ARISTOTEL

RETORIKA

Prevod sa starohelenskog i komentari

Dr Marko Višić

P O D G O R IC A
2008.
BIBLIOTEKA CIVILIZACIJE

Aristotel

R E TO R IK A

Izdavač
ITP "UNIREKS" - Podgorica

Za izdavača:
Janko Brajković, direktor
i glavni i odgovorni urednik

Urednik
Olivera M ilić

Kompjuterska obrada
M artin Popović

Štampa:
Grafokarton
Prijepolje
Tiraž
1000
 Aristotel
IZABRANA D E LA I-X

I Organon
II Metafizika
III Fizika
IV O nastajanu i propadanju.
O nebu. Meteorologika.
Problemi
V Istorija životinja.
O rađanju životinja
O kretanju životinja.
O hodu životinja
VI O duši
Manji prirodnjački spisi.
Nagovor na filozofiju.
VII Nikomahova etika.
Eudemova etika.
Velika etika
VIII Politika.
Ustav atinski
IX O pesničkom umeću
X Retorika

Urednik
Ilija Marić
 PR ED G O V O R PR EV O D IO C A

Prevodeći Aristotelovu Retoriku, delo istinske filosofije go-

vorništva, služio sara se trećim izdanjem helenskog tekstaRe/o-
rike iz godine 1967, što ga je priredio Mederic D ufour (Aristote,
Rhetorique, Paris 1938, Societe d ’Edition Les Belles Lettres) i, do-
nekle, šestim izdanjem helenskog teksta Retorike iz godine 1975,
što ga je priredio John Henry Freese (London 1926, ed. W. He-
inem ann).
Od prevoda i kom entara na raspolaganju su mi bili prevodi
i kom entari gornjih priređivača izvornog teksta Retorike kojima,
s obzirom na treću knjigu, pridružujem Andre W artellea koji je
revidirao izvorni tekst i francuski prevod Retorike i sačinio ko-
m entare trećoj knjizi Retorike izašle 1973, godine. Osim toga, od
velike mi je koristi bio sjajan ruski prevod Retorike što ga je 1978,
godine objavio Moskovski univerzitet u zborniku H ntičnjije rito-
riki (15-166, strana).
Sastavljajući napom ene i objašnjenja, prevodilac se koristio
kom entarim a gornjih autora, kao i brojnim Aristotelovim deli-
ma posebno Organonom, i drugim izvorima antičke đuhovne i
materijalne kulture iz koiih je crpeo relevantne podatke i za uvod-
nu studiju.
Šta reći o značaju i samoj metodi prevođenja ovoga dela na-
stalog posle svih glavnih filosofskih rasprava Mislioca iz Stagi-
re?
Neka bude rečeno toliko da je Aristotel svoju praktičnu i spe-
kulativnu m udrost, kao filosof i etičar, pragm atičar i sistemati-
šar naučnih disciplina, dobrim delom slio uRetoriku. Zahvalju-
jući tome, jezik i stil ovoga dela nisu jednostavni za razumeva-
nje i prevođenje, pritom ne zaboravljajući da ovo, kao i većina
Aristotelovih dela, predstavlja zbir predavanja, da je, dakle, reč
ne o nekom kabinetskom delu već o diskusiji sa njegovim sled-
benicima. Imajući ovo na umu, prevodilac se trudio da i u pre-

5
vodu na naš jezik sačuva misliočevu živu reč i gipkost misli koja
počešće pravi digresije od glavnog toka ideja koje izlaže. U ime
toga vodilo se računa da umesto prevoda ne ispadne obična in-
terpretacija ili parafraza i istovremeno izbegavalo doslovno pre-
vođenje, jer bi tako nešto pre ličilo na ma šta drugo no na Stagi-
ranina, na njegovu duboku, široku i nesputanu misao. Koliko se
u tom e uspelo neka prosudi dobronam eran čitalac kojem sam,
u svrhu lakšeg razumevanja materije što je u ovome delu Filosof
izlaže, držeći se francuskog prevoda Retorike, tekst originala u
prevodu rastavio na misaone celine, to jest dao naslove glavama
i brojne podnaslove. U ovu je svrhu sačinjena i uvodna studija
čiji je prvi deo uglavnom posvećen sažetom prikazu istorije go-
vorništva u drevnoj Heladi, a drugi d e o -k o ji predstavlja samo-
stalno izučavanje relevantnih Platonovih i Aristotelovih dela -
posvećen istraživanju Platonovog i naročito Aristotelovog dopri-
nosa zasnivanju govorništva, govorničke veštine, kao discipline
zasnovane na principima istinske veštine, odnosno nauke.
Naposletku, dodajem i to da sam se prilikom prevođenja Re-
torike, uprkos stavu da se u prevodima filosofskih dela sa staro-
helenskog na naš jezik ne koriste termini iz drugih jezika, služio
iatinskom terminologijom, posebno filosofskom koja je postala
blago našega jezika.

DrMarko Višić

6
 UVOD

P O IM A N JE I ZNAČAJ GOVORNIŠTVA KOD

D R E V N IH NARODA

1. Počeci govorništva i njegova suština

Govorništvo kao osmišljen i ritmički oblikovan način izraža-

vanja, čija je osnovna svrha uveravanje,pridobijanje slušalaca za
ono što se zagovara, javlja se zajedno sa čovekovim duhovnim
stvaralačkim procesom nastalim u onom razvojnom periodu čo-
vekove duhovne kulture u kojem nisu postojali posebni oblici
usmenog stvaralaštva u usmenoj narodnoj književnosti. Drugim
rečima, govorništvo, beseđenje je kao jezično sredstvo uticaja na
slušaoce i pridobijanja, odnosno odvraćanja istih od nečega staro
koliko i sam govor, doživljujući brži razvoj s pojavom društvenog
života.
Nem a sumnje da je govorništvo - kao nadahnuti i dram at-
ski, neposredni i konkretni način usmenog načina prikazivanja
određenih zbivanja iz tajanstvenog života besmrtnih bogova, pri-
rode i smrtnih ljudi, kao i prikazivanja samih aktera tih zbivanja
u zoru ljuđskoga duha - bilo najpodesnije za izražavanje duhov-
nog, što će reći misaonog stvaralaštva drevnih civilizacija. To i
jeste jedan od razloga zašto u najranijim zapisima usmene knji-
ževnosti ovu ne možemo razvrstati na čisto književne vrste, kao
što su, recimo, pripovetke, poslovice itd., i odeliti ih od govorni-
čkih vrsta, kao što su nazdravljanja, profetska, ritmom oblikova-
na proročanstva; potom, basne, razne vrste zaklinjanja, egzorci-
zmi ili pak inicijacijski obredi koji čine suštinu kako Tekstovapi-
ramida i sarkofaga tako i Knjige mrtvih, o čemu smo opširno
raspravljali u Uvodu Velikoj egipatskoj knjizi mrtvih.
 S te tačke gledano i Zakonici drevnih naroda, kao, na pri-
mer, Sum erana, Vavilonjana i Rimljana, dobrim delom nastali
kao rezultat klasne borbe, toga najplodotvornijeg izdanka go-
vorništva, spadaju u govorničku književnost. Ti Zakonici, kao
kodificirano običajno pravo kristalizirano u mesnim većima sta-
rešina, u pučkim skupštinama, helenskim i rimskim agoram a i
forum im a svojim postanjem, dakie, behu deo usmenog narod-
nog stvaralaštva, usmene književnosti u kojoj se pesništvo i go-
vorničko umeće duboko prožimalo i nadopunjavalo ne samo u ta
daleka i tam om obavijena vrem ena na koja se s pravom može
prim eniti stih rimskoga H om era I grešni se vek uplaši večite no-
ći, već će se prožim ati i kroz celu antiku, srednji vek i novoveko-
vnu istoriju sve do slavnoga G oethea koji je ne samo kao mlad
svepoetsko i retoričko smatrao ugodnim iprijatnim, već je i u du-
bokoj starosti govorničko umeće sa svim njegovim istorijskim i di-
jalektičkim postulatima držao vrednim poštovanja ipreko potreb-
nim svrstavajući ga m edu najuzvišenije potrebe Ijudskoga roda*1.

1 Up. Curtius, Evropska književnost i latinsko srednjovjekovlje, Matica hrvatska,

Zagreb 1971, str. 68.
Po sebi se razume da bi stuđiozan i detaljan prikaz govorništva od njegovih
početaka pa sve do Goethea zahtevao bar dvotomnu stuđiju, pa se autor, ima-
jući to na umu, za ovu priliku, zadovoljio ovako krajnjc sažetim opisom dugog
i veličajnog puta što ga je retorika prešla u svom razvoju.

8
 II

GOVO RN IČKA VEŠTINA U D R E V N OJ H E LA D I

1. Počeci govomištva kod starih Helena

Da bismo mogli pravilno vrednovati Aristotelovu kritiku što

je u svojoj Retorici izriče na račun ranijih, kako ih on prezrivo
naziva 'sastavljača' Uputstava ugovomičku veštinu, kao i njegov
vlastiti doprinos zasnivanju retorike kao ođređene veštine nau-
čnog sastavljanja nekoga govora, veštine kao discipline koja po-
seduje vlastite izvore argumentacije i metode uveravanja, o čemu
će kasnije biti opširnije govora, nužno je da m akar u najkraćim
crtama iznesemo kako mišljenje drevnih H elena o govorničkom
daru tako i relevantne stavove helenskih govornika i učitelja go-
vorništva o govorničkoj veštini kao o naučnoj m etodi pisanja i
držanja određenog govora.
Z a besm rtnoga je H om era rečitost, kao i pesništvo, dar bogo-
va što nam potvrđuju naredni stihovi iz Odiseje:

Od. V III 166-175.

Dragoviću, ne zboriš pravo, drskome nalik si ti!

Bogovi zaista čoveku svakom ne daju dđr'e
umilne svoje, ni duha, lika, nigovora tečna.
Jedan izglcdom svojim je slab, al’ što god
besedi, to mu Ijupkošću zaddene bog, ljudi
s užitkom gledaju njega; govor mu zbijen i tečan,
stidom, milinom Ijupkom u skupštini narodnoj blista.
Kad gradom većma ide, k’o boga svi m otre ga ljudi.
Drugi je izgledom bozma, štono su večni, nalik,
ali mu besede Ijupkošću ne zaodenuše bozi...2

(kurziv M. Višić).

D a je i pesništvo, što će reći nadahnuto i nesvakiđašnje viđe-

nje i prikazivanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti (pri čemu
prošlost i buđućnost u mitsko doba pređstavljaju principe istorij-
2 Sa starohelenskog preveo M. Višić.

9
ske svesti) za H om era božanski dar istovetan govomičkom da-
ru, posvedočuje nam Femije, pevač na Odisejevom dvoru i ujed-
no propagator aristokratskog ugleda i slave iz doba epopeje:

Od. X X II 347-349.

Ja sam pevač samouk, zasadio u srce meni

bog je svakakve pesme, a tebi pevajuć’ mislim
bogu da pevam...3

Ako se u homerskom društvu sugestivnim govorom kao darom

bogova, jednako kao i mačem u boju, postiže ugled i položaj, on-
da nas ne čudi što je oblagorođenje, usavršavanje govorničkog,
urođenog i samoniklog, od bogova danoga dara - uz ratnu vešti-
nu, lečništvo i muzičko obrazovanje - bilo jedan od četiri vaspit-
na postulata prethom erske aristokratije čiji je glasnogovornik
besmrtni Hom er.
Vaspitanje aristokratske mladeži (kao izdanka budućih he-
roja) u duhu navedenih veština bio je moralni i edukativni nazor,
kao i životna praksa dohomerskog društva.
Da je uz ratnu veštinu, lečništvo i muziku4 negovanje govor-
ničkog talenta bio jedan od zahteva prethom erskog aristokrat-
skog vaspitanja i obrazovanja, posvedočuje nam stariji Ilom e-
rov ep Ilijada IX 443, gde Feniks govori kako ga je Ahilejev otac
Pelej poslao m ladome Ahileju da ga uči ne samo ratnoj veštini,
životu u društvenoj zajednici, skupštini u kojoj Ijudi sticahu sla-
vu već i

...besednik vrstan da bude, junačna dela da tvori.

Sto se tiče Hesioda, prvoga iz istorije nam poznatog evrop-

skog pesnika, po njemu je govornički talent dar muza, tih bestele-
snih, spiritualnih bića poštovanih kao drugorazređna božanstva
koja - u mitsko doba kada cvetaše narodno samoniklo pesništvo
koje je, kao urođeni govornički dar, bilo i jeste najkristalniji plod

3 Sa starohelenskog preveo M. Višić.

4 O tome autor ovoga prikaza argumentovano raspravlja u studiji Odnos mitzi-
ke ipoezije u drevnoj Heladi objavljenoj kao Uvod u Plutarhovo delo O muzici,
Zrenjanin 1975, str. 8, i dalje.

10
ljudskoga duha -b e h u smatrana tvorcima i zaštitnicima pesništva
i rečitosti. Neka nam to posvedoči sam Hesiod, miljcnik muza:

Teog. 80-103.

Kome od kraljeva bozi štono ih goje iidele

čast velikog Diva i na kog’, kada se rodi
pogled svoj svrate, tome slađanom rosom natope jezik,
m edene reči nato iz usta mu teku, a ljudi
redom u njega glede pravičnim presudam ’ kada
izriče pravdu. On pak nepogrešivo zboreć’ brzo
i razum no znade i veliku prepreku stišat’.
Kraljevi zbog tog’ su mudri, jer Ijudima štetu, ako
je pretrpe kada, na trgu lako popravit’ znaju,
smirujuć’ odreda narod i ljude riječima blagim.
Kad skupštinom ide svet mu k’o bogu se ljupkom
smernošću klanja, na zboru m eđ’ svima je prvi.
Takav je sveti od olimpskih Muza ljudima dar.
Od Muza i dalekostrelnog Apolona doista
pevačipotiču Ijudi na zmelji, k’o i kitaraši,
a od Diva.vladari. Koga zavole Muze srećan
je taj, beseda slatka iz iista navek mu teče.
Jerbo i onaj što od skorašnje patnje u duši vene,
ii srcu stragajuć’ svom, kad čuje pevača, Muza
slugana, gde čuvena dela pređašnjih ljudi proslavlja
pesmom i blažene bog’e Olimp što drže, nevolju
nam ah zaboravlja svoju, više se ne seća tuge,
tako ga brzo od bola odvrate boginja dar'i5.

(kurziv M. Višić).

Nije naodm et podsetiti da veštinu u govorenju smatra darom

bogova rimski učitelj govorništva Kvintilijan koji u svom delu In-
stitutio oratoria (Načela govorničke veštine) nastalom oko 90. go-
dine naše ere, u II 16, 12, kaže da je rečitost i uopšte govor, dar
bogova. Zato nas ne čudi što po Kvintilijanu vrstan govornik mo-
ra biti ne samo pošten već i istinski m udar čovek, a to je zacelo
5 Cf. F. Solmsen Theogonia, Oxonii 1970, p. 8. Sa starohelenskog preveo
cilj kako filosofskog tako i opšteg obrazovanja, što retorika po
njegovom uverenju može da osigura. Vratimo se, međutim, drev-
noj Heladi i razvojnom putu govorničke veš.tine kod starih He-
lena.
Propadanjem basileja u helenskom društvu od Jonije do Ve-
like Grčke u Južnoj Italiji praćeno uvođenjem demokratskih si-
stema u brojnim polisima govorništvo dobija sve više zamaha. O
tome naš slavni helenist Miloš Đurić kaže sledeće: Umaloj de-
mokratskoj državi gde se sve vrši rečju rečitost je u isti mah i mač i
štit: njome čovek i napada i odbija napade; ona obezbeduje posti-
zanje časti ili dobijanje parnice, Ijubav naroda ili dobru volju u su-
dija; ona je najutrvenijiputpoložaju i sreći, i njome čovek može na
glas izići više nego li vojničkim podvizima. Izato je u takvoj drža-
vi negovanje žive reči dostiglo veoma visok stepen razvitka, utoliko
pre što ona nije reč koju čovek čita odvojen od huke spoljašnjega
sveta, bez simpatičnoga dodira s njime, nego živa reč, glasno govo-
rena na govornici pod vedrim nebom, pred hiljadama slušalaca u
isti rnah, koji svi slušaju zajedno i, na osnovu duhovne ekstaze ko-
ja se pali među Ijudima u velikim zborovima, svi dobivaju jednu
misao i jedno osećanje^.
Iz navedenog jezgrovitog opisa života žive reči u helenskim
demokratskim polisima proizlazi da je onaj ko je želeo da uzme
aktivnog učešća u političkom životu svoga grada-države m orao
biti vrstan govornik. Da bi to postigao trebalo je da osim urođe-
nog govorničkog dara stekne široko obrazovanje, da se upozna
s pravilima veštine uopšte, time i s pravilima govorničke veštine,
odnosno da upozna njen sadržaj, što će reći da upozna govorni-
čkc vrste - sudsku, političku ili savetodavnu i epideiktičku7; za-
tim, da upozna najznačajniju oblast govorništva, to jest teoriju
izvođenja dokaza gde spadaju tehničke, logičke i objektivne, mo-
ralne i subjektivne metode retoričkog dokazivanja, tačnije reče-
no uveravanja koje se, pronađene dianoetičkom snagom razuma,
izvode posredstvom govora; da upozna posebna i zajednička me-
sta svake od tri vrste govora, kao i m etode pobijanja.
Sto se pak tičeforme, to jest načina izražavanja, odnosno naj-
celishodnijeg načina izlaganja argum enata, potrebno je da se
6 Up. Dr Miloš Đurić, Istorija hdenske književnosti2, Bcograd 1972, str. 588.
7 Sažet prikaz govorničkih vrsta dali smo u petoj napomeni uz prvu knjigu Ari-
stotelove Retorike.

12
upozna s tehnikom držanja određenog govora, odnosno da se
upozna sa stilom i dispozicijom, rasporedom delova govora. Ovo
je nesumnjivo postulat govorničke veštine kao istinske, na prin-
cipima nauke zasnovane veštine što će postati istom s Aristote-
lom.

2. Helenski sofisti i njihov doprinos razvitku govomičke veštine

Dug je i mučan put što ga je antička retorika m orala preva-

liti da bi od običnog iskustva i rutine postala istinska veština, od-
nosno disciplina sa vlastitim principima.
Prve pokušaje da se stručno definiše suština govorništva -
njegovi principi i m etode kao određene veštine - susrećemo na
helenskom Zapadu. Kao njegovi arhegeti javljaju se sofisti - ti
glasnogovornici ne samo nove, racionalističke prosvećenosti i
obrazovanja (koji behu više širitelji naučnih tekovina no izvorni
stvaraoci) već i tvorci novoga pravca u helenskoj filosofiji do njih
zaokupljenoj problem om postanja i bitka universuma, odnosno
prirode, to jest tvorci sofističke filosofije koja za predm et izuča-
vanja uzima čoveka i njegovo duhovno stvaralaštvo: istraživanje
nastanka i razvitka ljudske kulture, pritom se služeći empirijsko-
induktivnom m etodom pronalaženja dokaza suprotstavljenoj te-
orijsko-deduktivnoj m etodi kojom su se služili stariji i mlađi he-
lenski kosmolozi. I dok je ranija spekulativna filosofija težila sa-
znanju, spoznaji radi spoznaje, što ukazuje da joj je krajnji cilj,
telos, bio teorijske prirode, dotle je sofističkom filosofiranju svr-
ha praktične prirode: sticanje spoznaje i znanja radi života. Dru-
gim rečima, sofisti u svom filosofsko-prosvetiteljskom radu teže
spoznaji i znanju o čoveku i za čoveka8. Sofistima, kao širitelji-
ma nove obrazovanosti, vaspitanja i saznanja živa reč je bila naj-
plodotvornije sredstvo i zato nije za čuđenje što su baš oni bese-
di, govoru, kao najneposrednijem i najdelotvornijem sredstvu
uticaja na ljudsku dušu - volju, razum i osećanja - prvi počeli po-
klanjati pažnju.
Ako, pri tome, znamo da je osnovna svrha njihovog vaspitnog
rada bilo podučavanje omladine novim saznanjima i obučavanje

8 O sofistici i njenoj antropodikeji poslednici ranije teodikeje autor ovoga rada

iscrpno raspravlja u studiji Kultmuza u evropskoj književnoj tradiciji ..Svjetlost”,
Sarajevo 1989, str. 63, 64-65,178.

13
ove lepom, spretnom i duhovitom zborenju na agori ili sudnici, či-
me se u helenskim polisima odvajkada sticao društveni i politi-
čki ugled i moć, onda nas ne čudi što su upravo sofisti prvi stali
da sastavljaju priručnike iz govorničke veštine, time udarajući
tem elje učenom, odnosno na znanju zasnovanom m etodskom
govorništvu. Oni su, isto tako, u pisanim govorima prvi stali is-
korištavati jezičke saglasnosti u postizanju muzikalno-poetskog
efekta čime nauk o govorenju postaje nauka o stilu, o literarnoj
tehnici. To je razlog zašto su ravnomernost rečenica koje se nižu u
dvostrukoj učlanjenosti, pojačavanje antiteze asonancama i rima-
ma, obilna upotreba metafora, umiljato izlaganje postizali efekt
kakav je do sofista bila u stanju postići samo poezija.
Od predstavnika zapadnog, sicilijanskog sofističkog govor-
ništva koje je veću pažnju posvećivalo lepoti, odnosno kićenosti
(euepeia) no pravilnosti govora, za ovu priliku navešćemo mi-
šljenja i stavove o govorničkoj veštini učitelja govorništva i go-
vornika Koraka, Tisije, Agatona, Pola, E uena Paranina, Alkida-
m anta i Likofrona, te govornika Lisija i učitelja govorništva Iso-
krata. dok se o Gorgiji i njegovom naučavanju o govorništvu,
potom o Likimniju, Polikratu i drugim govornicima koje Aristo-
tel navodi u svojoj Retorici, poštovani čitalac, uz pomoć Registra
imena, može obavestiti iz odgovarajućih napom ena uz Retoriku.
Rodonačelnik sofističkog govorništva na Siciliji bio je Sira-
kužanin Korak, tvorac prvog priručnika o govorničkoj veštini,
zvanog Tš%vai (Veštine) odnosno Uputstvo u govorničku veštinu.
Prema Korakovom učenju Veštimi treba da sadrži sledeće: a)
retorika je sredstvo uveravanja rečima (pri'copiKf) TreiSo'Ui;
Sripio'opYo<; Sia koycov), b)glavna govornička m etoda izvođenja
argum enata m ora biti obesnaživanje istine razlozima verovatno-
će, što Aristotel u Retorici II 11, 1 sq., s pravom osuđuje.
Njegov učenik Tisija, takode autor jednog Uputstva ugovor-
ničku veštinu, usavršio je m etodu obesnaživanja istine razlozima
vcrovatnoće smatrajući verovatno i ono što liči na istinu za'ačajr
nijim od same istine,. što je Platon u svom Fctjdru 272 D - 273 A-
C, podvrgao oštroj kritici9.
Sto se tiee Gorgijina ueenika Agatona, tragičkog pesnika, ne-
govaoje kićeni govor, antiteze i paraleIizmerp©sebno naginjući

9 O Koraku i Tisiji viđeti i 150, napomenu uz drugu knjigu Retori&e!

14
figuri zvanoj antonom asija koja ide za tim da se um esto ličnog
imena koristi epitet.
Kao što je Agaton jedan od učesnika u Platonovom dijalogu
Gozba, tako je i Polo iz sicilijanskog grada A kraganta jedan od
sabesednika u njegovom dijalogu Gorgija. I on se, kao učenik go-
vornika Gorgije, isticao kićenim govorima i afektiranim stilom
zbog čega je bio često napadan. U svojoj Veštini, iz koje nam se
u Platonovim i Aristotelovim delima očuvalo nešto fragmenata,
dosta toga je preuzeo od učitelja Gorgije.
Euen sa ostrva Para, pcsnik elegija i sofist, Sokratov savre-
menik, autor jeđne Veštine, u stihovima je davao pravila za go-
vorenje, odnosno prim ere iz retorike. Platon ga u Fajdru 267 A
navodi kao tvorca uzgrednihpohvala, dok ga u Odbrani Sokrato-
voj navodi kao sofistu koji za svoju mudrost uzima pet mina.
Sofist Alkidamant, takođe autor jedne Veštine, kao učenik i
naslednik govornika Gorgije, napisao je protiv učitelja govorni-
štva Isokrata - koji je, budući bez govorničke prakse, samo pi-
sao govore za svoje učenike i klijente - spis O sofistima u kojem
ističe nadmoćnost improvizovanog nad pisanim govorom. Alki-
damantovi se spisi odlikovahu hlađnim, suvoparnim stilom, pre-
teranom upotrebom ukrasnih prideva i izveštačenih m etafora.
Aristotel u Retorici III 3, 1, njegov stil navodi kao prim er hlad-
nog, to jest neukusnog, visokoparnog stila, dok Dionisije Hali-
karnašanin u spisu De Isaeo XIX njegov stil označava kao prost1H.
Kao što A ristotel na navedenom mestu u Retorici zbog izve-
štačenosti osuđuje Alkidamantov stil tako zbog istog razloga osu-
đuje i stil Likofrona, sofiste iz Sirakuze, učenika govornika Gor-
gije koji je oko 364, živeo na dvoru Dionisija Mlađeg. Cini se da
je posebno naginjao upotrebi parafraza1011.
Nakon ovog sažetog prikaza naučavanja o govorničkoj vešti-
ni glavnih predstavnika sicilijanskog sofističkog govorništva red
je da prikažem o naučavanje Lisije, glavnog predstavnika suđ-
skog govorništva koje je u razvoju govorničke veštine imalo glav-
nu ulogu, kao i naučavanje Isokrata, najvećeg atinskog učitelja
govorništva po kome je ono ravno filosofiji, odnosno filosofskom
obrazovanju.

10 O Alkidamantu videti 119, napomenu uz prvu knjigu Retorike!

11 O pesniku i govorniku Likofronu videti 47, napomenu uz treću knjigu Retoiike!

15
 Po govorniku Lisiji - sinu Kefala, doseljenika sa Sicilije - ro-
đenom u Atini 446. godine, cilj govorničke veštine sastoji se u
tom e da se sudije dovedu u određeno, po govornika povoljno,
duševno stanje, raspoloženje što se postiže kako karakterom ono-
ga ko govori tako i raspoloženjem slušalaca kao sudija kad im
govor pobudi po njega povoljno osećanje. To govori da je Lisija
uvažavao subjektivne, odnosno moralne metode govorničkog do-
kazivanja, dok o objektivnim, odnosno logičkim ništa ne govori.
Da bi govornik govorom postigao željeni cilj, on po Lisiji tre-
ba da vodi računa o stilu - ekspresiji, dikciji i deklamaciji. To je
razlog zašto Lisija u svojim govorima, osim jednostavnosti stila
koju toliko zagovaraše Gorgija, ističe neizveštačenost, prirodnost
stila na čemu temelji jasnoću i živo predstavljanje sa sažetim izra-
žavanjem, što po njemu m ora doći do izražaja u diegesi ili nara-
ciji, izlaganju predm eta. U kratko, Lisija se dotakao problem a
subjektivnih, m oralnih m etoda uveravanja koje se postižu govo-
rom kao i problem a sastavljanja govora, odnosno problem a sti-
la, dok najznačajnija logička m etoda uveravanja, to jest entimem
(retorički silogizam), potom primer (7tapa5eiYp.a, dokaz iz pri-
mera, uzor - retorička indukcija), kao i tekmerij, indicija, ostaju
nepoznati sve do Aristotela.
Veliku pažnju stilu poklanja i Isokrat, najslavniji predstavnik
epideiktičkog (pohvalnog i pokudnog) govorništva. Dok je Lisi-
ja svu pažnju posvećivao jasnoći stila, dotle Isokrat - rođen u ati-
čkom selu Erhiji, učenik sofista Prodika i Protagore - kao pomi-
ritelj opšteobrazovnih disciplina i filosofije u starohelenskom
obrazovnom sistemu, odnosno kao učitelj govorništva, po kome
su obdarenost i vežba glavni preduslov za sticanje govorničke
umešnosti, svoju pažnju usredsređuje na izgradnju rečenične kom-
pozicije, konkretnije rečeno na problem periodnog stila što se -
za razliku od kontinuiranogstila ’koji po sebi nema kraja’, zavr-
šavajući se tek onda kad se misaona celina zaokruži - sastoji od
perioda, to jest rečenica koje imaju početak i svršetak sa uočlji-
vim razmerom. Drugim rečima, Isokrat se bavio složenim perio-
dom sastavljenim od kolona (članova, manjih rečeničnih delo-
va) jer se samo takav period može rastaviti na svoje delove i kao
takav ima oblik završene rečenice, što, drukčije rečeno, znači da
složeni period nije isprekidan i da se može izgovoriti u jednom
dahu.

16
 Osim toga, po Isokratu periodni delovi (koloni) odnosno sam
period treba da počiva na principima eufonije i euritmije, a upra-
vo je tim e, po svedočenju D em etrija Faleranina, De elocutione
X III 16 najviše doprineo razvitku umetničke proze. ,
Pravilnostigovora (6p9oe7teia) i stilu pisanog govora veliku
pažnju poklanjaju i predstavnici istočnog sofističkog govomištva
m eđu kojima se isticahu Trasimah, Teodor iz Vizanta, potom so-
fisti Protagora, Prodik i Flipija.
Dok se o Trasimahu, autoru jedne Veštine i pronalazaču me-
šovitoga, srednjega stila koji stoji između sirovog Antifontovog i
Tukididovog i jednostavnog i jasnog Lisijina stila, govori u 12. na-
pomeni uz treću knjigu Retorike, dotle o učitelju govorništva Te-
odoru iz Vizanta recimo toliko da je kao teoretičar govorničke
veštine i autor jedne Veštine pronašao brojne novotarije, kao što
su, uzmimo, uveravanje i posleuveravanje, pobijanje i poslepo-
bijanje, zbog čega ga je Platon u Fajdru 266 E i nazvao majsto-
rom dispozicije delova govora, što navodi i Kikeron u spisu Ora~
tor XII 39, dok u spisu Brutus XII 48, tvrdi da je Lisija napustio
bavljenje teorijom govorništva u korist pisanja sudskih govora
ili logografije upravo zato što ga je na tom polju daleko prevazi-
šao Teodor iz grada Vizanta.
Kad je pak reč o Protagori (oko 481-410), najčuvenijem sofi-
sti, rodom iz Abdere, on je, odabravši poziv vaspitača, punih če-
trdeset godina vaspitavao helensku mladež, intenzivno se bavio
teorijom države i prava, principima ljudskog mišljenja i, što je za
našu raspravu od posebnog značaja, naučnim studijem o jeziku
čemu je posvetio svoj spis Opravilnostigovora, dokazujući da je
govor u vreme njegova postanja bio zasnovan na jezičnim pravi-
lima i da se vrem enom iskvario.
Prema onom e što nas Aristotel u Retorici III 5, 5, obavcšta-
va, Protagora je razlikovao rodove imenica, a kod glagola vre-
mena i načine. Svoje je učenike i klijente učio kako treba da se
služe jezikom, odnosno govorom da jače izgleda slabijim, a sla-
bije jačim. Prvi je m edu sofistima koji sebe naziva tim imenom i
m eđu prvima je naplaćivao svoja predavanja12.
O sofisti Prodiku rođcnom na ostrvu Keju u prvoj polovini
petoga veka, za ovu priliku recimo toliko da se bavio sinonimi-
ma, rečima različitim po zvuku, a vrlo bliskim po značenju, kao
12 O Protagori videti i 151, napomenu uz drugu knjigu Retorikel

17
što su, na prim er, glagoli hodati i ići te imenice odvažnost i hra-
brost itd. Nije čudo što je baš Prodik, po kojem je zemljoradnja,
a ne tehnika, temelj kulture, u svom spisu Zivotne dobi doneo
onu čuvenu parabolu o Heraklu na raskrsnici života koja je ne-
sumnjivo preuzeta iz priča o sumersko-akadskom Heraklu, od-
nosno o Gilgamešu, o čemu ovde nije mesto da se raspravlja.
Sto se tiče Hipije, rodom iz Elide, ovaj se polihistor, koga je
antika sm atrala začetnikom vaspitnih ustanova13, bavio svim na-
učnim disciplinama i veštinama, pisanjem tragedija, ditiram ba i
govora, kao i izučavanjem jezičke problem atike. Hipija u broj-
nim spisima raspravlja o gramatici, o korektnom i uzvišenom sti-
lu, odnosno o dikciji. Dodajmo i to da je upoređivanjem zakona
i uređenja raznih država, po čemu je sličan Aristotelu i Platonu
o čijim ćemo nazorim a o govorničkoj veštini upravo govoriti,
osnivač političke veštine, odnosno nauke. Prvi je od mislilaca
ukazao na suprotnost između pisanog i prirodnog prava o čemu
govori i Aristotel u Retorici 1 13, 2 sq.

3. Platonov odnos prema govorništvu i učiteljima

govomičke veštine

Problem om govorničke veštine bavio se i Platon, najdublji

helenski mislilac čiji se dijalozi, s obzirom na to da u njima izlaže
određeni program , mogu označiti kao protreptički i apologet-
ski.
Platon pitanju govorničke veštine i poimanju ove od strane
sofističkih govornika i učitelja govorništva kojima se kao svojim
rivalima na polju obrazovanja askrupulozno suprotstavljao po-
svećuje svoje dijaloge - Gorgiju i, dosta mlađi spis, Fajdra.
U Gorgiji Platon izlaže filosofsku teoriju govorništva, to jest
pitanje prirode govorništva, kako ono m ora biti da bi se moglo
smatrati istinskom veštinom, a ne čistim iskustvom i mtinom, što
je strano istinskoj veštini.
Da bi odredio istinsku prirodu govorništva Platon rasprav-
lja o razlici koja postoji medu pojmovima verovati i znati, uver-
ljivosti i spoznaje, pitajući se da li je retorika na istini i saznanju
zasnovana veština, ili je ona samo prividna veština. Filosof do-
lazi do zaključka da retorika, odnosno govornička veština nije
13 Up. Curtius, op. cit. 43.

18
istinska veština; ona je začetnica uverljivog, a ne naučnog mišlje-
nja; retorika je isključivo veština uveravanja zasnovana na isku-
stvu i rutini čiji je krajnji cilj da u sudnicama i narodnim zboro-
vima neuku masu uveri da je nešto pravedno bez obzira na stvar-
no, istinsko stanje stvari. Drugim rečima, govorništvo je, kako
Sokrat reče, umeće razveseljavanja ipridobijanja slušalaca.
Sto se tiče Fajdra, Platon u drugom delu ovoga dijaloga ras-
pravlja o pitanju: na čemu se govorništvo, da bi imalo odlike istin-
ske veštine, m ora zasnivati, usput pretresajući razne definicije o
prirodi govorništva.
Da bi besedništvo, odnosno govorništvo moglo svojatati na-
ziv istinske veštine m ora se zasnivati na istini, odnosno govornik
treba da svoj govor zasniva na istinskom poznavanju stvari o ko-
jim a želi govoriti i u istinitost rečenog slušaoca uveravati. Ako
se, naime, govor ne zasniva na istini, nego na mnjenju (So^a) on-
da je on lažan privid (Phaedr. 262 C).
Da bi govornik mogao da ma o čemu valjano govori i da mu
govor ima organsko jedinstvo - što će postići ako kom petentno
vlada svim oblicima argumentacije i ako zna koji argum ent kao
sređstvo uveravanja najbolje odgovara dotičnom slučaju i odre-
đenoj vrsti slušalaca - potrebno je da se u dovoljnoj m eri bavi fi-
losofijom što će mu omogućiti da dođe do pravog stanja stvari.
U tome će mu od naročite koristi biti dijalektika, odnosno dija-
lektička m etoda čiji su temeljni principi sinteza i analiza. Dok
sinteza, crova'j'aj^'n (put saznanja opštih pojmova ’na više’) u jed-
noj ideji sadrži razasute pojmovc, pritom definicijom o celini
ukazujući o čemu u datom slučaju treba raspravljati (Phaedr. 265
D) dotle analiza (Siaipeau;, put saznanja ’na niže’) tu definici-
ju, misaonu celinu, rastavlja na njene konstitutivne delove pre-
m a prirodnom poretku stvari, pritom vodeći računa da se ništa
ne osakati (Phaedr. 265 E).
Tako se analiza i sinteza pokazuju kao temeljne m etode Pla-
tonove filosofije, ođnosno dijalektike kao veštine naučnog ras-
pravljanja i krune svekolikog naučavanja i najistinitije od svih
veština, kao što to Platon ističe u Državi, Državniku i Filebu. O n
je, naime, m etodu analize i sinteze uzdigao na rang zakona ka-
ko filosofskog načina razm išljanja tako i prenošenja drugom
vlastitog mišljenja pom oću govorne veštine, odnosno govorni-
štva.

19
 O ovoj dijalektičkoj metodi Platon na Sokratova usta u Faj-
dru 266 C, kaže: Vidi, Fajdre, mene kod analize i sintezepojmova
naročito zanosi ono što me kod toga čini sposobnim da razumno
govorim i rasuđujem. Ako bih živeo u uverenju da ima ma koga ko
ima moć uočavanja jednog (misaone celine sastavljene iz više poj-
mova) koje je odprirode određeno da postane mnogo (da se mi-
saona celina rastavi na konstitutivne delove) ’tome bih išao za
tragom kao da je bog'. Sam bogzna da li one koji imaju tu moć na-
zivam pravilno ili ne, ali ja ih još i sada zovem dijalektičarima14.
Ovaj pasus ujedno ukazuje na veliki značaj što ga Platon kod
naučnog istraživanja pridaje dvostrukoj logičkoj funkciji - ana-
lizi i sintezi.
To je razlog zašto se Platon podsmehuje sofističkim govor-
nicima kojima nije potrebno da izučavaju ono što je stvarno pra-
vedno, dobro i lepo, već da se uče jedino tom e kako će neuku
masu uveriti da je nešto tako bez obzira na pravo stanje stvari.
To je razlog zašto se obara na Tisijinu i Gorgijinu teoriju vero-
vatnog: Tvrdili su da verovatno zaslužuje veću pažnju od istine;
snagom govora postižu da male stvari izgledaju velike, a velike ma-
le, novim stvarima daju izgled starih, a starim izgled novih15.
Nem a sumnje da u ovako nakaradnim poimanjima govorni-
štva treba tražiti razlog zašto Platon govorničku veštinu sm atra
lažnom, a ne istinskom veštinom, odnosno rutinom koja nem a
ništa s pravom veštinom. Ovakvo sofističko izvitopereno gleda-
nje na govorničku veštinu podstiče Platona da sam istraži prin-
cipe na kojima bi se mogla zasnivati istinski govornička veština.
Po ovom misliocu na prvo m esto dolazi potpuno vladanje
svim oblicima retoričke argumentacije kao i poznavanje koji ar-
gum ent kao sredstvo uveravanja najbolje odgovara datom slu-
čaju i određenoj vrsti slušalaca za što je potrebno ne samo pri-
rodna obdarenost nego i revnosno učenje i vežbanje. Drugim re-
čima, govornik, osim teorijskog znanja m ora imati i praktično
iskustvo koje će mu pomoći da dođe do odgovarajuće argumen-
tacije. Dalje, ako je govornička veština vođenje duše rečima, on-
da se retorika m ora oslanjati i na psihologiju, to jest govornik
m ora poznavati prirodu ljudske duše: da li se sastoji iz jednog ili

14 Gornji pasus sa starohelenskog preveo M. Višić.

15 Up. Phaedr. 267 A. Pasus sa starohelenskog preveo M. Višić.

20
više delova, odnosno da li je jednodelna ili višedelna; koliko ima
vrsta duše, tem peram enata, i, dosledno tome, koliko treba da
ima vrsta govora, jer svaka vrsta govora ne odgovara svakom tem-
peram entu. Zato je govornik dužan znati kojoj vrsti ljudi s obzi-
rom na tem peram ent pripadaju njegovi slušaoci i koji im govor
odgovara. Isto tako, poznavanje ljudske duše govorniku omogu-
ćava da odabere pogodan trenutak za svaku vrstu govora16. Osim
toga, govorniku je pri sastavljanju govora od koristi i poznava-
nje raznih retoričkih stilova i figura govornog izražavanja.

III

ZASNIVANJE GO VO RN IČKE V EŠTINE KAO

ZASEBNE DISCIPLINE

1. Aristotelova kritika ranijih sastavljača Veština

Navedeni Platonovi postulati o govorničkoj veštini nesum-

njivo su uticali na Aristotelove stavove o ovoj veštini. Tvorac si-
stem atske i na principima nauke zasnovane govorničke veštine
sastavljače Uputstava u govorničku veštinu podvrgava nepoštenoj
kritici u prvom poglavlju prve knjige - u uvodnom delu posve-
ćenom teoriji govorništva gde sa dosta oštrine izlaže osobine po
kojima se od njih razlikuje.
Ovi sastavljači, umesto da se posvete savetodavnom, odno-
sno političkom govorništvu koje je po svojoj suštini i cilju uzvi-
šenije i državnika dostojnije, svu pažnju posvećuju sudskom go-
vorništvu u kojem se najbrže i najlakše dolazi do uspeha. Aristo-
tel tim sastavljačima, čiji pristup govorništvu napada sa stajališta
filosofije i psihologije, zamera to što su kod sudskog govorništva
- umesto da istražuju opšte principe na kojima počiva, odakle bi
izvodili elemente za argumentaciju, odnosno subjektivne i objek-
tivne m etode uveravanja - sav trud i pažnju usmerili prikuplja-
nju empirijskih i rutinskih uputstava, odnosno izlaganju m eto-
da kako da sudije dovedu u određeno duševno stanje i time za-
dobiju njihovu naklonost, kao i tome da kod slušalaca izazovu
16 Up.Phaedr. 271A - 272 A. CitatiizjFajdra navodeni prema: Giuseppe Ammen-
dola, Platone, Fedro, Testo critico, introduzione e commento, Milano 1937.

21
određeno osećanje i svrate im pažnju na ono što nije značajno
za određeni predm et, što je isto što i govoriti o onom e što je van
predm eta. Ovim se mislima rukovode i kad raspravljaju o delo-
vima govora, kao što su uvod, izlaganje predm eta i epilog, dok
0 njima zapravo treba raspravljati samo sa stanovišta argumen-
tacije. To je razlog zašto ti sastavljači - ne spoznavši deduktivnu
metodu izvođenja dokaza, a time ni subjektivne i objektivne tehni-
čke metode uveravanja - nisu mogli stvoriti doktrinu koja bi im
omogućila da odrede svoj zadatak, poseban i različit od njihova
posla, da mu odrede domen i sastavne delove1718.Tu se po Aristo-
telu krije razlog zašto su neznatno doprineli govorništvu kao od-
ređenoj veštini.

2. Aristotelov stav prema Platonovom naučavanju o govomištvu

Kad je reč o Aristotelovom odnosu prem a Platonovoj kon-

cepciji govorničke veštine, tu je nužno reći dve-tri o Platonovoj
1Aristotelovoj metodi izvođenja dokaza, odnosno zaključaka.
D ok je Platonova filosofska aktivnost obeležena dijalekti-
kom, odnosno induktivnom m etodom izvođenja dokaza, dotlc
se Aristotelova doktrina, time i antička filosofija, može podeli-
ti na dva perioda: presilogistički i poslesilogistički.
A ristotel do vlastitog pronalaska silogizma - nove spoznaj-
nc m etode tem eljene na principima nauke, odnosno deduktiv-
ne metode izvođenja dokaza koja ide od opšteg ka pojedinačnom
- sledi Platona i njegovu dijalektičku m etodu o kojoj je gore bi-
lo reči. Kad je, m eđutim , A ristotel otkrio silogizam, hoću reći
kad mu je sasvim novo poimanje logike ukazalo na ograničenost
i nedovoljnost stare dijalektike, tada odlučno ustaje protiv svo-
ga učitelja: Nesumnjivo je lepše, a i dužnost nalaže da se, kad tre-
ba sačuvati istinu, moraju raskidati i čvrste veze, naročito međufi-
losofima; makar da su i prijatelji, sveta je dužnost da istina mora
biti iznad svega m.
Aristotelova filosofija pronalaskom silogizma zaista nije sa-
mo novo poim anje m isaonog tim e i m aterijalnog sveta, već je

17 Cf. M. Dufour, Aristote, Rhetorique I 6.

18 Cf. Aristotle, Nicomachean ethics, eđ. H. Rackham, London 1975,1 6, 1. (W.
Heinemann). Pasus sa starohelenskog preveo M. Višić.

22
ona i ođređena m etoda kojim nazivom ovaj mislilac obeležava i
svoje spise. Oblast logike jeste ono po čemu se A ristotel najviše
razlikuje od svoga učitelja, jer se upravo on sm atra ocem Logi-
ke, teorijsko-metodološke nauke .oja se bavi proučavanjem za-
konitosti ljudskog mišljenja.
Otkrivši deduktivnu metodi Aristotel je, m eđutim , uvideo
da, osim silogizma čije su prem e neoborivo istinite, odnosno
zaključci nužno istiniti (čijem je p oučavanju posvetio Pivu i Dru-
gu analitiku) bar kad je reč o D ijdektici i Retorici, postoji jedan
gipkiji silogizam čije su premise . zaključci koji iz njih rezultira-
ju samo verovatni. Razlog postojanja takvog silogizma jeste to
što svi ljudi u određenoj meri nastoje da neko mišljenje pretresu i
podrže, čime zalaze u oblast Dijalektike, kao i to da se brane i op-
tužuju, čime zalaze u polje Retorike. Jcdncistavnije rcčeno, čo—
vek se u svnkodnevnom životu ne oslanja samo na trajnu i sve-
opštu istinu, već čestg n a relativnu istinu, na vcrirvatno mišljc-
nje. Ako, međutim, retorika mora biti ođkoristi u svakodnevnom
žrvotu, onda se ne može ograničiti isključivo na apsolutnu isti-
nu, što od nje traži Platon (Phaedr. 262 C) već se m ora oslanja-
ti, i to češće, na verovatna mišljenja, mnjenja, što Platon izričito
osuđuje.
Po Aristotelu će, dakle, premise retoričkog silogizma, to jest
entim em a, biti x& evSo^a, verovatna mišljenja, mnjenja. I, kao
što je ljudsko mnjenje promenljivo i često protivurečno, oprav-
dano je da i retorički silogizam izvodi zaključke za i protiv.
Osim ove, čisto logičke, u Aristotelovim se spisima susreće i
njegova etička reakcija na Platonov stav o svrsi govorništva.
Ovaj duboki poznavalac misaonog i svakidašnjeg ljudskog
života - boraveći na dvoru moćnih vladara i ne zazirući od bučne
atinske agore gde se govorom postizalo da se izglasaju praved-
ne, ali vrlo često i nepravedne odluke postignute ne u saglasno-
sti s nepom ućenom istinom, već pretežno u skladu s uobičaje-
nim mišljenjem - uvideo je da ljudi mogu biti uvereni sredstvi-
ma relativnim mišljenju, što ukazuje da se na toj osnovi može
zasnovati određena veština koja - suprotno Platonu po kojem
kao isključivi predm et m ora imati apsolutno dobro i težiti samo
jednom cilju: postizanju sreće pomoću kreposti - treba da ima
sasvim praktičan cilj, to jest da bude pogodna kako za pobijanje
tako i za dokazivanje bilo u sudnicama, gde se odlučuje o sank-

23
cijama za ogrešenje o zakone, bilo u skupštini, gde se raspravlja
o zaštiti države. To ukazuje da jc Aristotel Retoriku nastojao iz-
baviti iz stega Etike, odnosno raskinuti veštačke veze na kojima
je Platon Retoriku, relativnu nauku, vezao za apsolutnu znanost,
nauku, slično postupajući i s Poetikom u vezi s poezijom koju
Platon u Državi osuđuje kao čist privid i obmanu, odnosno imi-
taciju koja zamagljuje put do istine.
Više je no očito da je Aristotel, kao autor Nikomahove, Eu-
demove, a m utatis mutandis i Velike etike, dobro poznavao ljud-
ske m oralne i nem oralne postupke. D a bi građanin u ulozi go-
vornika, odnosno učitelja govorništva mogao da savetuje ono što
je bolje i odvraća od onoga što je gore, od njega se ne traži da
bude nem oralan već da poznaje dobru i lošu stranu ljudskih po-
stupaka, iz čega sledi da geslo govorničke veštine koja m ora bi-
ti u mogućnosti da izvodi zaključke za i protiv, nije nem oral već
neutralan stav prem a moralu, što je dijam etralno suprotno Pla-
tonovim etičkim stavovima što ih je Retorici neopravdano natu-
rao.
Poslednje Aristotelovo neslaganje sa sastavljačima i Plato-
nom odnosi se n a poimanje suštine govorničke veštine, jer pre-
ma Aristotelovom, ali i Platonovom mišljenju, raniji autori Ve-
ština očito nisu razum eli, spoznali uslove koje treba da ispuni
određena veština da bi mogla vršiti svoju funkciju, jer iskustvo i
obična rutina nisu dostojni da se nazovu istinskom veštinom. Is-
kustvo, naime, poznaje pojedinačne slučajeve i ne ulazi u zako-
nitosti (po kojima se nešto događa) a upravo bi one trebalo da
postanu načela (’ap^c d, principia, causae efficientes, prapočela)
odnosno pokretači nauke koja bi se zasnivala na tim principima.
O veštini koja se u suštini potpuno razlikuje od rutine i iskustva
Aristotel u Nikomahovoj etici VI, 4. 3, 4 kaže sledeće: Budući da
je građevinarstvo određena veština, što će reći sposobnost razum-
skog stvaranja, a kako nema nijedne veštine koja ne bi bila sposob-
nost razumskog stvaranja, niti jedne takve sposobnosti (mogućno-
sti) koja ne bi bila veština, proizilazi da je veština isto što i sposob-
nost razumskog i na istini zasnovanog stvaranja. Veština u celini je
zaokupljena procesom stvaranja; baviti se veštinom znači teorijski
istraživati mogućnosti kako da u postojanje dovedemo nešto što
može postojati i nepostojati, a čiji je uzrok postanja u tvorcu, a ne
u stvorenom predmetu.

24
 V \

Ono što po nužnosti ili u skladu s prirodom postoji ili ne postoji

nema ništa zajedničkogs veštinom, jer to uzrokpostanja ima u sebi19.
Iz gornjega proizlazi da veština u principu teži svojem
osnovnom cilju, a to je razumsko stvaranje, činjenje. To znači da
je veština oblikovne, stvaralačke, to jest na stvaranje podstičuće
(7coir|TiKf|, factibilis) a ne samo teorijske prirode (&ecopriTiKfi, spe-
cultiva).
To ujedno pokazuje da veština nije delotvorne, radne (rcpaK-
TiKij, agibilis) prirođe20, jer nema ništa zajedničkog s moralnim
ili nemoralnim držanjem u životu, pa je ne valja brkati s razbo-
ritošću (q>povr\cn(;,prudentia) kojaje ravna praktičnoj mudrosti,
a ova sposobnosti razumskog i na istini zasnovanog pribavljanja
dobara21, kao što je ne valja brkati ni sa znanjem (eTUCTTijpri, sci-
entia, poznavanje) jer je naučno spoznanje samom sebi cilj. To,
međutim, nije slučaj s veštinom kod koje znanje nije samom se-
bi cilj, već ima u vidu iniciranje stvaralačkog procesa. Kao takva
veština je vrlo blizu pojmu bx)va\iu;,potentia, mogućnost, jer je
ona uistinu mogućnost stvaranja, bolje rečeno, ona svojom me-
todom čovekovu stvaralačku sposobnost vodi i održava22.
Na kraju, veštinu ne valja brkati ni s prirodom (cp-ocni;, natu-
ra, prirodna nužnost) koja svoje postanje ima u sebi, a veština iz-
van nje. Veština se doduše povodi za prirodom utoliko što kao i
ona stvara, tačnije, dovršava ono što priroda nije bila u moguć-
nosti da dovrši23.
Tako gledajući na veštinu uopšte, samim tim i na govorničku
veštinu, Aristotel odbacuje Platonov stav da je govorništvo ve-
ština uveravanja. Ona je, naprotiv, više sposobnost teorijskog iz-
nalaženja uverljivog u svakom datom slučaju, a manje veština uve-
ravanja koja ima u vidu stvarno i prividno uverljivo, kao što i Di-
jalektika operiše sa stvarnim i prividnim silogizmom24.

ly Gornji pasus sa starohelenskog preveo M. Višić.

20 Na ovom principu uostalom počiva Aristotelov filosofski sistem, jer, kao što
se to uočava iz Metafizike V I 1 sq., čovekovu duhovnu delatnost razvrstava na
praktičnu, teorijsku i pojetičnu.
21 Up. Nik. etika VI 5, 7.
22 Cf. M. Dufour, op. cit. I 31.
23 Cf. Fizika II 8 , 199a 15.
24 O ođnosu Dijalektike i Retorike videti prvu napomenu uz prvu knjiguRetonke\

, 25

/
 U ime toga Aristotel, kao ustanovitelj principa ijudskog mi-
šljenja, postavlja naučne, logičke temelje govorničkoj veštini, do-
bro znajući da bez logičke argumentacije nema uspeha u obra-
zlaganju predm eta, samim tim ni uverljivog govora kojima se slu-
šaoci pridobijaju.
Budući da na području logičke argumentacije ni raniji sasta-
vljači, ni Platon nisu gotovo ništa sistematski istražili Aristotelu
je kao logičaru predstojalo da istraži najznačajniju oblast govor-
ničke veštine, to jest tehničke m etode uveravanja, odnosno da
razvije teoriju objektivnih i subjektivnih m etoda uveravanja; da,
potom, ustanovi govorničke vrste, istraži opšta i posebna mesta
za svaku govorničku vrstu, da izvede temeljne principe retoričkog
dokazivanja i pobijanja i samim tim da govorničku veštinu učini
što delotvornijom u dom enu verovatnog. U ime toga A ristotel
govorničkoj argumentaciji, kao srži govora, posvećuje prvu i dru-
gu knjigu Retonke u kojima definiše i razvrstava m etode retori-
čkog dokazivanja, uveravanja koje mogu biti logičke ili objektiv-
ne, m oralne ili subjektivne. Te m etode Stagiranin, s obzirom na
način kako govornik dolazi do istih, deli na tehničke, do kojih se
dolazi metodom i ličnim zalaganjem, i atehničke, koje nemaju ni-
šta zajedničkog s tehničkom metodom, je r postoje odranije.
Tvorac govorničke veštine tehničkim, logičkim ili objektivnim
m etodam a dokazivanja u prvoj knjizi posvećuje gl. 3-14, a u dru-
goj gl. 18-26, dok moralnim ili subjektivnim metodama - koje tako-
đe spadaju među tehničke metode uveravanja, pod uslovom da su
dobijene pomoću govora - u drugoj knjizi posvećuje gl. 1-17. Iz
navedenoga proizlazi da se Retorika počinje i završava logičkom
argumentacijom, što nedvosmisleno ukazuje da je Filosof nastojao
da ono što je na polju logike pronašao i kodificirao želeo primeni-
ti na Retoriku zbog čega se ona može s pravom ubrojiti medu Ari-
stotelove logičke spise, odnosno biti istinska dopuna Organonu.
Koliko je A ristotel neznatno pažnje posvetio atehničkim
sredstvima uveravanja koja se zapravo nalaze van predm eta i kao
takva silno zaokupljala sastavljače Veština, vidi se iz toga što ih
navodi samo u petnaestoj glavi prve knjige pritom im dajući teh-
nički i logički karakter. Tako Filosof umesto atehničkim celo de-
lo posvećuje tehničkim, objektivnim i subjektivnim m etodam a
uveravanja, čijim se određivanjem i razvrstavanjem prerpa efi-
kasnosti ispunjuje zadatak veštine.

26
 M eđu metode koje služe za stvarno ili prividno dokazivanje,
odnosno retoričko uveravanje idu entimem i parddeigma (pri-
mer, uzor). Sto su indukcija (epagoge) i silogizam u Dijalektici to
su prim er i entimem u Retorici.

3. Sadržaj Retorike

Aristotel, kao što je rečeno ,prvu knjigu uglavnom posveću-

je logičkoj ili objektivnoj metodi uveravanja, to jest definisanju
entimema kao najznačajnije m etode retoričkog dokazivanja čije
su prem ise većinom verovatne, a samo retko nužne, i razvrsta-
vanju entimema, odnosno posebnih mesta koja čine logičku pod-
logu govorničkim vrstama: političkoj (gl. 4-8) epideiktičkoj (gl.
9) i sudskoj (gl. 10-14).
U dmgoj knjizi A ristotel nastavlja i završava teoriju tehni-
čkih m etoda izvođenja dokaza, pritom prvih sedam naest glava
posvećujući m oralnim 25, subjektivnim m etodam a, dok se u po-
slednjih devet glava vraća logičkim m etodam a uveravanja.
Treća knjiga -posvećena formi, izučavanju različitih načina
izražavanja, odnosno izlaganju argum enata -lo g ič a n je nasta-
vak, štaviše, nužna dopuna prve i druge knjige. Izloživši, naime,
u prve dve knjige sadržaj govorničke veštine - teoriju tehničkih,
logičkih i m oralnih m etoda uveravanja, potom posebna i zajeđ-
nička mesta svih triju govorničkih vrsta, kao što su entimemi, pri-
meri i maksime, i, na kraju, metode pobijanja pom oću kontrasi-
logizma i objekcije - Aristotel u trećoj knjizi prilazi izučavanju
oblika, odnosno izučavanju celishodnih metoda iziaganja tih sred-
stava uveravanja, kao i m esta koje im pripada u rasporedu go-
vora, jer zacelo nije svejedno kako će nešto biti izloženo.
Tako gledajući na stvari rasprava o stilu (dikciji i elokuciji)
koja obuhvata prvih dvanaest glava ima dokaznu moć govora,
dok se rasprava o rasporedu delova govora (gl. 13-19) po sebi pod-
razumeva, jer govornik prilikom dokazivanja ili pobijanja m ora
voditi računa o redosledu delova govora čemu govornik uistinu
duguje svoj uspeh. Drugim rečima, da bi govor postigao željeni
25 Nc treba zaboraviti da su i moralne ili subjektivne metode (kuda idu govor-
nikov karakter, karakter slušalaca i njihova osećanja, strasti) efikasne kao i
eritimem, jer su slu^Bci misaona i osećajna bića koja procenjuju karakter ono-
ga ko govori, šta i kalap misli, kao što i govornik procenjuje slušaoce - da li su
obrazovani ili neobralovani, inteligentni ili priglupi.

27
cilj nije dovoljno da se samo upoznaju izvori argum entacije, već
valja upoznati i veštinu koja će govorniku om ogućiti da argu-
m ente što osmišljenije izloži i time ih učini što delotvornijim. Ta-
ko sve tri knjige Retorike čine nerazdvojnu logičku celinu te se
pitanje autentičnosti treće knjige, o čemu se ranije dosta raspra-
vljalo26, zaista ne možc dovoditi u sumnju. Što se tiče sintakti-
čkih i vezničkih nepodudarnosti sa prve dve knjige, to se danas
pripisuje različitim lekturam a Retorike.

4. Vreme nastanka Retorike

Na kraju recimo dve tri i o vremenu nastanka ovoga Aristo-

telovog logičkog spisa u kojem je govorničku veštinu zasnovao
na principim a nauke i istinske veštine.
V rem e postanja Aristotelove Retorike treba vezati za njego-
vo otkriće silogizma kao deduktivne m etode izvođenja dokaza,
to jest za njegov drugi boravak u Atini (između 335-322) jer u vre-
me prvog boravka (367-346) sledi Platona i njegovo naučavanjc.
Od svežih događaja koji čine term inus a quo glava 23, dru-
ge knjige aludira na poslanstvo Filipa M akedonskog Tebancima
od kojih je, po zauzeću Elateje, tražio prolaz kroz Tebu radi upa-
da u Atiku, događaj koji se odigrao novem bra/oktobra 339. U I I
23.18, aludira se na zaključivanje mira u Korintu po AJeksandro-
vom usponu na presto, u jesen 336.
Na kraju ostaje da se zapitamo zašto peripatetičar Aleksan-
dar iz Afrodisijade u Kariji (delovao oko 200. godine nove ere)
Retonku - koja s obzirom na teoriju dokazivanja i pobijanja, razli-
kovanje opštih i posebnih mesta, kao i navođenje i razvrstavanje
ovih spada u Aristotelove logičke spise - nije smatrao ogrankom
Organonal Drugim rečima, zašto je logika verovatnog primenje-
na samo na dijalektiku, odnosno Topiku, a ne i na Veštinu govore-
nja, kad se, kao i Dijalektika, kreće u domenu verovatnog na osno-
vu čega bi i Retorici, kao i Dijalektici, bilo mesta u Organonu?
D r M arko Višić
26 Poštovani se čitalac s problematikom vezanom za izućavanje postanja i sušti-
ne ovoga Aristotelovog spisa, posebno s problemom postanja i autentičnosti
treće knjige Retorike, kao i s relevantnom literaturom, može detaljno upozna-
ti iz uvodnih studija M. Dufoura: Aristote, Rhetorique 1 15-58; I I 15-58; III5-
18 i iz dodatka trećoj knjizi Andre Wartellea, p. 18-29.

28
ARISTOTEL
RETORIKA
Knjiga I
 GLAVA PRVA

Novi način razmatranja govorničke veštine.

Predmet i metoda retorike i njen odnos prema dijalektici*

1354a 1. Retorika je saobrazna dijalektici*1; obe se tiču onoga čija Retorika

je spoznaja donekle zajednička svim ljudima, a što ne pripada ^ijalekti
nijednoj određenoj nauci. Zato svi donekle učestvuju u jednoj i
1 Da bi prevod bio što jasniji i pregledniji prevodilac se koristio četvrtastim za-
gradama u kojima obično daje i drukčiju mogućnost prevođenja, kao i đodat-
no objašnjenje, odnosno dopunu mesta. Okrugle zagrađe pripadaju izvornom
tekstu.
1 U izvorniku stoji da je retorika prema dijalektici avTicTpotpos, iz čcga proiz-
lazi da nije verna kopija dijalektike, već da joj je slična, odnosno da s njom či-
ni neku vrstu dvojnika, to jest retorika u odnosu na dijalektiku ima istu oso-
binu i ulogu kao antistrofa prema strofi u drami.
Sto se tiče dijaleklike, ona je u suštini način raspravljanja koji se sastoji u
postavljanju pitanja i u odgovaranju na njih. Ovde se, kao uostalom i u dru-
gim Aristotelovim spisima, dijalektika shvata kao đisciplina koja proučava ve-
rovatno, moguće, što je suprotstavljeno striktnoj demonstraciji, odnosno nau-
čnoj, apodiktičkoj metodi izvođenja dokaza, čemu je posvećen Stagiraninov
spis Druga Analitika, dok Topika upravo islražuje dijalektičko, odnosno vero-
vatno zaključivanje i dokazivanje. Prema Aristotelovom uverenju, kod demon-
strativnog načina izvođenja dokaza premise su neoborivo istinite, pa prema
tome i zaključak, odnosno dokaz izvcdcn iz njih mora biti istinit.
Nasuprot tome, premise dijalektičkog silogizma i retoričkog entimema sa-
mo su verovatne, moguće, i kao takve mogu biti istinite samo za određene oso-
be. Sledstveno tome, zaključci koji proizlaze iz takvih premisa mogu biti sa-
mo verovatni, mogući, probabilni.
Retorika se ovde shvata kao analogna, ali ne kao dijalektici potpuno iden-
tična veština, jer među njima ima dosta razlike, a i sličnosti. Upravo zato Ari-
stotel u Ret. I 2, 7, retoriku i naziva ogrankom dijalektike.
Obe veštine imaju univerzalnu primenu, jer raspravljaju o pitanjima od op-
šteg interesa za sve. Zahvaljujući tome, one čine zasebne veštine, iako se re-
torika prepliće s politikom, uključujući i etiku. One nemaju unapred đate prin-
cipe, kao što je slučaj s posebnim naučnim granama.
Dok se dijalektika bavi postavljanjem pitanja i odgovorima na njih, dotle
se retorika bavi pitanjima koja se opširno izlažu, i to ne pred odabranom već

31
 drugoj, jer svi u određenoj meri nastoje da neko mišljenje pre-
tresu i podrže, da se brane i optužuju. 2. To, međutim, većina, s
jedne strane, čini nasumce, a s druge, po navici koja proističe iz
[stečene] sposobnosti | e^rq, habitus, stečena duhovna sposob-
nost, duševno stanje, navika],
Mogućnost Kako su, dakle, oba postupka mogućna, jasno je da se ta ma-
obrazova- terija može metodično izložiti, jer se teorijski može istražiti uzrok
nja metode
zašto postižu cilj kako oni što postupaju po navici tako i oni što
postupaju nasumce, a svi bi se siožili da je baš to zadatak veštine2.
Slabe stra- 3. Dosadašnji sastavljači Uputstava u govorničku veštinu iz-
ne ranijih
Uputstava našli su, međutim, samo neznatan deo ove veštine, jer samo me-
u govomi- tode uveravanja spadaju u oblast veštine dok je sve ostalo spo-
čku veštinu redno. Oni ništa ne govore o entimemima3 koji su telo [bit] uve-
ravanja i uglavnom se bave pitanjim a van predm cta, - 4, jer se
sumnja, samilost, srdžba i njima slična osećanja duše ne odnose
na predm et već na sudiju4. Ako bi se, dakle, sudski postupak po-
pred šarolikom publikom. Govornik nastoji takve slušaoce pridobiti za odre-
deni predmet pokušavajući ih uveriti i privoleti da prihvate određeno mišlje-
nje i da zauzmu određeni stav.
Dok đijalektički silogizam đovođi do opštih zaključaka, dotle retorički, koji
češće operiše s pojedinačnim pitanjima, dovodi do pojedinačnih, partikular-
nih zaključaka.
2 Posebna odlika neke veštine jeste otkriće sistema ili m etode.po čemu se i raz-
likuje od čistog iskustva.
3 Apelativ EvSbpEpa, entimem, osim osnovnog značenja rnisao, znači još i: me-
toda. plan, savet, motiv.
Entimem u Logici predstavlja skraćen zaključak, odnosno, zaključak izve-
den iz jedne premise, dok se druga zadržava u mislima, kao, na primer: Umre-
ćeš, jersi čovek. Ovde je zadržana premisa: Ljudska su bića smrtna. Druga se,
međutim, premisa može u mislima dopuniti.
Entimem u Retorici jeste retorički silogizam koji se temelji na zakonu ve-
rovatnoće, odnosno na mogućim premisama, kako ga Aristotel u Prvoj anali-
lici II 27, uostalom i definiše, te se po tome i razlikujc od demonstrativnc me-
tode izvođenja dokaza.
4 Funkcija sudije u Aristotelovo vreme bila je donekle kombinacija modernog
sudije i porotnika.
Autori Uputstava ugovorničku veštinu koje su nazivali Tehnai, to jest Vešti-
ne, do Arislotelova vremcna uglavnom su raspravljali o načinu kako da kod
sudija pobude osećanja, ođnosno, strasti. I Stagiranin doduše raspravlja o ose-
ćanjima i karakterima, ali kao o sredstvimti pomoću kojih govornik m ože uti-
cati na slušaoca ili da sebe odnosno svog štićenika prikaže u određenom sve-
tlu.

32
 svuda praktikovao, kao što se sada praktikuje u pojedinim drža-
vama, posebno u onim s dobrim uređenjim a, tim sastavljačima
ne bi ostalo ništa o čemu bi mogli govoriti.
5. Svi se s tim slažu, ali jedni smatraju da bi same zakone treba-
10 tako izglasati*, dok se pak drugi zakonom baš tako služe i spre-
čavaju da se govori o onome što je van predm eta, kao što je slučaj
u Areopagu i u tome su u pravu, jer zaista ne valja da sudiju, po-
buđujući mu osećanja ljutnje, zavisti i sažaljenja, zbunjujemo, što
bi bilo isto kao kad bi neko iskrivio lenjir kojim se treba služiti.
6. Osim toga, očigledno je da je jedini parničarev zađatak do- Uloga
kazivati da delo postoji ili ne postoji; da je počinjeno ili nije; da parničarc
11je pak delo značajno ili beznačajno, pravedno ili nepravedno
[izvršeno], u svim slučajevima gde zakonodavac nije dao odre-
đeno uputstvo kako da se postupi, sudija je taj koji treba da do-
nese odluku, a ne da ga parničari uče kako da postupi.
7. Z ato dobro sastavljeni zakoni treba da, koliko je to mogu- Uloga
će, sami daju tum ačenje svih slučajeva i da što manje prepuste zakono-
davca i
nahođenju sudija; prvo, zato što je lakše pronaći jednoga ili ne- sudije
kolicinu, nego mnoštvo razboritih i za donošenje zakona i izrica-
1354b nje sudova sposobnih ljudi; drugo, zakoni se donose posle dugog
razmatranja, a presude se izriču na brzu ruku, tako da je onima ko-
ji prosuđuju teško doneti valjanu odluku o pravednom i korisnom.
Od svega je najznačajnije da se zakonodavčeva odluka ne odno-
si na pojedinačno, već na buduće i opšte, a eklesijast i sudija do-
nose odluku o sadašnjim i određenim slučajevima čemu se često
pridružuje prijateljska naklonost ili mržnja, kao i vlastita zainte-
resovanost, tako da nisu u stanju pouzdano uvideti istinu pa im
vlastito zadovoljstvo ili nezadovoljstvo potam njuje odluku.
8. Prem a tom e, nahođenju sudije, kao što rekosm o, treba
prepustiti što manje slučajcva; što se pak tiče pitanja da li je de-
lo počinjeno ili nije, da li je mogućno ili nije, da li je takvo ili ni-
je, odluka o tim pitanjima mora se prepustiti nahođenju sudija,
jer zakonodavac ne može predvideti i takve slučajeve.
9. Ako je ovo tako, onda je očigledno da sastavljači Uputsta- Sudija je
va u govorničku veštinu pod pravila veštine podvode ono što je pristrasnij
u politi-
van predm eta kad razm atraju ostala pitanja kao, na prim er, šta ćkom no u
treba da sadrži uvod, ili izlaganje predmeta, ili svaki pojedini deo sudskom
govorni-
štvu
* 7o jest da samo slovo zakona sprečava da se raspravlja o pitanjima koja nema-
ju ništa zajedničkog s predmetom.

33
govora5, jer u svojim sastavima ni o čemu drugom ne raspravlja-
ju no o tom e kako da suđiju dovedu u određeno duševno stanje,
dok o tehničkim m etodam a uveravanja6 ne govore ništa, a baš
je to ono na tem elju čega bi neko mogao postati vešt u barata-
nju retoričkom argumentacijom.
10. Upravo zato, prem da je m etoda ista u govorima upuće-
nim narodu i u govorima sudskog karaktera, i, m ada je zanima-
nje govorom upućenim narodu uzvišenije i državniku priličnije
no zanim anje govorom koji se tiče odnosa m eđu građanstvom
5 Antička retorika poznaje tri glavne vrste govora, odnosno besede koje ćemo
ukratko izložiti:
a) Sudski ili suđbeni govor - yevo<; bim m KO v,genus iudiciale -koji ili op-
tužuje (accusare) ili brani (defendere). Može biti javni - \6yoc, bripocsiog, iudi-
cium publicum, ili privatni —\6yo<; l5uotiKĆq, iudiciumprivatum.
b) Savetodavni ili politički - ouppouA.E'uriKov, Sppri^opiKov, genus delibe-
rativum ili suasorium —koji u narodnoj skupštini podstiče na korisno (suade-
re quod utile) ili odvraća od štetnog (dissuadere quod inutile).
c) Epideiktički ili svečani - ekiSeiktikov, jtavr^ipiKov, gem« demonstrati-
vum iii laudativum - koji hvali što je moralno (laudare quod honestum) ili ku-
di što je ružno ( vituperare quod turpe).
Ovome bismo mogli pridružiti \6 q o t naprivE'UKot —poučne ili savetođav-
ne govore i \6qox KkEpiKol, govore o nasleđivanju.
Sudski, odnosno sudbeni govor bio je najpodesniji i najplodotvorniji za raz-
voj antičkog govorništva. Za svaku vrstu govora, posebno za sudsku, bilo je
od presudne važnosti da ima dobru đispoziciju, odnosno ustrojstvo, raspored
(dispositio, collocatio).
Dobra dispozicija, posebno sudskog govora sadržavala je ove elemente: a)
Jtpoolpiov, exordium ~ uvod; b) 5irjYT|cn<;, narratio —izlaganje predmeta; c)
a y cbv, argumentatio, probatio —dokazivanje; d) kum«;, refutatio, confatatio, rc-
prehensio - pobijanje; e) £Ki\oyoq, peroratio. conclusio - svršetak.
Kod Demoslena se, u političkim govorima, susreće i np6Sr\cn^,propositio
~ govornikov predložak; jciotk;, probatio - dokazivanje toga predloška i ret-
ko A/ucu;, refutatio - pobijanje.
6 Sistematske logičke, to jest tehničke metode uveravanja, kao što su entimem,
paradeigma, primer; zatim, svedočenje i karakterne osobinc, što govomik tre-
ba da lično nađe, suprotstavljene su alehničkim metodama uveravanja koje
ne barataju pravilima veštine, te im je jedino svrha da sestranke dovedu u za-
bludu.
Dok je Atistoteiu silogizam instrument dijalektike, ukoliko se sastoji iz pre-
misa koje izražavaju određene odnose u uobičajenom mišljenju, dotle mu je
paradeigma, primer ’sredstvo pomoću koga se obrazuje teorijski i praktični sud ’.
Primer se pojavljuje kao određeni vid inđukcije, s tom razlikom što ona od poje-
dinačnog prelazi na celinu, dok primer ide od poznatijeg ka nepoznatijem. To
je ono u čemu se primer razlikuje od silogizma koji zaključuje od opšteg ka pojedi-
načnom, to jest od celine na deo. O ovom up, Aristotel, Prva analitika II 23 sq.

