrukoJ debljml Zl?~ upotr~bl~ene spojl1lce . za sušenje, a zalim se prislup" lemljenju spojnice za omotaC kahla. Prvo
Na kraju je potrebno zasek III ostavljcl11otvor zatvOrItI I Zalcnllll:
2.6.6. Zalemljena spojnica mora biti gaso i vodonepropust1jiva. se leme uzdužni šavovi. osim Olvora za izlazak vlagc. a zatim olovnih
Da bi se moglo prepoznati mesto grešaka potrebno je pre hladenja omotača za spoj nicu.
očistiti spojna mesta loje~ ili ~tearin?m._ ....
Spoj na mesta ne smcJu ima11pukotlne, pore i neraVfi1ne. Kvalttet spoJa
donjih površina se kontroliše ogledalom.
Premcštanje zalemljenog nastavka sa radnog položaja na konzolu u T.E.5.
oknu sme sc vršiti tek pošto se nastavak ohladi.
2.6.7. Kod svakog završenog nastavka treba da se. sa strane prema Tip spojnice Dimcnzije (0101)
centrali, postavi oko kabla pojas od olovnog lima sa natpisom podataka
o kablu. Podaci koji se unose su sledeći: broj kabla, oznaka kabla i laŠ ti tna olovna A B c
kapacitet, godina montaže. za kablove sa omotačem ili zaštitnim slojem
od termoplastičnih masa mogu se upotrebljavati pojasevi i od drugog KS-19 TOS-12 70 175 185
materijala koji je pogodan za izradu i utiskivanje oznaka. KS- 26 TOS-20 95 215 230
2.6.8. Pri lemljenju višedelnih spojnica potrebno je prvo sastaviti olovnu KS-34 TOS-30 110 260 280
spojnicu i podesiti vratove konusnih delova za omotač kabla. Prvo se izvrši KS-43 TOS-40 140 310 330
provizorno lemljenje vrata konusa za omotač sa obe strane. Zatim se vrši KS-53 TOS-50 180 355 375
lemljenje konusa izmedu sebe, ili konusa i cilindričnog dela medu sobom, KS-64 TOS-60
sa nanošcnjem zadebljanja na lemnim ivicama. Nakon toga se vrši nor- 205 400 420
malno lemljenje vrata sa omotačem kabla.
2.6.9. Ukoliko se nastavljaju omotači kablova sa zaštitnim plaštom od P~i izra~i račvastog nastavka u račvi može da ostane izvesna rezerva
panca, ~oJa. će ~e kasnije koristiti. Da se ne bi kasnije otvarao nastavak,
polietilena, potrebno je zaštititi od korozije i nastavke na ovim kablovima. po pravdu, .~z njega s~ Izvlače rezc~ne parice. u zaseban kabl odgovara-
Jućeg kapaciteta, dužIne 1,5 m, kOJi se na kraju zalemi. Kasnije kada se

108
109
~-------------------T \
}
'I )

ukaže potreba za ovim re~ervnim paricama na kraju ovog zasebnog kabla 3.2.4. Aluminijumski omotač je podložan koroziji i zbog toga mesto
spoja treba da se zaštiti na način dat u tački E.3.4.
se napravi pravI nastavak. k bi
Oznaka kabla se stavlja i na dolaznom i svakom o di aznom a u.
3.3. Nastavljanje kablova sa talasastim omotačima vrši se na sledeći
3. Izrada nastavaka na kablovima sa aluminijumskim i <'!eličnim um()- način:
ta<'!ima
3.3.1. za izradu nastavaka na kablovima sa lalasastimomotačima koristi
3.1. Pored olovnog omotača prema potrebi u mreži se mogu ~p.~)treblja- .se poseban alat i lo:
- klešta za uzdužno sečenje talasastog omotača,
t" omotači od ravnog aluminijumskog ili talasastog alummljumsko~ - pljosnata specijalna klješta sa umecima, •
~tača i čeličnog talasastog omotača. Nastavljanje ovih kablova se vršI - nož za kružno odsecanje talasastih omotača sa držačem,
olovnim spojnicama prema tački E.2.6.1. - makaze.
3.3.2. Polietilenski (PE) zaštitni omotač treba tako odseći, da rastojanje
između odsečenog mesta i olovne spoj nice sa svake strane iznosi 35-50
3.2. Nastavljanje ravnih aluminijumskih omotača vrši se na sledeći
mm zavisno od veličine olovne spoj nice. Ostale dimenzije za obradu
način: krajeva date su na slici E.8.
Polietilenski omotač se skida pomocu kablovskog noža, prvo kružnim,
3.2.1. Odsecanje armature kabla, lemljenje zemljovodnog užeta i s~i- a zatim uzdužoim zasecanjem. Zatim se omotač otvori i odstrani.
danje zaštitnih slojeva vrši se na i~ti način kao i kod kablova sa olovmm za zaštitu preostalog omotača od zagrevanja, kraj omotača se obavije
trakom od staklene tkanine.
omotačem, prema slici E.2 i tabelI E5.. oo ••• _ > ••••

. IUmlDljU
. Zaštitni sloj uktanja se la~anim zagrevanjem plamenom letlampe. Osta-
Odsecanjca mskog omotača se Vrši Specljalmm nozem za odse-
oo
..
. .
canje a IUmlDljUmsk
oo ih omotača . Odsečen i deo omotača treba ostavIli na
kablu dok se ne izvrši metaliziranje istog .....
3.2.2. Operacija čišćenja i metaliziranja.~ra bili brza da b~ se Izbeglo
stvaranje nove oksidne skrame na .alummljumskom omotacu. Prvo se
završi jedan kraj, pa tek onda drugi. Y"
Nakon odmašćivanja omotača sa metilhloridom,.n~ dUZIDlkOja je Z~.l~
mm veća od one na kojoj će biti lemljen vrat spojmce, o~tač se O~lst~
kablovskim nožem ili žičanom četkom. Sa ovim se o~tra~juje Al oksldn~
sloj. Pri tome, kao i pri sledećim radovima, treba voditi racu~a o.savršenoj
čistoći. Bilo kakva prljavština, ulje, mast i sl. na mestu lemljcnJa onemo-
gućuju dobro lemljenje ..
3.2.3. Metaliziranje se vrši aluminijumskim lemom po sledećem po.stup~
ku. Na prethodno zagrejani omotač nanosi se lem p~. ce~om obimu I
zagreva se dok se ne dobije tanki sloj lema koji ~sto p~ljanja za omotač.
Neravnine na metaliziranim delovima treba lzravnatl pomoću hladne
šipke lema ili čiste četkice .. ' ...
Lemljenje olovne spoj nice za Al-omotač vrši se na UOblČajeDlnačm
primenom kalajne legure Sn 35%, Pb 65%.
tak zaštitnog sloja se uklanja krpom natopljenom petroleumom.
Mesto predviđeno za letovanj~ pažljivo OčIstiti po celom obimu pomoću
čelične četke ..- .
3.3.3. Kod čeličnih omotača očišćeno mesto lako se zagreje plamenom,
i pomoću četke ravnomerno se nanese let-pasta za čelične omotače. Zatim
se ponovo vrši zagrevanje ovog mesta tako dugo dok se ne počnu stvarati
••
olovne kapljice. Nakon toga potrebno je krpom ili četkom očistiti mesto
spolja i uk.loniti .vi~ak let-pas te. lako obrađena površina je pripremljena
za letovanje spojDlce ..
3.3.4. Kod aluminijumskih talasastih omotača vrši se mClaliziranje po-
moću Al-lema, prema tački 3.2.3 ..
3.3.5. Posle obrade metalnih površina pristupa se odscl.:anju omotača
prema dimenzijama spojnica. Odsecanje se vrši nožem za kružno odse-
canje metalnih omotača. Prema spoljnjem prečniku kaola odabere se i
odgovarajući držač noža (garnitura alat~ sadrži tri različite dimenzije
noževa), postavi se na mesto predviđeno za odsec..1njc i napravi se 1,5
obrtaj. Prepona izmedu dva talasasta brežuljka se f!n "'_(l: pomoću maka-
za .
.. Neposredn9 pored odsečeno~ omotača kabil- ;ugru se omota tra-
kom od stak1o-tkaniIie zahvatajući i jedan deo 01111 )lao. Jedan kraj trake
treba ugura ti izmedu jezgra i omotača da ne bi došlo do oštećenja jezgra
o oštre ivice metalnog omotača.
3.3.6. Ukoliko se pojavi potreba za otvaranjem kabJa unutar kablovske
dužine, postupa se na sledeći način:

110 111
 Razdvajanje talasaslOg omotaća duž šava se vrši pljosnatim klj~tima.
Radi lakšeg razdvajanja omotaća preporućuje se da se makazama pr~eku
_ skine se omotač i zaštit;1i sloj, x· )motača na mestima predviđenim dva-Iri talasa iza kružnog 7.3seka.
-~čisti se i kalajišc metalna povrsma l < ••
Za kablove prećnika jezgra do 30 mm operacija razdvajanja i skidanja
za letovanje, . ,. . ot·1Ć HCmaodgovarajućim dimen~IJama omotaća se vrši pomoću pljosnatih klješta bez umetka.
_ kružno se zaseće mct ••Inll 1m • !
Za kablove prečnika jezgra iznad 30 mm treba u prvoj fazi omotać
spojnicc ... 1 '-no sećen 'c talasastog omotača napravi se t1Z- razdvojiti do maksimuma pomoću klješta bez umetaka. U drugoj fazi na
pomoću klJcšta za UZuUZ • J
vrh kljcšta se postavljaju umeci koji dozvoljavaju razdvajanje omotaĆ3 do
dužni šav. 7.eljenc mere.
Rad se mora obavljati pažljivo da ne dode do oštećenja jezgra.
Posle odvajanja omotača od jezgra, prepona nastala kod kružnog zase-
canja omotaća se odstrani makazama.
OSlali radovi kod nastavljanja su isti kao i kod spajanja pojedinih
kablovskih dužina.
3.3.7. Nastavljanje provodnika, ispitivanje i montal..a spojnica vrši se
prcma taćki E.2.6.
3.3.8. Nakon Icmljenja spojniee potrebno je odviti i odstraniti traku od
staklo-tkanine kojom je bio zaštićeQ PE omotač od oštećenja.
Ostatak lema ukloniti.
Polietilenski omotać sa obe strane od nastavka se zareže na oko 5 mm
i skine tako da zaštitni sloj ostane neoštećen.

3.4. Zaštitna mesta spoja.

3.4. I. Aluminijumski i čelični omotači su podložni koroziji i zhog toga

se mesto spoja mora da zaštiti na jedan od sledcća dva naćina.
3.4.2. Od mesta gde je odsečen omotač preko metalnog omotača i
olovnogspoja cela površma počitavom obimu pažljivo se prema7.cmasom
na bazi bitumena sa dobrim prianjanjem i plasticitetom.
Na ovako obraden omotač namotava se traka od staklo-tkanine (širine
30~50 mm) impregnisana vazelinom, odnosno traka sličnih osohina. Tra-
ka treba da prekrije površinu na kojoj je prethodno naneta masa bitume-
na.
Traka se namotava u više slojeva, sa preklapanjem, i svaki sloj se zateže
rukom. Spoljni prečnik ovako namotanog dela treba da je približno
jednak spoljnem prečniku poJietilenskog omotača.
Preko tako zaštićenih delova i preko cele olovne spojnice namotava se
lepljiva PVC traka po sledećem postupku.
Počev od sredine olovne spoJnice u pravcu jednog odkrajeva. traku
'-..... namotavati sa preklapanjem od 50%. za bolju zaštitu mesta spoja treba
- ••
SL. E.8 NASTAVAK KA BLO
VA SA TALASAS11M OMOTAčEM omota ti i spoljni omotač kabla u dužini od 100 mm. Zatim, bez sečenja
1 POLlETILENSK1 ZAS11TN1 OMOTAC KABLA . trake u suprotnom pravcu obnoviti isti postupak, prema sredini nastavka.
i UNUTRASNJI Zt\Š111'N1 SLOJ Na isti način omotati i drugu polovinu nastavka. Traku ne treba jako
3. TALASASTI OMOTAĆ KABLA
4. PVC TRAKA
zatezati rukom. Ovako namotana traka ne sme imati nabor~. Preporučuje
se upotreba trake širine od 50 mm za omotavanje nastavaka. Ukoliko je
~ ii':~NJ1f~ETALNA SPOJNICA
1. JUTANA ZAP11VNA VRPCA

U3
112

. ć· od
vazehnskom °
preč~ik samogtra kom,
lovnog
nasStaPfJan~a~ninf
trakom širine. oko 20 mm ..
3 4.3. Zaštlta mesta spoja s~ .m
ozr~čeno~ pOIi~tilen~hPre~a ta~1 ~-go
su date lhmenzljc OVI cevI pre",••
4. MontaŽ8 zaštitne spojnice
... SpOjOlCe,po trebno
4.1. Pre postavljanja za~tItne
uže, koje je ranije zalemljeno za armaturu n,a
114
) )
rcčnika omotača sa nanesenom medusobno i za olovnu spoj nicu. Preostali deo užeta se učvrsti lepljivom
treba ispuniti sa PVC lepljivom trakom na spoj nicu ..
4.2. Prvo se postavi donji deo zaštitne spoj nice i pomoću obujmica se
OŽCvcšiti i izolacionim cevi ma od
vo u utstva U tabeli T.E.6 pričvrsti na krajeve kabla, oko kojih je čvrsto omotana impregnirana juta.
1'~:;~
j 'ućfm ~rečnicima kablova.
T.E.6.
U žljeb ~ zaptivanje na donjcm delu se umetne impregnirana juta ili .
impregnirani papir. Posle toga spoj nicu treba pažljivo s~inuti sa nogara
ili postolja, položiti na dno rova i montirati gornji deo zaštitne Spojnice
sa zaptivnom vrpcom.
4.3. Crna masa za punjenje se zagreje do 140°C. Temperatura se kon-
troliše pogodnim termometrom. Posle zagrevanja zaštitne Spojnice,
šupljina spoj nice se pažljivo napuni sa zagrejanom masom. Pošto se mas~
u toku hladenja skuplja, ne treba svu količinu sipati odjedanput ve~
nalivanjl vršiti 2-3 puta. Posle toga se montira poklopac.
U toku sIpanja mase treba povremeno zagrevati spojnicu da masa
ravnomerno popuni ceo prostor.
Mesto gde će se postaviti spojnica mora da seizravna i prekrije slojem
peska ili sitno prosejane zemlje, debljine do 5 cm.
Postavljena spojftica se prekrije slojem peska ili sitno prosejane zemlje
debljine do 10 cm i pokrije se cigla ma ili betonskim pločama.
Pre zatrpavanja rova potrebno je tačno izmeriti rastojanje do stalnih
objekata i uneti podatke u odgovarajuću dokumentaciju.
5. Nastavljanje i račvanje kablova sa omotačem i izolacijom žila od
polietilena
5.1. Nastavljanje i račvanje kablova sa slojevitim polietilenskim omo-
tačem vrši se mehaničkim spojnicama ili spojnicama od termoskuplja_
jućeg polietilena.
Ove spojnice mogu biti upotrebljene i za nastavljanje kablova sa metal-
nim omotačirna ili metalnim i polietilenskim omotačima.
Ukoliko se prema odredbama ovog uputstva vrši nastavljanje pretplat-
ničkih kablova sa papirnom izolacijom i metalnim omotačem sa pretplat-
ničkim nepunjenim kablovima sa ~olacijom žila i omotačem od polieti-
lena, a koji se ne Održavaju pod gasnom kontrolom, na mestu spoja
potrebno je izraditi gasovodonepropustljivi čep.
oba je bakarno
kraja kabla,kalaisano
zalemiti
115
 T
i
5.2. Nastavljanje i račvanje kablova sa mehaničkim spojnicama vnH se
na osnovu uputstva koji daje proizvodač spojnica ....
Ove spojnice imaju mogućnost viSestrukog otvaranja 1 za l,,:a.ranja. U
ve(;ni sluČ3jeva zaptivni materijal se ne može ponov<? ~potrebltl.
5.3. Nastavljanje i račvanje kablova pomoću spojmce od ozračenog
polietilcna
'5.3.1. Izbor odgovarajuće veličine spoj nice se ,:rši prema spoljašnjem
prečniku kabla i tabeli C.12 tačke s:.2.~.2. N~ sP<?~jašnjcm omotaču k~bl~
označi se mesto od koga treba skmutl spoljaš"njl omotač kabla. KrajevI
kablova treba da budu tako preklopljeni da posle skidanja omOlača i
izvršenog spajanja provodnika, ceo nastavak se smesti iSI?o~ čeličnih
poluobloga, na dužini B, prema slici E.9a. Pre nego što se spoJmca navuče
na jedan od krajeva k~.bla, potr?ono je pr~,:eriti da li je lepak čyrst~
nalepJjen na unutrašnjim površmama .spojmce. Eventualnu prašmu 1
prJjaVštinu na spojnicama treba odstramu.
5.3.2. Prespajanje metalnih Rodužnih omotača se vrši pomoću bakarnog
užeta ili uzice preseka 6 mm". Sa svakog kraja kabla se zaseče omotač
kabla u vidu jedne trake dužine 15 mm. Izmedu jezgra i savijenog isečka
se umetne kao termička zaštita izolaciona pločica (5Ox50x0,5) od permi-
na.ksa omotana sa AI-folijom. Odvajanje metalnog omotača od polietiIe-
na se vrši pomOĆUzagrejanog noža dovoljne širine. Oslobođem metalni
omotač se očisti nožem, zatim metalizira sa AI-Iemom i kalajiše sa kalaj-
nom legurom. Na ovako pripremljeno mesto se lemi bakarno uže, na kOJe
se zatim navlači izoJaciona cev. Isti postupak treba izvrši ti i na drugom
kraju. Mesto Iemljenja 0':Tl0tačai už~ta treba zašti\iti izolaciono.l? trak?m.
Nakon izvrlenog spajanja provodmka bakarno uže se prespojl lemljen-
jem, a celo uže se izoluje sa izolacionom cevi.
Prespajanje podužnih omotača može se izvrši ti i metalnim zavrtnjevima
sa izolovanim bakarnim užetom ..
5.3.3. Pri izradi nastavka prvo se izvrSi spajanje provodnika, prema tački
5.3, zatim, prema potrebi postavljanje sredstva za upijanje vlage i omota-
vanjem nastavka sa platnenom trakom.
53.4. od sredine nastavka na obe strane na omotaču kabla se označi
polovina dužine spojnice M. Brusnom pločom ravnomerno po celom
obimu se izbrusi omotač kabla i;tf dužini od 10 cm od označene dužine
spojnice prema nastavku. Sa i2jbrušene površine se prvo odstrane sve
čestice nastale brušenjem i druge nečistore, a zatim se ova povrSina
podvrgne plamenu Iet1ampe u trajanju oko lOsec. Zatim se uzima Al-tra-
ka sa koje se odvoji zaštitni papir i omota se oko omotača kabla da zahvati
oko 2 cm izbrušene povrSine prema kraju kabla, slika E.9b.
sa ovim se završava priprema jednog kraja kabla. Posle premeštanja
spojnice pristupa se obradi i drugog kraja kabla po istom postupku.
)
/
5.3.5. Posle ove operacije spojnica se postavlja iznad nastavka. Sa svake
slrane treba d~\ budu vidljive jcdnHke dužine Al-traka.
Zagrcva~je krajev~ kabla se vrši sa letlampom sa umerenom tcmpera-
turom, pocev od krajeva levkova prema kablu. Izgled izrađenog nastavka
dat je na slici E.9c.
Nakon stezanja cevi na njenim krajevima biće istisnuto lepilo u obliku
prstena, što)e i znak da je postupak zagrevanja izveden propisno.
za
5.3.6. Izradu račvastog nastavka potrebno je uraditi sledeće. Postu-
~a~ oko. obra~e krajeva kabla brusnom pločom i omotavanje Al-trake je
~stl ka? I kod Izrade pravog nastavka. Nakon toga se uzima zaptivna traka
I svaki kabl na strani račvanja se omota pojedinačno, slika E.9d, na
rastojanju 3 cm od spoljne ivice izbrušene površine prema nastavku. Da
se ~ablovi koji se račvaju ne bi pomerali prilikom daljih radova i zagre-
vanJa, potrebno ih je omotati sa lepljivom trakom na rastojanju od oko 5
cm od namotane Al-trake. Zagrevanje se vrši kao i kod izrade pravih
nastavaka.
5.3.7 .. Spojnica od ozr~čenog polietilena ima mogućnost obnavljanja
nakon lzvršenog otvaranja. Ovo se radi na sledeći način:
- po.moću noža se zaseče prvo kružno, a zatim uzdužno cev od ozračenog
poheulena prema vidljivim granicama čeličnih poluobloga. Radove treba
?b~:ljat~ pažl~ivo da se ne oštete krajevi poluobloga i levkova, pošto se
ISli I dalje konste za zaštitu nastavka,
- odstraniti poluobloge sa nastavka i izvršiti potrebne radove u samom
nastavku. Skinuti sa metalnih poluobloga zaštitni PE sloj, slika E.ge.,
- ponovo postaviti poluobloge na vidljive prstenovc levkova i čvrsto ih
međusobno spojili pomoću lepljive trakc. Posebnu pažnju treba obratiti
da se prekrivaju metalni delovi polucevi i levkova i prekontrolisati da ii
je spojnica dobro sastavljena.
5.3.8. Preko ovako sastavljenih spojnica se postavlja manžetna sa šinom
za spajanje. Izbor odgovarajuće manžetne se vrši prema tabeli T.C.12,
tačke C.2.2.2.
Pomoću šine manžetna se formira u obliku cevi i postavi se tačno na
sredinu nastavka.
za pravilno stezanje manžetne, prvo se zagreje metalna šina, a zatim i
sama manžetna počev od sredine prema jednom i drugom kraju, slika E.9.
Na~on stezanja m~nžetni na njenim krajevima biće istisnuto lepiIo u
oblIku prstena, što Je znak da je postupak zagrevanja izveden propisno.
117
 ---_._ .. _._-_._------~
)"1'

i c::::.:;
I

~-'~'~-,
~. /

-·--·----·"-·~··--··-·-~-··i ~) ~
I : (:::::~ 0._ .:.... _ J ....
I .

o ---. -------- A --------.---

d.

: r"."J

. \ ~P.:
• C' •• "':''''

{J ~B:
l
i\'i

.•.. ---,
: P' •.•• '

SL E.9IZR,.\DA NASTAVAKA POMOCU SPOJNICE OD OZRACEI'OG POLlETlLENA

5.4. Spajanje pravodnika

5.4.1. Spajanje provodnika izolovanih termoplastičnim ma~ama se vrši

~.
;:~.

~,
j{

uvrtanjem žita sa izoliranjem mesta nastavka pomoću cevčica ili direktno

pomoću konektora.
5.4.2. Spajanje uvnanjem se vrši tako, da se žite koje se spajaju upredu
• 8nniti
zajedno sa izolacijom 2-3 puta. Zatim se izolacija iznad tačke upredanja
--f~ ._~L .._~
d .. J At It.~.
skine pa se pravodnici uviju na dužini oko 35 mm. Nakon ispitivanja
provodnici se skrate na oko 30 cm. Izolovanje sloja se vrši navlačenjem
polietiIenske ~evčice. Rasporedivanje cevčica i prstenova se vrši prema
tački E.2.3.1O. i E.2.7.
Lemljenje vrha upredenih provodnika se vrši ukoliko se nastavljaju
pretplatnički kablovi različitih prečnika provodnika.
5.4.3. za nastavljanje provodnika mogu se koristiti i konektori. Nasta-
) ') (~:::::lIII8i. liIiI::=: vljanje provodnika se vrši tako što se provod nici predvideni za nastavljan-
. je uvedu u konektor i pritiskom spolja pomotu specijalnih klješta, metal·
na površina konektora proseca i čvrsto obuhvata metalne provodnike,
~-~ ostvarujući spoj izmedu provodnika preko metalne površine.
za nastavljanje provodnika pomoću konektora mogu se koristiti i
odgovarajućc automatske mašine za spajanje.
Nastavljanje provod nika pomocu višežilnih konektora iziskuje primenu
specijalnog alata .
. 118 119
 Nastavljanje žita punjenih kahlova ~e vr~i ,is~ljučivo ,sa konek~o~i~a.
'f
""--

I
I
/
'J
Manžetna se postavlja iznad otvorenog jezgra sa cevi za nalivanje
5.4.4, Spajanje provodnika izolova1\1~ ~oh~tll~nom I provo~1\1k.a ~zoIO.-
okrenutom nagore i oblikuje se u vidu cevi oko jezgra i prikucavanjem se
vanih papirom se vrši ili koncktorom',lh uV~F1njemlrovodm~a s tim ?a
svcde na omotač kabla. Lemljenje manželne za omolač kabla vrli se
se prethodno skine izolacija. l.lolovanjc spoj3 se vrsI navlačenjem pohe-
uobičajenim postupkom bcz pralvjenja zadebljanja na krajevima manžel-
tilenske cevčicc. ni.
6. Izrada ~'sone(>ropustljivih čepova 6.5. Za kablove prcčnika omOlača ispod 30 mm na mestu predvidenom
6.1. Ukoliko su kablovi predvideni za održava~je pod, g,asni~ pritiskom, za nastavljanje čepova na prethodno očišćenoj pov~ini omotača 7.3SCt.'e
potrehno je izraditi gasoncpropustljiv~,č~l~OVC I ~grad1l1 ventile za pneu-
se omotaču vidu krsta. Dužina zaseka iznosi oko 40 mm. Uglovezasečenih
matske mcrnc tačke. Gasoncpropustljlvl cepovl treha da zadovolje sle- omotača treba presaviti unazad i skratili za oko 5 mm. Spoljnu papimu
traku pažljivo udaljiti. U napravljeni otvor se postavi cev za nalivanje,
dcće uslove:
_ da ne narušaviiju električnc karakterist~e ka~la, , , uglovi se povrate i prikucavanjem svedu na prečnik cevi. Zatim se ovo
_ da se mogu izraditi na svim konstrukclj<llua I kapacitetima kahlova, mcsto' zalemi sa olovnom legurom.
Za nalivanje se koriste dvokomponentne mase. Uputstvo za upotrebu
koji se primenjuju u mesnim mrežama,. '. < '
_ da se mogu izraditi na posLOjećim kablovllua ~ez pre~ld,a saobracaja. mase daje proizvodač mase.
~ 6.2. za izrad u gasoncpropustl jivih ~cpova se k~nste nahvaj uće dvOk~ 6.6. Na mcstu gde se postavlja cev kabl ne sme biti izložen savijanju.
ponentne smole koje se ubrizgavaju na mestima gde treba ogramclu Radi upozorenja, ovaj deo kabla treba premazati odgovatajućom bojom
i staviti natpis da se u naznačenom području kabl ne savija.
širenje gasa duž kabla. " . ,
6.3. Izrada čepova na kablovima sa olovmm omo~ačem s~ ?bavlja po 6.7. za kablove sa polietilenskim omotačem i podužnom metalnom
zaštitom, za izradu čepova potrebno je na o~otaču kabla napraviti otvor
sledećem postupku. Kabl se postavi u horizontalm položaj I da ležI u
dužine 100 mm i širine 50 mm. Ovo mesto se zatvara sa manžetnom od
pravoj liniji. Za kablove prečnika o~?tača izn~d 30 mm na m~u pred-
ozračenog polietilcna sa cevčkom za nalivanje, koja se namcšta iznad
videnom za izradu čepa skine se p~Ž~jIVO olovm o~otač na d~I~1 ~d 180 napravljenog otvora u manžetni.
n \m . P rethodno se ovo mesto OČiStisa kablovsklm nožem Ih cehčnom
' 6.8. Postoje i drugi načini pravljenja gasonepropustljivih čepova. Njiho-
četkom.lzmedu omotača i jezgra ugura se platnena traka po celom o bImu va primena se može dozvoliti ukoliko se zadovoljavaju uslovi za gasone-
jezgra. Laganim udarcima čckića po ivici omot<tča učvrsti se položaj ove propustljive čepove navcdene u tački 6.1.
trake. 7. Montaža pupinovih lonaca
Posle toga se odstrani spoljna papirna tr~a s tim da sa svake strane od
ivice omotača ostane oko la mm njcne duzme: . 7.1. Pupinovi lonci se postavljaju direktno u zemlju, na prethodno
Da bi nalivajuća smola ravnomerno napumla ~nutI'~šnjos~ kabla ~- izradenu belonsku podlogu ili u kablovsko okno.
trebno je da jezgro ~abla bude r~tresito:,1b se ra~1 sa pljos.naum zao~lje- Pored pupinovih lonaca mogu se upotrebljavati i spoj nice sa pupinovim
nim šilom od izolaclOnog matenjala, kOJIse ~ažljl~<? g~ra Iz~edu sloJe~a kalemovima kapacitcta 40 i 80 kalcmova ..
četvorki ili grupa. Ukoliko je moguće treba IZVUČIIZJezgra I unutrašnje Ukoliko postoji potreba za pupinovanjem pojedinačnih čefvorki u
papirne slojeve ukoliko oni postoje u kablu. kablu, odnosno za pupinovanjem kablova kapaciteta do 30 parica kale-
6.4. Otvoreno jezgro kabla se omota sasuvom platnenom trakom. Pre~o movi se smeštaj u u običan nastavak.
'ezgra se zatim postavlja olovna u~d~žno razre~na manžetna sledećih Kod konstrukcije vertikalnog tipa pupinovog lonca u toku proizvodnje
~imenzija: širina 230 mm, dužina Je Jednaka obimu metalnog omotača se izvrši kabliranje kalemskih jedinica sa izvodnim kablom dužine do 3 m.
plus 20 mm, debljina 2,5 m~. , .. , .. Montaža se svodi na izradu pravog ili račvastog naslavka, u zavisnosti od
Na sredini manžetne se IzbuŠI otvor za postavljanjc ~e~1 kroz kOJu s~ toga da li se pupinuju sve parke ili samo jedan deo.
naliva dvokomponentna masa u nastavak. Sve lemne IVice manž.etne I 7.2. Pupinovi lonci su snabdeveni sa čeonih strana sa grli ma za ulaz
omotača treba kalajisati po uobičajenom postupku. U napravljenom odnosno izlaz kablova. Lonac mora biti tako nastavljen da dolazni kabI
otvoru se zalemi cev. ide na strani "Ulaz" a odlazni na strani "Izlaz'",

t20 Ul
 U sluĆ4lju ako izmedu poluccvi poklopca i tela i omotača kabla bude
meduprostor veći od 0,5 crn treba oko kabla najpre postaviti još jedan
~ 00++++++00 "
V 0++++++++0 11 pr~ten od olovn~g lima. Lepljenje poklopca sa telom vrši se po celom
++++++++++ 71
++++++++++ " obimu poklopca I po obimu polucevi na ulazu i izlazu kabla.
++++++++++ SI
t+++++++++." . Na ovako zalemljen poklopac se postavlja gornji deo spoljašnje zaštitne
++++++++++ JI
++++++++ ••+ 11 posude. Posle postavljanja zaptivača i stezanja vijaka lonac se naliva
e++++++++.
00++++++.0
" crnom kablovskom masos
",,"S'111 m.
?6. !<od Spojni~e sa pupinovanim kalemovima potrebno je nakon
11J,SI7'.JO skidanja armature I omotača, na krajeve kablova navući levke, a na jedan
00++++++0. kraj kabla i cilindar spoj nice.
" 0++++++++0
11 ++++++++++
~ +++++++++.+ Le.vci se. postavljaju tako da krajevi omotača kabla, kad su postavljene
li ++++++++++ gram.čne šmc, odnosno nosač kalcmova, se nalaze u spojnici za oko 5 mm.
SI ++++++++++
11 ++++++++++ ~evcl se zaleme na omotač kabla, nosač se skine i pristupa se raspredanju
71 .+++++++++ jezgra kabla ..
• 0++++++++0
" 00++++++00 O ~osle ve~iv~nja. ~ila, suženja, pr.istupa se ~astavljanju mctalnog omo-
ta~a. Le.mlj.enje clhndr~ ~a levkovIn1a se vršI pomoću uobičajene legure.
Pn le~IJenju otvor na eIlmdru mora biti otvoren da bi topli vazduh izlazio
napolje. MOnlaža zaštitne spojnice se vrši prema tački E.4.
SL. E.IO RAZVODNA IZOLACIONA PLOČA PUPINSKlH LONACA
8. Nastavljanje samonosivih kablova sa podzemno položenim kablovima
Skidanje armature kabla, obrada krajeva, zaštita od opasnih napona, . Način ~stavlj~nja nadzemnih kablova sa podzemno položenim kablo-
vrši se shodno odredbama ovog uputstva. Medusobno vezivanje provod- vIma za.vlsl od oSiguranja pretplatničkih vodova, prema poglavlju ·G.
nika vrši se uvnanjem, lemljenjem i izolovanjem nastavljenog mesta ~kohk.o se na mestu nastavljanja ne predvida postavljanje električnog
pomoću izolirajuće c~včice. Vcziv~nje provodnika ~očinj~ od počet~e oSiguranja, nastavak može da se izradi ili nadzemno ili podzemno pomoću
četvorke koja se nalazI u prvom sloJu dolaznog kabla I prve cetvorke kOja odgovarajućih spojnica za nastavljanje podzemnih ili samonosivih kablo-
je obeležcna u loncu na strani ..ulaz", slika E.14. Zatim se vezuje prva va. Na .p.odzem?om kablu sa vazdušno-papirno izolacijom potrebno je
četvorka odlaznog kabla sa prvom četvorkom koja je obeležena u loncu napravIli gaso- I vodonepropustljivi čep.
na strani "izlaz".
Ukoliko postoji potreba u postavljanju električnog osiguranja, nasta-
Vezivanje se mora izvršiti redom, da svaka četvorka kabla na strani
vljanj~ se vrši preko kablovskih glava sa osiguračima koje se smeštaj u jli
"ulaz" veže na odgovarajuću četvorku na strani "izlaz" preko odgovara-
u kUĆ1štekablovskog razdelnika ili u odgovarajući orman na upo"ištu.
jućc četvorke pupinowih kalemova, bez ukrštanja parica i žila.
7.3. Ukoliko kabl koristi radio parice nantomna kola koja treba pupi- 9. Završni nldovi
nizirati, vezivanje se vrši na odgovaraju~ kalemove čiji su izvodi u spoj nici Posle montažnih radova potrebno je otpadni materijal, kao olovo i
obeleženi slovom "R", odnosno slovom ~,F". bakarne provodnike razdvojiti i predati na nadležno mesto a radno mesto
U slučaju da se pupinovanje kabla vrši delimično, nepupinovane čctvOf- očistiti. '
ke se nastavljaju prespajanjem. Sve kablove koji su u toku montaže bili pomereni sa svojih mesta
7.4. Ispitivanje kablovskih provodnika i suženje nastavaka se vrši prema potrebno je vratiti u njihov prvobitan položaj. Ako su se na ovim kablo-
tačkama E.2.4. i E.2.S. vima pojavila ma kakva oštećcnja, potrebno ih je odstraniti.
7.5. Posle toga se stavlja poklopac od mesinganog lima. Olovni omotač
. Izn.ad ~ost~vljenc.arn~irane sp<.?jnicepotrebno je, ukoliko ne postoje
treba da ulazi u posudu za nekoliko santimetara dalje od ivice koja se lemi. flksf!1objektI za kOllranje, postavIli stubić za obeležavanje.

122
123
 )

T.K7.
10. Nastavljanje provodnika pomOĆu konektora
Za prečnikc Za prečnikc
10.1. Koncktori se upotrebljavaju za nastavljanje provodnika telekomu-
provounika preko izolacije
nikacionih kablova i niskofrekventnih kablova za mesne mreže i mrežne Boja mm mm
grupe.
Koncktore delimo na pojedinačne i višcparične. Pojedinačni konektori narandžasta 0,32-0.5 0,38-1.12
služe za nastavljanje jedne žite ili do jedne parice. Na slici C13 prikazana plava 0,4-0,6 0,41-1,40
su dva osnovna tipa ovih konektora koji se primenjuju na nastavljanje crvena (braon) 0,5-0,9 0,63-2,03
provodnika u našoj mreži.
za nastavljanje provodnika od 0,32 do 0,9 mm mogu da se upotreblja- Konektori se isporučuju namotani na kalem za automatsku mašinu za
vaju najviše tri različite veličine. Konektori različitih veličina moraju ~pajanje. ili pojedinačno za spajanje pomoću klešta. Na slici E.n dat je
imati posebne boje izolacije. Nastavci na tclekomunikacionim vodovima Izgled kljcšta za pojedinačna spajanja.
izradenim pomoću koncktora trebalo bi, po pravilu, da imaju istu zapre- . 10.4. Ko~ektori tipa "Scotclok" uglavnom upotrebljavaju za nastavljan-
minu kao i nastavci izvedeni uvrtanjem provod nika uz potrebu odgovara- je provodmka sa termoplastičnom izolacijom žita.
jućih izolacionih cevčica. Oblik, dimenzije tela konektora,označavanje t! tabeli T.~.8. dati su podaci za izbor konektora, koji se najviše koriste
za Izradu spojeva.
bojama određuje pro izvođač konektora. Unutrašnjost ovih konektora
može biti popunjena masom za punjenje za zaštitu spojnog mesta od T.E.8
korozije. ovi konektori se primenjuju, uglavnom, za nastavljanje nisko- za prečnike za prečnike
paričnih kablova sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolacijom provodnika preko izolacije
žita. Konektori tipa AMP (slika C.13a) uz primenu posebnog alata koriste Tip Boja mm mm
se i za kablove većih kapaciteta. Višeparični konektori se primenjuju za
nastavljanje provodnika telekomunikacionih kablova sa većim brojem
UY žuta 0,4-0,7 max. 1,52
UR crvena 0,4-0,9 max. 1,67
parica. Sa višeparičnim konektorima mogu se nastavljati provodnici
ULG zelena 0,5-0,9 max. 2,08
prečnika 0,32-0,8 mm sa termoplastičn"om i vazdušno-papirnom izolaci-
jom žila.
Višeparični konektori se sastoje od temeljne letvice, letvice sa kontak- ~. ~ .ravn.omer~.iju izradu nastavka preporučuje se prethodno uvijanje
tima i gornje letvice. Kontaktna levica sadrži odgova raj ući broj U-kontak- zda Ih panca kOJIse nastavljaju. Provodnici se skrate na potrebnoj dužtni,
ta od fosforne bronze, nožićc za sečenje krajeva provodnika i utičnice za uvedu se u konektor i pomoću specijalnih klcšta izvrši se njihovo spajanje.
ispitnu viljušku. Dve kontaktne letvice u spoju mogu da ostvare trožični slika E.12.
spoj. 10.5. za nastavljanje žita telefonskih kablova pomoću višeparičnih
'10.2. Nastavljanje provodn'
t sa pojedinačnim konektorima vrši se
posredstvom odgovarajućih ru nih kljcšta ili automatskih mašina kojima
se stvara pritisak potreban da izvrši spajanje žita.
konektora upotrebljava se poseban alat, koji zajedno sa konektorima čini
k?mpletan sistem. Ovaj sistem omogućava međusobno spajanje provod-
mka sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolacijom žila.
10.3. Konektori tipa AMP (slika C.13.a) služe za nastavljanje kablova ~omoću ~vogs~stema u jednom postupku spajanja može da se spoji 10,
sa papirnom i termoplastičnom izolacijom žita. Nakon spajanja provod- 20 125 panca uz lstovt~meno odsecanje krajeva parica.
nika ovi konektori imaju isti oblik i dimenzije kao i izolirajuće cevčice. za S~Oj~i sistem pored konektora sadrži alat za spajanje sa glavom za
ra~omernu izradu spojnih mesta konektori se raspoređuju uokolo u spajanje, glavu za presovanje i ručnu hidrauličnu pumpu, slika E.13.
redove u odnosu na osu jezgra kabla, prema tački 2.3.11. ovog poglavlja.
Konektori su podeljeni u 3 veličine prema tabeli T.!=-.7.

