ОСВРТ НА КОМПОЗИТНЕ АЛАТКЕ СА ЕЛЕМЕНТИМА ОД

ОКРЕСАНОГ КАМЕНА У ПРАИСТОРИЈИ НА ТЛУ СРБИЈЕ1

Јосип Шарић
Археолошки институт, Београд

e-mail: j.saric@ai.ac.rs Прегледни рад

Примљено: 4. 7. 2018. УДК:
Прихваћено: 15. 10. 2018.

Апстракт: Појава композитних алатки са елементима од окресаног камена и усад-

ницима од органских материја представљала је револуционарну новину у технологији
израде оруђа и оружја током праисторије. Примерци таквих алатки у археолошким
налазима са територије Србије дају јасан увид у еволуцију те врсте артефаката кроз
све праисторијске периоде, а указивање на њихову појаву и типологију може да буде
стимуланс за даља истраживања, ревизију музејских збирки па и реинтерпретацију
неких налаза.

Кључне речи: композитне алатке, окресани артефакти, усадници, органске ма-

терије, стреле, стругачи, српови, Србија, праисторија, палеолит, неолит, енео-
лит, бронзано доба, гвоздено доба

Појава композитних алатки на историјској сцени

Артефакти од окресаног камена најчешће не представљају визуелно
атрактивне археолошке налазе, али несумњива је њихова миленијумска уло-
га коју су имали у еволуцији цивилизације. Од тренутка када је први окре-
сани артефакт препознат као предмет настао смисленим деловањем раних
предака човека (Collins 1976, 8, 9), проучавање те врсте налаза постаје све
комплексније и открива нове податке који знатно обогаћују слику о техно-
лошким еволутивним токовима хуманог друштва, али и о све бржем развоју
интелектуалних способности градитеља тог друштва.
Појава композитних алатки у инвентару праисторијског човека
представљала је изузетан технолошки искорак с обзиром на то да су оште-
ћени делови (нарочито у алаткама са више елемената од окресаног камена)
могли лако да се замене и самим тим је њихова употребна вредност и функ-

1
Чланак је резултат рада на пројекту Археологија Србије: културни идентитет, интеграци-
они фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у еволуцији европске праи-
сторије (бр. ОИ 177020), који је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије.

Гласник Српског археолошког друштва Journal of Serbian Archaeological Society

34 (2018) 7–26.
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 1. Неолитски коштани усадници: Порош (1), Гривац (2a, 2b), Књепиште (3)
(илустрације: 1-3, Селеновић, у штампи)
Fig. 1. Neolithic bone hafts: Poroš (1), Grivac (2a, 2b), Knjepište (3)
(illustrations: 1-3, Selenović, in press)

ционалност била подигнута на много виши ниво (Srejović 1997, 492). Том
врстом модификације алатки знатно су унапређени и послови у којима су
оне коришћене.
С обзиром на педолошке карактеристике тла, не изненађује чиње-
ница да се многе композитне алатке које су имале усаднике од органских
материја нису сачувале. Детаљна аутопсија коштаних налаза у музејским
збиркама у Србији још увек није урађена, али поједини истраживачи у та-
квом материјалу проналазе изузетно интересантне коштане артефакте који
су несумњиво били основа композитног оруђа. Неки од таквих примерака
имају карактеристике које их дефинишу као дршке српа, односно дршке у
које су могли да буду усађени појединачни окресани артефакти као што су
сечива, стругачи или перфоратери (сл. 1/1, 2a, 2b, 3; Vitezović 2018).2 Еле-
менти од окресаног камена који су били саставни делови таквих усадника
2
Колегиници Селени Витезовић најтоплије захваљујем на уступању фотографија и података
из њеног рада који се тренутно налази у процесу штампања.

8
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

Сл. 2. Средњи палеолит: Рисовача (1, 4), Смолућка пећина (2), Коцељева (3)
(илустрације: 1, 4, Михаиловић и Зорбић 2017; 2, Шарић, nepublikovano;
3, Шарић 2012)
Fig. 2. Middle Paleolithic: Risovača (1, 4), Smolućka cave (2), Koceljeva (3)
(illustrations: 1, 4, Михаиловић и Зорбић 2017; 2, Šarić, unpublished; 3, Шарић 2012)

од органских материја и који су у овом тренутку много заступљенији у ар-

хеолошком материјалу, још један су показатељ да су такве алатке биле део
свакодневног инвентара и да су коришћене у скоро свим периодима праи-
сторије, и то почевши већ од средњег палеолита до гвозденог доба.
Не улазећи у детаљни историјат развоја артефаката рађених техни-
ком окресивања камена, задржаћемо се на кратком прегледу оних примера-
ка који су могли да буду идентификовани у праисторијском материјалу са
територије Србије. У нашем случају имамо елементе од окресаног камена
и усаднике од кости, рога или дрвета. Композитним алаткама би могле да
се сматрају и алатке које су као главни елемент имале окресани артефакт,
а уместо усадника/дршке од кости, рога или дрвета, омотач рукохвата од
биљних влакана или кожних трака (Кольцов, 1989, Рис. 7, 8). Чврста веза
између елемената, без обзира на то о којем материјалу је реч, остваривана
је фиксирањем битуменом (не у случају налаза са територије Србије), или

