^asopis z a p~ela rs tv o P^ELAR ^lanstvo u SPOS -u

^lanstvo u Savezu p~elarskih orga-

Savez p~elarskih organizacija Srbije nizacija Srbije ostvaruje se preko
dru{tava p~elara po slobodnom izboru.
Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63 ^lanarina u 2007. godini za ~lanove
spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi
1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8
KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz
APIMONDIA Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273
APISLAVIA tolara, za p~elare iz Crne Gore,
Foundation
Makedonije i ostalih inostranih zemalja
2007
gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32
evra, a gde se {alje avionom 40 evra.
The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER ^lanstvo podrazumeva dobijanje 12
The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St. brojeva ~asopisa P~elar.
Ra~un SPOS-a:
Predsednik SPOS-a 160–17806–08
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Saradnja
Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} sa ~asopisom
024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.
Redakcija zadr`ava pravo redigovanja
Glavni i odgovorni urednik tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovara-
Dr med. Rodoljub @ivadinovi} ju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i.
Listovi koji preuzimaju radove iz
Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac ~asopisa P~elar du`ni su da jasno nave-
018/846-734, 063/860-8510 du izvor informacija.
rodoljubz@ptt.yu
Istorija ~asopisa
Izdava~ki savet Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare
{tampan je 1883. godine u Beogradu
Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)
pod imenom „P~ela“. Potom je {tam-
Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi}, pan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896.
Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, godine u Sremskim Karlovcima. Od
Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi} 1899. godine nastavlja da ga izdaje
Srpska p~elarska zadruga u Rumi.
Redakcija „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog
(po azbu~nom redu prvog slova prezimena) dru{tva, izlazi od 1. januara 1898.
godine u Beogradu. Januara 1934.
Doma}i ~lanovi redakcije godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski
p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom
Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), „P~elar“.
Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ukazom predsednika SFRJ
Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), „P~elar“ je 1973. godine odlikovan
Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ordenom zasluga za narod sa srebrnim
Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), zracima za izvanredne zasluge, popular-
Milutin Petrovi} (Kragujevac), isanje i unapre|enje p~elarstva, a
Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Kulturno-prosvetna zajednica Srbije
Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin) dodelila mu je 1984. godine Vukovu
nagradu za rad u razvoju kulture u
Strani ~lanovi redakcije Srbiji.
Tira`: 13 500. [tampa: Kolor
Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna pres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-
Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), 560, kolorpres@ptt.yu
Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina),
Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i}
(Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina),
Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Fotografija
Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), na naslovnoj strani:
Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Napredni novosadski
p~elari u prole}nom
Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), obilasku p~elinjaka
Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija),
Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija) Foto:
Rodoljub @ivadinovi},
@itkovac
 K o ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.
K o zna, neka u`iva u obnavljanju gradiva.
K o zna bolje, neka to i napi{e.

Izdvajamo iz sadr`aja
Milan ]irovi}
PISMO P^ELARIMA ZA MART 99
Dobrosav Be{inovi} Sadik ^amd`i}
O IZGRADNJI SA]A IZ
PLASTI^NA FOLIJA
UGLA FARAROVE
U RAZVOJNOM PERIODU 102 KO[NICE 107
Svetislav M. Baki}
Davna{nja `elja p~elara je da
nateraju p~ele da grade sa}e
PRIPREMA ZA BAGREMOVU PA[U 105 bez o`i~avanja satnih osnova
Sadik ^amd`i}
ili ~ak i bez satnih osnova.
Fararova ko{nica pru`a takvu mogu}nost, {to
O IZGRADNJI SA]A otvara perspektivu novog na~ina p~elarenja
IZ UGLA FARAROVE KO[NICE 107 Anton Zor
PROBLEMI
Anton Zor SA VOSKOM 111
PROBLEMI SA VOSKOM 111 Problem sa zaga|enim
sa}em polako se iz teorije
Milan Jovanovi}
seli u praksu. Apsolvirajte
POVRATAK U BUDU]NOST 112 ovaj veliki p~elarski prob-
lem na vreme, jer su za
Zoran Rai~evi}
njegovo re{avanje neophodne godine rada
PROJEKAT KONTROLE ZDRAVSTVENOG Milan Jovanovi}
STANJA P^ELINJAKA I ISPRAVNOSTI POVRATAK
U BUDU]NOST 112
MEDA NA JUGOISTOKU SRBIJE 119
Bolje poznavanje uticaja
Zvonko Bari{i} ljudi na okolinu utica}e
na humaniji odnos prema
PARAFINISANJE KO[NICA 121
p~elama i dobijanje neza-
Rodoljub @ivadinovi} ga|enih p~elinjih proizvoda
DOMA]A PAMET U SRPSKOJ Zvonko Bari{i}
PARAFINISANJE
P^ELARSKOJ INDUSTRIJI 123 KO[NICA 121
SKUPOVI 125 Nau~ite kako da efikasno
za{titite ko{nicu od negativnih
SKUPOVI I REPORTA@E 127 klimatskih uticaja
KALENDAR VA@NIJIH P^ELARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU
1 – Vinkovci, IV p~elarski dani, 9, 10. i 11. III 2007.
2 – Celje, Me|unarodna prodajna izlo`ba i savetovanje p~elara, 17, 18. III 2007.
3 – Lajkovac, Dani p~elarstva Lajkovac, 25. III 2007.
4 – Istanbul, Prvi kongres p~elarskih organizacija Balkanskih zemalja, 29. III – 1. IV 2007.
5 – Crnajka kod Majdanpeka, II Delijovanski dani p~ela, 31. III 2007.
6 – Arilje, Dan p~elarstva u Arilju, 1. IV 2007.
7 – Kamenovo, Dani mlavsko-homoljskih p~elara, 14. IV 2007.

P^ELAR, mart 2007. 97

 Re~ urednika
Va{ urednik je proteklih dana imao brojne
obaveze oko organizacije seminara o HACCP-
u i dobroj p~elarskoj praksi, koji je predsta-
vljao ogroman izazov za sve p~elare Srbije.
Rad bez radnog vremena na tom projektu je
u~inio da ovaj broj P~elara kasni par dana, ali
se nadam da ne}ete zameriti. Posao koji je
ura|en na pomenutom seminaru ima}e dale-
kose`ne pozitivne efekte na srpsko p~elarstvo
i pomo}i mu da se na vreme prilagodi novim
standardima i propisima koji nas o~ekuju iz
dana u dan, onim tempom kako se pribli`ava-
mo Evropskoj Uniji. Prvi korak je na~injen.
Svi moraju da ga savladaju kako bi mogli da
krenemo dalje.
Sre}an 8. mart damama
`ele SPOS i redakcija
~asopisa P~elar!
Naravno, sve nas ovih dana najvi{e zaoku-
plja prole}e koje je poranilo oko 25 dana, ako
je suditi prema stanju vegetacije. To ima i do-
bre i lo{e strane, kao i sve u `ivotu. Dodu{e,
od mnogo presudnijeg zna~aja bi}e vremen-
ske prilike u narednom periodu. Li~no sam vi-
{e zabrinut zbog izrazito suve zemlje, jer ove
zime nije bilo dovoljno padavina u ve}em de-
lu Srbije, nego zbog ranog prole}a. Vlage ima
do dubine a{ova, ispod toga je neverovatno
suvo. Definitivno je da }e prognoza pa{e
uglavnom zavisiti od koli~ine prole}nih pada-
vina, a koliko }e ih biti, vide}emo.

ZA[TO KASNI ISPORUKA P^ELARA

U prva dva meseca ove godine, dosta na{ih ~lanova nije dobilo januarski i februarski broj
~asopisa na vreme, saglasno svojoj dosada{njoj navici i ustaljenoj praksi SPOS-a. Mnogi se ja-
vljaju telefonom, pitaju za razloge, a po neki i veoma `u~no protestvuju. Po{tovane kolegeni-
ce i kolege, molim vas najljubaznije za razumevanje i strpljenje za jo{ malo vremena. Tako|e
vas molim da imate na umu, da je zna~ajan rast ~lanova i pretplatnika iz inostranstva, da je
ove godine zbog registracije p~elinjaka potrebno upisati mnogo vi{e podataka o svakom ~la-
nu nego {to je to bilo do sada i da je veoma mali broj dru{tava p~elara koristio digitalnu op-
ciju uno{enja podataka za svoje ~lanove. Dakle, preko 90% podataka o na{im ~lanovima uno-
si se ru~no u ra~unar, pa sve to traje dosta sporo. Pored sekretara SPOS-a, na unosu podata-
ka o ~lanstvu, nedavno su anga`ovani i honorarni saradnici kako bi ovu akciju uspe{no prive-
li kraju. Imajmo na umu da je pro{le godine bilo ne{to preko 9 400 ~lanova SPOS-a, a da }e
u ovoj godini taj broj biti pove}an za oko 50%. Sigurno je da u narednim mesecima ovakvih
problema ne}e biti i ~asopis }e stizati na vreme.
Unapred, hvala na razumevanju! Predsednik SPOS-a, @ivoslav Stojanovi}

NOVI CENOVNIK OGLASA (va`i od aprilskog broja)

1) Zadnja strana korica 20 930 dinara (15 697,50 sa popustom)
2) Polovina zadnje strane korica 11 960 dinara (8 970 sa popustom)
3) Unutra{nja strana zadnje korice 17 940 dinara (13 455 sa popustom)
4) Polovina unutra{nje strane zadnje korice 10 465 dinara (7 848,75 sa popustom)
5) Unutra{nja strana (134×194 mm) 15 697 dinara (11 772,75 sa popustom)
6) Polovina unutra{nje strane (134×95 mm) 8 970 dinara (6 727,50 sa popustom)
7) Tre}ina unutra{nje strane (134×63 mm) 7 475 dinara (5 606,25 sa popustom)
8) ^etvrtina unutra{nje strane (134×45 mm) 5 980 dinara (4 485 sa popustom)
9) Osmina unutra{nje strane (65×45 mm) 4 485 dinara (bez popusta)
10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a:
– 60 dinara po re~i, uz minimalnu cenu jednog malog oglasa od 600 dinara
11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale:
– 90 dinara po re~i, uz minimalnu cenu jednog malog oglasa od 900 dinara
– Popust od 25% se odobrava samo za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci.
– Za ogla{iva~e iz inostranstva cenovnik ogla{avanja se uve}ava za 50%.

98 P^ELAR, mart 2007.


PISMO
P^ELARIMA
ZA MAR T
Prof. dr Milan ]irovi}
Ul. Slova~kih pobunjenika br. 6
34000 Kragujevac
(034) 318-037, (064) 58-93-504
P~elinja dru{tva ulaze u mart sa ve} ranije
zapo~etim leglom iz kojeg se ve} ra|aju mlade
letnje p~ele. Njihov broj raste iz dana u dan,
istim tempom kojim je matica u februaru po-
lagala jaja. Istovremeno, postepeno izumiru
stare zimske p~ele, vr{i se smena generacija,
koja }e biti sasvim zavr{ena tek u aprilu.
Zimske p~ele su u to vreme veoma iscr-
pljene, zalihe hranljivih materija (belan~evina,
masti) u njihovom telu su smanjene, utoliko
vi{e ukoliko je stepen zara`enosti varoom ve-
}i. U jakim p~elinjim dru{tvima zapa`a se blag
porast brojnog stanja p~ela, u srednje jakim
taj broj ostaje skoro nepromenjen, a u slabim
se brojno stanje p~ela ~ak vidno smanjuje.
Pove}anjem broja mladih p~ela, pove}ava
se i potencijal p~elinjih dru{tava da neguju le-
glo, matice pove}avaju tempo le`enja jaja, {to
obezbe|uje kasnije ubrzano ja~anje zajednica.
P~elar treba samo da podr`i ubrzanje tog raz-
voja.
Utopljavanje ko{nica se obi~no vr{i sa ne-
koliko slojeva novinskog papira iznad poklop-
ne daske gde su toplotni gubici najve}i. Obla-
ganje ko{nica sa strane nekim izolacionim ma-
terijalom, u na{im uslovima je necelishodno.
P^ELAR, mart 2007.
Foto: Arsi}
Ako je gornje leto bilo otvoreno, treba ga za-
tvoriti, a donje otvoriti da bi kroz njega p~ele
mogle iznositi iz ko{nice mrtve p~ele i drugu
ne~isto}u. Pojava vlage, zbog koje neki p~elari
uglavnom i otvaraju gornje leto, sada prakti~-
no nije mogu}a jer je za negu legla p~elama
potrebna velika koli~ina vode, a zajednica u
ovom periodu ve} sasvim korektno mo`e da
organizuje svaku vrstu ventilacije. Gubitak to-
plote mo`e da se umanji zatvaranjem ulica od-
ozgo plasti~nom folijom.
Podsticajno prihranjivanje
To je jedna od najzna~ajnijih mera za ubr-
zanje prole}nog razvoja. U prvoj polovini
marta u tu svrhu mo`e se koristiti {e}erno-
medno testo (poga~a), a od polovine marta
mo`e se davati i sirup. Mnogi p~elarski stru~-
njaci, jedan od njih je i profesor Lebedev, tvr-
de da poga~a isto tako stimuli{e razvoj zajed-
nica kao i sirup. Naime, i poga~a stvara utisak
unosa, stvara se potreba za ve}im unosom po-
lena, {to zajedno pospe{uje razvoj legla. Osim
toga, poga~a data direktno na satono{e zatva-
ra ulice sa gornje strane i znatno spre~ava gu-
99
bitke dragocene toplote iz gnezda. Istovreme-
no, upija vlagu u ko{nici nastalu pove}anom Obezbe|ivanje zaliha meda
potro{njom meda koja u martu iznosi bar 3 do
Eksperimentalno je dokazano da se u pro-
4 kilograma.
le}nom periodu mogu uspe{no razvijati samo
Po`eljno je, makar u prvoj polovini marta,
ona p~elinja dru{tva ~ije su zalihe meda ve}e
p~elama davati ne obi~nu, ve} oplemenjenu
od 10–12 kg (3 puna DB ili 4 LR rama), i taj
poga~u. U to vreme je unos cvetnog praha re-
nivo ne sme da se smanji tokom ~itavog raz-
lativno mali ({to ove godine nije slu~aj), te u
vojnog perioda. Samo kod takvih dru{tava
ishrani p~ela obi~no nedostaju proteini, vita-
podsticajno prihranjivanje da}e `eljeni efekat.
mini i minerali, pa ih treba dodati bar delimi~-
Takvo stanje se mo`e utvrditi pri prvom pro-
no kroz razne dodatke za oplemenjivanje po-
le}nom pregledu kod onih dru{tava koja su za-
ga~e: suvi polen, kvasac, obrano kravlje mleko
zimljena sa dovoljnim zalihama. Ako pomenu-
u prahu (re|e obi~no), obezma{}eno sojino
tih zaliha meda nema, p~ele }e instinktivno
bra{no i sli~no {to literatura preporu~uje. Tu
{tedeti hranu, smanji}e izlu~ivanje mle~a i is-
su i vitaminske tablete, kobalt, morska so
hranu larvi, ra|a}e se sitne p~ele sa skra}enim
(0,5 g na kilogram poga~e). Ako se dodaju
`ivotnim vekom i nedovoljno razvijenim `le-
cvetni prah i med, oni moraju poticati sa vla-
zdama, {to ne samo da }e se odraziti na sma-
stitog (zdravog) p~elinjaka (prisustvo spora
njenje brojnog stanja p~elinjeg dru{tva i sma-
ameri~ke trule`i u medu mo`e se proveriti u
njenje iskori{}enja prve pa{e, ve} takve p~ele
nekim veterinarskim institutima u Srbiji). Pe-
ne}e mo}i adekvatno da odgaje ni naredne ge-
karski kvasac prethodno treba inaktivirati,
neracije p~ela zbog svog sopstvenog nepotpu-
kratkotrajnim kuvanjem, recimo u malo mle-
nog fiziolo{kog razvoja.
ka (3 do 5 minuta) da se ubiju kvasne gljivice.
Zato, {to pre, ~im se u martu stvore po-
Proteini iz mleka skoro u potpunosti se koriste
godni uslovi, treba nedostaju}e zalihe nadok-
za pospe{ivanje razvoja legla, a proteini iz
naditi ugro`enim zajednicama. Ili ramovima
kvasca za stvaranje rezervnih hranljivih mate-
sa medom iz rezerve ili, ako njih nema, dava-
rija u telu p~ele. Zna~i, u martovskoj poga~i
njem meda razre|enog vodom ili sirupa. Opti-
mleko je korisniji dodatak od kvasca. Preporu-
malna koncentracija sirupa za ovu namenu je
~uju se slede}i procenti dodataka: 3–7% po-
3:2 u korist {e}era. P~ele }e od takvog sirupa,
lena, 5% kvasca, 5% sojinog bra{na ili 3%
na svaki kilogram dodatog {e}era, napraviti
mleka u prahu. Ako se ovi dodaci kombinuju,
zalihu od jednog kilograma {e}ernog meda.
ukupna njihova koli~ina ne treba biti ve}a od
Ovaj pokazatelj pomo}i }e nam u odre|ivanju
10–15% mase poga~e.
koli~ine dodatog sirupa. Treba ga davati u {to
Od polovine marta nadalje, do kraja pod-
ve}im porcijama, uve~e. Tako stvoreni ve{ta~-
sticajnog perioda, zbog dovoljnog unosa pole-
ki med jeste prazna hrana (bez vitamina, mi-
na iz prirode, mo`e se p~elama davati obi~na
nerala, proteina), ali }e ovi elementi biti iteka-
poga~a napravljena samo od {e}era u prahu i
ko nadokna|eni iz obilnog unosa polena u
meda. Mo`e se koristiti i sirup 1:1, u malim
ovom periodu.
porcijama svaki ili svaki drugi dan. Napomeni-
mo da podsticajna prihrana poga~om ili siru-
pom stimuli{e p~ele na ve}e uno{enje polena, Otvaranje }elija sa medom
{to veoma lepo uti~e na njihov razvoj.
Razvoj p~elinjih dru{tava u martu mo`e se
Sl. 1 znatno podsta}i ve~ernjim otvaranjem sa}a sa
medom u maloj povr{ini (oko 1 dm2). Pogre-
Med {no je otvarati }elije sa medom na krajnjim ra-
movima u prole}e, jer jedan deo tog meda
p~ele odnose u centralni deo gde je leglo i blo-
Leglo
kiraju maticu u le`enju jaja. Bolje je otvaranje
vr{iti na ramovima sa leglom jer }e se na taj
Leto
na~in, osloba|anjem od meda, stvoriti dodat-
na povr{ina sa}a pogodnog za zaleganje. Isto-
vremeno, to }e stimulativno delovati na mati-