124 125
------------~- ----.~.~-.----j-. -------------
Za nastavljanje žila koristc se najviše sledcći tipovi višežilnih konekLO-
ra:
_ 4000-B - 25 parićni. za prcćnikc provodnika 0.32 - O,? mm sa vaz-
dušno-papirnom i terl11oplastičnOl1}.izolacijom žila, prečnika preko izo-
lacije max. 1,17 mm,
_ 4000-0 - 25 parični, za prečnike provodnika 0,32 - 0,8 mm sa vaz-
dušno-papirnom i tcrmoplastičnom izolacijom žila, prečnika preko izo-
lacijc max. 1,65 mm,
- 4010 - 25 parični, za prećni.ke provodnika 0,32 - 0,8 mm. Upotrebljava
se za završavanje kablova u kablovskim razdclnicima,
_ 9012 - 10 parični, za prečnike provodnika 0,5 - 0,65 mm i prečnika .
preko izolacije. Upotrebljava se pri izradi telefonskih instalacija.
Pored ovog mogu se koristiti i drugi tipovi konektora, npr. 10- i 20-pa-
rični.
10.5.1. Alat za spajanje učvršćuje se direktno na kabl koji se nastavlja.
Pripremanje krajeva kabla, izbor odgovarajuće spoj nice, vrši se prema
poglavlju E. ovog uputstva. Uzdužni nosačsa svim elementima pričvršćuje
se sa donje strane kabla, a mesta za učvršćivanje treba da su 50 mm
udaljena od mesta otvaranja omotača kabla. Poprečni nosač sa postavlje-
nom glavom za-spajanje se postavlja na sredinu izmedu otvorenih krajeva
kabla. Oržač glave može nositi 1 ili 2 glave za spajanje.
Broj glava za spajanje zavisi (.)<1 broja parica u kablu, odabranog tipa
konektora i načinu izrade spojnog mesta.
Glava se postavlja ~-4 cm iznad kahla i isto toliko je udaljena od kabla.
Prc početka nastavljanja u glavu sc postavc držači žica koji odgovaraju
prečniku provodnika koji se nastavljaju.
10.5.2. U spojnu glavu se prvo posta\'i temeljna letvica. Parice se ulažu
prema uohičajcnom redosledu rJl.brajanja a. h. cid žile sa leve strane kroz
čcšalj za deljenje i vodice za provounikc, slika E.14a, b.
Ako se nastavljaju provounici iazličitih prečnika na temeljnu letvicu se
postavljaju provodnid manjeg prečnika.
Ukoliko se IdIli sa dve glave za spajanje, tada se redom popunjavaju
koncktori koji leže jedan pored drugog.
10.5.3. Nakon završcnog ulaganja provodnika u temeljnu letvicu, posta-
vlja se kontaktna Ictvica, koja se postavi u odgovarajuće otvore za vodenje.
126
Žile drugog kraja kabla koji se nastavljaju ulažu se na isti način u
ko~ta~tnu lctvicu prema redosledu razbrajanja, tako da nakon završenog
spajanja svaka četvorka jednog kabla bude vezana na odgovarajuću čet-
vor~u drugog kabla bez uk~tanja par~ca, a i b provodnika unutar jedne
pance. I~to tako ~otrebno je održavatl neprekidnost i drugih elemenata
upredanja kao slojeva, sektora, osnovne i glavnih grupa i sl.
.Posle posta.vljan~a gornje letvice pristupa se operaciji spajanja provod-
III~a. <:v,o.se IZVOd~ ta~o što se na. konektor postavi glava za presovanja li
pr:~v~d~na udubIJCII!~,k Sto oSIgurava ravno1l1cran pritisak po <:eloj
dUZl11lkOl~cktora. Pnlls.ak se s.t~ara pomoću hidraulične ručne pumpe.
~nak post.I~nutog d:)v.oljn~)g pntlska, a znači i izvršcnog spajanja provod-
mk~, po~tJzc se zvucmm sl?nalom na posebnom vcntilu na pumpi.
Kada jC proces p~csovanJa završen mogu se kmjevi žila lagano ukloniti.
Glav: ~ presovanj.e ostaje i dalje pod pritiskom. Ako krajevi žita nisu
odsecem, presovanje treba ponoviti.
Pritisak ~ glavi se smanjuje ispusnim ventilom na pumpi, posle čega
glava se S~d~. K~n~k.t.or. se zatim izvadi iz glave za spajanje.
Na g~rn~oj {etvlcl čija Je površina rapava ispisati brojeve parica koji su
nastavljem.
10.~.5. Nakon. ~avršenih radova na spajanju prema potrebi vrši se kon-
trola l~pravn~st.IIl':"~en!h rad.o~a. U tu svrhu se koriste ispitni utikači za
samo jednu parIcu Ih lspnna vtljuška za sve žile spojene jednim konekto-
rom.
Pre postavlj~nja spojnice za nastavljanje omot~ča konektori se uvezuju
sa usko~ tekstIl~o~ trakom. i!i trakom sa staklenim nitima. Nezavisno od
toga da. h se radi sa jednom Ih dve glave za spajanje svaki snop konekora
se vezuje na dva mesta.
Nastavlj~nje omotača se vrši prema poglavlju E. ovog uputstva.
1O.5.? S.lstem spaj~nja pomotu konektora omogućava vršenja različitih
prespajanja u mrežI bezprekida saobraćaja. U tu svrhu se koriste dve
kontaktne letve ..
za zamenu ili prespajanje pojedinih kablovskih žUa ili parica, koristi se
poseban ala t.
10.6. Višeparični. konektor! !Il0g~ se ul?0trebljavati i za završava nje
kablo~a u kablo~kim razdelmclma, Izvodmm i razvodnim ormanima i sl
kada Je kabl ~tlćen od prodiranja vlage u jezgro .. ,
. za završa~anje kab~ova u zgradama i pri izradi instalacija upotrebljavaju
se konekton posebmh konstrukcija gde se utiskivanje žila vrši pomoću
ručnog alata, slika E.l5 ..
127
 r
I

-....-...

SI. E.t1. KLESrA ZA SPAJANJE ZILA POMOCU KONE!ITORA AMP

-
••reno
•••••••••••••
....
••••• la
"poj"'.
\.

SI. E. B. ALAT ZA SPAJANJE ZIlA VIŠEPARNIM KONEKTQROM

L alat za spajanje
SI. E.12. KLEŠTA ZA SPAJANJE ZILA POMOCU KONE!ITORA ~M 2. glava za spajanje
~. glava za pRIOV8nje
4. hidraulična pumpa

123 U9
 F. ZAVRŠAVANJE KABLOVA MESNIH MREŽA

1. Radovi li glavnom r.lzdelniku

1.1. Glavni razdelnik se montira u okviru radova na montaži telefonske
centrale. Glavni razdel nik je izraden u obliku nosećeg rama sa nosačima
podešenim za postavljanje 25-delnih osiguračkih slogova ili 50-delnih
rastavnih letvica. Rastavne letvice zauzimaju isti prostor kao i 25-delni
osigurački slogovi.
Glavni razdclnik može biti zidni za centrale kapaciteta do 500 pri-
ključaka, i stojeći za centrale iznad 500 priključaka.
1.2. Pri radovima na gradenju mesnih kablovskih mreža na glavnom
~
%"
-
=-- razdelniku izvode se sledeći radovi:
- postavljanje završnih kablova od postolja za završne nastavke do
~
c = ~_-- završnih uređaja,
- uvode nje završnih kablova na vertikalnu stranu glavnog razđelnika
gđe se nalaze završni uređaji.
1.3. Postavljanje završnih kablova između postolja za završne nastavke
i glavnog razdelnika izvodi se prema projektu za svaki pojedinačni slučaj.
SL E.l~. ULAGANJE PARICA U TEl\.IEUNOJ LETVICI Završni kablovi se postavljaju po nosećoj konstrukciji u obliku sime-
tričnih snopova, pri čemu trebfl ispuniti sledeće uslove:
- ne sme doći do pojedinačnog ukrštanja između kablova, niti ukrštanja
izmedu slojeva kablova, naročito na mestima prelaza sa p6stolja za
završne nastavke na noseću konstrukciju ili sa nje na razdelnik,
- savijanje kablova treba vrši ti tako da se ne prekorači minimalni radijus
savijanja kablova,
- pri delimičnom izvršenju projekta polaganja mora da se omogući
ispunjavanje gornjih uslova 7.••-1 naknadno položenc kablove.
1.4. Za priključivanje provodnika završnih kablova na završne ureda je
potrebno je da sc njihov kraj na pogodan način obradi.
1.5. Obrada krajeva kablova sa papirnom izolacijom i olovnim qmo-
tačem vrši se na sledeći način:
- pošto je konstrukcija kabla 25x4xO,6 mm, potrebno je da se -a svakog
završnog kabla skine olovni omotač na dužini koja se odmeri prema dužini
od 25-delne odnosno dužine jedne SO-dclne Ictvice,
- na mestu odsecanja olovnog omotača kablovsko jezgro treba omota ti
, I
platnenom trakom odnosno trakom od slaklenih vlakana,
- da bi se zaštitile od uticaja vlage, kablovske žite se impregnišu zata-
panjem u zagrejanu masu za zatapanje, temperature 120°C,
- zatim se vrši pletenje forme pomoću šablona. Šablon se sastoji od
jedne daske sa stezaljkom za učvršćivanje kabla i eksera koji su ukucani
SL E.lS. ZAVRŠAVANJE ZILA POMOCu INSTALACIONOG MODULA
na razmacima koji odgovaraju razmacima izmedu kontaktnih pera.

131
130

- pletenje forme počinje od poslednj.e parice u ~poljašnje~ sloju~.pa
pretposlednja itd, tako da se pIVa parIca postavlja p~s1ednja. I?uzme
ogranka ostavljaju se po potrebi. Svaki pa~ se po~v::-uje uvo.~tcOlm ~a-
mučnim koncem. Poslc plctenja celc formc Ista sc JOsjcdnom ImprcgOlše
zatapanjem u kab.lovsku masu .... V" ~ •••
1.6. Obrada krajcva kablova sa IzolacIjom zila I omotal:em od POhVlDll-
hlorida v~i se na sledeći način:
- pošto ova konstrukcija kablova ima kapacitct 25x4xO,6 mm ?dnosno
5OX4XO,6mm, potrebno je da sc sa svakog završnog kabla skIDe PVC
omotač u dužini koja sc odmeri prema položaju i razmaku 25-delnih
odnosno 5O-delnih letvica. Izmedu pojasne izolacije i elektrostatičke
~tite nalazi se bakarna žica 00,6 mm. Na mestu odsecanja omotača žica
se presavije unazad, ' .. < •••
- na mestu odsecanja PVC omotača kablovsko jezgro, uključujUClI ŽICU
0,6 mm, omota se t"rakom od staklene tkanine širine oko 15 mm. Omot
trake se zatim do polovine pažljivo ugura izmedu kablovskog jezgra i PVC
omotača. Preostali vidljivi deo omota, uključujući i 10 do 15 mm PVC
omotača, treba omotati sa sivom lepljivom trakom,
- nakon toga zamni kabl se učvrsti na poprečnoj šini vertikalnog dela
razdelnika,s tim da mesto odseca nja omotača bude u istoj visini sa donjom
pločom letvice, .. <. "
- za najdonju letvicu treba odabrati odgovarajul:1 broJ žda počev od
spolj~njeg sloja. Odabrane žite se presaviju unazad-. Preostali deo jez~ra
omota se sivom lepljivom trakom sa prekla pa njem 50% do sledeće letvlce.
I kod sledcće letvice odabere se odgovarajući broj žila prema redosledu
razbrajanja, sa"ije unazad a preostali deo se omota lepljivom trakom sa
preklapanjem, itd.,
- tako formirano jezgro pričvršćuje se na vertikalne šine,
- presavijenečetvorke treba lepezasto, prema redosledu razbrajanja od
spolj~njegsloja ka unutrašnjem, rasporediti prema odgovarajućim otvo-
rima ranžirnih letvica. Neposredno ispred otvora razdvajaju se četvorke
na parice, . 2.1. Preko završnog nastavka nastavljaju se kablovi iz mreže na završne
- ukoliko letvice nisu snabdeven sa ranžirnim l~tvica~a, za~šni kabl
se obraduje u obliku čcšlja kao ko ~ kablova sa papunom IZOlaCIjOm.
1.7. Zamni kablovi priČYrŠćuju se na prečnicima razdelnika pomoću
lanenog uvošćenog konca ili pomocu posebnih držača. Pošto se za jedan
red letvica mora upotrebiti više kablova, iste treba postaviti tako da se
kablovi koji se uvode na donje letvice priČYršćuju bliže prednjoj strani, a
na gornje letvice sa unutrašnje strane ..
1.8. Zatim se pristupa lemljenju žiJa kabla na kontaktna pera, vodeći
računa da a i b žile budu priključene na odgovarajuĆ3 pera. Pre postavljan-
132
)
ja žita potrebno je skinuti izolaciju pomoću klješta. Primena noža za
skidanje izolacije nije preporučljiva. Kod papirom izolovanih žila potreb-
no je sa.strugati la.k-izoladju i ogoljeni deo provodnika kalajisati.
Ukohko su letvlce snabd~vene sa ranžirnim letvicama, treba žite kablo-
va par po par provuti kroz otvore. Upredanje parica lreba zadržati po
mogućstvu što više.
1.9. Žite se vežu na unutrašnji zarez konlaklnih pera i leme pomotu
kalaja sa kalofonijumom. Dovoljno je ogoljeni provodnik obaviti jedan-
put oko zareza.
Pri lemljenju se uvek zagreva jedna strana pcra, a sa suprolne strane se
dodiruje kalajcm sa kalofonijumom. Kalaj lreba da se razlije u obliku
ravnomernog sloja koji treba da pokrije namolaj golog provod nika.
Da ne dode do oŠlećenja izolacije, lemljenje provodnika treba da se vrši
naizmenično red po-red.
1.10. Bakarnu -žicu, koja se nalazi izmedu pojasne izolacije i elektrosta-
tičke. zaštite kod završnih kablova sa izolacijom žila i omotačem od PVC-a
treba spojiti na zemljQvodni priključak rastavne letvice ili 25-delnog
sloga.
1.11. Da bi se završni kablovi priključili na rastavne letvicesa konektor-
skim elementima potrebno je pričvrstiti kablove po noscćoj konstrukciji
pomotu pričvrsnih traka, skinuti omotač kabla na odgovarajućoj dužini,
izdvojili potreban broj žila prema kapacitetu letvice, dovesti žile na
odgovarajuće pozicije u letvicii odgovarajućim alatom izvršili spajanje
provod nika na kontaktna pera. Ova metoda spajanja ("quick slip" meto-
da) omoguĆ3va brzu i jednostavnu montažu i pouzdane kontakte. Pri tome
nije potrebna nikakva obrada žila kabla, kao ni lemljenje provodnika na
kontaktna pera. -
2. Izrada zav~nih nasta\-aka
kablove koje se vode na zamne uredaje vertikalne strane glavnog razdel-
nika.
Završ.n~ nas.tavci postavljaju se na postolju od profilisanog gvožda koje
može bItI stojcće u centralama većeg kapaciteta, ili zidno u centralama
manjeg k~"paciteta .. ~a gornji deo stoje~eg post.olja.postavlja se noseĆ3
konstrukCIja na kOJoJ se nalaze završnI kabloVl kOJI se uvode u glavni
razdelnik preko posebnih otvora, slika El.
2.2. Zamni nastavci i postolje moraju biti uzemljeni prema Uputstvo
o izradi uzemljenja u telefonskim kablovskim mrežama.
133
 'j
2.3. Zid no ili slojeće posloljc za ccntra~e ka'p~cileta do 500 b.r0jeva može
da se nalazi u prosloriji glavnog razdelmka, Ih u kablovskom oknu nepo-
sredno do zgrade lelefonske centrale.
2.4. ZhOIT različitosti konslrukcije završnih nastavaka za kablove sa
olovnim i PVC omotačem i postupak izrade je različit.
2.5. Izrada završnih nastavaka sa kablovima sa papirnom izolacijom i
olovnim omolačem vrši se na sledeći način:
_ kraj mrežnog kabla postavi se na postolje u visini n~ k~joj će se ka~nije
pričvrstiti, uzimajući u obzir i dužinu. p~)trebnu za spaj.~nje provo~mka,
_ na mrežni kabl se navučc lelo spoJmce. a po potrebi I unutrašnjI levak.
Žite mrcžnog kabla se pripremc za nastavljanje, .oo'
_ na poklopcu spoj nice, na odgovarajući. način, izbuše se otvon Čiji
prečnik treba a odgovara s~oljaš~j~m prečn~ ~lovnog završnog kabl;.
poklopac spoj nice se postavI u krajnJem polozaju I kroz otvore se provl.ac~
završni kablovi prema redosledu k~ji )e unapred odreden. KrajevI
lIvučcnih kablova se obrade za nastavljanjc.
SL. El ODEUESJE uWR!>NIH NASTAVAKA
134
Poklopac i omota~ kabla se brižljivo zaleme pu celom obimu pomoću
kalaja sa kalofonijumom sa olovnim zadebljanjem na kraju. Nakon
završenog lemljenja jednog kabla, uvodi se drugi zavr~ni kabl, obrađuje se
njegov kraj za nastavljanje a zatim se po celom obimu lemi za poklopac.
2.6. Ako se kao završni kabl koristi kabl sa izolacijom žita i omota~em
od polivinit-hlorida, potrebno je upotrebiti poklopac sa Pg uvodnicama.
Otvori u Pg uvodnicama treba da odgovaraju spoljnjim prcčnicima
7..avršnih kablova. Kabl uvu~en kroz uvodnicu treba dobro zategnuti.
Ukoliko kabl ne može dobro da se zategne, potrebno je isti na mestu gde
ulazi u uvodnicu obavili lepljivom PVC lrakom. Bakarna žica između
pojasne izolacije i elektroslaličke zašlite se odse~e.
2.7. Pre nego što se započne sa vezivanjem provodnika treba ispitati
kako kabl iz mreže tako i završni kabl. Ispitivanje mrežnog kabla vrši se
od svakog pojedinačnog izvoda odnosno kablovskog razdelnika. Na taj
na~in se ujedno kontroliše i kvalitet celokupnih radova na mrežnom
kablu.
Spajanje provodnika mrežnog i montažnog kabla se vrši na uobičajeni
način, uvijanjem i izolovanjem mesta spoja izolirajućom cevčicom. Spa-
janje provodnika može da se vrši i primenom konektora.
2.8. Raspored po kome se vrši međusobno spajanje provodnika
određuje se un~pred. Da ne bi došlo do pogrešnog spoja, treba prethodno
na pogodan način obeležiti svaki od završnih kablova prema rasporedu po
kome su uveden.i na završne uređaje glavnog razdelnika.
Prilikom izrade završnog nastavka prva parica (počelna) iz mrežnog
kabla spaja se sa paricom završnog kabla koja jc priključena na prvi
slobodan par lelvica, druga parica na drugi itd. dok se ne spoji poslednja
parica mrežnog i završnog kabla. Slcdeći mrežni kabl se priklju~uje počev
od prvog slobodnog para letvica.
Izdvojene grupe provodnika iz mrežnog kabla sa nastavljenim završnim
kablom zasebno se vezuju obavijanjem pamu~nom trakom, slika F.2.
2.9. Po završenom spajanju provodnika, sušenju naslavaka i postavljan-
ju sredstava za upijanje vlage, lelo spoj nice se navlači preko natavka tako
da deo mrežnog kabla ostane pod grlićem spoj nice u dužini najmanje 2
cm. Grlić spojnice se zatim na uobičajeni način zalemi na olovni omotač.
Spoj se pojača blago zasvođenim ispupčenjem. 'Jelo spoj nice i poklopac,
postavljeni u odgovarajući položaj, zaleme se po celom obimu.
2.10. Kod poklopca sa Pg uvodnicom lemljenje poklopca i spojnice
treba vršiti pažljivo i plamen ne sme da bude usmeren duže na jedno
mesto, da ne dođe do oštećenja PVC omotača završnih kablova odnosno
zaptivnih prs~enova Pg uvodnici.
Ukoliko se završna spojnica sa Pg uvodnicama nalazi u vlažnim prosto-
rijama (npr. u kablovskom oknu) potrebno je šupljinu između zateznog
zavrtnja popuniti zaptivnim gitom.
135
 ) )

2.11. Umesto poklopca sa Pg uvodniaima može se primeniti poklopac " U ~e~lo žulC kablovske mase mogu se u posebnim sluČ3J"evimakoristiti
sa odgovarajućim brojem uvodnih metalnih cevi čiji unutrašnji prečnik 1na IlvaJu
ć e smolc"
odgovara prečniku zavfŠnih kablova. Izolaciona cev od ozračenog polie-
tilena SCTL 40/13 dužine oko 120 mm se postavlja na uvodnicu, zatim se
kroz cev i uvodnicu provuče završni kabl. Omotač kabla i uvodnicu treba
najpre očistiti od eventualne masnoćc i.ncčistoćc, a zatim zagrejati do
60 C. Posle navlačenja cevi i njenim zagrevanjem cev se skuplja i čvrsto
0 ..••
3
obuhvata omotač kabla i uvodnu cev, slika F.3 .•

SL. F"~ IZDVOJE.~EGRUPE PROVODNIKA KOD IZR.-\DE ZAVRSNIH N,\STAVAKA

2.12. Ukoliko postoji opasnost da vlaga preko zavcšnih kablova može

da dospe u mrežne kablove, potrebno je sprečiti prodiranje vlage posta-
vljanjem gaso-i vodonepropustljivih pregrada.
Ukoliko se koristi unutrašnji levak, potrebno je da omotač mrežnog
kabla ostane pod grlom levka najmanje 2 cm. Po završenom spajanju žita
zavcšnog i mrežnog kabla potrebno je zalemiti grlić levka sa omotačem
kabla. Zatim se levak i 60 do 100 cm mrežnog kabla nalije sa žutom
kablovskom masom za punjenje, prethodno zarejanom do 135°C. Kabl
na ovoj dužini treba dobro zagrevati, a dužinu kabla ispod levka treba,
pomocu krpe za čišćcnje, hladiti. Dolivanje mase i zagrevanje kabla treba
vcšiti naizmenično i tako dugo dok se masa u levku me ne ispušta na dole. SL. F.3PRIMENA CEVI OD OZRAĆENOG POLIE11LENA KOD IZRADE ZAVRšNrn NASTAVAKA

1 '16
137

Ako su kablovi predvideni za odrlavanje pod gasn!m pritiskom i imaju
napravljen gasonepropust~vi če.p,. ~ema potrebe za Izradom vodonepro-
pustljivih pregleda u samoJ spojmcl.
2.13. Završni nastavak se postavlja na postolje prema unapred
utvrdenom rasporedu ... , ..
Nastavak se učvrsti na poprečno gvo~d~ po~oću gvo~emh ObUjmI~ I
zavrtnjeva, a na prednjem delu tela spoJmce upiše se broj kabla, kapacitet
kabla i godina izrade nastavka.
3. Uvodenje kablova u kablovske glave
3.1. Opšte ..
3.1.1. U svim zgradama sa pet i više stanova sa proplsno Izveden~m
teiefonskom instalacijom uvod se ostvaruje, po .~ravilu, sa p?<!zemn~m
kablom, a u zgradi se izraduje unutrašnji kablo,vskllzvod:.U većlm s~Č3Je-
_ va, mesto koncentracije instalacionih vod ova I unutrašnjl ~ablo~ki
se nalaze na istom mestu - u izvodnom ormanu. Kao Izvodm orman
upotrebljava se: .... , .
_ orman za unutršanji kablovski Izvod kada je Izvodm kabl sa vazdušno-
papirnom izolacijom, .. : ..... ,
_ razvodni orman, kada se koristi punjem kabl sa po1ieulensklm omo-
tačem, a za smeštaj kutija za dvojne priključke je predviden poseban
orman
3.1.2. Orman za unutrašnji kablovski izvod se postavlja u Zid u pnzemlJu
zgrade, pri čemu ~ sredina ?rmana n~lazi na visini oko 1,6 m od poda.
Prostorija mora blu suva, pnstupačna I po mogućstvU, svetla ..
U orman.za unutrašitji izvod postavlja se ~ablo~ka gla~ bez o~l~uraČ3
za unutrašnju montažu, letvice i po potrebi, kutije za dvojne pnklJučke.
Izvodni kabl se završava u ormanu za uhulrašnji kablovski izvod.
3.1.3. U velikim stambenim zgradama (zgrade sa više od 1~ ~tanov~ ili
sa više ulaza), kao i poslovnim ilndustrijskim zgrada~a.sa velikim ~rojem
telefonskih uredaja, završava nje kablova mesne mreze I prelaz na msta.la-
cione kablove u zgradi, vrši se, po pravilu, pomoću kablovskog razdelmka
ili završnog nastavka koji se postavlja u prizemlju ili ~mu z~r~de ..
3.1.4. Kod manjih zgrada (zgrade do 5 stanova) kOje s~ pnključuju
podzemno položenim kablom na mesnu mrežu, zavrlavanje podzemno
položenog kabla vrši se pomoću: ..
_ kablovske glave bez osiguraČ3 za unutrašnju .mon~u, p~tavIJene
ormanu, kada je podzemni kabl sa vazdušno-paplmom ~laC1jo~,
_ uvodne kutije 2x2 ili 6x2, kada je podzemni ~b~ pu.njen sa pohetllen-
skim omotačem ili nepunjeni sa opletom od čeličmh žica ..
3.1.5. U posebnim slučajevima podzemni kabl se ne uvodi u zgradu nego
se završava u kablovskoj glavi bez osiguraČ3 za spoljnu montažu, posta-
vljenoj na spoljašnjem zidu zgrade. Kablovska glava se, po mogućstvU,
138
.)
post~vlj~. sa dv~rišne strane na visini oko 1,6 m, tako da unutrašnji i
spoljašnjl vodovl budu što kraći i neupadljiviji.
P??~emni ka~1 izvan zemlje zaštićuje se pomoću profilisanog gvožda,
cevI Ih polucevl. Kablovska glava može se postaviti na zid ili u zid.
3.1.6. Pri polaganju izvodnog kabla do unutrašnjeg izvoda, kabl se
provuč~ kroz otvor izvodnog ormana i ostavi dužina koja je potrebna za
uvod?nJe kabl~ u kablovsk~ glavu. Pri postavljanju kabla kroz zgradu kabl
se najpre provlzorno polozI. Kad se kabl uvede u kablovsku glavu i ista se
postavi ~ orr.nan i učvrsti, onda se izvodni kabl definitivno pričvrsti na zid
polazećl od Izvodnog ormana ka uvodu kabla u zgradu ili ka kablovskom
oknu.
Kablovske glave od poliestera mogu se isporučivati sa već ugradenim
kablom dužine od 6-10 m. U ovom slučaju potrebno je napraviti sa
izvodnim kablom pravi ili račvasti nastavak.
3.2. Uvodenje pretplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom izolacijom
Izvod
i olovnim omotačem
. 3:~.1. Kod uvod~nja p.retplat~ičk!h kablova sa vazdušno-papimom izo-
laCIjOm potrebno je, najpre, skmutI poklopac sa kućišta kablovske glave.
Zatim se odstrani olovni omotač kabla na odgovarajućoj dužini, tako da
posle .leniljenja provodnika kabla na školjke spoj nice kablovske glave,
olovm omotač se završava na istom nivou sa gomjom ivicom uvodne cevi.
.
Prilikom skidanja olovnog omotača i obaranja ivica ne sme biti oštečena
papima izolacija ..
Ako se u ka~l.ovske glave uyod~ arm.ir~ni kablovi, potrebno je armaturu
ka~la Odstra'!IU n~ odgovarajućoj dužim da ne prolazi kroz otvore kablov-
skih razdelmka I ormana za unutrašnji kablovski izvod. Pripremanje
krajeva kabla se vrši na način opisan u tački E.2. ovog uputstva.
K~ ~lava od polies~ra potrebno je na 10 cm od ivice metalnog omotaČ3
zalemltl bakamo kalajlsano uže, a na drugom kraju uže spojiti sa odgova- •
rajućim priključkom za uzemljenje.
Neposredno posle odstranjivanja olovnog omotaČ3 i pojasne izolacije
vrši se zatapanje žila izolovanih papirom sa belom masom za zatapanje.
Temperatura mase za zatapanje je 120°C.
. Pre uvodenja kabla treba unutrašnji zidovi kablovske glave da se očiste
I eve~tualna vlaga odstrani kratkotrajnim zagrevanjem unutr3Šnjih
u pomIna.
. Kod kablovskih glava sa limenim kućištem potrebno je zatim obložiti
unutrašnj~t kućišta sa izolacionim papirom.
3.2.2. Pretplatnički kabl se nakon zatapanja žila uvodi kroz uvodnu cev
u priključni prostor kućišta kablovske glave. Zatim se olovni omotač lemi
za uvodnu cev. sa lampom za lemljenje treba rukovati tako da plamen
lampe ne dolazi na kućište kablovske glave, naročito kod kablovskih glava
139
 --")
3.2.4. Da se ne bi oštetila izolacija, Icmljcnje provodnika za šiljkc ne
od poliestera. PCrelemljenja, olovni omo~ač i uvodna ~ev mo.raj u biti do~ro
očišćeni i sjaj!).i. Pri .ovome ne s~ doćl do oštećenja kala~sa~e površme treba da se vrši posle vezivanja svih pravodnika, nego treba da se naizmc-
uvodne ccvi. Cišćenje se smc mltl sa~o sa krpama n~.topl~emm petrole- nično vezuje i lemi red po red šiljaka.
'om, dok je upotreba benzina zabranjcna. Akl~ postoji ve~1 medupr?st?r Provodnid kabla se priključuju na šiljke spojnica lemljenjem. Ako je
.{zmedu kabla i unutrašnje površine uvodne ceVI,potrebno je pre.lcmlje~ja ši\jak spoj nice izveden u obliku kukice ili glavice, provodnik se zajedno
taj meduprostor ispuniti sa olovnim limn~. Na mestu lemlJenja pravI se sa papirnom izolacijom omota oko šiljka jedan do dva puta, a zatim se sa
zadebljanjc dužine oko 50 mm blago za.ob.lj~n? . preostalog dela provodnika skine izolacija i neizolovani provodnik se
3.2.3. Posle uvodenja kraja kabla u pnkljucm pr.ostor kućlšta kablovske obavija dva puta oko zareza na šiljku, pri čemu se sečicama odstrani
glave i lcmljenja olovnog omotača za uvodnu cev, je~gro kab!~ se razg.ra.na preostali deo provodnika.
po slojevima i četvorkama radi lemljenj~ 'pro~o~mka na ~lIjke spo~m~ Kod kablovskih glava koje imaju šiljke sa ušicama, pre lemljenja se sa
kablovske glave. Pri ovome treba obratitI pa.zn}u;(!1a ~ačm razbr~janja krajeva žita skine izolacija i provodnik se odozgo provuče kroz ušicu šiljka.
elemenata u jezgru kabla kao i na redosled pnkljuclvanJa provodmka na
Izolacija od papira se podvezuje pomoću tankog kORca koji je impregni-
šiljke spojnica .. ' . san sa voskom.
Kablovska glava se razbraja u parovima ~ r~dovlma odozgo na ,?o!~,
ledano sa prednje strane, s tim što leva spojn.lca u~k od~ovara ,~a ŽI!I, Prilikom dovodenja žita na šitjkc, polaganje žila se vrši sa odgovara-
~ aesna "b" žili parice: Ukoliko ~a ~ablovsk?j glavI Ima više vert.tkalmh jućom rezervom, tako da se posle lemljenja može formirati luk sa
redova od po dve spoj nice, razbrajanje se vršt poče.v od prvog vertIkalnog ispupčenjem na gore. Takode, potrebno je jezgro kabla na dužini odvajan-
reda gledano sa prednje strane odozgo na dole, zatIm drugog reda odozgo ja kablovskih žila podvezati dva puta kod uvodenja u kablovske glave do
na dole itd, slika F.4. 5Ox2, a tri puta kod uvodenja u kablovske glave veće od 5Ox2.Podvezivanje
se vrši pomoću odgovarajuće trake.
Lemljenje žita na šiljcima spojnica kablovske glave se vrši pomoću žice
od kalajne legure.Pri lemljenju zagreva se jedna strana šiljka. a sa suprot-
ne strane se dodiruje sa žkom za lemljcnje. Kalaj ne sme da obrazuje
kuglicu na šiljku, već treba da ravnomerno pokrije namotaj neizolovanog
b Q
provodnika. Posle lemljenja svih žita, potrebno je odstraniti zaostale
Q
o o komade provodnika i otpatke kalaja.
\ o :> 3.2.5. Nakon lemljenja olovnog omotača kabla za uvodnu cev i kablov-
o o
o ,:) skih žila za šiljke spojnica, vrši se na1ivanje donjeg dela kućišta kablovske
o o glave sa žutom masom za punjenje.
o o Radna temperatura za žutu kablovsku masu je 135°C.
o o
o o Istovremeno sa hladenjem kabla, potrebno je da se kablovska masa
o o pažljivodolivatako dugo svedok nivo mase ne prestane da opada i dok
o o
se ne napuni donji deo kućišta kablovske glave.
Da bi zaptivenost kraja kabla bila što bolja, potrebno je prilikom
nalivanja kablovske mase pažljivo zagrcvati sa lampomza lemljenje uvod-
nu cev i deo kabla ispod cevi. Na taj način kablovska masa može da ude u
kabl do 30 cm ispod uvodne cevi.
Kada se. kablovska mas(J ohladi kućište kablovskc glave se zatvara sa
poklopcem.
Glave sa 1imenim. kućištem se ne nalivaju žutom kablo~kom masom
već se vrši samo impregnisanje kablovskih žila i to tako što se zagrejana
SL. F.4 RAZBRA1AN1B KABLOVSKIH GLAVA·
masa. nalije preko kablovske forme smeštene u kućištu. Posle 5 minuta

141
140
 m ----
, 1
! )
kablovska masa.se vrata natrag u sud, ivice glave se očiste od mase, a
krajevi papirne izolacije se preklope. Po~lopac glave se lemi ~ k~i~t~m
glave. Ako postavljeni poklopac ne nalcze dobro, treba ga skmutI I IVice
ispraviti.
3.2.6. Nakon zavr~enih radova na montaži, kahlovske glave se
. pričvr~ćuju pomoću odgovarajućih zavrtnjeva na metalne ~ine u kablov-
skim razdclnicima ili na posebne nosa če u izvodnom ormanu.
3.3. Uvodenje pretplatničkih kablova sa izolacijom. i omotačem od
polietilena.
3.3.1. Radi uvođenja ,kablova sa izolacijom i omotačem od polietilena
kablovske glave mogu biti snabdevene sa uvodnom cevi ili Pg uvodnicom.
3.3.2. Kod uvođenja pretplatničkog kabla sa izolacijom i omotačcm od
polietilena u k~blo~ku glavu od poliester~ sa I!vod~i~om, potrebno je sa
kraja kabla skinuti omotač na odgovarajućoj duzim tako da se posle
lemljenja žila na šiljke spojnica kablovske glave, omo~ač zav~ava na Istom
nivou sa gornjom ivicom prostora za zalivanje u kućlš~u ~ablovske gl~ve.
Kablovske glave sa uvodnicom su snabdevene sa zaptIvmm prstenovlma
različite veličine.
Prilikom uvođenja kabla u kablovsku glavu upotrebljava se zaptivni
prsten čiji unutrašnji prečnik odgovara spoljašnjem prečniku kabla.
Posle skidanja omotača kabla na odgovarajućoj dužini, kabl se uvodi u
kućište kablovske glave kroz uvodnicu. Priključivanje žila izolovanih
polietilenom na šiljke spojnica kablovske glave S6 v~i lemljenjem. Sa
kraja svakog provodnika se.odstrani izolacija i neizolovani provodnik se
obavije dva puta oko zareza na šiljku, ili se provuče odozgo kroz UŠicu
šiljka. Razbrajanje i lemljenje provodnika se v~i kao kod kablova sa
papirnom izolacijom. - uvođenja kabla u kućište kablovske glave, a po dovođenju kabla u defini-
3.3.3. Uvođenje pretplatničkih kablova sa izolacijom i omotačem od
polietilena u kablovske glave sa uvodnom cevi može se vršiti na dva
načina: pomoću izolacionih cevi od ozračenog polietilena (oznaka name-
ne SCfL 45/15-150, tačka C.3.4.4.) ili pomoću lepljivih traka od polieti-
lena.
3.3.4. Kod uvođenja kabla sa po)fCtilenskim omotačcm u kablovsku
glavu sa uvodnom cevi pomoću izo\acione cevi od ozračenog polietilena
_potrebno je najpre očistiti omotač kabla i uvodnu cev od eventualnih
prljavština i masnota i kratko zagrejati sa oko 6Q°C, a zatim postaviti na
kabl ovu cev. Nakon odstranjivanja omotača kabla na potrebnoj dužini i
uvođenja kraja kabla u kućište kablovske glave, cev od ozračenog polieti-
lena se postavi tako da jednim delom na leže na uvodnu cev, a drugim
krajem na omotač kabla. Zatim se v~i pažljivo zagrevanje izolacione cevi.
142
•• _ •• ._ •• _.~ __ • _
Razbrajanje i lemljenje provodnika se vrši na način dat u tački 3.3.2,
ovog poglavlja.
3.3.5. Umesto spoj nice od ozračenog polietilena može se upotrebiti
lepljiva traka od polietilena kojom se obezbeđuje zaptivenost između
uvodne cevi kablovske glave i omotača kabla. ova traka takode služi i za
obezbeđenje mehaničkog rasterećenja kabla uvedenog u kablovsku glavu.
Prilikom uvođenja kabla sa polietilenskim omotačem u kablovsku glavu
sa uvodnom cevi potrebno je prvo skinuti polietilenski omotač na odgo-
var~ju.ćoj d~žini tako da posle priključenja žila kabla na šiljke spojnica,
pohetIlenskl omotač se završava na istom nivou sa gornjom ivicom pro-
stora za zalivanje kućišta kablovske glave.
Posle uvođenja kraja kabla u kućište kablovske glave, oko omotača
kabla obavije se Icpljiva traka od polictilena na dva mcsta. Gornji namotaj
služi za mehaničko rasterećenje kraja kabla.Traka se toliko namota, da
posle p~vlačenja kabla od unutrašnjosti kućišta ka uvodnoj cevi, gornji
namotaj trake tesno naleže na unutrašnje zidove uvodne cevi. Od uvodne
cevi ka unutrašnjosti kućišta, gornji namotaj mora da bude konusno
ojačan.
Zaptivenost između polietilenskog omotača kabla i uvodne cevi se
ostvaruje pomoću donjeg namotaja od lepljive trake od polietilena.
1faka se namotava sa dobrim preklapanjem najmanje tri puta OkĐ
uvodne cevi, pri čemu zadnji sloj trake je namotan od kabla ka uvodnoj
cevi. U slučaju kad donji namotaj trake ne na leže tesno na unutrašnju
površinu uvodne cevi posle dovođenja kabla u krajnji položaj, potrebno
je postaviti prsten za izjednačavanje. Ovaj prsten se postavlja na kabl pre
tivan položaj, prsten treb;:t tesno da naleže na donji namotaj i unutrašnju
površinu uvodne cevi.
Razbrajanje i lemljenje provodnika se v~i na način dat u tački 3.3.2.
ovog poglavlja.
Kod uvođenja pretplatničkih kablova u kablovske glave potrebno je
p~dužno postavljenu metalnu traku spojiti pravodnom vezom sa pri-
ključnicom za uzemljenje.
3.3.6. Nakon ovih radova vrši se zalivanje donjeg dela kućišta kablovske
glave od poliestera. Ovo se izvodi pomoću dvokomponemnih nalivajućih
smola i samo onih kablova kod kojih postoji mogućnost podužnog širenja
vode .. -
3.3.7. ~osle u~ćivanja poklopca kablovska glava se postavlja na svoje
mesto bilo u kablovskom razdelniku ili uvodnom ormanu.
143
 --- -- ..•.-----------
..

