Novi Sad Outdoors Priručnik PDF

NOVI SAD
OUTDOORS
Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora
u kontekstu realizacije projekata Fondacije Novi Sad 2021
– Evropska prestonica kulture
Fondacija Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture
Centar za arhitekturu Beograd / CAB

NOVI SAD OUTDOORS
Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora

u kontekstu realizacije projekata Fondacije Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture
Manual for design of small urban public spaces

for projects of the Foundation Novi Sad 2021 – European Capital of Culture
Priredili / Editors:
Goran Petrović i Vanja Petrović
Fotografije / Photo credits:
Vanja Petrović, Ana Divac
Centar za arhitekturu Beograd / Centre for Architecture Belgrade
Gundulićev venac 33
11 108 Belgrade
SERBIA
PAK 101302
office@cab.rs
www.cab.rs
© Centar za arhitekturu Beograd, 2017.
2 Novi Sad Outdoors

Uvod u prepoznavanje
i unapređenje kvaliteta
javnih prostora:
urbani dizajn, kontekst,
detalji, implementacija.
Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora 3

SADRŽAJ
4 Novi Sad Outdoors

1. Uvod.................................................................................................................................... 8
2. Novi Sad kao evropska prestonica kulture 2021. .............................................................. 10
2.1. Opšti ciljevi ................................................................................................................. 11
2.2. Intervencije u prostoru u kontekstu realizacije opštih ciljeva EPK ............................... 13
SLIKA 2. BERLIN POTSDAMER PLATZ ........................................................................... 14
3. Javni prostor i urbani dizajn .............................................................................................. 16
3.1. Šta je javni gradski prostor ......................................................................................... 17
Formalno i suštinski........................................................................................................... 17
Javni prostor je javno dobro .............................................................................................. 17
Javni prostor podstiče poslovanje i stvaranje nove vrednosti ............................................. 17
Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema ......................................................... 17
Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema i podstiče stvaranje nove

vrednosti.Javni prostor podstiče efikasnost saobraćaja ..................................................... 18
Javni prostor je važan za javno zdravlje ............................................................................ 19
Javni prostor povećava bezbednost .................................................................................. 19
Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju ..................................................................... 19
Javni prostor privlači mlade ............................................................................................... 19
Javni prostor je mesto za učešće građana u odlučivanju i održavanju ............................... 19
Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju. .................................................................... 20
3.2. Pojmovi u procesu uređenja javnog prostora .............................................................. 23
3.3. Prepoznavanje i vrednovanje potencijala javnih prostora ........................................... 27
Kriterijumi kvaliteta javnog prostora ................................................................................... 27
Merenje kvaliteta javnog prostora ...................................................................................... 27
Pokazatelji kvaliteta javnog prostora ................................................................................. 29
3.4. Šta je urbani dizajn ..................................................................................................... 33
Ključni principi urbanog dizajna ......................................................................................... 35
4. Kontekst ............................................................................................................................ 36
Šta se podrazumeva pod kontekstom................................................................................ 37
Zašto je kontekst važan ..................................................................................................... 37
Lokalna zajednica.............................................................................................................. 37
Stvaranje posebnih mesta ................................................................................................. 37

Poigravanje bojom, teksturom, dinamikom i razmerom. Parter kao povezujuće
tkivo.Aktiviranje ključnih vrednosti i resursa lokacije i uklapanje u okolinu ......................... 40
Nasleđe ............................................................................................................................. 42
Ljudi .................................................................................................................................. 42
Kretanje............................................................................................................................. 43
Obezbeđivanje izvodljivosti ............................................................................................... 45
Pružanje vizije ................................................................................................................... 45
5. Detalji ................................................................................................................................ 46
Šta se smatra detaljem ...................................................................................................... 47
Zašto je detalj važan? ....................................................................................................... 47
5.1. Pozitivan javni prostor ................................................................................................ 49
Definisanje prostora, njegove namene i karaktera ............................................................. 49
5.2. Uspešan javni prostor................................................................................................. 51
Društveni prostori .............................................................................................................. 51
.......................................................................................................................................... 52
Pobuditi čula...................................................................................................................... 53
5.3. Posebna mesta .......................................................................................................... 55
Jačati lokalni karakter ........................................................................................................ 55
Saditi lokalno ..................................................................................................................... 55
Kvalitetna mesta su građena da traju ................................................................................ 55
5.4. Ulični mobilijar ............................................................................................................ 57
Raščistiti nered.................................................................................................................. 57
Umetnost u javnom prostoru ............................................................................................. 57
5.5. Znakovi ...................................................................................................................... 59
Učiniti mesto čitljivim ......................................................................................................... 59
5.6. Rasveta ...................................................................................................................... 59
Osvetliti scenu ................................................................................................................... 59
5.7. Bezbednost i osećaj bezbednosti ............................................................................... 59
6. Implementacija .................................................................................................................. 62
6.1. Upravljanje procesom projektovanja........................................................................... 67
6.2. Kako početi ................................................................................................................ 69
Napomene o raspisivanju tendera za konsultante za urbani dizajn .................................... 69
6 Novi Sad Outdoors

6.3. Uvažavanje konteksta ................................................................................................ 71
6.4. Stvaranje urbane strukture i uspostavljanje veza ........................................................ 73
6.5. Detalji mesta .............................................................................................................. 77
6.6. Praćenje ..................................................................................................................... 79
7. Dokumenti i legislativa relevantna za projekte intervencija u javnom prostoru ................ 80
7.1. Odabrani propisi iz oblasti planiranja i građenja ......................................................... 81
7.2. Dokumenti koji usmeravaju razvoj Novog Sada.......................................................... 84
8. Summary ........................................................................................................................... 86

1. UVOD
8 Novi Sad Outdoors

U kontekstu priprema za 2021. godinu, u kojoj će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture, u
samom gradu i okolnim opštinama započete su pripreme za brojne intervencije manjeg obima u
javnom prostoru. Kako bi se ovom poslu pristupilo planski, Fondacija Novi Sad 2021 – Evropska
prestonica kulture angažovala je Centar za arhitekturu Beograd da sopstveno iskustvo u
metodološkim istraživanjima javnog prostora primeni na konkretnom slučaju Novog Sada.
Konkretan rezultat rada na ovom istraživanju je elektronska publikacija – priručnik za uređenje

malih javnih prostora, kao svojevrstan uvod u prepoznavanje i unapređenje kvaliteta javnih
prostora. Cilj koji težimo da postignemo, a u čemu se nadamo da će ova publikacija biti od
koristi, jeste da se sve intervencije u javnom prostoru izvode planski i u skladu sa istim
usvojenim načelima; da svi projekti budu istovremeno u skladu sa opštim proklamovanim
ciljevima Evropske prestonice kulture, bid buk-a projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica
kulture, ali i u skladu sa lokalnim posebnostima, potrebama stanovnika i korisnika prostora; da
primenjena rešenja budu moguća i održiva u lokalnom kontekstu; da, u krajnjoj liniji, budu dobro
projektovana i kvalitetno izvedena.
Poseban zadatak ovog priručnika je da olakša komunikaciju između različitih učesnika u

procesu uređenja javnog prostora, te da u najranijoj fazi posebno podstakne uključivanje
građana i njihovih udruženja u odlučivanje o projektima kojima će se uređivati njihov prostor.
Na kraju, cilj nam je i da postavimo smernice na osnovu kojih će profesionalci u ovom poslu –
od organa uprave, preko planera i projektanata, do onih koji brinu o finansiranju i realizaciji
projekata, moći da jasno prepoznaju kvalitete prostora i predloženih rešenja. Pozivanjem na
najbolje primere iz svetske prakse i propisivanjem metodologije rada predupređujemo moguće i
očekivane nedoumice i nesporazume.
U metodološkom i strukturnom smislu, kao i u pogledu definicija pojmova i procesa, ovaj

dokument se suštinski oslanja na publikaciju Priručnik za urbani dizajn1, koja predstavlja
domaće izdanje izuzetno uticajne knjige Urban Design Compendium, u izdanju britanske
vladine agencije Homes and Communities. Uz podršku Inženjerske komore Srbije, ova
publikacija je kao posebno izdanje pripremljena i podeljena svim licenciranim urbanistima u
Srbiji, te je kao dokument poznat stručnoj javnosti pogodna kao pomoć u komunikaciji i oslonac
u predstojećim projektima.
U radu su kao izvor informacija o dobrim praksama i globalno prihvaćenim pristupima,

vrednostima i definicijama korišćene i druge publikacije novijeg datuma, od kojih posebno
navodimo Global Public Space Toolkit: From Global Principles to Local Policies and Practice.2
Centar za arhitekturu Beograd visko ceni ukazano poverenje i veruje da će ova publikacija, kao
jedan od prvih projekata Novog Sada kao evropske prestonice kulture, biti ne samo vredan
rezultat, već i korisna podrška i podsticaj budućim aktivnostima Fondacije, čiji su cilj zadovoljni
građani Novog Sada u kvalitetnim novim ili unapređenim javnim gradskim prostorima.
Biće nam posebno drago ako ovim priručnikom ohrabrimo i Fondaciju i građane da poveruju da
je moguće pokrenuti i uspešno realizovati značajne, kvalitetne i stvarno potrebne zahvate u
javnom prostoru – i vrlo velike i sasvim male.
1 Petrović, G. i Polić, D., eds. Priručnik za urbani dizajn. Beograd: Orion Art i Prograf, 2008.
2 Garau, Pietro et al.: Global Public Space Toolkit: From Global Principles to Local Policies and Practice.
UN-Habitat, Nairobi, n.dat.

2. NOVI SAD
KAO EVROPSKA
PRESTONICA KULTURE
2021.
10 Novi Sad Outdoors

2.1. OPŠTI CILJEVI
Projekat Evropski grad kulture pokrenut 1985. godine, imao je za cilj da prikaže evropskoj
javnosti posebne aspekte kulture u gradovima, naznači bogatstvo i različitost evropske kulture i
promoviše veće međusobno upoznavanje evropskih gradova. Pod novim imenom Evropska
prestonica kulture, ova ideja je postala jedan od najvećih i globalno najprepoznatljivijih projekata
Evropske unije u oblasti kulture. Projekat je vremenom dalje napredovao i prilagođavo svoje
ciljeve potrebama unapređenja i promocije kulture evropskih gradova. Ovaj proces je obeležilo
nekoliko prekretnica, od kojih je najznačajnija bila 1990. godine, kada je, nakon niza nacionalnih
prestonica, u Velikoj Britaniji umesto Londona izabran Glazgov.
Grad koji nosi jednogodišnju titulu Evropske prestonice kulture ima priliku ne samo da ukaže
globalnoj publici (tržištu) na svoje kulturno nasleđe i dostignuća, nego i da otkrije sopstveni
urbani karakter, u skladu sa EU strategijom Evropa 2020. Nove perspektive za unapređenje i
razvoj Novog Sada i njegovo kvalitetnije privredno, ekonomsko i kulturno profilisanje pojavile su
se nakon odluke Evropske komisije da jedna evropska prestonica bude grad iz zemlje
kandidata. Novi Sad je 2009. godine, a intenzivnije od 2013, započeo pripremu kandidature,
kojom je 2016. godine i osvojio prestižnu titulu.
Projekat Evropska prestonica kulture, u ciklusu koji je po svemu u okvirima ideje „kreativna
Evropa“, je posvećen razvoju lokalnih kulturnih kapaciteta kao modusa za razvoj naprednog,
kreativnog i demokratskog društva. Tranziciona i postkofliktna društva imaju posebnu potrebu
da pronađu zajednički prostor za dijalog i svaku drugu komunikaciju kojom će se zbližiti i
učvrstiti kao zajednica. Istovremeno, brze promene 21.veka donose izazove na koje se mora
reagovati, što zahteva sposobnost suočavanja sa izazovima i primernim reakcijama na
probleme koji se kreću od (nepredvidivih) klimatskih do ratnih sukoba koji (direktno ili indirektno)
jesu izazov otpornosti lokalnih zajednica.
Prostori komunikacije, kao i sama komunikacija, ne mogu se lako pronaći i uspostaviti, ali
potreba za njima postoji. Javni prostori Novog Sada, koji su srednjeevropskog tipa, su oduvek
postojali, odnosno nastajali u skladu sa tadašnjim potrebama. Novi javni prostori Evropske
prestonice kulture 2021. godine treba da se dimenzionišu prema novim potrebama i na nov
način, baziran na participaciji građana i svih relevantnih aktera, pre svega u smislu sadržaja. U
domenu oblikovanja, javni konkurs je najbolji način da se dobije najbolje rešenje, a kvalitetan
sastav žirija kvalitetan garnat da će rezultat biti najviših standarda.
Projekat Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture uspostavlja nove prakse, kako bi ne
samo postojeće unapredio, nego i okupio prvenstveno građane Novog Sada u zajedničku
izgradnju kulture u gradu koji se njome oduvek najviše ponosio.

SLIKA 1. HEINRICH-BÖLL-PLATZ
Lokacija: Keln, Nemačka
Vreme realizacije: 1982-1986.
Autor projekta: Dani Karavan
Link

2.2. INTERVENCIJE U PROSTORU U KONTEKSTU REALIZACIJE OPŠTIH CILJEVA
EPK
Prostorni aspekt je jedan od najvažnijih u okviru projekta Evropska prestonica kulture. Promena
koju ovaj projekat donosi je najvidljivija kroz osmišljavanje i sprovođenje projekata izgradnje
novih objekata i prostora. Nove strukture za lokalnu zajednicu predstavljaju simbolu uspeha
samog projekta i, na poseban način, formalizaciju procesa stvaranja novih kapaciteta za kulturni
razvoj, kao i obavezu da se koriste u budućnosti. Kulturna infrastruktura nije samo scena za
kulturne i umetničke programe, nego je i sama sebi cilj, posebno kroz procese kojima se
garantuje široka participacija svih.
Bid buk projekta „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“ prikazuje i kapacitete gradske
kulturne infrastrukture. Kao glavni problem naglašena je neodgovarajuća ponuda postojećih
objekata i prostora za savremene kulturne potrebe grada i građana. Razvojni fokus3 treba
usmeriti ka unapređenju postojećih i izgradnji novih kapaciteta infrastrukture i to, pre svega,
kroz projekte inkluzije, odnosno participacije građana, boljeg korišćenja postojećih kapaciteta,
promociji značaja javnih prostora, ojačavanja kapaciteta grada u ovom domenu, osnaživanjem
veza sa nevladinim sektorom i obnavljanjem saradnje sa obrazovnim, profesionalnim,
umetničkim i drugim udruženjima.
Moto projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture je „Za nove mostove“. U skladu sa
tim, formirana su četiri programska stuba – mosta. Most „Nada“4, je posvećen javnim prostorima
i podizanju infrastrukturnih i ljudskih kapaciteta projekta Novi Sad 2021. Ovaj most treba da
obezbedi održivost i da uključi više građana u sve buduće programske aktivnosti.
Kroz projekat Novi Sad 2021, građani će po prvi put biti uključena u izgradnju kulturnih
kapaciteta Novog Sada zajednički izgrađujući razvojnu platformu.
Kroz grupne diskusije, konferencije i javne debate, građani će iznositi mišljenje o načinu
korišćenja javnog prostora, a kroz niz projekata i realizovati svoje ideje (kroz strimove De:sign,
Room for Art, Public i Spaces Quart).
Od svih projekata, posebno je značajan projekat „Moba“. Kao tradicionalni način međusobnog
pomaganja suseda, najčešće oko poslova koji zahtevaju timski rad, običaj mobe je danas
gotovo potpuno nestao. Program „Moba“ je pre svega usmeren na građane Novog Sada i
njihovo angažovanje u u transformaciji javnih prostora u određenim delovima grada (lokalna
moba), ali i na volontere iz drugih evropskih gradova, koji bi pomogli u transformaciji lokalnih
javnih prostora (međunarodna moba).
3 Bid buk projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ (2016), Odeljak 4.2.1., 24
4 ibid., Poglavlje IV, Mosta Nada, 16.