100 P^ELAR, mart 2007.

cu da ubrzanije pola`e jaja, a same larve u le-
glu bi}e bolje hranjene. Dakle, ova operacija
pogoduje i pove}anju brojnosti p~elinjeg dru-
{tva, ali i pove}anju kvaliteta odgajenih p~ela.
Osim toga, smanjenje mednih venaca (medne
kape) u centralnim ramovima, obezbe|uje ka-
sniji lak{i prelazak p~ela u medi{ni prostor.
Naime, prime}eno je da veliki medni venci u
gornjem delu medi{nih ramova, mogu ne sa-
mo ote`ati prelazak p~ela u medi{ta, ve} u ne-
kim slu~ajevima predstavljati i nepremostivu
barijeru za taj prelazak.
Okretanje ramova ili plodi{ta
u celini za 180°
Krajem marta i na dalje, podsticajni razvoj
ja~ih p~elinjih dru{tava mo`e se vr{iti okreta-
njem svakog drugog plodi{nog rama za 180°.
Kako je leglo uvek bli`e letu, a med udaljeniji
od njega (slika 1), to se okretanjem rama vr{i
reme}enje gnezda, leglo se udaljava od leta, a
med mu se pribli`ava. P~ele ne trpe „razore-
no“ gnezdo, te`e da uspostave prirodno sta-
nje, pa med na okrenutom ramu koji se na{ao
u blizini leta intenzivno odnose i razme{taju
na „bezbednija“ mesta, udaljenija od leta, dok
jedan deo pojedu. Tako se osloba|a veliki broj
}elija u koje matica mo`e polo`iti jaja, a isto-
vremeno se dodatnom ishranom p~ela vr{i
kontinualna stimulacija matice da zale`e.
Treba imati u vidu da ovo ne smemo pri-
menjivati kod slabih dru{tava, jer mali broj
p~ela ne mo`e pokriti razbijeno leglo, pa se
ono mo`e prehladiti. Okretanje ramova se ne
U brdskim reonima u martu jo{ uvek mo`e
da ima snega, pa tamo treba biti oprezan
sa primenom razvojnih mera koje razbijaju
kompaktnost p~elinjeg gnezda
P^ELAR, mart 2007.
preporu~uje (bar u martu) u brdskim reoni-
ma, zbog o{trije klime.
Manje opasan na~in, {to se ti~e prehla|i-
vanja legla, jeste okretanje celog plodi{ta za
180°. Ovim okretanjem, celokupno leglo se
pribli`ava zadnjem zidu ko{nice, a med pred-
njem zidu, ka letu. Leglo zahteva veliku koli-
~inu vazduha (zato ono i kre}e u delu rama
koji je najbli`i letu), dok je med u blizini leta
u opasnosti da bude „oplja~kan“. To inspiri{e
p~ele da med sa tog mesta odnose dublje u ko-
{nicu, jedan deo pojedu, pa se opet vr{i stimu-
lacija matice da pola`e vi{e jaja. Ovakav na~in
rada se mo`e primenjivati u bilo kom delu
marta. Jedina mu je mana {to je to fizi~ki i
tehni~ki veoma zahtevan posao.
Metoda Blinova
Metoda Blinova slu`i za podsticanje razvo-
ja srednje jakih i slabih zajednica. Po~etkom
marta, po lepom vremenu i temperaturi iznad
15 °C, svi ramovi sa leglom, p~elama i mati-
com premeste se uz topliji bo~ni zid ko{nice.
Do njih se stavi pregradna daska, a iza nje ra-
movi sa medom i pergom oivi~eni drugom
pregradnom daskom (slika 2). Korisno je do-
datno utopljavanje gnezda sa boka i odozgo.
Leto {irine 2–4 cm treba da bude naspram
ramova sa leglom. Pregrupisavanje ramova na
opisani na~in veoma je korisno:
1) Na ramovima sa leglom grupi{e se naj-
ve}i broj p~ela {to pogoduje
ostvarivanju optimalne tem-
perature i vla`nosti u tom de-
lu.
2) Med koji se prete`no
nalazi iza pregradne daske,
p~ele ne smatraju „svojim“,
pa ga nemilosrdno „plja~ka-
Sl. 2
ju“, prenose u plodi{ni deo, a delimi~no poje-
du. Sve to pogoduje ubrzanom razvoju zajed-
nice.
P~elar samo treba povremeno da vr{i pre-
bacivanje ispra`njenih ramova u prostor sa
maticom ili da dodaje izgra|eno sa}e iz re-
zerve da bi omogu}io matici maksimalno le`e-
nje. Kad se na ovaj na~in dru{tvo dobro razvi-
je, treba pregradne daske izvaditi, a ramove
rasporediti kao kod normalnih p~elinjih dru-
{tava. U na{im uslovima, to se obi~no vr{i kra-
jem aprila.
101
 Prema pisanju Ljubena Radojeva, prime-
nom metode Blinova, leglo mo`e da se pove}a
od 50% do 80%. Kod jakih p~elinjih dru{tava
ova metoda ne daje zadovoljavaju}e rezultate.
Glavni prole}ni pregled
Vr{i se u martu pri temperaturi iznad
15 °C. Cilj pregleda je da se procene zalihe
hrane, zdravstveno stanje p~ela i ja~ina dru-
{tva i ustanovi prisustvo matice.
Procenjivanje zaliha hrane vr{i se radi
eventualnog blagovremenog dopunjavanja
istih, o ~emu je ve} bilo re~i. Ako se prona|e
bezmati~no dru{tvo, dodaje mu se matica iz
rezerve. Slabo, a zdravo, bezmati~no dru{tvo
treba pripojiti nekom srednje jakom koje ima
maticu.
Kada je re~ o zdravstvenom stanju p~ela, u
martu najve}u pa`nju treba obratiti na noze-
mozu. Da sumnjamo na ovu bolest, upu}uju
PLASTI^NA FOLIJA U
RAZVOJNOM PERIODU
Ing. Dobrosav Be{inovi}
Ul. Proleterska br. 137/21, 19250 Majdanpek, (030) 582-130, (064) 381-7844
Izimljavanje je najkriti~niji period u `ivotu
p~ela. Tada p~elinje dru{tvo prelazi iz stanja
relativnog mirovanja u stanje velike aktivno-
sti. Pri temperaturi u klubetu od 34–35 °C,
matica po~inje da pola`e jaja i novo leglo vi{e
ne dozvoljava da se klube pomera u pravcu
hrane. To je po~etak zamene zimskih p~ela,
koji kod optimalnog zazimljenog dru{tva traje
oko 30–35 dana. Ali taj period od izimljava-
nja do po~etka bagremove pa{e je dosta nesta-
bilan i kratak za optimalni razvoj p~elinje za-
jednice. ^esto p~elari smatraju da }e se jaka
dru{tva sa mladim maticama i dovoljnom koli-
~inom hrane, dobro razvijati i napredovati bez
pomo}i p~elara i bez obzira na vremensku i
pa{nu situaciju. To nije uvek tako, jer p~ele
nerado otklapaju poklopljen med tako da dru-
102
nas primetne tamne mrlje na satono{ama, zi-
dovima ko{nice i na prednjem zidu ko{nice, iz-
nad leta. Kona~nu dijagnozu postavlja veteri-
narski institut. Obolela slaba dru{tva treba
spaliti, a ja~a dru{tva le~iti. Za le~enje se ne-
kada koristio antibiotik fumagilin. Danas se
te{ko nabavlja, a i saznalo se da je jako {tetan
po zdravlje ljudi i p~ela. ^asopis P~elar je ve}
pisao o alternativnim metodama suzbijanja
nozemoze (italijanski ApiHerb, ekstrakt peli-
na i ljuta paprika Milo{a Milosavljevi}a iz Ba-
ljevca na Ibru, razne apitehni~ke mere i sli~-
no). U Rusiji se ~esto koristi lek od ljute papri-
ke. Dve veoma ljute paprike treba sitno isec-
kati i preliti litrom toplog {e}ernog sirupa. Po-
sudu poklopiti i ostaviti da stoji 24 sata. Zatim
dobijenu masu treba izgnje~iti i bez ce|enja si-
pati u hranilicu. Na ovaj na~in se le~e p~ele na
manastirskim p~elinjacima u Rusiji i tamo no-
zemoze nema, ali je ima na okolnim p~elinja-
cima, gde se primenjuju hemijski lekovi.
{tva u izvesnom smislu gladuju, a matica pola-
`e jaja samo u ograni~enoj meri.
Mart i april su odlu~uju}i za razvoj. Tada
se p~elinjoj zajednici mora pomo}i (hrana,
utopljavanje, prostor, voda i drugo) kako bi
ubrzali razvoj, jer su nauka i praksa potvrdile
da je to i mogu}e i opravdano.
O ~emu moramo voditi ra~una tokom
razvoja dru{tava za bagremovu pa{u?
Hrana nije samo osnov za opstanak p~ela,
nego od njene koli~ine u ko{nici zavisi i brzina
razvoja. Utvr|eno je da se potro{nja hrane
menja po periodima i to od oktobra do marta
iznosi oko 53 g dnevno, u martu oko 195 g,
P^ELAR, mart 2007.
dok u aprilu kada ima i najvi{e legla dru{tvo
potro{i oko 308 g hrane dnevno.
Ruska istra`ivanja (N. G. Bila{) govore i o
tome da kod prisustva koli~ine meda u gnezdu
od 8–12 kg, p~ele su bolje odnegovale larve
{to se odrazilo na ve}u prose~nu du`inu `ivo-
ta p~ela, nego kada je u gnezdu bilo manje
hrane. Bilo je vi{e legla za 24%, a u pa{i su vi-
{e sakupljale meda (40,5 kg, dok su dru{tva sa
malim rezervama donela samo 26,9 kg). Pro-
fesor Farrar je prvi utvrdio zna~aj snage dru-
{tva, da jedno dru{tvo od 6 kg p~ela donosi 1,5
puta vi{e meda nego {to bi zajedno donela ~e-
tiri dru{tva od po 1,5 kg p~ela. Zato kod glav-
nog prole}nog pregleda moramo pored ocene
ukupnog stanja p~elinjeg dru{tva da utvrdimo
koli~inu i kvalitet hrane, da preduzmemo me-
re utopljavanja, obezbedimo pojilice i napra-
vimo plan razvoja.
Ako hrane ima dovoljno, moramo je stavi-
ti u „aktivan“ polo`aj kako bi se p~ele prinudi-
le da je koriste. U praksi to radim sa plitkim
magacinom hrane koji se podbaci ispod DB
plodi{ta.
Treba sagledati i va`nost vode i tehniku
utopljavanja. Utopljavanje tokom zime nije
imalo naro~itu funkciju, ali zato u prole}e ite-
kako ima zna~aja. Pove}anjem legla rastu i po-
trebe za vodom, pa se mora anga`ovati i ve}i
broj p~ela vodono{a. Ustanovljeno je da kada
su p~ele dnevno izletale po nektar 10–15 pu-
ta, po polen ne{to manje, dotle su vodono{e
izletale i do 100 puta. Ali, u predpa{nom peri-
odu veliki broj p~ela je anga`ovan na odgoju
legla, dok prema nekim podacima izletnica
ima maksimalno 28%. Jo{ ako znamo da je-
dan deo njih ~ine vodono{e, onda jo{ manji
broj p~ela ostaje na raspolaganju za unos nek-
tara i polena. Deficit u vodi dolazi do izra`aja
posebno no}u, te su p~ele prinu|ene da rano
izle}u i pri ni`oj temperaturi (8–10 °C). Nije
te{ko predvideti posledice po p~ele koje bi
morale da vodu tra`e u takvom okru`enju. Ta-
da one utro{e mnogo meda i svoje energije,
~esto se vra}aju i bez ili sa zaga|enom vodom,
a mnoge se i ne vrate. To umanjuje radnu spo-
sobnost i skra}uje `ivot p~ela, {to neminovno
uti~e na razvoj legla.
Veliki problem koji mu~i p~elare su nepo-
voljne vremenske prilike kada p~ele nisu u
mogu}nosti da unose potrebnu im vodu. Tada
se name}e pitanje kako p~ele re{avaju ovaj
problem? Da li ima {tete i kolika je? Literatu-
P^ELAR, mart 2007.
ra upu}uje na to da vodono{e predaju vodu
p~elama „cisternama“, a one je svojim surlica-
ma predaju p~elama hraniteljicama. Takvih
p~ela ima uvek u odre|enom broju i deluju u
vanrednim prilikama.
Iz prakse mogu da istaknem da p~elar mo-
`e i treba da pomogne. Kod prole}nog razvo-
ja, va`nu ulogu ima koli~ina prirodne hrane u
ko{nici i snaga p~elinjeg dru{tva. Tada, pravo-
vremeno postavljena plasti~na folija (druga
polovina marta) preko celog plodi{ta ima}e vi-
{estruki pozitivni zna~aj (sme se koristiti samo
folija sa sertifikatom za prehrambenu industriju
– napomena urednika). Ako je dru{tvo solid-
no jako i sa optimalnom koli~inom hrane, u
njemu }e uvek biti srazmeran broj p~ela „ci-
sterni“. Uz pomo} ovih p~ela i uz kondenzova-
nu vodu na foliji, ali i vodu iz otklopljenog me-
da, lak{e }e se premostiti krizni period kada
unos vode nije mogu}.
Prime}eno je da p~ele izle}u kasnije nego
iz ko{nica bez folije. Po meni, razlog ranog iz-
leta je `e|, a ne nektar.
I u radu sa folijom, kao i kod primene po-
ga~a, dolazi do {tetnih posledica ako se ne
upotrebljavaju u optimalnom vremenskom
periodu. Kada se p~elama rano daje poga~a,
one imaju ogroman deficit vode. Za pretvara-
nje ve{ta~ke hrane u p~elinju hranu, p~ele tre-
ba da utro{e puno energije za razgra|ivanje
{e}era (saharoze) u monosaharide, glukozu i
fruktozu. Za to su potrebne belan~evine koje
p~ele koriste iz polena. Ali ako ga nema, one
tro{e belan~evine iz svog tela i kada se i te mo-
gu}nosti iscrpe, onda tro{e belan~evine iz tru-
tovskog legla ako ga ima, a ako ne, onda iz
larvi p~ela radilica. To sigurno nepovoljno uti-
Iz recenzije docenta
Zlatka Pu{kadije iz Osi-
jeka:
Sve navedeno u ovom
tekstu video sam kako
upra`njavaju u Austriji,
gde su hladne zime i pro-
le}a i gde p~ele dugo ne
izle}u iz ko{nica. Mislim
da treba napomenuti ka-
ko su folije potrebnije tamo gde su prole}a
hladnija (vi{e nadmorske visine). Autor je
jo{ i istakao da prerano stavljanje folije mo-
`e biti {tetno, {to je tako|e jako va`no.
103
~e na razvoj i pripremu za pa{u. Zato, poga~u
treba dati onda kada p~ele povremeno izle}u,
donose potrebnu vodu i polen.
Kako je rana poga~a {tetna (osim ako je
dru{tvo ostalo bez imalo hrane, pa predstavlja
nu`no zlo), tako|e je {tetna i rano postavljena
folija (ima p~elara koji je stave jo{ kod uzi-
mljavanja). Ona stvara vlagu koja je opasnija
od zime (detaljnije u P~elaru 2/2006). Folija
stimuli{e samo ona dru{tva koja kod DB ko-
{nice imaju leglo na 4–5 rama. Na ona sa 3
rama legla, folija se ne stavlja. Takva se dru-
{tva tretiraju na drugi na~in, kao pomo}na, ili
za neku kasniju pa{u. Ona dru{tva ~ije se plo-
di{te prekrije folijom, obavezno kontrolisati
nakon 24 ~asa. To se radi oko 10 ~asova i ako
je folija delimi~no suva (krug oko 20–25 cm)
to je znak da je dru{tvo spremno za ubrzani
razvoj do bagremove pa{e uz pomo} folije.
Kod takvih dru{tava treba posebno obrati-
ti pa`nju na blagovremeno pro{irenje plodi{ta
kako ne bi do{lo do blokade matice i pojave
nagona za rojenje. Kada je u pitanju upotreba
folije, ne mo`e se ni{ta posebno i odvojeno po-
smatrati. Zato se ni rokovi njenog postavljanja
ne mogu strogo precizirati. Odluka se donosi
na osnovu lanca uzajamno povezanih faktora
uticaja (me|uzavisnost izme|u kvaliteta zim-
skih p~ela, kvaliteta i koli~ine hrane, na~ina
uzimljavanja i izimljavanja, pa{nih i klimatskih
prilika, ali i p~elara sa njegovom ve{tinom i
znanjem).
Sve {to ovde iznosim je zasnovano na mo-
joj praksi i provereno u radu sa DB i Fararo-
vom ko{nicom. Provereno je na ko{nicama sa
10 i 12 ramova u plodi{tu, sa obi~nim i sa anti-
varooznim podnja~ama, sa i bez magacina
MART
104
hrane, kao i kod dvojnih i dvomati~nih dru{ta-
va. Kod svih oblika, primena folije u tehnici
utopljavanja daje dobre rezultate. Naravno,
ako je sve ura|eno u pravo vreme i na pravim
dru{tvima. Ali, ako je pri kontroli, folija pre-
krivena kapljicama vode, tada se sklanja (po-
meri se ka zadnjoj strani plodi{ta za oko 30%,
pa se ponovo utopljava hartijom, jer dru{tvo
nije zrelo za intenzivan razvoj) jer od te vlage
bi}e ve}e {tete nego koristi. Tamo gde folija
ostaje, njenu blagodet pokaza}e pa{a jer je po-
znata ~injenica da leglo iz marta i aprila daje
p~ele medarice. Tu dolazi do punog izra`aja
kvalitet p~ela, jer folija pored ostalog osloba-
|a veliki broj p~ela zadu`enih za odr`avanje
mikroklime, u korist negovateljica legla.
Ako se dodaje poga~a, ona ide ispod folije,
dok se za hranilicu napravi otvor u foliji. P~e-
le ne stimuli{em sirupom, za nadra`ajno sti-
mulisanje koristim magacin hrane (P~elar
2/2002).
U p~elarskoj literaturi ima dosta tekstova
o zna~aju vode za p~ele kao i o upotrebi pla-
sti~ne folije. Veliki pobornik bio je pokojni
Slavko Jakovljevi}. Pozitivni uticaj folije prou-
~avali su V. V. Panjukov i N. L. Popova.
Utvr|eno je:
– izlet p~ela vodono{a bio je manji za
1,5–2 puta,
– dnevna potro{nja meda smanjena je za
40 g,
– p~ele medarice imale su uve}anu du`i-
nu `ivota za 15%,
– koli~ina legla bila je ve}a za 20% u od-
nosu na kontrolne zajednice, bez plasti~ne fo-
lije.
PROGNOZA ZA MART
Dejan Kreculj
U prvoj dekadi predvi|eno je prili~no toplo
vreme sa temperaturama nalik na rano prole}e:
jutarnje temperature oko 5 °C i dnevne koje }e
biti idealne za izletanje jer }e dosezati 15 °C pa
i 20 °C. Ovakvo vreme }e potrajati do polovine
meseca, kada sledi par kratkotrajnih zahla|enja,
ali bez zna~ajnijeg pada temperature. Pred kraj
meseca o~ekuje se stabilizacija vremena.
Za razliku od ranijih godina, kada smo
tokom marta imali duge ki{ne periode, meteo-
rolozi ne predvi|aju zna~ajnije padavine.
O~ekuje se samo po negde kratkotrajna magla i
blago, tiho vreme bez zna~ajnijeg vetra.
P^ELAR, mart 2007.
 Ro|en je 1934. godine. Pukovnik je u penziji. P~elari LR ko{nicom od
1980. godine. Dobitnik je priznanja Zaslu`ni p~elar.
PRIPREMA ZA
Svetislav M. Baki}
BAGREMO VU PA[U
Ul. Paunova 91, 11040 Beograd, (011) 2669-055, (063) 87-45-813
Naravno da je najbolje ako p~ele prethod-
ne godine sakupe dovoljno meda i spremne
u|u u zimu. Ali, ako nije takav slu~aj, a u na-
{im krajevima je ~esto tako, naro~ito kod sta-
cionarnih p~elara, treba u~initi sve da p~elama
obezbedimo dovoljno ve{ta~ke hrane, kako ne
bi krajem zime i u prole}e morali da interveni-
{emo poga~ama.
P~ele se sre|uju oko prvog avgusta tako da
u nastavak na vrhu LR ko{nice stavim u sredi-
nu 6 do 8 ramova legla, a do zidova med. Do-
nji nastavak dobija vi{ak legla u sredini i pra-
zno sa}e. Na krajeve nastavka treba staviti vi-
{ak meda ako ga ima. Na podnja~u treba sta-
viti tre}i nastavak ili polunastavak praznog sa-
}a, kojeg p~ele ~uvaju od moljaca do kraja ok-
tobra, kada ga mo`emo skloniti.
Najva`niji zadatak po~etkom avgusta je za-
{tita od varoe nekim od preparata (najbolje
mravljom kiselinom ako je temperatura ispod
26 °C ili Apiguard-om, koji se mo`e primenji-
vati bez obzira ne temperaturu, ~ak daje bolje
rezultate kada je temperatura vi{a).
Ako p~ele dr`imo na terenu gde u avgustu
ima pa{e, p~ele }e sakupiti dovoljno meda i
idealno urediti gnezdo za zimovanje. Ako pa-
{e nema, tokom avgusta moramo da dohranju-
jemo p~ele sirupom 1:1, svakog drugog dana,
a obi~no porcijama od 1 do 1,5 litara. Po~et-
kom septembra treba proveriti koli~inu hrane
kod p~elinjih dru{tava. Dru{tvo koje nema
oko 17 kg meda treba prihranjivati ve}im por-
cijama sve do 15. septembra. Krajem oktobra
mo`e se skloniti tre}i nastavak sa podnja~e i
proveriti stanje hrane i utvrditi da li ipak ne-
kom dru{tvu treba dati poga~u i kada. Nukle-
usima nekad treba dati prvu poga~u ve} u de-
cembru, a ostalim dru{tvima, ako nismo pri-
premili dovoljnu zalihu, u ve}ini slu~ajeva hra-
na mo`e da nedostaje tek u martu.
P^ELAR, mart 2007.
Kada nema legla, onda je potrebno za{titi-
ti dru{tvo od varoe nekim preparatom. Pro{le
godine sam u novembru za{titio dru{tva naka-
pavanjem oksalne kiseline.
Shodno mojim razmi{ljanjima i zaklju~iva-
nju, krajem oktobra zatvaram leta na podnja~i
i otvaram rupe, tj. otvore pre~nika 2,5 cm na
sredini svakog nastavka. Na hranilice treba
postaviti novine.
Po~etkom marta se utvr|uje stanje dru{ta-
va i svima se daje poga~a. Valja naglasiti da
godinama moja dru{tva nisu imala nozemozu,
iako nisu dobijala fumagilin. Smatram da su
razlozi verovatno slede}i:
a) zazimljavanje u dva nastavka sa zatvo-
renim letom na podnja~i, a otvorenim letom
na nastavcima;
b) p~elinjak se nalazi na bre`uljku, na oce-
ditom tlu;
v) nikad ne zazimljavam slaba dru{tva.
Formiranje dvomati~nih zajednica
^im d`anarika procveta treba izvr{iti pre-
gled dru{tava i ustanoviti koja su jaka, koja
osrednja, a koja slabija. Na dru{tva srednje ja-
~ine zazimljena u dva nastavka stavlja se ma-
ti~na re{etka, a na nju slabije dru{tvo ili nukle-
us u jednom nastavku. Svakako, ramove iz nu-
kleusa treba prebaciti u jedan nastavak, a
ostatak popuniti praznim ramovima (ili ramo-
vima sa medom, ako ih p~elar poseduje). Ne
treba ih prskati nikakvom miri{ljavom te~no-
{}u. Na svim nastavcima treba otvoriti leta
(rupe). Na vrhu gornjeg dru{tva treba postavi-
ti zbeg sa hranilicom u koju se sipa 300 ml si-
rupa 1:1. U narednim danima, svakog drugog
dana, potrebno je podsticajno davati po
300 ml sirupa, a dru{tvima koja imaju slabije
zalihe hrane treba sipati po 1 litar.
105
 Kad po~ne da cveta tre{nja sva dru{tva tre-
ba da dobiju po jednu satnu osnovu do legla.
Posle nedelju dana, dru{tvima koja su uradila
satnu osnovu treba dati sa druge strane do le-
gla jo{ jednu. Nakon nedelju dana treba doda-
ti po jednu satnu osnovu sa obe strane legla.
Na ovaj na~in su p~ele svih uzrasta zaposlene.
Ako su uslovi povoljni, treba izvr{iti dislokaci-
ju nastavaka, {to se svakako ne mo`e uraditi
svake godine i na svakom dru{tvu.
Na 20 dana do cvetanja bagrema, sva dvo-
mati~na dru{tva imaju vi{e od 10 ramova, a
mnoga dosti`u i 14 do 18 ramova zatvorenog
legla. Na 10 do 15 dana pre cvetanja bagrema
treba podesiti podnja~e za oduzimanje cvet-
nog praha. Na ovaj se na~in smanjuje aktiv-
nost matice u le`enju, kako bi na po~etku ba-
grema bilo ne{to manje otvorenog legla.
Prvi, iako jo{ neotvoreni, beli cvetovi ba-
grema opominju p~elara da preuredi dru{tva
na slede}i na~in. Slabiju maticu iz dvomati~-
nog dru{tva sa nekoliko ramova otvorenog le-
gla i meda treba prebaciti u nukleus. U nasta-
vak na podnja~i treba staviti bolju maticu sa
otvorenim leglom, jednu do dve satne osnove,
lepo sa}e, a do zidova ko{nice po jedan ram sa
medom i cvetnim prahom. Na nastavak se sta-
vlja mati~na re{etka, pa nastavak sa zatvore-
nim leglom. Na vrh, iznad nastavka sa zatvore-
nim leglom, treba staviti tre}i nastavak sa pra-
znim sa}em. Ako u toku pa{e bagrem dobro
zamedi, treba dodati jo{ jedan (polu)nastavak.
Nadmo}an na~in borbe
protiv rojevog nagona
Od polovine maja do polovine jula treba
na svakih 8 do 11 dana (11. dan do podne)
obavezno preurediti p~elinja dru{tva. U nasta-
vak na podnja~i treba ostaviti otvoreno leglo
sa maticom, jednu do dve satne osnove i pra-
zno sa}e, a u nastavak iznad mati~ne re{etke
ramove sa zatvorenim leglom. Radi se o malo-
me poslu koji ne zahteva potragu za maticom,
ve} samo treba p~ele sa ramova stresti i ove
podi}i u drugi nastavak. Ako se slu~ajno vidi
matica, onda nema potrebe za stresanjem p~e-
la. Poslednjih 7 do 8 godina na mom p~elinja-
ku nije zabele`en rojevi nagon. Moji prijatelji
(Milovan Markovi} sa 40 LR dru{tava, Ante
Divi} i \ura Dejanovi} sa po 15 LR dru{tava)
106
pro{le godine su sledili ovaj metod i nisu ima-
li nijedan slu~aj rojevog nagona.
Interesantan eksperiment
Pro{le godine u vreme preure|ivanja p~ela
na dvomati~ni sistem ostala su mi dva nukleu-
sa jedan do drugog. Jedan nukleus bio je pun
p~ela i imao je tri rama legla, a drugi dosta
manje p~ela i dva rama legla. Odlu~io sam da
se poigram. Prebacio sam oba nukleusa u po
jedan nastavak, dopunio ih ramovima s me-
dom i ramovima bez meda, pa sam potom na
ja~i nukleus stavio mati~nu re{etku, a na nju
nastavak sa slabijim nukleusom. Zatim sam
otvorio rupe na nastavcima i dohranio oba
dru{tva preko jedne hranilice. Na dvadeset da-
na do bagrema, donji (nekada ja~i) nukleus
imao je pet ramova, a gornji {est ramova za-
tvorenog legla. Dalje sre|ivanje je sledilo gore
navedena uputstva. Ova dva nukleusa su, kako
je merenje pokazalo, dala 33 kg bagremovog
meda, dok je najja~e dru{tvo na p~elinjaku da-
lo 42 kg na istoj bagremovoj pa{i. Ovaj primer
najbolje pokazuje {ta zna~i kompaktnost dve
zajednice u dvomati~nom p~elarenju.
Zaklju~ak
Za ve}i prinos meda primenjuju se slede}i
na~ini p~elarenja:
– p~elarenje dvojnim dru{tvima;
– spajanje slabih sa dru{tvima srednje ja-
~ine neposredno pred pa{u;
– poja~avanje dru{tava srednje ja~ine na
dvadeset dana pred bagremovu pa{u leglom iz
nukleusa i slabijih dru{tava;
– nalet.
Navedeni na~ini koje je i pisac ovih redova
li~no primenjivao daju slabije rezultate od
dvomati~nog sistema. Po mi{ljenju koje se ov-
de zastupa, klju~ uspeha dvomati~nog sistema
nalazi se u kompaktnosti dru{tava odvojenih
tek jednom mati~nom re{etkom. Naime, iako
se radi o dva dru{tva, ona se pona{aju kao da
je re~ o jednom jedinom, jer samo matice ne-
maju dodira jedna s drugom. Radi se o broj~a-
no jakoj jedinstvenoj „vojsci“ koja }e kad joj se
skloni slabija matica sa delom otvorenog legla,
„pod komandom“ bolje matice posti}i fanta-
sti~ne rezultate, pod uslovom postojanja pa{e.
P^ELAR, mart 2007.
 O IZGRADNJI
SA]A IZ UGLA
Sadik ^amd`i}
Ul. Hamdije Seli}a br. 30
FARAROVE
75280 Kladanj
+387 35 621-302, +387 35 620-070
a.alba@hotmail.com KO[NICE
Fararova ko{nica je dobila ime po doktoru
Fararu (C. L. Farrar), profesoru na Univerzi-
tetu u Viskonsinu, koja se sastoji od nastavaka
visine 6 i 5/8 in~a, {to je kod nas zaokru`eno
na 170 mm.
Zbog neinformisanosti, pod ovim nazivom
se ~esto pojavljuju sve ko{nice ~iji je nastavak
ni`i od LR ko{nice. Farar je eksperimentisao
sa 10, 11 i 12 okvira, ali uvek sa nastavkom vi-
sine 6 i 5/8 in~a. Zato je ispravno nazvati Fara-
rovom ko{nicom samo ko{nicu sa ovom visi-
nom nastavaka. I sada sve va`nije firme, koje
se bave proizvodnjom ko{nica u SAD-u proiz-
vode ovaj nastavak pod nazivom medium su-
per (Dadant and sons, Mann Lake, Brushy
Mountain, Betterbee, The A. J. Root Com-
pany).
Sa nastavkom visine 170 mm Farar je izvr-
{io rigorozne nau~ne eksperimente i ustanovio
~injenice o rasporedu zimske zalihe hrane,
sme{taju klubeta itd. Dodatni argumenti u pri-
log nastavka visine 170 mm bazirani na 38 go-
dina p~elarenja sa ovom ko{nicom bi}e pre-
zentirani do kraja ovog napisa. Pre izno{enja
mojih sopstvenih spoznaja o prednosti i po-
godnosti ove ko{nice izne}u neke iz postoje}e
literature koje su ve} klasika. Mislim da je to
najsistemati~nije izneo p~elar Branko Reli}.
P^ELAR, mart 2007.
Nastavci ove ko{nice su lak{i od nastavaka
LR ko{nice, pa se sa manje napora mo`e nji-
ma manipulisati. Plodi{te i medi{te se uglav-
nom pro{iruju nastavcima, a ne okvirima. Pri
manipulaciji nastavcima minimalno se remeti
toplotni re`im u plodi{tu, pa je razvoj najbr`i.
Pri visokim letnjim temperaturama sa}e se
najmanje iste`e (deformi{e) zbog niskih okvi-
ra tako da p~ele urade najbolje radili~ko sa}e.
Niski nastavci su pogodni za oplodnjake (vi{e-
delne).
Ni`i okviri se manje klate pri selidbi (ma-
nje gnje~enje p~ela, re|e havarisanje sa}a). Pri
pregledu, podizanjem nastavka, sa zadnje stra-
ne brzo se dobija puno va`nih informacija. U
plitkom okviru med zri br`e i nema problema
sa velikom koli~inom nezrelog meda koji se
~esto pojavljuje u visokom okviru. Niski na-
stavci odnosno okviri se br`e i lak{e osloba|a-
ju p~ela upotrebom bilo kojeg na~ina. Br`e i
lak{e je skidanje mednih poklopaca. Iz niskog
okvira med se lak{e istresa, a sa}e se manje
deformi{e. Za vrcanje su pogodni svi tipovi
centrifuga, ni kod jednog tipa ne javljaju se ni
najmanji problemi.
Niski okviri su pogodni za proizvodnju me-
da u sa}u. Pogodnija je za dvomati~no p~elare-
nje od ko{nica sa visokim nastavcima. U toku
zimovanja olak{ana je horizontalna komuni-
kacija u klubetu izme|u dva nastavka, a po{to
se klube ne mo`e smestiti samo u jedan nasta-
vak, nema rizika od prekida kontakta sa hra-
nom, ili je on sveden na najmanju meru. Na-
ravno, prvi zahtev u p~elarenju Fararovom ko-
{nicom je svakako prekid sa praksom dr`anja
slabih p~elinjih zajednica.
U ovoj ko{nici prisutne su sve prednosti
pokretne medne kape i mogu}e su sve korisne
107
manipulacije sa tom kapom, ali i lako re{ava-
nje svih problema sa mednom kapom.
Po{to sam na Fararovu ko{nicu pre{ao sa
dvanaestoramne DB, imam kvadratnu opre-
mu. Smatram da ko{nica oblika kvadrata ima
blagu prednost nad oblikom pravougaonika,
mada to nije stav ve}ine drugih p~elara.
Jer, ramove u ko{nici je mogu}e postaviti u
kasnu jesen, zimu i rano prole}e na „topli“ po-
lo`aj, a u ostalo vreme na „hladni“. Kod ove
ko{nice je dovoljno postaviti na „topli“ polo`aj
samo nastavak na podnja~i, a ostali mogu stal-
no stajati u „hladnom“ polo`aju.
Loptasto klube se bolje uklapa u kvadrat
nego u pravougaonik, te klube mo`e biti kvali-
tetnije „oblo`eno“ hranom sa svih strana.
Kao novinu, kod ove ko{nice uveo sam sa-
tono{u od 10 mm debljine, {to zna~i da sam
svesno odstupio od Fararove preporuke da sa-
tono{a bude debljine 16 mm. Vi{edecenijsko
iskustvo je pokazalo da ta debljina satono{e
sasvim zadovoljava ovako nizak okvir, te da je
potrebno samo odabrati letvice za satono{e sa
pravilnim vlaknima i bez ~vorova.
Koriste}i prosti
ameri~ki okvir, na
ovakvim satono{a-
ma nema nekih do-
datnih faza rada. Sa
ovom debljinom sa-
tono{a smanjuje se
„nesatni“ prostor iz-
me|u nastavaka na
samo 30 mm.
Kapacitet jed-
nog dvanaestoramnog nastavka se pove}ava
za preko 50 dm2, {to je oko 4 000 }elija sa}a vi-
{e u odnosu na nastavak sa ramovima ~ije su
satono{e debljine 20 mm.
Tako|e kao novinu, prestao sam vr{iti `i~e-
nje satnih osnova, odnosno ramova. Pre svega,
108
ovde treba re}i {ta je to {to uti~e na pove}anu
~vrsto}u sa}a u ovako plitkom okviru. Iskusni
p~elari znaju da sa}e u nastavku koji se nalazi
neposredno na podnja~i p~ele nikada ne ura-
de do donjih letvica. Sasvim je druga~ija situa-
cija sa sa}em u nastavku koji je iznad prvog
nastavka. Na toj poziciji p~ele urade sa}e sve
do donjih letvica, i ono je tada ~vr{}e i otpor-
nije na ru{enje.
Tako|e je va`no re}i da u plitkom okviru
bla`e deluju sve ~etiri sile: gravitaciona sila, si-
la istezanja, sila tj. te`ina grozda p~ela gradite-
ljica i sila tj. sopstvena te`ina voska, koja je
presudna da se satna osnova ili izgra|eno sa}e
kida na mestu ili u blizini mesta spoja sa sato-
no{om.
Kada se u sa}u plitkog okvira izvede samo
jedna generacija p~ela, sa}e postaje ~vr{}e ne-
go u visokom okviru, jer se zidovi }elija oja~a-
ju ko{uljicama larvi do satono{e po{to u plit-
kom okviru nema mesta za medni venac.
Ugradnju satnih osnova bez `i~enja radim
ve} vi{e decenija na taj na~in {to gornju du`i-
nu satne osnove savijem za {irinu od
7–10 mm pod uglom od 90°. Taj savijeni deo
zalepim toplim pritiskiva~em za satono{u.
Na gvozdenom pritiskiva~u jedan kraj je
profilisan polukru`nim falcom dubine 12 mm.
Jedna strana falca klizi po boku satono{e, a
druga pritiska zavijeni deo satne osnove za do-
nju stranu satono{e. Posle toga, okvir se uzme
levom rukom za donju le-
tvicu, a sa dva prsta se pri-
dr`ava satna osnova oko
sredine okvira. Okvir je
okrenut sa satono{om pre-
ma dole i tada se te~nim vo-
skom iz posude sa „nosom“
zavari druga strana satne osnove za satono{u.
To se po~ne sa dna bo~ne letvice i okretanjem
okvira pod nagibom, zaliju se tri strane satne
osnove za dve bo~ne letvice i satono{u.
P^ELAR, mart 2007.
 Ugra|ena satna osnova je kra}a od unu-
tra{nje visine okvira za 10–15 mm.
Zapravo, toliko je {iroka praznina koja se
nalazi izme|u satne osnove i donje letvice
rama.
Drugi na~in ugradnje satnih osnova, tako-
|e bez `i~enja, vr{i se jo{ br`e, ali je potrebno
okvir prethodno pripremiti. Satono{a skova-
nog okvira se rase~e kru`nom testerom. Pro-
rez je {irok 3 mm. Polukru`ni nerazrezani
ostaci na dva kraja satono{e uz bo~ne letvice,
dovr{e se ru~nom ili ubodnom testerom. Da se
rase~eni deo satono{a ne bi deformisao, u~vr-
P^ELAR, mart 2007.
sti se sa dve do tri klanfice du`ine 6 mm ili
8 mm, tako da su razdaljine izme|u bo~nih le-
tvica i klanfica i izme|u samih klanfica jedna-
ke.
Pri ukivanju klanfica, rase~ena satono{a se
stavi na limenu traku du`ine 400 mm, visine
8–9 mm i debljine 3 mm ili se distanca regu-
li{e umetnutim odvija~em prilikom zakivanja
klanfica.
Tako pripremljen okvir stavlja se u uobi~a-
jen polo`aj na podmetnutu dasku, a satna
osnova se utisne u prorez satono{e.
U~vr{}ivanje satne osnove u prorez sato-
no{e mo`e se izvr{iti na taj na~in {to se niz
prorez sa le|ne strane satono{e nalije te~ni
vosak koji pod nagibom klizi niz ~itavu du`inu
proreza i tako zalepi u prorezu ugra|enu sat-
nu osnovu.
Drugi, br`i na~in je da se satna osnova pro-
gura kroz prose~enu satono{u i prema{i le|a
satono{e za 3–5 mm, a onda jednostavno pre-
vije na jednu stranu i ugradnja je zavr{ena.
Ali, ovde se nisam zaustavio. Kada sam se
u praksi uverio da satna osnova ugra|ena u
okvir bez `i~enja potpuno funkcioni{e, shvatio
sam da Fararova ko{nica sa ovom visinom
okvira pru`a neslu}ene mogu}nosti. Po~eo
sam sa eksperimentisanjem.
Dodavao sam ~itav nastavak sa naizmeni~-
no pore|anim okvirima. Svaki drugi okvir bio
je samo sa uskom trakom satne osnove, ili i
bez toga, samo {to je iz njega prethodno bilo
ise~eno sa}e.
Tako „goli“ okviri bili su stavljeni izme|u
dva okvira sa satnim osnovama ili izgra|enog
sa}a. Opet je sve savr{eno funkcionisalo. Sada
su p~ele gradile sa}e na prirodan „primitivan“
na~in u najmodernijoj ko{nici na svetu. Mo-
ram priznati da sam se neprekidno suo~avao
sa prijatnim iznena|enjima.
Shvatio sam da ovo pru`a mogu}nost u
vremenu „hemizacije“ p~elarstva za proizvod-
nju meda koji p~ele sme{taju u potpuno neza-
ga|enu „ambala`u“, i to kako vrcanog tako i
meda u sa}u.
Vrlo lako je shvatljivo da se ove mogu}no-
sti pru`aju i p~elarima koji p~elare sa DB i LR
ko{nicama i njihovim varijacijama, da u plit-
kim nastavcima koje koriste u medi{tu tako|e
sve ovo primene.
Neophodno je napomenuti da je mogu}-
nost prirodne gradnje sa}a u ovoj ko{nici va-
`na za na{e p~ele rase Apis mellifera carnica.
109
 Osobina kranjske rase je da prirodno gra-
di oko 760 }elija na dm2 sa}a. Po{to tehnologi-
ja izrade satnih osnova dolazi iz Nema~ke
(Rietsche), a to je postojbina tamne nema~ke
rase p~ela, ~ija je rasna osobina da gradi oko
800 }elija na dm2, na{oj rasi je „ukinut“ norm-
alan prostor za razvoj potomaka, jer je prisilje-
na da gradi manje }elije.
Za sada nemamo nau~nih istra`ivanja da li
je gajenje kranjske rase decenijama u ne{to
manjim }elijama dovelo do degenerativnih
procesa i/ili raznoraznih posledica.
^injenica je da se pove}ava kapacitet plo-
di{ta ako p~ele grade sa}e na neo`i~enom
okviru, jer u }elijama kroz ~ija dna prolazi `i-
ca, p~ele uglavnom ne gaje leglo.
Kada se primenjuje sistem ugradnje satnih
osnova bez `i~enja okvira, vrlo su velike u{te-
de u materijalu i pomagalima, a najzna~ajnija
u{teda je u u{tedi vremena tj. rada.
Isecanje sa}a iz ovakvih okvira je izuzetno
brzo i lako.
Samo se sat okru`i o{trim no`em po unu-
tra{njim stranicama okvira i sa}e je ise~eno i
spremno za pretapanje.
Nije na odmet podsetiti na biolo{ku ~inje-
nicu da preovla|uju}e radili~ko sa}e gradi za-
jednica u kojoj je matica do 11 meseci starosti,
a prirodni rojevi i nukleusi bez obzira na sta-
rost matice.
Treba znati da je grani~na visina nastavaka
u kome sve ovo funkcioni{e 170 mm.
Funkcioni{e naravno i u ni`im nastavcima
ali nema potrebe za daljim sni`avanjem nji-
hove visine, jer je visina Fararovog nastavka
optimum.