) )
3.3.8. Završavanje punjenih pretpl.a.t~ičkih kabl<~va .mož~ da s~ vrši!
letvicama kapaciteta lOx2 i 2Ox2. sa ~I~jctma za lemlj.e~je na JednoJ str~m
i vijcima na drugom kraju. U razdelmcIn~a se .postavljaJ.u u~lavnom letvlce
2Ox2 slika F.5. Montaža se vrši na sledećI naČIn. Sa punjemh kablova treba
skin~li polielilenski omolač i poduž~u.metal~u t.raku u.dužini koj~ se
odmeri prema položaju i razmaku letvica. L:~ljenje zemljov<?dn~g uze~a
na podužnu metaln.u traku se vrši 'prema ta~kl E.5.2.2. ~ablfa:?-je. br~ja
parica kabla se vrŠI ~r.ema kapacItetu lel~lca. Na dUŽInI odvajanja žda
potrebno je podvezat~ jezgro. k~bla sa leplJI~om tr~kom .. ' .
Lemljenje provodlllka p.očm)~ od p<?s.1ednjepance. u spol.1ašnjem ~IOjU,
koja se priključuje na naJdonJ~ par .~Iljaka. roslednje letvlce, a pocetna
parica će biti priključena na najgorojl ~ar. šllja~ .. :< ••
Punjeni kablovi mogu da se završavaju I na vlsepancmm konektonma.
4. Kablovski razdelnici
4.1. U clastičnoj mreži, mreža pretplalničkih vodova je podeljena na
posebna područja preko kablovskih ~azdel~ka .....
Razdelnici se mogu, prema mesmm pnlIkama plamratI kao stoJećl,
zidni i unutrašnji, tačka C.27.
... ,-
~
. I •
4.2. Slojeći kablovski razdelnik se montira na hetonsko postolje. koje
može biti sastavljeno od montažnih elemenata ili direktno izliveno na licu
mesla. Minimalna visina betonskog poslolja od lrOloara je 50 cm. Beton-
sko poslolje se postavlja na slobodnom prosLOru (trotoar. travnjak) u
blizini kablovskog okna.
Izmedu kablovskih okana i hetonskih postolja se postavljaju kanaliza-
cio ne cevi, koje se normalno koriste za gradenje kablovske kanalizacije.
Montaža razdelnika se vrši prema uputstvu isporučioca.
4.3. Zidni razdclnici se postavljaju u zid ili na zid sa unutrašnje ili
spoljašnje strane zgrade na visini oko 80 cm od poda odnosno okolnog
terena zgrade.
Kutija razdelnika za u zid izraduje se sa jednostrukim zidovima. a za na
zid sa dvostrukim zidovima. Od kablovskog okna do zida postavljaju se
kanalizacione cevi koje se koriste za građenje kablovske kanalizacije.
Kablovi se polažu u zid ili na zidu. Vidljive kablove treba zaštititi odgo-
varajućim cevi ma. polucevima ili profilisanim gvoždem sve do ul37..3u
kanalizacionu cev.
Na isti način se postavljaju i unutrašnji razdelnici.
4.4. Raspored kablovskih glava u razdelniku kao i montaŽDu šemu
odredu je PTT organizacija. Po pravilu. kablovske glave dolazećeg primar-
nog kabla Se nalaze u sredini. dok se kablovske glave distributivnih

e· •
. kablova nalaze sa leve i desne strane. Razbrajanje kablovskih glava distri-
butivnih kablova se vrši počev od gornjeg levog ugla, pa ispod nje. zatim
.. j
I '11
. I
: I
I
se prelazi u gornji desni ugao itd. Rasporedu kablovskih glava treba da
I . i odgovaraju i raspored uvodenja primarnih i distributivnih kablova i da
I . II
I iI
i
t
! primarni kabl bude u sredini.
t I . ! li
! Ii II .
I
I
Kablovske glave horizontalnog lipa dolazećeg glavnog kabla se posta-
vljaju u sredini donjeg dela razdelnika. Kablovske glave distributivnih
I
!I
i
o'
I. I i
ii
J
i ii
I
I
I
I
kablova se nalaze iznad kablovskih glava glavnog kabla i njihovo razbra-
janje se vrši poćev od gornjeg levog ugla.
.LI : i Ii i I
o.

I 4.5. Kablovi se provlače kroz kanalizacione cevi, zatim kroz otvore na

dnu razdelnika se dovode do kablovskih glava. Uvodenje kablova u ka-
~ ..I I blovske glave se vrši prema tački F.3. Nakon toga glave se uČVTstena šine
kablovskog razdelnika. a rezerva kabla se povuče prema oknu. Da bi se
sprećilo prodiranje vlažnog vazduha iz okna u šupljinu razdelnika. najpre
se izolirajućom trakom obavije kabl na mestu prolaza kroz leV<lkna dancu
razdelnika tako da je zaptiveno, a zatim se levci nalivaju mclavinom
žutom il~ crnom kablovskom masom. Neiskorišćeni levci moraju ostati
zatvorem.
4.6. U kablovskom oknu u zavisnosti od kapaciteta kabla primarni kabl
radi uvođenja u kablovske glave grana se ili pomotu račvastog nastavka
ili izradcnog završnog nastavka.

SL. F.SLETVICE ZA ZAVRŠAVANJE PUNJENIH KABLOVA

145
.144
 ·)
Na slici F.6. je prikazano grananje primarnog kabla pomocu izradenog
završnog nastavka.
4.7. U kablovskim razdelnicima izradenim od lima moraju se metalni
omotači medusobno prespojili. a na jednu od šina čvrsto vezati zemljo-
vodnim uželom. U kablovske razdelnike od poliestera treba, po pravilu,
ugradivati kablovske glave od poliestera. U ovom slučaju nema potrebe u
prespajanju metalnih omotača, potlo su svi metalni omotači kao i po-
dužna traka kablova sa polietilenskim omotačem preko zavrtnjeva za
uzemljenje spojeni na odgovarajuću metalnu šinu.
Uzemljenje razdelnika se vrši prema poglavlju H.
4.8. Ranžiranje' se obavlja instalacionim žicama 2xO,6 mm.
4.9. Nakon završene monlaže u razdelniku na posebnom mestu treba
ostaviti šematski raspored kablovskih glaV'clu ormanu kablovskog razdel-
nika kao i tabelu primarnog i sekundarnog kabla.
TI
SL. F.6GRANANJE PRIMARNOG KABLA POMOCU ZAVRŠNOG NASTAVKA
5. Uv04enje kablova u kablovske glave za spoljnu montafu
5.1. Kablovske glave za spoljnu montažu služe za izradu spoljnih kućoih
izvoda. Izrada izvoda se vrši prema Uputstvu o gradenju razvodnih mreža.
146
Izv~ni kab~o~i .mogu biti kablovi sa mctalnim omOlačem i punjeni
kablovl sa.~IOjeVlUm ~Olačcm od polietilena. Ukoliko je distributivni
kabl n3:k~jl se naslavl~a.lzvodni kabl, punjeni kabl sa slojevi tim omotačcm
o~ P?he~lIe~a, onda I lZV~ni kabl treba da b!lde iste vrste. Ukoliko je
~stnbuUvOl kabl ~ metalOlm omotačem onda lzvodni kabl može da bude
Ih .kabl sa melalOlm omotačcm ili punjeni kabl sa slojevitim polietilen-
sklm omotačcm.
5.2. Uvodenje kablova sa metalnim omotačcm u kablovske glave sa
metalnim kućBtem vrši se na isti način kao i uvodenje ovih kablova u
~ablovske glave.bc~ osiguranja za unutra~nju montažu. Pripremanje kra-
jeva kabla,lemljenje omotača sa uvodnom cevi, način razbrajanja eleme-
nata i redosled priključivanja provo<.lnika i lemljenje na šiljke spojnica se
vrši prema tački F.3.2.
Prostor gde su smcšteni šiljci i zalemljeni provodnici se zaliva sa žutom
kablovskom masom. Radi popune celog prostora kablovska glava se
postavlja u horizonlalni položaj.
Kada se kablovska masa ohladi kućište kablovske glave se zatvara sa
poklopcem.
~di olakšanja radova kabl se uvede u glavu na zemljištu, pa se onda
zajedno sa glavom podigne i pričvrsti za stub (ili zid).
5.3. Kod kablovskih glava od poliestera dolazni prelplatnički kabl uvodi
se u kablovs~u glavu kroz uvodnu cev za lemljenje ili kroz Pg uvodnicu.
K~d uvodenja kablova sa uvodnom cevi postupak je isti kao i kod kablov-
skih glava sa metalnim kućištem. Kod uvodenja sa Pg uvodnicom radi
la~eg prila.godavanja. na' omotač do laznog kabla sa. kablovskom glavom
se Is.poru~uj~ dva zap~a prstena, !~ko da ~e pr! uvodenju kabla odabere
onaj zaptlvnl prsten Čijije unutrašnjl prcčOlk najbliži spolj~njein prečni-
ku .ka~I~. Ovaj način uvodenja se koristi kod kablova sa polieti1enskim
slojeVlum omotačem.
U~ol~ko se uvode. ka bIovi sa termoplastičnom izolacijom žiIa koji nisu
punjeOl, potrebno je donji deo kućišta glave napuniti sa nalivajućom
masom.
~.4. Na do~joj. strani.kućBta pored uvodne cevi ili Pg uvodnice nalaze
se I odgovarajućl otvon za razvodne instalacione kablove. .
.5.? Kod ~va.sa metalnim kućištem mogu da se uvode samo jedno pa-
nčOl kabloVlI pn če~u gumeni zaptivač tes~o obuhvata omotač izvodnog
kabla. Gla~e od ~hestera pored ~tvora ~ jednoparične kablove imaju i
otvo~ ~ VIšepančne kablove. Ovl otvon su zatvoreni a otvaranje se mi
pro~l)anjem upresovane opne odozgo. Oštre ivice se otklanjaju nožem ili
turpljom ..
Iznad ploče sa olvorima nalazi se i obujmica koja onemoguĆ3va iz-
vlačenje kablova iz glave.
1-17
 .~

,
)

Provodnici instalacionih i razvodnih kablova se pričvršćuju na pri- 2. Električno osiguranje pretplatničkih vodova
ključnoj ploči pomoću vijaka .......• 2.1. Način clektričnog osiguranja prctplatničkog voda zavisi od načina
Mctalni omotač kablova sa papirnom IzolacIJ~!1'. Ih po~u~n~ I!letalnu ostvarenja voda. U praksi se, najčešće. sus reću sledcća tri načina:
zašlitu ispod polietilenskog omot~ča .lrcb~ SPOJiti sa pnkIJul:mco~ za a) pretplatnički vod izmedu telefonske l:entrale i pretplatnika je pod-
uzemljcnjc koja se spaja sa uzcmlJcnJcm l.zvC?dnog~tu~a. Kabl k~JI se zemni kablovski vod;
polažc na izvodni stub pričvrsti sc najpre o~lčmm.o~uJmlcavma, a za~l.m se b) pretplatnički vod izmedu telefonske centrale i spoljnjeg izvoda je
protiv mchaničkih povreda osigura ugaoOlm zašll~m gvo~d~m duz~ne 2 podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretplatnika je
m iznad zemlje. Na isti način se osigurava k~bl kOJIIZzemlje Ide u ztd: vazdušni vod sa golim provodnicima; .
5.6. Na sličan ili isti način uvode se kablovl u kablovske glave za spoljnu v) pretplatnički vod izmedu telefonske centrale i spoljnjeg izvoda je
montažu sa osiguračima. podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretplatnika je
nadzemni kablovski vod.
G. ELEKTRIČNO OSIGURANJE TELEFONSKIH VODOVA U Pored navedenih načina, pretplatnički vod može u posebnim sluČ3jevi-
MESNIM MREŽAMA ma, da bude ostvaren kombinacijom podzemnih i nadzemnih deonica
različitih od navedenih.
1. Opšte U tač. 2.2. do 2.5. dati su načini električnog osiguranja pretplatničkih
1.1. U cilju zaštite telefonskih postrojenja, ~soblj~ i korisnik~ telefo.n- vodova u zavisnosti od načina ostvarenja voda.
skih usluga od štetnog dejstva opasnh na~n~ I str~J~ tele~onskl.vodovl u 2.2. Električno osiguranje pretplatničkog voda se ne vrši ako je pret-
mesnim mrežama se osiguravaju naponsklm 1 struJOIm oSlguraČlma. platnWki vod izmedu telefonske centrale i pretplatnika podzemni kablov-
Pored minimalnih zaštitnih mera odredenih ovim uputstvom, na tele- ski vod.
fonske vodove u mesnim mrežama moraju se primeniti i 1:3štitne mere 2.3. Ako je pretplatnički vod izm~du telefonske centrale i spoljnjeg
koje su odredene tehničkim propisima ~ zaštitu !el~fon~kih vodova ~d izvoda-podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretpJatnika
električnih vodova, elektroenergetskih postrojenja I atmosfer~kih vazdušni vod sa golim provodnicima, u telefonskoj centrali se ne vrši
pf3Žnjenja kao i druge zaštitne mere koje zahteva odnosno TI postroJen- električno osiguranje pretplatničkog voda, a na spoljnjem izvodu i kod
pretplatnika se postavljaju:
jeDa bi Z3Štitne mere bile efikasne, telefonski vod ovi moraju biti uzem- - grubi naponski osigurači 1500 'v,
Ijeni prema poglavlju H. ovog uputstva. - grubi strujni osigurači 3 A,
1.2.za električno osiguranje telefonskih vod ova prema ovom uputstvu - fini naponski vakuum osigurači 230 V.
mogu se upotrebiti sledeći osigurači: Strujni osigurači se postavljaju u provodnike voda, a naponski osigurači
- grubi naponski osigurači 1500 'v, iZl!ledu provodnika voda i zemlje.
- grubi strujni osigurači 3 A; Sema clektričnog osiguranja prctplatničkog voda je data na sl. G.I.
- fini naponski vakuum osigurači 230 v. ..... , X'

1.3. Zaštitni uredaji u koje se pos!av!jaju napo~skl I st~u)m oSI~ura:l nLEFCJ-ISKA

t ----
CE NTRAI.A SPOLJNI fZ\OO PRETPlATNIY.
moraju biti izra~eni prema odgO~Jućlm.~ehOlčklm .proplsl~a Zajedm- JA
ce jugoslovenskih PIT Kao zaštJtm uredaJI upotrebljavaju se.
- rastavne letvice sa osiguračima,
o- )JQV.
- pretplatnički osigurački slogovi 1x2,
_ grupni osigurački slogovi 2x2, 5x2 i 10x2, ..
_ kablovske glave sa osiguračima 100 i 200 ....
Postavljanje zaštitnih uredaja vrši se prema ovom. uputst,:u I drugim
odgovarajućim tehničkim propisima iz oblasti gradenJa m~mh ~re~. ----- PodZtmni kablov~ki vud
1.4. Odredbe iz prethodne tačke 1.2. i 1.3. !!~ se pnmenJ1va.u ~a --- V'1ldli~r.j vod ~ 901im prov..rdnicima
telefonske vodove za mesne mreže koje su raDIje IZrade ne sa zaštJtmm
uredajima u vidu 25':'delnog sloga sa naponskim i strujnim osiguračima i
SL G.I. OSIGURANJE PRETPLATNICKlH VODOVA
drugim tipovima osiguraČ3 i zaštitnih uredaja ..
149
148
__---------~--IIII!I~•..---~----------- ~ "~
Kada je na mestu približavanja i uk~tanja telefo~kog voda sa ele,~-
'~. a ona do 1000 V j.edan od vodova Izolovan, tada mje
trIcmm vodom n p " '
potrebno vršiti električno osiguranje telcfonskog voda strujmm oSlgu-
račima.. ",
2.4, Ako je pretplatnički vod izmedu tclef<?n~ke, centra~e I spoljn~eg
izvoda podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnj~g Izv~a I pretpla~?lka
nadzemni kablovski vod, ne v~i se električno oSiguranje pretplatmckog
voda pod uslovom da je:
_ nadzemni kablovski vod dužine s 5~ me.t~ra kod razvoda sa samo~
nosivim kablom sa nosećim užetom, žlcom Ih opletom od provodnog
materijala;
_ nad7.cmnikablovski vod dužine :s; ~5~ m~t~ra kod, razvoda sa samo-
nosivim kablom sa legiranim provodmClma Ih nosećlm elementom od
neprovodnog materijala .. ' rš'
Kada je nadzemni kablovski vod veće dužme od navede~lh, v I se
električno osiguranje pretplatničkogvod~ samo kod pretplatmka ~mocu
rubih naponskih osiguraČ31500 V i fimh naponsklh ~kuum o~lgura~
~ V.Naponski osigurači se postavljaju izmcdu prov~mka ~od~ Izem!je.
Izuzetno, ako dva i više vodova koji polaze od Ist?~ Izvoda ~aju ~užtne
v~ od gore navcdeni~, osiguranje se može postaVItina spoljnjem Izvodu
umesto kod pretplatmka. , '·
Ako su vodovi razvodnc mreže izloženi dejstvu atmo~fersklh pra Ž nj~nja
osiguidvaju se i na spoljnjem izvodu i kod prctplatmka.: Dru.ge zaštlt~e
mere vodova razvodnih mreža odreduju se Uputstvom o IZradirazvodmh
mre7..a. -. · atn 'ka
2.5. Kada je prelplatnički vod iZn:'edutelefonsk~ centra 1e I pre tp l ,I
ostvaren na način koji se razlikujc od naved~mh u tač.. 2.2,,~3. I 2.4,
električno osiguranje prtplatničkog voda se V~I na sledeći načtn.
a) deonica pretplat!,ičkog voda ostvarena pomocu podzemno po-
loženog kabla se ne oSigurava;
b) deonica pretplatničkog voda ostvarena ~mocu vazd~nog v~ sa
golim provodnicima osigurava se na oba kraja, bez ~bzlra n.a duži~u
deonice na način dat u taČ. 2.3. Na isti, način se oSlgura~ I deomca
pretplatničkOg voda ostvarena pom~u,va7..dUŠnog voda s gohm provod-
nicima i nadzemno položenog kabla, \
.v) deonica pretplatničkog .,:oda ostvarc~a pomocu. nadzemno PO:
loženog kabla, a koja se nalazllzmedu deom~ ostV3!emh pomocu pod
zemno položenog kabla, osigurava se na načtn proplS3n u tač. 2.4. ovog
uputstva. , ..<_.
2 6 Ako su vodovi mesnih mreža izložem pove\.dnojopasnos tI od
' udara
.,
gro~a zaštitne mere treba pJ:eduzimatiu s~adu sa,U~utstvom o zaštltl
telekomunikacionih kablova od atmosferskih pražnJenJa.
150
.i J
J. Elektri~no osiguranje spojnih vodovu
3.1. Spojni vodovi izmedu telefonskih centrala u mesnoj mreži su, po
pravilu, podzemni vodovi i za njih nije potrebno električno osiguranje. U
posebnim sluČ3jcvima, kada su spojni vodovi ostvareni kao nadzemni
vodovi, električno osiguranje će se vršiti na način propisan u tač. 2. ovog
uputstva ..
H, UZEMUENJE TELEFONSKIH VODOVA U MESNIM
MREŽAMA
1. Uzemljcnjc,tclefons«ih vodova u mesnim mrc7.amase izvodi prema
Uputstvu o izradi uzemljenja u tcletonskim kablovskim mrežama.
I. ZAŠTITA KABLOVA MESNIH MREŽA OD KOROZIJE
1. Vrste korozije
1.1.Vek trajanja kabla u toku eksploatacije je u neposrednoj zavisnosti
od izdržljivosti metalnog om6taČ3i njegovoj otpornosti prema hemijskim
ili elektrohemijskim procesima, koji se zbivaju na površini omotača u
dodiru sa sredinom ~oja ga okružuje. Hemijsko ili elektrohemijsko dej-
stvo spoljnjih sredina na površinu metala izaziva razaranje metala, koje
se naziva korozijom.
1.2.U toku eksploatacije kablova i kablovskih postrojenja razlikujemo
sledeće vrste korozije:
- hemijska, koja nastaje usled neposrednog dejstva spoljne agresivne
sredine na metalni omotač kabla i nije praćena elcktričnom strujom,
- elektrohemijska, koja se odvija bez ili uz prisustvo stranog izvora
struje i deli na ncelektrolitičku i elektrolitičku. Ncelektrolitička elektro-
hemijska korozija karakteriše se time da su anodne i katodne zone u
takvoj neposrednoj blizini da su korozionc struje nemerljive. Uobičajeni
primeri ove korozije su neposredni dodir različitih metala, različite neho-
mogenosti, jedinjenja i oksidi na površini olova i sl.Elektrolitička elektro-
hemijska korozija ima razdvojene anodne i katodne zone. Uzroci elektrp-
Jitičke korozije su: galvanski elementi obrazovani različitim materijalima
u prisustvu elektrolita, korozioni elementi obrazovani istim materijalima,
ali različiti elektrolit i elektrolitički elementi sa spoljnim strujnim izvori·
ma pri čemu se javljaju lutajuće struje,
- "Y" korozija vezana za raspadanje duž granica kristala. Nastaje usled
dejstva mnogobrojnih uzroka koji nisu utvrdeni. Pripada elektrohemij-
skoj koroziji.
- medukristalna, nastaje usled dužeg izlaganja kablova sa metalnim
omotačcm dejstvu vibracija. Najčclćc se ~tećuju kablovi položeni po
mQStovimai duž železničkih pruga.
lS1
 • ~" , 't 'tno dejstvo clcktwhcmij-
I -; Za kahlovc mesnih mrcza nar,Ol:.I,LO JCs ,c ,.,. 'I i O 'avc
•. , , ", ,I osl10 dC 'stvo lutaJuclh struja.
n Osnovm raz oz P J Ovo rastojanjc može biti smanjeno do I m ako sc primene zaštitne mere .
O
skc kOf(W,IJc. u .' J VCrlikalna udaljcnost izmedu šina i kahla iznosi I m. a ugao ukrštanja
lutaju~ih :~ruja su sl~U.C~t:, ~d osmcrnc strujc kada je jedan od p()gon~kih iznosi 75-900.
- cl cktm:na postroJcnp JC. n ' '.1 ' ''' vozila sa Pogonom na Jed- Područje ukrštanja sa svakeslranešin:1 iznosi min. 5 m. i u tom području
. d 'k ' emljen potpuno I1I uCItmiCno ( . kablovi se polažu u zaštitne cevi.
provo m a uz, ' .. 't 'cnja za napajanje, postrojenja za prOlz-
nosmcrnu struJu t nJlhov~ ,pos ~ti za varcnjc pomoću jednosmerne stru- 3. Zaštiht k~tblo"a izolovanjem
vodnju jednosmerne struJ!;;,al' -
3.1. ZašLita od korozije je 7..aštila mClalnog omotača kabla od štclnog
je ~ l~ jamni položaj i:zv?ra lut~juĆi~, struja i kablova. dclovanja srcdinc u koju je postavljen.
_ stanje izolovanosti šma od ze,mlJc... , , Zaštita tclckomunikacionih kablova može hiti:
_ veličina specifične otpornosti zcmlJl~l,l,
_ štctan uticaj l.aštićenih podzcmmh postrojenja
(

zašticen:, "','
Glavm uzrocmcllutaJ~cl
'('h
.' na susedne ne-

..
t 'a s kojim scsusrećemo kodekspl0.ataclJe
~ rUJ "a i električni tramvaj.
- od korozijc,
- od mchaničkih oštećcnja i korozije.
Zaštita od korozije se vrši i"ključivo termoplastičnim ekslrudovanim
omolačem od polivinilhlorida (PVC) ili polictilcna (PE). Iznad alumini-
I
mesnih mr~ža su žel~z~o~d~lr~r~ ostvaruje se odgovaraju~!~ jumskih i čcličnih omolaČ3 bez obzira na vrstu zaštite, mora se poslaviLi
1.4. Zaštlta omotaca " ' direktno T kontakta između omotaca I sloj plastične mase i ekstrudovani omOlač od polielilena.
izborom trase ~abl.a, spre~v~nJem k ~o'im se metalni omOlač od Zaštita od mehaničkih oštećcnja i korozije vrši se pomoću čcličnih Lraka
agresivne sred me I elektr l cmm pO~t~)~ Kat~dna zaštita se primenjuje ili žica, unutrašnjeg i spoljašnjeg Z3Šlilnog sloja.
de retvara u katodu ( kato na d . , . :< ' . Unutrašnji i spoljašnji slojevi, uglavnom predslavljaju zaštilu od kOfO-
ano, P t "em od olova olovnih legura Ih ce l 1k a. zije i izvode se gustim kompaund masama, višeslojnim impregnisanim
na kablovima sa orno ac ,
lrakama, termoplasličnim trakama i ekslrudovanim PE i PVCOmOlal"Cm.
2. Izbor trase kabla .. ,' ,.' Prema stepenu zaštite koju ovi sloja; pružaju metalnom omotaču 0\'3
.. b ' vati močvarna zcmlJlsta. Jako vlazne 1
2.1. Pri izboru t.rase tr~a I~ ~;: ~esto sliva nja otp:ldnih voda, fabrike zaštita se deli na normalnu, ojačanu i specijalnu. Izbor zašlite odrcduje se
agre~ivn~ tcrene, mdustnJ~ke z'add'u zemlju škodljivim sastojcima. ~reba na osnovu ispitivanja agresivnosti zemljišla i dejslvu c!ektrolitičke koro- q
i
i poIJopnvredna,d~b:a kOja za~. J .. 'ml 'išta slabe otpornosti po- zije. Kablovi sa polielilcnskim slojcvitim omotačem nisu podložni koro-
imati u vidu da bhzma vodemh to kova I zc J ziji.
3.2. Pri transportu i polaganju kablova naročita pažnja se mora obratili
spešuju koroziju. d' d ljcna od postrojenja clektrovuče i svih da se neoštete i'..aštitni slojevi. Ukoliko dode do oštećenjčt potrebno je
2.2. 1fasa kabla ~re~a a J~ u. atreba težiti takvom položaju kabla da obložili 7.aštitne slojeve pomocu odgovarajućih imprcgnis:mih ili termo-
drugih izvora lU,t.aJućlhstruja ~ma elektrolitu bude što manji. plastičnih traka kao i izolacionim ccvima od ozračenog polictilena.
pozitivni po~en~IJ~1 omota~61~' tramvajske šine i paralelno položenog Ovakvom zaštitom treba obuhvati li nastavke. glave i razdelnike na
2.3. RastoJa~Je Između naj IZ~ balo da bude manje od 2 m. Ukoliko kablovima zaštićenim od korozije.
kabla sa olovmm .omotačem n: bi ~ežatiovo rastojanje može biti smanj~- Anlikorozivni omotač mora bili duž L-clezone uticaja lutajućih slruja,
se navedena udalJeno~t ne ~oz~ ~t r'h mera 1feba izbegavati i ukrštanJe u suprotnom efekal zašlite je slab.
no do 1 m uz preduzimanje za tI ,m .. 'to'an'e između šine i kabla ne Na mesLima gde se ukršlaju kablovi iz ugroženih područja i područja
kabla sa tramvajs~im šinama. Vertlkal~o r~:št~n'~ sa obe strane od tram- koja nisu pod uticajem IUlajućih slruja, potrebno je kablove medusobno
bi smelo bit~ man)e od .0,8 m. p~?ru~anja klblovi se polažu u zaštitne izolovaLi, ili prespojili omolače radi primenjene kaLodne zašLile.
vajskih šina IznOSI2 m I u podru JUu
3.3. Ulazak lutajućih struja u omOlač podzemnih i uvlačnih kablm'3
cevi. k bI . najbliže šine železničke pruge može se smanjiti prekidanjem njegove podužne cleklrične kontinualnosli
2.4. Horizontalna ud~ljenost tr~se. a ~ ~O m Ovo rastojanje se odnosi u brižljivo odabranim tačkama. Prekidanje se izvodi pomocu iwlacionih
sa jednosmernom strujom treba a tzn?S~ja koji se nalaze iznad zemlje i spojnica u zonama gde lutajuće slruje leže da uđu u omotač kabla. To su:
i na podzem~e met~l!le d~l~e p~t~J eaja~je jednosmernom strujom. - deonice kabla položenog pored izvora lutajućih struja. lzolacione
spojenih sa šmama Ih ure aJlma p spojnice treba postaviti sa obe slrane izvora,

152 153
 l
I . ~.2. ~t~dm~ ~.ašt.ita u me~nim mrei.ama se ostvaruje električnom dre-
nazom Ih spolj.~!m Izv(~rom jednosmerne struje. Izbor vrste zaštite se vrši
_ deonice u kojima kabl prolazi ispod šina elektrovuče. Izolacione na osnovu vc.hcma kOje karakterišu opasnost od korozijc i to: gustine
spojnice se postavljaju sa obe strane mesta ukrštanja, odv~)dne ~uJe sa ~)mot~lča k'lbla. pOlcndjal omotača u odnosu na clck-
_ deonice gde se kablovi odgranjavaju i upućuju paralelno sa trasom troht, vclU':lOastruJc kOJa tcčc kroz omOlač kabla.
cIcktrovučc . .4.~. ~I~t~ič~a drcna7.3. se ostvaru)~ direk~ni~ pove7jvanjem omotača
Ukupan bro.i izolacionih spojnica u pnncipu, treba ograničiti da bi se u k.lhl.1 S(ISIO~n1.l. povratDlm vodom Ih negallvOlm polom mreže elektro-
dovoljnoj meri sačuvala uloga omotača kao i'.aštitnog ekrana od induktiv- vuče. pr:~o Iz~)~ova~.og metalnog provodnika male otpornosti, slika 1.1.
nog uticaja. Pri paralelnom polaganju više kablova u jednom pravcu Ovaj n~m 1.astl!COIjCpouzdan, pošto jc tcško obczbediti stalni ncgativni
izolacionc spoj nice treba pOSlavili na svim kahlovima. a njihove metalne poten.~IJa.1 ~a ~mama, z~g izmene optercćenja izmcdu podstanica, ili
omotačc pre i posle spoj nice prespojiti. zbo~ 1~ljllcc~Ja. k-varova IhJ. U tom slučaju dolazi od pove(-anja uticaja
3.4. Zaštita od korozije se ostvaruje i polaganjem kablova u cevovode lutajuclh struja.
od nepfOvodnog materijala. Za zaštitu od kOfOzijc upotrebljavaju sc ccvi . U ~akvim slu.~jcvima u.spojni ~od drenaže treba uključiti ispravljač ili
standardnih dimenzija od PVC, polietilena, kao i betonske i azbestnoce- kon~aktor (k~jlm upravlja pol.mzovano rele), koji obezbeduju protok
mentne cevi prema7..ane sa unutrašnje i spoljašnje strane sredstvima na struje sam.o u jedno~ smcru, od kabla ka !:inama, slika 1.2. Drenažni spoj
bazi bilumena. Načini spajanja cevi moraju biti takvi da ne propuštaju ~c poslavlja na me~tlm.~ gde se kolosck i kabl ukrštaju iIi gde su naj bliži
vodu. Treba izbegavati gradenje kablovskih kanalizacija sa ugibom gde jcdan. drugom. Ovaj nač," 7..•lštitc se zove polarizovana clektrična drenaža.
postoji mogućnost zadO..avanja vode usled kondenzacije i drugih uslova . . DejSlV~ dr~nažne ~štitc. se može pojaČ3ti ako se u drcnažni spoj uključi
Na kablovima sa olovnim omotačima uvučenim u PVC cevi često se lzm~du šm.a I kabla Izvod jcdn~smern~ struje, čiji se pozitivni pol vezuje
javljaju oštećenja usled dejstva elektrohemijskc korozije i to na mestima za šme, ~hka 1.3'.. Ova~av n~čm zwHlte se upotrcbljava ako negativnc
gde kanalizacija odslupa od pravolinijskog toka polaganja i pravi ule- vr<:,dnosll p~tencljala šma DISUdovoljne za ~titu kabla pomOĆu dre-
gnuća u kojima se zadr}.ava voda ili kanalizacijama izradenim u zemljišti- naznog spoja.
ma sa visokim nivoom podzemnih voda.
Zaštita ovih kablova postiže se postavljanjem iznad olovnog omotača
posebne zaštitc u vidu ekstrudovanog plašta od po1ietilena. r- -_"'1-- 3
Isto takq,·poscbnu pažnju trcba posvetiti kvalitetu izrade kablovskih . 1--" -I
kana1i7..acijau skladu sa važećim propisima.
2~ I.
3.5. Pored ovog, jedna od zaštitnih mera od korozije sastoji se u pola- I I
ganju kablova u sloju peska, koji se stavlja iznad i ispod kabla. Ova 7.aštita
se primenjuje u mesnim mrei.ama gde je teren prenatrpan ostacima
,
/
.•.
,~ '"
-, -.
-~
gradevinskih materijala, kao i u agresivnim zemljištima.
4. Kutodna zaštita
4.1. Katodna zaštita se sastoji u dovodenju negativnog potencijala na
omotač kabla koji treba da i'J.lštitimo od dejstva lutajućih struja u odnosu ,.
na potencijal koji vlada na omolaču kada nema uticaja lutajućih struja.
Svodenje ovog potencijala na vrednost koja zavisi od posmatranog metala
korozija se može potpuno sprečiti.
Najmanje (zaštitne) vrednosti negativnog potcncijala prema potencija-
-- - _. -.-- _. L
---.-
ma u odnosu na clcktrodu CU/CUS04 su sledeće: SL LI PRlNCIPDELNA ŠEMA DlREt..INE EJ...EIURICNE DRENAŽE
- kabl sa olovnim omotačem u kana1izaciji t š KABL 2 š OSIGURAČ. ~ š ODVODNIK

(Pb-Cu/Cu S04)-0,60 V
_ armiral!j kabl sa čc1ičnom armaturom i olovnim omotačem (PblFe-
-CU/CUS04 )-0,85 V 155
154
 ,.

SL I. I ""\TODN,\ 7••.\~-nTt\
I'; ""\BI. !. ,\NODA. ~ Š Sn{UJNI OSIGlJRt\C".1 š Nt\I'ONSKI OSIGlJR,.\C

SL I.! POI..t\RIZO\~\.."'\ ELEKfRJCxA I>RE.~AZA .