34
 [ti sastavljači] o prvoj vrsti govorništva ništa ne govore, ali se svi
upinju da sudsko govorništvo podvedu pod pravila veštine. Ovo-
me je razlog to što je u govorima upućenim narodu m anje kori-
sno govoriti o onom e što je van predm eta, kao i to što je govor
u narodnoj skupštini manje podložan obmanjivanju no govor u
sudu, jer ima uopšteniji interes. U govoru koji se obraća narodu
sudija, naime, sudi o domaćim prilikama, tako da je tu jedino po-
trebno dokazati istinitost tvrđenja onoga ko predlaže određenu
meru, dok to nije dovoljno u govorima koji se drže u sudu gde je
od koristi da se slušalac pridobije, jer se ovde odluka sudija tiče
onoga što im je tuđe, a kako se obaziru samo na sebe i slušaju
samo ono što im se đopađa, oni u stvari ne sude, već se prepu-
1355a štaju strankam a na sudu. Zato, kao što rekoh, zakon u mnogim
polisima sprečava da se u sudu govori o onom e što je van pred-
m eta, dok u skupštini na to dovoljno paze same sudije.
11. Kako je očevidno da se m etoda svojstvena veštini odno- Entim
si na m etode uveravanja, a m etoda uveravanja jeste određena siiogizam
vrsta dokazivanja7 (jer smo nadasve uvereni u ono što smatra-
mo da je dokazano); da je retorička m etoda dokazivanja enti-
mem koji je, jeđnostavno rečeno, najznačajnija m etoda uvera-
vanja, i, konačno, da je entimem određena vrsta silogizma; kako
pak razm atranje svake vrste silogizma spada u oblast đijalekti-
ke8, u celu ili u neki njen deo, jasno je da će onaj ko je veoma
sposoban da misaono istraži na osnovu čega se i kako se tvori si-
logizam ujedno biti i vrlo sposoban da barata entimem om, ako
tome [poznavanju silogizma] priđružimo poznavanje predm cta
na koje se entimem odnosi, kao i ono po čemu se razlikuje od lo-
gičkih silogizama, jer jednom istom sposobnošću spoznajem o
istinito i ono što mu je slično, a Ijudi su, pri tome, po naravi do-
voljno skloni istinitom te istinu u većini slučajeva i doscgnu. Ko
je, dakle, sposoban da uoči verovatna mišljenja9 [ra i:v8oqa, opi-
niones, mnjenja] taj je sposoban da spozna i istinu.

7 Strikrno naučna metoda izvođenjadokaza, oskoSei^ , demonstratio, samo do-

nekle liei na rctotic„probatio, to jest na moguću, verovatnu metodu izvođenja
dokaza, odnosno na metodu uveravanja.
8 Ovde Aristotel pod Dijalektikom podrazumeva opštu logiku, dok pod delo-
vima Dijalektike podrazumeva Prvu analitiku i Sofistička pobijanja.
y Filssof u Topici 1 1, pod pojmom ta evSolja podrazumeva ono što gotovo svi
ljudi-ilf bar većina mudrih i poštenih ljudi odobrava. Prema tome ra ev5o^a

35
 Svrhovi- Jasno je, dakle, da ostali [sastavljači Uputstava u govorničku
tost veštinu\ pod pravila veštine podvode ono što je van predm eta,
retorike
kao i to zašto su skloniji sudskom govorništvu.
12. Retorika je korisna jer je istinito i pravedno po svojoj na-
ravi jače od svojih suprotnosti, a ako odluke ne nastaju na osno-
vu onoga što priliči, onda istinito i pravedno nužno nadjačavaju
njihove suprotnosti, a to zaslužuje prekor. Kad bismo, štaviše, u
saobraćanju s nekim ljudima raspolagali i najegzaktnijim zna-
njem, ne bismo ih mogli lako uveriti, ukoliko bismo naš govor
zasnivali na tom znanju, jer naučni govor pripada podučavanju10,
a to je [pred masom] neizvodivo. Ovde se, naime, m etode uve-
ravanja i argum enti m oraju nužno zasnivati na opštepoznatim
stavovima, kao što smo to izneli u Topici11 prilikom raspravlja-
nja o izmeni misli s masom,
Retorika Dalje, treba da budemo sposobni uveravati u suprotno, što
može za- je slučaj kod dijalektičkih silogizama, ne zato da bismo se rav-
ključivati
na osnovu nodušno služili jednim i drugim (jer ne valja uveravati u nešto
suprotno- loše) već da znamo kako se postavljaju takva pitanja, a i da sami
sti
budem o sposobni pobijati neistinite dokaze, u slučaju da se ne-
ko takvim dokazima posluži. Od ostalih veština nijedna se ne ba-
vi zaključivanjem iz suprotnih premisa; to jedino čine dijalekti-
ka i retorika, jer se obe podjednako dotiču suprotnosti. Sa sa-
mim stvarim a, m eđutim , nije isti slučaj, već je, jednostavno
rečeno, ono što je istinitije i bolje po prirodi uvek pogodnije za
donošenje zaključaka i uverljivije je.
Čovek tre- Osim toga, ako bi nesposobnost da se branim o telom bila
ba da zna sram ota, bilo bi besmisleno kad se sram otom ne bi sm atrala ne-
braniti se
govorom sposobnost da se branim o govorom čije je korišćenje ljudskoj 1355b
prirodi svojstvenije no korišćenje telom.
13. Ako bi se prebacilo da onaj ko se nepravedno služi spo-
sobnošću može počiniti velika zla, onda bi se to moglo reći i o
svim dobrima, naročito o najkorisnijim, kao što su snaga, zdra-
vlje, bogatstvo, komandovanje vojskom; ako se, naime, tim pre-

je opšteprihvaćeno, uobičajeno mišljenje. Ovakvo značenje ovom pojmu Ari-

stotel pridaje i u Retorici.
10 Ovde SrSacKaUa, skoro da ima vrednost demonstracije, striktno logičke me-
tode dokazivanja, odnosno uveravanja.
11 Up. Top. I 2, gde se govori o korisnosti dijalektike prilikom izmene misli s
masom i o pobijanju dokaza običnog sveta.

36
imućstvima služimo pravilno, donose veliku korist, a ako se slu-
žimo nepravilno, nanose veliku štetu.
14. Iz gornjeg očigledno proizlazi da se retorika ne odnosiZadatak
ni
na jedan poseban rod predm eta, već se, kao i dijalektika [odno- retorike
si na sve oblasti]; da je korisna i da se njen osnovni zadatak ne
sastoji u uveravanju, nego u iznalaženju uverljivog u svakom da-
tom slučaju, što vredi i za sve ostale veštine. Tako se, na prim er,
zadatak m edicine ne sastoji u tome da bolesniku povrati izgu-
bljeno zdravlje, već u tome da nastavi s lečenjem što je moguće
duže, jer se sasvim uspešno mogu lečiti i ljudi čije se ozdravlje-
nje sm atra nemogućim.
Dalje, očevidno je da se zadatak retorike sastoji u iznalaže- Istinito i
nju stvarno uverljivog i prividno uverljivog, upravo onako kao prividno
uveravanje
što je dijalektici zadatak da otkriva istinski i prividni silogizam,
jer se ono čime se bavi sofistika ne odnosi na sposobnost već na
nam eru [Ttpoaipecni;, intentio, m oralna svrhovitost, svrha, cilj],
No, i tu ima razlike: u retorici govornik može biti onaj ko se slu-
ži valjanom argum entacijom , kao i onaj ko postupa u skladu s
nam erom , dok u dijalektici sofistom12 nazivaju čoveka koji radi
u skladu s nam erom , a dijalektičarem čoveka koji ne radi u skla-
du s nam erom , nego u skladu sa svojom sposobnošću.
A sada da se pozabavimo samom metodom, to jest da vidimo Plan ras-
kako i čime m ožem o postići sebi postavljeni cilj. Prem a tome, pravljanja
odredivši ponovo, kao u početku, šta je to retorika, preći ćemo
na izlaganje njenih ostalih osobina.

GLAVA DR U G A

Definicija retorike '•

1. Neka retorika bude sposobnost teorijskog iznalaženja uver-

Mesto re-
ljivog u svakom datom slučaju. To nije zadatak ma koje druge torike me-
đu ostalim
veštine, jer nas svaka druga može podučiti i uveriti u onom e što veštinama i
naukama
12 Bitnost ili suština sofističkog govorništva sastoji se u govornikovoj moralnoj
nameri, u svrsi, odnosno u slobodnom izboru i primeni prividno pravilnih ar-
gumenata. Njima se dijalektičar može služiti prema potrebi. Ako se pak nji-
ma namerno služi, naziva se sofist. U retorici, medutim, nema ove razlike. U
njoj se, naime, govornikom smatra i onaj ko se služi pravim, kao i onaj ko se
služi lažnim dokazima.

37
 pripada njenoj oblasti, kao, na primer, medicina u pogledu ono-
ga što doprinosi zdravlju ili bolesti, geom etrija u pogledu akci-
dentalnih svojstava veličina, a aritmetika u pogledu brojeva, što
je slučaj i sa svim ostalim veštinama i naukama. Moglo bi se, me-
đutim, reći da je retorika u stanju da teorijski iznađe uverljivo u
svakom datom slučaju, zbog čega i tvrdimo da se njena pravila
ne tiču nekog lično određenog roda.
2. O d m etoda uveravanja, jedne su atehničke, druge tehni-
čke. Atehničkim nazivam one koje nismo sami pronašli, već po-
stoje od ranije, kao što su svedoci, iskazi iznuđeni m učenjem
[paaavoi], pismeni ugovori i tome slično. Tehničkim [nazivam]
one što ih možemo konstruisati m etodom i svojim zalaganjem,
te se prvima treba služiti, druge istraživati.
Tri vrste 3. Sto se pak tiče m etoda uveravanja koje se postižu govo-
tehničkih rom, one su trovrsne: jedna se vrsta postiže karakterom govor- 1356a
metoda
uveravanja nika, druga raspoloženjem u koje se dovodi slušalac, a treća sa-
mim govorom, ukoliko se nešto dokazuje ili se čini da nešto do-
i kazuje.
1. Go- 4. Uverljivost se postiže čvrstim karakterom tada kad je go-
vornikov vor takav da govornika čini dostojnim poverenja, jer mi uopšte
karakter
najradije i najspremnije poklanjamo poverenje čestitim ljudima,
naročito onda kad je reč o stvarima koje nisu jasne i u koje se
može sumnjati. Poverenje se, međutim, m ora temeljiti na govo-
ru, a ne na nekom preduverenju o govornikovom karakteru. Ne-
ćemo, dakle, tvrditi, kao što čine neki sastavljači u svojim Uput-
stvima u govomičku veštinu da govornikova čestitost [e7ueiKEia
pravičnost, poštenje] baš ništa ne doprinosi snazi njegove uver-
Ijivosti, jer je, tako reći, govornikov karakter najdelotvornije sred-
stvo uveravanja.
2. Ose- 5. Uverljivost se postiže raspoloženjem slušalaca kad im be-
ćanja sednikov govor pobudi osećanja, jer čovek ne donosi iste odlu-
slušalaca
ke u stanju zadovoljstva ili nezadovoljstva, ljubavi i mržnje. Eto,
to je ono o čemu današnji sastavljači Uputstava u govorničku ve-
štinu , kao što rekosmo, jedino nastoje da raspravljaju. O svakoj
od navedenih m etoda govorićemo posebno kad budemo raspra-
vljali o osećanjima.
3. Do- 6. Naposletku, i samim se govorom postiže uverljivost kad
kazna govornik iz uverljivih osobina svakog određenog predm eta izvo-
vrednost
govora di stvarnu ili prividnu istinu.

38
 7. Budući da se metode uveravanja ostvaruju tim sredstvima, Odnos
očigledno je da je onaj ko je sposoban da njima ovlada, sposo- retorike
prema di-
ban i za logičko rasuđivanje i misaonu spoznaju karaktera, vrli- jalektici i
na i, treće, osećanja - spoznaju prirode i karaktera svakog ose- etici
ćanja, njegov uzrok postanja i način očitovanja, iz čega proizla-
zi da je retorika nekakav ogranak dijalektike i filosofskog
istraživanja naravi koje se s pravom može nazvati politikom 13.
Baš zato retorika i poprim a obeležja politike, a ljudi koji sma-
traju da im je retorika svojstvena izdaju se za političare, čemu
može biti uzrok neobrazovanost, oholost ili neka druga ljudska
mana. R etorika je, kao što smo u početku istakli, deo dijalekti-
ke i njena slika, jer ni jedna ni druga nije nauka koja se bavi od-
ređenim predm etom , o tome kakva je njegova narav, već su ra-
dije veštine kojima se koristimo prilikom iznalaženja argumena-
ta. Tako smo skoro dovoljno raspravljali o značaju ovih veština
i o njihovim uzajamnim odnosima.
8. Sto se, tiče stvarnih ili prividnih m etoda đokazivanja, kao Entimem i
što u đijalektici postoji indukcija, silogizam i prividni silogizam, primer u
dijalektici
1356b tako je i ovde, jer je primer [7tapd5eiYpa, dokaz iz primera] induk- retorici
cija [E7caycoyf|], a entimem silogizam (prividni entimem-prividni
silogizam). Entim em nazivam retoričkim silogizmom, a prim er
retoričkom indukcijom. Svi govornici uveravaju tako što kao doka-
ze navode primere ili entimeme i ništa drugo. Dosledno tome, ako
se svako dokazivanje mora nužno izvoditi ili pomoću silogizma ili
pomoću indukcije (što jasno proizlazi iz Analitike14) onda se sva-
ka od navedenih m etoda mora nužno podudarati u obe veštine15.

13 Budući da retorika, govorništvo, ima za predmet ljudske postupke, moralno

delovanje, vrline, te skoro sve vrste strasti i osećanja, tesno je povezana s po-
litikom, odnosno s javnim đelovanjem i etikom, jer i one, svaka sa svoga aspek-
ta, raspravljaju o istoj problematici.
Etika i politika, po Aristotelovom poimanju ovih, bave se ljuđskom sudbi-
nom, srećom i vrlinom. Politici je cilj da, upoređujući različite oblike urede-
nja, pronađe takav društveni sistem, odnosno uređenjc u kojern bi čovek mo-
gao da bude najčestitiji i najsrećniji. Dosledno tome, retorika se, sledstveno
svojoj funkciji obrazovanja i vaspitanja običnih građana i državnika, s pra-
vom možc smatrati dclom ili ogrankom politike, odnosnopolitičkeveštine s
kojom su je identifikovali sofistički govornici.
13 Up. Piva analitika II 23; Dritga analitika I 1,
15 Aristotel, drugim rečima, tvrdi da entimcm i primer treba da budu identični
silogizmu i indukciji, o čemu više videli napomenu šestu uz ovu knjigu.

39
išazlika iz- 9. Kakva razlika postoji između prim era i entim em a očevid-
među pri- no je iz Topikelb u kojoj smo (raspravljajući o silogizmu i induk-
mera i en-
timema ciji) rekli da se zaključivanje o nekom datom slučaju na temelju
brojnih sličnih slučajeva, u dijalektici naziva indukcija, u retori-
ci prim er; da se, kad iz određenih premisa rezultira nova i razli-
čita propozicija17, pod uslovom da su te prem ise apsolutno ili
uglavnom istinite, takva propozicija [zaključak] u dijalektici na-
ziva silogizam, a u retorici entimem.
10. Iz gornjega je očevidno da jedan i drugi18 predstavljaju
valjan retorički stil. Ovde dobro pristaje i ono što smo izložili u
Metodici19, jer jedni školski govori obiluju primerima, a drugi en-
tim em ima, upravo onako kao što su jedni govornici skloni pri-
m erima, a drugi entimemima. Govori zasnovani na prim erim a
imaju nem alu snagu uverljivosti, ali ipak, bolji utisak ostavljaju
govori koji obiluju entimemima. - 1 1 . 0 uzroku ove pojave, kao
i o načinu na koji se prim er i entimem mogu koristiti, biće reči
kasnije, a sada hajde da jasnije definišemo narav ove materije.
Jverljivost Budući da je ono što jc uverljivo za nekoga uverljivo i budu-
; svojstve-
ia retorici ći da je jedno uverljivo i verovatno odm ah i po sebi, a drugo je
uverljivo zato što izgleda dokazano na tem elju onoga što je ta-
kvo, a kako, dalje, nijedna veština ne istražuje pojedinačno, kao
što, uzmimo, medicina ne istražuje ono što je dobro samo za So-
kratovo ili Kalijino zdravlje, nego ono što koristi zdravlju čove-
ka ili grupe ljudi takvih osobina i telesnog ustrojstva (poslednje
spada u oblast veštine, a pojedinačni su slučajevi bezbrojni i ni-
su predm ct naukc), to ni retorika neće razm atrati ono što izgle-
da verovatno pojedincu, na prim er, Sokratu ili Hipiji, već ono
što je verovatno za ljude ovakvih ili onakvih karakternih osobi-

16 O definiciji silogizma i indukcije up. Topika 1 1 i I 12.

17 Pod propozicijom se misli na iznetu pretpostavku, tvrdnju, sud i, ređe, na za-
ključak koji rezultira iz pretpostavki, odnosno premisa.
Aristotel, inače, pod dijalektičkom propozicijom podrazumeva mišljenje
koje treba da bude verovatno za sve ili za većinu ljudi, kao i ono što je slično
verovatnim mišljenjima. Up. Topika 1 10.
Prevodilac premisi i propoziciji pridaje skoro identično značenje.
18 Misli se na silogizam i indukciju, odnosno na entimem i primer.
19 Izgubljeni Aristotelov spis. Navodi ga Diogen Laertije u Vita Aristotelis XXTV
i Dionisije Halikarnašanin u prvom pismu Amaju. Pretpostavlja se da je spis
obrađivao neke grane logike.

40
 na, upravo onako kao što postupa i dijalektika. Ova zaista ne iz-
vodi zaključke iz bilo kojih premisa (jer čak i ludaci imaju odre-
đene predstave), nego uzima u razm atranje predm ete koji zah-
tcvaju logičku diskusiju20; slično tome, i retorika se bavi pitanji-
ma o kojima se ljudi obično savetuju.
1357a 12. Z adatak retorike sastoji se u pretresanju pitanja o koji- Zađatak
ma se savetujemo, ali o kojima nemamo strogo određenih pra- retorikc
vila, i u prisustvu takvih slušalaca koji nisu sposobni da sagleda-
vaju brojne okolnosti slučaja i da prate opširno izvođenje zaklju-
čaka. Savetujemo se o onom e što naizgled može biti i ovakvo i
onakvo, jer se niko ne savetuje o stvarima koje ne mogu, niti su
mogle, niti bi u budućnosti mogle biti drukčije, pod uslovom da
ih sm atram o takvima, jer to ne bi ničemu vodilo.
13. Zaključci se sjedne strane mogu izvoditi i navoditi izpro- Retorika
pozicija koje su prethodno dokazane silogističkim putcm, a s dru- izvodi
zakljućke
ge iz silogističkih propozicija kojima je potrebno silogističko iz- na osnovu
vođenje, jer nisu verovatne21. U prvom je slučaju dedukciju ja- verovatnih
premisa
ko teško pratiti zbog njene dužine (jer se pretpostavlja da je sudija
običan čovek) dok u drugom slučaju izvođenje zaključaka nije
uverljivo, jer prem ise [na kojima se zasniva izvođenje zaključa-
ka] nisu opštepriznate niti verovatne. Iz toga nužno sledi da se
entimem i prim er odnose na propozicije koje većinom mogu po-
primiti i drukčiji smisao, primer možc biti indukcija, entimem si-
logizam, pri čemu se jedan i drugi izvode iz m alobrojnih propo-
zicija, često malobrojnijih od onih iz kojih se izvodi silogizam pr-
ve figure22. A ko je, naim e, jed n a od prem isa poznata, nem a
potrebe da je navodimo, jer je slušalac u mislima može sam do-
dati. Tako je, na primer, da bismo zaključili da je Dorijej23 u znak
20 O tome Aristotel u Top. I 10, 4-6, kaže: Nijeclan razumom obdaren čovek ne-
će tvrditi da je istina ono što baš niko ne smatra istinitim. niti praviti problem
od onoga što je očevidno za sve ili za većinu Ijudi.
Prevodi citata helenskih autora u tekstu Retorike ili u komentarima uz ko-
je nije naveden prevodilac pripadaju Marku Višiću.
21 Aristotel aludira na odredene propozicije koje običnom mišljenju izgledaju
paradoksalne i neverovatne. Takve propozicije treba da budu podvrgnute do-
kaznom postupku, odnosno dokazivanju, kako bi bile shvatljivije.
22 Prvi silogizam zapravo je tipičan silogizam prve l'igure. O silogizmu prve, dru-
ge i treće figure Aristotel opširno raspravlja u Prvoj analitici I 4, 1 sq.
23 Dorijej, čiji se otac zvao Dijagora, potiče sa Roda. Obojica su se proslavili u
atletskim takmičenjima na Olimpijskim, Pitijskim i Nemejskim igrarna. U

41
 pobede u agonu primio pobednički venac, dovoljno reći da jc po-
bedio na Olimpijskim igrama, i nema potrebe dođavati da po-
bednik na Olimpijskim igrama prim a pobednički venac, jer to
svi znaju.
Premise 14. Budući da ima samo mali broj nužnih propozicija iz ko-
entimema
jih se izvode retorički silogizmi (jer većina stvari koje čine pred-
met našeg prosuđivanja i razm atranja može da bude i drukčija;
zatim, kako se ijudi savetuju i razmišljaju o onom c što je pred-
met njihovih aktivnosti, a one su zaista takvog karaktera da u nji-
ma tako reći nema ničega nužnog) i, kako se, dalje, naprosto če-
ste i moguće propozicije nužno izvode iz drugih istovetnih pro-
pozicija, kao što se nužno m ora, izvoditi iz nužnih propozicija
(što nam je poznato izAnalitike24), jasno je da će od propozici-
ja iz kojih se izvode entimemi jedne biti nužne, a druge, kojih je
daleko više, biti slučajne. Kako se, pri tome, entimem i izvode iz
verovatnog i znakova25, to svaki od ova dva elem enta m ora nu-
žno odgovarati ovim dvema vrstama propozicija26.
Peloponcskom ratu (između 412-407) Dorijej se borio na spartanskoj strani.
Mada su ga Atinjani zarobili, ipak su mu zbog ugleda koji je uživao u čitavoj
drevnoj Heladi, pošteđeli život.
24 Up. Ptva anal. I 8, 13-14.
25 D ok je kođ Aristotela verovatno, prema onome kako o njemu izlaže u Prvoj
analitici II 27, 1 sq., sud, dotleje zrca/c verovatan argument koji služi kao do-
kaz pri zaključivanju. Z n a k većinom služi kao pretpostavka za druge propo-
zicije, odnosno on teži tome da bude demonstrativna propozicija, nužna i mo-
guća.
lnra dve vrsteznakova'. prva vrsta iskazuje odnos opšteg ka pojedinačnom,
druga odnos pojedinačnog ka opštem. Po svojoj biti dele se na nepobitne,
neoborive i oborive.
Tekmerion ili indicija jeste nužan znak, očevidan dokaz, te se i susreee kod
demonstrativnog silogizma koji se, kao što je ranije naglašeno, ne može pobi-
jati. Zato se indicija obično uzima ili kao rod, to jest kao prva figura gde znak
predstavlja vrstu, kad je reč o tri silogističke figure, pa bi, dosledno tome, tek-
merion ili indicija bio srcdnji, najpouzdaniji termin. ili se uzima kao rod pre-
ma rodu, pa bi indicija predstavljala zaključak prve figure, a običan znak, za-
ključak iz druge i treće figure, o čemu up. Aristotel, Prva anal. II 27, 1 sq.
26 Prema izloženom, verovatno iznak odgovaraju opštim i nužnim propozicija-
ma, što ipak nije najtačnije, budući, da, kao što je gore istaknuto, samo t e k -
grjpia, indicije imaju vrednost nužnih, očevidnih, odnosno demonstrativnih
propozicija, dok crripetov, znak i e I koi;, verovatno, imaju vrednost opštih ili
kontingentnih propozicija pa je u prethodnoj napomeni i istaknuto da se de-
le na oborive i neoborive, nepobitne.

42
 15. Verovatno [xo eiKĆg] je ono što se većinom događa,
Verovalno,ali
znak, tck
ne apsolutno, kao što neki određuju ovaj pojarn, već je takvo u merion
odnosu na ono što može biti i drukčije no što jeste, odnoseći se
1357 b prem a onom e u odnosu na ono što može biti verovatno, kao op-
šte prem a pojedinačnom. - 1 6 . Što se tiče znakova, jedni se od-
nose kao pojedinačno prem a opštem, drugi kao opšte prem a po-
jedinačnom . Od znakova, onaj što nužno vodi zaključku naziva
se tekmerion, dok onaj što ne vodi nužno zaključku nem a naziva
koji bi odgovarao toj razlici.- 17. Znacim a koji nužno vode za-
ključku nazivam one propozicije iz kojih se može izvoditi logi-
čki silogizam, pa se, dosledno tome, tekmerion naziva onaj znak
koji ima takav karakter. Kad se smatra da se nečiji argum ent ne
može pobiti, tada se veruje da je tu naveden tekmerion, kao nešto
što je dokazano i završeno, jer u ranijem stadijumu [helenskog]
jezika pojmovi tekmar i peras [završeno] imaju isto značenje.
18. Od znakova, jedni se odnose kao pojedinačno prem a op-
štem, kao, na prim er, kad bi neko nazvao znakom to da su svi
m udri ljudi pravedni, jer je Sokrat bio m udar i pravedan. To je
nesumnjivo znak, ali se uprkos tome što ta propozicija može bi-
ti istinita, može pobiti, jer se iz nje ne može izvesti silogizam.
Druga bi vrsta znaka bila kad bi, na primer, neko rekao da je ne-
ko bolestan, jer ima povišenu tem peraturu, ili da se neka žena
porodila jer ima mleka - ovakav bi znak bio nužan. Od znakova,
samo je poslednja vrsta tekmerion, jer je jedino on, ukoliko je
tvrdnja ista, nepobitan. S druge strane, znak se odnosi kao op-
šte prem a pojedinačnom , na primer, kad bi se reklo da je znak
da neko ima povišenu tem peraturu to što brzo diše. Ovo bi se,
m eđutim, sve da je tvrdnja i tačna, moglo pobiti, jer čovek mo-
že ubrzano disati i kad nema povišenu tem peraturu. Tako smo,
dakle, objasnili šta su verovatno, znak i tekmerion, kao i one oso-
bine po kojima se međusobno razlikuju. U Analitici21 smo o sve-
mu tom e dali jasniju definiciju i ukazali na razlog zašto su neke
od ovih propozicija nepodesne za silogizam, dok druge mogu po-
služiti kao silogističke premise.
19. Rečeno je da je primer vrsta indukcije i objašnjeno na šta Primer
se ona odnosi. Prim er se ne odnosi ni kao deo prem a celini, ni
kao celina prem a delu, nego kao deo prem a delu, slično prem a
sličnom, kad su oba postojeća slučaja podređena istom rodu slu-27
27 Up. Prva anal. II 27.

43
 čajeva, pri čemu je jedan od njih poznatiji. Tako je, na prim er,
da bismo utvrdili da je Dionisije28, tražeći telesnu stražu, težio
tiranidi, dovoljno reći da je pre njega Pejsistrat29, nameravajući
da postane tiranin, zatražio telesnu gardu, i kad ju je dobio, po-
stao tiranin, baš kao što je postupio i Teagen iz M egare30. U tom
bi slučaju Dionisiju kao prim er mogli poslužiti svi ostali pozna-
ti vladari, ali se iz toga ipak ne može zaključiti da je baš zato tra-
žio telesnu stražu. Svi takvi pojedinačni slučajevi podređeni su
opštoj pretpostavci da onaj ko teži tiranidi traži telesnu stražu.
Posebni i Tako smo govorili o izvorima iz kojih se izvode m etode uve- 1358a
opšti enti- ravanja koje se smatraju apodiktičkim.
memi
20. M eđu entimemima, međutim, postoji jako velika razlika
na koju skoro svi istraživači zaboravljaju, a istovetna je razlici
koja postoji kod dijalektičke m etode izvođenja silogizama. [Ta
se razlika sastoji u tome] da se jedni entimemi grade u skladu s
retoričkom i dijalektičkom m etodom izvođenja silogizama, dok
se drugi grade u skladu s drugim veštinam a i m ogućnostim a
[umećima] od kojih neke već postoje u završnom obliku, dok dru-
ge još nisu oblikovane. To i jeste razlog zašto slušaoci ne mogu
da osete tu razliku, jer što god je govornik upućeniji u svoj pred-
m et to više prelazi okvire retorike i dijalektike. Ovo će biti jasni-
je kad detaljnije razvijemo našu misao.
Dijalekti- 21. Pod dijalektičkim i retoričkim silogizmima podrazum e-
čki i reto- vam one koji se odnose na ono što nazivamo mestima31. Opštim
ički silogi-
zmi mestima nazivam ona koja se odnose na pravo, fiziku, politiku i
28 Filosof misli na Dionisija Starijeg, sina Hermokratova, sirakuškog tiranina,
rod. 432, umro 367; vlađao od 406-367, poznat kao okrutan i surov vladar.
Borio se protiv Kartaginjana, kolonizovao Vis i Hvar.
20 Pejsistrat, Hipokratov sin, roden oko 600, umro oko 527. pre nove ere. Go-
dine 560, pomoću naroda postao tiranin, to jest vladar. Aristokrati su ga dva
puta proterivali iz Atine, pa je u izgnanstvu proveo šesnaest godina. Pejsi-
strat je potpomagao nauku i umetnost, dao da se sagrađe hramovi, javne gra-
đevine, među kojima i vodovod. Pesniku Onomakritu poverio redakciju Ho-
merovih epova čitanih na velikim Panatenajama, ođnosno na velikim svet-
kovinama svake četvrte godine, prilikom kojih su priređivana takmičenja iz
svih grana sportova i mnogih književnih rodova. Nasuprot velikim postojale
su i maie Panatenaje slavljene svake godine.
20 Teagen tiranin u Megari, živeo oko 620. godine.
31 Topos, locus, mesto, termin koji je u antičkoj retorici siužio za iznalaženje od-
govarajuće argumentacije iz područja pojedinih naučnih grana, odnosno ve-
ština. ujedno označavajući i mesto gde je neophodna takva argumentacija.

44
mnoge druge nauke koje se razlikuju po vrsti, kao što je, na pri-
mer, mesto većeg i manjeg, jer se iz njega može izvesti silogizam
ili entim em koji se [podjednako] odnosi na pravo, fiziku, ili na
neku drugu nauku, uprkos tome što se one m eđusobno razliku-
ju po vrsti.
Posebnim mestima nazivam ona iz kojih se izvode propozi-
cije osobene za svaku vrstu i rod predm eta32. Takve su, na pri-
mer, propozicije iz fizike iz kojih se o etici ne može izvesti ni en-
tim em ni silogizam, dok u oblasti etike ima prem isa iz kojih se
o fizici ne može izvesti ni entim em ni silogizam, što je slučaj i
kod ostalih nauka. Opšta mesta neće nikoga učiniti iskusnim u
oblasti neke posebne nauke, jer se ne odnose ni na koji pose-
ban predm et; što se pak tiče posebnih mesta, ukoliko postoji bo-
lji izbor propozicija, to će se neprim etnije stvoriti nova nauka
dosta različita od dijalektike i retorike. Ukoliko nekom e pođe
za rukom da pronikne u temeljna počela [ap %i\,principium, prin-
cip postanja, prapočelo, izvor] tada pred sobom neće im ati di-
jalektiku ili retoriku, nego disciplinu čijim je bitnim principim a
ovladao.
22. Istini za volju većina entimem a nastaje iz ovih posebnih
mesta koja nazivamo pojedinačnim i posebnim, dok samo manji
deo proizlazi iz opštih mesta. Prema tome, ovde, kao i u Topici33,
treba da se postavi razlika između posebnih i opštih mesta iz ko-
jih treba izvoditi entimeme. Posebnim mestima nazivam propo-
Osim toga, ovaj se termin koristio kad se išlo za tim da se istaknu dikcijske
vrline govora (virtutes elocutkmis) čemu je posvećen veći deo treće knjige Ari-
stotelove Retorike, pa je i to jedan od razloga zašto se toj knjizi ne može ola-
ko odricati Aristotelovo autorstvo. Iz daljnjeg teksta vidimo da Aristotel raz-
likuje dve vrste mesta: Koivoi ronm, loci communes, to jest opšta mesta pri-
menjiva na sve nauke i veštine i eI'Sti, i8ux, sc. EvSupripa to jest posebna mesta,
odnosno propozicije svojstvene posebnim naukama i veštinama.
32 Protaza, protasis je logički pojam pod kojim se pođrazumcvaju propozicije,
premise silogizma iz kojih proizlazi konkluzija, zaključak. Kad se kombinu-
je s apelativom ddksa, spoznaja, opšteprihvaćeno mišljenje, služi kao sredstvo
uveravanja.
33 Filosof o ovome zapravo raspravlja u spisu O sofističkimpobijanjima (De sop-
histicis elenchis) 9, koji predstavlja završnu raspravu njegovog grandioznog
opusa Organon posvećenog dvovalentnoj logici koja zna za apsolutno posto-
janje ili nepostojanje. Tek 1920, godine Jan Lukašjevič proširuje ovaj, preko
dva milenijuma važeći logički sustav, stvorivši sistem trovalentne logike, na-
kon čega su usledili drugi, polivalentni sistemi.

45
 zicije svojstvene svakom posebnom rodu predm eta, a opštim me-
stima propozicije koje su podjednako zajedničke svim predm e-
tima. N a prvom m estu, dakle, govorimo o posebnim mestima,
prethodno razmotrivši vrste govorništva, da bismo, odredivši nji-
hov broj, kod svake vrste mogli određiti logičke elem ente i pro-
pozicije.

GLAVA TRECA

Vrste govora

Tri vrsie 1. Postoje tri vrste govora koji odgovaraju trim a vrstama slu-
poiitičkT šaiaca. Svaki se govor sastoji iz tri elem enta: lica kojc govori,
sudski i epi- predm eta o kojem govori i lica kojem se obraća pod kojim pod-
dcikticki razum evam slušaoca na koga se odnosi krajnji cilj, ili predm et 1358b
govora.
2. Slušalac treba da bude ili običan gledalac, ili sudija, s tim
da sudija odlučuje ili o prošlim ili o budućim događajima34. Ta-
ko se, na prim er, članom narodne skupštine sm atra onaj ko od-
lučuje o budućim događajima, sudijom onaj ko odlučuje o pro-
šlim događajima, a običnim gledaocem onaj ko prosuđuje o go-
vornikovom taientu.
3. Dosledno tome, ima nužno i tri vrstc govorništva: poiiti-
čko [savetodavno], sudsko i epideiktičko.
Osobenost U političkom se govorništvu ili na nešto podstiče ili od ne-
čki^vrst i eeSa odvraća, jer uvek jedno ili drugo čine oni što privatna iica
savetuju na njihovo lično dobro, kao i oni što narod savetuju na
opšte dobro.
U sudskom govorništvu susrećemo optužbu i ođbranu, jer
od dve stranke u sudskom sporu jedna nužno optužuje, a druga
se brani.
Epideiktičko govorništvo ili nešto hvali ili kudi35.

34 Treba razumeti da su slušaoci u narođnoj skupštini ili sudnici, kao i sudija u

sudu, smatrani sudijama. Njima u modernom sudstvu donekle odgovaraju
porotnici.
35 O govorničkim vrstama videti sažet prikaz što smo ga đali u petoj napomeni
uz ovu knjigu!

46
 4. Što se tiče vrem ena svojstvenog svakom od navedenih go- Vreme po-
vora, politički govornik ima u vidu budućnost, jer bilo da na ne- jedinih go-
vora
što podstiče ili od nečega odvraća, daje savete o budućem ; su-
dijaim a uvidu prošlost, jer su uvek u pitanju prošli događaji, kad
jedan optužuje a drugi se brani, dok epideiktičkom najviše od-
govara sadašnjost, jer gotovo svi govornici, bilo da nešto hvale
ili kude, polaze od postojećeg stanja, prem da često posežu i za
prošlošću, ukoliko nastoje da evociraju uspomene, ili za buduć-
nošću, kad nastoje nešto anticipirati.
5. Svaka vrsta govora ima različit krajnji cilj, svrhu, a budući Krajnji đlj
da ima tri vrste govorništva, ima i tri osobena krajnja cilja, svrhe3fi. pojedinih
vrsta
Svrha političkog govornika jeste korisno ili štetno, jer onaj govorni-
ko podstičc, taj savetuje ono što je bolje, onaj pak ko odvraća, štva
taj odvraća od nečega goreg. Ostali se činioci, kao što su pravda
i nepravda, čast ili sramota, ovom uzgred pridružuju.
Svrha govornika u sudu jeste pravedno ili nepravedno de-
lo, dok ostale razloge i oni ovom usput pridružuju. Svrha onih
koji hvale ili kude jeste čast ili sram ota, na što i oni svode svc
ostalo.
6. Znak da svaka vrsta govora ima gore opisani cilj jeste to
da se čovek ponekad i ne spori oko onoga što se odnosi na dru-
ge tačke. Tako, na prim er, parničar ne poriče uvek da je učinio
prekršaj, ili da je naneo štetu, ali nikada neće priznati da je po-
činio nepravedno delo, jer kad bi tako nešto priznao sudski bi
proces bio izlišan. Slično tome, i politički govornici, iako često
u mnogočemu prave ustupke, nikada neće priznati da je ono što
zagovaraju beskorisno, a ono od čega odvraćaju da je korisno,
ali se zato često dešava da [narodu] ne skreću pažnju da je ne-
pravedno podjarmljivati susedne narode37 ili takve ljude koji nam
1359a nisu naneli nikakvu nepravdu. Isto tako, i govornici koji hvale ili
3fi Telos, finis ovde se mora shvatiti kao mišljenje, odnosno namisao, kao posta-
vljeni krajnji cilj, svrha kojoj govornik teži —to oii evekou
37 Stagiranin ima na umu prilično surov postupak Atinjana prema stanovnici-
ma ostrva Mela koji su 416. godine pre nove cre u vreme Peloponeskog rata
pristajali uz Spartance. Povodom toga atinski su poslanici raspravljali o pra-
vu ili prekršaju, Po njima bi o tome bilo valjano raspravljati u slučaju dveju
istovetnih sila. Sto se tiče pitanja pravde ili nepravde, što je u slučaju stanov-
nika ostrva Mela sasvim zanemareno, pa da se i uzme u obzir, bilo bi akcen-
dentalno, ođnosno sporedne prirode, a služiio bi kao prividna opravdanost,
odnosno kao izraz državne snage.

47
 kude ne paze da li je čovek uradio nešto štetno ili korisno38, već
mu često stavljaju u zaslugu da je, zanemarivši lični interes, iz-
vršio nešto uzvišeno. Tako oni, na prim er, hvale Ahileja što je
pritekao u pom oć drugu Patroklu, znajući da mu je posle toga
suđeno da umre, prem da je ne izvršivši to, mogao duže živeti. Za
njega je takva smrt bila časnija, iako mu je bilo stalo do života39.
Premise 7. Iz navedenoga je očevidno da govornik pre svega mora po-
triju vrsta znavati prem ise ovih triju subjekata40, a tekmeria, verovatno i
govoia znaci su retoričke premise. Silogizam se po pravilu izvodi iz pre-
misa, a entimem je silogizam koji se izvodi iz gore navedenih re-
toričkih premisa. - 8. Dalje, budući da se nemoguće nije moglo
vršiti u prošlosti, niti se može vršiti u budućnosti, već samo ono
što je moguće, a kako se ono što nije nastalo niti će nastati nije
moglo vršiti u prošlosti niti će se vršiti u budućnosti, neophod-
no je da gore navedeni govornici poznaju prem ise o mogućem
ili nemogućem, kao i o tome da li se nešto dogođilo ili nije, da li
će se dogoditi ili neće.
9. Osim toga, budući da se skoro svi govornici, kad hvale ili
kude, zagovaraju ili odvraćaju, optužuju ili brane, ne trude sa-
mo da [u govorima] navedu gore izloženo, već i da ukažu na ve-
ličinu ili beznačajnost dobra ili zla, lepog ili ružnog, pravednog
ili nepravednog, pritom to razmatrajući apsolutno ili u poređe-
nju s drugim, jasno je da govornik mora raspolagati prem isam a
opšteg i posebnog značaja o veličini ili beznačajnosti, o većem
ili manjem, kao na prim er, koje je dobro, koji je prekršaj, ili na
zakonu zasnovan akt, veći, a koji manji, i tom e slično.
Tako smo, dakle, raspravljali o mestima o kojima govornik
treba nužno imati premise. Posle ovoga, prem ise treba razvrsta-
ti po vrstam a da bi se videlo kojim prem isam a barata politički,
kojima epideiktički, a kojima sudski govor.

38 Iz gomjega proizlazi da svaki rod govora ima svoje osobine i cilj, ođnosno
svrhu, kao što su: korist, legalitet ili moralno delovanje, dok je sve ostalo se-
kundarne prirode.
30 Up. II., XVIII 79-126; Plat., Odbrana Sokratova 28 B-C; Gozba 179 E.
40 To su: korisnost, pravednost, čast, odnosno poštenje i njihove suprotnosti.

48
 GLAVA CETV RTA

Političko govomištvo

1. Prem a tome, najpre valja ustanoviti koja to dobra ili zla Predmet
političkog
ima na um u politički govornik41, jer ne može da daje savete o govorni-
svemu, već isključivo o onome što je mogućno i nemogućno. - 2. štva
Sto se pak tiče onoga što se nužno događa ili će se dogoditi, ili
onoga što nije mogućno, bilo u sadašnjosti ili u budućnosti, o to-
me nema savetovanja. Štaviše [čovek se ne savetuje] ni o svemu
onom e što se može dogoditi, - 3, jer m eđu dobrim a koja mogu
biti i ne biti ima i takvih koja postoje prirodnim putem i slučaj-
no te se o njim a nem a svrhe savetovati, pa je jasno da se treba
savetovati o stvarima koje po svojoj naravi tako ncšto zahteva-
ju. To su stvari koje su po svojoj naravi upućcne na nas, kao i stva-
ri čiji uzrok postanja zavisi od nas42, jer mi nešto dotle istražuje-
1359b mo dok ne utvrdimo da li jesmo ili nismo u mogućnosti da to iz-
vršimo.
4. Nem a, m eđutim , potrebe da za ovu priliku potanko na- Granice is-
brajam o i razvrstavamo predm ete o kojima se obično rasprav- traživanja
lja, ili pak da ih što je moguće vernije odredimo, jer takvo istra-
živanje ne spada u oblast govorničke, već u oblast dublje i eg-
zaktnije veštine, kao i stoga što se u naše vreme retorici poverava
šire polje teorijskog istraživanja no što joj je svojstveno,
5. Sasvim je istinita naša ranija tvrdnja da se retorika sastoji
iz analitičke nauke i one grane političkc nauke koja se odnosi na
etiku, kao i to da je, s jedne strane, slična dijalektici, a, s druge,
sofističkim dijalozima43.
6. Ako bi neko pokušao da od dijalektike i retorike načini
nauke, a ne praktične discipline, ono što jesu, taj bi neprim etno
41 U izvorniku stoji 6 cro[iflo-o?,£'6cDV- onaj ko savctuje u skupštini, savetnik, skup-
štinar, savetodavac, odnosno državnik ili politički vođa koji je držao govore
u skupštini, politički govornik.
42 Ovim se Filosof posebno bavi u Nikomahovoj etici III 3, 6. Na navcdenom
mestu Aristotel sc pita šta bi moglo da bude predmet našeg razmi.šljanja, od-
nosno odlučivanja. Dolazi do zaključka da je to ono što zavisi od nas i šta smo
sami sposobni da izvršimo.
43 Tu zapravo nije reč o analitičkoj nauci, o analitici, to jest o leoriji naučnog
dokazivanja, nego o dijalektici kojoj je rctorika slična kad nešto dokazuje,
dok se sofističkom govorništvu približava kad nešto pobija.

49
 razorio njihovu pravu narav i, tako ih transform išući, zašao u
oblast naučnih disciplina sa definisanom materijom, a ne isklju-
čivo s dijalogom.
7. Pa ipak, sada porazgovarajmo o pitanjim a koja vredi ana-
lizirati, a ista političkoj nauci pružaju dovoljno prostora za istra-
živanje.
Pel Može se reći da se ono o čemu se ljudi savetuju, a politički
konsulta-
tivnih ta- govornici izriču svoje stavove svodi na pet glavnih tačaka: priho-
čaka di i rashodi, rat'i mir, odbrana zemlje, uvoz i izvoz proizvoda i
zakonođavstvo.
1. Prihodi i 8. Ko bi želeo davati savete o prihodim a i rashodima, taj bi
rashodi m orao poznavati prirodu i broj državnih izvora prihoda, kako bi
se ono čega nem a moglo dopuniti, ili ono čega nema u dovolj-
noj meri uvećati. Taj bi, osim toga, m orao da poznaje sve držav-
ne izdatke kako bi nepotrebne mogao ukinuti, a prekom erne
smanjiti. Covek, naime, ne postaje bogatiji samo uvećavanjem
postojećeg bogatstva već i smanjivanjem izdataka.
Poznavanje prihoda i rashoda samo svojc zemlje nije dovolj-
no da bi se o njim a stekao opšti nazor. Da bi se o njima mogli
davati valjani saveti potrebno je da se o istima izuče dostignuća
i kod drugih naroda.
2. Rat i 9. Što se tiče rata i mira, govornik mora poznavati vojnu silu
mir
zemlje: kolika je trenutno, a kolika bi mogla biti; kakve su joj sa-
dašnje snage i kako se mogu ojačati; koje je sve ratove zemlja vo-
dila i s kakvim ih je uspehom vodila - svc to potrebno jc znati ne
( samo o svojoj nego i o susednim zemljama. Dalje, valja znati s ko-
jim bi od susednih naroda moglo doći do rata, kako bismo s jači-
ma što duže ostali u miru, a što se tiče slabijih, da bi odluka o ratu 1360a
s njima zavisila od nas. Isto tako, treba znati da li je jneprijateljska
vojna] sila jednaka našoj ili nije, jer se i tako može postići uspeh
ili doživeti neuspeh. U vezi s tim potrebno je da govornik prouči
ishod ratova što ih jc vodio ne samo njegov narod, nego i ostali
narodi, jer obično slične posledice proističu iz sličnih uzroka.
3. Odbra- 10. Kad je pak reč o odbrani zemlje, govornik ne sme ne zna-
na zemlje ti, ne samo kako se ona brani, već [mora znati] broj i vrstu od-
bram benih trupa, kao i odbram bene tačke (što je nemoguće da
zna onaj ko ne poznaje zemlju) kako bi se odbrana, ako je slaba,
pojačala, ili pak, ako jc prekom erna, smanjila, i da veću pažnju
posvećuje značajnijim tačkama.

50
 11. Osim toga, kad je reč o snabdevanju zemlje životnim na- 4. Uvoz i
m irnicama [politički govornik treba da zna] kolika je količina i izvoz
koji su sve proizvodi potrebni zemlji; šta se proizvodi, a šta uvo-
zi; šta treba izvoziti, a šta uvoziti, kako bismo mogli da, u tu svr-
hu^ s odgovarajućim narodim a zaključimo ugovore i trgovinske
sporazum e. Z ato je nužno da se građani uzdrže od prezira dve-
ju kategorija naroda - moćnije od nas i one koji su od koristi iz
netom navedenih razloga.
12. Ako je za sigurnost zemlje neophodna sposobnost da se 5. Zako-
navedeni uslovi teorijski razmotre, nije od manjeg značaja ni po- nodavstvo
znavanje zakonodavstva, jer su zakoni ono na čemu se zasniva si-
gurnost zemlje. Zato je potrebno znati koliko ima uređenja; ko-
je prilike pogoduju svakome od njih; koji uzroci, unutrašnji ili
spoljašnji, prirodno utiču na propadanje svakog uređenja. Kad
govorim o unutrašnjim uzrocima propadanja, pod tim mislim da,
izuzev savršenog oblika uređenja, svi ostali oblici propadaju usled
popuštanja stege ili usled prenapregnutosti. Tako, na primer, de-
mokratija ne slabi samo usled popuštanja stege, što na kraju vodi
oligarhiji, nego i zbog velike napregnutosti, upravo onako kao što
savijeni [orlovski] i spljošteni nos pri ublažavanju savijenosti i
spljoštenosti postigne odgovarajuću veličinu, ali ako se preko-
m erno savije ili spljošti tako se izobliči da više nc liči na nos44.
13. Kad je reč o zakonodavstvu, nije samo korisno da se te-
orijskim izučavanjem prošlosti sazna koje uređenje pogoduje ze-
mlji, nego je potrebno proučiti i postojeća uređenja kod drugih
naroda i spoznati koje uređenje najbolje odgovara pojedinim na-
rodim a s obzirom na njihove karakterne osobine. Iz toga je ja-
sno da su za zakonodavstvo od koristi opisi zemalja (jer nam po-
mažu da upoznam o zakone drugih naroda) upravo onako kao
što su za političke rasprave korisna istorijska đela. Sva takva is-
traživanja, m eđutim , spadaju u delokrug politike, a ne retorike.
To su najznačajnija pitanja o kojima politički govornik treba
da budte đobrO' obavešten ako želi da o njima daje savete. Hajde
da sadia j,oš jcdnom utvrdimo izvore koji će nam pružiti argumen-
1360b te za podsticanje ili odvraćanje u pogledu gornjih i svih ostalih
pitanja.

44 Ovde susrećemo etičku teoriju o takozvanoj zlatnoj, pravoj sredini koja pred-
stavlja središnji termin između prekomernosti i ncđostatka. Tenzija ili napetost
odgovara prekomernosti, a opuštanje nedostatku, odnosno nedovoljnosti.

51
 G LAV APETA

Svrha Ijudske delatnosti

Srećaje 1. M ože se reći da čovek kao pojedinac, ili ljudi kao celina
svrha ljud-
ske delat- imaju određeni cilj kojem teže i kad nešto svesno odabiru i kad
nosti se nečcga klone. Taj je cilj, rečju, sreća [eudaimonia, felicitas, bla-
ženstvo] i njeni delovi.
/ 2. Hajde, dakle, da, prim era radi, utvrdimo šta je to, jedno-
st:avno rečeno, sreća i ono iz čega se sastoje njeni delovi, jer se
zacelo svako podsticanje na nešto i odvraćanje od nečega tiče
sreće, bilo da je reč o stvarima koje joj po svojoj naravi teže ili o
stvarim a koje joj protivureče. Čovek, dakle, treba da radi ono
što osigurava sreću ili neki njen deo, ili ono što je uvećava, ume-
sto da je um anjuje, a da se ne prihvata onoga što je zatire, spu-
tava ili joj protivureči.
Definicija 3. N eka sreća bude definisana kao blagostanje udruženo s
sreće
vrlinom, ili kao zadovoljstvo životom, ili kao veoma ugodan, na
sigurnosti zasnovan život, ili kao obilje dobara i robova45 s mo-
gućnošću da ih očuvamo i njima se koristimo. Gotovo se svi sla-
žu da sreću sačinjava jedna ili više navedenih stvari.
Delovi 4. Ako se, dakle, sreća sastoji u tome, onda su joj nužni de-
sreće
lovi: plem enito poreklo, brojni i valjani prijatelji, bogatstvo, va-
ljano i brojno potomstvo, lepa starost; dalje, telesne odlike, kao
što su zdravlje, lepota, snaga, stasitost, telesna odlika u pogledu
takmičenja, te slava, čast, srećna okolnost, vrlina (ili pak delovi
vrline, kao što su razboritost, hrabrost, pravednost i trezvenost).
Čovek će biti sasvim zadovoljan životom ako bude posedovao
spoljna i unutrašnja dobra, jer drugih i nema. U nutrašnja dobra
su duševna i telesna dobra, a spoljna plem enito poreklo, prija-
telj, bogatstvo i čast. Smatramo da ovome valja pridružiti uticaj-
nost i slučajnu okolnost [ro^ri, sudbina, sreća, slučaj ] jer time ži-
vot postaje veoma siguran. Sad je red da na istovetan način ras-
pravimo šta predstavlja svaki od navedenih delova sreće.
Plemenito 5. Plem enito poreklo za jedan narod ili državu znači da je
poreklo autohton ili starodrevan; da među dalekim precima ima slavnih
vođa i da u svojem potomstvu ima veliki broj slavnih Ijudi koji su

4S Doslovan prevod glasi: obilje dobara i tela. Pod telorn, helenski sorna, podra-
zumevaju se robovi i stoka.

52
 se proslavili u onom e što služi kao predm et nadm etanja. Kad je
reč o pojedincu, plem enito poreklo proizlazi iz očevog i majči-
nog roda i njihove punopravnosti. I ovde, kao i za neku državu,
biti plem enitog porekla znači među drevnim precima imati mu-
ževa koji se isticahu vrlinom, bogatstvom ili nekim dru'gim ce-
njenim osobinama, a u vlastitom rodu imati puno slavdih muže-
va i žena, mladih i starih. /
6. Sreća što je pruža posedovanje brojnog t/a lja n o g po- Potomstvo
1361a tom stva nije nepoznata. Za zajednicu posedovhti valjaho po-
tomstvo znači imati brojni i valjani podm ladak obdapen tele-
snim odlikam a, kao što su stasitost, lepota, snaga i sposobnost
za takm ičenje. D uševne ođlike m lade oso'oe su trezv en o st i
hrabrost.
Za pojedinca posedovanje brojnog i valjanog potomstva zna-
či imanje brojne vlastite dece muškog i ženskog pola obdarene
navedenim vrlinama.
Kod ženskih su osoba telesne odlike lepota i stasitost, dušev-
ne čednost i marljivost bez prostote.
Pojedinci i zajednica treba da podičdnako nastoje da se ove
odlike razvijaju kod dečaka i devojčića, jer se narodi kod kojih
je, kao na prim er, kod Lakedajm objana, m oral žena poročan,
mogu smatrati jedva polusrećnim /’.
7. Bogatstvo se sastoji u obilju novca, u posedovanju velike Bogatstvo
zemlje, zemljišnih površina koje se ističu brojnošću, veličinom i
lepotom, i u imanju pokretne imovine, stada i robova koji se is-
tiču brojnošću i lepotom; sva rečena dobra treba da budu neo-
sporna, dostojna slobodnog čoveka i korisna. Plodotvorna do-
bra su korisnija, dok slobodnom čoveku više priliče dobra pred-
određena za uživanje.
Plodotvornim nazivam dobra koja služe kao izvor prihoda,
a dobrim a za uživanje ona koja osim upotrebe ne pružaju nika-
kvu korist, niti ma šta što bi bilo vredno pomena.

4<>Filosof iz Stagire se i u Politici II, 6,5, obara na nedovoljno vaspitanje devo-

jaka u Sparti: Osim toga, raspusnost Spartanki štetna je kako njihovom telu ta-
ko i dohrohiti države... provode veoma raskalašan i neumeren iivot. Nešto slično
susrećemo i u Euripidovoj Androm ahi 595-6: Sve kad bi i htela Spartanka sa-
čuval čestito ne bi uspela telo.
Nasuprot ovim ne odveć pohvalnim mišljcnjima o moralu Spartanki stoji
daleko povoljnije mišljenje što su ga o njemu izrekli Ksenofont i Plutarh.

53
 Sigurnost imanja dobara definiše se kao imanje ovih na ta-
kvom mestu i u takvim uslovima da način njihovog korišćenja za-
visi od samoga vlasnika, dok se posedovanje definiše kao pravo
otuđenja ili neotuđenja poseda. Pod otuđenjem podrazumevam
davanje ili prodaju dobara. U opšte uzevši, bogatstvo se sastoji
više u korišćenju nego u posedovanju, pa, sledstveno tome, bo-
gatstvo predstavlja prom etnu47 upotrebu i korišćenje tih dobara.
Dobar 8. D obar ugled jeste opšte uverenje da je neko častan čovek,
ugled
ili je to imanje nečega što svi, ili većina, ili čestiti, ili razboriti lju-
di priželjkuju.
Čast 9. Cast je znak stečenog ugleda u vršenju dobrih dela te se s
pravom i najradije poštuju izvršitelji đobročinstava, ali i oni koji
su u mogućnosti da dobro čine. Dobročinstvo se ođnosi na ličnu
sigurnost, kao i na svekolike razloge bivstvovanja, ili na bogat-
stvo, ili na neko drugo dobro koje nije lako imati, ili uopšte, ili
na nekom određenom mestu, ili u određeno vreme. Mnogi zai-
sta postignu čast zbog stvari koje izgledaju gotovo ništavne, ali
to, m eđutim , zavisi od mesta i srećnih okolnosti.
Delovi časti su: prinošenje žrtava, proslavljenja u stihovima
i prozi, počasni pokloni, sudioništvo u posvećenom kraju, prva
mesta, grobnice, statue, življenje na državni trošak, a kod varva-
ra padanje ničice i ustupanje mesta, te oni pokloni što su na ce-
ni kod određenog naroda. Poklon je uistinu davanje stečenog i
znak časti zbog čega za njim teže i koristoljubivi i častoljubivi; i36ib
poklon, naime, jeđnim a i drugima ispunjava želje - za koristo-
ljubive je to dobit za kojom teže, za častoljubive čast za kojom
žude.
Telesne 10. Zdravlje je telesna odlika koja se sastoji u bezbolnom ko-
odlike rišćenju svojim telom; mnogi se, naime, prem a zdravlju odnose
tako, kao što se po predanju odnosio Herodik48, da im na njemu
47 Ovako smo preveli Aristotelov termin BV£pyEioc koji ovde označava realiza-
ciju kroz alcciju. Istovetnu razliku između posedovanja i prometa susrećemo
u prvoj knjizi Politike u kojoj se govori i o umeću sticanja i potrošnje.
4S Aristotel aludira na Herodika, rodom iz Selimbrije u Trakiji (oko 420) osni-
vača higijenske gimnastike. Priča se da je sa sledbenicima svoje škole šetao
od Atine do Megare i nazad, zbog čega su mu se podsmehivali Platon i, na-
vodno, njegov najstariji učenik Hipokrat, govoreći da takvim načinom leče-
nja upropašćuje ljude.
O Hipokratovom učenju i hipokratskoj medicini up. dr Marko Višić, Hi-
pokrat, Aforizmi, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb 1978.

54
ne bi niko pozavideo, jer se moraju odricati svih ili većine ljud-
skih zadovoljstava.
11. L epota se razlikuje od uzrasta do uzrasta. Kod m lađih
osoba sastoji se u imanju tela sposobnog da izdrži brojna napre-
zanja, kao što je ono u trkalištu i u atletici, i u imanju takve spo-
ljašnjosti koja pruža zadovoljstvo i uživanje; zato i jesu najlepši
atietc u petoboju, jer su po svojoj naravi sposobni za telesna na-
prezanja i brzo trčanje.
Lepota čoveka u zrelom dobu sastoji se u dozrelosti tela za
ratne naporc i u prijatnoj spoljašnjosti koja uliva strahopoštova-
nje. Lepota čoveka u starosti sastoji se u mogućnosti obavljanja,
za održavanjc života, neophodnih poslova, kao i u nesm etanju
drugima, jcr Ijudi ne podnose tegobe što ih starost donosi.
12. Snaga je mogućnost da nekoga ili nešto po volji stavlja-
mo u pokret, što se nužno postiže vučom, guranjem, podizanjem,
sabijanjem i uvijanjem, pa je, prem a tome, snažan onaj ko je u
mogućnosti da sve ili nešto od toga izvrši.
13. Lepota stasa sastoji se u nadmašivanju većine ljudi tele-
snom visinom, jedrinom i širinom, pod uslovom da nadruašenost
u ovom telesne kretnje ne čini sporijim.
14. Telesna odlika u pogleđu takmičenja sastoji se u stasito-
sti, snazi i brzini (jer je brz čovek istovremeno i snažan). Ko je
sposoban da, kao po nekom taktu, brzo baca velike korake, taj
je sposoban za utrkivanje; ko ume da svoga protivnika savije i
obori, taj je sposoban za rvanje; ko svojim udarcem može da oba-
ra, taj je sposoban za šakanje, a ko je izvrstan u rvanju i u šaka-
nju, može se ogledati u pankratiji, a ko je u svemu navedenom
vešt, taj se može ogleđati u pentatlonu.
15. Lepa je ona starost koja sporo i bez nevolja dolazi. Sta-
rost nije lepa ni kad brzo nastupi, ni kada kasno dode uz proprat-
ne tegobe. Lepa starost zavisi od dobrih telesnih svojstava i srećnih
okolnosti. Ako, naime, čovek nije zdrav i snažan, neće biti bez
patnji, a ako ga ne prate srećne okolnosti, neće živeti bezbolno i
biti dugovečan. Ima, međutim, nezavisno od zdravlja i snagc, i
neka druga moć koja doprinosi dugovečnosti, jer zaista ima mno-
go dugovečnih ljudi i bez dobrih telesnih osobina, ali podrobni-
je ispitivanje toga u ovom trenutku ne bi ničemu koristilo.
16. Pojmovi polifilia i hrestofilia - brojni i valjani prijatelji -
lako se mogu razum eti iz definicije pojma prijatelj. Prijatelj je

55
 onaj ko radi za drugoga i u interesu drugoga ono što sm atra da
će to tome koristiti. Mnogo prijatelja ima onaj prema kome mno-
gi gaje takva osećanja; ako su takvi ljudi čestiti, on ima valjane
prijatelje.
Srećna 17. Srećna okolnost49 sastoji se u postignuću i posedovanju
okolnost
svih, ili većine, ili najvećeg dela dobara čiji je uzrok postanja slu- 1362a
čajna okolnost, slučaj.
Slučajna okolnost je uzrok određenih dobara koja se mogu
postići nekom veštinom, ali i mnogih drugih dobara gde veštine
ne pomažu, kao što je slučaj sa dobrima koja, m ada imaju priro-
dan tok, možemo postići nezavisno od prirode; tako je, na pri-
mer, uzrok zdravlja veština, a lepote i stasitosti priroda. Uopšte
uzevši, svoje postanje duguju srećnoj okolnosti ona dobra koja
izazivaju zavist.
Slučajna okolnost je uzrok i onim dobrima koja izmiču razu-
mu. Tako, recimo, kad je neko dete lepo, a braća mu ružna, ili
ako jedan nade zlato, a drugi ga nisu ni primetili, ili kad strela
pogodi onoga ko se tu slučajno zatekao, a ne onoga na koga se
nišanilo, ili kad neko ko je na određeno mesto stalno doiazio, ne
đođe samo u određeni čas, dok drugi, stigavši prvi put, pogine.
Svi se takvi prim eri smatraju posledicom slučaja,
Vrlina 18. Budući da je vrlina tesno povezana s mestom pohvale od-
redićem o je kad budemo raspravljali o pohvali.

GLAVA ŠESTA

O dobm

1. Sad je, dakJe, očevidno koje ciljeve, buduće ili sadašnje, tre-
ba da ima na umu govornik kad na nešto podstiče, a koje kad od
nečega odvraća, jer se ti ciljevi međusobno razilaze. Budući da je
cilj kojem teži politički govornik korisno, jer se ne savetuje o kraj-
njem cilju, već o sredstvima kako da se on postigne, a to je u stva-
49 Termin £-bruxt°6 teško je prevodiv na naš jezik. On u odnosu na termin ruxn
- koji znači sudbina, sreća, slučaj, slučajna okolnost - označava srećnu, po-
voljnu okolnost, odnosno priliku, samim time ono što nazivamo srećom. Oba
pojma treba strogo odvajati od pojma E-uScagovia, koji označuje sreću u smi-
slu blaženstva, pa kao takav može označavati svrhu ljudske delatnosti, dok
tako nešto ne znače gore opisani pojmovi.

56
 ri sve ono što našim aktivnostima koristi, a kako je korisno do-
bro, treba da uopšteno izložimo elemente dobrog i korisnog.
2. Neka dobro bude nešto što se samo po sebi i radi sebe že-
li, i radi čega neku stvar želimo [više nego drugu], čemu sva bi-
ća teže, ili bar sva ona obdarena čulnim opažanjima ili razumom,
ili bi težila da su razumom obdarena.
D obro je i ono na što bi razum svakoga uputio, dok je za po-
jedinca dobro ono na šta ga razum upućuje u svakom posebnom
slučaju.
D obro je i ono što čoveka svojom prisutnošću čini spokoj-
nim i samodovoljnim; [dobro jej i sama samodovoljnost, kao i
ono što tvori i čuva takva dobra; dalje, ono što za posJedicu ima
ova dobra, kao i ono što može sprečiti i uništiti ono što je suprot-
no tim dobrima.
3. Ovde je, međutim, međusoban sled stvari dvojak: istovre-
men i posledičan. Tako je, na primer, znanje posledično učenju,
ali je život istovremen zdravlju.
Tvorni uzroci deluju trojako: prvo, kako zdravstveno stanje
pospešuje zdravlje; drugo, kako hrana utiče na zdravlje, i, treće,
kako primenjivati gimnastiku, jer najviše koristi zdravlju.
4. Određivši to, nužno sledi da je dobitak dobrih stvari jed-
nako dobro kao i gubitak loših. U drugom je slučaju sled, nema-
ti više zia, istovremen, u prvom, imati dobro, posledičan.
5. Isto se odnosi i na postignuće većega umesto manjega do-
bra i manjega um esto većega zla, jer u prvom slučaju zadržava-
1362b mo, a u drugom odbacujem o ono u čemu je veća prem oć nad
manjim.
6. Vrline nužno predstavljaju dobro, jer su oni koji ih imaju
spokojni, a, pri tome, tvore dobra i uče kako da se njima koristi-
mo. O svakoj od njih treba da naposc kažemo šta je i kakva je.
7 .1 zadovoljstvo [ijSovfi, voluptas, naslada, uživanje] je do-
bro, jer mu po svojoj naravi sva bića teže. Iz toga, dakle, proiz-
lazi da je nužno dobro sve što je ugodno i lepo, jer ugodno stva-
ra zadovoljstvo, dok su od lepih stvari jedne ugodne, a druge po
sebi poželjne.
8. Ukratko, u dobra se nužno ubrajaju: sreća [blaženstvo] jer Ncsporna
dobra
je po sebi poželjna i sama sebi dovoljna, kao i ono radi čega mno-
go toga želimo, - 9; potom, pravednost, hrabrost, trezvenost, ve-
likodušnost, podašnost i njima slična duševna svojstva, jer su vr-

57
 line duše. - 10. Zdravlje, lepota i tome slično, jer su telesne od-
like i tvorci mnogih dobara. Tako, na primer, zdravlje pruža za-
dovoljstvo i život, zbog čega se i smatra najvećim dobrom, jer je
uzrok dvama najcenjenijim dobrima - zadovoljstvu i životu.
11. Bogatstvo, jer je odlika posedovanja i uzročnik mnogih
dobara.
12. Prijatelj i prijateljstvo, je r je prijatelj po sebi poželjan i
može učiniti mnoga dobra. - 13. Cast i slava, jer su ugodne i či-
nioci brojnih dobara, a najčešće ih prati imanje onoga usled če-
ga ljudi i uživaju poštovanje. - 14. Rečitost i sposobnost za rad,
jer sve takve osobine tvore dobra. - 15. Osim toga, prirodna ob-
darenost, dobro pamćenje, volja za učenje, dovitljivost i tome
slične osobine, jer takve mogućnosti stvaraju dobra,
Isto se može reći gotovo o svim naukama i veštinama. - 1 6 .
I sam život je dobro, jer sve kad ga i ne bi sledilo nikakvo drugo
dobro, mi bismo ga želeli radi njega samoga. Dobro je i pravda,
jer je od koristi za život u zajednici.
Sporna 17. Takvo je skoro sve ono što ljudi jednodušno smatraju do-
dobra |-,rim
18. Sto se tiče spornih dobara, silogizmi koji se na njih od-
nose izvode se iz sledećeg: dobro jc ono čemu je suprotno neko
zlo, kao i ono čija je suprotnost korisna neprijateljima. - 19. Ako,
na prim er, neprijateljim a ponajviše koristi plašljivost građana,
jasno je da građanstvu ponajviše koristi hrabrost.
20. U opšteno govoreći, nama je očito od koristi sve suprot-
no onom c što žclc i u čcmu uživaju naši ncprijatclji, zbog čcga
pesnik i kaže:
Radostan bio bi Prijam...50
To nije uvck tako, ali jeste ponajčešće, jer zaista ništa ne prc-
či da ponekad jedna ista stvar bude od koristi dvema suprotnim
stranama, zbog čega se i kaže da nesreća zbližava Ijude kad ih pri- 1363a
tiska zajednička opasnost.
21. D obro je i ono što ne predstavlja prckom ernost pbrcep-
PoX.ij, exsuperantia, preuveličanost, preteranost, krajnostj upra-
50 Up. III 255. Gornje reči izgovara Nestor, vladar iz Pila, koga su smatrali naj-
boljim govornikom pod Trojom. Reči su upućene Agamemnonu i Ahileju,
jer su se posvađali oko robinje, lepe Brisejide. Nestor ih prekorevajući opo-
minje da takvo ponašanje ne đolikuje helenskim prvacima, jer time neprija-
telju idu na ruku, a narodu na štetu.

58
vo onako kao što je zlo sve što prelazi preko potrebne mere, -
2 2 .1 ono što je iziskivalo puno napora ili izdataka, jer se već po
tome sm atralo očevidnim dobrom, a takvo se nešto sm atra kraj-
njim ciljem, i to ciljem koji predstavlja krunu mnogih napreza-
nja, a svaki krajnji cilj je određeno dobro, zbog čega pesnik i kaže:

Neće li Prijamu na čast...51

i:
Bio bi prekor ostati duže52.

O tuda i poslovica: Razbiti vrč s vodom na vratima53.

23. Dobro je i ono što mnogi priželjkuju i što izglcda dostoj-
nim da se mnogi oko njega otimaju, jer smo dobro definisali kao
nešto čem u svi teže; pojam većina može sc sm atrati jednakim
pojmu svi.
24. Dobro je i ono što zaslužuje pohvalu, jer niko ne hvali ne-
što što nije dobro. Dobro je i ono što hvale neprijatelji i Ijudi lo-
šeg karaktera, jer ako svi priznaju za dobro čak i ono što im je
nanelo zlo, onda o tom e postoji opšte uverenje, čemu je razlog
51 Up. II. I I 160. Ovim se prckornim rečima boginja I-Iera obraća boginji Ateni
zaštitnici Ahajaca pod Trojom koji nameravahu da napuste bojno polje i đa
ne vode dalje rat zbog lepe Helene, od koje ih je namisli odvratio dovitljivi
Odisej na pođstrek boginje Atene.
Nesumnjivo u poetsko ruho iskićcni sasvim drukčiji istorijski dogadaji ko-
ji, ako je verovati nedavno delimično proučenoj diplomatskoj prepisci hetit-
skogvladara Hattušiliša Trcćeg iz trinaestog veka stare ere, nađenoj u Hatu-
šašu, mlađoj hetitskoj prestonici (današnji Bogazkoy) ukazuju na to da bi Uij,
ako se krije pod toponimom koji Hattušiliš navodi kao Vilusia, mogao pasti
i od Hetita (tačnije Hatta) koji sc pribojavahu sve većeg uticaja države Aha-
vanda, verovatno tako nazvane po helenskim Ahajcima.
Da bi Troja mogla biti protohelenski grad koji je oko 1260. godine bio trn
u oku Hetita, ukazuju ne samo helenska imena najvećih trojanskih junaka
Hektora i Aleksandra (Parida), već i hetitska imena pojedinih, opet, trojan-
skih junaka, kao što je, recimo, ime misijskog kralja Telefa koje je gotovo
identično imenu Telepin, hetitsko božanstvo, personifikacija vegetativnih ze-
mljinih sila, odnosno simbol generativnih potencija Majke Zemlje, o čemu
više videti moju studiju Duhovni i vjersld život naroda drevne Mezopotamije,
objavljenoj u Forumu, časopisu JAZU, br. 10-11, 1985, str. 942-1020.
52 Up. III I 2 9 8 .1 ove reči govori Odisej ujedno kazujući proroštvo đobijcno pri-
likom polaska helenske vojske iz Aulide. Prema tom proroštvu, Ahajci će pod
Trojom ostati devet leta, a desetoga će im Troja pasti u ruke.
53 Poslovica se više nigde ne spominje. Izražava uzaludan trud.

