TEORIJA KNJIZEVNOSTI

1. ZACECI NAUKE O KNJIZEVNOSTI

LESIC:PRVI VID NAUKE O KNJIZEVNOSTI BILA JE POZITIVISTICKA ISTORIJA KNJIZEVNOSTI KOJU JE NJEN TVORAC
IPOLIT TEN ZAMISLIO PO UGLEDU NA ONOVREMENE PRIRODNE NAUKE I NJIHOVU STROGU METODOLOGIJU . U
NJENOM SREDISTU JE BIO SAM AUTOR TJ COVEK KOJI STVARA , ALI KOJI JE U SVOM STVARANJU KAO I U SVOM
ZIVOTU ODREDJEN SVOJIM MESTOM U DRUSTVU I ISTORIJI . Z ADATAK ISTRAZIVACA JE BIO DA OBJASNI AUTOROVU
LICNOST NA OSNOVU SVIH UTVRDJENIH ISTORIJSKIH CINJENICA. M NOGI KOJI SU SE PROTIVILI TOME U SREDISTE
SU STAVLJALI SAMO KNJIZEVNO DELO . TIME JE RAZVIJEN METOD INTERPRETACIJE KAO OSNOVNI VID NAUCNE
ANALIZE KNJIZEVNOG DELA.

2. ISTORIJA KNJIZEVNOSTI
LESIC :ISTORIJA KNJIZEVNOSTI SE BAVI KNJIZEVNOSCU PROSLIH EPOHA, NJENIM ISTORIJSKIM FORMAMA I
NJENIM ISTORIJSKIM RAZVITKOM . ONA JE PROUCAVANJE KNJIZEVNE PROSLOSTI ALI I TUMACENJE ONOGA STO
NAM JE TA PROSLOST OSTAVILA U NASLEDJE . P ROUCAVA OPSTE OKOLNOSTI DRUSTVENOG I KULTURNOG
ZIVOTA U KOJIMA SU DELOVALI PISCI I NASTAJALA NJIHOVA DELA . ONA POKUSAVA DA TE OPSTE ISTORIJSKE
OKOLNOSTI NADJE U SAMIM DELIMA U NJIHPVOM JEZIKU , MOTIVIMA, SIZEIMA, TEMAMA. P ROUCAVA OPSTE
DUHOVNE I STVARALACKE TEZNJE JEDNOG VREMENA, POETIKU PISACA TOGA VREMENA , KNJIZEVNE VRSTE ,
OBLIKE I IZRAZAJNE POSTUPKE KOJI SU ZA TO VREME KARAKTERISTICNI . P ROUCAVA PROMENE KROZ KOJE
KNJIZEVNOST PROLAZI U ISTOM ISTORIJSKOM RAZVITKU I KOJE SE OGLEDAJU U STALNO NOVIM I DRUGACIJIM
VIDOVIMA KNJIZEVNOG STVARANJA . MOZE SE BAVITI JEDNOM NACIONALNOM KNJIZEVNOSCU I NJENIM
RAZVITKOM , A MOZE SE BAVITI I ODNOSIMA VISE NACIONALNIH KNJIZEVNOSTI . ZA NJENO RAZUMEVANJE
POTREBNO JE ZNATI ISTORIJSKI ODREDJENE VIDOVE KNJIZEVNOSTI . P OSTO NAM TO ZNANJE DAJE ISTORIJA
KNJIZEVNOSTI ONA JE OSNOVNI DEO NAUKE O KNJIZEVNOSTI . IMA KARAKTER PRAVE NAUKE JER JE
OBJEKTIVNA I NEPRISTRASNA, I RAZVIJA VLASTITE ISTRAZIVACKE POSTUPKE I VLASTITU METODOLOGIJU ZA
RAZNA SAZNANJA . ALI I ONA POSEDUJE SUBJEKTIVNOST JER SE I ONA BAVI VREDNOSTIMA TJ
KNJIZEVNOUMETNICKIM DELIMA, JER SUD JE NEODVOJIV OD DOZIVLJAJA DELA . D ANAS ISTORICAR KNJ .
PRISTUPA SVOM PREDMETU KAO DINAMICKOM TOTALITETU : KNJIZEVNA DELA SU ZASEBNE I CELOVITE
STRUKTURE A ISTOVREMENO SU I DELOVI JEDNOG POSEBNOG SISTEMA KOJI SE RAZVIJA U VREMENU : U NJIH
SU UTISNUTA OBELEZJA SISTEMA KAO STO SU U SISTEM USLA NJIHOVA VLASTITA INDIVIDUALNA SVOJSTVA .
ISTORICAR KNJ . UTVRDJUJE ISTORICNOST TEKSTOVA TJ U NJIMA OTKRIVA DELOVANJE DRUSTVENOG I
POLITICKOG ZIVOTA A S DRUGE STRANE USPOSTAVLJA TEKSTUALNOST ISTORIJE TJ TUMACI ONE TRAGOVE
ISTORIJE KOJI SU SACUVANI U TEKSTOVIMA IZ PROSLOSTI . TARTALJA : NAJSTARIJI VID ISTORIJE KNJIZEVNOSTI
PREDSTAVLJA BIBLIOGRAFIJA- SPISAK KNJIGA IZ ODREDJENE OBLASTI OD IZVESNOG PISCA ILI IZ JEDNOG
RAZDOBLJA ZABELEZENIH HRONOLOSKIM AZBUCNIM ILI DRUGIM REDOSLEDOM . U ALEKSANDRIJSKOJ
BIBLIOTECI U 3. VEKU PNE KATALOZI U VIDU TABLICA ZVANIH PINAKE . DRUGI VID ISTORIJE KNJ
PREDSTAVLJAJU BIOGRAFIJE PISACA . KNJIZEVNOISTORIJSKI PREGLEDI PRIKAZUJU SAMA KNJIZEVNA DELA
ODREDJENE SREDINE ILI EPOHE . M ONOGRAFIJA - RASPRAVA O JEDNOM PISCU. I STORIJA NACIONALNE
KNJIZEVNOSTI TREBA DA PRUZI UVID U STVARALASTVO JEDNOG NARODA . NPR ISTORIJA SRPSKE KNJIZEVNOSTI
JOVANA DERETICA. KOMPARATIVNA ILI UPOREDNA KNJIZEVNOST - DVE NACIONALNE KNJIZEVNOSTI. ISTORIJA
SVETSKE ILI OPSTE KNJIZEVNOSTI -INTEGRAL SVIH NACIONALNIH KNJIZEVNOSTI . OPSTU KNJIZEVNOST CINE
ONA DELA KOJA SU SVOJOM UMETNICKOM VREDNOSCU PREKORACILA ETNICKE I POLITICKE GRANICE IZMEDJU
NARODA I DRZAVA I POSTALA ZAJEDNICKO BLAGO CELOG SVETA .
3. TEORIJA KNJIZEVNOSTI
 LESIC :RAZMATRA SVA PITANJA KOJA SE TICU OPSTE PRIRODE KNJIZEVNOSTI I NJENOG ODNOSA PREMA
DRUGIM VIDOVIMA KULTURE . P OSEBNO RAZMATRA OPSTA SVOJSTVA KNJIZEVNOUMETNICKOG TEKSTA KAO I
SVE ODNOSE KOJE TAJ TEKST PODRAZUMEVA : PREMA AUTORU , ISTORIJSKOM KONTEKSTU, TRADICIJI ,
DRUGIM ISTORODNIM TEKSTOVIMA, TEKSTOVIMA DRUGE VRSTE , JEZIKU, CITAOCU KAO KRAJNJEM
ODREDISTU. RAZMATRA RAZLICITE POSTUPKE I IZRAZAJNA SREDSTVA KOJIMA SE OSTVARUJE SPECIFICNA
STRUKTURA KNJIZEVNOG TEKSTA KAO JEZICKE UMETNOSTI . P OSMATRA ZANROVE KAO I POSEBNE KNJIZEVNE
OBLIKE KOJI SU SE USTALILI U KNJIZEVNOJ TRADICIJI . RAZMATRA SVA PITANJA KOJA SE TICU CILJEVA , METODA
I VALJANOSTI TUMACENJA KNJIZEVNOSTI . P OSMATRA KNJIZEVNOST U NJENOJ SVEUKUPNOSTI I U SVIM
NJENIM VIDOVIMA , TEZECI DA OTKRIJE , OPISE I PROTUMACI OPSTE ODLIKE KNJIZEVNOSTI KAO SPECIFICNE
STVARALACKE DELATNOSTI, KAO I OPSTA SVOJSTVA KNJIZEVNOUMETNICKOG TEKSTA KAO PROIZVODA TE
DELATNOSTI . D ANAS SE RAZLIKUJU DVA TIPA TEORIJE KNJ . P RVI PRIZLAZI IZ JEDNE ODREDJENE SKOLE
MISLJENJA I ZASTUPA ISKLJUCIVO PRINCIPE , IDEJE I METODE TE SKOLE . DRUGI TEZI JEDNOJ VRSTI
PLURALIZMA , PA UZIMA U OBZIR RAZLICITE MOGUCNOSTI TUMACENJA KNJIZEVNOSTI , OBRACAJUCI JEDNAKU
PAZNJU SVIM NJENIM ASPEKTIMA. P RVI TIP TEORIJE SE ZALAZE ZA NOVI PRISTUP KNJIZEVNOSTI PA NASTOJI
RAZVITI NOVE METODE I NOV KRITICKI RECNIK. D RUGI TIP JE SKLON SISTEMATSKOM ANALITICKOM
PROMISLJANJU RAZLICITIH VIDOVA KNJIZEVNOSTI , U SVOJ RAZNOVRSNOSTI NJENIH UMETNICKIH OBLIKA I
IZRAZAJNIH POSTUPAKA .
4. KNJIZEVNA KRITIKA
