DOŽIVLJAJ SVETLOSTI

Ljudsko oko različito reaguje na vidljivo svetlosno zračenje u zavisnosti od talasne dužine. Ukoliko
je ista efikasnost, svetlost od 555 nm (zelena) jasnije se vidi od one od 400 nm (ljubičasta) ili 700 nm
(crvena).
Svaka boja koja se vidi predstavlja jednu talasnu dužinu. Sve boje zajedno stvaraju utisak bele
svetlosti (Sunčeva svetlost). Obojene površine, opažaju se samo ako je ta boja sadržana u spektru
izvora svetlosti. To je slučaj kod Sunca, inkadescentnih i fluorescentnih sijalica, pa je i reprodukcija
boja dobra. Kod natrijumovih sijalica niskog pritiska dobro se opaža samo žuta boja jer one emituju
samo žuto zračenje.

VELIČINE I JEDINICE U TEHNICI RASVETE

Svetlosni fluks (Φv), jedinica Lumen (lm), predstavlja svetlosno zračenje izvora svetlosti. Lumen
je jedinica SI sistema, izvedena iz candele. Definiše se kao svetlosni zračenje, emitovano u prostorni
ugao od 1 sr ( steradijana ), od strane izotropnog tačkastog izvora inteziteta 1 candele. Svetlosni
fluks je deo snage svetlosnog izvora, koju ljudsko oko opaža kao svetlost.

lm = cd x sr

Tačkasti izvor svetlosti emituje svetlost u svim pravcima, u oblik sfere. Sfera ima 4π x sr . Ako
posmatramo izvor svetlosti koji emituje svetlost inteziteta 1 cd u svim pravcima, tada je njegov
svetlosni fluks :
1cd x 4π x sr = 4π ≈ 12,57 lm

Lumen kao jedinicu za svetlosni fluks, možemo definisati i kao 1/4 candela.

Svetlosna efikasnost definiše se kao odnos upotrebljive, emitovane snage izvora i ukupne snage
zračenja tog izvora. Jedinica za svetlosnu efikasnost je lm/W. Merenjem je ustanovljeno da najveća
moguća svetlosna efikasnost iznosi 683 lm/W. Potrebno je svetlosnu efikasnost razlikovati od
svetlosne moći.

Svetlosna moć (V), definiše se kao odnos svetlosne efikasnosti izvora i najveće moguće svetlosne
efikasnosti od 683 lm/W. Prikazuje se kao neimenovani broj od 0 do 1 ili se izražava u procentima.
Ljudsko oko ima najveću osetljivost za svetlost talasne dužine od 555 nm. Svetlosna moć za ovu
talasnu dužinu iznosi 1.

Jačina svetlosti (intezitet svetlosti) (I), jedinica Candela (cd), predstavlja intezitet svetlosnog fluksa
u definisanom prostornom uglu (lm/sr).

Osvetljenost, jedinica Lux (lux), je svetlosni fluks koji dopire na neku površinu (lm/m²).

Sjajnost, je jačina (intezitet) svetlosti podeljena sa površinom koja se osvetljava, jedinica je (cd/m²).

Važno je zapamtiti da su (lm) i (cd) jedinice koje su nastale da bi se ostvarilo usklađenje sa

ljudskim okom, jer oko različito reaguje na svetlosti različitih talasnih dužina.

1
 BOJA SVETLOSTI I REPRODUKCIJA BOJA

Izvori svetlosti (rasvetna tela), emituju svetlost različitih boja. Tabela prikazuje talasne dužine celog
spektra. Krajnje vrednosti su sa Infracrveni deo spektra
Talasna dužina Boja Boja (IR)sa jedne strane i Ultraljubičasti deo (UV), sa druge.
(nm) Uzorak
preko 1100 Infrared Infracrveni deo spektra može još biti podeljen na blizak
770-1100 Longwave NIR infracrvenom (Near Infrared) i udaljen od infracrvenog
(Far Infrared). Udaljen IR deo spektra naziva se i
770-700 Shortwave NIR
termalnim infracrvenim delom, jer se koristi za
700-640 Red detektovanje toplih objekata. Bliski IR deo spektra može
640-625 Orange-Red se podeliti na kratkotalasni i dugotalasni.
Ultraljubičasti deo spektra podeljen je u tri opsega, UV-A
625-615 Orange
koji je bezopasan, UV-B koji može izazvati opekotine i
615-600 Amber UV-C koji je vrlo opasan. Najveći deo UV-B i UV-C
600-585 Yellow zračenja, koje dolazi sa Sunca, zaustavlja ozonski omotač.
585-555 Yellow-Green
Prilikom izbora izvora svetlosti, važno je ispravno izabrati
555-520 Green boju svetlosti, koja se sastoji od dva važna parametra :
520-480 Blue-Green
480-450 Blue  Temperatura boje
 Reprodukcija boje
450-430 Indigo
430-395 Violet Temperatura boje - boja svetlosti, ima presudan uticaj na
395-320 UV-A doživljaj boje osvetljene površine. Svetlost subjektivno
karakterišemo kao “hladnu” ili “toplu”. Objektivno
320-280 UV-B definisanje, vrši se pomoću temperature boje, koja se meri
280-100 UV-C u stepenima Kelvina i postoje 4 osnovne grupe:

Toplo-prijatna svetlost - (Warm White - Soft White) 2500-2800 K. Ovde spadaju inkadescentna,
fluorescentna i kompakt-fluorescentna sijalica sa temperaturom boje /827 i /927. Koristi se za
stvaranje prijatne, intimne atmosfere u mirnim relaksirajućim prostorima, restorani, hotelski holovi,
butici i stanovi.
Toplo-neutralna svetlost - (Neutral White - Medium White) 2800-3500 K. Ovde spadaju halogene
sijalice sa temperaturom boje /830 i fluorescentne lampe sa temperaturom boje /930. Koristi se za
radni prostor, biblioteke, kancelarije i prodavnice.
Hladno-neutralna svetlost - (Cool White) 3500-5000 K. Ovde spadaju metal-halid sijalice sa
temperaturom boje /840, /940 i /942. Koristi se za kancelarije, učionice, bolnice i prodajne prostore
gde je izgled hladne preciznosti poželjan.
Dnevna svetlost - (Daylight) 5000 K i više. Ovde spadaju fluorescentne lampe sa temperaturom boje
/850, /865, /950 i /965. Ovi izvori stvaraju svetlost koja je najbliža Sunčevoj beloj svetlosti. Koristi
se za galerije, muzeje, prodavnice nakita i laboratorije.

Reprodukcija boje - zvanična oznaka ovog parametra je CRI ( Colour Rendering Index ), bitno se
razlikuje od temperature boje, a koristi se za određivanje reprodukcije boja, koje nastaju primenom
određenog izvora svetlosti. Maksimalna vrednost, teoretski, iznosi 100, a sve niže vrednosti ovog
indeksa pogoršavaju karakteristiku izvora svetlosti, u smislu lošijeg doživljaja reprodukcije boja.
U praksi CRI izmedju 90 i 100 smatra se odličnim, izmedju 80 i 90 dobrim, a ispod 80 lošim.

2
 SVETLOSNI FLUKS

Svetlosni fluks (Φv) ili (F), je energija koju u jedinici vremena izrači svetlosni izvor u vidljivom
delu spektra. Preciznije, to je srednja vrednost fluksa svetlosnog zračenja ( Φ ) zato što ljudsko oko
ne reaguje isto na sve vidljive talasne dužine svetlosti.
Osetljivost oka najveća je za talasnu dužinu od 555 nm i drastično opada kako idemo ka granicama
opsega od 380 nm i 750 nm. Ovaj podatak odnosi se za dnevnu osetljivost oka (photopic vision). Tad
ljudsko oko koristi “čepiće” kao receptore. Kod noćnog vidjenja (scotopic vision), osetljivost oka
pomera se ka krajevima plave boje sa maksimumom na 507 nm i istovetno opada ka granicama koje
su sad na 340 nm i 670 nm. Tada oko koristi “štapiće” kao receptore. U uslovima koji su između
noćnog i dnevnog, kada je sumrak (mesopic vision), osetljivost ljudskog vida zasniva se na
sposobnosti oka da se prilagodi, odnosno da koristi obe vrste receptora u određenoj srazmeri. Ti
uslovi su veoma zahtevni za oko i zato je projektovanje ulične rasvete ozbiljan posao.

Prilikom odredjivanja svetlosnog fluksa nekog izvora, svetlosna moć postaje važan element.
Svetlosni fluks monohromatskog izvora (jedna talasna dužina) najlakše se odredjuje kao :

Φv (lm) = Φ ( W ) x V x 683 lm/W

Kao primer uzmimo laserski izvor snage 5 mW koji radi na 680 nm i odredimo njegov svetlosni
fluks.
Φv = 0,005 W x 0,017 x 683 lm/W …….. Φv = 0.058 lm

Na drugom primeru uzmimo laserski izvor iste snage 5 mW, ali koji radi na 630 nm.