1š K..
\BL!' ISI'R,.WU,\Č (KONTA"1OR)..\' OSIGURAC
4A. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom jednosmerne struje se koristi
u sluČ3jcvima kada mere za odvodenjc lutajućih struja pomoću električne
dren3Žc nisu dovoljne. Spoljni izvod jednosmernc struje (ispravljač) ve-
zuje se pozitivnim polom za pomoc-nu anodu a negativnim za kabl, slika
lA. tako da kabl celom svojom dujinom ima ulogu katode. za pomoćnu
anodu se čcsto koristi otpadni metal male otpornosti prema zemlji i
dovoljne masc koja će trajati više godina. U odrcUcnim uslovima mogu se
koristiti i drugi materijali za anodc.
--------- -----,
I I
I
1
I K. PROVERA KVALITETA IZGRAĐENIH
I I
I
f I
I I
I I
______ --1
L del~ I}lr<:Ž3.koji prcdstavlj~ ek~momsko-tchničku
Isprdvljač, kabl i anoda se povezuju spojnim provodnikom male pravo-
d!jivosti. Ako su položeni u zemlju ili kroz kanalizaciju, izoluju se polie-
11lenom, PVC ili sličnim plastičnim materijalom.
4.5. Nakon izvrSenog postavljanja kalodne zaštite mora se isključiti
m~gućnost.~lCtnog dejstva lutajućih struja na druge podzemne metalne
ob~ckte kOJI s~ nalaze u zoni uticaja lutajućih struja. Stepen štetnog
dejstva od red uJe se na osnovu rezultata merenja koja se vrše istovremeno
i na kablovima i na drugim metalnim objektima. Uslučaju kada se ne može
izbcći štctan ulicaj zaštite, projektom se predvida njihova zajednička
zaštila ili preduzimanje drugih mera za isključivanje štctnog uticaja.
Radovi na zašli ti od korozijc se obavljaju u saglasnosti i sporazumu sa
vlasnicima drugih podzemnih objekata.
MESNIH MREŽA
I. Opšte odredbe
1.1. Po zav~enoj izgradnji ili rckonstrukciji mesne kablovske mreže ili
celinu, a pre početka
~orišćenJa lS!e, treba da se lZV~1 provera kvalitcta izgradenog postrojenja
I da se utvrdI: 0. -

- da li su radovi izvedeni u skladu sa investicionom tehničkom doku-

mentacijom,
-da li izvedeni radovi odgovaraju tehničkim propisima ZajedniceJPTT.
SL I.J POJAĆ,"'iA E.LEKIRIOIA DRE.'IA:lA
čija je primena obavezna pri izvodenju ovak-vih radova, ili u nedostatk~
1 š K.-\BL! Š O5IGURAĆ ovih, odgovarajućim jugoslovenskim standardima, odnosno zahtevima
utvrdenim investicionom tehničkom dokumentacijom.

156
157
 ) 1
1.2. Provera kvaliteta izgradcnih mesnih mreža iI~ dclo~ mr~že sp.rovodi
. 'ko slručne komisije koju imenuje PTT orgaOlz'lcl.la - IOvCStl1or..
se p rI.: .• ' .. o '.
Od' "k~ o~gam·
0'0
Radu komisije prisustvUJu predstavnicI mvestJto~(1 I 1.'/:1/ac.
zacije radi davanja potrehnih podataka .iohavcšten}~l. (~ Izgradnj,l ~bjek,,~:
odnosno o izvodcnju radova. Naveden~ pred.st~lVOIClosu. po pr.l~tlu. hce
koje je vršilo nadzor nad gr'.I~njel~l obje~ta .1hC~ kOjc r.u.kov()~ ~dcn'
jcm. Po potrcbi. radu komlsljc pnsustvUjC I predstavmk projt:ktantske
organizacije .. ·0 •••. o . o o~ .
1.~. l/',\'ol!ačka organu.aclJa I PTT org.lnlzaclja-In\·cstJtor liuzm su
oo •• 'o
stručnoj komisiji dostaviti na n~spo.l.ag~l~jc:. o"
_ ugovor između PTT organizacIje I Izvodacke orgamzaclje o gradnji
objekta, ... ' .
_ investicionu tchničku dokumentacijU sa sVim Izmenama I dopunama
na osnovu koje su izvedcni radovi. .. ~ o.
_ knjil!c kojc se vodc pri izvodenju rado~a: iz ~ojlh se moze utvrdili tok
i način \Zvodenja radova u celini i u pojcd.'.nlm 1~lza~I ....
_ dokaze o kvalitctu ugradenog matefJjala (lahnckl atcstl. potvrde o
kvalitctu, izveštaj o kvalitetnom prijemu i sl.) •.
_ rczultate merenja i ispitivanja vršcnih od strane izvodačke o~gaOlza-
cije i to: rezultate merenja karakteristika vod~va, rezult~tc ~erenj~ otpo-
ra uzemljenja na svim mestima gde se prcdvlda postavljanje zemljo~a,
rezultate merenja potencijala omotača kablova u odnos~. n~ ze~lju,
ukoliko je projektom predvidena zaštita kabla. od korozlje I gubitak
vazduha ukoliko se obavljaju pncumatska mercnj~, ... , .
_ tehničku dokumentaciju o izgradenom postrojenj~ ~ Izvrš<:mm ~do-
vima: tehnička 'dokumentacija mora odgovarati propisima o I.zradl gra-
fičkog popisa mesnih kablovskih TT linija i grafičkog popISa mcsne
kablovske kanalizacije, . :< • - proveru kvaliteta kablovskc kanalizacije,
_ šeme simetriranja i izjednačenja; šeme I raspored ukrstanja. odnosno
spajanja elemenata pri izjed~a~enju kab.la....
_ pribavljene dokaze o dubini polaganp k~blova. ka.blovsk~.k?nah~cl
je, različitim primenjenim zaštitnim i ?stahm radovima kOJI ce dal~?~
izgradnjom objekta biti skriveni. Ukohko su navedena .d~kumentaCl}~
dokazi utvrdeni pre tehničkog pregleda. zadalak komlsljc se sastOJI u
proveri postojanja dokumentacije. oo':<'
1.4. Stručna komisija na osnovu datog matenjala.~zvr.sIće pregled ~
denih radova na terenu prema investicionoj tehna~oj d~kum~ntacljl
ispitivanje i merenje karakteristika vod ova i upor~dlu.~obljene\TednOStl
sa rezultatima mernih protokola izvodačke orgamZ3Cljc. v ,.
1.5. Nakon izvršene kontrole kvalitcta izgradcne m<..'Snemreze strucna
komisija sačinjava izveštaj koji treba da .sadr2i:
_ opšte podatke o vrsti izgradenog objekta,
L58
,
- r~7.uoltate kontrolnih merenja i ispitivanja. vršenih od strane komisije,
kao I pnmedbe uoč~ne prilikom obilaska i pregleda izgradenog objekta,
- bJlne podatke IZ ugovora. sa naznačenj~m izmena. ukoliko su ove
nastale tokom izvodcnja radova (sve izmene nastale u toku izvodenja
radova. bilo u odnosu na investicionu tehničku dokumentaciju bilo' u
odnosu na ugovor. treba da budu overene od ovlašćenog lica it1\:estitnra i
izvodačke organizacije odnosno projektantske organiz,;cije).
- podatke o kvalitetu ugradenog materij~lIa ..
••
- predlog da se izgradeno postrojenje ili den (og postrojenja može
primiti i uključi~i u TI ~r~žu bez primedbi ili sa primedb:ima' koje sc
prethodno moraju otklonatl odnosno da se ne mo:i.e primiti i ukljllčiti u
TI mrežu jer ne odgovara važećim propisima i odredbama ugovora.
1.6. Izveštaj o izvršenoj kontroli kvaliteta potpisuju članovi stručne
komisije, nadzorni organ i predstavnik izvodačke organizacije.
..~eštaj? izvršenoj kontroli kvaliteta komisija dostavlja PTI organiza-
CljHD\'csUloru.
1.7. Izvodač radova dužan je komisiji staviti na raspolaganje radnu
snagu, instrumente, alat i dr.
. ~.~: U~oliko na eodručj~ PTT. o~ganiza~ije treba da se izvrši pri-
kljuclvanjc TI mreze drugih konsmka na jčlvnu TI mre:i.lI. kontrolu
\""valiteta tih mre:i..atreba vr~iti prema odredbama ovog uputstva.
2. Prover •• konstruktivnih clcmenata mcsnih IUI'ežai kontrolu kvaliteta
izvedenih mdova .
. 2.1: Prijem linij~ki? postrojenja vrši se putem pregleda. provere i ispi-
tIvanja konstruktlvmh elcmenata kablovskih mreža i kuntrole kvaliteta
izvedcnih radova i svodi se na:
- proveru kvaliteta izgradenih mreža pretplatničkih i spojnih kablova
'_ sa konstruktivnim elementima mreža.
2.2 Provera kvalitcta izgradene kablovske kanalizacije vrši sc na sledeći
I način:
•
2.2.1. Pregled investicione tehničke dokumentacije sa svim izmenama i
dopunama na osnovu koje su izvršeni radovi.
~ 22.2 .Pregled tehničke dokumentacije izvođačke organizacije o iz-
gradenoj kablovskoj kanalizaciji (situacija kablovske kanalizacije, skice
okna i galerija).
. 2~. Pregled i provera kablovskih okana. Pregledu i proveri dimenzija
I oblika podležu sva okna. Pri tome se kontrolišu dimenzije okana ko-
ličina cevi po svim pravcima, priključci kanalizacionih cevi u okni~a i
obrada prikljuČ3ka za različitcvrste upotrebljenih cevi, unutrašnja obrada
159

zidova i tavanice, mehanička stahilnost postavljenih nosaČ<17'<1kahlove i
pravilnost njihovog postavljanja. kao i propisna zaštita drugih podzemnih
objekata knj i se nalaze u prostoru ograničenim oknom. Isto tako potrcbno
je proveriti preduzete mere za odvodenje vode izokana, odnosno mere za
sprečavanje prodiranja vode u okna, pravilnost postavljanja rama poklop-
ca, samog poklopca i ispravnost gumenog zaptivača. Izvodačka organi7A-
cija je d u/.na pre komisijskog pregleda odstraniti eventualnu vodu iz okna
kako hi o.mo.gućila članovima komisije da nesmetano obavljaju pregled.
2.2.4. Provera utvrdenih do.kaza o. podlozi kanalizacije. duhini ukopa-
vanja, kvalitetu izgradenih spojeva. zaštiti i drugih dokaza koji proističu
od vrste primenjenih kanalizacionih cevi i načina njihovog polaganja.
Ukoliko. dokazi nisu pribavljeni dozvoljava se probno raskopavanje kana-
\izacije, ali ne manje od dva raskopavanja na dužini od I km.
2.2.5. Provera llužine kana\izacionih cevi i pravilnost njihovog polagan-
ja. Provera dužine vrši se kontrolnim prcmeravanjima izmedu centara
oka na. Proveri podlcže 10% raspona.
Pravilnost polaganja kana\izacionih cevi provcrava se provlačcnjem
kontrolnog valjka, slika K.l, spoljnjeg prečnika 92 mm i dužine 280 mm,
za cevi nazivnog prečnika 100 mm. zacevi nazivnog prečnika 50 mm.
spoljnji prečnik valjka treba da iznosi 42 mm. a dužina 250 mm.
" 5rnm
NOlillflo . d
- -- --.-.- L II r t dflOst
SO
(mm 1 I (":11>1
47
100 <;J
SL. K. 1 KO:\'11WLNI VALJAK
Proveri unutrašnjeg prečnika kanalizacionih cevi pod leže 10% nezau-
zuzetih cevi-metara.
2.2.6. Provera sadržaja gasova cksplozivnih i štetnih i opasnih po zdra-
vlje i život.
Proveri pollležu sva okna nezavisno od toga da li u gradu postoji
gasovodna mreža. Provera sadržaja vrši se instrumentima za indikaciju
eksplozivnih gasova (metan, pro pan, bUlan i dr.) i instrumentima za
indikaciju CO i COz.
160
1
!
2.2.7. U agresivnim zemljištima ili zemljgtima gde je nivo podzemnih
voda dosta visok ili u sluČ<1jevima predvidenih projektom 'potrebno je
ispitati cevi od termoplastičnih cevi na nepropustljivost.
Ovo scvcši sa komprimiranim vazduhom i pritiskom od 1.5 bara (:::: 0.5
atm) 7.•1cevi koje se nalaze na dubini ne većoj od 2 m. Za većeduhine treba
povećati pritisak ali da nije veći od 1.6 hara (::::0.6 atm) za 3 m i 1.8 bara
(::::0,7 atm) i'~1 OJ m. Kanalizacione cevi se smatraju ispravno montiranim
ako ispitni pritisak ne opadne u roku od 1 min.
Ovo se ispitivanje obavlja 48 sati nakon izrade poslednje spojnice.
2.3. Provera kvaliteta izgradenih kablovskih mreža vrši se na sledeći
na6n:
2.3.1. Pregled investicione tehni(;ke dokumentacije sa svim izmenama i
dopunama na osnovu koje su izvršcni radovi ..
2.3.2. Pregled tchničke dokumentacije izvoda(;ke organizacije o iz-
gradenoj kablovskoj mreži (situacija kabla. šema kabla, skica kablova u
oknima i galerijama).
2.3.3. Pregled izvršen ih montažnih radova i konstruktivnih elemenata
kablovske mreže i to: glavnog razdclnika. završnih kablova. završnih
nastavaka sa kablovskim postoljem, razdelnika u mreži sa kablovskim
'glavama, kablovskih izvoda, pupinskih lonaca, uredaja za gasnu i elek-
tričnu kontrolu kablova. uredaja za višestruko korišćenje vodova. kao i
! . pretplatničkih i spojnih kablova. Pregledu podležu svi konstruktivni ele-
menti i svi kablovi.
1 ';0
2.3.4: Provera numeracije parica na glavnom razdelniku odnosno linij-
skom I kablovskom i razbrajanje po izvodima. Proveri pod leže }()()0r
I 'lUJ
parica.
2.3.5. Provera pravilnosti postavljanja unutrašnjih i spoljašnjih izvoda i
izvršenih montažnih radova. Proveri podležu svi izvodi.
2.3.6. Pregled postavljenih kablova i nastavaka u oknima.
Pregledu podležu svi položeni kablovi i nastavci. Pri pregledu se
utvrduje da li su kabluvi u oknima i galerijama postavljeni prema odgo-
varajućim propisima, pregledno, bez medusobnog ukrštanja. Potrebno je
prekontrolisati postojanje pojaseva sa oznakom kabla. podmetaĆl na
oštrim ivicama kanalizadonih cevi i konzola. Na mestima savijanja kablo-
va omOlač ne sme imati ulubljenja, prclome i pukotine.
2.3.7. Provera preduzetih mera za zaštitu kabla od korozije. clektroe-
nergetskih vodova i udara groma (ukoliko je zaštita predvidena projek-
tom).
161
 2.3.8. Utvrdeni dokazi n dubini pol<lganja kahlova. posteljici. prekriv-
T
nom materijalu. mehaničknj zaštiti. vrsti zcmljišta i objektima koji mogu
d~1 utiču na stahilnost položcnih kabloY:1i dr. U nedostatku ovih dokaza a ~
komisija može da izvrši dva do tri mskopavanja na svaki km položenog r-O------------O
kabla u cilju utvrdivanja ovih pod~ltaka. f-- J J
Na mestima gde se izraduju nastavci i trasa menja smer pntrel.1no je da L-o-.--------.-----o
b b
se nalaze stubići za obelcj.avanjc. ':J _
2.3.9. Provera hcrmetičnosti omotača kahlova
Provera hermetičnosti nmotača se vrši na kablovima u spojnoj mreži i
glavnim kablovima u pretplatničkoj mreži. Ispitivanje se ohavlja 72'sata
nakon izjednačenja pritiska u kablu. Ispitni pritisak iznosi 1.5 hara (:=::0,5
<C----. -------.-------
b
--<~

b
atm). G a
Provera hermetičnosti se obavlja, po pravilu. pre električnih merenja. r--Q--------------O
2.3.10. Provera polaganja armircll1ih kablova po uporištima kao izvod- r--- 5 5
nih kablova i po zgradama pri uvodenju kablova u zgrade. L--0-------------'0
b b
3. Proverd prenosnih karakteristika
3.1. Na izgradenoj kablovskoj mreži (nakon polaganja, montaže i izjed-
načenja) obavljaju se ispitivanja i clektrična merenja, sa ciljem da se SL "'-~ MERENJE PRESLUSAV,\NJA NA PR"-lPL\TNIĆKlM VODOVJMA

ustanovi ispravnost montažnih radova i tačnost k~rakteristika prenosa

kablovskih vodova u odnosu na zahLevane vrednostl.
3.2. Mesna mreža sastoji se iz pretplatničkih i spojnih vodova. S obzi.rom
na različiLOst namene i karakteristika ovih vodova, za ocenu kvahteta
uzimaju se u obzir različiti faktori.
3.3. Na.pretplatničkim kablovima proverav~ se i i~pituje sl~deće: ..
3.3.1.·Otpornost izolacije na 10% kablovskIh panca u spoljnom sloJu 1
na 5% preostalih parica. a na.imanje po ~ve p~ic.c na ~akom novom
kablovskom završnom uredaju. Otpornost IZOlaCIjeJcdnc zIle prema dru-
goj žili istc četvorke i prema zemlji treba da iznosi najmanje 5.000 Mom.
km.
3.3.2. Neprekidnost kablovskih parica na svim paricama u kablu
Ispitivanje se vrši pomoću instrumenata za merenje kablovskih žita,
kablovskim ispitnim zumerom ili drugim pogodnim ispi~ivače.m. Sve.žile
pojedinačno se ispituju jedna 1.3 drugom na medusobm dodIr, dodIr sa
zemljom i neprekidnost.
3.3.3. Preslušavanjc izmedu parica na svim paricama u kablu
za ovo ispitivanje se koristi zumer sa slušalicom i drugi pogodni instru-
menL
Zumer se priključuje na svaku pamu paricu prema redosled~ r~zbra-
janja a slušalica na svaku nepamu, ali po ist?m redosledu. raz?~aJanJa kao
i za parne, slika K2. Sve žile na drugom krajU kabla moraju bItI medusob-
no izolovane.
1()2
Ako su žile pri montažnim radovima vezane redom prema redosledu
razbrajanja, u slu~alici se neće čuti ton ili će se čuti sasvim slab ton.
Ukoliko se u slušalici čuje glasan ton, znači da je došlo do dvojne zamene
unutar parice, pošto je prethodnim ispitivanjem utvrdeno da je redosled
razbrajanja tačan.
3.4. Na spojnim kahlovima, pupinovanim sa 15,5 mH, vrši se merenje i
ispitiivanje sledećih karakteristika:
- otpornost petlje,
- otpornost izolacije,
- sopstveno slabljenje.
- slabljenje preslušavanja,
- karakteristična impedanl"3.
3.5. Propisane vrednosti clektričnih k;uakteristika l.a izgradenu kablov-
sku liniju date su u tabeli T.K.1.
3.5.1. Otpornost petljcse meri na 5% p~lrica uzimajući u obzir otpornost
pupinovanog kalema koji iznosi 2oma.
3.5.2. Otpornost izolacije jedne žile prema svim ostalim i prema metal-
nom omotaču ili širmu meri se na 10% parica.
Ukoliko s~ .p~ili~om ~erenja otp<?rnosti izolacije jednog provodnika ne
mogu.~z~mljll1 SVI o~tah prov~DlCI, ta.~a je dovoljn? uz~mljiti provodni-
ke kOJInISUodredenI za merenje, a kOJIse nalaze u IstOj grupi upredanja
kao i provod nici susednih grupa upredanja .
. 3.5:3 ..S~abljenje se meri na 5% parica. Osim toga za svaki kabI potrebno
Je SnImIlI knvu sopstvenog slabljenja u frekventnom opsegu od 300 do
163
 1 )

3400 Hz sa razmakom do 200 Hz. Merenja se obavljaju nakon završavanja - otpornost petlje merena jednosmernom strujom
pupinovanng vo~a impedanco~ od 600 <?ma....
3.5.4. SlaoljenJe preslušavanj3 se merI na 10% parIca I obavlja se sa Rt = Rzo [1 +0,004 (t-20)]
jednog kraja kaola bez 'pr~)~?ne n~csta o~.~tanog i ome!~juć:g voda. -otpornost izolacije merene jednosmernim naponom
Merenja se mogu obavIJ~tl 1.11 na Irekvencl.l1 od. 800 Hz tl~. pn~nom
specijalnih generatora kOJIdaJu ceo spektar zvučnth rrek-vene.IJa.Pnhkom Rit = RiZ0(1-0,07 (t-20)]
ovih merenja ometajući i ometani vod treba da budu l..avršem sa 600 om3. - slabljenje voda
3.5.5. Merenje impedance pupinovanih kahlova vrši se na 39;', parica.
Osim toga. za svaki kabltreba snimiti krivu impedance u opsegu od 300 at = azor +0.004 (1-20)]
do 3400 "Hz u razmaku od 200 Hz. Merenja se obavljaju pri 7..avršavanju gde je:
pupinovanih vodova sa impedancom od 600 om~ . R20 - otpornost petlje na 20oe,
3.5.6. za temperature različite od 20 e treba IzvrSm korekclJu mernth
0

Ri20 - otpornost izolacije na 20oe,

vrednosti prema slcdećim obrascima:
a20-slabljenje voda na 20oe,
T.K.L
t - temperatura podzemnog kabla.
Električne karakteristike za izgradenu kablovsku liniju 3.5.7. U principu, u normalnim uslovima temperatura podzemnog kabla
se krećc izmedu 5 i tO°e, sa promenama od ± 15°C.
Osobine na 20 0
e Frekvencija Propisana Pri- za temperaturu zemljišta koriste se podaci odgovarajućih meteoro-
merenja vrednost medba loških službi.
~.6. Sa danom ~rijema postr?jenJa mesnih mreža počinje da teče garan-
1. Otpornost petlje tm rok. Garantl11 rok za kvalItet Izvedenih radova iznosi 2 godine. ako
1.1. 0,6 mm jednosmerna ugovor?~ ili propi~ima nije drugačije odredeno. Za op"remukoju
struja ugraduJe I~odač ~až.l, u pogledu sadržine i roka, garancija proizvodača
opr~me, s Um Sto Je I~odač dužan da svu dokumentaciju s garancijama
1.2- 0,8 mm prOlZVod~ op~eme zajedno sa uputstvima. pribavi i preda naručiocu.
1.3 0,9 mm Izvodae je duzan da o svom troSku otklol11 sve ndostatke koji se pokažu
"
1.4. 1.0 mm u toku ga~antnog roka, a koji su nastupili usled toga Sto se izvodač nije
2. Otpornost izolacije drža? sV~Jlh obaveza u pogledu kvaliteta radova i materijala.
P~ kraju garantnog roka, i to najranije 2 meseca, a najkasnije 4 nedelje
3~ Slabljenje . pre ISteka roka, potrebno je izvrSiti odredena ispitivanja u cilju provere
3.1. 0.6 mm pupinovan vod 800 Hz 0.791 dB/km 3.53.
prenosnih karakteristika.
3.2. 0,6 mm nepupinovan vod O.Sh9 dB/km
Na spojnim kablovima vrši se merenje otpornosti izolacije. slahljenja
33. 0,8 mm pupinovan vod ,. 0,521 dB/km
preslušavanja i hermetičnosl.
3.4. 0,8 mm nepupinovan vod 0,652 dB/km
Na.pr~tplatničkim kablovim~ ne vrSe se, po pravilu, ispitivanja osim u
3.5. 0,9 mm pupinovan vod 0,435 dB/krn
sluČ3Jevlma kada.~.vreme}r~j~nja ga!antnog roka do de do poremećaja
3.6. 0,9 mm nepupinovan vod 0,565 dB/krn u radu pretplatmcklh mreza III postoje opravdane sumnje u, ispravnost
3.7. 1,0 mm pupinovan vod 0,400 dB/krn mreže. U .tom sl~čaju potrebno je izvrši ti merenje otpornosti izolacije.
"
3.8 1,0 mm nepupinovan vod 0,547 dB/km !'lakon I~emh ~erenja sastavlja se zapisnik i priključuje se izveštaj u
"
4. Slabljenje prcsluSavanja o izvršenoj kontrolI kvaliteta.
na bližem kraju 65,175 dB/krn 3.5.4. Proveru ~pr~nos~i TI postrojenja vrši stručna komisija koju imenuje
"
5. Karakteristična impedanca izrnedu PTT orga~clJa -: mv~tltor ..Prepo.~čuje se PTT organizacijama da u
(realni deo) 500 i 600 oma 3.5.5. ~tav kOmISIJeuključuju radmke kOJI rade na održavanju ovih postroje-
nJa.
164
165
._----------------.,~------:-----------_-. )
i
L. IZRADA DISTRIBUTIVNIH MREŽA SAMONOSIVIM KABLO-
VIMA
1. U distributivnim mrežama. kada iz bilo kojih razloga nij~ ~elishodno
polaganje podzemnih kablova. up~)(re.bljavaju se. s~monos~vt pretpl~t-
ni~ki kablovi. Pri tome se upotrebljavaju samonOSlVI kablovl sa noseĆ1m
užetom prcčnika provod nika 0.6 i 0,8 mm. Kablovi sa prećnikom provod-
nika 0,8ml1lupotrebljavaju se samo za duže distributivne vO.dove,kad~se
ne mogu zadovoljiti zahtevi za kvalitetan prenos kablovima prećmka
provodnika n,6 mm ..... V'
Kapadtct samonosivog kabla u dlstnbutlvnoj mrezI ne treba da bude
veći od 25 x 4.
2. Za nastavljanje i ra~vanje samonosivih kablova sa nosetim užetom
upotrebl.iavaju se:
- spojnice od ozračenog polietilena .•
- spojnice za nastavljanje samonosivih kablova sa uzeto~ ...
. Pored navedenih spojnica posebnim tehni~kim uslovima Zajedn~ce
JP1T mogu se predvidcti i druge konstrukcije spojnica za samonoslve
kablove sa nosećim užetom.
Sa spojnicama sa Pg uvodnicama za nast?vlj.anj.e samon.osivog kabl~ ~
nosećim užetom može se, pored nastavljanja I raćvanja samonosl'~l~
kablova sa nosećim užetom, vršiti i prelaz sa podzemnog na samonoslVl
kabl sa užctom, Kadanije potrebno elekuično osiguranje vodova na mestu
prelaza sa podzemnih na nadzemne vodove .....
Za prelazak podzemnih na nadzc.mne vl~do\'e mog.u se kon~t.Itll ~amo-
stojeći razdelnici za ruralna podru~ja, kao 1 kablovskl razdclmcI na stubo-
vima.
Za prelazak podzemnih kablova sa izolacijom od termo~la~t.i~nih mas~
na nadzemne samonosive kablove na stubu mogu se konstltl kablovskl
razvodni ormani za spoljnu montažu. Kada su podzemni kabl~)Vi, u distri-
butivnoj mreži, sa vazdušno-papirnom izolacijom zavrSavanje u ~ablov-
skom razvodnum ormanu se vrši na taj na~in što se kod poslednje pod-
zemne dužine izvrši prelaz sa kabla sa vazdušno-papirnom izolacijom na
kabl sa termoplasti~nom izolacijom. U kablovske razvodne ~rmane mo~
se smestiti odgovarajući broj letvica sa prikljućcima kapacIteta 100 Ih
2Ox2 višeparičnih konektora kapaciteta lOx2 ili 25x2, osiguračkih slogova
ili n~kih drugih priključnih elemenata preko koj.i~ se vrš~ završavanje,
račvanje i ranžiranje distributivnih kablova do 3~ I!I 5U panca ..
3. Za nošenje, zatezanje i pri(vršćenje samonoslvlh kablova. upotr:b~Ja-
vaju se odgovarajućc stezaljke (hvataljke), zamke, prstenovl, obujmlce,
166
)
nosaći i drugi pribor predviden tehni~kim propisima za opremu za samo-
nosive kablove.
4. Polaganje i monta:l.a samonosivih kablova u distributivnoj mreži se
izvodi prema propisima o polaganju i montaži samonosivih kablova sa
nosećim užetom u razvodnoj mreži.
Nadzemni telckomunikacioni samonosivi kablovi u distributivnoj i raz-
vodnoj mreži mogu se postavljati na iste stubove sa nadzemnim niskona-
ponskim elektroenergetskim vodovima.
Ovo postavljanje se izvodi prema Pravilniku o tehni~kim normativima
za postavljanje nadzemnih elcktroenergetskih vodova i telekomunikacio-
nih kablova vodova i odgovarajućeg uputstva.
5. Elcktri~no osiguranje pretplatni~kih vodova u nadzemnoj distribu-
tivnoj mreži se izvodi prema poglavlju G. ovog Uputstva.
6. Uzemljenje pretplatni~kih vodova"u nadzemnoj distrihutivnoj mreži
se izvodi prema Uputstvu o izradi uzemljenja u telefonskim kablovskim
mrežama.
M. IZRADA RAZVODNfH MREZA
..
1. Opšte odredbe
1.1. Ovo uputstvo propisuje na~in izrade telefonskih razvodnih mreža.
Tclefonska razvodna mreža je deo telclbnske mesne mreže. Razvodna
mreža počinje na spoljnjem izvodu a završava se na mestu uvoda u zgrade.
Mesta spoljnjih izvoda se odreduju prilikom planiranja mesnih mreža
shodno Uputstvu o planiranju mesnih mreža. Mesto i način uvoda raz-
vodnih vodova se odreduje prema Uputstvu o izradi telefonskih instala-
cija i uvoda.
,) (zmen:lma i uopunam:. Uputstva o grade-nju mesnih kablf'\vskih mreža obj:1\"'jt:r.ih li "ITIT \'csnilcu#bl'. I ~:'$S
.."o je da se UpUISI\'OO izracJi r:u\'ndnih mrcb. kn.ie:.ie st:lmp~IO("I kan pnsdm:1 puolikacij:1 z.."'Ijeuni<."C'
predvid •..
lP1T 1980. god. a Cijaje objava o donoSenju obj'tvljena u "PTr \'esniku#. br. I" nd I". septembra lu80.
godine. integriše u UPUlstvo o gradenju mesnih kablovskih mreZa u obliku novog 1~)g""·lj,, "M. Izroda
rnzvodnih mrei..'#.l'relazne i z:w["Šneodredhe Upursl\':! n izr..di razwxlnih mt'Cl:l ("P1T \'csnik#. br. lc)fSO)
glase:
monosivim d\'ožilnim prctpl:ttničkim k:.blom sa legiranim provounicima
-I. Izrnd.'1 razvodnih mreia sa s•..•
može se vršili prema UPUISl\'Uo posla\1j3nju rnZ\·odnih samono:sivih kablova (T105 i T104) u mesnim
telefonskim mrežama (Zajednice JI'1T. br. 02-ti201i1-ti7. posebno izdanj,,) jn' godinu dana od dana slupanja
na sn:agu O\'og uputs{va.Poslavljnnje i monrai3 SčJmonosi\'ih prC(I)fatnickih kablova,;, no~im uželom i sa
oplelom od čeličnib žic:a u rnzvodnim mrežama moze se vrši ti prema Upurstvu o 1~)S[avljanju i monlaii
samonosivib pretplalničkib kablO\." ("P1T vesnik#. br. 7,74) joj godinu dan3 od dana slupanja na snagu
ovog UpUIS""'.
2. Izrada nastavaka na nadzemnim kablovima pomoću naliv3jučih smola moze se vršiti prema UPUtSl\<Jo
izradi nastavaka "" kablovima >.,
izolacijom i omoračem od termoplasličnih ma.a (Zajednica lP1T. br.
(}2.6211 1-67. posebno izdanje) je» godinu do,na od dana stupanja na snagu ovog uputstva.
3. Stupanjem na sn"gu o\"og UpulSl\'3 prestaje da vozi UputSl\'O Za gradenje mesnib vazdušnih TI linija
(posebno izdanje glavne direkcije pašta od 24. janu"ra 1952. godine).
4. Ovo UPUSIVOšlampare se u posebnom izdanju Z'jednice JP1T i slupa no snagll osmog dana od dana
obja\"ljivanja u 0P1T vesniku# objave kojom se ogla",va njegO\·o donoSenje i stupanje no snagu.
167
 )

Vodovi u razvodnoj mreži mogu hiti ostvareni. pomoću sa~nosivih

1
I,
pretplalničkih kablova i vazdušnih vodova sa g(~I"~l provodn.lclma. Ka- b) samonosivi prctplatnički kabl sa opletom od čeličnih žica
hlovski vm!ovi mogu hiti ostvareni kao nadzemni 111 podl.emm. c) samonosivi dvožilni prctplatni~ki kabl sa nosećom čcli~nom žicol11
l.2. Ovo uputstvo se odnosi na: d) samonosivi dvožilni pretplatni~ki kahl sa lcgiranim provodnicima.
a) izradu novih razvodnih mreža ..• 2.2.1. Samonosivi pretplatni~ki kabl sa nosećim užetom (oznaka TK33
b) rekonsl[ukciju postojećih razvodnJh mreza: . U).
c) izmenu poslOjećih ~az~odni~ mreža u slučajevlma kada one predsta- Samonosivi pretplatni~ki kabl sa nosećim užetom namenjen je za izradu
vljaju opasnost za osoblje I stvan ..... vodova distri.~utivnih i r~Z:0dnih mreža. Za razvodne mreže primenjuju
1.3. Za izradu razvodnih mreža mogu se upotrebljavati kablovl, pro~od-
se konstrukcije samonoslvlh kablova od 10 parica izuzetno do 20 parica.
nici i ostali materijal koji odgovaraju ovom Uputstvu, tehničkim uslovima
Zajednice JPTT i JUS standa~dima .. 2.2:::1. za razvodne ~reže u~o~rebljavaju se najčešće kablovi sa pro-
1.4. Razvodne nucl.e moraju da budu Izvedene tako da zbog ~eh~ vodmclma od bakarne zIce precmka 0,6 mm. Izuzetno za duže vodove,
ničkih. elcktričnih i hemijskih uticaja ne bude ugrožena sigurnost lJudi I kada se ne mogu zadovoljiti zahtevi za kvalitetom prenosa sa kablovima
p~ečnika provodnika ~,~ m~, upotrebljavaju se kablovi prečnika provod-
sigurnost predn~eta i zgrada ..•.•. _ ..
l.S. Prilikom Izrade razvodmh mreza mora se pndrzavatl propIsa kOJI mka 0,8 mm. Provodmcl su Izolovani bešavnim slojem polietilena.
2.2.1.2. Jezgro pretplatničkih kablova sa nosećim užetom može biti
se odnose na zaštitu telefonskih vodova od uticaja elektroenergetskih
koncentrič~o ili ~rupno použeno, sl. 1. Jezgro koncentrično použenih
vodova i vodova elcktrovuče kao i propisa o zaštiti telefonskih vodova od kablo~a se ~zraduJe <?dkonc~ntri~nih slojeva četvorki. Konstrukcija jezgra
uticaja atmosferskih pražnjenja. kabla I broj četvorkl po slojevima je dat u tabeli 1.

2. l\laterijal za razvodne mreže

2.1. Za izradu razvodnih mreža može se upotrebljavati samo materijal

predviden ovim uputstvom i tehničkim.uslovj~a.ZajedniceJPTf. Mate-
rijal mora u svemu odgovarati navedem~ propIsIma ...
U nedostatku tchničkih uslova Zajedmcc JPTT za pOjedme vrste mat~-
rijala za razvodne mreže, ~o,~u se upotre~1iti i materijali koji odgovaraju
ovom uputstvu i odgovarajucIm standardllna J.US....
Materijali za razvodne mreže se predvidaju za ra.z~lčlta mehamčka
naprczal1ja. Pri izradi razvo?nih mreža mora .~C .vOdltl rač~na. da se u
svakom pojedinačnom slučaju upotrebe matenj3h odgovarajuĆth meha-
ničkih osobina.
Za sve materijale koji se upotrebljavaju za izradu razvodnih mreža SI. 1.
potrebna je potvrda (atest) Zajednice lPTI da se d~tič.ni mate?j~livmogu
primenjivati za građenje telefonskih mreža namenjemh za prikljucak na Tabela 1.
telefonsku mrežu JPTI Broj četvorki Broj četvorki po slojevima
2.2. Kablovi za razvodne mreže. _ . u kablu 1 sloj 2 sloj
Za građenje razvođnih mreža koriste se samonosivi kablovl, kao I
kablovi predviđeni za pođzemno polaganje ... , 1 1
U razvodnim kablovskim mrežama se mogu upotrebljavati sledece vrste 3 3
samonosivih kablova: 5 5
a) samonosivi prctplatnički kabl sa nosetim užetom 10 2 8

168
169
 -

Jezgro grupno použenih kablova se izraduje od koncentričnih slojeva

osnovnih grupa, koju sačinjavaju pet zvezda četvorki. U razvodnim
I
I

I
I Čctvorka u a b c d
Tabela 3

mrdama se koristi konstrukcija sa jcdnom ili dve osnovne grupe. osnovnoj grupi žila žila žila žila
Ohelc;i..avanjc žila se vrši bojama. Boje u jcdnoj četvorki su različite. I
I

! prva crvcna Crna pla"a ••

naranuZ3sta V

Razlikovanje pojedinih četvorki po slojevima odnosno grupama vrši se

i druga zelcna crna plava narandŽ3sta
preko a-žilc. Bojc žila čctvorki pri koncentričnom pouŽ3vanju su date u I
lrCć.1 siva crna p Iaya narandžasta
tabcli 2. a pri grupnom u tabeli 3. četvrta žuta crna p Iaya narandŽ3sta
Tabela 2
peta bcla crna plava narandžasla
a b c d
Čctvorka u Nos~će uže se izradujc pou;i,avanjcm čcličnih pocinkovanih žica Pre" "-
žila žila žila žila ka 1,0 I 1,2 mm kao što je prikazano u tabcli 4... cm
sloju
crna plava narandžasta Tabela 4
početna crvcna
zelena crna plava narandŽ3sta Najvcći broj četvorki u
za smcr
- ostale Konstrukcija kablu prečnika provodnika
siva crna plava narandl ..asta nosećcg užeta
čctvorkc'"
0,6mm 0,8 mm
* Dozvoljava sc u cilju mzlikovanja koraka pojedinih čctvorki u sloju, 3Xl,0 1 1
da a-žila parnih četvorki budc žute boje izolacije.
2.2.1.3. Iznad jezgm kabla se postavljaju pojasna izolacija od dve termo-
7X1,0 5 3
plastičnc trake, polietilenski omotač u obliku ,,8" i noseće uže od čeličnih 12X1,0 10 5
19X1,0 30 20
pocinkovanih žica, sl. 2.
19X1,2 50 30

.~ajmanja za~czna ~rsto~ po~nkovane čelične žice je 160 kp/mm2.