LESIC :KNJIZEVNA KRITIKA SE ZANIMA ZA KONKRETNA KNJIZEVNA DELA SA TEZNJOM DA IH PROTUMACI I
OCENI . SEM STO IMA DELO NA OCENJIVANJE ONA I IMA ZADATAK DA DELO PROTUMACI KAKO UMETNICKI
TAKO I ISTORIJSKI . ONA O KNJIZEVNOSTI PISE KNJIZEVNO PA SE TEKSTOVI KRITICARA CESTO MOGU I
SMATRATI KNJIZEVNIM TEKSTOVIMA, A KRITICARI KNJIZEVNICIMA. RAZLOG JE TAJ STO KRITICAR U SVOM
PRISTUPU SAMOM DELU NE IZBEGAVA SOPSTVENI STAV . ON NASTOJI DA STO POTPUNIJE IZRAZI SVOJ
DOZIVLJAJ I DA GA STO UVERLJIVIJE PRIKAZE CITAOCU . KRITICAR SUDI O DELU NA OSNOVU LICNOG UKUSA,
SVOJIH LICNIH ETICKIH NACELA I ESTETSKIH IDEALA PA JE NJEGOV SUD SUBJEKTIVAN . KNJIZEVNA KRITIKA SE
BAVI NOVIM KNJIZEVNIM DELIMA I SVOJOM OCENOM IH PREPORUCUJE ILI NE SVOM CITAOCU . UKOLIKO NIJE
SUBJEKTIVNA ONDA JE KRITIKA ZASNOVANA NA ANALIZI DELA TJ NA RAZMATRANJU SVIH BITNIH ODLIKA
NJEGOVE STRUKTURE . ZATO KRITIKA PODRAZUMEVA NE SAMO OCENU VEC I INTERPRETACIJU DELA . KRITIKA
SE USMERAVA NA NJEGOVA UNUTRASNJA SVOJSTVA ALI GA CESTO DOVODI U VEZU SA DRUGIM DELIMA ISTOG
PISCA ILI SA DRUGIM SRODNIM DELIMA ILI SA NEKIM SLICNIM TENDENCIJAMA EPOHE . NA TAJ NACIN SE
UTVRDJUJE MESTO DELA U SAVREMENOJ KNJIZEVNOSTI I NJEGOV DOPRINOS TOJ KNJIZEVNOSTI. IAKO SE BAVI
UGLAVNOM DELIMA SAVREMENE KNJ , ONA TEZI DA I U DELIMA IZ PROSLOSTI OTKRIJE ONO PO CEMU TA DELA
IMAJU SMISAO I VREDNOST ZA NAS DANAS . P REISPITUJE DELA IZ PROSLOSTI I ODREDJUJE IM MESTO U
SADASNJOSTI , TAKO ONA ODRZAVA TRADICIJU. U KRITIKU ULAZE I MORALNA, POLITICKA I DRUSTVENA
NACELA. P OSTOJI VISE TIPOVA KRITIKA : PSIHOANALITICKA , MARKSISTICKA , FORMALISTICKA ,
STRUKTURALISTICKA ,… SVE OVE KRITIKE SU USMERENE NA RAZLICITE ASPEKTE KNJIZEVNOSTI ALI SUI RAZVILI
SVOJE METODE I SVOJU KRITICKU TERMINOLOGIJU. T ARTALJA: KRITIKA JE PRVOBITNO SHVACENA KAO CIN
SUDJENJA O UMETNICKOJ VREDNOSTI PESNICKOG DELA. KRITICAR DONOSI SUD CIJI REZULTAT TREBA DA BUDE
OCEAN VREDNOSTI . K RITIKA NASTOJI DA PRUZI OBRAZLOZENJE SVOJE OCENE PUTEM TUMACENJA DELA. K AO
TUMAC DELA KRITICAR JE POSREDNIK IZMEDJU PISCA I CITAOCA . ON CITAOCU PISCEVO DELO OBJASNJAVA .
OD KRITICARA SE OCEKUJE DA SAGLEDA DELO KAKVO JESTE I DA GA PRIBLIZI KNJIZEVNOJ PUBLICI. OCENA
VREDNOSTI DOLAZI DO IZRAZAJA PRVENSTVENO U KNJIZEVNIM RECENZIJAMA , ANTOLOGIJAMA I
NAGRADAMA. RECENZIJA (KRACI KNJIZEVNI PRIKAZ) DAJE NEKOM NOVOM DELU PREPORUKU ILI MU
OSPORAVA KVALITETE I PRUZA O NJEMU OSNOVNA OBAVESTENJA . P RIKAZ KOJI JE NEODMEREN U HVALI
 NAZIVA SE PANEGIRIK , ONAJ KOJI JE SUSTA POKUDA I POGRDA SVODI SE NA PAMPHLET , OD PRAVE KRITIKE
OCEKUJE SE DA BUDE ODMERENA. ANTOLOGIJA (CVETNIK) PREDSTAVLJA IZBOR ONOG NAJBOLJEG STO JE U
NEKOJ OBLASTI KNJIZEVNOSTI OSTVARENO . ANTOLOGICAR NEKAD IZNESE SVOJA NACELA , FORMULISE
KRITERIJUME KOJIH SE PRILIKOM BIRANJA PRIDRZAVAO . BOGDAN P OPOVIC U PREDGOVORU SVOJE
ANTOLOGIJE IZJAVLJUJE : MERILA PO KOJIMA SU PESME ODABIRANE SU OVA TRI : PESMA MORA IMATI
EMOCIJE , MORA BITI JASNA I MORA BITI CELA LEPA. P OTKULTURI PRIPADAJU TEKSTOVI KOJI IMAJU DONJU
GRANICU KNJIZEVNE VREDNOSTI . UBRAJAJU SE U LAZNU UMETNOST ILI KIC , BEZVREDNU I U STETNU (SUND).
U ANTICI SU SLICNI ANTOLOGIJI KANONI KOJI SU U VIDU SPISKOVA OBUHVATALI IMENA NAJBOLJIH PISACA U
ODREDJENIM ZANROVIMA . OCENA VREDNOSTI DOLAZI U VIDU ODREDJENIH NAGRADA KOJE SE DODELJUJU
PISCIMA OD STRANE SKUPA KRITICARA -ZIRI . D NEVNA KRITIKA -PRATI TEKUCE STVARALASTVO I JAVLJA SE U
DNEVNIM LISTOVIMA , CASOPISIMA , EMISIJAMA .
5. POJAM, NASTANAK I STRUKTURA KNJIZEVNOSTI
6. KRITERIJUMI LITERARNOSTI
POD POJMOM LITERARNOSTI PODRAZUMEVA SE SKUP SVIH OSOBINA PO KOJIMA SE NEKI TEKST PREPOZNAJE
KAO LITERARNI TEKST .
7. FUNKCIJE KNJIZEVNOSTI (ESTETSKE , ETICKE I SAZNAJNE )
8. JAKOBSONOVA TEORIJA POETSKE FUNKCIJE
ROMAN JAKOBSON-RUSKI FORMALISTA OPISAO JE SEST FUNKCIJA KOJE JEZIK IMA U KOMUNIKACIJI A KOJE SU
ODREDJENE NJEGOVOM VECOM ILI MANJOM USMERENOSCU NA POJEDINE FAKTORE KOMUNIKACIJE . P O
JAKOBSONOVIM RECIMA , ZA SVAKU KOMUNIKACIJU JE NEOPHODNO SEST FAKTORA:
POSILJALAC SALJE PRIMAOCU JEDNU PORUKU . DA BI BILA OPERATIVNA , POTREBAN JOJ JE KONTEKST NA KOJI
SE ODNOSI (REFERENT ) A KOJI PRIMALAC MOZE SHVATITI , TU JE ZATIM KOD KOJI JE U POTPUNOSTI ILI
DELIMICNO ZAJEDNICKI I POSILJAOCU I PRIMAOCU I TU JE NAJZAD KONTAKT TJ FIZICKI KANAL I PSIHOLOSKA
VEZA IZMEDJU POSILJAOCA I PRIMAOCA KOJA OMOGUCAVA NJJIHOVU KOMUNIKACIJU . NA OSNOVU
RAZLICITE USMERENOSTI JEZIKA NA NEKI OD TIH SEST FAKTORA JAKOBBBSON JE IZDVOJIO I SEST NJEGOVIH
FUNKCIJA :
 REFERENCIJALNA(KOGNITIVNA ) FJ JE USMERENJE NA PREDMET ILI REFERENT ILI KONTEKST TJ NA
ONO O CEMU SE GOVORI
 EKSPRESIVNA (EMOTIVNA, AFEKTIVNA) USMERENJE NA POSILJAOCA TAKO DA JE BITAN ONAJ KOJI
IZRAZAVA SVOJE MISLI , OSECANJA…
 KONATIVNA FUNKCIJA JE USMERENJE NA PRIMAOCA TJ U PRVI PLAN DOLAZI ONAJ KOME PRICAMO
OD KOGA NESTO TRAZIMO ILI OCEKUJEMO , KOGA ZELIMO POKRENUTI NA NEKU AKCIJU
 FATICKA FUNKCIJA JE USMERAVANJE NA KONTAKT TJ NA KOMUNIKACIJSKI KANAL
 METAJEZICKA JE USMERAVANJE NA KOD TJ ZAJEDNICKI JEZICKI SISTEM BEZ KOG NEMA
MEDJUSOBNOG SPORAZUMEVANJA
 POETSKA FUNKCIJA JE USMERAVANJE NA PORUKU TJ NA ORGANIZACIJU ISKAZA (NE NA SADRZAJ !).
OSTVARUJE SE KAO USMERENOST NA PORUKU KAO TAKVU TJ KAO DOVODJENJE U FOKUS PORUKE
RADIN JE SAME