SLIKA 2. BERLIN POTSDAMER PLATZ
Lokacija: Berlin, Nemačka
Autor projekta: Hilmer Sattler Architekten
Link
Elementi urbane opreme

- ikonografija grada.

Stvarno moguća i održiva rešenja javnog prostora prema potrebama građana
Javni prostor je važan element evropskog grada kao sastavni deo urbano-morfoloških,
funkcionalnih i kulturnih obrazaca. U okviru javnih prostora se odvijaju i prepliću različite
društvene, poslovne i kulturne aktivnosti lokalne zajednice, u vremenskim ritmovima, od
svakodnevnih do godišnjih. Istovremeno, javni prostor je komunikaciona platforma za formalno i
neformalno okupljanje ljudi, što podstiče društvenu interakciju, pospešuje ekonomski razvoj
(ugostiteljstvo, trgovina, usluge…) i obogaćuje urbanu životnu sredinu.
Osnovnu fizičku karakteristiku javnih prostora određuje oblik, funkcionalne od osnovne namene
na koje utiču delatnosti iz neposrednog okruženja (trgovine, poslovanja, stanovanja i zabave),
ali i saobraćajne komunikacije pešačkih, biciklističkih i automobilskih tokova i linija javnog
saobraćaja. Neki prostori imaju sopstvenu samostalnu funkciju kao mesta okupljanja,
reprezentacije i spektakla (glavni gradski trg, trgovi ispred javnih objekata), odnosno odmora i
rekreacije (parkovi i šetališta).
Politika uređenja javnih prostora u Novom Sadu je forsirala uređenje isključivo najužeg centra
grada u okviru pešačke zone u tradicionalnom gradskom centru. Zanemarivanje drugih prostora
u zonama bogatog graditeljskog nasleđa na obodu centra, u naseljima nastalim u periodu 1945-
1991, ali i u svim drugim delovima grada je posledica nedostatka strategije. Slobodni,
neizgrađeni prostori, ponekad čak i uređeni, vremenom su zbog neodržavanja fizički propali,
postali nepristupačni, nebezbedni ili se neprimereno koriste (najčešće za parking).
Ulaganje u uređenje i obnovu javnih prostora ima nekoliko benefita: učvršćivanje osećaja
urbanosti lokalne zajednice, poboljšanje imidža grada i političke promocije lokalne samouprave,
ali ono je i u interesu privatnih investitora. U cilju ojačavanja javnog interesa, primenjuje se
sistem integrisanog planiranja i menadžmenta javnog prostora koji treba da obezbedi model
vrednovanja, procene ekonomskih, socijalnih i drugih benefita na urbanu životnu sredinu, kako
bi se predložile konkretne smernice za realizaciju.
Projekat „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ je, od svih drugih projekata navedenih
u bid buk-u, započeo realizaciju projekata uređenja javnih prostora u čak 46 urbanih džepova.
Najbolja zaostavština ovog procesa, osim nove prakse fokusiranja na javne prostore u svim
delovima grada, biće upravo promocija značaja i vrednosti javnih prostora za svakodnevni život
građana, iz čega treba da proisteknu nove vrednosti različitih zajednica, moguće u svim
delovima Novog Sada. Najvažniji prvi korak je upravo edukacija o tome šta je to javni prostor,
zašto i zbog čega je on važan za svakog pojedinca, a time i lokalnu zajednicu i društvo u celini.
U ovom procesu Novi Sad je predvodnik u Srbiji.

3. JAVNI PROSTOR
I URBANI DIZAJN

3.1. ŠTA JE JAVNI GRADSKI PROSTOR
Formalno i suštinski
Član 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 81/09 – ispravka,
64/10 – odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14)
daje sledeću definiciju:
površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili
izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje
javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.).
U stvarnosti, javni prostor (a ne dvodimenzionalna površina) u gradu je prostor koji je de facto

dostupan svima bez ograničenja, odnosno koji svi građani mogu ravnopravno i bez naknade da
koriste po sopstvenom nahođenju. Suštinska odlika javnog prostora je da ljudi ne samo mogu ili
smeju, već i da ga zaista koriste.
Javni prostor je javno dobro

U javnom prostoru ljudi funkcionišu kao građani, odnosno dele svoje aktivnosti sa drugima:
kreću se od jednog do drugog mesta, koriste mogućnosti za rekreaciju ili kulturne sadržaje,
kupuju, sreću se sa drugim ljudima ili naprosto šetaju.
Veličina i kvalitet javnih gradskih prostora je dobar pokazatelj ukupnog stanja društva.
Izveštaj UN-Habitata iz 2012. State of the World Cities Report 17 se zalaže za:
… potrebu gradova da unaprede javni domen, prošire javna dobra i konsoliduju opšte
pravo na njih kao put ka širenju napretka. Ovo dolazi kao odgovor na primećeni trend
zatvaranja ili ograničavanja ovih dobara i resursa u enklave napretka, ili njihovo trošenje
kroz neodrživo korišćenje.
Stoga, javni prostori u našim gradovima zahtevaju prioritetnu pažnju. Javni prostor treba da
služi svim stanovnicima grada, a posebno najugroženijim i obespravljenim grupama. Nasuprot
privatnom vlasništvu, javni prostor pripada svima nama. Svako ulaganje u javni prostor, bez
obzira na izvor finansiranja, uvećava naš zajednički gradski kapital. Javni prostor je javni kapital
koji možemo da koristimo, menjamo, povećavamo i ostavimo budućim generacijama.
Javni prostor podstiče poslovanje i stvaranje nove vrednosti
Kvalitetan javni prostor direktno podiže vrednost okolnih nekretnina i podstiče odvijanje svih
gradskih funkcija u njima, pa i komercijalnih. Takođe, kvalitetan javni prostor pruža važne, mada
često potcenjene prednosti svim vrstama formalnog ili neformalnog preduzetništva i poslovanja
koje se u njemu odvija.
Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema

Odgovarajuća struktura, kvalitet i distribucija javnih prostora u gradu neophodni su za
ostvarivanje održivosti grada kao celine. Pored tradicionalnih oblika i namena javnog prostora,
novi koncepti poput urbanog baštovanstva predstavljaju aktivan odgovor na posledice
klimatskih promena i druge nove izazove života u gradu.

SLIKA 3. MUZEJ STEDELIJK
Lokacija: Amsterdam, Holandija
Vreme realizacije: 2012.
Autor projekta: Benthem Crouwel Architects
Link
Javni prostor obezbeđuje

održivost urbanih sistema
i podstiče stvaranje nove
vrednosti.

Javni prostor podstiče efikasnost saobraćaja
Dobro projektovane ulice i drugi javni prostori podstiču hodanje i vožnju bicikla i stvaraju
bezbedno okruženje kroz ograničavanje brzine i uopšte korišćenja motornih vozila. Savremena
rešenja javnog prostora zasnivaju se na prednostima integrisanog korišćenja svih vidova
prevoza.
Javni prostor je važan za javno zdravlje

Kvalitetni javni prostori unapređuju zdravlje ljudi tako što pružaju mogućnosti za fizičku aktivnost
i igru, čine hodanje atraktivnom opcijom, smanjuju stres i deluju umirujuće.
Javni prostor povećava bezbednost

Raznovrstan javni prostor, sa mešavinom različitih namena, korisnika, oblikovnih karakteristika i
stanja objekata, predstavlja živo i prometno mesto i samim tim umanjuje utisak nesigurnosti.
Strah od kriminala, mnogo više nego stvarna opasnost, često odvraća sve, a ne samo ranjive
grupe, od korišćenja nekih veoma kvalitetnih javnih prostora.
Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju

Način na koji grad oblikuje svoje stanovnike i to kako oni oblikuju svoj grad u velikoj meri zavisi
od toga da li gradska infrastruktura obezbeđuje svim stanovnicima jednake mogućnosti za
razvoj. Društveni odnosi u javnom prostoru odslikavaju klasne, rodne, starosne i etničke
različitosti u pogledu načina korišćenja javnih prostora u gradu.
Unapređenje dostupnosti kvalitetnih javnih prostora najranjivijim stanovnicima grada je moćno

oruđe za unapređenje jednakosti, promociju inkluzije i borbu protiv diskriminacije u gradu.
Nedovoljan i neadekvatan stambeni prostor može se u izvesnoj meri kompenzovati bogatstvom
kvalitetnih javnih prostora i druge infrastrukture i usluga (što je kao princip dosledno
primenjivano u vreme izgradnje novih stambenih naselja od šezdesetih do osamdesetih godina
prošlog veka).
Javni prostor privlači mlade

Mladi koriste javni prostor aktivno i često i za njih on je mesto za boravak van direktne
roditeljske kontrole. Ali deca i mladi se susreću sa brojnim preprekama i ograničenjima koja
utiču na dostupnost javnih prostora ili njihovu želju da u tim prostorima borave.
U zavisnosti od uzrasta, faktori koji negativno utiču na korišćenje javnog prostora od strane
mladih mogu biti: gustina saobraćaja u stambenim ulicama, strah od kriminala ili nasilništva,
nedostatak prostora predviđenih za igru dece ili boravak tinejdžera, kao i trend komercijalizacije
prostora za rekreaciju, odmor i igru.
Javni prostor je mesto za učešće građana u odlučivanju i održavanju

Dok je participaciju građana teže ostvariti u projektima koje realizuje privatni sektor, kao što su
izgradnja nove poslovne zgrade ili stambenog naselja, mnogo je lakše, ali i važnije i efikasnije

SLIKA 4. WIJDE HEISTEEG
Link
Javni prostor promoviše

jednakost i inkluziju.

to sprovesti u slučaju intervencija u javnom prostoru. Građani se često i rado pokreću i
organizuju zbog javnog prostora koji žele da stvore ili sačuvaju.
Zapravo, stvaranje, održavanje i korišćenje javnog prostora jesu idealne prilike za uključivanje
građana, kako na nivou grada u celini, tako i na nivou lokalne zajednice.

SLIKA 5. MARKTPLATZ
Lokacija: Dizeldorf, Nemačka
Vreme realizacije: od 1392.
Link
Javni prostor kao mesto

na kojem se vekovima
odvija gradski život.

3.2. POJMOVI U PROCESU UREĐENJA JAVNOG PROSTORA
Proces uređenja javnih prostora danas podrazumeva aktivno učešće i komunikaciju različitih
zainteresovanih strana – od investitora i organa lokalne samouprave i državne uprave, preko
stručnih organizacija, do stanara ili korisnika prostora i njihovih formalnih ili neformalnih
udruženja. Neki od učesnika ovog procesa po prvi put će se sresti sa određenim pojmovima, a
neki će pojmove koji im zvuče poznato razumeti na pogrešan način.
Naime, pojmovi iz oblasti urbanizma nisu u potrebnoj meri poznati van usko stručnih krugova, a
nisu ni dovoljno istraženi i standardizovani u okviru same struke. Razlozi se mogu definisati
sasvim pragmatično – zbog nedostatka procesa urbane rekonstrukcije (i (re)dizajna gradova
Srbije) u obimu i na način kako se ona odigrava u ostalim evropskim zemljama, nije postojala
potreba za ovakvom terminologijom.
Kako bismo predupredili moguće i očekivane probleme u komunikaciji usled nerazumevanja,

dajemo ovaj kratki pregled osnovnih pojmova. Abecedna struktura treba da olakša snalaženje,
ali sasvim je prihvatljivo i podjednako korisno pročitati ga odjednom i redom, od početka do
kraja.

Tabela 1. Pojmovi u procesu uređenja javnog prostora
best practice / good Najbolja / dobra rešenja ili postupci.

practice
brownfield Braunfild (brownfield) označava da su uz prostor nasleđeni i ljudi (odnosno

nezaposleni koje treba zbrinuti) ili prostor značajno ugrožen ostacima
nekadašnjih industrijskih aktivnosti.
Braunfild lokacije su lokacije prevaziđene namene.
v. greenfield
design / urban design Pod pojmom urbani dizajn kod nas se obično podrazumeva rad u
arhitektonskoj razmeri, odnosno oblast između planskih akata višeg reda i
arhitektonskih projekata.
U smislu u kome se, međutim, u literaturi pominje termin urban design, on
obuhvata i planersku i projektantsku aktivnost, tako da se može shvatiti kao
planiranje i projektovanje.
design process Na isti način, design process znači proces planiranja i projektovanja.
design quality Kvalitet rešenja.
gentrification Džentrifikacija ili podizanje nivoa standarda određenog mesta, odnosno

prostora.
U novije vreme, ovom pojmu se daje negativna konotacija, odnosno njime se
ukazuje na negativne posledice urbane obnove, gubitak duha mesta i
neravnopravan položaj postojećih sadržaja i stanovnika u odnosu na nove.
greenfield Grinfild (greenfield) su nove, neopterećene lokacije, odnosno investicije.

v. brownfield
greyfield Termin u upotrebi u Sjedinjenim Državama i Kanadi za ekonomski

prevaziđene (zastarele) komplekse objekata i parcele.
Ovaj neologizam je nastao u skorije vreme i, za razliku od braunfilda
označava da na lokaciji nema problema sa zagađenim zemljištem i ostacima
industrije (jeftinije je za reciklažu).
Izraz se koristi za nepregledne povrsine pod asfaltom koje prate objekte i
komplekse prevaziđenih namena , kao što su megamarketi ili skladišta.
kolaboracija planiranja Zajedničko delovanje planiranja i projektovanja i zajedničko razumevanje

i projektovanja problema obezbeđuju posvećivanje pažnje lokalnim problemima i smanjivanju
mogućeg otpora lokalne zajednice prema promenama.
kontekst Kontekst je karakter i lokacija područja u kome će se realizovati predloženi

projekat urbane obnove. Njega čine njegova istorija, oblici naselja, zgrada i
prostora, ekologija i arheologija, njegov položaj.
landscape gradski pejzaž
lokalna zajednica Lokalne zajednice mogu imati i ulogu u implementaciji projekata i upravljanju
u kasnijem periodu. Angažovanost i posvećenost mogu se obezbediti kroz
uključivanje u ranim fazama procesa planiranja i projektovanja.

mesto U rečnik urbanog dizajna spada i termin genius loci, koji označava
preovlađujući osećaj mesta. Doživljaj mesta čine slojevi shvatanja – naselja u
prostoru, njegove opšte strukture, gradske četvrti, ulice, objekta. On nastaje
razumevanjem fizičke i humane geografije, istorije i morfologije ranijih
namena i gradskog pejzaža na određenoj lokaciji i u njenoj okolini.
U domaćoj praksi ovaj termin se najčešće zamenjuje terminom prostor. Čini
nam se da je adekvatnije uvesti termin mesto (place), budući da se on može
shvatiti višeznačno.
mešanje funkcija Za razliku od nekada preovlađujuće doktrine strogog zoniranja sadržaja,

savremeni priručnici kao jednu od glavnih vrednosti gradskih prostora navode
upravo izmešanost funkcija. Na primeren način isprepletane funkcije
obezbeđuju održivost lokacije i unapređuju kvalitet prostora.
Uspešne i održive zajednice su proizvod udaljenosti koju ljudi moraju da
pređu da bi došli do svakodnevnih sadržaja, postojanja dovoljnog broja takvih
sadržaja da se zadovolje njihove potrebe i mesta i prostora na kojima se
mogu odvijati različite aktivnosti.
project Projekat, ali ne u smislu investiciono-tehničke dokumentacije, nego

celokupnog poduhvata ili akcije koja se sprovodi, a čiji je deo i dokumentacija.
regeneration and Obnova i razvoj. Najčešće urbana obnova i razvoj, ali može biti i, recimo,
development ekonomska ili društvena.
U domaćoj literaturi javlja se termin regeneration i prevod unapređenje ili čak
regeneracija. Ovaj pojam može da se odnosi kako na najuže prostore, tako i
na širu teritoriju grada. Podrazumeva učešće različitih aspekata rekonstrukcije
u tom postupku.
Kod nas češći termin urbana rekonstrukcija nije dovoljno precizan kao
zamena, pošto podrazumeva nešto uže polje aktivnosti od obnove.
Urbana obnova je najširi oblik rekonstrukcije. Najčešće se upotrebljava kada
je predmet pažnje čitav grad.
Izrazi rehabilitacija, regeneracija i obnova najčešće se upotrebljavaju u
anglosaksonskim zemljama i SAD. U Britaniji se često koristi i termin urbana
renesansa. U Francuskoj, Španiji i Italiji češći naziv je remodelacija, a uz
navedene manje razlike globalno se misli na isto: oživljavanje grada.
stakeholders Urbani dizajn nije domen rada samo jedne profesionalne grupe; on bi trebalo
da predstavlja zajednički rad različitih učesnika u procesu (stejkholdera), koji
zastupaju različite interese.
Sam termin stakeholders potiče sa Divljeg zapada – kada naseljenik pobode
kolac (stake), on ne taj način označava prava (claim) nad određenim
komadom zemlje.
He marked the spot on his map where he had seen the gold and returned
later that month to stake his claim.
Danas, stejkholderi su oni koji imaju uticaja na donošenje određenih odluka,
odnosno vođenje nekog procesa.
sustainability Održivost. Najčešće kao sintagma održivi razvoj.
urbana struktura Termin urbana struktura se odnosi na šemu ili raspored gradskih blokova,
ulica, zgrada i javnih prostora, koji čine urbanu sredinu. Međusobni odnosi
svih ovih elemenata, a ne njihove pojedinačne karakteristike, zajedno čine
prostor, odnosno mesto.