~}~c;~.dozvoIJena vucna sIla pnhkom postavljanja i eksploatacije je 55
Nos~ce uže 2.2.1.4. ~Ianirana približna vrednost slabljenja pri 800 Hzza samonosive
pretplatD1čke kablove sa nosećim užetom je data u tabeli 5.
... ~
Tabela 5

_. Prečnik provod nika

umm
0,6
Broj
četvorki
I
Slabljenje
dN/km
120
SpoljA PE orrotoć Jezgro 3-10 110
0,8 1 95
3-10 85
2.2.1.5. Samonosivi pretpla~n.ički kabl sa noscćim užctom ima oznaku
TK33U. (Stara oznaka za ovaj tIp kabla je TK33E). Kabl se isporučuje na
SI. 2.

170 171
 )
1
dobošu u dužinama od 500 m i 1.000 m. Krajevi kabla moraju biti herme-
2.2.2.2. Planira?a približna vrednost slabljenja pri 800 Hzza samonosivi
tički zatvoreni.
kahl sa opl~tom Je Ista kao kod samonosivog kabla sa užetom, tabela 5.
2.2.2. Samonosivi pretplatnički kabl sa opletom od čeličnih žica (oznake
~amonoslvl kabl sa opletom ~od kog~ je spoljni omotač od polietilena
TK33C). o o oo, •
Ima oz~a~u TK33C-P. Kablse IsporučuJe na dobošu u dužinama 500 i 1000
2.2.2. \. Samonosivi kabl sa opletom od čehčmh zlca Je namenjen za m. KrajeVI kabla moraju da budu hermetički zatvoreni.
razvodne mreže. On se izraduje sa 1. 2...1i 5 četvorki. Prečnik provodnika 2.2.3. Samonosivi dvožilni pretplatnički kabl sa nosetom čeličnom
žicom (oznaka TK33Z).
kabla je 0.6 mm ili n,8 mm. Kabl prečnika provodnika 0,8 mm se upotre-
2.2.3.1. Samonosivi dvožilni kabl sa nosećom čeličnom žicom je namen-
bljava samo za duže razvodne vodove, kada se ne mogu zadovoljiti zahtevi
jen za izradu pojedinačnih vodova u razvodnoj mreži. Ovaj kabl je po
za kvalitetan prenos sa kablovima prečnika provodnika 0,6 mm.
konstrukciji omotača i položaju nosećeg elementa u odnosu na jezgro
Izolacija pravodnika je od polietilena. Žile kabla su upredene u zvezde
kabla sličan samonosivom pretplatničkom kablu sa nosećim užetom. Kod
. četvorke. Obeležavanje žila se vrši prema tački 2.2.1.2 ..
dvožilnog kabla noseći elemenat izraden je samo od jedne noseće čelične
. Preko jezgra kabla postavlja se omot od jedne termoplastične trake i
žice prečnika 2.5 mm. Noseći deo treba da ima ispupčenje u cilju raspoz-
unutrašnji omotač od polietilena. Iznad unutrašnjeg omotača nalazi se navanja.
op let od pljosnatih pocinkovanih čeličnih žica. Žice omota su ravnomer-
Jezgro kabla sa nosećom žicom se sastoji od jedne pacice. Boje žile
no upredenc po celoj dužini kabla u pokrivanju oko 50% površine unu-
parke su crvena i bela. Prečnik pravodnika kabla je 0,6 mm ili 0,8 mm.
trašnjeg omotača. Izgled k<1blaje dat na sl. 4.
Iznad opleta se nalazi spoljni omotač od polietilena crne boje. Izgled
samonosivog kabla s~ opletom je dat na sI. 3. Spoljni omotač kabla može
biti tod polivinilhlorida. Takav kabl može biti korišćen i za polaganje u
unutrašnjost zgra?:;l.

Spoljni p.e (p~) umotoč Op(et od ćeHĆ.1iCXl lrobQ~ f.i Pf Jezgro

/ / __ omo
•...•
~, 1°
J' . ~-~
.f
~

Sl. 3.
Sl. 4.

172
173
---------::-----,1---J::-. --------.
) i

Kabl se isporučuje u konturama u dužinama od 250111.Oznaka samo-

2.2..'.2. Planirana približna vrednost slahljenja pri SIXJHz za ovaj kahl
iznosi 120 mN/km za kabl prečnika provodnika 0.6 mm i 95 mN/km za
kahl prečIlika provodnika O,S mm ....
Kal)1se isporučujc na dobošu u du/.ini od 500 m. Krajcvl kabla moraju
hiti hcrmetički izatvoreni. Oznaka samonosivog dvožilnog kabla sa no-
se":om žicol11je TK33Z (stara oznaka TK36) .
. 2.2.4. Samo'nosivi dvožilni pretplatnički kabl sa Icgiranim provodnicima
(oznaka TK30S)
Samonosivi dvožilni pretplatnički kabl sa Icglra~lm P!~vo~.m~lma
namcn 'cn za izradu pojedinačnih vod ova u ra~o~noj mreZI, kOJImsu dUZI
25() J m .· t · lra Kabl sesasto 'i od dva P rovodnlka Izradenaod Icgure ba.kra.
od "" ... J
M · .. I ednost Prekldne
Prečnik provodnika je 0,8 mm, II~ 1 mm. lmma na vr
čvrsto":e provodnika je 68 kp/mm"' .....
Provodnici su postavljeni paralelno 1 Izolovam SU poheulenom crne
boje. Izgled kabla je prikazan na sl. 5.
nosivog kabla sa 1cgiranim provodnicima je TK30S (stara oznaka TK.-S).
2.2.5. Za podzemno polaganje koristc se kablovi kapacitcta uo 10
parica, a izuzetno 20. sa polietilcnskim omOLačem i izolacijom žila ml
polietilena - punjeni i nepunjeni. Pojedine konstrukcije samonosivih
kablova su predvidenc za direktno polaganje u zemlju ili uvlačenjc u
kablovsku kanalizaciju od PVC cevi malog prcčnika.
2.3. Pribor za nastavljanje i zavr~avanje samonosivih kablova.
Za nastavljanje samonosivih kablova upotrehljavaju se odgovarajućc
. spojnice.
j~ Za završavanjesamonosivih kahlova na spoljnjem izvod u se upotrehlja-
vaju po pravilu kablovske glave za spoljnu montažu sa ili bez osigurača a
u izvesnim slučajevima se mogu upotrebiti i spoj nice za nastavljanje
samonosivih kablova TK33U. Završavanjc samonosivih kablova na strani
, prctplatnika se može miti pomoću spojnicc za nastavljanje samonosivih
kablova, uvodnih ormana i kutija, razvodnih ormana, osiguračkih slogova
i priključnih kutija.
2.3.1. Spojnice za samonosive kablove TK33U.
Z1 nastavljanje i račvanje samonosivih kablova sa nosetim užetom,
upotrebljavaju se tri vrste spojnica:
- spojnica za nastavljanje samonosivih kablova sa užetom,
- spojnica za nastavljanje samonosivih prctplatničkih kablova sa oplc-
tom,
- spojnica od ozračenog polictiIcna.
Pored navedenih spojnica posebnim tehničkim propisima Zajednice
JPTI mogu se predvideti i druge konstrukcije spojnica za samonosive
kablove sa nosetim užctom.
2.3.1.1. Spojnica sa Pg uvodnicama za nastavljanje samonosivog pret-
platničkog kabla sa nosećim užetom se izradujc u tri veličine prema
unutrašnjem prečniku Pg uvodnice i broju Pg uvodnica. Izbor tipa i
veličine spojnica se vrši prema tabeli 6. c

Tabela 6

.$1. 5.
Tip i veličina za kablove za prečnike
spojnica kapaciteta do ... omotača kabla ...
Samonosivi dvožilni kabl sa Icgirani~ provo~nicima ~e!TIa ~os~an
omotač, već mu je samo ojačana izolacIJa. SamI provOdOlCl sluze I ao SSK-L16-3 do ] OX2XO,6 9-15 mm
noseći element. I' oo. "avanJ'a do 30X2XO,6
Jedna od žila ima uz~užno i.spupčenje~? !~OlaCljl u CIJUraspoz.n .
SSK- L21-3 do 20X2XO,8 14-20 mm
Žita sa ovim ispupčenJem uZIma se za ..a zllu .

. 175
174
 -
)

.
c:=)

Qbujmica

Sl. 6. Sl. 7.

176 177
- •••• ----.~"_J.j ----1
Izgled spojnice prikazan je na sl. 6
Spojnica se može postaviti na stuh ili zid.
Sa ovom spojnicom pored nastavljanja i račvanja samo nosivih kahlova
sa nosećim užetom može se vršiti i prelaz sa podzemnog kabla na samo-
nosivi kahl sa užetom kada nije potrebno cIcktrično osiguranje pretplat-
ničkih vod ova na mestu prelaza sa podzemnih na nadzemne vodove.
2.3.1.2. Nastavljanje i račvanje samonosivih kablova sa nosećim užetom
do 5 čctvorki može se vršiti i sa spojnicom za nastavljanje samonosivih
pretplatničkih kablova sa opletom koja je navedena li tač. 2.3.2. ovog
uputstva.
2.3.1.3. Za nastavljanje i račvan.jesamonosivih kablova mogu se koristiti
i spojnice od ozračenog poIietilena uzdužno razrezana i sa šinom za
uzduJ.no zatvaranje. Sl. 8.
2.3.2. Spojnica za samonosive kablovc TK:BC. Or.ma.n za uV?~ nadzemnih vodova se izraduje u veličini IOx2
tehmčklm propisIma Zajednice JPTT. ' , prema
2.3.2.1. Spojnica za nastavljanje samonosivog kabla sa opIctom se ~3.4.2. Uvodne kutije se upotrebljavaju za završava nje do 6 nadzemnih
izraduje li tri veličine: 2x2, 6x2 i lOx2. Spojnica je namenjena za nasta- vo ova u z~adama za koje nije potrebno električno osiguran'e Takode
vljanje, raCvanje i završava nje samonosivog kabla sa opletom, a može se ~v~?n~ ~UUje se, upotre~javaju i za nastavljanje i račvanje sa~noSivih
upotrebiti i za nastavljanje i račvanje samonosivog kabla sa užetom do 5 a .O\a o l~.panca kOJI se polažu po unutrašnjim zidovima Zgrade u
SUVImprostofljama.
četvorki, samonosivog kabla TK33Z i samonosivog kabla TK30S. U~odne kutije se i.~raduju u tri veličine: 2x2, 6x2 i 1Ox2.
Izgled spoj nice za nastavljanje samonosivih kablova sa opletom lOX2 Izgled uvodne ~utIje od plastične mase 6x2 je dat na sl 9
je dat ~:.i sl. 7. 2.3.5. Razvodl1l ormani. ..

rI ----.----Ij
2.3.3. Kablovske glave za spoljnu montažu.
Kablovskc glave za spoljnu montažu se upotrebljavaju za završava nje
,- '~.~.'-J'" ...
samonosivih kablova na spoljnjim izvodima. Razlikuju se dve vrste ka-
hlovskih glava za spoljnu montažu: r· •
_ kablovska glava za spoljnu montažu sa osiguračima,
_ kablovska glava za spoljnu montažu bez osigurača,
I
Kablovske glave mogu biti sa metalnim ili plastičnim kućištem. Razli-
kuju se dve veličine kablovskih glava za spoljnu montažu lOx2 i 2Ox2. ~
Na slici 8 dat je izgled kablovske glave za spoljnu montažu bez osigurača
od poliestera.
2.3.4. Uvodni ormani i kutije.
2.3.4.1. Orman za uvod nadzemnih vodova se upotrebljava kao uvodni
orman kod uvoda u zgrade do 10 nadzemnih vodova, kada je potrebno
električno osiguranje vodova kod pretplatnika. Završavanje samo nosivih
kablova u zgradi se vrši na lctvicama uvodnog ormana. Uvodni orman je Sl. 9.
snabdeven sa odgovarajućim osiguračima.

178 179
 Razvodni orman lOx2 se upotrebljava za završava nje samonosivih ka- . Grupni osigurački sl~)govi 5x2 i IOx2 se ugraduju u uvodne ormane i
kablovske glave za spoljnu montažu sa osiguračima.
blova do 10 parica u zgradama kada nije potrebno električno osiguranje
Na s~. 11 dat je izgled pretplatničkog osi"guračl.;og sloga Ix2 za spoljnu
prctplatničkih vodova. Samonosivi kabl se završava na letvici razvodnog montazu.
ormana.
Izgled raz\'odnog ormana je dat na sl. 10.
2.3.6. Osigurački slogovi.
Osigurački slogovi s~ snabdeveni sa odgovarajućim osiguračima i oni se
upotrebljavaju za clektrično osiguranje nadzemnih vodova kada se to
predvida Uputstvom o gradenju mesnih kahlovskih mreža, poglavlje G.
Na strani pretplatnika upotrebljavaju se sledeće vrste osiguračkih slo-
gova:
_ prctplatnički osigurački slogovi lx2
_ grupni osigurački slogovi 2x2
_ grupni osigurački slogovi 5x2 i 10x2.
Na spoljnjem izvodu upotrebljavaju se osigurački slogovi lOx2. Pret-
platnički osigurački slogovi lx2 i grupni osigurački slogovi 2x2 mogu biti
za unutrašnju ili spoljnu montažu. Ovi slogovi istovremeno služe i za
završavanje samonosivih kablova sa 1 i 2 parice.

~""""'.''''''''''f. : .,'""" .••.

"
.,
u

SI. 11.

2.3.7. Priključne kutije.

Dvožilni. sa~lO~o~ivi. kab!~vi mogu s~ na strani prctplatnika završiti u

tel~fo~s~<?j pnklJucnoJ kutIJI ako se pnključna kutija nalazi u neposred-
nOj bl~ZIDl m~sta u~oda nadzemnog voda u zgradu, kada nije potrebno
elektnčno oSIguranje.
2.4. Uporišta.
za upo.ri~ta se koris.te: ~IV~i stubo.vi, betonski ili plastični stubići na
odgovarajucem postolJu, ZldDlI krovDl nosači i dr.
2.4.1. Drveni stubovi.
Drv~ni ~tubovi za. vazdušne linije se izraduju od belog i crnog bora
smrče ~ anša. DrveDl stubovi moraju biti impregnirani. '
KvalItet stubova treba da odgovara propisima Zajednice JPTI i JUS
propisima. za gradenje razvodnih mreža upotrebljavaju se stubovi od 6,
Sl. 10.
7 i 8 m. Podaci o drvenim stubovima dali su u tabeli 7.

180 181
 ~--. __ ._._-~ m._~ __ ~.~ .~ •• ~. ~ _

Tabela 7 Zidni nosači mogu se učvrsti ti na zid i pomoću odgovarajućih plastičnih

umct:lka ..
Dužina st uha Dcbljina na Dubina Dozvoljeno Thžina
JO cm od ukopa- horizontalno
vrha stuba vanja optercćcnjc
(tolerancija vrha
± 1 cm)
m cm m kp kg
n,.11·
I~
13 1,30 119 70
6 14 1,40 144 79 I
15 1,45 160 95 .
13 1,45 113 89 I.
I
:
I
7 14 1,50 136 100 l
15 1,55 162 112
14 1,55 131 123
8 15 1,60 155 137
16 1,70 182 152

Sl. 12.
2.4.2. Betonski plastični i metalni stubići na odgovarajućem postolju se
Na sl. 12 dat je izgled prolaznog i krajnjeg krovnog nosača
upotrebljavaju za izradu spoljnjih izvoda na zemlji kada se vodovi razvod- a na sl. 13 prolaznog zidnog nosača. '
ne mreže polažu podzemno.
U stubiće sć postavljaju kablovske glave za spoljnu montažu bez osigu-
rača. Stubid sa posloljcm treba da budu tako izvedeni da omogućavaju
siguran dovod kablova u kablovsku glavu.
Ukoliko se u stubićima vrši razvod punjenih kablova sa slojevitim
omotačcm umesto kablovske glave za spoljnu montažu može biti posta-
vljena izvodna kutija sa višcžilnim konektorima ili letvicama.

2.4.3. Zidni i krovni nosači za samonosive kablove.

Kod polaganja samonosivih kablova po zidovima i krovovima zgrade za
uporišta se upotrebljavaju odgovarajući zidni i krovni nosači predvideni
u tehničkim uslovima za izradu i isporuku opreme za samonosive kablove.

SI. 13.

182
183
 2.5. Prihor za nošenje i pričvršćivanje samonosivih kablova
2.5.1. za nošenje. zatezanje i pričvršćivanje samonosivih kablova upo-
trebljavaju se odgovarajuće stezaljkc (hvataljke). zamke, prstenovi, obuj-
mice, nosači i drugi pribor pr~dvidcn ovim uputstvom i tchničkim propi-
sima za opremu za samonosivc kablove.

1
j - I .. ;. _.

~
,'·l
\':"""'tl
\ ,
"'-::
I
• -
-, ,.
J-,
-:;.
••..••.•
,
$~O
Sl. 16.
Izgled stezaljke dat je na sI. 17.

Sl. 14.
2.5:2. za nošenjc i zatezanjc samonosivih kablova TK33U i TK33Z
upotrebljavaju se krajnje stczaljke prikazane na sl. 14 i zamke (prolazna
i rasterctna) prikazanena sl. 15 i 16. ._0
2.5.3. NoscĆ3 slczaljka za samonosive kablove sa opletom služi za
nošenje i zatezanje ovih kablova. Stezaljka se izraduje u tri ve1ičine: 2x2,
6x2 i lOx2.

SI. 17.
2.5.~. Nošenjc i zatc~a~jesamo~osivog kabla sa lcgiranim provodnicima
se vrš~ p.omoću zatezmh 1 prolazmh prstcnova, prolaznih zamki i krajnjih
stezalJk1.
Izgled zateznog prstena je dat na sl. 18.
Prolazna zamka jc data na sl. 19.
. ~.5.5: za pričvršći~anj~ samonosivih kablova na uporištima, prečnicima
. -. I zidovima upotrebljavaju se odgovarajući nosači.
Na sl. 20. prikazane su sledeće vrste nosača:
Sl. 15.

185
184
 1
- nosač obični 7At stub (sl. 20.1)
I - nosač za prcčnicu (sl. 20b)
I - rasteretni (7Attezni) nosač za stub (sl. 2Oc).
I
i
i
!
I
---- .. -

Sl. 18.

. --.--

Na spoljnim izvodima na stubu se upotrebljavaju izvodni nosači okrugli

Sl. 19. prikazani na sl. 21. za dvojno uporište može se upotrebljavati izvodni
nosač u ravnoj izvedbi.
2.5.6. Ostali pribor za samonosive kablovc: spojnica za nastavljanje
\ nosećcg užeta. raznc vrste obuj mica, zaštitni krovni lim, limeni pojas.
zatezni zavrtanj i dr. mora odgovarati tchničkim propisima Zajednice
JP1T i JUS standardima.
2.6. Materijal za uzemljenje.
Mmcrijal za uzemljenje se upotrebljava za izradu uzemljenja za zaštitu
od groma (gromobransko uzemljenje), uzemljenje naponskih osiguraČ3,
uzemljenje noscćcg užcta i opleta samonosivih kablova i radnog uzem-
ljenja.
Materijal za izradu gromobranskog uzemljenja mora odgovarati ieh-
ničkim propisima o gromobranima (•.SI. list SFRJ". br. 13/68) i tchničkim
Sl. 20a propisima o zaštiti tclckomunikacionih vodova od atmosferskog
praŽDjcnja.

186 187
__ lj

1
I
! Tabela 8

Prcčnik Električni Tcžina Utrošak Slah-

žicc Presek otpor 7.3I km na I km Ijenjc
pri 200C
,.,
mm mm"" ohm/km kg kg mN/km.
1.5 1,57 15,70 16,0 16.5 25
2,0 3.14 6,64 28.0 29,0 10

2.7.3. Cevčice za nastavljanje žice.

Za nastavljanje žice i spajanje provodnica vazdušnih vodova upotreblja-
vaju se bakarne cevčice od 1,5 mm za žicu prečnika 1,5 i cevčice od 2 mm
za žicu prečnika 2 mm.
2.7.4. Materijal za opremu uporišta za vazdušne vod ove.
2.7.4.1. Krivi nosač 7.3 drvo br. 3. se upotrebljavapo pravilu. kod izrade
pojedinačnih vazdušnih vod ova u razvodnoj mreži, a izuzetno za izradu
dva voda na istoj liniji kada je to tehnički i ekonomski celishodnije.
Sl. 21. 2.7.4.2. Prečnica sa 4 prava nosača br. 3 upotrebljava se za izradu dva
vazdušna voda na istoj liniji. Prečnice, podmetači, nosači i dr. moraju biti
Materijal za.izradu ostalih vrsta uzemljenja mora odgovarati Uputstvu
zaštićcni od korozije.
o građenju mesnih kablovskih mreža i ođgovarajućim standardima za
2.7.4.3. Pri gradenju razvodnih mrda sa golim provodnicima upotre-
dotični materijal. bljavaju se izolalOri br. 3..
2.7. Materijal za izradu vazdušnih vodova sa golim provodnicima.
2.7.4.4. J~dnožični uvodni instalacioni kabl.
2.7.1. Vodna žica.
Ovaj kabl se upotrebljava za uvode u zgrade vazdušnih vod ova sa golim
Za provodnike vazdušnih vodova upotrebljava se bronzana žica 1,5 mm,
provod nicima i za spoljne izvode.
a izuzetno za duže vodove, žica prečnika 2 mm.· Vodna žica treba da
Kalaisan provod nik prečnika 1 mm izolovan je polietilenom. Iznad
odgovara tehničkim uslovima VPTI i JUS propisima. Glavne karakteri-
izolacije se nalazi omotač od polivinilhlorida sive boje.
stike bronzane vodne žice ~a razvodne mreže date su u tabeli 8.
Oznaka kabla - TI 34.
2.7.2. Vezna žica. 2.7.4.5. Pri gradenju vazdušnih vodova upotrebljava se i drugi materijal
Za vezivanje provodnika prcčnika 1,5 i 2 mm za izolatore upotrebljava
i dat je u Uputstvu o gradenju linija medumcsne mreže i mrežnih grupa.
se vezna žica prečnika 1,5 mm, koja se izrađuje od elektrolitskog bakra
meko odžarenog. Nije dozvoljeno omekšavanje vodne žice radi dobijanja
vezne žice. Utrošak za jedan vez iznosi oko 0,9 m vezne žice.
1VO

188
 ) )
3. K~,hlo\'ski iz\'odi i prenosni sistemi u ruz\'odnoj mreži 3.1.2.1. Spoljašnji izvodi na stubu se predvid'" u u , ..
otvorenog tipa gradenjT pojedin' , . <.J podrucjIma tzv.
Razvodna mreža je deo pretplatničke mreže koji se nalazi izmcdu dvorgtima. U c~ntru ta~ , . a~e manj.e ~rade okružene vnovima i
spoljnih izvoda i mesta uvoda pretplatničkih vod ova u zgrade. Oblik i vljasespoljni izvod n" stu~p od r.~cja od pnbllzno 10 pretplalnika posla-
( .. o
d IZVO d a na stubu ka }ret l' I ok •
I p CI ni u pruzaju °

vdil:ina razvodne mreže uslovljen i su vrstom i kapacitetom spoljnih se zrakasto samonosivi kablovi. sl. 22.
izvoda kao i polož.ajem izvoda u odnosu na pretplatnike.

3.1. Kahlovski izvodi.

Kablovski izvodi (distributivne tačke) predstavljaju krajnje tačkcdistri-

bUlivnc mreže. Kablovski izvodi omogućavaju prelaz sa vodova distribu-
tivne mreže na vod ove razvodne ili inslalacione mreže. Prema mestu
prelaza i načinu izvodenja prelaza. a u zavisnosti od lokalnih prilika, mogu
se planirali dve osnovne vrste izvoda:
- unutrašnji
- spo lj nji izvod.
3.1.1. Unutrašnji
izvod

izvod se nalazi u unutrašnjosti zgrade. po pravilu. na

!
mestu koncentracije vod ova telefonske instalacije, i on omogućuje direkt- /
./
ni prelaz sa vod ova distributivne mreže na vodove telefonske instalacije
SL 22.
u zgradi. U ovom slučaju ne postoje vod ovi razvodne mreže. Zgrade sa
najmanje"S stanova treba da imaju, po pravilu. unutrašnji izvod. 3.1.2.2. Spoljnji izvod na zidu (ili u zidu) se ' ..
3.1.2. Spolj ni izvod se planira u područjima male telefonske gustine, u zat~orene izgradnje: niz kuća koje su pOdignut~j:~l:~ ~a POd.~čja

području vila gde nije ckonomično postaviti unutrašnje izvode ili u peri-
~:~O~;~iu~ ~::~{~nl ~t~d~i~e ~:~ ~a~
fernim područjima gradova sa udaljenim zgradama. U zavisnosti od me-
snih prilika. spoljni izvodi mogu bili postavljeni na stubu, zidu zgrade ili :rt}~;~i~ ~;r~:t;~(~iPk~s~(~lj u jse ;~j::~j~

u stubiću na odgovarajućem postolju. Spoljni 1OX2,

izvodi su veličine 3.1.~.~). SpolJl1I Izvodi u stubiću pOSlavljenom na osto!' v

k~Vldl umeSlo ~p~ljnjcg izvoda na zidu ili SpOljn~g izJ:d:~:e s~e

izuzetno spoljni izvodi na stubu i na zidu zgrade mogu biti i veličine 20X2. ret
a se 'p plall1lCl nalaze u neposrednoj blizini izvoda sl Kak u 23
Pri odabiranju meSla za spoljni izvod treba ležili da izvod bude što bliži ,,:ganje kabl~va od s~Oljnjeg izvoda u stubiću ka pre~pl~tni~ima r~ ~
prelplalnicima. Pri odredivanju područja izvoda najčcšće se odreduje da P zemno, a to je skuplje rešenje nego kod nadzemnih razv

duža strana područja izvoda bude paralelna sa dužom slranom područja :ta spoljnjih izvoda predvida kad to zahtevaju pretplatnici~ ~l~v~va
snose trošk?v~ podzemnog polaganja kablova. m
kablovskog razdclnika odnosno sa glavnim pravcem. Vrsta, mesto i po- 3.2. Prenosl1l sIstemi u razvodnoj mreži.
dručje izvoda se odreduju prilikom planiranja mesnih mreža. 3.21. Izbor prenosnog sistema.

1911

191
 )
U tabeli 9 navedene su vrste samonosivih pret plallfičkih kablova koji se
upotrebf.iavajuu razvodnim mrežama. njihove (}i',nakc i broj parica,
'1~lhela 9.

Vrsta samo nosivog kabla Oznaka Broj parica

Samo nosivi prctplatnički TK33U
kabl sa noscćim uželOm (TKJ3E)* 2,6. 10, (20)
Samonosivi pretplatnički
kabl sa oplctom od TK33C-P
čcličnih žica 33C-V 2.4,6,10
Samonosivi c.lvožilni
pretplatnički kabl sa nosečom TK33Z
čeličnom žicom (TK36) ,~
\
·1 i .I Samonosivi c.lvožilni
prctplatnički kabl sa TK3IJS
I .. i
. L_ ._.-1
.-.-.-.- ._._.J
legiranim provodnicima (TK35)'"
L ._._0_.-'-·
* stara oznaka
, t:J
Za izradu pojcc.linačnih vodova u razvodnim mrežama upotrcbljavaju
se vazdušni vodovi sa golim provodnicima i samonosivi c.lvožilni kablovi
~._. _._._.J TK33Z i TK30S.
Za izradu snopova od po dva voda mogu se upotrehiti vazdušni vodovi
_._. _,_
Pod2.emni i2.vodni kobi sa golim provodnicima i sve navedene vrste samonosivih kablova. U
_. _. _, _ Pod2.emni razvodni kobI slučaju snopova sa više od 2 voda upotrebljavaju se samo nosivi pretplat-
nički kablovi sa nosečim uželOm ili sa oplelOm od čeličnih žica.
@] Spoljni l2.vod u stubič.u Prilikom izbora prenosnogsistema u razvodnoj mreži pored ekonomske
opravdanosti. treba uzeti u obzir i tchničko-saobračajne osobenosti poje-
8 U'-,Qdna kutija dinih vrsta prenosnih sistema u zavisnosti od lokalnih prilika.
3.2.1.2. Vazdušni vodovi sa golim provodnicima i',bog njihove ekono-
mičnosti se mogu upotrebljavati za izr<Jdu pojedinačnih vodova i snopova
od dva voda. Z" povezivanje pajedinačnih udaljenih pretplatnika (pret-
platnici čiji su vodovi duži od 5 km) se najčešće upotrebljavaju vazdušni
SI. 23. vodovi pošto imaju relativno mali koeficijent slabljenja: 25 mNikm,
prečnik provodnika 1,5 mm i 10 mNikm, prečnik provodnika 2 mm. Pri
razmatranju mogućnosti izrade razvodnih vod ova sa vazdušnim vodovima
2 11
3 .....
za izradu vodova u razvodnim mrežama .upotre?ljavaj ~
' I' . d Sm VOdOVlsa go
se, po
l lm pro- treba voditi računa o njihovim ncdostacim<J: povećani troškovi održavan-
pravilu, samo nosivi prelplaln~čkl kab OVI 1 vaz ~.t"' retplatnički kablovi ja, potreba za elcktričnim osiguranjem vodova, slahija zaštita na mestima
vodnicima. U posebnom slučaju mogu s~ upotre 1 Il P ukrštanja sa ciektroenef!!etskim vodovima, teže polaganje i potreba za
sa polietilenskom izolacijom do 10 panca.

193
192
 )
većim rasLOjanjem od stranih ~)bjcka!a. v~lika.osetljivost karakteristika na
uticaje. ncpodcsnost pola:šanja po zldovl~a I d~. ' ' .. _
Za'vanmcsnc pretplatmckc vodovc mozc se konstltll gvozdene! pocJn
kova na žica prečnika provodnika 3 mm .....
3.2.1.3. Samonosivi dvožilni prctplatnički kablovl su nam~njem za Izra~
du pojedinačnih vod ova u razvodnoj mreži. a mog~ s~'. ako jC ekonomski
opravdano. upotrebiti za izradu na kraćim rastoj<Jnjlm.a .snopova od?
voda. Samonosivi dvožilni kabl sa Icgiranim provodl~clma TK:~O~" JC
manje otporan na mchanička naprc7"lnja i višc (~sctl.JI~·, ~I elek~I~ne
' .•c
utll:<'1
•
~ )n~. ')SI'\"),,
ou.1 SaI11' 'to dvožilno.'
.::> kahla sa nosccom
. cchcnom
, .. I.1LOm
TK33Z. zato sc kabl TK30S upotrebljava 7.41Izradu kraclh razvod.m~
vodova, do 250 m koji nisu izložcni većcm mchaničkom .naprez~nJu I
abanju ili oštećenju usled radijalnog zasecan!a. ~akvi uslovI postoje kod
polaganja kabla na rasponima do 50 m i p~) zidovIma ~grad~.
3.2.1.4. Samonosivi dvožilni kabl sa čehčnom nosecom zlc~m T~3~
. b • dobrih mehaničkih osobina i manje osetljivosti na elektnčne utIcaje
z og . "..
može se primenjivati i za izradu razvodmh vod ova u po d rU.~jlma. otvore-
nog načina gradenja izloženih većim meha~ičkim n~prezanjlma: ~ vo~ove
u predelima sa strožijim klimatskim uslovima. Ovaj kabl se .~?zC pn~e-
niti i za izradu dužih razvodnih vodova ako se mogu zadovoljIti 7;.ahtevlza
kvalitetom prenosa . Samonosivi kabl sa legiranim provod nicima može se u privodnom raspo-
. 3.2.1.5. Zbog veće pouzdanosti i jednostavmJlh zaštJt.mh mem, prepo-
ručuje se da se razvodni telefonski vodovi koji se .u~rštaju sa elektroener-
getskim vodovima ostvaruju pomoću .s~monoslvlh kablova umesto sa
vazdušnim vodovima sa golim provodmclma ....
3.2.1.6. Samo nosivi kablovi sa nosećim užetom i.samon~slvl kab~ovI sa
opletom od čeličnih žica primenjuju se u razvodmm mrezama za Izradu
snopova od 2 i više vodova .. '. '. '.
Samonosivi kabl sa opletom Je namenjen 7..3Izradu vOd~va .razv~dne
'". Ovaj' kabl j'e veoma Pogodan
mreze. ~ 7..3polaganje i montazu
" I moze. se
polagati kako nadzemno, tako i podzemno. Pogodan j~ 7..3polaganje I.~O
spoljnjim i unutrašnjim zidovima. zg~da. za pohlganj.c po unutrašnjl~
zidovima zgrada na dužim rastojanjlma se upotrebljava kabl sa sp~
ljašnjim omotačem od PVC-a. Samonosivi kabl sa op.letom se. moze
upotrebljavati na mestima ukrštanja sa: elektroener~etsklI~ v~dovlma do
220/380V: ulicama i žclezničkim pruga ma bez poscbmh zaštltmh mera pod
uslovom da se vodi računa o propisanim rastojanjima.
194
Samonosivi kabl sa uželom do 10 parica (izuzetno do 20 parica) upo-
trebljava se i li slcdećim posebnim slučajevima:
- u podrm:jima sa niskim lemperaturama
- na deonicama sa velikim rasponima
- za prelaz preko reka.
Samonosivi kabl sa UŽell)m je podc.<;an za izradu dužih vod ova jer su
troškovi održavanja manji pošto nema naknadnog rcgulisanja. Medutim.
1.•1 izradu kraćih vod ova sa više tač:.lka raćvanja je pogodniji samonosivi
kabl sa oplctom zbog jednostavne montaže.
3.2.2. Načini polaganja kablova u razvodnoj mreži.
3.2.2.1. Način polaganja kablova u razvodnoj mrcži je uslovljen: vrstom
i položajem izvoda u odnosu na pretplatnike, načinom uvodenja kablova
u zgrade, konfiguracijom terena, postojanjem drugih instalacija i objeka-
ta, ekonomskim i estetskim razlozima i dr. U razvodnim mrežama
najčešće se upotrcbljavaju samonosivi kablovi koji se poslavljaj li nadzem-
no, a mogu se na zah lev pretpla tnika odgovarajući samonosivi ka blovi kao
i pretplatnički kablovi sa poIietilcnskom izolacijom položiti i podzemno .
3.2.2;2. Od spoljašnjeg izvoda na stubu do mc.<;tauvoda vodova u zgradu
ili do koncentracije instalacionih vodoV"du zgradi polažu se nadzemno
odgovarajući samonosivi kahlovi. Po pravilu kahlovi se polažu po upo-
rištima na zemlji i zidu, a izuzetno na krovnim uporišlima. ~lmonosivi
kabl sa op letom možese na kraćim deoniclma položiti i direklno u zemlju.
nu postaviti podzemno, pri čemu mora biti uvučen u odgovarajuću pla-
stičnu cev..
3.2.2.3. Od spoljnjeg izvoda na zidu zgrade do konccntracije instalacio-
nih vodova u istoj zgradi polažu se uvodni ili instalacioni kablovi, a
izuzctno, ako je mesto izvoda udaljeno od koncentracije, mogu se posta-
vitii samonosivi kablovi. Od spoljnjeg izvoda na zidu do mesta uvoda ili
do koncentracije instalacionih vodova u drugim zgradama polažu se
odgovarajući samonosivi kablovi.
3.2.2.4. Usluč~lju kada je spoljnji izvod postavljen li stubić koji se nalazi
na odgovarajućem postolju na zemlji, izmedu izvoda i mesta uvoda ili
koncen tracije instalacionih vodO\(a u zgradi postavlja se podzemno samo-
nosivi kabl sa op letom ili odgovarajući pretplatnički kabl sa polietilen-
skom izolacijom. Takode, dozvoljeno je da se u ovom slučaju samonosivi
kabl sa Iegiranim provodnicima TK30S polaže podzemno pri čemu mora
biti uvučen u odgovarajuću plastičnu cev.
195
 ..•.Polaganje i mOl1taža kahlo\'u li raz\'odl1oj mreži
. ,4.1.3. ~ilik(~l polag~nja samonosivih kahlova mora se voditi računa da
..•.1. Opšte o polaganju i montaži. e~ n~ ~)race ..dozvoIJe~e maksimalne vučne sile za odgovarajuće kon-
Kablovi u razvodnoj mreži se najčešće polužu nadzemno, a može se s~ru CIJC .lblm,.1. U tabelt II navedene su maksim'llne d()Z\'()I' "
predvideti i podzemno polaganje (direktno u zemlju ili uvlačenje u odgo- sile Z"I konstr k'O,· '. Jene vucne
•••.• U cIJe samonoslvih kablova kOJ'ese koriste Za I'zr' d .
varajuće cevi od termoplastičnih masa). razvodmh mfeža. ' - .• 1 uvo d O\-a
4.1.1. Prilikom polaganja kahlova mora se voditi računa n minimalnim 4.1.4. Krovni. i zidni nosa či i ostali I)rihor ri n()s"' 'e I· )f(''''' .• , ..
i maksimalnim dozvoljenim temperaturama za pojedine vrste samonosi- ' ..• ,~ nJ 1 CvfSCIVanje
s.lmonOSIVI h kablova se Izraduje za različite vučne SI'le (ol)t'
'0 OO •

