UVOD U PROGRAMIRANJE KROZ

PROGRAMSKI JEZIK PYTHON

PREUZIMANJE I INSTALACIJA

PREUZIMANJE
Pre nego što počnemo sa programiranjem, potrebno je da na računaru instaliramo sve ono
što je potrebno za pisanje programa i izvršavanje programa napisanih u programskom jeziku
Python.

Za izvršavanje programa napisanih u programskom jeziku Python biće nam potreban Python
interpreter. Interpreter je program koji služi da program koji smo napisali prevede na jezik
koji računar može da razume i na taj način omogući računaru da izvrši naredbe koje smo mu
zadali. Python interpreter možemo preuzeti sa sajta https://www.python.org/ .

Klikom na dugme pokrenuće se preuzimanje fajla python-3.7.2.exe. Dvoklikom na ovaj fajl

pokrećemo instalaciju Python interpretera. Instalacija je veoma jednostavna i obavlja se u par
koraka.

3
INSTALACIJA
Nakon što pokrenemo instalaciju, pojaviće nam se prozor u kom možemo da biramo da li
želimo da instaliramo Python sa standardnim podešavanjima ili da sami podesimo instalaciju
onako kako želimo. Preporučljivo je da ovde odaberemo standardna podešavanja, pa je stoga
potrebno kliknuti na Install Now.

Ukoliko se instalacija uspešno završi, prikazaće nam se prozor sa porukom o uspešnoj

instalaciji koji možemo da zatvorimo klikom na dugme Close.

4
OSNOVNI POJMOVI I PRVI PROGRAM

OSNOVNI POJMOVI
Pre nego što počnemo sa pisanjem prvog programa, potrebno je da razumemo šta je to
računarski program, šta je programiranje a šta programiski jezik.

ŠTA JE RAČUNARSKI PROGRAM?

Računarski program je skup naredbi koje računar treba da izvrši. Računarski programi se
nalaze svuda oko nas. Monogi uređaji koje koristimo svakog dana rade uz pomoć računarskih
programa. Računarski programi se nalaze u telefonima, automobilima, veš mašinama i
mnogim drugim uređajima.

ŠTA JE PROGRAMIRANJE?
Programiranje je kreiranje računarskih programa. Prilikom kreiranja računarskog programa
programer sastavlja spisak naredbi koje računar treba da izvrši. Računar zatim izvršava
naredbe jednu po jednu, onim redom kojim ih je programer napisao. Kako bi računar mogao
da razume naredbe koje je dobio od programera, programer mora da ih napiše na nekom
programskom jeziku.

ŠTA JE PROGRAMSKI JEZIK?

Kao što postoje prirodni jezici koji omogućavaju komunikaciju između ljudi, tako postoje i
veštački jezici osmišljeni sa namerom da omoguće komunikaciju između čoveka i računara.
Ovi jezici se nazivaju programski jezici. Programski jezik je jezik koji računar može da razume,
i zato programeri koriste neki od programskih jezika kada pišu naredbe koje računar treba da
izvrši.

PISANJE PRVOG PROGRAMA

Već smo spomenuli da nam je za izvršavanje programa napisanih u
programskom jeziku Python neophodan program koji se zove Python
interpreter. Pre nego što pokrenemo izvršavanje nekog programa,
naredbe tog programa moramo negde da napišemo. Za pisanje
Python programa možemo koristiti bilo koji tekstualni editor. Na
ovom kursu, koristićemo program koji se zove IDLE i koji smo dobili
kada smo instalirali Python na našem računaru.

5
IDLE je ujedno i Python interpreter i tekstualni editor koji možemo koristiti za pisanje Python
programa. Nakon što pokrenemo IDLE pojaviće nam se sledeći prozor.

U ovom prozoru možemo pisati naredbe jednu po jednu, i pokretati njihovo izvršavanje
pritiskom na taster ENTER. Mi nećemo pisati naredbe na ovaj način, već je ideja da napravimo
program koji će sadržati spisak svih naredbi koje želimo da računar izvrši i da onda
pokretanjem tog programa računar izvrši sve naredbe onim redom kojim smo ih napisali.

