I kolokovijum iz SMTD

1. Definišite aspekte izučavanja turizma.

Turizam se može izučavati i posmatrati prema njegovim pojedinačnim, posebnim i

opštim aspektima.
Pojedinačni aspekt polazi od čoveka putnika, koji se u isto vreme dok putuje i
boravi van svog mesta boravišta, naziva i turistom.
Posebno određenje turizma je aktuelno kada hoćemo da turizam selektiramo na
određene vidove , a na bazi nekih posebnih kriterijuma, recimo nautički, kongresni,
zdravstveni, turizam, itd.
Opšti aspekt podrazumeva poimanje turizma kao globalnog fenomena, čiji je
obim takav da predstavlja značajno obeležje savremene civilzacije i vremena u
kojem živimo.

2. Definišite konekciju izmenu oblasti turizma i faktora prostora.

Pojam utvrđivanja pogodnosti prostora za turističko korištenje podrazumeva

određivanje prikladnosti za određenu turističku namenu i za razvoj određenih vrsta
i oblika turizma.
Turistička valorizacija prostora je ocena turističke vrednosti prostora, jer u
turističkom smislu samo najvrijedniji resursi privlače najveći broj posetilaca. Ovaj
pojam ne treba brkati sa pojmom ekonomska valorizacija zato što je prostor
turistički valorizovan samo ako je interesantan turističkom tržištu.

3. Ustanovite osnovne funkcije turizma.

Osnovne funkcije turizma se mogu podeliti na ekonomske i neekonomske.

Zemlje, destinacije koje raspolažu sa osnovnim atraktivnim i komunikativnim
faktorima se bave turizmom, pa je stoga logično da se od turizma očekuju određeni
prihodi bilo da su u pitanju domaći ili strani turistički potrošači, povećana
zaposlenost itd. Na ovaj način turizam ostvaruje svoju ekonomsku funkciju.
Pored ekonomske funkcije, postoje i neekonomske funkcije.
Osnovne neekonomske funkcije turizma su: zdravstvena funkcija, zabavna
funkcija, kulturna funkcija, socijalna funkcija i politička funkcija.
4. Na koji način turizam utiče na BDP?

Turizam je uslužna delatnost i shodno tome u osnovi on ne omogućava stvaranje

materijalnih dobara, pa samim tim ni narodni dohodak, ali u turizam u znatnoj meri
utiče na narodni dohodak i društveni proizvod.
U pogledu inostranog turizma, novčana sredstva koja se dobiju najneposrednije
utiču na povećanje bruto društvenog proizvoda, kroz prelivanje u receptivnu
nacionalnu ekonomiju. Zemlje koje deo svojeg društvenog proizvoda i nacionalnog
dohotka prelivaju u druge zemlje, a na temelju turističke potrošnje nazivamo
emitivnim.
Zemlje koje ostvaruju pozitivan saldo u međunarodnom turizmu zovemo
receptivnim zemljama.
U pogledu ostvarenja prihoda od domaćeg turizma, treba istaći da samo dolazi do
preraspodele dohotka iz jedne privredne oblasti u drugu.

5. Definišite uticaj turizma na platni bilans i nezaposlenost.

Uticaj turizma na platni bilans treba posmatrati dvojako. Naime, potrošnja

inostranih turista poboljšava spoljnji bilans kroz takozvani ’nevidljivi izvoz’ i to
prodavajući robu i usluge, a da roba nije napustila teritoriju zemlje. Međutim, treba
pomenuti da pojava domaćeg stanovništva kao turističkih konzumenata u drugim
zemljama predstavlja odliv deviznih sredstava i to za nacionalnu ekonomiju ima
negativan efekat, pa samim tim i na platni bilans.

Ključna turistička misao treba biti da je izvoz veći od uvoza. Ova pozitivna razlika
jača platni bilans zemlje i omogućava raspolaganje deviznim sredstvima za
poboljšanje ukupnog platnog bilansa. Na taj način zemlja koja ima suficit u
turističkom bilansu koristi ta sredstva za pokriće dijela deficita po drugim
osnovama. Međutim, treba istaći i specifičan problem sezonalnosti u turističkom
poslovanju, koji stvara potrebu dodatnog zapošljavanja, odnosno sezonske radne
snage, koja se u radni kontigent uključuje samo u toku turističke sezone.

6. Definišite uticaj turizma na razvoj nerazvijenih područja.

Pojedine nacionalne oblasti uspeli su intezivirati svoj razvoj. Naime, turizam je u

ovim područjima bio generator razvoja, a navedene destinacije su sada pretežno
eko ili kulturne turističke regije. Ilustrativan primer su Italija, koja je pospešila
razvoj južnih područja, odnosno Grčka koja je podigla na veći nivo turističku
ponudu ostrva.
7. Definišite indirektne i multiplikativne funkcije turizma.

Indirektna funkcija turizma se reflektuje kroz aktivnosti ostalih privrednih grana

kroz koje one posredno potpomažu razvoj turizma, osiguravajući svojim
proizvodima kontinuitet turističkog procesa.
Tako na primer, industrija, građevinarstvo, trgovina, poljoprivreda, kroz turizam
proširuju tržište za svoje proizvode.
Multiplikativna funkcija se ogleda u tome da se u turističku zemlju slivaju
značajna finansijska sredstva i da ta sredstva u svojoj cirkulaciji, bilo kroz
direktne turističke delatnosti, bilo kroz one koje indirektno učestvuju u ovoj
delatnosti, umnožavaju efekte nacionalne ekonomije.
Ako je pak zemlja, zavisna o uvozu, a to znači da zadržava takva sredstva tada su ti
efekti i znatno veći pa zemlji pružaju snažnu podršku ubrzanom razvoju te time i
konkurentsku prednost i to ne samo na turističkom tržištu.

8. Uspostavite osnovnu definiciju turističke destinacije.

Pod turističkom destinacijom se podrazumeva manje ili više zaokružena

geografska celina koja raspolaže atraktivnim, komunikativnim i receptivnim
faktorima, to jeste, svim onim prirodnim,antropogenim i saobraćajnim
pretpostavkama za smeštaj, ishranu , za odmor, rekreaciju i zabavu turista (to jeste
izgrađena turistička ponuda ).

9. Navedite osnovne subjekte turističke destinacije.

a) turisti,
b) saobraćaj ( infrastruktura i sredstva transporta ),
c) atraktivnosti usluge i
d) informacije o destinaciji ( koje obuhvataju promociju, javnosti, imidž i dr. ).

10. Šta podrazumevamo pod tradicionalnim konceptom turističke destinacije?

Tradicionalni koncept profiliše turističku destinaciju na osnovu bazičnih želja

turista, dakle turistička destinacija bi trebala predstavljati mesto gde ljudi provode
svoje odmore i samim tim u turističku ponudu destinacije nije potrebno uključivati
posebno sadržaje.
11. Šta podrazumevamo pod skorijim konceptom turističke destinacije?

