Vitamini

dddddddddddddddddddddddddddddddddVitamini su metabolički katalizatori koji

regulišu hemijske reakcije unutar organizma i nemaju nikakvu energetsku vrednost
.Većina vitamina su proizvodi prirode u živim organizmima biljaka i životinja koje
organizam čoveka ne proizvodi pa se moraju uneti putem hrane.

Vitamini rastvorljivi u vodi su:

1. C(Askorbinska kiselina)
2. B1(Tiamin)
3. B2(Riboflamin)
4. B3(Nijacin)
5. B5(Pantotenska kiselina)
6. B6(Piridoksin)
7. B12(Cijankobalamin)
8. Biotin
9. Folacin(Folna kiselina)

Vitamini rastvorljivi u mastima su:

1. A(Retinol)
2. D(Kalciferol)
3. E(Tokoferol)
4. K(Naftohinon)

Vitamin C(askorbinska kiselina) je jak antioksidans koji u organizmu učestvuje

u stvaranju kolagena,karnitina i reakcija u procesima izgradnje nekih hormona i
sprečava virusne infekcije.Najviše ga sadrže sveže namirnice biljnog
porekla:Paprika,Pomorandža i Limun,Jagoda,Spanać,Dinja.Deficit vitamina C je
avitaminoza poznata kao skorbut.Potreban dnevni unos je 60-100mg.

Vitamin B1(Tiamin)ima koenzimsku funkciju u matabolizmu ugljenih hidrata i

neenzimsku funkciju u stimulaciji nervnih i mišićnih vlakana.Deficit vitamina B1
poznat pod imenom beri-beri dovodi do poremećaja nervnog i kardiovaskularnog
sistema koji uzrokuje malaksalost i mišićnu nemor.Potreban dnevni unos je oko
1,2mg.
Vitamin B2(Riboflavin)u organizmu učestvuje u izgradnji dva koezima uključenih
u niz oksidoredukcionih reakcija u metabolizmu energije i proteina.Deficit
vitamina B2 je ariboflavinoza.Pozreban dnevni unos je oko 1,3mg.

Vitamin B3(Nijacin)kao koenzim učestvuje u nizu oksido-redukcionih reakcija u

metabolizmu ugljenih hidrata,masti i u tkivnom disanju.Potrebe organizma mogu
se obezbediti unosom 15mg nijacina.

Vitamin B6(Piridoksin)učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata,lipidnom

metabolizmu i sintezi hema.Deficit vitamina B6 je praćen upalama usne
duplje,neurološkim problemima,anemijom i promenama na koži.Potreban dnevni
unos je 1,1-2,0 mg.

Vitamin B12(Cijankobalamin)je kofaktor enzima koji učestvuje u pravilnom

sazrevanju eritrocita.Neophodan je i u mijelinizaciji nerava i pretvaranja
homocisteina u cistein.Potreban dnevni unos je 0,6-2,5 ug.

Folna kiselina je bitna za sintezu nukleinskih kiselina,neophodna je u pretvaranju

homocisteina u cistein.Izvori su:zeleno povrće,orasi,jetra.Potreban dnevni unos je
200ug.

Pantotenska kiselina je sastojak bitan u reakcijama metabolizma lipida i ugljenih

hidrata,sintezi masnih kiselina,sterola i glikoneogeneze.Izvori
su:jetra,kvasac,zrnevlje,brokoli i kravlje mleko.Nedostatak pantotenske kiseline je
vrlo retka pojava.