Nova knjiga
Celovit i jednostavan vodi~ za
P^ELARSTVO
Ovaj ilustrovani priru~nik za uzgoj p~ela i izradu proizvoda od
meda, ~iji je autor Kim Flottum, urednik ameri~kog ~asopisa Bee
Culture, kona~no je preveden i na hrvatski jezik i dostupan i tr`i{tu
Srbije, u izdanju ku}e Veble commerce iz Zagreba. Knjiga je verna
kopija originala, {tampana je na luksuznom kunstdruku, formata
20,5×25,5 cm, na 168 strana. Pored standardnih p~elarskih tema sa
opisom na~ina p~elarenja u SAD-u, napisanih veoma lepim i neuo-
bi~ajenim stilom, posebno bogatstvo knjige predstavlja deo sa detalj-
nim receptima za pripremu kozmeti~kih preparata na bazi p~elinjih proizvoda (sapun, krema
za ruke, krema za noge, balzam za usne, tonik za ko`u), jela sa mesom i medom, preliva za
jelo, preliva za salatu, namaza, maslaca, kompota, letnjih poslastica, napitaka, supa, umaka,
salata, dezerata. Nisam odoleo isku{enju da nabrojim skoro sve {to se tamo mo`e na}i, jer je
prava retkost nai}i na ovako korisne recepture. Sa ovim remek delom mo`e se porediti samo
irska knjiga In Praise of Honey (Honey for health, beauty&cookery), ali nje, na `alost, nema na
na{em jeziku. U svakom slu~aju, ovu knjigu morate imati. Njena promotivna cena je 1 900 di-
nara, a kontakt mo`ete ostvariti na: VALERA, ^elebi}ka 3/I, Beograd, (011) 3581-040, (063)
365-821, marija1997@EUnet.yu Urednik