59
očevidnost dobra. Dosledno tome, lošeg su karaktera oni koje
prekorevaju prijatelji a ne prekorevaju neprijatelji, a dobroga
karaktera oni koje ni neprijatelji ne prekorevaju. Zato su se Ko-
rinćani i osetili pogođeni Simoniđinim stihom:
Ilij nem a šta prebaciti Korinćanima54.
25. D obro je i ono što neko od razboritih i čestitih muževa i
žena više ceni, kao, na primer, boginja Atena Odiseja, Tesej Iie-
lenu, boginje Aleksandra, Horner Ahileja. - 26. Dobro je, uop-
šteno govoreći, ono što se više ceni, jer čovek više voli da radi
ono što se odnosi na netom navedeno; potom, ono što našim nc-
prijateljima škodi, a prijateljima koristi, kao i ono što je mogućno.
27. Dve su vrste mogućnog: ono što može postati i ono što
može lako postati. Lako postaje ono što čovek postiže ili bez mu-
ke ili za kratko vreme, jer se teškoća definiše tegobom ili duži-
nom vrem ena. D obro je i ono što se odvija prem a vlastitim že-
ljama, a želi se ili ono što uopšte nije zlo ili je zlo koje je neznat-
nije od dobra što iz njega proizlazi, što je slučaj kad je očekivana
kazna jedva prim etna, ili je sasvim mala.
28. [Dobro je] i ono što nama pripada, i ono što niko ne po-
seduje, kao i ono što je nesvakidašnje, jer imanje toga uvećava
čast. [Dobro je ] i ono što nam pristaje, a takvo je sve ono što nam
po rođenju i našoj moći dolikuje, kao i ono što smatramo da nam
nedostaje, pa m akar i ne bilo od velikog značaja, jer čovek ništa
manje ne nastoji da i to postigne.
29. [Dobro je] i ono što se može lako izvesti, a izvodivo je,
jer je lako. Takvo je sve ono što su svi, većina, nama ravni ili sla-
biji od nas izveli. I ono po čemu se dopadamo prijateljima, ili se

54 Up. Anth. Cyr. Bergk-Hillcr, Simonid, fr. 34, ili fr. 36, Anthologia lyrka Gra-
eca, ed. Dichl.
U Ilijadi je Korinćanin Glaukpredstavljen kaoTrojanski suveznik. Pesnik Si-
monid ovde misli na slavu. Budući da se prema Korinćanima pođozrevalo, gor-
nje reči imaju satiričan prizvuk i dobro se slažu s onim što tu Aristotel izlaže.
O Simonidu, koji se u Retorici često navodi, rccimo toliko da se prema Mar-
m or Parium-u, ep. 54, rodio godine 556, u Ijulidi na ostrvu Keju, od oca I.e-
oprepa koji se, kao i cela mu porodica, bavio muzikom i poezijom. Simonid
se uspešno ogledao u svim lirskim vrstama. posebno se ističući enkomijima
u kojima siavi gospodara i njegov rod. U njima, kao i u epinikijima u čast he-
roja sa Euboje i Ajgine, Simonid pokazuje sav sjaj, veličinu, blistavost i mu-
drost duha, te ozbiljnost i refleksiju koja se graniči sa filosofijom, zbog čega
ga Stagiranin toliko i ceni.

60
 ne sviđamo neprijateljim a, i ono što nam eravaju da rade ljudi
kojima se divimo, i ono za što imamo sposobnosti po prirodi i po
iskustvu, jer se sm atra da će se u tome uspeh lakše postići. I ono
što ne bi bio u stanju izvršiti nijedan rdav čovek, jer tom e baš ta
činjenica pribavlja veću pohvalu. I ono što se postiže u skladu sa
željom, jer takve stvari ne izgledaju samo ugodne, nego se, šta-
više, čine i boljim.
30. Na kraju, svako smatra da je naročito dobro ono za čim
1363b posebno teži, kao što je, recimo, pobeda za slavoljubive, čast za
častoljubive, novac za koristoljubive, i tako redom.
To bi, dakle, bile premise iz kojih treba izvoditi m etode uve-
ravanja o dobrom i korisnom.

GLAVA SEDMA

Stepeni dobrog i korisnog

1. Budući da se ljudi često slažu da su obe stvari korisne, a Deiinicija

reiativnosti
prepiru se oko toga koja je od tih korisnija, treba da posle gore dobrog i
izloženog, raspravimo o boljem i korisnijem. konsnog
2. Stvar koja nadmašuje neku drugu stvar neka u sebi sađrži
ono što je u nadmašenoj stvari i još nešto povrh toga, dok je nad-
m ašena sadržana u toj drugoj stvari. S druge strane, pojmovi ve-
će i brojnije uvek su takvi u odnosu na nešto što je manje, a poj-
movi veliko i malo, te mnogo i malobrojno su takvi u odnosu na
veličinu [i broj] većine predm eta. Pojam veliko označava preko-
m ernost, a pojam malo nedovoljnost, što je slučaj i s pojmovima
mnogo i malobrojno.
3. Budući da dobrim nazivamo ono što se po sebi i radi se- Relativ-
nost u jed-
be želi, a ne radi nečega drugog, i ono čemu sva bića teže, ili bi noj vrsti
težila kad bi imala razum i razbor, kao i ono što je u mogućno-
sti da stvori i očuva takvo dobro, odnosno sve što za posledicu
ima takvo dobro; kako je, potom, krajnji cilj ono zbog čega se
nešto radi, to je krajnji cilj ono radi čega se sve ostalo preduzi-
ma, a kako je dobro za pojedinca ono što ima te dobre osobine
u odnosu na njega, nužno proizlazi da je veći broj dobara veće
dobro od jednog ili malobrojnih dobara, pod uslovom da su jed-
no ili m alobrojna dobra sadržani u pojmu većega dobra, jer ih

61
 nadm ašuje, a što je u tom pojmu sadržano, to je od njega i nad-
m ašeno55.
Relativ- 4. Ako, m eđutim, nešto što je najveće u jednoj vrsti nadma-
nost u dve
vrste šuje ono što je najveće u drugoj vrsti, tada prva vrsta nadmašu-
je drugu, i obratno, kad prva vrsta nadmašuje drugu, tada je naj-
veće iz prve vrste veće od najvećeg iz druge vrste. Ako je, uzmi-
mo, najveći muškarac veći od najveće žene, onda su muškarci, u
načelu, veći od žena, i obratno, ako su muškarci, u načelu, veći
od žena, tad a je najveći m uškarac veći od najveće žene, jer je
nadmašivanje vrsta srazmerno nadmašivanju onoga što je u tim
vrstama najveće.
Međuso- 5. Isti je slučaj i kad je prvo posledica drugog, a drugo nije
ban sleđ
stvari posledica prvog. M eđusoban sled stvari može biti istovremen,
posledičan i moguć kad je postojanje posledičnosti uključeno u
postojanju prethodnog pojm a56. Tako je, recimo, život istovre-
men sa zdravljem, ali zdravlje nije istovremeno sa životom; zna-
nje jc posledično učenju; pljačkanje je mogućna posledica sve-
togrđa, jer onaj ko može da čini svetogrđe, može i da pljačka.
Upoređe- 6. Od dve stvari koje u nečemu nadmašuju treću veća je ona
nje dvaju
termina s koja treću više nadmašuje, jcr je nužno veća od drugc57.
trećim
55 Ovde je zapravo reć o nađređenosti i podređenosti, supraordinaciji i subor-
đinaciji. Tako ovde: jedan, manji broj, viši broj, imaju relativnu vređnost i pri-
padaju istoj vrsti, jer je uistinu osam dinara više od tri dinara, ali osam para
ne pređstavlja veće dobro od tri dinara.
56 Ako je B (život) posledicazl (zđravlja), ari nije posleđiea B onđa je A veće
dobro ođ B.
57 Ovde Filosof misli na numerietd izražene veličine. Tako je zaista 9 više nego
2 x 5 . Ovde se Aratotel dodiruje problema ođnosa muzičkib barmomija. O
njegovom naučavaBju o barmoniji PIu tarh u dehi O muzici 23, donosi: D e je
harmonija uzvišena, boianstvena i velika, svedoći nam i Platonov učenikAri-
stotel koji kaže: ’Harmonija je nebeska, a ima božamku, l'eptt i uzvišmupriro-
du. Ima četiri đela, te poseduje dve komponenie: aritmetiku i harmonikett. Nj:e-
ni se delovi, veličine i medusobne diferencijacije izražavaju pomoću breja i izo-
rnelrije. M dodijese rmmmjcip&mmćte dva tetrakorda ’.
Dalje kaže da se njjem struktura sastoji iz mjedmtkik delova koji se ipak me-
dusobnopothukmjjtt, anjene melodije dmjmkonsonance u aritmetičkojpropor-
ciji: ton metes tonom hiptnta. d a jp k e m m m a t oktave stoga što su rasporedeni 2:1
Kao što smo ranijerelUi,. rteta mmdvrnmestjediniea, a hipaišest; parameza, ko-
ja s hipatom. £inijwns@nwwcttj'ersmwQdm>im3::'2;. imm dbvet jedinica-, a tmszu;
kao što je reima;. inm ih osam. PremmAmt»gtekt. mtjm majniji muziikr. intervali
raspoređemsu ovimredmmz.kvartaimtmćinskom:, kvikta u pobvinskom. le olita-
 7. Veće je i ono što daje veće dobro, a to je ono što smatra- Povratak
mo tvornim uzročnikom većeg. I obratno, veće je dobro ono čiji poređenju dvaju tcr-
je uzrok postanja veći, jer ako ono što pospešuje zdravlje treba mina
pretpostaviti uživanju i, ako je to isto, veće dobro, onda je i zđra-
vlje veće dobro od uživanja.
8 . 1 ono što se po sebi želi značajnije je od onoga što se po
1364a sebi ne želi. Tako je snaga značajnija od zdravlja, jer se zdravljc
ne želi po sebi, što je slučaj sa snagom, a upravo smo rekli da je
dobro ono što se po sebi i radi sebe želi.
9 .1 ako je jedna svrha, a drugo nije, onda je prvo značajnije
zato što se drugo želi radi neke druge stvari, a prvo radi samoga
sebe. Tako, na prim er, gimnastika ima za svrhu dobru telesnu
konstituciju.
10. Veće je dobro i ono što je nezavisnije od jedne ili više dru-
gih stvari, jer je samodovoljnije; nezavisnije je ono čemu su po-
trebne neznatnije i beznačajnije stvari.
11. Isto tako, kad jedno ne može postojati niti postati bez po-
moći drugog, a drugo može. ono što ne zahteva pom oć jeste ne-
zavisnije, pa se, dosledno tome, smatra vcćim dobrom.
12. Isto biva i kad je jeclna stvar počelo58, a druga nije, ili ako Počelo i
je jedna stvar uzrok, a druga nije, jer bez počela i uzroka ne mo- uzrok
že ništa postojati niti postati. Kad je reč o dva počela ili uzroka,
va u dvostrukom odnosu. Osim toga, sačuvao se razlomak 9/8 u tonskom odno-
su. Harmonija je saćinjena tako da su razlike njenih delova, kao i delovi meza
isti kako u aritmetičkom tako i u geometrijskotn odnosu. Aristotel zaista doka-
zuje da ona ima takve vrednosti. Neta, naime, nadmašuje mezu svojom vlasti-
tom trećinom, a parameza hipat, i to tako kao da su njihovi odnosi isti, a zapra-
vo su njihove vrednosti razmerne. Prema ovom, dakle, krajnje nete nadmašuju
mezu iparamezu u polovinskom i trećinskom odnosu. To je hatmonijsko prema-
šivanje. S druge strane, jačina nete nad mezom iparameze nad hipatom jeste Ut-
kva da one u aritmetičkom odno.su pokazuju iste jač'me. Parameza nadvisuje me-
zu u razmeri razlomka 9 :8. Neta je pretmt hipatu u dvostrukom odnosu, para-
meza pakprema hipatu u polovinskom, a meza se s hipatom poklapa u trećinskom
odnosu. Takvi odnosi i svojstva, prema Aiistotelu, sačinjavaju harmoniju. (Up.
dr Marko Višić, Plutarh, O muzici, sa studijom Odnos muzike ipoezije u drev-
noj Heladi. Izdavač: Centarza kulturu Zrenjanin, Zrenjanin 1975).
58 Apelativ apxh ovde znači izvor postanja, počelo postanja, prapočelo, dok
ai'Tiov, označava bitnost i temelj svega, naspram telosa koji kod Aristoteia i
Platona, kao causaftnalis, označava temeljni uzrok, ali i svrhu postanja i po-
stojanja svega u prirodi, kao i čovekova umnog i fizičkog deiovanja, pa je lelos
početak i krajnji cilj, samim time i vrhunsko dobro, ođnosno potpuna dovr-
šenost bića, o čemu Up. Metaf. 1 1, 992a 29 sq.

63
značajniji je onaj što nastaje iz značajnijega počela ili uzroka, i
obratno, od dva počela ili uzroka značajniji [veći] je onaj koji slu-
ži kao počelo ili uzrok nečemu značajnijem.
13. Iz toga, dakle, jasno proizlazi da neka stvar može biti zna-
čajnija [većaj od druge na dva načina: ako je prva počelo, a druga
nije, prva će izgledati značajnijom, upravo onako kao kad prva nije
počelo [nego svrha] a druga jeste, jer je svrha [telos, causa finalis]
značajnija od počela59, Tako Leodamant, optužujući Kalistrata60,
reče da je predlagač odluke krivlji od izvršitelja, jer prestup ne bi
bio izvršen da tako nešto nije odlučeno. I, obratno, optužujući Ha-
briju, reče da je izvršitelj krivlji od predlagača odluke, jer se odlu-
ka ne bi izvršila da nije bilo čoveka spremnog da je izvrši, a ljudi i
kuju zavere da bi bile izvršene. -1 4 .1 ono što jc ređe značajnije je
od onoga čega ima u izobilju, kao, na primer, zlato od železa, ma-
da je manje korisno, alije imanje zlata veće dobro, jer se teže sti-
če. S druge strane, izobilje imaveću vrednost od retkog, jer mu je
upotreba veća, pa često nadmašuje retko, zbog čega se i kaže:
O d svega je najbolja voda61,

15. Teže je u načelu bolje od lakšeg, jer je ređe, dok se, s dru-
ge strane, lakše pretpostavlja težem, jer odgovara našim željama.
16. Veće je dobro i ono čemu je suprotstavljeno veće zlo, i
ono čega se teže odričem o62.1 vrlina je veća od onoga što nije
vrlina, a m ana veća od onoga što nije mana, jer su vrlina i mana
po sebi krajnji cilj, dok njima suprotno nije.
59 Nesto, odnosno neka stvar, može imati veću vrednost na dva načina: a) ono
što je počelo, causa efficiens, značajnije je od onoga što to nije; b) ono što nije
počelo, no svrha, značajnije je od počela, jer je svrha značajnija od sredsta-
va kojiina se postiže.
60 Godine 366, Tebanci zauzeše grad Orop na granici između Bojotije i Atike.
Kalistrat, poznati atinski govornik i vojskovođa u godinama 377, i 373, zala-
gao se za sporazum da grad neko vreme ostane u tebanskim rukama. Spora-
zum bi prihvaćen, a u delo ga je bio dužan sprovcsti atinski vojskovođa Ha-
barija (vojskovoda od 389-358). Pregovori su doživeli neuspeh. Tebanci se,
nainie, nisu hteli povući, zbog čcga Habrija i Kalistrat bejahu optuženi. Ka-
listrat, godine 364, bi primoran da beži iz Atine. O atinskom govorniku Le-
odamantu, inače Sokratovom učeniku, biće kasnije više govora.
61 Up. Pindar, OIymp. 1 1.
62 Filosof misli na l'izičke osobine. Tako je gore biti slcp nego gluv. Iz toga pro-
izlazi da je vid bolji od sluha.

64
 17. Od uzroka značajniji su oni čije su posledice bolje ili go-
re. I, obratno, od posledica značajnije su one čiji je uzrok bolji
ili gori, jer su posledice srazmerne uzroku i počelu, a uzrok i po-
čelo srazmerni posledicama.
18. Bolje je i ono čija nam je prekom ernost draža i lepša. Ta-
ko se, na prim er, oštrina vida više ceni od čula mirisa, jer je vid
zaista dragoceniji od čula mirisa. I veća Ijubav prem a prijatelji-
1364b ma je lepša od ljubavi prema novcu, jer je i prijateljstvo lepše od
koristoljublja. I, obratno, što su lepši i bolji predmeti, to će biti
lepše i bolje njihove prekomernosti.
19. Isto tako, bolje je i lepše ono prem a čemu gajimo bolje i
lepše želje [ETuSupia, cupiditas, žudnja, požuda, čežnja] jer se
veće čežnje [6pe^iq, poriv, pobuda, strasna želja, težnja za ne-
čim | tiču većih stvari. Zbog istog razloga su lepšc i bolje želje za
lepšim i boljim stvarima.
20. Sto su nauke lepše i bolje, to su i predm eti lepši i bolji,
jer kakva je nauka takva je i istina kojom se bavi, jer svaka nau-
ka raspolaže vlastitom istinom. Analogno tome, što su bolji i lep-
ši naučni sadržaji, to je zbog istog razloga, i sama nauka bolja i
lepša63.
2 1 .1 ono što bi mogli prosuditi ili su prosudili kao veće do-
bro razboriti, ili svi, ili mnogi, ili većina takvih, ili najbolji od njih
- nužno je takvo, ili apsolutno, ili utoliko ukoliko su takvi ljudi
prosuđivali u skladu sa zdravim razumom. To je opšte pravilo i
primenjuje se na sve ostalo, jer su bitnost, kvantitet i kvalitet stva-
ri takvi kakvim ih priznaju nauka i zdrav razum. Rečeno se od-
nosi samo na dobro, jer smo dobro odredili kao ono što bi sva-
ko biće odabralo ako bi bilo obdareno razumom. Iz toga nam je,
dakle, jasno da je ono veće dobro za koje nam zdrav razum garan-
tuje da je značajnije.
2 2 .1 ono svojstvo što ga imaju moralno bolji ljudi, veće je do-
bro, apsolutno, ili utoliko ukoliko su ti Ijuđi bolji, kao što je, na
prim er, hrabrost bolja od same snage. Veće je dobro i ono što bi
pretpostavio m oralno bolji čovek, apsolutno, ili utoliko ukoliko
je m oralno bolji čovek. Tako je, na primer, bolje podnositi nego

63 Ovde Aristotel ne misli na teorijske, nego na praktične discipline. Tako u To-

pici III 1, kaže: Treba da se navede dokaz za ono što je korisno. Apsolutno je
bolje i vrednije pažnje ono što pripada boljoj nauci, dok je za pojedinca bolje
ono što pripada njegovoj osobenoj nauci.

65
nanositi nepravdu s razlogom što bi prvo odabrala pravednija
osoba.
2 3 .1 ugodnije je bolje od manje ugodnog, jer sve teži za za-
dovoljstvom i žudno ga želi uživati radi njega samoga, a upravo
smo time i definisali dobro i svrhu.
O d dve stvari ugodnija je ona koja nam s m anje teškoća pri-
bavlja zadovoljstvo i duže nam ga pruža.
24. Bolje je i ono što je lepše od manje lepog, jer je lepo ne-
što što je ugodno ili po sebi poželjno.
25. Veće je dobro i sve ono što ljudi s većom ljubavlju priželj-
kuju da njim a ili njihovim prijateljim a bude uzročnik dobara,
kao što je veće zlo sve ono što u tom pogledu najmanje žele.
2 6 .1 dugotrajnija dobra valja pretpostaviti kratkotrajnim , a
sigurnija nesigurnijim, jer prva imaju preimućstvo s obzirom na
dugotrajniju upotrebu, a druga u odnosu na zadovoljenje želje,
jer kad čovek želi neko dobro, duže se može koristiti trajnijim
dobrima.
27. Na sličan se način mcđusoban sled između logički uskla-
đenih pojmova i pojmova izraženih sličnim oblicima reči prote-
že na sve ostalo. Ako je, na primer, hrabro lepše i poželjnije od
umerenog, onda je i hrabrost poželjnija od um erenosti, kao što
je i biti hrabar bolje nego biti umeren.
2 8 .1 ono što svi pretpostavljaju bolje je od onoga što svi ne
pretpostavljaju, kao što je bolje i ono što pretpostavi većina od
onoga što pretpostavi manjina, jer je dobro definisano kao ne-
što čemu svi teže i, sledstveno tome, veće je dobro ono što više
priželjkujemo. 1365a
Bolje je i ono što pretpostavljaju naši protivnici, ili neprijatelji,
ili suđije, ili posrednici koje oni odaberu, jer u prvom slučaju ima-
mo posla s opšteprihvaćcnim mišljenjem. a u drugom s mišlje-
njem onih kojima je priznat autoritet i stručnost u presuđivanju.
29. Ponekad je veće dobro ono u čemu svi učestvuju, jer bi
neučestvovanje u tome bio znak obeščašćenja, a ponekad ono u
čemu niko, ili malobrojni učestvuju s razlogom što je tako nešto
ređe.
30. Veće je dobro i ono što je dostojnije pohvale,jer su takve
stvari lepše. Isto tako, bolje je i ono čemu pripada više časti, jer
čast služi kao neka vrsta m erc vrednosti. I, obratno, veće je zlo
ono koje zaslužuje veću kaznu.

66
 31. Značajnije je i ono što je stvarno veće od onoga što se pri-
znaje velikim, ili se čini da je veliko. Jedna ista celina kad se ra-
stavi na svoje delove, izgleda veća, jer se dobija utisak da je nad-
m ašenost sadržana u većem broju stvari, u ime čega pesnik i ka-
že da su M eleagra na borbu podsticali ovi stihovi:

.................svu mu iskaže žalost

Sto je imaju Ijudi, kada im dušmanin osvoji grad.
Narod posvuda kolju, a gradu oganj im preti
Zene pojasa niska, đečicu malu dušmani vode64.

Isti se efekat postiže sjedinjavanjem i spajanjem rastavljenih

delova [kombinacijom i akumulacijom65] što se susreće kod Epi-
harm a66, čemu je razlog isti kao kod rastavljanja ovih (jer sjedi-
njenje delova u celinu daje izgled velike nadm ašenosti) te se,
shodno tome, predstavlja kao da je izvor i uzrok velikih stvari.
32. Budući da je veće dobro ono što se teže pribavlja i što je
ređe, sledi da povoljni trenuci [Kalpot, occasiones, okolnosti] do-
ba, mesto, vreme i mogućnosti mogu uveličati značaj stvari.
Ako, naim e, delo uistinu prelazi granice čovekove sposob-
nosti, uzrasta i sposobnosti njemu sličnih ljudi, i, ako je izvede-
no pod takvim uslovima, ili na takvom mestu i u takvo vrem e,
poprimiće izgleđ stvari značajnih po lepom, dobrom, pravičnom
ili tome suprotnom . O tuda i natpis u čast pobednika na Olimpij-
skim igrama:

64 Up. Ii. IX 592-594. Aristotel je donekle izmenio izvornik.

65 Glagol EJtoiKoSopeto ovde ima značenje nagomilavanje ili građenje jedne re-
čenice pomoću đruge. Ttmc se postiže takozvani klimaks ili kulminacija ko-
ja se sastoji u tome da posleđnja reč prethodne rečenice u narednoj bude pr-
va, kao, na primer: patnja traži strpljenje, slrpljcnje pouku, pouka nadu u ži-
vot.
66 Primere nagomilavanja rečenica u rečeničnom nizu kod Epiharma donosi
Atenaj II 36 C-B.
Epiharmo (oko 550-460, pre n.e.) pisac komedija i pristalica Pitagorinog
filosofskog naueavanja.. Najverovatnije jc rođen u Mcgari na Siciliji. Njego-
ve komedije pisane dorskim dijalektom, bez učešća hora, obrađivahu mito-
lošku građu fli Iju'dtske sudbime i običaje, što se vidi iz očuvanih naslova ko-
medija, kao što su Busirid, Hebina svadba, Seljak, Svećari itd. Na njega se,
prema Horatiju, ugledao rimski komediograf Plaut te antologičari filosof-
skih misli Zenobije i Stobaj.

67
 Nekad na plećma s kukastom obramicom
Ribu iz Arga u Tegej nošah67.

Stoga se i Ifikrat hvalio govoreći: Pogledaj odakle započeh ja.

33. Veće je urođeno dobro od stečenog, jer je prvo teže, zbog
čega pesnik i kaže:

Samouk pevač sam ja68.

34. Takvog je svojstva i najvredniji deo nečega značajnog. Ta-

ko, na prim er, Perikle u Nadgrohnom govoru reče da gubitak
omladine za državu ima isto značenje kao kad bi se iz godine od-
stranilo proleće69.
35. Bolje je i ono što je korisno u većoj nuždi, kao, recimo, u
starosti i bolesti. Od dva dobra više je na ceni ono koje je bliže
krajnjem cilju, kao i ono što koristi pojedincu, a ne uopšteno.
Moguće je bolje od nemogućeg, jer nam prvo koristi, a drugo ne
može biti od koristi. Bolje je i ono što biva pred kraj života, jer
takve stvari više nalikuju na krajnji cilj.
36. Bolje je i sve ono što se tiče istine od onoga što se tiče jav- 1365b
nog mnjenja, jer se poslednje definiše kao ono što niko ne bi hteo
raditi kad bi znao da će ostati nepoznato. To je razlog zašto se
smatra da je dobročinstvo bolje prim ati nego ga drugome činiti,
jer bismo prvo odabrali sve da i nepoznato ostane, ali ne izgle-
da da bismo dobročinstvo hteli rado učiniti ako bi taj čin ostao
ncpoznat.
37. Bolje je ono što bi se moglo stvarno imati od onoga što
bi se moglo prividno imati, jer je stvarnost bliže istini. Z ato se
obično i kaže da je pravednost od neznatne vrednosti, jer ljudi
više cene da izgledaju pravedni, nego da zbilja budu pravedni,
dok to nije slučaj sa biti ili ne biti zdrav70.

67 Up. Anth. C y i Bergk-Hiller, Simonid, fr. 223.

68 Up. Od. X X II347. Reči izgovara dvorski pevač Femije koji je pevao Penelo-
pinim proscima.
69 Herodot u svojoj Historiji V I I 162, poređenje pripisuje Gelonu.
70 Po sebi se razume da Aristotei opštu i ncdeljivu istinu pretpostavlja neizvc-
snom i nestalnom mišljenju. On, međutim, nabraja argumentc kojima se mo-
gu poslužiti stranke u sporu.

68
 38. Više se ceni i ono što je u mnogočemu korisnije, kao, na
prim er, ono što koristi životu, ono što život čini boljim i ugod-
nijim i što doprinosi vršenju lepih dela. To je razlog zašto se bo-
gatstvo i zdravlje smatraju najvećim dobrima, jer sve to u sebi sa-
drže.
39. Veće je dobro i ono što za sobom povlači manje bola i što
je združeno sa zadovoljstvom, zato što ovde postoji više no jed-
no dobro, jer su zadovoljstvo i odsustvo bola takođe vrsta dobra.
Od dva dobra veće je ono zahvaljujući kom e, kad se doda sli-
čnom, celina biva veća.
40. Zapažena dobra su bolja od nezapaženih, jer izgledaju
stvarnija, zbog čega je veće dobro biti nego izgledati bogat.
41. Veće je dobro i ono što se smatra najdražim, bilo zato što
je samo, bilo stoga što ga prate druge stvari. Zato uistinu istu ka-
znu ne zaslužuje onaj ko oslepi čoveka s jednim okom kao onaj
ko izvadi oko čoveku koji ima dva, jer je prvi čoveku oduzeo što
mu je najmilije.
To bi bile skoro sve prem ise iz kojih treba da izvode argu-
m ente oni koji na nešto podstiču ili od nečega odvraćaju.

GLAVA OSMA

Uređenja

1. No, najznačajnije i najdelotvornije sredstvo uveravanja i

Neop-
hodnost
davanja valjanih saveta jeste poznavanje svih uređenja kao i ob- poznavanja
likovanje osnovnih osobina i običajnih načela [tanomima, insti- urcđenja
tuta, zakonitosti] svakoga od njih, kao i onoga što svakome od
njih koristi, - 2 , jer se svi upravljaju prem a korisnom, a korisno
je baš ono što održava uređenje. Tu, dalje, presudan značaj ima
način na koji se ispoljava vrhovna vlast, dok se samo ispoljava-
nje vrhovne vlasti razlikuje saglasno uređenjima: koliko'uređe-
nja toliko i vidova vrhovne vlasti.
3. Ima četiri oblika uređenja: demokratija, oligarhija, aristo- Ima čctiri
kratija i m onarhija, tako da u njima najvišu vlast i suđstvo vrši uredenja
nekolicina ili svi građani.
4. D em okratija je uređenje u kojem se državne službe dele Definicija
navedenih
kockom; oligarhija uređenje u kojem se one dele prem a bogat- urcđenja

69
 stvu građana, a aristokratija, u kojem se dele prem a stepenu
vaspitanja71. Pod vaspitanjem podrazumevam ono što je zasno-
vano na zakonu. U aristokratiji vladaju oni što su ostali verni obi-
čajnim načelima. Takvi građani skoro nužno izgledaju najbolji,
pa je po njima ovo uređenje i dobilo svoje ime. Monarhija je, kao 1366a
što se i iz naziva razabire, uređenje u kojem je jedan gospodar
nad svima. Ako se u njoj vlast vrši po određenom poretku, nazi-
va se kraijevstvo, a ako je pak u njoj vlast neograničena, naziva
se tiranida.
Krajnji ciij 5 . Ne treba zaboraviti ni krajnji cilj svakog uređenja, jer lju-
di više cene ono što vodi tome cilju. Dem okratiji je svrha slobo-
da, oligarhiji bogatstvo, aristokratiji vaspitanje i održavanje obi-
čajnih normi < .... > , atiranidi samozaštita72. Jasnoje, dakle, da
prilikom davanja saveta, kod svakog uređenja treba s obzirom
na krajnji cilj, razm otriti njegove osnovne osobine, običajna na-
čela i ono što svakome od njih koristi, jer ljuđi u skladu s tim do-
nose odluke.
Govcn- 6 . Budući da se m etode uveravanja ne izvode samo pomoću
karakter g o v o r a apodiktičkog, nego i etičkog karaktera (jer mi poklanjamo
veru onom e govorniku koji se odlikuje određenim svojstvima,
kao što su čestitost ili dobronamernost, ili se odlikuje obema) iz-
lazi da treba poznavati osnovne osobine svakoga od njih, jer
osnovne osobine svakoga od njih, za samc njih nužno predstav-
ljaju najveći stepen uverljivosti. Te osnovne osobine pojedinih
uređenja spoznaju se istim načinom kao i karakterne osobine
pojedinaca koje se očituju u nameri, a nam era se upravlja pre-
ma svrsi.
7. Tako smo, dakle, utvrdili čemu treba da teži, imajući u vidu
sadašnjost ili budućnost, onaj ko nešto zagovara; iz kojih premi-
sa treba da izvodi m etode uveravanja o korisnom; daljc, izložili
smo takođe sredstva i načine kako da se govornik dobro oboru-
ža argum entim a prilikom izlaganja tem cljnih osobina i običaj-

71 Budući dapaideia, vaspitanje, obrazovanje, ima za cilj đa karakterno izgradi

svakoga člana zajednice, o njemu treba da vodi računa cela zajeđnica koja bri-
gu o vaspitanju ne sme prepustiti pojedincima. O ovom up. Polit. VIII 1 sq.
72 Prema izloženom Filosof razlikuje dva oblika monarhije: kraljevstvo i lira-
nidu. Ovde nedostaje definicija krajnjeg cilja kojem teži kraljevstvo. U Polit.
III 5, 2, Aristotel kraljevstvo definiše kao oblik monarhije koji se brine o op-
štem dobru.

70
 nih načela svakog uređenja, navedeno izlažući koliko je za ovu
priliku bilo umesno s obzirom na to da smo o tome detaljnije ras-
pravljali u našoj Politici73.

GLAVA DEVETA

Epideiktičko govomišlvo

1. U nastavku govorimo o vrlini i moralnom nevaljalstvu [ka- Predmet

epideik-
kia, vitium, izopačenost], lepom i ružnom, jer se ovo javlja kao tiekog go-
cilj onom e ko hvali ili kudi. Desiće nam se da ćemo, raspravlja- vora
jući o gornjcm, izneti na svetlo i ono što će nas predstaviti kao
osobe ovakvog ili onakvog karaktera, što je, kao što smo rekli,
druga m ctoda uveravanja, čemu je razlog to što jednim istim na-
činom možemo sebe i druge učiniti dostojnim poverenja s obzi-
rom na vrlinu74.
2. Kako se, m eđutim , događa da ljudi, ozbiljno ili neozbilj-
no, često poštuju ne samo boga ili čoveka, već i mrtve predm e-
te i bilo koju od životinja75, isto tako treba da istom m etodom
upoznamo i prem ise koje se tiču ovih predm eta. Dotaknim o se,
dakle, te m aterije toliko koliko da nam posluži kao primer.
3. Lcpo 76 jc ono što je, budući po sebi poželjno, vredno po- Definicija
hvale, ili ono što je, budući dobro, ugodno zato što je dobro. Ako pojrna to
kalon
se u ovom sastoji m oralno lepo, onda je vrlina neizbežno lepa, a [honestim
budući da je dobro, ona je i hvale dostojna.
4. Vrlina je, kao što se smatra, mogućnost pribavljanja i oču- Vrlina
vanja dobara, te mogućnost da se čine brojna i značajna dobro-
1366b činstva: dobročinstva svake vrste i za svaku priliku.
73 U p.Polit. III 7 sq.
74 Govornik će biti u mogućnosti da s više autoriteta hvali i ističe vrlinu ako ga
slušaoci smatraju kreposnim i vrlinom ukrašenim čovekom.
75 Paradoksalne pohvale, odnosno pohvale u čast životinja ili zlikovaca bile su
u modi u sofističkom govorništvu čctvrtoga veka. Najčuveniji takav govor sva-
kako je Busiridova odbrana što ju je napisao sofist Polikrat i Isokratova re-
plika Busirid, kojom je nastojao da Polikratu ukaže kako bi valjalo da obra-
di ovu temu o zlikovcu Busiridu koji je ubijao sve strance i prinosio ih Zev-
su kao žrtvu.
76 Pojafn to Kakov, honcstum, kod Aristotcla ima značenje: časno, čestito, ple-
menito, uzvišeno, to jest moralno lepo, jer Filosof misli na etičke kvalitete.

71
Delovi 5. Delovi vrline su: pravednost, hrabrost, trezvenost, poda-
vrline šnost, velikodušnost, darežljivost, blagost, razboritost i m udrost
[sophia, sapientia],
6 . Ako je vrlina mogućnost vršenja dobročinstava, onda su
nužno najveće one vrline koje su najviše od koristi drugima. To
je razlog zašto se najviše poštuju pravedni i hrabri Ijudi, jc r je
hrabrost u vreme rata od koristi drugima, a pravednost i u ratu
i u miru. Z a njom dolazi darežljivost, jer ljudi obdareni tom vr-
linom slobodno troše i ne spore se oko novca za kojim ostali naj-
većma žude.
7. Pravednost [SiKcuoanvri, iustitia, pravičnost] je vrlina na
temelju koje svako ima ono što mu pripada i kako zakon nalaže,
a nepravednost je porok koji podstiče da, suprotno zakonu, po-
sežemo za onim što drugima pripada.
8 . H rabrost [av5pela, virilitas, muževnost, ođvažnost] je vr-
lina na tem elju koje ljuđi, potčinjavajući se zakonu i njime se ru-
kovodeći, u opasnosti čine plem enita dela; suprotna osobina je-
ste kukavičluk [Sei/ba, timiditas, plašljivost],
9. Trezvenost [aaKppoauvri, temperantia, samosavlađivanje,
um erenost] je vrlina koja čini da se ljudi prem a telesnim užici-
ma postave onako kako zakon naređuje; suprotna osobina jeste
razuzdanost [aK okaaia, intemperantia, neobuzdanost, neume-
renost],
10. Darežljivost [eA.euSepi6 i:r|q, liberalitas, širokogrudost] je
dobrotvorna s obzirom na novac; suprotna osobina jeste škrtost
[avekenOepla, illiberalitas].
11. Velikodušnost [peYaA.o\|rnxia, magnanimitas \ je vrlina
koja podstiče na vršenje vebkih dobročinstava, a suprotnost joj
je m alodušnost [\iiK.po\\rx>%ia,pusillanimitas, uskogrudost].
12. Podašnost [peyako 7i:pe7teia, magnificentia, uzvišenost] je
vrlina koja podstiče na velike izdatke. Suprotne osobine su sit-
ničavost i sebičnost.
13. Razboritost [(ppovr\a\q,prudentia, praktična m udrost] jc
dianoetička vrlina na temelju koje ljudi mogu pravilno rasuđi-
vati o značaju gore navedenih dobara i zala u odnosu na sreću
< ....>
Znaci 14. Za ovu je priliku o vrlini i poroku uopšte, te o sastavnim
vrline
delovima ovih pojmova dovoljno rečeno. Sto se tiče ostalih oso-
bina, njih zaista nije teško uočiti, jer je očevidno da je ono što

72
 tvori vrlinu po nužnosti lepo (jer to teži vrlini) kao i sve što do-
lazi posredstvom vrline, jer su takva obeležja i takva dela vrline.
15. Ako su, međutim, obeležja vrline i odgovarajući im po- Nabrajanje
pohvalnili
stupci i čuvstva karakterno dobroga čoveka lepi, nužno proizla- deia
zi da je lepo i sve ono što se pokazuje kao delo ili znak hrabro-
sti ili što je hrabro izvršeno, što se može reći i za pravedna ili na
pravedan način izvršena dela (dok se to ne može reći za ono što
se pravedno trpi, jer je pravda jedina vrlina prem a kojoj praved-
no ne odgovara uvek lepom. Tako je, recimo, kod kažnjavanja
sramnije biti pravedno nego nepravedno kažnjen) što se jednako
može reći i o ostalim vrlinama.
16. Lepo je i ono čemu kao nagrada služi čast, kao i ono što
je radije izvršeno zbog časti nego zbog novca. Od postupaka koji
se svojevoljno odabiru lepši su oni koje čovek ne vrši u svoju ko-
rist.
17. Lepo je i ono što je apsolutno đobro, kao i ono što je ne-
ko izvršio u korist otadžbine, pritom zanem arujući lični interes;
zatim, ono što je po prirodi dobro, kao i ono što nije dobro za
1367a pojedinca, jer su takve stvari motivisane ličnim interesom .
18. Lepo je i sve ono što čovek može radije imati posle smr-
ti nego za života, jer je ono što se radi za života udruženo sa se-
bičnošću.
19. Lepo je i sve što je izvršeno radi drugoga, jer je tu manje
sebičnosti; takva su i dobra dela izvršena u korist drugih, a nc u
ličnom intcresu77, kao i ono što se čini za dobročinitelje, jer je to
u skladu s pravdom.
20. L epa su i dobročinstva, jer se ne odnose na izvršitelja.
Lepo je i sve suprotno onome čega se stidimo, a stiđimo se ne-
pristojnih reči, dela ili namera, kao što se vidi iz Sapfinih stiho-
va upućenih Alkaju:

D raga Sapfo, nešto reć’ bih ti htio,

A l’ stid me sprečava u tom.
77 Apelativ to epyov može imati dva značenja: čin i dclo, što se lepo vidi iz Eu-
demuve etike 1 1219 a 13: Uodredenim shičajevimu čin(akt) se razlikuje od upo-
trehe, na primei; kuća. ali ne i konstrukcija koja se razlikuje po veštini gradenja.
U drugim slučajevima, opet. upolreha i čin jedno su isto, kao šlo je. na primer,
upotreha vida —gledanje.
Pod pojmom e\)jcpayla Aristotel pre podrazumeva svršetak, uspeh, nego
samu radnju.

73
rr

Sapfa rau reče:

Da srce ti za časnim i lepim teži,

I jezik da ne smcra ružno kazati nešto,
O braz ne bi ti pokrivo stid,
Nego bi po pravdi zborio ti.

21. Lepo je i sve ono oko čega se ljudi, bez straha, nadmeću,
jer ljudi tako nešto preduzimaju zbog dobara koja vode dobro-
me glasu.
vtcsto ve- 22. Lepše su vrline i dela po prirodi boljih osoba, kao što su.
Leg 'njeg na prirner, vrline i dela muškarca lepša od vrlina i dela žene.
23. Isto tako, lepše su i vrline koje su korisnije drugima ne-
go nama, zbog čega je pravedno i pravednost lepo.
24. Lepše je neprijatelju se osvetiti nego se s njime miriti, jer
je pravično da se istom merom uzvrati, a pravično je lepo, a pri
tomc je svojstvo hrabra čoveka da ne bude poražen,
25. Pobeda i čast takođe spadaju među lepe stvari, jer su jed-
na i druga poželjne, pa m akar bile i bcskorisne, a i znak su više-
ga stupnja vrline. Lepo je i sve što je vredno spomcna, a što je
nešto dostojnije spomena, to je i lepše, kao što je lcpše i ono što
nije svakidašnje. Lepše je i ono što ima samo jedno lice, jer je
vrednije spomena. - 26. Lepše su i neplodotvornc tečevine, jer
bolje pristaju dostojanstvu slobodna čoveka. Lepe su i sve odli-
ke kod pojedinih naroda kao i ono što im služi kao znak pošto-
vanja, kao što se, uzmimo, kod Lakedajm onjana lepim sm atra
nošenje duge kose, jer je to znak slobodnog čoveka, a zaista i ni-
je lako s dugom kosom obavljati težačke poslove.
27. Lepo je i ne obavljati neko težačko zanimanje, jer slobo-
dan čovek ne živi za drugoga.
Aproksi- 28. Osim toga, u svrhu pohvale ili kuđenja, sasvim bliska svoj-
paraio^i- stva lrc*:,a smatrati istovetnim postojećima. Tako, na primer, opre-
zmi znog čoveka valja predstavljati kao hladnog i lukavog; pripro-
stog kao dobrodušnog, a bezosećajnog kao blagog, - 29, pritom
stalno pazeći da se između tesno povezanih osobina odabere naj-
podesnija. Tako se, recimo, naprasit i neobuzdan čovek može
predstavljati kao otvoren, a ohol kao veličanstvcn i dostojan-
stven, i, uopšte, ljude koji određene osobine poseduju u najvi- 1367b
šem stepenu predstavljati kao da imaju odgovarajuće vrline. Ta-

74
ko, na prim er, neprom išljeno smelog [Spaotn;, drzak, ludo od-
važan] predstavljati kao neustrašivog; rasipnog kao darežljivog.
Masa, naime, u to većinom i veruje, pa se istovremeno iz uzro-
ka može izvući paralogistički zaključak: ako je, naime, neko spre-
man da srlja u opasnost tamo gde nema potrebe, ima izgleda da
će biti daleko spremniji da to čini tam o gde se radi o lepom; ako
je neko darežljiv prem a bilo kome, biće i prem a prijateljima, jer
pružanje dobročinstava svima označava krajnji stepen vrlinc.
30. Pri svemu tome mora se voditi računa i o slušaocima pred Predrasudi
slušalaca
kojima se nešto hvali, jer, kao što ono govoraše Sokrat, nije te-
ško hvaliti Atinjane pred Atinjanim a7S. Valja, m edutim , govori-
ti o onom e što cene pojedine grupe slušaoca, kao, recimo, Ski-
ti, Spartanci ili filosofi7879. Jednostavno rečeno, cenjeno trcba svr-
stati m eđu lepo, jer se uzima da su ti pojmovi m eđusobno bliski.
31. Lepo je i ono što je saglasno s onim kome tako nešto pri- Ođnosi
staje, na prim er, ako je neko izvršio dela dostojna svojih preda- saglasnost
ka ili svojih ranijih dela, jer se sticanje slave tiče sreće i lepog.
Lepo je i ono što se dogodilo van očekivanja u boljem i pleme-
nitijem smislu, na primer, ako se čovek u sreći pokazao um ere-
nim, a u nesreći velikodušnim, ili pak, ako se neko postajući moć-
nijim, pokazivao sve boljim i pristupačnijim. Takav smisao ima
ona Ifikratova:

Pogledaj odakle započeh, dokle se uzdigoh ja 80.

Potom, natpis u čast pobednika na Olimpijskim igrama:

N ekad na plećma sa kukastom obramicom,

78 Up. Platon, Meneksen 235a gde Platon na Sokratova usta kažc: A k o bi treba-
lo da se o Atinjanima pohvalno govori pred Peloponežanima, a o Peloponeža-
nima pred Atinjanima, trebalo bi biti dobar govornik da biprisutne uverio ipo-
žeo uspeh. Kad, međutim, govorimo pred onima koje hvalimo, nije teško posti-
ći da nas smatraju vrsnim govornikom.
79 Filosof iz Starige misli na informisanost i toleranciju slušalaca koji treba da
slušaju pohvale i o drugim narodima. Tako govornik može da hvali spartan-
sku hrabrost i kratkoću govora; kod Skita veštinu lovljenja itd., aii po princi-
pu: Drži se predmeta i reči će teći.
80 Ovo je potpun Isokratov citat što ga Aristotel u gl. 7, navodi samo delimično.
Up. P\uVdrh,Apophthegmata, sub voce Iphicrates.

75
 kao i stih pesnika Simonide:

O na kojoj su i otac i muž i braća tirani8182.

Namera 32. Budući da se pohvala zasniva na delima, a kako je osnov-

na osobina poštenog čoveka da postupa u skladu s nam erom ,
trcba nastojati oko toga da se dokaže da je čovek [koga hvalimo]
postupao u skladu s namerom. Isto tako, korisno je ukazati da
je tako često postupao, u ime čega podudarne i slučajne aktiv-
nosti treba takođe smatrati namernim aktivnostima, a ako nam
pođe za rukom da navedemo brojne i slične aktivnosti, poprimi-
će obeležje vrline i namere.
Pohvala i 33. Pohvala je govor koji očituje veličinu vrline. Treba, dakle,
pohvalni
govor dokazati da su aktivnosti [čoveka koga hvalimo] ispunjene vrli-
nom. Pohvalni govor [enkomij] se tiče podviga (tu sve okolnosti
vode uverljivosti, kao što je, na primer, plemenito poreklo i vaspi-
tanjc, jer je verovatno da se od dobrih roditelja rađaju dobra de-
ca, a čovekov karakter odgovara primljenom vaspitanju). Zato se
enkomijima i proslavljaju ljudi koji su nešto značajno izvršili.
D ela služe kao znaci moralnog svojstva duše, jer bismo u su-
protnom mogli pohvaliti i onoga ko nije nešto uspešno izvršio,
ako bismo živeli u uverenju da je takav da tako nešto može izvr-
šiti.
34. Makarismos i eudaimonismos po sebi su istovetni pojmo-
vi, ali nisu isto što i pohvala i pohvalni govor koji su u pojmu eu-
daimonismos 82 sadržani onako kako je pojam vrline sadržan u
pojmu sreće.
81 U p .A n th . Lyr., Bergk-Hiller, Simonid, fr. 223 i fr. 94. Epigram navodi Tuki-
did VI 59, a ođnosi se na Arhediku, kćerku atinskog tiranina Hipije. Ona je
bila žena Ajantidova, a on sin Hipokla, tiranina u Lampsaku, gradu u Misiji
nallelespontu.
82 Između pojmova makarismos, ili beatifikacija i endoimonismo1s, felicitacija,
premda su po značenju veoma slični, postoji ođređena razlika o kojoj Stagi-
ranin u Nikom ahovoj etici I 12, 4, kaže: T o i ) < ; yix.p 9 £ o i > < ; p a K a p i ^ o p e v K a i
t e

E u S a i p o v t ^ o p e v Kai xa>v avSpćbv S ^ paKapi^opEV = Bogove slovi-

e io t o c t o u

mo blaženim i srećnim, a od ljudi nazivamo blaženim najsličnije bogovima.

(Izvorni citati iz Nikomahove etike navode se prema gore navedenom izdanju:
Aristotle, Nicomachean ethics, ed. H. Rackham, London 1975, Heinemann).
Prema izloženom, blaženstvo je najviši stupanj sreće i kao takvo je privile-
gija bogova. U ime toga bogove Homer i Hesiod i nazivaju: makares — blaženi.

76
 35. Pohvala i saveti pripadaju istoj vrsti, jer isto ono što pri-
Recipročne
likom davanja saveta može poslužiti kao pouka, kad se izmeni konverzije pohvale i
način izlaganja, može poslužiti kao pohvalni govor. saveta
1368a 36. Sledstveno tome, kad znamo šta treba da činimo i kakav
karakter da imamo, da bismo od pouke dobili pohvalni govor,
potrebno je da u rečenici samo izmenimo redosled izraza i na-
čin izlaganja. Tako, na primer, tvrdnja ,,ne treba se ponositi onim
što nam je sudbina dala, već onim što smo sami stvorili”, iskaza-
na tako, ima vrednost pouke. Ako se pak iskaže ovako: „nije se
ponosio onim što mu je suđbina dala, vcć onim što je sam ste-
kao”, dobija se pohvalni govor. Prema tome, ako neko želi da
hvali, neka prethodno razmotri u čemu bi mogao poučiti, a ako
neko želi da pouči, neka vidi šta bi trebalo da se pohvali.
37. Sto se tiče načina izražavanja, on će u navedenom sluča-
ju biti nužno kontreran kada se ono što sprečava zameni onim
što ne sprečava.
38. Dalje, treba da se koristimo sa više načina preuveličava- Preuveli-
nja, kao, recimo, da li je čovek [kojega želimo hvaliti] nešto iz- čavanje
vršio sam, ili prvi, ili je jedan od retkih koji je tako nešto izvršio,
ili je najzaslužniji za izvršenje takvoga dela, jer navedene okol-
nosti izvršeno delo čine lepim. [Korist se može izvući i] iz ukazi-
vanja na vrem e i okolnosti u kojima se neka radnja vršila i [upr-
kos teškim vremenskim prilikama i okolnostima] izvršila. Valja
hvaliti i onoga ko je u jednom istom poslu imao često uspeha, jer
je i to od značaja, pa samim tim može izgledati kao dokaz da
uspeh nije rezultat sreće, već zasluga izvršitelja. Pohvalu zaslu-
žuje i onaj zbog koga su pronađena i ustanovljena odlikovanja
da bi služila za podsticaj i pohvalu. Za pohvalu je i onaj u čije je
ime sastavljen prvi enkomij, kao što je H ipoloh83, ili onaj kome
je na trgu podignuta statua, kao što su Plarm odije i Aristogej-
ton84.
83 O njemu više ništa nije poznato.
84 Harmodije i Aristogejton ubili su atinskog tiranina Hiparha o čemu up. kod
Tukidida I 20, VI 54, 56-57. Čudno je što ovu statuu ne spominju ni Tukidid
ni sam Aristotel u Politici V 10, 9. U njihovu je čast pesnik Simonid spevao
himnu koja u mojemu prevodu sa starohelenskog giasi:

Diehl: 10,13.
U mirtinoj grani nosiću mač,
Kao Harmodije i Aristogejton

77
 Isto se može reći i o slučajevima suprotnog karaktera. Ako
osoba o kojoj je reč o sebi ne pruži đovoljno podataka, onda je
treba uporediti s ostalima, kao što je činio Isokrat zbog svoje ne-
naviknutosti sudskom govorništvu85. Takvog čoveka treba upo-
ređivati sa slavnim ljudima, jer ako je bolji od ljudi dostojnih uva-
žavanja, onda to doprinosi uveličavanju i lepom.
39. Preuveličavanje, po logici, pristaje uz pohvalu, jer pohva-
la ide za nadmašivanjem, a nadmašivanje spada m eđu lepe stva-
ri. To je ono zbog čega osobu koju hvalimo, ako je ne možemo
uporediti sa slavnim ljudima, valja uporediti m akar s običnim
ljudima, jer se veruje da nadmašivanje služi kao znak vrline.
Dokazi 40. Uopšteno uzevši, od mesta zajedničkih svim govorničkim
prikladni
a raziičite vrstama, preuveličavanje najbolje pristaje epideiktičkom govor-
i vrste ništvu, jer tu govornik ima posla s delima koja niko ne ospora-
va, te mu jedino preostaje da ih zaodene veličajnošću i lepotom.
Sto se tiče prim era, oni najbolje pristaju političkom govor-
ništvu, jer o budućem nagađamo i prosuđujemo na tem elju izu-
čavanja prošlosti.
Kadno li tirane smakoše
I Atinu ravnopravnom učiniše.
Najdraži Harmodije, ti nipošto umro nam nisi!
Boraviš na ostrvinr btaženim, kažu,
Gde je brzonogi Ahilej, gde
Tidejeva dičnog Điomeda kažu.
U mirtinoj grani nosiću mae,
Kao Harmođije i Aristogejton
Kađno o Ateninoj stavi
Coveka tirana Hiparha smakoše.
Vama večna slava, po zemlji će hodit
Najđraži Hanrtotlije i Aristogejtone,
Kadno h siinike ubiste
I Aiinu ravnopravnom učiniste.
85 Isokrat nije imao pravnu praksu n sudskom govorništvu što pokazuje i izraz
ouvtjSeia koji daje suprotan snaisao pojnm ćusnvtj&eia, a odnosi se ■» «je-
gove pisane govore koji sb se držali u sudnici. O teme ovaj. ngjsfaiKup pisae;
epideiktičkih govora, u govoru Zamena imtmja (Antidosisj 2 -3 ,kaže: Znajti-
ći da neki ocm jnju m ojepodnčavanje agovomištvu, tvrdeđ d'am i je svr-
ha veštetm pisanja sudskih n ikađ sermsam hranio o đ ovogm hktćenja,
smatrajući da ove grdnje nemaju nikakvu vrednm t i da javm tst dohro poznaje
prirodu moga pos!a; da ja, odpmmj/a iđrzmmja'govoraaiprivatna lica, više ee-
nim raspmvljanje opikm jim a koja im aju d a k k o veett vmdnost i mzvišenmt, ta-
k o d a s e ne hi m ko usudio da o njimat raspravlja izuzev mojih učenHm i omk- ko ji
imaju želju da ih opmmmmjm!.

78
 Entimemi, naprotiv [najbolje pristajuj sudskom govorništvu,
jer prošli događaji, usled nesigurnosti, naročito zahtevaju istra-
živanje uzroka i apodiktičko izvođenje dokaza.
41. Takvi su približno svi izvori iz kojih se izvodi svaka vrsta
pohvale ili kuđenja; takvo je sve ono što treba da ima u vidu onaj
ko hvali ili kudi, a takav je i izvorni m aterijal iz kojega se izvo-
di pohvala i osuda, a kad znamo ovo, ono što je suprotno ovom
očevidno je po sebi, jer se kuđenje izvodi iz oprečnog gore rc-
čenom.

GLAVA DESETA

Sudsko govomištvo

1368b 1. U nastavku ćemo govoriti o broju i prirodi onih prem isa Podela
sudskog
iz kojih treba da se izvode silogizmi u odnosu na optužbu i od- govorm-
branu. šlva
2. Ovde je nužno voditi računa o trima stvarima: prvo, kakva
je narav i koliki broj motiva koji ljude navode da nepravedno po-
stupaju, i, treće, kakvog su karaktera i naravi osobe prem a koji-
ma sc nepravedno postupa. - 3. Hajde da, pre no što pređem o
na ovo, definišemo šta je to nepravedno postupanje86.
Neka nepravedno postupanje [xo dSiKeiv] znači svojevoljno Definicija
i protiv zakona nanošenje štete. Zakon može biti poseban i op- ncpraveđ-
no izvrše-
šti. Pod posebnim podrazumevam pisani [pozitivni] zakon po ko- nog đela:
jem se u državi vlađa, a pod opštim, ona načela i norm e koje, ia- 1. Protiv-
zakonitost
ko nepisane, kako izgleda, priznaju svi ljudi.

86 Treba podsetiti da su definicije koje Filosof donosi u ovom poglavlju retori-

čke. Prema tome, pravcdnost i njenu suprotnost, nepravednost, Aristotel ne
razmatra teorijski, to jest sa stanovišta ličnog ili društvenog morala, kao što
čini u Nikomahovoj, Eudemovoj i Velikoj etici (razlika između adikia i adikein)
kao što bi trebalo da se razmatraju s obzirom na njihove kaznene sankeije,
U početku se pojam 5iKatO(;, pravedan, ođnosio na onoga ko pazi na normu
(5iKr|), običaj ili zakon, u porodici ili u gradu, odnosno društvu, dok su se poj-
movi ocSiKia, nepravda i oeSik eiv , činiti nepravdu, odnosili na kršenje gor-
njeg. Prema tome, ovde nije reč o sudskoj nego o vaspitnoj pravdi, pravdi ko-
ja upućuje na dobro. Sama intencija i odgovornost definisani su u duhu nji-
hovih pravnih konsekvencija. Aristotel se, međutim, sam poziva na pisani i
nepisani zakon o čemu se raspravlja u gl. 13-15.

79
 2. Od- Čovek dobrovoljno radi ono što radi svesno i bez prisile. Šta
govornost čovek radi dobrovoljno ne znači da sve radi po slobodnom izbo-
ru voljc, ali sve što čini po slobodnom izboru volje to radi sve-
sno, jer niko nije neobavešten o onome što radi po vlastitom iz-
boru.
Motiv 4. Razlozi koji ljude navode da drugima, kršeći zakon, nano-
namcrc
se štetu i čine zlo, jesu m oralno nevaljalstvo i nedostatak samo-
savlađivanja. Ako čovek ima jedan ili više poroka, on je u nače-
lu nepravcdan [poročan] prem a predm etu poročnosti. Tako je,
na prim er, gramziv [poročan] prem a novcu, neobuzdan prem a
telesnim nasladama, razmažen prem a lagodnostima, strašljivcu
prem a opasnostim a (jer iz straha napuštaju saučesnike u opa-
snosti), častoljubivi prem a časti. Srdit je opet nepravedan pod
uticajem ljutnje; čovek koji strasno voli pobedu poročan jc s ob-
zirom na pobedu; osvetnik zbog želje za osvetom; nerazum an,
jer se vara u pravednom i nepravednom; bestidnik, zbog prezi-
ranja dobroga glasa drugih. Slično je i s ostalim ljudima, jer je
svako nepravedan u odnosu na svoj porok.
5. Ovo će, međutim, biti potpuno jasno delimično iz onoga
što smo rekli o vrlinama, delimično iz onoga što će biti rečeno o
osećanjima. Preostaje, dakle, da utvrdimo motive i karakter onih
koji čine i kojima se čini nepravda.
Spoljni 6 . Iiajde da najpre razmotrimo pitanje čemu teže i šta izbe-
uzroci nc-
pravedno gavaju ljudi koji se odlučujuna vršenje nepravde, jer je jasno da
izvršenih tužilac kod optuženog mora ispitati broj i narav motiva koji sve
de'la
ljude navode da budu nepravedni prem a bližnjima, kao što će i
tuženi nastojati da dokaže kako nije opterećen tolikim i takvim
motivima.
7. O d aktivnosti [radnji] ljudi jedne obavljaju svojevoljno,
druge protivvoljno. Od onoga što se radi protivvoljno, jedno se
vrši slučajno, drugo po nuždi; od onoga pak što ljudi rade po nu-
ždi jedno se može pripisati prisili, drugo prirodnoj nužnosti, ta-
ko da se sve što čovek ne radi svojevoljno događa slučajno, po
prirodnoj nužnosti ili po prisili.
Unutrašnji Od aktivnosti što se vrše svojevoljno i koje nastaju kao po-
razlozi
sledica unutrašnje pobude vršioca, jedne se vrše prem a navici, 1369a
druge prem a čežnji koja može biti racionalna i iracionalna.
8 . Htenje je čežnja za dobrim (jer niko ne želi ono što ne sma-
tra da je dobro). Iracionalne čežnje [orekseis, appetitiones, pori-

80
vi, strasti] su ljutnja i želja. Sledstveno tome, sve se ljudske ak-
tivnosti nužno svode na sedam motiva postanja: slučaj [rojc'n,f°r-
tuna, sreća], prirodnu nužnost [(puaig, natura], prisilu [pia, vis,
spoljna sila], naviku [eSoc;, consuetudo), rešenost [A,oyiap6 (;, ra-
tio boni], gnev [9'up6q, iracundia] i želju [em dupia, cupiditas, po-
žuda, žudnja, strast].
9. Bilo bi sasvim beskorisno da ovde ljudske aktivnosti pota- Ostali su
uzroci
nje usklađujemo prem a uzrastu, duševnim svojstvima i tome sli- samo pri-
čno. Ako se, naime, dogodi da mladići budu gnevni ili strastveni, vidni
oni ne čine nepravedne postupke u ime svoje mladosti, već pod
uticajem gneva i strasti. Ne postupa se nepravedno ni zbog bo-
gatstva ili siromaštva, ali se može desiti da siromašni usled nci-
m aštine žude za novcem, a da bogataši žude za suvislim nasia-
dama, jer ih mogu pribaviti. U oba slučaja, dakle, ljudi tako po-
stupaju ne zbog bogatstva ili sirom aštva, nego pod uticajem
želje87. Isto tako, pravedni i nepravedni, kao i svi oni za koje se
kaže da postupaju u skladu s vlastitim duševnim osobinama, de-
luju u skladu s gore navedenim motivima - smišljeno i pod uti-
cajem strasti, pri čemu se jedni rukovode valjanim karakternim
osobinam a i osećanjima, dok drugi postupaju suprotno.
10. Zbilja se događa da su ovakve i onakve duševne osobine
popraćene ovakvim ili onakvim posledicama. Tako, recimo, ume-
ren čovek usled um erenosti, u pogledu naslada, ima dolične mi-
sli i želje, dok je kod neobuzdanog u tom smislu sve obrnuto.
11. Ostavimo, dakle, po strani sve takve distinkcije i ispitaj-
mo s kakvim su obično posledicama združene duševne osobine,
jer, ako je čovek beo ili crn, velik ili malen, iz toga po pravilu ne
proizlazi'nijedna od navedenih posledica. Ako je, medutim, čo-
vek mlad ili star, pravedan ili nepravedan, tu već postoji razlika.
U kratko, m ora se voditi računa o okolnostima koje utiču na ra-

87 Ovde Filosof dodiruje problem supstance i akcidencije, Siromaštvo, bogat-

stvo i uzrast nisu supstancijalni, ođnosno esencijalni uzroci radnji, već akci-
denlalni, drugorazredni, nebitni uzroci.
Akcidentalno to ou(rj3£pr|K6(; Aristotel definiše u Metaf. IV 30, 1025a 14.
kao ono što je inherentno nekom biću i može sepridati kao istinito, ali ni nužno
ni sialno. Na primer, ako čovekprilikom kopanja rape za sadenje biljke naide
na zakopano blago. (Citirano prema izd. W. Jaeger, Aristotclis Metaphvsica,
Oxford 1973),
O akciđentalnom te o partikularnoj i univerzalnoj akcidenciji biće opšir-
nije govora u Ret. II 12-17.

81
 znolikost ljudskih karaktera. Tako će, na prim er, biti osetna raz-
lika u karakteru, ako se čovek sm atra bogatim ili sirom ašnim,
srećnim ili nesrećnim. O ovome ćemo kasnije, a sada nastavimo
s onim što za ovu priliku treba da raspravimo.
Spoljni 12. Slučajnim se naziva ono čemu je uzrok neodređen, što
uzroci: 1.
Slučaj nastaje ne radi nekog određenog cilja, i, niti uvek, niti većinom,
niti redovno - što je jasno iz definicije slučaja88.
2 Prirod- 13. Prirodnom nužnošću nazivamo ono što se događa prem a
na nužnost unutrašnjoj ustaljenoj uzročnosti stvari; ono što se na istovetan L369b
način događa uvek ili većinom89.
Što se tiče protivprirodnih stvari nema potrebe pobližc utvr-
đivati da li se događaju u skladu s određenim prirodnim zako-
nom ili nekim drugim uzrokom, jer se može pokazati da im je
uzrok slučaj.
3. Prisila 14. Prisilnim sc naziva ono što vršitelji izvršavaju protivno
svojoj žeJji ili zdravoj pam eti90.
4. Navika 15. Po navici se radi ono što se često radilo.
5. Rešcnost 16. Rešenosti od napred navedcnih dobara svoje izvršenje
duguju ona koja se čine korisnim ili kao krajnji cilj ili kao sred-
stva koja vode cilju, pod uslovom da se tako nešto čini zato što
je korisno, jer ponekad i neobuzdani ljudi obavljaju korisne rad-
nje, ali ne zato što je to korisno, nego radi užitka što ga takve
radnje pružaju.
6. Gnev 17. Pod uticajcm gneva i ljutnje rađa se osveta91. Postoji raz-
lika između osvete i kažnjavanja: kažnjavanje se vrši u interesu
onoga ko se kažnjava92, a osveta u interesu osvetitelja, da bi se
postiglo zadovoljenje93.

88 Aristotel je ovaj pojam dei'inisao u Fizici II cc. 5, 6.

89 O ovom uporedi definiciju u Fizici II, c. 1,192 b 13 sq.: Sve sto postojiprirod-
no u sebi zacelo poseduje princip krclanja i postojanosli, jedno prema mestu,
drugo prema rastu i opadanju, treće prema promeni. (Citirano prema izd. H.
Carteron, Aristote, Physique3, Paris 1961.
90 O ovom Aristotel u Metafizici IV 5, 1015a 26, kaže: Nužno je i ono što nasta-
je kao rezultal prisile kao i sama prisila, a sastoji se u onome šlo sprečava i ome-
ta nagon i nameru.
91 O tom up. Ret. II 2,2 sq,
92 Up. Ret. 1 14,3.
93 Up. Nikomahova etika IV 5,10.

82
 18. U čemu se sastoji ljutnja biće nam jasno iz raspravljanja
o osećanjima.
Pod uticajem želje radi se sve što je nesumnjivo ugodno. Me- 7. Želja
đu ugodnc stvari spadaju uobičajcnost i navika, jer se mnogo to-
ga što po svojoj naravi nije ugodno sa zadovoljstvom vrši, ako se
na to priviknemo.
U kratko rečeno, sve što ljudi rade svojevoljno ili jeste ili iz-
gleda dobro ili ugodno. Budući da se ono što Ijudi čine po unu-
trašnjoj pobudi, čini svojevoljno, dok se nedobrovoljno radi sve
što se ne radi zbog sebe, proizlazi da je sve što ljudi dobrovoljno
rade stvarno ili prividno dobro, stvarno ili prividno ugodno. Me-
đu dobra, naime, ubrajam o odstranjivanjc stvarnih ili prividnih
zala, kao i zamenu većega manjim zlom (jer je to, na neki način,
poželjnije). Isto tako, ugodnom pribrajamo i odstranjivanje stvar-
nih ili prividnih neprijatnosti ili zamenu većih manjim neugod-
nostima.
19. Prema tome, potrebno je da definišemo broj i kvalitet ko-
risnih i ugodnih stvari. O korisnom je bilo reči kad smo raspra-
vljali o političkom govorništvu, a sada ćemo raspravljati o ugod-
nom. Pri tome naše definicije o svakom određenom pitanju tre-
ba sm atrati dovoljnim, pazeći da ne budu ni nejasne, ni odvcć
precizne.

GLAVA JEDANAESTA

Zadovoljstvo

1. Uzmimo da je zadovoljstvo [ijbovfi, uživanje, naslada] od- Delinicija

ređeno kretanje đuše, te brzo i osetno vraćanje u njen prirodan zadovolj-
stva
položaj, a bol [Mnrn, nezadovoljstvo], kao nešto što je tome su-
protno‘M.
2. Ako je zadovoljstvo takvo, onđa je jasno da je ugodno i sve
1370a ono što stvara gore navedeno đuševno stanje, a da je ono što ga
narušava, ili uslovljava suprotno duševno stanje, bolno [Itmripov,
mučno, tegobno, neprijatno]. 94

94 Filosof o zađovoljslvu i uživanju raspravlja u Nikomahovuj t'tici VII 12-14 i

X 1-5.

83
 Zađo- 3. Iz toga nužno proizlazi da je teženje ka prirodnom stanju
voljstvo u najvećcm broju slučajeva ugodno, posebno kada ono što na-
nam je pri-
rođeno staje po prirodnom toku događanja sebi ponovo stekne odgova-
rajuće prirodno stanje. Isto se može reći i za ono što se radi po
navici95, jer sve što pređe u naviku dobija značenje prirodnog;
navika donekle liči na prirodu, jer zaista nem a velike razlike iz-
među pojmova često i uvek - pojmu priroda pripada pojam uvek,
a pojm u navika pojam često.
4. Prijatno je i ono što nije posledica prisile, jer je prisila su-
protna prirodi. Zato je mučno i sve što je nužno, te je s pravom
rečeno:

Svaki nuždom natureni posao po sebi je mučan96.

Neugodno je i staranje [ejcifteX,eia, curatio], revnost, [cttco'oSti,

studium ] i naprezanje, jer u sebi uključuju nužnost i prinudu,
ukoliko se na to nismo navikli, jer nam i to, u tom slučaju, posta-
je ugodno. Prijatno je i ono što je gore navedenom suprotno. Za-
to dokolica, nerad, bezbrižnost, igra [7ta i 8 ia, zabava, šala], od-
m or i san spadaju m eđu ugodnosti, jer se od ovoga ništa ne de-
šava po nužnosti.
Telesnc i 5. Ugodno je sve što je predm et urođene želje, jer je želja če-
intelek-
tuaine že- žnja za ugodnim.
Ije Od želja, jedne su iracionalne, druge racionalne. Iracional-
nim nazivam sve one želje koje ne nastaju kao plod duha 97 [sve-
snog i pretpostavljenog]. Ovamo spadaju one koje nazivamo pri-

95 Stagiranin postavlja razliku između kategorija Etji;, habitus, stečena duhovna

sposobnost, duševno stanje, duševna osobina, navika i SiotSecn.;, dispositio,
duševno raspoloženje, ustrojstvo, sposobnost. Stanje ili habitus je kudikamo
stalniji i trajniji kvalitet od dispozicije. Pod habitus idu: nauke, vrline, odno-
sno pravičnost, razumnost, umerenost itd., dok pod dispoziciju idu: zdravlje,
bolest, hladno i toplo. O samoj razlici Filosof u Kategorijama kaže: Prema to-
me, ’h abitus', stanje, se razlikuje od dispozicije time što je ova druga lako pokre-
tljiva, dok jeprvo stalnije i težepokretljivo. (Cit. prema: Aristotcl, Organon, Be-
ograd 1965, str. 26. (Sa starohelenskogprevela dr Ksenija Atanasijević).
96 Aristotel ovaj pentametar Euena Paranina navodi i u Met, IV 5, 1015 a 29,
prilikom raspravljanja o pojmu nužnog, prema kojem i prinudno predstavlja
određeni vid nužnog.
97 Prema Velikoj elici 1 1,1182 a 23, Platon je zadovoljstva razđelio prema raci-
onalnoj i iracionalnoj komponenti ljudskog bića: xo \6 y o v ’6%ov i to oAoyov.

84
 rodnim , kao što su one što nastaju posredstvom tela, na prim er,
želja za hranom , glad i žeđ, te želja za ovakvom ili onakvom vr-
stom hrane; zatim, one koje se tiču predm eta ukusa, spoljnih za-
dovoljstava i, uopšte, one koje se odnose na čula, kao što je ču-
lo mirisa, sluha i vida. Racionalnim nazivam želje koje nastaju
pod uticajem osvedočenja, jer uistinu postoji puno toga što že-
limo videti i steći, kad o tom e čujemo i u ugodnost se njegovu
osvedočimo. Intelek-
tualna za-
6 . Kako se opažanje zadovoljstva sastoji u opažanju određe- dovoljstva
nog čuvstva, a imaginacija [cpav'tacria, predstava] je oslabljen uslovljena
imaginaci-
opažaj [aiaSrian;, sensus, čulno opažanje, osećanje, osećaj], to jom i pam-
onoga ko se nečega seća i onoga ko se nečem u nada uvek prati ćenjem
predstava onoga čega se seća ili onoga čemu se nada989. Ako je
to tako, onda je očigledno da zadovoljstvo podjednako prati ono-
ga ko se nečega seća, kao i onoga ko se nečemu nada, jer je čul-
no opažanje određena vrsta zadovoljstva.
7. Dosledno tome, sve što je ugodno m ora se sastojati ili u
osećanju postojećega zadovoljstva, ili u uspomeni na prošla za-
dovoljstva, ili u nadi u buduće zadovoljstvo, jer sadašnje oseća-
1370b mo, prošloga se sećamo, a budućem se nadamo.
8 . Prem a tome, od uspomena nisu samo ugodne one što su
bile takve u trenutku njihovog postanja nego i neke koje tada ni-
su bile ugodne, ukoliko je za njima usledilo nešto lepo i dobro,
zbog čega pesnik i kaže:

Slatko je spašenom nesreće setit’ se svoje".

i:

98 Filosof daje definiciju fantazije, imaginacije u đelu De anima III 3, 11. Ovaj
pojam koji se obično prevodi kao im aginacija-misaona impresija koja tvo-
ri misaone predstave ™Stagiranin definiše kao kretanje koje nastaje pom oću
aktivnogosećanja. Ovako nastalo kretanje, odnosno gibanje, mora da liči na
osećanje koje je prouzrokovalo ovo kretanje.
Valja, međutim, istaknuti da je fantazija nešto više od toga. Ona zasigur-
no stoji između čula i razuma, jer imaginacija ne može bez čula i razuma, a
intelekt bez imaginacije. Ukoliko se pak fantazija odnosi na raniju predsta-
vu kojoj je čulna predstava kopija, u tom je slučaju reč o memoriji. Imagina-
cija ima posla s predstavama na kojima se zasniva memorija. Predstave se
transofmišu u memoriju, odnosno u sećanje (na nešto prošlo) ili u nadu (qa
nešto buduće) i potom prelaze u intelekt.
99 Jampski trimetar uzet iz ’E mvpidove.Andromede, Nauck2, fr. 133.

85
 Čovek naslađuje srce i jadima prošlim
Kada se seti kol’ko pretrpi i doživi toga100.