' .
vih kablova. ra 1 d .. ·0 ..
• Z\O nlln m.rez.llna se upotrebljava
" . erecenjc ) . U
odl.!ovarajući pribor namen'
U tabeli 10 datesu minimalne i maksimalne temperature pri kojima se
vrši polaganje kablova, kao i odgovarajuće temperature kojima kahl sme ~Iedeća mak~l.malna d(~zvoljena optereće~ja: JSO daN. 300 daN. 5~a~
biti izlol.en posle polaganja. ,jl~OO daN. Pn Izboru pnbora mora se voditi računa n ukupnom optercćcn-
'Ihbela 10
s .4.L~: P?I:!$anj~ .~ircktno, u. zemlju prelplatničkih kablova sa )olielilen-
Temperatura za Temperatura posle . kom lzo!aclJom Is.lmonoslvlh kablova sa oplctom vrši se rem 1 U
vremc polaganja polaganja o gradenju mesnih kablovskih mreža .. , P a putstvu
Vrsta kabla °C °C l~rada raz:,.odnc kanalizacije od termoplastičnih cevi i uvlačen'
min. maks. minmaks. o~ slvfg ~vozllnog ~abla ~ legiranim provodnicima i prctplatnič~gs:~
sa po letllenskom IZOlaCIjOm u cevi vrši se prema Uputstvu Od'
Samonosivi kabl sa kablovske kanalizaci~e i l!putstvu o gradenju mesnih kablovski;~r:::t
nosećim užetom -20 +50 -30 +60 4.!:6. Pod polaganjem I montažom samonosivih kabl '.
mre~ u opštem.slučaju u smislu ovog uputstva pOdrazu~aUs:~zvodnoJ
Samonosivi kabl sa - Izrada uponšta, .
oplctom -20 +50 - postavljanje samo~osivog kabla,
- montaza samonoslvogkaola.
Samonosivi dvožilni
Tabela 11
kabl salcgiranim
provodnicima -10 +50 -30 +60 Maksimalno dozvoljena vučna sila
Vrsta kabla
udaN
Samo nosivi dvožilni kaol kabl kabl kabl kabl kabl
sa noscćom žicom -20 +50 -30 +60 sa I sa 2 sa 4 sa 6 sa 10
pari- pari- pari- pari- pari-
4.1.2. Kod nadzcmnog polaganja, samonosivi kablovi se polažu po co m cc cc
odgovarajućim uporištima. Ugradnja uporišta se vrši prema ovom uput- ca ca
stvu i Uputstvu o gradenju, održavanju i vodenju tehničkih evidencija Samonosivi kabl sa nosećim
vazdušnih telefonskih linija medumesne mrežc i mrežnih grupa (zbirka 300
užetom 130
propisa) i Uputstvu za izradu telefonskih instalacija i uvoda. Pri izboru 300* 518*
Samonosivi kabl sa opletom 180 375
materijala za uporišta i odgovarajuće opreme kao i pri izboru načina 525 675
ugradivanja mora se voditi računa o mchaničkoj stabilnosti nadzemnih Samonosivi dvožilni kabl sa
linija. Pri ovome se ne smcju prckoračiti maksimalna dozvoljena opte- noscćom žicom 72
rećenja kako za uporišta i odgovarajuću opremu, tako i zasamonosive
kablove. Samonosivi dvožilni kabl sa 40
Dozvoljena opterećenja za prosto uporište na zemlji za dužine stubova legiranim provodnicima 29*
6, 7 i 8 m data su u tabeli 7. Za dvojnike dozvoljena opterećenja su duplo
veća. * za prečnik provodnika 0,8 mm

196
197

· Postavljanje samonosivog kahla ohuhvata:
_ povlačcnje kabla.
_ regulisanje strele i prič\Tšćivanjc kahla.
Montaža samonosivog kahla ohuhvata:
_ nastavljanje i račvanje kahlova,
_ 7..avršavanje kahlova,
_ c!cktrično osiguranje vodova,
_ uzcml.ienje kabla i opreme.
4.2. Izrada uporišta.
4.2.1. U razvodnim mrc7.ama upotrebljavaju sc različitc vrste uporišta.
Po mestu postavljanja uporišta mogu biti:
- uporišta na zemlji,
- krovna uporišta,
- zidna uporišta.
Prcma razmeni i položaju u mreži uporišta se dele na:
_ prava uporišta (na pravim deonicama linije),
_ ugaona uporišta (na pravim deonicama linije),
_ ugaona uporišta (u temenu krivine linije),
_ završna uporišta (na mc.~tima račvanja kablova),
_ rastcretna uporišt<l i dr.
Završno uporište na kome se nalazi spoljni izvod zove s~ i izvodl1(~
uporišt~. Uporišta na zc~lji ~<:' po .pravilu, i7:~aduju o~ ~rvem~ s~uhova I
\o kao jcdnostavna upof1šta III slozena upof1sta(dvojmk, rakljasto u~o-
rište j.ur.). Izrada uporišta na zemlji se vrši prema l!putstvu o wad~n!~,
odri.avanju, vodenju tchničkih cvidenciija vazd~šmh telefo~sklh
medumesne mreže i mrežnih !!rupa (Zbirka propisa). Po pravilu, završna
u"aona, razdclna i rasteretna uporišta se osiguravaju sa zategama i podu-
pfračima. Uporiš\a na zemlji se opremaju sa t?dgovarajuć.i":l priborom za
samonosive kablove i vazdušne vodove sa golIm provodmcIma.
4.2.2. lzvodno uporište na stubu se 0rrema sa kablovskom gl~vom za
spoljnu montažu i odgovarajućim no~acima za .stub. Ta~ode na ~zv?dno
uporište se postavlja nastupna daska I gvozdem nastupcl za penJanjc na
uporište ... ' .
Kada nije potrebno elcktrično OSIguranje pretplatn.Ič~Ih vodoya na
spoljašnjem izvod~, postavlja se ka~lovska gl~l,:,a za spoljn)u <montazu bez
osigurača, u protIvnom potrebno Je postaVItI odgovarajucu kablovsku
glavu sa osiguračima. U sfučajevima kad je na spoliašnj~m izvod u potreb-
no osigurati samo jedan vod, izuzetno dva, dozvoljeno Je u~esto k~blov-
ske gl.~v~ sa .osigura.čima upotrebiti ~ablovsku ~lavu bez oSlgurač~ I P!ct-
platmckl oSlguračkI slog lX2 za spoljnu montazu, odnosno grupm OSIgU-
rački slog 2X2 za spoljnu montažu.
198
r
I
I
;
Na izvodnom stubu se postavljaju i odgovarajući nosači za stub koji
služe za pričvršćivanje samonosivih kablova. Kada se od spoljnjeg izvoda
polažu samonosivi kablovi sa nosetim užetom, nosećom žicom i Icgiranim
provodnicima na izvodni stub se postavlja izvodni okrugli nosač 7.3 stub.
Ako se upotrebljava i samonosivi kaol sa oplctom. potreono je postaviti
i zatezni nosač 1'<1 stuo.
IzvodIli okrugli nosač za stub se postavlja na ZO cm od vrha izvodnog
uporišta, a zatezni nosač se po potrebi postavlja 20 cm ispod izvodnog
nosača. Kablovska glava za spoljnju mOnlažu se postavlja na oko 40 cm
ispod zadnjeg nosača.
Kada se u razvodnoj mreži upotrebljavaju i vazdušni vodovi sa golim
provodnicima, na izvounom uporištu se postavljaju odgovarajuće prečni-
ec. Po pravilu, prcčnice se postavljaju iznad nosača za samonosive kablo-
ve.
U posebnom slučaju kada se na spoljnjem izvodu na stubu mi prelaz
sa distributivnog podzemnog kabla na jedan ili dva razvodna samonosiva
kabla sa nosećim užetom i kada nije potrebno vcšiti električno osiguranje
vodova na spoljnjem izvodu, umcsto kablovske glave za spoljnju montažu "
može se upotrebiti spojnica za nastavljanje samonosivih kablova sa no-
~
setim užetom. U navedenom slučaju distributivni kabl mora biti tako
ImIja
završen da u njega ne može da prodre vlaga i voda.
Izvodno uporište je. po pravilu, izloženo jačim naprezanjima. zbog toga ·1
za izvodno uporište treba primeniti jači stub, ili izvršiti osiguranje upa-
rišta sa zategom ili podupimčem. U posebnim slučajevima treba primeniti
dvojnik.
Dubina rupe za izvod no uporište treba da bude 7.3 II3 veĆ3 od dubine
rupe predvide ne za jednostavna uporišta.
I
4.2.3. Prolazna uporišta na zemlji se opremaju sa nosačem za stub. ili sa
Z3teznim nosačem za stub. Zatezni nosač se postavlja na: ugaonim upo-
rištima i na uporištima gde se nalaze nastavci kablova, uporištima na
mestu ukrštanja sa putevima. pruga ma i elektroenergetskim vodovima.
uporištima kod raspona većih od 60 m i kada se polažu kablovi sa više od
10 parica. Nosači za stub se postavljaju na 20 cm od vrha stuba. Izuzetno
nosač se postavlja na 50 cm od vrha stuba kada se na uporištu nalazi
,nastavak izraden pomotu spojnice od ozračenog polieti1ena.
 J
Ako se samonosivi kahlovi postavljaju po uporištima na kojima se Povlačenje kablova se obično vrši na dva načina:
nalaze vazdušni vodovi sa golim provodnieima. tada se nosa či za samono- - po.č~tak kabla s,: pričvrsti kod početnog uporišta, a doboš sa kablom
se nosI I odmotava, Ih
sive kahlovc postavljaj u ispod prcčn iea. U mcsto zatczn ih nosača za samo-
- doboš sa kablom se podigne na dizalice, a početak kabla se nosi.
nosive kahlovc dozvoljeno je upotrehi~i nosa(c za prcčnieu. Ovi nosači se
ugraduju na odgovarajućc prc(nicc.
4.2 ...•.Poseban oblik uporišta na zemlji jc izvodno uporište za spoljni
izvod u stubiću. Izvodni stuhićse izraduje u obliku posebnog metalnog ili
termoplastičnog stubića a može hiti ukomponovan u drugi gradevinski
objekat (pr. ogradni zid i sl.). Stuhić mora hiti tako izveden da se u njega
može postaviti kabkwska glava za spoljnju montažu be7.osigurača (odno-
sno, višeparični konektori ili ktviee) i da omogućuje dovod izvodnih i
razvodnih kablova do kahlovske glave. Stubić mora biti stabilno posta-
vljen na odgovarajuću podlogu.
4.2.5. Krovna uporišta se postavljaju za samonosive kablove do 10
parica. Za krovna uporišta upotrebljavaju se prolazni krovni i krajnji
krovni nosač sa odgovarajućim zaštitnim krovnim !imom. Krovni nosa či
se pričvršćuju za krovnu noseću konstrukciju. Na sl. 24 je prikazan
ugraden krovni nosač sa odgovarajućim limom za uvod kabla u zgradu.
4.2.6. Zidna uporišta se postavljaju za samonosive kablove do 10 parica.
Za zidna uporišta upotrebljavaju se, po pravilu. prolazni zidni nosači. Po
potrebi. u slučaju spoljnjeg izvoda na zidu mogu se upotrebiti i zidni
izvodni nosa(i. Ovi nosači se postavljaju na oko 20 cm iznad kablovske
glave za spoljnju ·montažu.
4.2.7. Vazdušni vodovi sa golim provodnicima se uglavnom postavljaju
po uporištima na zemlji. Izuzctno. na kraćim rastojanjima i po postojećoj
liniji na krovu. dozvoljeno jc polaganje vazdušnih vodova po krovnim
uporištima. Polaganje vazdušnih vodova po zidovima zgrada, osim uvoda,
Sl. 24.
nije dozvoljeno.
4.3. l'ostuvljunje samonosivih kablovu. 4.3.1.1..Kab!ovs~edužinese povla~e, po pravilu, pomoćuodgovarajućih
4.3.1. Povlačenje kablova TK33U i TK33Z kablovskih I?nkohca.l! ovom sl.~čaju početak kabla se najpre odmota sa
Pre postavljanja samo nosivi kablovi TK33U i TK33Zse moraju pripre- ?oboša. Zatim se sa nozem odvoJI od kabla noseće uže na potrebnoj dužini
I na 1.metar od početkay na nos.eće uže se p~stavi odgovarajuća krajnja
miti i ispitati shodno Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža.
stezaljka. ~es~o g~e se uz~ odvaja?d ~abla .osIgurava se od daljeg cepanja
Samonosivi kablovi TK33U i TK33Z se postavljaju nadzemno. Kablovi ~motavanjem lzohr trake I postavljanjcm hmenog pojasa. Tako priprem-
se mogu postavljati od spoljnjeg izvoda do mesta uvoda, odnosno do lJen početak kabl~ seypodigne na ~porište i.~tezaljka se okači na nosač, sl.
koncentracije instalacionih vodova u zgradi. ili samo na pojedinim raspo- 25: Slo~odan kraj uzeta se kasl1lje uzemljl. Odvajanje užeta od kabla i
nima u mreži. pnčvršĆ1vanje užeta za nosač se može vršiti i posredstvom spirale i Iime-
nog srca kao što je prikazano na sl. 26a i b.

200 201
 I ,
I!, ~ 1 , 11
1111 I
\I, I I \'II
1', I I '\ I
1'1
tll
I
,
I 1'1
,\
\

\I "I !1

SL25

SL 200.

Kod sledećeg upomta na ure kabla se postavi prolazna zamka a zatim

se okači na nosač, sl. 27. Ovako se kabl povlači do drugog kraja K. Obrada
kraja K. postavljanje stezaljke na me kabla i vešanje stezaljke na nosač se SI. 26b.
vrši kao kod početnog kraja P.

202 203
 I
4.3.1.2. U slučaju kada terenske prilike ne dozvoljavaju povlačenje
kabla prikolicom. tada se povlačenje vrši na sledeći način:

R
I'
Dohoš sa kablom se postavi kod uporišta od koga počinje povlačenje. i Iii

I,'. " "ij

Na svim uporištima na nosa če se ohese koturaljke sl. 28 i 29. Početak kabla !Ii, .j
i~
P vezan je sa vučnim užetom pomoću kahtovske čarape. povlačenje kabla .::1
1;

se vrši preko koturaljki. Pri povlačenju'treba voditi računa da poluprečnik i

ii
"i!
II
I:I
i!;
,,,
...I
,II'
savijanja kabla bude manji od 20-strukog prcčnika kahta. I! !I,
, jl
I
IIl
!
I!
i.L.
o-
-
.-.;

SL. 28

SI. 27.

Povlačcnje kabla po krovnim nosačima vrši se vučenjem kraja kabla, a

doboš sa kablom stoji na di7..alicii kabl se sa njega odmotava.
4.3.2. Povlačenje kabla TK33C.
Pre postavljanja samonosivi kablovi sa opletom se moraju pripremiti i
ispitati shodno Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža.
Samonosivi kablovi se po lažu najčešće, nadzemno. Kablovi se mogu
postavljati od spoljnjeg izvoda do mesta uvoda, odnosno do koncentracije
instalacionih vodova u zgradi, ili samo na pojedinim rasponima u razvod-
noj mreži. SL. 29

204
205
 ) r---- -)

Tabela 12
1 2 ..
..> 4 5 6
Nastavak tabele 12.
Konstrllk- Raspon Ugib u cm pri tcmpcraturi u ·C 5 + do- 7 8 9 /o N
30
.~

dja kabla (m) datno 6 6 6 7 7

40 7 8 24 j
će I. lIže 20 10 U 10 20 30 40 opt. 11 11 12 12 13
lOX2XO.8 50 14 14 42 .;;
,., 18 19 20 21 22 23
~
'- 3 4 5 6 7 8 9 10 12Xl 60 28 24 66 .~
30 31 33 34 36 ;i
7U 42 38 95
30 14 15 16 17 18 20 21 67 44 47 49 52 55
')1;

58 130
40 45 4S 52 55 58 62 66 119 30 7 7 8 8 8 9 9 20
2X2XO.6 50 112 116 119 123 127 130 134 186 40 13 13 14 14
20X2XO,8 50 15 16 16 35
3XI 60 197 ZOO 204 207 210 214 217 268 20 21 22 23 24 35
70 295 29S 302 305 308 311 314 364 60 31 27 55
32 33 35 37 38
:-;0 408 411 414 417 420 423 426 476 12xl,2 70 44 40 80
46 48 50 53 55
80 61 58 109
30 6 6 7 7 7 8 8 33 64 67 70 74 77 81 142
40 12 n 13 14 15 16 17 59
6X2XO.6 50 22 23 24 25 27 29 31 92 111bela 13
7XI 60 37 40 42 45 48 51 54 132 . Ugib u cm pri temperaturi u °C
70 64 6S 72 77 81 87 92 180 Vrsta Raspon -5 +
---------
80 106 112 118 124 130 136 143 235 kabla (m) -20 -10 dod.
O 10 20 30 40 opt.
30 8 8 9 9 10 10 11 36 1 2. 3 4 5 6 7 8 9 10
40 16 17 17 18 19 21 22 65
30 4 4 4
10X2XO,6 50 29 31 33 35 37 39 42 101 5 4 5 6 :n
52 55 62 66 70 74 146 40 7 8 8 9
lXI 60 59 Samo no- 10 11 12 54
70 90 95 105 111 116 121 199 50 14 15 16 18
100 sivi kabl 19 21 24 85
145 163 168 174 180 259 60 26 28 30 34
80 151 157 TK33Z 3S 42 48 p'"
70 48 53 59 65 "-'-
30 7 8 8 8 9 9 10 26 72 80 87 167
80 90 98 106 114
40 14 14 15 16 16 17 18 47 122 130 138 218
20X2XO.6 50 23 24 25 27 28 29 31 73 Samonosivi kablovi sa Oplclom se mogu, po potrebi, položiti i direktno
12X1 60 36 3S 40 42 44 47 49 105 u zemlju. Polaganje u zemlju se vrši od spoljnjeg izvoda u stubiću do
70 55 58 61 64 68 71 75 143 koncentracije instalacionih vodova u zgradi ili na pojedinačnim rasponi-
80 82 86 90 95 99 104 110 187 ma (pr. podzemni privod od zadnjeg uporišta do zgrade, sl. 30.).
30 20 22 23 25 27 29 31 74 Nadzemno povlačenjc samonosivog kabla sa opletom se može vršiti na
40 67 70 73 77 80 83 86 132 dva načina kao kod kabla TK33U. Ako se kabl povJači sa kabJovskom
2X2XO,8 50 143 146 149 152 155 158 161 206 prikolicom, početak kabla Pse odmota sa doboša i na 1 m od početka na
JXl 60 236 239 242 245 248 250 253 297 kabl se postavi noseĆ3 stezaljka, kabl se zategne i stezaljka se okači na
70 344 347 350 352 355 358 360 404 nosač, sl. 31. Zatim se uz lagano odmotavanje kabla prikolica sa dobošem
kreće duž trasc prema slcdećem uporištu.
80 468 471 474 476 479 482 484 528
Kod prolaznih uporBta na kabl se postave dve noseće stezaljke u
30 8 8 9 9 10 10 11 36 suprotnim smerovima na takvom rastojanju da ostane rezerva kabla od
40 16 17 17 18 19 20 22 64 oko 20 cm. Zatim se kabl~igne na UporIšte i stezaljke okače na nosač,
6X2XO,8 50 29 31 32 34 36 39 41 100 sl. 32. Postavljanje kraja kabla u noseću stezaljku se vrši na isti način
lA 1 60 51 54 58 61 65 69 73 144 kao i početak P. U slučaju kada se povlačenje ne može vrši ti pomoću
70 89 93 98 103 108 114 119 196 kablovske prikolice, tada se doboš sa kablom podigne na dizalicu, a
80 142 148 154 159 165 171 177 256 početak kabla se nosi. Povlačenje se vrši kao kod kabla TK33U.

206 207
 ~) )
1
i
I
I
i
i
I
I

I
I I
I I
I I
I I
I I
I I
I I
I I
I
I

I
Samonosivi kabl
I
TK 33C I I
~
O
8
Spajnica za saman kabl TK 33C

Uvodna kutija
I
I
I ,
I
I

Sl. 30.

4.3.3. Povlačcnje kablova TK30S. SL31

Samo nosivi K3blovi TK30S se polažu, po pravilu, nadzemno od spol-
jnjeg izvoda do koncontracije instalacionih vodova u.zg~a?i.ili do telefon-
skih priključnih kutiia- koje se nalaze u neposrednoJ bl1Zl~.1 mest~ u~o?a
vodova u zgradu. Takode, kablovi TK30S se mogupolagau I na pOjedinIm
rasponima u razvodnoj mreži. 0.
Samonosivi kablovi se mogu, po potrebi, polagati i podze~no na kraćim
deonicama, pri čemu se moraju uvlačiti u odgovarajuće termoplastične
cevi predvidene za razvodnu kanalizaciju. Nominalni prečnik termopla-
stične cevi ne sme biti manji od 25 mm. Polaganje cevi se vrši prema
Uputstvu o građenju kablovske kanalizacije od termoplastičnih cevi.
Kablovi TK30S se povlače kao i samonosivi kablovi TK33Z. Na oko 1
m od krajeva kabla TK30S se postavljaju krajnje stezaljke, koje se okače
o odgovarajuće nosače. Na prolaznim uporišti.ma, raste~ećenje kab!~.se
vrši pomoću prolaznih zamki, sl. 33. Po potrebi, u predelIma sa strozljlm
kliplatskim uslovima i kad je kabl izložen povećanim mehaničkim napre-
zanjima umesto prolazne zamke upotrebljavaju se dve krajnje stezaljke
za rasterećenje kabla na prolaznim uporištima.
Na pojedinim rasponima može pod dejstvom vctra da dode do neželje-
nih vibracija kabla koje mogu dovesti do prekida provod nika. Ovo se može
izbeći, ako se kabl prilikom postavljanja uvije sa korakom uvijanja oko 2
m. Uvijanje kabla se mora primeniti u predelima sa jačim vetrovima.
P:i .postavljanju kablova TK30S izmedu dve zgrade. kabl se rasterećuje
na IVIcama zgrade pomoću obične prelazne zamke. Kada se kabl polaže
po spoljašnjem zidu zgrade, pričvclćivanje kablova se vrši pomoc-u prolaz-
ni~ i.zateznih prste~ova, koji se ugraduju na medusobnom rastojanju od
na~Vlše 3 ~. Prolazm prstenovi služe za pričvršćivanje kabla na pravolinij-
skIm deomcama. Zatezni prstenovi se ugraduju na mestima gde kabl treba
lako zategnuti. Način zatezanja kablova na zateznim prstenovima prika-
zan je na sl. 34. za tczni prstenovi se ugraduju na najvOOj tački vertikalnog
polaganja i ispred i iza ugla zgrade. Kabl se provlači kroz prsten lako

208 209
 )

zategnut, tako da se dobije pravolinijski izgled voda. ~? se kr~. i~ti

prsten provlači više kablova TK30S. svaki ka~1 treba uVltI .~a raZh~ltIm
korakom uvijanja, dužine od 1do 3 m. Na mesllm'<lg.dc PO~lOJl mogucnost
abanja (uglovi zgrade ili na meslima gde kahl dOdlruJc nekI predmet), kabl
treba zašlilili omotom od izolirajuće trakc. I

I
II &.

I
1!; .j <i1
~,

I
SI. 33.
I
4.3.4. Regulisanje strela i pričvršćiV'dnje kablova TK33U i TK33Z.
Pri povlačenju kabla TK33U sa kablovskim prikolicama, regulisanje
strela i trajno pričvršćivanje kabla na oslonu tačku upomta vrši se posle
povlačenja kabla. za manje konstrukcije kabla TK33U i za kabl sa no-
sećom žicom TK33Z regulisanje strele i pričvršćivanje kablova se može
vršiti u toku povlačenja kablova.
Regulisanje strele se vrši tako što se na početnom uporištu odnosno
izvodnom uporištu gde je pričvršćen kabl okači vizh"ni krst. Rastojanjeod
tačke oslonca do ivice horizontalne vizirne šine treba da odgovara ugibu
(streli) za odgovarajući raspon i temperaturu. Veličina strele u zavisnosti
SL 32 od raspona i temperature data je u tabeli 12 za samonosivi kabl TK33U i
u tabeli 13 za samonosivi kabl TK33Z.

210
2U
 Kada se povlačenje kabla ne vrši pomoću kablovskih prikolica. ka!11se
i'.•lIcže na celoj dužini. ako lO tercnskc prilike omogućavaju. ponwću
koturače sa konopcem. Kabl treba tako zatezali da strela u svakom
rasponu bude u visini 3/4 uporišta, zatim se na svakom rasponu vr~i
viziranje i regulisanje strele.
Nošenje i zatezanje kabla na prolaznim uporišlima se vrši p0ll10ĆU
prolaznc zamke. Ako se prolazno uporištc nalazi izmedu nejcdnakih
raspona i ako su nivoi odnosno visine različiti, umesto prolazne zamke
postavlja se rasterelna zamka. Kod postavljanja rasterelne zamke uže se
odvaja od kabla na dužini od 0,5 m. Mesta odvajanja treba osigurati izolir
trakom i limenim pojasom od daljeg cepanja.
Nošenje i pričvršćivanje K kraja kabla na uporištu se vrši na iSli način
kao P kraja na početnom uporgtu.
4.3.5. Regulisanje strele i pričvršćivanje kablova TK33C i TK30S.
Regulisanje strele kod kablova TK33C i TK30S se vrši uglavnom na isti
način kao i kad kablova TK33U. Zatczanje samonosivog kabla TK33C se
vrši pomoću nosete stezaljke. Veličina strele u zavisnosti od raspona i
temperature za kablove TK33C data je u tabeli 14 a za kablove TK30S u
tabeli 15.

Tabela 14

Konstruk- Ras- Ugib u cm pri temperaturi u °C

SI. 34. cija kabla pon
(m) -5 O +5 + 10 + 15 + 20 + 25 +30 +35 +40
Ukoliko se raspon i temperatura razlikuju od vre~no~ti datih u tab~li 20 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
12 i 13, odrcdivanje strele se vrši tako što se uZlm~ju. susedne .vece Samonosivi 30 30 32 33 35 36 38 39 41 42 44
vrednosti. Kad slcdećeg uporišta. takode. se postavi vizlrn~ krst. Zaum s~ kabl 40 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58
nosete uže kabla uhvati žabil.'Om i pomoću koturače I konopca ~I TK33C 50 50 53 55 58 60 63 65 68 70 73
zatezanje. sl. 29. Kad strela kabla dade u liniju vizirni~ šina, ~abl.se trajn~
priČ\!fSli pomOĆu prolazne ~mke. N~ ~ti način se vršI regulIsanje strele I
pričvršćivanje kabla na ostalim uporišuma .. Kod kabla TK33C regulisanje strele se vrši na svakom uporištu naizme-
VIZirni krst, žabice. koturače sa konopcem i dr. treba da odgovaraju ničnim zatezanjem susednih raspona zbog toga što kabl u stezaljkama
Uputslw za gradenje mcdume.snih vazd~šnih TI linija .. mora biti napregnut li smeru ka rasponu, a u smeru prema uporištu mora
Na delovima trase gde ima vetrova vrši se upredanje kablova TK33~ I biti labav. Kod svakog prolaznog uporišla treba da ima rezervna omča od
TK33Z da bi se smanjile oscilacije. Upredanje se vrši tako da se na svakih oko 20 cm kabla.
10-12 metara kabl obrne za 360° oko svoje ose.

213
212
 T
Tabela 15 str~fkn~e K~\~rl!diže rr?,:,odni~ koji <.Iolazina nosač do stuba na desnoj ,
O ·~t· b ~ · Oj precn.lcl. Desna stran~1 se odrcduje posmatrano od
Vrsta
kabla

Samo nosivi
Ras-
pon
(m)
30
Ugib u sm pri temperatw:ri u °C

-20
16
30
-10
18
34
O
22
38
10
25
45
20
29
51
30
55
58
-5+
dod.
op.
140
102
u Po ns.1 roj I ~dnyl?sno Izvoda, ka višim hrojcvima.
~.3:~.3.
pndrza~a
~što JC Zlca pr?vizorno VC7.anana izolator. tako da vez samo
ZICUna ~ratu Izolatora, pristupa se zatezanju žke omoću
kotura~e. Jeda.n kraj kotu.rače učvrsti se konopcem ili lancem za ~p()riŠte
na k!aj.u ~eol1lce z~tezanj.a. Ovo uporgte treba privremeno osigurati d'l
I
kahl 40
TK30S 50 52 5~ 65 73 80 86 66 ~e:1 bilo I~O IZveru kain og ~oložaja pri jednostranom optčreĆenj~1
o za~e~nj~. zlca. ~a ~!ug.om kraju koturače privcžc se dinamoltlctar za
mere~j~.Slle zatezanja I zablca za bronzanu žicu. Prvo se zateže provndnik
na ~ajvIsem nosaču na desnoj strani uporišla.
Napomena: U predelima sa tdim klimatskim uslovima, zbog smanje- Žlca.S~. prvo zateže silom koja odgovara 1/3 prekidne čvrstoće žice.
nog kocfidjenla sigurnosti ne preporučuje se postavljanje samonosivog
kahla TK31)S 1X2XO,8 mm sa rasponima većim od 30 m. Na hmjama mesni.h .mreža zatezanjc žicc se vrši na kraćem rastojanju
4.3.6. Polaganje vod ova sa golim provodnicima. ~OkO.4-6 ~aspona najviše) kada je linija u pravcu. Medutim. na krivinamoa
o Izrada vazdušnih vod ova sa golim provodnicima u razvodnim mrežama I većlm mvovskim razlikama zatezanje žice se vrši na svakom rasponu
se uglavnom vrši yrema Uputstvu o građenju telefonskih linija međume- posebno ..
sne mreže i mreznih grupa. U Uputstvu o izradi razvodnih mreža biće
navedeno samo ono što je specifično kod gradenja vazdušnih vodova u 4.3.6.4. Sila zatezanj~ i strela zavise od dužine raspona, vrste žice i
razvodnoj mreži. te~perature v~zduha. Sila zatezanja i strele date su u tabeli 16 i 17.
4.3.6.1. Koturovi vod ne žice moraju sve do početka rada biti uvek Sila ~ezanja se utvrđuje pomoću dinamometra a veličina strele po-
zaštićeni omotom u kome su isporučeni. Skidanje zaštitnog omota sa moću vlzlranog k~sla, a mož~ i merenjem broja klaćenja žice u rasponu.
kotura žicc i odmotavanje žice vrši se neposredno pred povlačenje i Thmperatura vazduha men se u hladu i termometar za merenje tempe-
postavljanje na izolatore. Žica se odmotava sa vitla na koji se postavi kotur ~ature za sve vreme ra~a ~ra se nalaziti u hladovini. Svi provodnici u
koji pomoću poluge nose na ramenima dva radnika. Treći radnik prati žicu jednom rasponu mo~aju blU tako regulisani da budu potpuno paralelni
p'ropuštajući je kroz ruku i pazi da se ne zaplete. Odmotavanje žica može mc~sđ obno: bez obzl~a na .vrstu i prečnik žice. Kad se postavi i pravilno
se vršiti i sa bubnja. Gde god je moguće žicu treba odmotavati pomoću reguhše prvI provodl1lk, SVIostali se regulišu da budu sa njim paralelni.
vitla. jer se kod ovog načina žica samo svojom tcžinom spušta na zemlju,
Dozvoljeno odstupanje strele je +2 cm.
dok se kod bubnja koji stoji žica vuče po zemlji i može se oštetiti. Pri
ođmotavanju žica se mora lako zatezati i ravnomerno ođmotavati. Povl~čenj.e novih ~Od?va na yostojcćim linijama vrši se tek pošto se
4.3.6.2. Kad se žica odmota podiže se na uporište. Dizanje se vrši proven da lJsu postOjeĆIvodovl pravilno rcgulisani. Ako nisu re' 1 '1<
. ć' . , gu I;:,U se
pomoću motke sa drvenom rakijom ili pomoću naročitih vila. Na svakom postoje I vodovl po propisu i tek tada povlače i regulišu novi pr~vodnici
uporištu treba da se nalazi radnik, koji žicu prihvata rukom i provizorno paralelno sa poslojećim.
veže na odgovarajući izolator. Zateza~j~ provodnika na prelazima linije preko ulica, puteva ili drugih
Jednostavnije je i bolje da radnik uzme žicu rukom i da se sa njom saobraĆ3jl1lca mora se vršiti pod sledećim uslovima:
zajedno penje na uporište. Kad se popne, žicu provizorno veže na odgo- . - na. prelazu preko puta provodnici se moraju podići na potrebnu visinu
varajući izolator. Ako se žica ne može odmah vezati privremenom vezom, I proVIzorno vezati, da ne bi došlo do pešaka ili oštećenja vozila i žice;
već se mora postaviti na nosač ili prečnicu, ispod žica treba postaviti krpu - za vre~e rada na prelazu moraju biti postavljeni posebni znaci za
ili komad drveta, tako da ne dođe u dodir sa gvožđem. obezbeđenje saobraĆ3ja.