RE^NIK P^ELARSTVA
englesko–srpski, srpsko–engleski
U izdanju Fakulteta veterinarske medicine, pod autorstvom na{ih dragih
prijatelja i nastavnika ovog fakulteta, Zorana Stanimirovi}a, Nevenke Bjelice
i Jevrosime Stevanovi} iza{ao je iz {tampe obiman p~elarski re~nik d`epnog
formata, na ~ak 412 stranica. U eri op{te globalizacije, razmena informacija je
od presudnog zna~aja za uspeh. Danas se najve}i broj informacija mo`e na}i
upravo na engleskom jeziku, pa je posedovanje ovog re~nika vi{e nego nu`no,
te vam ga toplo preporu~ujem. Kontakt: (063) 391-581, zoran@vet.bg.ac.yu
Urednik

110 P^ELAR, mart 2007.

 PROBLEMI
SA VOSK OM
Anton Zor, Savska 19, 4248 Lesce
anton_zor@email.si
www.cebelarstvo-zor.tk
www.cebelarstvo.bled.eu.org IMA LI RE[ENJA?
Problem ostataka insekticida u medu ko-
Dao sam svoj med na analizu (vrcan 25. ju-
ji slu`e za suzbijanje varoe (pre svega) je za-
la 2006) i dobio slede}i rezultat:
ista veliki. Savremena nauka insistira na ko-
Ksilidin (raspadni produkt amitraza)
ri{}enju preparata koji ne ostavljaju takve
(0,003 mg/kg)
ostatke u p~elinjim proizvodima.
Formamidin (raspadni produkt amitraza)
Evropska radna grupa za integralnu bor-
(0,002 mg/kg)
bu protiv varoe, koju ~ini ~etrdesetak nau~-
Kumafos (0,002 mg/kg)
nika svetskog glasa, daje preporuku za suzbi-
Fluvalinat (0,01 mg/kg)
janje varoe sa samo dva sredstva. Krajem ju-
Napominjem da, od kada p~elarim, na
la i po~etkom avgusta preporu~uju neki od
svom p~elinjaku nisam upotrebljavao kumafos
preparata na bazi timola (u na{oj zemlji je
(Perizin) i fluvalinat. Zato mogu slobodno da
od sredstava koje su oni ispitivali dostupan
ka`em da sam ta dva sredstva mogao da dobi-
Apiguard) i tokom zimskog perioda bez le-
jem samo preko satnih osnova, koje poti~u od
gla preporu~uju oksalnu kiselinu. I ni{ta vi-
p~elara koji tim sredstvima suzbijaju varou na
{e. Njihova upotreba garantuje da se p~elinji
svojim p~elinjacima. Oni nose vosak na zame-
proizvodi ne}e zagaditi. O tome je ovih da-
nu za satne osnove, i taj vosak je o~igledno za-
na, na seminaru o dobroj p~elarskoj praksi
vr{io na mom p~elinjaku. Stvarno ne znam {ta
(u Aleksincu) detaljno govoreno.
da ka`em, ne vidim nikakav na~in kako bi se to
Me|utim, ostaje nam problem satnih
moglo izbe}i. Jedino da izra|ujem satne osno-
osnova koje su prepune raznoraznih insekti-
ve od ~istog voska (vo{tani poklop~i}i, zaper-
cida koji se u vosku talo`e godinama unazad.
ci), ali takvog voska imam suvi{e malo.
Taj problem ste mogli da vidite i sami u pret-
Sa druge strane poslednjih godina ja jesam
hodnom tekstu. Zato je prioritet na{eg p~e-
upotrebljavao amitraz na svom p~elinjaku me-
larstva da krajnje ozbiljno pristupimo formi-
todom zadimljavanja, jednom ili dva puta go-
di{nje. Prvi put obi~no dimim sa 4–5 kapi na ranju zaliha voska koji uop{te nema u sebi
listi}u ~iste celuloze, koja slu`i i za umirivanje ostatke raznoraznih hemikalija ili ih ima u
p~ela. Prvi put dimim oko 1. juna i to kad su svi tako minornim koli~inama da one ne mogu
medi{ni ramovi uzeti iz medi{ta za vrcanje. da pre|u u med. Takav vosak dobija se pre
Tretiram samo jednom, a kroz 24 sata vratim svega od mednih poklop~i}a, zaperaka, pri-
prazne izvrcane ramove nazad u ko{nicu. Dru- rodne gradnje sa}a, i {to je najbitnije, provo-
gi put tretiram, ako je potrebno, na kraju po- cirane prirodne gradnje sa}a naseljavanjem
slednjeg vrcanja meda. To drugo tretiranje je golih rojeva u trmke, kutije, kante i sli~no.
pro{le godine bilo potrebno zbog jakog napa- Ostaje nam samo da jednog dana, kada sa-
da varoe, i to u prvoj polovini oktobra, tako|e kupimo dovoljne koli~ine takvog voska, od
bez prisustva medi{nih ramova u ko{nici. Zna- njega napravimo satne osnove. I tada nam
~i, medi{ni ramovi nikada ne dolaze u direktni ne}e trebati nikakva laboratorija koja }e
kontakt sa amitrazom, a raspadni produkti nam re}i da je na{ med zaga|en ili nije zaga-
amitraza su na|eni u medu. P~elarim troeta- |en. Tada }emo rezultate analiza znati pre
`nom A@ ko{nicom sopstvene konstrukcije nego {to med i damo na analizu!
(detalje mo`ete na}i na mom internet sajtu). Dr med. Rodoljub @ivadinovi}

P^ELAR, mart 2007. 111

 POVRATAK
U BUDU]NOST
Recenzent: Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Fakultet
veterinarske medicine u Beogradu
Konvencionalna (intenzivna, savremena)
poljoprivreda ve} godinama uni{tava prirodu,
iscrpljuje njene resurse i naru{ava ljudsko
zdravlje.
Uni{tenje prirode se ogleda u zna~ajnom
nakupljanju rezidua agrohemikalija u zemlji-
{tu (za{tita bilja, ve{ta~ko |ubrivo, fosilna go-
riva koja se upotrebljavaju pri obradi zemlji-
{ta). Pesticidi nose posebnu opasnost. Prema
podacima WHO (Svetska zdravstvena organi-
zacija) svake godine se pesticidima otruje oko
tri miliona ljudi.
Organizacija World Wide Fund je pre go-
dinu i po dana objavila podatak da je analiza
krvi 14 ministara Evropske unije (iz razli~itih
zemalja) dokazala da svako od njih sadr`i kok-
tel od oko 60 ve{ta~ki proizvedenih hemikali-
ja i pokrenula kampanju pod nazivom „De-
toksikacija“.
Predvodnik kampanje, Karl Vagner, ka`e:
„Postoje hemikalije koje u su{tini mogu da se
prona|u u svakom ~oveku. Neke od njih su pre-
stale da se proizvode jo{ pre 30 godina, {to zna-
~i da su potrebne ~itave generacije da te materi-
je nestanu iz organizma. Pronalazimo, me|u-
tim, i sve vi{e novih hemikalija, koje nisu reguli-
sane nikakvim propisima, a nije regulisano sko-
ro 99 odsto hemikalija koje se nalaze oko nas.
Sada kona~no imamo priliku da dobijemo je-
dan dosledan zakon“.
Posebno treba pomenuti one dugotrajno
zaga|uju}e hemikalije koje mogu da akumuli-
raju vi{i nivoi lanca ishrane (ribe, ptice, sisari i
ljudi). Zato se one mogu na}i i van zemlje po-
rekla (npr. ~ak u arkti~kim ekosistemima).
Evropski parlament je 17. XI 2005. usvojio
zakon o ure|enju hemijske industrije koji oba-
vezuje proizvo|a~e hemikalija da moraju do-
kazati da oko trideset hiljada potencijalno
112
Milan Jovanovi}
ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik
(063) 8325-970, (037) 713-335
www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu
opasnih hemikalija nisu {tetne po ljudsko
zdravlje i da, ako postoji adekvatna zamena,
{tetnu materiju uklone iz proizvodnog proce-
sa.
Konvencionalna poljoprivreda umanjuje i
kvalitet zemlji{ta, jer dolazi do pada vrednosti
organskog ugljenika, smanjuje se zemlji{ni bi-
odiverzitet i salinizacija (zaslanjivanje). Ako
se ovako nastavi, povr{inski sloj zemlji{ta }e,
prema ameri~kom i nema~kom istra`ivanju,
biti potpuno uni{ten za 50–100 godina.
Kod konvencionalnog p~elarenja uo~ava-
mo sli~ne pojave, jer ono {to je smanjenje kva-
liteta zemlji{ta, to je smanjenje kvaliteta p~ela
kroz njihovo slabljenje usled upotrebe hemi-
kalija, a tako|e i zaga|enje p~elinjih proizvo-
da reziduama hemikalija koje se sigurno pri-
dru`uju onom „koktelu“ koji preko krvi obi|e
svaki ~ovekov organ.
Ako p~elar vi{e puta koristi ove hemikali-
je, rezidue }e se akumulirati, najvi{e u vosku i
bi}e ih sve vi{e. Kada do|e do prezasi}enja u
vosku, hemikalije prelaze direktno u med. Ka-
da su samo tri puta u toku tri godine upotrebi-
li brompropilat, nakon 18 godina stru~njaci in-
stituta Kirchain su na{li ostatke tog preparata
u vosku iz tretiranih zajednica.
Pomo} p~elara se ovde ogleda pre svega u
ukidanju tretmana sintetskim hemijskim pre-
paratima na bazi amitraza, kumafosa, brom-
propilata, fluvalinata…
Plastika i metal
Jedan od ve}ih zaga|iva~a prirode i hrane
je i plastika. Plastika se masovno koristi i u
konvencionalnoj proizvodnji hrane, ali i u
konvencionalnom p~elarstvu (tegle, hranilice,
mati~ne re{etke…).
P^ELAR, mart 2007.
 Izgovor za upotrebu je u ve}ini slu~ajeva
„cena“, ali ovde dolazimo na one nevidljive
tro{kove, jer je WHO pre nekoliko godina ob-
javila studiju o plasti~nim materijalima koja je
dokazala da je plastika izuzetno {tetna po
ljudsko zdravlje. Na prvo mesto je stavljen
PVC (polivinilhlorid) jer sadr`i najvi{e hlora i
aditive, a vinilhlorid je kancerogena materija
koja izaziva neurolo{ka o{te}enja, o{te}uje
imuni sistem, jetru i bubrege. Ova materija se
neprestano emituje iz PVC-a prilikom proiz-
vodnje, kori{}enja i odlaganja.
Na drugo mesto WHO stavlja poliuretane
koji se koriste kao izolatori, a na tre}e mesto
dolazi polistiren koji se koristi za plasti~no po-
su|e i koji sadr`i kancerogenu supstancu sti-
ren.
^etvrto mesto zauzima tvrda plastika ABS
(akrilonitril-butadien-stiren) koja se upotre-
bljava u proizvodnji igra~aka, automobilskoj
industriji itd. Pored stirena opasnost ovde do-
lazi i od akrilonitrila koji je kancerogen, toksi-
~an i stalno se apsorbuje disajnim putevima i
putem ko`e.
^etrnaest zemalja severozapadnog atlanti-
ka i EU je potpisalo sporazum (OSPAR) o iz-
bacivanju svih materijala koji emituju ovako
opasne materije do 2020. godine. Ovu akciju
su prihvatile i podr`ale sve velike robne mar-
ke pre svih Ikea, Nike, Lego...
Dakle, od plastike se ne umire odmah, ali
sigurno je da ona mo`e biti jedan od inicijal-
nih faktora za imunodeficijentne i genetski
predodre|ene organizme, faktor koji mo`e
spre~iti udobnu starost.
Mnogi p~elari dr`e med u metalnoj amba-
la`i. Med sadr`i organske kiseline i izuzetno je
agresivna sredina za metal. Ako se med ~uva u
metalnoj ambala`i dolazi do reakcije njegovih
organskih kiselina i metala (gvo`|a ili cinka).
Tako nagri`eni metal se me{a sa medom i stva-
raju se {tetna jedinjenja koja istovremeno ra-
zaraju vitamine u medu. Humanost p~elara
ogleda se u izbegavanju dr`anja meda u ova-
kvoj ambala`i.
Antibiotici
1300. godine, kuga je ubila tre}inu stanov-
ni{tva Evrope, a mnogi danas misle da je kuga
oti{la u zaborav. Nau~nici 1995. godine bele`e
slu~aj mladog bolesnika sa Madagaskara koji
je umro od te iste kuge. Upozorenje glasi: an-
P^ELAR, mart 2007.
tibiotici nisu pomogli! Ceo slu~aj je opisan u
New England Journal of Medicine 1997. godi-
ne i on se smatra po~etkom rezistencije na an-
tibiotike.
Proizvodnja antibiotika u svetu prema{uje
potrebe, a oni antibiotici koji gube na dejstvu
~esto se preusmeravaju u sto~arstvo. Kada bi
se krug ovde zavr{io sve bi bilo u redu, ali mle-
ko, med, jaja i meso opet dolaze na na{ sto sa
ostacima antibiotika koji su izuzetno opasni.
Za{to?
Kada hranu sa ostacima antibiotika kori-
stimo godinama, na{e telesne bakterije navi-
kavaju se na male doze antibiotika i u jednom
trenutku mogu izazvati, recimo, opasnu upalu
plu}a ili meningitis.
Posebno su opasne bakterije koje izazivaju
infekciju rana, a mnoge poznate bolnice su iz-
nena|ene pove}anjem broja infekcija uz iste
mere prevencije.
Stomatolozi upozoravaju da antibiotici iz
grupe tetraciklina izazivaju trajnu pigmentaci-
ju zuba, a ameri~ki nacionalni institut za rak je
objavio studiju u kojoj dokazuje povezanost
upotrebe antibiotika sa pove}anjem broja slu-
~ajeva raka dojke.
Tako|e i smrt usled rezistencije na antibio-
tike postaje sve realnija, pa se humanost p~e-
lara ovde ogleda u potpunom izbacivanju anti-
biotika iz upotrebe i to razumom, a ne ~eka-
njem propisa koje }e nam neko „nametnuti“.
U januarskom broju P~elara (2007, str. 14)
mislim da je stavljena ta~ka na upotrebu anti-
biotika u p~elarstvu i oborena cela „logika“ le-
~enja i preventive ameri~ke trule`i.
Biodiverzitet
U naj{irem smislu biodiverzitet ozna~ava
sveukupnu raznolikost `ivota: biljaka, `ivoti-
nja, gljiva i mikroorganizama. Za glavni faktor
naru{avanja biodiverziteta navodi se pretera-
na eksploatacija prirodnih resursa, izmena i
fragmentacija stani{ta kao i naseljavanje inva-
zivnih i alohtonih (inostranih) vrsta.
P~ela je, od opisanih 827 875 (Cracraft,
2002), jedan od retkih insekata kojim je ~ovek
ovladao i to jedino zbog materijalne koristi.
Da nije tako onda bi ljubav prema organizaci-
ji mo`da poklonio mravima ili mnogim drugim
insektima kojima preti istrebljenje, ili bi p~ele
iz ljubavi posmatrao u prirodnom stani{tu.
113
 Napredak, kao surova ljubavnica ~ove~an-
stva, naterao je ~oveka da p~eli promeni me-
sto i stani{te, da mnoge rase preseli u podru~-
ja drugih rasa teraju}i ih silom na prilago|ava-
nje lokalnim prilikama, pre svega prema viru-
sima, bakterijama (opisano oko 9 021 vrsta),
klimi i flori. Neravnote`a izme|u ukro}enih i
zajednica u prirodi morala je po zakonu priro-
de da donese neku nevolju. Dolaskom bagera
(koji je pravio nove {umske puteve) i motorne
testere (koja je odsecala ogromna stabla) p~e-
linjoj zajednici je postalo sve te`e da prona|e
optimalne uslove za svoje stani{te tako da vam
danas samo stariji ljudi mogu pri~ati istorijsku
pri~u o tome kako je {uma nekada bila ~esta
ku}a p~elinje zajednice.
Trideset procenata svetskih {uma (koje
predstavljaju plu}a zemlje) nestalo je od 1960.
godine do danas, a oko 48% svetske flore na
planeti Zemlji je ugro`eno.
Cena
Profesor Jules Pretty (Essed` University)
navodi da su cene konvencionalno proizvede-
ne hrane daleko ve}e nego {to kupci direktno
pla}aju i to potkrepljuje podacima o ceni le~e-
nja ljudi u Velikoj Britaniji, koja je u 1996. go-
dini iznosila 2,34 milijarde funti ({to je 208
funti po hektaru obradive povr{ine). Za ~i{}e-
nje vodotokova od pesticida se tako|e izdvaja
jo{ oko 120 miliona funti.
Tu su jo{ i nepredvidivi tro{kovi pojave
„superbolesti“ ili „super{teto~ina“ koje nasta-
ju kao negativni efekat genetske modifikacije
ili upotrebe hormonskih preparata, tireostati-
ka, ali i poreme}aja biodiverziteta. Bolest lu-
dih krava je ko{tala oko 4,5 milijardi funti. Ov-
de treba napomenuti da u ovaj ra~un nisu u{le
emocionalne i fizi~ke traume koje su do`ivlja-
vali oboleli ljudi i ~lanovi njihovih porodica.
Velika je verovatno}a da je pojava „super-
{teto~ine“ varoe rezultat prelaska sa „primitiv-
nog“ na savremeno, konvencionalno p~elare-
nje, posebno kada se uzme u obzir trgovina ro-
jevima koja je do`ivela procvat jo{ krajem
XIX veka.
Treba pomenuti da je trgovina (mo`da ne
u tolikom obimu) bila i ranije prisutna, sa ve-
likom verovatno}om da je ba{ iz Azije bilo
mogu}e preneti p~ele, posebno ako se uzme u
obzir da je kroz vekove Kina bila jedna od ve-
}ih trgovinskih zemalja. Postoje podaci (Tana-
114
be&Tanaki, 1986) da je jo{ 1872. godine varoa
na|ena na evropskim p~elama u Japanu, koje
su tamo uve`ene verovatno mnogo pre nego
{to je varoa uo~ena na njima.
P~elari u svakom slu~aju i dan danas otpla-
}uju rate ovog dugoro~nog kredita koji je na-
stao u trgovini sa prirodom, a sama rata kredi-
ta raste u zavisnosti od svake nove trgovine
(npr. novac za le~enje od posledica naru{ava-
nja zdravlja).
Tabela 1 daje prikaz cena meda na veliko i
malo, proizvedenog na konvencionalan na~in
ne ra~unaju}i kasniju cenu pla}anja „kamata“.
Treba pomenuti da cene manje vi{e variraju iz
godine u godinu.
Konvencionalna proizvodnja hrane nema
„viziju zdravlja“ jer ona za ra~un kratkoro~nog
re{enja stvara dugoro~ne probleme. Vizija
zdravlja podrazumeva postojanje svesti da }e
ono {to udahnemo i pojedemo danas direktno
CENE MEDA
Na veliko Na malo
[vajcarska oko 7 evra oko 10 evra
Nema~ka oko 4 evra oko 9 evra
Norve{ka oko 3 evra oko 10 evra
Gr~ka 3–4 evra 5–6 evra
Francuska oko 2,5 evra 7–8 evra
Italija 2–2,5 evra 4–5 evra
Slovenija oko 2 evra oko 4 evra
Srbija 1,2–1,7 evra 3–3,5 evra
Cene preuzete sa najve}eg svetskog internet servisa
za p~elarstvo (Apiservices), a neki podaci o cenama
na malo i sa E-bay-a
uticati na zdravlje, ne odmah sutra, nego ne{to
kasnije.
Razumljivo je da ljudi uzimaju za ozbiljno
samo ono {to se odmah desi, ne ra~unaju}i na
tro{kove i probleme nekog budu}eg vremena,
ali nije razumljivo da osim na{eg ugrozimo i
tu|e zdravlje. Viziju zdravlja gu{i nerazume-
vanje i stalno pitanje za{to se odmah ne zabra-
ni sve {to je {tetno? Mnoge stvari zabraniti
zna~i mnoge porodice ostaviti bez posla, decu
bez hleba, pa je to jedan od glavnih razloga {to
mnogi idu putem uticaja na razum, a ne silom
zakona.
EU procenjuje da zdravlje nema cenu, ali
vodi ra~una i o drugoj strani medalje poku{a-
vaju}i da jednom vrstom balansa reguli{e pro-
bleme dok se ne izvr{i preorijentacija. Proce-
P^ELAR, mart 2007.
njuje se da }e novi tro{kovi po jednoj hemika- Broj organskih farmi i povr{ina
liji iznositi oko 100 000 evra i da }e zakon o pod organskom proizvodnjom u Holandiji
ure|enju hemijske industrije ugroziti oko (uklju~uju}i farme u periodu konverzije)
5 000 000 ljudi u EU koji rade u hemijskoj in- Sl. 2
dustriji.
Cena jeste velika, ali kada bi i poslednja
biljka nestala i kada bi se zatrovala poslednja
reka, riba i poslednji kubik vazduha, onda bi
nam preostalo jedino da pojedemo na{ novac
koji smo zaradili na u{trb svega.