U JEDNOM ISKAZU DOMINANTU ULOGU IMA JEDNA OD FUNKCIJA DOK SU DRUGE SPOREDNE . U
KNJIZEVNOUMETNICKOM ISKAZU DOMINANTNU ULOGU IMA POETSKA FUNKCIJA KOJA JEZICKOJ STRUKTURI
DAJE VISI STEPEN ORGANIZACIJE .

9. TEORIJE PERIODIZACIJE KNJIZEVNOSTI

10. KNJIZEVNI METOD I KNJIZEVNI PRAVAC
 11. KLASIFIKACIJA KNJIZEVNOSTI U KLASICNOJ POETICI
KLASICNA POETIKA JE KNJIZEVNU VRSTU ILI KNJIZEVNI ZANR TRETIRALA KAO ZADATI PESNICKI OBLIK CIJA SU
SVOJSTVA ZASNOVANA NA VECNIM ZAKONIMA RAZUMA I LEPOTE . U OKVIRU TE MISAONE TRADICIJE VRSTA JE
BILA SHVATANA KAO IDEALAN TIP PESNICKOG STVARANJA A POJEDINACNA PESNICKA DELA SU PROCENJIVANA
PO TOME KOLIKO SE PRIBLIZAVAJU TOM ZADATOM IDEALNOM OBRASCU . TVORAC POETIKE ARISTOTEL NA
POCETKU SVOG SPISA O PESNICKOJ UMETNOSTI DEFINISAO JE POEZIJU KAO MIMETICKU
UMETNOST (UMETNOST PODRAZAVANJA) ALI JE ODMAH PODSETIO DA SE ONA POJAVLJUJE U VISE OBLIKA KOJI
SE MEDJUSOBNO RAZLIKUJU : EP I TRAGEDIJA, KOMEDIJA I DITIRAMB , AULETIKA I KITARISTIKA, SVE ONE SE
RAZLIKUJU PO : PODRAZAVANJU RAZLICITIM SREDSTVIMA , PODRAZAVAJU RAZLICITE PREDMETE I RAZLICITIM
NACINOM . ARISTOTEL JE JEZICKU UMETNOST VIDEO OSTVARENU RAZLICITIM SREDSTVIMA : GOVOR , RITAM,
HARMONIJA. S AMO GOVOROM SLUZIO SE EP PA BI ON I DANAS BIO UMETNOST RECI . L IRIKA(AULETIKA I
KITARISTIKA ) SLUZILA SE ISTOVREMENO I RITMOM I HARMONIJOM ( PLES I MUZIKA ) A TRAGEDIJA I KOMEDIJA
SU SE SVIM TIM SREDSTVIMA SLUZILE POVREMENO I NAIZMENICNO : U TEATRU SE GOVOR SMENJIVAO SA
PLESOM I PESMOM HORA STO DANAS NIJE BAS SLUCAJ . ARISTOTELOVU SISTEMATIZACIJU VRSTA PREUZELA JE
KLASICNA GRCKA I RIMSKA POETIKA ALI JU JE DOPUNILA NOVIM VRSTAMA . D OLAZILO JE DO STVARANJA
NOVIH VRSTA ALI TO NIJE MENJALO SAMU IDEJU VRSTE . O VRSTAMA SE GOVORI U DELU P OETIKA NIKOLE
BOALO, NAJPRE O MALIM PESNICKIM FORMAMA ( IDILA, ELEGIJA, ODA, SONET , EPIGRAM) A ONDA I O
VELIKIM PESNICKIM VRSTAMA ( TRAGEDIJA, KOMEDIJA , EPOPEJA). SVAKA OD NJIH JE DEFINISANA SAMA ZA
SEBE ALI NA PRINCIPIMA RAZUMA I LEPOTE I VELIKIM KLASICNIM PISCIMA . P JER GIRO JE U SVOM DELU
STILISTIKA OBJAVIO DA POETIKA RAZLIKUJE 5 PESNICKIH VRSTA I 4 PROZNE VRSTE A UNUTAR SVAKE OD NJIH
IZDVAJALA JE JOS I BROJNE PODVRSTE OD KOJIH SVAKA IMA SVOJA PRAVILA:
LIRSKI ZANR PREDSTAVLJA ZIV I SLIKOVIT IZRAZ DUSEVNIH OSECANJA, OBUHVATA ELEGIJU , EPITALAM, SONET ,
PESMU, BALADU
EPSKI ZANR PREDSTAVLJA PRIPOVEDANJE U STIHOVIMA O JUNACKIM I CUDESNIM AVANTURAMA.
DRAMSKI ZANR JE PREDSTAVLJANJE ZIVOTA U AKCIJI .
DIDAKTICKI ZANR PREDSTAVLJA ISTINE MORALNOG ILI FIZICKOG REDA I OBUHVATA BASNU , POSLANICU,
SATIRU I EPIGRAM .
PASTORALNI ILI BUKOLICKI ZANR PREDSTAVLJA DRAMATSKO SLIKANJE OBICAJA I LEPOTA SELA U OBLIKU
EKLOGA ILI IDILA
GOVORNICKI ZANR OBUHVATA RAZLICITE OBLIKE BESEDA I RASPRAVA
ISTORIJSKI ZANR JE ISTINITO PRIPOVEDANJE I OCENA VAZNIH CINJENICA KOJE CINE ZIVOT JEDNE NACIJE
(ISTORIOGRAFIJA, ANALI, HRONIKE , MEMOARI)
DIDAKTICKI ZANR U PROZI IMA ZA PREDMET PODUCAVANJE RAZNIH LJUDSKIH SAZNANJA :FILOZOFIJU, KRITIKU
ZANR ROMANA JE PRIPOVEDANJE DOGADJAJA I STUDIJA STRASTI STVARI IZ STVARNOG ZIVOTA : PASTORALNI ,
AVANTURISTICKI I ANALITICKI ROMAN ; PRIPOVETKA I NOVELA .
12. TRIJADNI SISTEM KNJIZEVNIH RODOVA

13. ZANR I MODERNA TEORIJA KNJIZEVNIH VRSTA

DANAS JE VISE NEGO TEORIJA RODOVA PRIHVACENA TEORIJA ZANROVA , A ZANR SE SAD VISE NE POSMATRA KAO
ZASEBNA STABILNA TEORIJSKA KATEGORIJA VEC KAO DINAMICKA I PROMENLJIVA KATEGORIJA KNJIZEVNOSTI I KOJA JE
UVUCENA U ODNOSE PREMA DRUGIM VRSTAMA KOJE POSTOJE ISTOVREMENO S NJOM I S KOJIM ONA ULAZI U
ZANROVSKI SISTEM SVOG VREMENA . S AVREMENA KONCEPCIJA ZANRA NAJBLIZA JE ONOM TEORIJSKOM MODELU KOJI
SU INAUGURISALE DESOSIROVSKA LINGVISTIKA , TEORIJA KOMUNIKACIJE I TEORIJA TEKSTA.
 14. POREKLO I ODLIKE LIRSKE POEZIJE
LIRSKA PESMA JE DELO U STIHU U KOME PESNIK ISKAZUJE SVOJA LICNA OSECANJA . PO POSTANKU JE
VEROVATNO NAJSTARIJA KNJIZEVNA TVOREVINA . U POCETKU SVOG NASTANKA I JAVLJANJA ONA JE IMALA
SVOJE PRATILACKE ELEMENTE KOJE JE DUGO ZADRZALA : BILA JE PRACENA MELODIJOM , MUZIKOM I IGROM
STO SE NAZIVA SINKRETIZAM. I DANAS LIRSKE PESME IMAJU MELODIJU NAROCITO NARODNE LIRSKE PESME .
NAZIV LIRSKI ILI LIRIKA DOLAZI IZ SINKRETICKOG POSTANKA I KARAKTERA KOJA SE KOD STARIH GRKA IZVODILA
UZ INSTRUMENT LIRU . PRVA BITNA ODLIKA JE DA PESNIK POKAZUJE SVOJA OSECANJA I LICNA
PREZIVLJAVANJA .SPOLJASNJI SVET DELUJE NA PESNIKA I IZAZIVA OSECANJA KOJA ON PRENOSI U PESMU .
IZRAZITO PRISUTNA SUBJEKTIVNOST . POSEBNA ODLIKA LIRIKE JESTE NJENA VECITA AKTUELNOST I PORED
RAZNOVRSNOSTI I PROMENA I U SADRZINI I U OBLICIMA . MA KOLIKO DELA BILA STARA COVEK CE UVEK NACI
SVOJ DUHOVNI LIK . NJENA SADRZINA JE OPSTELJUDSKA I SVEOPSTA. ODLIKUJE SE KRATKOCOM ZA RAZLIKU OD
EPSKIH I DRAMSKIH DELA. LIRSKA POEZIJA TEZI STO VECOJ SLOBODI I NEZAVISNOSTI U OBLICIMA .