214 215
 Tabela L6
l )

4.3.6.6. ProYodnici vazdušnih vodova vezuju se 7.3 izolatore mekom

Sila zatczanja kod raspona izmedu uporišta: veznom iicom.
Tempera- 30 m 40 m 50 m oO m SO m 100 m Pri vezivanju provod ni ka mora se vezna žica dobro zategnuti da sasvim
tura Za hroni'.anu žicu prečnika 1.5 i 2 mm prilegne uz izolator i uz provodnik. Ovo se radi oko vrata izolatora.
') !.5 2 I.5 2 I,5 2 I,5 2 I,5 2 Nastavljanje bakarnih i bronzanih provodnika v~i se isključivo pomocu
bakarnih ccvčica.
-25 ~.~ 41 31 41 31 41 31 41 3 '~ : 1 3 ~ 4~
-20 _1(' 7:-: 3:': 21) 3X 29 39 2
o 8
_, < 3<'
2 Nastavak treba praviti što bliže izolatoru. s tim da najmanje odstojanje
37 27
34 - 34 27 35 27 35 27 ~6
__ ?8< _~t ) od izolatora do nastavka može biti 50 cm.
--15 27
-lO 25 .~ 1 25 31 4.3.6.7. Pri uvodenju ili zav~vanju vazdušnih vodova ka krajnjim
25 32 26 32 26 33 ~ ~
24 28 24 28 24 29 24 29 24 29 izolatorima v~i se spajanje voda sa golim provodnicima i jednožilnog
-5 instalacionog kabla. _
O 22 25 22 26 22 26 22 27 22 27 23 28
Krajnji izolator nalazi se na krivim nosačima, nosačima za prečnicu i
5 20 22 20 23 20 24 21 25 21 25 2 2~
nosačima zidnih osnova. Vodna žica vazdušnog voda vezuje se krajnjim
10 18 19 18 21 18 22 19 23 20 23 2 1
16 17 IS IS 1720 1821 19 221920 vezom za izolator tako da ostane slobodan kraj žice dužine oko 15 cm. sa
15
20 14 15 15 16 15 19 16 19 17 20 18 20 instalacionog voda skine se izolacija na dužini oko 50 cm i tako priprem-
25 \.3 16 18 1617 18
19 ljen kraj kabla obavije se 2-3 puta oko izolatora. Izolacija instalacionog
13 \.3 15 14 17 15 18 17
30 11 12 12 13 13 15 14 17 15 kabla treba da bude udaljena od izolatora. Slobodni krajevi vod ne žicc i
instalacionog kabla spajaju se polucevčicama. ili se provodnik instalacio-
Tabela 17
nog kabla obavije nekoliko puta zbijenim namotajima oko slobodnog
Strele u cm kod raspona i prečnika žice iz tabele 17 kraja vodne žice i zameni.
-25 6 8 10 16 1 20 22 21 40 62 4.4. Momaža samonosivih kablova.
-20 6 8 10 13 1 24 24 34 42 65 Montaža samonosivih kablova obuhvata: nastavljanje, račvanjc,
-15 6 10 11 17 1 25 25 37 44 69 za~vanje, električno osiguranje i uzemljenje kablova. Kod nastavljanja
-10 7 10 12 18 19 28 27 39 47 73 i završava nja samonosivih kablova potrebno je u toku montaže preduzeti
-5 7 11 13 20 20 30 29 43 50 78 mere za sprCČ3vanje prodiranja vlage u jezgro kablova.
O 8 13 14 22 22 34 31 46 54 82 4.4.1. Nastavljanje i raČV3njesamonosivih kablova.
5 9 14 15 25 24 37 33 50 58 87 4.4.1.1. Nastavljanje i račvanjesamonosn,ih kablova TK33U se najčcšće
10 10 17 17 28 26 40 36 55 62 93 mi pomocu spojnica za samonosivc kablove sa noscćim užetom. Kablovi
15 11 19 18 31 28 45 40 60 66 99 TK33U do 10 parica se mogu nastavljati i pomocu spojnica za samonosivc
20 12 22 20 34 31 49 43 65 71 105 kablove sa opletom. za nastavljanje ovih kablova može se upotrebiti i
25 13 25 23 38 34 53 44 70 76 111 spojnica od ozračenog polietilena.
30 15 28 25 42 37 57 61 74 82 117
za nastavljanje samo nosivog kabla TK33Z se upotrebljava spojnica za
samo nosivi kabl sa opletom 2X2
4365 Pri povlačenju i zatezanJu. pravo d m"ka iznad ".ili ispod elektroe- Nastavljanje i račvanje samonosivog kabla TK33C se mi pomoću spoj-
nerg~t~kih vodova moraju biti ispunjeni us!O~i propl~am ~putstvom o nica za samonosive kablove sa oplctom. Samonosivi kabl TK3OS, po
gradenju telefonskih linija medumesne mreze I mrežmh gupa .
pravilu, ne treba nastavlja ti. Izuzetno, kada je to ekonomski najcelishod-

216
~-- ./'

217
nije rešenje. samonosivi kabl se mol.e nastaviti pomoću spojnice 7.3 samo-
nosive kablove sa opletom 2X2.
Nastavljanje samonosivih kablova se vrši na uporištima. Dozvoljeno je,
ako radovi na održavanju kablova zahtevaju, da se samonosivi kablovi sa
užetom do 6 parica mogu nastavljati i u rasponu sa spojnicom od 70 -1/U 7 7 .
ozračenog polietilena.
4.4.1.2. Nastavljanje i račvanje samonosivog kabla TK33U sa spojnicom
za samonosive kablove sa nosećim užetom se vrši na sledeći način. Sa
k(ajeva kablova koji se uvode u spojnicu skine se spoljašnji omotač na
dužini od oko 200 mm. Pre ovoga potrebno je odvojiti uže od kabla. Zatim
se na 20 mm od tog mesta iseče i skine unutrašnji omotač. Ovako obradeni
krajevi se uvloče kroz uvodnice u spoj nicu sve dok omotač kabla ne dode
iznad gornje ivice uvodnice. Zatim se pritegne navrtka uvodnice.
Na visini 60 mm od osnovne ploče spoj nice skine se izolacija žila, izvrši
spajanje odgovarajućih žila prema Uputstvu o gradenju mesnih kablov- 7
skih mreža. Ako se natavljanje vrši uvrtanjem, spojevi provod nika se
I
izoluju pomoću polietilenskih cevčica.
Nakon toga izvrši se sušenje nastavka suvim vazduhom, cevčice se
povežu u snop i postavi poklopac spoj nice. Nastavljanje se može vršiti sa SI. 35.
I
odgovaraj ućim konektorima.
Ako se nastavljanje kabla TK33U vrši pomoću spojni~e za kablove sa 4.4.1.4. Nastavljanje kablova TK33Z i TK30S
opletom, tada se sa krajeva kabla skida omotač na dužini od 70 mm do 170 za nastavljanje kablova TK33Z i TK30S se' "
mm, a što zavisi od veličine spoj nice. Provod nici kablova se u spoj nici samo~osivi kabl sa oplctom 2X2. Pre UVOđCnj:~b~j~ spojn~c~ za
priključuju na odgovarajuću letvicu. sa krajcva kabla se skine omutač na dužini od 70 P ~ ~POEllCU,
se u spojnici priključuju na letvicu. mm. rovodmcl kablova
Nastavljanje samonosivih kablova sa spojnicom od ozračenog polieti-
4.4.2. Završavanje samonosivih kablova.
lena vrši se prema Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža.
Pod završavanjem samonosivih kablova u smislu ovog Uputstva
4.4.1.3. Nastavljanje i račvanje kablova TK33C se vrši pomocu spoj nice zumeva se: Po d ra-
za samonosive kablove sa opletom. Krajevi kablova TK33C se obrađuju
- završavan~e samonosivih kablova na spoljnjem izvodu
na način prikazan na sl. 35. Dužina skidanja omotača sa krajeva kabla
zavisi od veličine spoj nice. Obrađeni krajevi kablova se uvode u spojnicu
= završavanje.samonosivih kablova na strani pretplatnika,
·prela~k sa jedne vrste samonosivih kablova na drugu ili na vazd ~ .
i provodnici se priključuju na odgovarajuću letvicu. vo d sa golIm provodnicima. 'u III
Otvori kroz koje prolaze kablovi moraju bili snabdeveni sa odgovara- Na spoljnjem .izvOd,usamo nosivi kablovi se završavaju:
jućim uvodnim prstenovima. Neiskorišćeni otvori treba da budu zatvoreni - u kablovsko~ glav~ za spoljnju montažu bez os.igurača
sa zaptivačima. U unutrašnjosti spoj nice obujmica za uzemljenje se dobro - u kab~o~.koj glavI za spoljnju montažu sa osiguračima
pričvrsti na oplet kabla. Po izvršcnom nastavljanju postavi se poklopac na - u s~jm~ za samonosive kablove sa noscćim užetom
spoj nicu. ZadnjI naCIn se koristi izuzetno k d'.· .
~d~mno~ kabla na jedan ili dva saam~s~alt:~: n~ prelazi sa
v avanjC samonosivih kablova u kabl~vskim gl cIm ~zetom.
, avama se vrŠI prema
218

219

o 'rađen'u mesnih kablovskih mre7..3a za~vanje .ka~l.ova u
Up,:,t~t~ Jmono~ive kablovesa nosetim užetomsevršl na ISlinac~n kao
~!S~I~l~je kablova. U slučaju da j~ izvC?dni,kabl ~ ~zd~nopaf~
izolacijom. obavezno se mora vršltl 7..allvanJe kraja IZV nog
sP11.~;lvanje samonosivih kablova na stt".tni pretplatnika i prelazak na
instalacione kablove se vrši u: ..
_ uvodnom ormanu 10X2, ili osigurački!1' ~logoVlma lX21 2X2, ka~a Je
potrebno clcktrično osigura!*: pretpla~mč ~lh.yodov#f? &~\~J~I~f '~
_ razvodnom ormanu 10X2 Ih uvoommk ullJ~ma , J ..
otrebno clektrično osiguranje vodova. DozvolJe~o J~ ~a ~e ~mo.~?SIVI
Cabl TK30F može završiti ~ire~n? na lclef~nskoJ pnklJucnoJ kUllJI ako
se ona nala7j u neposrednoJ bliZIm mesta u~oda ..
bvršavanje kablova na strani pretplall1lka se vrši prema Uputstvu o
izradi telefonskih instalacija i uvoda .. _ . ,
Prelazak sa .edne vrste kablova na.dr~gu Vrši se pomocu odgovarajućlh
'5 o'nica ko'e Jse korisle i za nasta~IJanj~ kablova',P!elazak ~ vazdUŠ~o~
v~da sa gOllm provodn!c~ma na pr~vodl1l sam~)nOSIVl kabl vrsi se sa oSlgu
račkim slogom za spoljnJu montazu IX2. sl. -,6.
SI. 36.
4.43. Električno osiguranje i uzemljenje ... ' V'
P.retplatnički vodovi u razvodnoj mreži mogu bl.U ~ozem o~asmm
struj~ma i naponima koji dolaze usled uticaja clcktnčmh vodova I atmQ-
220
sfcrskih pražnjcnja. Zaštita prctplalnićkih vodnva od opasnih napona i
struja vrši se, po potrebi, pomoću naponskih i slrujnih osigurača uz izradu
odgovarajućeg uzemljenja.
4.4.3.1. Električno osiguranje pretplatničkih vodova u razvodnoj mreži
se vrši na način dat u Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža.
Vodovi u razvodnoj mreži se, po potrebi, osiguravaju na sledećim mcsti-
' ma:
- na spoljnjim izvodima
- kod pretplatnika
- na odredenim mestima duž voda.
Elcktrično osiguranje na spoljnjem izvodu se. po pravilu. primenjuje
kada su vod ovi u razvodnoj mreži ostvareni kao vazdušni vodovi sa golim
pravodnicima. Kod pretplatnika elcktrično osiguranje vod ova se \Tši u
sledećim sluĆljevima:
- kada su razvodni vod ovi ostvareni kao vazdušni vodovi sa golim
pravodnicima
- kada su razvodni vodovi ostvareni p0n:t0ću nadzemnih samonosivih
kablova sa noscćim užetom, nosećom žicom ili opletom, a dužina nadzem-
nog kablovskog voda je 2; 150 m.
Kada su vodovi razvodne mreže izloženi dejstvu atmosferskih pražnjen-.
ja osiguravaju se i na spoljnjem izvodu i kod pretplatnika. Vodovi razvod-
ne mreže iz10ženi mogućnosti opasnog uticaja električnih vodova osigu-
ravaju se shodno tehničkim propisima za zaštitu telefonskih vod ova od
električnih vodoV'J.
Električno osiguranje razvodnih vodova ostvarenih sa samonosivim
kablovima se vrši samo sa naponskim osiguračima pod uslovom da nisu
izloženi dejstvu atmosferskih pražnjenja i da se ne ukrštaju sa električnim
vodovima iznad 1000 V. Osigurači se postavljaju u odgovarajućc osigu-
račke slogove ili kablovske glave sa osiguračima. za osiguranje pojedi-
načnih vodova upotrebljavaju se prctplatnički osigurački slogovi lX2, a
za snopove vodova upotrebljavaju se grupni osigtirački slogovi 2X2, 5X2,
10X2 i kablovske glave sa osiguračima lOX2 i 20X2.
4.4.3.2. Uzemljenja u rJzvodnim mrežama se izvode prema Uputstvu o .
izradi uzemljcnja u telefonskim kablovskim mrežama.
4.5. Ukrštanje telefonskih nadzemnih vod ova sa e1ektričnim vodovima,
putevima, rekama i drugim objektima.
Prilikom polaganja nadzemnih vodova mora se voditi računa o načinu
ukcltanja telefonskih nadzemnih vodova sa drugim vodovima i objektima
•
kao i o potrebnim rastojanjima izmedu njih.
221
 na :l-40°Cza samonosive kablove sa Oplctom istrcla na-5°Csa dodatnim
Načinj.prihližavanja i ukrštanja telefonskih nadz~mnih vo~ov~ sa e1e~-
opterećenjem za ostale samonosive kablove).
troencrgctskim vod ovi ma kao i medusobna d.o~oljena. rastojanja mora~u
Prelaz preko puteva, ulica, reka i pruga treba izvesti po mogućstvu pod
odgovarati Pravilniku o tehnič~im ~o:matlvl~,a za !zradu nadzemmh
elektroencrgetskih vodova ("SluzhenI hst SFRJ , br~j 51n3) .. pravim uglom i sa kraćim rasponima. Kod prela7.a preko železničkih pruga
Minimalna dozvoljena rastojanja između telefonskih n~dzemmh vodo- koje nisu elektrificirane, preko puteva i ulica raspon ne sme biti duži od
va i Puteva, pruga, reka i drugih objekata data su u tabeh 18. 50 metara. Na stubovima koji se nalaze kod mesta ukrštanja kahlovi se
Tabela 18 zatežu i pričvršćuju pomotu rasteretnih i nosetih stezaljki i rasteretnih
zamki postavljenih na rasteretni nosač za stub ili na nosač za prečnicu.
Najmanje dozvoljeno Najmanje dozvo-
Stubovi na krajevima raspona ukrštanja se, po potrebi, osiguravaju sa
Trasa samo nosivog rastojanje samonosiljeno rastojanje podupiračem ili zategom. -
kabla vog kabla od voda sa golim
provodnicima Kada se prelaz preko železničkih pruga, ulica i puteva vrši pomoću
od m m samonosivog kabla sa opletom, potrebno je desetak dana posle povlačcnja
kabla i regulisanja strele proveriti veličinu strele i po potrebi ~iti
Pored ulica i puteva naknadno regulisanje.
i preko zemljišta po zemlje 3,5 3,5 S. Provera kvaliteta razvodnih mreža
kome se ne obavlja
saobraĆ3j
Po završnoj izgradnji ili rekonstrukciji razvodne mreže ili dela mreže
Pored železničkih koji predstavlja ekonomsko-tehničku celinu vrši se provera kvaliteta
pruga koje nisu zemlje 2,5 2,5 izgrađene mreže da bi se utvrdilo:
elektrificirane - da li su radovi u skladu sa investiciono-tehničkom dokumentacijom
Preko ulica, puteva i površine puta - da li izvedeni radovi odgovaraju ovom uputstvu i drugim pratcćim
propisima i jugoslovenskim standardima.
zemljišta po kojima ili zemljišta 5,0 5,0
se obavlja saobraĆ3j Provera kValiteta izgrađenih razvodnih mreža se vrši prema Upu1Stvu o
građenju mesnih kablovskih mreža.
nivoa vode kod
Preko reka normalnog 5,0 5,0 N. ZAVRŠNE ODREDBE
vodostaja 1. Stupanjem na snagu ovog uputstva prestaju da važe:
- Uputstvo o gradenju mesnih kablovskih mreža, doneto pod brojem
Preko železničkih 251/52 od 6. 3.1952. godine (posebno izdanje 1952. godine).
pruga koje nisu gornje ivice 6,0 6,0
- Uputstvo o dopunama uputstva za građenje mesnih kablovskih mreža
elektrificirane šine ("PTT vesnik", br. 10/66),
Iznad ili ispod - Odredbe 2.1. i 2.3. Uputstva o izradi nastavaka na telekomunikacio_
drugih telefonskih telefonskog 0,5 1,0 nim kablovima sa izolacijom i omotačem od plastiČnih masa (..PTT
vodova voda vesnik", br. 6/68),

Napomena: Pri određivanju najmanjeg dozvoljenog rastojanja treba - Uputstvo o izradi nastavaka na telekomunikacionim kablovima sa
uzeti u obzir najniža mesta (najveću strelu) na nadzemnom kablu (strela talasastim metalnim omota čima ("PTT vesnik", br. 14n2),

222 223
 ) )

_ Uputstvo o električnom osiguranju telefonskih vodova u mesnim

Na osnovu člana 48. stav 1. tačka 13. u vezi člana 159. i 160. Samouprav-
mrežama (..PIT vesnik", br. 4n3), nogsporazuma o udruživanju u ZajednicuJPTI (..PTIvcsnik", br. 26185)
- Uputstvo o polaganju kablova u mesnim mre;(.ama ("PTIvesnik", br. i člana 97. stav 1. tačka 13. Statuta Zajednice jPTI ("PTI vesnik", br.
4n3), 26/85) a u skladu sa članom 10 stav 2. Zakona o udruživanju li Zajednicu
_ Uputstvo () izradi nastavaka kablova mesnih mreža ("PITvesnik", br. JPTI ("Službeni list SFRJ", br. 18nS) Skupština ZajedniceJPTI na svom
102. zasedanju od 31. 10. 1990. donosi
5n3),
_ Uputstvo o izradi nastavaka kablova mesnih mreža ("PTIvesnik", br.
Sn3), UPUTS1VO *
_ Uputstvo o proveri kvaliteta izradenih mesnih mrel..3, (..PTIvesnik", O ODRŽAVANJU MESNIH KABLOVSKIH MREŽA
br. 9173),
_ Uputstvo o nastavljanju pretplatničkih kablova pomoću spojnice od 1. Opšte odredbe
policstera (..PIT vesnik", br. 13n3), 1.1. Ovim uputstvom ureduje se postupak i način održavanja mesnih
_ Uputstvo o završavanju kablova mesnih mreža ("PTI vesnik", br. kablovskih mreža, odnosno pretplatničkih i spojnih kablovskih vodova u
mesnoj mreži.
8n4).
Ovo uputstvo se ne odnosi na održavanje mesnih kablovskih mreža uz
2. Ovo uputstvoštampaće se u posebnom izdanju Zajednice lPTT i
primenu računara.
stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "PTIvesniku" nakon Pod pretplatničkim kablovskim vodovima u mesnoj mreži, u smislu
objave kojom se oglašava njegovo donošenje i stupanje na snagu. ovog Uputstva, podrazumevaju se vodovi koji počinju na vertikalnoj
strani glavnog razdelnika, a završavaju se na priključcima telefonskih
aparata, odnosno pretplatničkih tcrminalnih uredaja.
Spojni kablovski vod ovi u mesnoj mreži su vodovi izmcdu centrala
mesne mreže.
1.2. Pod održava njem mesnih kablovskih mreža podrazumeva se obez-
bedenje neprekidnosti odvijanja TI saobraćaja, održavanje kvaliteta pre-
ZAJEDNICA .JUGOSLOVENSKIH PTf nosa, uvodenje savremenih metoda rada i organizacije i smanjenje troško-
I3ROJ 02-5887/]-77 va održavanja.
27. OKTOI3RA 1977. GODINE Osnovni poslovi službe održavanja mesnih kablovskih mreža su:
BEOGRAD - organizacija održavanja,
- obavljanje preventivnog održavanja,
- redovno održava nje,
- investiciono odrŽ3vanje,
- otklanjanje smetnji na vodovima, .
- prikupljanje, obrada i analiza podataka,
- priprema materijala, alata, pribora i instrumenata.
PREDSEDNIK 1.2.1. Poslovi na organizaciji održavanja uključuju planiranje poslova
SKUPŠ11NE ZAJEDNICE.JPTI: održavanja, organizaciju rada održavanja i kontrolu izvršenja održavanja.
Radoslav Veljanovski, s.r.

*) Objavljeno u "PIT vesniku ", broj 27/90.

224
 )
- otklanjanje smetnji u propisanim rokovima i dr.
I 22. POU preventivnim ourJ.avanjem pourazumeva se skup oureuenih Organizacija službe održavanja zavisi od nivoa razvijenosti mreže, ve-
• ,I' '. ' 'i se >crimlično ubavlJ'aJ'u, prema unapred utvn.!enol11 plan~ ličinc teritorije, vrste i obima poslova. za obavljanje poslova održavanja
rauuva k,)J ... I ' " ' Stl
· S cil 'em da se blagovremeno utknju Ik onguju nelspravn O , formiraju se ili posebne organizacione jedinice ili izvršne jedinice u okviru
()urzav anJ a" a j
.1 ,", •
... ' TI "
koje bi mogle da izazovu ozbi ljnije poremeća l~ tU
u.odvl Jan sa.ob rac~ p, organizacione jedinice, koje vrše poslove Odr7..3Vanja.
Prventivno održavanje se, s obzirom na nacin I vreme IzvodenJa, deh na 2.2. S obzirom na specifičnost i karakter poslova održavanja, izbor
redovno i investiciono održava nje .. ,,~. _ . modela opttmalne organizacije rada na održavan.ju mesnih kablovskih
1.2.3. Redovno odr71lvanje se ostvaruje slstemalICn!m obl~sclma, pre- mre;i.a, treba tražiti u sledećim granicama:
!
gledima, kontrolom, ispitivanjem v~šcnjem odred~mh manjIh rado~a na - organizacija specijalističkih pogona ili Ichničkih jedinica i odelenja
dovodenju mreže U ispravno stanje I u obezbedenju potrebnog kvalIteta prema vrstama poslova održavanja (tehnoluški princip),
- podela mreže na samostalne rejone u kojima su radnici obučeni za sve
prenosa. ~. - . 'd
za radove redovnog održavanja unapred se sacinjavaju p IanoVI ra a, vrste poslova održavanja (teritorijalni princip),
. dok se predračuni ne sačinjavaju. , . , ' .' - mc.~oviti oblik, koji predviđa podelu mreže na rejone održavanja, sa
1.2.4. lnvesticiono odr2avanje predvida obnavljanje Istrošemh Ih z~m~ izdvojenim specijalizovanim ekipama za odredene poslove održavanja.
nu oštećenih delova mreže, odnosno otklanjanje nedyostat~ka Umre~l.koJ1 2.2.1. U mrežama kapaciteta do 10.000 pretplatnika održava nje mesnih
. ' biti otklonJ'eni radovima redovnog odrzavanja. InvestIclono kablovskih mreža može se obavljati ekipama obučenim za sve vrste poslo-
msu mogli , . · d'
održavanje se obavlja periodično u rokovima dužlm o d Je d ne go m~. va održavanja i uglavnom se obavljaju poslovi redovnog održavanja,
Radovi investicionog odr13vanja se vršc na osnovu predračuna I pre- poslovi održavanja na kablovima sa primenjenim sistemom gasne ili
thodno sastavljenih godišnjih p~anova. _ y , električne kontrole, otklanjanje smetnji i poslovi.održavanja kablovske
1.2.5. Pod smetnjom na vodovlma mesmh mre~ podraz~me~a se sta~e TI kanalizacije. Ekipa treba da bude sastavljena· od tri do pet radnika.
pri kome TT mreža potpuno ili delimično prestaje da.vršl svoJe funkcije Broj ekipa zavisi od kapaciteta mreže, veličine teritorije mreže, vrste i
u obimu koji remeti ili prekida o~vijan)e T! saobra~aJa ... obima poslova ...
Radovi na otklanjanju smetnji ukljUč~)u odredlvanje mesta I vrste Električna merenja, evidenciju otklanjanja smetnji i ažuriranje teh·
I
smetnji, otklanjanje i evidentiranje sme~JI .. , ' . ničke dokumentacije treba poveriti radniku obučenom za ove poslove.
!
1.2.6. Poslovi na prikup~anju? obradi. I anal!:-I rOd.ata.ka se obavljaju 2.2.2. U mrežama kapaciteta od 10.000 do 25.000 pretplatniJ<.a prepo- i
kako pri preventivnom od~zavanj.u, tako I'posle l~rse~l~ ra~va redo~nog ručuje se organizacija poslova održavanja mesnih kablovskih mreža na
i investicionog održavanja. OVI podacI se ko ns te za ocenu _kvalIte~a tehnološkom principu sa posebnom organizacionom jedinicom u kojoj će
održavanja, planiranje poslova održavanja, izradu planova razvoja mesmh biti 3-4 ekipe kabl-montera osposobljene za poslove odrŽ<lvanja svih vrsta
mreža i sl. .. ' · . kablova i kablovske TI kanalizacije. Ekipa može da bude sastavljena od
1.2.7. U cilju obavljanja poslova odr~avanja potrebn0.Je o b ez be d 1tI tri do šest kabl-montera i dva do tri pomotna radnika.
optimalne količine materijala, ~lat~ i p.~lbora. Zbog toga je .?eophodn~ Za clektrična merenja treba obezbediti jednog do dva radnika merača:
izvršiti planiranje, nabavku i distrIbucIJu potrebnog materIjala, alata I a za poslove tehničke dokumcntacije i evidencije smetnji odgovarajući
broj radnika.
pribora.
2.2.3. U mrežama kapaciteta preko 25.000 pretpla!nika preporučuje se
2. Organizacija održavanja ... primena mcšovitog oblika održavanja sa izdvajanjem specijalizovanih
2.1. Preduzeća PTT saobraćaja su odgovorna za p~avilno funkclO~l1San~e ekipa za poslove održavanja kablovskc TI mreže i kablovske TI kanali- ·i
TI saobraćaja i dužna su da organizuju obavljanje ~oslova ~drzavanJa zacije. za poslove održavanja treba organizovati posebnu organizacionu
I
,
mesnih kablovskih mreža na svojoj teritoriji sa sledeĆ1m ~ac.lma: jedinicu, koja može imati i posebna odclenja za poslove održavanja
_ preduzimanje mera za obezbeđenje nepr.ekidnog odVIJanJa TI sao- kablovske TI kanalizacije, elektIična merenja (ukoliko ne postoji Ispit-
braćaja u delu koji se odnosi na vod ove me~mh mre~, .. no-memi centar) i poslove tehničkc dokumentacije. Broj radnika u ovim
_ izvršavanje planiranih radova održavanJ~ ~ predVIđemm ro~ovlma, odelenjima zavisi od kapaciteta mreže, veličine teritorije mreže, vrste i
_ obavljanje merenja električnih karak~enstIka ~odova mesn~ mreža,
_ brza i tačna identifikacija i odredivanje mesta I vrste smetnji,
227
226
 -.- - --- .-.-- ---~---".- -~----.
--J-------,
obima poslova. Otklanjanje smetnji može biti povereno posebno
obučenim radnicima snabdevenim instrumentima za merenje, materija-
lom, alatom i prevoznim sredstvima za brze intervencije.
za obavljanje poslova odrl.3vanja razvodnih i instalacionih mreža pre-
poručuje se teritorijalni prjncip s podelom mreže na odredene rejone i
razdvaja njem poslova na odrl.3vanju od poslova na otklanjanju smetnji.
3. Preventivno održavanje
3.1. Preventivno odrl.avanje obavlja se po unapred sačinjcnim godišnjim
planovima i obuhvata sve poslove u mesnim mrel;Ima, koji se obavljaju
svakodnevno (redovno ili tekuće održavanje) ili povremeno (investiciono
održavanje), sa ciljem da se otklone sva potencijalna mesta na kojima
može doći do poremećaja u funkcionisanju TI saobraćaja.
3.2. Da bi se poslovi održavanja kablovskih TI mreža i kablovskih TI
kanalizacija obavljali tako da budu ispunjeni osnovni zadaci koji se posta-
vljaju službi održavanja potrebno je sačiniti planove redovnog i investi-
cionog Odr7.3Vanja, vršiti kontrolu izvršenja planova, voditi evidenciju
izvršenja svih poslova planiranja i preduzimati preventivne mere da bi se
izbegla oštećenja u TI mrežama i TI kanalizaciji.
3.2.1. Planovi redovnog održavanja sačinjavaju se za narednu godinu i
obuhvataju podatke o mreži koja se održava, o vremenu kada radove treba
obaviti, o broju potrebnih radnika, o vrsti poslova, o kapacitetima koje
treba odr};Ivati. Pri planiranju treba voditi računa o tome da se prvenstve-
no obuhvate delovi mreže koji najduže nisu bili redovno održavani. Za
izradu planova redovnog održavanja se koristi obrazac br. 4044 "Plan
redovnog (inv~ticionog) održavanja" (prilog br. 1.), a izuzetno se mogu
. koristiti i drugi obrasci prilagodeni kompjuterskoj obradi.
3.2.2. Planovi redovnog održavanja za narednu godinu treba da budu
sačinjeni i usaglašeni u organizacionoj jedinici koja je zadužena za
održava nje mreže do 15. novembra tekuće godine. Potom se planovi
usaglašavaju u Preduzeću PTI saobraćaja. ovcravaju i vraćaju organiza-
cionim jedinicama do 15. deccmbra tekuće godine.
3.2.3. Kako investiciono održavanje predvida obnavljanje istrošenih ili
oštećenih delova mreže. na osnovu prikupljcnih podataka i predračuna,
sačinjava se plan invcsticionog održavanja.
3.3. Pored planova redovnog i investicionog održavanja sačinjavaju sc i
plan kadrova, plan stručnog usavršavanja kadrova, plan nabavke stručne
litcrature. planovi nabavke alata, pribora, instrumcnata, kablova, kablov-
skog pribora. vozila, radne i zaštitne odcćc i obuće, plan godišnjih odmora,
rada u smenama i plan dežurstva. Ovi planovi se sačinjavaju i usaglašavaju
u istim rokovima i po istom postupku kao i planovi redovnog održavanja.
228
----.-j --------- •••••
3.4. Kontrola izvršenja radova na održavanju i utroška materijala vrši
se preko radnog naloga i neposrednim obilaskom radnika u toku izvoden-
ja radov~. Organizaciona jedinica, zadužena za održava nje mreže. treba
da reguhše postupak izvršenja radova na od ržava nj u, kao i kontrolu
izvršenja radova na održavanju i utroška matcrijala. Krajem meseca po-
trebno je prikupiti svc radne naloge, izvršiti analizu svih utrošaka mate-
rijala i radne snage i preduzeti potrcbne mere za otklanjanje uočenih
ncdostataka u mreži koji ekipa montcra ili rcjonski montr nisu mogli
otkloni ti.
3.4.1. Organizaciona jedinica, zadužena za održavanje mreže, svakog
tromcsečja sačinjava zbirni izveštaj () obimu izvršcnih radova po plan~
rcdovnog održava nja. Ovi izveštaji se dostavljaju Preduzcću PTI sao-
braćaja do IS-og u mesecu po završetku tromesečja.
3.5. Organizacione jcdinice, zaduženc za održavanjc mreža. dužne su da
preduzimaju mcrc i aktivnosti na zaštiti TI mreža od oštećenja. Pri tome
sc posebna pažnja obraća na radove drugih u blizini trasa kablovskih TI
mrcž~ i rr kam~lizacija, a koji mogu da ugroze funkcionisanje TI sao-
.braćaJa. Takode Je potrebno voditi računa o onim mestima gde se čestn
pojavljuju oštećenja u mreži (klizišta, česta atmosferska pražnjenja, uti
caji elcktroenergetskih postrojenja i postrojenja elektrovuče i sl.).
4. Redovno održavanje
4.1. Poslovi redovnog održava nja mesnih kablovskih mreža su:
- poslovi u glavnom razdelniku,
- poslovi u odelenju završnih nastavaka,
- poslovi na mesnim spojnim i pretplatničkim kablovima uvučenim ~.
kablovsku kanalizaciju,
- poslovi na mcsnim spojnim i pretplatničkim kablovima položenim \I
zemlju,
- poslovi na kablovima položenim prcko mostova, vodotoka i kanal.
- poslovina podvodnim kablovima,
- poslovi na nadzemnim kablovima,
- poslovi na kablovskim razdelnicima,
- poslovi na kablovskim izvodima,
- poslovi u razvodnoj mrcži,
- poslovi na clektričnoj kontroli kablova,
- poslovi na gasnoj kontroli kablova,
- poslovi na kablovskoj TI kanalizaeiji,
- pregled pretplatničkih instalacija, Iclcfonskih aparata i drugih prt
platničkih uredaja.
4.1.1. Poslovi redovnog održavanja u glavnom razdelniku su:
- redovan obilazak i pregled stanja u glavnom razdelniku,
229
 _ redovna ispitivanja vodova,
_ provera ispravnosti uzemljenja glavnog razdelnika,
_ provera ispravnosti prenaponskih odvodnika i strujnih osigurača,
_ pregled, popravka i čišćenje rastavpih letvica, regleta i ramova,
_ ranžiranje PVC žica sa letovanjem,
_ zamena dotrajalih ranžiranih žica,
_ zamena dotrajalih rastavnih lctvica i regleta,
_ pregled i popravka kutija sa dvojnim priključcima,
_ popravka i sredivanje kablovskih češljeva,
_ pregled i popravka ispitnih stolova,
_ pregled i popravka ispitnih viljuški. telefonskih aparata i drugih
. uredaja.
_ pregled i popravka signalizacije,
_ pregled i zamena pregorelih sija lica, prenaponskih odvodnika i osigu-
rača,
_ provera ispravnosti veza posle radova,
_ popravka električnih lemila,
_ pregled i popravka završnih kablovskih glava,
_ otklanjanje ostalih nedostataka.
Poslovi redovnog održavanja u glavnom razdelniku se vrše svakodnev-
no.
4.1.2. Poslovi redovnog odr2avanja u odc1enju završnih nastavaka su:
_ pregled stanja završnih spojnica,
_ pregled stanja uzemljenja kablova i metalne konstrukcije,
_ pregled oznaka na spojnicama i po potrebi ispisivanje novih oznaka,
_ pregled i po potrebi bojenje metalne konstrukcije,
_ pregled i održavanje u ispravnom stanju clektrične instalacije, zamena
pregorelih sijalica,
_ pregled i održavanje u ispravnom stanju sistema za ventilaciju,
_ pregled i održavanje drvenih podova,
- održavanje čistoće.
Poslovi redovnog održavanja u odelenju završnih nastavaka obavljaju
se četiri puta godišnje.
4.1.3. Poslovi redovnog održavanja na mesnim spojnim pretplatničkim
kablovima položenim u zemlju su:
_ pregled stanja na kablovskoj trasi,
_ pregled, bojenje i ispravljanje stubića za obeležavanje kabla,
_ sravnjivanje položaja stubića sa grafičkim popisom, zamena oštećenih
i ugradnja novih,
_ pojedinačna opravka i izrada kablovskih nastavaka,
_ zatrpavanje rova kabla u slučaju pomeranja ili ispiranja zemljišta,
230
- delimična. prome~a trase kabla ili polaganje kahla na većoj dubini.
- kontrola Izvodenja radova drugih u blizini trase kabla,
.~. p~overa e~ektrič~h .karakterist.ik~ kod kablova sa metalnim provod-
I1lClma,odnosno optlcklh karaktenstlka kod kablova sa optičkim vlakni-
ma.
~ ,P.o~love redO~?o.g održava nja na mes~im spojnim kablovima treba vršiti
cetl~1 ~uta godIsnje, a na pretplatničkim kablovima najmanje jedanput
godIšnje.
4.1.4: Poslovi re~ovnog održavanja na mesnim spojnim i pretplatničkim
kablovIma uvučemm u kablovsku kanalizaciju su:
- pregled ispravnosti i položaja kablova u oknima
- pr~gl~d i~pravnosti i ~ložaja kablovskih spojni~a,
- pOjedmacna opravka I Izrada kablovskih nastavaka
- smeštaj kablova i spojnica na nosače, ,
- kon~rola oznaka za obeležavanje kablova,
- zaštIta kablova i spojnica od korozije,
- ~ontr?~a
gasmm pnl1skom,
hermetičnosti kablova i spojnica koji se održavaju pod
.
- pregled i kontrola pupinovih lonaca,
I
~
- zamena oštećenih kablova u rasponu izmedu okana
.-. provera električnih karakteristika kod kablova sa ~etalnim provod-
I1lClma,odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-
ma.
~!egled mesnih ~poj.nih, kao i mesnih spojnih i prctplatničkih kablova
kOJI.s~ nalaze u Istoj kablo~sk?j kanalizaciji, treba vršiti četiri. puta
godlšnj.~, a pregled pre~plat~lčklh kablova jedanput godišnje. Pojedine
?peraclje. redo~g odrzavanja kablova uvučcnih u kablovsku kanalizaci-
jU treb~lzvodltl Istovremeno. Poslovima redovnog održavanja kablova
uvu~emh. u kablovsku kanalizaciju treba da prethode radovi redovno\!
odrzavanja kablovske kanalizacije. ~
4.1.5. Poslovi redovnog održavanja na kablovima položenim preko
~-
mostova, vodotoka i kanala su:
- pojedinačna opravka i izrada kablovskih nastavaka
- kontrola stanja kablova položenih preko mostova, ~odotoka i kanala
- zamena oštećenih i dotrajalih spojnica, ,
- kontrola ozna~a ~a obeležav~n~e trase kabla, zabrane sidrenja i dr.,
.-.provera elektnčmh karaktenstIka kod kablova sa metalnim provod-
mClma, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-
ma..
Ove poslove.treba vršiti najmanje četiri puta godišnje.
4.1.6. PoslovI redovnog održavanja n.a podvodnim kablovima su:
231
 -