Organska proizvodnja hrane

i p~elarstvo
Organska proizvodnja hrane isklju~ila je
mineralna |ubriva i pesticide, nitrate i nitrite,
hormonske preparate, genetski modifikovane
organizme, te{ke metale i potencijalno toksi~-
ne elemente, sadni materijal proizveden na
konvencionalan na~in, antibiotike i druga he-
mioterapeutska sredstva u veterini.
Jednim od pionira organske proizvodnje
hrane smatra se J. I. Rodale koji je jo{ 1940.
godine po~eo eksperimentisanje sa organ-
skom proizvodnjom.
Prvi organski proizvod pripisuje se Paul
Keene-u (1946). Njegov vo}njak jabuka je
proizveo prvi proizvod pod nazivom „organ-
ski“.
A onda je sve nekako mirovalo do 1989.
godine kada je izve{taj pod nazivom „Alarm“
Broj poseda pod organskom proizvodnjom
u [vajcarskoj od 1990. do 2000.
Sl. 1
2, 3). Po~ela je i proizvodnja lekova sa natpi-
som „organic“.
Godi{nji prirast poseda pod organskom
poljoprivredom u Francuskoj, SAD i Japanu
iznosi oko 20%.
Tempo razvoja organskih
farmi u Italiji
Sl. 3
SAD bele`i 2000. godine najve}i godi{nji
rast tr`i{ta organskih proizvoda i to sa vredno-
sti 6,5 biliona dolara u 1999. godini na 8 bilio-
na u 2000. godini.
U Evropi se sve vi{e tra`i hrana sa etike-
tom „organic“, a prema podacima FAO (FO-
OD AND AGRICULTURE ORGANIZATI-
ON OF THE UNITED NATIONS) i cena or-
ganske hrane je u stalnom porastu. Iz izve{ta-
ja FAO za Francusku (slika 4) jasno se vidi da
su cene nekih proizvoda u 2002. vi{e nego du-
plo porasle u odnosu na 1996. godinu.
Sl. 4

uticao da se pove}a nadzor nad proizvodnjom

jabuka (zbog kancerogenosti) u SAD. U SAD
se smatra da je to izazvalo nagli rast organske
proizvodnje i jednu novu eru u proizvodnji
hrane.
Svet se po~eo buditi i od po~etka devede- Savet Evropske Unije je 19. jula 1999. go-
setih do danas, rast broja organskih farm- dine Uredbom br. 1804 regulisao na~in i uslo-
i i poseda je u neverovatnoj ekspanziji (slika 1, ve za organsko p~elarstvo, a 24. avgusta 2000.
P^ELAR, mart 2007. 115
godine uredba je stupila na snagu. Ukratko,
mora se voditi ra~una o poreklu p~ela i spo-
sobnosti da se p~ele prilagode lokalnim uslo-
vima. Protiv varoe je dozvoljena upotreba sa-
mo oksalne, mravlje, mle~ne i sir}etne kiseline
kao i timola, kamfora, mentola i eteri~nih ulja.
Nema antibiotika, plastike, metala i drugih
hemikalija osim navedenih. Op{irnije o ovim
propisima mo`ete pro~itati u knjigama „Eko-
nomi~nost i marketing u p~elarstvu“ (R. @iva-
dinovi}, 2002, str. 169), „P~elarstvo“ (J. Kulin-
~evi}, 2006, str. 174) i „Priru~nik o dobroj p~e-
larskoj praksi“ (R. @ivadinovi}, 2007, str. 73).
Organski med u Nema~koj 2007. godine
ko{ta neverovatnih 17,33 evra po kilogramu
(6,5 evra za 375 g), a prodaje ga ~ak i Zambi-
ja i to po ceni od oko 17 $ po kilogramu.
Trenutno najve}i problem za organsko
p~elarenje u Srbiji je to {to se zahteva kom-
pleksan regionalni pristup. To je i opravdan
zahtev, jer p~elinji proizvodi ne mogu biti or-
ganski ako u okru`enju p~elinjaka ne postoji
ratarska, vo}arska i sto~arska proizvodnja na
organski na~in ili je u okolini samo samoniklo
rastinje koje se ne tretira bilo ~ime.
Po tendencijama okolnih zemalja realno je
o~ekivati da to u bliskoj budu}nosti ne}e pred-
stavljati ve}i problem. P~elari koji sutra `ele
da u|u u program organske proizvodnje mo-
raju po~eti ulagati u sebe, pre svega u znanje i
navike koje sigurno nisu nepromenljive. Navi-
ka dr`anja slabih zajednica naprosto mora i{-
~eznuti. Po propisu EU nije dozvoljeno prete-
rano slabljenje zajednica prilikom rojenja, a
svaka ve}a razlika u ja~ini zajednica ote`ava i
umanjuje efikasnost same kontrole, pre svega
varoe.
Zna~aj zajedni~ke borbe
protiv bolesti
Pored velike ekonomske {tete koju su p~e-
lari pretrpeli, dolaskom varoe nastupila je no-
va „hemijska era“ u p~elarstvu. „Le~enje“ no-
zemoze, ameri~ke trule`i i kre~nog legla tako-
|e nosi opasnost ostavljanja ostataka antibio-
tika. Treba biti svestan kasnijih rizika i cene, a
pogotovo {to se maskiranjem bolesti antibioti-
cima mo`e direktno uticati na {irenje bolesti,
ne samo na svom, nego i na susednim p~elinja-
cima.
116
Postoje p~elari koji `ive od p~ela, p~elari
koji dopunjuju bud`et od p~ela i p~elari ~ija
egzistencija ne zavisi od p~ela. Iskustvo poka-
zuje da su za {irenje bolesti na jednom epizo-
otiolo{kom podru~ju ovi poslednji najodgo-
vorniji, jer ih druge obaveze spre~avaju da
mnoge stvari oko p~ela urade kada treba i ka-
ko treba.
Takvima je potrebna odlu~nost da se u in-
teresu p~elarstva okrenu gajenju p~ela kako bi
`iveli samo od njih, ili da kupuju p~elinje pro-
izvode od novca koji im donosi osnovno zani-
manje, pa }e i na taj na~in dati doprinos una-
pre|enju p~elarstva u na{oj zemlji. Posebno je
opasna ona grupa p~elara koja poku{ava da
le~i p~ele od zaraznih bolesti na neki svoj na-
~in i nekom svojom isprobanom, ali nau~no
nepriznatom metodom.
Ovde treba pomenuti i odgovornost onih
koji obrazuju p~elare. I pored stro`ijih kriteri-
juma, i dalje se na spisku predava~a SPOS-a
nalaze p~elari koji na predavanjima iznose na-
u~no nepotvr|ene ili ~ak potpuno neta~ne
konstatacije i preporuke.
Zajedni~ka borba protiv varoe
Na nivou zemalja Evropske Unije je po~et-
kom 1998. formirana Evropska radna grupa za
integralnu (jedinstvenu) borbu protiv varoe.
Grupu sa~injavaju vode}i svetski i evropski
nau~nici iz oblasti p~elarstva, a pre svih Wol-
fgang Ritter, Ingemar Fries, Ralph Büchler,
Klaus Wallner, Anton Imdorf, Mark Colin,
Antonio Nanetti, Seppo Korpela, Gerhard Li-
ebig i mnogi drugi, trenutno njih 38. Cilj gru-
pe je proizvodnja ekolo{ki ~istih p~elinjih pro-
izvoda, smanjenje gubitaka i smanjenje upo-
trebe lekova jer i upotreba organske hemije
tako|e iscrpljuje na{e p~ele.
Na osnovu radova i referenci ovih nau~ni-
ka, na slici 5 je dat koncept ekolo{ke kontrole
varoe sa kalendarom radova u toku godine ko-
ji ima za cilj da pomogne onim p~elarima koji
}e sutra po`eleti da budu organski proizvo|a-
~i p~elinjih proizvoda. Oni koji imaju nevericu
prema utvr|ivanju procenta zara`enosti, a ko-
ji se bazira na iskustvu nema~kih stru~njaka,
mogu (dok ne steknu sigurnost) uvesti neku
vrstu sopstvene „sigurnosne kontrole“ nad
manjim brojem zajednica odre|enim akarici-
dom.
P^ELAR, mart 2007.
 Poslednje dve godine, zajednice sam treti-
rao samo oksalnom kiselinom (uz dve bioteh-
ni~ke metode), ali treba znati da na zara`enost
uti~e i skup razli~itih unutra{njih i spolja{njih
faktora. Postoje faktori na koje p~elar ne mo-
`e uticati, ali postoje i oni faktori na koje p~e-
lar direktno uti~e (pre svega se misli na neke
spolja{nje faktore).
Unutra{nji faktori se pre svega odnose na
reprodukciju varoe i pona{anje jedinki unutar
zajednice {to uti~e na smrtnost varoe. Repro-
dukcija zavisi od plodnosti `enke, du`ine peri-
oda od zatvaranja }elije sa leglom do izvo|e-
nja p~ele i atrakcije prema trutovskom leglu
({to zavisi od vi{e faktora: ishrana trutovskih
larvi, doba godine…).
Pona{anje unutar zajednice se odnosi na
uzajamno i samo~i{}enje p~ela od varoe, na
higijensko pona{anje koje se ogleda u otklapa-
nju i uklanjanju zara`enih }elija sa leglom kao
i na odbrambenu sposobnost stra`arica. Na
ove faktore se mo`e uticati jedino odabirom,
{to zahteva mnogo znanja.
Pod spolja{njim faktorima podrazumeva-
mo pre svega gustinu zajednica po kvadrat-
nom kilometru, {irenje varoe horizontalnim i
vertikalnim prenosom, ali i uginu}e/gubitak
varoe van ko{nice.
Posebnu pa`nju treba obratiti na gustinu
zajednica po kvadratnom kilometru. Ako ima-
mo 10 ili vi{e dru{tava po kvadratnom kilome-
tru, onda moramo biti obazrivi, jer mo`emo
o~ekivati veliku zara`enost varoom (Ritter).
Rizik u podru~jima sa velikim brojem zajedni-
ca mo`e se smanjiti zajedni~kim delovanjem
p~elara, pre svega zajedni~kim zimskim tret-
manom.
Brzina prirodnog {irenja zara`enosti je
kod nas procenjena na oko 6 km godi{nje, {to
ukazuje na to da bi obazrivost kod nas morala
biti i ne{to ve}a, jer je u Nema~koj brzina
2–3 km godi{nje. Na teritoriji biv{eg Sovjet-
skog Saveza brzina {irenja je iznosila
6–11 km za tri meseca (De Jong, 1982). Rit-
ter i Leclercq (1987) upozoravaju da nezara-
`ene zajednice neobi~no brzo pove}aju popu-
laciju varoe ako se u radijusu od 2 km unesu
zara`ena dru{tva.
Varoa nale}e, ulazi sa p~elama i prelazi sa
p~ele na p~elu kada se ove na|u u istoj ko{ni-
ci ili na istom cvetu. Utvr|eno je da varoa pre-
`ivljava na cvetovima biserka, crvene i bele de-
teline, a najdu`e na masla~ku i to ~ak 144 ~a-
P^ELAR, mart 2007.
sa, uz mogu}i uspe{an povratak na p~elu u to-
ku 5 dana (Hartwig i Jedruszuk, 1987). Na ovo
se nadovezuje i ispitivanje koje je sproveo Ke-
van (1990) koji izve{tava da su na Floridi na{li
varou na cve}u uvezenom iz Ju`ne Amerike,
dok Pettis (2003) izve{tava da je u D`ord`iji
na|ena `iva varoa na cve}u uvezenom iz Ho-
landije.
Me|utim, jo{ ne postoji potpuno istra`iva-
nje o varoama na|enim na cve}u u blizini za-
ra`enog p~elinjaka {to direktno uti~e na {ire-
nje, u ovom slu~aju vertikalnim prenosom, gde
je vektor prenosa cvet, pa ovo treba smatrati
realnom opasno{}u.
Horizontalni prenos je tako|e opasnost na
koju mo`e da se uti~e, posebno preno{enjem
ramova {to nosi opasnost rasta adaptivne
vrednosti jedinke varoe, a pre svega plodnosti
koja direktno uti~e na reprodukciju. U hori-
zontalni prenos spadaju naletanje i tiha gra-
be`.
Sakofsy (1990) je provociraju}i grabe`
utvrdio da se za samo 2 sata 14% varoa prene-
se iz napadnute u „plja~ka{ku“ zajednicu.
Potencijalne opasnosti koje dolaze od na-
letanja i tihe grabe`i su realne, pa je zato veo-
ma va`no dr`ati su`ena leta tokom godine uz
vertikalni sistem odbrane (otvor da se nalazi u
vertikalnoj ravni, na telu plodi{ta), a zajednice
dr`ati na rastojanju od najmanje jednog metra
(Büchler, 2002).
Navika broj jedan, bez koje koncept nema
smisla, je prestanak gajenja slabih zajednica.
Termini su usagla{eni sa klimatskim uslovima
u ve}em delu na{e zemlje, a za svaku promenu
stoji odgovaraju}i opseg u kojem se mogu izvr-
{iti navedene radnje. Uzet je u obzir i tehni~-
ko-ekonomski aspekt jer je autor uo~io da
mnogi p~elari posustaju pred preprekama ko-
je se javljaju pri alternativnim metodama le~e-
nja p~ela.
Ovde se pre svega misli na dodatne tro{ko-
ve kao {to su letvice na ramu gra|evnjaku ili
kese za primenu mravlje kiseline, kao i opre-
mu koja se javljala kroz razne preporuke poje-
dinaca i/ili nau~nika. Druge vrste prepreka
mogu biti neodgovaraju}e podnja~e pri utvr|i-
vanju prirodne smrtnosti varoe, strah od kise-
lina ili lenjost. Tako|e se treba pridr`avati me-
ra opreznosti prilikom upotrebe navedenih ki-
selina. Treba re}i da jedan ovakav koncept
zahteva pre svega disciplinu p~elara koja se
117
ogleda u po{tovanju navedenih termina i rad-
nji.
Isecanje trutovskog sa}a iz rama gra|ev-
njaka ne}e imati efekta (Kulin~evi}, 2006) ako
prethodne zime nismo o~istili p~ele od varoe.
Wolfgang Ritter (i ne samo on) tvrde da broj
varoa zaostao nakon zimskog tretmana mora
biti manji od 50 jedinki.
Ako se dr`imo koncepta celogodi{nje kon-
trole varoe onda je veoma verovatno da pri
zimskom tretmanu oksalnom kiselinom ne}e
otpasti vi{e od 100 varoa po zajednici ({to zna-
~i da ih je u ko{nici ostalo svega desetak). Po
Ritter-u tada ne sme pasti vi{e od 500 varoa
(ako se uzme u obzir da je donja granica efika-
snosti oksalne kiseline 90%).
Tako|e treba napomenuti i va`nost oduzi-
manja dela varoa i smanjenje ugla krive repro-
dukcije putem rojenja kao druge biotehni~ke
metode u konceptu.
U konceptu je dat akcenat na „paketno“
rojenje, a treba navesti i mogu}nost ranog
prole}nog rojenja putem odvajanja nastavka
koriste}i isklju~ivo zdrave zajednice.
118
Kao alternativa mravljoj kiselini ostavljen
je Apiguard kao novi preparat na na{em tr`i-
{tu, koji je znatno jednostavniji i bezbedniji za
upotrebu od mravlje kiseline, a varou obara sa
mnogo ve}im stepenom sigurnosti. Kod odre-
|ivanja procenta zara`enosti veoma je bitno
da se p~ele stresaju u plasti~nu teglu do pola
napunjenu rastvorom deterd`enta i vode, a da
se po stresanju p~ela dolije rastvor u teglu. Te-
gla se potom uve`e u ram centrifuge, najbolje
debljim i ja~im gumicama koje se lako nalaze,
i okre}e se oko 30 minuta menjaju}i smer
okretanja.
Kontrolni papir je najbolje napraviti od
hamera koji se mo`e na}i u skoro svakoj knji-
`ari. Na njemu iscrtati kvadrate 5×5 centime-
tara zbog lak{eg brojanja. Da bi se lak{e ~istio
i du`e trajao, mo`e se sa jedne strane oblepiti
{irokom lepljivom trakom.P~elari koji se budu
pridr`avali ovog koncepta, vrlo brzo }e biti iz-
nena|eni spoznajom da su ranije tretirali i sla-
bili svoje p~ele, a da za tim nisu imali nikakve
potrebe. Uveri}e se i da uop{te nije bilo kom-
plikovano dobiti ~istiji p~elinji proizvod koji
pre svega ~uva zdravlje potro{a~a.
P^ELAR, mart 2007.
 PROJEKAT KONTROLE
ZDRAVSTVENOG STANJA
P^ELINJAKA I ISPRAVNOSTI
MEDA NA JUGOISTOKU SRBIJE
Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, specijalista epizootiolog, Veterinarski specijalisti~ki institut Ni{
(063) 463-501

Projekat je realizovan na jugoistoku Srbije bli~kom veterinarskom inspekcijom. Vo|a

na podru~ju 25 op{tina, na osnovu ugovora o projekta i neposredni realizator obilazaka i
na~inu kori{}enja sredstava za izradu i realiza- pregleda p~elinjaka bio je Zoran Rai~evi}, ve-
ciju projekta po konkursu za finansiranje po- terinar specijalista za zarazne bolesti `ivotinja.
sebnih projekata zdravstvene za{tite skloplje- Pregledano je ukupno 128 p~elinjaka, uz
nog izme|u Ministarstva poljoprivrede, {u- uzimanje uzoraka iz 391 ko{nice. Prikupljeno
marstva i vodoprivrede Republike Srbije i Ve- je i obra|eno: 391 uzorak p~ela, 387 uzoraka
terinarskog specijalisti~kog instituta iz Ni{a, u legla, 58 uzoraka meda sa pijaca i 135 uzoraka
saradnji sa Regionalnom asocijacijom p~elar- meda direktno od p~elara na p~elinjacima.
skih organizacija jugoisto~ne Srbije i Repu-
Iz dostavljenih uzoraka, standardnim labo-
ratorijskim metodama vr{ena su ispitivanja na
Tabela 1. Prikaz vrste uzoraka i obima uzorkovanja
p~ela, legla i meda na jugoistoku Srbije
varoozu, nozemozu, akarozu i ameri~ku trule`
legla.
U hemijskoj laboratoriji su pra}eni slede}i
Uzorci meda

