Obelisk iz Ksantosa (Sirbina)

U saradnji sa prevodiocem Savom Rosić, koja sa ruskog jezika prevodi razna korisna štiva i knjige
u korist osvešćivanja i buđenja srbskog naroda, predstavljamo izuzetno značajan članak ruskog
profesora i akademika V.A. Čudinova, koji upečatljivo govori o poreklu i postojanju nas Srba.
Radi se o VIII veku pre Hrista, o čemu govori stari zakonik uklesan na obelisku iz grada
Sirbina, današnjeg Ksantosa, koji se nalazi u maloj Aziji, u današnjoj Turskoj.

Obelisk iz Sirbina (Ksantosa), južna strana

Ovo je veoma bitno radi raskrinkavanja laži da su se Srbi naselili, po zvaničnoj „istoriji“, na
Balkan u VII veku (626 god.) iz svoje prapostojbine koja se nalazila iza Karpata.
Karpati su planine u srednjoj Evropi koje se protežu oko 1500 km. preko Češke, Slovačke,
Poljske, Ukrajine i Rumunije.
Ono što je najznačajnije i najindikativnije za istorijsko postojanje jednog naroda je NJEGOV
JEZIK, njegova pismenost i njegovo pismo. Zakonik koji je uklesan na obelisku iz Sirbina
potiče iz VIII veka pre .n.e., a pisan je na serbo – rašanskom jeziku i pismu !!!
Ovo je očigledan dokaz da su Srbi u VIII veku pre .n.e. bili nastanjeni ne samo na prostorima male
Azije, već i Balkana, budući da je Dragoljub P. Antić u jednom delu svoje knjige „Kontinuitet
Vinčanske civilizacije (od hiperborejskih koraka do danas)“, dokazao da su u Tehničko-
Fizičkom smislu „velike i masovne seobe“ naroda u VII veku posle n.e. bile neizvodljive!
Ako su takve masovne seobe bile neizvodljive u VII veku posle n.e., onda su još manje bile
izvodljive u VIII veku pre n.e. ... ako koristimo samo podatke „zvanične istorije“, pre VII veka posle
n.e. ništa se ne zna o Srbima, osim da su se „doselili na Balkan iz svoje prapostojbinе iza
Karpata“ ... šta su radili pre toga, od čega su živeli ... ništa se ne zna.

Po ovom zakonu, uklesanom na obelisku iz Sirbina, jasno se vidi da su Srbi bili pismeni i
postojali kao kulturan narod još u VIII veku pre n.e. ... ako bi se oslonili na podatke „zvanične
istorije“ i povezali ih sa ovim saznanjem o postojanju Srba još u VIII veku pre n.e., dobili bi sledeće
... da su se Srbi sa prostora male Azije odselili na prostore iza Karpata, zaobišavši daleko bliži
Balkan, pa su zatim odlučili da se u VII veku posle n.e. presele na Balkan ... i od tada po
„zvaničnoj istoriji“ postoje kao narod ... iako postoje mnogobrojni dokazi o njihovom postojanju kao
kulturnog i pismenog naroda oko 1400 godina pre VII veka nove ere.
... u Lici maloazijskoj (Ljudeji) Aleksandar Veliki je zatekao jedno posebno stanje. U
gradovima Like, koji su bili brojni, nije bilo persijskih posada. Iako je Lika bila uključena u
Persijsku carevinu od vremena Kira Velikog, ona je zadržala svoje posebno uređenje i svoje
stare zakone. Imali su savez od 23 grada među kojima je grad Sirbin (današnji Ksantos) bio
prestonica i najveći od gradova. Ličani su najpre bili poznati pod imenom Solimi, a zatim
kao Termili po jednom delu Krićana, koje je Sarpedon doveo sa Krita i naselio u Lici.
Sarpedon je osnovao i grad Milet kao naseobinu kritskog grada Mileta ...

Tekst na severnoj strani obeliska u Sirbinu ... prema prepisu Ensta Kalinke
Stari Zakonik lički, koji je bio uklesan u kamenom obelisku u gradu Sirbinu, potiče iz VIII veka pre
Hrista, nađen je i bio je na serbo – raškom jeziku i pismu. Likijsku tekstove je sakupio austrijski
profesor Ernst Kalinka, krajem 19. Veka. Tumačenje teksta grčkim i drugim jezicim nije dalo
rezultate, a pročitan je u celosti od strane Svetislava Bilbije, uz tumačenje drevnog srbskog jezika
i pisma iz Lidije i Likije. Bilbija je najpre protumačio i objavio svoje dešifrovanje teksta sa severne
strane spomenika, prema prepisu Ernsta Kalinke sa 34 iskaza, koje je Bilbija glasovno protumačio
kao zapis fonetskim pismom, a protumačio ga je pomoću sličnosti sa srbskim jezikom.