9
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 3. Млађи палеолит: Економија „13. мај“ Земун (1, 1а, 2, 2а)
(илустрације: 1, 2, Шарић; 1a, 2a, Šarić 2005a)
Fig. 3. Upper Paleolithic: Economy „13. maj“ Zemun (1, 1a, 2, 2a)
(illustrations: 1, 2, Šarić; 1a, 2a, Šarić 2005a)

смолом четинара и брезе, а затим везивањем тракама биљног или животињ-

ског порекла.
Најранији примери композитног оруђа/оружја потичу из средњег
палеолита и односе се на троугласте шиљке који су као врхови копаља по-
тврђени релативно недавно. Наиме, у кичменом пршљену магарца пронађе-
ном у пећини Ум ел Тлел (Umm El Tlel) у Сирији нађен је забијен и један
такав шиљак, што је ту групу средњопалеолитских предмета потврдило као
део композитног ловачког алата (Boëda et al. 1999, 394–402). Посебно су
сликовити тзв. атеријенски артефакти са јасно издвојеним трном за усађи-
вање у усадник од дрвета, уколико је реч о пројектилима, или у усадник од
кости, рога или дрвета, уколико је реч о потенцијалним стругачима (Jelínek
1976, Figs. 222, 223).
Композитне алатке, уколико нису пронађене у свом изворном обли-
ку (усађене у дршке или тела стрела) могу да се одреде на основу своје
морфологије, када сам њихов облик указује на потребу усађивања у неки
елемент јер нису подесне за држање голом руком. Такве алатке могу да се
одреде као композитне и на основу положаја трагова употребе, који такође
сугеришу да преостали део алатке, без таквих трагова, није могао да буде
држан голом руком. И, на крају, композитне алатке могу да се дефинишу и
на основу трагова политуре који су остали на делу алатке усађеном у др-

10
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

шку, услед недовољне фиксираности и сталног кретања тог дела у усаднику

током дуготрајне употребе. То су основни елементи на основу којих су и
примерци елемената од окресаног камена у композитним алаткама у праи-
сторији на тлу Србије дефинисани у овом приказу.

Композитне алатке у палеолиту на тлу Србије

Каратеристични мустеријенски троугласти одбици левалуа типа,
било да су ретуширани или не, не представљају упечатљиву карактеристику
средњег палеолита на тлу Србије. Ипак, присутни су у материјалу тог пери-
ода на локалитетима Петроварадинска тврђава (Михаиловић 2009), пећина
Рисовача (Гавела 1988, Михаиловић и Зорбић 2017, Т. I A/3056; овај текст,
сл. 2/1) и Смолућка пећина (непубликовано; сл. 2/2) и највероватније да су
били вишенаменске алатке које су могле да се користе првенствено за сече-
ње, стругање и бушење. Ипак, имајући у виду наведену аналогију из пећине
Ум ел Тлел у Сирији (Boëda et al. 1999, 394–402), можемо претпоставити да
су такви троугласти одбици у средњем палеолиту и на другим географским
подручјима, па и на тлу Србије, могли да имају улогу врха пројектила. Де-
таљне функционалне анализе таквих примерака пронађених у Србији нису
вршене па претпоставке о начину коришћења остају базиране на њиховој
морфологији и аналогијама са доказаном функционалном улогом.
Из периода средњег палеолита потиче још неколико примерака јед-
ног типа артефакта за који се, на основу његове морфологије, са великом
вероватноћом може претпоставити да је реч о делу композитне алатке. Реч
је о двострано окресаним листоликим шиљцима, чије димензије и облик
дозвољавају две могућности – да је реч о врху копља или да је реч о ножу са
дршком од органске материје (сл. 2/3, 4). Овакви артефакти на територији
Србије потичу из пећине Рисоваче (Гавела 1988), из Коцељеве (Шарић 2012,
225–232) и Шалитрене пећине (Mihailović et al. 2014, 77–82). Ако се има
у виду однос дужине, ширине и дебљине ових артефаката, можда је већа
вероватноћа да су коришћени као ножеви, који су подложни мањим напре-
зањима, самим тим и мањим оштећењима, него врхови пројектила који трпе
тзв. импактни шок када често долази до њиховог ломљења. С обзиром на то
да је реч о артефактима веома карактеристичног облика, типичног за тако-
звани селетјенски фацијес средњег палеолита, лоцирање налазишта са ко-
јих ови примерци потичу омогућава и сагледавање потенцијалних граница
до којих су се носиоци те културе на територији данашње Србије кретали.
И налази који се везују за млађи палеолит на тлу Србије представље-
ни су само једним типом артефакта који је несумњиво био део композитних

11
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 4. Мезолит: Падина (1-11), Економија „13. мај” Земун (12-22)

(илустрације: 1-11, Radovanović 1981; 12, 13, Šarić 2009; 14-22, Шарић)
Fig. 4. Mesolithic: Padina (1-11), Economy „13. maj” Zemun (12-22)
(illustrations: 1-11, Radovanović 1981; 12, 13, Šarić 2009; 14-22, Šarić)