Ukoliko u glavnom meniju kliknemo na File a zatim u padajućem meniju odaberemo New File,
otvoriće nam se prozor tekstualnog editora u kom ćemo pisati programe.

6
Za početak, napisaćemo jednostavan program koji će u sebi imati samo jednu naredbu.

Pre nego što pokrenemo program, moramo da ga sačuvamo negde na računaru. Ukoliko
kliknemo na File u glavnom meniju, a zatim u padajućem meniju odaberemo Save As... ,
otvoriće nam se prozor u kom možemo odabrati gde i pod kojim imenom želimo da sačuvamo
program.

7
Nakon što odaberemo ime programa i lokaciju, potrebno je da kliknemo na dugme Save.

Naredba koju smo naveli u programu je poziv funkcije print() kojom smo rekli računaru da
neku poruku ispiše na standardni izlaz. Naravno, za sada se još uvek nismo upoznali sa
funkcijama i još uvek ne znamo šta je standardni izlaz, ali ćemo se u nastavku detaljno baviti
ovim pojmovima.

Program možemo da pokrenemo tako što u glavnom meniju kliknemo na Run a zatim u
padajućem meniju odaberemo Run Module. Računar će izvršavati redom naredbe koje smo
naveli u programu. Kako mi u programu imamo samo jednu naredbu, samo ta naredba će se
izvršiti.

Cilj ove lekcije je bio da se upoznamo sa načinom pisanja programa u programskom jeziku
Python i pokretanja programa na računaru. U nastavku ćemo pisati složenije programe i na
taj način se upoznati sa najvažnijim pojmovima u programiranju.

8
PROMENLJIVE, TIPOVI PODATAKA I
OPERATORI

PROMENLJIVE
Tokom pisanja programa često se javlja potreba da se neki podaci čuvaju i menjaju u pro-
gramu. Za čuvanje podataka u programu koriste se različite strukture podataka, a mi ćemo za
početak koristiti promenljive.

1. # u promenljivu prviBroj upisujemo vrednost 10

2. prviBroj = 10

U prethodnom primeru smo definisali promenljivu prviBroj i u nju smo upisali vrednost 10.
Ime promenljive biramo sami, ali moramo poštovati određena pravila. Kada imenujemo pro-
menljivu smemo da koristimo samo slova, cifre i znak _ . To znači da smo promenljivu
prviBroj mogli takođe nazvati i prvi_Broj, međutim, ukoliko bismo je nazvali prvi
Broj, imali bismo grešku u programu i program se ne bi izvršio.

Da bismo u nastavku programa koristili promenljivu koju smo definisali, dovoljno je da na-
vedemo ime promenljive tamo gde želimo da koristimo njenu vrednost.

1. # u promenljivu prviBroj upisujemo vrednost 10

2. prviBroj = 10
3. # ispisujemo vrednost promenljive prviBroj na standardni izlaz
4. print(prviBroj)

Ukoliko bismo pokrenuli ovaj program, na standardnom izlazu bi se ispisalo:

10

Vrednost neke promenljive možemo menjati u toku programa.

1. # definišemo promenljivu prviBroj

2. prviBroj = 10
3. # ispisujemo vrednost promenljive prviBroj na standardni izlaz
4. print(prviBroj)
5. # menjamo vrednost promenljive prviBroj
6. prviBroj = 20
7. # ispisujemo vrednost promenljive prviBroj na standardni izlaz
8. print(prviBroj)

Na standardni izlaz će se ispisati:

10
20

9
TIPOVI PODATAKA
U prethodnom primeru smo u promenljivu prviBroj upisali vrednost 10. Kako je broj 10 ceo
broj, dodelom ove vrednosti promenljivoj prviBroj, ova promenljiva je postala promenljiva
celobrojnog tipa. U Pythonu postji četiri osnovna tipa podataka:

• int – celobrojni tip

• float – realni tip
• string – tekstualni tip
• bool – logički tip

Celobrojni tip podataka (int) se koristi za prikaz celih brojeva.