15. LIRSKA POEZIJA-PITANJE NAZIVA

U ANTICKO VREME POJAM LIRIKE JE PODRAZUMEVAO PESME KOJE SU SE PEVALE UZ PRATNJU MUZIKE ZA RAZLIKU OD
PESAMA KOJE SU SE RECITOVALE . OTUDA I IME : LIRA JE INSTRUMENT U GRCKOJ KOJI JE BIO PRATNJA PESMAMA .
ARTISTOTEL NE UPOTREBLJAVA TAJ IZRAZ VEC POMINJE AULETIKU I KITARISTIKU KAO PESNICKE VRSTE . TEK U
ALEKSANDRIJSKOM PERIODU GRCKE KULTURE REC LIRIKA SE UPOTREBLJAVALA KAO OZNAKA ZA SVE ONE PESME KOJE
IDU UZ PRATNJU MUZIKE BEZ OBZIRA NA INSTRUMENT (LIRA , KITARA, LEUT ). U TOM ZNACENJU SE TA REC KORISTILA
DO RENESANSE A ONDA SU PESNICI TJ PETRARKA A ZATIM I DRUGI POCELI PESMU DEFINISATI KAO TEKST PISAN ZA
CITANJE , ODVOJIVSI JE OD MUZIKE .
ALI SU ONI I DALJE OSTAJALI PRI NJENIM KVALITETIMA KOJE IMA SA MUZIKOM
SAMO STO SU NJENU MUZIKALNOST VIDELI U TEKSTU. A MELODICNOST JE OSTALA BITNO OBELEZJE LIRIKE. U LIRSKE
PESME SPADALE SU ONE KOJE NISU MOGLE BITI EPSKOG ILI DRAMSKOG KARAKTERA . KRAJEM XVIII VEKA LIRSKA
POEZIJA JE DOBILA NAJVECI ZNACAJ DO TADA . P OSTALA JE NE SAMO GLAVNA VRSTA PESNISTVA VEC JE I NJEN DUH
IZJEDNACEN SA DUHOM POEZIJE . U TOM IZJEDNACAVANJU LIRIKE I POEZIJE POJAM LIRSKOG U DEFINISANJE POEZIJE
UNOSI MNOGO TOGA STO JE KARAKTERISTICNO ZA ROMANTICKU LIRIKU A S DRUGE STRANE BEZ MOGUCNOSTI DA SE
IZDVOJI OD LIRIKE MODERNA KONCEPCIJA POEZIJE IZDVOJILA JE LIRIKU KAO NJEN POSEBAN VID.

16. KLASIFIKACIJA LIRSKE POEZIJE

TRADICIONALNE LIRSKE VRSTE-NASTALE U PROSLOSTI I KOJIMA SE PESNICI VRACAJU KAO INSPIRATVINIM OBLICIMA
KOJE IM JE PESNICKA TRADICIJA OSTAVILA U NASLEDJE I PREKO KOJIH ONI USPOSTAVLJAJU VEZU SA TOM TRADICIJOM.
ONE SE MOGU PODELITI U TRI GRUPE : ONE KOJE SU KLASICNOG, HELENSKOG I RIMSKOG POREKLA ; ONE KOJE SU
STVORENE U STAROFRANCUSKOJ , PROVANSALSKOJ , ITALIJANSKOJ POEZIJI PRED KRAJ SREDNJEG VEKA I U VREME
RENESANSE ; ONE KOJE SU ORIJENTALNOG, PERSIJSKO -ARAPSKOG ILI DALEKOISTOCNOG POREKLA . KLASICNE LIRSKE
VRSTE : HIMNA, ODA, DITIRAMB , ELEGIJA, EPIGRAM , EPITAF, IDILA, EKLOGA, ANAKREONTSKA PESMA, EPISTOLA,
EPITALAM ; PREDRENESANSNE I RENESANSNE LIRSKE VRSTE : VILANEL , VIRELI , TRIOLET , RONDO , RONDEL,
STRAMOBOTO , GLOSA, MADRIGAL , SONET , SONETNI VIJENAC ; PESME ORIJENTALNOG POREKLA : GAZEL , RUBAIJA,
KASIDA, MESNEVIJA, NAZIRA, ILAHIJA , PANTUN, HAIKU.

17. NAJSTARIJE LIRSKE VRSTE U ANTICI

HIMNA, ODA, DITIRAMB , ELEGIJA, EPIGRAM , EPITAF, IDILA, EKLOGA, ANAKREONTSKA PESMA , EPISTOLA,
EPITALAM . HIMNA- GRCKA REC HIMNOS (PESMA) PRVO JE OZNACAVALA SVAKU PEVANU PESMU A ONDA JE
BILA PESMA POSVECENA NEKOM BOZANSTVU ILI PRECIMA , FENOMENIMA … STIL HIMNE JE UZVISEN I
PATETICAN, S JEDNE STRANE SLAVI SE I UZDIZE BOZANSTVO A S DRUGE ISKAZUJE SE NISTAVNOST I
 MALENKOST PRED SILOM KOJU SLAVI . I DANAS JE HIMNA POHVALNA PESMA ALI JE POSTALA MALO
SLOBODNIJA U SADRZINI, OBLIKU I TONU. SVAKI NAROD IMA SVOJU NACIONALNU HIMNU . (HIMNA SUNCU ,
DAVIDOVI PSALMI ). ELEGIJA - ELEGOS(GR , TUZALJKA, TUZBALICA), KOD STARIH GRKA PESMA KOJA JE
ISKAZIVALA ZALOST ZA MRTVIMA, KASNIJE JE BILA PESMA KOJA JE ISPEVANA U ELEGIJSKOM DISTIHU (JEDAN
HEKSAMETAR I JEDAN PENTAMETAR ), IMA INTIMNIJI I SMIRENIJI TON OD ODE I HIMNE . DANAS JE ELEGIJA
PESMA KOJA IZRAZAVA TUZNA OSECANJA (OVIDIJE , TIBUL , KATUL , BRANKO RADICEVIC , VOJISLAV ILIC , ALEKSA
SANTIC ) EPITAF-EPITAFOS (NADGROBNI ) JE KRATAK POETSKI TEKST SA REFLEKSIJOM O SMRTI . PRVOBITNO JE
OZNACAVAO NATPIS NA NADGROBNOM KAMENU . ZBIRKA KAMENI SPAVAC MAKA DIZDARA PRIPADA
BOSANSKOJ EPIGRAFICI . EPITALAM -SVADBENA PESMA , U CAST MLADENCIMA . EPITALAM MLADOJ NEVESTI OD
VASE ZIVKOVICA , PINDAR , TEOKRIT … EPISTOLA-PISMO , POSLANICA. PESNICKI TEKST UPUCEN PRIJATELJU ILI
POZNATOJ JAVNOJ LICNOSTI U KOJEM SE RASPRAVLJA O TEMU OPSTEG INTERESA. HORACIJEVA POSLANICA
PIZONIMA JE NAJPOZNATIJA. EKLOGA-IZBOR PESAMA , OZNACAVALA SKUP PESAMA RAZLICITE VRSTE .
VERGILIJE JE TAJ NAZIV DAO SVOJIM PASTORALNIM POEMAMA KOJE SE SASTOJE OD RAZLICITIH
DELOVA : UVODNA PESMA , DIJALOG MEDJU PASTIRIMA, LAMENTA NAD MRTVIMA , LJUBAVNA ELEGIJA I
ZAVRSNA PESMA . IZ RENESANSNE EKLOGE RAZVILA SE PASTIRSKA DRAMA TJ PASTORALA . IDILA - SLICICA.
MALA PESMA U KOJOJ SE OPISUJE MIRAN I SRECAN SEOSKI ZIVOT . BUKOLIKE OD VERGILIJA PA SE CESTO
NAZIVAJU I BUKOLICKIM PESMAMA.
18. NASTANAK I RAZVITAK EPSKE POEZIJE