SLIKA 6. PLAZA DEL ICTÍNEO
Lokacija: Barselona, Španija
Dobra vidljivost i
delotvorna rasveta pružaju
osećaj lagodnosti i
sigurnosti u javnom
prostoru.

3.3. PREPOZNAVANJE I VREDNOVANJE POTENCIJALA JAVNIH PROSTORA
Kriterijumi kvaliteta javnog prostora

Jan Gehl i Brižit Svar su razvili kriterijume za ocenu kvaliteta javnog prostora u gradovima.
Tokom godina, oni su kriterijume za ocenu šta čini javni prostor prijatnim mestom sveli na
proveru ispunjenosti sledećih karakteristika:
 Zaštita od saobraćajnih nesreća;
 Zaštita od kriminala i nasilja;
 Zaštita od neprijatnih čulnih iskustava;
 Mogućnosti za šetnju;
 Mogućnosti za stajanje;
 Mogućnosti za sedenje;
 Mogućnosti da vidite (preglednost);
 Mogućnosti za slušanje i govor;
 Mogućnosti za igru i odmor;
 Sitna trgovina i usluge;
 Projektovanje za uživanje u pozitivnim elementima klime;
 Projektovanje za pozitivna čulna iskustva.
Merenje kvaliteta javnog prostora

Vodič za oblikovanje prostora u izdanju Komisije za arhitekturu i izgrađenu sredinu (CABE) daje
sledeće smernice:
Merenje kvaliteta znači uključivanje različitih zainteresovanih strana u ocenu koliko dobro
određeni prostor funkcioniše. Kroz ovaj proces možete naučiti o zahtevima različitih grupa ljudi
da shvate da li su njihove potrebe ispunjene. Biće identifikovane i dobre i loše karakteristike i
podstaknute nove ideje za poboljšanja i kako do njih doći.
Ovaj proces će pomoći da se razviju dobri odnosi između korisnika i onih koji upravljaju
prostorom, ali će takođe pomoći da unapređenja postanu prioritet.
Merenjem kvaliteta se postiže da se odluke zasnivaju na validnim dokazima.
Obilazak lokacije je sastavni deo procesa. Ovaj obilazak priprema učesnike da popune upitnik
koji beleži pojedinačne percepcije prostora. Utisci se beleže ocenjivanjem lokacije po 41
parametru, grupisanim u osam oblasti:
 pristup: pronalaženje puta i snalaženje u prostoru;
 korišćenje: koje aktivnosti i mogućnosti prostor nudi;
 drugi ljudi: kako prostor zadovoljava različite potrebe;
 održavanje: da li je prostor čist i održavan;
 okolina: da li je prostor siguran i udoban;
 dizajn i izgled: kako prostor izgleda i od čega je napravljen;
 zajednica: koliko je prostor bitan za lokalne stanovnike;
 vi: kako prostor čini da se osećate.

SLIKA 7. PLAZA DE LA CATEDRAL
Lokacija: Kadiz, Španija
Link
Javni prostori se
neminovno menjaju.
Postoje razni načini da se
naglasi njihov istorijat i
značaj.

Pokazatelji kvaliteta javnog prostora
U tabeli u nastavku su dati pokazatelji na osnovu kojih se može objektivno odrediti kvalitet
nekog javnog gradskog prostora kroz analizu dostupnih konkretnih numeričkih vrednosti.

Tabela 2. Pokazatelji kvaliteta javnog prostora
Dostupnost Kvalitet Raspored
Avenije Dužina po kvadratnom Nivoi buke Dužina po odabranom delu grada

kilometru, na nivou
Bulevari grada Estestki utisak Udeo površine odabranog dela u
odnosu na ukupnu površinu grada
Ulice Dužina po kvadratnom Procenat popločane u odnosu na Dužina po kvadratnom kilometru u

kilometru, na nivou nepopločanu površinu, ukupno na odabranom delu grada prema
grada nivou grada pokazatelju na nivou grada
Udeo odgovarajuće osvetljenih Procenat popločane u odnosu na

ulica, na nivou grada nepopločanu površinu u
odabranom delu grada prema
Udeo uličnih frontova sa pokazatelju na nivou grada
prodavnicama, na nivou grada
Udeo odgovarajuće osvetljenih
Udeo slepih uličnih frontova, na ulica u odabranom delu grada
nivou grada
Udeo odgovarajuće osvetljenih
ulica u odabranom delu grada
prema pokazatelju na nivou grada
Udeo uličnih frontova sa

prodavnicama u odabranom delu
grada
Udeo slepih uličnih frontova u

odabranom delu grada
Biciklističke Kilometara na 1.000 Udeo odvojenih i zaštićenih staza Kilometara na 1.000 stanovnika u
staze stanovnika, na nivou u odnosu na ukupan broj/dužinu odabranom delu grada
grada
Udeo odvojenih i zaštićenih staza
u odnosu na ukupan broj/dužinu u
odabranom delu grada
Odnos pokazatelja na nivou grada

prema odabranom delu
Javni prevoz Kilometara tramvajskih Učestalost Kilometara tramvajskih ili metro

putnika ili metro linija na 10.000 linija na 10.000 stanovnika u
stanovnika, na nivou odabranom delu grada
grada
Kilometara odvojenih prema odabranom delu
saobraćajnih traka
samo za autobuski Kilometara odvojenih saobraćajnih
prevoz na 10.000 traka samo za autobuski prevoz
stanovnika, na nivou na 10.000 stanovnika u
grada odabranom delu grada

Trgovi Površina po Nedominantnost saobraćajnih Površina po kvadratnom kilometru

kvadratnom kilometru, funkcija u odabranom delu grada
na nivou grada

Trotoari Srednja širina Procenat popločane u odnosu na Srednja širina (medijana) u
(medijana), na nivou nepopločanu površinu, ukupno na odabranom delu grada
grada nivou grada
Odnos površine trotoara prema
Odnos površine Osvetljenje površini ulice u odabranom delu
trotoara prema površini grada
ulice, na nivou grada
Procenat trotoara bez

prepreka
Pešački Povezanost ulica je Broj raskrsnica po kvadratnom Spušteni trotoari za invalidska

prelazi između 80 i 120 kilometru kolica, broj po kvadratnom
raskrsnica po kilometru u odnosu na pokazatelj
kvadratnom kilometru Spušteni trotoari za invalidska na nivou grada
kolica, broj u odnosu na ukupnu
površinu grada
Zvučna upozorenja na
semaforima, broj u odnosu na
ukupnu površinu grada
Drveće Broj drveća po Broj drveća po kilometru ulice ili

kilometru ulice ili puta puta u odabranom delu grada i u
odnosu na pokazatelj na nivou
grada
Parkovi i Površina po ukupnom Budžet za održavanje parkova po Površina po broju stanovnika

bašte broju stanovnika grada stanovniku odabranog dela grada
Udeo stanovnika koji Odnos pokazatelja na nivou grada

žive udaljeni više od prema odabranom delu
200 do 300 m od
otvorene zelene Udeo stanovnika na više od 200
površine ili gradskog do 300 m od parka u odabranom
parka delu grada i odnos pokazatelja na
nivou grada prema odabranom
delu
Igrališta za Ukupan broj na 1.000 Ukupan broj na 1.000 stanovnika

decu stanovnika u odabranom delu grada

Javni Ukupan broj na 1.000 Slobodan pristup, dostupnost i Ukupan broj na 1.000 stanovnika
sportski stanovnika, na nivou stanje održavanja u odabranom delu grada
tereni grada
Javne plaže Ukupna dužina na Voda u kojoj se može kupati, Prosečno vreme putovanja javnim
1.000 stanovnika, na neometan pristup prevozom do najbliže obale reke
nivou grada ili jezera, za odabrani deo grada

SLIKA 8. PIJACA SANTA CATERINA
Autor projekta: Enric Miralles
Link
Genius loci – vrhunska

arhitektura i urbani dizajn
stavljaju kontekst i
korisnika na prvo mesto.

3.4. ŠTA JE URBANI DIZAJN
Urbani dizajn spaja brojne elemente stvaranja mesta – odgovornost prema životnoj sredini,
društvenu jednakost i ekonomsku izvodljivost, na primer – kako bi se dobila mesta koja se
odlikuju lepotom i posebnim identitetom. Urbani dizajn prevazilazi svoje korene kao što su
planiranje saobraćaja, arhitektonsko projektovanje, ekonomija razvoja, pejzažno uređenje i
inženjering. On obuhvata sve te elemente.
Ukratko, urbani dizajn je proces stvaranja nove vizije nekog prostora, a zatim angažovanja
eksperata na realizaciji te vizije.
Zadatak urbanog dizajna je da, kroz izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih prostora i
objekata, oslanjajući se na lokalni kontekst i nasleđe, ali i istovremeno ih obogaćujući i
unapređujući, dovede do realizacije kvalitetnih oblikovnih i funkcionalnih rešenja.
Proces izgradnje, kao i učesnici u procesu - organi centralne i lokalne vlasti, političari i
profesionalci, developeri, investitori i izvođači - uhvaćeni su u klopku sistema koji stvara
izgrađenu sredinu, ali ne i mesto. Da bi kvalitetna mesta postala standard, a ne izuzetak,
potrebno je prevazići čitav niz prepreka, kao što su:
 Razdvojenost profesionalnih disciplina - saobraćajni i geodetski inženjer, arhitekt,
pejzažni arhitekt, urbanista-planer – umesto prihvatanja multidisciplinarnog pristupa,
 Nedovoljno priznavanje legitimne uloge javnog sektora u promovisanju visoko kvalitetnih
rešenja kroz planiranje, opremanje lokacije, nabavke i investicije,
 Prevashodno konzervativna, kratkoročno orijentisana priroda građevinske industrije,
zasnovana na ponudi – pogotovo firme koje grade stambene objekte na veliko i koje su
usredsređene na kuću ili stan kao proizvod, pre nego na stvaranje mesta, načina života
ili zajednice,
 Prednost koju industrija nekretnina i finansija daje objektima i zonama samo jedne
namene,
 Nedostatak inovacija u pristupu izgradnji u pogledu principa održivog razvoja, korišćenja
novih tehnologija, efikasnosti građenja, kao i planiranja i projektovanja primerenog 21.
veku,
 Reaktivni pristupi i načini razmišljanja o planiranju i kontroli građenja koji primenjuju
kvantitativne standarde (zoniranje, gustina, parking, rastojanja koja obezbeđuju
privatnost itd.) umesto da pružaju kvalitativne savete i sudove i
 Odsustvo pouzdanog, snažnog i promišljenog, opšteprihvaćenog niza smernica i
procedura, putem kojih se može obezbediti kvalitetno planiranje i projektovanje.
Projektovanje nije delatnost rezervisana samo za projektante i njihove saradnike. Urbani dizajn,
kao i svi drugi oblici planiranja i projektovanja, treba da podrazumeva i dijalog sa klijentima, bez
obzira da li je reč o korisnicima određenog područja ili o onima koji će se verovatno tu doseliti.
To je proces koji treba da se zasniva i oslanja na interese korisnika. Korisnici najbolje znaju
kako funkcioniše postojeće naselje, o njegovim potrebama i mogućnostima. Kolaboracija ili
zajedničko delovanje planiranja i projektovanja i zajedničko razumevanje problema obezbeđuju
posvećivanje pažnje lokalnim problemima i smanjivanju mogućeg otpora lokalne zajednice
prema promenama.
Lokalne zajednice mogu imati i ulogu u sprovođenju i implementaciji projekata i upravljanju u

kasnijem periodu. Angažovanost i posvećenost mogu se obezbediti kroz uključivanje u ranim
fazama procesa planiranja i projektovanja.

SLIKA 9. MUZIEKGEBOUW
Autor projekta: 3XN
Link
Nove tipologije javnih

gradskih prostora.

Urbani dizajn nije domen rada samo jedne profesije; on treba da predstavlja zajednički rad
različitih aktera (stejkholdera), koji zastupaju različite interese. To znači da se mora uključiti
čitav niz profesionalnih veština i znanja u svakoj od faza procesa projektovanja, pri čemu će se
članovi tima međusobno proveravati i podsticati u radu i biti u svakom trenutku podložni kritici
dobro informisanih klijenata. Na taj način oni će kroz zajednički rad doći do jedinstvenog
koherentnog proizvoda za koji su se svi opredelili.
Ključni principi urbanog dizajna

Mesta za ljude
Da bi neki prostor, odnosno mesto, funkcionisao dobro i na radost korisnika on mora biti
siguran, udoban, raznovrsan i atraktivan. Takođe, mora da bude prepoznatljiv i zabavan i da
pruža mogućnost izbora. Živa mesta stvaraju mogućnosti za susrete, igru na ulici i uživanje u
posmatranju prolaznika.
Obogaćivanje postojećeg
Nove intervencije treba da obogate postojeći gradski prostor. To podrazumeva podsticanje

specifičnog odgovora koji nastaje iz okruženja i komplementaran je sa njim. Ovo se odnosi na
sve nivoe – centar, grad, susedstvo i ulicu.
Uspostavljanje veza
Mesta treba da budu takva da se do njih lako dolazi i da se fizički i vizuelno uklapaju u okolinu.
Potrebno je posvetiti pažnju kretanjima pešaka, biciklista, vozila javnog prevoza i automobila – i
to baš tim redom.
Saradnja sa pejzažom
Potrebno je postići ravnotežu prirodne i izgrađene sredine i iskoristiti pogodnosti svake lokacije
– klimu, pokrenutost terena, pejzažne i ekološke vrednosti – kako bi se obezbedila energetska
efikasnost i udobnost.
Mešanje različitih namena i oblika
Stimulativna, ugodna mesta su ona koja mogu da prime različite zahteve najšireg kruga
korisnika, uslova ili društvenih grupa. U takvim prostorima uspešno su uklopljeni različiti objekti,
funkcije, gustine i oblici vlasništva.
Upravljanje investicijama
Da bi se planirana rešenja mogla adekvatno primeniti projekti moraju biti ekonomski održivi i
dobro vođeni. Da bi se to postiglo, potrebno je razumevanje tržišnog ponašanja developera,
dugoročna posvećenost lokalne zajednice i uprave, jasno utvrđeni mehanizmi za sprovođenje i,
konačno, shvatanje svega navedenog kao dela procesa projektovanja, odnosno planiranja.
Projektovanje za promene
Novoizgrađeni prostori treba da budu dovoljno fleksibilni da mogu da odgovore na buduće

promene namene i načina korišćenja i demografske promene. Ovo zahteva planiranje i
projektovanje efikasnog korišćenja energije i resursa, fleksibilno korišćenje zemljišta, javnih
prostora i infrastrukture i nov pristup pitanjima prevoza, upravljanja saobraćajem i parkiranja.