алатки (сл. 3/1, 1а, 2, 2а). Реч је о такозваним коленастим шиљцима, које леп
стрми ретуш опредељује у граветијенски културни круг (Šarić 2009, 9–27,
Plate IV/1, 2). Оба примерка потичу са налазишта економија „13. мај” код
Земуна, које припада малобројној групи млађепалеолитских налазишта на
отвореном простору откривених на територији Србије. Слични примерци
нису откривени у бројном материјалу са сличних налазишта из околине Вр-
шца, који су датовани у нешто ранији период – орињасјен (Mihailović 2014,
81–85). С обзиром на то да детаљне трасеолошке анализе вршачких налаза
нису објављене, не може се рећи да ли међу тим налазима постоје примерци
других типова окресаних артефаката који су били саставни делови компо-
зитних алатки.

Композитне алатке у мезолиту на тлу Србије

Мезолитски период доноси у инвентару ловачког оружја једну нову
појаву – стреле са сложеним композитним врховима. Наиме, сам врх стреле
не представља више само један шиљак начињен од кости или окресаног

12
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

камена и фиксиран у дрвено тело пројектила. Јављају се и стреле чији врх

има део начињен од кости или рога у који је углављено неколико елемената
од окресаног камена различитог облика (Zhilin 1998, Fig. 8).
Та техника израде сложеног композитног оруђа није се задржала
само на ловачком алату па су се појавили и ножеви, односно први српови са
сечивом од неколико елемената од окресаног камена, који су се користили
приликом сечења дивљих житарица или трава за израду материјала за одећу,
плетене корпе и простирки за кров и под (Eichman 2004, 187).
У археолошком материјалу који потиче из мезолитског периода
на тлу Србије заступљени су геометријски микролити који својом морфо-
логијом, али и недостатком трагова политуре, указују на могућност да је
реч о примерцима из врхова стрела. Та могућност је тим већа што неки од
наведених примера потичу са мезолитског локалитета Падина, у Ђердапу
(Radovanović, 1981), на којем је ловна економика свакако још увек домини-
рала (сл. 4/1–11). Неки примерци геометријских микролита у облику тра-
пеза (сл. 4/14–22) или сегмената кругова (сл. 4/13), чак и ако нису били
елементи пројектила, не морају на себи да имају трагове употребе у виду
политуре (Šarić, 2005a). Разлог може да буде то што као елементи српа нису
коришћени довољно дуго да би се политура јавила. Њихова морфологија
свакако их сврстава у групу артефаката који су били саставни део композит-
ног оруђа/оружја.
Иако је и током мезолитског периода сасвим сигурно било још типо-
ва композитних алатки, имајући у виду критеријуме на основу којих може-
мо јасно да их издвојимо, засад са сигурношћу можемо да говоримо само о
стрелама/пројектилима и срповима/ножевима.

Композитне алатке у неолиту на тлу Србије

Неолитски локалитети на тлу Србије истражени су у знатно већем
обиму; много је бројнији археолошки материјал па је то вероватно резултова-
ло и чињеницом да можемо да говоримо о већем броју типова композитних
алатки.
Вероватно као преживели елементи мезолита, односно тарденоа-
зијенског културног круга распрострањеног у западној, централној али и
источној Европи, геометријски микролити чине једну од карактеристика
неолита, нарочито раног неолита у северној Србији (Šarić 2014, 180). Геоме-
тријски микролити, најчешће у облику трапеза, саставни су делови српова,
можда и композитних ножева, о чему сведоче јасно изражене троугласте
површине покривене употребном политуром (сл. 6/1–19).

13
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 5. Неолит: Топлик, Црниће (1-5), Благотин (6-11, 16), Велесница (12), Бела
стена, Рипањ (13-15) (илустрације: 1-12, 16, Šarić 2014; 13-15, Шарић)
Fig. 5. Neolithic: Toplik, Crniće (1-5), Blagotin (6-11, 16), Velesnica (12), Bela stena,
Ripanj (13-15) (illustrations: 1-12, 16, Šarić 2014; 13-15, Šarić)

Много чешћа је употреба обичних фрагментованих мањих сечива

на којима карактеристичне површине под употребном политуром указују и
на начин њиховог усађивања у дршку од органских материјала. Осим кла-
сичног усађивања сечива (сл. 5/1, 3, 6–8) под одређеним углом у односу на
уздужну осу дршке (што доводи до појаве троугласте површине под политу-
ром), све бројнији су примерци на којима је полирана површина паралелна
са ивицом сечива (сл. 5/2, 4, 5), што несумњиво води ка закључку да се
усађивање елемената од окресаног камена обавља паралелно са уздужном
осом дршке. То води ка већој искоришћености сечива, а самим тим и ка ра-
ционалнијем трошењу сировина од којих су израђивани, с обзиром на то да

14
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

Сл. 6. Неолит: Доња Брањевина (1-19) (илустрације: 1-19, Šarić 2014)