EPSKA POEZIJA JE POSTOJALA JOS U NAJSTARIJIM RAZDOBLJIMA LJUDSKE ISTORIJE . PREDISTORIJSKO DOBA U KOME SU
POSTOJALE PESME TUZBALJKE ZA MRTVIMA I RATNICKE PESME KOJE SU SADRZAVALE U SEBI ELEMENTE EPSKE
NARACIJE . EPSKE PESME SU SE RAZVILE ONDA KADA JE COVEK RAZVIO SVEST O PRIPADANJU JEDNOJ ZAJEDNICI I O
ZAJEDNICKIM INTERESIMA SVIH IZ ZAJEDNICE . TADA SU POCELE DA SE PEVAJU PESME O JUNACIMA I DA SE OPISUJU
DOGADJAJI I TAKO SE PRENOSILE S KOLENA NA KOLENO . ZA RAZVITAK EPSKE POEZIJE ZNACAJNI SU PEVACI KOJI SU NA
DVOROVIMA ILI U NARODU PEVALI PESME KOJE SU SAMI STVARALI (GRCKI PEVACI -AEDI ) ILI KOJE SU CULI OD DRUGIH
PEVACA (PEVACI KOJI SU SIRILI PESME U GRCKOJ -RAPSODI ). OPEVALE SU JEDAN DOGADJAJ ILI NEKOLIKO NJIH
UZROCNO -POSLEDICNO POVEZANIH . KOD POJEDINIH NARODA TE PESME SU STVARALE SVOJE CIKLUSE I TAKO NASTALI
VELIKI EPOVI (SPEVOVI ) ILI EPOPEJE . U NJIMA JE SADRZANO ISTORIJSKO ISKUSTVO NARODA I ODRZAVAJU NJEGOVU
PROSLOST . TI PRIMARNI EPOVI SU : VAVILONSKI EP GILGAMES, STAROINDIJSKI EPOVI M AHABHARATA I RAMAJANA,
PERSIJSKI EP SAHNAMA, FINSKI EP KALEVALA, STAROGERMANSKI P ESMA O NIBELUNZIMA , STAROFRANCUSKI P ESMA O
ROLANDU, STAROENG BEOVULF. ONI SU STVARANI DUZE VREME A NEKIMA JE ZAVRSNICU DAO NEKI POJEDINAC :
HOMER STVORIO ILIJADU I ODISEJU NA OSNOVU EPSKE TRADICIJE , PERSIJSKI PESNIK FIRDUSI SAHNAMU. POSLE
PRIMARNIH NASTAJALI SU SEKUNDARNI (UMETNICKI ) EPOVI CIJI SU AUTORI POZNATI I KOJI SU PISANI ZA CITANJE .
RIMSKI PESNIK VERGILIJE NA OSNOVU HOMEROVIH NAPISAO SVOJU ENEIDU (O TROJANCU ENEJI CIJI SU POTOMCI
OSNOVALI RIM). KASNIJI EPOVI : D ANTE - BOZANSTVENA KOMEDIJA (RELIGIOZNI EP ), L ODOVIK ARIOSTA- BESNI
ORLANDO (JUNACKI EP ), IVAN GUNDULIC-OSMAN, DZON MILTON-IZGUBLJENI RAJ , IVAN MAZURANIC -SMRT SMAIL-
AGE CENGICA, NJEGOS-L UCA MIKROKOZMA , HERMAN I D OROTEJA-GETE (IDILICNI EPOVI), SATIR -
RELJKOVICA(DIDAKTICKI EP ), MEDVED BRUNDO-NAZOR (ZIVOTINJSKI EP ). U XVIII VEKU DOSLO JE DO OPADANJA
EPOVA ZBOG RAZVOJA PRIPOVEDACKE PROZE .

19. EPSKA TEHNIKA

ZA SVOJE PRIPOVEDANJE AUTOR UZIMA PREDMET IZ SPOLJASNJEG SVETA. PREDMET SU RAZNI DOGADJAJI I ZBIVANJA U
SPOLJASNJEM SVETU . ODLIKE : OBJEKTIVNOST EPSKOG PRIPOVEDANJA . EPSKI PESNIK PRIKAZUJUCI SVET KOJI NE UZIMA
IZ SEBE MORA NUZNO DA TAJ SVET PRIKAZE ONAKVIM KAKAV JESTE . EPSKI PESNIK SVOJ ODNOS PREMA PREDMETU I
PREMA SVETU PRIKAZUJE NA IZVESNOJ VREMENSKOJ I LICNOJ UDALJENOSTI . MEDJUTIM PESNIK MORA DA POKAZE
SVOJ LICNI SUBJEKTIVNI ODNOS PREMA ONOME STO OPISUJE . MA KOLIKO SE PESNIK TRUDIO DA BUDE OBJEKTIVAN ON
IPAK UNOSI SVOJ PECAT . IPAK PISAC NA SVOJ NACIN OPISUJE LICNOSTI I DOGADJAJE I UOBLICAVA IH . POMENUTA
OBJEKTIVNOST ODNOSI SE SAMO NA RAZLIKU IZMEDJU EPSKOG I LIRSKOG DELA S OBZIROM NA PREDMET
PRIKAZIVANJA I PESNIKOV ODNOS PREMA NJEMU. ZA RAZLIKU OD LIRSKOG I DRAMSKOG KOJI SU AKTUELNI DOGADJAJI
I ZIVI EPSKO DELO ODLIKUJE LIRNOCA PRIPOVEDANJA JER SE PRICA O PROSLIM DOGADJAJIMA. EPSKA DELA U STIHU
IMAJU RAZNOVRSTAN STIH . KLASICNE EPOPEJE (ILIJADA, ODISEJA, ENEJIDA) PISANE SU KLASICNIM HEKSAMETROM ALI
IMA DELA I SA DUZIM STIHOVIMA I SA KRACIM. U NASIM EPSKIM PESMAMA VECINA JE PISANA U DESETERCU ALI TO
NIJE U SVIM PESMAMA PRISUTNO .