Uzorci meda
sa p~elinjaka
Ukupan broj
Uzorci p~ela

Uzorci legla
p~elinjaka

sa pijaca

uzoraka

parametri: sadr`aj vode, % redukuju}ih {e}e-

Broj

Op{tine
ra, % saharoze, ukupna kiselost, % mineral-
nih materija, % materija nerastvorljivih u vo-
Aleksinac 6 22 19 3 6 50 di, sadr`aj HMF i prisustvo antibiotika.
Babu{nica 3 12 12 2 4 30 Pri izboru p~elinjaka na podru~ju svake
Bela Palanka 5 16 17 1 5 39 op{tine vo|eno je ra~una da se podjednako
Blace 5 15 15 0 5 35 obi|e cela op{tina.
Bojnik 3 9 9 0 3 21
Izbor p~elinjaka je obavljen u konsultaciji
Bosilegrad 5 15 15 0 5 35
Bujanovac 5 15 15 3 7 40
sa predsednicima lokalnih udru`enja p~elara i
Vladi~in Han 5 15 15 2 7 39 u skladu sa epizootiolo{kom situacijom u vezi
Vlasotince 5 15 15 2 5 37 bolesti p~ela i legla.
Vranje 7 20 20 3 6 49 Pri pregledu, kori{}eni su pribor i oprema
Gad`in Han 5 15 15 0 6 36 sa svakog p~elinjaka, a pri manipulacijama u
@itora|a 5 15 15 4 5 39
toku uzimanja uzoraka, za svaki p~elinjak ko-
Kur{umlija 5 15 15 3 3 36
Lebane 5 15 15 5 6 41
ri{}ene su posebne jednokratne higijenske ru-
Leskovac 7 21 21 9 10 61 kavice.
Medve|a 7 21 21 0 7 49 Uzorci su pakovani na propisan na~in u
Mero{ina 5 15 15 0 7 37 papirne kese, obele`avani i uz propisanu do-
Ni{ 7 23 21 3 8 55 kumentaciju predavani Odeljenju za prijem
Pirot 5 15 15 2 6 38
uzoraka Veterinarskog specijalisti~kog institu-
Pre{evo 6 18 18 6 3 45
Prokuplje 6 16 16 3 5 40 ta u Ni{u.
Ra`anj 0 0 0 4 0 4 Ispitivanja koja su obavljena prva su ova-
Svrljig 6 18 18 0 6 42 kve vrste i obima na jugoistoku Srbije. Zainte-
Surdulica 5 15 15 3 5 38 resovanost p~elara je bila ogromna da u~e-
Trgovi{te 5 15 15 0 5 35 stvuju u projektu i realizatori projekta su svu-
UKUPNO 128 391 387 58 135 971
da bili rado primljeni.
P^ELAR, mart 2007. 119
 Varooza Nozemoza Akaroza Ameri~ka kuga Tabela 2. Prikaz
Op{tine +A %B –C Z +A %B –C Z +A %B –C Z +A %B –C Z ustanovljenih oboljenja
Aleksinac 1 4,50 21 22 1 4,50 21 22 0 0 22 22 0 0 19 19 p~ela i legla
Babu{nica 0 0 12 12 0 0 12 12 0 0 12 12 0 0 12 12 po op{tinama:
B. Palanka 2 12,5 14 16 2 12,5 14 16 0 0 16 16 3 17,6 14 17 +A = broj pozitivnih
Blace 0 0 15 15 13 86,7 2 15 0 0 15 15 0 0 15 15
uzoraka,
%B = procenat
Bojnik 0 0 9 9 5 55,5 4 9 0 0 9 9 0 0 9 9
pozitivnih uzoraka,
Bosilegrad 0 0 15 15 1 6,7 14 15 0 0 15 15 0 0 15 15
–C = broj negativnih
Bujanovac 0 0 15 15 2 13,3 13 15 0 0 15 15 0 0 15 15 uzoraka, Z = zbir
Vlad. Han 0 0 15 15 9 60 6 15 0 0 15 15 0 0 15 15
Vlasotince 0 0 15 15 9 60 6 15 0 0 15 15 0 0 15 15
Vranje 0 0 20 20 6 30 14 20 0 0 20 20 0 0 20 20
Kad su u pita-
Gad`in Han 0 0 15 15 7 46,7 8 15 0 0 15 15 0 0 15 15
@itora|a 0 0 15 15 4 26,7 11 15 0 0 15 15 0 0 15 15
nju uzorci p~ela, u
Kur{umlija 8 53,3 7 15 5 33,3 10 15 0 0 15 15 3 20 12 15 18 uzoraka je dijag-
Lebane 0 0 15 15 5 33,3 10 15 0 0 15 15 1 6,6 14 15 nostikovana varroa
Leskovac 0 0 21 21 11 52,4 10 21 0 0 21 21 0 0 21 21 destructor ili u
Medve|a 0 0 21 21 12 57,1 9 21 0 0 21 21 0 0 21 21 4,6% od donetih
Mero{ina 0 0 15 15 0 0 15 15 0 0 15 15 0 0 15 15 uzoraka p~ela. Ovi
Ni{ 1 4,3 22 23 10 43,5 13 23 0 0 23 23 2 9,5 19 21 rezultati ukazuju
Pirot 0 0 15 15 0 0 15 15 0 0 15 15 0 0 15 15 da su p~elari dobro
Pre{evo 3 16,6 15 18 8 44.4 10 18 0 0 18 18 0 0 18 18
izvr{ili zimski tret-
Prokuplje 3 18,7 13 16 9 56,2 7 16 0 0 16 16 2 12,5 14 16
Svrljig 0 0 18 18 8 44,4 10 18 0 0 18 18 0 0 18 18
man protiv varoe i
Surdulica 0 0 15 15 11 73,3 4 15 0 0 15 15 0 0 15 15 da su dru{tva zimo-
Trgovi{te 0 0 15 15 7 46,7 8 15 0 0 15 15 0 0 15 15 vala bez mnogo va-
UKUPNO 18 4,60 373 391 145 37,1 246 391 0 0 391 391 11 2,80 376 387 roe.
Nozemoza je
Uzorci sa Uzorci sa
Neispravni zastupljena u 37,1% ili u
pijaca p~elinjaka hemijski prisutni 145 donetih uzoraka {to je
antibioici sigurno predstavljalo veli-
+ pija- p~eli- pija- p~eli- ki zdravstveni problem i
Op{tine +A %B –C Z %B –C Z
A ce njaci ce njaci
tokom godine.
Aleksinac 0 0 3 3 2 33,3 4 6 0 0 0 2
Babu{nica 0 0 2 2 0 0 4 4 0 0 0 0
Akaroza nije utvr|ena
B. Palanka 0 0 1 1 0 0 5 5 0 0 0 0 u donetim uzorcima.
Blace 0 0 0 0 0 0 5 5 0 0 0 0 Ameri~ka trule` je
Bojnik 0 0 0 0 0 0 3 3 0 0 0 0 utvr|ena u 11 donetih uzo-
Bosilegrad 0 0 0 0 2 40 3 5 0 2 0 0 raka, {to ~ini 2,8%.
Bujanovac 3 100 0 3 4 57,1 3 7 3 3 3 1 Napominjemo da su
Vlad. Han 0 0 2 2 0 0 7 7 0 0 0 0 svi uzorci uzimani meto-
Vlasotince 0 0 2 2 0 0 5 5 0 0 0 0
dom slu~ajnog uzorka iz
Vranje 0 0 3 3 1 16,6 5 6 0 1 0 1
Gad`in Han 0 0 0 0 0 0 6 6 0 0 0 0
ko{nica u kojima p~elari
@itora|a 0 0 4 4 0 0 5 5 0 0 0 0 uglavnom nisu prethodno
Kur{umlija 3 100 0 3 0 0 3 3 3 0 3 0 primetili nikakve klini~ke
Lebane 0 0 5 5 2 33,3 4 6 0 2 0 0 simptome.
Leskovac 0 0 9 9 1 10 9 10 0 1 0 0 Pored ovih ispitivanja
Medve|a 0 0 0 0 3 42,8 4 7 0 3 0 0 vr{ena su uzorkovanja me-
Mero{ina 0 0 0 0 0 0 7 7 0 0 0 0 da na pijacama u saradnji
Ni{ 2 66.6 1 3 1 14,3 7 8 2 1 0 0
sa Republi~kim veterinar-
Pirot 2 100 0 2 1 16,6 5 6 2 0 0 1
Pre{evo 0 0 6 6 1 33,3 2 3 0 1 0 1
skim inspektorima.
Prokuplje 0 0 3 3 1 20 4 5 0 0 0 1 Od uzetih uzoraka 11
Ra`anj 0 0 4 4 0 0 0 0 0 0 0 0 je bilo neispravno ili 25%.
Svrljig 0 0 0 0 0 0 6 6 0 0 0 0
Surdulica 1 33,3 2 3 1 20 4 5 1 1 1 0
Trgovi{te 0 0 0 0 2 40 3 5 0 2 0 0 Tabela 3. Prikaz rezultata analiza
UKUPNO 11 19 47 58 22 16,3 113 135 11 17 7 7 meda po op{tinama

120 P^ELAR, mart 2007.

 Svi ovi uzorci su bili hemijski neispravni tj.
rezultati hemijske analize nisu bili usagla{eni
sa vrednostima propisanim u Pravilniku o kva-
litetu i drugim zahtevima za med, druge p~eli-
nje proizvode, preparate na bazi meda i dru-
gih p~elinjih proizvoda (Sl. list SCG 45/2003).
Kod 7 uzoraka, pored hemijske neispravnosti,
utvr|eno je i prisustvo antibiotika.
Pri obilasku p~elinjaka izvr{eno je i uzor-
kovanje meda direktno kod p~elara. Od uzetih
uzoraka, 22 je bilo neispravno ili 16,3%. Ova
neispravnost je u 17 slu~ajeva poticala od he-
mijske neispravnosti, a u 7 slu~ajeva je bilo
utvr|eno prisustvo antibiotika.
Dobijeni pokazatelji ukazuju da je bolji
kvalitet meda koji se kupuje direktno kod p~e-
lara nego onaj na pijacama.
Prisustvo antibiotika u medu ukazuje na to
da neki p~elari i dalje nekontrolisano koriste
antibiotike u le~enju i prevenciji bolesti p~ela.
Ovi obilasci su bili vi{estruko korisni i bilo
bi dobro da se sli~na istra`ivanja obave i u dru-
gim delovima Srbije:
PARAFINISANJE
KO[NICA
Dipl. ing. Zvonko Bari{i}
Studenci 56, 88323 Studenci, Ljubu{ki, BiH, ivabarisic@net.hr, +387 39 844-349, +387 63 329-912
Javljam se povodom teksta Neboj{e i Sto-
jana Nikoli}a o farbanju ko{nica (P~elar, maj
2006. na 223 strani), kako bih p~elarima uka-
zao na par stvari koje ne smeju zanemariti kod
takvog na~ina za{tite nastavaka. Izne}u moje
iskustvo sa parafinisanjem ko{nica.
Parafinisanje vr{im na temperaturama ko-
je se kre}u od 220 °C do 280 °C. Parafin koji
koristim je od proizvo|a~a INA Zagreb tip
58–62 ili kineski 60–62. Postoje jo{ dve vrste
i to tip 45–55 kojeg ne preporu~ujem jer ima
izrazito nisku ta~ku topljenja, kao i ni`u ta~ku
samozapaljenja. Zbog toga nije pogodan za
ovu namenu. Drugi tip je 70–75 koji je izu-
zetno dobar i bolji od 58–62 i 60–62 zbog ve-
}e ta~ke topljenja, pa iziskuje du`e zagrevanje.
Njega uglavnom koriste kalemari. Za jednu
P^ELAR, mart 2007.
– uspostavljeni su bli`i kontakti sa p~e-
larskim udru`enjima i p~elarima jugoistoka
Srbije;
– sagledano je zdravstveno stanje p~eli-
njaka;
– sagledan je kvalitet meda na pijacama;
– sagledan je kvalitet meda kod p~elara;
– ukazano je na zna~aj preventivnih di-
jagnosti~kih pregleda;
– izvr{ena je edukacija p~elara o na~inu
pravilnog uzorkovanja i o znacima koji poma-
`u rano otkrivanje bolesti p~ela i legla;
– izvr{eno je prakti~no povezivanje p~e-
lara, nadle`nih laboratorija i Republi~ke vete-
rinarske inspekcije;
– p~elari su kona~no uvideli da dr`ava
ipak o njima brine i da je korektnom sarad-
njom p~elarskih organizacija sa nadle`nim in-
stitucijama mogu}e dobiti zna~ajnu pomo} za
p~elare.
LR ko{nicu utro{im oko pola kilograma para-
fina. Utro{ak parafina se smanjuje pove}ava-
njem njegove temperature. Ovakav na~in rada
ne mo`emo nazvati farbanjem nego impregni-
ranjem drveta. Da bismo ovo dobro odradili
moramo imati kazan {irih dimenzija, bar za
10 cm, od tela ko{nice. Moj kazan je dimenzi-
ja 60×50 cm i visine 50 cm, zid je debljine
3 mm. Zbog postizanja velikih temperatura
zahteva se i dodatni pla{t koji se sastoji od dva
tela, a izrazito visoku temperaturu mo`emo
posti}i plinskim plamenikom. Po {irini kazana,
s jedne strane, postavljeni su nosa~i s limom,
pod malim uglom za slivanje vi{ka parafina sa
tela ko{nice. Ovim na~inom dobijam na vre-
menu pri parafinisanju. Jedan nastavak se ce-
di, a drugi stavljamo u kazan. Na dno kazana
121
stavljamo metalnu re{etku
da izbegnemo kontakt tela
sa dnom, jer bi do{lo do cr-
njenja (gorenja) daske. Tela
ko{nice utapamo pomo}u
posebno izra|enih nosa~a
kao i tegova (u ovom slu~a-
ju kramp) koji ne daju telu
da izroni iz parafina. Po`elj-
no je da drvo bude suvo, ali
mo`e imati i malo vlage. Ze-
lenije drvo ima burnije vre-
nje. Postupak parafinisanja
traje 4 do 5 minuta. Testirao
sam parafinisani lesonit dr-
`e}i ga u vodi jedan dan. Va-
ganjem sam utvrdio istu te-
`inu lesonita pre i posle po-
tapanja, {to zna~i da nije
uvukao u sebe nimalo vode.
Ovim na~inom ne vr{imo samo za{titu nego i
dezinfekciju od ostalih bolesti i {teto~ina u
p~elinjaku. Stare ko{nice mo`emo raditi kao i
nove s tim {to bi bilo po`eljno sastrugati po-
stoje}u za{titu od raznih lakova i boja. Kod
uljnih boja i lakova ostaje tanak sloj parafina
na njima {to na visokim letnjim temperatura-
ma mo`e stvarati probleme p~elaru. Ako ne-
mamo termometar mo`emo i vizuelno videti
kada je parafin zagrejan za parafinisanje. Pa-
rafin po~inje polako da kuva i stvara se lagani
beli dim. Tada stavljamo nastavak u kazan i va-
dimo kroz 4 do 5 minuta, sa~ekamo da se oce-
122
di i nakon 5 do 6 minuta po-
stru`emo noktom. Ako na
noktu ostaje trag parafina
moramo dalje da zagreva-
mo. U svoj kazan stavljam
80 kg parafina i treba mi 2,5
do 3 sata da dobijem `eljenu
temperaturu. Po{to parafin
ne prima na sebe standard-
ne boje, moramo koristiti
boju za beton ili nitro boje
ako `elimo imati razli~ito
ofarbane ko{nice. Ja ih uop-
{te ne koristim niti bih pre-
poru~io farbanje drugim bo-
jama.
Utvrdio sam da parafini-
sanje smanjuje visinu nasta-
vaka ko{nice tako da bi bilo
po`eljno da visina LR ko{ni-
ce iznosi 24,5 cm, jer standardna LR ko{nica
je visine 24,2 cm i pri sni`avanju te visine mo-
`e do}i do ometanja prolaza p~ela izme|u
okvira. Po`eljno bi bilo da se stranice nastava-
ka, zbog visokih temperatura koje posti`emo,
sastoje od jednog komada drveta, jer razni
lepkovi ne mogu izdr`ati ovako visoku tempe-
raturu.
Kod zazimljavanja p~ela po`eljno je imati
podnja~u sa mre`om, jer parafinisani nastavci
kondenzuju na sebi vlagu. Ako nemamo mre-
`aste podnja~e, onda je po`eljno zazimiti LR
ko{nicu na 8 ili 9 okvira ~ime se stvara slobod-
ni prostor za strujanje vazduha i samim tim
smanjujemo mogu}nost pojave plesnjivih
okvira.
Gljivice plesni u parafinisanoj ko{nici ne
mogu u}i u telo drveta kao kod neparafinisa-
nih. Sa lako}om mo`emo o~istiti unutra{nje
zidove sir}etnom kiselinom.
Najbolje rezultate parafinisanja posti`emo
ako su spoljne temperature iznad 20 °C, u za-
klonu od vetra jer se parafin brzo hladi i mo`e
ostati na zidovima. Po`eljno bi bilo postupak
ponoviti svakih 5 do 6 godina radi same dezin-
fekcije ko{nice.
Najbolja podloga za sme{taj parafinisane
ko{nice je beton. Ako stavljamo na metalne
profile, moramo za svaku ko{nicu ugraditi
grani~nik, jer bi ko{nice pri jakom vetru bile
prevrnute ili pomerene. Ovom metodom pro-
du`i}ete vek svojim ko{nicama, te pojednosta-
viti i pojeftiniti tro{kove p~elinjaka.
P^ELAR, mart 2007.
Pi{e: Rodoljub @ivadinovi}
DOMA]A PAMET U SRPSKOJ
P^ELARSKOJ INDUSTRIJI
Poslednjih dvadesetak godina se u Srbiji
intenzivno razvija prate}a p~elarska industrija
(proizvodnja alata, pribora, ambala`e, repro-
materijala). U novije vreme sve je vi{e i proiz-
vo|a~a satnih osnova. Kupe se savremene ma-
{ine, stave se u pogon i po~ne proizvodnja sat-
nih osnova. Me|utim, nedavno smo dobili
proizvo|a~a satnih osnova koji ma{inu nije
kupio!? Sam je napravio! Proizvo|a~ ove ma-
{ine i njen vlasnik je Zvonimir Vasi}, profesio-
nalni p~elar iz Leskovca.
Da budem precizniji, Zvonimir je kupio
samo jedan njen deo koji u Srbiji ne mo`e da
se napravi za manje novca nego {to ko{ta u
fabrici. Radi se, naravno, o originalnim Ri~e-
ovim nema~kim valjcima (Rietsche). I to valj-
cima za hladno valjanje vo{tanih plo~a, a ne za
njihovo livenje. Sve ostalo, do najmanjeg deta-
lja, napravio je zajedno sa svojim te~om Do-
brivojem Cvetkovi}em. Kada pogledate ma{i-
nu, shvati}ete da na njoj ne nedostaje ama ba{
ni{ta. Sve je na svom mestu, kao kod potpuno
nove ma{ine i sasvim normalno radi i funkcio-
ni{e. ^ak i bolje od toga. Jer, originalna ne-
ma~ka ma{ina (Rietsche) za hladno valjanje
vo{tanih plo~a sastoji se iz dva dela. Jedna ma-
{ina pravi glatku vo{tanu traku i namotava je
na rolnu. Druga ma{ina kasnije tu rolnu
razmotava i provla~i izme|u valjaka. Zvo-
nimir je napravio pravi podvig i uspeo da
napravi ma{inu koja nigde ne mo`e da se
kupi, jer je niko ne izra|uje. Ma{inu na ko-
P^ELAR, mart 2007.
joj se glatka vo{tana traka pravi, i odmah, bez
namotavanja na rolnu, prolazi direktno kroz
gravirane valjke. Svaka ~ast na inventivnosti!
Treba re}i da je Zvonimir p~elar sa preko
400 ko{nica, nedavno je registrovao p~elarsko
gazdinstvo i prostorije za obradu i skladi{tenje
meda u doma}instvu. Proizvodnjom satnih
osnova hladnim valjanjem zaokru`io je svoje
p~elarsko doma}instvo i sav potreban repro-
materijal danas proizvodi sam, ra~unaju}i i
kompletnu drvenu opremu.
Satne osnove dobijene glatkim valjanjem
opisao je detaljno pre desetak godina Bernard
Leclercq, a potpuno istovetno i slikovito su
opisane i u zagreba~koj knjizi „P~elarstvo“, pa
ovde prenosimo izvod iz te knjige:
„Ru~ne prese proizvode plo~e ve{ta~kih sat-
nih osnova koje su krute i, kad se ohlade, puca-
ju pod pritiskom kao led ili staklo. Valjci proiz-
vode plo~e koje se namotavaju na rolnu, a da ne
pucaju jer su savitljive. Materijal je i u jednom i
u drugom na~inu prerade potpuno isti: ~ist p~e-
linji vosak, pa ipak u jednom slu~aju puca, a u
drugom ne puca. Ta zagonetka navodi mnoge
p~elare u zabludu i oni misle da radionice koje
rade pomo}u valjaka ne{to me{aju sa voskom
da ne bude krut i tako ga falsifikuju. Ali, nije ta-
ko. Kad vosak prolazi kroz valjke, bilo
glatke, bilo one sa otiskom za satne
osnove, on je podvrgnut velikom priti-
sku koji u vosku
promeni raspored
molekula i on zato
postaje savitljiv.
Ista pojava doga-
|a se i u valjaoni-
cama gvo`|a. Li-
veno gvo`|e kruto
je i lako puca, a
kovano gvo`|e
prolazi tako|e
kroz valjke i pod
pritiskom menja
svoja svojstva“.
123
 NOVE KNJIGE
PRIRU^NIK O DOBROJ P^ELARSKOJ PRAKSI
Pod vo|stvom dr med. Rodoljuba @ivadinovi}a, grupa stru~njaka
i dobrih poznavaoca komplikovane problematike novih svetskih
standarda u p~elarskoj proizvodnji napisala je izvanredno koristan
priru~nik o dobroj p~elarskoj praksi. Ova knjiga na 124 strane B5
formata pleni pre svega svojim sadr`ajem, koji je jedinstven na ovim
prostorima. Izdata je povodom seminara o HACCP sistemu i dobroj
p~elarskoj praksi odr`anog u Aleksincu. Po prvi put se neko u Srbiji
dotakao, za p~elare ne tako prijatne problematike novih propisa ve-
zanih za higijenske uslove koje moraju da zadovoljavaju objekti u
primarnoj p~elarskoj proizvodnji, ali i sami p~elari u svakodnevnom
radu sa svojim p~elama. Knjiga poku{ava da na|e kompromis izme-
|u strogih propisa u jednim, a izuzetno liberalnim u drugim zemlja-
ma Evropske Unije, {to se ti~e p~elarske prakse, i da stvori preduslo-
ve za kona~no dono{enje dr`avnih smernica dobre p~elarske prakse,
koje }e predstavljati stabilan sistem, lak za primenu i jeftin za p~elare. Nije cilj dr`ave da na-
metne stroge propise neprimenljive na terenu, ve} da stvori pouzdan sistem koji }e se lako
kontrolisati i biti zasnovan pre svega na samokontroli p~elara. U ovoj knjizi upozna}ete se sa
pravilima izgradnje novih ili adaptacije postoje}ih prostorija neophodnih svakom p~elaru ko-
ji `eli da stavlja med u promet, ali i sa propisima koji nas o~ekuju u budu}nosti, vezano za
na~in rada na p~elinjaku i u prostorijama za obradu meda. Bez ove knjige jednostavno ne
sme da bude ni jedan jedini p~elar ako `eli da ima budu}nost. Kontakt: (018) 846-734,
(063) 860-8510, apikult_rodoljub@yahoo.com.
Vlastimir Spasi}