Fig. 6. Neolithic: Donja Branjevina (1-19) (illustrations: 1-19, Šarić 2014)

се добија већа радна површина уз употребу мање елемената (Шарић 2018,

у штампи). Посебно је интересантна појава додатног прилагођавања сечива
усађивања у дршку (Šarić 2014, 91, 92). Код таквих примерака (сл. 5/6–8) ре-
тушем је уклоњен један од углова између уздужне ивице сечива и прелома,
чиме је омогућено усађивање елемента под углом у дршку, која је, судећи
по том прилагођавању, вероватно била прилично уска. Да није било таквог
прилагођавања, сечива би сувише вирила из дршке па би и функционалност
целе алатке била смањена.
Два сечива (Šarić 2014, 91, 92) од којих је једно имало функцију
стругача (сл. 5/9) и сечиво (сл. 5/10) показују јасне морфолошке карактери-
стике на основу којих је могуће закључити да су ти артефакти били усађени
у дршке сличне оним приказаним на сл. 1/2a, 2b и 3. Њима је директним и
инверзним ретушем на обе ивице проксималног краја извршено сужавање
како би се олакшало усађивање у дршку од органских материја. Сигуран
хват који је омогућен усађивањем у такве дршке повећавао је ефикасност у
коришћењу алатки, али и смањивао могућност повреда у раду.

15
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Алатка која на основу морфологије (длетасти ретуш на десној ивици

проксималног краја) као и на основу трагова употребе може да се дефинише
као резач/гравер (сл. 5/11) није на једном крају сужена због лакшег усађи-
вања у држаљу, али на себи носи непобитне трагове усађивања. Наиме,
због недовољне фиксираности, током дуготрајног рада јављало се кретање
сечива у усаднику, што је с временом услед сталног трења довело до појаве
благе политуре на најизбоченијим деловима артефакта. Реч је о, засад, је-
динственом посредном доказу да је неки артефакт имао усадник од дрвета,
кости или рога (Шарић 2011, 227; овај рад, сл. 6/6).
Велико и масивно сечиво са јасно израженом употребном политу-
ром (сл. 5/12) једини је примерак за који би са великом сигурношћу могло да
се претпостави да није имало усадник од неке органске материје, већ да је
један крај коришћен као рукохват, омотан кожном траком или биљним влак-
нима. Политура присутна и на проксималном и на дисталном крају указује
и на могућност окретања сечива у тренутку када је једна страна услед ду-
готрајног коришћења изгубила потребну оштрину. Овај артефакт пронађен
је на локалитету Доња страна у Велесници, у петом откопном слоју сонде 8
(Šarić 2014, 68, Tabla 21/3). Локалитет је примарно датован у старији неолит,
али из истог слоја сонде 8 потиче и неколико предмета енеолитске старости.
Ако се има у виду да су велики кремени ножеви типични за степско-понтско
подручје, а да се налазе и као део инвентара неких енеолитских културних
група панонско-подунавске области, о чему сведочи остава сличних сечива
из Кладова (Гарашанин 1973, 222, 228), постоји могућност да овај артефакт
не припада кругу носилаца старчевачке културе. У прилог могућности да
је реч о артефакту енеолитске провенијенције говоре и бројни налази ду-
гачких сечива на енеолитским локалитетима у Бугарској. Ипак, контексти
у којима су нађени бугарски примерци такви су да је реч или о прилозима
у гробним целинама или о кућним оставама. У оба случаја ни на једном
артефакту нису уочени трагови употребе, што сведочи о посебном односу
који су према њима имали власници (Gurova et al. 2016). Још једна ствар која
разликује примерке из Бугарске од велесничког примерка јесте однос њи-
хових дужина и ширина. Сви су знатно дужи и ужи са дужинама од 22,5 cm
до 31, 7 cm и просечном ширином 2,8 cm (Gurova et al. 2016). С обзиром на
наведене разлике, као и на чињеницу да у дневнику ископавања могућност
датовања у енеолитски период није наглашена (Šarić, 2014, 68), артефакт је
и овом приликом приказан као део неолитског инвентара.
Врхови стрела од окресаног камена (сл. 5/13–15), иако не предста-
вљају бројну категорију неолитских артефаката, припадају групи налаза

16
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

које је најлакше дефинисати као делове композитног оруђа/оружја. Већина

неолитских примерака има јасно издвојен трн или стањен и благо прилаго-
ђен проксимални крај за усађивање у тело стреле (Šarić 2005a, 9–33). Једини
примерак који се издваја из те стандардне шеме јесте високи трапез (сл.
5/16). Иако личи на геометријске трапезе, облик није био погодан за усађи-
вање у дршку српа или композитног ножа, а директне морфолошке аналоги-
је са скандинавских мезолитских и неолитских локалитета (Sieveking 1975,
94; Brindley 1986, 59–63) опредељују га свакако као врх пројектила (Šarić
2005a, 14). Са географске и културне тачке, много битније и значајније су
аналогије које потичу из круга културе Старчево–Криш (Criş), са румунског
локалитета Кујна Туркулуји (Cuina Turcului) – Дубова (Dubova) (Paunescu
1970, Fig. 21/4, 12).