20. EPOPEJA
U EPOPEJU SPADAJU DELA U STIHU U KOJIMA SE PRIPOVEDA O NEKOM ZNACAJNOM DOGADJAJU U ISTORIJI
NARODA ILI O NACIONALNOM JUNAKU ILI SE IZLAZE NEKA UZVISENA IDEJA OD OPSTEG INTERESA ZA NAROD ILI
CELU LJUDSKU ZAJEDNICU. EPOPEJA JE NAJSTARIJA EPSKA VRSTA PO POSTANKU. NASTALA JE IZ NIZA KRACIH
POJEDINACNIH PESAMA KOJE SU TVOREVINA CITAVE JEDNE ZAJEDNICE , KASNIJE SE JAVLJA KAO DELO
POJEDINCA TJ KAO UMETNICKA EPOPEJA . NARODNA EPOPEJA NOSI ODLIKU CELOG NARODA I IDEALE IZ
KOLEKTIVA. IAKO SU KOLEKTIVNO DELO DEFINITIVAN OBLIK IM DAJE POJEDINAC . POJEDINAC OSTAJE
NEPOZNAT JER TADA NIJE BIO BITAN TVORAC (NEDELJIV OD KOLEKTIVA) VEC DELO . UMETNICKA EPOPEJA JE
SMISLJENO DELO JEDNOG PESNIKA KOJI PRIPADA RAZVIJENOM DRUSTVU I KOJE NOSI INDIVIDUALNE ODLIKE
SVOG TVORCA . U NARODNOJ EPOPEJI TEMA SE SAMA NAMECE SVOJOM SNAGOM A U UMETNICKOJ PESNIK
SAM BIRA GRADJU VLADA NJOME I OBLIKUJE JE . NARODNA EPOPEJA SE NE OSLANJA NA ISTORIJSKE CINJENICE
VEC CESTO GUBI REALNOST A UMETNICKA OZIVLJAVA JEDNU ODREDJENU EPOHU I DRUSTVO , VODI RACUNA O
REALNOSTI I VEROVATNOSTI LIKOVA I DOGADJAJA. SVAKA EPOPEJA MORA IMATI SVOG GLAVNOG JUNAKA,
KOJI JE GLAVNI NOSILAC GLAVNOG DOGADJAJA ILI IDEJE . TEMA EPOPEJE JE UZVISENA I OZBILJNA PA I TON I
TIL MORAJU BITI TAKVI. PO ARISTOTELU U DELU O PESNICKOJ UMETNOSTI : EPOPEJA IZLAZE JEDNU
JEDINSTVENU , CELOVITU I ZAVRSENU RADNJU KOJA IMA POCETAK, SREDINU I ZAVRSETAK . ARISTOTEL
EPOPEJU OD TRAGEDIJE RAZLIKUJE PO TOME STO SE U NJOJ PRIPOVEDA DOK SE U TRAGEDIJI PRIKAZUJE : U
EPOPEJI SE MOZE PRIKAZATI VISE DOGADJAJA DOK SE U TRAGEDIJI NE MOZE VEC SE U TRAGEDIJI ODIGRAVA
DOGADJAJ NA POZORNICI. PO ARISTOTELU EPOPEJU KARAKTERISE TO STO U NJOJ SE MOGU DODATI
CUDNOVATE STVARI A DA IMA UVERLJIVOST .
21. UMETNICKI EP
UMETNICKI EPOVI SU TVOREVINA POJEDINACA KOJI SU ZIVELI U RAZVIJENIJEM DRUSTVU . ONI SU NASTALI I
RAZVIJALI SE UPOREDO SA RAZVIJANJEM UMETNICKE KNJIZEVNOSTI . PESNIK UM . EPA SAM BIRA GRADJU ZA
SVOJE DELO SLOBODNO I NEZAVISNO OD TRADICIJE . I U UM . EPOVIMA IMA POJEDINOSTI KOJE SU UNETE IZ
NARODNOG . U UM. EPOVIMA IMA MANJE EPIZODA DOGADJAJ JE SKLADNO RAZVIJEN . VRSTE UMETNICKIH
EPOVA : ISTORIJSKI (HEROJSKI ), ROMANTICNI , RELIGIOZNI , GRADJANSKI (IDILICNI ), KOMICNI .
22. EPSKO-LIRSKE VRSTE
EPSKO -LIRSKE VRSTE SU ONE KOJE IMAJU OSOBINE I EPIKE I LIRIKE . S JEDNE STRANE PESNIK JE SUBJEKTIVAN I
EMOTIVAN A S DRUGE STRANE PESNIKOVA MASTA STVORILA JE TAKVE SLIKE I VIZIJE KOJE NAMECU
PRIPOVEDACKI NACIN SAOPSTAVANJA. VRSTE KOJE SE OVDE UBRAJAJU NEMAJU SIROKO RAZVIJENU FABULU ,
DETALJNA OPISIVANJA DOGADJAJA ILI LICNOSTI, EPIZODE SU SAZETE …
BALADA- KRACA ILI MALO DUZA PESMA U KOJOJ PESNIK OPEVA NEKI DOGADJAJ, PODVIG ILI SUDBINU NEKE
LICNOSTI , I TO PRIPOVEDA POTRESNO I DRAMATICNO SA PUNO OSECANJA . PESNIK FABULE SE NE SME
UDALJAVATI MNOGO OD SVOJE TEME . BALADA NIKADA NIJE VEDRA. KRAJ BALADE JE OBICNO TRAGICAN . U
USMENOJ KNJIZEVNOSTI ISTICU SE SEVDALINKE KOJE SU NASTALE U MUSLIMANSKOJ SREDINI . UGLAVNOM
GOVORE O PORODICNOM ZIVOTU U KOME JE ZENA NAJMANJE BITNA I O PODREDJENOSTI ZENE . TEME SU
 UGLAVNOM : NESPORAZUM U PORODICI, NASILNA UDAJA, NEOSTVARENE ZELJE ,… NAJPOZNATIJA :
HASANAGINICA , OMER I MERIMA . POSEBAN OBLIK USMENE BALADE NASTAO JE U JADRANSKOM PRIMORJU :
BUGARSTICA IZ XVI,XVII,XVIII VEKA. PESMA JE CESTO U DIJALOGU ILI U DUZEM MONOLOGU LIRSKOG
SUBJEKTA KOJI PATI NAD SVOJOM SUDBINOM (MAJKA MARGARITA , KRALJEVIC MARKO ). DUGI STIH ,
TRAGICAN KRAJ , UCESTALO PONAVLJANJE JEDNOG STIHA . ( U FRANC . FRANSOA VIJON , KLEMAN MARO , U
ITALIJI PETRARKA , DANTE , U NASOJ POEZIJI SMRT OMERA I MERIME , ZENIDBA MILIC BARJAKTARA, SMRT
MAJKE JUGOVICA ) BALADERI : BRANKO RADICEVIC , LAZA KOSTIC , ZMAJ ,… ROMANSA-LJUBAV JE
DOMINANTNA TEMA , SLICNE BALADAMA , DOK SU BALADE TUZNE ROMANSE SE ODLIKUJU STRASTVENOSCU .
(FEDERIKO GARSIJA LORKA-CIGANSKI ROMANSERO ). NJENA SADRZINA DANAS JE UGLAVNOM LJUBAVNA,
VESELA I VEDRA TEMATIKA SA PUNO DINAMIKE I ZIVIM SLIKAMA JARKIH BOJA. NASI PISCI ROMANSA : STANKO
VRAZ, VOJISLAV ILIC , MILORAD MITROVIC . POEMA – PESNICKA VRSTA SA EPSKOM OSNOVOM ALI I SA LIRSKIM
POJEDINOSTIMA . PESMU PISU PESNICI SA SUBJEKTIVNOM NOTOM, UBACUJU SVOJA LIRSKA RASPOLOZENJA ,
EMOCIJE . OSNIVAC POEME JE ENG. DZORDZ BAJRON (LARA, MANFRED ). POEMA SE KOD NAS RAZVILA U TOKU I
POSLE OSLOBODILACKOG RATA, POEME : JAMA(IVAN GORAN KOVACIC ), KADINJACA(SLAVKO
VUKOSAVLJEVIC ), STRAZILOVO (MILOS CRNJANSKI )
23. NASTANAK PROZE I OPSTE OSOBINE
24. KRATKE PROZNE VRSTE
BAJKA-PRIPOVETKA U KOJOJ JE U VIDU FANTASTICNE FABULE ISKAZANO VEROVANJE U NATPRIRODNA BICA I
POJAVE . U NJIMA JE FABULA VEZANA ZA ZMAJEVE , VESTICE , AZDAJE , VILENJAKE , KRILATE KONJE ,… U
BAJKAMA POBEDJUJE DOBRO . NAJVISE IH IMA NA ISTOKU ( ZBIRKA-HILJADU I JEDNA NOC ). FABULA SE NE
VEZUJE NI ZA VREME NI ZA MESTO PA SU SE BAJKE NAJLAKSE PRENOSILE . KOD NAS : PEPELJUGA, DJAVO I
NJEGOV SEGRT , NEMUSTI JEZIK , AZDAJA I CAREV SIN ,… POCETKOM 19.VEKA BRACA GRIM
NOVELA-GOVORI O NEKOJ NEOBICNOJ ZGODI IZ ZIVOTA ZA KOJU SE RANIJE NIJE CULO . NJEN SVET JE SMESTEN
U KONKRETNOM VREMENU I PROSTORU U KOJEM SE KRECU KONKRETNE LICNOSTI , NOVELA RAZDVAJA
PRIRODNO I NEPRIRODNO , KADA GOVORI O CUDIMA ONA OCEKUJE DA IH SLUSAOC TAKO I DOZIVI KAO CUDA.
NOVELA JE U SVOM PRVOBITNOM OBLIKU (KRATKA PRICA , MALA NOVELA ) BILA PRILICNO RAZVIJENA,
NAJPOZNATIJA JE IZ XVI VEKA BOKACIJEVA ZBIRKA NOVELA DEKAMERON(STO NOVELA ) U KOJOJ JE BOKACO
OBRADIO NARODNE PRICE I ANEGDOTE . KOD NAS : SIMO MATAVULJ (POVARETA), VLADAN DESNICA , RANKO
MARINKOVIC . LEGENDA , ANEGDOTA, PARABOLA, BASNA, SKAZ, PRIPOVETKA, MIT …
25. PRIPOVETKA I NOVELA

PRIPOVETKA IMA ZA FABULU NEKI MANJE ZNACAJAN DOGADJAJ U VIDU ZIVOTA NEKOG LIKA , DUZA NOVELA . U
PRIPOVETKAMA SE SLIKA ZIVOT LJUDI I PISCI MORAJU TEZITI ZA TIM DA PRUZE ISTINITE I REALISTICNE SLIKE LJUDI I
ISTINE O ZIVOTU . POSTOJE NARODNE I UMETNICKE PRIPOVETKE .

