Jedna Azrina kaže- ej,pa to sam ja u ogledalu

otvorim jednu Markovu sliku na fejsu,pa to sam ja na stanici u Vrbasu

odslušam Blow -I will die i probudim se.
Nes kafa iz Jovanine Jacobs šolje dimi u aprilu
i kući sam,negde na terasi, kao omatoreli Robert Johnson na svom Crossroadu
u zaraslom dvorištu kao Džizusova brada
( ovu reč sam pozajmio od Marka, da napravim rimu u miru )
u ulici gde mi slabašne noge koračaju
tu sam na ovom uskom betonu,vidiš, zapisivao pesme
rastao uz Doorse kao čelik, baš kao i ti
i ne znam gde su mi te naočare za sunce iz pesme i da li bih imao snage za njih sada
kao ni za stare košulje čije replike mogu kupiti u second handu
još danas za 150 dinara
i te naočare, mada Jovana na stolu drži lenonke koje se ne usuđujem
staviti zbog prvog stiha ove pesme, a sem toga nosi ih već Marko na slici sa fejsa
Ali gde je ogledalo, vrbaski stranče?
To sigurno nije ovo ogledalo moje majke u predsoblju u baroknom ramu
poreklom još iz mog najranijeg detinjstva u ranjivom spomenaru
To nije ni ono ogledalu u prohladnom kupatilu gde se jutarni zadasi ukućana sreću
baš kao i moj očuh
Na er te esu trenutno peva Bili Holidej,jednog jutra sam Marka u galeriji u Vrbasu
pitao za nju, dok su drugi oko nas pričali...
i baš tada sam pomislio na gitaru u Jovaninoj sobi kojoj fali jedna žica još od trenutka
kad sam bio mlađi i kad me opalila po prstima ta žica znao sam da je gotovo moje
pevanje
isto kao i jurnjava ka nekoj stanici koja će me odneti nekud
na sliku sa fejsa,upravu tamo i u to vreme gde Sjahman peva 7
I ponovo me pukne ... nostalgija
i slušam
i onda ojačam
I sam se,grub u duši,posvađam s ljudima sa kojima ne treba i tu me razvali griža
saveti kao Hofmana LSD slučajno
i već me jebe spoznaja da treba da skratim pesmu
da je svedem
da je brzo završim kao cigaru na hladnoći jer će mi smetati ovako nefunkcionalna
i niko je zbog toga neće čitati kad bude bila odštampana i poznata
možda samo Silvi jer oboje znamo S.M.D.S. napamet
a ista Bili Holidej peva upravo na er te esu,u dnevnoj sobi mojih roditelja,a ja nemam
kome to da kažem
jer ovakav je sad Vrbas jači od mene
dok ga ponovo ne prerastem i odem negde na Sever gde ću plakati i presavijati se od
pankreatitičnih bolova
to ti je isto kao kad kalifornijski hipici odu na istočnu obalu
tamo je ostao samo Dilan da izdrži, i vidiš, napravio je najbolju ploču
ali to severno vojvođansko mesto nije Njujork čak ni kad napada sneg
ne,to nije mesto na kom se mogu napisati ovakve pesme u koje bi možda i moglo da
stane sve
tamo se ne može slušati Blow
niti se može piti Nes kafa iz Jovanine Jacobs šolje
niti se mogu kupiti moje košulje
i opet pustim Blow i otiče nekako život kao plovak na vrbaskom kanalu
...smešan osjećaj... to je ta Azrina za kraj

Stid me uhvati kad me nečija staračka ruka dohvati

i sebe crtam tad kao zlostavljano dete ćutke
ružno i crno
a ti me svaki put pitaš kako mi je bilo
a ja svaki put kao Čaplin napravim geg
i postanem Skinica
Takav je osaćaj odgovaram ti u sebi
i još tužnije i daleko gore
ono najgore
ali ćutim i pitaš me zašto
a ja znam da je to zato jer ti govoriš neistine
i drhti mi ruka nad tastaturom upravo
jer svaki put kad te vidim disanje prestaje
i sekund nikako ne prolazi kroz vreme
na kraju krajeva MRZIM TE