Skoriji koncept se bazira na formiranju ponude turističke destinacije kao rezultata

ne samo osnovnih, nego i specifičnih želja i potreba turista, kao i na strategijskom
upravljanju na destinaciji čiji je fokus na kontroli kvaliteta, izgradnji imidža,
analizi kapaciteta i konačno ostvarenju zacrtanih ciljeva.

12. Šta podrazumevamo pod dolazećim konceptom turističke destinacije?

Dolazeći koncept destinacija predstavlja veoma ozbiljan pristup strategijskom

upravljanju na turističkoj destinaciji i on obuhvata, debatu na nivou zajednice o
ulozi i obimu razvoja turizma, kordinaciju javnog i privatnog sektora, upravljanje
nivoima turističke tražnje, uticanje na ponašanje turista u destinaciji, pružanje
kvalitetnog destinacionog iskustva, kooperativnu regionalnu promociju i razvoj
turističke teorije, razvoj politika za upravljanje turističkom destinacijom .

13. Definišite turističke centre na osnovu tipologije turističkih

destinacija/glavni gradovi , razvijeni tradicionalni centri, touring
centri,resorti.

Glavni gradovi
Glavni gradovi privlače posetioce iz turističkih poslovnih, rodbinskih, kulturnih i
administrativnih razloga.Turisti teže da se grupišu u određenim zonama arheološki,
shopping, kulturni i zabavni objekti preovlađuju.
Razvijeni tradicionalni centar
Mesto sa dugom kulturno-istorijskom tradicijom kao fokus za turistički razvoj.
Hoteli, barovi i drugi turistički objekti okružuju jezgro, bilo locirano planski bilo
izgrađeno špekulativno. Turističke strukture dominiraju oblašću.
Touring centri
Grad sa visokom koncentracijom sekundarnih turističkih objekata i dobrim
saobraćajnim vezama i sa zemljama iz kojih turisti dolaze i sa okružujućim
prirodnom i kulturnim atrakcijama.
Resort- i izgrađeni u određenu svrhu.
Sva infrastruktura i objekti su jasno fokusirani na posao opsluživanja potrebe
turista. Zgrade su iz istog perioda gradnje i iako je arhitektonski stil strogo
kontrolisan , može biti van karaktera okružujuće oblasti. Resort nudi sve objekte
potrebne klijentima za vreme boravka.
14. Nabrojite faze koje čine životni ciklus turističke destinacije.

Faza istraživanja, faza uključenja, faza razvoja, faza konsolidacije, faza stagnacije i
faza opadanja.

15. Definišite faze istraživanja i uključenja u okviru životnog ciklusa

turističke destinacije.

Fazu istraživanja karakteriše mali broj turista koji su po prirodi avanturisti i

izbegavaju insititucionalizovana putovanja.
Privlači ih netaknuta i nezagađena priroda i kultura u destinaciji i mali uticaj
turizma na okruženje.
U fazi uključenja lokalne inicijative za obezbjeđivanje usluga posetiocima i
kasnije za propagandu destinacije, rezultiraju u povećanom broju posetilaca.
Javlja se pritisak na javni sektor da obezbedi infrastrukturu.

16. Definišite faze razvoja i konsolidacije u okviru životnog ciklusa turističke

destinacije.

U fazi razvoja dolazi veliki broj posetilaca, čiji se broj u periodima vršne tražnje
verovatno izjednačava ili čak nadvisuje broj stanovnika.
Organizacija turizma se menja, kontrola prelazi iz ruku lokalnih u ruke eksternih
kompanija koje obezbeđuju nove objekte, koji sa svoje strane mogu izmeniti izgled
destinacije .
U fazi konsolidacije opada stopa rasta broja posetilaca, iako u apsolutnim i
iznosima broj raste i prelazi broj stalnih stanovnika.
Destinacija je u potpunosti deo turističke industrije sa predstavnicima svih glavnih
franšizera i lanaca i bez jasno izdvojene rekreacione oblasti.

17. Definišite opadanja i stagnacije u okviru životnog ciklusa turističke

destinacije.

U stagnaciji destinacija gubi na atraktivnosti. Oslanja se na ponovne posete i

poslovno korišćenje obimnih objekata i glavni napori tiču se održavanja broja
posetilaca. Veoma često se manifestuje prisutnost značajnih ekoloških, socijalnih i
ekonomskih problema.
U fazi opadanja karakteriše nepovratno gubljenje gostiju. Destinacija postaje
zavisna o manjim lokalitetima, vikend turistima, dnevnim izletima i slično.
Turistički objekti dobijaju drugu namenu.
Alternativno, vlasti mogu prepoznati ovu fazu i pokušati oživljavanje. To
podrazumeva odluke o novoj upotrebi, novim potrošačima, novim kanalima
distribucije i stoga repozicioniranje destinacije.

18. Definišite viziju turističke destinacije.

Vizija predstavlja projekciju dugoročnih ciljeva kompanije i njihove implikacije na

budućnost organizacije.
Zadaje glavne direktive: kuda ići, određuje poslovnu poziciju i planirane
mogućnosti razvoja.

19. Definišite misiju turističke destinacije.

Ona je bazična svrha i vrednost organizacije, određuje prostor aktivnosti i

predstavlja osnovni iskaz organizacionog postojanja.
Misija opisuje osnovne zadatke organizacije, ustanovljava razloge akcije i ključne
ciljeve.

20. Definišite ciljeve turističke destinacije.

Svrha uspostavljanja ciljeva je konvertovanje pravila strategijske vizije i poslovne

misije u specifične ciljeve, nešto što bi bilo merilo za proces organizacije.

Osnovni kriterijumi pri konstituisanju ciljeva:

• ciljevi moraju biti precizno definisani, jasno izraženi razumljivi
• nužna je kvantifikacija ciljeva;
• ciljevi moraju biti određeni da posluže kao sredstvo kontrole;
• ciljevi moraju biti realno formirani;
• puna harmonija ciljeva na nivou dielova organizacije i ciljeva kompletne
organizacije;
• ciljevi moraju da budu teški, ali ostvarivi , tako da imaju snažno
motivaciono dejstvo.

Sve ciljeve grupišemo u finansijske i strategijske.

• Finansijski ciljevi se reflektuju kroz angažovanje na rezultatima rasta,
prihvatljivom povratku na investicije, rast vrednosti dividende, dobar cash-
flow i zadovoljavajuću kredibilnost.
• Strateški ciljevi ne involviraju samo finansijske pokazatelje, već uključuju i
poboljšanje konkurentske prednosti i dugoročnu poslovnu perspektivu.
 • Strategijski ciljevi su glavni targeti ili krajnji rezultati formulacije i
implementacije plana.Tipični strategijski ciljevi uključuju različita merila
tipa profitabilnosti, kvaliteta i kvantiteta, outputa, tržišnog uspeha,
produktivnosti i slično.

I jednu i drugu grupu ciljeva možemo podeliti na dugoročne i kratkoročne.

Dugoročni ciljevi predstavljaju specifikaciju željenih outputa u procesu sleda
organizacione misije. Dugoročni ciljevi su i vredonosni pokazatelj brzine
reflektovanja trenutnih akcija menadžmenta na budućnost kompanije.
Kratkoročni ciljevi su fokusirani na trenutna poboljšanja performansi i outputa
predstavljaju specifikaciju željenih izlaza u kraćem vremenskom intervalu,
najčešće do godinu dana.