1. # u promenljivu broj upisujemo vrednost 5

2. broj = 5
3. # funkcija type() nam govori kog tipa je neka promenljiva
4. print(type(broj))

Ispis na standardnom izlazu:

<class 'int'>

Realni tip podataka (float) omogućava zapisivanje decimalnih brojeva.

1. # u promenljivu broj upisujemo vrednost 15.6

2. broj = 15.6
3. # ispisujemo tip promenljive broj
4. print(type(broj))

Ispis na standardnom izlazu:

<class 'float'>

Tekstualni tip podataka (string) se koristi za prikaz tekstualnih vrednosti. Stringove u

programskom jeziku Python zapisujemo izmedju dvostrukih navodnika (").

1. # u promenljive ulica i broj upisujemo vrednosti "Cincar Jankova" i "2"

2. ulica = "Cincar Jankova"
3. broj = "2"
4. # ispisujemo tip promenljive ulica
5. print(type(ulica))
6. # ispisujemo tip promenljive broj
7. print(type(broj))

Ispis na standardnom izlazu:

<class 'str'>
<class 'str'>

U ovom primeru možemo videti da je promenljiva broj tipa string iako je njena vrednost
"2". Ukoliko neku brojčanu vrednost napišemo između dvostrukih navodnika (npr.
"5","10","24.3","11.89") ta vrednost će onda biti tekstualnog tipa.

10
Logički tip podataka (bool) služi za predstavljanje logičkih vrednosti. Logički tip može imati
samo dve vrednosti, True i False. O ovom tipu ćemo detaljnije pričati u narednim lekcijama,
u kojima ćemo videti gde se pojavljuju ove vrednosti i čemu one služe.

OPERATORI

ARITMETIČKI OPERATORI
Nad vrednostima i promenljivama u programu možemo izvršavati osnovne računske operacije
sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja.

1. # ispisujemo zbir brojeva 10 i 5

2. print(10 + 5)
3. # ispisujemo razliku brojeva 10 i 5
4. print(10 - 5)
5. # ispisujemo proizvod brojeva 10 i 5
6. print(10 * 5)
7. # ispisujemo količnik brojeva 10 i 5
8. print(10 / 5)

Kada pokrenemo program, na standardni izlaz će se ispisati:

15
5
50
2.0

Vrednosti možemo upisati u promenljive, a zatim u izrazima koristiti promenljive koje smo de-
finisali.

1. # definišemo promenljive broj1 i broj2

2. broj1 = 12
3. broj2 = 4
4. # u promenljivu zbir upisujemo zbir promenljivih broj1 i broj2
5. zbir = broj1 + broj2
6. # ispisujemo vrednost iz promenljive zbir
7. print(zbir)
8. # u promenljivu razlika upisujemo razliku promenljivih broj1 i broj2
9. razlika = broj1 - broj2
10. # ispisujemo vrednost promenljive razlika
11. print(razlika)
12. # u promenljivu proizvod upisujemo proizvod promenljivih broj1 i broj2
13. proizvod = broj1 * broj2
14. # ispisujemo vrednost promenljive proizvod
15. print(proizvod)
16. # u promenljivu kolicnik upisujemo količnik promenljivih broj1 i broj2
17. kolicnik = broj1 / broj2
18. # ispisujemo vrednost promenljive kolicnik
19. print(kolicnik)

11
Ispis na standardnom izlazu:
16
8
48
3.0

Osim osnovnih operacija (+,-,*,/), u programskom jeziku Python možemo koristiti i ope-
raciju stepenovanja (**).