9. U tom e se krije razlog zašto je čoveku ugodna i sama po-

misao na odsutnost zla. Od onoga čemu se nadam o ugodno je
ono s čijim je prisustvom očevidno združeno veliko zadovoljstvo
ili korist i kad korist nije propraćena bolom. Ukratko, svaka stvar
čija nas prisutnost veseli obično nas veseli i onda kada se takve
stvari sećam o ili joj se nadam o, zbog čega se i gneviti ugodno,
kao što [o gnevu] reče Homer:

O d m eda štono se cedi slađi je m nogo101,

jer se niko ne ljuti na onoga kome se očigledno ne može osveti-

ti, kao ni na daleko moćnije na koje se ljudi ne ljute ili se manje
ljute.
10. Većina želja propraćena je nekim užitkom, jer sećanjc na
[ugodnu] prošlost ili nada u budući užitak u čoveku stvara odre-
đeno zadovoljstvo. Tako su, na primer, bolesnici u tem peraturi,
trpeći žeđ, srećni i pri samoj pomisli da su pili i raduju se da će
opet piti.
11. Zaljubljeni se uvek raduju kada govore, pišu stihove ili
nešto drugo rade što je u vezi sa voljenom osobom, time stvara-
jući predstavu da je voljena osoba prisutna. Ljubav se kod svih
ljudi očituje tako što nisu srećni samo u prisutnosti nego i u od-
sutnosti voljene osobe kad se ove sete, zbog čega sc žaloste kad
je voljena osoba odsutna102.
12. Isto tako, izvestan užitak prati oplakivanja i naricanja103,
jer tuga navire zbog odsutnosti voljene osobe, dok se radost i tre-

100 Up. Od. XV 400-401. Aristotel je, želeći dati primer za sećanje, donekle iz-
menio izvornik.
101 Up. !/.XVIII 109.
102 Aristotel u N ikom ahovoj etici IX 5,3, opisuje početak ljubavi i njen karak-
ter: Naklonost je, kalco se čini, početak prijateljstva, kao što je dopadljivost na
prvi pogledpočetak Ijubavi.
103 Threnos, naricanje, jeste zborska tužbalica. Stari razlikuju dve vrste treno-
sa: EJUKijSeiov, to jest naricanje za mrtvacem (videti Proclos, kod Photia,
Bibl. 321 a 30) i pravi trenos, to jest uspomenu na pokojnika (v. Ammon.,
Diss. p. 54).

86
 nutna sreća javljaju pri samom pomenu i prividnom viđenju oso-
be i izprisećanja na ono što je radila i kakva je bila. Zato pesnik
s pravom kaže:

To reče te kod svih za plačem podstače žudnju104.

1 3 .1 osveta pruža zadovoljstvo, jer je bolno ne postići je, a

ugodno postići je. Ljutiti se, naime, beskrajno žaloste kad se ne
osvete, a raduju se čim im se pojavi nada u mogućnosl osvete105.
14.1 pobeda je ugodna ne sarno ljudima koji vole pobedu već
i svima ostalima, jcr se u ljudima rađa svest o vlastitoj nadmoć-
nosti koju svi više ili manje priželjkuju.
15. Budući da je prijatna pobeda, nužno su prijatne i igre ve-
1371a zane za borbu i usmena nadm etanja 106 (jer se često i tu postig-
ne pobeda) kamo ide igra s kockom [aaTpa^aAAaeig, ludi talo-
rum ], loptanje [acpaiplaE\q, pilae], kockanje [Kupeiac;, aleae] i
igra dame [7rExxelaq, tessera].
Isto se može reći i o ozbiljnim vrstama zabave, od kojih jed-
ne postaju ugodne kad se na njih naviknemo, a druge odm ah,
kao što je, na prim er, lov s psima i, uopšte, svaka vrsta lova, jer
gde je borba, tu je i mesto pobedi. Baš stoga su rasprave na su-
du i, uopšte, raspravljanje ugodni onima koji su tome vični i za
to sposobni.
16. Isto tako, čast i dobar uglecl ubrajamo m edu najugodni-
je, jer svako uobražava da ima kvalitete čestita čoveka, tim pre
kad mu to [časti i pohvale] iskazuju ljudi koje sm atra istinolju-
bivim. U takvom slučaju za istinoljubive radije smatramo one što
Aleksandrijski izđavači dela starohelenskih liričara nisu pravili razliku iz-
medu tih dveju vrsta, tako da se tužaljke Simonidc i Pindara odnose na obe
vrste. Treba, medutim, pođsetiti d ajetrenus u najstarije vreme imao magij-
sko značenjc. Pevao se uz aulos i samo ponekad bez pratnje. Cvetao je u scd-
mom veku pre nove ere, mada se javlja još kod Homera: II. XXIV 719-727,
gde susrećemo opis trenosa u sceni sahrane teia ubijenog Hektora.
104 Up. IIXXIII 108, Od. IV 183. U Ilijadi plaču helenski ratnici za mrtvim Pa-
troklom; u Odiseji, u Menelajevom dvoru, plaču za Odisejem koji se potu-
ca po moru gonjen srdžbom gospodara mora Poscjdona.
105 O tome opširnije u Ret. II 2, 2 sq.
106 Ovde sc aludira na školske govorne vežbe, takozvane Controversiae koje su
imale karakter sudskih govora. Učenici bi se, naime, prepirali kao da su u
sudnici, to jest optuživali i branili se.

87
 su nam bliži, nego one što su daleko; radije prisite prijatelje i su-
građane, nego nepoznate; savremenike radije no potomstvo; raz-
borite pre no nerazborite; mnoge pre no nekolicinu, jer nam ne-
ke osobe što ih ovde nabrojasmo izgledaju istinoljubivije od nji-
ma suprotnih. Kad se pak čovek prem a nekome odnosi krajnje
omalovažavajuće, kao, recimo, prema deci ili životinjama, tada
prem a njihovoj časti i ugledu nema nikakva obzira, a ako i ima,
tome svakako nije razlog poštovanje nego nešto drugo.
17. I prijatelj se ubraja među ugodnosti, jer je voleti jedna-
ko ugodno (niko, naime, ne pije vino ako mu ne čini zadovolj-
stvo) kao i biti voljen, jer se tada u čoveku rađa misao da ima od-
ređeno dobro koje priželjkuju svi osećajnošću obdareni ljudi: bi-
ti voljen u biti znači biti cenjen radi samoga sebe.
18. U godnoje ib itip red m et divljenja, jer je biti predm et ča-
sti po sebi ugodno. Ugodno je i laskanje i laskavac, jer se pred-
stavlja kao obožavalac i prijatelj.
19. Ugodno je i istu stvar često raditi, jer je, kao što rekosmo,
ono na šta se naviknemo, nešto ugodno.
2 0 .1 prom ena je ugodna [veseli] jer predstavlja povratak u
prirodno stanje, dok večna jednolikost stvara utisak prekom er-
nosti normalnog stanja, zbog čega se i kaže:

Od svega je prom ena slađa107.

Baš zato je ugodno ono što se vidi s vrem ena na vreme. bilo
da je rcč o ljudima ili stvarima, jer to daje utisak prom ene s ob-
Ostala in- zirom na sadašnje stanje, a, pri tome, ono što se vidi s vrem ena
telektual- na vrem e dobija izgled retkosti.
na i moral-
na zado- 21. Učenje i divljenje je najčešće ugodno, jer divljenje uklju-
voljstva čuje želju za učenjem tako da predm et divljenja ubrzo postane
predm et željcnja, a učenje podrazum eva povratak u prirodno
stanje108.
107 Stih uzet iz Euripidove drame Orest 234. O promeni Aristotel u Nik. etici
VII 14, 8, kaže: A kojeprom ena. kao šlo pesnik kaže, 'Od svega slada ' otida
je lome uzrok određena nesavršenost Ijudske prirode. Kao što je čovek, menja-
jući se, nesavršen, takva je i njegova priroda kojoj je nužna promena...
108 Istinsko znanje ili filosofija, kao rezultat učenja i proučavanja, po Aristolelu
je, dakle, najviši stupanj intelekta, njegovo normaino ili ustaljeno stanjc.
Dosledno tome, povratak u takvo stanje je ugodan, što je definisano i kao
vraćanje duše u prirodno stanje nakon uznemirenja.

88
 2 2 . Ugođno je i dobro činiti i dobro prim iti, jer prim iti do-
bročinstvo znači steći što želimo, a činiti dobročinstva znaei ima-
1371b ti i biti nadmoćan, a ljudi žele jedno i drugo. Budući da je zado-
voljstvo činiti drugom e dobročinstvo, to je čoveku prijatno da
pom ogne svome bližnjemu i da završi nedovršeno.
23. Budući da je ugodno učenje i divljenje, nužno je ugodno
i sve što je tome slično, kao, na primer, podražavanje, kao što je
slikarstvo, kiparstvo, poezija i, uopšte, svako dobro podražava-
nje, sve da objekt podražavanja i nije po sebi nešto prijatno, jer
se tada zadovoljstvo ne doživljava zbog predm eta podražavanja,
nego zbog svesti da je podražavanje ravno podražavanom pred-
m etu, pa se iz toga nešto i nauči109.
24. Ugodni su i nagli obrti i teško izbavljenje iz opasnosti, jer
sve to izaziva divljenje. - 25. Kako je sve što je u skladu s priro-
dom ugodno, a srodno sve što je takvo po prirodi, to je sve srod-
no i slično većinom ugodno, kao, recimo, čovek čoveku, konj ko-
nju, mladić mladiću. O tuda i poslovice:

Vršnjak vršnjaka veseli,

Sličan se sa sličnim druži,
Zver prepoznaje zver,
V rana se drži vrane,

i njima slične poslovice.

26. Budući da je jedno drugom ugodno sve što je slično i srođ-

no i da to svaki čovek najbolje oseća prem a samom sebi, nužno
proizlazi da su ljudi manje ili više samoljubivi, jer su svi ovi od-
nosi i duševna stanja ukorenjeni u svakom čoveku. Kako su svi
ljudi samoljubivi, iz toga nužno sledi da je svakome čoveku ugod-
no sve što je njegovo, na prim er, njegova dela i reči. Eto, to je
ono zbog čega su ljudi većinom naklonjeni laskavcima i oboža-
vateljima, častima i deci, jer deca postoje njihovom zaslugom.
Prijatno je i završiti nezavršeno, jer time postaje naše delo.
27. Kako je upravljati veoma ugodno, tako je ugodno i biti
smatran mudrim; praktična mudrost se, naime, ogleda u uprav-
ljanju, a spekulativna mudrost u poznavanju mnogih divljcnja do-10
100 O imitaciji ili podražavanju up. Aristotcl. Pesnička umetnost I 4, Naučna
knjiga, Beograd 1948, str. 9. (Sa starohelenskog preveo dr Miloš N. Durić).

89
 stojnih stvari. Nadalje, budući da su ljudi ponajčešće častoljubivi,
nužno proizlazi da je ugodno zameranje i gospođarenje bližnjima.
28. Ugodno je i zanimati se onim u čemu se čovek po vlasti-
tom mišljenju ističe, kao što to i pesnik kaže:

Oko toga nastoji mnogo,

Najviše dnevnoga vrem ena troši,
U čemu samoga nadvisujc sebe110.

29. Slično tome, kao što igra, te svaka vrsta opuštanja i smeh 1372a
spadaju među ugodnosti, ovamo nužno ide i sve što izaziva smeh:
ljudi, govor, postupci. Pojam smešnoga posebno smo ođredili u
Poeticii n .
To bi, dakle, bilo sve što bi trebalo reći o ugodnom [zadovolj-
stvu], Sto se tiče neugodnog, jasno nam je iz onoga što je suprot-
no gore navcdenom.

GLAVA DVANAESTA

Kamkter onoga ko čini i onoga ko trpi nepravdu

Karakter 1. To bi bili razlozi koji podstiču ljude da nepravedno postu-

mčimtelja
nepravde paju; a sada govorimo o tome kakvi su oni koji čine, a kakvi oni
kojima se čini nepravda.
Ljudi nepravedno postupaju kad smatraju da se takvo delo
može izvršiti i da ga oni mogu izvršiti, pritom vcrujući da se ta-
kvo delo neće otkriti, ili, ako se i otkrije, da će ostati nekažnje-
no, ili, na kraju, ako i budu zbog takvog dela kažnjeni, da će ka-
zna biti m anja od dobiti što će je iz toga izvući, za sebe ili za svo-
je bližnje.
2 . U nastavku ćemo izložiti šta u ovom pogledu izgleda mo-
guće, a što nemoguće, jer su ovo mesta zajednička svim besedni-
čkim vrstama.

110 Stihovi iz Euripidovezl/i/igo/ie koje navodi i Platon u Gorgiji 484 E.

111 Tekst Poetike na koji se poziva Aristotcl više ne postoji. Druga knjiga ovo-
ga opusa u kojoj se rapravljalo o satiri i komediji. izgubljena je. Očuvani iz-
vod 7tEpv Kmpv)/8tag (up. Artecdota, ed. Cramer 1403 sq) nabraja povode, od-
nosno izvore smešnog iz reči i dela.

90
 M eđu lica koja veruju da bez straha od kazne mogu činiti ne- I.ica naklo-
ravdu obično idu dobri govornici, ljudi od akcije, lica koja ima- njena ne-
pravdi
ju veliko iskustvo u sudskim procesima; potom , oni koji imaju
puno prijatelja i ako su bogati.
3. Naročito sm atraju da mogu vršiti nepravedna dela ukoli-
ko sami p ripadaju nekoj od navedenih klasa ljudi, a, ako ne,
ukoiiko imaju takve prijatelje, sluge i ortakc, jer im baš to omo-
gućuje vršenje nepravde, a da pri tome ne budu otkriveni i ka-
žnjeni.
4. Zatim, ako su počinitelji nepravde prijatelji onima kojima
nanose nepravdu, ili sudijama, jer čovek od prijatelja ne očeku-
je nepravdu pa bi se s njima radije mirio nego otvarao sudski pro-
ces. Sto se tiče sudija, oni su naklonjeni svojim prijateljim a, te
im ili potpuno opraštaju ili ih neznatno kažnjavaju.
5. D a ih neće otkriti najviše izgleda imaju osobe čije su oso-
bine suprotne delu koje im se pripisuje, kao, recimo, kad se sla-
bašan optužuje za fizičko zlostavljanjc [ođKicc], a siromašan i ru-
žan za preljubu. Lako je prekriti i ono što se izvrši javno i naoči-
gled svih zbog toga što ljudi prem a nečem u takvom nisu
predostrožni, smatrajući da je nešto takvo neizvodivo. - 6 . Lako
je prekriti i prestupe koji su tako veliki i takve vrste da neko ta-
ko nešto ne bi ni pokušao učiniti, pa baš zato prem a nečem u ta-
kvom ljudi i nisu oprezni. Ljudi su, naime, oprczni prem a ono-
me što se svakodnevno događa, kao, na prim er, prem a svako-
dnevnim bolestim a i prestupim a, ali niko nije oprezan prem a
bolesti koju niko nije doživeo.
7. Misle da mogu nepravedno postupati i oni što ncmaju ni-
jcdnog neprijatelja, kao i oni što ih imaju puno. Prvi veruju da
neće biti otkriveni, jer prem a njima žrtva nije oprezna, dok dru-
gi ostaju neotkriveni, jer se ne može ni zamisliti da bi takvi, kod
toliko nadziratelja, mogli bilo šta da preduzm u; takvi, uz to, u
svoju odbranu mogu navesti da tako nešto, sve kad bi i hteli, ne
bi mogli preduzeti.
8 . Na nepravdu se odlučuju i osobe koje znaju kako ćc, čime
će i gde će vešto prekriti nepravedno delo. I oni koji, u slučaju
da se njihovi prestupi otkriju, mogu da odlažu i odugovlače su-
đenje, ili da potkupe sudije, kao i oni koji, u slučaju da im izrek-
nu kaznu, mogu da odugovlače njeno izvršenje, i, na kraju, oso-
be koje zbog krajnjeg siromaštva nemaju šta da izgube.

91
 9. Na prestupe se, potom, odlučuju i lica kojima dobit dobi-
jena prestupom izgleđa očevidna, značajna ili bliska, a kazna za
prestup mala, neznatna ili daleka. Prestup se javlja i tamo gde ka- 1372b
zna nije ravna dobitku, kao što je slučaj s tiranidom. - 10. To se
može reći o prestupim a koji za sobom povlače osetnu korist, a
kazna služi kao čist prekor. I, obratno, prihvataju se nepravde i
oni kojima nepravedan čin, u neku ruku, služi na čast, kao, na pri-
mer, ako im pođe za rukom da osvete oca ili majku, što je bio slu-
čaj sa Z enonom 112, a kazna se isključivo svodi na novčanu globu,
izgnanstvo ili na neku sličnu sankciju. Ljudi, naime, čine neprav-
du iz dva razloga, dobiti i časti, i njima odgovarajućih duševnih
raspoloženja, ali lica nisu ista, već su suprotna po karakteru113.
11. Na prestup se odlučuju i lica kojima je često pošlo za ru-
kom ili da ostanu neotkrivena ili nekaženjena, kao i lica koja su
često doživela neuspeh, jer u takvim slučajevima, kao i u pravom
ratu, postoje lica koja su uvek sprem na na borbu.
12. Na prestup se rešavaju ljudi i onda kada za prestupom
odm ah sledi užitak, a kasnije ncprijatnost, ili kad je dobit bliska,
a kazna daleka. To je slučaj s neobuzdanim licima, jer neobuzda-
nost dopire do svega što je objekt nagonskih želja.
13. Prestup se vrši i onda kad, suprotno očekivanju, za pre-
stupom odm ah stiže kazna i neugodnosti, dok radost i dobitak,
bivajući dugotrajniji, dolaze kasnije, za čim obično teže um ere-
ni i razboritiji ljudi.
14. [Prestupim a pribegavaju] i oni za koje bi se moglo reći
da su tako postupili sasvim slučajno, ili iz nužde, ili po prirod-
nom nagonu, ili po navici, i, uopšte, tada kad se može dokazati
da su grešili, a nipošto nepravedno postupali.
15. [Nepravednom činu su bliske] i osobe koje se nadaju da
bi im se moglo oprostiti, kao i osobe koje osećaju potrebu za ne-
čim, pri čemu potreba može biti dvovrsna: ljudi osećaju potrebu
za onim što je nužno, kao, na prim er, siromašni, ili za onim što
je prekom erno, kao, na primer, bogati.
16. Na prestup se odlučuju i ljuđi koji su odveć cenjeni i od-
već prezreni: prvi, jer ih ne sumnjiče, drugi, jer ne mogu biti pre-
zreniji no što jesu.
112 Nepoznato nam je na koju se ličnost i na kakav događaj misli.
113 Ima, naimc, osoba kojc žrtvuju čast radi dobiti, ili dobit radi časti. Prema
tome, prvi radi dobiti žrtvuju čast, drugi dobit radi časti.

92
 17. Ljudi se, dakle, u takvom duševnom stanju odlučuju na Karakter
nepravedno delo. Lica i objekti prema kojima se nepravedno po- lica izlože-
nih ne-
stupa imaju sledeće osobine. To su ljudi koji imaju ono što na- pravdi
m a nedostaje, bilo da je reč o nečemu neophodnom , prekom er-
nom, ili pak o nečemu što se tiče uživanja.
18. Nepravda se čini osobama koje su nam blizu i onima ko-
je su od nas daleko. U prvom je slučaju dobitak brz, dok je u dru-
gome osveta spora, kao što je bio slučaj s gusarima koji su oplja-
čkali H alkedonjane11415,
19. Nepravda se vrši i prem a onome ko je neoprezan i nepa-
žljiv, a, pri tome, i poverljiv, jer je u tom slučaju lako ostati neo-
tkriven; zatim, prem a ncmarnima, jer samo brižan čovek isteru-
je pravdu; dalje, prem a čednim, jer ne liče na osobe koje se pre-
piru oko dobitka.
20. Nadalje, prem a onima kojima su mnogi naneli neprav-
du, ali nisu vodili spor na sudu, tako da ti ljudi, kao što ono po-
slovica kaže, lako postaju misijskiplenus.
21. Nepravda se nanosi i onima koji je nisu nikada, kao i oni-
ma koji su je prem nogo podnosili, jer su jedni i drugi neoprezni:
prvi stoga što je nikada nisu doživeli, drugi zato što ne očekuju
da bi im ponovo mogla biti nanesena.
22. Lako se čini nepravda i onima koje su oklevetali, ili mo-
gu biti lako oklevetani, jer takvi i ne pokušavaju da podnesu tu-
žbu, jer se plaše sudija, a ako je i podnesu, ne mogu da uvere
sudije, kao što je slučaj s ljudima izloženim mržnji i zavisti.
1373a 23. Nepravda se nanosi i onima kojima se može prebaciti da
su njihovi preci, ili oni lično, ili njihovi prijatelji činili ili name-
ravali činiti nepravdu ili sadašnjem počinitelju nepravdc ili nje-
govim precima, ili pak njegovim bližnjima, onako kao što i po-
slovica kaže: Zloći samo izgovor treba.
24. [Nepravda se čini] neprijateljima i prijateljima, jer je dru-
gima lako, prvima ugodno nanositi nepravdu; potom, onima koji
nemaju prijatelja, kao i onima koji ne umeju ni lepo govoriti, ni

114 Halkedonjani, stanovnici Haikedonijc, grada u Bitiniji na Bosforu.

115 Kad jc jednom prilikom Tclcf, kralj Misije, pokrajine u severozapadnom de-
lu Male Azije, otputovao iz zemlje, ostavivši je bez ikakve zaštite, razbojni-
ci nahrupiše u nju, pljačkajući po njoj kako su hteli. Stoga sc i kaže: misijski
plen, to jest lako stečena pljačka.

93
lcpo raditi, tc stoga obično ili ne podnose tužbu, ili pak idu na
izmirenje, ili nikad i ne istcraju stvar do kraja.
25. I prem a ljudima koji nemaju računa da troše vrem e na
čekanje odluke suda ili na odštetu, što je slučaj sa strancima i za-
natlijam a, jer su takvi spremni da se i za neznatno poravnaju i
lako odstupaju od tužbe.
26. [Nepravedno se postupa] i prem a onima koji su sami iz-
vršili mnoge prestupe ili pak takve kakve sada sami doživljuju,
jcr gotovo da ne liči na nepravedan čin kad čovck prctrpi ona-
kvu nepravdu kakvu je obično cirugima nanosio, mislim, na pri-
mer, ako neko nancse nepravdu čoveku koji je navikao da dru-
ge zlostavlja116.
27. Nepravda se nanosi i onima koji su je nama nanosili, ili
hteli naneti, ili nameravaju, ili će je naneti, pa jc u tom slučaju
osveta ugodna i lepa, štaviše, gotovo da ne liči na nepravedan
čin.
28. Covek nepravedno postupa i prem a onima čije će poni-
ženje pričiniti zađovoljstvo ili njegovim prijateljima ili osobama
koje obožava ili voli, ili pak njegovim pretpostavljcnima, i, uop-
šte, prem a ljudima od kojih zavisi i od kojih može dobiti zado-
voljštinu.
29. Prema onima na koje se žalio i s kojima se sporio, kao što
je Kalip postupio prem a D ionu117, jer to gotovo da i nc iiči na
nepravedan čin.
30. N epravedno postupam o i prcm a onim a koje će, ako ih
mi prvi ne napadnem o. napasti drugi, ukoliko tu više nema vre-
mena za razmišljanje - upravo onako kao što je, kako kažu, po-
stupio Ajnesidem koji je G elonu11,Hposlao nagradu kotaba, s raz-
logom što je prvi podjarmio grad koji je i sam nameravao podjar-
miti.
116Aikia jc nešto slabiji vid fizičkog zlostavljanja, no što je hvbns, ođnosno obest.
117 Kalip jc bio prijatelj vladara Diona koji je Sirakuzu oslobodio od Dionisija
Mlađeg. Dion je bio šurak Dionisija Starijeg i Piatonov vcliki uzor kao vla-
dalac-filozof.
11HAjnesidema, tiranina grada Leontini, u porobljavanju suscdnih gradova pre-
tekao je sirakuški tiranin Gclon. U ime toga Ajncsiđem mu jc poslao nagra-
du zvanu kotab kao priznanje da je prvi ostvario ono što je sam naumio.
Kotab je svojevrsna igra na Siciliji koja se sastpjala u tome da sc vino si-
pa u metalnu posudu i istovremeno zaziva ime voljene osobe. Pozvuku bi
se odredivalo đ ali ga ta osoba voli ili ne voli.

94
 31. Nepravedno se postupa i prem a onima kojima, posle na-
nete im nepravde, možemo učiniti brojna pravedna dela, pod
uslovom da nanetu nepravdu nije teško popraviti, jer je, kao što
reče Tesalac Jason, potrebno da čovek ponekad postupi nepra-
vedno kako bi mu se pružila prilika da izvrši mnoga pravedna
dela.
32. To se može reći i za nepravedna dela koja po navici svi ili
većina ljudi čini, jer se nadaju da će im biti oprošteno.
33. [Lako se odlučujemo na nepravedno oduzimanje] stvari
koje je lako sakriti, kao što su one koje se mogu brzo potrošiti,
na primer, životne namirnice, ili predmeti koji se mogu lako pro-
meniti s obzirom na oblik, boju i sastav, - 34, ili predm eti koji se
mogu posvuda zatajiti, na prim er, predm eti koji se tnogu iako
preneti, ili na malom prostoru sakriti, - 35, kao i predm eti sa-
svim siični onima što ih prestupnik ima u velikom broju. Neprav-
da se čini i u pogledu onoga čega će se žrtve stideti da iznesu na
videlo, kao što je obeščašćenje naneto njihovim ženam a, ili nji-
ma lično, ili njihovoj deci. Cesto čovek vrši i takve prestupe čije
bi isterivanje preko suda ličilo na običnu strast za parničenjem
lica koje je pokrenulo proces. Ovde obično spadaju manji pre-
stupi i mogu se oprostiti.
Takva bi, dakle, bila skoro sva dušcvna ustrojstva koja ljudc
podstiču da čine nepravdu, takva priroda i motivi njihovih pre-
stupa, kao i karakter ljudi prema kojima se nepravedno postupa.

GLAVA TRINAESTA

Mogućnost dvostrukog definisanja pravednosti i nepravednosti.

Ocena krivice

1373b 1. Ilajde da sada pretresem o sva pravedna i nepravedna de- Stepeni

la, počinjući prvenstveno od onoga što ovde pristaje. Pravedno prestupa
i nepravedno smo, u saglasnosti sa [dvama] zakonim a i ljudima,
dvojako odredili.
2. Pod zakonima, s jedne strane, podrazumevam posebne, a Razlika
s druge, opšte. Pod posebnim podrazumevam zakone koje su po- između
prirođnog
jedini narodi prem a sebi i radi sebe doneli, a dele sc na pisane pisanog z.a
[pozitivne] i nepisane. Opštim nazivam prirodne zakone. I zai- kona

95
 sta iraa neko opšte poimanje pravednog i ncpravednog u skladu
s prirodom, što priznaju svi narodi, pa sve da medu njima nc po-
stoji nikakav dodir, niti u pogledu toga bilo kakav sporazum. Ve-
rovatno je takvu vrstu pravednog imala na um u Antigona kad jc
ono izjavila da je bilo pravedno da prekrši zabranu i pokopa bra-
ta Polinika, jer je to učinila prem a prirodnom zakonu:

Od danas nisu oni, ni od juče, svakako

No večno važe, niko ne zna otkad su...

To je ono pravo na koje se Empedokle pozivao kad je zabranji-

vao da se ubijaju živa bića, jer se ne može tvrditi da to jedni či-
ne pravedno, a drugi nepravedno:

Opšti se zakon na sva bića širi kroz etar

Sto nadaleko vlada k ’o i na goicmoj zemlji.

O tome govori i Alkidam ant u Mesenskoj besedi...119

Podela za- 3 .1 prerna licima postoji dvostruka podela zakona, jer se ono
kona prc-
ma poje- što valja i što ne valja činiti odnosi ili na celu zajednicu ili na jed-
dincima i noga od njenih članova. Dosledno tome, ima dve vrste praved-
zajednici
nih i nepravednih postupaka i dela koja sc mogu odnositi na jed-
nu ođređenu osobu ili na celu zajednicu. Tako, na prim er, onaj
ko počini preljubu ili nekoga pretuče čini prestup prem a odre-
đenoj osobi, xa ko odbije da siuži vojsku, taj čini prestup prem a
zajednici.
Prestup je 4. Pošto smo tako prestupe podelili na prestupe protiv za-
svojevo- jednice i na prestupe koji se tiču jednoga ili nekolicine članova
ljan čin
119 Alkiđamant, poreklom iz Eleje u Eolidi, sin muzičara Diokla, učenik govor-
nika Gorgijc i Isokratovprotivnik. U izgubljenom govoru Mesenjanima pre-
poručivao je Spartancima da Mesenjane puste na slobodu. Sholiast uz gor-
nje mesto dodajc sledeće rcči kojima je Alkidamanl obrazlagao oslobađa-
nje Mesenjana: & e«9£pov£ atpfjKE icavtag 9e6$, o-uSćva 5oč>/Vov ij <puou;
jr£7toir]Kev -B o g je sve Ijudepustio slobodne; priroda nikoga nije učinila ro-
bom.
Na ove reči kojima se prvi put u antičkom društvu jasno i glasno ustaje u
odbranu ljudskog dostojanstva i slobode, Arislotel se poziva i u PoUiici I 2,
3, govoreći o prirodnom i pisanom, pozitivnom, pravu. Navedeni Alkidaman-
tov govor pisan je oko 366. Ima suprotan srnisao ođ Isokralovog fiktivnog
govora Arhidam u kojem zagovara da se Spartanci ne izmire s Tebancima,
jer bi u tom slučaju trebalo da i Mesenjani budu pušteni na slobodu.

96
 zajednice, hajde da se, pre no što krenem o dalje, podsetim o pi-
tanja - šta znači trpeti nepravdu.
5. Trpeti nepravdu znači podnositi nepravedne postupke ko-
je nam počinitelj hotimično nanosi, jer smo ranije utvrdili da je
nanošenje nepravde svojevoljan čin. - 6. Budući da lice kojem
se nanosi nepravda nužno i protiv svoje volje trpi štetu, iz pret-
hodnogje jasno u čemu se sastoji štetno delo. Što se tiče dobrih
i rđavih aktivnosti, one su ranije [po sebi] definisane120, kojom
prilikom je rečeno da je svojevoljno sve što se radi svesno.
7. O datle nužno proizlazi da se svaka optužba odnosi ili na
zajednicu ili na pojedinca, a da izvršitelj nepravednog dela po-
stupa ili nehotimično, ili pak svesno i hotimično, a u poslednjem
slučaju nam erno ili pod uticajem strasti.
8. O gnevu ćemo govoriti kad budem o raspravljali o oseća-
njima, a ranije smo kazali koje su to nam erne aktivnosti i u ka-
kvom se duševnom stanju preduzimaju.
9. Kako se često događa da optuženi prizna izvršeno delo, Stepeno-
vanje
1374a ali ne i kvalifikaciju koja mu se pripisuje, ili delikt na koji se ta- prestupa
kva kvalifikacija odnosi, na primer, da je uzeo ali da nije ukrao, prema na-
da je prvi udario ali da nije zlostavljao, da je s nekom ženom vo- meri
dio ljubav, ali da nije izvršio preljubu, da je počinio krađu ali ne
i svetogrđe (jer ukradeni predm et nije pripadao bogu) da je ob-
rađivao tuđu zemlju ali ne i državnu, da je bio u dosluhu s nepri-
jateljem ali da nije kriv za izdaju - imajući u vidu slične slučaje-
ve, trebalo bi, dakle, da se za svaki čin da posebna definicija, to
jest da se definiše šta je krađa, zlostavljanje i prcljuba, kako bi-
smo, ukoliko želimo dokazati da li je prestup izvršen ili nije, mo-
gli da slučaj rasvetlimo s pravnog gledišta.
10. Rasprava se, m eđutim , u svim navedenim slučajevima
svodi na sledeće: da li je predm et sporenja nepravedan ili nemo-
ralno izvršen ili nije, jer se upravo prem a nameri neko delo kva-
lifikuje kao m oralno nevaljalstvo i prestup, dok istovremeno ta-
kvi pojmovi, kao što su zlostavljanje i krađa obeležavaju name-
ru, jer zaista nekoga istući ne znači uvek i nekoga zlostavljati. To
se, m eđutim , ne može reći onda kada nekoga istučemo s odre-
đenim ciljem, na prim er, da nekoga obeščastimo, ili to činimo
radi ličnog zadovoljstva. Isto tako, ono što čovek potajno uzme
ne m ora se okvalifikovati kao krada, ukoliko nije izvršeno s na-
120U p .t o . 16, ilO , gl.

97
 m erom da se drugom e nanese šteta, a sebi prisvoji ukradena
stvar. Jednako biva i s ostalim, ovom sličnim slučajevima.
Prestupi 11. Budući da ima dve vrste pravednih i nepravednih radnji
koje zakon
nije pred-
[aktivnosti] (od kojih su jedne zapisane u zakonima, a druge ni-
video su) i budući da smo raspravljali o onima o kojima govore pisani
zakoni, ostaje da govorimo o onome što sadrže nepisani zakoni.
12. Ima dve vrste nepisanih zakona: jedni od njih imaju naj-
viši stepen određene vrline ili mane s čime u tesnoj vezi stoje pre-
zir i pohvala, obeščašćenje i počasti, te iskazivanje opšteg pošto-
vanja, kao što je, recimo, biti zahvalan svojem dobročinitelju, uz-
vratiti dobrim za dobro, biti pri ruci prijateljim a i tom e slično,
dok drugi obuhvataju sve što je prepušteno u posebnom i pisa-
nom zakonu.
Pravičnost 13. Z a pravično se sm atra da je ravno pravednom, ali je pra-
vično ono što u pogledu pravednog premašuje pisani zakon. Pro-
pusti u pisanom zakonu, s obzirom na zakonodavca, katkada mo-
gu biti hotim ični, katkada nehotični: nehotični su kad im neki
slučaj um akne pažnji; hotimični kad određeni slučaj ne mogu da
definišu, te su prinuđeni da daju opštu form ulaciju koja se ne
može primenjivati na sve, nego na većinu slučajeva121. Tu spađa-
ju svi oni slučajevi koje nije lako definisati usled njihove bezgra-
ničnosti. Tako, na prim er, kad se zabranjuje nanošenje povreda
železom, teško polazi za rukom da se tačno odredi veličina i ob-
lik železnog predm eta - ovde ni čitavi ljudski vek ne bi bio do-
voljan da se nabroje sve mogućnosti.
14. Ako se, međutim, usled bezgraničnog broja slučajeva, ne
može dati precizna definicija, a zakonske se odredbe moraju do-
neti, u takvim slučajevima treba pribeći opštim formulacijama.
Na prim er, ako neko, imajući na ruci gvozdeni prsten, na neko-
ga podigne ruku ili ga udari, on je u skladu sa pisanim zakonom,
121 Aristotel u Nikomahovoj etici V 10, 2-4, razliku izmcđu pravičnosti ( etuei-
KEia, to E7ttEiKE<;) i pravde (8iKouoa\>vr|, to SiKaiov) objašnjava ovako: Ka-
ko jc pravično bolje od određene vrste pravednog i samo je pravedno, ali ttijc
bolje od pravednog u toj meri da bi pripadalo nekoj drugoj pojm ovnoj vrsti.
Prema tome, pravedno ipravično jeste jedna ista stvar. lprem da su jedno i dru-
go po sebi dobra, ipak je pravično bolje. Pri tome se izvor teškoća krije u tome
da jepravično doista isto što ipravedno, ali ne kaopozitivan zakon, nego kao
korekcija pozitivnog zakona [pravaj...
O poimanju pravičnog i pravcdnog kod drevnih Helena vidcti dobru stu-
diju dr-a Mihaila Đurića, Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista, Bcograd
1958, str. 111 sq.

98
1347b načinio prekršaj i nepravedno postupio, dok prema stvarnom sta-
nju stvari nije načinio nepravdu, pa je ovaj slučaj za pravičnost.
15. A ko se pravičnost sastoji u netom iznesenom, onda je Pravična
ja-
sno koji su postupci i ljudi pravični, - 16, a koji nisu: pod pojam dela
pravičnog potpada sve što zaslužuje samilost i oproštenje. Osim
toga, svojstvo je pravičnosti da se ne prim enjuju istovetne sank-
cije na pogreške, prestupe i nesretne slučajeve. U nesretne slu-
čajeve spada sve što se događa bez umišljaja i zle nam ere; u po-
greške ide sve što se dešava ne bez nam ere, ali mu poročnost ni-
je uzrok, dok u nepravedna dela spadaju smišljeni i poročnošću
inspirisani poduhvati, jer sve što se radi pod uticajem strasti pro-
ističe iz m oralne izopačenosti.
17. Biti pravičan znači pokazati se blag prem a ljudskim sla- Kako rasu-
bostim a i obazirati se ne na zakon, već na zakonodavca, ne na duje pravi-
čan čovek
slovo zakona, već na zakonodavčevu nameru.
18. Pravičan čovek nema na umu delo nego nam eru, ne deo
nego celinu, i ne gleda kakav je ko u datom trenutku, već kakav
je bio tokom celog ili većeg dela života. Radije se seća dobara
koja je primio, nego zala što ih je pretrpeo; radije dobročinsta-
va što ih je prim io, nego onih što ih je drugome učinio. Pravičan
čovek strpljivo podnosi nanetu nepravdu i nastoji da do pravde
đođe radije sporazumom nego parnicom.
19. Na kraju, više žeJi da spor izgJadi pred izabranim sudi-
jom , nego da na sudu vodi parnicu, jer onaj gleda šta je pravi-
čno, a sudija isključivo zakon. Baš zato je i uveden izabrani sudi-
ja kako bi pravičnost mogla da prcvagne.
Neka učenje o pravičnom bude izloženo na gornji način!

GLAVA ČETRNAESTA

Raznolika merila veličine prestupa

1. Svako nepravedno delo utoliko je teže ukoliko je veći ne-
Otežavaju-
pravedni postupak iz kpjega nastaje. Baš zato se ponekad naj- će sti
okolno-
manji prestupi mogu smatrati veoma teškim, kao što je slučaj s
optužbom kpju je K alistrat podigao protiv M elanopa122 da je,
122 Kalistrat i M etejop bejialam rivali u govorništvu. Živcli su u četvrtom veku
pre aove ere. Naswdirl'Kserrofont uH đknica V I3,2-3 i Plutarh u Vita Dem.
c. 13. O navedetrom sporu nije nam m'šta poznato.

99
 navodno, graditeljim a hram a zatajio po tri posvećena poluobo-
la, što bi sa stanovišta pravde bilo sasvim suprotno. Razlog ta-
kvoj oceni prestupa je to što se veća mogućnost krije u manjoj,
jer onaj ko je bio u stanju da ukrade tri posvećena poluobola, bi-
će u stanju da izvrši bilo kakav prestup.
Veličina D osledno tome, težina se prestupa ponekad ocenjuje ova-
štete
ko, a ponekad prem a veličini štete.
2. Težim se sm atra prekršaj za koji ne postoji odgovarajuća
kazna, jer svaka kazna, u poređenju s njim, izgleda neznatna; i
prestup koji se ne može lečiti, jer gaje teško i takoreći nemogu-
će popraviti, što se može reći i o prestupu za koji onaj što ga je
doživeo ne može dobiti zakonsku satisfakciju, jer je prestup ne-
izlečiv, a pravda i kazna su određena vrsta leka [iacng].
3. Veću kaznu s pravom zaslužuje i onaj ko počini nepraved-
no delo ako osoba kojoj je naneo nepravdu sama sebe teško ka-
zni. Tako Sofokle123, držeći govor u odbranu Euktem ona koji se
nakon zlostavljanja, ubio, izjavi da se ne bi m ogao zadovoljiti
manjom kaznom no što ju je žrtva sama sebi dosudila. 1375a
Retko 4. Prestup je teži ako je jedinstven, ako tako nešto niko ra-
viđeni
prestupi nije nije izvršio, ili ako ga počini samo mali broj ljudi; kad se
isti prestup često počini, kao i onda kad se za predupređenje i
kažnjavanje nekoga prestupa traže i pronađu nova sredstva. Ta-
ko se, na prim er, u Argu teže kažnjava onaj zbog koga je done-
sen neki novi zakon, kao i oni zbog kojih je podignut novi za-
tvor.
5. Što je prestup zverskiji, to je i teži, što se može reći i za
prestup izvršen s pređum išljajem kao i za prestup čiji spom en
kod slušalaca pre izaziva strah no sažaljenje.
Govorni- Zamke i preterivanja kojima se može koristiti retorika su sle-
čke zamke
dećeg karaktera: optuženi je mnogo toga počinio ili se ogrcšio o
određena načela pravde, kao, na prim er, o zakletvu, o zadanu
reč, o jamstvo, o pravo sklapanja braka sa strancima, pa tako je-
dan prestup prerasta u više njih. - 6. Prestup je teži i onda kad
se počini tamo gde se prestupnici kažnjavaju, kao što jc, recimo,
slučaj s krivokletnicima, jer gde to čovek neće izvršiti prestup
ako se usudi da ga počini u sudnici? [Teži su i oni prestupi] ko-
jih se ljudi najviše stide, potom prestupi prem a dobročinitelji-
123 Ovde je reč o govorniku, a ne o istoimenom pesniku tragedija Sofoklu. Go-
vornik Sofokle navodi se i u Ret. III 18,6.

100
 ma; nepravda je, naime, tim veća što se dobročinitelju nanosi zlo
um esto da mu se uzvraća dobročinstvom.
7. Prestup je teži ako je uperen protiv nepisanih zakona, jer
Prestupi
protiv ne-
je svojstvo m oralno boljega čoveka da i bez prisile bude prave- pisanih za-
dan - pisani zakoni imaju karakter prinude, a nepisani nemaju. kona
S druge strane gledajući, prekršaj je veći ako se čovek ogre-
ši o pisane zakone, jer onaj koga ne mogu sprečiti zastrašujuće
posledice i kazne izvršiće prestup za koji ne postoje zakonske
posledice.
Tako smo, dakle, izneli ono što se odnosi na viši ili niži stu-
panj prestupa.

GLAVA PETNAESTA

Pet vrsta atehničkih metoda uveravanja

1. Sledstveno onom e što smo maločas rekli, sad je na reduNabrajanje

da damo kratak prikaz m etoda uveravanja koje nazivamo ateh- atehničkih
metoda
ničkim. One su svojstvene sudskom govorništvu, - 2, a ima ih pet:
zakoni, svedoci, ugovori, iskazi [izjave] iznuđeni m učenjem i za-
kletva.
3. Govorimo najpre o zakonima i načinu korišćenja ovih pri- Slovo za-
likom‘[nagovaranja i odvraćanja], optuživanja i odbrane. kona
4. Očigledno je da, ukoliko pisani zakon protivureči našem l.Pobija-
slučaju, treba pribegavati opštem zakonu koji je saglasniji s pra- nje pisanih
zakona
vičnošću i pravdom, s obrazloženjem da sudska formula, - 5, su-
ditipo svojem najboljem razumevanju znači da se ne valja isklju-
čivo pridržavati pisanih zakona, - 6, da pravično postoji večno i
nikada se ne m enja kao ni opšti zakon (koji je zasnovan na pri-
rodi) dok se pisani zakoni često menjaju. Zato je Antigona u isto-
imenoj Sofoklovoj tragediji, braneći se, i mogla reći da je brata
pokopala, protiveći se Kreontovom zakonu [zabrani] ali ne i ne-
pisanom zakonu:

1375b Od danas nisu oni, ni od juče, svakako,

No večno važe, niko ne zna otkad su...
Te rad njih ne hteh trpet baš zbog nikoga124.
124 Prvi red je citiran u Ret. I 13, 2.

101
 7. Dalje, treba istaknuti da je pravedno ono što je istinito i
korisno, a ne ono što samo tako izgleda, pa, prem a tome, pisani
zakoni zapravo i nisu istinski zakoni, jer ne ispunjavaju funkci-
ju zakona; da je sudija, poput čoveka koji ispituje srebro, obave-
zan da razluči prividnu od istinske nepravde; - 8, da je svojstvo
m oralno boljeg čoveka da se koristi i pridržava se radije nepisa-
nih no pis'anih zakona.
9. Nadalje, valja osmotriti da li možda dotični zakon ne pro-
tivureči nekom drugom poznatom zakonu, ili samom sebi, kao,
recimo, kad jedan zakon glasi da su svi zaključeni ugovori pra-
vovaljani, dok drugi izričito zabranjuje da se sklapaju ugovori
koji protivureče zakonu.
10. Ako je zakon dvosmislen pa ga je moguće tumačiti i nji-
me se koristiti ovako ili onako, tada treba videti koji bi vid inter-
pretacije više odgovarao pravdi i korisnosti i tek se tada takvim
zakonom poslužiti. - 11. Ukoliko više nema okolnosti zbog ko-
jih je zakon donesen, a on je i dalje na snazi, na to treba skrenu-
ti pažnju i samim tim ga pobijati.
2. Kako 12. Ako pak pisani zakon ide nama na ruku, tada treba izja-
braniti pi-
sane zako- viti da sudska form ula suditi po svojem najboljem razumevanju
ne? nema za cilj da se sudi suprotno zakonu, već da se sudija, ako ne
zna smisao zakona, odvrati od krivokletstva. Osim toga, može se
dodati da niko ne daje prednost onome što je apsolutno dobro,
već onome što je za njega dobro; da nema razlike izmcđu nema-
nja zakona i nekorišćenja postojećih; da u ostalim veštinam a,
kao, na prim er, u medicini, nema nikakve svrhe praviti se mudri-
jim od lekara, jer njegova greška nije toliko štetna koliko navika
ne pokoravati se onom e ko zapoveda, i, da je, na kraju krajeva,
težnja da budem o pametniji od zakona upravo ono što je zabra-
njeno u najpriznatijim zakonima.
Toliko o onom e što se tiče zakona.
Svedoci 13. Što se pak tiče svedoka, njih ima dve vrste: stari i novi.
Od novih, jedni se sami, ovako ili onako, izlažu opasnosti u slu-
čaju davanja lažnog iskaza, dok se drugi tom e ne izlažu.
1. Stari Pod starim svedocima podrazumevam pesnike i druge slav-
svedoci
ne ljude čiji su stavovi i mišljenja opštepriznati. Tako su, na pri-
mer, Atinjani, u slučaju Salamine, kao svedoka125 pozvali Ho-
125 Kad je Solon odlučio da Salaminu pripoji Atini, citirao je sledeće Homero-
ve stihove:

102
 m era, dok su se nedavno stanovnici Teneda, protiv stanovnika
Sigeja126, pozvali na korintskog tiranina Perijandra.
Slično se i Kleofont, protiv Kritije, poslužio Solonovim ele-
gijskim distisima, govorcći da mu je kuća od davnina zahvaćena
obešću, jer u suprotnom Solon ne bi nikada napisao stih:
Molim te reci crvenokosom Kritiji oca da sluša svog127.
1376a 14. lakvi se svedoci odnose na prošle događaje. Sto se tičc bu-
dućih događaja, tu nam kao svedoci služe ljudi koji tumače pro-
ročanstva, kao što je, uzmimo, Temistokle govorio da [drveni zid]
znači da se treba boriti s lada128. Dalje, i poslovice, kao što smo is-
takli, služe kao svedočanstva. Tako se, recimo, onaj ko savctuje da
se ne sprijateljimo sa starim osobama, oslanja na poslovicu:
Staru nikada dobročinstvo ne iskazati,
dok onom e ko savetuje da posle očeva treba smaknuti i sinove,
kao svedočanstvo, služi poslovica:
Lud je ko, smaknuvši oca, sinove štedi129.
15. Pod novim sveđocima podrazumevam poznate osobe ko- 2. Novi
sveđoci
je su o nečemu donele sud; njihovi sudovi mogu biti od koristi
onima što se spore oko istih slučajeva. Tako sc, na prim er, Hu-
bul130 na sudu protivllareta poslužio rečima što ih je Platon upu-
tio Arhibiji da [zahvaljujući njemu] u državi cveta nemoral.

II. II 557-558.
Ajant sa Salaminc dvanaest povede lađa
Tc ih u rcd stavi gdeno atinske stajahu čete.
O ovom nas događaju još izveštavaju Plutarh, Vita Sol. i Diogen Laertije,
Vita Sol. 48. Spartanci, kao posrednici između Atine i Megare, dadoše pred-
nost Atinjanima zahvaljujući gornjim stihovima.
126 O torne nam nije ništa poznato.
127 Ree je o Kritiji, poznatom oligarhu, unuku Kritije na koga se poziva Kleo-
font. Solon je o toj porodici imao visoko mišljenje. Kleofont je godine 405,
osuđcn i pogubljen o čemu up. Ksenofont, Ilell. I 7,35.
128 Up. Herođot,///'.s'tonue V I I 141 i 143,
129 Stih uzet iz Stasinove Kiprije koja spada u kikličke epove.
130 Hubul, alinski državnik i govornik, Demostenov protivnik, branitelj Midije
i Ajshina, zbog čega ga je Dcmosten oštro napao u govoru O vencu.

103
 16. U ovu vrstu svedoka spadaju ljudi koji se izlažu sudskom
gonjenju u slučaju da ih uhvate u laži. Takve osobe služe kao sve-
doci samo prilikom utvrđivanja pitanja da li se nešto dogodilo ili
nije, da li takav slučaj postoji ili ne postoji, dok pri oceni osobi-
ne postupka oni ne mogu biti svedoci, kao, na prim er, kad treba
oceniti da li je neki postupak pravedan ili nepravedan, koristan
ili nekoristan.
17. Svedoci koji nisu prisustvovali nekom prestupu, čak i u
tim slučajevima, zaslužuju največe poverenje, dok se najverodo-
stojnijim smatraju najstariji svedoci, jer se na njih ne može uti-
cati^
Diskusija Sto se tiče istinitosti datoga iskaza, ukoliko stranka u potvr-
o svedoče-
nju du ovoga nema svedoka, može izjaviti da trcba suditi u skladu s
verovatnoćom i da je baš to smisao formule suditi po svojem naj-
boljem razumevanju; da se verovatnoći ne može pridati lažan smi-
sao potkupljivanjem, niti se može okrnjiti lažnim svedočenjem.
Ako pak mi imamo, a naš protivnik nema svedoka, možemo iz-
javiti da verovatnoća ne podleže pravdi [i odgovornosti | i da ne
bi bilo nikakve potrebe za svedočenjem kad bi samo nečiji iskaz
bio dovoljan da se o nečemu ustanovi pravo stanje.
Objekti 18. Sto se tiče sveđočenja, ona se delimično tiču tužioca, a
ivedočenja
delimično njegovog protivnika. a mogu se delimično odnositi na
samo delo, delimično na karakter stranaka u sporu, iz čega očc-
vidno proizlazi da se nikada ne može ostati bez svrsishođnog sve-
dočenja koje će nam, sve da i nema direktne veze s delom, u po-
zitivnom smislu za tužioca, u negativnom za njegovog protivni-
ka, neizostavno poslužiti za ocenu karaktera, bilo tužioca s
obzirom na njegovu čestitost, biio njcgovog protivnika s obzirom
na njegovu poročnost.
19. Što se tiče ostalih pitanja koja se ođnose na svedoke, bi-
lo da je reč o prijatelju, neprijatelju ili neutralnoj ličnosti, do-
brog, rđavog ili osrednjeg ugleda, kao i ostalih njima sličnih raz-
lika, treba ih izvoditi iz istih onih mesta iz kojih izvodimo i enti-
meme.

- Harct, atinski vojskovođa, poznat po tlačenju atinskih saveznika. Protiv

Filipa se borio 346, u Trakiji; 340, u građu Vizantionu i 338, kod I tajroneje.
Umro 325.
- O Arhibiji se ništa ne zna.
Ovde je najverovatnije reč o Platonu, satiričnom pesniku.

104
1376b 20. Što se tiče ugovora131 [crov9f|Kr|, sporazum, konvencija] 1. Ugovori
povoljni
tu govor može poslužiti toliko da im se uveća ili umanji vrednost,
da im se prida ili oduzme verodostojnost. Ukoliko ugovori idu
nam a u prilog, tada ih valja učiniti verodostojnim i valjanim, a
ako su pak povoljni za našega protivnika, treba im oduzeti sna-
gu verodostojnosti i valjanosti.
21. Što se tiče metoda kako da ugovorima pridamo ili im odu-
zmemo snagu verodostojnosti, one su iste kao da je reč o svedo-
cima, jer ugovori dobijaju izgleđ verodostojnosti zavisno od ka-
raktera lica koja ih potpisuju ili čuvaju. Kad su strane uverene u
postojanje ugovora i ako nam on ide u prilog, valja nastojati da
mu se uveća značaj, tvrdeći da je ugovor poseban i delimičan za-
kon, da nisu ugovori ti koji zakone čine valjanim, već su zakoni
ti koji ugovore zasnovane na zakonu čine valjanim, i, uopšte, tvr-
diti da je i sam zakon odredena vrsta ugovora pa, prem a tome,
ko nema poverenja u neki ugovor ili ga, štaviše, obezvređujc, taj
i sam zakon obezvređuje.
22. N aposletku, većina poslovnih odnosa i svi dobrovoljni
odnosi m eđu ljudima vrše se prem a načelima ugovora, tako da
onaj ko obezvređuje valjanost ugovora time narušava međuljud-
ske odnose. Svi ostali argumenti koji ovamo pristaju više su no
uočljivi.
23. Ako su pak ugovori za nas nepovoljni, a za našega pro- 2. Ne-
tivnika povoljni, tada u prvom redu pristaju isti oni argum enti povoljni
kojima bismo pobijali nama neki nepovoljan zakon [tvrdeći] da
bi bilo besmisleno da nas obavezuje manjkav ugovor, ako ne bi-
smo smatrali da se treba pokoravati zakonima kad su loše posta-
vljeni i kad su zakonodavci očigledno pogrešili.
*•’’ * Kontrakl, ugovor (crov9fjKr|) jeste nagodba ili dogovor između lica kad je
reč o trgovini i razmeni dobara. Ugovori, naročito trgovinski (ougploA.a, oog-
(3oA.aia) zaključuju se između gradova odnosno država. Pojam transakcije
ili poslovnog odnosa (ouvaAAarpa) ima širc i uopštenije značenje, jer ne
izražava samo sporazuman ugovor, konvenciju već i prisilnu vezu o čemu
Aristotel u Nik. ctici V 2.13, kaže: Transakcije mogu biti dobrovvljne i proti-
vuvoljne. Dobrovoljne su, riaprimer, prodaja, kupovina, uzim anjepod interes,
zalog, ulaganje, davanje u najam (ovi se poslovni odnosi nazivaju dobrovolj-
nim jerse zasnivaju na slobodnoj volji ipristanku). Uprotiv voljne, sjedne stra-
ne spadajuprikriveniprestupi, kao što su, na primei; krada, preljuba, spravlja-
nje otrova, podvođenje, snuh, vrbovanje robova, m učko ubistvo, lažno svedo-
čenje, s druge strane, neskrivena nasilja, kao što je zlostavljanje, ubistvo,
razbojništvo, osakaćenje, ogovaranje i vredanje.

105
 24. Nadalje, ukazivati da je uloga sudije da deli pravdu i, do-
sledno tome, da nije njegovo da glcda slovo ugovora, već ono što
je pravednije, - 25, a pravedno se ne može izmeniti ni prcvarom
ni prinudom (jer sc temelji na prirodi) dok se, suprotno tome,
ugovori mogu zasnivati na prevari i prinudi.
Nakon toga m ora se videti da1ugovori nisu možda u suprot-
nosti s nekim od pisanih ili opštih zakona, a od pisanih s nekim
od zakona naše ili strane zemlje, ili s nckim od ugovora novijeg
ili starijeg datum a [jer se tada može tvrditi] kako su noviji, a ni-
pošto stariji ugovori valjani, ili pak da su stariji ispravni, a noviji
neispravni, zavisno od toga šta nam više odgovara. Zatim , ugo-
vor se m ora posm atrati sa stanovišta korisnosti, da nekim sluča-
jem ugovor nije protivan interesu sudija, i torne slično; svi takvi
argumenti su podjeđnako lako uočljivi.
Priznanja 26. Priznanja iznuđena mučenjem su vrsta svedočenja koja
iznuđena
mučenjem imaju izgleđ verodostojnog, jer uključuju određen stepen prinu-
de. Ni ovde nije teško uvideti šta bi se u skladu s tim moglo reći
i kojim sve argum entim a, ako nam takva svedočenja idu u pri-
log, možemo pojačati njihov značaj, tvrdeći da su jedino takva
svedočenja istinita. Ako pak takva svedočcnja ne idu u prilog na- 1377a
ma već našem protivniku, njihov značaj možemo osporavati iz-
nošenjem istine o svim vrstama mučenja uopšte [tvrdeći[ da oso-
be pod prisilom ne daju ništa manje lažnih od istinitih izjava, da
ima takvih osoba koje su spremnije sve izdržati nego reći istinu,
kao i osoba koje u takvim prilikama lako govore lažno kako bi
se što pre izbavile mučenja. Protiv takve vrste svedočenja po-
trebno je da se sudijama predoče slični, od ranije im poznati pri-
meri.
[Valja isticati da iskazi iznuđeni mučenjem nisu istiniti, jer
ima mnogo istrajnih i čvrstih ljudi koji, imajući jak duh, hrabro
podnose mučenja, dok se strašljivci i plašljivci prepadnu i same
pomisli da će ih mučiti, tako da se priznanjima iznudenim mu-
čenjem ne može pokloniti nikakva vera],
Zaklctve 27. Sto se tiče zakletvi132, razlikujemo četiri slučaja: ili jed-
na strana traži zakletvu od druge [zakletva se natura] i istovre-

132 U antičkoj zakonodavnoj proceduri poziv (7rpĆKA,r|ai<;) da sc prihvati zakle-

tva u toku istrage bio je jedan od metoda odlučivanja, odnosno donošenja
odluke. Jeđna bi stranka zahtcvala od druge da se zakune (5i5<aoi opKov)
što i jestc zapravo značenje, apelativa opKo<;; druga bi strana prihvatala

106
m eno prihvata da se sama zakune drugoj [zakletva se prihvata j;
ili se ne čini ni jedno ni drugo; ili se jedno čini a drugo izbegava,
traži se a ne prihvata se, ili se prihvata a ne traži zakletva. Osim
toga, ovde se može postaviti i pitanje da se možda već ranije ni-
smo prisezali, ili pak naš protivnik.
28. Zakletva se ne traži zato što se ljudi Iako krivo zaklinju, I. Zakletva
se ne traži
kao i stoga što se protivnik, kad se zakune, oslobađa svoje oba-
veze, a ako se pak ne zakune tužilac će smatrati da će ga sudije
osuditi, a i opasnost da se odluka prepusti sudijama je manja, jer
se njima, a ne ličnom protivniku ukazuje poverenje133.
29. Ako stranka odbije da se zakune, to može obrazložiti tvrd- 2. Zakletva
se ne pri-
njom da zakletva isključivo vredi kad je reč o novcu i da bi se za- hvata
klela da je nevaljala osoba, jer je bolje biti takav zbog ičega ne-
go zbog ničega. Prema tome, ako se čovek zakune postići će, a
ako odbije zakletvu, izgubiće što želi. Dosledno tome, ođbijanjc
kao razlog može imati vrlinu, a ne i bojazan od krivokletstva. Ov-
de dobro pristaje Ksenofanova134 izreka da nije isto kad bezbo-
žnikpobožnogpoziva na zakletvu. To bi bilo isto kao kad bi sna-
žan pozvao slaboga da zada ili da primi udarac.
30. Ako stranka prihvati da se zakune, to se može obrazlo- 3. Zakletva
žiti time da ona ima poverenje u sebe, a ne i u svoga protivnika, se prihvata
pritom, obrnuvši Ksenofanovu izrcku, reći da bi to bilo isto kao
kad bi bezbožnik naturao, a pobožni prihvatao zakletvu, i da bi
bilo strašno ne prihvatiti zakletvu na koju se pozivaju i same su-
dije pre no što izreknu presudu.
31. Ako pak od nekoga tražimo zakletvu, to možemo potkre- 4. Zakletva
piti tim e da je znak čiste pobožnosti kad čovek svoje delo pre- se natura
pušta bogovima i da naš protivnik nema potrebe za drugim su-

(Xan(3ocv£i, SEZE'tai) ili odbacivala naturanu joj zakletvu. Obc stranc su pre-
ma vlastitom nahođenju mogle predlagati da se prihvati zakletva.
133 Ima tri razloga zbog kojih ne bi trebalo tražiti da se drugi zakune: a) Ljudi
su skoro uvek spremni da se krivo zakunu ako im se čini da bi im to koristi-
lo; b) Ako naš protivnik prihvata da se zakune, bićc sklon poravnanju, ve-
rujući da će biti oslobođen optužbc. Suprotno tome, ako ne prihvati zakle-
tvu, pomisliće da će verovatno biti osuđen; c) Manji je rizik ako se odluka
prepusti sudijama i njima pokloni poverenje.
134 Ksenofan, prvi helenski sofist i kritićar stare helenske antropopatske teo-
gonije koju su stvoriii Homer i Hcsiod. Ksenofan je roden u Kolofonu, gra-
du u Maloj Aziji, odakle se preselio u Eleju, na jugu Italije, i tu osnovao svo-
ju filosofsku školu koja je ispovedala monoteizam.

107
 dijama, jer se razrešenje spora prepušta njemu samom, - 32, da
je besmisleno ne prihvatiti zakletvu u slučajevima kad se od dru-
gih traži da se zakunu135.
Dvojaki Sad nam je, pošto smo ukazali kako u svakom pojedinom slu-
slučajevi čaju valja postupati, jasno i to kako treba postupati pri spajanju
dva slučaja, na prim er, ako neko želi da se zakune, a ne želi da
od drugoga traži zakletvu; da je traži od drugoga, a sam ne želi
da se zakune; da prihvata da se zakune i to traži od protivnika,
ili ako ne želi ni jedno ni drugo. Te kombinacije neophodno pro- 1377b
izlaze iz gore navedenih slučajeva, pa će, dosledno tome, i argu-
m enti koji se na njih odnose predstavljati kombinaciju napred
navedenih argum enata.
Kontra- Ako smo se, međutim, ranije zakleli zakletvom koja je u su-
diktorne
zakletve protnosti sa sadašnjom, u prilog scbi možemo izjaviti kako nije
reč o krivokletstvu, jer je prestup nešto svojevoljno; da je krivo-
kletstvo ravno vršenju nepravednog dela, a da ono što čovek iz-
vrši pod prisilom i obm anom nije plod slobodne volje.
33. Iz toga treba izvući zaključak da se krivokletstvo sastoji
u namisli, a ne u rečima. Ako se, međutim, naš protivnik ranije
zakleo zakletvom koja protivureči sađašnjoj, potrebno je istaći
da je onaj ko ne ostaje pri onom e na šta se zakleo u stanju sve
izvrnuti; da zato i same sudije, pre prim ene zakona, polažu za-
kletvu [u ime čega se i mi možemo obratiti sudu rečimaj: Od vas
traže da se pridržavate zakletve na temelju koje vršite pravosudnu
delatnost, a sami se nepridržavaju datih zakletvi.
Ako se koristimo preuveličavanjem, onda možemo navesti
mnogo sličnih argumenata.
To bi bilo sve što bi se moglo reći o atehničkim m etodam a
uveravanja.

135 U Retorici Aleksandru 18,1432 a 33, daje se sledeća definicija zakletve: Za-
kletva je nedokazivo tvrđenje dato u ime hoga. A ko želimo da je potkrepimo
treha izjaviti da se niko ne hi želeo krivo zakleti bojeći se osvete bogova i bmke
pred svetom, uz napomenu da krivokletstvo, makar i umaklo sudu Ijudi, kod
bogova ne može proći neopaženo.

108
Knjiga II
 G LA V A PRV A

Uslovi koji doprinose uverljivosti govora.

Razni načini uticanja na dušu slušaoca

1. l o su, claklc, izvori iz kojih treba crpsti argumente kad pod- Kratak
stičemo i odvraćamo, hvalimo i kudimo, optužujemo i branimo; prikaz izlo/.cnog
takva mišljcnja i pretpostavke koje dopriniosc uverljivosti u tim
okolnostima, jer su one predm et i izvor entimem a, uzevši svaku
vrstu govora zasebno.
2. Budući da se funkcija retorike sastoji u odlučivanju [lcpicru;,
iudicatio, sudsko istraživanje, preispitivanje, prosuđivanje, od-
lučivanje, odluka] (i kod savetovanja se odlučuje, a i sudski po-
stupak jeste vrsta odlučivanja) mora se voditi računa ne samo da
govor bude što demonstrativniji i uverljiviji već se i pređstaviti
kao ćovek određenog karaktera i umeti sudiju dovesti u određe-
no duševno stanje, - 3, jer je, s obzirom na uverljivost, naročito
u političkom, ali i u sudskom govorništvu veoma značajno da sc
govornik predstavi kao čovek određenih kvaliteta i da njegovi
slušaoci steknu uverenje da im je na neki način naklonjen, da bi
i oni prem a njemu na ođređen način bili naklonjeni.
4. Predstaviti se kao čovek određenog karaktera govorniku
Raspolože-
je korisnije u političkom, dok jc izazivanje odredenog raspolo- ca njc slušala-
ženja kod slušalaca korisnije u sudskom govorništvu, jer stvari
ne izgledaju iste onom e ko voli i onome ko mrzi; srditom i čo-
1378a veku blage naravi, već, naprotiv, sasvim ili uglavnom različile.
Kad se, naime, čovek odnosi s Ijubavlju prem a onom e kome su-
di, obično uzima da okrivljcni uopšte nije izvršio prestup, ili da
je njegov prestup sasvim neznavan, a ako ga pak mrzi suđi sa-
svim suprotno. Ako, međutim, čovck nešto želi i nada se da će
to postići, ako je to, štaviše, i ugodno, veruje da će se to postići
i da će isto biti dobro, dok je kod ravnodušnog i beznadnog sve
obrnuto.

111
 i.

Govorni- 5. Tri su, dakle, ra/loga koji utiču da govornici budu uverlji-
uverljivost v' ’ Jcr ^ a š tQbko *ma stvari zbog kojih, bez dokazivanja, neko-
me verujem o. To su: razboritost, vrlina [aperf), virtus, čestitostj
i dobrohotnost [euvota, benevolentia, dobrostivost, blagonaklo-
nost u mišljenjuj; govornici pak greše u onome što govore ili sa-
vetuju bilo zbog nedostatka sva tri ili jednog od navedenih raz-
loga.
6. Tako se, naime, dešava da krivo rasuđuju ili zbog svojc ne-
razboritosti, ili pak sve da i valjano rasuđuju, usled m oralne izo-
pačenosti ne govore ono što misle, ili, na kraju, ako su razboriti
i čestiti, ali nisu dobrohotni, usled čega se dešava da ne savetu-
ju što je m oralno najbolje, iako im jc to poznato. Drugih razlo-
ga ncma. Iz toga nužno proizlazi da govornik, ukoliko se smatra
da ima sve navedene kvalitetc, uliva slušaocima povcrenje.
Karak- 7. Da bismo spoznali šta je to što ljude čini razboritim i če-
osobinc trcba da se podsetimo naših definicija o vrlinama, jcr na
jedan isti način možemo sami sebe ili nekoga drugoga predsta-
viti u ovakvom ili onakvom svetlu. Sto se tiče dobrohotnosti i pri-
jateljskog stava, o njemu će biti reči kad budem o raspravljali o
osećanjima.
Osećanja g. Osećanja [7ta9ri, affectus, duševna stanja, strasti, cmocije]
su uzbuđenja duše pod čijim uticajem ljudi menjaju mišljenje u
pogledu odluke, a propraćena su čuvstvom nezadovoljstva i za-
dovoljstva, kao što su srdžba, sažaljenje, strah i njima slična, kao
i suprotna čuvstva.
9. Svako od navedenih osećanja valja razm otriti s tri gledi-
šta. Tako, recimo, kad je reč o ljutnji, treba ustanoviti u kakvom
se duševnom stanju ljudi ljute, na koga se i zbog čega se obično
ljute. Ako bismo poznavali samo jednu ili dve, a ne sve navede-
ne okolnosti, ne bismo bili u mogućnosti izazvati ljutnju, što se
može reći i za ostale [prolazne] afekte. Kako smo u ranije izlo-
ženoj materiji opisali opšte premise, tako ćcmo se i ovde poslu-
žiti istim postupkom, razmotrivši osećanja na gore opisan način.

112
 GLAVA D R U G A

Ljulnja

1. Neka ljutnja [6pyfi, ira, srdžba, gnev] bude definisana kao Dcfinicija
ijutnje
impulsivan i s bolom propraćen afekat žudnje za stvarnom osve-
tom zbog stvarnog omalovažavanja [6kiycopla, dispicientia, po-
nižavanje, preziranje, potcenjivanje] naše ličnosti, ili ličnosti na-
ših [bližnjih] kad omalovažavanje zaista nije zasluženo.
2. Ako je ova definicija ljutnje tačna, nužno proizlazi da se
ljutit čovek uvek ljuti na određenu osobu, na primer, na Kleona,
1378b ali ne i na ljude uopšte, ljuteći se zato što je taj čovek njemu ili
nekome njegovom nešto [loše] učinio ili nameravao učiniti, i, na
kraju, da ljutnju uvek prati neko ugodno osećanje koje proisti-
če iz nade u osvetu, jer je zaista ugodno misliti da će se postići
ono za čim čovek teži. Niko pak ne žudi za onim što očigledno
ne može postići, i, dosledno tome, ljutit teži za onim što može
da postigne. Zato je o gnevu lepo rečeno:
Od m eda štono sc cedi slađi je mnogo,
Kad se u ljudskim grudima širi1.
To je propraćeno nekakvim zadovoljstvom kako zbog nctom
iznetog razloga tako i zbog toga što čovek u duši vidi osvetu, pa
mu samo videnjc osvete stvara zadovoljstvo slično onome što ga
čovek doživljava u snu.
3. Budući da je omalovažavanje određena aktualizacija mi- Razne vr -
stc omaio-
šljenja [evep^eta 5o^ris, pokretač mnjenja] odnoseći se na ono važavanja
što ne izgleda dostojno nikakve pažnje (mi zacelo smatram o da
je zlo i dobro, i sve ono što teži da bude takvo, dostojno ozbilj-
ne pažnje, ujedno smatrajući da je nedostojno pažnje sve bez-
vredno ili neznatno vredno) ono se može pođeliti na tri vrste:
preziranje [KaTacppćvriGic;, contemptio] pakost [E7tripeaGp.6q, in-
commodatio, om etanje] i obest fbppu;, contumelia, obesno po-
našanje, postupanje, zlostavljanjc, osiona gordostj.
4. Ko prezire taj omalovažava (ljudi svcsno preziru ono što Preziranje
smatraju da nije ničega dostojno, a omalovažavaju ono što nije
ničega dostojno).
1 Up. II. X V III108-110. Prvi stih je citiran u Ret. 111,9, prilikom raspravljanja
o ugodnostima.

113
Pakost Očevidno je da pakostan čovek prezire, jer se pakost sastoji
u om etanju tuđih želja ne zato da bi se nešto za sebe postiglo već
da bi se drugi u tome sprečio. Kako, dakle, onaj ko pakosti ne
traži ličnu korist, taj omalovažava, sigurno i ne pomišljajući da
bi mu takvo lice moglo naškoditi, te bi ga se, u tom slučaju, ra-
dije plašio nego omalovažavao. Osim toga, taj ne sm atra da bi
od takvoga čoveka mogao imati bilo kakve spomena vredne ko-
risti, jer bi u tom slučaj-u stao razmišljati kako da mu takva oso-
ba postane prijatelj.
Obest 5. Isto tako, omalovažava i onaj ko obesno postupa, jer se
obest sastoji u vršenju i govorenju takvih stvari2 koje nanosc uvre-
du onom e koga se tiču, čineći to ne da bi, izvršivši isto, postigao
bilo šta drugo, već radi zadovoljstva, jer uzvraćanjc istom me-
rom nije obest3, nego osveta. - 6. Razlog takvom zadovoljstvu za
one koji obesno postupaju sastoji se u tome što, nanoseći drugi-
ma zlo, smatraju da su od njih daleko moćniji. To je razlog što su
mladi i bogati skloni obesnom postupanju: oni, naime, veruju da
obesnim postupanjem iskazuju svoju premoć.
N epoštovanje [ćm pla, inaestimatio , obeščašćenje] jeste
osnovno svojstvo obesti, jer ko ne poštuje tuđu ličnost, taj oma-
lovažava, a ne poštuje se ono što nije ničega dostojno, ni kao do-
bro ni kao zlo. Stoga srditi Ahilej i kaže:

On me pogrdi, otet mi dar on ima sad4.