21. Definišite smernice turističke destinacije.

Smernice su operacionalizovani ciljevi, izražavaju se kvantitativno i shodno tome

se utvrđuje da li su unapred predstavljeni ciljevi ostvareni. Smernice omogućavaju
kontrolu aktivnosti.
Laws uspostavlja sledeće smernice za formiranje ambiciozne turističke destinacije:
 ukazati rezidentima na prednosti turizma, demonstrirati ekonomske koristi
od turizma i ohrabriti ih da učestvuju u prezentaciji turističkih resursa i
ugođaja;
 bazirati turističke planove na ciljevima identifikovanim od strane rezidenata;
 imidž korišten u promociji lokalnih atrakcija mora biti aminovan od strane
rezidenata;
 koordinirani napori društvenog i privatnog sektora u formiranju šansi u
oblasti odmora i rekreacije;
 lokalni kapital, inicijativa i rad trebaju biti investirani u lokalni turistički
razvoj;
 podržati opštu participaciju lokalne zajednice u turističkom razvoju
destinacije;
 destinacija treba predstaviti teme koje reflektuju istoriju i lokalni lifestyle;
 ublažiti lokalne turističke probleme pre narastajućih turističkih aktivnosti.

22. Definišite šta podrazumevamo pod sportsko-rekreativnim turizmom.

Pod pojmom sportski turizam obično podrazumevamo 'poseban oblik turizma u

kojem preovladavaju sportski motivi za putovanjem i boravkom u određenim
turističkim mestima i centrima.
Sportsko-rekreativni turizam možemo podeliti na: takmičarski sportski turizam,
zimski sportsko-rekreativni turizam, letnji sportsko-rekreativni turitam itd.
Sportsko-rekreacijska ponuda u turizmu se provodi trima osnovnim oblicima:
slobodnim korištenjem prirodnih resursa i sportskih objekata, organizacijskim
oblicima sportsko-rekreativnih aktivnosti, programiranim oblicima sportsko-
rekreacijske aktivnosti.

23. Definišite šta podrazumevamo pod nautičkim turizmom.

Nautički turizam i sportovi na vodi pretpostavljaju postojanje i funkcionisanje

brojnih pratećih delatnosti, što dovodi do porasta zaposlenosti i povećanja ukupnog
i ličnog prihoda. Za razvoj nautičkog turizma je posebno bitna bazična
infrastruktura prvenstveno izgradnja marina. Kao što znamo, marina je posebna
vrsta luke nautičkog turizma koja je u posebno uređenom i opremljenom vodenom
i kopnenom prostoru i objektima, a osim usluga veza i smeštaja plovila, nudi
brojne druge pomoćne i dodatne sadržaje i usluge, a sve to u cilju zadovoljenja
zahteva i želja savremene nautičko turističke potražnje.

24. Definišite šta podrazumevamo pod kongresnim turizmom.

Kongresni turizam je specifični oblik turizma u kojem glavni motiv putovanja nije
odmor, već učestvovanje pojedinaca na skupovima koji mogu imati različiti
karakter. Premda putovanja u okviru kongresnog turizma spadaju u domenu
poslovnih putovanja koja su često obavezna i uslovljena radnim mestom, zadatkom
ili projektom, sve turistički receptivne zemlje vrlo rado i ove putnike svrstavaju u
grupu turista, pribrajajući prihode od kongresnog turizma ukupnim prihodima od
turizma.
U kongresnom turizmu najveći deo prihoda se ostvaruje od smeštaja i ishrane (40 –
60%), zatim u trgovini (20 – 30%) i u ostalim vanpansionskim uslugama; U većini
slučajeva preko (70%) učesnici kongresa ne dolaze sami što otvara mogućnost
plasmana i ostalih segmenata turističke ponude.
Kongresni turizam se smatra jednim od unosnijih oblika turističkih kretanja.
Skupovi mogu imati naučni, stručni i drugi sadržaj. Ekspanzija ovog vida turizma
nastala je tek poslednjih 20-tak godina. Ovoj ekspanziji doprineo je razvoj svih
oblasti nauke i tehnike i stvaranje novih naučnih disciplina, što je uslovilo potrebu
za razmenom informacija, saznanja, novih pojmova i novih tehnoloških rešenja.
Sagledavanjem svih prednosti koje kongresni turizam nudi, činjenice su da njegov
razvoj izuzetno utiče, ne samo na bolju iskorišćenost smeštajnih kapaciteta već i na
celokupni kompleks usluga (trgovina, kultura, ugostiteljstvo) a sve to značajno
doprinosi ostvarenju većeg priliva.
25. Definišite šta podrazumevamo pod medicinskim turizmom.

Medicinski turizam predstavlja interesnu konekciju medicine i turizma. Pacijenti

putuju izvan mesta stalnog prebivališta zbog korištenja zdravstvenih ali i
turističkih usluga destinacije. Osobe kojima je potrebna medicinska pomoć putuju
u druge zemlje jer žele dobiti medicinsku njegu visokog kvaliteta s prihvatljivom
cenom, a uz to žele posetiti atraktivnu destinaciju, iskoristiti je za rehabilitaciju,
odmor i relaksaciju.
Kombinacija medicinske usluge i turizma je relativno novi tip turizma koji obećava
veliki porast. Postoje razna istraživanja koliki je globalni prihod od medicinskog
turizma (u 2006. g. od 40 do 60 milijuna $), no možemo zasigurno reći da sva
istraživanja prikazuju znatne prihode i rast tržišta i to od 20 do 25%.
Napredni medicinski turizam nije privilegija bogatih i naprenih zemalja.
Najzastupljenije su azijske zemlje, pre svega Indija, zatim Singapur, Tajland,
Malezija i Filipini. U Evropi su to Poljska, Belgija, Španija i Turska.

26. Definišite šta podrazumijevamo pod eko turizmom.

Ekološki turizam-Razvoj destinacije u pravcu ekološkog turizma sem što

omogućava očuvanje i konzervaciju nasledja i pospešuje interesovanje turista za
prirodne i kulturne fenomene, pruža i mogućnost podizanja značaja destinacije i
dodatne zarade rezidenata. Ekološki turizam je oblik turizma, koji predstavlja
sastavnu i neophodnu pretpostavku svih navedenih oblika turizma.
Glavne značajke koje određuju eko-turizam se mogu grupisati u nekoliko tačaka:
oblici turizma zasnovani na prirodnoj osnovi u kojima je glavna motivacija turista
posmatranje, uvažavanje prirode i tradicionalnih kultura, zatim edukativne
karakteristike, organizovan je za manje grupe turista itd.