Pogled na spomenik sa zapadne strane

Svetislav Bilbija je tekst sa severne strane spomenika nazvao Poruka Srbima urezana u obelisk
u prestonici Like - Likije pre 2 600 – 2 800 godina, a kasnije protumačio čitljive delove zapisa i
sa drugih strana. Ovaj rad je objavljen u zborniku Catena Mundi pod naslovom Obelisk iz
Ksantosa – Kamena knjiga zakona i običaja starih Srba, gde su iskazi prikazani u obliku
odredbi zakonika, koje su grupisane prema temama koje obrađuju, uz oznaku strane spomenika i
broja reda za svaku od odredbi. Kompletan tekst ovog spomenika, koji sadrži 232 odredbe,
uobličio je i dopunio komentarima prof. Radomir Đorđević. Odredbe su svrstane u 16 grupa,
a svaka od njih nosi oznaku strane sveta i reda na obelisku ... te grupe (glave Zakonika) su ...

1 – O upravljanju državom, zadatak države

2 – Humanitarne dužnosti države
3 – Sloboda zanimanja i rada
4 – Običaji i zakoni
5 – Izbor i osobine vođe
6 – Dužnosti boraca
7 – O neprijatelju i njegovom činjenju
8 – Mudre izreke i saveti
9 – Saveti predaka poljodelcima
10 – Saveti kopačima zlatne rude
11 – Lekarski saveti
12 – Krivična dela, postupak i kazne
13 – Vaspitanje dece
14 – O hrani i njenoj pripremi
15 – O hrani i kako se hraniti
16 – Uklesano treba čitati, pamtiti i vršiti

Pogled sa juga (sleva) i istoka (zdesna)

Da bi stekli utisak o sadržaju zakonika sa obeliska u Sirbinu, navešćemo samo neke od odredbi
(one nose Bilbijine oznake strane i reda) ... u delu nazvanom O upravljanju državom, zadatak
države stoji 3-10 ... o upravljanju ovđe međama – granicama države zavjet tu stvoriti,
oslanjati se na stotine boraca, ovi se nužno hoće – trebaju ... S-7 ... država ima zadatak
pozivati na oružanu uzbunu kroz cijeli život ...
 Deo natpisa na obelisku iz Sirbina

Kad kamen govori, diskusije nema ... sa ova tri prikaza ... kamen iz Rozete ... natpis sa Krita ...
Zakonik iz Sirbina ... nismo iscrpli sve materijalne dokaze koji idu u prilog stare srbske istorije, ima
ih još dosta ... za svakog realnog čoveka i ovo je sasvim dovoljno. Ovo su dokumenti koji
uništavaju sve falsifikate tkzv. Bečko-Berlinsko-Vatikanske škole ... imaju li obraza svi ti
predstavnici germasko-nordijske istorije da se pojave pred srbskim narodom?