1. # 2**3 se računa kao 2*2*2

2. print(2**3)
3. # 5**2 se računa kao 5*5
4. print(5**2)
5. # definišemo promenljive stepen i broj
6. stepen = 3
7. broj = 10
8. # u promenljivu rezultat upisujemo rezultat operacije stepenovanja
9. rezultat = broj ** stepen
10. # ispisujemo vrednost promenljive rezultat
11. print(rezultat)

Ispis na standardnom izlazu:

8
25
1000

Već smo videli da u programskom jeziku Python možemo koristiti operator / kako bismo
izračunali količnik pri deljenju. Operator % koristimo kada želimo da izračunamo ostatak pri
deljenju neka dva broja.

1. # ispisujemo vrednost izraza 14 % 3

2. print(14 % 3)
3. # ispisujemo vrednost izraza 10 % 5
4. print(10 % 5)
5. # definišemo promenljive a i b
6. a = 15
7. b = 4
8. # ispisujemo vrednost izraza a % b
9. print(a % b)

Ispis na standardnom izlazu:

2
0
3

Operacija deljenja koju smo do sada koristili se zove operacija realnog deljenja (/), i videli
smo da kod upotrebe ove operacije kao rezultat dobijamo realnu vrednost, odnosno vrednost
tipa float. Pored realnog deljenja u programskom jeziku Python postoji i operacija celo-

12
brojnog deljenja (//). Kako bismo najbolje razumeli razliku između ove dve operacije, u
narednom primeru uporedićemo rezultate prilikom njihove upotrebe.

1. # u promenljivu rezultat_1 upisujemo vrednost izraza 15 / 2

2. rezultat_1 = 15 / 2
3. # u promenljivu rezultat_2 upisujemo vrednost izraza 15 // 2
4. rezultat_2 = 15 // 2
5. # ispisujemo vrednost promenljive rezultat_1
6. print(rezultat_1)
7. # ispisujemo vrednost promenljive rezultat_2
8. print(rezultat_2)
9. # ispisujemo tip promenljive rezultat_1
10. print(type(rezultat_1))
11. # ispisujemo tip promenljive rezultat_2
12. print(type(rezultat_2))

Ispis na standardnom izlazu:

7.5
7
<class 'float'>
<class 'int'>

RELACIJSKI OPERATORI
Često u programima imamo potrebu da uporedimo neke vrednosti. U tu svrhu možemo
koristiti sledeće relacijske operatore:

• == jednako
• != rezličito
• < manje
• <= manje ili jednako
• > veće
• >= veće ili jednako

Kada koristimo neku aritmetičku operaciju (+,-,*,/,%,//) u nekom izrazu, taj izraz će
uvek imati neki rezultat. Na primer, videli smo da će naredba print(5+6) najpre izračunati
vrednost izraza 5+6 a zatim rezultat tog izraza ispisati na standardni izlaz. Rezultat izraza u
kom se javljaju relacijski operatori će uvek biti neka logička vrednost (True ili False),
odnosno vrednost tipa bool.

1. # ispisujemo vrednost izraza 3 == 3

2. print(3 == 3)
3. # ispisujemo vrednost izraza 2 == 3
4. print(2 == 3)
5. # ispisujemo vrednost izraza 6 != 8
6. print(6 != 8)
7. # ispisujemo vrednost izraza 13.8 < 19.6
8. print(13.8 < 19.6)
9. # ispisujemo vrednost izraza 12 <= 12

13
10. print(12 <= 12)
11. # ispisujemo vrednost izraza 22 > 18
12. print(22 > 18)
13. # ispisujemo vrednost izraza 7.5 >= 6.4
14. print(7.5 >= 6.4)

Ispis na standardnom izlazu:

True
False
True
True
True
True
True

LOGIČKI OPERATORI
Videli smo da brojčane vrednosti, bilo da su one celobrojne (int) ili realne (float),
možemo sabirati, oduzimati, množiti, porediti itd. korišćenjem odgovarajućih operatora (+,-
,*,/ itd.). Sa logičkim vrednostima (True i False) takođe možemo praviti izraze,
koristeći logičke operatore AND, OR i NOT (I, ILI, NEGACIJA).