27. Definišite šta podrazumevamo pod kulturnim turizmom.

Kulturnim turizmom se smatra poseta osoba izvan njihovog stalnog mesta

boravka, a u cilju proširenja interesovanja vezanih za istoriju, umetnost, nasleđe ili
stil života. Ovom definicijom se obuhvata i takozvana opipljiva kultura kao što su
muzeji, galerije, pozorišta, spomenici, ali i neopipljiva kultura poput tradicija i
običaja.
Postoje sledeća stanovišta u sagledavanju kulturnog turizma:
 S turizmološkog stanovišta je kretanje motivisano kulturnim turizmom.
Najčešće se odnosi na ona mesta koja nisu turistički razvijena, a imaju
lokalne kulturne potencijale;
  S kulturološkog stanovišta, to je promocija oživljenih kulturnih dobara i
pejsaža koja turisti donosi doživljaj za pamćenje;
 S edukativnog stanovišta, to je turističko putovanje sa željom da se istražuje,
upozna i nauči nešto novo o nacionalnim i kulturnim vrijednostima sredine
koju posećujete;
 Sa stanovišta marketinga, kulturni turizam je upravljanja ugledom jednog
mesta, zasnovanom na kulturnim dobrima .

Rast traznje za kulturnim turizmom je uslovljen socio-demografskim

promenama kao i promenama zivotnomg stila, vecim stepenom obrazovanja,
porastom broja starijih stanovnika koji imaju izrazeno kulturno
interesovanje, a manjim interesom za sunce i more. Medjutim, prisutnost
kulturnih resursa ne znaci da oni predstavljaju turisticki proizvod. Tek
ukljucenjem kulturnog sektora u integrisani turisticki proizvod destinacije ,
pomenuti resursi postaju turisticki valorizovani.

28. Definišite šta podrazumevamo pod MICE turizmom.

Incentive turizam ili MICE-Podsticajna putovanja su na turističkom tržištu

prisutna u poslednjih dvadesetak godina. Ako navedeno turističko tržište podelimo
na poslovna i putovanja iz zadovoljstva možemo da konstatujemo da su incentive
putovanja deo prve grupacije. Međutim, ona ipak nisu klasična poslovna putovanja
jer motiv poslovnih putovanja je čisto poslovne prirode, dok podsticajna putovanja
kao motiv imaju nagradu. Ona su obično veoma kvalitetna, složena skupa, ne
podležu sezonalnosti. Ona su prvenstveno rezultat napora kompanija da nagrade
svoje zaposlene.

U pocetku su incentive putovanja pruzana samo zaposlenima karijere kao nagrada

za lojalnost i dugogodisnji rad. Osnovni razlozi zbog kojih se organizuju ova
putovanja su: povecani obim prodaje, kreiranje novog proizvoda koji je doprineo
rastu prodaje , poboljsanje prodaje u #praznom hodu sezone#, unapredjenje
ukupnog poslovnog ambijenta i td.
Odluku o tome koja ce biti destinacija u slucaju incentive putovanja , donosi 70-
80% slucajeva donosi menadzment kompanije, dok u 2-6% slucajeva je to
prepusteno agenciji ili specijalistima.
29. Objasnite osnovnu podelu turističkih organizacija-lokalne, regionalne,
nacionalne.

Lokalne turističke oranizacije se uglavnom bave marketing aktivnostima na

nivou grada ili opštine ili lokaliteta u okviru grada. To pre svega znači
koordinaciju delovanja svih subjekata na lokalnom nivou koji su posredno ili
neposredno uključeni u turistički promet radi zajedničkog utvrđivanja i
implementacije marketing aktivnosti u cilju obogaćivanja turističke ponude opštine
ili grada.
Regionalne turističke organizacije utvrđuju marketing planove na regionalnom
nivou, vrše promociju turističke ponude regije, odnosno regionalne destinacije i
radi na kreiranju novih i obogaćivanju postojećih turističkih proizvoda.
Nacionalne turističke organizacije zadužene su za stvaranje pozitivnog imidža
destinacije u inostranstvu, pre svega na najznačajnijim emitivnim tržištima.

30. Ukratko opišite modalitete destinacijskog partnerstva-javno-javno, javno-

privatno,privatno-privatno.

JAVNO-JAVNO:
1.između jedinica lokalne uprave na području destinacije,
2.između lokalnih turističkih organizacija u okviru regije,
3.između lokalnih i regionalnih turističkih organizacija, kao i jedinica lokalne
uprave,
4.između regionalne i nacionalne turističke organizacije, kao i jedinica lokalne
uprave zaduženih za turizam.
JAVNO-PRIVATNO:
1.između lokalnih turističkih organizacija i pojedinačnih subjekata turističke
ponude:
2.između regionalnih turističkih organizacija i pojedinačnih subjekata turističke
ponude:
3.između nacionalnih turističkih organizacija i pojedinačnih subjekata turističke
ponude.
PRIVATNO-PRIVATNO:
1.između različitih subjekata turističke ponude na nivou destinacije,
2.između subjekata turističke ponude jedne i drugih destinacija,
3.između subjekata turističke ponude koji su neposredno ili posredno uključeni u
oblikovanje turističkog proizvoda destinacije,
4.između učesnika turističke ponude destinacije i učesnika turističke tražnje.
31. Definišite koje sve postulate podrazumijeva TQM.

Kvalitet vođen prema gostu.

• Svaka TQM strategija mora se oblikovati tako da može anticipirati želje
gosta, mogućnosti turističkih subjekata destinacije da ih ispuni. Kvalitet je
rezultat tržišne nužnosti, a proces stvaranja kvaliteta je dugotrajan i stalan.
Potpora top managementa.
• Da bi TQM bio uspešan, mora postojati potpuna potpora od strane
strategijskog menadžera, koji moraju znati alate i tehnike TQM-a, kako bi
razumjeli proces funkcionisanja totalnog upravljanja kvalitetom.
Kontinuirano unapređivanje.
 Kontinuirano unaprijeđivanje je proces rasta kvaliteta turističkog proizvoda i
usluga kroz porast dobiti popraćen konstantnim inovacijama.
Puna participacija.
• Total Quality Management zavisi od saradnje i doprinosa zaposlenih, a
kvalitet turističkih subjekata održava se efektivnim nagrađivanjem
zaposlenih.
Skraćenje vremenskog ciklusa.
• Eliminisanje zadataka i aktivnosti koje ne stvaraju dodatu vrijednost.
Prevencija a ne detekcija.
• Filozofija Total Quality Managementa se zato i ne temelji na ostvarivanju
prihvatljive visine grešaka,već na konceptu bez grešaka, pri čemu je glavni
zadatak menadžmenta uklanjanje uzroka greške.
Management by fact.
• Svi napori u TQM moraju se argumentovati činjenicama, pa je nužno
prikupljati, analizirati i komparirati podatke. Potrebno je dizajnirati sastav
poslovne inteligencije. (business intelligence system).
Razvoj parnerstva.
• Svi subjekti destinacije moraju biti otvoreni prema okolini, bilo da je u
pitanju javni ili privatni sektor.To nepobitno vodi ka njihovom poslovnom
povezivanju.
Javna odgovornost.
• TQM turistički subjekti prihvataju odgovornost za plasman turističkih
proizvoda bez greške za očuvanje prirodnih i kulturnih resursa destinacije,
uvođenje novih tehnologija itd.
32. Opišite tipove turističkih proizvoda koji čine proizvodni mix destinacije.