Композитне алатке у енеолиту на тлу Србије

У раном периоду, енеолит не доноси ни смањење броја типова окре-
саних артефаката, ни њихову смањену употребу. Ипак, на неки начин тај
период најављује неумитан крај у еволуцији оруђа рађеног техником окре-
сивања.
Приметно је да из употребе нестају геометријски микролити као
саставни елементи композитног оруђа. Фрагменти обичних сечива и даље
се користе у срповима или некој врсти композитних ножева, а силикатна
политура и њена локација на сечивима указују на два начина усађивања у
држаљу од органске материје – закошено са уздужном осом дршке и пара-
лелно са њом (сл. 7/1–10). Паралелно усађивање у дршку је добро позната
традиција, која корене вуче још из неолита. Новина која је обележила уна-
пређење елемената од окресаног камена у композитним срповима огледа се
у појави масивнијих делова сечива, двострано окресаних, са ретушем који
некада покрива комплетне обе површине артефакта (Шарић 2018a, у штам-
пи). Посебна пажња била је посвећена назубљивању тих елемената, чиме
је ефикасност српа, али и дуготрајност тих елемената подигнута на знатно
виши ниво (сл. 7/11–13).
Двострано окресивање целом површином артефакта једна је од упе-
чатљивих технолошких одлика енеолита (Šarić, 2005a). Визуелно најупеча-
тљивији примерци двострано окресаних артефаката, који су уз то били и део
композитног оруђа/оружја, јесу врхови пројектила (сл. 8/1–13). Приметно је
још једно технолошко унапређење, а реч је о недостатку трна за усађивање
у дрвено тело пројектила (сл. 8/1–10), до чега је вероватно довела чињеница
да се приликом удара пројектил лако ломио баш на трну. Енеолитске главе

17
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 7. Енеолит: Бубањ (1-13) (илустрације: 1-13, Шарић, у штампи)

Fig. 7. Eneolithic: Bubanj (1-13) (illustrations: 1-13, Šarić, in press)

за стреле углавном имају равну (сл. 8/4, 5, 7), конкавну (сл. 8/9) или конвек-
сну базу (сл. 8/1–3, 6, 8, 10). Трн је задржан само код једне ретке и усамљене
групе пројектила са локалитета Кудош код Шашинаца (Радовановић, 1995).
Реч је о двострано окресаним коленастим врховима стрела, откривеним
само на поменутом локалитету.
Када је реч о енеолитским врховима стрела, као и у случају сред-
њопалеолитских селетјенских листоликих пројектила, суочавамо се са ди-
лемом и могућношћу да су неки примерци (сл. 8/1, 2) због начина обраде и
димензија (посебно ако се има у виду мала дебљина у односу на површину)
били подложнији оштећењима и да су из тих разлога можда представљали
сечива ножева усађених у држаље од органских материјала пре него главе
пројектила.

18
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

Сл. 8. Енеолит: Лозовик (1), Бубањ (2, 3), Ливаде, Каленић (4-6),
Кудош, Шашинци (7-13) (илустрације: 1, Vetnić 1974; 2, 3, Шарић, у штампи;
4-10, Шарић 2005b; 11-13, Радовановић 1995)
Fig. 8. Eneolithic: Lozovik (1), Bubanj (2, 3), Livade, Kalenić (4-6),
Kudoš, Šašinci (7-13) (illustrations: 1, Vetnić 1974; 2, 3, Šarić, in press;
4-10, Шарић 2005b; 11-13, Радовановић 1995)

Композитне алатке у бронзаном добу на тлу Србије

Током бронзаног доба, с обзиром на количину налаза од окресаног
камена, постаје очито да је та технологија на свом коначном заласку и да
почиње доминација металног оруђа/оружја. Камен за израду алатки окре-
сивањем се још увек користи, али у знатно мањем обиму, и то искључиво
као много јефтинија сировина, а традиције његове обраде још су у тој мери
живе да успешно могу да се производе довољно ефикасне алатке.
У употреби су, према до сада пронађеном и идентификованом мате-
ријалу, елементи за српове у облику обичних сечива, која су била у држаље

19
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Сл. 9. Бронзано и гвоздено доба: Бубањ (1-3), Прегревица, Земун (4),

Мојсиње (5), Крстац (6), Јела, Шабац (7), Економија „13. мај”, Земун (8-10),
Благотин (11, 12), Ушће Болечице, Винча (13, 14), Јагодина (15, 22), Неготин (16),
Параћин (17-19), Белица (20), „Coca Cola”, Земун (21) (илустрације; 1-4, Шарић,
у штампи; 5, Никитовић и др. 2002; 6, Nikitović 2003; 7, Трбуховић и Васиљевић
1983; 8-20, Šarić 2005a; 20, Шарић, непубликовано; 22, Stojić 2004)
Fig. 9. Bronze age and Iron age: Bubanj (1-3), Pregrevica, Zemun (4), Mojsinje (5),
Krstac (6), Jela, Šabac (7), Ekonomija „13. maj“, Zemun (8-10), Blagotin (11, 12), Ušće
Bolečice, Vinča (13, 14), Jagodina (15, 22), Negotin (16), Paraćin (17-19), Belica (20),
„Coca Cola“, Zemun (21) (illustrations: 1-4, Šarić, in press; 5, Никитовић и др. 2002;
6, Никитовић 2003; 7, Трбуховић и Васиљевић 1983; 8-20, Šarić 2005a; 20, Šarić,
unpublished; 22, Stojić 2004)