4. KONTEKST

Šta se podrazumeva pod kontekstom
Kontekst je karakter i lokacija na kojoj će se realizovati predloženi projekat urbane regeneracije.

Njega čine njegova istorija, struktura prostora, njegova ekologija i arheologija, njegova lokacija.
Kontekst obuhvata i stanovništvo, pojedince koji žive u blizini područja i način na koji su
organizovane lokalne zajednice kako bi građani postali stvarni učesnici u planiranom razvoju.
Razumevanje ukupnog konteksta lokacije je polazna tačka u projektovanju prostora, odnosno
mesta sa karakteristikama koje ga čine posebnim.
Zašto je kontekst važan

Kontekst ima suštinski značaj. Radi se o razumevanju pozicije nove izgradnje i načina kako
pozicionirati novu gradnju. To obuhvata niz elemenata i učesnika, bilo neposredno ili posredno.
Mesta koja odlikuju visoko kvalitetna rešenja nastaće samo ako je pristup dovoljno prostudiran.
Planeri i projektanti moraju da uzmu u obzir prioritete koji slede.
Lokalna zajednica
Cilj je obezbediti da predloženi razvoj unapređuje lokalnu zajednicu i pomaže uspešnu
realizaciju projekta.
Uvažavanje dinamike života lokalne zajednice obuhvata:

 Lokalna shvatanja i inicijative,
 Lokalnu istoriju i običaje,
 Stavove drugih uticajnih grupa (stejkholdera) i pojedinačnih učesnika (kao što su
developeri, vlasnici zemljista, komunalna preduzeća),
 Organizacionu ili institucionalnu strukturu i
 Politički kontekst.
Projekat je osnovna alatka za vođenje pregovora o ustupcima između različitih interesnih grupa
i obezbeđivanje uzajamno usklađenih rešenja. Najbolji način da se dođe do neophodnog
razumevanja navedenih elemenata i potencijalne uloge projektovanja u jačanju postojećih
lokalnih zajednica jeste da se usvoji strategija učešća javnosti koja obuhvata sve lokalne
interesne grupe i pojedince.
Proces revizije u kom glavnu reč ima lokalna zajednica bavi se nizom važnih pitanja: Koji su
problemi zapaženi? Kakve su lokalne predstave o mestu? Mogu li novoizgrađeni objekti da se
uklope u taj postojeći identitet ili ga treba ponovo osmisliti? Koje su prepoznatljive osobenosti
lokacije i njene okoline? Gde se nalaze glavni pravci kretanja, privlačne tačke i glavni centri
aktivnosti? Da bi se odgovorilo na ova pitanja od suštinske je važnosti uključiti lokalno
stanovništvo u proces planiranja i projektovanja. Korisno je i konsultovati istorijske arhive kako
bi se shvatilo kako je mesto vremenom evoluiralo.
Stvaranje posebnih mesta

Nalaženje inspiracije u autentičnom karakteru naselja jača lokalni identitet. Projektovanje bez
obzira na kontekst dovodi do stvaranja mesta koja mogu biti bilo gde.

SLIKA 10. GRAND PLACE
Lokacija: Brisel, Belgija
Vreme realizacije: od XIV veka
Link
Javni prostor i pored jasno

određenog karaktera pruža
okvir za različite sadržaje
i prolazi kroz neprekidne
transformacije.

Doživljaj mesta čine slojevi shvatanja – naselja u prostoru, njegove opšte strukture, gradske
četvrti, ulice, objekta. On nastaje razumevanjem fizičke i humane geografije, istorije i
morfologije ranijih namena i urbanog pejzaža na određenoj lokaciji.
Tabela 3. Procena karaktera mesta

Uloge i odnosi Funkcija Karakteristike u odnosu na slična područja
lokacije/područja Saobraćajna povezanost sa Identitet
prema njegovom širim područjem
strateškom
Odnos prema susednim
kontekstu
područjima
Susedna područja Namena zemljišta
Vizuelni identitet
Procena karaktera Istorijski razvoj Elementi fasada, prozori
Struktura naselja Ritam i struktura
Arheologija Detalji i ukrasi
Kulturne karakteristike i Težnje lokalne zajednice
nasleđe Lokalna/regionalna tradicija građenja i
Lokalna istorija materijali
Boja i tekstura Ostale lokalne tradicije
Lokalna svakidašnja Manifestacije/festivali
(vernakulara) arhitektura Nazivi mesta
Tretman fasada Prirodno okruženje/ekologija/lokalno poreklo
Izgled krovova (biljke, drveće itd.)
Analiza izgleda Vizuelna prenatrpanost Ulični mobilijar, javno oglašavanje i simboli
ulica i javnog Rasveta Umetnost u okviru javnih prostora,
prostora performansi
Prepreke
Žive ograde Bezbednost
Zgrade, objekti Organizacija i oblik prostora Osećaj zatvorenosti
i prostori Interakcija između javnog i Tipovi zgrada
privatnog Kontinuitet fasada
Organizacija i oblik zgrada Urbana jedinica
(uključujući visinu, oblik i
Javni i otvoreni prostori
strukturu)
Starost i stanje zgrada i
objekata
Odnosi između izgrađenog i
neizgrađenog prostora
Namene Prizemlja Umetnosti i kultura
i aktivnosti Spratovi Znamenitosti i sadržaji
Žižne tačke Obrazovanje
Javni i otvoreni prostori Zabava i rekreacija
Zapošljavanje
Vizuelna analiza Vizuelni doživljaj područja Granice i prepreke
Princip punog i praznog Estetski kvalitet
Pogledi (lokalni i strateški), Čitljivost
perspektive i obeležja
Vizure grada
Kapije i granice

SLIKA 11. HEINRICH-BÖLL-PLATZ
Lokacija: Keln, Nemačka
Autor projekta: Dani Karavan
LInk
Poigravanje bojom,
teksturom, dinamikom i
razmerom. Parter kao
povezujuće tkivo.

Aktiviranje ključnih vrednosti i resursa lokacije i uklapanje u okolinu
Aktiviranje ključnih resursa lokacije – postojećih izgrađenih formi, zemljišta i geologije,
odvodnjavanja, pejzaža, korišćenja energije sunca i vetra – kako bi se gradilo po principima
održivog razvoja.
Postizanje pažljivog uklapanja u pejzaž ili okolnu izgrađenu sredinu, uz primenu odgovarajućih
materijala, oblika i elemenata za određenu lokaciju; poštovanje pešačkih staza, povezivanje
ulica i puteva i odnos prema postojećim urbanim strukturama.

Tabela 4. Podsetnik za procenu ekoloških aspekata prema karakteristikama predložene
gradnje
Karakteristike postojeće
Moguće vanr. situacije
Potrebna radna snaga
Raščišćavanje terena
Položaj obj. i radova
Položaj obj. i radova

sredine
Kretanje saobraćaja
Kretanje saobraćaja
Skladištenje zaliha
Izgradnja objekata
Potrebe za vodom
Zahtevi transporta
Potr. radna snaga

Odlaganje otpada
Uređenje pejzaža
Potražnja usluga
Moguće vanr sit.

Utrošak sirovina
Utrošak sirovina
Uređenje terena
Zaštita od vode
Rad opreme
Rad opreme
Proizvodnja
i opasnosti
Fizičko okruženje
Stanje i vrsta tla
Površinska i podzemna voda
Topografija i geologija
Klima, mikro-klima,
orijentacija, izloženost
Kvalitet vazduha
Hidrologija (uključujući
kvalitet vode i slivove)
Zemljište i korišćenje
zemljišta
Nekretnine (stambeni i
poslovni prostor)
Zabava i slobodno vreme
Poljoprivreda
Šume
Povezanost sa prirodom
Ekologija i zaštita prirode
Kopnena i vodena staništa i
zajednice
Biljne i životinjske vrste
Životinje i biljke pod
posebnom zaštitom
Nasleđe
Položaj u pejzažu, struktura i
tip
Arheologija
Istorijski lokaliteti i
karakteristike
Kulturne znamenitosti
Ljudi
Zdravlje i dobrobit ljudi
Zapošljavanje
Kulturna i lokalna povezanost
u zajednici
Stanovišta
Buka i vibracije
Prevoz
Dostupnost

Kretanje
Uspešan razvoj zavisi od dobrog pristupa i veza. Povezanost lokacije sa okruženjem je važna
čak i za najmanje objekte. Lokacija koju treba rekonstruisati ima postojeće tačke pristupa, ali
one ne moraju biti odgovarajuće ili na pravom mestu.
Kontekstualna analiza, koja će obezbediti osnovu za generalno rešenje kretanja, mora da

utvrdi:
 Kako će se trase koji vode od nove lokacije uklopiti u postojeću infrastrukturu,
 Mogućnost postojanja svih vrsta kretanja, a prednost se daje pešacima, biciklistima i
javnom prevozu putnika,
 Kako nova gradnja može koristiti području u celini, na primer, tako što će doći do
produženja autobuskih linija ili otvaranja pešačkih staza koje vode direktno do centra
naselja i
 Kako će biti obezbeđeno kretanje u svim fazama izgradnje.
Na početku rada na projektu treba utvrditi osnovne principe rešenja saobraćajnih veza. Sve
ostalo se projektuje kasnije, u skladu sa ukupnim rešenjem lokacije.
Posmatranjem kako se ljudi kreću kroz postojeće naselje mogu se otkriti različiti faktori koji utiču
na kretanje. Način na koji se ljudi kreću, pogotovo pešice, nije uslovljen samo najjednostavnijom
i najočiglednijom putanjom, već na njega utiču i, na primer, raznovrsnost i interesovanja,
bezbednost, svetlost i senka, komercijalne aktivnosti, pejzaž, buka i zagađenje. Analiza kretanja
ukazuje kako se ti elementi mogu dodati i unaprediti. Podsetimo se da se doživljaj putovanja
takođe razlikuje u zavisnosti od posebnih potreba žena, dece, starijih osoba, invalida itd.
Tabela 5. Podsetnik za analizu kretanja

Protok Dostupnost i pokretljivost
Pešaci
Biciklisti
Javni prevoz putnika
Privatna vozila
Presedanja
Protočnost
Prepreke
Prava prolaska
Čitljivost Mesta pristupa / kapije
Hijerarhija saobraćajnih kretanja i prostora
Generisanje saobraćaja Postojeći nivoi kretanja
Predlozi i projekti za budućnost
Smeštaj za automobile i servisna vozila Parkiranje
Servisiranje
Upravljanje saobraćajem

SLIKA 12. METROPOL PARASOL
Lokacija: Sevilja, Španija
Autor projekta: Jürgen Mayer H.
Link
Stvaranje novih gradskih

repera u strogo zaštićenim
zonama grada, uz aktivno
učešće građana.

Obezbeđivanje izvodljivosti
Obezbediti ekonomsku efikasnost i mogućnost realizacije.
Predlozi moraju da odgovaraju konkretnoj lokaciji i njenom kontekstu, te da se razlikuju u

zavisnosti od vrste projekta, odnosno razmere. Ključ svega je primerenost: visoko urbanizovano
rešenje neće biti primereno na prigradskoj lokaciji i obrnuto.
Tabela 6. Spisak za ocenu izvodljivosti

Tržište Postojeće studije izvodljivosti
Vlasništvo i zakup
Trenutni pritisci na izgradnju
Ponuda i potražnja (u odnosu na konkurenciju, društveno-ekonomski profil,
regionalni kontekst itd.)
Troškovi
Izvori finansiranja (državni / privatni / partnerstvo)
Krediti
Inženjering Postojeće usluge i infrastrukturni priključci
Postojeće prepreke (kao što su temelji i podrumi)
Najveća ograničenja (kao što su kolektori ili gasovodi)
Stanje zemljišta (kao što su kontaminacija i sleganje)
Geologija
Arheološka istraživanja
Odvodnjavanje
Objekti nastali kao rezultat ljudskog rada (kao što su mostovi / putevi)
Zahtevi ostalih organa (kao što su komunalna preduzeća)
Pružanje vizije
Vizija odražava težnje lokalne zajednice, prodaje projekat developerima i predstavlja dugoročni
cilj učesnika u realizaciji projekta. Ona je otelotvorenje strategije za budućnost koju svako može
da prihvati i da radi na njenom ostvarivanju u određenom periodu.
Vizija je spoj konkretnih fizičkih i finansijskih činjenica i niza težnji. Njihovo zajedničko delovanje
(sinergija) je od suštinske važnosti, odnosno - šta je to što želimo, kako to ostvariti, ko su akteri
u procesu, odakle dolazi novac, ko će nositi viziju do njene realizacije i koji su to mehanizmi za
realizaciju.

5. DETALJI

Šta se smatra detaljem
Ovde se misli na oblikovanje zgrada i javnog prostora, a posebno na način i mesto njihovog
međusobnog spoja. Elementi građevina su, na primer, nivelacije, obrada uglova, linije krova,
vrata i prozori, materijali, boja i tekstura pločnika. Elementi javnog prostora tiču se ulice,
popločanja i trga, kao i zelenila, urbanog mobilijara, rasvete i umetnosti u javnom prostoru
(public art). Elementi koji povezuju objekte i javni prostor su stepenici, ograde, predbašte,
zidovi, vrata i prozori, odnosno veze između horizontalnih i vertikalnih ravni u prostoru.
Zašto je detalj važan?

Identitet i kvalitet mesta postižu se ili gube upravo kroz razradu detalja. Svi mi podsvesno
prepoznajemo kvalitet prostora na osnovu prethodnog iskustva i duboko smo svesni toga da li
nam neko mesto odgovara ili ne. No, dobar projekat nije nužno i upadljiv. Uspešno oblikovane
zgrade, ulice i trgovi ne moraju da budu nametljivi. Uspešna mesta stvaraju osećaj spokojstva,
ona su prijatna (i gotovo slučajna) mešavina više združenih dobrih elemenata.
Treba prepoznati važnost dobre razrade detalja, jer ona može da:
 Stvori ili razori mesto, odnosno prostor,
 Podstakne zalaganje uključenih developera, lokalne zajednice i uprave za održanje
visokih standarda,
 Omogući svim korisnicima prostora da u njemu uživaju na uravnotežen i delotvoran
način,
 Stvori i zadrži vrednost, a iznad svega i da
 Osigura autentičnost, bilo da se radi o trgu, bulevaru ili maloj ulici.
Ključni su dobar projekat, kvalitetni materijali i saglasnost svih aktera sa tog područja oko
njegovog dugoročnog održavanja.

SLIKA 13. RUE DE L'EPÉE
Mikro intervencije menjaju

percepciju korisnika i
način korišćenja javnog
gradskog prostora.