Φv = 0,005 W x 0.265 x 683 lm/W ……. Φv = 0,905 lm

Vidimo da se svetlosni fluks pri istoj snazi izvora značajno povećao zahvaljujući promeni talasne
dužine emitovane svetlosti. Neimenovani koeficijenti za svetlosnu moć (V), koji se javljaju u oba
izraza, dobijeni su iz tabele svetlosne moći.
Ukoliko bi želeli da odredimo svetlosni fluks izvora koji emituje složenu, recimo belu svetlost, bio bi
to vrlo težak zadatak. Prvo bi morali, da uradimo spektralnu analizu, kako bi saznali na kojim sve
talasnim dužinama taj izvor radi. Zatim, da izračunamo svetlosni fluks za svaku talasnu dužinu i na
kraju, sabiranjem dobijenih vrednosti odredili bi svetlosni fluks takvog izvora.
Sretna okolnost je da ne moramo uvek izračunavati svetlosni fluks, već ga dobijamo kao podatak od
proizvođača svetlosnog izvora.
Kao primer, možemo uzeti tipičnu inkadescentnu sijalicu od 100 W/220 Vac, koja ima svetlosni
fluks od oko 1300 lm i odredićemo njenu svetlosnu efikasnost.

svetlosna efikasnost (lm/W) = 1300 lm / 100 W

Svetlosna efikasnost ove sijalice iznosi 13 lm/W i to nam je dovoljan podatak za poredjenje sa
drugim izvorima svetlosti ( sijalicama ).

3
 PROSEČNA EFIKASNOST STANDARDNIH IZVORA SVETLOSTI

Tip rasvetnog tela Svetlosna efikasnost Životni vek

( sijalice ) (lm/W) (radni sati)
Inkadescentne sijalice (sa vlaknom) 10 - 17 1000
Halogena 10 - 20 2000 - 5000
Živine 40 - 60 22000
Fluorescentne 64 - 90 7000
Metal Halid 70 - 90 12000
Natrijumove (High Pressure Sodium) 90 - 125 25000
Natrijumove (Low Pressure Sodium) 120 - 200 20000
LED 70 - 100 50000

4
 PREPORUČENE VREDNOSTI OSVETLJENOSTI PROSTORIJA

Prema DIN 5035 i Australijskom standardu

Prostorija ili oblast Osvetljenost ( lux )

Hodnik – Prolaz – Ostava - Garaža – Sporedno 40 - 100

stepenište – Prilazne staze

Ulazni hol – Čekaonica – Magacin gde je

čitanje neophodno - Arhive - Svlačionica – 160 - 200
Toalet – Radni pult za manje precizne poslove –
Kantine

Kuhinja radni deo – Kancelarije – Radne

prostorije za poslove srednje preciznosti, 240 - 320
mašinske obrade – Prodavnice – Pošte

Kancelarije za obradu podataka – Poslovni

sastanci – Sklapanje proizvoda – Mašinska
obrada drveta – Sajamski štandovi – Kontrolni 400 - 500
stolovi – Kase u trgovinama – Mašine sa
velikom preciznošću obrade

Sklapanje elektronike – Tehničko crtanje –

Kontrola kvarova, kontrola kvaliteta – Poliranje 600 - 750
stakla

Kontrola i poređenje boja – Proizvodnja nakita

– Popravka satova – Sklapanje izuzetno 1000
precizne opreme

5
 METOD ZA PROJEKTOVANJE RASVETE

Jedan od ključnih elemenata dizajniranja rasvete je definisanje potrebnog broja rasvetnih tela za
posmatranu prostoriju, koji je u direktnoj vezi sa pojmom faktor iskoristivosti (utilisation factor).
Da bi razumeli primenu ovog faktora, potrebno je znati pojmove i skraćenice koje se često vide na
ambalaži rasvetnih tela i sijalica.