Zvezde-turistički proizvodi koji beleže visoki rast i koji u isto vreme imaju visoki
udeo na tržištu. Imati turistički proizvod-zvijezdu je odlično ali samo zbog
visokog tržišnog udela. Naime, da bi se podržala promocija i drugi prodajni napori
potrebni za održavanje rasta, potrebno je stalno finansiranje. Ono što je takođe
naročito bitno je da kad ubrzanom rastu dođe kraj, visoki udeo navodi na zaključak
da bi taj turistički proizvod postao’ krava muzara’.
Krave muzare-turistički proizvodi koji zbog visokog tržišnog udela stvaraju
veliku količinu gotovog novca, ali kojima nije potrebno dodatno ulaganje zato što
ne rastu. Tipična krava muzara mogao bi biti proizvod koji je lider na stagnantnom
ili zrelom tržištu. Turistička preduzeća vole imati krave muzare u blizini jer im
mogu pomoći u finansiranju drugih linija turističkih proizvoda ili projekata što je
poznato kao međusobno subvencionisanje.
Upitnici ili problematična deca-turistički proizvodi koji beleže ubrzani rast ali
koji imaju premali tržišni udeo da bi finansirali veću ekspanziju. Upitnici se
najčešće nalaze na novim i ne ispitanim tržištima.
Psi-turistički proizvodi koji ne rastu i nemaju veliki tržišni udeo. Opše
posmatrano, psi su dobri turistički proizvodi koji su postali neprivlačni turističkim
konzumentima. Iako ponekad postoje razlozi za održavanje ovih proizvoda u
životu, odluka menadžmenta je uglavnom odstranjivanje ovakvih turističkih
proizvoda.

33. Šta podrazumevamo pod prirodnim i društvenim atraktivnostima

turističke destinacije?

Prirodne i društvene atraktivnosti:

Prirodni faktori su produkt geografske sredine, koju čine fizičko-geograski
elementi: klima, reljef, hidrografski elementi, flora i fauna.
 Prirodna turistička bogatstva, odnosno atraktivnosti osim što je neophodno
zaštititi zakonskim aktima nužno moraju biti pod patronatom lokalnih
samouprava koje trebaju donositi programe zaštite u skladu sa lokalnim
prioritetima i posebnostima.
 Posebnu odgovornost moraju imati organi lokalne samouprave koji bi u
svrhu očuvanja prirodnih resursa na lokalnom nivou trebali uvesti posebne
poreze, doprinose i naknade za njihovo korištenje, koje bi plaćali turistički
konzumenti i turistička preduzeća,a čime bi se osigurala sredstva za nužne
sanacijske i zaštitne programe.
Kulturne atraktivnosti:
 Kulturne resurse čine spomenici kulture u koje se ubrajaju:
  Nepokretni i pokretni objekti,
 Grupe objekata i predmeta istorijske, arheološke, umjetničke, estetske,
etnološke ili kulturne vrijednosti od značaja.
 Kulturni resursi čine kulturno nasleđe i identitet naroda kome pripadaju i
predstavljaju njegovu kulturnu baštinu. Svojim univerzalnim vrednostima
oni postajui deo svetske kulturne baštine.
 kulturne i zabavne manifestacije-festivali
34. Kako definišemo komunikativne faktore turističke destinacije?

Komunikativni faktori podrazumijevaju manje ili više razvijenu saobraćajnu

infrastrukturu, npr.putevi, aerodromi, kao i razvijenost pojedinih saobraćajnih
grana kako bi se prostor mogao'otvoriti' za turistička putovanja. Značaj ovog
faktora je da nema ekonomske valorizacije turističke ponude koja ostaje
nepristupačna.

35. Šta podrazumevamo pod osnovnim, a šta pod komplementarnim

smeštajnim kapacitetima?

Osnovne smeštajne kapacitete čine hoteli, turistička naselja, moteli i pansioni.

Komplementarne smeštajne kapacitete čine kampovi, sobe, apartmani i kuće za
odmor, planinarski domovi i odmarališta. Smeštajnim objektom iz grupe hoteli
podrazumeva se poslovni objekat kojim posluje ugostitelj (pravno ili fizičko lice
registrovano za obavljanje ugostiteljske delatnosti u grupi hoteli) ili pravna osoba
koja nije ugostitelj ali pod uslovima propisanim zakonom za ugostitelja može
obavljati ugostiteljsku delatnost. U smeštajnom objektu iz grupe hoteli pružaju se
usluge smeštaja, a mogu se pružati usluge prehrane, pića, napitaka i poslastica.
Prema nameni hoteli se dele u tri ključne grupe:
 gradski hoteli, nalaze se u administrativnim i privrednim centrima i
namenjeni su poslovnim ljudima i putnicima;
 turistički hoteli, nalaze se u turističkim mestima i namenjeni su smeštaju
turista i
 izletnički hoteli, namenjeni su izletnicima i smešteni su u izletničkim
mestima pogodnim za rekreaciju.
Po obimu usluga, hotele delimo na dve vrste:
• potpune hotele koji osim smeštaja pružaju potpunu uslugu prehrane,
• garni hotele, koji pored smeštaja pružaju samo doručak.
Razvoj novih komplementarnih kapaciteta mora biti usmeren isključivo na
kampove sa najmanje 4 zvezdice, dok se razvoj novih turističkih soba treba
onemogućiti na duži period.

36. Definišite F&B (sector hrane i pića) sektor.

Funkcionalno, prostorno, tehničko-tehnološki i organizaciono osamostaljeni

ugostiteljski sektor hrane, pića i napitaka.
Restoraterstvo je prvenstveno koncipirano da proizvodi i prodaje hranu, pića i
napitke. Način proizvodnje i prodaje u restoraterstvu zavisi o vrsti namirnica,
načinu usluživanja, vrsti, kategoriji, kao i obliku organizacije ugostiteljskog
objekta. Osnovno obeležje restoraterstva je u tome što su proizvodi i usluge ovog
tipa egzistencijalnog karaktera.

37. Definišite šta podrazumevamo pod integrisanim turističkim proizvodom

turističke destinacije.

Lockwood i Medlik ukazuju na sledeće elemente koji bi trebali da čine integrisani

turistički proizvod destinacije:
 visok nivo kvaliteta usluga i proizvoda koji bi zadovoljio potrebe potrošača;
 integraciju gde god je moguće sa drugim uslugama u ne industrijskoj sferi
(kao što je životna edukacija, specijalizovana maloprodaja, umetnost, kultura
i slično);
 korištenje modernih IT sistema i komunikacija;
 asocijacije i strategijske alijanse za destinacije u cilju pospešivanja
ekonomske koristi i efektivnosti menadžmenta i marketinga.

38. Definišite strateški menadžment u turizmu.

Strategijski menadžment u turizmu definišemo “kao analiziranje, planiranje,

implementaciju i kontrolu programa dizajniranog da kreira, gradi i održava
konkurentske prednosti, a u vezi ciljnih grupa kupaca i i u svrhu postizanja
organizacionih ciljeva.