I:
2 Na ovom se mestu priredivači ne slažu. J. H. Freese donosi: (AootTEiv koU
XujtEiv. Ođlučio sam se za itparTEiv kou ž.£yeiv, kako je očitano u rukopisu
što ga je priredio M. Dul'our, prema Roemerovom predlošku.
3 U zakonodavstvu drevne Atine t>Ppu;, zlostavijanje, vrcđanje, obesno postu-
panje, beše daleko teža povreda zakona, odnosno prestup od pojma aiKia (te-
lesno zlostavljanje). Zato je hybris, obest, bila predmet državnog krivičnog go-
njenja, prosekucije (ypa(pij) dok jcaikia bilapredmet privatne tužbe (SiKij)
za odštetu. Kazna se za obest, odnosno zlostavljanjc, nasilnički postupak, iz-
ricala u sudu koji je mogao kazniti i osudom na smrt. Sud je bio dužan doka-
zati da li optuženi jeste ili nije zađao udarac, što će reći prouzrokovao povre-
du. Ovome je svakako najbolji primer onaj štoga je Demosten preduzeo pro-
tiv Midije za zlostavljanje dok je bio horeg, odgovarajući za opremu hora u
svrhu muzičkih takmičenja na javnim svečanostima.
4 Up. II. 1356. Reči kojima se Ahilej obraća svojoj majci, morskoj boginji 'leti-
di, srdeći se na Agamemnona što mu ugrabi lepu Brisejidu.

114
 [Postupa sa mnom] k ’o da sam prezrena skitnica neka5, što
ga je nagnalo na srdžbu i bes.
7. Ljudi veruju da imaju pravo na poštovanje od osoba niže-
i379a ga porekla, moći, vrine, i, uopšte, u pogledu svega onoga u če-
mu čovek ima veliku premoć nad drugima, kao, na prim er, bo-
gataš nad sirom ašnim u novcu, rečit nad nerečitim u rečitosti,
gospodar nad podanikom, što je slučaj i s onim ko sm atra da je
dostojan vlasti u odnosu na onoga ko je dostojan da mu zapove-
da. Zato pesnik i kaže:
Gnevno jc srce kraljeva Zevs štono ih goji6.
I:
A l’ još dugo kralju u grudima ostaje srdžba7,
jer sc kraljevi gncve zbog svoje nadmoćnosti.

8. Dalje [čovek želi poštovanje od] onih osoba od kojih, kako

smatra, zaslužuje lepo ophođenje. Među takve spadaju svi oni ko-
jima smo činili ili činimo neko dobro, ili mi, ili neko radi nas, ili je
to činio neko od naših, ili želimo, ili smo žcleli učiniti neko dobro.
9. Iz gornjih se razmatranja može jasno uočiti duševno stanje Osobe
ljudi koji se ljute, na koga se ljute i zbog čega se ljute. Covek se sklone
Ijutnjt
ljuti kad je nezadovoljan, jer nezadovoljna osoba za nečim teži.
Tako, na primer, ako neko nekoga u nečemu neposredno spreča-
va, recimo, žednoga da pije vode, ili to čini posredno, proizlazi da
je posledica u oba slučaja ista. Covek se, dalje, kad je u takvom
duševnom stanju, ljuti i na sve one koji se protive njegovom pot-
hvatu, ili u njemu ne učestvuju, ili ga na neki drugi način ometaju.
10. Z ato su bolesni, siromašni, <ljudi u ra tu > , zaljubljeni,
žcdni, i, uopšte, svi koji za ncčim žude, a to ne mogu postići, sklo-
ni Ijutnji i lako se razbesne, posebno na one koji omalovažavaju
Up. //. IX 648. Ahilejeve reći upućene Telamonovom sinu Ajamu koji ga moli
da se vrati u boj, ali Ahilej gori srdžbom na Agamemnona. Apelativ
gETotv&0i:T|<; ima značenje: skitnica, lutalica, došljak, onaj ko menja boravište.
6 Up. II. II 196. Reči Odisejeve izgovorene prilikom nagovaranja Ahajaca da
ostanu pod Trojom, odnosno da ne odu nc obavivši svoj zadatak.
7 Up. II. I 82. Reči proroka Kalhanta koji se, uprkos Ahilejevom bodrenju, pri-
bojava đa će ra/.ljutiti Agamcmnona ako kaže zašto se Apolon Ijuti na Ahaj-
ce te ih mori kugom.

115
 njihov trenutni položaj. Tako se, na primer, bolesnik ljuti na lju-
de koji omalovažavaju bolest, siromašni na ljude koji se tako od-
nose prem a siromaštvu, ratnik prema potcenjivačima ratnih pri-
lika, zaljubljeni prem a onima koji se s potcenjivanjem odnose
prem a ljubavi i tako redom <i, osim toga, na sve one koji su rav-
nodušni prem a svim našim željam a> jer u svakom čoveku put
prem a ljutnji krči u njemu postoječa strast.
11. Covek se, nadalje, ljuti i onda kad je ishod suprotan nje-
govom očekivanju, jer je ono što se nije očekivalo mučnije, upra-
vo onako kao što se ljudi veoma raduju ako se ostvari ono što že-
le. Iz navedenoga se jasno vidi u kojim se prilikama, u koje vre-
me, u kakvom duševnom stanju i u kojem su uzrastu ljudi skloni
ljutnji, gde i kada, s tim što se čovek utoliko više ljuti ukoliko je
podložniji uticaju gore navedenih činilaca.
Osobe 1 2 . Takvo je, dakle, duševno stanje ljudi koji lako podležu
ljutnji. Ljudi se ljute na one što ih ismevaju, izvrću ruglu i pot-
smehu, jer ih time zlostavljaju.
Ljute se i na one koji im nanose onakve uvrede koje služe
kao znaci obesti. Takvi su nesumnjivo oni postupci koji niti ima-
ju karakter osvete, niti su od koristi izvršiteljima, jer, ako su ta-
kvi, onda nisu preduzeti iz obesti.
13. Covek se ljuti i na one koji rđavo govore i prezrivo se od-
nose prem a onome do čega mu je najviše stalo, kao, na primer,
kad neko s prezirom govori o filosofiji ili o telesnoj lepoti u prisu-
stvu onih koji se time ponose, a tako i u svim ostalim slučajevima.
14. Čovek se [u navedenim slučajevima] još više ljuti ako pret-
postavlja da, ili uopšte nema ili da samo neznatno ima, ili se i
drugima čini da nem a one kvalitete koje mu izvrću podsmehu. 1379b
Kad bi, međutim, bio čvrsto uveren da zaista ima one kvalitete
koje mu izvrću podsmehu, onda na to ne bi ni obraćao pažnju.
15. Čovek se više ljuti na prijatelje nego na one koji to nisu,
jer s pravom očekuje da će se prem a njemu prijatelji radije do-
bro no loše ophoditi.
16. Čovek se ljuti i na one koji su ga obično poštovali i uva-
žavali, ako tako više ne postupaju, smatrajući da ga preziru, jcr
bi u suprotnom , prem a njemu postupali kao pre.
17. Ljudi se ljute i na one koji im ne uzvraćaju za učinjeno
dobročinstvo, niti to čine u istoj meri, kao i na one što im, ako su
od njih slabiji, protivurečejer se čini da ih svi takvi preziru -o v i,

116
jer ih smatraju nižim, oni, jer izgleda kao da su od slabijih pri-
mili dobročinstvo.
18. Ljudi se više lju-te ako ih omalovažavaju oni koji nemaju
nikakve vrednosti, jer se, prem a našoj pretpostavci, ljutnja pod-
staknuta omalovažavanjem oseća prem a onima koji nemaju pra-
vo da omalovažavaju, jer slabijima ne dolikuje da omalovažavaju.
19. Čovek se ljuti i na prijatelje ako se prem a njemu ne op-
hode i ne izražavaju pristojno. Još više se ljuti ako postupaju su-
protno, naročito ako ne primećuju njegove potrebe, kao što se,
na prim er, Pleksip8 u Antifontovoj tragediji ljuti na M eleagra,
zato što je i sami nedostatak saosećanja znak omalovažavanja,
jer se ne zaboravlja na ono što se misli.
20. Ljutimo se i na one koji se raduju našoj nesreći, i, uop-
šte, nalaze sreću u našoj nesreći, što je po sebi znak ili neprija-
teljskog raspoloženja ili omalovažavanja. Kivni smo i na one ko-
ji, nanevši nam bol, tome ne pridaju nikakvu pažnju. Baš stoga
se ljudi toliko ljute na one što šire rđave vesti.
21. Isto tako, ljutimo se i na ljude koji spokojno slušaju o na-
šim nevoljama i na njih se ne obaziru, jer su takvi jednaki oma-
lovažavateljima ili neprijatelju, zato što prijatelji s nam a saose-
ćaju, - 22, a svi se Ijudi žaloste kad vide vlastitu nevolju.
Dalje, ljudi se ljute i na one što ih omalovažaju pred pet sle-
dećih skupina ljudi: pred njihovim suparnicima, pred onima ko-
jima se dive, pred onima od kojih očekuju divljenje i prem a oni-
ma koje poštuju i koji ih poštuju; ako ih, dakle, neko omalova-
žava u prisustvu tih ljudi, oni se još više ljute.
23. Čovek se srdi i na one koji omalovažavaju takve osobe
koje bi bilo sram ota ne pomoći, kao, recimo, roditelje, decu, že-
ne i podanike. Ljuti se i na nezahvalne, jer je njihovo omalova-
žavanje protivno dužnoj pristojnosti. - 24. Ljutimo se i na one
što se ironično izražavaju o onome do čega ozbiljno držimo, -
25, jer i ironija u sebi sadrži nešto prezrivo.
Ljutimo se i na one koji drugima čine dobro, pod uslovom
da nas zapostavljaju, jer je bez sumnje prezrivo što nas ne sma-
traju dostojnim onoga čime su udostojili druge.
8 Pleksip jc bio Meleagrov ujak. Aristotelova je aluzija prilično nejasna. Možda
se odnosi na Meleagra koji je kožu kalidonskog vepra dođelio najbržoj trka-
čici, brzonogoj Atalanti, umesto Pleksipu. Jeđna se Antifontova tragedija, o
kojoj će biti govora u Ret. II 23, 20, naziva Meleagat:

117
 26. Ljutnju može izazvati i zaboravljanje, kao što je, rccimo,
zaboravljanje imena, mada je to sitnica. I zaboravljanje, naime,
služi kao znak omalovažavanja, jer mu je uzrok nebriga, a nebri-
ga je vid omalovažavanja.
27. Tako smo istovremeno govorili o tom e na koga se ljudi
ljute, u kakvom se duševnom stanju ljute i povodom čega se lju-
te. Iz toga je jasno da govornik slušaoca govorom m ora dovesti 1380a
u takvo duševno stanje u kojem se ljudi ljute, a svoje protivnike
predstaviti odgovornim za reči i postupke zbog kojih se slušao-
ci ljute i da su upravo onakve osobe na koje se ljudi ljute.

GLAVA TRECA

Blagost

Podela 1. Kako je pojmu razljućivanjc [to b p ^ iG ab ai, irasci, posta-

jati ljut] suprotan pojatn stišavanje [ro KpanveoSai, delcniri, sti-
šavati se, postajati blag] a pojam ljutnje pojmu blagosti, potreb-
no je da prikažemo duševno stanje blagih, prem a kome se blago
odnose i zbog čega bivaju blagi.
Definicija 2. Neka slišavanje [rcpauvmq, delenitio, smirivanje budej po-
vratak u prirodno stanje i smirivanje ljutnje.
Osobe 3. Ako se, dakle, Ijudi ljute na one koji ih omalovažavaju, a
omalovažavanje je svestan čin, očigledno je da su ljudi blagi pre-
ma onim a koji ne čine ništa što bi bilo tome slično, ili to čine ili
izgleda da to čine nehotično.
4. [Blagi smo] i prema ljudima spremnim da postupe suprot-
no od onoga što su uradili, kao i prem a svima onima što se pre-
ma nam a odnose kao prem a samima sebi, jer ne izgleda da bi
bilo ko sam sebe omalovažavao.
5. [Blago se postupa] i prem a onima koji priznaju i kaju se
zbog omalovažavanja, jer grižnja savesti zbog nanete ncpravde
služi nam kao neka zadovoljština i stišava nam ljutnju. Kao do-
kaz ovom služi kažnjavanje ukućana: ako protivureče i poriču
krivicu, onda ih strože kažnjavamo, ako, međutim, priznaju da
su zaslužili kaznu, prestajem o se srditi. Tome je razlog to što je
bestidno poricati ono što je očevidno, a sama bestidnost jc oma-

118
 lovažavanje i svesno preziranje, jer se, doduše, i ne stidimo onih
koje odveć preziremo.
6. [Covek je blag] i prema onima koji su mu ponizni i ne pro-
tivureče mu, jer se čini da time pokazuju da su slabiji od njega;
slabiji se pak boje, a ko se boji, taj ne omalovažava. Kao dokaz
da se ne ljutimo na one koji su nam ponizni može poslužiti isku-
stvo sa psima, jer oni ne ujedaju ljude koji sednu9.
7. [Blagi smo] i prem a onima koji se prem a nam a odnose
ozbiljno, kad smo i mi ozbiljni, jer nam se čini da nas time nc prc-
% ziru, nego poštuju.
8. [Nakloni smo] onima koji su nama učinili više dobra nego
mi njima. [Blagi smo] i prem a onima koji nas za nešto ponizno
mole i traže, jer se grade nižim od nas. - 9. [Blagi smo] i prem a
onima koji se ne ođnose obesno, s podsmehom i omalovažava-
njem prem a nikome, ili makar ne prema čestitim ljudima, ili bar
prem a nama jednakim.
10. U opšteno uzevši, odlike blagosti treba da se istražuju i
utvrđuju iz ljutnji suprotnih pojmova. Ne ljutimo se ni na one
kojih se bojimo ili stidimo, dok se tako osećamo, jer je nemogu-
će da se istovremeno na nekoga srdimo i da ga se bojimo.
11. Ljudi se ne Ijute ili to čine neznatno na one koji su nešto
u ljutnji uradili, jer ne izgleda da su tako nešto uradili iz želje za
omalovažavanjem. Niko, naime, dok se ljuti ne omalovažava, jer
omalovažavanje nije propraćeno bolom, dok je ljutnja propra-
1380b ćcna. Čovek se ne ljuti ni na one što ga poštuju.
12. Iz gornjega se jasno uočava da su blage osobe one čije je Duševno
stanjc
duševno stanje suprotno onom e kod ljutitih osoba, a ispoljava
se kroz igru, smeh, svečanosti, srećne trenutke, uspehe, u zado-
voljenju neke potrebe10, i, uopšte, u odsutnosti bola; zatim, u ve-
selju bez obesti te u doličnom nadanju. Blage su naravi i osobe
čija je ljutnja davnašnja i nisu više pod njenim uticajem, jer vre-
me ublažava ljutnju.

9 Aristote! aluđira na Od. XIV 29-31, gde se opisuje kako se Odisej spasio psa
tako što je seo i ispustio štap. O torne raspravlja i Plinije u Nat. historia VIII
41,61.
10 Apelativ rcitijpcocnc; znači: punjenje, punoća, zadovoljcnje. Engleski prevodi-
oci, kao na primer, Jebb i Freese međusobno se razilaze. Tako Jcbb gornji
apelativ prevodi sa infulness ofcontent, a Freese kao in abondance. M. Dufo-
ur ga prevodi na francuski kao / ’accomplissement d ’un devoir.

119
 13. Osim toga, osveta izvršcna nad nekim ranije smiruje ljut-
nju na nekoga drugog, pa m akar bila i jača. Z ato je F ilo k rat11,
kad ga je neko zapitao zašto se ne brani od pobesnele mase, s
pravom odgovorio: Nije još vrerne za to. - Pa kad će biti? - Kad
uvidim da je neko drugi oklevetan. Ljudi uistinu postaju blaži kad
svoj bes iskale na nekom drugom, kao što se ono dogodilo Hr-
gofilu12. M ada su se [Atinjani] na njega više srdili nego na Kali-
stena, ipak su mu oprostili jer su dan ranije Kalistena osudili na
smrt.
14. Ljudi su blagi i prem a osuđenicim a13, kao i prem a oso-
bama koje su pretrpele više zla no što bi im ga u ljutnji mogli pri-
činiti, pa sm atraju da su time postigli više nego zadovoljenje.
15. Covek je blag i onda kada, po njegovom mišljcnju, sam
nepravedno postupa, te sada s pravom trpi (jer se niko ne ljuti
na ono što je pravo) smatrajući da to po zasluzi trpi, jer bi su-
protno uverenje, po našem mišljenju, moglo da posluži kao osno-
va za ljutnju. Z ato bi bilo poželjno da najpre kažnjavamo reči-
ma, jer se čak i robovi, kad ih kažnjavamo, m anje ljute ako ih
prethodno izgrdimo.
16. Covek je blag i onda kad živi u uverenju da oni koje tre-
ba kazniti neće saznati da je on uzrok njihovoj kazni i da oni ume-
sto njega trpe, jer se, prem a našoj definiciji, čovek ljuti na poje-
dince. Zato je H om er s pravom rekao:

Kaži da ti ga Odisej gradobija izbi,

jer se ne bi sm atrao osvetnikom ako Polifem ne bi saznao ko ga

je to i zašto ga je oslepeo. Dosledno tome, čovck se ne ljuti ni na
one što ne mogu da osete njegovu ljutnju, ni na mrtve, jer su, ka-
11 Filokrat, pristalica Filipa Makedonskog, Demostenov protivnik, godine 348,
pređložio mir s Filipom, a godine 346, s Ajshinom predložio Filokratov tnir,
zbog čega ga je Demosten optužio. Filokrat je morao otići u progonstvo, na-
kon čega jc, u odsutnosti, osuden na smrt.
12 Ergofil i Kalisten behu atinske vojskovođe. Ergofil je izgubio bitku protiv tra-
čkog kralja Kotisa (verovatno godine 362), dok je Kalisten godine 362, za-
ključio mir s makedonskim kraljem Perđikom zbog čega su obojica osuđena
- Kalisten na smrt, a Ergofil globom, o čemu D em . Amb. 180.
13 Neki čitaju ekemoiv, to jest prema kojima gaje sažaljenje. Odlučio sam se za
prvi prevod, odnosno za čitanje ekcoatv, što je predložio Roemer, pozivajući
se na Platonovu Driavu 558A.

120
 ko se obično kaže, izravnali i poslednji račun, pa više ne mogu
da osećaju ni patnju ni bilo šta što želi onaj ko se ljuti. Stoga je
H om er, nastojeći da se Ahilej prestane ljutiti na mrtvog Hekto-
ra, opravdano rekao:

U srdžbi svojoj sad nemu nagrđuje zemlju.

17. Iz gornjega je jasno da su govornici, kađnastoje da ubla-

že slušaoce, svoje argum ente dužni izvoditi iz navedenih mesta,
dovodeći slušaoce u odgovarajuće duševno stanje i prikazujući
one na koje se ljute kao moćne ili dostojne poštovanja, ili kao
osobe koje su se prem a njima pokazale naklone, ili kao lica ko-
ja su tako nešto protiv svoje volje izvršila, ili kao osobe koje se
neizm erno kaju za ono što su izvršile.

GLAVA CETVRTA

Ljubav i mržnja

1. Koga ljudi vole1415,a koga mrze i zašto c . . . ^ 1- o tom e će Definicija

biti reči kad definišemo pojmove prijateljski stav [(prAAa, amici-
tia, prijateljstvo] i prijateljska ljubav [xo (piAerv, amare |.
2. Uzmimo da prijateljska ljubav prem a nekome predstavlja
željenje tome nečega što smatramo da je dobro i to radi njega, a
ne radi nas, brinući se da mu se ta dobra, prem a našim moguć-
nostima, pribave.
1381a Prijatelj je onaj koga mi volimo i ko nas voli. Prijateljima se
smatraju oni koji sc tako međusobno osećaju.
3. Ako je to tako, nužno proizlazi da nam je prijatelj onaj ko
se raduje našem dobru i s nama saoseća bol ni zbog čega drugog
već isključivo radi nas. Svi se ljudi raduju kad se ostvari ono što
se želi, a kad se dogodi suprotno, žaloste, tako da su bol i radost
znak njihove želje.

14 To (piVCv prevodim kao prijateljska ljubav, naklonost, a ij ipikia kao prijatelj-

ski stav, prijateljstvo. Ovde je reč o etičkim kategorijama u smislu sviđanja,
dopadanja po duhovnim kvalitetima osoba.
15 Lakuna u tekstu.

121
 4. Prijatelji su i ljudi koji imaju ista dobra i zla, kao i oni što
imaju iste prijatelje i neprijatelje, jer takvima neosporno žele
isto, tako da se onaj ko drugome želi isto što i scbi, sm atra pri-
jateljem tom e čoveku.
5. [Volimo] i one što su učinili neko dobro nama ili onima do
kojih nam je stalo, ukoliko je to dobro značajno, ili od srca da-
to, ili je učinjeno u takvim okolnostima i zbog nas; [volimo] i one
za koje sm atram o da nam žele učiniti neko dobro. - 6. [Volimo |
i prijatclje naših prijatelja, kao i one što vole ljude koje mi voli-
mo i one što vole one koje mi volimo.
7. [Volimo] i one koji imaju iste neprijatelje kao i mi i mrze
one koje mi mrzimo, i one što su omraženi od onih koje mi mr-
zimo, jer takvi ljudi misle da je dobro ono što i mi smatram o do-
brim, te žele ono što je nam a dobro, a to je, kao što je rečeno,
svojstvo prijatelja.
8. [Volimo] i ljude što vole da pomognu u novcu ili u pogle-
du ličnc sigurnosti, zbog čega se toliko i poštuju darežljivi, hra-
bri i pravedni ljudi. - 9. Među takve ubrajamo one koji ne žive
na tuđi račun, to jest ljude što žive od svoga truda, posebno ze-
m ljoradnike i zanatlije.
10. [Volimo] i trezvcne, jer takvi nisu skloni nepravdi.
11. Zbog istog razloga volimo i nenametljive; dalje, one s ko-
jim a želimo biti prijatelji, ako ima izgleda da to i oni žele. Takvi
su oni Ijudi čija dobrota izvire iz vrline; nadaljc, ljudi koji uživa-
ju dobar glas, ili uopšte, ili medu najboljima ili mcđu onima ko-
jim a se divimo, ili m eđu onima koji se nama dive.
12. Osim toga [volimo ] i one s kojima je ugodno provoditi ži-
vot i danc. To su obično dobroćudni, ljudi neskloni kritikovanju
tuđih mana, nisu svađalicc i inadžije, jer su ljudi takvog karakte-
ra ratoborni, a ratoborni nam u pogledu želja očito protivureče.
13. [Volimo] i osobe koje znaju zadati i prihvatiti šalu [zadir-
kivanje16] jer oni što umeju da dolično zadaju i prime žaoku i za-
dirkivanje okolini pričinjavaju jednako zadovoljsto.
14. [Volimo] i one koji uvažavaju naše dobre osobine, poseb-
no one za koje i sami sumnjamo da ih stvarno i imamo.

16 Na ovom se mestu rukopisi i interprelatori rukopisa međusobno ne slažu,

odnosno razilaze. Citam s M. Dufourom tćp itatoai, što je predložio Spen-
gel. Roemer u Rhein. Mus. XXXIV S. 504, na osnovu rukopisa Ac. predlaže
čitanje TcoOai^eiv.

122
 15. [Volimo] i ljude koji deluju otmeno pojavom, odevanjem
i načinom svakodnevnog življenja.
1381b 16. [Covek voli] i one koji nisu skloni da ga kore zbog pre-
stupa, ni da mu prebacuju za dobročinstva što su mu ih učinili,
jer su takvi skloni kritikovanju.
17. [Vole se] i oni koji nisu zlopamtila i ne sećaju se uvreda
a lako se izmire, jer se smatra da će i prem a nama biti onakvi ka-
kvi su prem a ostalima.
18. [Čovek voli] i one što ne klevetaju i ne vode računa o lo-
šim već o dobrim stranama, kako njegovim tako i njegovih bli-
žnjih, jer tako dobar čovek postupa.
19. [Volimo] i one što nam ne protivureče kad smo ljuti ili
nečim ozbiljno zauzeti, jer su osobe suprotne naravi sklone su-
kobljavanju. [Volimo] i osobe koje nam iskazuju određenu pa-
žnju, na prim er, ako nam se dive, smatraju kreposnim ili nam se
raduju, - 20, naročito kad se tako prem a nama odnose u pogle-
du svega onoga zbog čega posebno nastojimo da nam se dive, ili
nas sm atraju kreposnim ili prijaznim.
21. [Volimo] i ljude slične nama i one što imaju istovetna za-
nimanja, pod uslovom da nas ne om etaju i da za život ne zara-
đuju na isti način, jer poslovica kaže:

Lončar zavidi lončaru17.

22. [Ljudi vole] i one što imaju istc želje, pod uslovom da ih
jedni i drugi ostvare, jer je u protivnom ishod isti kao u prethod-
nom slučaju.
23. [Volimo] i one s kojima smo u takvim odnosima da pred
njima ne treba da crvenimo zbog postupaka koje bi osudilo jav-
no mnjenjc, pod uslovom da ti postupci ne budu prezrivi po njih,
- 24, kao i one pred kojima bi trebalo da se stidimo zbog stvar-
no rdavih postupaka. Ljudi vole i žele da budu prijatelji onima s
kojima se nadmeću ili onima kojima žele da budu predm et opo-
našanja, ali ne i zavisti.
25. [Čovek voli] i one kojima u nečemu dobrom pomaže, pod
uslovom da sam ne pretrpi neko značajnije zlo. - 26. [Volimo] i
one koji jednako vole u prisutnosti i odsutnosti, zbog čega svi vo-
le one što se tako ponašaju prem a mrtvima. U kratko, ljudi vole
17 Up. Hesiod, Poslovi i dani, st. 25.

123
 one što su srcem i dušom odani svojim prijateljim a i neće ih u
nevolji napustiti, jer se od dobrih osoba najviše vole one čija je
osnovna vrlina prijateljstvo.
27. [Volimo] i one što se pred nama ne pretvaraju. Takvi su
oni koji se ne plaše da priznaju svoje nedostatke, jer smo ranije
istakli da se pred prijateljima ne stidimo onoga što bi osudilo jav-
no mnjenje. Ako se pak neko stidi, nije nam prijatelj, a ako se ne
stidi, liči na prijatelja. [Ljudi vole] i one što im ne ulivaju strah i
u koje se mogu pouzdati, jer niko ne voli nekoga ako ga se boji.
Vrste pri- 28. Vrste prijateljskih odnosa su: drugarstvo, porodične, rod-
jateljskih
odnosa binske i njima slične veze.
Cinioci 29. Cinitelj prijateljskog stava jcste dobročinstvo [%apn;, do-
prijatelj- bro delo, uslugaj izvršeno bez molbe i bcz ispoljavanja da je ta-
skog stava
ko nešto učinjeno, jer bi u suprotnom bilo očigleđno da je do-
bročinstvo izvršeno radi izvršioca, a ne radi nečega drugog.
Delinicija 30. Sto se tičc ncprijateljskog stava [exSp°č inimicitia, nepri- 1382a
ncprijatclj-
skog stava jateljstvo] i mržnje^ očito je da ih valja ispitati u svetlu njima su-
protnih pojmova. Cinioci neprijateljskog stava su ljutnja, pakost
i kleveta.
Mržnja i 31. Ljutnja proizlazi iz prestupa koji se tiču nas, dok nepri-
ljutnja jaleljski stav čovek može osećati bez ikakvog ličnog razloga, jer
ako samo i pretpostavimo da je neko ovakvog ili onakvog karak-
tera, mi ga mrzimo. Ljutnja je, štaviše, uvek uperena protiv po-
jedinca, na primer, protiv Kalije18, ili Sokrata, dok se mržnja mo-
že osećati prem a celom rodu, svako mrzi lopova i doušnika. Ljut-
nja se leči vremenom, a mržnja nikako. Cilj ljutnje je neugodnost,
a mržnje zlo, jer ljutit nastoji da se njegova ljutnja oseti, što nije
slučaj s onim ko mrzi. Dalje, sredstva kojima se nanosi bol su
uočljiva, do'k je ono čime se prouzrokuje najviše zlo, kao što su
nepravda i nepromišljeno delovanje, ponajmanje vidljivo, jer po-
stojeća mana ne stvara nikakvu bol. Ljutnja je združena s oseća-
njem bola, a mržnja nije: ljutit čovek oseća bol, dok onaj ko mr-
zi ne oseća. Ljutit u mnogim slučajevima može da oseti sažalje-
nje, a onaj ko mrzi nikada, zato što ljutit ide za tim da bol oseti
i onaj ko ga je izazvao, dok onaj ko mrzi želi da [njegov neprija-
telj] nestane.

18 Aristotel najverovatnije misli na Hiponikovog sina Kaliju, Andokidinog pro-

tivnika, koga su komičari često napadali.

124
 32. Iz gornjeg jasno proizlazi da možemo ustanoviti da su nam
takvi ljudi prijatelji ili neprijatelji kad su stvarno takvi i da ih mo-
žemo takvima predstaviti kad nisu takvi; da ih pobijcmo kad tvr-
de da su takvi, a kad se pod uticajem ljutnje ili neprijateljskog sta-
va kolebaju da ih možemo prikioniti onamo kamo želimo.

GLAVAPETA

Strah

1. Čega se, koga se i u kakvom se duševnom stanju ljudi bo- Dcfinicija

straha
je - biće nam jasno iz sledećeg. Neka strah [<p6|3o<;, metus j bude
boino osećanje, ili uznemirenost izazvana predstavom o pred-
stojcćem zlu koje nas može uništiti ili pričiniti patnju; ljudi se,
naime, ne plaše svih zala, kao na primer, da budu nepravedni i
trom i duhom, već samo onih što im mogu pričiniti vclike patnje
ili uništenje i to samo onda kad izgleda da ta zla nisu daleko, već
tako blizu da sc čine neizbežnim. Ljudi se, naime, ne plaše od-
već dalekih zala. Svako, naime, zna da će umreti, ali ako smrt ni-
je na pragu, na nju niko ne misli.
2. Ako se u navedenom sastoji strah, onda je nužno strašno Stvari
sve ono što nam se čini da ima veliku mogućnost uništenja ili na-
nošenja štete, težeći da se pretvori u veliko stradanje. Z ato su
strašna i znamenja takvih stvari, jer se strašno čini bliskim, a opa-
snost i jeste približavanje nečega strašnog.
3. Takvi su znaci: neprijateljski stav i ljutnja osoba koje mo- Lica
gu da nam nanesu neko zlo, a [iz naše definicije ovihj očevidno
je da oni to žele te nisu daleko od izvršenja. - 4. Strašna je i ne-
pravda udružena sa silom, jer je nepravičan čovek nepravedan
prem a objektu težnje.
1382b 5. Takva je i obesti izložena čestitost ako je udružena sa si-
lom, jer je jasno da čestitost kad je izvrgnuta obesti uvek teži za
zadovoljstvom koju u ovom slučaju može postići.
6. Takav je i strah ljudi koji su u mogućnosti da nam nanesu
neko zlo, jer je očigledno da su ljuđi obuzeti tom mišlju sprem-
ni na to.
7. Budući da se većina ljudi u pogledu dobitka pokazuje go-
rim i slabijim no što jeste, a u opasnosti strašivim, izlazi da je

125
 uopšte strašno zavisiti od drugoga; dosledno tome, onom e ko je
počinio izvesno zlo, strašni su svi oni koji za to znaju, jer ga mo-
gu izdati ili ostaviti na cedilu.
8. I oni što su u mogućnosti da nanesu nepravdu, strašni su
onima kojima je mogu naneti, jer ljudi uglavnom nepravedno
postupaju kad mogu. Strašni su i oni koji su pretrpeli ili su uve-
reni da će pretrpeti nepravdu, jer takvi uvek vrebaju zgodnu pri-
liku. Strašni su i oni što su počinili neki prestup, ukoliko su moć-
ni, jer se plaše osvete, a prema našem mišljenju, ona uliva strah.
9. Strašni su i oni što, otimajući se s nama o iste stvari, ne mogu
ove istovremeno dobiti, jer se sa takvima neprestano vodi borba.
10. Strašni su i oni kojih se plaše moćniji od nas, jer kad mo-
gu naškoditi jačima, šta li tek mogu uraditi nama. Zbog istog raz-
loga su strašni i oni kojih se plaše jači od nas, - 1 1 , kao i oni što
su upropastili daleko jače od nas, a strašni su i oni koji napada-
ju slabije od nas: oni su nam već kao takvi strašni, ili će to biti
kad se fjoš više] osile. Što se tiče onih kojima smo naneli neprav-
du, ili naših neprijatelja, ili protivnika, od takvih nisu strašni na-
prasiti i otvoreni, nego ćutljivi i prepredeni, jer je neizvesno da
li je njihov napad blizu, pa se i ne zna koliko su od toga daleko.
Stepeni 12. Sve zastrašujuće postaje još strašnije kad mu je uzrok gre-
strašnog
ška koja se ne može popraviti uopšte, ili to ne zavisi od nas vcć
od naših protivnika. Takvo je i ono u čemu se ne može, ili nije la-
ko ukazati pom oć. Jednostavno rečeno, strašno je sve ono što
izaziva sažaljenje zbog onoga što se nekom e dogodilo ili će se
dogoditi.
To bi bile, da tako kažem, gotovo sve najznačajnije stvari ko-
je imaju strašnu prirodu i kojih se Ijudi bqjer a sada da prikaže-
mo đušcvno stanje Ijudi koji đoživljuju strafe.
Duš«mt> 13. Ako je strah oseeanje udniženo s iščekivanjem odrede-
stanje
nog str ađanja koj e nas: može umišti'ti ečevidno' je da ne mogo stra-
hovati ljudi koji sm atraj« đaanonajM Šlaprrtrpeti, bilo od onoga
što ne miste đa bi rruagE pie ttpetij. Mfo ®di © »b Ijfiadi od kojih tako
n d to ne očekrfe, n*tt tad s, kadfe* or ser p© npfavoro mišljenju,
tako n ešto inogjo tfogoditii. Iz m&ee> proKlazi da strabuju
lj,uđi k ep smatraju: d a fc» H W ^aeštt>p*etrpeti, vemjući da bi ta-
ko nešto mogfi dtofiveiii We* odl čega^ bilb od. kog® I bilo kada.
14. N enaisfediabi iw ^araeštf© p® etrepetiliea koja su, ili se 13S3a

im
lovažavanju i bezobzirnosti (a takvima ih čini bogatstvo, telesna
snaga, brojnost prijatelja i moć). Ne strahuju ni oni koji žive u
uverenju da su preko glave preturili sve moguće strahote, pa su
sasvim ravnodušni prema budućnosti, slično onima što su na mr-
tvo ime prebijeni, jer je za strahovanje potrebno gajiti nadu da
će biti spašeno ono za šta čovck strepi. Tome je znak to što strah
tera na razmišljanje; niko, međutim, ne razmišlja o slučajevima
bez nade.
15. Dosledno tome, kad je korisno da se slušaoci boje, tada
ih treba dovesti u takvo duševno stanje da budu spremni na pat-
nju, podsećajući ih kako su patnji bili izloženi i jači od njih, a da
njima slični trpe ili su trpeli i to od onih ljudi od kojih se nisu na-
dali, u čemu se i kad se tome nisu nadali.
16. Budući da su nam jasni strah i strašno, kao i duševnc oso- Definicija
bine osoba kad osećaju strah, iz toga nam je jasna i priroda ne- neustraši-
vosti
ustrašivosti [xo Sappevv, smelost, odvažnost], predm eti prem a
kojima su ljudi neustrašivi i duševno stanje neustrašivih... neu-
strašivost je, naime, suprotna <strahu, a ono što podstiče na ne-
ustrašivost suprotno> strašnom, tako da je nada u spasonosno
propraćena pređstavom da je tako nešto blizu, a sve što je stra-
šno ili da ne postoji ili da je odveć daleko.
17. Neutrašivost se temelji na uverenju da je sve što je stra-
šno daleko, ili spasonosno blizu. [Neustrašivost se javlja] ako ima
načina da se nešto popravi i pomogne, brojnih ili značajnih, ili
jednih i drugih, ako nismo doživeli niti počinili nepravdu, ako
uopšte nem am o takm aca, ili ako imamo bezuticajne, ili su uti-
cajni, ali su nam prijatelji, ili su od nas primili ili nam učinili ne-
ko dobro, i, ako su ljudi, čiji se interesi podudaraju s našim, broj-
niji i moćniji od drugih, ili se kod njih steklo jedno i drugo...
18. Neustrašivost se javlja kod ljuđi koji smatraju da su broj- Duševno
ne uspehe ostvarili, a nikakvo zlo pretrpeli, ili kod onih što su se svojstvo
neustra-
često našli u opasnosti, ali su se iz nje izvukli. Ljudi, naime, pre- šivosti
ma opasnostim a mogu biti neosetljivi iz dva razloga: ili ih nisu
doživeli, ili raspolažu pomoćnim sredstvima, upravo onako kao
što u opasnostima na moru na budućnost neustrašivo gleđaju oni
koji nemaju iskustva sa olujom, kao i oni ljudi koji su se, zahva-
ljujući takvom iskustvu, za nju pripremili.
19. Ljudi su neustrašivi i onda kad ođređena stvar nije stra-
šna njima ravnima, niti nižima od njih, niti onima koje po ličnom

127
 uverenju nadm ašuju, a veruju da nadmašuju kad steknu pred-
nost, ili nad takvima, ili nad boljima od takvih, ili nad njima rav-
nim.
20. Covek je neustrašiv i onda kad je uveren da ima prcdnost
u količini i kvalitetu onih sredstava koja ljude čine strašnim, kao
što su značajna dobra, telesna snaga, moćnost prijatelja, velika i3S3b
imanja, imanje svih ili vcćine sredstava z.a borbu. Ljudi su neu-
strašivi i onda kad nikome nisu naneli nepravdu, ili samo neko-
licini, ili ne takvima kojih se ljudi boje.
2 1 .1, uopšte, ako se lepo odnose prem a bogovima, posebno
ako vode računa o njihovim namislima izraženim preko zname-
nja i proročanstava i tome slično < ...> 19. Ljutnja, naime, izazi-
va neustrašivo držanje, dok nenanošenje već podnošenje neprav-
de izaziva ljutnju, a sm atra se da božanstvo pom aže zlostavlja-
nima.
22. Naposletku, ljudi osećaju neustrašivost kad, sami nešto
preduzimajući, veruju da neće ni u sadašnjosti ni u budućnosti
doživeti neuspeh, već, naprotiv, uspeh.
Toliko o onom e što izaziva strah i neustrašivost.

GLAVASHSTA

Stid i bestidnost

Definicija 1. Iz narcdnog izlaganja biće nam jasno čega sc ljudi stide, a

stida
čega ne stide, pred kim se i u kakvom se duševnom stanju oseća
stid.
2. Neka stid |aia%hvr|,pudor, sram] bude vrstabola ili uzne-
m ircnosti s obzirom na sadašnja, prošla ili buduća nedcla koja,
kako se čini, za posledicu imaju obeščašćcnje [a5oi;ia, ignomi-
nia, gubitak ugleda, rđav glas, sramota] a bestidnost omalovaža-
vanje tih nedela ili ravnodušnost prem a njima.
3. Ako je gornja definicija stida tačna, proizlazi da se ljudi
nužno stide onih nedela koja izgledaju sram na ili njima ili oni-
ma do kojih im je stalo. Takva su ona dela koja proističu iz mo-
ralnog nevaljalstva, kao što je, uzmimo, odbacivanje štita ili be-

19 Lakuna u tckstu. Ni.šta nam se, naime, ne kaže o osobama koje su u stanju
da pobude neustrašivost.

128
 žanje [iz boja] jer to proizlazi iz kukavičluka; potom , uzimanje
zaloga, ili pak nepravedno postupanje, jer je to posledica neprav-
de. - 4. Zatim , nedozvoljene veze s drugim osobama na zabra-
njenom mestu ili u zabranjeno vreme, jer je to plod razuzdano-
sti.
5. [Sramota je] i kad se izvlači dobit iz niskih i prljavih stva-
ri, ili od nemoćnih lica, kao, na primer, od ubogih i mrtvih, oda-
kle i poslovica: Taj bi i mrtvogpokrao, što je posledica besram-
nog koristoljublja i gramzivosti.
6. [Sramno je] ne pomoći u novcu kad možemo, ili dati ma-
nje no što stvarno možemo; dozvoliti da nas pomažu materijal-
no slabiji, - 7, tražiti od čoveka u zajam kad sm atram o da bi on
od nas mogao tražiti; tražiti pozajmicu od onoga ko potražuje
svoj novac; potraživati novac od čoveka koji nas upravo moli da
mu damo na zajam; hvaliti nešto tako da se vidi da tu stvar tra-
žimo i nastaviti s tim m akar i nemali uspeha; sve navedeno sači-
njava osnovno obeležje gramzivosti20.
8. [Sramno je] i hvaliti ljude u njihovoj prisutnosti, precenji-
vati njihove vrline, umanjivati značaj njihovih m ana i pred ne-
kim prcterano učestvovati u njegovom bolu i tome slično, jer su
to obeležja laskanja.
9. [Sram ota je] i ne podvrći se naporim a koje podnose stariji
1384a ili od nas raskošniji, ili bolje stojeći, ili uopšte tome nevičniji, jer
su to znaci mekuštva.
10. [Sram ota je] od drugoga, i to počesto, prim ati dobra, a
potom ih omalovažavati, jer su sve to obeležja niskih i prostih
duša.
11. [Sram ota je] i neprestano o sebi govoriti, razm etati sc i
tuđe sebi prisvajati, jer su to osobine hvalisavosti. Ovamo idu i
postupci koji proističu iz ostalih mana čovekovog karaktera, kao
i njihova obeležja, i sve ono što im je nalik, jer je sve to ružno i
sramno.
12. Osim toga, sramno je i nemati udela u moralnim odličji-
ma u kojima imaju udela svi, ili nama slični, ili većina ljudi. Pod
nam a sličnim podrazum evam saplemenike, sugrađane, vršnja-
ke, srodnike, i uopšte, sve one koji su nam u nečemu ravni. Za-
to je prava sramota, kad se, recimo, nema toliko obrazovanje ko-
liko ga oni imaju; što se može reći i o svemu ostalom.
2t) O lome up. Nik. etika IV 1,41; Teol'rast, Karakteri XXX.

129
 Sve navedeno biva još sramnije ako mu je uzrok vlastita čo-
vekova mana, jer se rečeno tim spremnije pripisuje našoj moral-
noj izopačenosti, ukoliko smo mi uzrok prošlih, sadašnjih ili bu-
dućih slabosti.
13. Dalje, čovek se stidi kad podnosi, ili je podnosio, ili će
podnositi sve što vodi gubitku časti i preziru, kao što je, na pri-
m er, služenje telom drugom e ili bavljenje ružnim poslovim a,
uključujući tu i lično ponižavanje. Stidimo se i postupaka koji vo-
de razuzdanosti, i to hotimičnih i nehotičnih (postupci izvršeni
pod prisilom su nehotični) jer se podnošenje takvih postupaka i
pasivnost pripisuju plašljivosti i kukavičluku. Ovi i njima slični
slučajevi bili bi, dakle, predm et stida.
Osobc 14. Budući da je stid predstava o obeščašćenju, imajući u vi-
du isključivo obeščašćenje, a ne i posledice koje iz toga proisti-
ču, a kako se određeno mišljenje uzima u obzir isključivo zbog
onoga ko ga iznosi, nužno proizlazi da se čovek stidi pred onima
koji ga cene.
15. Ljudi pak cene one koji ih poštuju i koje poštuju, kao i
one od kojih žele poštovanje, one koji se s njima otimaju o časti,
kao i one čije mišljenje ne preziru.
16. Osim toga, čovek želi da ga poštuju i da poštuje ljudc koji
imaju neko cenjeno dobro, ili da ga cene oni od kojih tako usrd-
no traži nešto što oni imaju, što je slučaj sa zaljubljenima.
17. Covek se otim a o časti sa sebi ravnima, a vodi računa o
mišljenju ljudi praktične mudrosti, jer se smatra da su takvi iskrc-
ni, a među takve spadaju starije i dobro obrazovanc osobe.
18. Covek se više stidi onoga što se vrši pred njegovim oči-
ma i javno, u ime čega je i nastala poslovica: Stid u očima svoje
sijelo ima 21. Baš zato se čovek više stidi onih s kojima će stalno
boraviti, kao i onih koji na njega m otre, jer se u oba slučaja na- 1384b
lazi pod prismotrom.
19. [Covek se stidi] i onih koji se za isto ne okrivljuju, jer je
jasno da su im mišijenja suprotna. Stidimo se i onih koji nisu sklo-
ni da oproste onima koji očito greše, jer čovek, kako se ono ka-
že, ne prebacuje drugima ono što sam čini, te je jasno da se pra-
vedno Ijuti na ono što sam ne čini.
20. Stidimo se i onih što su skloni da šire [što čuju i vide] jer
nema razlike između pojmova ne biti zapažcn u nečemu, ili ne
21 IJp. Euripid, Kresfont: aiScbi; e v 6<pSa7.potai y v y v £ T a i ( T. G. E , fr. 457).

130
biti objekat glasina. Širenju glasina su skloni ljudi koji su pretr-
peli nepravdu, jer na nas stalno motre; i klevetnici, jer ako i ne-
dužne opadaju tim pre će opadati ljude koji greše. [Stidimo scj
i ljudi koji troše vreme u pretresanju loših strana svojih bližnjih,
kao što su podsmehivači i komički pesnici, jer u neku ruku liče
na klevetnike i opadače. [Stid nas je] i onih što nas nikada nisu
odbili, jer se prem a nama odnose kao prem a onima koje poštu-
ju. Zato nas hvata stid i pred onima koji nam se prvi put obraća-
ju, jer sm atram o da kod njih još uživamo potpuni ugled i pove-
renje. Takvi su oni što upravo nastojc da nam budu prijatelji (jer
u nam a vide što je najbolje, što i opravdava Euripidov odgovor
Sirakužanim a22) dok se od starih poznanika tako ponašaju oni
što o nama ne znaju ništa loše.
21. Ljudi se ne stide samo napred navedenih sram nih dela
nego i njihovih znakova, na prim er, ne samo bludničenja već i
znakova istog; ne samo sramnih dela nego i sramnih reči.
22. Isto tako, ne stidimo se samo gore navedenih lica već i
onih koji će im otkriti naše nedostatke, kao što su, na primer, nji-
hove sluge ili prijatelji.
23. U opšteno rečeno, čovek se ne stiđi onih čije mišljenje, s
obzirom na istinitost, prezire (jer se niko ne stidi nejake dece ili
životinja) niti istih stvari pred poznatim, kao prcd nepoznatim
licima, jer se čovek pred poznanicima stidi samo stvarno sram-
nih stvari, a pred nepoznatim a samo onoga što je sramno po uo-
bičajenim načelima.
24. Čovek oseća stid u sledećim prilikama: prvo, ako se pred
njima nalaze takva lica koja se prem a njemu tako odnose kao
osobe pred kojima se, kao što smo rekli, oscća stid. Takve su oso-
be one koje poštujem o i koje nas poštuju i od kojih želimo po-
štovanje, ili pak osobe od kojih nešto tražimo što nećcm o dobi-
ti ako smo u njihovim očima izgubili poštovanje. To su opet ili
osobe koje predvidaju [ono što će se dogoditi] (kao što je u na-
rođnoj skupštini Ktđija govorio o kleruhiji na ostrvu Samu, tra-
žcći od Atm jana da zanusle kako Ileleni stoje oko njih ne žele-
ći da samo čuju već i da vide kakve će odluke biti) ili se takvi na-

22 O tomc sho! ijast kažc:. K arfm Euripida uptttili u Sirakuzu clu sklopi mir i pri-
jateljstvo, nakon. odbijanjaEimpid reče Simkužanirna A ko zbog ničega drugog
om> zbog našeg osečcmja potrebe za vašim prijateljstvom treba da poštujele na-
še ođtiševljenje

131
 laze u blizini, ili nameravaju sve saznati. Stoga ljudi, kad ih za-
desi nevolja, ne žele da ih vide prijašnji suparnici, jer suparni-
štvo podrazum eva divljenje.
25. Covek se stidi i onda kad zna da njega i njegove pretke, 1385a
ili nekoga ko mu je u srodstvu, prate takvi postupci i stvari kojih
se treba stideti. Rečju, čovek oseća stid pred onima koje poštu-
je, m eđu koje spadaju napred navedeni; zatim, pred onima-s ko-
jim a je u nekoj vezi, na primer, prem a onima kojima je bio uči-
telj ili savetnik, ili pak pred sebi ravnim s kojim se otim a o čast,
- 26, jer ga stid što ga zbog njih doživljava nagoni da mnogo toga
izvrši ili ne izvrši.
27. Covek se još više stidi ako je prisiljen da živi s onima i da
ga gledaju oni koji znaju za njegove postupke. Zbog toga je tra-
gički pesnik A ntifont23, kad je po Dionisijevoj odluci osuđen na
smrt, videći da ljudi kojima je bilo suđeno da s njime um ru pro-
laze kroz gradska vrata prekritih lica, uzviknuo: Zašto skrivate li-
ca ? Možda se plašite da vas neko iz ove gomile sutra ne prepozna ?
Toliko o stidu. Sto se tiče bestidnosti, o njoj spoznaju može-
mo crpsti iz prem isa suprotnog karaktera.

GLAVA SEDM A

Dobročinstvo

Definicija 1. Prem a kome, zbog čega i u kakvom duševnom stanju čo-

vek oseća dobročinstvo, biće nam jasno kad definišemo dobro-
činstvo.
2. Neka dobročinstvo24 [^ocpui,gratia, zahvalnost, ugodlji-
vost, dobrotvornost, dobro delo, uslužnost, usluga] bude defi-
nisano kao osećanje zahvaljujući kojem onaj ko je njime obda-
ren, kako se kaže, nekome u nuždi čini uslugu, ne radi toga da
bi mu se u nečem u uzvratilo, niti iz lične koristi, već tako postu-

23 Kad je Antifonta, u vreme jednog poslanstva u Sirakuzi, Dionisije zapitao

koja bi mogla biti najbolja vrsta bronze, Antifont odgovori: „Ona od koje su
Atinjani izlili statue Harmodiju i Aristogejtonu”. Zbog ove je izjave Dioni-
sije Antifonta osudio na smrt.
24 Xotpu; znači dobronamernost, to jest osećanje koje pobuđuje naklonost, do-
brohotnost, dobročinstvo, uslugu.

132
 pa u korist onoga kome čini uslugu. Usluga je znatna ako onaj
kome se izlazi u susret za njom oseća preku potrebu, ili pak ako
se tiče velikih i s mukom ostvarivih dela, ili je izvršena u važnim
i odsudnim okolnostima, ili ako je izvršitelj ove samo jedan ili
prvi koji je uslugu izvršio, ili je tako nešto učinio u najvećem ste-
penu.
3. U potrebe se ubrajaju čežnje, naročito čežnje za takvim Potrebe
stvarima koje kad ih ne pribavimo izazivaju bol. Takve su želje,
na prim er, ljubav, kao i osećanja što ih čovek doživljava kad je
izložen telesnom zlostavljanju i u opasnostima, jer kad je čovek
u nevoljama i bolu tada oseća nagonsku želju [da se izbavi iz ta-
kvog stanja], Upravo zato oni što u nevoiji ili u izgnanstvu pri-
teknu u pomoć, pa sve da je i neznatna, zbog značaja i trenutka
ukazane pomoći, uživaju glas dobročinitelja, kao, na primer, onaj
ko je u Likej doneo rogozinu25.
4. Z ato je, dakle, neophodno da usluga odgovara upravo ta-
kvim potrebam a, ako ne, m akar da bude približna, ili znatnija.
Budući da je očevidno prem a kome se, zašto se i u kakvom Izvori
se duševnom stanju kod čoveka rađa osećanje dobrotvornosti, argu- mentacijc
jasno je da argum ente treba izvoditi iz sledećeg: ukazivati da se
jedna strana nalazi ili je bila u kakvoj stisci i neprilici, a da je dru-
ga strana činila ili čini takvu uslugu koja odgovara takvoj potre-
bi. - 5 . Očevidno je i čime se dobročiniteljima može poricati ta-
kav ugled i predstaviti ih u suprotnom svetlu, tvrdeći da dobro
delo čine, ili su činili radi sebe (a, prem a našoj definiciji, to nije
1385b dobročinstvo) ili tvrditi da su tako postupili slučajno, ili rta to bili
prinuđeni, ili da dobro delo nisu učinili već ga uzvratili, svesno
ili nesvesno, tako da je u oba slučaja reč o uzvraćanju, te ni tu ne
može biti govora o dobročinstvu.
6. Dalje, dobročinstvo treba ispitati u odnosu na sve katego- Kategorije
rije, jer dobro delo čine takvim bitnost, kvantitet, kvalitet, vre- dobročin-
stva
me ili m esto26.
Znak je nezahvalnosti ako se čoveku učini usluga manja od
potrebe, ili ako se našim neprijateljima učini istovetna, ravna ili
značajna usluga, jer je očito da tako nešto nije učinjeno isključi-

25 Najverovatnije je data nekom prosjaku ili namerniku koji nije imao na čemu
spavati. *
26 Ostale kategorije po Aristotelu su: relacija, pozicija, imanje. aktivnost i pa-
sivnost. O njima up. Aristotel, Organon, Kategorije 7-44.

133
 vo zbog nas; ili ako je svesno učinjeno nešto ružno, jer baš niko
neće priznati da su mu potrebne i tako ružne stvari.

GLAVA OSMA

Sažaljenje

Definicija 1. Toliko o dobročinstvu i nezahvalnosti. Sad govorimo [o to-

me] koji predm eti i koja lica izazivaju sažaljenje i u kakvom du-
ševnom stanju čovek doživljava osećanje sažaljenja.
2. Neka sažaljenje feŽ.eo<;, misericordia, sam ilost] bude bol
izazvan predstavom o zlu koje može uništiti ili pričiniti patnju
nekom e ko to ne zaslužuje; [zlo] koje bi moglo zadesiti ili nas ili
nekoga našeg, i to onda kad nam se čini da je blizu. D a bi čovek
mogao osetiti sažaljenje, jasno je da treba biti uveren da bi on ili
neko od njegovih mogao doživeti zlo, i to onakvo kao što smo
gore opisali, ili jednako, ili sasvim slično.
Duševno 3. Z ato sažaljenje ne mogu osećati ni sasvim propali (sma-
stanje
trajući da više nem aju šta pretrpeti, jer su sve pretrpeli) ni oni
što se smatraju odveć srećnim, pa se zato tako osiono i ponaša-
ju. Ako, naime, smatraju da se u njihovim rukama nalaze sva mo-
guća dobra, jasno je da žive u uverenju kako ih nikakvo zlo ne
može snaći, a i to je jedno od dobara.
4. Obično sm atraju da mogu doživeti zlo osobe koje su ga
već doživele i umakle mu; potom, stariji, zbog praktične mudro-
sti i iskustva; zatim, slabiji, a posebno pažljivije osobe, kao i obra-
zovani, jer dobro rasuđuju. - 5 . 1 oni koji imaju roditelje, decu
ili ženu, jer su njegovi, te će za njih podneti gore navedena zla.
6. Zatim , oni koje nije obuzelo osećanje hrabrosti, na pri-
mer, srdžba, ili neustrašivost (jer se tada ne misli na buduće) ni-
ti im je dušom ovladala obest (jer takvi ne razmišljaju o onom e
što bi mogli da pretrpe) pa, shodno tome, sažaljenje mogu ose-
titi ljudi koji se nalaze između tih krajnosti; ni odveć plašljivi, jer
sažaljenje ne mogu osećati odveć plašljivi zato što su obuzeti vla-
stitom nevoljom.
7. Covek oseća samilost kad smatra da ima čestitih ljudi, jer
će onaj ko veruje da nema ni jednog takvog smatrati da zlo za-
služuju svi. U opšteno govoreći, čovek je sklon sažaljenju kad je 1386 a

134
u takvom duševnom stanju da može zamisliti da se takva nesre-
ća mogla desiti njemu ili nekome od njegovih, ili očekuje da će
se desiti njemu ili nekome od njegovih.
8. Tako smo utvrdili duševno stanje ljudi kad osećaju sami- Predmeti
lost, dok je iz definicije uočljivo ono što pobuđuje ovo osećanje: samilosti
njega izazivaju sve stvari propraćene patnjom i bolom, a imaju
pogubno delovanje; potom, sve ono što može izazvati uništenje,
kao i velike nesreće koje se slučajno događaju.
9. M cđu bolne i pogubne stvari spadaju razni oblici smrti, te-
lesno zlostavljanje, loše postupanje, starost, bolest i neđostatak
životnih potrepština.
10. M eđu zla kojima je uzrok slučajnost spadaju: nedostatak
prijatelja, mali broj prijatelja (jer je žalosno biti odvojen od pri-
jatelja i svojih bližnjih); potom, sramota, bolešljivost, nemoć, te
zlo koje dolazi odande odakle čovek očekuje neko dobro, - 11,
kao i sama učestalost toga zla; i dobro koje čoveku pripadne po-
što ga zadesi neko zlo, kao ono kad su D iopejtu27 od Velikog
[persijskog] cara stigli pokloni posle njegove smrti. Dostojni su
sažaljenja i oni koji nikada nisu doživeli nikakvo dobro ili ga ne
mogu uživati ni onda kad im je pri ruci.
12. Sažaljenje, dakle, izazivaju gore navedene i njima slične
stvari. Sažaljenje osećamo i prema poznanicima pod uslovom da
nam nisu odveć bliski, jer se prema takvima odnosimo tako kao
da nas nesreća očekuje. To je ono, zbog čega, kao što se priča,
Arnasid nije ni suzu pustio kad su mu vodili sina na pogubljenje,
a udario je u plač kad je čuo da mu je prijatelj spao na prosjački
štap, jer ovo uistinu izaziva sažaljenje, a ono užasavanje; saža-
ljenje se, naime, razlikuje od užasavanja koje, štaviše, isključu-
jc osećaj sažaljenja i povod je nastanku suprotnog osećanja. -
13.'Čovek, naime, ne oscća sažaljenje kad se nesreća sasvim pri-
bliži. Samilost osećamo i prema ljudima koji su nam slični po do-
bu, karakternim osobinama, sposobnostima, dostojanstvu i po-
reklu, jer u svim tim slučajevima postoji veća verovatnoća da bi
se i nam a nešto slično moglo dogoditi. U opšteno uzevši, može
se zaključiti da čovek oseća sažaljenje prem a ljudima kad im se
đesi sve ono čega se sam pribojava.
27 Aristotel misli na atinskog vojskovođu Diopejta iz Suniona, umro oko 340,
godine pre n.e. Spominje ga i Aristofan u Zoljama 380; Ksenofont u Hell. III
3, 3.

135
 14. Kako samo očevidno bliske patnje izazivaju sažaljenje,
dok one što su se dogodile ili će se dogoditi u vremenu od deset
hiljada godina, ne izazivaju sažaljenje uopšte, ili ga neznatno iza-
zivaju, jer prvo ne očekujemo, a prošloga se ne sećamo, nužno
proizlazi da smo prem a onima što efekat reči upotpunjuju gesti-
kulacijom, bojom glasa, nošnjom, i, uopšte, mimikom, puno sa-
milosniji, jer sve to doprinosi da prošlo ili buduće zlo možemo
predstaviti kao sasvim blisko.
15. Z ato veće sažaljenje izazivaju nevolje koje su se tek do- 1386b
godile ili će se uskoro dogođiti.
16. To je razlog zašto sažaljenje izazivaju i sami znaci, kao što
je, uzmimo, odeća ljudi koji su trpeli nevolje i tome slične stvari;
zatim, dela i reči i sve što stoji u vezi s onima koji zaista nešto tr-
pe, kao što je slučaj s ljudima na samrti. Sažaljenje naročito ose-
ćamo kad vidimo da se u takvifn prilikama nalaze čestiti ljudi.
Sve navedeno još više izaziva sažaljenjc kako zbog prividne
bliskosti i osećanja nezasluženosti tako i zbog osećanja da nam
se onaj što trpi nalazi prcd očima.

GLAVA DEVETA

Pravedna Ijulnja

Pravedna 1. Sažaljenju je sasvim suprotno ono što se naziva pravedna

^utrJia sc Ijutnja [vepeaoiv, indignari, opravdano se ljutiti, gneviti se, nego-
od saža- dovati; to vepeCTocv, mdigmtas, opravdana ljutnja, gnev, negodo-
ljenja vanje] jer je bolu što ga čovek oseća zbog nezaslužene nesreće
na neki način suprotstavljen i iz istog karaktera proističe bol što
ga čovek oseća zbog nečijeg nezasluženog uspeha. Oba su ose-
ćanja svojstvena karakternom čoveku, - 2, jer čovek treba da ose-
ća bol i sažaljenje nad onima što nezasluženo trpe nesreću i da
se pravedno ljuti na one što nezasluženo postižu uspeh, jcr je ne-
pravedno sve što se nezasluženo stekne; zato se pravedna ljut-
nja i pripisuje bogovima.
Pravedna 3. Moglo bi se pomisliti da je'i zavist na istovetan način su-
*'Uzavist protstavljena sažaljenju, jer je kao pojam sasvim bliska i ravna
pravednoj ljutnji, ali je ona nešto drugo. Zavist je nesumnjivo vr-
sta uznemiravajućeg duševnog bola koji se javlja zbog uspeha,

136
 ali ne zbog uspeha onoga ko ga nije zaslužio, već zbog uspeha
onih što su nam ravni i jednaki.
O dsutnost svakog ličnog interesa i imanje u vidu svoga bli- Ravnodu-
šnost
žnjeg treba da podjednako karakteriše sva ova osećanja, jer ako
duševna bol i uznemirenost proizlaze iz pomisli da bi nečiji uspeh
mogao po nas imati štetne posledice, onda više nije reč o zavisti
i pravednoj Ijutnji, nego o strahu.
4. Očigledno jc da ova osećanja prate suprotna osećanja. Ko, Konse-
kucije
naime, oseća bol kad vidi ljude što nezasluženo trpe, taj će se ra-
dovati, ili će m akar ostati ravnodušan kad vidi one što zasluže-
no trpe. Tako se, na prim er, niko pošten ne žalosti gledajući ka-
ko kažnjavaju oceubice i razbojnike. U takvim se slučajevima,
naime, treba radovati, upravo onako kao kad vidimo da su neki
nezasluženo srećni, jer je zaista jedno i drugo pravedno i kod če-
stitog čoveka izaziva radost, jer se i kod njega javlja nada da će
se i njemu desiti isto ono što se ravnom njemu đesilo,
5. Sva ova osećanja proističu iz jednog istog karaktera, a nji-
ma suprotna iz suprotnog karaktera, jer jedan isti čovek biva zlu-
1387a rad i zavidan. Ako se, naime, zavidan žalosti zbog dobra što ga
je drugi stekao i što ga ima, nužno je da će se radovati lišavanju
i gubitku toga dobra. Zato sva ova osećanja sprcčavaju sažalje-
nje, iako se m eđusobno razlikuju u pogledu netom iznetih raz-
loga, tako da sva podjednako mogu korisno poslužiti da se stva-
ri i osobe predstave kao nedostojni sažaljenja.
6. Govorimo najpre o pravednoj ljutnji, o licima na koje se, Lica i
zbog čega se i u kakvom se duševnom stanju ljudi pravedno lju- stvari koje
pođstiču
te, a potom o ostalom. praveđnu
7. Iz napred izloženog očiglcdno proizlazi sledeće: ako jc ta- ljutnju
čno da je pravedna ljutnja osećanje bola što ga čovek oseća zbog
nečijeg očevidno nezasluženog uspeha, onda ntim je, kao prvo,
jasno da se čovek ne može opravdano ljutiti na sva dobra.
8. Niko se, naime, neće moći pravedno ljutiti na nekoga ko
je pravedan, hrabar i obdaren vrlinom (kao što nema sažaljenja
prem a ljuđima suprotnog karaktera) već na bogatstvo, moć i na
sve ostale probitke što ih, jednostavno rečeno, zaslužuju čestiti
ljudi, niti na ljude obdarene prirodnim dobrima, kao što su ple-
m enito poreklo, lepota i tom e slično.
9. Budući da čoveku starinsko skoro liči na prirodno, nužno
proizlazi da se čovek, ukoliko dve osobe imaju jedno isto dobro,

137
 više gnevi na onu koja je to dobro stekla kasnije i ako je, zahva-
ljujući tome, uspela u životu. Čoveka zacelo više muči bogatstvo
jučerašnjih, nego davnašnjih bogataša ili onih što su ga nasleđi-
li. Isto se odnosi i na lica koja imaju vlast, uticaj, brojne prijate-
lje, čcstitu decu ili neko drugo slično dobro. Isto biva i onda kad
neko pom oću takvog dobra stekne neko drugo dobro. Ljudima
zacelo više zadaju bol odskorašnji bogataši koji su zahvaljujući
tom e bogatstvu stekli državne službe, no bogataši od davninc,
što je slučaj i s ostalim dobrima.
10. Tome je uzrok to što čovek smatra da poslednji imaju ono
što im pripada, dok prvima nc pripada, jer ono što se svagda u
istom ruhu pojavljujc čoveku izgleda stvarno tako, pa mu se či-
ni da odskorašnji bogataši imaju ono što im ne pripada.
11. Budući da svako dobro ne pristaje svakom čoveku, jer i
ovdc postoji ođređeni razm er i saglasnost (kao što, na prim er,
lepota oružja ne pristaje pravednom, već hrabrom čoveku, ili kao
što nisu čuveni brakovi koji se sklapaju sa novopečenim bogata-
šima, već s osobama plemenitog porekla), pravedno se ljutimo
ako dobar čovek ne dobije što mu pripada. Isto biva i kad se sla-
biji s jačim spori, naročito onda kad obojica teže istom cilju, zbog
čega pcsnik i kaže:

On se okane borbe s Ajantom Telamonovim sinom,

Jcr se na njega srdiše Zevs što s jačim junakom želi
se borit28.

Ako to ne bi bilo tako, onda bi se slabiji s jačim u bilo čemu 1387b

takmičio, kao, recimo, muzičar s pravednim, a pravednost je uz-
višcnija od muzike.
Iz izloženoga se jasno uočava na koga se i zbog čega se ljudi
pravedno ljute: to su napred navedeni i njima slični razlozi.
Sklonost 12. Čovek je sklon pravednoj ljutnji, prvo, ako zaslužuje naj-
pravednoj
Ijutnj'i viša dobra i ima ih, jer ne bi bilo pravedno da oni koji mu nisu
ravni budu dostojni istih dobara.
13. Drugo, ako je reč o poštcnom i karakternom čoveku, jer
tada ispravno suđi i mrzi sve što je nepravedno.
28 Up. II. X I 542-43. Drugi stih se ne navodi ni u jednom rukopisu Retorike. Sti-
hovi se odnose na Kebriona, Hektorovog brata koji je s njim nasrnuo na Da-
najce.

138
 14. Ako je reč o častoljubivom čoveku koji teži određenom
cilju, a posebno ako se njegovo častoljublje odnosi na ono što su
drugi nezasluženo stekli.
15. Ljudi koji sebe smatraju dostojnim onoga čega sm atraju
da nisu dostojni drugi, uopšteno su skloni da se zbog toga pra-
vedno ljute na takve osobe. To je razlog zašto pravednoj ljutnji
nisu sklone ropske duše, nemoralni i ljudi bez osećanja časti, jer
nem a ničega čega bi se smatrali dostojnim.
16. Iz izloženog se očito vidi kakvog su karaktera ljudi čija Zaključak
nesreća, nevolje i neuspesi treba da nas vesele, ili bar da nas ne
žaloste, a što se tiče onoga što je ovom suprotno, uočljivo je iz
napred izloženog.
Prema tome, ako govorniku pođe za rukom da govorom kod
sudija stvori takvo raspoloženje i dokaže da oni koji ih mole za
samilost, kao i razlozi zbog kojih traže sažaljenje, nisu dostojni
toga, već naprotiv da zaslužuju da ih ođbiju, nemoguće je da se
sudije sažale.

GLAVA DESETA
Zavist

1. Iz gornjeg je jasno na čemu, kome i u kakvom duševnom Dcfinicija

stanju ljudi zavide, ako je zavist vrsta duševnog bola koji se jav-
lja usled očitih blagodeti nama sličnih ljudi koji uživaju gore na-
vedena dobra, i nem a u vidu lični interes zavidnika, već takve
ljude.
Zavist će se zacelo pojaviti kod onih ljudi koji imaju ili se či- Duševno
stanje
ni da imaju sebi ravne. - 2 . Pod sebi ravnim podrazum evam jed- zavidljive
nake po poreklu, rodbini, uzrastu, duševnim osobinama, ugleđu osobe
i imanju. Zavide i oni koji imaju gotovo sva dobra (zato su za-
vidni i ljudi koji su postigli velike uspehe, kao i oni kojima je sre-
ća naklonjena) jer smatraju da ih svi žele lišiti toga.
3. Zavidni su i ljudi kojima se zbog nečega posebnog iskazu-
je poštovanje, naročito zbog njihove m udrosti ili sreće. Často-
ljubivi su zavidniji od nečastoljubivih, što je slučaj i s onima što
se smatraju mudrim, jer su oholi na svoje znanje. U opšte, u če-
mu je neko slavoljubiv u tome je i zavidan. [Zavidni suj i malo-
dušni, jer im se sve čini velikim.

139
Predmct 4. Ranije smo utvrdili dobra koja izazivaju zavist. Gotovo se 1388a
zavisti može utvrditi da na zavist podstiču svi postupci i dobra koja kod
ljudi izazivaju ljubav prem a slavi i časti i zbog kojih teže za ugle-
dom, gde idu i povoljne okolnosti prouzrokovane slučajem.
Zavist posebno izaziva ono za čim čovek žudi ili sm atra da
tako nešto treba da ima, kao i ono što će mu, ako ga bude imao,
osigurati nešto više ugleda ili u suprotnom izgubiti nešto od ugle-
da.
Osobc 5. Očevidno je i kome ljudi zavide, jer smo to istovrem eno
kazali: zaviđe bliskima po vremenu, mestu, uzrastu, ugledu [i ro-
đenju] u ime čega se i kaže:

Srodnici i zavidet znaju29.

Ljudi zavide i svojim suparnicima, a to su oni o kojima smo

upravo govorili, jer se niko ne takmiči s onima što su živeli pre
deset hiljada godina ili će živeti kroz deset hiljada godina, niti s
umrlima, kao ni s onim što žive u području Ileraklovih stubo-
va30. Ne zavidimo ni onima koji su po našem, ili po mišljenju dru-
gih ljudi, od nas neuporedivo niži ili viši, jer se zavist rađa m eđu
jednakima,
6. Kako se ljudi nadmeću s onima što se takmiče u atletskim
veštinama, u ljubavi i, uopšte, s onima koji žude za istim, nužno
najviše zavide takvim ljudima, u ime čega pesnik i kaže:

Lončar zavidi iončaru31.

7. Zavidan je i onaj ko je nešto s teškom mukom postigao ili

pak nije postigao ono isto što je drugi lako i brzo postigao.
8. Zavidimo i onima čiji uspesi i dobici za nas predstavljaju
sram otu, a to su pak oni koji su nam bliski i slični, jer je očevid-
no da, zahvaljujući našim nedostacim a, nismo postigli isto do-
bro što, žalosteći nas, izaziva zavist.

29 Prema sholijastu uzeto od Ajshila.

30 Iieraklovi stubovi, to jest dve stene na istočnom đelu Gibraltarskog moreuza
koji se u Aristoteiovo vreme smatrao jednom od najudaljenijih tačaka na Za-
padu.
31 Up.Tto. 114,21.

140
 9. Čovek zavidi i onima koji imaju ili su stekli dobra koja nje-
mu po prirodi stvari pripadaju, ili ih je vremenom stekao. To je
razlog zašto stariji zavide mlađima, - 10, upravo onako kao što
ljudi, koji su za postignuće nečega utrošili dosta vrem ena, zavi-
de onima što su za to utrošili neznatno vremena.
11. Iz navedenoga se jasno uočava čemu, kome i u kakvom Zaključak
se duševnom stanju zavidni raduju; duševno stanje nezadovolj-
stva, kad se prilike izmene, izmeniće se u duševno stanje zađo-
voljstva. Prem a tome, ako govorniku pođe za rukom da sudije
navede na takav tok razmišljanja, i ako ljudi što se sm atraju do-
stojnim da steknu samilost, ili ncko dobro, budu predstavljeni
onako kao što smo objasnili, jasno je da neće postići sažaljenje
onih u čijoj je to moći.