Čovek može da ne zna ... a znamo da neznanje nikog ne opravdava ... ali kada mu se
pokaže i prikaže, a oni i dalje neće da znaju ... onda ili su ludi i pokvareni ili imaju neki svoj
zamišljeni cilj zbog kog se tako ponašaju ...
Strane izvore ne moramo prve optuživati, jer i u redovima naših istoričara imamo one koji i dalje
hule na svoj narod, ponavljajući neku stranu propagandu ... njima je mesto na stubu srama ... prvo
njih moramo sprečiti da više ne truju našu istoriju ...
Grad Ksantos ... Vikipedija o njemu piše ... Ksantos (grč. Ξανθος) ... u davnini najveći grad i
središte Likije, zemlje na jugozapadu male Azije (danas Antalijska regija u Turskoj). Zajedno sa
svetilištem Leton, ruševine Ksantosa su pod zaštitom organizacije UNESKO. Osnovan je oko
1000 godina pre n.e. Persijanci su ga 546.god. pre n.e. zauzeli i sasvim srušili. Krajem 4. Veka pre
n.e. bio je u sastavu carstva Aleksandra Makedonskog, a od 190.god. pre n.e. bio je u sastavu
nezavisnog saveza gradova Likije. Brutova vojska 42.god. pre n.e. ga zauzima i uništava. Kasnije
ulazi u sastav rimske provincije Likije (Lycia). Od drevnog grada sačuvan je mali deo, kao što je
pozorište. Među najznačajnijim sačuvanim spomenicima likijske kulture spadaju veoma specifični
nadgrobni spomenici. Postoje dve vrste ... uklesani u stene, bogato arhitektonski ukrašeni kao
pročelja zgrada ... i visoke grobnice na uzvišicama, u vidu kuća ili okružene kolonadama ( niz
stubova koji nose krovnu konstrukciju). Najznačajniji spomenici te vrste su spomenik harpija iz 6.
veka pre n.e., nazvan po očuvanom reljefu na njemu, okružen stubovima, kao i bogato ukrašen zid
na spomeniku nereida, u vidu jonskog hrama iz 5.veka pre n.e. Tu je pronađen i najveći spomenik
likijske pismenosti, Likijsko-Milijska stela (oko 380.god. pre n.e.) ... Ta stela i jeste Zakonik, a
ovde navodimo još neke izvore ...

Čudinov ... moje čitanje natpisa na osnovici obeliska sa juga ... privukla me je osnovica obeliska
na kojoj sam video natpise. Na izbočenom kamenu sa osvetljene strane može se pročitati 2 puta
napisana reč МАСКА u dva reda. Niže i ulevo, na drugoj izbočini napisana je reč ЯРА (JARA). Još
malo niže čita se izraz МИР ЯРА (JAROV SVET). Dalje, na ravnoj površini, na fragmentu u belom
okviru, mogu se pročitati reči Најзад, РУСЬ ЯРОВА (RUSKA JAROVA – stari naziv Rusije) ...
Kao što vidimo, otkriveno je malo reči, ali se iz njih može zaključiti da je grad Serbina, isti i Sirbina,
isti i Ksantos u Likiji iskonski ulazio u Jarovu Rusku ...
Gledajući sa zapada na osnovicu obeliska vidi se niz likova. Najveći od njih nalazi se na bočnoj
strani leve ploče i podseća na lava gledanog spreda, blago okrenutog ulevo. Na liku unutar okvira
može se pročitati reč РОД, a ispod okvira reč ЯРА (JARA). U donjem delu lava vidi se još jedan
lik, muški, spreda. Desno od nosa može se pročitati reč РОД. Gore desno nalazi se malo muško
lice spreda, nagnuto ulevo. Ispod brade je isti natpis - РОД. Na desnom kamenu je ogroman lik
spreda. To je njuška mačke. Na čelu je natpis МИР ЯРА (JAROV SVET), a dole na bradi, ЛИК
МИМЫ (LIK MIME). Gornji desni deo tog lika obrazuje samostalan lik spreda, takođe nalik na
njušku životinje. Na vrhu nosa i desno napisana je reč МАРА. U okviru je napisano ЛИК ЯРА
(JAROV LIK), a levo od okvira nalazi se neko iskrivljeno muško lice spreda. Najzad, iznad levog
oka mime Jara, nalazi se malo žensko lice oštrog nosa i brade, profil okrenut udesno. U visini
brade može se pročitati natpis МАРА ЯРА (JAROVA MARA).

Jovan Deretić takođe, govori da je u doba antike postojao grad Serbina ( tj. Srpski) u Likiji, koji je
potom dobio naziv Ksantos, prema istoimenoj reci na kojoj leži. Tamo i danas stoji obelisk sa
mešovitim natpisom na rusko – srpskom jeziku. Nažalost, sada je natpis nečitljiv, jer su slova
mnogima, uključujući i mene, nepoznata. Taj natpis je pročitao Svetislav Bilbija, ali doslovni
provod nisam pronašao.Moguće je da se on čita onako kako ga je taj istraživač pročitao, ali možda
i nije tako. Meni je bila zanimljiva osnovica obeliska, na kojoj sam pronašao likove i natpise slične
likovima i natpisima na kultnim kamenovima. Te ploče su verovatno starije i od samog obeliska.
Mala Azija je ulazila u Jarov svet, ali da li je ulazila u Jarovu Rusku, ne zna se pouzdano. Nejasno
je i to da li postoji još neki natpis izveden istim slovima, takođe napisan na srpso – ruskom jeziku.