20
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

усађивана закошено у односу на њену уздужну осу (сл. 9/1, 2). Осим таквих
сечива, као усамљена појава која свакако не сведочи и повратку традиције
израде геометријских елемената, присутан је сегмент круга (сл. 9/3), као и
елемент који (сл. 9/4) обликом подсећа на своје енеолитске прототипове,
осим што се двострани ретуш налази само на радној ивици, а не на целокуп-
ној површини артефакта (Šarić 2018b, у штампи).
Врхови за стреле су и даље присутни у свакодневном животу, и то,
ако се има у виду број анализираних примерака, у релативно великом броју
(Šarić 2005a, 18, 20, Pl. VI/1–16). Разлог за то највероватније има практичну
природу. Врхови пријектила лако се губе, а израда камених примерака сва-
како је знатно јефтинија од металних. Присутно је двострано окресивање
целом површином артефакта (сл. 9/5–8, 12–14, 16–19, 21), али и само на
његовим ивицама, чиме се пројектилу даје основни облик (сл. 9/10, 11, 15,
20). На појединим примерцима ретуш покрива целу једну страну док се на
другој налази само ивични ретуш (сл. 9/9).
Ниједан пројектил нама издвојен трн за усађивање, а базе су конкав-
не (сл. 9/5–7, 9–20) или равне (сл. 9/8).
Други примерци окресаних артефаката који би могли да се проту-
маче као саставни елементи композитног оруђа/оружја, у материјалу кул-
турних група бронзаног доба на тлу Србије, засад, нису откривени, односно
нису препознати.

Композитне алатке у гвозденом добу на тлу Србије

Гвоздено доба је коначно технологију обраде камених алатки окре-
сивањем послало у историју. Једини примерак окресаног артефакта, познат
аутору овог текста, који је уз то био и део композитног оружја, јесте врх
стреле (сл. 9/22) пронађен у тзв. конструкцији 106/102 на локалитету Пање-
вачки рит код Јагодине (Stojić 2004, 22; Šarić 2005a, 20). Који су били мотиви
да се овај окресани врх стреле положи гао гробни прилог, у овом тренутку
не може са сигурношћу да се наведе. Можда је још увек код појединаца био
јак осећај за значај те сировине, можда је реч о скромном прилогу услед
немогућности да се приложи метални врх. То питање ће остати отворено до
евентуалног проналаска нових примерака на основу којих би могло да се дâ
прихватљиво тумачење.

Закључак
Улога композитних алатки и утицај на развој технолошких поступа-
ка који ће пун капацитет доживети тек у периодима када почиње употреба

21
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

метала непобитни су. Имајући у виду карактеристике на основу којих арте-

факти од окресаног камена могу да се протумаче као елементи композитног
оруђа/оружја, засад можемо да рачунамо да су у праисторијским периодима
на тлу Србије били у употреби копља и/или ножеви у средњем палеолиту,
стреле у млађем палеолиту, стреле и српови/ножеви у мезолиту, стреле, ср-
пови, стругачи, ножеви и гравери у неолиту, стреле и/или ножеви и српови
у енеолиту, српови и стреле у бронзаном добу и стреле у гвозденом добу.
Једна од недоумица односи се на бројна фрагментована сечива са
неолитских налазишта на којима је уочљива употребна политура паралелна
са ивицом сечива. Отворена је могућност да нека од тих сечива нису била
коришћена у срповима, већ као делови трибулума, справе која се користила
приликом вршидбе житарица (Gurova 2014, 145–189).
Очито је да с почетком употребе метала и композитне алатке са еле-
ментима од окресаног камена полако почињу да се губе из свакодневног
живота. Иако сама типологија композитних алатки у праисторији на тлу Ср-
бије у овом тренутку сигурно није комплетна, појава таквих алатки кроз све
поменуте периоде ипак сведочи о живим културним кретањима и техноло-
шким помацима који нису заостајали за осталим деловима европског конти-
нента. Детаљне трасеолошке анализе окресаних артефаката који се чувају у
музејским депоима, као и пажљив преглед коштаних налаза, па можда и ре-
интерпретација неких од њих, вероватно ће обелоданити још композитних
алатки, а тиме формирати и богатију слику о тој врсти археолошких налаза.