GLAVA JEDANAESTA

Plemenito nadmetanje

1. Kakvog su duševnog ustrojstva, s kim se i oko čega se lju- Del'inicija

di plem enito nadm eću biće nam jasno iz sledećcg. Ako je ple-
m enito nadm etanje [£fjAog, aemulatio, zanos, zavidno divljenje]
nekakvo osećanje bola izazvano očitom prisutnošću ccnjenih do-
bara koja bismo mogli i mi postići, i odnoseći se na one koji su
nam po svojoj naravi slični, pod uslovom da nelagodnost ne pro-
izlazi iz osećanja da ta dobra pripadaju drugom, već iz činjenice
da ih mi nem am o (to stoga što je plem enito divljenje čestito i
svojstveno čestitim ljudima, a zavist nisko osećanje svojstveno
niskim dušama; prvi, naim e, nastoje da plem enitim nadm eta-
njem postignu takva dobra, dok drugi iz zavisti sprečavaju svoje
bližnje da ih imaju) nužno proizlazi da su ovom osećanju skloni
1388b oni što smataraju da su dostojni dobara koja nemaju <ali bi ih
mogli im ati>, jer niko ne teži za onim što mu izgleda nemogu-
će.
2. Zato se tako osećaju mladi i velikodušni, kao i oni što ima- Duševno
ju dobra dostojna uglednih ljudi. Takva su dobra bogatstvo, broj- svojstvo i
predmeti
nost prijatelja, uticajni položaji u vlasti i njima slična dobra. Bu-
dući da tim osobama dolikuje da budu čestite, a kako gornja do-
bra po naravi stvari pripadaju dobrim ljudima, te osobe revnosno

141
 teže da postignu navedena dobra. Takvog su karaktera i oni ko-
je drugi smatraju đostojnim tih dobara.
3. Jednako su skloni plemenitom nadm etanju oko tih doba-
ra i oni kojima su slavni preci, srodnici, ukućani, narod i otadžbi-
na, smatrajući da im takva dobra pripadaju i da su ih dostojni.
4. Ako su cenjena dobra predm et plem enitog nadm etanja,
nužno proizlazi da su takve vrline i sve što je korisno i blagotvor-
no za ostale ljude, jer se blagotvorni i kreposni ljudi poštuju.
Osim toga, ovim se dobrim a mogu priključiti i sva dobra koja s
nam a mogu uživati i naši bližnji, kao, recimo, bogatstvo i lepota
pre nego zdravlje32.
Osobe 5. Iz gornjeg je očevidno koje osobe izazivaju osećanje ple-
m enitog nadm etanja. To su ljudi koji imaju netom navedena i
njima slična dobra. To su gore navedena dobra, kao što su hra-
brost, m udrost [istinsko znanje] i vlast, jer ljudi na vlasti mogu
biti mnogima od koristi; takve osobe su, recimo, stratezi, govor-
nici, i, uopše, svi koji imaju slične mogućnosti.
6. To su i oni kojima mnogi žele da budu slični ili poznanici,
ili s kojima mnogi nastoje da budu prijatelji, ili oni koje mnogi
cene ili koje sami cenimo. - 7. Ovde spadaju i oni u čiju čast, bi-
lo pesnici, bilo pisci govora33 sastavljaju enkomije i panegirike.
Prezir Čovek prczire ljude suprotnog karaktera, jer je prezir supro-
tan plem enitom nadm etanju, a prezirati suprotno pojm u pleme-
nito se nadmetati. Iz toga nužno proističe đa su Ijuđi, koji su ta-
kvih Huševnih osobina da mogu osetiti ili nadahnuti plem enito
nadm etanje, skloni preziranju predm eta i lica koja imaju takve
nedostatke što protivureče svakom dobru koje podstiče na za-
viđno divljenje. To je razlog zašto čovek često prezire one koji-
ma ide sve od ruke, kada njihovu sreču ne prate bogzna kako ce-
njena dobra.
D osad smo raspravljali o tome kako se mogu izazvati i sti-
šati oscćanja kao i o izvorima iz kojih se izvode m etode uvera-
vanja.

32 A ko čovek đ'aje bližnjeim novase, o b nro nat aeki način poraaže. Saprotno to-
m e, telesna lepota uvek prožai ugodnost i divijenje, d ok se rtsko ne divi ncko-
me za-to što je zdrav.
33 U izvomiiM»tojk&^gm/bi. Pod tim sc pojmeiKa»*trnai.naj»ra®^e helenske.
istoričare, odnosno>t»ouKare, potom na pisce poručettih govora.

142
 GLAVA D V A N A ESTA

Karakteri. Karakterne osobine Ijudi upojedinim uzrastima

1. Posle gore izloženog, hajde da rasvetlimo karakterne oso- Predmet

bine ljudi u skladu s njihovim osećanjima, dušcvnim svojstvima, rasprav-
ljanja
uzrastom i slučajnim okolnostima.
2. Osećanjima nazivam ljutnju, želju i tomc slična osećanja,
o kojima je bilo govora ranije. Pod duševnim svojstvima podra-
zumevam vrline i mane, o čcmu smo takode raspravljali, kao i o
tome čemu pojeđinci daju prednost i šta su skloni da rađc. Život-
1389a ne dobi su mladost, zrclost i starost. Slučajnom okolnošću nazi-
vam plem enito poreklo, bogatstvo, razne oblike vlasti, kao i nji-
hove suprotnosti, i, uopšte, sreću i nesreću.
3. M ladi su po svojoj naravi skloni željam a i ispunjenju tih Mladost
želja. Od telesnih želja najviše su skloni ljubavnim užicima, u če-
mu su obično neum ereni.
4. Nestalni u željama koje im brzo dosade, ncšto strasno po-
žele i brzo se ohlade jer su im želje vatrene, ali bez snage, kao
što su glad i žeđ kod bolesnika.
5. Strastveni su, nagli i podložni ljutnji. Njima gospodari gnev,
jcr im častoljublje ne dozvoljava da pođnesu omalovažavanje;
postaju zlovoljni ako steknu utisak da im se čini nepravda.
6. Vole čast i priznanja, još više pobedu, jer mladost teži nad-
mašivanju, a pobeda je određena vrsta nadmašivanja. Daleko vi-
še teže za čašću i pobedom nego za novcem kojem pridaju tek
neznatnu važnost, jer za njim još nisu osetili potrebe, kao što Pi-
tak34 reče u mudroj izreci Amfijaraju.
7. Nisu zloćudni, već dobroćudni, jer još nisu spoznali mno-
ge podlosti. Lakoverni su, jer još nisu iskusili silne prevare.
8. Puni su nade, jer u njima, kao u Ijudima napitim vinom,
krv od prirode vri, a uz to, nisu ni nesreću u mnogočemu doži-
veli. Većinom žive u nadi, jer je nada okrenuta budućnosti, a se-
ćanje prošlosti; mladima je budućnost duga, a prošlost kratka35,
34 Pitak, jedan od sedam mudraca predsokratovske Helade. Rođen je u Mitileni
na oslrvu Lezbu (oko 651. do 569) kojoj je dao novi ustav.
35 Ova analiza karaktera mladih osoba što ju je Aristotel sažeto dao ubrzo je
postala klasična. U antici su je često oponašali, kao, na primer, Plutarh u De
vin. morali 11.

143
I zaista se u zoru života nemamo čega sećati, već se svemu nada-
ti. Lako ih možcmo obmanuti usled gore navedenih razloga: la-
ko se podaju nadi.
9. Hrabriji su no ljuđi ostalih uzrasta, jer su nagli i puni po-
uzdanja; prva od tih osobina uklanja im strah, dok ih druga čini
neustrašivim. Niko se, naime, pod uticajem srdžbe ne plaši, a na-
da u nešto dobro uliva čoveku neobičnu smelost. - 10. M ladi su
čedni, jer su vaspitani isključivo u duhu društvenih običaja i ne-
maju pojma o drugim dobrima.
11. Oni suvelikodušni, jer u životu još nisu doživeli poniže-
nja, niti osetili nasušnu potrebu, a osnovna je odlika velikodu-
šnosti osećati se dostojnim velikih dobara, što je svojstveno čo-
veku koji je pun nade.
12. Više se vole baviti lepim no korisnim, jer im je više stalo
do karaktera nego do životne računice; životna računica vodi ra-
čuna o korisnom, a vrlina o lepom.
13. Mladi više no ljudi drugih životnih doba vole prijatelje i 1389b
drugove, jer nalaze zadovoljstvo u zajednici, a kako ništa ne ce-
ne prem a ličnom interesu, tako ne cene ni svoje prijatelje.
14. Skoro sve njihove greške nastaju iz preterivanja i naglo-
sti, suprotno Hilonovoj36 izreci, jer sve rade preterano: odveć vo-
le, odveć mrze, i u svemu ostalom tako. Misle da sve znaju i to
samouvereno tvrde, a to i jeste razlog zašto sve radc preko mere.
15. Ako nekom nanose nepravdu, to više čine iz osione gor-
dosti no iz pokvarenosti. Mladi su sažaljivi, jer smatraju da su svi
ljudi čestiti i bolji no što jesu, a svojc bližnje cene prcm a vlasti-
toj čeđnosti, i, dosledno tome, pretpostavljaju da njihovi bližnji
nezasluženo trpe.
16. Vole smeh, zbog čega i jesu skloni šaljivim dosctkam a;
šaljiva dosetka jeste pak isto što i oplem enjena gordost.

Filosof smera na Hilonovu izreku MriSUv ayav, Ne quid nimis, Ništa odviše.
Hilon se ubraja u seđam helenskih mudraca, a živeo je poiovinom šestog veka.
Izreka je bila ispisana u Delfima, tom starom proročkom središtu u kome se
nalazilo ono čudnovato slovo E, odnosno diftong ei o kojem još i danas mi-
slioci gotovo bezuspešno razbijaju glavu.

144
 G L A V A T R IN A E S T A

Starost. Osobine karaktera svojstvenog starosti

1. Takva je, dakle, narav raladih. Sto se tiče starijih i ljudi u Starosl
naspram
godinama, može se reći da im je većina karakternih osobina su- mladosti
protna karakternim osobinam a mladih. Budući da su preživeli
mnoge godine i u mnogomc bili prevareni, i sami čcsto praveći
greške, i kako se većina ljudskih poduhvata završi loše, ni o če-
mu se pozitivno ne izražavaju, čineći sve u manjoj m cri no što bi
trebalo.
2. Oni kažu: mislim, a nikada znam, dok u sumnji uvek do-
daju možda, moguće je, i tako se o svemu izražavaju, nikada ni-
šta odlučno ne tvrdeći.
3. Zloćudni su, a zloćudnost se sastoji u tom e da se na sve
gleda crno. Dalje, podozrivi su zbog nepoverljivosti, a nepover-
ljivi zbog iskustva.
4. Zbog toga niti odveć vole, niti odveć mrze, već shodno Bi-
jantovom savetu: vole kao da će mrzeti, a mrze kao da će voleti.
5. M alodušni su, jer ih je život toliko puta ponizio, zbog če-
ga i ne žele nešto veliko i neobično, već ono što je potrebno za
život.
6. Nisu rasipni, jer je imovina loboia, biće, posed] jedna od
nužnih životnih potreba, a iz iskustva znaju kako jc teško stcći,
a lako rasteći.
7. Plašljivi su i u duši se svega pribojavaju, jer je njihovo du-
ševno stanje suprotno onome kod mladih. Oni su hladni, a mla-
di topli37 tako da starost utire put kukavičluku, a on je određe-
na vrsta ohladnelosti.
8. Raduju se životu, naročito kad se prim aknu večeri života,
jer žudnja ide za onim čega nema, a ljudi posebno žude za onim
što im nedostaje.
9. Samoživi su više no što treba, a i to je neka vrsta malodu-
šnosti. U životu ih više no što treba interesuje korisno, a manje

',7 U Iđasičnoj se Heladi verovalo da ima Ijudi s vlažnom i suvom uirobom, kao
i to da je toplota znak života, a hladnoća znak koji ukazuje na slabljenje, oba-
mrlost i samu smrt. Dok se izvorom toplote smatrala duša, dotic se telo, fi-
zička konstitucija, smatrala izvorom hlađnoće. Da su Heleni zaista tako vc-
rovali posvedočuje nam Otac mcdicine u apenđiksu citiranog dc\a Aforizmi.

145
 lepo, čemu je takođe uzrok njihovo samoživlje, jer je korisno sa-
mo za pojedinca nešto dobro, dok je lepo apsolutno dobro. 1390a
10. Pre bi se reklo da su bestidni3S, no stidni, a kako ne pri-
daju podjednaku važnost korisnom i lepom, malo im je stalo šta
će o njima reći drugi.
11. Zahvaljujući iskustvu, malo drže do nade, jer je ono što
se svakodnevno događa uglavnom loše i većinom se loše završi,
a takvi su i zbog svoga kukavičluka.
12. Više žive od uspomena nego od nade, jer im jc preosta-
lo vreme života kratko, a prošlo dugo; nadanje je okrenuto bu-
dućnosti, a sećanje prošlosti. To je razlog njihovoj glagoljivosti:
neprestano pričaju o svojoj prošlosti, jer u predavanju uspome-
nama nalaze zadovoljstvo.
13. Reaguju burno, ali bez snage, a od želja, jedne su potpu-
no iščezle, dok su druge bez snage, i, dosledno tome, niti su im
podložni, niti rade u skladu s njima, već u skladu s dobitkom. To
je razlog zašto ljudi ovoga doba izgleđaju trezveni; njima su, na-
ime, strasti oslabile, a i dobitku robuju.
14. U životu im je više stalo do životne računice, nego do čvr-
stog karaktera: životna računica ide za korisnim, a dobar karak-
ter za vrlinom. Ako nepravedno postupaju, čine to pre iz neva-
ljalstva nego iz gordosti.
15. Stari su skloni sažaljenju, ali ne iz istih razloga kao mla-
di. Mladi su, naime, sažaljivi iz čovekoljublja, a stari iz nemoći,
jer umišljaju da im svako zlo preti, a to i jeste razlog, kao što re-
kosmo, zašto su ljudi skloni sažaljenju. To isto je uzrok zašto sc
jadaju i zbog čcga ne vole šaljivc dosetke i smeh; osobe sklone
jadikovanju, naime, stoje naspram osobama koje vole smeh.
Zaključak 16. Takva je, dakle, narav mladih i starih. Kako su ljudi volj-
°mhd™1 n’ sluša.iu govore koji odgovaraju njihovoj vlastitoj naravi,
starog kao i njima odgovarajuće govornike, nije teško uvideti kako se
doha p-eba služiti govorom da bismo takav izgleđ dali sebi i svojim re-
čima.

3S O karakteru bestidne osobe up. Teofrast, Karukteri IX, kao i Aristotel Niko-
mahova etika IV, 9, 6.

146
 GLAVA Č E T R N A E ST A

Zrelost. Osobine karaktera svojstvenog zrelom dobu

1. Što se tiče ljudi zreloga doba [aKpfi39, vigor, cvet života

napon snage] očevidno je da će, ako ne poscduju krajnosti jcd-
nih i drugih, po karakteru biti između mlađih i starih. Ljudi ovo-
ga životnog doba nisu ni odveć smeli (jer je to odlika drskosti)
ni odveć strašivi, - 2, već se dolično odnose prem a jednom i dru-
gom, pa u skladu s tim niti svakome veruju niti ne veruju, već ra-
dije prosuduju u skladu s istinom. Ne žive isključivo ni za lepo
1390b ni za korisno, već za jedno i drugo. Nisu skloni ni štedljivosti, ni
rasipništvu, već paze na pravu meru.
3. Jednako se odnose i prema gnevu i prem a željama. Kod
njih je udružena trezvenost s hrabrošću i hrabrost s trezvenošću;
kod m ladih i starih ove su osobine, naime, potpuno odvojene:
miadi su hrabri i neobuzdani, a stari trezveni i plašljivi. Uopšte-
no govoreći, ljudi zreloga doba imaju sve korisne osobine koje
mladi i stari imaju odvojeno.
Što se tiče osobina koje mladi i stari imaju u prevclikoj ili
premaloj meri, ljudi zreloga doba ove imaju u pravoj i odgova-
rajućoj meri.
4. Telo se nalazi u naponu snage od tridesete do trideset i pe-
te godine, a duša u četrdeset devctoj godini.
O m ladosti, starosti i zrelosti, te o karakternim osobinam a
svakoga doba toliko.

GLAVA PETNAESTA

Osobine karaktera svojstvene Ijudima plemenitog porekla

1. Hajđe da u nastavku raspravimo o dobrima kojima je uzrok

siueajsna ohdnost, a kod Ijuđi stvaraju određene karakterne oso-
bine.
Z. Ptem enlto poreklo utičc na karakter tako da su oni koji ga Picmenito
poreklo
im aju častoljMbMji od đrugih; svi, naime, kad imaju neko dobro
39 Ovaj se pojansfaMiisti f u heienskoj hronofogiji. D o k jc za Aristotela ovo pe-
riod života izmeđtr tridesete i trideset pete godine, dotle Platon ovo doba
prođužava sve dsrSS, godine. up, Država 460 H.

147
 obično teže da ga uvećaju, a plem enito poreklo je dostojanstvo
nasleđeno od predaka40. Takvi su ljudi skloni da preziru čak i svo-
je savremenike ravne njihovim precima, jer su jedne iste stvari,
ukoliko su starije, utoliko cenjenije i laskavije od nedavno na-
stalih.
Difercnd- 3. Pojam plemenito poreklo odnosi se na čuvenost plem ena,
JdU| mova a pojam plemenit na ono što se po svojoj bitnosti ne izrođujc; ovo
je osobina koja se uglavnom ne sreće kod ljudi plem enitog po-
rekla od kojih mnogi to ime i ne zaslužuju. M eđu ljudskim po-
koljenjima, kao i među plodovima zemlje, ima dobrih i loših, ta-
ko da se, ponekad, ako je rod dobar, u toku odredenog vremen-
skog razdoblja rađaju izvanredni ljudi, a potom dolazi do
izrođavanja.
izrođa- D ogađa se da se veoma darovite porodice izrođuju u lica s
va,1?j15 nastranim karakterom , kao što je slučaj s potomcima Alkibija-
da i Dionisija Starijeg, a čvrste u ludake i duhom trome, kao što
je slučaj s Kimonovim, Periklovim i Sokratovim potomstvom.

GLAVA ŠESNAESTA

Osobine karaktera svojstvene bogatima

1. Karakterne osobine koje prate bogatstvo svima bodu oči:

bogati su skloni obesti; nadmeni su i u neku ruku usled postig-
nutog bogatstva neprirodni. Osećaju se tako kao da imaju sva
dobra; bogatstvo41, naime, služi kao nekakvo mcrilo vređnosti 1391a
svega ostalog, pa ispada da se njime može kupiti sve.
2. Skloni su raskošnom životu i razmetanju; raskošni su usled
raskoši i spoljašnjeg sjaja njihovog blagostanja. Razmetljivi su i
loše vaspitani, jer svi ljudi obično govore o onom e što sami vole
i čemu se dive, a bogataš pretpostavlja da se za ono za šta se on
zanima i svi ostali zanimaju. Ovo osećanje, m eđutim, i nije bez
osnove, jer je mnogima potrebno bogatstvo imućnika. Ovim se

40 Stagiranin o ljudima plemenitog porekla. ednosno o plemićirua, opširno ras-

pravlja u Politici I 2,19.
41 Ovo nas izlaganje u određenom smislu podseća «a lik timokratičnog čoveka
u Platonovoj Državi 548 E sq.; potoirn, na likoligarha u istoimcnom deiu 553
D sq., kao i na lik oligarha u Teofrastovim Karakterhm XXVI.

148
može objasniti odgovor što ga je o m udrima i bogatim a pesnik
Simonid42 dao ženi sirakušnog tiranina H ijerona kad ga je upi-
tala da li je bolje biti bogat ili mudar - Bogat, odgovori ,jer, kao
što se vidi, mudraci su ti koji svoj vekprovode na vratima bogataša.
3. Bogati umišljaju da su dostojni vlasti, verujući da imaju
ono što ljude čini dostojnim vlasti. Sve u svemu, karakter boga-
tog čoveka jeste narav srećnog, ali bezumnog čoveka.
4. S druge strane, postoji razlika između karaktera odskora- Novi i stari
šnjih i bogataša od davnine utoliko što su kod odskorašnjih sve bogataši
takve mane izražajnije i gore, jer, kako da kažem, nisu naučili da
se bogatstvom služe.
I prestupi koje bogati čine nisu toliko poslcdica opačine, već
delom obesti, a delom neobuzdanosti, što ih navodi na vređanje
i prestup.

GLAVA SEDAMNAESTA

Osobine karaktera svojstvene Ijudima na vlasti,

obdarenim srećom i uspehom

1. Može se reći da su jednako uočljive i osnovne osobine ka- Moć

raktera ljudi u pogledu vlasti, jer vlast delimično ima osobine
svojstvene bogatstvu, delimično i bolje.
2. Ljudi od moći po karakteru su častoljubiviji i revnosniji od
bogataša, jer teže za delima koja mogu postići zahvaljujući svo-
joj moći.
3. Revnosniji su, jer su zaokupljeni javnim poslovima, pa su
prinuđeni da vode računa o svemu što se tiče vlasti.
4. Pre bi se reklo da im je izgled otm en no nadm en, jer ih vi-
sok položaj čini otmenim, a zahvaljujući tome sve odmeravaju.
O tm enost je zaista oblagorođena i oplem enjena gordost. Ako
nepravedno postupaju, prestupi im nisu neznatni, već znatni.
5. Sto se tiče srećne okolnosti, ona u svojim delovima43 ima Srećna
osobinc bogatstva i vlasti, o čemu smo upravo govorili, jer ono okolnost

42 Simonid je jedno vreme boravio u Sirakuzi. Anegdota najverovatnije izraža-

va njegov lični stav prema njegovim bogatim i moćnim zaštitnicima.
43 Ti su delovi po Aristotelu: plemenito poreklo, bogatstvo i moć. Smisao je iz-
laganja da najviši oblici sreće vode navedcnim dobrima.

149
 što se pokazuje kao najznačajniji vid srećne okolnosti teži tim
dobrima. Osim toga, ona pospešuje dobar porod, kao i telesna
dobra. - 6. M ada je čovek, zahvaljujući srećnoj okolnosti umno-
gome nadm eniji i nepromišljeniji, takav čovek ipak ima jednu 1391b
uzvišenu karakternu osobinu, a to je da je bogoljubiv i da stoji u
nekakvom odnosu s božanstvom, vcrujući u njega zbog dobara
koja mu je sreća podarila.
Govorili smo o osobinama karaktera saobrazno uzrastu i sre-
ći. Suprotni karakteri gore opisanim, kao, na prim er, karakter
siromaha, čoveka bez sreće i moći, očevidni su iz suprotnih oso-
bina.

GLAVA OSAMNAESTA

Metode uveravanja podesne za sve tri vrste govora

Rekapi- 1. Budući da se uverljivim govorima koristimo u svrhu dono-
tulacija
šenja odluke (što, naime, znamo i o čemu je đonesena odluka
tome nije potrebna dodatna argumentacija) bilo da se govornik
govorom obraća samo jednoj osobi da bi je na nešto pođstakao
ili od nečega odvratio, kao što, na primer, čine oni što opominju
ili uveravaju (slušalac se, pa m akar bio sam, smatra sudijom, jer
je, jednostavno rečeno, sudija taj koga treba uveriti) bilo da go-
vornik govorom osporava protivnika ili neko tvrđenjc, stvar uvek
izlazi na isto, jer se govorom treba poslužiti kako bi obezvredio
suprotne argum ente koji su isto što i protivnik protiv koga se dr-
ži govor; slično treba postupiti i u epideiktičkom govorništvu,
gde se slušalac u čiju je svrhu govor i napisan postavlja kao su-
dija, m ada je i tu većinom sudija samo onaj ko, u apsolutnom
smislu toga pojma, u raspravama političkog karaktcra donosi od-
luku o odredenom pitanju: takva su sva sporna pitanja koja zah-
tevaju objašnjenje, kao i ona o kojima se ljudi savetuju.
Kako smo, dalje, prilikom raspravljanja o političkom govor-
ništvu44 govorili o osobinam a pojedinih uređenja, to se možc
sm atrati da smo utvrdili kako i na koji način naši govori mogu
da poprim e karakterne osobine [koje bi odgovaralc karaktcru
slušalaca],
44 Up. R e t. I 4, 1 sq.

150
 2. Kako, nadalje, svaka vrsta govorništva, kao što je rečeno45, Opšta m es-
ima posebnu svrhu, u ime čega smo za svaku vrstu naveli mišlje- ta za sve vr-
ste govora
nja i premise iz kojih se izvode metode uveravanja u političkom,
epideiktičkom i sudskom govorništvu4647, i, kako smo, pri tome,
odredili put i način na koji će govori poprim iti karakterne oso-
bine - preostaje nam da raspravljamo o mestima'11, zajedničkim
trima vrstama govorništva.
3. Uistinu je potrebno da svaki govornik u svom govoru upo- Nabrajanjc
opštili
trebi mesto mogućeg i nemogućeg, nastojeći jednim a ukazati da m esta
će se nešto dogoditi, a drugima da se dogodilo. - 4. Osim toga,
mesto veličine zajedničko je svim vrstama govorništva, jer se svi
govornici služe figurom umanjivanja i preuveličavanja, bilo da
1392a savetuju [nagovaraju ili odvraćaju], hvale ili kude, optužuju ili
brane. - 5. Pošto odredim o ova mesta nastojaćem o izložiti šta
uopšte znamo o entimemima, ako šta budem o imali i o prime-
ram a, kako bismo, dodavši ostalo, ispunili ono što smo u počet-
ku naumili.
Od opštih mesta, preuveličavanje, kao što rekosmo, najviše Zajedmčka
m estau po-
pristaje epideiktičkom govorništvu48, mesto prošlosti sudskom jedinim go-
(jer se o svršenom donosi odluka) a mesto mogućeg i budućcg vorničkim
vrstama
političkom govorništvu.

GLAVA DEVETNAESTA

Pojmovi mogućeg i nemogućeg

1. Najpre, dakle, raspravimo o mogućem i nemogućem. Ako

je moguće da od dve suprotnosti postoji, ili će postati jedna, on-

45 Up. Ret. I 3, 1 sq.

46 V p.R et. 14-8.
47 Pod zajedničkim ili opštim mestima u helenskoj tilosofskoj misli, osim ranije
rečenog, podrazumevaju se kategorije u kojima su sadržana sređstva za do-
kazivanje. Prema tome, to su mesta, kategorije, na temelju kojih se pobija ili
se potvrduje opšte univerzalnim propozicijama, gde se krije i partikularno.
48 Amplifikaciju ili uveličavanje. odnosno preuvcličavanje, treba shvatiti kao
uveličavanjc velikih i malih stvari, štoje najprikladnije kod epideiktičkog go-
vorništva u kojem se dela ne dovode u sumnju, pa govorniku preostaje da is-
takne ili pokudi njihov značaj.

151
da je moguće da postoji i druga. Tako, na prim er, ako je mogu-
će da čovek ozđravi, moguće je i da oboli, jer se jcdna ista mo-
gućnost nalazi u obe suprotnosti, a zahvaljujući njoj one i jcsu
suprotne.
2. Isto tako, ako je jedna od dve slične stvari mogućna, onda
je m ogućna i druga. - 3. Ako je moguće ono što jc teže, moguće
je i ono što je lakše.
4. Ako nešto može nastati u boljem i lepšem obliku, može
nastati i u svakidašnjem, jer je zaista teže izgraditi lepu kuću, ne-
go kuću uopšte49.
5. Sve što može imati svoj početak, može imati i svoj svrše-
tak, jer ništa ne nastaje, niti počinje da nastaje iz nemogućeg. Ta-
ko, na prim er, sim etar ne može niti će moći postati dijam etar.
Ako nešto možc imati svršetak, može imati i početak, jer sve na-
staje iz počela.
6. Ako može nastati nešto što je bitnošću ili postanjem ka-
snije, može nastati i ono što jc vremenski ranije; na prim er, ako
je moguće da nastane čovek, moguće je da nastane i dete (jer de-
te postanjem prethodi odraslom čoveku); ako je pak moguće da
nastane dete, moguće je da nastane i čovek (jer je dete počelo).
7. Moguće je i ono što je po prirodi predm et Ijubavi ili ž.eljc,
jer uglavnom niko ne voli niti želi nemoguće.
8. Može biti i nastati ono što je predm et nauke i veština. - 9.
Moguće je i ono čiji je početak postanja u moći onih koje može-
mo prinuditi ili nagovoriti; to su lica nad kojima imamo premoć,
ili smo im gospodari, ili prijatelji.
10. Ako su mogućni delovi, mogućna je i celina, ako je mo-
gućna celina, uglavnom su mogućni i delovi. Tako, na prim er,
ako mogu nastati fdelovi obuće] proshizma, kefalida i hiton50,
može nastati i sandala. Ako pak može nastati sandala, može na-
stati i proshizma, kefalida i hiton.
11. Ako može nastati celi rod onoga što je moguće, može i 1392b
vrsta, ako može vrsta, može i rod; na primer, ako se može izra-
diti lađa, može i trijera, a ako se može izraditi trijera, može i lađa.

49 Ovo je dokaz afortiori. Ako je, naime, moguće izgraditi lepu kuću, onda je
moguće sagrađiti bilo koju vrstu kuće, jer je to po sebi lakše.
50 Ove je pojmove veorna teško prevesti. Navedena vrsta primera bila je tradici-
onalna u Sokratovoj školi, što nam potvrđuje i Platon u Gorg. 490 D 491 A.

152
 12. Ako je od dve prirodno odgovarajuće stvari mogućna jed-
na, mogućnaje i druga; ako je, na primer, moguće dvostruko, mo-
guća je i polovina, a ako je moguća polovina, moguće je i dvostruko.
13. Ako nešto može nastati bez umeća i pripreme, tim pre će
nastati umećem i zalaganjem, zbog čega je A gaton51 i rekao:
Jedno s veštinom biće nam dano,
Drugo se stiče nuždom, sudbinom samo.
14. Ako neku stvar mogu izvesti m anje sposobni, nižeg po-
ložaja i manjih umnih sposobnosti, tim pre će to izvesti ljudi su-
protnih kvaliteta, u ime čega je Isokrat rekao da bi bilo čudno
kad ne bi mogao istražiti ono što je Iiutin naučio [od drugihj.
15. Što se tiče nemogućeg, jasno je da sc izvodi iz suprotnosti
gornjim postavkama o mogućem.
16. [Dokazi | da li se nešto dogodilo [ili nije] treba da se izvo- Postojeće
neposto-
de iz sledećeg. Prvo, ako se dogodilo ono što se po sebi ređe do- jeće:
gađa, onda se moglo dogoditi i ono što se češće događa. 1. U pro-
17. Ako se dogodilo ono što se obično događa posle, onda se šlosli
dogodilo i ono što tome prethodi; ako je, na prim er, neko nešto
zaboravio, taj jc to jednom i naučio.
18. Ako je čovek nešto mogao i želeo učiniti, to je i učinio,
jer svako radi kad može i kad se na to odluči, pod uslovom da ga
ništa ne sprečava.
19. Dalje, ako jc čovek želeo da nešto uradi, a pritom ga spo-
lja nije ništa sprečavalo; ako je mogao to uraditi i bio ljut; ako je
mogao i želeo [to je i uradio] jer ljudi, ako mogu, najčešće rade
ono za čim žude - poročni iz neobuzdanosti, čestiti jer žele ono
što je pravo i pošteno.
20. Ako se nešto nameravalo izvršiti, ono se i izvršilo, jer jc
vcrovatno da je onaj ko je nešto nameravao da izvrši to i izvršio.
21. Ako se dogodilo ono što po svojoj naravi nastaje pre, ili
je nastalo radi nečega drugog, nužno će sc dogoditi i njihove po-
sledice; na prim er, ako je sevnulo, ono će i zagrmeti; ako se ne-
ko prihvatio nepravednog dela, on ga je i izvršio52.1 obratno, ako
se dogodilo ono što po svojoj prirodi nastaje kasnije, ili je neče-
51 Agaton, pisac tragedija, Euripidov savremenik i prijatelj Sokratov. Platon ga
navodi u Gozbi.
52 Filosof ima na umu moralnu stranu dela, na šta smera i ona latinska poslo-
vica: Iniuriam qui facturus esl iamfecit.

153
 mu cilj, onda se dogodilo i ono što tome prethodi, ili teži tome
cilju, na prim er, ako je zagrmelo, ono će i sevnuti, i, ako je čo-
vek izvršio nepravcdno delo, on ga se i prihvatio.
22. Od svih navedenih slučajeva jedni su takvi po nuždi, dru-
gi po pravilu. Sto se tiče mesta nepostojećeg, jasno je da se do-
kazi izvode iz slučajeva suprotnih gore navedenim.
2. U budu- 23. Što se tiče mesta budućeg, očigledno je da se izvodi po- 1393a
ćnosti
moću istih argum enata: đogodiće se ono što čovek može i hoće;
lsto tako, i ono na što ga podstiču njegove želje, ljutnja i rešc-
nost, uz mogućnost da se to ostvari, dogodiće se prvom zgodom,
ili kad se ukaže prva prilika, jer se po pravilu više ostavaruje ono
što se treba đogoditi od onoga što nije takvo.
24. [Dogođiće sej i ono ako se prethodno dogodilo ono što
se po svojoj naravi ranije događa; tako će, na primer, ako je obla-
čno, verovatno padati kiša.
25. Ako je nastalo nešto što nastaje radi nečega drugog, ve-
rovatno će i to nastati, na primer, ako se postave temelji, i kuća
će se verovatno sagraditi.
Preuveliča 26. Iz rečenog nam je jasna narav veličine i malenkosti stva-
vanje i
umanji- ri, većeg i manjeg, i, uopšte, naravvelikih i malih stvari. Mi smo,
vanje naime, prilikom raspravljanja o političkom govorništvu53 disku-
tovali o veličini dobara, i, uopšte, o većem i manjem. Budući da
je svrha svake vrste govorništva određeno dobro, kao što je, re-
cimo, korisno, lepo ili pravedno, očigledno je da će svi govorni-
ci odatle izvlačiti sredstva za preuveličavanje.
27. Naša daljnja istraživanja o veličini i prekom ernosti uop-
šte, bilo bi govor uprazno, jer u praksi pojcdinačan slučaj ima
veći značaj od opšteg.
O mogućem i nemogućem, te o pitanju da li se nešto dogo-
dilo ili nije đogodilo, da li će biti ili neće, kao i o veličini i malen-
kosti dela toliko.

53 Problem velikog i malog, većeg i manjeg, mnogog i malobrojnog Aristotel

razmatra u Ret. I 5-7, i implicitno u Fizici i Metafizici, gde skoro sistematski
raspravlja o poimanju jednog [ t oe v | kod pređsokratovaca, to jest kod Mile-

ćana, po kojima se sve stvari svode na jedno, jer je po njima materija istovre-
mcno počelo, uzrok i supstrat jednosti koja se manifcstujc u stvarnosti; po-
tom, kod Pitagorejaca, kod kojih je jedno nešto što egzistira, bilo kao izvor i
princip postanja, bilo kao escncijalni deo bivstvujućeg sveta, i, na posletku,
kod Eleaćana, kao izrazitih monista u čemu im prethode Ksenofan, osnivač
clejske škole, i Heraklejt Pd'ešanin.

154
 GI .AVA DVADESETA

Metode uveravanja zajedničke svim vrstama govomištva

1. Budući da smo ranije raspravljali o m etodam a uveravanja Primer i

entimem
svojstvenim pojcdinim vrstama govorništva, ostaje da raspravi-
mo o m etodam a uveravanja zajedničkim svim vrstama. Zajed-
ničke m etode uveravanja su dvovrsne: prim er i entimem , dok je
izreka [^vcbpri, sententia, poslovica, maksima] deo entimem a.
2. Govorimo najpre o prim cru, jer je sličan indukciji, a in-
dukcija je osnovni princip đokazivanja [arhe, prvi princip spo-
znaje],
Ima dve vrste prim era: prva se sastoji u navođenju izvršenih
dela, druga u tome da ih govornik sam iznalazi. - 3. Ova se po-
tonja vrsta dalje deli na parabolu i basne, kao što su, recimo, Aj-
sopove i libijske basne54.
Slučaj istorijske vrste prim cra bio bi kad bi neko rekao da se Istorijski
primeri
1393b protiv Velikog cara valja oboružati i ne dozvoliti mu da podjar-
mi Egipat55, jer Darije zacelo nije ušao u Ilelad u pre no što je
zauzeo Egipat, i pošto ga je zauzeo, prebacio se u nju. Isto tako,
ni Kserkse nije protiv Helade ništa preduzeo dok nije zauzeo
Egipat, a pošto ga je zauzeo, krenuo jc na Heladu. Sledstveno
tome, ako bi sadašnji [persijski vladarj zauzeo Egipat, krenuo bi
na Heladu, i zbog toga ga u tome valja sprečiti.
4. Bit parabole najbolje objašnjava Sokratova m etoda raspra- Izmišljeni
vljanja, kao, na primer, kad bi neko rekao da visoke činovnike ne primeri:
1. Parabol
treba birati kockom, jer bi to bilo isto kao kad bi neko izabrao
kockom atlete, ne one koji imaju odgovarajuće telesne kvalitete,
već one na koje padne kocka; ili da se od m ornara za kormilara
izabere ne onaj ko taj posao zna, već onaj na koga padne izbor56.
54 Prcma Teonu (Progymn. 3) libijske basnc, afričkog porckla koje je poznavao
i Ajshil (fr. 42) ne razlikuju se od Ajsopovih. Spadaju u grupu basni koje se
tiču životinja. Libijske basne navodi i rimski učitelj govorništva Kvintilijan u
delu Institutio oratoria (Načela govorničke veštine) V 11,20.
Primer nije fiktivan, a odnosi se na god. 354-351, na vreme kada je Artak-
serkse III Oho preduzeo vojni pohod na Egipat u kome je doživeo neuspch,
a odnosi se i na 343-341, godinu kad mu je pošlo za rukom da ga zauzme.
56 Parabola, po Aristelovom shvatanju, predstavlja poređenje i primenu sluča-
jeva koji se niogu lako pretpostaviti, a inače se događaju u ljudskom životu.
Nasuprot paraboli, basna je čista fikcija.

155
 2. Basna 5. Kao prim er za basnu \logos, kazivanje, priča] može nam
poslužiti Stesihorovo kazivanje o Falaridu i Ajsopovo u odbra-
nu demagoga.
Kad su stanovnici Him ere izabrali Falarida57 za zapovedni-
ka s neograničenom vlašću, želeći mu dati i telesnu stražu, Ste-
sihor [nastojeći da ih od toga odvrati] između ostalog, navede i
ovu basnu: Neki konj sam gospodariše pašnjakom; kad naide je-
len i siade da mu tamani travu, konj želeći se osvetiti jelenu, zapi-
ta nekoga čoveka da li bi mu u tome mogao pomoći, Covek odgo-
vori da bi mu mogaopomoći ako bi ga zauzdao i seo na njega s ko-
pljem u ruci, Kadje konj na to prislao i čovek na njega seo, korij,
umesto da se osveti jelenu, sam dopade ropstva. 'Tako i vi', rečc
Stesihor, 'vodite računa da želeći se osvetiti neprijateljima, sami ne
doživite sudbinu konja: uzde već imate, jersle izabrali zapovedni-
ka s neograničenom vlašću, a ako mu još i lelesnu stražu date i do-
zvolite da vam se popne na leđa, istoga trenutka postaćete Falari-
dovi robovi.
6. A jsop58 na ostrvu Samu, javno braneći nekog demagog
osudenog na smrt, iznese ovu basnu: Lisica, prelazećipotok upad-
ne u tesnac. Ne mogavši se iz njega izvući, mnogoje prepatila pri-
tisnuta silnim krpeljima. Tuda je slučajno prolazio jež i kad je ona-
ko jadnu spazi, sažali se i zapita da li bi htela da joj ukloni krpelje.
l.Asica na to ne prista, a kad je upita zašto ne pristaje, odgovori:
’Oni su. i onako već siti, pa mi i ne sišu toliko krvi; ako bi ih uklo-
nio, došli bi drugi, sasvirn gladni, pa bi ispili i ovo malo krvi ’. Ta- 1394a
ko i vi, Ijudi Samljani, od ovoga čoveka zacelo nećete više trpeti šle-
te (jerse obogatio). A ko li pak njega smaknete, pojaviće se drugi,
siromašniji, koji će vam prevarom oteti preostalu imovinu.
Poredenje 7. Basne pristaju govorima namcnjenim narodu; dobra im je
istorijskih s tr a n a to sto j e odgovarajuće prim ere iz života teško naći, dok
primera se basnc lako smišljaju. Njih, kao i parabolc, treba da smišlja onaj

57 Ovu fahulu Steishoru Himeraninu pripisuje l-'ilist od koga ju je Aristotel naj-

verovalnije i pozajmio. Sto se tiče Falarida, iz istorije je poznato da je bio ti-
ranin u Akragantu, a ne u Himeri.
58 Valja islaći da se ova anegdota, basna, ne nalazi ni u jednoj rukopisnoj zao-
stavštini Ajsopovih basni. Uprkos tomc, već govornik I.ikurg (Protiv Leokra-
ta) želi opravdati njcnu upotrebu. Plutarh je u deluzln seni gerrenda sil res
publica 12, 1-2, pripisuje Ajsopu. Sličnu fabulu istoričar Josip Flavije pnpi-
suje caru Tiberiju. Susrećemo je i kod Fontaina X I I 13.

156
ko je sposoban da uoči sličnost, što se lakše postiže izučavanjem
filosofije59.
8. Argum enti što nam ih kazuju basne lakši su za pronalaže-
nje, a argumenti što nam ih pružaju istorijski primeri su korisniji
za savetovanje, jer buduće najčešće nalikuje na prošlost.
9. Kada u svrhu dokazivanja ne raspolažem o entimemima, Upotrba
primera
tada se treba poslužiti prim erima (jer ulivaju poverenje). Ako
pak raspolažemo entimemima60*, tada se primerima treba poslu-
žiti kao sa svedocima, upotrebljavajući ih kao epilog entimemi-
ma. Ako ih stavimo na početak, liče na indukciju, a ona, izuzev
nekoliko slučajeva, nije podesna za retoriku; ako pak stoje na
kraju, liče na svedoke, a svedok posvuda uliva poverenje. Prema
tom e, ako ih stavimo napred, valja ih navesti mnogo, a ako ih
stavimo na kraj, onda je dovoljan i jedan [primer | jer je pošten
svedok, pa m akar bio i jcdan, dovoljan.
Tako smo govorili o tome koliko ima vrsta prim era, te o na-
činu i prilikama u kojima se koriste.

GLAVA DVADESET PRVA

Izreke i njihov odnos prema entimemima

1. Što se tiče navođenja izreka, kad kažemo šta je to izreka

biće nam sasvim jasno povodom čega, kada i kojim licima prili-
či da se njima u govoru služe.
2. Izreka je iskazana misao; ne izražava pojedinačno, kao, na Deiinicija
primer, kakav je čovek Ifikrat, već opšte; ne izražava ni svaku vr-
stu opšteg, na prim er, da je pravo suprotno krivom, već samo
ono što je predm et ljudskog delovanja, kao i ono što se u tome
delovanju m ora odabrati ili odbaciti. Prem a tome, budući da su
entimemi vrsta silogizma koji se tiče takvih stvari, može se reći
da se kao izreke javljaju zaključci i premise bez silogizma. Tako
je, na primer:

59 Ovde Stagiranin misli na književno obrazovanje.

60 Ako ne raspolažemo entimemima, umesto njih treba se poslužiti primerima,
jer se i oni koriste prilikom uveravanja, odnosno dokazivanja, uprkos činje-
nici što ne dokazuju nešto stvarno. Ako pak raspolažemo entimemima, pri-
merima se treba poslužiti radi potkrepljivanja.

157
 Ko m udar jeste taj decu
Gajit nc treba da budu m udra izglcda61,

izreka, ali ako se tome doda uzrok, to jest ako se zapitam o zašto
je to tako, onda sve zajedno čini entimem, na primer:

Osim nerada, čime ih ruže,

S njima se mržnja i zavist suseda druže.

Takođe: 1394b

U svemu srećnoga nem a62.

Tako:

Nem a čovcka koji bi sasvim slobodan bio63,

predstavlja izreku, ali ako se doda sledeći stih, dobija se enti-

mem:

Jer jcdan je novca, drugi sudbine rob.

Raziika 3. Ako su navedeni primeri izreke, onda nužno ima četiri vr-
izrcke1! ste i/ r c k;h je r izreka može ići s epilogom i bez epiloga61.
epiioga 4. Za dokazivanjem se oseća potreba kod izreka koje izraža-
vaju nešto parađoksalno ili sporno; izreke koje nem aju ničega
paradoksalnog, idu bez epiloga, - 5, ili zato što su već poznate,
kao, na prim er: Zdravlje je čoveku, bar meni čini se tako, najve-
će bJago65 (jer tako mnogi sm atraju) ili zato što ib svako, čim ib
izgovorimo, razume. na primer:

61 Up. Euripid, M e d e ja 294-297.

62 Up. Eu;ri'pid. S t h e m i m m (fr. 661, T ..G .E ).
63 Up. Euripiđ, H e e a lm 863-864.
64 Izreke s,epiIogom mca)m»avrSefflie»8iHremi,.b) izreke koje imaju svojstvo
entrmema po karaktem afi n e i po> oblifeB. I'zreke bex ep tega su: a). vee. po-
zuate, itr b)pe*sebi razumljive'..
65 Fragment m mfae sbaMfekoja- se p»ifisuije Sin»a«dki' (up; Atenaj- MXt 694 E).

158
 Ljubavnik nije ko uvek ne ljubi66.

6. Što se tiče izreka što idu s epilogom, jedne su deo entime-

ma, kao:

Ko m udar jeste...,

dok druge, iako imaju karakter entimema, nisu njegov deo i tu

spadaju najčuvenije. Takve su one izreke kod kojih je razlog ono-
ga što se u njima kaže jasan, na primer:

Ne gaji besm rtnu ljutnju, kad smrtan jesi67,

jer reči negaji besmrtnu Ijutnju predstavljaju izreku, ali dodatak

kadsmrtan jesi predstavlja objašnjenje razloga. Isti je slučaj i ov-
de:

Smrtnom priliče smrtne, nikako besm rtne misli68.

7. Iz navedenoga se jasno uočava koliko ima vrsta izreka i Mesto

epiloga
gde koja pristaje. Ako je reč o nečcmu spornom ili paradoksal-
nom, epilog se ne sme izostaviti, već treba, ili da se, stavivši epi-
log napred, zaključkom poslužimo kao izrekom, kao kad bi ne-
ko rekao: Sto se mene tiče, budući da zavist ne treba izazivati, jed-
nako kao ni biti neradnik, smatram da ne treba decu lepo vaspitati,
ili da se na kraju rečeno stavi na početak, a u početku rečeno na
kraj [staviti izreku na prvo, epilog na drugo mestoj.
S druge strane, kad je reč o stvarima koje nisu paradoksal-
ne, već nejasne, tada [se treba poslužiti izrekom] pridodavši joj
što sažetije objašnjcnje uzroka.
8. Ovamo dobro pristaju lakonske izreke69 i izreke u obliku
zagonetki, kao, na prim er, kad bi neko rekao onako kao što je

66 Up. Euripiđ, Trojanke 1051. Kod nas: Taj ne voli ko voleo nije.
67 Stih nepoznatog tragičkog pesnika (T.G.F. p. 854).
68 Stih najverovatnije potiče od Epiharma. Euripid gornju misao u svojim tra-
gedijama navodi više puta.
69 Iz gornjeg bi se moglo zaključiti da su od četvrtog veka zaista postojale zbir-
ke lakonskih duhovitih izreka.

159
 Stesihor rekao Lokranim a da ne bi trebalo da budu odveć obe- 1395 a
sni, ako ne žele da im cvrčci pevaju sa zemlje™.
Kađ se tre- 9. Dolično je da se izrekama, s obzirom na uzrast, služe zre-
izrekama ljudi, i to u vezi s onim u čemu se obično ima iskustva, jer slu-
ženje izrekama, kao i kazivanje mitova ne priliči čoveku koji nije
dostigao taj uzrast; korišćenje izrekama u pogledu onoga u čemu
čovek nema iskustva ukazuje na njegovu glupost i neobrazova-
nost. Tome je dovoljan znak činjenica da su stanovnici sela na-
ročito skloni izrekama i olako se njima služe.
10. Govoriti uopšteno o onom e što nije takvo naročito od-
govara jadikovanju i preuveličavanju, i to u početku, ili poslc do-
kazivanja.
11. Treba se služiti opštepoznatim i opštckorišćcnim izreka-
ma, ukoliko su podesne, jer baš zato što su opšte, smatraju se op-
štcprihvaćenim i istinitim. Tako, na primer, vojskovoda koji, ne
prinevši žrtvu, poziva u borbu protiv neprijatelja, može izjaviti:
Najbolje znamenje jeste za rodnu borit se grudu71, a ako su
brojno slabiji [može izjaviti]:

R atna je sreća za svakoga ista72,

a kad [vojskovođa] želi smaknuti neprijateljsku đecu, iako su ne-

dužna [to može obrazložiti ovakoj:

Lud je ko, smaknuvši oca, sinove štedi73.

7(1 Smisao je da bi zemlja mogla biti opustošena, a stabla posečena. Gornje se

reči pripisuju i Dionisiju, sirakuškom tiraninu.
71II XII 243.
72 U izvorniku, II X V III309, stoji ^uvoc; ’F.vuocA.ioi; opšti Rnijalij što se shva-
ta kao poslovica. Ovo je drugi na/.iv, imc helenskog boga rata Areja u homer-
sko i prethomersko doba, a susreće se i na pločieama iz Pila. Ovo je božan-
stvo bez sumnje pripadalo prethomerskom, odnosno kritsko-mikcnskom
panteonu u koji je najverovatnije dospclo iz sumerskog, odnosno akadsko-
vavilonskog panteona u kome mu je najverovatnije odgovaralo, kako ime-
nom tako i značcnjem božanstvo En-Iii, Gospodar-zrak. Drugo Arejevo ime
En-ia-li-os ncodoljivo podseća na En-iil. O ovom metafizičko-kosmičkom
božanstvu, sumerskog panteona, up. Marko Višić, Zakonici drevne Mesopo-
tamije, sa studijom Duhovni i verski život narodđ drevne Mesopotamije, Neza-
visna izdanja, Beograd 1985. br. 38, str. 62-65.
7-’ Up. Ret. I 15, 14, i nap. 129, uz prvu knjigu.

160
 12. Osim toga, i neke se poslovice javljaju kao izreke, kao što
je poslovica: Atički sused14.
13. Izrekam a se treba služiti i protiv u narodu ukorenjenih
uzrečica (m eđu koje, na primer, ubrajam: JJpoznaj samoga sebe
i Ništapreviše) i to onda kad će govornikov karakter zablistati u
boljem svetlu, ili kad se strastveno izgovaraju.
Izreka bi bila strastveno izgovorena, recimo, onda kad bi ne-
ko pod uticajem srdžbe nazvao običnom lažju izreku da čovek
m ora poznavati samoga sebe, jer kad bi čovek uistinu upoznao
sebe ne bi sm atrao da je sposoban za vojskovođu. Nečiji karak-
ter izgledaće m oralno bolji ako se izjavi da ne treba, kao što se
kaže, voleti tako kao da će mrzeti, nego radije treba mrzeti tako
kao da će voleti75.
14. Izgovaranjem izreke m ora se očitovati naša nam era, jer
se u suprotnom m ora u vidu epiloga dati objašnjenje, to jest iz-
ražavati se ovako: treba voleti ne kako kažu, nego tako kao da će-
mo večno voleti, jer drukčije voleti znak jepretvoma čoveka, ili ova-
ko: Ta mi se izreka ne dopada, jerpraviprijatelj treba da voli tako
kao da će večno voleti. Ne dopada mi se ni izreka ’Ništa previše
1395b jerzlikovce treba beskrajno mrzeti.
15. Izreke su od velike pomoći govornicima, prvenstveno Korisnost
izreka
zbog priprostosti slušalaca koji se raduju ako govornik, uopšte-
no govoreći, pogodi mišljenje svakoga od njih. Sta pod ovim mi-
slim i kako valja smišljati izreke biće jasno iz sledećeg. Izreka je,
kao što je rečeno, iskazana misao o opštem, a slušaoci se radu-
ju kad čuju da govornik pridaje opšti značaj onom e što je svako
od njih ranije sam spoznao. Tako će, na prim er, neko ko ima zle
susede ili lošu decu rado prihvatiti reči:

Ništa gore od lošeg suseda76,

ili:

7/1 Up. Tukidid I 70, gdc sc Korinćani žalc na spartansku neodlučnost.

75 Izreka je već navedena u Ret. I I 13, 4 gde je Aristotel pripisuje Bijantu, jed-
nom od sedam helenskih mudraca, rodom iz Prijene (VI st.) u Joniji. Bijant
se proslavio izrekom Sve svoje sobom nosim.
76 Aristotel je misao pozajmio ih Hesiodova dela Poslovi i dani 346. Istu rnisao
susrećemo i kod Demostena u govoru Protiv Kalikla I.

161
 Ništa gluplje od rađanja dece.

U skladu s tim, govornik se mora truditi da ustanovi kakvo-

ga su slušaoci mišljenja i prcduverenja i potom se, u sklađu s tim
o stvarima uopšteno izražavati.
16. To bi bila prva korist od korišćenja izrekama, dok je dru-
ga još značajnija; one govorima zacelo daju etički karakter. Ta-
kav karakter imaju govori u kojima je govornikova nam era ja-
sna. Svaka izreka ima ovaj učinak, jer ko se njima služi na uop-
šten način iskazuje svoje moralno opredeljenje, tako da one, ako
su sa stanovišta m orala dobre, istovremeno ukazuju da je onaj
ko se njima služi čovek dobrog karaktera.
O izrekama, njihovoj prirodi, vrstama i upotrebi pojedinih,
te o njihovoj korisnosti neka bude dovoljno što je dosad rečeno.

GLAVA DVADESET D R U G A

Entimem i njegove karakteristike

1. Govorimo o entimemima uopšte, o m etodi koje se treba

pridržavati prilikom istraživanja istih, potom o njihovim mesti-
ma, jcr svaka od ovc dve stvari predstavlja zasebnu vrstu.
2. Ranije je rečeno da je entimem određena vrsta silogizma,
kao i to u kojem je smislu silogizam i u čemu se razlikuje od di-
jalektičkih silogizama.
3. Entim em e ne valja izvoditi opširno, niti pri zaključivanju
uzim ati u obzir sve stepene argum entacije7778; prvi je postupak
zbog dužine nejasan, đrugi je naklapanje, zbog toga što se izla-
že ono što je očigledno. To je razlog zašto neobrazovaniji govor-
nici u očima mase izgledaju uverljiviji od obrazovanih. Neobra-
zovaniji se, kao što pesnik™ kaže, bolje razumeju u veštinu go-
vorenja prcd masom. Učeniji govore o opštim pitanjima s opšteg
gleđišta, a neobrazovaniji o onome što znaju, kao i o onom e što
je blisko masi. Dosledno tome, ne valja da govornici izvode ar-
gum ente iz svih mišljenja, već isključivo iz definisanih, kao, što
77 Razlog gornjem jeste to što slušaoci nisu u stanju da prate složeno izvođcnje
dokaza i zaključaka o čemu Filosof govori i u Ret. 12, 12.
78 Up. Buripid, Hipolit 989.

162
 su, na prim er, ona što ih izriču sudije ili oni koje oni odobravaju.
1396a jer takva mišljenja izgledaju jasna svima ili većini, te ne bi treba-
lo da se entimemi izvode samo iz nužnih propozicija, već i iz onih
koje su uglavnom istinite [iz onoga što se većinom đešava].
4. Valja, pre svega, shvatiti da o onom e o čemu treba govori- Nužnosl
imanja ar-
ti i izvoditi silogizme, bio to predm et političke ili neke druge na- gumenata
ravi, treba potpuno ili delimično poznavati odgovarajuće argu-
m entc, jer u suprotnom , ako se o predm etu ništa ne zna, onda
se nema odakle izvoditi zaključke.
5. IIoću reći ovo: kako bismo, na prim er, mogli savetovati
Atinjanim a da zarate (ili ne zarate) ako ne bismo znali njihovu
vojnu silu, da li je pom orska ili kopnena, ili jedna i druga; koli-
ka je to sila; koji su im materijalni prihodi; ko su im prijatelji, a
ko neprijatelji; đalje, koje su ratove vodili ranije i s kakvim uspe-
hom su ih vodili, i tome slično?
6. Nadalje, kako bismo ih mogli hvaiiti, ako ne bismo znali
za pom orsku bitku kod Salamine, ili za bitku kod M aratona, ili
za podvige Heraklovića, ili nešto tome slično, jer svi govornici
izvode pohvalne govore iz stvarno uzvišenih ili tako zamišljenih
podviga79.
7. Slično tome, govornici i prekoravaju na osnovu činjenica
suprotnog karaktera, m otreći da li [Atinjani] tako nešto imaju
ili se čini da imaju, kao, na primer, da su podjarmili H elene i u
roblje pretvorili Ajginjane i Potidajce koji se, s njima se boreći
protiv varvara, isticahu u borbi, i tome slične či.ijenicc, kao i to
da su opterećeni kakvim sličnim prestupom.
Isto tako i tužilac i branitelji, kad optužuju ili brane, izvode
argum ente ispitujući okolnosti slučaja.
8. Ovo se podjednako odnosi na Atinjane ili I.akedajm onja- Ovo pravi-
lo važi:
ne, na čoveka ili boga; kad uistinu hoćemo da Ahileja savctuje- t . Za sve
mo, hvalimo ili kudim o, optužujem o ili ga branim o, treba uzi- rodove
mati u obzir sve što stoji u vezi s njim stvarno ili se čini da je stvar-
no; da ga na tem elju toga m ožem o hvaliti ili kuditi, ako u
njegovim postupcim a ima nešto lcpo ili ružno; da ga branim o ili

79 Ovdle sg, dovol]n® podsctiti čuvenog Isokratovog P a n eg jirika , odnosno sveča-

nog govora N a z b o r u (završen 380) koju je govornik radio preko deset godi-
na pa se istoričar Timaj i mogao našaliti rekavši da je Alcksanđar Veliki utro-
šio m anje vremena na osvajanje cele Persije nego Isokrat na pisanje toga go-
vora koji je podsticao na ral protiv nje.

163
 optužujemo, ukoliko ima nešto pravedno ili nepravedno; da ga
savetujemo ako ima nešto korisno ili štetno.
2. Za sve 9. Jednako valja prosuđivati i o svakom drugom pitanju. Ta-
stvari
ko, na prim er, o pravednosti, da li je ona dobro [ili nije] treba
govoriti na temelju onoga što u sebi sadrže pojmovi pravednost
i dobro.
Potrebno 10. Prem a tome, kako očigledno svi govornici slede ovu me-
je pri ruci
imati todu dokazivanja, bilo da silogizme izvode brižljivije, bilo nemar- B%b
određen nije (jer svoje argum ente ne izvode bilo odakle, već isključivo iz
broj argu- onoga što je svojstveno svakom pojedinom subjektu) i kako je
menata
jasno da se pomoću govora dokazi ne mogu izvoditi na drugi na-
čin, očcvidno je da je pre svega potrebno, kao što smo to u Topi-
ci80 utvrdili, da o svakom predm etu treba pri ruci imati određen
broj prem isa o mogućem i najprikladnijem.
11. Što se tiče pitanja koja slučajno iskrsavaju, dokaze treba
tražiti istom metodom, pritom obraćajući pažnju ne na ono što
je neodređeno već na ono što je inherentno predm etu o kojem
se raspravlja, navodeći što veći broj [dokaza] a i što sličnijih pred-
m etu81, jer što više imamo dokaza zasnovanih na činjenicama,
to je lakše dokazivati, a što su tešnje povezani sa predm etom , to
mu više odgovaraju, pritom imajući manje karakter opšteg.
12. Opštim [dokazima] nazivam, na primer, hvaljenje Ahile-
ja, da je bio čovek, polubog i da je krenuo u pohod na Ilij; tako
nešto, naim e, pripada i mnogim drugima, pa, prem a tome, go-
vornik koji se služi takvim argumentima, ništa lepše neće pohva-
iiti Ahileja od Diomeda. Ličnim [dokazima nazivam] ono što pri-
pada Ahileju i nikome drugom, kao, recimo, da je ubio Hekto-
ra, jednoga od najboljih Trojanaca, i Kikna koji je, zahvatjujući
svojoj neranjivosti, sprečavao iskrcavanje svekolike helenske voj-
ske, kao i to da je Ahilej, kao veoma mlad i bez zakletve krenuo
u rat, i ovom slične pojedinosti [dokazi].
Elementi 13. Ovo je, dakle, jedna od metoda odabiranja [dokaza] i ovaj
entimema se prvi način naziva metoda opštegmesta; [sada] govorimo o ele-

80 Najverovatnije se misli na Top. I 14, ali to je pre aluzija na opštc Aristotelo-

vo naučavanje, jer se s ovim načinom mišljenja susreeemo i u Prvoj analitici
1 30,46.
81 Ovde je reč o upotrebi opštegmesta u potpuno modernom smislu reči. Ana-
logno pravilo susrećemo i u Isokratovom polemičkom govoru Protiv sofista
11, 183 sq.

164
 m entim a entimem a; po mojem mišljenju elem ent i mesto enti-
m em a su jedno isto. Prvo govorimo o onom e o čemu treba go-
voriti na prvome mestu.
14. Postoje dve vrste entim em a: jedni su dem onstrativni
[Seik'ukćc, demonstrativa, iskazni, dokazujući] kojima se doka-
zuje da li nešto postoji ili ne postoji, a drugi su pobijajući [eX,eyk-
-tiKa, refutativa]. M eđusobno se razlikuju kao u dijalektici pobi-
janje i silogizam.
15. D em onstrativni entimem izvodi zaključke iz priznatih
prem isa, a pobijajući iz prem isa suprotnih prem isam a protiv-
nika.
16. Ukratko, za svaku od triju vrsta govorništva imamo sko-
ro sva posebna mesta s obzirom na korisno i nužno, jer smo iz-
vršili izbor premisa za svaku vrstu, a samim tim utvrdili smo i me-
sta iz kojih valja izvoditi entimeme o dobru i zlu, lepom i ružnom,
pravednom ili nepravednom; isto tako, i o karakterim a, oseća-
njima i duševnim svojstvima imamo mesta koja smo prethodno,
u duhu iste m etode, utvrdili.
1397a 17. Pokušajmo na drugi način pronaći sva opšta mesta o svim
vrstama entimem a, uzgredno raspravljajući o mestima pobijaju-
ćih i demonstrativnih entimema, kao i o mestima prividnih enti-
m em a koji u biti nisu entimemi, jer nisu ni silogizmi. Objasnivši
to, definisaćemo i pitanje pobijanja [A.umc;, refutatio, pobijanje
protivnikovih tvrdnji] i objekcije [evGiamc;, obiectio, prepreka]
kao i izvore odakle ih valja izvoditi da bismo njima pobijali en-
timeme.

GLAVA DVADESET TRECA

Razna mesta koja se mogu koristitiprilikom izvođenja entimema.

Prednost pobijajućih entimema

1. Jedno mesto dem onstrativnih entim em a izvodi se iz su-

protnosti, pri čemu treba ispitati da li je suprotnost jednog subjek-
ta predikabilna suprotnosti drugog subjekta, pa, ukoliko nije,
neki argum ent pobiti, a ukoliko je predikabilna, izvesti određe-
ni argument. Takva je, na primer [tvrdnja] d a je samosavlađiva-

165
nje dobro zato što je neobuzdavanje štetno8283, ili, kao što u Me-
senskoj besedfi^ stoji: Ako je rat uzrokpostojećih zala , ona treba
da se otklone čim nastupi mir.

I:

Ako se Ijutit’ pravedno nije na

Onog što nam nevoljno pričini zlo,
Tako potrebe nema zahvalan biti
Nikome ko nam prisilom nekom učini dobro84.

Ili:

Ako li kod smrtnih opsena ko vera vredi

Tad treba da i ti suprotnost dopustiš ovu:
K ol’ko li kod njih pravog k’o lažno prođe85.

2. Drugo se mesto izvodi iz sličnih padeža, tako da izvodi tre-

ba da budu ili ne budu predikabilni subjektu. Takvo je, na pri-
mer, tvrđenje da pravedno nije uvek dobro, jer bi u tom slučaju
dobro bilo predikabilno svemu što se pravedno dogada, aii ipak
niko ne želi da se nad njim [pa bilo i] pravedno izvrši smrtna ka-
zna.
3. Još jedno mesto izvodi se iz uzajamnih odnosa dvaju pred-
meta. A koje, naprim er, istina d aje jedna od dveju osoba učini-
la nešto lepo i pravedno, onda je istina da je druga osetila delo-
vanje takvog postupka. Isti je odnos i u slučaju kad se nešto za-
povedi i to izvrši, kao što je zakupnik D iom edont rekao o
nametima: Ako vas nije sramotaprodavati, nije ni nas kupovati^.
Ako kvalifikacije moralno ilipravedno pristaju onome prem a ko-

82 Ako uzmemo da je samosavladavanje dobro, i ako suprotnost dobru [to jest

zlo] može biti predikabilna nedostatku samosavladavanja, onda to ukazuje
na istinitost i valjanost prve propozicije, jer bi se inače mogla pobiti.
83 Up. Ret. I 13, 2, nap. 119, uz prvu knjigu.
84 Citat nepoznatog tragičkog pesnika [misli se na Agatona ili na Teodekta],
85 Up. Euripid, Tijest (fr. 396, T.G.F.).
88 Diomedontov argument sastoji se u sledećem: ako nema sramote u prodaji
prava na ubiranje nameta, onda nema sramote ni u kupovini ovoga prava.

166
 me se tako postupilo, pristaju i izvršitelju, a ako pristaju izvršite-
lju, pristaju i onome prema kome se tako postupilo. Ovde je, me-
đutim, moguć i paralogizam: ako je neko nešto pravedno pretr-
peo, to je možda pravedno pretrpeo, ali ne s naše strane. Zato
treba da se odvojeno posm atra da li onaj koji trpi to trpi po za-
sluzi, i, da li je izvršitelj dostojan izvršenja, i nakon toga se po-
1397b služiti odgovarajućim argumentima, jer ponekad u takvim slu-
čajevima postoji nesaglasnost i ništa ne preči pitanje, kao što je
u Tcodektovom87 A Ikmajonu:

Da ti od. smrtnika neko neprezri majku?

Alkmajon odgovori:

Ovde ispitat, napravit razliku treba.

Na pitanje Alfesiboje: Pa kako?, uzvrati:

Da umre presudiše, al ’ne daje ubijem ja.

Sličan prim er može se naći i u sudskom postupku Dem oste-

nu i [u postupkuj Nikonovim ubicama; budući da su sudije pre-
sudile da su ga pravedno ubili, ispalo je da je njegova smrt bila
pravedna. To se može reći i o onome što stoji u vezi s ubistvom
nekog čoveka u Tebi - kad su ono branioci tražili da se ispita da
li je taj pravedno osuđen na smrt, jer se smatralo da se nekome,
bez povrede pravde, može oduzeti život ako je pravedno osuđen
na smrt.
4. Još jedno mesto izvodi se iz pojmova većeg i manjeg. Na
prim er, ako sami bogovi nisu sveznajući, koliko to tek ljudima
teže polazi za rukom. Hoću reći, ako nečega nema u većoj meri
kod onoga kod koga bi inače trebalo da bude, jasno je da toga
nema kod čoveka koji timc raspolaže u manjoj meri. Tako se za-
ključak da je čovek koji tuče svoga oca [spreman đa] tuče i svo-7

S7 Teodekt, rodom iz Faseliđe u Likiji, Platonov i Isokratov učenik, uvaženi Ari-

stotelov prijatelj, autor pedesetak tragedija i jednog priručnika iz govorni-
čke veštine. Aristotel mu je posvetio spis zvan Theodecteia u kojcm Stagira-
nin raspravlja o periodima, odnosno o zaokruženim rećenicama, o čemu će
biti opširno govora u Ret. III 9,1 sq.

167
je bližnje8889,zasniva na razmišljanju: ako opstoji manje, opstoji i
veće, jer čovek radije bije bližnjega nego svoga oca. M ožemo do-
kazivati, ili ovako, ili pak ako kod čoveka nema nečega koji time
[inače] raspolaže u višem stepenu, ili ako ima nečega kod čove-
ka koji time raspolaže u manjem stepenu, onda nužno treba do-
kazati i jedno i drugo, to jest da nešto postoji ili da nešto ne po-
stoji.
5. Ovo mesto vredi i za slučaj kad ni kod jedne strane nema
ničega ni u većem ni u manjem stepenu, zbog čega se i kaže:

Otac ti, ubivši decu, dostojan plača je silna:

Z ar nije i Ojnej što ubi predičnog sina8y?

Ovde idu i ovakvi slučajevi: ako Tesej90 nije nepravedno po-

stupio, nije ni Aleksandar; ako se ne može prebaciti Iiektoru da
je nepravedno ubio Patrokla, ne može se prebaciti ni Aleksan-
dru da je [nepravedno] ubio Ahileja. Ako drugi veštaci [u poje-
dinim veštinama nisu] za prezir, nisu ni filosofi. Ako ne zaslužu-
ju prezir vojskovođe, jer ih često osuđuju na smrt, ne zaslužuju
ga ni sofisti. Potom: Ako sepojedinac mora brinuti o vašoj slavi,
i vi treba da na srcu imate slavu Helena91.
6. Drugo mesto izvodi se iz okolnosti vezanih za vreme, kao
što je, na prim er, postupio Ifikrat u svome govoru protiv H ar-
modija: Da sam pre no što sam izvršio delo od vas zatražio da mi
se podigne statua, ako to izvršim, vi biste mi je obećali; zar je neće-
tepodići sada kadsam delo izvršio?Ne obećavajte, dakle, kad do-

88 Razlog ovakvom tvrđenju sastoji se u sledećem: budući da je neobičnije da

ljudi tuku svoje roditelje no susede, razumljivo je da će oni što olako dižu ru-
ku na svoje roditeljc još lakše napadati susede sa kojirria nisu u srodstvu.
89 Navod iz Antifontove tragedije Meleagar (T.G.F. 885). Reč je o smrti Tokse-
ja i Pleksipa koje je ubio sinovac Meleagar, jer su se sporili oko ubistva i ko-
že kalidonskog vepra. Altaja je Toksejeva i Pleksipova sestra, a Meleagrova
majka. Ojnej je bio Pleksipov zet.
90 Primcri su uzeti iz Apologije ili Enkomija Alelcsandru od nepoznatog autora
(što je možda slučaj i u Ret. II 23, 8; 24, 7, 9). Tesej je spomenut kao otmičar
Helene, a Tindariđi kao otmičari Leukipovih kćerki.
91 Izgleđa da je argument uzel iz epideiktičkog govora u kome je autor, slično
Isokratu u Panegiriku, pozvao neki narod (mož,da Atinjane) da se prvi lati
oružja protiv varvara.

168
 bročinstvo očelcujete, i ne uskračujte obećano kad dobročinstvo do-
bijete92.
1398a I opet, da bi se Tebanci93 nagovorili da Filipu dopuste upad
u Atiku preko svoje teritorije, trebalo bi reći: da je Filip to tražio
pre no što im je pružio pomoć protiv Fokiđana, Tebanci bi mu to
obećali;prema tome, bilo bi čudno da mu sada ne dozvole, zato što
nije hteo da za tako nešto uzme zalog, i što im je verovao.
7. Još jedno mesto sastoji se u vraćanju protivniku onoga što
je protiv nas rekao. Ova se m etoda posebno ceni94 što se može
videti iz tragedije Teukar95. Tim se argum entom Ifikrat poslužio
protiv A ristofonta96, zapitavši ga da li bi za novac prodao bro-
dovlje. Kad je Aristofont negativno odgovorio, on mu reče: Ti,
Aristofont, ne bi to učinio, a ja bih, Ifikrat, to rnogao učiniti! Ov-
de bi trebalo da je protivnik što više nalik na nekoga ko bi bio u
stanju da izvrši prestup, jcr će u protivnom odgovor ispasti smc-
šan, kao, recimo, da se neko tim argumentom, kao odgovorom,
posluži protiv optužbe jednog Aristejda97*,jer se takav argument
koristi radi diskreditovanja optužioca. U opšteno govoreći, op-
tužilac teži da bude m oralno bolji od optuženog, i, prem a tome,
takvu nameru treba razobličiti. Nije uopšte u redu da čovek pre-

92 Rcč je o fragmentu iz Lisijinog govora što ga Stagiranin navodi i u Ret. I 7,

32; 9,31; I I 23, 8. Ovaj govor Lisiji pripisuje Pseudo-Plutarh, Vita decem ora-
torum 836 D. Povod ovom slavnom odgovoru bila je odluka da se podigne
statua čuvenom atinskom vojskovođi Ifikratu u čast njegove pobede nad Spar-
tancima godine 392, pre nove ere. Tome se usprotivio Harmodije, imenjak i
verovatno potomak tiranoubice Harmodija.
93 Ovaj nam izveštaj služi za određivanje vrcmena nastanka Retorike. Pošto je
Filip 339, zauzeo lilateju, tražio je da mu Tebanci dozvole upad u Atiku pre-
ko njihove terilorije, što su oni, na intervenciju Demostena, odbili.
94 U izvorniku stoji 5ia<pEpEi 5 e 6 Tpotioq, što je Jebb preveo kao the ways ofd o -
ing this are various, a M. Dufour kao mais notre caractere est superieur a celui
de notre adversaire, što predstavlja prilično proizvoljan prevod.
95 Ilustrativni primer je izgubljen, ili je kao opšte poznat namerno izostavljen.
Takav je naziv Sofoklove izgubljene tragedije.
96 Posle poraza u tesnacu Embatu, izmedu Eritre i Hija, Aristofont, glasoviti
govornik iz Azenije, optuži za izdaju i prevaru tri pobeđena stratega: Timo-
teja, Menesteja i Ifikrata.
97 Zaista bi bilo apsurdno da se takav argument upotrebi protiv poštenja i pra-
vičnosti nekoga ko je nalik na čuvenog Aristejda. Takav se argument može
koristiti protiv nekoga ćiji je karakter rđav.

