FRANCUSKI

ODREĐENI ČLAN – ARTICLE DEFINI

1. le, za jedninu muškog roda: le pere

2. la, za jedninu ženskog roda: la mere
3. les, za množinu oba roda
4. l' za jedninu oba roda kada imenice počinje samoglasnikom ili suglasnikom –h

Upotrebljava se ispred:
1. imenice koja označava određeni predmet: la Lunem Le Soleil
2. imenica rijeka i mora: la Save, l'Adriatique
3. imena planina i velikih otoka: les Alpes, la Corse
4. imena pokrajina, zemalja i kontinenata: la Dalmatie, la France, l'Europe
5. imenice koja označava čitav narod: les Corates, les Francais
6. poimeničnih pridjeva: les riches, les pauvres
7. imenice kad ispred nje stoji neodr. zam. tout, e: toute la famille

Ne upotrebljava se:
1. a) ispred apozicije: Paris, capitale de le France
b) ispred priloške oznake: Avec plaisir, sans peine
2. u nekim uzvicima i ispred (našeg) vokativa: Silence! Professeur, vient!
3. iza glagola etre: mon pere est ouvrier
4. u nabrajanjima: hommes, femmes et enfants, tous sont la
5. u naslovima knjiga, natpisima i obavijestima: Livre de lecture
6. uz vlastita imena i imena gradova upotrijebljeni bez pridjeva: Jean, Paris, Zagreb; ali:
le beau Paris

NEODREĐENI ČLAN – ARTICLE INDEFINI

Upotrebljava se:
Un, za jedninu muškog roda: un homme
Une, za jedninu ženskog roda: une femme
Des, za množinu oba roda: des hommes

• neodređeni član stavlja se ispred imenice čije značenje nije određeno ili ispred imenice
o kojoj još nije bilo riječi

posebna upotreba: ispred imenice koja označava tip: un soldat ne tremble pas.
ispred imenice u uzvičnim rečenicama: il a une bosse!
ispred vlastitih imena kad su uzeta iz prezira oduševljenja: un Balzac

PARTITIVNI ČLAN – ARTICLE PARTITIF

• du, de la, des = un peu de, une partie de

• označava neodređenu količinu ili neodređeni broj stvari ili osoba

du (de ') za jedninu m.r.

– Je mange du pain. Jedem kruha. (misli se na dio jedne cjeline)
- Je prends le pain. Uzimam kruh. (misli se na jednu cjelinu)
 - de la (de l') za jedninu ženskog roda: Il boit de la biere. On pije pivo.
- des za množinu oba roda: Elle vend des epinards. Ona prodaje špinat.

• Prijedlog de umjesto du, de la, des:

Upotrebljava se:
1. a) iza imenica koje označavaju količinu: Mon fils prend une tasse de cafe.
b) iza priloga količine: beaucoup, assez, combien, peu, tant, trop...:
Dans la bibliotheque il y a beaucoup de livres.
c) iza pridjeva količine: Cette ecole est pleine d'eleves.
2. iza negacije: je n'ai pas d'argent.
je ne mange pas de pain.
iznimka: je n'ai pas le temps
3. kada imenici u množini prethodi pridjev: Ma soeur a de belles robes. J'ai
achete grosses pommes.

* poslije izraza za količinu la plupart i bien (u značenju beaucoup - mnogo) i poslije riječi: un,
seul, le premier i le dernier upotrebljava se partitivni član. Il a bien des choses a faire.

IMENICE - NOMS

Francuski jezik ima dva roda: muški i ženski

• muškog roda su imenice koje pripadaju muškom rodu ljudi ili životinja, a ženskog
koje pripadaju ženskom rodu

Ženski rod imenica:

• ženski rod imenica tvori se tako da se muškom rodu doda –e koje se ne izgovara (ami,
amie)

POSEBNI SLUČAJEVI:

Imenice na –en, -on: podvostručuju suglasnik ispred samoglasnika –e: le chien, la chienne
Imenice na –el, -eau: tvore ž.r. na –elle: Marcel, Marcelle
Imenice na –eur: imaju –euse: un danseur, une danseuse
Imenice na –teur: imaju –trice: un instituteur, une institutrice
Imenice na –f: imaju –ve: captif, captive
Imenice na –er: imaju –ére: un uovrier, une uovriere

Različiti oblici za muški i ženski rod:

Le boeuf, la vache (vol, krava)
Le cerf, la biche (jelen, košuta)
Le coq, la poule (pjetao, kokoš)
Le frere, la soer (brat, sestra)
Le garcon, la fille (dječak, djevojčica)
L'oncle, la tante (ujak, teta)
MNOŽINA IMENICA:

• množina imenica muškog i ženskog roda tvori se obično tako da se imenici u jednini
doda nastavak –s: un livre, des livres; une amie, des amies
• ako imenica u jednini svršava na –s, -x, -z ostaje ista u množini: le fils, les fils; la voix,
les voix; le nez, les nez
• imenice na –al množinu tvore na –aux: le cheval, les chevaux
desetak imenica odstupa od pravila: le bal, les bals; le festival, les festivals; le recital,
les recitals
• imenice na –ail dobivaju –s u množini: les chandails, les rails
iznimke: le bail, le corail, l'email, le soupirail, le travail: -ail = -aux
• imenice na –au, -eau i –eu: mijenjaju u –aux, -eaux, -eux
• imenice na –ou mijenjaju se u –ous
iznimke: le bijou, le caillou, le chou, le genou, l'hibou, le juojou i le pou; one dobivaju
–x

NEPRAVILNA MNOŽINA IMENICA:

Le ciel – les cieux, l'oeil – les yeux, le betail – les bestiaux

MNOŽINA SLOŽENIH IMENICA:

Le passe-partout ---- les passe-partout (glagol i pridjev)
Le va-et-vient ---- les va-et-vient (glagol, veznik i glagol)
Le chef-lieu ---- les chefs-lieux (dvije imenice)
Le grand-pere --- les grands-peres (pridjev i imenica)

DEKLINACIJA IMENICA:
• U francuskom jeziku imenice imaju četiri padeža

Imenice muškog i ženskog roda:

Jednina: nominativ: le, l', la

genitiv: du, de, de la, de l'
dativ: au, a
akuzativ: le, l', la

Množina: nominativ: les

genitiv: des
dativ: aux
akuzativ: les
 ZAMJENICE – PRONOMS

LIČNE ZAMJENICE – PRONOMS PERSONNELS

JEDNINA:

NENAGLAŠENE I.1. II.1. III.1. povratna III. 1

Subjekt Je Tu Il, elle
Bliži objekt me te Le, la se
Dalji objekt me te Lui, lui se
NAGLAŠENE Moi Toi Lui, elle soi

MNOŽINA:

NENAGLAŠENE I.1. II.1. III.1. povratna III.1.

Subjekt nous vous Ils, elles
Bliži objekt nous vous Les, les se
Dalji Objekt nous vous Leur, leur se
NAGLAŠENE nous vous Eux, elles soi

UPOTREBA LIČNIH ZAMJENICA:

1. nenaglašena lična zamjenica upotrebljena kao bliži i dalji objekt ispred glagola u
prostim vremenima, a ispred pomoćnog glagola u složenim vremenima:
Je le vois par la fenetre. (bliži objekt)
Il leur donne le conseil. (dalji objekt)
2. naglašene lične zamjenice upotrebljavaju se::
a) uz subjekt: Moi, je suis present.
b) iza prijedloga: Il est devant toi.
c) iza komparativa + que: Michel est plus grand que lui.
d) iza potvrdnog imeprativa – kao bliži ili dalji objekt 1. i 2., lica jd. I mn.: lave- moi!
3. le (la, les) ispred glagola je zamjenica: Je le conduis au cinema.
le (la, les) ispred imenice je odr.čl.: Je conduis le chien.
leur ispred imenice je pos. pridjev: Je donne leur livre.
leur ispred glagola je zamjenica: Les livres leur plaisent.
Napomena: leur ispred glagola je zamjenica (nepromijenjiva), a leur ispred imenice je
posvojni pridjev (promjenjiv)

POSVOJNE ZAMJENICE – PRONOMS POSSESSIFSŽ

MUŠKI ROD MUŠKI ROD ŽENSKI ROD ŽENSKI ROD

JEDNINA MNOŽINA JEDNINA MNOŽINA
le mien les miens la mienne les miennes
le tien les tiens la tienne les tiennes
le sien les siens la sienne les siennes
le notre les notres la notre les notres
le votre les votres la votre les votres
le leur les leurs la leur les leurs
• Posvojne zamjenice se upotrebljavaju uvijek bez imenice. Ona zamjenjuje imenicu.
J'aime mon chien, vous aimez le votre chien.

POKAZNE ZAMJENICE – PRONOMS DEMONSTRATIFS

MUŠKI ROD ŽENSKI ROD SREDNJI ROD

JEDNINA celui celle ce
celui-ci celle-ci ceci
celui-la celle-la cela (ca)
MNOŽINA ceux celles
ceux-ci celles-ci
ceux-la celles-la

• pokazna zamjenica uvijek zamjenjuje imenicu

napomena: pokazna zamjenica ca upotrebljava se umjesto cela u svakidašnjem govoru.

ODNOSNE ZAMJENICE – PRONOMS RELATIFS: qui, que, dont, quoi

Je parle du garcon qui est dans la classe.

Le garcon dont je parle est dans la classe.
La garcon que vous voyez est mon fils.

UPITNE ZAMJENICE – PRONOMS INTEROGATIFS

Proste upitne zamjenice: qui (tko), que, qu'est-ce que, quoi (što)

Složene upitne zamjenice: lequel, lequels (m.r.); laquelle, lesquelles (ž.r.)