5.1. POZITIVAN JAVNI PROSTOR
Jedno od osnovnih pravila dobrog urbanističkog rešenja je da objekti pozitivno određuju oblik i
namenu javnog prostora, a da otvoreni prostor bude projektovan tako da podstiče različite
aktivnosti. Zgrade doprinose kvalitetu javnog prostora podsticanjem ljudi da se sreću,
razgovaraju i u njemu borave.
Detaljno projektovanje gradskog prostora podrazumeva razradu izmedju građevinskih linija, ali i
trodimenzionalno, što doprinosi stvaranju karaktera ulica i trgova, koje zatim oživljavamo
zelenilom, uličnim mobilijarom, umetnošću u javnom prostoru i čitavim nizom drugih dodataka
koji tim prostorima daju toplinu i životnost.
U tradicionalnom modelu grada prostor (ulica, trg) je nastao pre zgrada koje ga okružuju. U
posleratnom razvoju ovaj princip se izgubio, a nova naselja planirana su kao nizovi objekata.
Društvena odgovornost zgrada da pozitivno doprinesu životu u gradovima često je
zanemarivana. Prioritet u modernističkom gradu imalo je planiranje saobraćaja, posebno
raskrsnica i parking prostora. U tom smislu, potrebno je prekinuti praksu formiranja prostora kao
„preostalog“ posle planiranja glavnih saobraćajnica i zgrada.
Ovde se promoviše princip kvaliteta gradskog prostora kao najvažnijeg – bilo da se radi o
bulevaru, ulici, trgu, uličici ili parku.
Definisanje prostora, njegove namene i karaktera

Otvoreni prostor treba projektovati tako da bude pozitivan, jasno određen i omeđen. Ne bi
trebalo da bude dvosmislenosti ili „ostataka“ prostora. Ovo se može postići davanjem jasne
namene, karaktera i oblika svakom spoljašnjem prostoru i uspostavljanjem jasnih granica
pomoću okolnih zgrada, zidova, ograda, drveća i živica. Najbolja provera da li je spoljašnji
prostor pozitivan je izrada crteža sa zgradama kao telima i spoljašnjim prostorom kao osnovom.
Odgovarajuća osnovna namena prostora zavisiće od opreme koju sadrži u odnosu na potrebe,
kao i od karaktera okolnih namena, korisnika i matrice kretanja. Ulice, trgovi i parkovi mogu biti
predviđeni kao povezane raznolike „spoljašnje sobe“ čiji karakter se menja zavisno od toga da
li:
 Vode do određenih mesta ili odredišta za boravak, obedovanje, susrete i događanja,
 Prolaze kroz ili pored prostora kao što su omiljene ulice ili trgovi,
 Zaustavljaju se na mestima za sedenje i posmatranje prolaznika ili pak
 Predstavljaju spoj svih tih stvari – u vidu višenamenskih prostora u kojima ljudi žive,
rade i zabavljaju se.
U svakom gradu postoje različiti i različito važni prostori. Važno je sagledati kako svaki novi
zahvat doprinosi toj hijerarhiji, odnosno prilagoditi pristup u skladu sa tipom prostora (bilo da je
reč o stazi, ulici ili pijaci), karakterom (da li treba da služi spontanoj razonodi ili će možda imati
neki formalni značaj) i veličinom.

Svedena obrada pločnika
između objekata izraženih
likovnih kvaliteta.
Podređeni položaj vozila.
SLIKA 14. NEUER ZOLLHOF
Autor projekta: Frank Gehry
Link

5.2. USPEŠAN JAVNI PROSTOR
Ugodan i podsticajan javni prostor, koji ohrabruje društvenu interakciju, zahteva da se ustrojstvu
prostora i elementima koje on sadrži posveti dužna pažnja. To obuhvata površine – šta je tvrdo,
šta je meko, koji oblici sadnje su prikladni, koje su površine i za vozila i za pešačko korišćenje,
na primer. To takođe zahteva da se pitanja bezbednosti, umetnosti u javnom prostoru, uličnog
mobilijara, rasvete i znakova itd. razmatraju uporedo. Projektant će morati slobodno da se kreće
gore-dole, iz razmere u razmeru projektovanih elemenata.
Društveni prostori
Najbolji javni prostori često imaju čvorišta aktivnosti (sa kafićima ili pijacama na ulici, na primer)
dopunjena tihim zonama za odmor i posmatranje ljudi. Prilikom odlučivanja o relativnom
pozicioniranju područja aktivnosti pažnja se mora posvetiti sledećem:
 Vidljivosti – ljudima se mora omogućiti da imaju pogled kroz prostore, kao i mogućnost
da odaberu mesta na kojima će sedeti ili se zadržavati, već prema žarištima aktivnosti,
 Orijentaciji – jugu okrenute, sunčane i skrovite tačke sa sedenjem najomiljenija su
mesta zadržavanja,
 Opremi za sedenje i zastajanje na trgovima i u parkovima, na čvorištima aktivnosti i
prelazima i
 Mestima za igru dece i to ne samo na prostorima namenjenim igri – od posebne je
važnosti da se u blizini stanovanja urede površine za igru dece i susrete roditelja i onih
koji se staraju o deci.
Postoje brojna sredstva stvaranja „scenske postavke“ za živahno i zanimljivo okruženje.
Najuspešniji način da se obezbedi dobro korišćenje javnog parka ili trga je da se upriliči izvor
delatnosti duž ili unutar prostora (kafe, prodaja hrane). Ne zaboravite da ljudi privlače ljude.
Pored toga, u središnjim područjima, mogu se stvoriti prostori koji:
 Privlače ulične izvođače,
 Preobraćaju trgove u večernja gledališta filmova ili pozorišnih predstava i
 Služe održavanju vašara, karnevala ili parada.
Ljudi različitih kulturnih ili starosnih grupa, uključujući decu, osobe sa posebnim potrebama i
stare, koristiće prostore na različite načine. Umesto razdvajanja tipova aktivnosti, a time i
korisničkih grupa, mnogo je celishodnije potražiti načine oblikovanja raznovrsnih prostora koji
različitim ljudima pružaju priliku da uživaju u različitim delatnostima na istom prostoru koliko god
je to moguće.
Najbolje iskorišćene staze prate prirodne linije između odredišta. To se postiže polaganjem
staza duž omiljenih pravaca, uz obezbeđeno usputno sedenje i rasvetu. To se može učiniti tako
što ćete posmatrati uzore kretanja kroz određeni prostor i pratiti tragove. Često je, na primer,
moguće projektovati dijagonalne pešačke staze kroz parkirališta. Tako se stvara pešacima
naklonjen pristup i pospešuje sagledavanje oblika i predela parkirališta.

SLIKA 15. KO-BOGEN DÜSSELDORF / PARK HOFGARTEN
Autor projekta: Daniel Libeskind
Link
Uzročno-posledične veze
atraktivnog javnog
neizgrađenog prostora i
izgrađenog gradskog tkiva.

Pobuditi čula
Čulo vida nije jedino čulo koje čini karakter mesta. Na korisnike utiču i zvuci i mirisi i dodir
(rukom i pod nogom). Stvaranje prostora koji pobuđuju sva čula zahteva da se zapitamo:
Dodir – Kakav osećaj izaziva?
Osećaj mesta je pod uticajem površinskih tekstura i mikroklimatskog delovanja. Tekstura je

najvažnija kod površina koje dolaze u dodir sa većinom ljudi i kod onih uočljivijih. Projektovanje
za sunce, vetar i kišu čini mesto ugodnim bez obzira na godišnje doba. To znači da je najbolje
osunčane tačke koristiti za sedenje u proleće i jesen, a senovite tokom leta.
Zvuk – Koji zvuci doprinose stvaranju karaktera?
Zvuk može poboljšati atmosferu mesta, a oblikovanjem predela može da se nadzire stepen
buke u spoljnoj sredini. U nekim će prilikama rastinje moći da pruži zastor protiv napadnih
zvukova, naročito onih od saobraćaja. Zvuci takođe mogu biti izvor prigušenih prijatnih zvukova
poput tekuće vode, ptičjeg cvrkuta ili pak ćarlijanja vetra u krošnjama što stvara osećaj bliskosti
– tren mira u srcu grada. Delatnosti koje proizvode buku mogu i da ožive središnje prostore, bilo
da je reč o štandovima, muzici ili sezonskoj razonodi.
Miris – Koji bi se još mogao dodati?
Doživljaj nekog mesta može se pojačati njegovom aromom, bilo da je reč o mirisu cveća, kafe ili
svežeg hleba. Čak i kad su jednima neprijatni, drugi ih mogu smatrati upravo suštinskom
osobinom mesta poput mirisa kvasca koji odaje blizinu pivare. Birmingemski Brindli Plejs
(Brindley Place), na primer, spaja zvuk vode iz fontana sa mirisom prodavnice kafe što ljude
privlači u sam njegov centar i stvara izvor živosti.

SLIKA 16. PIAZZALE DELLA PACE / GIARDINO DELLA PILOTTA
Lokacija: Parma, Italija
Autor projekta: Mario Botta
Link
Javni prostor kao

scenografija i inspiracija
za nesvakidašnje.

5.3. POSEBNA MESTA
Jačati lokalni karakter

Lokalna različitost i karakter mogu se podstaći likovnom obradom gazišne ravni:
 Korišćenjem lokalnih materijala,
 Zadržavanjem istorijskih asocijacija – upotreba kranova kao skulptura na londonskim
dokovima, unošenje različitih elemenata u ulični pejzaž poput starih tramvajskih linija ili
arheoloških nalaza ili, čak, pretvaranje železničkog nadvožnjaka u park,
 Uspostavljanjem simbola ili oznaka kao što su otisci lišća u pločniku i cveća lokalnog
drveća urezani u betonske ploče, ali i obradom podnog zastora kao javnog umetničkog
dela i
 Uključivanjem zajednice kao što su lokalni radnici na popločavanju ili, na primer,
priređivanje projektantskih konkursa u lokalnim školama.
Saditi lokalno
Sadnja može da opredeli prostor i njegovu svrhu. Ona može dati usmerenje ili karakter,
razdvojiti ili zatvoriti. Vrste mogu da budu probrane tako da stvaraju razna raspoloženja ili
karakter. Korišćenje mesnih ili područnih biljnih vrsta podržava biodiverzitet i ukazuje na to u
kom se kraju zemlje nalazite. Postojeće rastinje treba, gde god je to moguće, privlačno i
ekološki vredno zaštiti, naročito od građevinskih preduzimača i snabdevača. Zasadi trešanja u
jednom i jasena u drugom bloku ukazuju u kojoj ste ulici. Drveće, žbunje, biljni pokrivač,
puzavice i sezonsko cveće mogu još više da istaknu posebnost. Sezonska zanimljivost se može
postići primenom svih ili samo jednog od ovih elemenata. Jestivo voće može doprineti
nesputanosti.
Kvalitetna mesta su građena da traju

Specifikacije materijala i režimi održavanja moraju imati visoke standarde vizuelne privlačnosti,
trajnosti i ekoloških karakteristika. Materijali utiču na korisnikovo opažanje i treba ih odabrati
tako da budu u vezi sa nameravanom projektovanom brzinom saobraćaja mesta. Slobodni
šljunak, na primer, usporava pešake i vozila, dok glatke površine dopuštaju brži prolazak.

Diskretni elementi
uređenja u prostoru
bogate simbolike i istorije.
SLIKA 17. TRG ISPRED

KONZERVIRANIH RUŠEVINA
BOMBARDOVANE KAISER
WILHELM MEMORIJALNE
CRKVE
Lokacija: Berlin, Nemačka

5.4. ULIČNI MOBILIJAR
Javni prostor zauzima mnoštvo komponenti bilo da je reč o sedištima, ogradama,

nadstrešnicama, kutijama, stubovima, rasveti, graničnicima ili znacima. Sve to zahteva pomnu
pažnju.
Raščistiti nered
Javne površine su često neuredne. Na putevima i ulicama često preovlađuju ružne i aljkavo
nanesene bela i žuta boja. Oni su zagađeni takozvanim „uličnim nameštajem“ koji obuhvata
sve od kanti za otpatke, klupa, stubaca, rešetki, rasvete, putokaznih stubova, kamera za nadzor
i podstanica do parkinga („češljeva“) za bicikle i telefonskih govornica.
Ovim mnoštvom obično gazduju i upravljaju različita tela. Što je najgore, nema nikakvog
usaglašavanja, a funkcionalna razmatranja se rukovode jedino inženjerstvom i usmerena su na
automobile. Pešaci su ili potpuno zapostavljeni ili se smatraju sporednim. Neki od ovih
predmeta se i postavljaju sa opravdanjem da su na „dobrobit pešaka“, premda pešački prelazi u
vidu torova za ovce i zaštitne ograde samo otežavaju pešačke tokove i olakšavaju slobodno
kretanje automobila. Pažljiviji pristup podrazumeva usaglašenu strategiju projektovanja,
postavljanja, upravljanja i održavanja što obezbeđuje doslednost stila i boja. Ovo bi dovelo do
združenog delovanja ključnih učesnika kao što su agencije za puteve, lokalne uprave i
komunalna preduzeća. Smernice za projektovanje obuhvataju:
 Uklanjanje površnog i zastarelog, uspostavljanje vizuelne logike, sa jasnom porukom za
pešake, bicikliste i vozače motornih vozila,
 Projektovanje prostora tako da su namenske uloge njegovih delova jasne i da potreba za
oznakama, preprekama i sličnim bude svedena na najmanju meru,
 Sakrivanje ili zaklanjanje određenih elemenata kao što su revizioni ormari, koji su
neizbežni, ali vizuelno dosadni i često postavljeni tako da smetaju pešaku – njih je
najbolje sakriti u zelenilo ili uz ivicu zgrade ukoliko je presudno da budu smešteni na
otvorenom, a što se pak tiče stuba za rasvetu, njegovo oblikovanje, visinu i stepen
osvetljavanja treba pažljivo primeriti određenom prostoru i
 Izrada sveobuhvatne i usaglašene strategije elemenata za svaki prostor, njihovo pažljivo
odabiranje u skladu sa kontekstom-predelom, zgradama i zastorom gazišne ravni – ovde
su mogući kako „posebni“ tako i „tipski“ projekti, a treba i podsticati projektante da
koriste najbolje od onoga što nudi savremeno oblikovanje, a ne da se i dalje oslanjaju na
„nasleđe“ što se previše često može izjednačiti sa oponašanjem.
Umetnost u javnom prostoru

Umetnost u javnom prostoru daje najveći doprinos stvaranju posebnog karaktera i osobenosti
prostora, dovođenjem ljudi u mesto i prolasku kroz njega. Dodatni kvalitet se može dobiti za
srazmerno mali deo ukupne vrednosti projekta.
Kod velikih zahvata obično je od velike koristi pripremiti strategiju uklapanja umetničkih radova
u javni prostor. Ona utvrđuje lokacije i tipove radova i daje osnov za odabir umetnika i
obezbeđivanje finansiranja.

SLIKA 18. PLAÇA DE L'ICTINEO
Elementi urbane opreme

mogu imati i utilitarni
i simbolički karakter.