169
bacuje drugima ono što sam čini, ili bi mogao da čini, ili da po-
stiče druge da čine ono što sam ne čini, niti bi činio.
8. Još jedno mesto izvodi se iz definicije, kao, na prim er, šta
je to daimonion9H, nije li to božanstvo ili božansko delo? Ko, na-
ime, sm atra da je to božansko delo, taj nužno veruje u opstoj-
nost bogova. Tome smera i Ifikratovo tvrđenje da je najpleme-
nitiji onaj ko je najkarakterniji, jer se Harmodiju i Aristogejto-
nu nije ništa plem enito pripisalo pre no što su plem enit podvig
izvršili; da im je srodniji [no njegov protivnik] izjavi: Mojisu pod-
vizi zaista srodnijipodvizima Harmodija i Aristogejtona od tvojih.
I kao što se u Aleksandrovoj Apologiji" kaže da se raspusni lju-
di, po uverenju svih, ne bi zadovoljili ljubavnim dražima samo
jedne žene. Ovde se krije razlog zašto Sokrat9910010nije hteo da po-
seti Arhelaja, izjavljujući da je sram ota ako čovck nc rnože uz-
vratiti dobrim [kao što može] zlim. Svi uistinu gornje definišu
polazcći od bitnosti predm cta kako bi mogli izvoditi zaključke o
predm etu raspravljanja.
9. Još jedno mesto izvodi se iz raznolikih značenja što ih jed-
na reč može imati, kao što je to razjašnjeno u Topicim , gde smo
raspravljali o pravilnoj upotrebi pojmova.
10. Još jedno mesto dobija se iz podele [5iodpeau;, divisio, ra-
stavljanje] kao, na primer: Ijudi čine nepravdu zhog tri temeljna
razloga (ili zbog onoga, ili zhog toga, ili zbog ovoga); prva se dva is-
ključuju kao nemogućna, a što se tiče trećeg, njega čak ni tužioci
ne navode.
Gornji argument stavlja Platon u usta Sokratu (up. Odbrana Sokratova 27 B
sq). Sokrat je tvrdio da daimonion (određeni božanski princip, božanska si-
la koja mu je služila kao unutrašnji pokretač) upravlja njegovim postupcima.
Kad je optužen za bezboštvo pomoću gornjega navoda mogao je dokazati da
nije ateist, bezbožnik. Slično je i Ifikrat definicijom da je yEvvaio<; i avyy£vr\q
mogao ođbaciti navode da je od ncznatnog ugleda i porekla, tvrdeći da su
njcgovi pođvizi bliži podvizima Harmodija i Aristogejtona nego njegovih pro-
tivnika.
991 Parid je mogao izjaviti da nije neobuzdan, jcr se zadovoljio samo lepom He-
lenom. Up.Tto. II 23, 5.
100 Sokrat je odbacio poziv da poseti makedonskog kralja Arhelaja zato što se
ne bi mogao odužiti za dobročinstva koja bi od njega primio, što bi mu pri-
činilo sram i uvredu. Aristotel aluđira na Platonovo đelo Kriton ili na Teo-
dektovog Sokrata.
101 U Topici I 15, na šta aludira Aristotel, ne stoji tou opStog.

170
1398b 11. Još jedno mesto izvodi se iz indukcije. Tako se, na primcr,
po slučaju žene sa Pepareta tvrdi da o očinstvu žcna uvek zna
pravu istinu. To isto je u Atini predočila majka govorniku Man-
tiji koji je svojem sinu osporavao očinstvo; slično je i D odonida
u Tebi, kad su se Ism enija102 i Stilbon sporili oko sina, izjavila da
je otac Ismenija, te su stoga Tesaliska i smatrali Ismenijinim si-
nom. Jedan drugi prim er izvodi se iz Teodektovog Z akona1031 04:
Ako vlastite konje ne poveravamo Ijudima koji su se rđavo brinuli
0 tuđima, ili ako ne poveravamo brodovlje onima koji su upropa-
stili tuđe, ako ovo vredi za sve slučajeve, ne bi trebalo da našu si-
gumostpoveravamo Ijudima kojima nije pošlo za rukom da obezbe-
de sigurnost drugima. Slično tome, da bi Alkidam ant dokazao da
se m udraci posvuda poštuju, izjavi: Stanovnici [ostrva] Para po-
štivahu Arhiloha, uprkos njegovim rugalicama; Hijani Homera, ia-
ko nije bio njihov sugradanin; Mitilenjani Sapfu, premda je bila
žena; Lakedajmonjani, bez obzira što behu narod slabo sklon obra-
zovanju, u veće staraca izabrahu Hilona; Italici Pitagoru, a Lamp-
sak je Anaksagori, mada je bio stranac, dao sagraditi grob te mu i
sada odajupoštovanje...m Atinjani su srećno živeli dok su bili na
snazi Solonovi, a Lakedajmonjani dok su važili Likurgovi zakoni;
1u Tebi je, kad su državnici bili istovremeno ifilosofi105*država cve-
tala.
12. Još jedno mesto izvodi se iz ranijeg suda o istom, sličnom
ili suprotnom slučaju, posebno kad ga izriču svi i uvek, ako ne,

102 R cčje o političaru, Pelopidinora prijatelju, čijera je ocu takode bilo ime
Ismenija. Ismenija je bio dugogodišnji vođa demokratske stranke u Tebi.
102 Teodektov Zakort, zapravo fiktivni govor koji se verovatno odnosio na dru-
štvene prilike u Atini.
104 U lekstu jc izostavljen pasus što se razabire iz narednog pasusa koji ide za
tim da ukaže kako su najbolji vladari filosofi. Mada je Platon tu misao raz-
vijao i za njenu se praktičnu primenu zalagao, ipak je istorija očito slabo po-
slušala ovog velikana ljudskog duha koji celim svojim bićem nastojaše da
umesto iracionalne sile caruje trezveni i oblagorođeni um udružen s etičkim
i pravičnim držanjem prema plemenitoj zamisli i ličnoj slobodi individue
koja u određenoj društvenoj zajednici, u skladu sa prirodnim zakonima, sve-
višnjoj pravdi i istini, ima pravo da sebi osigura srećan i blažen život. O ovom
up. Platon, Država 473 D.
105 Alkiđamant, o kome je bilo opširnije govora u 119, napomeni, uz prvu knji-
gu, ovde misli na Epaminondu. Aristotel je verovatno pasus uzco iz Alkida-
mantova dela Musej (Mouoetov - stan, ili vrzište muza).

171
m akar da ga prihvata većina, ili mudri - ili svi, iii većina takvih,
ili karakterni, ili sudije lično, ili oni čijem mišljenju sudije prida-
ju važnost, ili ljudi čijem se sudu ne možemO protiviti, na primer,
ljudima na vlasti, ili oni čijem se sudu nije lepo suprotstaviti, kao,
recimo, bogovima, roditelju ili učiteljima, kao što je Autokle, na-
padajući Miksidemida rekao: Ako bipreuzvišenim boginjama bi-
lo dolično da sepojavepred sudom Areopaga, zar to ne bipriličilo
i Miksidemidu 106?
Ili, kao što Sapfa, dokazujući da je smrt zlo, izjavi: Smrt je
zlo, jer da tako fo njoj] bogovi ne misle i sami bi umirali. Ili, kao
što A ristip107, osetivši da Platon nešto nadm eno govori, reče:
Svakako, ali našprijatelj, misleći na Sokrata, nije nikada tako go-
vorio. Slično i Hegesipolid108 [o istom] konsultujući proročište u
Olimpiji, zapita boga u Delfima da li je njegovo mišljenje sagla-
sno očevom, pritom računajući da bi bila sram ota da mu proti-
vureči. I H elen a109 je, prem a Isokratovom pisanju, bila krepo- 1399a
sna žena kad je već tako o njoj mislio Tesej, što se može reći i o
A leksandru kome su boginje dale prednost; te o Euagori koji,
kao što Isokrat tvrdi, beše pošten kralj, jer je Konon, doživevši
nesreću i zaobišavši ostale, kod njega potražio utočište.
106 Autokle, atinski državnik, vojskovođa u gođinama 368, i 362. Godine 371,
bio poslanik u Sparti čiju je agresivnu politiku napadao. Bitnost Autoklova
argumenta sastoji se u sledećem: ako su se, naime, Eumenide, boginje osve-
te, bez gubitka časti pokorile odluci Areopaga, pri čemu se aluđira na Aj-
shilovu trilogiju Orestija, onda se odluci suđa može privoleti i Miksidemid
o kome nam nije ništa poznato.
107 Aristip, filosof poreklom iz Kirene, helenske naseobine u Libiji, živeo izme-
đu 435, i 355, pre nove ere. Učenik i prijatclj Sokratov, putovao i kao sofist
držao predavanja po raznim helcnskim gradovima. U sukob s Platonom do-
lazio posebno posle Platonova boravka na dvoru sirakuškog tiranina Dio-
nisija.
108 Navod se odnosi na Hegesipa, spartanskog kralja (od god. 394) koji je pre-
duzeo pohod na Arg, o čemu nas izveštava Ksenofont u Hell. IV 7.2, i Plut.,
Mor. 209 A.
Kad su Spartanci hteli da napadnu Argivljane, ovi se pozvaše na vreme
praznika kad ne bi trebalo da se vodi rat. Hegesip je obmanom od Zevso-
vog proročišta u Olimpiji dobio odgovor da može prekršiti sveto primirje.
Zatim u Delfima zapita boga Apolona da li se slaže s očevom voljom. Kad
mu je proročanstvo ođgovorilo potvrdno, napadne Arg. Bit je u tome da
Apolon zaista nije imao izlaza, odnosno nikakvog izbora, ukoliko sc nijc že-
leo zameriti, odnosno protivrečiti ocu.
109 Up. Isokrat, Helena 18-38; 41 sq; Euagora 52 sq.

172
 13. Još jedno mesto izvodi se iz navodenja delova, kao u 7b-
picinQ [prilikom raspravljanja o problemu] - kakvu vrstu kretnje
predstavlja duša?, jer mora biti ovakva ili onakva kretnja. Jeđan
prim er može se navesti iz Teodektovog Sokrata gde se kaže: O
kakvu se svetinju ogrešio? Koje u državipoštovane bogove nijepo-
štovao?
14. Dalje, kako se većinom događa da jednu istu stvar prati
neko dobro ili neko zlo, to se još jedno mesto sastoji u podstica-
nju ili odvraćanju optužbi ili odbrani, pohvali ili kuđenju, na te-
melju posledice koja iz toga proizlazi. Tako, na prim er, kad bi se
reklo da obrazovanost prati ncko zlo, jer je predm et zavisti, ali
i neko dobro, jer [je vaspitan čovek] mudar. Prema tome, ne va-
lja biti obrazovan, jer ne treba izazivati zavist, i, treba biti obra-
zovan, jer čovek mora biti mudar. Ovo mesto sačinjava celu Ka-
lipovu110111 V
12 eštinu, gde uključuje mesto mogućeg, kao i ostala me-
sta o kojima smo govorili.
15. Jedno drugo mesto može se upotrebiti kad je neophod-
no podsticati ili odvraćati s obzirom na dve oprečne stvari, pri-
tom se služeći maločas navedenom metodom. Razlika je [izme-
đu gornjeg i ovog slučaja] u tome što su tamo suprotstavljene bi-
lo koje stvari, a ovde samo one što su stvarno oprečne. Tako jc,
na prim er, neka sveštenica zabranjivala sinu da govori pred na-
rodom, j er:Ako budešgovorio pravedno, mrzeće te Ijudi, ako pak
budešgovorio nepravedno, mrzeće te bogovi. No, opet, može se
reći da treba tako postupati, jer ako govoriš pravedno, voleće te
bogovi, ako pak govoriš nepravedno, voleće te ljudi. To je upra-
vo ono što kaže poslovica Kupiti blato i sou l.
Blaiosis [ukrštenost nogu, hijazam] je pojava kad za svakom
od dve oprečne stvari sledi i neko dobro i neko zlo, pri čemu su
i zlo i dobro oprečni poput samih stvari.
16. Još jedno mesto, budući da ljudi jednu istu stvar ne hva-
le ni javno ni tajno, već naročito javno hvale sve što je pravedno
i lepo, ali u duši radije priželjkuju ono što je korisno, sastoji se u
pokušaju da se iz jedne ili druge premise izvede oprečan silogi-

110 Up. Topika, III a 33 sq.

111 Kalip je bio jedan od najstarijih Isokratovih učenika, što se vidi iz govora
Zamena imanja 93. Spominje se i u Ret. II 23,21.
112 Poslovica znači kupovati zlo s dobrim.

173
zam. Ovo mesto je jedno od najdelotvornijih mesta koja imaju
posla s paradoksom .
17. Još jedno mesto izvodi se iz analognih stvari, kao što je,
na prim er, Ifikrat, kad su mu još mladog sina hteli prisiliti da vr-
ši lejturgiju [da plaća dažbinu] na osnovu toga što je uzrastom
bio visok, rekao: Ako decu visoku uzrastom smatrate zrelim Ijudi-
ma, onda bi trebalo da izglasate da su Ijudi mali rastom deca.
Nešto slično kaže leo d e k t u svojem Zakonu: Budući da na- 1399b
jamnicima dajetepravo građanstva, kao, recimo, Strabaku i Ilari-
demu 113, zbog njihove čestitosti, da li možda nećete proterati one
najamnike što počiniše stravična dela ?
18. Jedno mesto [dobija se] iz [rasuđivanja] ako je posledica
uvek ista, to su i razlozi koji je izazivaju takođe isti114. Tako je,
na prim cr, Ksenofan govorio da su podjednako bezbožni oni što
kažu da se bogovi rađaju, kao i oni što tvrde da bogovi umiru, jer
iz oba slučaja proizlazi da bogovi nisu oduvek1151678.1, uopšte, tre-
ba uzeti da je posledica proizišla iz svakog od ova dva pojma uvek
identična: Valjalo bi da donesete sud ne o Isokratu, već o obrazo-
vanju uopšte: da li se treba baviti filosofijom 1lf). [Isto se može reći]
da predati zemlju i vodu znači predati se u ropstvo, i da učestvovati
u sveopštem miru znači ispunjavati obavezem . Pri tom, kad su u
pitanju dve mogućnosti, treba se odlučiti za svrsishodniju.
19. Još jedno mesto izvodi se iz činjenice da se isti Ijudi ne
pridržavaju uvek onoga što su ranije mislili, već naprotiv, kao što
stoji u sleđećem entimemu:zl&o smo se kaoprognanici borili da
bismo se vratili, zar je moguće da ćemo sepopovratku u domovi-
nu vratiti u izgnanstvo zato da se ne bismo horili11S. Time se želi

115 Haridemje poznati pogfciviea najamnika, porefclom iz Oreja u Enbojf. Živeo

otprilike ođ 370. do 336. Strabak jc bio Ififcratov pođanik koga spominjc i
Demosten u Contra Leptinum 84.
114 Reč je o korelaciji uzroka i poslcdicc.
115 Ksenolaroova- krhtifca:jc upsrena protiv mitološkili shvatanja pri čem » se po-
sebno obara na ftofftcra i Hesiođa koji su sve Ijudskc mane pnptsali bog.o-
vima.
116 U zeto iz Isokratova govora Zam ena imanja 173.
117 Misli se na mir zakljtačen izmeđk.'hdenskjtoid'ržava.iiAJefcs'andra Veiikog:koji
je stupio napresto 336, pre n.e.
118 Up.Lisija XXXIV 11.

174
 reći da ljudi u jednora slučaju više vole ostati i boriti se, a u dru-
gom otići i ne boriti se.
20. Još jedno mesto sastoji se u tvrđenju da nešto postoji, ili
je postalo zbog onoga radi čega može postojati ili postati, na pri-
mer, kad bi neko nekome nešto poklonio s nam erom da mu se
oduzme i pričini bol, u ime čega je i rečeno:

Božanstvo mnogima udeli veliku sreću

S nam erom nikako dobrom, već da ih
Može pritisnut nevoljam težim 119.

Zato se u Antifontovoj tragcdiji Meleagar i kaže:

Behu tu ne da bi ubili zver, već da

M eleagru po svoj Heladi budu svedoci slave120.

I argum ent iz Teodektovog4/a«ia, da je Diomed kao druga

izabrao Odiseja ne zato što ga je cenio, već s nam erom da mu
sudrug121 bude slabiji, a moguće je da je to s tom nam crom i uči-
nio.
21. Još jedno mesto, zajedničko parničarim a i savetodavci-
ma, sastoji se u istraživanju motiva koji služe za podsticanje i od-
vraćanje, kao i motiva radi kojih čovek nešto radi i izbegava da
radi. Ukoliko ima takvih motiva, treba raditi, <ukoliko nema,
ne treba rad iti> . Tako, na primer, ako je nešto moguće, lako iz-
vodivo i korisno ili samom čoveku ili njegovom prijatelju, ili je
štetno njegovim neprijateljima, ili pak ako je kažnjivo, ali je ka-
zna manja od dobiti. Ti razlozi služe kad na nešto podstičemo, a
1400a njim a suprotni kad od nečega odvraćamo. Ti isti razlozi služ.e
kao osnova za optužbu i odbranu: branimo se onim što služi od-
vraćanju, optužujemo onim što služi podsticanju. Ovo mesto, sa-
drži celu Vkštinu Pamfila i Kalipa122.

119 Stihovi ncpoznatog tragičara.

120 Fr. 2 (T.G.F.' p. 792). O Anlifontovoj tragediji Meleagar up. i Ret. II 2, 19, a
o Teodektu Ret. II 23, 3.
121 Up. II. X 243.
122 O Kalipu up. Rel. II 23,14. Pamfila uz Koraka navodi Kikeron u De oratore
III 21, 82, i Kvintilijan, Instituiio oratoria III 6, 34.

175
 22. Jedno mesto, izvedeno iz onoga što se verovatno dogodi-
lo, m ada se smatra neverovatnim, sastoji se u tome što se [njime
hoće reći da se] na to ne bi nikada ni pomislilo da se nije dogo-
dilo ili bilo na putu da se dogodi. Takve se stvari, štaviše, sma-
traju tim istinitijim, jer ljudi jedino veruju u ono što postoji ili u
ono što je moguće. Ako pak nešto nije ni verovatno ni moguće,
može biti samo istinito, jer nešto nije istinito samo zato što iz-
gleda uverljivo i verovatno. Tako, na prim er, A ndrokle iz Pite-
je 123, osuđujući neki zakon, nakon protivljenja slušalaca, izjavi:
Zakoni osećaju potrebu za zakonom koji bi ih popravio, jer je i ri-
bama potrebna so [radi konzervisanja] mada ne izgleda verovat-
no i uverljivo da im jepotrebna, jersu othranjene u slanoj vodi, što
je slučaj i s plodovima masline, premda je neverovatno da je plo-
dovima iz kojih se dobija ulje potrebno ulje.
23. Jedno drugo mesto, podesno za pobijanje, sastoji se u raz-
m atranju protivurečnosti s obzirom na mesto, vreme, delo i re-
či, odnoseći se na svaki od ovih slučajeva, ili na ličnost stranke u
sporu, kao, uzmimo, kaže da vas voli, a učestvovao je u zaveri Tri-
desetorice, ili pak na ličnost govornika: kaže da se volirn parniči-
ti, a ne može dokazati da sam pokrenuo makar jedan sudski spor,
ili istovremeno na samoga sebe i na stranku u sporu: taj nikome
ništa nije učinio [poz.ajmio] a ja platih otkupninu za mnoge od
vas124,
24. Jedno mesto, kojem je svrha da razotkrije stvarno ili pri-
vidno ocrnjivanje ljudi ili stvari, sastoji se u navodenju uzroka
takvog zlonam erenog mišljenja, jer za tako nešto ima neki raz-
log. Kao kad bi, na prim er, oklevetali neku ženu što je svoga si-
na zagrlila tako da je izgledalo kao da je s mladićem imala ne-
đozvoljene odnose, ali kad se objasni uzrok, kleveta otpada. Ili,
uzmimo, onaj prim er iz Teodektovog Ajanta kad Odisej pita
Aj anta: Zašto mene kad sam od tebe hrabriji ne smatraju takvim ?
25. Još jedno mesto izvodi se iz uzroka. Ako ima uzrok, ima
i posledica; ako nem a uzroka nem a ni posledice, jer posledica
postoji s uzrokom i ničega nema što ne bi imalo uzrok. Tako, na
^23 Androkle beše Alkibijadov politički protivnik zbog čega su ga godine 411,
Alkibijadovi prijatelji i pristalice smakli, o čemu up. Tukidid V III65.2; An-
doc. Myst. 27; P lul.,/lfc. 19, 3.
124 To su bila opšta mesta parničara s kraja četvrtog veka pre nove ere u drev-
noj Heladi.

176
 prim er, Leodamant, braneći se od Trasibulove optužbe da mu je
ime bilo ispisano na stubu srama na Akropolju, ali da ga je sam,
u vreme vladavine Tridesetorice, izbrisao, odgovori da to ne sto-
ji, jer bi Tridesetorica u njega imala mnogo više poverenja da je
natpis na kamenu potvrdio njegovu mržnju prem a narodu125.
26. Jedno drugo mesto sastoji se u razm atranju da li je po-
stojala ili postoji mogućnost da se nešto izvede bolje no što se
1400b savetuje ili radi, ili se radilo. Očevidno je, naime, da, ako to nije
tako, delo nije izvršeno, jer niko hotimično i svesno ne daje pred-
nost onom e što je rđavo. I takvo rasuđivanje, m eđutim, može bi-
ti lažno, jer često posle izvršenog dela postaje jasno kako se to
moglo bolje izvesti, dok nam pre početka dela to nijc bilo jasno.
27. Jedno mesto, kad se želi izvesti nešto suprotno izvršenom,
sastoji se u istovremenom razm atranju jednoga i drugoga. Tako
jc, na prim er, Ksenofan Eleaćanima, kad su ga pitali da li treba
da prinose žrtve i oplakuju Leukoteju, ili ne, savetovao da je ne
oplakuju, ako misle da je boginja; da joj ne prinose žrtve, ako je
smatraju smrtnom ženom 126.
28. Još jedno mesto sastoji se u korišćenju greški počinjenih
prilikom optuživanja ilj odbrane. Tako u Karkinovoj 127 Medeji,
M edeju optužuju da je smakla decu, jer se ne pojavljuju. M ede-
ja je zacelo pogrešila što je decu od sebe udaljila. O na u svoju

125 Reč jc o Trasibulu iz Kolita, a ne o Trasibulu iz Stejrije —čuvenom vojsko-

vođi i dcmokrati koji je 403, srušio vladavinu Tridesetorice oligarha. Trasi-
bulu iz Kolita. god. 382, kao vođi demokratske stranke, pođe za rukom da
se Leodamantu, vođi oligarhijske stranke, oduzme arhontat.
126 Leukoteja je ime Kadmove kćerkc Ine što ga je stekla nakon apoteozc, o
čemu up. Apollod., Bibl. III4 ,3 i Plut., Mor. 763 D, gde se navodi i legcnda
o drevnom cgipatskom bogu vcgctacije i ponovnog rođenja, o Ozirisu koji,
po Plutarhu, sa svojom ženom Izidom u Egipat dolazi iz Male Azije, kon-
kretno iz Fenikije. Ina, ođnosno Leukoteja bila je žena Eolova sina Ataman-
ta, kralja u Orhomenu koji je pre nje s Nel'elom imao decu Friksa i Helu.
Boginja Ilera na njega baci ludilo, a Ina, da bi se od njega spasila, sa sinom
Melikcrtom skoči u more. Od tada su je štovali kao božanslvo mora. Dodaj-
mo uzgred da je Melikert, tačnije Melkart, zapravo prastaro feničko božan-
stvo mora štovano u Tiru kao personifikacija Ela, vrhovnog božanstva drev-
nih Kanaanaca.
127 Karkin, tragički pesnik iz petog i četvrtog veka, koga Filosof navodi i u Po-
etici 1454 b 23, 1455 a 27. U mnogome podražavao Euripida zbog čega ga
je napadao neuspeli pobornik klasičnog duha drevne Helađe, stari ismehi-
vač helenskih božanstava, komediograf Aristofan.

177
 odbranu izjavi da ne bi pobila decu, već bi ubila muža Jasona, a
grešku bi đoista počinila kad ovo ne bi učinila, sve kad bi ono i
izvršila. Ovo mesto entimema i ovo posebno mesto predstavlja-
ju celokupnu građu starog Teodorovog Uputstva u govomičku ve-
štinum .
29. Drugo mesto izvodi se iz značenja, imena, kao što ono So-
fokle reče:

Baš pravo ime Sidero [Železna] tebi,

O d njega mekša ti ništa ne bi128129.

Ovo se mesto obično koristi prilikom veličanja bogova... Ko-

non je na račun značenja Trasibulovog imena napravio dosetku,
nazivajući ga Spoca'uPo'oA.o«;, to jest savetom smeli, a Ilerodik je
0 Trasimahu govorio ael at> &paat>pa%oc; e , to jest uvek si smion
borac, dok je o Polu govorio a e i ai> n:©A.oq e , to jest navek si
ždrebac, a o zakonodavcu D rakontu da njegovi zakoni nisu za-
koni nekog čoveka, već drakona, jer inače ne bi bili tako surovi.
1 kao što Euripidova Hekaba o Afroditi kaže:

Pravedno sasvim, boginje ime

Počinje time, k ’o reč aphrosyne [ludost]130.

I kako što H ajrem on131 obično govoraše:

Pentej poradi buduće bede zadobi ime.

Značaj 30. Od entimema, više se cene pobijajući, nego demonstra-

entimcma
tivni, jer je pobijajući cntimem kratak zbir suprotnih mišljcnja,
128 Aristotel misli na I.isijinog savremenika Teodora iz Bizanta, poznatog tco-
retičara govorničke veštine.
129 Up. Sofokle, Tvro, fr. 597 (T.G.F.). Sidero je okrutna Tironova maćeha. U
izvorniku je u pitanju igra reči: ZtSripfB/aiSripoi; - Zelezo-železna.
130 Up. Eur., Troj. 990. Igra reči: ’AcppoStrri/onppoa'uvri.
131 Hajremon je tragički pesnik iz četvrtog veka. Stagiranin ga navodi i u Poe-
tici 1447 b 4 i Atenaj 608 B.
- Pentej, sin Ehiona i Agave, Kadmov naslednik u Tebi. Njegovo imc, poti-
čući od apelativa tievS oi;, jad, beda, propast. kao da je ukazivalo na tragični
mu završetak. Po legcndi su ga rastrgale Majnade, sledbenice boga Dioni-
sa, simbola preobražavajuće prirode.

178
 a ono što se nađe jedno pored drugog biva jasnije slušaocima.
Od svih, pobijajućih i demonstrativnih silogizama, najbolji uti-
sak ostavljaju oni čiji tok slušaoci već u samom početku mogu da
pređvide, ne toliko stoga što bi bili jednostavniji (koliko stoga
što se slušaoci raduju onom e čemu su sami dokučili zaključak)
kao i oni koje razumeju čim se izlože.

GLAVA DVADESET ČETVRTA

Mesta prividnih entimema

1. Kako postoji mogućnost da jedni silogizmi budu stvarni, Prividn

a drugi ne stvarni, već samo prividni, iz toga nužno proizlazi da entlmemi
m ora postojati stvarnih i prividnih cntimcma, jer jc entim em vr-
sta silogizma.
1401a I 2. (j)d mestđ, prividnih entimema jedno se odnosi na način
držanja govora [XeČp<;, dictio, stil, način govornog izražavanja,
dispozicija govora, sastavljanje i držanje govora] i ima dva vida:
a) Jcđan vid ovoga mesta, kao i u dijalektici, sastoji se u tom e da
se, bez potpunog izvođenja dedukcije, u vidu zaključka iskaže
svršetak: ako nije to i to, onda je nužno ovo i ono. I koci entime-
ma sažeto i antitetičko izražavanje daje utisak entim em a, jer ta-
kav način izražavanja spada u oblast [stvarnog] e r timema. Čini
sc da je ovaj paralogizam posledica forme izražavanja. Da bismo
izlaganju dali silogističku formu, korisno je da se navedu glavne
osobine mnogih silogizama, kao, na primer: Jedne je spasio, dru-
ge je osvetio, Helene oslobodio132. Svaka od tih tačaka đokazana
je pom oću odrugud dobijenih argumenata, ali kad se sjcdine, či-
ni se da iz njih m ože proizići novi zaključak.
b) Drugi vid paralogističkog entimema izvodi se iz homoni-
m ije133. "lako, na prim er, kad bi neko rekao da je miš značajna
reSzHMDeaiiogatisBkog učiteija govorništva i govornika Isokrata iz-
refienc■ čas* kiparskog.vfeda-ira Euiagore, vrlo umnc i obdarcne ličnosti, ši-
ritelja heleaslfce kuttnire,kojem jc, nakonšto je Atina izgubila samoslalnost,
pribega«)!astMisfcidržaivnifc Koiion. Navedcne reči Filosof je uzeo iz istoime-
nog lMfaafevaig®v©iay.£MMgs>«* 65-6<i'.
133 Homonimija n.ije samo jednakost imena, ekvivokacija, već i dvosmislcnost
dveju rcči i iskazai O nužnosti uklanpamja svake dvosmislcnosti, kako bi se
doMi®'do prave definicije, up. Arist., Top. V I 2.

179
životinja na osnovu toga što je po njemu nazvana najznačajnija
od svih svetkovina, jer su misterije naznačajnije od svih svetko-
vina134. Ili, kad bi neko, hvaleći psa, ovoga poistovetio sa onim
na nebu [zvezda Sirijus] ili s Panom na temelju onoga što je Pin-
dar rekao:

Blažen je koga Olimpljani mnogolikim

Velike bogova majke, nazvaše psom 135.

Ili iz [tvrđenja] da je najveća sramota nematipsa zaključiti

kako je pas zaista značajna životinja. Ili, kad bi se reklo da je Her-
mes najdruževniji od svih bogova, jer samo njega nazivaju zajed-
nički H erm es136. Ili, kad bismo rekli da je govor najcenjenija
stvar, zato što su dobri ljudi dostojni ne novca nego uvažavanja,
jer izraz X.6you a^tot, nema samo jedno značenje.
II 3. D ruga vrsta paralogizma sastoji se u tome da se ono što
je razdvojeno kaže odjednom , ili pak ono što je rečeno odjed-
nom da se kaže razdvojeno. Tako se, na prim er, budući da mno-
go toga često izgleda isto, iako nije isto, treba odlučiti za ono što
nam je najkorisnije. Takav je Eutidem ov137 način razmišljanja
134 Reč je o zaključivanju o postanju reči na temelju analogije što je. nažalost,
u starom svetu bilo na ceni i kod uvaženih rimskih gramatičara. Zaključiva-
nje po analogiji izvrgao je ruglu Platon u dijalogu Kratil 391 sq.
Ovde je slučajna poduđarnost, igra reči: pb^, miš, i puaTijpi.a, mistcrije.
133 Fragment iz partenije, to jcst pesme koja je u najstarije vreme pevana u časl
devičanske boginje Artemide, kasnije u čast devojaka. Parteniju poznaje i
Homer, što dovoljno govori o njenoj starosti. Pevala se uz ples. U vreme
druge muzičke škole u Sparti (polovina VII v. pre n.e.) postala je pesma u
čast lepih i kršnih kćerki spartanske aristokratije o čemu nas izvcštava i Te-
okrit, Idila 19, 22. Partenije pevaju Alkman, Pindar, Simonid i Bakhilid. Po
svedočenju Tita Livija, pevale su se i u rimsko doba.
- Kibela, frigijska boginja, nazivana i Kupapa, Kubele, jeste Vclika majka
bogova, odnosno Majka Zemlja, oličenje ženskog počela, čiji kult potiče iz
neoiita u kojem je žensko počelo u odnosu na muško počelo imalo prednost
u poštovanju, odnosno Velika boginja plodnosti imala prevlast nad Velikim
bogom plođnosti čiji se kult u neolitu tek počco nazirati.
-Pan je nazvan Kibelin pas, jer je kao prirodno božanstvo bio neprestano
u njenoj pratnji i nazočnosti.
136 Koinds Hermes je poslovičan izraz u značenju polovina u pogiedu nadenog.
137 Eutidem, sofist sa ostrva Hija, po kojem je Platoa nazvao jedan od svojih
dijaloga. Gornje mesto što ga Filosof navodi i u Sofističkim pobijanjima 20,
6, veoma je nejasno.

180
 koji, na prim er, kaže da zna da u Pireju ima trijera, jer poznaje
bit jednog i drugog. Ui pak [kad bi se reklo] da se znaju i reči kad
se znaju slova, jer su slova i reči jedno isto. Ili pak tvrditi, budu-
ći da je dvostruko sm rtonosno, po zdravlje nije spasonosno ni
jednostruko, jer bi bilo besmisleno da dve polovine budu dobre,
a celina rđava. U takvom je obliku entimem podesan za pobija-
nje, dok je u sledećem obliku pogodan za dokazivanje: iz jedne
dobre stvari ne mogu proizići dve loše. Celo se mesto svodi na
paralogizam. Takav smisao imaju i Polikratove reči upućene Tra-
sibulu da je srušio Tridesetoricu tirana, jer ih je [Polikrat] sjeđi-
nio138. Takvo značenje imaju i reči u Teodektovom Orestum gde
se paralogizam dobija razdvajanjem:

Pravo je da zgine žena što muža,

smaknu, a sin da osveti oca. To se stvarno i dogodilo, ali čim se

uotb oba čina sjedine, nemaju karakter pravednog. Ovaj se paralogi-
zam može svrstati u paralogizm e proizišle iz izostavljanja
[ekkeu|/iq, nedostatak] jer nije navedeno ime osvetoubice.
I I I 4. Još jedaan paralogizam sastoji se u pripisivanju ili od-
ricanju neke činjenice preuveličavanjem, što se dešava kad go-
vornik, ne dokazavši da je optuženi izvršio određeni prestup, isti
preuveličava. Ovim se ide za tim da se stekne utisak, ili da delo
optuženi, kad ga sam preuveličava, nije izvršio, ili da ga je optu-
ženi izvršio kad se tužilac ljuti. To zacelo i nije entimem , jer je
slušalac u nedoumici da li okrivljeni jeste ili nije tako nešto izvr-
šio, jer ni jedno ni drugo nije dokazano.
IV 5. Još jedan paralogizam izvodi se iz znaka, ali se ni iz nje-
ga ne može izvesti silogizam. Tako, na primer, kad bi neko rekao
da su zaljubljeni od koristi državi na temelju toga što je uzajam-
na ljubav H arm odija i A ristogejtona140 srušila tiranina H ipar-

l.iS JJ0 | jkrtit, govornik i sofist, poznat po Optužbi Sokratovoj i Pohvali Busiridu
o čcmu još up. Ret. I I 24, 6. Polikrat je Trasibulu prebacivao da je srušio tri-
deset tirana, a s njima i trideset pojedinačnih tiranija koje je on [Polikrat]
navodno združio u jednu, to jest u tiraniju Tridesetorice, te mu i pripada
triđesetostruka nagrada, budući da je (lingvalno) ođstranio trideset tira-
nija.
189 Up. fr. 5 (T.G.F.) iz nedovršene istoimene Teodektove tragedije.
14(1 O ljubavi Harmodija i Aristogejtona up. Plat., Gozba 178 C, 182 C.

181
h a 141. Ili, kad bi neko rekao da je Dionisije142 kradljivac na te-
raelju toga što je zao čovek. To ne bi mogao biti silogizam, jer svi
zli ljudi nisu kradljivci, ali je svaki kradljivac zao.
V 6. Još jedan paralogizam dobija se iz slučajnih okolnosti,
kao što, recimo, Polikrat reče o miševima da su vojsci koristili ta-
ko što su pregrizli tetive na lukovima143. Ili, kad bi ncko rekao
da nem a ničega časnijeg no što je biti pozvan na gozbu, jer se
Ahilej na Tenedu ljutio na A hajce144 što ga nisu pozvali, dok sc
on u stvari ljutio zbog nepoštovanja, a to što nije bio pozvan mo-
že se pripisati slučajnosti.
VI 7. Još jedan paralogizam gradi se na temelju posledice.
Tako se, na prim er, uAleksand.ru kaže da je Parid bio velikodu-
šan na tem elju toga što je, prezrevši druženje s drugim pastiri-
ma na gori Id i145, vreme provodio u samoći. Kako je pak to svoj-
stvo velikodušnih, to se i Parid može smatrati vclikodušnim. Ili
tvrditi da je neko bludnik zato što se doteruje i noću skita, Što je
svojstveno bludnicima. Slično je i tvrđenje da u hramovima pro-
sjaci pevaju i plešu, da izgnanici mogu živeti gde im je volja146;
kako je to prednost ljudi koji se smatraju srećnim, moglo bi sc
pomisliti da su izgnanici i prosjaci srećni. I ovde, međutim, po-
stoji razlika s obzirom na uslove, pa dosledno tome, i ovaj sofi-
zam spada u paralogizme dobijene izostavljanjem.
V II 8. Još jedan paralogizam sastoji se u tom e da se uzro-
kom smatra ono što nije uzrok, kao kad se, na primer, jedna stvar
dogodi istovremeno s drugom, ili posle nje, te se posle toga uzi-
ma u smislu usled toga, čemu naročito pribegavaju političari. Ta-

141 Suprotno gornjem, Tukidid V I54 i sam Aristotel u de\u Atinski ustav XVIII
1 nazivaju Hipiju tiraninom.
142 Ne može se sa sigurnošću utvrditi da li je reč o Dionisiju Starijem ili Mla-
đem.
143 Up. Herodot I I 141, gde se pripoveda kako je asirski kralj Senaherib napao
egipatskog faraona, kojom prilikom su miševi Asiranima izgrizli tetive na
lukovima.
144 Up. Proklo, Hrestomatija 104 gde se govori kako se Ahilej na ostrvu Tene-
du za vreme gozbe posvađao s Agamemnonom. Ovu prvu čarku između Ahi-
leja i ostalih ahajskih starešina obradio je Sofokle u satiričnoj drami Zuv-
Seutvoi - Gozbenici ( T.G.F. 161).
145 Parid je napasao stada na planini Idi.
146 Isokrat u Heleni 8 podvrgava kritici takve parađokse.

182
 ko je D em ad147 izjavio da je Dem ostenova politika bila uzrok
svih mogućih zala, jer je za njom usledio rat.
VIII 9. Još jedan paralogizam dobija se izostavljanjem okol-
nosti koje se tiču vrem ena i načina [vršenja radnje], kao, na pri-
mer, d a je A leksandar s pravom oteo H elenu, jer joj je otac do-
zvolio148 da sama sebi odabere muža. Njoj, m eđutim , otac nije
dozvolio da tako može postupati kad joj se prohte, već samo
prvi put, jer njegova moć ne može da ide preko toga. Ili, kad bi
1402a neko rekao da je šibanje slobodnih ljudi obest, ali ne u svakom
slučaju. već jed in o onda kad neko nekoga prvi nepravedno
udari.
IX 10. Dalje, ovde se, kao i u govorima sofističkog karakte-
ra, prividni silogizam pojavljuje kao rezultat toga što se odre-
đene stvari najpre posm atraju kao apsolutne, a potom ne kao
apsolutne, već kao pojedinačni slučajevi. Tako se, na prim er, u
dijalektici dokazuje da postoji nepostojeće, jer nepostojeće po-
stoji kao nepostojeće; ili da nespoznatljivo može biti spoznatlji-
vo, jer nespoznatljivo može biti spoznatljivo kao nespoznatlji-
vo149.
Slično tome, i u retorici se prividni entimem zasniva ne na
apsolutno verovatnom, već na delimično verovatnom, što se tre-
ba shvatiti u apsolutnom smislu, kao što kaže Agaton:

Tek to se nazvati, reć’ može verovatno

Da Ijudima sluči se mnogo toga neverovatnog.

Zaista se mnogo toga događa neverovatnog, tako da neve-

rovatno ispada verovatno. Ako je to tako, onda će neverovatno
biti verovatno, ali ne apsolutno, već isključivo kao u govorima
sofističkog karaktera gde argument postaje paralogističan ako
se ne navede predm et, način i svrha delovanja, tako da se i ovdc
[dobija lažni zaključak] jer je verovatno ovde verovatno ne u ap-
solutnom, već u relativnom smislu.
147 Demad, ’atinski govornik iz četvrtog veka pre n.e., savremenik i protivnik
Demostenov. Slično Ajshinu i Isokratu, bio pristaiica promakedonske stran-
ke. Teško je pobiiže odrediti na koje se prilike aludira, najverovatnije na sta-
nje posle 341, i 338, godine.
148 O tome up. Bupirid, Ifigenija uAulidi, st. 68.
149 Gornje nas podseća na polemiku što juje Antisten započeo s Platonom.

183
 11. Korakovo150 Uputstvo u govorničku veštinu sastojalo se u
prim eni ovoga mesta: ako se čini da neko nije kriv za šta se op-
tužuje, kao, na prim er, kad bi se slabašni optužio za telesno zlo-
stavljanje, on bi se mogao braniti da tako nešto nije verovatno;
ali ako ima izgleda da je kriv, ako je, na prim er, reč o snažnom
čoveku, može se braniti da nije verovatno da je kriv, jer bi bilo
verovatno da ga smatraju krivim. Isto biva i u drugim slučajevi-
ma: čovek m ora biti umešan u prestup ili biti van prestupa. Ov-
de obe mogućnosti podjednako izgledaju verovatne, ali je samo
jedna stvarno takva, dok druga nije verovatna apsolutno, već na
gore opisan način. To je smisao i one: Slabiji dokaz učiniti jačim.
To je raziog zašto su se ljudi s pravom ljutili na Protagori-
n u 151 tvrdnju, jer je lažna i nije istinska već prividna verovatno-
ća koja se, osim u retorici i eristici, ne susreće ni u jednoj drugoj
veštini.

GLAVA DVADESET PETA

Pobijanje

Dva 1. Raspravljali smo, dakle, o stvarnim i prividnim entimemi-

načina
pobijanja ma, a sada ćemo u vezi s rečenim govoriti o pobijanju entime-
silogizama ma. Pobijati se može, ili protivsilogizmom152, ili uvođenjem objek-
cije153 [e v o T a o i^ , obiectio, otpor, prepreka].

150 Korak, učitelj govornika Tisije, be.še prvi predstavnik sicilijanskog govorni-
štva u petom veku pre n.e. On je, prema Walzu IV 9, retoriku, govorništvo
definisao kao demiurga uveravanja kojem glavno sredstvo treba biti obesna-
j živanje istine razlozima verovatnoće (eiKo^). Korak i Tisija su, prema Walzu
VI, s. 13, tvorci antičke retorike, govorništva.
151 Protagora, atinski sofist i govornik iz pctog veka pre n.e. Heraklejlovu di-
jalektiku sveo na krajnji relativizam. Pođ stare dane bi optužen za bezbo-
štvo zbog kritičkog stava prema verskoj tradiciji, u ime čega su mu na atin-
skom trgu spalili spise. Zastupaoje tezu daje Covek merilo svega. Fragmen-
te izdao H. Diels, t. II gl. 80.
152 Protivsilogizam avxio-okž.oYi.cro!pEvov jeste silogizam u kome je suprotnost
oponentnog zaključka dokazana.
153 O objekciji P'ilosof u Prvoj analilici I I 26 kaže: Objekcija jeprcmisa kontrerno
suprotna jednojpremisi. Ona se razlikuje odpremise (kojoj je suprotna) lime,
što objekcija može biti partikularna, a premisa ili uopšte ne može biti takva, ili

184

L
 2. Što se tiče protivsilogizma, očevidno je da se može izvodi-
ti iz istih mesta, jer se silogizmi izvođe iz verovatnih mišljenja od
kojih su mnoga međusobno oprečna.
3. Objekcije se, kao i u Topici, dobijaju na četiri načina: ili iz
samoga predm eta [pobijajućeg entimema] ili iz njemu sličnoga,
ili iz [njemu] suprotnoga, ili [iz o njemu] izraženih stavova.
4. Pod objekcijom dobijenom iz samoga predm eta podrazu- 1. Iz samo£
predmeta
1402b mevam, na prim er, ovakav slučaj: ako je u pogledu ljubavi sači-
njen entim em kojem je cilj da dokaže da je ljubav154 nešto do-
bro, onda je moguća dvojna objekcija: [može se] uopšteno reći
da je svaka potreba nešto rđavo, ili oslanjajući se na pojedina-
čan slučaj da K aunova155 ljubav ne bi prešla u poslovicu da nije
bilo slučajeva izopačene ljubavi. 2. lz
5. Objekcija se dobija iz suprotnoga postojećem, ako, na pri- suprotnog;
mer, entimem glasi da dobar čovek čini dobro svojim prijatelji-
ma [čemu se može suprotstaviti objekcija] da ni zao čovek nc či-
ni zlo svim svojim prijateljim a156. 3. Iz
6. Objekcija sc dobija iz sličnoga, ako, na prim er, entimem sličnoga
glasi da ljudi koji su pretrpeli zlo uvek mrze druge, na šta se mo-
že uzvratiti da ljudi kojima se [uvek] dobro činilo nisu uvek pri-
jateljski raspoloženi. 4. Iz
7. Cetvrti način [primer] objekcije dobija se iz izraženih sta- izraženih
vova i mišljenja znamenitih ljudi. Tako se, na primer, nekomc ko stavova
bi izneo entimem [tvrdnju] da pijanima treba opraštati, jer ne-
svesno greše, može prebaciti da onda Pitak ne zaslužuje pohva-
lu, jer u suprotnom ne bi odredio tcžu kaznu za one koji u pija-
nom stanju počine prestup157.
bar nije takva u univerzalnim silogizmima. Prema tome, objekcija je, u stva-
ri, propozicija koja je suprotna obično prvoj propoziciji, te se stoga i javlja
u prvoj i trećoj figuri kojima se dokazuju suprotne premise, ocl kojih je pr-
va obično afirmativna, a druga negativna.
154 Na ljubav se gleđa kao na požudu, te je rđava kao bilo koja druga strast.
155 O ljubavi Miletova sina Kauna sa svojom sestrom Biblidom, odnosno o pre-
ljubi peva Ovidije u Metamorfozama IX 450-665, i Partenije u Erot. 11.
156 Suprotnosti dobar čovek čini dobro svim svojim prijateljima bila bi sučeljena su-
protnost da zao čovek čini zlo svim svojimprijateljima, što po pravilu nije tačno.
157 O tome zakonu Aristotel u Politici I I 9, 9, kaže: I Pitak je doneo zakone, ali
ne i uredenje. Novina u tim zakonima jeste da se pijanci, ako nekoga udare,
strože kažnjavaju od treznih. Ne uzimajući u obzir činjenicu da pijanci više gre-
še zbog čega bi radije zasluživali oproštenje, imao je u vidu šta je korisnije.

185
 Čctiri 8. Prem a tome, entimemi se izvođe iz četiri izvora i to: iz ve-
načina
pobijanja rovatnog, iz prim era, iz tekmeriona i iz znaka.
i
Entim emi izvedeni na temelju onoga što se većinom zbiva ili
se čini da se zbiva, jesu oni što se izvode iz verovatnog; entime-
mi koji se izvode [pomoću indukcije] na temelju sličnosti jednog
ili više slučajeva, kad se kao premisa uzme opštc i potom zaklju-
čuje o pojedinačnom , jesu oni koji se dobijaju iz prim era; enti-
memi koji se zasnivaju na nužnom i večno postojećem, jesu oni
koji se dobijaju iz tekm eriona158; entimemi koji se zasnivaju na
opštem ili pojedinačnom, postojećem ili nepostojećem, jesu oni
koji se dobijaju pom oću znakova. Budući da je verovatno ono
što se |u istovetnom obliku] ne događa stalno, nego većinom,
očevidno je da se entimemi takvoga karaktera mogu pobiti kad
god im se suprotstavi objekcija, - 9, pri čemu objekcija nijc uvek
stvarna već | rnože biti i] prividna, jer onaj ko upotrebi objekciju
želi đokazati ne da nešto nije verovatno, već da nije neophodno.
Pobijanje 10. Zbog gore izloženog upotreba ovoga paralogizma uvck
verovatnog
više koristi onom e ko se brani, nego tužiocu; budući da tužilac
đokazuje pomoću verovatnog (nijc pak isto neki argum ent po-
bijati dokazujući da nijc verovatan, što i da nije nužan, je r je
objekciji uvck podložno ono što se većinom događa, pa u suprot-
nom ne bi bilo ono što se većinom događa i verovatno, već ne-
što što se vcčno događa i što je nužno) sudija će, ako se entimem
tako pobija159, smatrati, ili da delo nije verovatno, ili da nije nje-
govo da o tome sudi16016, tako čineći, kao što rekosmo, paralogi-
zam, jer se ne mora suditi samo na temelju nužnog, već i na te-
melju verovatnoga, što znači suditipo svojem najboljem razume-
vanjum .

158 O tekmerionu ips. Ret. I 2, 16 sq. gde se o njemu raspravlja kao o nužnom
znaku koji je ekvivalentan nužnim propozicijama.
159 To jest ako je dokazano da argument, tvrđenje nije nužno.
160 Važan momenat prilikom donošenja z.aključaka i odluka jeste stav sudije da
nije u njegovoj nadležnosti da o tome prosuđuje, jer u tom slučaju argument
nije obligatoran, a njegovo je da donese ođluku ne o nužnom nego o vero-
vatnom, tc stoga i postojc više suđske instancc.
161 Izraz uzet iz zakletve atinskih helijasta, to jest iz helijaje, atinskog suđstva,
o čemu up. Dem., Contra Boeot. 40 i Polux VIII 122. Ovaj bi se izraz, koji
smo, inače, više puta susreli, mogao prevesti i ovako: Suditi u duhu najbo-
Ijeg razumevanja stvari.

186

L.
 Nije, dakle, đovoljno samo pobijati [neko tvrđenje] ukazu-
jući da nije nužno, već ga treba pobijati ukazujući da nije ni ve-
rovatno. To će se postići ako se objekcija u prvom redu zasniva
na onom e što se većinom dešava.
11. Takav karakter objekcija može imati zavisno od dva uslo-
va: vrem ena ili dela162, a najbolje su one objekcije u kojima se
susreće jedno i drugo, jer što se nešto više i češće pojavljuje u
1403a istom obliku, to je i verovatnije.
12. Na sličan način se pobijaju znaci i na njima zasnovani cn- Pobijanje
timemi, pa makar bili i stvarni, kao što je rečeno u prvoj knjizi163, znakova
dok nam je izAnalitike 164jasno da nijedan znak nije podesan za
silogizam.
13. Što se tiče entimem a zasnovanih na primerima, pobijaju Pobijanje
se na isti način kao i entimemi zasnovani na verovatnom, jer ako primera
raspolažemo makar i jednom činjenicom koja nije saglasna s pri-
merom, entimem je pobijen u tom smislu što nema karakter nu-
žnosti, pa m akar se u tom obliku pojavio u većem broju i češće
nego obično. Ako gornje [brojnost i učestalost prim era] ide u
prilog našem protivniku, to valja osporiti dokazujući da taj slu-
čaj nije istovetan onome što ga je naveo, ili da nije proistekao iz
istovetnih okolnosti, ili da se po nečemu razlikuju.
14. Što se tiče tekmerija i na njima zasnovanih entimema, njih Pobijanje
uistinu nećemo moći pobijati prostom izjavom kako se iz njih ne tekmeriona
mogu izvoditi silogizmi (što nam jc jasno iz Analitikelt5). Jcdino
sredstvo koje nam preostaje jeste tvrdenje da uopšte nema ono-
ga na šta se protivnik poziva. Ako je, medutim, očevidno da ta-
kvo delo postoji i da je reč o tekmerionu, tada nam neće poći za
rukom da pobijemo protivnikovu tvrdnju, jer uz pomoć očevid-
nog dokaza sve po sebi postaje jasno.

162 Xpovcp ... jtpocypaoiv. Ukoliko pretpostavimo da Xpovw označava datum.

onda ovde postoje sledeće alternative: datum se može dovoditi u sumnju, a
delo biti dopušteno; i datum i đeio se mogu dovoditi u sumnju; i datum i đe-
lo se mogu dopustiti kao tačni, ali se mogu osporavati okolnosti, jer neka
stvar, na primer, novac, nema uvek islu vređnost.
163 Up. Ret. I 2, 18.
164 Up. Prva Analitika II 27, 72 sq.
163 Ibidem.

187
 GLAVA DVADESET ŠESTA

Greške kojih se treba kloniti

1. Preuve- 1. Preuveličavanje i umanjivanje nisu elem enti entim em a,
ličavanje i
umanji- jer element [cjToi^Etov, stihija] i mesto smatram istovetnim: ele-
vanje mentimesto jeste ono što u sebi uključuje brojne entimeme. Pre-
uveličavanjc i umanjivanje su entimemi čija je svrha da ukažu da
je ono o čemu je reč veliko ili malo, kao i da [ukažu da] je nešto
dobro ili rđavo, pravedno ili nepravedno, ili nešto drugo.
2. Sve to služi kao osnova silogizmima i entimemima, i, do-
sledno tome, ako bilo šta od toga ne prcdstavlja mesto entime-
ma, nem a ni preuveličavanja ni umanjivanja.
2. O pobi- 3. Ni entimemi pogodni za pobijanje ne predstavljaju poseb-
janju nu vrstu entim em a (u odnosu na demonstrativne). Prema tome,
očevidno je da se entimemi pobijaju ili pomoću dokaza ili uvo-
đenjem objekcije; kontradokaz se koristi protiv suprotne tvrd-
nje. Tako, na prim er, ako jedan dokazuje da se ncšto dogodilo,
drugi dokazuje da se nije dogodilo, i, opet, ako ovaj dokazuje da
se nešto nije dogodilo, onaj dokazuje da se dogodilo, pa dosled-
no tome, m eđu njima nema razlike; obojica se, naime, služe istim
sredstvima, a entimem e navode da bi dokazali da nešto jcste ili
nije.
3. Objek- 4. Objekcija nije entimem, već je, kao što smo u Topicim ob-
cija
jasnili, iznošenje takvog mišljenja iz kojeg se može jasno uvide-
ti da zaključak nije izveden [u skladu s pravilima silogističkog za-
ključivanja] ili da je izneta pretpostavka lažna.
Rekapitu- 5. Budući da [filosofsko] istraživanje o govoru treba da sa-
lacija i drži tri dela, neka bude đovoljno što je izloženo o primerima, iz-
prelaz
rekam a, entimemima, i uopšte o onome što se tiče misaonog iz-
nalaženja mesta iz kojih ćemo ove izvoditi, kao i o načinu kako
da ove pobijamo.
Preostaje da raspravimo o načinu držanja govora i raspore-
du delova govora.16

166 Stagiranin misli na Prvu analitiku II 26. Greška svoje postanje najverovat-
nije duguje nekom od prepisivača đela.

188
Knjiga III
 GLAVA PRVA

Sadržaj knjige

1. Budući da [filosofijsko] istraživanje o govoru1 treba da sa- Govor se

sastoji iz tri
drži tri dela, p r v o , izvore iz kojih se izvode m etode uveravanja, deia
drugo, način držanja govora2 [dikcija, stil, sastavljanje i držanje
govora] i, treće, raspored delova govora; o m etodam a uverava-
nja i izvorima iz kojih se izvode govorili smo ranije i utvrdili da
nastaju iz tri [izvora]; zatim, kakvi su ti izvori i zašto ih ima sa-
mo toliko; svi su, naime, oni koji o nečem u prosuđuju u nešto
uvereni, ili zato što su sami nešto slično doživeli, ili zato što žive
u uverenju da govornici imaju ođredene karakterne kvalitete, ili
zato što je [delo] dokazano; bilo je reči i o entimem im a i izvori-
ma iz kojih ih treba izvoditi: jedni su, naime, od njih posebna,
drugi opšta mesta.
2. Ostaje, dakle, da govorimo o stilu, jer nije đovoljno samo O stilu
raspolagati argum entima koje treba izložiti, već je potrebno da
ih i iskažemo kako valja, a upravo to mnogo doprinosi da govor
ostavi određeni utisak.
3. Na prvom mestu, sledeći prirodni poredak stvari, istraži-
vali smo ono što sc po svojoj naravi javlja kao prvo, to jest nasto-
jali smo saznati šta je to što stvarima daje uverljivost; na drugo
mesto dolazi vrednost koja govoru osigurava način rasporeda [u-
verljivog] pri izlaganju, dok na treće mesto ide ono što je najde-
lotvornije, iako to do sada nije niko istraživao, a to je pitanje de-
klamacije [mĆKpimg, actio, pronuntiatio, gestikulacija, sugestiv-
no izlaganje].

1 Prva rečcnica treće knjige jeste odjek poslednje rečcnicc iz druge knjige, išlo
se obično uzima kao prelaz sa sadržaja dveju prcthodnih knjiga na sadržaj po-
slednje, treće knjige
2 Filosofpojam uzima kao stil i dikciju, odnosno elokuciju i eksprcsiju.

191
 Uloga Deklamacija je u prikazivanje tragedija i u rapsodiju zaista
đeklama- kasno uvedena, zato što su pesnici u početku sami đeklamovali
cije
i igrali svoje tragedije3. Iz toga je jasno da u pogiedu retorike po-
stoji ista ona veština koja vredi i za poetiku, o čemu je izmedu
ostalih, raspravljao i Glaukon iz Teja4.
Dd'inicija 4. Deklamacija se ođnosi na korišćenje glasa, kako sc njime
‘ deklama-
cije valja koristiti u odnosu na svako osećanje, to jest kad treba gla-
sno, kad tiho, a kad osrednje govoriti; dalje, kako se koristiti in-
tonacijom5, to jest kad treba govoriti visokim, kad dubokim, a kad
osrednjim tonom, i, naposletku, kakvim se ritmom poslužiti u po-
gledu svakog osećanja. Uistinu ima tri ključne tačke na koje se
[ovdej obraća pažnja: raspon glasa [peye9o<;, snaga, jačina glasa]
harm onija6 [intonacija] i ritam. Skoro se može tvrditi da u dram-
skim nadmetanjima pobeđuju oni koji se u tome odlikuju, a, da i
sada na sceni imaju veću moć glumci nego pesnici7, što je slučaj
i u političkim nadmctanjima8, zbog izopačenosti uređenja.
3 Budući da su autori trageđija u početku sami izvodili svoje komade, nije bilo po-
trebe za profesionalnim glumcima, isto kao i u podučavanju veštini deklamucije
i glume. Slično su i rapsodi u početku sami sastavljali poeme koje su recitovali.
4 Glaukon iz Teja po svoj prilici je onaj Glaukon što ga navodi Platon u dijalo-
gu lon 530 D kao tumača Homera, a i Aristotel u Poetici 25. 1461 b 1. Glau-
kon se bunio protiv kritičara koji se povode i suđe prema unapred krivim pret-
postavkama, te se ljute ako sc pesnici na pojedinim mestima ne slažu s njiho-
vim, dakako, iskrivljenim mišljenjem. Up. A. Rostagni, La poetica diAristotele,
Torino 1927, p. 112. On je sugerisao mogućnost da se Glaukon iz Teja identi-
fikuje s Glaukom iz Regije s kraja petoga veka, poznatim mitografom i isto-
ričarem kojem se pripisuje delo O starimpesnicima i muzičarima.
Apelativ tdnos ne odgovara poznatim akcentima u helenskom jeziku, pa ga je
pravilnije prevesti kao intonacija, jer tu i nije reč o davanju reči ovoga ili ono-
ga akcenta, već o govorenju u određenom tonu, o čemu će biti reči u glavi 12,4,
ovc knjige.
Dionisije Halikarnašanin je uspostavio razliku izmedu čitanja avayv(ovai,
pri čemu se treba pridržavati akcenta i deklamacije dobijene pridržavanjem
tona (5ripriyopfj0ai... xov tovov E i t a p a v r a ) . Up. Usener-Radermacher, Dion.
Halik. Isokr., 1899,1 73,13,5.
6 Pod harmonijom valja razumeti ton ili intonaciju koja se harmonizuje, slaže
sa sadržajem govora.
7 Stagiranin ukazuje na jedan od najopštijih zakona pozorišta po kome razdo-
blje velikih đramskih pisaca smenjujc period vclikih glumaca, ali u Poetici 6,
1450 b 19 kaže da tragedija ima vlastitu snagu bez obzira na dramska takmi-
čenja i glumce.
8 To se ođigravalo u sudnicama i u narodnim skupštinama.

192
 5. Još uvek nije obrazovana veština o deklamaciji, dok je ve- Ncposto
janje
ština o stilu9 tek odnedavno uznapredovala, i, ako hoćemo pra- deklama
1404a vo, prilično je gruba10. Kako se, međutim, celokupno istraživa- torske
nje vezano za govorništvo tiče javnog mnjenja, to deklamaciji tre- veštine

ba posvetiti pažnju, ne kao nečemu opravdanom, već kao nečemu

nužnom, jer je od svega najpravednije da se u oblasti onoga što
obuhvata govor istražuje samo ono što neće izazvati ni žalost ni
radost; zato su činjenice jedino oružje kojim se opravdano bori-
ti, tako da je sve ono što se nalazi van oblasti dokazivanja izli-
šno. U prkos tome, deklamacija, kao što je rečeno, zahvaljujući
poročnosti slušalaca11, ima veliku moć.
6. Isto tako, za stilom se u svakoj oblasti obrazovanja oseća
bar neznatna potreba, jer nije svejedno da li će nešto, radi jasni-
jeg obrazloženja, biti ovako ili onako iskazano. To doduše nije
toliko značajno [kao što izgleda] ali se odnosi na spoljnji utisak
i tiče se slušalaca; zato se niko tako ne uči geometriji.
7. Kad deklamacija jednom pređe u naviku, ima isti efekat
kao gluma kod glumca. Neki su [teoretičari] pokušali da o tome
kažu koju reč, kao Trasimah12 u delu Izazivanje sažaljenja. Uo-

9 Vcć jc rečeno da stil kod ovoga sistematičara nauka ima više značenja. Tako
sc ovdc uzima kao dikcija, recitacija i deklamacija, time se pojavljujući kao bi-
tan deo glumačke i govorničke vcštine.
10 Ovo ukazuje na to da je Filosofu učenje pravila dikcije izgiedalo skoro bes-
korisno, ništavno, jer glumčeva gluma zavisi od prirodnog dara, obdareno-
sti, a veoma malo od veštine, o čemu kasnije (I I I 1, 7).
11 O tome se govori u Ret. 1 1, 3 sq.
12 Trasimah iz Halkedona, sofist i govornik iz druge polovine peloga veka. Uz
Gorgiju se smatra drugim osnivačem atičke umetničke proze. Poznat nam je
iz Platonovih, Aristotelovih i Kikeronovih dela. Baveći se teorijom govorni-
štva, davao je prednost, kao što se uostalom može zaključiti i iz gornjeg na-
slova, govorničkoj patologiji, upućujući govornika kako treba da pobuduje i
stišava afekte. Osim Aristotela, Ret. III8,4. čistotu i jednostavnost njegovog
stila i ritmičkog izraza hvali i Dionisije Halikarnašanin, De Isaeo 20. Prema
Suidi, ili kako drugi hoće Sudi, usavršio je umetničku prozu regulisanjcm re-
čeničnih, periodnih delova, tako misli pribavljajući unutrašnje jedinstvo, a sa-
mim time organski kontinuitet i život, zbog čega Teofrast, prema Dionisiju
Halikarnašaninu, De Demosthene 3, njegov stil označava kao najvrsniji uzor
dobrog stila.
O Trasimahu i ostalim govornicima drevne Helade poštovani sc čitalac
može iscrpno obavestiti iz deia dr-a Miloša N. Đurića, Istorija helenske knji-
ievnostfi, Beograd 1972,586-664, kojim se delom i prevodilac služio.

193
 stalom, sposobnost za glumu13 plod je urođenog talenta i rnanje
je zavisna od veštine; kad je pak reč o stilu, veština se stiče teh-
ničkim srcdstvima. Zato pobedničke vence i odnose oni što ras-
polažu glumačkim talentom , baš kao i govornici koji se odliku-
ju u deklamaciji. I pisani govori ostavljaju bolji utisak [više j za-
hvaljujući stilu no u njima sađržanim mislima14.
Kratak 8. Pesnici su, što je i prirodno15, prvi pokrenuli pitanjc stila,
prcgled is-
torijc stila jer reči u osnovi predstavljaju podražavanje16, a glas je od svih
naših organa najprikladniji za podražavanje; zahvaljujući tome
nastale su veštine, rapsodija, gluma i druge.
9. Kako se čini da su pesnici, uprkos ništavnosti predm eta
o kojem su pevali, postigli slavu zahvaljujući svojem stilu kazi-
vanja, to se najpre začeo pesnički stil, kao što je, na primer, Gor-
gijin17.
O Trasimahu i fragmentima njegovog dela videti još: Diels-Kranz (una-
pred skraeenica D-K) Fragmenle (ler Vorsokratiker^, 1960, II S, 319-326, n.
85, kao i delo Sofisti, eđ. M. Untersteiner III, Firenze 1954, 1967, n. 7, Trasi-
rnaco, p. 2-37, te Sauppe, Orat.Att. II 162-164.
Reč je o govorničkoj deklamaciji, odnosno akciji u pravom smislu reči, kao i
o talentu glumca čemu je Aristotel pridavao važnost poput njegovih savre-
menika ■Demostena, koji se godinama priprcmao za govornički poziv, i Iso-
krata, osnivača govorničke škole. O tome Kikeron u traktatu Dc oralore III,
LVI213 kažc: Actio, inquam, in dicendo una dominatur. Sine hac summus ora-
tor esse in numero nullopotest, mediocris hac instructus summos saepe supera-
re. Huic primas dedisse Demosthenes dicitur, cum rogarretur, quid in dicendo
essetprimum, huic secundas, huic tertias.
14 Verovatno aluzija na Isokratove govore od kojih mnogi nisu održani u jav-
nosti, što je i razumljivo, jer ih je većina služila kao školske vežbe.
Sasvim je na mestu što su pesnici prvi započeli raspravu o stilu, jer su u sve-
mu bili prvi u drevnoj \ \c\ad\,pastiri narodu, kako reče Platon za Homera i
ostale pesnike. Pesnički izraz prethodio je razvitku umetničke proze.
16 Filosof se poziva na Platonovo đelo Kratil 423 B, gde se reči uzimaju kao imi-
tacije. Nasuprot ovom, Aristotei razvija posebno naučavanje, što se vicli iz
delaDe interpretatione (O tumačenju) I 1,16 a 3: Zvuci izraženiglasom su sim-
boli duševnih stanja, a napisane reči su simboli reči izraženih glasom. I kao što
svi Ijudi nemaju isti rukopis, tako ni govome reči nisu kod svih iste. Duševna sta-
nja, medutim, čiji su neposredni znaci ovi izrazi, kod svih su identična. A isto
tako identične su i stvari čije sit slike ova stanja.
17 Gorgija, čuvcni govornik iz Leontina na Siciliji (483-375) jcdanje od osniva-
ča rane sofistike, tvorac sistematske retorike po kome je govorništvo najmoć-
nije sredstvo upravljanja ljudskom voljom, pa time predstavlja nenadmašnu
obrazovnu moć. Kako je reč SuvaoTTig pć^ag veliki moćnik, to je po njcmu,

194

L
 Još i danas većina neobrazovanih ljudi sm atra da takvi go-
vornici izvrsno govore, što u stvari nije tačno, jer prozni [govor-
nički] stil nije isto što i stil poezije. Na to ukazuju same činjeni-
ce: ni sami se tragičari, naime, više ne služe stilom onako kao što
su se njime ranije služili; kao što su trohejske m etre napustili u
korist jampskog trimetra, jer je od svih m etara upravo on za pro-
zu18 [govorni jezik] najpodesniji, tako su iz rečnika izbacili i svc
reči i izraze nepodesne za svakodnevni razgovor kojima su baš
oni u početku ukrašavali svoja dela, čime se još i danas služe pe-
snici koji pišu u heksam etru19. Zato je smešno podražavati one
koji se ni sami više ne služe takvim stilom pisanja.

govornišlvo veština vodenja duše. ( Up. Plat., Phaedr. 261 A: v|n)xaYoyi.a ric,
8ia \6yw v). Prema Gorgiji, cilj retorike, govorništva, jeste vladanje drugima
izazivanjem bola ili zadovoljstva, ljubavi ili mržnje, pouzdanja ili straha. Za-
to govornik treba da strankama i slušaocima savlada razum racionalnim sređ-
stvima, a dušu čulno-akustičkim sredstvima jezične muzike, to jest pomoću
govornih figura.
O očuvanim fragmentima up. D -K 11 271-307, n. 82, i Untersteiner, Sofi-
sti II n. 4, p. 2-151 i H. Sauppe, Orat. Att. II 129-137.
Pesnitki Gorgijin stil osuđuje ne samo Aristotel već i Isokrat u govoru Eu-
agora 10-11, s. 191, gde je jasno razlučen pesnički stil koji raspolaže brojnim
mogućnostima ukrašavanja od govorničkog stila, koji time ne raspolaže.
18 O jambu koji se koristi u tragediji Aristotcl opširno raspravlja u Poelici, gl.
4, 1449 a 28.
19 Pesnici kojipišu u heksametru su epski pesnici koji su očuvali Homerov me-
tar, kao, na primcr, Antimah iz Kolofona i Ilojrilo sa Sama.
Antimah iz Kolofona je oko 400, godine pre n.e. u elegijskim distisima sa-
stavio poemu Liđanka i mitološki spev Tebaidu koja vrvi od učenih pojedi-
nosti. Prema navedenom, već se u starom svetu smatrao predstavnikom uče-
ne poezijc, što je slučaj i s pesnikom Hojrilom iz petog veka koji je u spevu
Persika opcvao atinsku pobedu nad Persijancima.
Tetrametar je stih sastavljcn ođ četiri troheja, to jest stope od jednog nagla-
šenog i jednog nenaglašenog i naglašenog sloga [-u] đok je jam b stopa sas-
tavljena od nenaglašenog i naglašenog, ođnosno od jednog kratkog i jednog
dHgogstoga [u-]. Dijaloške partije u tragediji obično su se pisale jambom, jer
je zbog fateće prikladniji za izražavanje osećanja koja se mogu izraziti i tetra-
metrom, fcao što je slučaj u Euripidovoj trageđiji Bakhantkinje 604-641.
Dodapno- đat je fempslu trimetar ili senar stih sastavljen iz tri jampske dipo-
dije ill mctra.
Heksametarse-SBHtepođ šest daktilskih stopa |- u u ] u kojima se daktili mo-
gu zamenjivati spondejem' [--] što ovom stihu daje posebnu odliku i bogat-
stvo, jer se daktilima izražava živahnost i brzo kretanje, a spondejem ozbilj-
nost i mir. Kao što je poznato, metrika drevne Helade zasnivala se na pro-
porcionalnom izmenjivanju dugih i kratkih slogova. pritom razlikujući tri

195
 10. Iz navedenoga je jasno da nismo dužni do u tančine izla-
gati sve ono što se može reći o stilu, već jedino ono što se odno-
si na stil o kojem govorimo. Što se tiče ostalih vrsta stila, o tome
smo raspravljali u Poetici20.

GLAVA D R U G A

Osobine stila

Jasnoća 1. Što se tiče razm atranja navedenog, neka ovo bude dovolj- 1404b
no. Neka jasnoća bude definisana kao glavna odlika stila, čemu
je znak to što nejasan govor ne može postići svoj cilj.
Priklad- Nem a potrebe da stil bude ni odveć prost, ni odviše uzvišen,
nost
već prikladan; ni pesnički stil, naime, nije prost, ali ne odgovara
proznom govoru21 [stilu govora].
Neobično 2. Od imena i glagola, jasnoći stila22 doprinose oni što su ušli
izraža- u svakodnevnu upotrebu. Ono što stilu oduzima prostotu i pri-
vanje
bavlja ukras, jeste upotreba svih ostalih izraza što smo ih nabro-
glavne ritmičke forme: prvu, u kojoj jc dugi deo stope jednak kratkom delu
[2:2] gde idu: daktil [-u u ] anapest [u u -[ i spondej [-]; drugu, dvojnu formu
u kojoj dugi deo sadrži dvojnu dužinu te je odnos 2 : 1 . Ovamo idu: jamb |
trohej ili horej |-u]; i, treća forma u kojoj je odnos 3 : 2 gde idu sva četiri vida
peana: - u u u , u - u u , uu-u, uuu-; kretik [-u-] i bakhej [—uj.
Napomenimo uzgred da su antički autori okarakterisali stilske osobinc ra-
znih oblika ritma. Tako se značajnost, ozbiljnost i uzvišenost izražavala hek- \

sametrom, odnosno daktilima i spondejima; tragičnost i stravičnost troheji-

ma; živahnost i brzina jambom itd.
2(1 Filosof misli na poetski stil, odnosno dikciju o čemu raspravlja u Poetici 20-
22,1456 b 2 0 -1 4 5 8 a 17, gde se razlaže o izboru rcči i granici do koje se mo-
že ići u upotrebi reči i izraza: Dikcija je najjasnija kad se sluii običnim rečima,
ali je neolmena. Dikcija postaje uzvišena i otklanja prostotu kadse služi neobi-
čnim izrazima, a neobičnim izrazima nazivam tudicu, metaforu, produženicu i
uopšle svaki izraz koji odudara od običnoggovora.
21 Ovde se govor suprotstavlja poeziji, jednostavnije rečeno prozi, ali je, najbla-
že rečeno, reč o metričkoj prozi koja je dostojna da se suprotstavi poeziji.
22 Imena iglagoli, zapravo je konvencionalan izraz za sve delove govora. O to-
me Horatije u Arspoetica 240, kaže: non ego inornata etdominantia nomina
solum/ verbaque - gde je dominantia pandan helenskom tcrminu icupia, što
je običan ekvivalent terminuproprius, odnosnopropria, osoben, ali ovde obi-
čan, svakidašnji, opšti, pretežan, dok pojam oike o^, certus, znači vlastit, koji
pripada maternjem jeziku.