39. Šta podrazumevamo pod održivim turističkim razvojem?

Nacionalna strategija održivog razvoja (NSOR) u Crnoj Gori pod pojmom

„održivost u turizmu“ podrazumeva razvoj:
• koji poštuje ekonomske, ekološke i socijalne principe u međusobno
uravnoteženom odnosu;
 • koji ne iscrpljuje prirodne resurse, nego ih koristi samo u meri koja
obezbeđuje da ostanu na raspolaganju i budućim generacijama;
• koji čuva kulturnu raznovrsnost i identitet, a pritom stimuliše sklad društva i
• pored toga, ima u vidu zadovoljstvo turista.
 Bit pojma održivog razvoja sastoji se u predstavljanju razvojne perspektive u
jednu širu koncepciju pojava koje su vezane za nju.
 To je jedan uporedni pristup koji sugeriše povezivanje i uključivanje
razmišljanja u jednom promišljenom upravljanju, uzimajući u obzir
prostorne i vremenske okolnosti.

40. Šta podrazumevamo pod ekološkom, ekonomskom i socijalnom

dimenzijom u okviru održivog turističkog razvoja?

Ekološka dimenzija
• Stopa iskorištavanja resursa koji se obnavljaju mora biti manja od stope
obnavljanja;
• Potrošnja resursa koji se ne obnavljaju ne sme preći proizvodnju obnovljenih
supstituta, ona mora biti smanjena;
• Količina otpadaka i ostataka ne sme biti veća od kapaciteta obnavljanja okoline;
• Zalihe finalnih proizvoda koji se ne mogu reciklirati moraju biti maksimalno
smanjene;
• Posebnost, lepota i estetska vrednost prirodnih krajolika i kulturnih vrednosti
mora biti sačuvana;
Ekonomska dimenzija:
• Održavanje ekoloških funkcija limitiraju ljudsku aktivnost u eksploatisanju
ljudskih resursa;
• Materijalne potrebe moraju biti zadovoljavajuće i pružati sigurnost;
• Mora biti osiguran minimalan nivo života;
• Sistem ljudske proizvodnje mora imati siguran razvoj;
Socijalna dimenzija:
• Zagarantovana participacija stanovništva u odlučivanju;
• Emancipacija svih slojeva stanovništva;
• Snaženje sociološkog humanog sastava;

41.Koji su to institucionalni, organizacioni i regulatorni okvirni uslovi za

razvoj ljudskih resursa u turizmu?
42. Šta podrazumevamo pod INVESTMENT SUPPORT SYSTEM-om
turističke destinacije?

Integrisan sistem informacija o mogućnostima investiranja u određenu

destinaciju, namenjen prvenstveno potencijalnim ulagačima nazivamo
INVESTMENT SUPPORT SYSTEM, jer navedeni logistički system nudi
sledeće informacije:
Pregled svih planiranih programa ulaganja u turističku destinaciju, uz dopune o:
1. stanju imovinsko-pravnih odnosa na terenu gde se planira projekat;
2. stepen kompletiranja projektne dokumentacije;
• pregled svih propisa, dokumenata i postupaka relevantnih za realizaciju
projekata u smislu konkretnih podsticaja investitorima
(saglasnosti,dozvole,itd.)
• pregled svih aktuelnih finansijskih i poreskih uslova i podsticaja za
realizaciju ulaganja u turizam;
• pregled relevantnih podataka o razvijenosti turizma destinacije i njegovom
planiranom razvoju.

43. Definišite osnovne vrste ugovora koji se javljaju pri upravljanju

projektima turističke destinacije.

Osnovne vrste ugovora koje se javljaju u upravljanju projektima su:

• Schedule of unit rate ili jedinična cena, gde se ukupna cena utvrđuje i
plaća putem jediničnih cena za ugrađeni materijal, čija se količina može
relativno jednostavno utvrditi i kontrolisati.
• Lump sum ili paušalna cena je tip ugovora po kom izvođač planira da
izvede sve ugovorene radove na jednom objektu za ukupnu globalnu cenu,
koja se unapred određuje.
• Cost plus je tip ugovora razvijen upravo za one situacije u kojima u vreme
ugovaranja posla nije precizno utvrđen obim posla koji treba izvesti.
• Turn key ili ključ u ruke predstavlja tip ugovora u kojoj organizacija-
ugovarač preuzima na sebe kompletnu odgovornost i rizik za realizaciju
projekta od izrade projektne dokumentacije, izbora tehnologije, izvođenja
radova i puštanja objekta u rad sve do simbolične predaje ključa investitoru
koji odmah može da koristi izgrađeni objekat.
• BOT aranžman (Build/Own/Transfer), pojavljuje se povremeno kad su u
pitanju veliki infrastrukturalni objekti, gde se jedna organizacija pojavljuje i
kao izvođač i kao investitor.Tu ulogu joj uglavnom dodeljuje država, koja
 nema dovoljno sredstava da izgradi željeni objekat, pa realizaciju ustupa
određenoj kompaniji, koja ga izgradi u sopstvenom aranžmanu, koristi ga u
izvesnom periodu i zatim ga vraća državi.

44. Definišite dinamičke kriterijume koji se uzimaju u obzir pri povratu

investicije na nivou turističke destinacije.

Osnovni dinamički kriterijumi su:

• diskontovani period povraćaja (discounted payback rule), koji određuje
vremensku tačku na kojoj sadašnja vrednost projekta prelazi iz pozitivne u
negativnu,
• neto sadašnja vrednost (net present value), kao razlike sadašnje vrednosti
razlike između priliva i odliva gotovine,
• index profitabilnosti kao međuodnos sadašnje vrednosti priliva i odliva
gotovine.

45. Definišite yield management na nivou turističke destinacije.

• Yield management je tehnika kontrole izvršenja marketinga, a u sebi sadrži i

procese planiranja i realizacije optimalne profitabilnosti turističkih
kapaciteta.Yield management je skup koncepcija i tehnika koje se bave
maksimizacijom dobiti i prihoda u turizmu.
• Ključna sentenca yield managementa vezana za turizam i hotelijerstvo-
Prazna soba-zauvek propuštena prilika u smislu zauvek izgubljenog prihoda.
• Cilj yield managementa nije snižavanje cena već maksimizacija profita. Cilj
yield managementa je postići potpuno pokriće varijabilnih troškova i ukoliko
nije moguće u potpunosti bar značajan deo fiksnih troškova.

46. Definišite osnovne vrste eventa koji se javljaju na nivou turističke

destinacije.