MOJ NA^IN P^ELARENJA

U izdanju P~elarstva „Mudrinjak“ iz Zagreba iza{ao je iz {tampe reprint
~uvene knjige Josipa Bel~i}a. Za{to je autor toliko spominjan i citiran u
p~elarskoj literaturi poslednje 34 godine shvati}ete kada pro~itate ovu knji-
gu. Oni koji nemaju njeno prvo izdanje, svakako treba da je nabave, jer }e
obogatiti njihovu biblioteku ovim, poslovi~no hvaljenim {tivom. Knjiga ima
150 strana A5 formata, tvrdog je poveza. Kontakt: dmudrinjak@inet.hr
Urednik

RAZVOJ P^ELINJE ZAJEDNICE

ili kako do jake zajednice
Veliki p~elarski pregalac i neumorni istra`iva~ i pisac Zoran Milanovi}
izdao je jo{ jednu knjigu, ovoga puta o najtra`enijoj p~elarskoj temi, kako
dobiti jake zajednice za pa{u. Ne bih ulazio u detalje autorovih opservacija
i zaklju~ivanja niti ih ocenjivao, to }u prepustiti vama. Ali, bilo bi zaista do-
bro kada bi svaki p~elar napisao po jednu ovakvu knjigu, ili bar po jedan
tekst za na{ ~asopis, u kome bi prezentovao svoja iskustva i saznanja. Tako
bi mnogi zaklju~ci iskusnih p~elara zauvek ostali da podu~avaju mlada p~e-
larska pokolenja. Knjiga ima 110 stranica A5 formata, mekog je poveza. Korisni telefoni:
(011) 586-116, (064) 164-8103. Urednik

124 P^ELAR, mart 2007.

 P^ELARSKI KALENDAR
P~elarski kalendar u izdanju bijeljinskog izdava~a „Biznis kluba“
je vredan izdava~ki poduhvat, tim pre ve}i po{to dolazi iz Republike
Srpske u kojoj je p~elarstvo u velikom usponu. Prema re~ima Budi-
mira Gavri}a, predsednika Saveza udru`enja p~elara Republike Srp-
ske „~lanice imaju oko 8 500 p~elara sa oko 45 000 ko{nica, ali proce-
ne govore da jo{ toliko dru{tava imaju p~elari koji nisu ~lanovi ove aso-
cijacije“.
Sa ambicijom da se pojavljuje svake godine, P~elarski kalendar si-
gurno }e biti prihva}en na prostorima cele BiH, pa i u Srbiji i Hrvat-
skoj. Ova knjiga ima obim od ~ak 238 strana i obuhvata osam pogla-
vlja: kalendarski i op{ti deo, `ivot i gajenje p~ela, p~elinja pa{a i is-
hrana p~ela, bolesti, {teto~ine i trovanje p~ela, zima na p~elinjaku,
p~elinji proizvodi kao lek, iz p~elarskih udru`enja i p~elarski adresar.
Ova rukovet biranih tekstova delom je autorskog karaktera, ali na stranicama susre}emo
i ve} dobro poznata srpska p~elarska pera. Pored kalendara, tehnike p~elarenja i recepta za
tufahije, mo`emo na}i i spisak internet adresa svih p~elarskih sajtova na na{em jeziku, ko-
zmeti~ki recept Marlen Ditrih i uputstvo kako seliti p~ele. Mo`e se nabaviti u novosadskom
predstavni{tvu izdava~a, Katarine Ivanovi} 8/20 ili na telefone 021/511-3280 i 064/1289-476 ili
na dejailic73@neobee.net.
Dejan Kreculj

MOJ NA^IN P^ELARENJA

Kontroverzni p~elar Milo{ ^orbi} iz Sevojna, ~uven po tome {to u jed-
noj ko{nici preko cele godine dr`i vi{e matica (ali tajnu nikom ne da), izdao
je knjigu o njegovom na~inu p~elarenja i o njegovom vi|enju vo|enja p~e-
linje zajednice uz po{tovanje p~elinjih instinkta. Knjiga se u potpunosti ba-
vi radovima na p~elinjaku po mesecima, ali i nekim malim tajnama koje
nam mogu pomo}i u p~elarenju. Format knjige je A5, mekog je poveza na
62 strane. Kontakt: (064) 2132-578. Urednik

KO[NICA RO@E DELONA

Iz {tampe je iza{la i knjiga Jordana Puzderliskog iz Valjeva o Ro`e Delonovoj
ko{nici. U knjizi je obra|ena kompletna tehnika p~elarenja autora i iskustvo bu-
garskog p~elara Koste Vel~eva. U knjizi se nalaze i tehni~ki crte`i svih delova ko-
{nice. Kontakt: (014) 241-320.
Mi{ko Evti}

DANI P^ELARSTVA LAJKOVAC 2007.

Odr`a}e se u nedelju, 25. III 2007. sa izlo`bom na platou ispred zgrade op{tine Lajkovac.
Pozivamo p~elare i proizvo|a~e opreme da u~estvuju i posete izlo`bu.
09.00–10.00 Do~ek gostiju
10.00 Sve~ano otvaranje uz prigodan program
11.00 Predavanja: Dr med. Verica Milojkovi}, spec. (Tajne p~elinjih proizvoda);
Dr med. Rodoljub @ivadinovi} (Budu}nost p~elarstva u Srbiji u svetlu novih propisa i principa
dobre p~elarske prakse)
Kontakt: (064) 258-23-22, (063) 804-92-74

P^ELAR, mart 2007. 125

 II DELIJOVANSKI DANI P^ELA
organizuju se 31. III 2007. u Domu kulture u Crnajki kod Majdanpeka
Na platou ispred Doma kulture organizuje se prodajna izlo`ba opreme i pribora. Preda-
vanje }e odr`ati prof. dr Mi}a Mladenovi} sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Kontakt: (063) 7423-005, Novica Njagojevi}.
UP „Deli Jovan“, Crnajka

U nedelju, 1. aprila 2007. godine na Cveti, p~elarska organizacija „Savo Popovi}“ iz Ari-
lja proslavlja svoju slavu Cveti i organizuje VIII po redu manifestaciju

DAN P^ELARSTVA U ARILJU

koja }e se odr`ati na prostoru izme|u crkvene porte i hotela Elen. Pozivamo vas da kao
~lan, gost ili izlaga~ uzmete u~e{}e u ovoj tradicionalnoj manifestaciji. Pokrovitelj je SO Ari-
lje.
Predsednik Topalovi} Prvoslav, (031) 891-447

DANI MLAVSKO-HOMOLJSKIH P^ELARA 2007.

Zbog uskr{njih praznika, manifestacija je pomerena za 14. IV 2007. za nedelju posle Vas-
krsa, i odr`a}e se po slede}em programu:
Subota, 14. IV 2007:
10.00 Predavanje: Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}: Suncokretova pa{a
11.30 Otvaranje manifestacije
12.00 Rezanje kola~a
14.00 Obilazak p~elinjaka
20.00 Kulturno-umetni~ki program sa bogatom lutrijom
Nedelja, 15. IV 2007:
11.00 Obilazak manastira
14.00 Sve~ani ru~ak i dodela priznanja Pozivamo izlaga~e da ponesu svoj {tand, jer ove
godine nema barake. Info: (012) 334-826, (012) 333-128. Za Organizacioni odbor, Dragan \or|evi}

PRVI KONGRES P^ELARSKIH

ORGANIZACIJA BALKANSKIH ZEMALJA
Polat Renaissance Hotel, Istanbul, Turska, 29. III – 1. IV 2007.
29. III 2007: 11.00–11.30 Kafe pauza
15.00–17.00 Otvaranje. Poseta izlo`bi 11.30–13.30 Polinacija i flora
Apiexpo 13.30–15.00 Ru~ak
18.00–20.00 Ceremonija otvaranja 15.00–17.00 Strategija p~elarskih integra-
30. III 2007: cija u EU
09.00–11.00 Biologija i patologija p~ela 1. IV 2007:
11.00–11.30 Kafe pauza 11.00–13.00 Sve~ana ceremonija zatvara-
11.30–13.30 P~elarski marketing nja
13.30–15.00 Ru~ak Sve detaljne informacije oko prijavljiva-
15.00–17.00 Apiterapija nja i registracije u~esnika mo`ete na}i na
31. III 2007: internet sajtu Prvog kongresa p~elarskih
09.00–11.00 Tehnika p~elarenja organizacija balkanskih zemalja:
www.apibalkan2007.com

126 P^ELAR, mart 2007.

 30 godina
DP „Nikola Mileusni}“ iz Rume
Dru{tvo je ovaj jubilej proslavilo nizom
manifestacija u 2006. godini. Zavr{na sve~a-
nost odr`ana je 31. X 2006. na dan slave dru-
{tva koja je prvi put proslavljena. Na sve~anoj
sednici predsednik Javorac Stanimir upoznao
je p~elare sa istorijatom dru{tva i podelio pri-
znanja SPOS-a: Zlatnu medalju Vajagi} Mir-
ku i Javorac Stanimiru, a zahvalnice Petkovi}
Stanoju i Raj~evi} \uru.
Predsednik, Javorac Stanimir
Skup{tina u Erdeviku
U Lova~kom domu odr`ana je 18. XI
2006. redovna Skup{tina u Erdeviku. Konsta-
tovani su veliki problemi sa nozemozom u
prole}e 2006. godine. Za predsednika je iza-
bran Ne}ak Radivoj, za sekretara Mocko Sa-
muel, za blagajnika Dudok Andrija. Za po~a-
sne ~alnove progla{eni su Manojlovi} D`ura i
Horvat Palka.
IO UP „Lipa“, Erdevik
Skup{tina u Badovincima
Redovna skup{tina odr`ana je 28. XI 2006.
Predavanje je odr`ao Slobodan Cvitkovac iz
Beograda. P~elari su bili gosti Had`i prote
Dragi{e Milovanovi}a, koji je na{ vredan ~lan
i koji je tom prilikom popisao p~elare i priku-
pio ~lanarinu. Zbog njegovog vi{egodi{njeg
pregala~kog rada dugujemo mu najve}u za-
hvalnost.
Velimir Pauni}, Badovinci
Ekskurzija u Gr~ku
DP „Jovan @ivanovi}“ iz Novog Sada je
organizovalo stru~nu ekskurziju u Gr~ku od 6.
do 9. XII 2006, uz posetu 47 p~elara p~elar-
skoj zadruzi u mestu Nikita, srpskom manasti-
ru Hilandar na Svetoj Gori i srpskom vojni~-
kom groblju na Zejtinliku u Solunu.
P^ELAR, mart 2007.
Zahvaljuju}i nesebi~nom anga`ovanju i
gostoprimstvu Karadios Dimitriosa koji je za-
vr{io studije na zemunskom Poljoprivrednom
fakultetu i koji govori srpski jezik (sa ocem
ima 350 ko{nica), isplanirana mar{ruta je
ostvarena bez problema. Na odredi{te u Niki-
ti smo stigli u ~etvrtak ujutro i odmah smo
krenuli u obilazak najve}e gr~ke p~elarske za-
druge u novom funkcionalnom zdanju.
Doma}ini su odr`ali predavanje, a Dimi-
trios je pomagao u diskusiji. Zadruga je osno-
vana 1954, a ~ini je 140 profesionalnih p~elara
koji imaju od 300 do 1 200 ko{nica i godi{nje
predaju u zadrugu oko 1 200 tona meda. Za
li~ne potrebe p~elari zadrugari mogu da zadr-
`e 15% od godi{nje proizvodnje. U sklopu
objekta imaju punionicu za med, laboratoriju
za ispitivanje kvaliteta meda, skladi{te, deo za
pravljenje poga~a ({e}er je na{ iz Sente jer je
tu {e}eranu kupio Grk), prostoriju za pravlje-
nje satnih osnova, prodavnicu (med je 7 do 8
evra po kilogramu, a p~elari kad predaju med
dobiju 2,8 do 3,2 evra plus na kraju godine sle-
di kona~ni obra~un), kancelarije, sala za pre-
davanje, vozni park…
Usledio je obilazak p~elinjaka i usputnih
mesta. P~ele u ovom delu Gr~ke zimuju na
jednom nastavku, a pa{e po~inju u rano prole-
127
}e zbog mediteranske klime. Najinteresantniji
je borov (medljikovac) med, jer borova ima
najvi{e, zatim pomorand`e i neki drugi sortni
medovi koji se posle u doradi me{aju. Dobar
deo meda izvoze u Evropu.
Obi{li smo i manastir Hilandar i 4 sata
proveli na Svetoj srpskoj zemlji, zadu`bini naj-
ve}ih prosvetitelja i svetitelja srpskog roda
Svetog Save Nemanji}a i njegovog oca Svetog
Simeona Miroto~ivog.
U kratkom vremenskom periodu videli
smo crkvu Vavedenja presvete Bogorodice, bi- Ono {to je privuklo pa`nju preko 400 p~e-
blioteku, riznicu i ~udotvornu ikonu Bogoro- lara na{e Asocijacije, kao i brojnih gostiju, je
dice „trojeru~ice“, p~elinjak… Ljubazno{}u mo- celodnevni me|unarodni seminar organizo-
naha, a naro~ito oca Vasilija, koji je u mana- van u Po`egi 16. XII 2006. P~elarima Po`ege
stiru 35 godina, upoznali smo duhovno, kul- smo poverili da budu doma}ini, a ovim putem
turno i istorijsko nasle|e manastira Hilandar. im upu}ujem zahvalnost na dobroj organizaci-
ji, pre svega Radoljubu Jankovi}u i Aleksan-
dru Aleksi}u. Predava~i su bili dr Kalinka
Gurgulova iz Bugarske, dr vet. med. Zlatko
Tomljanovi} iz Hrvatske i Milan Mati} iz [ap-
ca.
Predavanja su bila odli~na, a ogromnu pa-
`nju je izazvalo Tomljanovi}evo izlaganje, koji
je sa dve teme ostavio izvanredan utisak. U
osmom satu seminara pa`nju je uspe{no „dr-
`ao“ Milan Mati} sa temom „Maestro p~eli-
njeg orkestra“, koju je odr`ao besplatno. Hva-
la mu u ime Asocijacije.
U znak zahvalnosti uru~ili smo povelju, re- Ovaj veliki skup p~elara pozdravila je ovo-
print izdanje ~asopisa „Srpski p~elar“ koji je godi{nja Kraljica meda Aleksandra Stepano-
ure|ivao Jovan @ivanovi}, bagremov med, vo- vi}. Hvala na{oj Kraljici.
sak, polen… \oko Ze~evi}, predsednik Asocijacije
Osvanula je i subota. Pozdravljamo se sa Skup{tina u Arilju
na{im doma}inima Dimitriosom i Kostasom i
kre}emo u Solun, na Zejtinlik, obilazak samog Sala Op{tine bila je 13. I 2007. mala da pri-
Soluna i posetu crkvi Svetog Dimitrija. mi sve ~lanove koji su prisustvovali redovnoj
Du{an Vorgi} Skup{tini p~elara Arilja. Gostiju odasvud.
Predsednik Op{tine gospodin Mi}i} pre-
Aktivnosti Asocijacije p~elara dade papire kojim Op{tina daje u vlasni{tvo
Zlatiborsko-Moravi~kog okruga zemlji{te na kome je kupljeni objekat, Dom za
Prva godina rada Asocijacije potvrdila je
opravdanost udru`ivanja i o~ekivanja ve}ine
p~elara. Po~etkom godine od{tampano je
20 000 mini plakata kao apel da se vo}e ne pr-
ska u cvetu i podeljeno seoskim doma}instvi-
ma u oba okruga. Pod pokroviteljstvom Asoci-
jacije organizovana je izlo`ba meda i opreme
u ^a~ku krajem maja. Po prvi put organizova-
na je dobro pose}ena prodajna izlo`ba meda
na Zlatiboru u avgustu, koja je ove godine u{la
u Kalendar turisti~ke ponude Zlatibora i pla-
nira se da traje ~etiri dana.