5.5. ZNAKOVI
Učiniti mesto čitljivim

Znaci mogu biti jedan od glavnih uzroka zbrke i često delovati zbunjujuće. Nije retko da se znaci
postavljaju jedino za vozila tako da stranca koji se kreće pešice može da zadesi jednosmerno
lutanje ukrug. Odgovor leži u:
 Doslednom i usaglašenom projektovanju ovih elemenata na širem području,
 Čitljivom predočavanju strukture mesta kako bi potreba za znacima, naročito onim
namenjenim saobraćajnim putokazima i regulisanju saobraćaja, bila svedena na
najmanju moguću meru,
 Okupljanju oznaka za pešake na određenom lokalitetu, u posebnim čvornim tačkama i
 Smerovima koje određuje tip popločavanja – postavljanjem umetničkih elemenata pri
oblikovanju pločnika i uvođenjem drugih maštovitih sredstava za olakšavanje
orijentacije.
5.6. RASVETA
Osvetliti scenu
Neretko se sistem rasvete odabira za potrebe osvetljavanja glavnih saobraćajnica. Ovi sistemi
su često nesrazmerni i ružni. Projektovanjem mesta koja su dobro osvetljena za pešake, sa
posebnom pažnjom koja se posvećuje tačkama sukoba pešaka i vozila, ona postaju sigurnija i
lišena pretnje, ali treba paziti da se izbegne nepotrebno zagađenje svetlošću.
Rasveta može da bude uz pomoć visoko postavljenih uličnih svetiljki koje je ponekad najbolje
postaviti na zgrade, kao i sa stubaca, svetiljki ugrađenih u pod, osvetljavanjem detalja, zgrada i
fasada i izloga prodavnica, reflektora i ukrasnih rasvetnih tela. Komponovanjem svih ovih
raspoloživih izvora može se dobiti željeni nivo osvetljenosti, uz skretanje pažnje na određene
komponente i sakrivanje drugih. Oblik i boja svetla takođe mogu stvarati trodimenzionalnu
skulpturu preobražavajući opažanje mesta i dramatično bojeći njen noćni prizor. Više svetla
podstrek je noćnim događanjima.
5.7. BEZBEDNOST I OSEĆAJ BEZBEDNOSTI
Sigurnost i bezbednost su bitni elementi svakog gradograditeljskog zahvata. Stvaranje osećaja

lične i bezbednosti zajednice u gradovima složeno je pitanje, a opažanje bezbednosti ili
opasnosti nije uvek neposredno povezano sa stvarnom pojavom zločina. Osećamo se lagodno i
sigurno kada koristimo područja u kojima je dobra vidljivost i delotvorna rasveta, tamo gde
osećamo da drugi ljudi mogu da nas vide i čuju. Promišljeno projektovanje je važan alat jačanja
osećaja ugodnosti i čini mesta bliskim korisnicima, lako shvatljivim i bezbednim. Ono može
pomoći da se područja otvore što većem broju korisnika i da se stvori zajednički osećaj
poverenja u korišćenje ulica i druge opreme.
Ima na pretek dokaza da je istančani spoj dobrog projektovanja, dobrog upravljanja i

uključenosti zajednice delotvoran u stvaranju bezbednije sredine, smanjenju štetočinstva i
opasnosti i straha od zločina i nasilja. Jedna od najdelotvornijih mera za postizanje bezbednosti
zajednice i predodbrane protiv zločina je stvaranje živahnih, životom prožetih gradskih sredina i
javnih površina lake preglednosti i nadzora.

SLIKA 19. PLAÇA DEL FOSSAR DE LES MORERES
Autor projekta: Alfons Viaplana
Link
Link
Stvarna bezbednost i
osećaj sigurnosti su temelj
svakog uspešnog javnog
prostora.

Postoje u suštini tri ključna načela građenja u bezbednom okruženju:
 Obezbeđivanje prirodnog nadzora i prisustva ljudi što se postiže
postavljanjem fasada zgrada prema javnom domenu,
„držanjem ulica na oku“ i izbegavanjem izlaganja slepih fasada,
mešovitim namenama, pogotovu u prizemnoj ravni, jačanjem životnosti u različito doba
dana i noći i tokom vremena,
projektovanjem protočne mreže ulica umesto ranjivijih slepih prilaza,
lociranjem uličnih parkinga ispred zgrada ili u bezbednim privatnim dvorištima i
obraćanjem pažnje na to da rastinje ne bude previsoko niti previše gusto da zakloni
moguće napasnike na određenim mestima, zatim
 Svođenje sukoba na najmanje obezbeđivanjem bezbednih pešačkih i biciklističkih
putanja i
 Projektovanje uz područno učešće zajednice.
Kada na javnu površinu gledaju kao na svoju, ljudi počinju da preuzimaju odgovornost
za nju. Mesta mogu biti oblikovana tako da jačaju osećaj vlasništva, uzajamne zaštite i
pripadnosti.
Sigurnost zgrada i privatnog prostora može se postići bez pribegavanja agresivnim dodacima
ograđivanja dvorišta bodljikavom žicom, stupcima, šalonima i drugim vizuelno napadnim
bezbednosnim merama. Stvaranje utvrđenih poseda predstavlja priznavanje poraza – i privatne
i javne mere bezbednosti često podrivaju gradski karakter prostora. Protočne ulice uz neusiljeni
nadzor biće dug put unapređivanja sigurnosti, ali ako se oseti potreba za određenim sredstvima,
ona visprenim oblikovanjem mogu biti pretvorena u umetnička dela.
Ulaz i izlaz iz svake zgrade treba da budu pod odgovarajućim i jasnim nadzorom. U slučaju
glavnih ulaza na radna mesta, u trgovinske i javne zgrade, treba usvojiti spoj odgovarajućeg
osoblja i dobrog osvetljenja, prikladnog javnog saobraćaja, parkinga i saobraćajnica nadziranih
iz glavne zgrade.

6. IMPLEMENTACIJA

Uspeh zahvata u javnom prostoru uglavnom zavisi od:
 Široke i potpune posvećenosti, počev od uključenih lokalnih zajednica, vlasnika
zemljišta, developera, javne uprave, agencija za finansiranje, dobrovoljnih organizacija i
profesionalnog tima planera i projektanata sve do kvalitetnog rešenja,
 Uspostavljanja odgovarajućeg rukovođenja projektovanjem i procesa preispitivanja u
svakoj fazi projekta – uz jasno postavljenu strukturu upravljanja projektom i podnošenja
izveštaja i
 Od samog početka okupljanja kvalitetnih višedisciplinarnih timova stručnjaka, koji kao
čvrsto povezana jedinica rade na opredeljenoj viziji i prihvaćenim ciljevima projekta.
Neophodno je upozoriti da se proces projektovanja mora voditi na propisan i strukturisan način.
To podrazumeva planiranje različitih delatnosti i učešće lokalne zajednice, kako bi pažnja bila
usmerena na kvalitet koji treba održati tokom čitavog trajanja projekta – od ideje, tokom
izgradnje i upravljanja procesom. Za postizanje uspeha ključno je da proces izrade projekta
bude jasno definisan i da svaki korak doprinosi ostvarenju dugoročne vizije.

Javno-privatne inicijative
i promocija društvene
odgovornosti velikih
kompanija.
SLIKA 20. CAIXA FORUM
Lokacija: Madrid, Španija
Autori projekta: Herzog & de

Meuron
Link

Tabela 7. Faze upravljanja projektom
1. POLAZ KONKRETNI REZULTATI
 Okupljanje upravljačke grupe i najužeg tima  Obrazovanje višedisciplinarnog tima  sažetak projekta
naručilaca projekta  plan sprovođenja
 Određivanje rukovodioca projekta  Određivanje projektnog zadatka, projekta
 Postavljanje glavnih ciljeva projekta raspodela odgovornosti i nadležnosti  polazni predlozi projekta
 Određivanje strategije i sredstava koje ona  Utvrđivanje opštih ciljeva, obima rada i
zahteva očekivanja
 Definisanje budžeta i izvora
finansiranja
 Procena doprinosa tima i priprema
programa
 Odlučivanje o linijama komunikacije
 Podsticanje aktivnog učešća lokalne
zajednice
 Uspostavljanje procesa revizije za
praćenje i proveru
PREISPITIVANJE NARUČILACA I OVERA
2. UVAŽAVANJE KONTEKSTA
 Prikupljanje postojećih podataka i informacija  Pripremanje SWOT analize (analiza  izveštaj o proceni i
 Pristupanje analizi lokacije i proceni konteksta prednosti, slabosti, mogućnosti i određenju projekta
o Procena lokalne zajednice opasnosti)  načela i opšti ciljevi
o Analiza politike planiranja  Preduzimanje „Planiranja za stvarnost“ projektovanja, vizija i
o Procena karaktera ili, po potrebi, priređivanje povremenih početne ideje o konceptu
o Procena okoline i pejzaža radionica
o Analiza saobraćaja  Uspostavljanje načela i opštih ciljeva
o Procena tržišne ponude i projektovanja
potražnje  Saglašavanje oko ukupne vizije i
o Inženjerska podobnost početnih ideja koncepta
 Susretanje sa stejkholderima i utvrđivanje
stavova lokalne zajednice
 Povezivanje sa «komunalcima»
 Probiranje informacija
3. STVARANJE URBANE STRUKTURE / USPOSTAVLJANJE VEZA
 Definisanje kriterijuma za ocenjivanje  Skica predloženog zahvata, konteksta,  nacrt plana
 Potvrđivanje osnovnog slučaja i predloga njihovog pretapanja  skica rešenja za
 Stvaranje varijanti (ako je neophodno)  Obrađivanje plana aplikaciju za dozvolu /
 Vrednovanje varijanti  Procena uticaja na životnu sredinu, saglasnost o zahvatu /
 Uspostavljanje poželjnog pristupa lokalnu zajednicu i saobraćaj i procene uticaja (na
 Predstavljanje temeljnih projektnih načela finansijska procena životnu sredinu, lokalnu
timu naručilaca / forumu lokalne zajednice  Priprema smernica urbanog dizajna zajednicu, saobraćaj
(zavisno od predmeta projekta)  Određivanje mehanizama isporuke itd.), finansijska procena
 Preispitivanje projekta (interno i od
strane lokalne zajednice)
4. DETALJNA RAZRADA MESTA
 Utvrđivanje prioriteta (kratkoročnih /  Nastaviti sa izradom Generalnog  razrada plana
srednjoročnih / dugoročnih) plana:  smernice ili kodeksi
 Priprema akcionog plana i programa - Sektorski planovi urbanističkog planiranja
 Usredsređivanje na detaljnu razradu i - Trodimenzionalne predstave  projektni zadaci
održivost prioritetnih projekata - Lokacijske posebnosti i različiti  akcioni plan
aspekti urbanog dizajna
 Razrada mehanizama sprovođenja i
programa
5. NAKNADNO PRAĆENJE
 Potvrđivanje dogovora o sprovođenju i  Ozvaničenje zapisnika o reviziji  strategija sprovođenja
upravljanju projekta  pojedinačni projektni
 Zvanično usvajanje plana / sažetaka  Praćenje sprovođenja projekta u predlozi
 Promocija / plasiranje predloga odnosu na principe, ciljeve i namere  izveštaji o praćenju
 Održavanje učešća lokalne zajednice plana
 Stvaranje medijskog interesovanja  Dogovor o postupku ažuriranja

Reintegracija zelenila u
javni gradski prostor kao
način unapređenja životne
sredine.
SLIKA 21. PASSEIG DE SANT
JOAN

6.1. UPRAVLJANJE PROCESOM PROJEKTOVANJA
Šema na prethodnoj strani pruža pojednostavljeni okvir upravljanja procesom projektovanja. On

prikazuje put koji prelaze naručilac i projektni tim i ističe najvažnije korake – počev od
započinjanja projekta do okončanja detaljnog projekta i upravljanja postupkom. Ostali deo ovog
poglavlja opisuje ukratko svaku fazu i spregnut je sa smernicama za projektovanje u ovom
dokumentu, uz dodatne izvore koji se mogu koristiti u kasnijem radu.
Treba napomenuti da se ova šema odnosi na proces urbanog dizajna, a ne i na projekat u

celini. Stoga je to samo skica procesa koji je u stvarnosti mnogo složeniji nego što prikazana
deonica može da odslika, jer zahteva postojanje brojnih povratnih petlji i ponavljanja,
neprekidne procene i preispitivanja. Iako je prikazana šema sasvim primenljiva i na velike
zahvate, gde se zahteva mnoštvo ulaznih podataka, važno je naglasiti da je promišljeno
upravljanje urbanim dizajnom neophodno u projektima svih razmera. Tačno je da proces
urbanog dizajna mora biti primeren okolnostima, ali je važno da se on sukcesivno sprovodi. To
bi uključivalo:
 Samo jedno mesto (telo, punkt) za upravljanje procesom projektovanja,
 Jasno određene zadatke i odgovornosti i
 Preispitivanje naručilaca i overu po okončanju svake od faza, vezano za proizvod rada
ili konkretne rezultate,
 Uspostavljen sistem budžetske kontrole, označavanje izvora finansiranja i vremenske
dinamike i
 Strategija pribavljanja (javne nabavke) i mehanizmi izvršenja neophodni za realizaciju
projekta.

SLIKA 22. PLACE CHARLES ROGIER
Autor projekta: Xaveer de Geyter architects
Link
Novi materijali i
tehnologije u službi
stvaranja održivih urbanih
prostora.

6.2. KAKO POČETI
Treba prepoznati glavnu pokretačku snagu projekta, bez obzira da li je to interes lokalne
zajednice, privatno partnerstvo, lokalna ili neka druga državna uprava. Tako se dolazi do
upravnog odbora ili komisije u kojoj mogu biti stanovnici, lokalna vlast, privrednici, ustanove,
lokalne ili posebne interesne grupe. Pošto bude obrazovana, ta grupa preuzima nadzor nad
užim timom naručilaca koji ima izvršnu ulogu u daljem razvoju projekta. Rukovodilac projekta (ili
vođa tima / sponzor projekta) preuzima odgovornost u koordinaciji i izradi projekta.
Od suštinske važnosti je početna procena koju sprovodi naručilac, kako bi se odredili ključni
problemi na sveobuhvatan način, mada unapred. Rani seminar / sednica razmene mišljenja
višedisciplinarnog tima i naručilaca može izuzetno mnogo da pomogne utvrđivanju osnovnih
postavki. Ciljevi projekta su utvrđeni, zajedno sa okvirnom strategijom njihovog postizanja i
potrebnim izvorima sredstava, imajući u vidu finansiranje i ograničenja u sredstvima. Dileme
projekta moraju biti jasno postavljene od samog početka. Ta informacija je osnov sažetka
projekta koji treba uobličiti u vidu zvaničnog dokumenta kao deo plana sprovođenja pojekta koji
jasno navodi:
 Ljude uključene u projekat, njihova imena i kontakt adrese,
 Podatke o timu, odgovornosti i dodeljenim ovlašćenjima,
 Opšti projektni zadatak, ciljeve, svrhu rada i očekivani proizvod,
 Utvrđeni budžet i izvore finansiranja,
 Ciljeve nabavki, načine komunikacije i mehanizme izveštavanja i
 Procenu programa i procesa revizije praćenja i kontrole
Potom se od višedisciplinarnog projektnog tima (ili timova) zahteva da podnese detaljne
projektne predloge koji prate tenderski materijal, ukoliko se smatra prikladnim. Izboru izvršioca
treba da prethode pregovori i diskusija sa odabranim timom (vidi Napomene o raspisivanju
tendera). Ovo pomaže usaglašavanju i predstavlja ključni korak u izgradnji tima naručilaca i
projektanata.
Proces treba da podstakne aktivno učešće svih sektora lokalne zajednice od samog početka.
Aktivna razmena sa članovima tima i lokalno posvećenje procesu kroz finansijsku podršku,
usluge ili vreme koje posvećuju volonteri stvara osećaj učestvovanja u rezultatima i na taj način
pomaže održavanju energije potrebne za realizaciju projekta.
Napomene o raspisivanju tendera za konsultante za urbani dizajn

 Primeniti postupke pretkvalifikacije da bi se suzio izbor (najviše 4-6 timova),
 Dati odgovarajući rok za podnošenje ponuda (4 nedelje za pretkvalifikaciju, 4 nedelje za
tenderski postupak),
 Usredsrediti se na ocenu svakog pretkvalifikovanog tima i pristup konkretnom zadatku,
 Razmotriti sistem ocenjivanja pre upućivanja poziva za pretkvalifikaciju i podnošenja
ponuda i jasno ga iskazati,
 Razmotriti kako da se dobije najbolje za uloženi novac, jer ideja „najjeftinije je najbolje“
nije prikladna za ovu vrstu posla. Preporučuje se sistem sa dve koverte (tehnička i
finansijska ponuda), gde se finansijske ponude razmatraju tek pošto je postignuta
saglasnost oko najboljeg tehničkog izbora,
 Usaglasiti postupak sa važećom domaćom regulativom ili zahtevima stranih finansijskih
organizacija, kao i evropskom Direktivom o uslugama 2006/123/EC.