• Događaj jeste deo uslužne i turističke ekonomije, što znači da uključuje

angažovanje aktuelnog i minulog rada ljudskih resursa na kreiranju
neopipljive koristi potrošačima, ali se istovremeno razlikuje od klasične
uslužne ponude.
• Događaj je vrednost i korist u ponudi potrošačima, koji su spremni da je
zauzvrat u odgovarajućem obliku konzumiraju i plate. Događaji su
posledica, ali u uzrok promena životnih stilova savremenih turističkih
potrošaća. Oni na određeni način generišu nove poslovne mogućnosti, a u
isto vreme upotpunjuju aktivan odnos potrošača prema slobodnom vremenu.
 • Mega događaj jeste događaj koji svojim obimom i veličinom utiče na
ukupnu privrednu aktivnost zemlje domaćina, a medijski je globalno
pokriven. U ekonomskom smislu mega događaj se snažno reflektuje na
turizam i privrednu infrastrukturu zemlje domaćina, a omogućava i
formiranje imidža i medijskog prestiža organizatorima.
• Hallmark događaj je događaj sa prepoznatljivim kvalitetom programa
odnosno sa autentičnom postavkom, na osnovu čega poseduje distinktivne
karakteristike u odnosu na slične događaje.
• Glavni događaji su događaji velikog obima sa izraženim interesom javnosti i
medijskom pokrivenosti. Glavni događaji su često sportski orjentisani sa
međunarodnom reputacijom.

47. Definišite benchmarking na nivou turističke destinacije i njegove

konstitutivne elemente.
• Benchmarking je dakle kontinuirani proces identifikacije, razumevanja i
prilagođavanja proizvoda i ostalih instrumenata marketinga u cilju
poboljšanja vlastitog poslovanja. Ovaj proces u sebi uključuje:
• Poređenje sa najboljima ne ograničavajući se na istu oblast gde se delatnost
obavlja,
• Poređenje proizvodnih i drugih aktivnosti s ekvivalentnim aktivnostima
drugih,
• Poređenje proizvoda i usluga sa proizvodima i uslugama konkurenata koji
imaju najbolje rezultate,
• Poređenje tehničkih rešenja u cilju odabira najbolje opreme,
• Primena najbolje definisanog poslovnog procesa,
• Planiranje budućih pravaca razvoja i aktivno prilagođavanje novim
trendovima,
• Ispunjavanje i nadmašivanje potrošačkih očekivanja

48. Koji faktori utiču na formiranje cena na nivou turističke destinacije?

Na formiranje cena u turizmu utiče više osnovnih karakteristika. Neke od njih

su:
 Kratak rok trajanja. Kako se turistički proizvodi ne mogu uskladištiti za
kasniju upotrebu, to znači da neprodata usluga-proizvod predstavlja
izgubljeni prihod koji nije moguće nadoknaditi kasnije.
• Intezivna kapitalna ulaganja. Kod većine ulaganja u turističke objekte, do
90%kapitala ulaže se u dugotrajnu imovinu. Prema tome fiksni troškovi su
veoma visoki u odnosu na ostale privredne grane.
 • Troškovi zaposlenog osoblja. Kvalitet proizvoda turističke privrede u velikoj
mjeri zavisi od broja i kvaliteta zaposlenog osoblja, kao i naročitim
sposobnostima i stručnom znanju koje im je potrebno za odnose sa gostima.
Drugi problem je što većina turističkih preduzeća i objekata zavisi od
popunjenosti kapaciteta za vreme razdoblja slabog prometa, kako bi
opravdali zadržavanje osoblja u tom periodu.
• Karakteristike kupaca. Različite turističke destinacije u različitoj će meri
privlačiti grupe koje se razlikuju po raspoloživom dohotku i po pripadnosti
društvenoj klasi, što znači da će navedene skupine imati različite obrasce
trošenja, a vreme boravka i osetljivost će im takođe biti različiti.
• Konkurencija. Kolebanje potražnje i opštih uslova poslovanja.

49. Definišite retailere i wholesalere u okviru distribucionih kanala prodaje na

nivou turističke destinacije.

Retaileri, odnosno turističke agencije koje uglavnom uključuju sledeći dijapazon

poslova (neki od navedenih poslova mogu obavljati i wholesaleri, međutim oni su
prioritetna delatnost retailera): kreiranje rezervacija, planiranje maršruta turista,
planiranje cena i troškova, prodaja karata, savetovanje klijenata, verbalna i
pismena komunikacija sa klijentima, održavanje uspešnog poslovanja na destinaciji
i posredovanje između nosioca ponude i turista u slučaju žalbe potrošača u pogledu
usluga i proizvoda.
Koltman definiše wholesalere kao kompanije koje nude kompletan paket ponude
za potrošače. Wholesaleri plasiraju ponudu na tržište direktno ili preko mreže
brojnih turističkih agencija.Wholesaleri rade sa aerodromima, brodskim
kompanijama, hotelima, restoranima, renta-car kompanijama, ponekad čak i sa
Vladama zemalja a u cilju pružanja što kompletnije i atraktivnije ponude.
Ovakav nastup u obostranoj je koristi, jer na jednoj strani proširuje ponudu
wholesalera, a na drugoj strani smanjuje rizik samostalnog izlaska na tržište
ostalih učesnika.

50. Definišite promocionu politiku i promocioni mix turističke destinacije.

Pri koncipiranju promocionog miksa potrebno je poći od postavljenih marketing

ciljeva, ali je poželjno stvoriti alternativne strategije miksa promocije, na osnovu
čega treba da se stvori taktički plan implementacije odabrane strategije.
Za svaki zadatak treba locirati pojedini oblik promocije ponaosob, a na kraju
individualne promocione oblike agregirati u promocioni mix.
Nadzor nad promocionim aktivnostima se vrši definisanjem standarda
implementacije i izgrađenog sistema oceene učinka sprovedene promocije.
U pogledu standarda razlikujemo formalni sastav nadzora promotivnih aktivnosti i
neformalni sistem koji uključuje društveni i kulturni samonadzor.

51. Definišite vertikalne i horizontalne kanale prodaje.

Vertikalni kanali prodaje uključuju proizvođače, wholesalere i retailere. U njima je

izražena izuzetna kontrola ponašanja i samim tim izbjegavanje konflikata, drugo
ekonomska moć u odnosu na ostale kanale prodaje i lako eliminisanje
konkurencije.Takođe, unutar ove vrste prodajnih kanala zastupljena je podela na
korporativne, administrativne i ugovorne.
Horizontalni kanali prodaje se formiraju na istom distributivnom nivou, u situaciji
kad kompanije kombinuju kapital i interese.

52. Definišite strategiju segmentacije turističkog tržišta.

Marketing strategija segmentacije se upravo bavi identifikovanjem određenih

grupa potrošača kao tržišnih segmenata pogodnih za plasman određenog
proizvoda. Ono što je karakteristično za strategiju segmentacije je to da ona svoju
najbolju primenu nalazi u onim delatnostima koje se odlikuju visokom elastičnošću
tražnje, a jedna od osnovnih karakteristika turističke tražnje je upravo visoka
elastičnost bilo da se radi o ekonomskim ili vanekonomskim faktorima, dok je s
druge strane turistička ponuda neelastična zbog svojih osnovnih osobina kao što su
velika finansijska ulaganja u smeštajne kapacitete, prodaja proizvoda ex ante i
slično.
Na osnovu svrhe segmentacije razlikujemo:
• segmentaciju na bazi svrhe putovanja;
• segmentaciju na bazi potreba, motiva i koristi;
• segmentaciju na bazi demografskih,ekonomskih i geografskih činilaca;
• segmentaciju na bazi psihografskih osobina potrošača.