БИБЛИОГРАФИЈА

Boëda, E., Geneste, J. M., Griggo, C., Mercier, N. 1999. A Levallois point embedded in
the vertebra of a wild ass (Equus africanus): hafting, projectiles and Mousterian hunting
weapons. Antiquity 73 (1999): 394–402.
Brindley, A. L. 1986. Hunebed G2: Excavations and finds. Palaeohistoria, Acta et com-
municationes instituti bio-archaeological universitatis Groninganae 28: 27–67.
Collins, D. 1976. The Human Revolution from Ape to Artist. Oxford: Phaidon.
Eichman, J. W. 2004. Mesolithic Hunter-Gatherers in the Carpatian Basin, and the Spread
of Agriculture in Europe. Student Conference 2004: 161-202. (http://www.fulbright.hu/
book1/williamjeichmann.pdf). (присзупљено 24. маја 2018).
Гарашанин, М. 1973. Праисторија на тлу Србије. Београд: Српска књижевна за-
друга.
Гавела, Б. 1988. Палеолит Србије. Аранђеловац-Београд: Музеј у Аранђеловцу и
Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду.

22
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

Gurova, M. 2014. Ethnographic threshing sledge use in Eastern Europe: evidence from
Bulgaria, in Early Agricultural Remnants and Technical Heritage (EARTH): 8,000 Years
of Resilience and Innovation, Volume 2, eds. Gijn, A., Whittaker, C. J. and Anderson, C.
P., 145–189. Oxford: Oxbow books.
Gurova, M., Chabot, J. and Chohadziev, S. 2016. Chalcholitic superblades from Bul-
garia: a case study of a recently found hoardfrom Sushina. Bulgarian E-journal of Ar-
chaeology Vol. 6, No. 2: 165-190. http://be-ja.org and http://fubular.org. (приступљено
20. јуна 2018).
Jelínek, J. 1976. The Pictorial Encyclopedia of The Evolution of Man. Hamlyn, London,
New York, Sydney, Toront: Artia Prag, The Hamlyn Publishing Group Limited.
Кольцов, Л. Б. 1989. Мезолит СССР. Москва: Наука.
Mihailović, B., Mihailović, D., Latas, A., Lindal, J. 2014. Šalitrena cave – terrace,
Preliminary investigations results, in Palaeolithic and Mesolithic research in the Central
Balkans, ed. D. Mihailović, 77–82. Belgrade: Serbian Archaeological Society.
Михаиловић, Д. 2009. Средњопалеолитско насеље на Петроварадинској тврђави,
Едиција Петроварадин, свеска II. Нови Сад: Музеј града Новог Сада.
Mihailović, D. 2014. Paleolit na centralnom Balkanu, kulturne promene i populaciona
kretanja. Beograd: Srpsko arheološko društvo.
Михаиловић, Д. и Зорбић, Б. 2017. Рисовача и проблем регионалне диференција-
ције средњопалеолитских индустрија са листоликим шиљцима. Зборник Народног
музеја XXIII-1/2017: 37–55.
Nikitović, L. 2003. Krstac – Ivkovo brdo, nekropola sa humkama iz bronzanog doba,
u Sahranjivanje u bronzano i gvozdeno doba, ur. Bojović, R. i Vasić, R., 11–22. Čačak:
Narodni muzej Čačak.
Никитовић, Л., Стојић, М. и Васић, Р. 2002. Мојсиње, некропола под хумкама
из бронзаног и гвозденог доба. Чачак: Народни музеј Чачак, Археолошки институт
Београд.
Paunescu, A. 1970. Evoluţia uneltelor şi armelor de piatra cioplita descoperite pe terito-
riul României. Biblioteca de Archaeologie XV. Bucureşti: Editura Academiei Republicii
Socialiste România.
Radovanović, I. 1981. Ranoholocenska kremena industrija sa lokaliteta Padina u Đer-
dapu, Građa Knjiga 4. Beograd: Arheološki institut.
Радовановић, И. 1995. Прелиминарна анализа окресаних артефаката из енеолитске
куће са локалитета Кудош код Шашинаца (17), у Археолошка истраживања дуж
аутопута кроз Срем, ур. Вапа, З., 65–71. Нови Сад: Покрајински завод за заштиту
споменика културе.
Sieveking, G. de G. 1975. Flint Implements. London: British Museum Publications
Limited.

23
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Srejović, D. 1997. Arheološki leksikon. Beograd: Savremena administracija.

Стојић, М. 2004. Пањевачки Рит. Београд: Археолошки институт.
Трбуховић, В. и Васиљевић М. 1983. Најстарије земљорадничке културе у Подри-
њу. Шабац: издавач.
Šarić, J. 2005a. Chipped Stone Projectiles in the Territory of Serbia in Prehistory.
Старинар LV: 9–33.
Шарић, Ј. 2005b. Артефакти од окресаног камена са локалитета Ливаде, Каленић.
Колубара 4: 87–111.
Šarić, J. 2009. Paleolithic and Мesolithic finds from profile of the Zemun loess.
Старинар LVIII: 9–27.
Шарић, Ј. 2011. Неки примери трагова употребе на окресаним артефактима у нео-
литу Србије. Крушевачки зборник 15: 223–235.
Шарић, Ј. 2012. Селетјенски шиљак из Коцељеве. Гласник САД 28: 225–232.
Šarić, J. 2014. Artefakti od okresanog kamena u starijem i srednjem neolitu na tlu Srbije.
Beograd: Arheološki institut.
Шарић, Ј. 2018a. Трасеолошке анализе окресаних артефаката са локалитета Бубањ;
ископавања 2008–2014. године, (у штампи).
Šarić, J. 2018b. Okresani artefakti sa lokaliteta Bubanj sa iskopavanja 2008., 2009.,
2012. i 2014. godine, (in press).
Vetnić, S. 1974. Počeci rada na ispitivanju kulture prvih zemljoradnika u srednjem Po-
moravlju. Materijali X: 123–168.
Vitezović, S. 2018. Handle with care: handles, hafts and sleeves from osseous materials
in the Starčevo culture, (in press).
Zhilin, M. 1998. Technology of the manufcture of Mesolithic Bone Arrowheads on the
Upper Volga. European Journal of Archaeology 1998-1: 2.