Operacija AND daje rezultat True samo ukoliko su sve vrednosti u izrazu True. U svakom
drugom slučaju operacija AND daje rezultat False.

1. # ispisujemo vrednost izraza True and True

2. print(True and True)
3. # ispisujemo vrednost izraza True and False
4. print(True and False)
5. # ispisujemo vrednost izraza False and True
6. print(False and True)
7. # ispisujemo vrednost izraza False and False
8. print(False and False)

Ispis na standardnom izlazu:

True
False
False
False

Operacija OR daje rezultat True ukoliko je bar jedna vrednost u izrazu True. Ukoliko su sve
vrednosti u izrazu False, rezultat će biti False.

1. # ispisujemo vrednost izraza True or True

2. print(True or True)
3. # ispisujemo vrednost izraza True or False
4. print(True or False)
5. # ispisujemo vrednost izraza False or True
6. print(False or True)

14
7. # ispisujemo vrednost izraza False or False
8. print(False or False)

Ispis na standardnom izlazu:

True
True
True
False

Operacija NOT vrednost True pretvara u False i obrnuto.

1. # ispisujemo vrednost izraza not True

2. print(not True)
3. # ispisujemo vrednost izraza not False
4. print(not False)

Ispis na standardnom izlazu:

False
True

SLOŽENI OPERATORI DODELE

Operator dodele (=) smo već koristili kako bismo kreirali novu promenljivu i zadali joj neku
vrednost, ili kako bismo već postojećoj promenljivoj dodelili novu vrednost.

1. # definišemo promenljivu a i dodeljujemo joj vrednost 5

2. a = 5
3. # u promenljivu a upisujemo vrednost 20
4. a = 20
5. # ispisujemo vrednost promenljive a
6. print(a)

Ispis na standardnom izlazu:

20

U prethodnom primeru se najpre u promenljivu a upiše jedna vrednost, a zatim se, umesto
te vrednosti upiše nova.

Ukoliko želimo da trenutnu vrednost promenljive uvećamo ili umanjimo, to možemo uraditi
na sledeći način.

1. # u promenljivu a upisujemo vrednost 5

2. a = 5
3. # uvećavamo trenutnu vrednost promenljive a za 3
4. a = a + 3
5. # umanjujemo trenutnu vrednost promenljive a za 4
6. a = a - 4

15
U ovom primeru smo najpre u promenljivu a upisali 5, zatim vrednost promenljive a uvećali
za 3, i na kraju umanjili za 4. Nakon ove tri naredbe, vrednost promenljive a biće 4.

Naredbe u kojima smo vrednost promenljive uvećavali i umanjivali, možemo napisati u

kraćem obliku, korišćenjem složenih operatora dodele (+=,-=).

1. # u promenljivu a upisujemo vrednost 5

2. a = 5
3. # uvećavamo trenutnu vrednost promenljive a za 3
4. a += 3
5. # umanjujemo trenutnu vrednost promenljive a za 4
6. a -= 4

Operator dodele možemo kombinovati sa svim aritmetičkim operacijama i tako dobiti sve
složene operatore dodele (+=,-=,*=,/=,%=,//=,**=). U narednom primeru upotre-
bićemo neke od njih.

1. # u promenljivu a upisujemo vrednost 5

2. a = 5
3. # uvećavamo trenutnu vrednost promenljive a za 3
4. a += 3
5. # ispisujemo vrednost promenljive a
6. print(a)
7. # umanjujemo trenutnu vrednost promenljive a za 4
8. a -= 4
9. # ispisujemo vrednost promenljive a
10. print(a)
11. # množimo trenutnu vrednost promenljive a sa 5
12. a *= 5
13. # ispisujemo vrednost promenljive a
14. print(a)
15. # delimo trenutnu vrednost promenljive a sa 2
16. a /= 2
17. # ispisujemo vrednost promenljive a
18. print(a)

Ispis na standardnom izlazu:

8
4
20
10.0

16