26. 27. ROMAN-OPSTE ODLIKE

ROMAN OD LAT . RECI ROMANUS -RIMSKI , OZNACAVALA JE NAJPRE SPIS NA LATINSKOM ZATIM NA
ROMANSKOM JEZIKU KOJI SE PREMA UCENOM LAT SMATRAO VULGARNIM , NA TOM ROMANSKOM BILE SU
PISANE PRICE U STIHU U KOJIMA SU SE PRIPOVEDALI ISTINSKI ILI IZMISLJENI DOGADJAJI (ROMAN O RUZI ,
ROMAN O LISICI ). ROMAN JE DELO KOJE NAJBOLJE SLIKA SLOZENI LJUDSKI ZIVOT . PRIPADAJUCI EPSKOM RODU
ON JE PRIPOVEDACKA VRSTA KAO I EPOPEJA . NEKADA PISAN U STIHU KAO EPOPEJA , DANAS VISE NEMA TAKAV
OBLIK IZUZEV U DELIMA EVGENIJE ONJEGIN (PUSKIN) I (LAMARTIN) ZOSLEN. SLICNOST IZMEDJU EPOPEJE I
ROMANA JE STO PRIKAZUJU LJUDSKI ZIVOT I DRUSTVENU STVARNOST ALI EPOPEJA MALO ULEPSAVA ZIVOT . U
EPOPEJI POGOTOVU NACIONALNOJ SLIKA SE COVEK NATPRIRODNE MOCI , UZVISENI JUNACI , A U ROMANU SE
OSLIKAVA COVEK IZ SVAKODNEVNOG ZIVOTA . ZATO JE ROMAN BLIZI CITAOCU OD EPOPEJE . ROMAN JE DELO U
KOME PISCI MOGU SIROKO DA RAZVIJAJU SVOJE LIRSKE TRENUTKE . SVE STO SE OPISUJE OPISUJE SE SA
PUNO TOPLINE , OSECANJA , BOJE . U ROMANU IMA DOSTA PSIHOLOSKIH ANALIZA , OPISIVANJA,
PRIPOVEDANJA , DIJALOGA , A NAROCITO MONOLOGA (RAZMISLJANJA JUNAKA ). U ROMANU NEMA
POSREDNIKA IZMEDJU PISCA I CITAOCA . PISAC MASTOM DOCARAVA LICNOSTI I DOGADJAJE . JEDNA
NAJBITNIJA ODLIKA JE TA DA PISAC MORA BITI VERAN ZIVOTU I IMATI JEDNU ISTINU O ZIVOTU . MA KOLIKA
PISCEVA MASTA BILA RAZVIJENA I SLOBODNA ROMAN SAOPSTAVA JEDNU ILI VISE ISTINA O ZIVOTU . ROMAN
KAO KNJIZEVNA VRSTA TOLIKO TEZI ZA ISTINOM DA SE PONEKAD PISCEVA OSNOVNA ZAMISAO ZASNIVA NA
ISTINI NAUCNO DOKAZANOJ. U POGLEDU KOMPOZICIJE U ROMANU SE JASNO OPAZAJU JEDINSTVO RADNJE I
INTERESOVANJA . MORA POSTOJATI JEDAN GLAVNI DOGADJAJ , JEDNA GLAVNA RADNJA KOJA OBJEDINJUJE
SVE OSTALE I KOJOJ SU SVE PODREDJENE , RAZVIJAJU SE PRIRODNO PO ETAPAMA ( EXPOZICIJA , ZAPLET ,
KULMINACIJA , PERIPETIJA, RASPLET ). ISTO TAKO MORA IMATI GLAVNU IDEJU I GLAVNOG JUNAKA KOJI JE
NOSILAC TE IDEJE KOJI CE PRIVLACITI INTERESOVANJE . POSTOJI VISE VRSTA ROMANA : AVANTURISTICKI ,
ISTORIJSKI , DRUSTVENI , NATURALISTICKI , PSIHOLOSKI , SATIRICNI I HUMORISTICKI .
29. POREKLO DRAME
REC DRAMA JE GRCKA I ZNACI RADNJA . ONO PO CEMU SE DRAMA RAZLIKUJE OD OSTALIH RODOVA JE TO STO
IMA RADNJU PRED GLEDAOCIMA NA SCENI . POSTANAK DRAME JE VRLO DALEK I NE ZNA SE TACNO KADA JE
NASTALO PRVO DRAMSKO DELO . ANTICKA DRAMA SE RAZVILA IZ HORSKIH PESAMA KOJE SU PEVANE PRILIKOM
RELIGIOZNIH OBREDA , PRILIKOM PRINOSENJA ZRTVA DIONISU . OBRED SE SASTOJAO IZ 3 ELEMENTA : HORSKE
PESME , IGRE , PRICE O ZIVOTU I STRADANJU DIONISOVOM . CLANOVI HORA BILI SU ODEVENI I MASKIRANI KAO
JARCI -TO SU BILI SATIRI . ONI SU UZ PLES PEVALI PESME BOGU KOGA SU SLAVILI. SADRZINA TIH PESAMA BILA
JE CAS TUZNA CAS VESELA I NJIMA JE TUMACEN STARI MIT O DIONISU. TU PRICU JE U POCETKU KAZIVAO HOR
KOJIM JE RUKOVODIO HOROVODJA. KASNIJE JE GLUMAC VODIO RAZGOVOR SA HOROM I TIME JE STVORENA
MOGUCNOST ZA RADNJU I NASTALA JE PRVA DRAMA. SA RAZVITKOM DRAME RAZVIJALA SE I POZORNICA.
30. OPSTE ODLIKE DRAME
NAJBITNIJA ODLIKA DRAME JE TO DA DRAMA MORA IMATI RADNJU . ONO STO JE BITNO ZA DRAMU TO SU
LICNOSTI KOJE NOSE RADNJU, ONE I OMOGUCUJU I STVARAJU TU RADNJU SVOJIM POSTUPCIMA I SUKOBIMA
SA DRUGIM LICNOSTIMA ILI SVOJIM UNUTRASNJIM BORBAMA SA SVOJIM OSECANJIMA I STRASTIMA I NA NJIH
SE USREDSREDJUJE PAZNJA GLEDAOCA . ETAPE DRAME SU : POCETAK , SREDINA, ZAVRSETAK . POCETAK -NESTO
PRE CEGA NISTA NIJE POSTOJALO , ZAVRSETAK -POSLE CEGA NISTA NE DOLAZI . STO SE TICE KOMPOZICIJE
DRAME ONA IMA 5 ETAPA: EKSPOZICIJA, ZAPLET , KULMINACIJA, PERIPETIJA, RASPLET . MOGU DA SE JAVE JOS
2 ELEMENTA: PROLOG, EPILOG. 3 DRAMSKA JEDINSTVA : RADNJA, VREME I MESTO . ARISTOTEL ISTICE SAMO
JEDINSTVO RADNJE .
31. DRAMA I POZORISTE
OD DRUGIH KNJIZEVNIH VRSTA DRAMA SE RAZLIKUJE PO TOME STO SE NE ZAVRSAVA SA TEKSTOM VEC
ZAHTEVA DA SE REALIZUJE U GLUMACKOM IZVODJENJU NA POZORISNOJ SCENI , RADIJU ILI FILMU . U PISANJU
DRAME PRESUDNA JE NJENA NAMENA : DA LI JE ZA POZORISTE , RADIO ILI TELEVIZIJU. CAK I KAD SE PISE ZA
POZORISTE PISAC MORA IMATI NA UMU DA LI PISE ZA MALU ILI VELIKU SCENU , ZA OTVORENI SCENSKI
PROSTOR ILI SA ZASTOROM I KULISAMA. STRUKTURA DRAMSKOG TEKSTA UVEK JE BILA USLOVLJENA TIPOM
POZORISTA. TA USLOVLJENOST DRAME POZORISTEM TICE SE SVIH ASPEKATA DRAME : ORGANIZACIJE
VREMENA I PROSTORA , KONCIPIRANJA LIKOVA , PREZENTACIJE FABULARNIH ZBIVANJA , USPOSTAVLJANJA
ATMOSFERE . U SVEMU TOME POSLE PISCA NAJVECU ULOGU IMA POZORISNI UMETNIK : REDITELJ, GLUMAC,
SCENOGRAF , KOSTIMOGRAF . ZA DRAMSKO POZORISTE POTREBAN JE DRAMSKI TEKST .A TAJ TEKST SE MOZE
SAMO I CITATI . NEKI PISCI SU PISALI DRAME SAMO ZA CITANJE . SHVACEN KAO TEKST POSEBNE VRSTE
DRAMSKI TEKST KARAKTERISE VEC TO STO SE SASTOJI OD DVA FUNKCIONALNO RAZLICITA DELA : INDIKACIJE ,
DIDASKALIJE , REMARKE PREDSTAVLJAJU KRATKA OBJASNJENJA UPUCENA GLUMCIMA I CITAOCIMA, U KOJIMA
SE OPISUJU ATMOSFERA , VIZUELNI , AKUSTICKI ASPEKTI DRAMSKE RADNJE ILI GLUMACKE IGRE . DIJALOG JE
GLAVNI DEO DRAMSKOG TEKSTA I NJEGOVO OSNOVNO ZANROVSKO OBELEZJE . DIJALOZI PODRAZAVAJU TUDJI
GOVOR I TAKO KREIRAJU DRAMSKE LIKOVE . TO JE TACKA NA KOJOJ SE OSTVARUJE SARADNJA AUTORA I
GLUMCA JER DOK SE AUTOR U GRADNJI DIJALOGA SLUZI RECIMA KAO JEZICKIM SIFRAMA , GLUMAC TO
PRETVARA U ARTIKULISANI GOVOR KOJI SVOJA PUNA ZNACENJA GRADI NA INTONACIJI , MIMICI I GESTU . ZA