24
Ј. Шарић Осврт на композитне алатке са елементима ...

Josip Šarić
Institute of Archaeology, Belgrade

ABOUT COMPOSITE TOOLS WITH

ELEMENTS OF CHIPPED STONE ARTEFACTS
IN THE PREHISTORY OF SERBIA

Keywords: composite tools, chipped stone artefacts, haft,

organic materials, arrowheads, knives, scrapers, sickles, Serbia,
prehistory, Paleolithic, Neolithic, Eneolithic, Bronze Age, Iron Age

The appearance of composite tools within the inventory of prehistoric

collections has indicated an extraordinary progress, given that damaged parts (es-
pecially in tools with several elements made of chipped stone) could be changed
and therefore the value of usage and functionality of the tools could increase to
the much higher level. This type of modification of the tools led to the improve-
ment of the jobs which they were used for.
Taking into consideration pedological characteristics of the soil, it is not
surprising that many composite tools with hafts made of organic matter (wood,
bone, horn) have not been preserved. A detailed autopsy of bone findings from
museum collections in Serbia has not been performed yet; however, some re-
searchers have found exceptionally interesting bone artefacts in these collections,
which had unambiguously represented parts of composite tools. Some of these
findings possess characteristics typical for sickle hafts, i.e. hafts in which indi-
vidual chipped stone artefacts, such as blades, scrapers or perforators, could be
embedded. Chipped stone elements that were parts of such hafts made of organic
material, which are in this moment more abundant in the archeological material,
can serve as another indicator that these tools were part of everyday inventory and
were used in all periods of prehistory – from the Middle Paleolithic to the Iron Age.
Without addressing a detailed history of development of these chipped
stone artefacts, we aim at providing a short review of those samples that could
be identified in the prehistoric material from the territory of Serbia. In our case
we have elements of chipped stone and hafts made of bone, horn or wood. Ad-
ditionally, tools that had chipped stone artefacts as main elements and, instead of
haft/handle made of bone, horn or wood, had envelopes around handrails made
of plant fibers or leather stripes could be also regarded as composite tools. Irre-
spectively of the material used, the elements were stick together by fixing with
bitumen (not in our case), epoxy from conifers or birch, and after that by binding
with stripes derived from fitogene or zoogene material.

25
ГСАД/JSAS 34 (2018) Ископавања и рекогносцирања

Composite tools, if they did not find in its original position (hafted into
handles or arrow bodies), can be determined according to their morphology;
namely, in case their own shape indicates a necessity for hafting in given ele-
ments, because they could not be handled directly by arms. Such items can be
also determined as composite tools on the basis of traces of use, because it can
suggest that the rest of the tool that lacks the traces of use could have not been
hold by hand. Finally, composite tools can be defined according to traces of pol-
ishing preserved on those parts of the tool, which were hafted in a handle and
formed as the consequence of weak fixation and permanent movements of that
part in a handle during long usage. These are the basic criteria used for determi-
nation of elements made of chipped stone hafted into composite tools originated
from prehistoric sites in Serbia.
Taking into consideration all the above mentioned characteristics, we can
confirm that in the territory of Serbia during different prehistoric periods the fol-
lowing tools were used: spears and/or knives in the Middle Paleolithic, arrows
in the Late Paleolithic, arrows and/or sickle/knives in the Mesolithic, arrows,
sickles, scrapers, knifes and gravers in the Neolithic, arrows and/or knives, and
sickles in the Eneolithic, sickles and arrows in the Bronze Age and arrows in the
Iron Age.
One of the doubts that has so far not been solved is related to numerous
fragmented blades from the Neolithic sites, which contain gloss parallel to the
edge of blades. It could be possible that some of these blades were not used in
sickles but in treshing sledges (tribulums), tools which were used during treshing
of cereals.
It is obvious that composite tools with elements of chipped stone started
gradually to disappear along with starting of the application of metal. Although
the typology of the composite tools from prehistoric sites in Serbia is still not
complete, the appearance of such tools during all the mentioned prehistoric peri-
ods confirms the intensive cultural flows and technological progress, which did
not lag behind the rest of the European continent. Detailed traseological analyses
of the chipped stone artefacts from the museum collections, as well as careful
investigations of bone findings and even the reinterpretation of some of them,
has great potential to detect more composite tools and therewith to obtain a more
comprehensive image of these archaeological findings.

26