128 P^ELAR, mart 2007.

ariljske p~elare. Za objekat se sredstva obez- stvo u Hrvatskoj, kojih
bedi{e u~e{}em nekih ~lanova i donacijama u Srbiji gotovo da ne-
prijatelja. Ariljci se svima Poveljama i toplim ma), dr sci. vet. med.
re~ima zahvali{e. Nada Plav{a i dr med.
Nakon dve godine intenzivnog predsedni~- Rodoljub @ivadinovi}.
kog rada, Milutina Mari~i}a izabra{e za prvog Seminar su profesio-
predsednika Saveta p~elarskog doma, a za za- nalno propratile mno-
menika Veljka Pe}inara. Za predsednika iza- ge medijske ku}e: Poli-
bra{e Prvoslava Topalovi}a, a za zamenika, tika, Ve~ernje Novosti,
Antonija Jovanovi}a. Planovi za budu}nost TV5, TV Belle Amie.
ambiciozni. Svi oni koji nisu prisustvovali ovom seminaru
Ariljski p~elari su informisani i o radu zaista treba da se kaju, jer se ~ulo mnogo no-
Asocijacije kao i radu IO SPOS-a u 2006. go- vih podataka va`nih za p~elarsku praksu.
dini. Predavanje pred prepunom salom o pro- Ing. Vlastimir Spasi}
le}nom razvoju odr`ao je \oko Ze~evi}. Seminar o HACCP sistemu u
\oko Ze~evi}
p~elarstvu i dobroj p~elarskoj praksi
Godi{nja skup{tina U Aleksincu je 4. III 2007. odr`an seminar
svilajna~kih p~elara od nacionalnog zna~aja o novim standardima
U Crkvencu nadomak Svilajnca 3. II 2007. u p~elarskoj proizvodnji, pod visokim pokrovi-
odr`ana je godi{nja izborna skup{tina svilaj- teljstvom Svetske p~elarske organizacije API-
na~kih p~elara. Doneta je odluka o formiranju MONDIA, a u organizaciji Ministarstva poljo-
Regionalnog saveza p~elarskih organizacija privrede Republike Srbije i Dru{tva p~elara
Pomoravskog okruga. Posebno je istaknuto da Aleksinac, u partnerstvu sa RAPOJS. Vrsni
resavski p~elari imaju vi{e od 50% dru{tava stru~njaci do detalja su
„na to~kovima“, te da ima problema oko regi- pojasnili ovu problemati-
stracije vozila, jer se malo koriste, a registraci- ku: Mr Dragan Pu{ara
ja se pla}a u punom iznosu. Za predsednika je (Savetnik za standarde u
ponovo izabran Tomislav Jevremovi}, za se- Sektoru za agrarnu politi-
kretara Nenad Jovanovi}, a za blagajnika Ra- ku Ministarstva), Mr Mi-
doslav Jevti}. lan Dopu|a (Master kva-
Tomislav Jevremovi} liteta i bez-
V Me|unarodni stru~ni seminar bednosti
u Ni{u hrane, konsultant u agenciji
FECA – FOOD AND ENVI-
U Ni{u je 17. II odr`an V jubilarni Me|u- RONMENTAL CONSAL-
narodni stru~ni seminar „Priroda daruje, um TING AGENCY), Dr med. Ro-
caruje“ pred vi{e od 400 p~elara iz cele Srbije, doljub @ivadinovi} (urednik ~a-
a u organizaciji Regionalne asocijacije p~elara sopisa P~elar), Nenad Novako-
jugoisto~ne Srbije sa slede}im predava~ima: vi} (direktor Organic Control System, Suboti-
dr vet. med. Zlatko Tomljanovi} iz Hrvatske ca) i Snje`ana Mitrovi} (koordinator Udru`e-
(koji je bukvalno op~inio p~elare svojim isku- nja TERRA’S, Subotica).
stvom i znanjem zasnovanim na najnovijim Svi najva`niji zaklju~ci i preporuke vezani
nau~nim istra`ivanjima, a naro~ito izno{enjem za svakodnevnu p~elarsku praksu i tehniku ra-
podataka o dr`avnim podsticajima za p~elar- da pri vrcanju, obradi i pakovanju meda za tr-
`i{te, zajedno sa svim na{im i evropskim za-
konskim propisima vezanim za p~elarstvo,
mogu se na}i u knjizi „Priru~nik o dobroj p~e-
larskoj praksi“ koja je {tampana ovim povo-
dom i deljena prisutnima.
Bez dobrog poznavanja ove komplikovane
problematike ne}e se uskoro mo}i biti p~elar,
jer }emo morati da sprovodimo mnoge mere i
standarde koji }e pove}ati pre svega zdrav-
P^ELAR, mart 2007. 129
stvenu bezbednost p~elinjih proizvoda. Ni o
izvozu meda ne}e biti govora ako ne budemo
po{tovali preporuke Sistema analize rizika i
kriti~nih kontrolnih ta~aka (HACCP) vezanih
za primarnu proizvodnju.
Ceo seminar je snimljen kamerom i DVD
film se mo`e pogledati na predavanjima DP
Aleksinac.
Milivoje Tomi}
Izve{taj sa prve sednice Skup{tine
Asocijacije profesionalnih
p~elara Srbije – APPS
Prva sednica APPS je odr`ana 11. februara
2007. godine u Beogradu, u velikom
amfiteatru na Poljoprivrednom fakultetu.
Prisutni profesionalni p~elari su pokazali
veliku zainteresovanost i uzeli u~e{}e u radu
sednice. Prvoj sednici prisustvovao je i pred-
stavnik Ministarstva poljoprivrede Republike
Srbije Nenad Terzi}.
Dnevni red sednice je bio prilago|en ve}oj
efikasnosti rada same skup{tine, a odnosio se
na dono{enje poslovnika o radu Skup{tine,
Izvr{nog i Nadzornog odbora APPS i
aktivnosti koje su preduzete od strane
rukovodstva Asocijacije od osniva~ke
skup{tine do prve sednice skup{tine.
Predsednik APPS Zoran Stojanovi} je u
kratkom rezimeu sve prisutne obavestio da je
APPS registrovano udru`enje sa svojim
pe~atom, ra~unom i izabranim rukovod-
stvom. U proteklom periodu kon-
taktirane su sve nadle`ne insti-
tucije koje se na bilo koji
na~in bave p~elarstvom i
predo~eno im je da se u
Srbiji formira Asocijacija
koja po snazi pokriva jednu
tre}inu p~elarske proizvodnje
Srbije i koja }e predstavljati
zna~ajnog partnera u razgovorima o
budu}nosti Srpskog p~elarstva.
Tre}a ta~ka dnevnog reda sednice bila je o
predstoje}im aktivnostima APPS-a.
U veoma burnoj raspravi donesena je
odluka da se u ostvarivanju ciljeva Asocijacije
ide korak po korak, sa dobro osmi{ljenim i
pripremljenim aktivnostima. Jedan od prvih
zadataka bi}e predlog novih subvencija za
razvoj p~elarstva Srbije koji }e biti preko
nadle`nih institucija prosle|en Ministarstvu
poljoprivrede Republike Srbije, zatim predlog
130
Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede
da tro{kove obaveznog veterinarskog pregle-
da subvencionira u potpunosti.
Tako|e, APPS uze}e aktivno u~e{}e u raz-
matranju predloga novog zakona o
poljoprivredi koji }e se na}i na dnevnom redu
Skup{tine Srbije u narednom periodu.
Pri kraju sednice izabrani su i organi
Skup{tine. Predsedavaju}i Skup{tinom u
narednih godinu dana bi}e Du{an Miri}, a
potpredsednik Branislav Radoj~i}.
Obra}amo se svim zainteresovanim
p~elarima sa otvorenim pozivom za saradnju i
u~e{}e u radu.
Predsednik APPS, Zoran Stojanovi}, 063/80-333-59,
pcelicazzz@yahoo.com
Sekretar APPS, Sla|an Ra{i}, 064/164-37-27,
rasa.rasic@gmail.com
Srpske knjige u Bugarskoj
Ovih dana iza{le su iz {tampe obe knjige
Jove Kantara (Sa zdravim p~elama u XXI vek
i Matica, misaona imenica) na bugarskom je-
ziku.
Ovo je svakako veliki uspeh, za svaku po-
hvalu, kojim nas je autor dostojno predstavio
svetu. ^estitamo Jovi Kantaru!
Gde smo bili, {ta smo radili
Pro{la 2006. bila je druga godina mandata
novog rukovodstva Udru`enja hercegnovskih
p~elara koja je protekla u znaku obezbe|enja
sredstava za mnoge akcije: {tampan je zidni
kalendar i podeljen svim p~elarima i saradni-
cima, organizovana je akcija sakupljanja meda
za {ti}enike Doma starih u Risnu, obezbe|ena
su sredstva za 3 predavanja, omogu}ena je
besplatna pretplata na ~asopis P~elar za sve
zainteresovane, uspe{no je organizovan dvo-
dnevni Sajam meda IGALO 2006, obezbe|e-
no je sponzorstvo SO Herceg Novi za kupovi-
nu knjige „P~elarstvo“ Veroljuba Umelji}a i
P^ELAR, mart 2007.
podeljena je p~elarima besplatno, podeljene
su matice i ostala regresirana sredstva Vlade
RCG, ovla{}eni predstavnici posetili su sva
zna~ajnija okupljanja p~elara, uspostavljena je
saradnja sa p~elarskim asocijacijama Trebinja
i Dubrovnika u sklopu akcije me|udr`avnog
pograni~nog pomirenja, dato je vi{e intervjua
dnevnim novinama.
Predsednik Radman @eljko
Aktivnosti DP „Jovan @ivanovi}“ iz
Sremske Mitrovice
10. XII 2006. godine, na sastanku p~elara,
predsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi}
odr`ao je uspe{no predavanje „Priprema
p~elinjih dru{tava za prole}nu pa{u“. Govorio
je i o poseti Kongresu Apislavije u Slova~koj i
na~inu registracije p~elinjaka. P~elari su bili
zadovoljni predavanjima. Organizovano je
dru`enje i zajedni~ki ru~ak sa predstavnicima
p~elara iz okru`enja. Aktivnost je nastavljena
13. januara 2006. godine Izbornom
Skup{tinom. Pozitivno je ocenjen Izve{taj i
Program rada. Za novog predsednika izabran
je Radakovi} @ivan, dugogodi{nji uspe{ni
p~elar.
Prisutni p~elari zahvalili su se
dosada{njem predsedniku Stevanovi}
Nedeljku za uspe{no vo|enje dru{tva.
U drugom delu Skup{tine odr`ano je pre-
davanje „Uni{tavanje varoe sredstvima koja ne
ostavljaju rezidue u medu“ sa naglaskom na
Apiguard i oksalnu kiselinu. Predavanje je
odr`ao dr med. Rodoljub @ivadinovi}. Tema
je izazvala veliki interes p~elara.
Ratko [avija
Obave{tenje za dru{tva p~elara
Pozivaju se dru{tva p~elara kod kojih je
neki od predava~a sa spiska SPOS-a odr`ao
besplatno predavanje, da do 31. marta dosta-
ve pismeno obave{tenje ko je dr`ao predava-
nje, kada i sa kojom temom.
Sekretar SPOS-a, Predrag Martinovi}

MONOGRAFIJA P^ELARSTVO VALJEVA

Ovo monumentalno delo iza{lo je iz pera neumornog Cvetka Caki}a, a u izdanju
Udru`enja p~elara Valjevo. Valjevsko p~elarstvo ima bogatu istoriju. Prema popisu SPD-a iz
1895. i 1900. godine, Valjevski okrug bio je me|u prvima po broju ko{nica u Srbiji. Ova
sveobuhvatna knjiga se sistemati~no i metodi~no bavi istorijskom, nau~nom i prakti~nom
analizom p~elarenja. Autor nudi i brojne prakti~ne savete, od tzv. putuju}ih u~itelja (Jovan P.
Jovanovi}, Tihomir R. Jevti}), korisne za sve koji se bave p~elarstvom. Autor posebno osvetl-
java znamenite li~nosti iz p~elarstva, koje ne tamne i koje }e pamtiti i budu}e
generacije.
Posebno poglavlje knjige ~ine p~elarske zadruge koje su nezaobilazne u
pra}enju istorijskog razvoja p~elarstva. ^itaocu posebno skre}e pa`nju
grafi~ko re{enje korica na kojoj je slika predivnog starog p~elinjaka Milana
@ivanovi}a iz 1934. godine. Neki bi mu i danas pozavideli na urednosti.
Ovo zna~ajno istoriografsko delo preporu~uje se svima koji `ele da u svo-
joj biblioteci imaju i deo bogate p~elarske istorije Srbije. Urednik

P^ELAR, mart 2007. 131

 Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira
med i ostale p~eliwe proizvode
preko trgovine {irom Srbije

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16

tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21
E-mail: cmana-promet@ptt.yu

132 P^ELAR, mart 2007.

P^ELAR, mart 2007. 133
 APICENTAR d.o.o.
11000 Beograd, Vojvode Stepe 57 2007
Tel. 011/397-45-40
Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2007. god. vr{imo
isporuku LINIJSKI SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom pri-
java i uplata od 15.01.2007. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2007. god. Isporuke
su po redosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at i
poreklo matice.
Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i druge
osobine od 1982. godine.
Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstva
poqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005.
P~elari registrovani kao poqoprivredno doma}instvo imaju pravo na regres
od 200,00 dinara po matici od Ministarstva poqoprivrede.
Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na tele-
fone:
011/397-45-40 od 8-14 ~asova za APICENTAR
011/2495-425 od 15-18 ~asova Prof. dr. Jovan Kulin~evi}

134 P^ELAR, mart 2007.

P^ELAR, mart 2007. 135
136 P^ELAR, mart 2007.
P^ELAR, mart 2007. 137
138 P^ELAR, mart 2007.
P^ELAR, mart 2007. 139
140 P^ELAR, mart 2007.
P^ELAR, mart 2007. 141
Prodajem p~elinja dru{tva u LR nastavcima ili na
ramovima, od aprila. Ranko Kljaji}.  022/342-635
PROIZVODNJA I PRODAJA: KO[NICA LR,
Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovog drveta,
ELEMENATA ko{nica (podnja~a, nastavaka, zbe-
gova, krovova), KAVEZA za matice, ANTI-
VAROZNIH – @I^ANIH PODNJA^A od
kvalitetnog materijala, precizne izrade i u dogov-
orenom roku Za ve}e porud`bine odobrava se
popust! Jevti} Boban, Kru{evac.  037/887-471,
064/35-84-037
Knjigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka
Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije,
mo`ete naru~iti.  034/316-903, 064/3221-311
Prodajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.
 022/710-619
Prodajem vi{e komada DB i LR ko{nica i elemena-
ta istih.  011/84-16-597, 063/757-800
MEPOLIS MED.
OTKUPLJUJEM P^ELINJE PROIZVODE.
 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116
Zbog starosti smanjujem p~elinjak. Prodajem 50
DB dru{tava u odli~nom stanju. Bosi}.  011/3582-
860, 031/827-166
Papiri}i za dimljenje protiv varoe – li~no ili
pouze}em. Filipovi} – U`ice.  031/513-687, 563-
882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424
Prodajem dru{tva LR i DB i rojeve. Dragi}evi}
Bo`o.  014/85-327, 064/498-15-42
Prodajem dru{tva na LR i A@ ramovima. Boban,
Petlova~a, [abac.  015/273-130, 064/323-72-56
Povoljno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice,
ramove.  026/221-255, 063/8458-705
Prodajem DB ko{nice sa p~elama, paketne rojeve
na ramovima pre i posle bagrema.  037/811-466,
064/4989-239
Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.
Ratko Krneta, Pinosava.  011/3906-968
Prodajem (LR ko{nice, p~elarsku prikolicu
„Dubrava“) sa p~elama.  063/358-431
142
Seme heljde, medonosne biljke, ma|arske sorte
„Hajnalka“ za redovnu i postrnu setvu. Virag Jano{,
Ba~ka Topola, Njego{eva 18.
 024/712-135, 063/522-395
Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100
rojeva od 1. juna. Pavlovi}.  015/510-241,
063/7561-513
Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu.
Z. Mladenovi}.
 011/8232-390, 063/8830-953
Prodajem p~ele u a`ejkama i polo{kama ko{nica-
ma, prazne ko{nice i kante – povoljno.  356-45-
41, 5333-709
30 dru{tava sa ko{nicama; nastavke, gotove ramove,
podnja~e `i~ane.  064/613-7772
Otkupljujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimped`.
 99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301
Prodajem med bagremov. Miroslav Neresnica.
 064/257-0105
PRODAJEMO 30 LR dru{tava sa ko{nicama do 20.
aprila.
 014/61-555 Bora, 014/61-444 Rade
Prodajem: LR dru{tva bez ko{nica 55 EUR i
Zastavu 624 registrovanu – mo`e za p~ele 2 300
EUR.  064/341-7277
Povoljno prodajem 40 dru{tava u LR ko{nicama.
Zdravko.  021/461-178
SADNICE medonosnog drve}a. Dvadeset vrsta.
Simi} Aleksandar, Ub.
 014/410-308, 064/614-75-23
Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima sa ili
bez ko{nica. Stevanovi} Gvozden, U`ice.
 031/520-249
Prodajem 20 DB desetoramnih dru{tava u martu i
aprilu.  011/8129-661
Prodajemo p~elinja dru{tva na 7 i 10 DB ramova u
aprilu i paketne rojeve.  063/884-3342, 037/788-
140, @arko, Varvarin; 063/869-1978, 037/789-036,
Dragan, Varvarin
P~elarska farma „Isi}“ prodaje do 150 ko{nica LR
sa p~elama u svim varijantama. Podnja~e su sa
sakuplja~em praha – antivaroa i standardne. Zbeg
za seobu i kombinovanu ishranu. HITNO.
 022/752-582, 064/192-1157
P^ELAR, mart 2007.
Prodajem autobus za prevoz ko{nica, bilo kojeg
tipa, registrovan za p~elarstvo.  011/87-54-109,
064/27-10-943
Prodajem p~elinja dru{tva u DB ko{nicama sa ili
bez ko{nica. Mijailovi} @ivomir, Bato~ina.
 034/841-219, 063/690-877
Prodajem fumagilin, original kanadski. ^aslav.
 011/516-035, 064/164-7746
Prodajem p~elinjak „Autobus SANOS 12“ – 42
ko{nice A@, dvomati~ni sistem. Tomi}, Zemun.
 011/616-003, 064/169-9578
Prodajem 10 LR, 15 DB desetka dru{tava.
 011/8700-764, 063/7173-762
Povoljno prodajem bagremov i suncokretov med. U
aprilu prodajem dru{tva na LR ramovima, a posle
bagrema rojeve.
 011/2462-425, 064/204-72-77
Prodajem p~ele na LR ramovima. Povoljno.
 063/849-6992
Povoljno prodajem p~elinja dru{tva u Dadan-
Blatovim ko{nicama.  011/28-31-067
Prodajem p~elinja dru{tva na LR ramovima, rojeve
p~ela i med.  015/662-737, 063/7810-131
Zbog bolesti p~elara hitno prodajem 100 p~elinjih
dru{tava LR ko{nice.
 064/166-3538
Prodajem p~ele na ramovima sa i bez ko{nice.
 011/2407-237, 065/2407-237
A@ prikolica 12 ko{nica 800 evra, p~elarska stolars-
ka ma{ina 350 evra.  064/145-0425
Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAP
Furgon name{tajac, kante za med.
 9936 20 9-766-371
Otkupljujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e.
Pe|a, Leskovac.
 064/613-31-78, 016/281-674
Prodajem p~ele na ramovima LR i DB, april.
 063/8810-581
Prodajem p~ele na LR ramovima. April. Mati}.
 064/230-4150, 011/2721-091
Autobus – p~elinjak na prodaju, mo`e i u delovi-
ma.  011/356-3567
P^ELAR, mart 2007.
Prodajem kamion TAM sa 40 dru{tava, i DB
dru{tva.  034/362-580
Prodajem 46 A@ ko{nica sa p~elama. Milan
Paripovi}, Aran|elovac.
 034/725-825, 011/3344-732, 064/1859-645
Rojevi na LR i DB ramovima. Mi{ko Jovanovi},
Lajkovac.
 011/8124-929, 064/258-2322
Prodajem TAM-5000 sa 60 i 30 A@ ko{nica sa
p~elama.  015/346-258
Prodajem 100 dru{tava na LR ramovima. Rade
Zeljkovi}, Sremska Mitrovica.
 022/624-041, 064/5422-700
Prodajem kamion TAM sa A@ ko{nicama i
p~elama.  012/532-909, 064/810-6916
Prodajem TAM-110. Atestiran, dobar, nereg-
istrovan.  064/4558-594, 013/632-483
Prodajem kompletan p~elinjak od 50 dru{tava u LR
ko{nicama.  026/316-525, 064/834-51-17
Prodajem autobus Sanos, 92 ko{nice sa p~elom,
atestiran, registrovan, kompletno sa opremom.
 015/284-463
Prodajem p~elinja dru{tva i rojeve iz LR-a.
Povoljno – dogovor.  0230/81-762
Prodajem nove i polovne ko{nice tipa LR,
povoljno.  0230/82-970, 064/368-57-00
Prodajem A@ nukleuse formirane 2006. Babi}.
 011/2775-420, 063/7005-806
Prodajem pro{logodi{nja dru{tva na LR i A@ Grom
ramovima. @ivko.
 022/610-094, 063/7502-442
Prodajem dru{tva na DB ramu. Zlatko.  011/887-
3205, 064/2913-172
Prodajem dru{tva na 7-A@ Grom ramova.
 011/2106-509, 063/362-209
Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Ignjatovi}
Mijomir, Po`arevac.
 012/213-532
Prodajem pro{logodi{nje rojeve sa ramovima DB,
LR pre posle bagremove pa{e. Branislav, Lovci.
 035/275-205, 063/774-2525
143
Na prodaju rojevi na ramovima A@ Grom.
Stoji}evi}, Petrovac na Mlavi.
 012/332-731, 063/74-75-331
Prodajem kamion FAP Furgon sa A@ ko{nicama i
p~elama, sa nukleusima.  064/318-52-36
Prodajem dru{tva na ramovima LR i DB.
 064/4987-999
Prodajem kamion sa p~elama,
 063/7199-230
Prodajem p~elinja dru{tva u LR ko{nicama i
ramovima.  022/712-984, 062/515-920
Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sa
p~elama, sve u vrlo dobrom stanju.
 021/431-792
Prodajem DB ko{nice sa p~elama.
 011/895-387
Prodajem p~ele sa LR ko{nicama i bez ko{nica.
Sveta Ili}.  063/12-74-404
Prodajem p~elinja dru{tva u LR ko{nicama.
Kerkez.  011/3320-028, 064/213-7921
Prodajem p~elinja dru{tva u LR nastavcima ili na
ramovima, od aprila nadalje. Kljai} Ranko, Novi
Banovci.  022/342-635
Prodajem 20 LR ko{nica sa p~elama.  011/514-
590, 011/8258-818
Zbog starosti prodajem 30 LR ko{nica sa p~elama.
 011/2513-683, 064/395-22-53
Prodajem 10 DB ko{nica sa p~elama.  011/2511-
841, 063/7245-302
Prodajem 10 LR dru{tava u aprilu – ko{nica gratis
(polovna: nastavak, podnja~a, krov). [o{i}.
 022/332-022
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
638.1
P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . -
Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm
Mese~no
ISSN 0350-431X = P~elar
COBISS.SR-ID 15913218
144
Zbog zdravstvenih razloga prodajem kompletan
p~elinjak 50 dru{tava u LR ko{nicama + 126 oplod-
njaka. Zvati do 20 ~asova.  022/650-356
Prodajem pola p~elinjaka do 80 dru{tava DB 10 i 12
ramova, med livadski, bagremov. Cena po dogov-
oru. Stole, Vranjska Banja.
 017/546-066, 062/373-011
Od marta do juna prodajem dru{tva na LR i DB
ramovima. Mo`e sa ko{nicama.  014/415-289
povoljno.
Prodajem A@ standard dru{tva na ramovima, pre
bagrema.  015/322-155, 063/281-243
Prodajem traktorsku prikolicu 28 ko{nica A@-10 sa
radnim prostorom.
 011/628-519 od 16 do 20 sati
Prodajem kamion sa p~elama 24 A@-Grom, konte-
jner, rojeve, stresa~e p~ela.
 015/510-027, 064/350-9901
Prodajem 25 dru{tava na LR ramovima. Uz svako
dru{tvo poklon: 1 sadnica evodije.  021/843-857
Prodajem rojeve na 5 LR okvira, isporuka do
polovine aprila. Sava.  023/772-253
Prodajem 20 LR dru{tava sa polovnim ko{nicama
ili bez. Vra{tanovi}.
 026/317-788
Prodajem p~elarsku, traktorsku prikolicu za 30 LR
ko{nica. Povoljno.  013/641-940
Prodajem 10 LR dru{tava u odli~nom stanju.
Povoljno. Mile.  064/135-8151
Prodajem LR ko{nice sa p~elama ili samo p~ele.
 011/318-3153, 064/411-69-21
Prodajem p~elinja dru{tva i rojeve na LR okvirima.
 011/770-904, 064/159-45-34
Otkupljujem voskovarinu (dro`dinu), menjam
satne osnove za sa}e vrlo povoljno.
 035/228-644, 065/228-6440
P^ELAR, mart 2007.