 LOR – Light Output Ratio, količina (srazmera) emitovane svetlosti, nije neophodan
podatak u jednostavnim proračunima.
 SHR NOM – NOMinal Spacing to Height Ratio, odnos visine prostorije i razmaka između
rasvetnih tela. ( Primer : Vrednost 1,75 : 1, znači da za svaki 1 m udaljenosti rasvetnog tela
od površine koju osvetljava, razmak između njih može biti maximalno 1,75m ).
 SHR MAX – podatak upotrebljiv samo za proračune pomoću nekog programa (software).
 REFLECTANCE – ρ, refleksije svetlosti, koje se javljaju u prostoriji. To je podatak koji
pomaže u određivanju linije ili linija za raspored rasvetnih tela u cilju dobijanja što boljih
rezultata osvetljavanja.
Tipične vrednosti ρ Plafon Zid Pod
Kancelarije 0,8 0,5 0,3
Industrija 0,5 0,3 0,2

 ROOM INDEX – K, indeks prostorije, broj koji govori o odnosu dužine, širine i visine
prostorije.
K=LxW / h(L+W)

L - dužina, W - širina, h - udaljenost rasvetnog tela od površine koju osvetljava (h = H - 0,85m), gde
je H visina prostorije.
Indeks prostorije ima vrednost od 0,75 do 5, nema upotrebnu vrednost u prostorijama čija je dužina 4
puta veća od širine, jer je tada K veće od 0,75. Prema vrednosti ovog indeksa, iz tabele nalazimo
procentualnu vrednost faktora iskoristivosti. Faktor iskoristivosti ima vrednost od 0 do1 i predstavlja
procentualnu vrednost ukupnog broja lumena koje izvor izrači u prostoriju. Faktor iskoristivosti
objedinjuje sve refleksije u prostoriji, oblik prostorije i količinu svetlosti koja je izračena u istu.
Metod koji koristi faktor iskoristivosti, dovoljno je precizan u određivanju potrebnog broja rasvetnih
tela (n).
1,25 x E x L x W
n = ----------------------------------------
Φ x ηLB x ηR

 1,25 (faktor korekcije) - slabljenje svetlosnog fluksa, koji nastaje od uticaja rasvetnog tela
 E (lux) - potreban osvetljaj u prostoriji, određujemo u skladu sa DIN 5035 (namena prostora)
 L (m) - dužina prostorije ……… W (m) - širina prostorije
 Φ (lm) - svetlosni fluks izvora svetlosti (sijalice) upotrebljene u rasvetnom telu
 ηLB - svetlosna efikasnost rasvetnog tela, vidi se iz kataloga svetlosnog tela
 ηR - faktor iskoristivosti prostorije, vidi se iz LiTg tabele, za upotrebljeno rasvetno telo.
Odnosi se na prostiranje svetlosti u prostoriji. Tabela sadrži faktor iskoristivosti prostorije R
kao procentualnu vrednost, naspram faktora prostorije K, zasnovano na kombinaciji refleksija
od plafona, zidova i poda ili radne površine.

6
 FAKTOR ISKORISTIVOSTI - TABELA

Rasveta na plafonu
Reflectances - ρ
Ceiling 0.8 0.8 0.8 0.5 0.5 0.8 0.8 0.5 0.5 0.3
Wall 0.8 0.5 0.3 0.5 0.3 0.8 0.3 0.5 0.3 0.3
Surface 0.3 0.3 0.3 0.3 0.3 0.1 0.1 0.1 0.1 0.1
faktor iskoristivosti (K) u (%)
0.6 73 46 37 44 36 66 36 42 35 35
0.8 82 57 47 54 46 74 45 51 44 44
1.0 91 66 56 62 54 80 53 59 52 51
1.25 98 75 65 70 62 85 61 66 60 59
1.5 103 82 73 76 69 89 67 72 66 65
2.0 109 91 82 84 78 94 75 78 73 72
2.5 114 98 90 90 84 97 81 83 79 77
3.0 117 103 96 95 90 99 86 87 83 82
4.0 120 109 103 100 95 101 91 91 88 86
5.0 122 113 107 103 98 103 93 93 91 89

Primer : Osvetliti konferencijsku prostoriju sa rasvetnim telima koja sadrže 2 kompaktne fluo
sijalice od po 24W. Dimenzije prostorije su, dužina L=15m, širina W=8m, visina H=3.4m, visina
h=2.55m.
Potreban kvalitet svetla je E = 300 lux, svetlosni fluks sijalice je Φ = 1800 lm.
η
Efikasnost rasvetnog tela i emitovanje svetlosti je LB = 0.58
Refleksije su : plafon = 0,8 / zid = 0,5 / radne površine = 0,3
Faktor iskoristivosti po LiTG tabeli ηR = 0,91
Proračun :
L x W 15 x 8
K = --------------------= ------------------= 2
h(L+W) 2,55 ( 15+8 )

1,25 x E x L x W
n = -----------------------------
Φ x ηLB x ηR

1,25 x 300 lux x 15 m x 8 m

n = --------------------------------------
2 x 1800 lm x 0,58 x 0,91

n = 23,7
potrebno je 24 rasvetna tela (3 reda po 8)