- konlrola stanja podvodnih kablova,

1 - bojenje mctalnih ormana,
- kontrola oznaka polož.aja kabla, zabrane sidrenja idr., I
I
- pregled i pomazivanje brava i Š3rki na vratima ormana
- provera c!ektričnih karakteristika kod kablova sa metalnim provod- i - pregl<:d i formiranje ranžirnih žica, ,
,I
nicima, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni- , - ugradlvanje ranžirnih prstenova,
ma. - pregled i popravka zaptivenosti ormana
Ove poslove treba vršiti najmanje četiri puta godišnje. - pr~gl~ i popravka metalne kons1rukcij~ na krovnom upomtu,
4.1.7. Poslovi redovnog održavanja na nadzemnim kablovima su: - bOJenJe ~etalnc konstrukcije krovnih upomta,
- pregled gradcvinske sigurnosti nadzemne linije, - zatvaranje otvora kod ulaza kablova,
- pregled i zamena dotrajalih uporišta, - zamena brave kod uličnih stubiĆl
- pregled i zamena dotrajale opreme za nošenje kablova, - ispravljanje i bojenje uličnih stubIĆI.
- pregled i pojedinačna popravka i izrada kablovskih nastavaka, Posl?ve vrši ti ~va puta ~išn~e. Kontrolu i zamenu neispravnih pr ena-
- regulisanje strele kabla, ponskih odvodmka 1S1ruJnih oslguraa miti i posle vremenskih nepogo-
- pregled opreme za završavanje i nastavljanje kablova, da.
- kresanje grana koje ugrožavaju kabl, 4.1.10. Poslovi redovnog održavanja u razvodnoj mreži su:
- skidanje leda i snega sa kablova, - kontrola uporišta,
- pregled i kontrola ispravnosti uzemljenja i gromobrana, - zamena r<.>jedinačnih dotrajalih upomta,
- provera električnih karakteristika kod kablova sa metalnim provod- - okopava nJe upomta,
nicima, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni- - sredivanje unu~njih i spolj~njih izvoda,
ma. - popravka t~lefonskih aparata,
Poslove vršiti dva puta godišnje i posle vremenskih nepogoda. - popravka dvojničkih kutija,
4.1.8. Poslovi redovnog održavanja na kablovskim razdclnicima su: - otklanjanje smetnji u razvodnoj mreži,
- redovan obilazak i pregled stanja kablovskog razdelnika, - zamena dotrajalih provodnika,
- popravka ormana kablovskog razdelnika, - otklanjanje sm~tnji u instalacijama,
- pregled zaptivenosti ormana, - popravka zemlJovoda,
- bojenje kablovskih razdelnika i metalnih delova, - pregled i popravka krovnih 01\lOra,
- pregled i popravka kablovskih glava i regleta, - pregled i popravka zatege na krovnim upomtima,
- čišćenje i kontrola ispravnosti uzemljenja, - za~e~a polomljenih crepova.
- pregled i formiranje ranžirnih provodnika, - boJenJe, .po potrebi, krovnih konstrukcija,
- pregled i podmazivanje šarki i brava na vratima ormana, - pregled! popravka gromobrana i uzemljenja,
- ranžiranje PVC žica sa letovanjem, - pregled I popravka nastupnih klinova
- popravka kablovskih češljeva, - pregled i popravka nastupne daske, '
- zatvaranje i gitovanje rupa za uvođenje kablova. - demontiranje telefonskih veza.
Poslove vršiti dva puta godišnje. - instalacija novih veza, seoba,
4.1.9. Poslovi redovnog održavanja na kablovskim izvodima su: - vodenje evidencije.
- redovan obilazak i pregled stanja kablovskih izvoda, Poslove miti ~va puta godišnje i posle vremenskih nepogoda.
- otklanjanje oštećenja na metalnim ormanima, 4.1.1.1. POs~OVl redovnog održavanja na električnoj kontroli kablova
- zamena dotrajalih uvodnih kablova, mesnoj mreži su: u
- pregled i zamena neispravnih prenaponskih odvodnika i osigurača, - kontrola ispravnosti funkcionisanja ureda ja električne kontrole,
- pregled i kontrola ispravnosti uzemljenja, - kontrola ?~po~osti izolacije ispitnih žita kabla.
- pregled nastupnih klinova i daski, Poslov~ mili pn redovnom održavanju mesnih spojnih i pretplatničkih
- provera istrošenosti izvodnih uporišta, podupirača i zatega, kablova I prema uputstvu proizvodaa ureda ja.
 4.1.12. Poslovi redovnog održavanja na gasnoj konl roli kablova u me-
snoj mreži su:
_ kontrola uredaja za gasnu kontrolu, .....
_ provera pritiska gasa u bitnim tačkama uredajal na Izlazu IZuredaja,
_ provera pritiska gasa u kablu,
_ od red ivanje gubitka gasa u kablu,
_ kontrola vlažnosti i čistoće gasa koji se uvodi u kabl,
_ kontrola signalizacije koja ukazuje na kvar,
_ či~ćenje i zamena ventila i filtara u uredaju,
- zamena ulja u kompresoru,
_ priprema omotača kablova za uvodenje u sistem gasne ko~trole,
_ održavanje uredaja za gasnu kontrolu prema uputstvu prOlzvodača,
_ održava nje prenosnih agregata na benzinski pogon, . čišćenje i provetravanje kablovskih okana na magistralnim pravcima u
_ održavanje različitih instrumenata iz sistema gasne kontrole (mstru-
ment za merenje vlage u vazduhu, tragač helijuma),
_ izrada gasonepropusnih čepova,
_ zamena neispravnih ili kontaktnih manometara.
Poslove vrši ti pri redovnom održavanju mesnih spojnih i pretplatničkih
kablova i prema uputstvu proizvodača uredaja .....
4.1.13. Poslovi redovnog održavanja kablovske TI kanahzacljesu:
_ preventivni pregled stanja kablovske TI kanalizacije, kablovskih TI
okana i galerija, ...
_ držanje i dovodenje u ispravno stanje kablovske TI kanahzaClje,
- čišćenje okana,
- odstranjivanje vode,
_ sitnije popravke i krpljenje zidova okana, -
_ provera zaptivenosti cevi,
- bojenje metalnih delova,
_ sredivanje unutrašnjih površina okana,
_ zamena istrošenih poklopaca i ramova,
_ zamena polomljenih poklopaca,
- čišćenje cevi kablovske kanalizacije,
_ kontrola prisutnosti štetnih i eksplozivnih gasova,
_ zamena dotrajalih gumenih zaptivača okana,
_ zamena dotrajalih nosača kablova - konzola,
_ zatrpavanje otkrivene TI kanalizacije, ..
_ otkopavanje zatrpanih poklopaca kablovskIh okana, ..
_ dovodenje poklopaca okana na nivo trotoara, kolovoza Ih okolnog
terena,
- provetravanje oka na,
234
- nadzor nad rad 0\ ima drugih organii'.adja u wni gde se nalazi kahlov-
ska kanalizacija,
- pregled kablova u kablovskoj kanalizaciji,
- kontrola kablovskih nastavaka u oknima,
- pregled gradevinskog stanja kablovske galerije,
- popravka električnih instalacija i zamena pregorelih sijalica u kablov-
skim galerijama,
- održavanje uredaja za provetravanje galerija,
- sitnije opravke u galerijama (krpljenje zidova, podova i tavanice),
- vodenje evidencije o radovima redovnog održavanja i kontrola izve-
denih radova.
Radove u kablovskim galerijama treba vršiti četiri puta godišnje, a
kojima su položeni spojni kablovi treba vršiti najmanje dva puta godišnje.
Ove radove izvoditi pre radova na pregledu i održavanju spojnih kablova
položenih u kablovsku kanalizaciju.
4,1.14. Preglcd pretplatničkih instalacija, telefonskih aparata i drugih
pretplatničkih uredaja, kada njihovo održavanje vrše PTI preduzeća
izvodi se prema Uputstvu o održava nj u prctplatničkih telefonskih uredaja
("PTI vesnik", br, 17182).
Pregled pretplatničkih instalacija, telefonskih aparata i drugih pretplat-
ničkih uredaja, koje ne održavaju PTT preduzeća, vrši se jed~nput go-
dišnje s tim što se planovima redovnog održavanja u mrežama sa preko
25.000 telefonskih pretplatnika mogu predvideti i drugi rokovi, ali ne duži
od četiri godine. Pri pregledu se utvrduju nedostaci i od korisnika, odno-
sno vlasnika se zahteva popravka ..
Ako se pregledom utvrdi da, zbog neispravnosti pretplatničke instala-
cije ili neispravnosti električne instalacije u zgradi može doći do galvan-
skog spoja ovih instalacija, pretplatnička instalacija se odmah isključuje
na uvodu, dok se kvar ne otkloni.
4.1.15. Rokovi predvideni za obavljanje poslova redovnog održavanja,
dati u tačkama 4.1.1. do 4.1.13. su orijentacioni i zavise od kapaciteta,
kvaliteta i godine izgradnje mreže. Preduzeća PTI saobraćaja su dužna da
poslove redovnog održavanja mesnih kablovskih mreža planiraju i orga-
nizuju tako da budu zadovoljene norme kvaliteta održavanja u- pretplat-
ničkoj i mesnoj spojnoj mreži propisane u Pravilniku o normama kvaliteta
održavanja kablovskih sistema prenosa (.•PTT vesnik", br. 11186 i 13/86).
5. Investiciono održavanje
5.1. Poslovi investicionog odr~vanja mesnih kablovskih mreža su:
- izmeštanje i zamena kablova, sa izradom nastavaka, na dužinama
većim od :1Jn 11'.
235
 ------.------------
) -1I )
I

_ polaganje i montaŽ3 kablova na mestima gde se zamenjuju cevovodi 5.2. Poslovi investicionog održavanja kablovske TI kanalizacije su:
kablovskć kanalizacijc. - . - zamena dotrajalih cevi kablovske kanalizacije,
_ povCĆ3nje dubine ukopavanja kabla radi.veće pouzdanosti, . - promena dubine polaganja kablovske kanalizacije,
_ izmcitanje ili ukopavanje kabla na prelazima prek? vodotoka !kanal~, - zamena deformisanih termoplastičnih cevi,
_ provera i popravka podvodnih kablova konsttXl usluge gnjuračkih - obnavljanje spojeva i spojnica,
ekipa. . _ .' - zamena istrošenih ili oštećenih delova kablovske kanalizacije,
_ dclimična zamena nadzemnih kablova podzemmm, - proširenje okana,
_ izrada kablovskih uvoda na vodovima sa golim provodnicima, - podizanje ili spuštanje gornjih ploča na oknima,
-dovodenje električnih karakteristika kablova na nivo propisanih vred- - zamena do trajale električne iJlstalacije u galerijama,
nosti, .. - izrada hidroizolacije u oknima i galerijama,
_ postavljanje sistema gasne kontrole I dovodenje omotača kabla u - manje rekonstrukcije kablovske kanalizacije,
stanje gasonepropustljivosti, . - izgradnja manjih privodnih kanalizacija.
_ zamena pupinskih lonaca, . 5.2.1. Poslovi investicionih održavanja kablovske TI kanalizacije oba-
_ ~tita kablova od korozije, udara groma, uticaja elektroenergetskih vljaju se u zavisnosti od stanja okana, cevi kanalizacije, galerija i dr. i može
- '\/Odova i vodova elektrowče, se očekivati da će biti potrebno izvoditi radove u sledećim vremenskim
_ radovi na vodovima namenjenim za vi.šestruko korišćenje (merenja, periodima:
izbor optimalnih četvorki, postavljanje regeneratora i pojačavača, depu- - kablovska kanalizacija od betonskih blokoval5 godina "

pinizacija i dr.), .... - kablovska kanalizacija od termoplastičnih cevi 10 godina ~

_ ugradivanje savremene opreme I kablova novih konstrukCIja, - za kablovska okn~ od betona20 godina
- popravka i zamena TI opreme,
_ sredivanje kablova u oknima nakon rekonstruk~je
zacije,
- sredivanje razvodne mreže.
...

.'
kablovske kanali-

5.1.1. Poslovi investicionog održavanja kablovskih mesnih TI mreža

- za kablovska okna od opekel5 go.dina
- za-kablovske galerije i kolektore30 godina
5.3. Poslovi nadzora i kontrola izvodenja radova na investicionom
održavanju
za vreme izvodenja radova po planovima investicionog održavanja
I ;1
I

I
obavljaju se u zavisnosti od ~nosti i .d~trajalosti, ~nos.n~ tehničke treba vrši ti stalan nadzor i kontrolu sa ciljem da se radovi Qbavljaju
ispravnosti i može se očekivau da će blU potrebno IZVodlU radove u kvalitetno, prema važećim propisima, u planiranom obimu, da pri iz-
sledećim vremenskim periodima: .... vodenju radova ne dode do većih prekida u saobraćaju, da se demontirani
_ kablovi sa olovnim omotačem uvučcni u kanalizacIJu od betonskih materijal vrati u skladište, da se po obavljenim radovima sačini tehnička
CeVi20godina .. ' oo dokumentacija izvedenog stanja i da se izvrši obračun izvršenih radova.
_ kablovi sa olovnim omotačcm uvučem u kanalizacIJu od termopla- Ukoliko se radovi izvode u sopstvenoj režiji potrebno je sve radne naloge
stičnih revi10 godina potpisane i overene od izvodača i nadzornog organa ili odgovarajućeg
_ kablovi sa olovnim omotačem armirani položeni u zemlju20 godina rukovodioca dostaviti privredno-računskoj službi na dalju obradu.
_ kablovi sa termoplastičnim omotačem položeni u zemlju12 godina 6. Otklanjanje smetnji
_ kablovi sa termoplastičnim omotačem položenim ukablovsku kana-
Pod smetnjom se podrazumeva stanje pri kome TI mreža potpuno ili
lizaciju12 godina
delimično prestaje da vrši svoje funkcije u obimu koji remeti ili prekida
- kablovi podvodni 20 godina
odvijanje TI saobraćaja.
- kablovi nadzemni 7 godina
6.1. Utvrdivanje smetnji
- kablovi položei1i na zidu 7 godina
Pojava smetnji se može uočiti preko ureda ja za stalnu kontrolu otpor-
- uzemljenja 7 godina .'
pri obavljanju poslova investicionog održavanja vrše se IStovremeno I nosti izolacije, uredaja za stalnu kontrolu nepropustljivosti omotača,
poslovi redovnog održavanja. redovnim ispitivanjem od strane manipulativnog i tehničkog osoblja,
odgovarajućim signaHziranjem smetnji i prijavom od strane pretplatnika.

237
 d1
·j !
6.2. Mesto pojave smetnji h) .~a pretplatničkom telefonskom aparatu ili drugom pretplatničkom
Najčcšća mesta gde se pojavljuju smetnje su: uf(đa~ ju.
a) na uvlačnim kablovima: 6.3. Uzrok smetnji
-. u završnim nastavcima,
Na.osnovu stečenog iskustva i statističkih podataka smetnje u mesnoj
- u pravim i račvastim nastavcima. mrežI mogu da se svrstaju, uglavnom, u sledeće grupe:
- u pupinovanim nastavcima, a) konstruktivne greške,
- u oknima sa obe strane nastavka, b) slučajne smetnje,
- u oknima na izlasku iz kanalizacionih cevi, c) smetnj.e usled lošeg rada na otklanjanju smetnji,
- u rasponu između okana,. d) smetnje usled oštećenja omotača kabla,
.,..na kablovima u blizini vodova elektrovuče, e) smetnje usled puzanja kablova,
- u kablovskim razdelnicima. 1) smetnje usled nepoznatih uzroka.
b) Na kablovima položenim u zemlju: 6.3.1. Konstruktivne greške
- u završnim nastavcima, - greške u toku proizvodnje kablova,
- u pravim i račvastim nastavcima, . - greške prilikom montaže,
- u pupinovanim nastavcima, - greške u kablovskom priboru i uređajima.
- zbog radova drugih u blizini trase kabla, Greške u toku proizvodnje kablova su uglavnom:
- na kablovima položenim preko mostova, - greške na omotaču kabla,
- na kablovima položenim pored autoputeva i železničkih pruga, - prekid pravodnika,
- na kablovima u blizini elektroenergetskih postrojenja i vod ova elek-
. - pucanje papira za vreme izolovanja i upredanja, nedostatak jute
trovuče, Između olovnog omotača i armature itd.
- na trasama kroz agresivno zemljište,
Greške. nastale priliko~ montaže se obično otkrivaju nakon dužeg
- u kablovskim razdelnicima. vremena I mogu se svrstatI u sledeće grupe:
c) Na nadzemnim kablovima: -loše lemljenje olovnih spojnica,
- na nastavcima, -loše le~ljenje i izolovanje pravodnika,
- u rasponima između uporišta, .... - oštećenje omotača kabla.
- na području izloženom atmosfersklm pražnjenjlma,
Greš~e na k~blovskom priboru i uređajima pojavljuju se uglavnom na:
- u blizini clektroenergetskih postrojenja i vodova elektrovuče. - pupInQvamm kalemovima,
d) U glavnom razdelniku: - žilama za kabliranje pupinovih lonaca,
- na rastavnim letvicama i regletama, - kondenzatorima,
- na prenaponskim odvodnicima i strujnim osiguračima, - translatorima,
- na signalnom ramu, - na spojnicama,
- na ranžirnim žilama,
- kontakt~m manometr~ma i senzorima, kablovskim glavama,
- na ispitnim stolovima i ispitnim viljuškama. - na uređajIma za gasnu I električnu kontrolu itd.
e) Na izvodima: 6.3.2. Slučajne smetnje .
- unutrašnjim i posebno spoljašnjim. Slučaj ne smetnje mogu biti izazvane:
1) U razvodnoj mreži: - radom ljudi (zemljani radovi, ·sabotaže itd.),
- na nastavcima,
- viš0t,Dsil.0t,D(pomer~nje terena, poplave, atmosferska pražnjenja itd.)
- na uvodima. - od životInja (glodan, Insekti) ,
g) Na pretplatničkoj TI instalaciji 6.3.3. Smetnje usled oštećcnja omotača kabla
- na uvodu, u instalaciji, na priključnoj kutiji.
Do oštećcnja omotača kabla dolazi uglavnom usled:
- elektrolize,

238
239
 ) II '
!

·t.·...·
I i.
6.4.3. Dodir provodnika sa zemljom, odnosno metalnim omotačcm
_ hemijske korozije, kabla nastaje kada dode do galvanskc vcze jednog ili više provodnika sa
_ zamora materijala, mctalnim omotačem kabla, odnosno zemljom. Dosmctnje najčešćedolazi \ ~
_ glodara i insekata .. ' zbog prodora vode i vlage u kabl ili zbog fizičkog oštcćenja kabla. Otklan-
janje smetnje je isto kao i u prethodnom slučaju.
I !
6..3.4. Smetnje usled puzanja kablova ... ,
Utvrdivanje prethodnih smetnji lako se utvrduje pomoću sllclalice i
!
Smetnje usled puzanja nastaju kao POSlediCI kre~a~j: tclklh vozIla ~o
putu kada je kabl položen u samom pu~u. ~araktensUcna su dva slučaja: baterije. ~
_ kabl položen kroz kablovsku kanalIzac1ju, 6.4.4. Rasparenjc je smetnja koja nastaje kada dode do ukrštanja žila u
_ kabl položen direktno u nasip puta .... kablu. Ako dode do rasparenja u okviru jedne parice onda se to obično
U prvom slučaju dolazi do kretanja kabla u pravcu. k~etanja vozIla I ka~ da s~ zamenjene ..a" i ..b'· žile. Smetnja nastaje kao posledica greške
oštećenja omotača kabla u najbližem oknu kod sp~jmce .. U drugom pn Izra<.hnastavka. Rasparenje narušava simetriju kabla i prouzrokuje
slučajujczgro k~bla kl~zi ispodo~otača u pravcu kretanja vozIla zbog čega prcslušavanje izmedu vodova. Zamena ..a" i nb" žile se primećuje kod
dolazi do kidanja papirne Izolacljc .. y' •
dvojnog priključka, a ako je nastupila u spojnom kablu po njoj se ne
Pojava puzanja kablova je prisutna i na mostovlma, nadvoznjaclma, obavlja saobraćaj. Rasparenje može biti korigovano u nekom drugom
nastavku, ali to ne rCŠ3va problem. Smetnja se otklanja otvaranjem na-
saobraĆ3jnim petljama i sl.·
6.3.5. Smetnjc usled nepoznatih uzroka ... stavka i pravilnim povezivanjem žila kabla.
Smetnje iz nepoznatih uzroka su mnogo~r~jne. Ne~oznavanje u.zro~a 6.4.5. Dodir metalnog omotača, koji je izolovan od zemlje, sa zemljom
smetnje je najčešće posledica brzog otkl~nja~ja smet~je,. bez.~tvrdlvanja je smetnja koju prouzrokuje fizičko oštcćenje zaštitnog pokrivaČ3 kabla,
porekla smetnje, na.r?čito k~da ne postoje oČlgledne mdlkaclje potrebne pri čemu dolazi do dodira metalnog omotaČ3 sa zemljom. Ako je zemljište
za njeno brzo identIfIkovanje. na to~ mestu agresivno u odnosu na metal od koga je napravljen omotač.
ubrzo dolazi do oštećcnja metalnog omotača i prodora vode u jezgro
6.4. Vrste smetnji ..
Smetnje koje se pojavljuju na kablovima u mesnoJ mreži su: kabla. Smetnja se otklanja popravkom zaš1itnog pokrivaČ3 ili zamenom
dela oštećenog kabla.
- prekid, ... ,
_ medusobni dodir provodmka (dodu I kratka veza), 6.5. Obim smetnji
_ dodir provod nika sa zemljom, U zavisnosti od broja parica koje su u smetnji i kapaciteta kabla u kome
_ smanjena otpornost izolacije, j~ nastala smetnja, mogu postojati pojedinačne, delimične i grupne smet-
_ rasparenje i zamena "a" i "b" žile, nje.
Pojedinačna smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji do
- preslušavanje, ..
_ dodir metalnog omotača Izolovanog od zemlje ... ' .. 1% parica kabla u kome je nastala smetnja.
6.4.1. Prekid je smetnja koja nastaje kad dode do kldanja j~ne ~h obe Delimična smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji iJo
žile parice kabla. Prekid o.bično. n~st~je u nastav.ku kao posledica ljudske 30% parica kabla u kome je nastala smetnja.
greške. Smetnja se otklanja dehml~nll~ otvara~jem .nas~a~ka .. Grupna smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji više od
6.4.2. Medusobni dodir provodmka je smetnja pn kOJOj ~?lazl do ~al- 30% parica kabla u kome je nastala smetnja.
vanske veze izmedu provod nika jedne parice (kratka veza) 111 ~r?v?dmka Pojedinačna smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je u
različitih parica (dodir). Medusobni dodir provodn~ mo~e bitI dlrekta.n smetnji do 1% parica kabla u kome je nastala smetnja.
ili kroz vodu u kablu. Najčešći uzrok ovih smetnji j~ flZlČ~O oštećcnje Delimična smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je u smet-
kabla. Obično istovremeno dolazi do smetnji više panca na lSton,t ~tu. nji do 10% parica kabla u kome je nastala smetnja.
Ako je uzrok smetnje prodor vode u kabl smetnje se mogu pOJaVItIna Grupna smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je u smetnji
različitim mestima. Smetnja se otklanja zamenom dela ~abl~ gde je nastu- preko 10% parica kabla u kome je nastala smetnja.
pilo oštećenje, sredivanjem oštećene izolacije ili sušenjem jezgra kabla u .Otklanjanju smetnji, po pravilu, pristupa se odmah po saznanju o
slučaju prodora vlage i vode u kabl. njenom nastanku. Prioritet pri otklanjanju smetnji treba dati grupnim i

241
240
 1i
I
delimičnim smetnjama i pri pojavi ovih smetnji radovi na merenju,
utvrd iva nj u vrste i mesta smeLnje i otklanj;.mju smetnje počinju odmah po
konstatovanju smetnje i tmJu dok se smetnja privremeno ili trajno ne
otkloni. Kod pojcdinačnih smetnji smetnju treba otkloniti u toku dana
kada je nastupila ili sutradan. a izuzetno iz opravdanih razloga smetnja
može trajati i duže.
6.6. Ocena k-valiteta odri..3vanja mesnih kablovskih mre7..aodreduje se
prema Pravilniku o normama kvaliteta odr7.avanja kablovskih sistema
prenosa (..PTT vesnik", br. 11186 i 13186).
6.7. Organizacija radova na otklanjanju i evidenciji smetnji vrše se
prema Uputstvu o organizaciji službe na otklanjanju i evidenciji smetnji
na pretplatničkim telefonskim vezama (•.PTTvesnik", br. 15/58) i Uput-
stva o evidenciji smetnji na mesnim telefonskim kablovima (.,PTT ve-
snik", br. 11166).
U cilju pobolj~anja funkcionisanja TT saobraĆ3ja, pored ostalog treba
težiti organizovanju centralizovane prijave smetnji, kao i centralizova-
nom ispitivanju. Pri tome treba težiti potpunoj automatizaciji ispitivanja
pretplatničkih veza i aparata. bez učešća osoblja glavnog razdelnika.
Takode treba nastojati da se ručna obrada podataka o smetnjama i raznim
evidencijama zameni modernim službama koje će koristiti računare.
7. Električna merenja
Ocena stanja c1cktričnih karakteristika vod ova u mesnoj kablovskoj
mreži odreduje se električnim mercnjima.
Električna merenja u mesnim kablO\""Skimmrežama izvod~ se prilikom:
_ kontrole kvaliteta izgr.tdene mesne kablovske mrcže"
_ provere kVJliteta mesne mreže pre isteka garantnog roka,
_ redovnog odrLavanja mesne kablovske mreže,
_ utvrdivan ja mogućnosti ~trukog kor~ćenja vodova mesnih kablov-
skih mreža,
- zaštite od korozije,
_ utvrdivanja smetnji i po otklanjanju smetnji,
_ kontrole uredaja za uzemljenje.
7.1. Pri kontroli kvaliteta izgradenih mesnih kablovskih mreža vrše se
električna merenja propisana u Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih
mreža. U komisiji za kontrolu kvaliteta izgrade ne mesne kablovske mreže
treba da učestvuju i radnici iz službe održavJnja koja preuzima izgradenu
mrežu na održavanje.
7.2. Sa danom prijema izgradene mesne mreže počinje da teče garantni
rok. Izvodač radova je obavezan da o svom tro~ku otkloni sve nedostatke
koji se pokažu u toku garantnog roka, a koji su posledica propusta
242
i~odač;.~ u pogledu kvaliteta radova i ugmdenog materijala u toku izgrad-
nje mreze.
Pri kraju.garantnogr?k~vršesecleklrična merenja i ispilivanjasa ciljem
da se provere karaklcnslJke prenosa vodova mesne mreže. Pri lome se na
~p~jni.m kablo~ima meri OIpornost izolacije. slabljenje preslušavanja i
IS~lt~je he~m~tI~no~l. om?tača kabla. ~ p~elplalničkim kablovima se, po
pr.,-;du, ~e vrse Isp,Jt~anp sc~ _u sluL~jevlma kada se u loku garantnog
roka~ uoce poremecaj' u radu Ih postoje opr.tvdane sumnje u ispravnosl
mrezc. U lom slučaju je potrebno izvršili merenje OIpornosti izolacije i
kontrolu hcrmctičnosti omolaČ3 kabla.
7.? Pošto ,ve~ina smelnji na kablovima mesnih mre;;..anastaje kao po-
~ledlca o~tec~nja o~o~aČ3 kabla. ~IO prouzrokuje prodor vode i vlage u
jezgro kabla I smanjenje otpornosti izolacije. lO je potrebno vcšili stalnu
kontrolu otpornosti izolacije pomoću urcdaja 7..3clcktričnu kontrolu ili
pomoću sistema gasne kontrole mesnih telefonskih kablova. Kontrola
kablova pomocu ovih sistema vrši se u skladu sa Tehničkim uslovima za
ured~j,~ sistem električne kontr?le tclek?m~nikacionih vodova (,.PIT
vesmk , br. 5181), Uputstva o projektovanju sistema električne kontrole
t~lekom~nikacionih kablova (••PTrvesnik". br. 15n6) i Tehničkim uslo-
vima za sistem gasne kontrole mesnih telefonskih kablova (,.PITvesnik"
br.3n3).
:.3.1: .Ukoliko u mesnoj mre-li ne postoji stalan nadzor pomocu elek-
~nčne .1.11 gasne .kont~ole, pouebno je mili periodična merenja otpornosti
IzolacIje na najmanje 2% parica kabla.
7.3.2. ~a ~pojnim kablovima ova mere~ja treba obaviti najmanje šest
puta god~nje na sVdkom kablu. Prilikom merenja treba uvek birati iste
parice iz spolja~njih slojeva i grupa i vodili uredno evidenciju o rezultati-
ma merenja. -
7.3.3. Na. pretpl~tničkim kablovima treba vršiti ista merenja, samo u
nclt? manj.em Obl~,. što ~visi od stanja, veličine i godine izgradnje " .. ,
~rezc? broja s~etnp I sl. Pn tome treba težiti da se izmeri otpornost
IzolacIje na najmanje dve parice sa svakog izvoda. odnosno kablovskog
razdelnika, jedanput godišnje.
7.~. Po izvršenim radovima in'\r"CSticionogodr1.avanja vrše se merenja
kao I kod kontrole kvaliteta izgradene mesne kablovske mreže.
7.5. Da. bi se utvrdile mogućnosli vi!cstrukog korišćcnja vodova mesnih
kab~ovsklh mreža, za rad IKM i VF urcdaja. odnosno da bi se odabrale
optlmaln~ p~ri~e za ~d ?vih sistema potrebno je izvršiti proveru sopstve-
nog slabljenja I slabljenja presl~vanja na svim paricama kabla.
7.6. Na područjima gde se u blizini vodova mesnih kablovskih mreža
nalaze postrojenja sa jednosmemom vuČQm ili metalni objekti koji su
243
 ·
7..aštićeni katodnom zaštitom, potrebno je organizovati sistematska me- ~.~. Pri poslo~ima pr~ventivno~ odrz.avanja i (~tklanjanju smetnji priku-
renja potencijala na omotačima telckomunikacionih kablova i na postro- p~j~'ljU se podacI o st~!1jU u mreZI, uskladcnostl stanp na terenu sa teh-
jcnjima k'Il{)(lne zaštite. Merenja je potrebno vršiti jedanput mesečno.
Jedanput godišnje se vrši i merenje sa uključivanjem instrumenta za
l11~kom. dok~e~tacljom, ugrožen~sti TT~reže zbog izgradnje novih
objekata u bhzmttras~ kablova, o sVim uocel11m nedostacima u mreži i sl.
registrovanje za period od najmanje 24 Člsa. Ove podatke treba pismeno dostaviti nadležnoj službi za održavanje
v

7.7. Pri utvrd ivanj u i ograniČ3vanju smetf1ji, odnosno po otklanjanju mreze.

.smetnji vrše se elcktrična merenja vodova mesne kablovske mreže sa 8~ .. Na.osno.vu ovih po~atak~ i podataka o izvršcnom prcvcI1livnom
ciljem da se što pre utvrdi vrsta i mesto smetnje i da li je smetnja kvalitetno odr:a\"an~u vršI se obrada I anahz.1 podataka i izvodi se ocena o kvalitetu
otklonjena. Obim i vrsta merenja ;r.avisiod prirode smetnje, odnosno od ?drzavanja, planiranju radova od ržava nja",a podaci se moou koristiti i za
obima i vrste radova koji su vršcni u okviru otklanjanja smetnji. Izradu planova razvoja mesnih mreža i sl. b

7.8. Merenja otpornosti uzemljenja u glavnom razdelniku, kablovskim 9. Priprema materijala, .data i pribora
rdzdclnicima, izvodima, na ;r..avršnimnastavcima, nosećeg užeta i opleta
nadzc:;mnih kablova, uzemljenja u razvodnim mrežama i zaštitnih uzem- Da bi ~e preventiv~o odrJ..avanje i otklanjanje smctnji u mesnoj mreži
Ijenja na mestima ukrštanja nadzemnih 1T kablova sa elektroenergetskim sP.ro~Odl.lo b~z 7.a~t~)Ja ~e(~pho~no je i~.ršiti i prip~cmu koja se sastoji iz
kablovima vrši se jedanput godišnje. Merenja treba izvoditi u sušnom plamranla, nab~vk\; I dlstnbucljc materIjala, alata I prihora.
periodu, oo aprila do oktobra, po prethoono napravljenom planu meren- Nadle~na.slu~a 7~ odr7..av~nje ~es~ih ka?lovskih mreža dužna je da
ja. Potrebno je voditi posebnu tehničku dokumcntacij u sa pregledom svih obezb~1 s~la~lstcnje m~tenjal~ I pnbor~ I rcguliše način trebovanja
uredaja za uzemljenje i sa podacima o mernim rezultatima. Propisane matenj<lIa ~ pn.bora, ka? I vraĆ3nje demontlranog materijala.
vrednosti otpornosti uzemljenja date su u Uputstvu o izradi uzemljenja u 9.}. Pla.mranje materIjala, alata i pribora vrši se u toku izrade planova
telefonskim kablovskim mrežama (.•P1Tvesnik", br. 22187). odrzavanja za narednu godinu.
7.9. za obavljanje električnih merenja organizacione jedinice, zadužcne Pla~iranje potrebnih kablova za narednu' godinu se vrši tako da se
za održavanje mesne mreže, treba da budu opremljene odgovarajućim predvld~ odgov~rajuće količine kablova svih vrsta i kapaciteta koji su
ugrađem u mrežI.
mernim instrumentima, koji u pogledu tačnosti treba da odgovaraju
propisima, moraju biti pouzdani i redovno baždareni. Preporučuju se P~aniranje alata se vrši na osnovu planiranog broja izvršilaca za naredn~
god1Du.
sledeći instrumenti: univerzalni instrument za ispitivanje i merenje otpor-
nosti provodnika, otpornosti izolacije i razlike otpornosti, instrumenti za PI~nir~njc potrebnog pribora se planira za narednoj godinu na osnovu
merenje sopstvenog slabljenja i slabljenja preslušavanja, instrumenti za p~amran!h P?slova u ~aredni godini, na osnovu upotrebe pribora prcthod-
impcdanse i refleksije, instrumenti za merenje i lokalizaciju smetnji im- mh ~Od1Da I uvođenja novih tehnologija i pribora za rad na izgradnji
mreza.
pulsnim metodama, tragač kablova, instrumenti za merenje otpornosti
izolacije, AVO metar, tongenerator 800 Hz, instrumenti za ispitivanje P~iI~k?m "izr~de planova potrebnog materijala, alata i pribora treba
kablovskih žila, instrumenti za merenje otpornosti uzemljenja, instru- konslItl postojeće normative i iskustvene norme.
menli za kontrolu nepropustljivosli omotaČl kabla (precizni manometri, ~.~. za ~fikas~o otklanjanje smetnji nadležna služba treba da raspolaže
deleklori gasa i, po potrebi drugi instrumenti. m1Dlmalmm zalIhama kablova ispod kojih slagalište ne sme da ostane.
9.2.1. Rezervne d~žine podzemnih (armiranih) kablova se određuju
8. Prikupljanje, obrada i analiza podataka
proce~tuaIno Stvarmm položenim dužinama kablova za različite vrste i
8.1. U nadležnost službe održavanja spada i vodenje tehničke dokumen- kapacItete kablova:
tacije mesnih kablovskih mreža. Izrada tehničke dokumentacije u vidu - do 100 parica 0,2%
grafičkih popisa regulisana je Uputslvom o izradi grafičkog popisa mesnih - od 100 parica 0,4%
kablovskih TI linija ("P1T vesnik" br. 11/68) i Uputstva o izradi gra- - preko 500 parica 0,5%
fičkog popisa kablovske TI kanalizacije ("PTT vesnik" br. 23183). Sve Bez obzira na gorey~eto, minimalna rezervna dužina kabla je 100 m.
izmene u mesnoj mreži, do kojih dode u toku eksploatacije, moraju se ~.2.2. Reezrvn~ duzme uvlačnih kablova ne treba da budu kraće od dva
odmah uneti u tehničku dokumentaciju. najveća raspona Izm~u okana u kablovskofkanalizaciji.

244
245
 Prilog br. 1
RADNA PTI JEDINICA
9.2.3. Rezervne dužine nadzcmnih kablova tre~a d~ iznose 3-5% ~
ukupne dužine nadzemnih kablova.tc vrstc.u mrc-~. pn čemu trcba ~od .•U
računa () vremenskim i geografskim spcafičnosuma predela gde Je IZ- PLAN REDOVNOG (INVESTICIONOG) ODRZAVANJA .)

gradena mreža. tromesečje •

za 19__
10. Završne odredbe godinu
10.1.Ovo Uputstvo stupa nasn.agu ~mo~dana od dana objavljivanja u Vrsta rada
"PTT vesniku" - službenom glasIlu ZaJcdmcc JPTI:
Rad će obaviti
Red. I rr linija (od-do) Jed. Kofi- Rad će se Pri·
broj i mesna mre-la . mere čina obaviti u vre· rcjo- me·
mcnu od-do nski ekipa dba
mon-
ZAJEDNICA lP1T lcr
BROJ: 021-5508190 1 2 3 4 5 6 7 8
BEOGRAD
31. 10.1990 .

PREDSEDNIKSKUPŠ11NE ZJPTI
Risto Kostovsti. <lipi. inž. s.r .

• ) Nepotrebno precnati
Obrazac br 4044168 (Dim 210 x 1!J7)
Obr. 4044

247
246
 I.
SADRŽAJ
4. Montal..3 7..3štitnespojnicc 114
5. Nastavljanje i račvanje kablova sa omotačem .
UPUTSTVO O GRAĐENJU MESNIH
KABLOVSKIH MREŽA 3 i izolacijom žita od polietitcna 115
6. Izrada gasoncpropustljivih čcpova 120
A. OPŠTE ODREDBE .3 7. Montaža pupinovih lonaca 121 .
8. Nastavljanje samonosivih kablova sa podzemno
B. ORGANIZACIJA MESNE MREŽE položenim kablovima 123
I KVALITETA PRENOSA .4 9. Završni radovi 123
C. MATERIJAL ZA GRADENJE 10. Nastavljanje provodnika pomoću koncktora 124
MESNIH KABLOVSKIH MREŽA 10
F. ZAVRŠAVANJE KABLOVA MESNIH MREŽA 131
1. Telefonski kabIovi 10
2. Pribor za nastavljanje i raČV3nje 21 1. Radovi u glavnom razdelniku 131
3. Montažni materijal. .... oo ••••••••••••••••• oo •••••••••••• .39 2. Izrada zavfŠnih nastavaka 133
PRILOG c.l. - OznaČ3vanje kablova 45 3. Uvođenje kablova u kablovske glave 138
4. Kablovski razdclnici 144
O. POLAGANJE Kl\BLOVA 49 5. Uvođenje kablova u kablovske glave
1. Pripreme za izvršenje radova 49 za spo~jnju montažu '" " . '" 146
2. Polaganje kablova direktno u zemlju 50
G. ELEKTRIĆNO OSIGURANJE 1ELEFONSKIH
2.1. Opšti uslovi za izbor trase kabla 50
2.2. Rastojanje od podzemnih TI kablova do VOOOVA U MESNIM MREŽAMA 148
drugih objekata 51
2.3. ZemIjani radovi ' 58 1. Opšte 148
2.4. Postupak polaganja 62 2. Električno osiguranje pretplatničkih vodova 149
2.5. Zaštita podzemnih kablova 65 3. Električno osiguranje spoljnih vodova 151
2.6. Popuna rova 66
2.7. Uvođenje kablova u rad oo •••••••••••••••••••• 67 H. UZEMUENJE TELEFONSKIH VODOVA
3. Uvlačenje kablova u kanalizaciju 68 U MESNIM MREŽAMA 151
3.1. Opšte 68
3.2. Pripremni radovi pre uvlačcnja kablova 69 I. ZAŠTITA KABLOVA MESNIH MREŽA
3.3. Uvlačenje kabla 76 OD KOROZIJE .. , '" . " '" " 151

PRILOG 0.1. - Proračun VUČDesile za kanalizaciju koja nema 1. Vrste korozije ......................•.................. 151
pravolinijski i horizontalni smer 82 2. Izbor trase kabla ..........•..•......•..•............... 152
3. ~tita kabla izolovanjem •....•.••...••................. 153
E. IZRADA NASTAVAKA NA KABLOVIMA 4. Katodna zaštita .........•...•.•....•................... 154
MESNIH MREŽA 93
K. PROVERA KVALITETA IZGRADEN1H
1. Pripremni radovi .........• : 94 MESNIH MREŽA .....•.........•.•.................. 157
2. Nastavljanje kablova sa olovmm omotačcm 95 1. Opšte odredbe ...............•....•................... 157
3. Izrada nastavaka na kablovima sa aluminijumskim 2. Provera konstruktivnih elemenata mesnih mreža
i čeličnim omotačima ......•.......................... 110 i kontrola kvaliteta izvedenih radova ..•.................. 159
3. Provera prenosnih karakteristika •....•..•............... 162
248
249
 -----------.-------------
'j
BEl. E Š K E
L.IZRADA DISTRIBUTIVNIH MREŽA
SAMONOSIVIM KABLOVIMA 166

M. IZRADA RAZVODNIH MREŽA 167

1. O~tc odredbe : 167

2. Materijal za razvodne mreže oo •••••••••••••• 168
3. Kablovski izvodi i prcnosni sistemi
u kablovskoj mreži 190
4. Pol~ganje i montaŽ3 kablova
u razvodnoj mreži oo •••••••••••• 196
4.1. Opšte o polaganju i monlaži 196
4.2. Izrada uporišta 198
4.3. Postavljanje samonosivih kablova 200
4.4. MontaŽ3 samonosivih kablova 217
4.5. Ukrštanje telefonskih nadzemnih vodova
sa clektričnim vodovima, putevima, rekama
i drugim objektima 221
5. Provera kvaliteta razvodnih mreŽ3 223

N.ZAVRŠNEODREDBE 223

UPUTSTVO O ODRŽAVANJU MESNIH

KABLOVSKIH MREŽA ...................•.............. 225

1. Opšte odredbe 225

2. Organizacija odrŽ3vanja , 226
3. Preventivno odrŽ3vanje 228
4. Redovno odrŽ3vanjc 229
5. Investiciono održava nje 235
6. Otklanjanje smetnji 237
7. Električna merenja 242
8. Prikupljanje, obrada i analiza podataka 244
9. Priprema materijala, alata i pribora 245
10. Završne odredbe 246