IZVODJENJE DRAME NA SCENI POTREBNI SU KOSTIMI I MASKE . GLUMAC PRVO DELUJE NA GLEDAOCA SVOJIM
KOSTIMOM. MASKA I KOSTIM MORAJU BITI U SKLADU SA VREMENOM U KOM SE RADNJA DOGADJA I SA
MESTOM GDE SE DOGADJA. PODATKE O TOME SAOPSTAVA PISAC U POZORISNOJ LISTI I REMARKAMA .
SCENOGRAF ILI POZORISNI SLIKAR NA OSNOVU PISCEVOG TEKSTA , REMARKI I REZISEROVIH SUGESTIJA I
UPUTSTAVA DOCARAVA DEKORACIJAMA SREDINU U KOJOJ JUNACI ZIVE , KRECU SE I DELUJU . TA SREDINA
GLEDAOCIMA MORA DA PRUZI ILUZIJU STVARNOSTI . SCENARIJA SU SVI ONI EFEKTI KOJI SE OSTVARUJU
POMOCU TEHNICKIH SREDSTAVA A KOJIMA JE CILJ DA PODRAZAVAJU PRIRODNE POJAVE . REKVIZITE SU RAZNI
PREDMETI NA SCENI : NAMESTAJ , ALATI SVE ONO CIME SE GLUMCI NA SCENI SLUZE .
32. TRAGEDIJA
TRAGEDIJA JE JEDNA OD VRSTA DRAME . PREDMET TRAGEDIJE JESTE NESKLAD IZMEDJU TEZNJI JUNAKA U
DRAMI I ZIVOTNIH POJAVA, SUPROTNOST IZMEDJU JUNAKOVIH IDEALA I ZIVOTNE STVARNOSTI KOJA DOVODI
DO JUNAKOVOG STRADANJA. ZELECI DA OSTVARI SVOJE IDEALE JUNAK TRAGEDIJE DOLAZI U SUKOB SA
SREDINOM U KOJOJ ZIVI ILI SA DRUSTVENOM STVARNOSCU . ZAPOCINJE BORBU I U TOJ BORBI PATI I STRADA .
U SVOJOJ POETICI ARISTOTEL JE OVAKO DEF TRAGEDIJU : TRAGEDIJA JE PODRAZAVANJE OZBILJNE I ZAMRSENE
RADNJE KOJA IMA ODREDJENU VELICINU , GOVOROM KOJI JE OTMEN I POSEBAN ZA SVAKU VRSTU U
POJEDINIM DELOVIMA , LICIMA KOJA DELAJU A NE PRIPOVEDAJU , A IZAZIVANJEM SAZALJENJA I STRAHA VRSI
PROCISCAVANJE TAKVIH AFEKATA. TRAGEDIJA JE NASTALA U ANTICKOJ GRCKOJ I RAZVILA SE IZ OBREDNOG
KULTA BOGU DIONISU . GRCKA REC TRAGOS STO ZNACI JARAC I OIDE STO ZNACI PESMA , SLOZENICA ZNACILA BI
PESMA JARACA . CLANOVI HORA KOJI SU PRINOSILI ZRTVE DIONISU I PEVALI PESME BILI SU OBUCENI U JARECE
KOZE . IZ TAKVIH OBREDNIH PESAMA NASTALA JE OVA VRSTA DRAME . TADA JE DOBILA SVOJU TRAGICNU I
MORALNU SADRZINU KOJA JE OBRADJENA U ESHILOVOJ TRAGEDIJI O PROMETEJU . U ANTICKIM TRAGEDIJAMA
JUNAK STRADA JER SE PROTIVI VOLJI BOGOVA ILI SE BORI PROTIV SVOJE SUDBINE , KASNIJE SE SUKOB JAVLJA U
DRUSTVENIM ODNOSIMA TJ JUNAK SE SUPROTSTAVLJA SVOJIM SHVATANJEM I SVOJOM BORBOM
DRUSTVENIM SHVATANJIMA SVOG DOBA . U NAJMODERNIJOJ DRAMI SUKOB SE JAVLJA IZMEDJU SVESNOG I
NESVESNOG U COVEKU . JUNAK SE BORI ZA NEKI SVOJ ETICKI IDEAL KOJI JE CESTO I OPSTI LJUDSKI IDEAL I U
TOJ BORBI STRADA . U SVOM RAZVITKU TRAGEDIJA JE DUGO CUVALA STARE OBLIKE . ONO STO SE MENJALO
TOKOM RAZVITKA SU UZROCI KOJI DOVODE DO TRAGICNOG SUKOBA I SAMI TRAGICNI JUNACI . U ANTICKOJ
TRAGEDIJI UZROK STRADANJU JE NERAVNOMERNA BORBA KOJU ON VODI PROTIV VISIH SILA , KASNIJE SU
UZROCI SVETOVNOG I DRUSTVENOG KARAKTERA . U ANTICKOJ TRAGEDIJI JUNACI SU POLUBOGOVI I HEROJI,
KASNIJE I OBICNI LJUDI. TRAGICNA KRIVICA - GRESKA KOJU JUNAK CINI KAO NEMINOVNOST I POSLEDICU
SVOJIH SHVATANJA . TA TRAGICNA KRIVICA JE PO ARISTOTELU GRESKA U RASUDJIVANJU . DO KRIVICE DOLAZI
USLED JUNAKOVE SLABOSTI U NEKOM TRENUTKU . BITNO JE DA GLEDAOC TU KRIVICU SHVATI KAO
NEMINOVNOST KAO PRIRODNU POSLEDICU JUNAKOVIH POSTUPAKA, DA BUDE UVEREN DA JUNAK NE MOZE
DRUGACIJE DA POSTUPI I DA ZATO CINI TRAGICNU KRIVICU . NAJVECI PISCI TRAGEDIJA : ESHIL , SOFOKLE ,
LIVIJE , SENEKA, SEKSPIR , VOLTER , IGO , GETE , JOVAN STERIJA POPOVIC, LAZA KOSTIC , DJURA JAKSIC .
33. KOMEDIJA
KOMEDIJA JE VRSTA DRAME U KOJOJ SE NA SMESAN NACIN IZNOSE MANE I NASTRANOSTI POJEDINACA ILI
MANE I NASTRANOSTI LJUDSKOG DRUSTVA UOPSTE . RAZVILA SE IZ DIONISIJEVIH OBREDA , KAD SE ZAVRSE
ZRTVENI OBREDI ONDA GOMILA BESPOSLICARA PEVA SALJIVE I VESELE PESME . KASNIJE SE IZ TIH PESAMA
RAZVILE KOMICNE SCENE . U PRVO VREME KOMEDIJA JE IMALA CISTO ZABAVNI CILJ DA NASMEJE , KASNIJE SE
SMEHU IZVRGAVAJU MANE POJEDINACA ILI NEGATIVNE POJAVE U DRUSTVU : TVRDICLUK , HVALISAVOST ,…
JUNACI SU LJUDI IZ SVKODNEVNOG SVETA ALI PO OSOBINAMA GORI OD OBICNIH LJUDI . PONEKAD JE RADNJA
STATICNA BAS ZATO DA BI SE ISTAKLE NEGATIVNE OSOBINE JUNAKA . KOMEDIJA TEZI DA ISKORENI MANE I
DELUJE POZITIVNO NA GLEDAOCA. VRSTE KOMEDIJA : KOMEDIJA KARAKTERA , KOMEDIJA NARAVI , KOMEDIJA
INTRIGE .
34. DRAMA U UZEM SMISLU
DRAMA U UZEM SMISLU JE TAKVO DRAMSKO DELO U KOME SE PRIKAZUJE SVAKODNEVNI OBICAN ZIVOT I
OBICNI LJUDI SA NJIHOVIM STRASTIMA , SUKOBIMA I BORBAMA . PREDMET ZA OVU DRAMU PISAC NALAZI U
DRUSTVENOJ STVARNOSTI I NASTOJANJIMA SVOG VREMENA . OVA DRAMA JAVILA SE KADA SE JAVILO
BURZOASKO DRUSTVO , KADA JE GRADJANSKI ZIVOT DOSAO DO PUNOG RASCVATA. ZADATAK OVE DRAME JE
DA SE OSVETLI I OTKRIJE DRUSTVENI PROBLEM. DRAMA U UZEM SMISLU PISE SE U PROZI , STIL I TON SU U
SKLADU SA SADRZINOM DRAME , NEMAJU UZVISENOSTI I DOSTOJANSTVENOSTI .
35. KNJIZEVNONAUCNE VRSTE
BIOGRAFIJA - DELO U KOME SE OPISUJE CEO ZIVOT NEKE LICNOSTI ILI SAMO JEDAN PERIOD . VREDNOST
BIOGRAFIJE NE ZAVISI SAMO OD LICNOSTI O KOJOJ SE PISE VEC I OD NACINA NA KOJI SE PISE BIOGRAFIJA .
PISAC BIOGRAFIJE MOZE ISKORISTITI RAZNE DOKUMENTE LICNOSTI O KOJOJ PISE (USPOMENE POJEDINCA ,
ANEGDOTE , AUTOBIOGRAFSKE BELESKE ,…). PISAC BIOGRAFIJE NE SME NISTA DA IZMISLJA. PISAC BIOGRAFIJE
SEM ZIVOTA POJEDINCA PRIKAZUJE I RAD TE OSOBE . NAJSTARIJI PISAC BIOGRAFIJE JE PLUTARH . KOD NAS :
SVETI SAVA , DOMENTIJAN , TEODOSIJE , VUK KARADZIC ).
AUTOBIOGRAFIJA - DELO U KOME PISAC OPISUJE SVOJ ZIVOT OD RODJENJA PA DO IZVESNE GODINE SVOG
ZIVOTA ILI DO SMRTI .