Inkluzija i osećaj
pripadnosti, likovnost i
čovekomernost.
SLIKA 23 PIJACA SANTA
CATERINA
Autor projekta: Enric Miralles
Link

6.3. UVAŽAVANJE KONTEKSTA
Sređivanje postojećih podataka i informacija je od izuzetnog značaja. Prikupljene informacije

treba da obuhvate:
 Procenu i prihvatanje od strane lokalne zajednice,
 Analizu urbanističkih mera (uključujući regionalne razvojne planove),
 Procenu karaktera,
 Procenu stanja životne sredine i predela (uključujući analize topografije, geologije,
uslove tla i mogućeg zagađenja, ukoliko postoji potreba),
 Analizu kretanja,
 Procenu tržišne ponude i potražnje i
 Tehničku izvodljivost (uključujući raspoloživost usluga).
Sve ovo zahteva susrete učesnika (stakeholders), pretresanje lokalnih stavova i analizu potreba
zajednice, traganje po arhivima i sagledavanje lokalnih mogućnosti. Tesna veza sa lokalnim
komunalnim preduzećima obezbediće da predlozi budu realni.
Kontekstualna prihvatljivost proizvešće razvojne potencijale i realno izvođenje projekta.

Informacije treba probrati i sažeti kroz SWOT analizu ili sličan metod. Važnu komponentu čini
prepoznavanje fizičkih ograničenja u korišćenju zemljišta koje će uticati na projekat.
Ovakva analiza se može sprovesti kao deo planiranja za stvarnost, ili projektantskih radionica,
na primer, koji predstavljaju korisne načine grupnih analiza (brainstorming-a), postizanja
konsenzusa i usredsređivanja lokalne zajednice. SWOT analiza daje polaznu podlogu za
pripremu načela i ciljeva urbanog dizajna kojima se teži. Pre prelaska na narednu fazu, treba se
složiti oko opšte vizije, uzajamnih dobrobiti postignutih između učesnika i diskutovanih
konceptualnih polaznih ideja, što će izoštriti postavke plana.

SLIKA 24. TRG SERGELS
Lokacija: Stokholm, Švedska
Autor projekta: David Helldén
Link
Slojevitost javnog
gradskog prostora i
hijerarhija elemenata koji
ga sačinjavaju.

6.4. STVARANJE URBANE STRUKTURE I USPOSTAVLJANJE VEZA
U ovom trenutku postaju važni predlozi kako da se popravi postojeće mesto, stvore nove
urbane forme i uvedu dodatne aktivnosti. Uporedo sa prostornim rešenjem, koje predlaže oblik,
stapa se deo koji se bavi detaljima.
Da bi timovi projektanata i naručilaca procenili najbolji način napredovanja, potrebno je najpre

usaglasiti se oko kriterijuma za procenu. To će povezati načela projektovanja i potrebe lokalne
zajednice, ekonomsku održivost i inženjersku izvodljivost. Važno je da strategija izmene
(ozdravljenja) zemljišta, ako je potrebno, sledi oblikovne principe, a ne obrnuto. Kada je
zemljište posebno zagađeno biće potrebno vratiti se oblikovanju, projektovanju kako bi se
postigao najviši kvalitet i najekonomičnije rešenje. Način suočavanja sa zagađenjem treba da
bude deo kreativnog procesa oblikovanja. Projektovanje je proces ponavljanja i podrazumeva
stalna i česta preispitivanja svih rešenja sa povećanjem broja dobijenih informacija.
Tada je potrebno proveriti osnovnu postavku što će uključiti nultu i opciju predloženu zbog
poređenja. One uglavnom neće ponuditi više od tri različita strateška rešenja, čak i za velike
lokacije. Ponekad će poželjno rešenje biti timu toliko očigledno da će se ostale opcije pokazati
izlišnim. Čak i u tom slučaju proces upravljačkog donošenja odluka mora biti dokumentovan
kako bi ostao jasan službeni trag i promovisao „najbolje prakse“.
Vrednovanje varijanti uspostavlja željeni pristup u oblikovanju projektnog tima. U zavisnosti od

razmere i opsega projekta temeljna načela projekta će biti predstavljena naručiocu (lokalnoj
upravi, npr.) i, ukoliko je prikladno, javnosti. Predloge treba sačiniti u povratnoj sprezi sa
lokalnom zajednicom -– često je u ovoj fazi dragocena sposobnosti uključenih ljudi da odmere
argumente za i protiv različitih scenarija i shvatanje logike željnog razvoja projekta, ali tehnički
podaci moraju biti pouzdani i iskazani na korisnicima jasan način.
Kako rešenje postaje određenije, utvrđuje se i prostorni razmeštaj – matrica objekata, namena i
bruto građevinska površina. Specijalistima to koristi za procenu vrednosti i ekonomsku procenu
troškova.
Naručilac odmerava socijalna i ekonomska razmatranja (postojeća i nova tržišta, lokalni i

regionalni uticaj, troškove, troškove, vrednosti, razliku između cene projekta i raspoloživih izvora
finansiranja) sa opisom i ciljevima projekta. To čini osnovu neprekidnog dijaloga između
naručioca i projektantskog tima koji služi stalnom usavršavanju projektnog rešenja.
Kada su projekti podrobno obrađeni ideje o novoj urbanoj formi, sadržini i kombinaciji oba
zahtevaju manje strogo istraživanje i provere. Procene planova mogu da budu u formi studija
uticaja na životnu sredinu, lokalnu zajednicu i/ili uticaja saobraćaja. Finansijska procena će
svakako biti potrebna da bi se osiguralo da predlozi budu zasnovani na stvarnim ekonomskim
postavkama. Projekte takođe treba razmotriti u odnosu na:
 Ekonomske i finansijske parametre - uz pomoć cost-benefit analize i projekcije prometa
(cash-flow),
 Odgovarajuću realizaciju projekta - da li će to biti partnerstvo, developer, zajedničko
ulaganje (joint-venture) ili investicioni fond i
 Odgovornosti upravljanja i održavanja, pogotovu otvorenih prostora i zajedničkih prilaza.

SLIKA 25. MONT DES ARTS
Autor projekta: René Péchère
Link
Jednostavni, vešto
primenjeni elementi
uređenja stvaraju
jedinstven i održiv
javni prostor izuzetnog
kvaliteta.

Okvir za izgradnju ili plan je verovatni ishod ove faze, koji je još uvek u nacrtu, sve dok ne budu
razrađeni detaljni predlozi, ali se on može obogatiti detaljnijim smernicama za oblikovanje i
specifičnim idejama za pojedinačna rešenja. Ovaj paket može činiti osnovu za razgovore sa
planerskim zvaničnicima kao predlog za sprovodjenje ili sporazuma o izgradnji.
Potom će uslediti period revizije unutar projektnog tima, naručilaca i javnosti pošto reakcija
lokalne zajednice bude podstaknuta izložbama, radionicama i, po potrebi, tematskim
sastancima.

Zamagljena granica
između zgrade, javnog
gradskog prostora i
prirodnog okruženja.
SLIKA 26. EYE - NEW DUTCH
FILM INSTITUTE
Autor projekta: Delugan Meissl
Link

6.5. DETALJI MESTA
Uporedo sa povećanjem detaljnosti projekata određuju se se i prioriteti za kratkoročnu,

srednjoročnu i dugoročnu primenu. Oni se mogu formalizovati u akcioni plan ili postati deo
revidiranog plana za primenu rešenja, sa detaljnim projektom i studijama podobnosti usmerenim
na prioritetne deonice celokupnog projekta – ciljanjem na realistične ideje koje pomažu lokalnim
zajednicama da ispune viziju svoje budućnosti. Predlozi plana dobijaju dodatno određenje
korišćenjem sektorskih planova (na primer, „razdvajanje“ saobraćajnica, oblikovanje predela i
oblikovanje zgrada) i trodimenzionalne predstave perspektiva, kompjuterskih modela, maketa i
aksonometrija, već prema prilici.
Kako se plan pomera prema pre-arhitekturi pažnja se posvećuje tome kako pojedini elementi
(često nastali kod različitih developera i njihovih konsultanata) mogu da funkcionišu zajedno
kako bi se osigurao pozitivan odnos zgrada i javnog prostora. Ključni proizvodi ove faze su
priprema smernica za detaljno projektovanje u narednim fazama. Oni će verovatno biti
uobličene kao vodič / pravilnik za projektovanje ili sažeta uputstva za izgradnju koja mogu da
budu čvršće postavljena u okviru konačnog plana. Uputstva za projektovanje uspostavljaju bitna
načela i smernice ili kriterijume za sprovođenje, dok su propisi zbir zahteva za dimenzionisanje
blokova i parcela, ulica, trgova, zgrada i prilaza. Sažeta uputstva za izgradnju su pojedinačni
lokacijski uslovi, spoj važeće politike planiranja i urbanističkih parametara, ponekad vezana za
proces javnog nadmetanja.
Dokumenti koji predstavljaju projektni zadatak za urbani dizajn mogu se korisno urediti na
osnovu sledećih kriterijuma:
 Specifične smernice za projektovanje i izgradnju na određenoj lokaciji,
 Specifične smernice za glavne javne prostore kao što su ulice, pešačke staze, parkovi,
vrtovi i priobalja,
 Polazne smernice za trodimenzionalne elemente projekta kao što su poprečni preseci
ulica i zgrada, uglovi i uređenje parkirališta i
 Polazne smernice za detaljne komponente javnog prostora kao što su oblikovanje
podloge, ulični mobilijar, signalizacija (razne oznake) i rasveta.
Na detalje utiču i mehanizmi isporuke, kao i program primene. Oni se razmatraju od samog
početka, ali se u ovoj fazi potvrđuju, posebno pojašnjavanjem:
 Upravljanja javnim područjima kroz inicijative kao što su agencije lokalne zajednice,
lokalna partnerstva i direkcije - upravljanje i nadzor nad javnim područjima kao što su
trgovi, parkovi i dečja igrališta su ključni za očuvanje fizičkog i društvenog kvaliteta
životne sredine, te će ovo biti predmet detaljnih razgovora sa lokalnom vlašću i grupama
i udruženjima gradjana,
 Uređenja i održavanje ulica, trgova i parkova i
 Upravljanje kvalitetom kroz obaveze, nagodbe i druge pravne i finansijske sporazume i
ugovore.

Javni i polu-javni prostori,
povezani elementima
urbane opreme.
SLIKA 27. MERCAT DEL
ENCANTS
Autor projekta: b720
Fermín Vázquez Arquitectos
Link

6.6. PRAĆENJE
Kada se postigne dogovor oko projekata detalja, primena i upravljanje treba da budu usmereni
naročito na:
 Program sprovođenja da bi se osigurao niz različitih aspekata realizacije projekta i
odabir lokacija,
 Upravljanje prodajom / dodelom lokacija kako bi se osigurao dosledan kvalitet
oblikovanja i
 Uspostavljanje visokokvalitetnog režima upravljanja i održavanja, naročito u javnom
domenu, po završetku projekta.
Zvanično usvajanje plana ili projektnih zadataka kao dopunskih uputstava za planiranje
obezbeđuje njihovu ozbiljnost kada dođe do praćenja i kontrole projekta. Napori koji se ulažu u
promociju i marketing pomažu da se održi prisustvo lokalne zajednice i pobudi zanimanje
medija i developera.
Formalizovanje protokola o proveri projekta osigurava da skup naručilaca „drži projekat na oku“
kad je reč o očuvanju kvaliteta u skladu sa ciljevima projekta. Može se pokazati prikladnim da
se autor plana zadrži u ulozi konsultanta kada naručilac razmatra izgradnju na pojedinačnim
parcelama ili celokupnog projekta po fazama. Diskusije posvećene reviziji projekta, koje se
organizuju od samog početka, koje okupljaju višedisciplinarne stručnjake i predstavnike lokalne
zajednice, mogu da osiguraju da svi učesnici slede isti pravac. Primena projekta prati se u
odnosu na namere plana, projektne uslove, opšte ciljeve, dogovorene konkretne rezultate i
posebne ciljeve. Sledi ažuriranje postupaka da bi projekti ostali usaglašeni. Prilikom primene
pojedinačnih projekata povremeno se sprovode preispitivanja, kroz poređenje sa najboljim
primerima i uz korišćenje ovog Priručnika kao jednog od uporišta.

7. DOKUMENTI
I LEGISLATIVA
RELEVANTNA
ZA PROJEKTE
INTERVENCIJA
U JAVNOM PROSTORU

7.1. ODABRANI PROPISI IZ OBLASTI PLANIRANJA I GRAĐENJA
Pravilnik o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti („Sl. glasnik RS”, br. 7/2016)
Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS„, br. 72/2009, 81/2009 - ispr, 64/2010 - odluka US,
24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014
i 145/2014)
Pravilnik o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)
Pravilnik o klasifikaciji objekata („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)
Pravilnik o legitimaciji i opremi urbanističkog i građevinskog inspektora („Sl. glasnik RS„, br.
30/2015)
Pravilnik o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se

dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom („Sl. glasnik RS„, br. 113/2015)
Pravilnik o načinu zatvaranja i obeležavanju zatvorenog gradilišta („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)
Pravilnik o načinu i postupku za raspisivanje i sprovođenje urbanističko-arhitektonskog

konkursa („Sl. glasnik RS„, br. 31/2015)
Pravilnik o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje

licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku
dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih
licenci („Sl. glasnik RS„, br. 24/2015)
Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe zakona o planiranju i izgradnji

(„Sl. glasnik RS„, br. 85/2015)
Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)
Pravilnik o postupku donošenja i sadržini programa uklanjanja objekata („Sl. glasnik RS„, br.
27/2015)
Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Sl. glasnik RS„,
br. 113/2015)
Pravilnik o sadržini i načinu vođenja i održavanja centralnog registra planskih dokumenata,

informacionog sistema o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema i digitalnom formatu
dostavljanja planskih dokumenata („Sl. glasnik RS„, br. 33/2015)
Pravilnik o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske

knjige („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)
Pravilnik o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)
Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini
predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku
građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl. glasnik
RS„, br. 27/2015)
Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja


Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije
prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS„, br. 23/2015 i 77/2015)
Pravilnik o sadržini, načinu, postupku i rokovima izrade i objavljivanje separata („Sl. Glasnik
RS„, br. 33/2015)
Pravilnik o sadržini, postupku i načinu donošenja programa uređivanja građevinskog zemljišta

Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se

osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama („Sl.
glasnik RS„, br. 22/2015)
Pravilnik o uslovima i kriterijumima za su/finansiranje izrade planskih dokumenata („Sl. glasnik

RS„, br. 48/2015)
Pravilnik o uslovima i načinu rada komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, komisije
za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne
samouprave („Sl. glasnik RS„, br. 55/2015)
Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova („Sl. glasnik

RS„, br. 58/2012, 74/2015 i 82/2015)
Pravilnik o uslovima za postavljanje privremenih montažnih objekata na površinama javne

namene („Sl. list grada Pančeva„, br. 18/2015)
Uredba o lokacijskim uslovima („Sl. glasnik RS„, br. 35/2015 i 114/2015)
Uredba o uslovima, načinu i postupku pod kojima se građevinsko zemljište u javnoj svojini može
otuđiti ili dati u zakup po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade, kao i
uslove, način i postupak razmene nepokretnosti („Sl. glasnik RS„, br. 61/2015 i 88/2015)
Pravilnik o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije („Sl. glasnik
RS„, br. 137/2014)
Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja građevinske dozvole („Sl. glasnik RS„, br. 93/2011 i
103/2013 - odluka US)
Pravilnik o metodologiji i proceduri realizacije projekata od značaja za Republiku Srbiju („Sl.