53. Definišite strategiju diferenciranja turističkog proizvoda.

Kod diferenciranja turističkog proizvoda se pokušava privući turistička tražnja, a

na taj način što vršimo promene u ponudi, na osnovu kojih bi se razlikovali od
konkurenata.
Diferenciranje proizvoda predstavlja širenje palete proizvodnog programa
involviranjem novih usluga i proizvoda,koji se naglašeno razlikuju od postojećih.
Strategija diferenciranja turističkog proizvoda kriterijume, koji važe za
turistički proizvod, bez kojih strategija diferenciranja nema svrhe:
o važnost, odnosno razlike koje bi trebale da obezbede korist za
potrošača;
o distinktivnost: razlika ili nije ponuđena od drugih ili je naša ponuda
distinktivnija;
o superiornost: superiornornost u odnosu na ostale proizvode;
o komunikativnost, dakle, razlika je potrebna za uspostavljanje
komunikacije;
o preventivnost: diferenciranje se ne može lako kopirati od strane
konkurencije;
o poduzimljivost: diferenciranje odgovara mogućnostima kupaca;
o profitabilnost: diferenciranje se ocenjuje profitabilnim.

54. Definišite strategiju profilisanja imidža i/ili brendiranja turističke

destinacije.

Strategija profilisanja imidža se bazira na postulatu, da potrošačeva odluka o

kupovini nije zasnovana samo na funkcionalnim karakteristikama proizvoda, nego
i na ekspresiji, odnosno uticaju koji proizvod ima na njega.
Imidž je moćan u onom delu gde turistička destinacija ima vredne elemente u
svom delokrugu atrakcija, koji služe kao osnovne reference u promovisanju uslova
i komfora na destinaciji. Specifične poruke i imidž koje stimulišu kupovini i
animiraju klijente u odabiru turističke destinacije su dinamička razvojna snaga
destinacije. Efektivnost strategija profilisanja imidža zavisi od razumevanja
potencijalnih interesa i potreba posetioca.

Postoji pet faza u procesu formiranja destinacijske marke:

• istraživanje tržišta, analize i strategijska preporuka,
• identifikovanje pravca razvoja marke,
• stvaranje vizije marke,
• implementacija marke i
• monitoring, ocena i revizija nastale koncepcije.

Marka mora da bude:

 kredibilna: odnosno da ima određeni stepen važnosti i kvaliteta;
 distributivna: dakle, da može da dopre do potrošača;
 različita: da se u dovoljnoj meri razlikuje od ostalih marki;
 moćno prezentirana: da prezentacija destinacije bude na zadovoljavajućem
nivou;
  privlačna za partnere: da sadrži dovoljno faktora koji bi privukli partnere; i
 prihvatljiva i razumljiva za potrošača: da nosi jasnu poruku o samoj
destinaciji.
Suština strategije profilisanja imidža i pozicioniranja turističke destinacije sadržana
je u prepoznavanju očekivane koristi za posmatrani tržišni segment.To pre svega
znači:
• Pozicionirati se kod onih potrošača kod kojih postoje nezadovoljene potrebe,
• Profilisanje imidža i pozicioniranje na tržišni segment koji nije pokriven,
• Izbeći pozicioniranje između dva tržišna segmenta i opredeliti se za jedan od
njih,
• Ne napadati više tržišnih segmenata odjednom.

55. Definišite regionalno turističko organizovanje u obliku turističkih

klastera.

Turistički klasteri podrazumevaju interakciju između različitih igrača, uključujući

konkurentna preduzeća iz oblasti smeštaja, transporta, turističke agencije i
turoperatore, sve vrste nabavljača, turističke atrakcije, neprivredne organizacije
(banke, osiguravajuća društva i sl.) obrazovne i državne institucije.
Koncentracija u klasteru bazira se na ‘integrisanoj turistickoj ponudi’, koja posluje
na principima integralnog delovanja marketing atraktivnosti, komunikacionih i
receptivnih faktora.

56. Definišite osnovna partnerstva i poslovni networking na nivou turističkih

klastera.

Osnovna partnerstva i poslovni networking na nivou turističkih klastera koja se

mogu definisati su:
 Strateška alijansa - Dugoročni sporazum za ostvarivanje zajedničkih ciljeva.
Mogu ga zaključivati organizacije svih veličina i vrsta, koje povezuje neki
zajednički interes.
 Strateške alijanse u turizmu imaju poseban značaj jer je to partnerstvo kojim
se može pokriti svaka oblast (marketing - formiranje proizvoda, promocija,
prodaja i podrška, istraživanje i razvoj). Najčešće su strateške marketing
alijanse, ali su poznate i tehnološke alijanse.
 Konzorcijum – Predstavlja udruživanje dva ili više preduzeća, vlada,
međunarodnih finansijskih i drugih organizacija ili nevladinih organizacija
(u turizmu najčešće kombinacija više entiteta), sa ciljem učešća u
 zajedničkoj aktivnosti ili ulaganja sopstvenih resursa radi ostvarenja
zajedničkog cilja.
• Konzorcijum se formira na osnovu ugovora kojim se utvrduju prava i
obaveze svakog člana.
• Joint ventures - Saradnja na projektu koji obično obuhvata različite vrste
resursa.
• Najčešće su to ugovorna partnerstva između zajednice ili lokalnih institucija
i privatnog investitora za zajednički rad na osnivanju i delovanju
pojedinačnog turističkog preduzeća.
• Marketing mreže - Obuhvata negovanje odnosa ne samo sa kupcima, već i sa
drugim poslovnim partnerima, delovima javnosti zainteresovanim za
finansije (akcionari, investitori) i društveno odgovorno poslovanje
(organizacije civilnog društva).
• Value-chain - Partnerstvo gde se organizacije iz različitih delatnosti, sa
komplementarnim sposobnostima, ali i konkurenti, povezuju da bi stvorile
određenu zajedničku vrednost, u ovom slučaju turistički proizvod.
• Saradnja se odnosi na kompletan asortiman aktivnosti koje učestvuju u
zadovoljenju turistickih potreba.

57. Definišite organizacionu strukturu destinacijskih menadžment

organizacija.

Interna organizacija DMO

Pored navedenih odeljenja neophodno bi bilo formirati i biro za odnose sa

javnošću ili PR biro. Njegove osnovne kompetencije bi bile: kreiranje sistema
odnosa sa javnošću u zemlji i inostranstvu, održavanje i kreiranje odnosa sa svim
vrstama medija, interni marketing, lobiranje.

Uz navedeno odeljenje neophodno je kreirati i odeljenje za promociju i

prodaju, koje bi imalo sledeće odgovornosti i zadatke:

• osiguravanje, jasnog i nedvosmislenog imidža, pozicioniranja i brenda,

• organizovanje kampanje tržišne marke ili brend kampanje,
• izbor ciljnih tržišta i odabranih ciljnih segmenata,
• kreiranje promotivnih alata kao i štampa promotivnih materijala,
• osmišljavanje i implementacija sistema komunikacije i prodaje,
• stvaranje efikasnog sistema komercijalizacije.