Pravilnik o sadržini i obimu prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije

opravdanosti („Sl. glasnik RS„, br. 1/2012)
Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada („Sl. glasnik RS„, br. 61/2011)
Uredba o utvrđivanju programa implementacije Prostornog plana Republike Srbije od 2010. do

2020. godine, za period od 2011. do 2015. godine („Sl. glasnik RS„, br. 102/2011)
Pravilnik o sadržini informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole („Sl. glasnik RS„, br.
3/2010)

Pravilnik o uslovima, načinu vođenja i pristupa, kao i o sadržini registra investitora („Sl. glasnik
RS„, br. 55/2010)
Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu

Zakon o energetici (Sl. glasnik RS„ 145/2014)
Pravilnik o energetskoj dozvoli („Sl. glasnik RS„, br. 15/2015)
Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Sl. glasnik RS„, br. 63/2013)
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS„, br. 135/2004 i 88/2010)
Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za
koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS„, br. 114/2008)
Zakon o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS„, br. 111/2009 i 20/2015)
Pravilnik o načinu izrade i sadržaju Plana zaštite od požara autonomne pokrajine, jedinice
lokalne samouprave i subjekata razvrstanih u prvu i drugu kategoriju („Sl. glasnik RS„, br.
73/2010)
Uredba o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od požara („Sl.

Pravilnik o organizovanju zaštite od požara prema kategoriji ugroženosti od požara („Sl. glasnik
RS„, br. 92/2011)
Strategija zaštite od požara za period 2012-2017. Godine („Sl. glasnik RS„, br. 21/2012)
Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS„, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon,
72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US)
Uredba o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu („Sl. glasnik RS„, br.
109/2009 i 8/2010)
Zakon o javnim putevima („Sl. glasnik RS„, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i
104/2013)
Uredba o kategorizaciji državnih puteva („Sl. glasnik RS„, br. 105/2013, 119/2013 i 93/2015)
Zakon o vodama („Sl. glasnik RS„, br.30/2010 i 93/2012)
Zakon o šumama („Sl. glasnik RS„, br. 30/2010, 93/2012 i 89/2015)
Zakon o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS„, br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i
112/2015)
Zakon o železnici („Sl. glasnik RS„, br. 45/2013 i 91/2015)
Uredba o kategorizaciji železničkih pruga („Sl. glasnik RS„, br. 115/2013)
Pravilnik o elementima železničke infrastrukture („Sl. glasnik RS„, br. 10/2014)
Zakon o održavanju stambenih zgrada („Sl. glasnik RS„, br. 44/95, 46/98, 1/2001 - odluka
USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011)

Zakon o stanovanju („Sl. glasnik RS„, br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94,
47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i
99/2011)
Zakon tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Sl. glasnik RS„, br.
36/2009)
Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS„, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015
– odluka US i 96/2015)
Zakon o javnoj svojini („Sl. glasnik RS„, br.72/2011, 88/2013 i 105/2014)
Zakon o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS„, br. 53/95, „Sl. list SRJ”, br. 16/2001 - odluka SUS i („Sl.
glasnik RS„, br. 20/2009 i 55/2013 - odluka US)
Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. glasnik RS„, br. 6/80 i 36/90, „Sl. glasnik RS„,
br. 29/96 i „Sl. glasnik RS„, br. 115/2005 - dr. zakon)
Zakon o obligacionim odnosima („Sl. glasnik RS„, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89,
„Sl. list SRJ„, br. 31/93 i „Sl. list SCG„, br. 1/2003 - Ustavna povelja)
Zakon o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS„, br.93/2014, 121/2014 i 6/2015)
Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, („Sl. glasnik RS„, br.72/2011, 108/2013 i
142/2014.
Zakon o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS„, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka
SUS i „Sl. glasnik RS„, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010,
24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon)
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Sl. glasnik RS„, br. 88/2011)
Zakon o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS„, br. 36/2015)
Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Sl. glasnik RS„, br.
88/2010)
Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS„, br. 96/2015)
7.2. DOKUMENTI KOJI USMERAVAJU RAZVOJ NOVOG SADA
Strategija privrednog razvoja Grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada broj 49/
2009)
Generalni plan grada Novog Sada do 2021. godine (Prečišćen tekst) („Službeni list Grada
Novog Sada“ broj 39/ 2006)
Odluka o utvrđivanju starog jezgra Novog Sada za prostornu kulturno- istorijsku celinu
(„Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 7/ 2008.)
Odluka o uređenju grada („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 53/ 2008)
Odluka o određivanju akustučnih zona na teritoriji Grada Novog Sada („Službeni list Grada
Novog Sada“, broj 54/2015)

Studija zaštite životne sredine na području Novog Sada, JP „Urbanizam“ Zavod za urbanizam
Novi Sad, 2015. godine, 2009. godine
Studija oblikovanja gradskih celina i arhitektonskog oblikovanja objekata u Novom Sadu, , JP

„Urbanizam“ Zavod za urbanizam Novi Sad, 2015. godine, 2010. godine
Analiza lokacija za postavljanje javnih česmi sa uređenjem, JP „Urbanizam“ Zavod za

urbanizam Novi Sad, 2015. godine.

8. SUMMARY

In the context of preparations for the year 2021, in which Novi Sad will be the European Capital
of Culture, preparations have started in the city and surrounding municipalities for numerous
small-scale interventions in the public space. The spatial aspect is one of the most important in
the European Capital of Culture project. The change it brings is most visible in realization of
new facilities and spaces. New facilities represent a symbol of success of the project itself and,
in a specific way, the formalization of the process of creating new capacities for cultural
development, as well as the obligation to be used in the future. Cultural infrastructure is not just
a scene for cultural and artistic programs, it is itself a goal, especially when realized through
processes that guarantee the broad participation of all.
The Foundation Novi Sad 2021 - the European Capital of Culture invited the Centre for
Architecture Belgrade to implement its own experiences in methodological research of public
space and help establish a framework for upcoming urban design projects.
The result of the work on this research is a manual for design of small urban public spaces, as a
unique introductory guide for identification and improvement of the quality of public spaces,
aiming that all interventions in the public space are carried out in a planned manner and in
accordance with the same adopted principles; that all projects are at the same time in line with
the general proclaimed goals of the European Capital of Culture, the bid book of the project
Novi Sad 2021 - the European Capital of Culture, but also in accordance with the local specifics,
the needs of inhabitants and users of the space; that the solutions implemented are possible
and sustainable in a local context; that, ultimately, they are well designed and quality
implemented.
The specific task of this manual is to facilitate communication between different parties in the
process of public space design and, at the earliest stage, to especially encourage the
participation of citizens and their associations in decisions on projects that will deal with their
spaces.
The goal is also to set guidelines on the basis of which professionals in this business – from
authorities, planners and designers, to those who deal with financing and construction of
projects - will be able to clearly recognize the quality of spaces and proposed solutions. By
referring to the best examples and by prescribing the work methodology, we avoid possible and
expected doubts and misunderstandings.
This manual starts with the presentation of the aspirations of Novi Sad as the European Capital
of Culture and the goals and possibilities of projects dealing with public space. It gives the
reader basic introductory information on the importance of various aspects of public space, a
brief vocabulary of professional terms, basic tools for identification and valorisation of quality of
public spaces and a definition of urban design. It further explores the issues of local context and
details in public space design, ending with a description of the process of implementation of
urban design projects. A list of relevant laws, bylaws and other documents is given as a legal
framework for projects.
We hope to encourage both the Foundation and citizens to believe that it is possible to start and
successfully realize significant, high-quality and really necessary interventions in the public
space - very large as well as very small ones.

SLIKA 28. SUPERMARKET CONCEPT
STORE OUTDOORS
Lokacija: Beograd, Srbija
Autor projekta: Vanja Petrović / CAB sa Jürgen Mayer H.
Link

Centar za arhitekturu Beograd je nezavisna organizacija, koja deluje kao nacionalni centar za
održivi razvoj u arhitekturi, urbanizmu, stanovanju i srodnim oblastima.
Naše delovanje obuhvata rad na izradi planske i projektne dokumentacije, na osnovu koje je
izgrađen značajan broj objekata, ali i arhitektonske i urbanističke konkurse, istraživanja,
publikacije i studije, kroz koje utvrđujemo sopstvene teorijske i metodološke principe ili
razrađujemo tehničko-tehnološka rešenja.
Kao nezavisna organizacija posvećena radu na poslovnim rešenjima iz oblasti arhitekture i

urbanizma, nudimo održiva konsalting i inženjering rešenja, koja posebno razvijamo za svaki
pojedinačni projekat. Kako bismo osigurali održivost, oslanjamo se na sveobuhvatnost naših
usluga.
Naši klijenti su domaće i međunarodne finansijske organizacije, kao i organi državne uprave i
lokalne samouprave, javna preduzeća i privatne kompanije. Naša stručnost, profesionalan
pristup poslu i dugogodišnje iskustvo nas preporučuju kao poslovnog partnera konsalting
kompanijama i javnim i privatnim organizacijama u regionu.
Projekte koje smo radili za Bosniu i Hercegovinu, Hrvatsku, Kubu, Francusku, Iran, Libiju, Crnu
Goru, Filipine, Srbiju, Sloveniju, Tajvan, Ujedinjene Arapske Emirate, SAD, Jemen i druga
zanimljiva mesta, finansirali su (između ostalih):
Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Luksemburška agencija za

razvoj, Vlada Republike Srbije, Narodna banka Srbije, Grad Beograd, Svetska banka,
Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji i mnoge druge vizionarske institucije, kompanije
i pojedinci.
Počastvovani smo sa više važnih nagrada i priznanja za naše radove na domaćim i

međunarodnim arhitektonskim konkursima, kao i za realizovane projekte (nagrade salona
arhitekture i urbanizma, nominacija za Nagradu Evropske Unije za savremenu arhitekturu –
Mies van der Rohe Award).
Bavljenje arhitekturom za nas podrazumeva i konstantno obraćanje stručnoj i široj javnosti, kroz
organizaciju ili učestvovanje na različitim skupovima, izložbama, predavanjima i drugim
događajima.

SLIKA 29. JUVELINE DETENTION FACILITY
Lokacija: Kruševac, Srbija
Autor projekta: Centre for Architecture Belgrade / CAB
Link

The Centre for Architecture Belgrade is an independent organisation, acting as the national
centre for sustainable development in the field of architecture, urban planning, habitation and
related areas.
Our activity encompasses the work on development of planning and design documentation,
used for construction of a significant number of buildings, but also on architectural and urban
planning competitions, research, publications and studies, through which our theoretical or
methodology principles are being established and technical and technological solutions are
developed.
As an independent provider of architecture and urban planning related business solutions, we

offer sustainable, customized consulting and engineering solutions. In order to ensure
sustainability, we highly emphasize the comprehensiveness of our range of services. Our clients
are national and international financing agencies as well as public institutions and private
companies.
Our expertise, professional working ethics and long-standing experience recommend us as a

business partner for consulting companies and public and private institutions in the region.
Our designs for Bosnia & Herzegovina, Croatia, Cuba, France, Iran, Libya, Montenegro,
Philippines, Serbia, Slovenia, Taiwan, United Arab Emirates, USA, Yemen and other cool
places have been financed by (among others): European Bank for Reconstruction and
Development, European Investment Bank, Luxembourg Agency for Development Cooperation,
Government of the Republic of Serbia, National Bank of Serbia, City of Belgrade, World Bank,
European Delegation to the Republic of Serbia and many other visionary institutions, companies
and individuals.
We have been honoured with several important awards and recognitions for our entries at
national and international architecture competitions as well as for realized projects (awards at
annual national architecture and urban planning exhibitions, nomination for the European Union
Prize for Contemporary Architecture – Mies van der Rohe Award).
For us, practicing architecture also means to persistently address our colleagues and broad
public through organization or participation in various conferences, exhibitions, lectures and
other events.


Novi Sad Outdoors Priručnik PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Novi Sad Outdoors Priručnik PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NOVI SAD

Fondacija Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Centar za arhitekturu Beograd / CAB

Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora

Manual for design of small urban public spaces

Goran Petrović i Vanja Petrović

Fotografije / Photo credits:

Vanja Petrović, Ana Divac

Centar za arhitekturu Beograd / Centre for Architecture Belgrade

© Centar za arhitekturu Beograd, 2017.

2 Novi Sad Outdoors

Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora 3

4 Novi Sad Outdoors

2. Novi Sad kao evropska prestonica kulture 2021. .............................................................. 10

2.1. Opšti ciljevi ................................................................................................................. 11

2.2. Intervencije u prostoru u kontekstu realizacije opštih ciljeva EPK ............................... 13

SLIKA 2. BERLIN POTSDAMER PLATZ ........................................................................... 14

3. Javni prostor i urbani dizajn .............................................................................................. 16

3.1. Šta je javni gradski prostor ......................................................................................... 17

Javni prostor je javno dobro .............................................................................................. 17

Javni prostor podstiče poslovanje i stvaranje nove vrednosti ............................................. 17

Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema ......................................................... 17

Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema i podstiče stvaranje nove

Javni prostor je važan za javno zdravlje ............................................................................ 19

Javni prostor povećava bezbednost .................................................................................. 19

Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju ..................................................................... 19

Javni prostor privlači mlade ............................................................................................... 19

Javni prostor je mesto za učešće građana u odlučivanju i održavanju ............................... 19

Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju. .................................................................... 20

3.2. Pojmovi u procesu uređenja javnog prostora .............................................................. 23

3.3. Prepoznavanje i vrednovanje potencijala javnih prostora ........................................... 27

Kriterijumi kvaliteta javnog prostora ................................................................................... 27

Merenje kvaliteta javnog prostora ...................................................................................... 27

Pokazatelji kvaliteta javnog prostora ................................................................................. 29

3.4. Šta je urbani dizajn ..................................................................................................... 33

Ključni principi urbanog dizajna ......................................................................................... 35

Šta se podrazumeva pod kontekstom................................................................................ 37

Zašto je kontekst važan ..................................................................................................... 37

Stvaranje posebnih mesta ................................................................................................. 37

Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora 5

Obezbeđivanje izvodljivosti ............................................................................................... 45

Pružanje vizije ................................................................................................................... 45

Šta se smatra detaljem ...................................................................................................... 47

Zašto je detalj važan? ....................................................................................................... 47

5.1. Pozitivan javni prostor ................................................................................................ 49

Definisanje prostora, njegove namene i karaktera ............................................................. 49

5.2. Uspešan javni prostor................................................................................................. 51

Društveni prostori .............................................................................................................. 51

5.3. Posebna mesta .......................................................................................................... 55

Jačati lokalni karakter ........................................................................................................ 55

Saditi lokalno ..................................................................................................................... 55

Kvalitetna mesta su građena da traju ................................................................................ 55

5.4. Ulični mobilijar ............................................................................................................ 57

Umetnost u javnom prostoru ............................................................................................. 57

5.5. Znakovi ...................................................................................................................... 59

Učiniti mesto čitljivim ......................................................................................................... 59

5.6. Rasveta ...................................................................................................................... 59

Osvetliti scenu ................................................................................................................... 59

5.7. Bezbednost i osećaj bezbednosti ............................................................................... 59

6.1. Upravljanje procesom projektovanja........................................................................... 67

6.2. Kako početi ................................................................................................................ 69

Napomene o raspisivanju tendera za konsultante za urbani dizajn .................................... 69

6 Novi Sad Outdoors