196
jali u Poetici23: što se stil više udaljava od svakođnevne upotre-
be, to postaje uzvišeniji; što, naime, ljudi osećaju prem a stranci-
ma i sugrađanima, to osećaju i prem a stilu.
3. Z ato jeziku valja dati izgled nečega neobičnog, jer su lju-
di skloni da se dive onome što je udaljeno, a sve što izaziva div-
ljenje je ugodno.
U poeziji mnogo toga stvara takav utisak i tam o pristaje, jer Pesnićki
su stvari i lica o kojima je u njoj reč dalje od svakidašnjeg živo- jezik
ta. U prozi [proznom govoruj m eđutim , ima kudikam o marije
takvih sredstava i mogućnosti, jer je predm et manje uzvišen. Cak
bi i u poeziji bilo neprikladno kad bi se, uzmimo, rob, ili odveć
mlad čovek izražavao biranim rečima, ili pak ako su u pitanju ni-
štavne stvari, jer se i ovde odgovarajuća ravnoteža sastoji u sni-
žavanju i podizanju [stepena uzvišenosti stila u skladu s datim
prcdm etom j. - 4. Zato bi bilo potrebno da i oni što se služe bi-
ranim govorom, to izvode neprim etno, praveći se kao da ne go-
vore veštačkim već prirodnim govorom (jer prirodni govor de-
luje uverljivo, a veštački neuverljivo. Slušaoci se, naime, prem a
takvom govorniku odnose tako kao da im smišlja zamku, upra-
vo onako kao prem a p'omešanom vinu) kao što je bio Teodorov24
gias u poređenju s glasom ostalih glumaca: ovaj je u potpunosti
odgovarao onom e ko govori, dok je glas drugih glumaca oduda-
rao od ličnosti koje govore.
5. [Umeće u govoru] dobro skriva onaj ko svoj govor sasta-
vlja pom oću reči uzetih iz svakodnevnog govora2-\ kao što je či-
nio Euripid26, prvi ukazujući kako se to radi.
23 Videti napomenu đvadesetu uz ovu knjigu!
24 Teodor, čuveni tragički glumac iz četvrtog veka koga navodi i Demosten u
govoru O nepotpuno izvršenomposlimstvu XIX, te Pausanija I 37,3. O njego-
vom glumačkom talentu Aristotel u Politici VII 15, 10 kaže: Stoga je možda
tragički glumac Teodor bio u pravu što nikada nije dozvoljavao da se na sceni
pre njega pojavi bilo koji glumac, čak i najbeznačajniji, jer gledaoci, uvek daju
prednost onom e štoprvo čuju i vide. Kod Diogena Laertija I I 104, figurira ne-
ki Teodor kao autor dela OcovacKtKov (O vežbanju glasa) koji bi se možda
mogao identifikovati s gornjom ličnošću.
25 O stilu Horatijc,ylrapoetica 46, kaže:
Ma šta da predmet obrade bude,
Nek se oko prostote, jedinstva trudc.
26 Izvanredna karakteristika stila velikoga hclenskog pesnika tragedija Euripi-
da (480-406/5). Njegove su tragedije, uporedo s Homerovim epovima/Ari-,

197
 Neobični i Budući da se govor sastoji od imena i glagola i da ima onoli-
svakidašnji
izrazi ko vrsta imena koliko smo razmotrili u Poetici21, treba se, ima-
jući to u vidu, služiti neobičnim izrazima28, složenicama i kova-
nicama koje valja retko i sporadično upotrebljavati. (Kasnije će-
mo reći29 gde ih treba koristiti, dok smo razlog već naveli: to
govor čini uzvišenijim više no što dolikuje).
6. Jedino običan izraz, potom vlastiti [koji pripada m ater-
njem jeziku] izraz30 i m etafora koriste stilu proznog govora. To-
me je znak to što se svi samo njima služe. Svi se, naime, u razgo-
voru služe m etaforam a, vlastitim i običnim rečima, iz čega je ja-
sno da će ako [govornik] to zna vešto izvcsti, stil poprim iti
neobičan izgled, i bez primećivanjaveštine, biti jasan, a to je, kao
što rekosmo, odlika govorničke proze.
Homonimi 7. Od imena, homonimi31 su korisni sofisti (jer pomoću njih
i sinonimi zbunjuje) a sinonimi pesniku. Običnim rečima i sinonimima na-
zivam, uzmimo, reči: hodati i ići, jer su istovrem eno i obične i 1405a
imaju isto značenje.
Metafora U Poeticfi2 je, kao što rekoh, utvrdeno šta su gornji pojmo-
vi, koliko ima vrsta m etafora, kao i to da m etafora ima veoma
važnu ulogu u poeziji i prozi.
8. U proznom sastavu tome treba pokloniti utoliko veću pa-
žnju ukoliko na raspolaganju stoji manji broj pomoćnih sredsta-
stotelu često služile kao ilustracija brojnih teorijskih postavki u retorici, po-
litici i ctici. Euripidov stil je bio daleko bliži svakodnevnom antičkom govo-
\
ru no Ajshilov ili Sofoklov, o čemu svcdoči i Dionisije Halikarna.šanin u de-
lu De imitatione VI 2 (ed. Usener-Radermacher, Leipzig 1904, II 206) koji
Euripidovu jednostavnost stila suprotstavlja uzvišenosti stila, dikcije njego-
vih prethodnika.
27 Up. Poetica 21,1457 a 31 - 1458 a 17.
28 rž.artTixi —gloseme, su nesvakidašnje, neobičine rcči, neologizmi, tuđice.
29 Up. gl. 3, i 7, ove knjige!
30 Kupiov običan izraz, reč i
t o oiKEiov-vlastit izraz, odnosno reč, skoro su
t o

sinonimi, o čemu je bilo govora u nap. 22, uz ovu knjigu. O gornjim pojmo-
vima Kikeron u De oratore I I I 149 kaže: quaepropria sunt et certa quasi voca-
bula rerum paene una nata cum rebus ipsis.
31 Homonimi su pojmovi, odnosno reči koje jednako zvuče, respective koje je-
dino imaju zajedničko ime, a različito značenje. O dvoznačnosti homonimi-
je videti napomenu 133, uz drugu knjigu. Definiciju homonima i sinonima
Filosof daje u prvoj knjizi Organona , Kategorije II 1 sq.
32 Up. Poetica gl. 21-22, 1457 a 31 - 1459 a 16.

198
va no u poetskom sastavu. M etafora se naročito odlikuje jasno-
ćom, dopadljivošću i neobičnošću, kao i time što se niko prona-
laženju m etafora ne može naučiti od drugoga33.
9. Kao i epiteti, tako i metafore treba da se slažu s predm e- Pođesnost
tom, što će se i postići ako se pazi na srazmer. U protivnom će metal’ora
doći do nesklađa, jer su suprotnosti najuočljivije kad su jedna do
druge. Dalje, valja prosuditi da li isti grimizni ogrtač odgovara
mladiću i starcu (jer ista odeća ne pristaje obojici).
10. Ako želimo da svoj predmet što bolje ukrasimo, tada me-
tafore treba izvoditi iz što boljih vrsta predm eta istoga roda, a
ako hoćemo da nešto pokudimo, u tom ih slučaju treba izvoditi
iz što gorih osobina. Hoću reći ovo: budući da suprotnosti pri-
padaju istom rodu, onda se u jednom slučaju može tvrditi da onaj
ko prosi moli, a u drugom da prosi onaj ko moli, jer jedno i dru-
go izražava traženje, a upravo to znači postupati onako kao što
je rečeno. Stoga jc Ifikrat Kaliju nazvao prosjačkim sveštenikom,
a ne zubljonošom34 Majke bogova. Na to je Kalija odgovorio da
Ifikrat nije upućen u tajne, jer ga u protivnom ne bi nazvao pro-
sjačkim sveštenikom Majke bogova, već zubljonošom; obadve se
dužnosti tiču boginje, ali je jedna časna, a druga nečasna. Slično
tome, neki glumce nazivaju Dionisovim ulizicama35, dok glumci
sebe nazivaju artistima; oba izraza su m etaforc, ali jedan izraz
33 Sposobnost mctaforičnog izražavanja zavisi od obdarcnosti.
34 Acc8ofix°S - zubljonoša, zvao se svešlenik po rangu odmah iza hijerofonta, u
vreme trajanja žrtve kod eleusinskih misteriju. On je držao zublju i učestvo-
vao u recitovanju rituala. Prema Ksenofontu, Hellenica V I 3, 3, Kalija, Hipo-
naktov sin, bio je poznat pod tim nadimkom. Cini se da je ova čast u njego-
voj lozi tokom petog i četvrtog veka bila nasledna. U Platonovom dijalogu
Protagora on je gost sofista, a susrećemo ga i u Ksenofontovom đelu Gozba.
Naziv Prosjački svcštenik majkc bogova aludira na strane sveštenike koji su
širili kult Velike majke bogova, odnosno Kibele, o kojoj je nešlo ranije bilo
govora. Njeni su svešlenici. kureti i koribanti, živcli u bcdi, kao i Ifikrat, o če-
mu up. Retorika I 7, 32.
O Ifikratu, reformatoru atinske vojske i zetu jednog tračkog vlađara u Re-
torici se često govori. Fragmente izdao Sauppe II 219-220.
3 5 Dionisove ulizice najverovatnijc je narodni naziv obojen prezirom prema
glumcima, odnosno Dionisovim artistima. O glumačkim družinama up. A. W.
Pickard-Cambridge, The dramaticFeslivalsofAlhens2, Oxford 1968, 279-321.
Komički glumci nazivani su oi A u m a ia K o i, ili oi rtepi tov A iovuaov
te^ v xar, o čemu, kod Aula Gelija Noctes Atticae XX 4. Izraz se prema Ate-
naju X 435 E pripisivao uđvoricama Dionisija Mladeg, dok je tako prema Di-
ogenu Laertiju X 8, Epikur nazivao Platonove učenike.

199
 potiče od podrugljivaca, a drugi od onih koji o tome misle su-
protno. Tako, na primer, pljačkaši sebc sada nazivaju đobavlja-
čima dobara. Na temelju toga, za čoveka koji nepravedno postu-
pa može se reći da greši, a za onoga ko grcši da nepravedno po-
stupa, a za čoveka koji je počinio krađu da je uzeo ili pribavio
dobro.
Ncpriklad- Ako bi se, međutim, neko izrazio poput Euripidovog Telefa:
nost
mclafora Vladajući dršlcom mača stupi u Misiju36, to ne bi bilo priklađno,
jer izraz vladati ističe dostojanstvo više no što predm etu pripa-
da, pa se može uočiti veština.
11. Greška se može pojaviti i u samim slogovima ako u sebi
nem aju znakova milozvučja. Tako, na primer, Dionisije Bronča-
ni u elegijskim distisima poeziju naziva:

Krik Kaliope37,

na osnovu toga što je i krik glas, ali je m etafora loša, jer slogovi
nemaju odgovarajući smisao38.
12. Nadalje, m etafore ne valja izvoditi izdaleka, već iz srod-
nih i predm etu sličnih stvari, a bezimene stvari imenovati, tako 1405b
da se iz rečenog vidi da su srodne39, kao što je slučaj u onoj ču-
venoj zagonetki:

Ugledah čoveka kako drugom čoveku vatrom pripoji mjed40.

\
30 Fragment iz nedovršene Euripidove tragedije Telef Up. Nauck, Tragicorum
Graecorum Fragmenta 583, n. 705. O Telefu videti nap. 51, uz prvu knjigu!
37 Up. fr. 7 (Bergk) Dionisija Brončanog, atinskog govornika i pesnika iz petog
veka n. e. O njemu se zna vrlo malo. Up. Diehl, A nlh. Lyr. Gr. I 88-90. Ate-
naj XV 669 D (ed. G. Kaibel III480) priča da je takav nadimak dobio po to-
me što je Atinjanima sugerisao da kuju novac od bronze.
Kaliopa, jedna od devet muza, zaštitnica epske poezije.
38 Apelativ krik zaista nema lepu artikulaciju i po sastavu glasova ne zvuči lc-
po, kao što je slučaj s apelativomyrt>ez/)'a.
39 Svojstvo i svrha metafora jeste da se izrazi neki predmet bez njegovog navo-
đenja. Metafora ga imenuje i očiluje navodeći ono što mu je srodno ili sli-
čno, što i jeste bit slikovitog prikazivanja nečega.
40 Prema Atenaju X 448 B ova zagonetka pripada pesnikinji Kleobulini, a na-
vodi je i Plutarh u Symp. Sept. Sap. 10,154 b i Demetrije Faleranin u delu De
interpretatione 102, a Aristotel u Poetici 22, 1458 a 29.

200
 Taj postupak nema naziva, ali je u oba slučaja reč o nekom
pripajanju, jer se i stavljanje kupice naziva pripajanje. I, uopšte,
iz dobro sastavljenih zagonetki mogu se izvoditi skladne m eta-
fore, jer m etafore u sebi sadrže enigme, pa je jasno da su enig-
me u stvari dobro sastavljene metafore.
13. M etafore treba izvoditi iz lepo nazvanih predm eta, a le-
pota reči, kao što reče Likimnije41, sastoji se u samom zvuku, ili
u značenju, što je slučaj i s njihovom ružnoćom.
Postoji još i treći način... na koji se pobija sofistički dokaz,
jer nije tačno Brisonovo42*tvrđenje da nema ničeg ružnog u to-
me da se jedna reč zameni drugom, ako znači jedno isto. To je
zabluda zato što neka reč može biti prikladnija, značenjem bli-
ža i od druge podesnija za živo predstavljanje dela.
Osim toga, ova ili ona reč ne predstavljaju neku stvar u isto-
me svetlu, te i sa tog stanovišta treba pretpostaviti da je neka reč
lepša ili ružnija od druge. Obe zaista označuju lepo i ružno, ali
se ne kaže po čemu je ovo lepo, a ono ružno, ili, ako to i znače,
to jedna izražava u većoj, druga u manjoj meri. Prema tome, me-
tafore treba izvoditi iz nečega što je lepo po zvuku ili po znače-
nju, ili po izgledu, ili je lepo za neko drugo čulo. Zaista nije isto
rcći ružoprsta zora^ igrimizna zora, ili što je još gore, crvenopr-
sta zora.
14. Sto se tiče ukrasnih prideva [epitheta ornantia] mogu se Perifrase
graditi na osnovu rđavog ili ružnog, kao što je, recimo, epitetm a-
tereubica, ili na temelju nečega lepšeg, kao što je, uzmimo, osvet-

41 Likimnije sa ostrva Hija, ditirampski pesnik i govornik, Gorgijin učenik koji

se u pogledu izbora rcei u gl. 13,5 ove knjige navodi kao skrupuloz.ni zlatar.
Aristotel mu prebacujc da jc uveo beznačajne i pretenciozne distinkcije iz-
medu različitih dclova govora. On jc (Plat., Phaedr. 267 C) prvi raspravljao
o lepoti reči ( m > E 7 i s a a ) koju je, kao što vidimo, nalazio sad u zvucima, sad u
značenju. Suda ga navodi kao učenika govornika Pola iz Akraganta sa Sici-
lije (up. s.v. 1ItbAetg, ed. A. Adler IV 1935, 185, n. 2170). Izmedu ostalih na-
vode ga Atenaj XIII 564 C-D) i Dionisije Ilalikarnašanin.
42 B'rison iz Ilerakleje, sitt istoričara Herodora, ućenik Pironov, sofist i mate-
matičar. Prema Aristotelovom tvrđenju u Drugoj analitici 1 9, pokušao izve-
sti kvadraturu kruga, što mu nijc pošlo za rukom. Navodi ga Suda s.v. llup-
patv i LoKpćmig, tc Diogen Laertije I 16; IX.61. Stoičari su prihvatili Briso-
novo naučavanje čemu kao dokaz služi izjava Zenona iz Kitija što je navodi
Kikeron u spisuzb/. fam. IX 22,1 i u De officiis I 128.
42 Homerski epitet što ga susrećemo u ll. I 477; VI 175; IX 707 itd.

201
 nik oca44. Tako je Simonid, kad mu je pobednik u trkam a na ma-
zgama ponudio za pisanje ode malu svotu novca, odbio da je na-
piše, jer bi bilo neumesno da opeva polumagarca, a kad mu ovaj
dade pristojnu sumu, glatko napisa:
Zdravo kćerke k’o vetar brzonogih konja4546,
m ada |je vrlo dobro znao da] su im i magarci roditelji.
Ulcpša- 15. Jednako se možemo koristiti i umanjivanjem jujroKopi-
vanje
apoi;, diminutio, prikrivanje, deminutivj; umanjivanje je način
izražavanja kojim se postižc da neko zlo ili dobro izglcda manje
no što stvarno jeste, kao što je ono Aristofan u Vavilonjanima4<)
šaljivo rekao: komadić odzlata , ogrtačić, grdnjica, boljka, ume-
sto, zlato, ogrtač, grdnja, bolest.
I tu, medutim, valja biti oprezan i voditi računa o meri.

GIAVA TREĆA

Visokoparnost stila
Visokoparnost jrd \\fv%pa,frigor, hladnoća, beživotnost, su-
voparnost, neukus] stila može sc prouzrokovati na četiri načina:
Složenice 1. Kao prvo, pom oću složenica poput onih što ih susrećemo
kod Likofrona47: mnogoliko nebo visokovrhe zemlje; um esto te-
44 Aluzija na Huripidovu dramu Orest, st. 1587-88. Menelaj je optuživao Ore-
sta da je matercubica, tc je opravdano da se na ubistvo uzvrati ubistvom. na
šta je Orest odgovorio da bi ga radije trebalo prozvati osvetnikom oca Aga-
memnona koga je smakla njegova žena, a majka Orestova, Klitemnestra.
45 Up. Simonid, fr. 10, ed. D. L. Page, Poet. Mel. Graec., Oxford 1962, 247 (u
đaljem navodenju samo Page).
46 Stih iz izgubljene Aristofanove komedije Vavilonjani, l'r. 90, Kock 1414.
47 Up. Likofron, fr. 83,5, D-K. Reč je o sofisti Likofronu o kome smo malo oba-
vcšteni. Ne sme se brkati s Likofronom iz Halkide, tragičkim i lirskim pesni-
kom, sinom Likovim.
- Pesnik Likofron delovao u Aleksandriji za vreme Ptolemaja Filadelfa
početkom trećeg veka pre n. e. Nerazumljivim stilom napisao spev Aleksan-
dru, odnosno Kasandru. Sto se tiče govornika Likofrona, Filosof iz Stagire
navodi ga na više mesta, kako z.bog zanosa tako i zbog filosofskih iđeja: Po-
litika III 5,11; Metafizika VII 6, 1045 b 10; Sof. pob. 15, 174 b 32. itd.

202
 snac, uskiprolaz. Ili, kao što jc Gorgija govorio, umesto laskav-
1406a ci, veštaci u mlaćenju milostinje; umesto krivokletnici, tvrdoglavi
poklonici svoje zakletve. Ili kao što je Alkidam ant govorio: Nje-
gova duša gnevom se ispuni, a lice vatreno posta, i, njihov zanos,
misliše, cilju ih vodiše, i, uverljivost govora osigurala je svrhovitosi
heseda, a morsku je površinu nazivao tamnocvetom. Ovi su izra-
zi pesnički, jer se sastoje iz dve reči. To bi bio prvi uzrok.
2. Drugi uzrok sastoji se u upotrebi neobičnih izraza, kao što Neobični
izrazi
je, recimo, činio Likofron, nazivajući Kserksa čovek-čudovište,
dok mu je Skiron bio čovek-pustošnik4H, ili, kao što ono Alkida-
m ant kaže igračke upoeziji i grešnostprirode, a o čoveku hiće raz-
draženo neumerenim nagonom svoje misli.
3. Treći uzrok sastoji se u upotrebi ili dugih, ili neprikladnih, Perifarse
ili čestih epiteta. Tako je u poeziji mleko dolično nazivati belim,
dok su u prozi takvi epiteti veoma neumesni. Ako se, medutim,
epiteti često koriste onda otkrivaju govorničku veštinu, jasno
ukazujući đa je reč o poeziji, prem da se i tu treba njima koristi-
ti, jer stilu oduzimaju izgled običnog čineći ga neobičnim. Pri to-
me treba voditi računa o meri, jer je jneodm erenost] veće zlo od
prostog govora: ovako govor nema dostojanstvo, onako je s ma-
nom. To je ono zbog čega nam sc Alkidamantov stil čini visoko-
parnim. On se, naime, epitetima ne služi kao začinom, već kao
jelom, te su kod njega tako česti, neskladni i upadljivi. Tako, na
prim er, on ne kaže znoj, već vlažan znoj, ne na Istamskim igra-
ma, već na svečanoj skupštini Istamskih igara; ne kaže zakoni, nc-
go zakoni vladari država4 849; ne brzo, nego brzim pokretom duše; ne
dar Muza, nego o d prirode dobijen darMuza, dok brigu naziva
48 Izraz TtEX,ropo<; av ip znači čovek-grdosija, ukoliko se ne niisli da je to čovek-
planina, prema istoimenom rtu Pcloron na Siciliji. Izraz cnvu; dvijp značipu-
stošnik, ili čovek rušitelj. Skiron i Sinis bejahu razbojnici; Skiron je boravio u
jednoj pećini između Megare i Atike. Njemu su putnici prisilom prali noge,
nakon čega ih je bacao u more.
Sinis je putnike na Istmu vezivao za vrhove dveju jela i tako ih umarao.
Obojicu smakao Tesej, o čemu up. Vita Thesei, c. 10, i 25. Likofron je vlastito
ime prebacio u apelativ, to jest u y\<hxx(x, dajući mu pridevsko značenje uni-
štavajući', up. atvo<;, šteta, odakle oivu;, štetan, potom štetočinac, razbojnik.
49 Pindar je prvi upotrebio izraz vopo<; icdvtrov pacnkEUi;, što navodi Platon u
Gorgiji 484 D. Vcrovatno je ova formula dala Alkidamantu ideju da o zako-
nima govori kao o kraljevima država, izraz što ga je upotrebio Platon u Go-
zhi 196 C.

203
 mrakom duše; nckoga naziva nc tvorcem milosti, ncgo tvorcem
svenarodne milosti; [govornika naziva] deliteljem zadovoljstva slu-
šalaca; govorašc da je nešto skriveno ne pod granama, već pod
granama šume; um esto sakrij telo, sakrij telesni stid. Strast je na-
zivao suparnicom duše (antimimos je istovremeno složenica i epi-
tet, pa stoga pripada poeziji) a krajnji stepen iskvarenosti prete-
rivanjem. Stil baš usled tako neumesne upotrebe pesničkih obr-
ta izgleda smešan i visokoparan, a zbog naklapanja još i nejasan,
jer kad se licu izlaže ono što mu je poznato, tada se zamagljuje
jasnoća dela. Ljudi se koriste složenicama kad određena stvar
nem a naziva, ili onda kad ih je lako sastaviti, kao što je, na pri-
m er, složenica hronotribein, provoditi vreme, ali ako se u tom e
preterujc, stil se potpuno pretvara u poetski. Baš zato je upotre- 1406b
ba složenica naročito korisna pesnicima ditiram ba50, jer oni vo-
le zvučnost, a upotreba neobičnih izraza epskim pesnicima, jer
se takav stil odlikuje uzvišenošću i samodovoljnošću, dok je upo-
treba m etafora svojstvcna jampskim pesnicima koji se, kao što
je rečeno, još i danas njime služe51.
Mctafore 4. Poslednji, četvrti uzrok visokoparnosti stila zasniva se na
m etaforam a. Ima doduše i nepodesnih m etafora - jedne, jer im
je smisao smešan (zbog čega se metaforama koriste i pesnici ko-
medija); druge, jer je smisao odveć uzvišen i tragičan. Osim to-
ga, m etafore su nejasne ako se izvode izdaleka, kao što je, na pri-
mer, G orgija52 govorio o bledim i krvavim delima, ili posejao si
sramotu, apožeo zlo, jer to zvuči suviše poetski. Ui, kao što je Al-
kidam ant filosofiju nazivao branom protiv zakona 5354, a Odiseja
divnim ogledalom Ijudskog života, i ne unoseći u poeziju nikakvu
odgovarajuću igračku,5i jcr su svi navedeni izrazi neprikladni za
uveravanje zbog gore navedenih razloga.
50 Ditiramb je pesma u čast Dionisa, a kao njena postojbina može se smatrati
Frigija gdc se i začeo Dionisov kult. U Frigiji se pevao u ćast Majke bogova,
čemu ide u prilog činjcnica da se izvodio u frigijskoj lestvici uz zvuke aulosa.
Osnivačem ditiramba stari smatrahu Ariona, muzičara poreklom sa Lezba,
koji je ditiramb obogatio sadržajno i formalno, ali ga nije pronašao, jer se su-
sreće već kod Arhiloha.
51 O tome up. Ret. I I I 1, 9, i Poetica 4, 1449 a 21-28, 1459 b 31 sq.
52 Up. fr. 82, B 16 (D-K 11,304 - fr. 16, Untersteiner II 138).
55 Apelativ eTcvteiztopa znači brana, odnosno odbrana od nečega.
54 Ponavljanje citata iz Ret. III3, 2.

204
 Takve su i Gorgijine reči kojima se obraća lasti što u letu na
njega ispusti izmet, reči najboljeg tragičkog stila: To sram je, o
Filomela55, jer to zacelo ne bi bilo sramota da je uradila ptica, ali
bi bilo za devojku. Njegov je, dakle, prekor na mestu, jer se od-
nosi na ono što je ona nekada bila, a ne na ono što je sada.

GLAVA ČETVRTA

Poređenje

1 .1 poređenje [eIkcov, imago, slika] je m etafora m ada m eđu Definicija

njima ima neznatne razlike. Poređenje je, na prim er, kad pesnik
o Ahileju kaže: k ’o lav se baci, a m etafora kada kaže lav se baci.
Budući da su obojica srčani, pcsnik, koristeći se metaforom, Ahi-
leja naziva lavom56.
2. Poređenje je korisno i u prozi, ali ga u njoj treba rcđe upo- Upotreba
trebljavati, jer ima poetski karakter. Poređenjem se valja kori-
stiti kao i m etaforam a koje se m eđusobno razlikuju po onom e
što smo netom izneli.
3. Kao prim er za poređenje mogu nam poslužiti ove Andro- Primeri
tionove57 reči upućene Idrijeju, da liči na odrešenu štenad, jer porcdenja
kao što oni u naletu ujedaju, tako jc i on, kad je odrcšen, opa-

55 Gorgija, fr. 82 A 23 D -K I I 277 = fr. 23 Untersteiner II 26. Aluzija na legen-

du o Filomeli koja se pretvorila u lastavicu. Videti Th. G. Rosenmeyer, Gor-
gias, Aeschylus and a7ton:r| u Amer. Journ. ofPhilology 76, 1955, pp. 225-260.
-F ilo m e la , kći atičkog kralja Pandiona, sestra Proknina. Proknin muž
Terej svoju ženu proglasi mrtvom kako bi se mogao oženiti njenom sestrom
Filomelom. Kad sc to otkrilo one mu za ručak donesu sina Itija. Da ih ne bi
dalje progonio, na njihovu molbu Prokna od bogova bi pretvorena u slavuja,
Filomela u lastavicu, a Terej u pupavca. O tome up. Ovid., Melamorph. VI
424-674.
56 Up. II. XX 164. Ovaj primcr od Aristotela preuzima Kvintilijan, Institutio
oratoria VIII 6, 9.
57 Androtion (Sauppe I I 245; C. Miiller II346) govornik iz četvrtog vcka po ko-
me je Dcmosten nazvao jedan od svojih govora (Contra Androtionem). I Li-
sija je napisao govor pod tim imenom (up. Sauppe II 175).
- Idrijej, karijski vladar koji je oko 350, godine nasleđio sestru Artemizi-
ju, suprugu kralja Mausola. Izgleda da je bio Isokratov učenik. Up. Isokr.,
Philipppus, or. V.

205
san. I kao što je Teodamant58 upoređivao Arhidam a s Euksenom
koji ne zna geometriju, na osnovu toga što bi Euksen bio Arhi-
dam koji zna geometriju.
Slično se poređenje susreće i u Platonovoj DržavP{>gde se
kaže da ljudi koji pljačkaju mrtve liče na štenad koja grize ka-
menje, ali ne dira one koji ih bacaju. Platon o narodu kaže da je
sličan hrabrom ali pomalo nagluvom kormilaru50. Slično je i nje-
govo poređenje o pesničkim stihovima da nalikuju na ljude u cve-
tu mladosti, ali bez lepote61: poslednji, kad precvetaju, prvi, kad 1407a
im se naruši razm era pa ne liče ni na ono što su bili. Takvo jc i
poređenje što ga je Perikle izrekao o Samljanima62 da liče na ma-
lu decu koja uzimaju komad, ali plačući. I ono njcgovo poređenje
o Bojoćanima koje poredi s borovima, jer kao što se borovi jed-
ni o drugc razbijaju, tako biva i s Bojoćanima koji m eđusobno
ratuju. Slično stoji i s poređenjem što ga je D em osten63 izneo o
narodu, da je sličan Ijudima na brodu obolelim od morske bole-
sti... Ili, kao što je ono D em okrat64 govornike upoređivao s hra-
niteljicama koje pojedu komad [hleba] a deci stavljaju pljuvačku
na usne. Ili, kao što je A ntisten65 vitkog Kefisodota upoređivao
■’8 Nije nam ništa poznato o Teodamantu ni o licima koja predstavijaju prcđ-
met njegovog poređenja. Izraz žv T(j> ixva\oyov hoćc reći da ako je Arhidam
ravan Euksenu s manje znanja iz geometrije, onda je u toj srazmeri i Euksen
ravan Arhidamu s više znanja iz gcometrije.
50 Aluzija na Platonovu Državu V 469 E.
60 Aluzija na Platonovu Državu VI 488 A-B.
61 Ibidem, X 601 B.
62 Ova se Periklova izreka o Samljanima vcrovatno odnosi na njegovu kampa-
nju protiv njih. jer su godtne 440, ođbili da priznaju atinsku hegemoniju, ne
ceneći dobročinstva što su ih od njih primili. O tome up. Tukidkl I 115.
63 Nije jasno da ti jc reč o Demostenu govornikn ili o istmnienofn atinskom v«j-
skovodi u vremc petoponeskog rata. Smisao je parabolc đau demokraittp op-
šta nestabilnost poliličkih prilika kođ naroda stvara odbojnost prema posto-
jećem stanju, a samint time narod naginje ka pvotnetii sta,mjia.. O vteaigmmmti
navedcne ličnosti up. Sa>uppe, Demosth. fr. 16c I I 254-
64 Idcntitct ovoga Demokrata nije lakoutviidiiti. Miožda.je reč o atinskom go-
vorniku. SKku navodi Aristofamui ¥hezmtmm 715-18.
65 Antisten, ućenik Sokratov, ositivač kiničke škofc'.
- Kefisodot je, najverovatnrje,gavornifc iz četvrtog vdta> p.re n. e„ protiv
kogajelikinrgiiiMpiiisao>g«vor Keira Kr|(piao®>ra®,Up'. L ycw gm , ed. E Btu-
rrbach, Paris 1932, p , 93 (Sauppe II 2»6>.

206
s tam janom što samo prilikom isparavanja pruža ugođaj. Svi se
navedeni izrazi mogu koristiti i kao poređenja i kao m etafore,
tako da sve ono što se koristi za m etafore može očevidno poslu-
žiti i za poređcnja koja su zapravo nerazvijene m etafore.
4. Kod m etafore koja nastaje na temelju analogije valja stal-
no m otriti na uzajaman odnos dvaju pojmova istoga roda66. Ta-
ko, na prim er, ako je fiala [čašaj Dionisov štit, onda sc i štit mo-
že nazvati Arejevom čašom67.
To bi dakle, bili elemcnti iz kojih se sastoji govor68.

GLAVA PETA

Pet uslova od kojih zavisipravilnost govora

1. Jasnoća se kao temeljni princip stila [dikcijcj sastoji u pra- Pravilnost

govora
vilnom govoru helenskim jezikom, što zavisi od pet uslova.
2. Prvi uslov sastoji se u pravilnoj upotrebi veznika, to jest da Ve/.nici
budu razmešteni kao što po svojoj prirodi treba da budu raz.me-
šteni: jedan za drugim, ili jedan napred drugi iza, kao što neki
zahtevaju. Tako, na primer, pev i e^cb pev, traže za sobom 8e i 6
8e. Ovaj se odnos, m eđutim, mora istaći dok se slušalac još seća
prvog veznika i nc valja da izmedu dva veznika bude vcliki raz-
mak, ni da se sporedni veznik [sporedni rečenični deo69| stavlja
66 MogJo bi se prevesti i ovako: metafora treba uvek izvoditipomoću anulogije i
prilagoditi je jedriom od dva predmeta koji spadaju p o d isti rod.
67 Kako se štit odnosi prema Areju, tako se i čaša odnosi prema Dionisu. Me-
tafora na osnovu analogije jeste takva metafora u kojoj se drugi član odnosi
prema prvom kao četvrti prema trećem, pa će pesnik umesto drugoga člana
u/.eti eetvrti, ili drugi umesto četvrtog. Neka jezl Dionis, B čaš;g C štit. Fre-
ma definiciji, čaša se ođnosi prerna Dionisu kao štit prema Areju. Metafora
se sastoji u prenosu značcnja, pa pesnik može čašu nazvali št\tom Dioniso-
vim, a štit čašom Arejevom. Tako štit i čaša spadaju pod isti rod, jer su ozna-
ke božanstva i mogu se recipročno transformisati. O tome up. Aristotel Po-
etica 21,4, 1457 b 20-23. Izgleđa da ovo poređenje pripada pesniku Timote-
ju, mada je Atenaj X I502 B pripisuje Anaksanđridu, pesniku Srednje komedije
(fr. 80 Kock I I 164).
68 Ti su elementi: jasnoća, osobenost pojmova, metafora i slikovitost.
69 Apođoza, od glag. ootoSiSovai, koristi se u smislu uvođenja rečeničnog đela
koji odgovara protazi, te je hnohocnc,, odgovarajući rečenični deo. Apodoza
je, đakle, glavni, a protaza sporedni rečenični deo, ođnosno rečenica.

207
 ispred glavnog [ispred apodoze] jer takav raspored retko gde pri-
staje, na prim er :Ali ja, pošto mi reče (stiže, naime, Kleon, tražeći
i preklinjući) otputovah uzevši ih sa sobom.
U gornjem rečeničnom periodu ubačeno je nekoliko sastav-
nih reči i veznika ispred [glavnog] veznika [apodoze] koji je va-
ljalo ranije upotrebiti; ako je pak veliki razmak između ja i otpu-
tovah čitava rečenica postaje nejasna. - 3. Prem a tome, prvi se
uslov sastoji u pravilnoj upotrebi veznika™.
D rugi uslov sastoji se u upotrebi običnih, a ne opisanih iz-
raza.
Dvosmi- 4. Treći uslov sastoji se u nekorišćenju dvosmislenih izraza,
leni izrazi
uzevši one slučajeve kad to činimo namerno, kao što, uzmimo,
čine Ijudi koji nemaju šta da kažu, ali se pretvaraju kao da ima-
ju šta reći. Takvi se služe stihovima, kao, na prim er, Em pedo-
kle71.
Ti opisni izrazi svojom opširnošću zavaravaju slušaoce koji
tada doživljavaju isto ono što i većina ljudi slušajući proroke; kad
se, naime, izražavaju dvosmisleno, narod im potpuno odobrava:
Ako li Krojs pređe reku Halij pašće veliko carstvo72.
Budući da ima manje izgleda da se pogreši kad se govori uop- 1407b
šteno, proroci se o delu izražavaju uopšteno. Tako se i u igri par
i nepar može pre pogoditi govoreći par, ili nepar, nego kad se po-

7 (1 Veznik je veoma striktan prevod apelativa c-ovSecipoi;, koji nenra samo zna-
čenje veznika, nego i vezničke rečenice, a može označavati i samu rečenicu
u kojoj se susreće ta rečca i veznik, o čemu će biti govora u Ret. III 9, 1 sq.
71 Empedokle iz sicilijanskog grada Akraganta (oko 490-430) filosof, pesnik i
lekar, voleo se oblačiti u grimiznu odeću, Covek teatralne prirode. Od broj-
nih legenđi koje se vezuju za njegovu ličnost naročito je čuvena ona po kojoj
se bacio u krater ne bi li ga zbog iznenađnog i potpunog ncstanka smatrati
bogom. Kažu da mu je vulkan izbacio sandalu. Glavno mu je delo Hepi
(puaetoc;, Priroda koje je veoma cenio Lukretije, autor epa De rerum natura,
Priroda. Po Empedoklu se svet sastoji iz četiri glavna počela: vatre, vazduha,
vode i zemlje koji su neuništivi. Ljubav i mržnja, po Empedoklu, upravljaju
svetom. Aristotel aludira na dvosmislenost Empedoklova govora, o čcmu up.
D-K, fr. 31 A 25 (I 287). O Empedoklu se može konsultovati dclo J. Bollac-
ka, Empedocle, I, Introduction a I 'ancienne Physique, Paris 1965, II Les Ori-
gines. Edition et traduction des fragments et des temoignages; 1 1 1 Les Origines.
Commentaire, Paris 1969.
72 Herodot nam u svojoj Istoriji I 53, 91, donosi ovu dvosmislenu izreku, odno-
sno proroštvo što ga je Krojs dobio od delfijskog proročišta, krivo ga protu-
mačio i napao persijskog cara Kira Starijeg koji ga je do nogu potukao.

208
gađa broj. Isto tako, pre se može predskazati da će se nešto do-
goditi, nego kad će se to dogoditi, zbog čega tumači proroštava
i ne određuju pobliže vreme izvršenja proroštva. Svi su ovi dvo-
smisleni izrazi slični, pa ih se valja kloniti, ukoliko u vidu nema-
mo odgovarajući cilj.
5. Cetvrti uslov, kao što je Protagora73 razdelio imena, sa-
Rod imena
stoji se u razdeobi imena na muški, ženski i srednji rod74; - 6, ove
razdeobe u rodu treba, međutim, pravilno izvcsti: elthusa kai di-
alehtheisa ona dođe, porazgovara sa mnom i ode.
Peto, treba voditi računa o broju, da li je reč o mnogom ili Broj imcna
malom, ili o jednom , kao, recimo, oni, došavši, izudaraše me.
U opšteno govoreći, napisano treba da bude lako za čitanje Punktuacija
i govorenje, što je jedno isto. To, međutim, nije slučaj s rečcni-
cama koje imaju puno vezničkih čestica, kao ni s rečenicam a u
kojima nije lako izvršiti interpunkciju, kao, uzmimo, u Ileraklej-
tovim spisima75. U njima je prava m uka izvršiti interpunkciju,
jer nam nije jasno na šta se šta odnosi, na prethodno ili na bu-
duće. Tako, na primer, on u početku svoga spisa kaže: Zbogovo-
ga razloga koji postoji uvek Ijudi hivaju nerazumni. Ovde nije ja-
sno gde zarczom treba pripojiti prilog uvek.
1. Soloikizam nastaje kad se za dva različita pojma koristi iz-
raz koji odgovara samo jednom od njih. Tako, na prim er, kad se
govori o zvuku i boji ne može se koristiti reč uvideh, jer ne odgo-
vara jednom i drugom pojmu, dok im izraz zametih odgovara.

73 Up. fr. 80 A 27 D-K II 262. O gramatičkom Protagorinom naučavanju po-

gledati tckstove u Sojlsti, ed. Untersteiner I 14-117, n. 2 i Aristotelovo delo
Sofistička pobijanja 14, 173 b 16 sq., i Aristofan, Oblakinjc 658 sq.
74 Apelativ o k e u t i u stvari označava mrtve stvari, predmete. Najverovatnije da
klasifikacija glasi: muško, žensko i neživo, što pkazuje na razdeobu na živi i
mrtvi rod, gde se u živom rodu razlikuju muško i žensko, odnosno muški i
ženski rod. Prema tome, ovde nije reč o gramatičkom muškom, ženskom i
srednjem rodu, več o prirodnoj klasifikaciji rodova.
75 Heraklejt iz Efesa, oko 535-475, čuveni jonski filosof, osnivač đijalektike, či-
je je glavno delo flepi (puaeoi^ Priroda. Bio je naročito poznat po nejasnom
stilu, odnosno po zagonetnim metaforama i simbolima, zbog čega je nazvan
Mračni, 'O o k o t e i v o i ; , o čemu up. fr. 22 A 4, D -K 1 144-145, II I395. Vatra je
prema Heraklejtu, početak svega: sve se pretvara u vatru iz koje opet nasta-
je sve, večno se krećući, gibajući. Ljudsko znanje se temelji na osetilnoj per-
cepciji, ali samo bogovi imaju pravo znanje. Njegovu dijalektiku razvio je ne-
mački filosof Hegel.

209
 Zatim , nejasnoća se javlja i kad se u početku ne kaže na šta
se misli, ukoliko u sredinu rečenice želimo ubaciti mnoge poje-
dinosti. Tako, na primer: nameravah, pošto sam s njim porazgo-
varao o tome i tome, krenuti na put —umesto: nameravah krenuti
na put, pošto sam s njim porazgovarao, a potom da se desilo ovo
ili ono, ovako ili onako.

GLAVA SESTA

Opširnosl i sazetost stila

Definicija 1. Opširnosti [oyKoq, amplitudo, dostojanstvo, ugled, otme-

umesto
imena nost stila] stila idu na ruku sledeća pravila:
Opisivanje pojm a um esto im ena, kao, na prim cr, um esto
krug, reći ravna površina čije su sve tačkepodjednako udaljene od
središta. Radi sažetosti, m eđutim , treba postupati obrnuto, to
jest treba se poslužiti imenom umesto opisivanjem pojma.
2. Isto tako, opisivanju se mora pribeći ako valja izraziti ne-
što sramno i nedolično; drugim rečima, ako je nešto ružno u opi-
su pojma, m ora se upotrebiti ime, a ako je [nešto ružno] u ime-
nu, pribeći opisivanju pojma.
3. Nešto se može učiniti jasnijim pomoću epiteta i metal'ora,
pritom se čuvajući poetskog stila.
Množina 4. [Opširnosti i uzvišenosti stila doprinosi] i upotreba mno-
umesto žine umesto jedninc, kao što rade pesnici koji, prem da je reč o
jednine
jednoj luci, kažu:

Lukama prem a ahajskim76,

kao i:

Gle pisma iz mnogih pločica složeno77.

Rastav- 5. [Opširnosti, otm enosti stila doprinosi i postupak] da se

ljanje ne spajaju već odvojeno izražavaju dva pojma, kao, recimo, od

76 Up. Nauck, T. G. F. 855, n. 83.

77 Up. F.uripid, Ifigenija na Tauridi 727.

210
 žene od naše, ali se u cilju sažctosti postupa suprotno: od naše
žene 78.
6. [Možemo se opširno izraziti] sastavljanjem dvaju pojmo- Sastavijanjc
M08a va pomoću veznika; ako se pak želimo sažeto izraziti, veznik tre-
ba izostaviti, pritom se čuvajući da govor ne bude asindetičan,
kao, na prim er: otputovavši i porazgovaravši, ili: otputovavši po-
razgovarah.
7. Isto tako [kod opisivanja predm eta] koristan je i Antima- Preuvdiča-
hov79 postupak da se govori o svojstvu koje predm et nem a, kao vanje
što on postupa opevajući goru Teumesu:

To malo je vetrima šibano brdo80.

Takvo preuveličavanje može ići u beskonačnost. Postupak da

se predm etu pridaju svojstva kojih nema primenjuje se na dobre
i loše kvalitete, ovisno o tome što je od toga korisnije. O datle i
pesnici crpe svoje izraze, kao što su melodija bez strune, ili, me-
lodija bez lire. Ti se epiteti izvode iz osobina koje te stvari nema-
ju, što je veom a podesno u m etaforam a dobijenim na osnovu
analogije, kao, na prim er, kad bi se reklo da je glas trube melo-
dija bez lire81.

78 To se u starohclcnskom postižc upotrcbom člana ispred svakog od dvaju poj-

mova, ili izostavljanjem jednoga člana.
79 Stih uzet iz Tebaide (fr. 2, ed. Kinkel, Epicorum Graceorum Fragmenia) An-
timaha iz Kolofona, zakasnelog kikliekog pesnika o kojem je ranije bilo go-
vora. Njegov rečiti stil bio je poslovičan još u starom veku. Horatije uA rspo-
etica 146, prema sholijastu, aludira na Antimahovu Tebaidu u kojoj Kvintili-
jan, op. cit. X 1,53, krilikuje nedostatak umctničke kompozicije. O Antimahu.
Porfirijc, gramaličar iz Irećeg veka nove ere kaic: Adgressus est maleriam
quam sic exteruiit ut viginti cjuatuor volumina impleverit antequam septem du-
ces uscjue ad Thebas perduceret. Ovome đodajmo da su ga alcksandrijski pi-
sci stavljali uz bok Ilomeru.
80 Teumesa, gora u Bojotiji koju je Zevs stvorio da bi u njoj sakrio Europu i tu
sagradio istoimeni građ. O tome up. Hymn. Hom. Apoll. 224; Euripid, Feni-
čanke 1100; Pausanija IX 19,1-3; Strabon IX 2, 24, 409, p\š&\ Antimah slavi
goru Teamesu naširoko, navodeći odličja koja ova gora nije nikada itnala.
81 Izraz (poppr/č a^opbog, Demetrije Faleranin pripisujc tragičkom pesniku Te-
ognidu. Up. Dem. Phal.. De elocutione 85, te Nauck, T. G. F. 769, fr. 1. Pojam
ocT.upoi; susrcće se kod Sofokla, Ojclip na Kolonu 1222, i kod Euripida, Fen.
1028, Alekstida 447, Ifigenija na Taaridi 146.

211
 GLAVA SEDMA

Skladnost stila

Dcfinicija 1. Stil će biti skladan ako bude strastven, ako je etičan i ako
je u skladu s predm etom na koji se odnosi.
Prikladnost 2. Stil [dikcija] je u skladu s predm etom na koji se odnosi82
kad se o značajnim stvarima ne govori s nipodaštavanjem, a o ništa-
vnim uzvišeno, i kad se obična stvar ne ukrašava. U suprotnom stil
izgleda komičan, kao što je slučaj s Kleofontovom83 poezijom u
kojoj se mogu susresti izrazi, kao što je: uzvišena smokvica.
Strasli 3. Stil je strastven kad se, ako je reč o zlostavljanju, govori
srdito; kad se, ako se govore bezbožne i bestidne stvari, govori s
indignacijom i uzdržano; kad se, ako su u pitanju dela dostojna
hvale, govori s ushićenjem, a ponizno, ako je reč o stvarima vred-
nim sažaljenja, jednako postupajući i u ostalim sličnim slučaje-
vima.
4. Stil koji odgovara određenom slučaju, dajc dclu izglcd ve-
rovatnoće; ovde slušalac pogrešno zaključuje da [govornik] go-
vori istinu na temelju onoga što je u takvim okolnostima sklon
da mu poveruje, smatrajući da je stvar onakva kako je govornik
ocrtava, pa sve da i nije tako, a slušalac uvek saoscća s govorni-
kom koji patetično govori, pa m akar ono što govori nemalo ni-
kakve vrednosti.
5. Upravo stoga brojni govornici pomoću tolike buke ostav-
ljaju veliki utisak na slušaoce.
Karakteri 6. Karakter [onoga ko govori] može se očitovati pom oću do-
kaza dobijenog iz znakova, jer svakoj vrsti i svakom duševnom
stanju odgovara poseban stil govora.

82 Izraz a\aX oyov sveden na pojarn proporcije najverovatnije je jedan od giav-

nih pojmova aristotelovske dijalektike o ćemu up. lndexAristotdicus, ed. Bo-
nitz, p. 48 a-b.
83 Kleofont, tragički pesnik. Na njegovu reaiističku umetnost upozorio je Ari-
stotel u Poetici 2, 1448 A 12 i 22, 1458 a 20, te u Sof. pobijanja 15. Suda mu
posvećujekratkubelešku (ed. A. A d le r lll 128, n. 1730; Nauck, T.G.F. 962).
Kleofontov način izražavanja, nastao iz želje za korišćenjem biranim jezi-
kom, bio je smešan, jer nije vodio računa o harmoniji koja postoji između je-
zika i predmeta koji se opisuje.
- Potnia je bila titula iz poštovanja, a odnosila se na boginje i smrtne že-
ne. Značenje joj je: plemenita, uzvišena.

212
 Pod vrstom podrazumevam uzrast - na prim er, mladić, zreo
čovek, starac; pol - ž e n a ili muškarac; narodnost - Lakedajmo-
njanin ili Tesalac. Duševnim svojstvima nazivam ono na temelju
čega je svaki čovek u životu onakav kakav jeste, jer je čovek u ži-
votu upravo takav, a ne onakav u zavisnosti ne od bilo kojeg du-
šcvnog kvaliteta.
7. Ako se, dakle, govornik koristi izrazima prim erenim du-
ševnom stanju, poći će mu za rukom da izrazi karakter, jer nco-
brazovan čovek neće biti u stanju da kaže iste stvari i izloži ih
kao učen čovek. Na slušaoce donekle deluje i form ula kojom se
tako često koriste sastavljači govora84: Ko to ne zna ? - To svi zna-
ju. Slušaoci se s tim iz stiđa slažu kako ne bi izgledalo da ne zna-
ju ono što [navodno] svi znaju.
8. Prikladnost ili neprikladnost upotrebe ovih m etoda zajed-
nička je svim vrstama govorništva. - 9. Lek za svako preteriva-
1408b nje treba biti samokontrola8586,jer će samo tako ono što govori li-
čiti na istinu, zato što je i sam svestan da preteruje.
10. Dalje, ne valja da se govornik istovremeno služi svim ana-
lognim sredstvima, jer se u tom slučaju kod slušalaca javlja ne-
poverenjc. IIoću reći ovo: ako su, na prim er, govornikove reči
teške, ne bi trebalo da mu takav bude glas, izraz lica i sve ostalo
što ovde ide. Ukoliko se ovo pravilo ne poštuje, onda se svaki
[govornikov nastup] pokazuje onakvim kakav je u stvarnosti. Ako
pak govornik u jednom slučaju postupa ovako, a u drugom druk-
čije, veština prolazi nezapažcno, a on postiže cilj. Ako, među-
tim, govornik blaga osećanja iskazuje grubo, a mučna blago - gu-
bi poverenje slušalaca.
11. Složenice, brojni epiteti i neobični izrazi naročito odgova-
raju govorniku koji govori pod uticajem emocija, jer se ljutitom
čoveku m ora oprostiti ako kaže da je neko zlo kao nebo veliko^,

84 Iz konteksta se vidi da nije reč, kao što je slueaj u drugoj knjizi, gl. 11, 7, o ra-
nim jonskim sastavljačima istorijskih i geografskih spisa, već o autorima po-
litičkih ili sudskih spisa, odnosno govora za svoje klijente.
85 Isokrat nam u Panath. 84, pruža dobar primer takvog postupka, o čemu nas
izveštava i Kvintilijan, op. cit. V III3,37: ktilco da kažem; ako bi m i bilo dozvo-
Ijeno reći, što u stvari predstavlja autoobjekciju kojom se potpomaže govor-
nikovo preterivanje.
86 Izraz oupavopf|Kr|q susreće se kod Homera, Od. V 239, Ajshila,.4g«/u. 92, Iso-
krata, Zam ena imanja 134, a tiek&tpio^ u II. III 229, V 395, Ajshil, Prom. 151.

213
 ili da je čudovišno. Ovaj stil može proći i onda kad je govornik
ovladao svojim slušaocima, oduševivši ih pohvalama ili grdnja-
ma, ljutnjom ili naklonošću, kao što Isokrat reče na kraju svoga
Panegirika87: O slavo ipameti i Onima što istrajahu.
Budući da je to govor govornika koji drže govore u zanosu,
jasno je da slušaoci, ako sa njima saosećaju, takav govor prima-
ju sa simpatijama. Zato je ovakav način izražavanja podesan za
poeziju, jer je poezija nešto što od boga dolazi.
Ovakav način izražavanja treba koristiti ili na gore opisan
način, ili kad se ironično izražavamo, kao što je činio Gorgija88,
čemu se mogu priključiti i primeri iz Fajdra89.

GLAVA OSMA

Ritam

Neophod- 1. Što se tiče forme stila [axwa,figura, oblik] ne bi smelo da

nost l itma
bude ni metrička, ni bez ritma9091.Ako je metrička, govor nije uver-
ljiv, jer ima izgled veštačke tvorevine i kao takav odvraća pažnju,
pa slušalac čeka kad će se ponovo pojaviti takav i takav ritam. To
iiči na ono kao kad glasnike dok pitaju: Koga će oslobođenik uzeti
za patrona, deca predusreću [odgovorom] Kleona71.
2. Ako je stil bez ritma, ima izgled nedovršenosti pa mu tre-
ba dati izgled dovršenoga, ali ne pomoću metra, jer je nedovrše-
no nedopadljivo i nerazumljivo. Sve se određuje brojem, a broj

87 Aluzija na odeljak 186, i 96, njegova Panegirika u kojem određeni lirski ton
daje Isokratovom stilu poetski izgled.
88 Primer ironičnog izražavanja govornika Gorgijc susreli smo u Ret. III 3, 4,
gde se mogu priključiti i fr. 82, A 11, 15, 15 a, 19, 24, D-K. I I 275-277.
89 Plat., Phaedr. 238 D i 241 E. U prvom pasusu Sokrat svoju neobičnu bujicu
reči pripisuje inspiraciji što mu je udeliše niml’e, jer je on vo(wpoXr|7n:oi;.
90 O ritmu starohelenske proze koji se razlikuje od metra poezije, up. D. Hali-
karnašanin, De comparatione verhorum 197-198, ed. Usener-Radermacher II
126.
91 Demagog Kleon izdavao se za zaštitnika siromašnih i slabih, o čemu up. Ari-
stofan, Zahe 569.
- Slobodnjak ili oslobođenik, kao i u drevnoj Mesopolamiji, nije imao pu-
no pravo građanstva.

214

i.
 koji pripada formi stila jeste ritam, čijc su metričke stope samo
delovi ritm a92.
3. Dosiedno torne, potrebno je da govor ima ritam, a ne me-
tar, jer bi (u poslednjem slučaju] to bila poema. Ne bi trebalo da
takav ritam bude slrogo određen, što će se postići ako se ne prede
određena granica.
4. Od oblika ritma, herojski se ritam odlikuje uzvišenošću, Proza i
peanski
ali nema harmonije svojstvene običnom govoru, dok je jam b ob- ritam
lik govornog izražavanja većine ljudi, zbog čega se od svih me-
tara upravo on najviše koristi u svakidašnjem govoru93.
Što se tičc govornikove besede, nužno m ora imati uzvišenost
i biti sugestivnija [od običnog govora |. Trohej više odgovara ko-
1409a mičkom plesu, kordaksu9495,što se vidi iz tetram etara koji čine tr-
kački m etar93. Ostaje pean |7tauxv, paijan] kojim se koriste re-
tori, počev od Trasimaha96, iako ga nisu uspeli definisati.
Pean je treća vrsta ritm a koji se nadovezuje na prethodne,
jer mu je odnos tri prema dva; prvi oblik ritm a predstavlja od-
nos jedan prem a jedan, a drugi dva prema jedan, s kojim je po-
vczan97 pcan čija je propozicija VA : 1.
5. Ostale oblike ritma treba ostaviti po strani kako zbog go-
rc navedcnog tako i zbog njihovc m etričnosti, jedino se držeći

92 O upotrebi ritma up. Cic., De oratore III 182 sq.. Ouint., op. cit. III8, 45. Ari-
stotel sc najverovatnijc poziva na Pitagorinu tcoriju po kojoj je broj regula-
ciona sila u svemu. U oblikovanju jezika broj je ritam koji bezobličnu masu
reči dovodi u određeni red i sklad. O ritmu i metru Aristotel raspravlja u pr-
voj glavi Poetike, a o melrima kao clementima ritma u čelvrtoj glavi.
93 O tome up. Poetica 4, 1449 a 19 sq. i Dem. Phaler., De eloc. 42-43.
94 Kordaks je bio nepristojan ples koji je u staroj atičkoj komeđiji imao odre-
đenu ulogu. U komediji ga je izvodio hor. Kasnije se stao igrati po raznim
gozbama, o černu up. A. W. Pickard-Cambridge i T. B. L. Webster, Dithvra-
mh, Tragedy und Comedy2, Oxford 1962,164-170 i L. Sechan, La dan.se grecque
antique, Paris 1930 i Prudhommean, La dan.segreeque antique, Paris 1965..
95 Quint., op. cit. IX 4, 88, obraća pažnju na gornje mesto dodajući da Aristo-
tel osuduje trohej kao suviše pokretan metar: Trochaeum ut nimis currentem
damnet.
96 O Trasimahu up. Rel. I I I 1, 7, i nap. 12, uz. treću knjigu!
97 Herojski ritam (daktili, spondeji i anapesti) nalazi se u proporciji 1 : 1 gde su
dva kratka sloga jcdnaka jednom dugom; kod troheja i jamba odnos jc 2 :1 ,
dok je kod peana odnos 3 : 2, to jest tri kratka i jedan dugi, o čemu up. nap.
19, uz ovu knjigu.

215
 peana, jer od navedenih oblika ritma samo on ne može graditi
stihove, tako da baš on prolazi nezapažcn.
Prvi i čct- Danas se koristi samo jedna vrsta peana na početku [i na kra-
vrti pean
ju], ali se kraj m ora razlikovati od početka.
6. Ima dva vida peana suprotstavljena jedan drugom: prvi je
podesan za početak, gde se stvarno i koristi; to je onaj što poči-
nje s dugim, a završava se sa tri kratka sloga:
KJ \J kj U KJ KJ
Aako^evt Jq e u e Aukiocv...

1:
.... UkJ u ... u u u ... uu
Xp'OCT£OKO|icx "Ekotc 7ca[J Aioc;

Drugi vid peana, nasuprot gornjem, počinje s tri kratka, a za-

vršava se s dugim slogom:
U U .U - U U U UU - U U U -
M era 81J yav uSaTa % (BKeavov ficpavtae

Ovaj oblik peana pristaje svršetku stiha, jer kratak slog zbog
svoje nepotpunosti okrnjuje stih.
Rečenični period treba rastaviti dugim slogom, a kraj m ora
biti jasan, ne zahvaljujući piscu ili nekom drugom z n ak u ", već
samom ritmu.

Sva tri fragmenta Bergk (fr. 26 b) pripisuje pesniku Simonidu. U poslednje

vreme ove fragmente smatraju ostacima dclfijskih himni. Diehl ih navodi kao
anonimne. Up. Anth, I,yr. Gr. II 303, što čini i Page 511, n. 950.
Prevod fragmenata glasi:
[O ApoloneJ na Delu il’ rođcni u Likiji...
Zlatokosa Ilekato, čedo Zevsovo.
Posle zemlje i vode noć prekriva okean.
Stari svet nije poznavao interpunkciju u pravom smislu reči. Stari su koristili
određeni znak koji je obeležavao kraj pasusa, ili su se služili znakom zvanim
paragrdphos koji se prvi put ovde spominje. '16 je u stvari bila crtica koja se
stavljala na kraju pasusa. Najstariji očuvani papirusi pružaju nam za to ne-
koliko primera. Korišćenje ovoga znaka od strane pisaca u tekstu gde se ra-
di o govoru utoliko je čudnije što je on namenjen javnom izvodenju. Iz toga
proizlazi da se ova punktacija ticala radnog i pisanog stila logografa. Prcma
tome, treba razumeti da Aristotel ima na umu tekst namenjen javnom izvo-
đenju, poveren nekom piscu govora koji je kao za sebe obeležavao fleksije,
srcdišnje (prelomne đelove) i kraj.

216
 7. Tako smo ukazali da stil mora imati dobar ritam, a nc da
bude lišen ritma, ujedno ukazujući i na oblike ritma koji. i kada,
doprinose euritmiji dikcije.

GLAVA DEVETA

Kompozicija rečeničnih perioda

1. Stil treba da bude, ili kontinuiran [Eipopćvri, ujednačen, Kon-

tinuirani i
koordiniran] i objedinjen pomoću sveza100, slično ditirampskim periodni
preludijum im a101, ili periodan (subordiniran) i sličan antistro- stil
fama kod starih pesnika.
2. Kontinuirani stil jeste stari stil: Ovo je izlaganje istorije Ile- Kontinu-
lrani sti!
rodota iz lim ja 102. Tim su se stilom ranije služili svi, a sada mali
broj. Kontinuiranim stilom nazivamo takav stil koji po sebi ne-
ma kraja ukoliko se ne završava predm et o kome je reč. Ovaj stil
nijc dopadljiv zbog svoje beskonačnosti, jer svako teži da jasno

100 Iz gornjeg se vidi, kao što je upozoreno i u nap. 70, da se izraz u u v S E o p o t ; ,

onako kako ga Aristotel upotrebljava, ne ograničava samo na gramatičko
sredstvo interpunkcije, odnosno ne označava samo veznik. Ovđe je u pita-
nju sastavna reč, sveza koja povezuje sukcesivno izložene ideje, pri černu se
vodi računa da sadržajno budu vezane jedna za drugu. U tom se smislu stil
koji počiva na takvoj sukcesiji može nazvati ujednačenim ili koordiniranim
(A.e^k; eipopEvri) ali je tu ipak pre reč o logičkoj no o gramatičkoj poveza-
nosti. Tip stila koji se po sadržaju smatra zaokruženim pruža nam Herodot.
U njemu se, naime, ne oseća potrcba za antitezom ili za ravnotežom ideja i
poređenja, bez perioda, što će reći da se sastavni đelovi govora prosto sme-
njuju.
Nasuprot ovom, stil nazvan KatEOTpappćvp A.e;i; ide za subordinacijom,
odnosno za podređenošću ideja, posebno težeći da razvije rečenični skup.
frazu, đajući joj živost koja najviše pristaje umnim sposobnostima drevnih
Helena. odnosno duhu toga naroda kojem je više odgovaralo antitctičko.
101 Počctkom petoga vcka dilirambi koji su služili kao predigra plcsačima i igra-
čima, počeli su se upotrebljavati kao uvod u instrumentalni preludijum, što
jc imalo za poslcdicu da se ditiramb sasvim prctvorio u muzički dco, u libret-
ro, što i Aristotel kritikuje, o čemu up. navedeno delo A. W. Pickard-Cam-
bridgea.
102 Istoričar Hcrodot, peti vek pre n.e., roden je u jonskom gradu Halikarnasu
odakle se preselio u južnoitalski gradTurije. Svoju Istoriju, rasporcdenu pre-
ma devet muza, počinje gornjim rečima.

217
 vidi kraj103. I b je razlog zašto trkači, stigavši na cilj, jako dišu i
opuštaju se, ali dok su bili daleko od cilja, nisu pokazivali znake
umora. Takav jc, dakle, kontinuirani stil.
Periodni 3. Periodni stil sastoji se od perioda. Periodom nazivam re-
stil
čenicu koja ima svoj početak i kraj i lako uočljiv razmer. Sto jc 1409b
napisano ovim stilom dopadljivo je i lako razumljivo. Dopadlji-
vo je, jer je suprotno bcskrajnom, kao i stoga što slušalac stalno
živi u uvercnju da tu izloženo razume, da je došao do određcnog
zaključka, dok je zacelo nedopadljivo sve što se nc može naslu-
titi i postići. Govor napisan ovim stilom lak je za razumevanje
jer se lako pam ti, a razlog se krije u tome što pcriodni stil ima
broj, a on se najlakše pamti. To je razlog zašto svi lakše pamte
poeziju od proze104, jcr ima broj kojim se meri.
4. Period m ora biti misaono zaokružen, a ne isprekidan, kao
što je slučaj s jampskim stihovima kod Sofokla:
Zcm lja ovo je Kalidon, od Pclopove grudc105,
jer se pri takvoj podeli može prctpostaviti nešto što je suprotno
onome što je tu dato, kao što se, recimo, u navedenom prim eru
možc shvatiti da sc Kalidon nalazi na Peloponczu.
10'5 Pojam K'aSopav ima zapravo smisao sagledati, jcr ono čcmu (cži čitalac ili
slušalac jcstc da misaono upozna. dokuči kraj rcčeničnog pcrioda. a po An-
stotclu sc cilj, odnosno svrha stila sastoji u tome da se kontinuiruno održa-
va pažnja. imajući u vidu siguran kraj, odnosno ključnu taćku kojoj čitalae
ili slu.šalac teži.
104 Td xi)5r|v, knjižcvno znači: razdivcno, bez reda prostrto; potom, bcz melra,
bcz određenog ritma. Ovdc je gornji izraz suprotan pojmu xa ućxpa, kao
što se kod Platona, L eg . V II 811 D susrcće opozicija ev rtoujpaatv rj xv5r\v.
Ovo jc u slvari, stih iz HuripidovogMeteugra, o čcmu up. Nauck, T. G. E 525,
fr. 515. Aristotelova se grcška može opravdati činjcnicom da svršetak Sol'o-
klove drame Filoktet donosi sličan geografski prikaz: Gle, kakogrudu Lem-
nosa okružuje more, gle. ovepuste hridi... Plodni Kalidon nalazi se u Ajtoiiji,
nasuprot Peloponczu, scverno od korintskog zaliva, gdc jc slaba zcmlja. Pre-
kidanje misaone celine dolazi posle reči zemlja.
100 Aristotel ovdc uspostavlja suprotnost izmedu perioda razdcljcnog na čla-
nove i prostog, odnosno jednočlanog perioda, iz čcga očigledno proizlazi da
po njcmu izrazperiodos ncma čisto retorski smisao i značenje, jer kad Ari-
stotel kažc: Prostim periodom nazivam onaj koji ima samo jedan član. onda
jc jasno da je tu rcč o pojmu koji ima drugačiji smisao od današnjeg pojma.
O tomc jc raspravljao Demctrije Faleranin u delu De elocutione, a u posleđ-
nje vreme G. A. Kennedy. Aristotle on theperiod, Harvard Studies in class. \

Phil. 63, 1958,283-288.

218
 5. Period se može sastojati iz nekoliko članova [Ktbka, reče- Složeni i
prosti peri-
nični deo, kraće rečenice] ili biti prost106. Period koji se sastoji iz od
nekoliko članova ima oblik završene rečenice, može biti rastav-
ljen na svoje delove i može se izgovoriti u jednom dahu; nije is-
prekidan kao gore navedeni period107, već čini celinu. Član je je-
dan od dva dela ovoga perioda; prostim periodom nazivam onaj
koji ima samo jedan član.
6. Ni članovi, ni sam period ne bi valjalo da budu ni prekrat-
ki ni predugi. Ako su, naime, prekratki, slušalac se u mislima če-
sto zaustavlja, što se nužno događa onda kad slušalac, težeći me-
tru o kojem ima predstavu, biva odbacivan usled prekidanja re-
čenice od strane govornika, tako se spotičući kao da se sudara s
određenom preprekom.
Ako su članovi odveć dugi, oni slušaocc prim oravaju da u
mislima zaostanu, slično ljudima koji se, stigavši do određene
granice, ne vraćaju, tako za sobom ostavljajući one što se s nji-
ma šetaju108. Isto tako, i predugi periodi poprim aju oblike govo-
ra i liče na ditirampski preludij, tako da dolazi do onoga zbog če-
ga se Demokrit sa Hija109 podsmehivao Melanipidu110 što je ume-
sto antistrofa sastavio ditirampske preludije:

Ko drugome kopa jamu, sam u nju padne,

Dugi preludij pesniku j ’ veliko zlo111,

jer se ovi stihovi mogu prim eniti i na one što se koristc dugim
članovima. Ako su pak članovi odveć kratki, onda to nisu pcrio-
di, jer slušaoca nezadrživo vuku napred.

107 Ovdc nijc reč samo o rastavljanju ili izdvajanju ođređenog broja reči iz kon-
teksta.
108 Neki komentatori nastoje ovde videti aluziju, obojenu humorom. na šctnje
koje je Aristotel svakođnevno praktikovao u Likeju.
109 Demokrit sa Hija, čuveni muzičar, savremenik istoimenog filosol'a iz Abde-
re.
110 Reč je o Melanipidu Starijem, reformatoru ditiramba sa ostrva Mela.
111 Stihovi što ih navodi Aristotcl jesu parodija na st. 265-266, Hesiođovog de-
la Poslovi i dani. Drugi stih glasi:
f| 5111 KctKij Poukf] x(fl poukeuoavtt KaKicrxri
U slobodnom prevodu: Ko zlo misli zlo mu se piše.

219
 7. Članovi periodnog stila mogu biti rastavljeni ili suprotsta-
vljeni; prim er rastavljenog perioda: Cesto sam se divio onima što
ustanoviše svečane zborove igimnička takmičenja 112*14.
Suprotstavljeni [antitetički] period je onaj u kojem su u sva-
kom od dva člana suprotnosti sučeljene, ili kad je jedan isti član 1410a
povezan sa obadve suprotnosti, kao, na primer: Oni učiniše uslu-
gu jednima i drugima, onima što su izostali, kao i onima što su ih
sledili; poslednjima su prihavili više imanja no što su ga imali u svo-
joj zemlji, dok prvima ostaviše onoliko koliko im je bilo dovoljno
u vlastitoj zemljim . Ovde su suprotni pojmovi: izostati, slediti
dovoljno, više. Baš kao i u ovom periodu: I onima što osećajupo-
trebu za blagom, kao i onima koji žele da se njime koriste1!4, gde
jc da se njirne koriste suprotno osećajupotrebu za. Ili, recimo: Ce-
sto se dogada da u odredenim okolnostima razumni ne dožive, a
nerazumni dožive uspeh115*. Ili: Smatrali su da su odmah dostojni
nagrade za hrabrost, a nešto kasnije dobiše i vlast na moruli(\ Ili:
Primoravaše vojsku da kopnom pliva, morem da ide peške, premo-
stivši Helespont ipotkopavšigoruAtosu l. Ili: Priroda ih učini slo-
bodnim gradanima, zakon ih lišava gradanskogpravam . I: Jedni
završiše jadno, drugi se spasiše sramno{U). U običnom životu var-
varima se služiti kao slugama, u javnom živolu treba mirno gledati
na ropstvo brojnih saveznikam . Ili biti slavan za života, ili slavu
ostavitiposle smrtim . Ui, kao što ono neko u sudnici reče Pejto-
laju i Likofronu: Kadsu bili kod [svoje] kuće, oni su vasprodava-

112 Tim rečima Isokrat počinje svoj najslavniji govor Panegirik kojim se Hc-
leni podstiču na borbu protiv Persijanaca. I naredni su citati iz ovoga go-
vora.
115 fbidem, 35.
114 Ibidcm, 41.
Ibidem, 48.
1lf) Ibidem, 72.
117 Ibidem, 89.
115 Ibidem, 105.
lly Ibidem, 149.
120 Ibidem, 181,
121 Ibidem, 186. Isokrat misli na poseđovanje slave i ugleda đok je čovek ž.iv, ili
da posle smrti ostane lepa uspomena i sećanje.

220
//, došavši u vašu zemlju, oni vas kupuju122. Sve navedene rečeni-
ce su prim eri suprotstavljenog perioda. - 8. Takav nam se način
izlaganja dopada, jer se suprotnosti veoma lako uočavaju, tim
lakše kad idu jedna za drugom, kao i stoga što je takav način iz-
laganja sličan silogizmu, jer jc pobijajući silogizam u stvari ob-
jedinjavanje suprotstavljenih premisa.
9. Takva je, dakle, narav antiteze. Parisosom [izjednačava-Parisosa t
njem] se naziva takav slučaj u kojem su oba člana perioda isto- josa paronto-
vetna, a parom ojosom [sličnošćuj slučaj u kojem su krajnji slo-
govi jednog i drugog člana slični. Sličnost treba biti ili na počet-
ku ili na kraju: na početku su uvek slična imena [cele reči ), na
kraju poslednji slogovi ili razni padeži jednog istog imena, ili sa-
mo ime.
Paromojose na početku izgledaju ovako:

dypbv yap ežla(3£v apyov rcap auTou

Polje od njega neplodno bez volje prim i123*.

A(opr|Toi t’ £7i:eA.ovto TtapappriToi t’ eKeecroiv

Jedne darom smiriše, druge rečim ’ dobišem .

Na kraju:

cpr|Sr|<; av aurov ou Jtai81ov TETOKevai aXX

Misliše nc da on detetu otac beše, već

auTČv naiSiov ^e^ovevai

da sam on dete postaše125.

122 Pejtolaj i Likfron beliu šuraci Aleksandra, tiranina iz Fere, koga ubiše na
podsticaj njihoVesgstre, a njcgove žene, oko godine 359. Likofrona je svr-
gao makeđonski kraij Filip II. Nije nam poznat autor govora iz koga Aristo-
tei uzima citat, niti se zna u kakvim je okolnostima ovo rečeno, o čem up.
Sauppe II 346, fr. nesiguran.
123 Up. Aristof., fr. 649, ed. Kock, op. cit. 1 553. Igra reči nalazi se u Ksenofon-
tovoj Kirupediji VIII 3, 37.
12+Up. Homer, II. IX 526.
125 Ovaj i narcdna četiri primera potiču bd nepoznatog autora. Prevodilac je
pomoću prevoda pokušao predstaviti primere paromeoze, tačnije paromo-
jose.

221
 ’Ev 7iž.etcrxat<; 5LJ (ppovxlm icai ev £Ž.a%tcTxat<; eX7tlaiv
U nemalim brigama [i] premalim nadama.

Slučaj kad na kraju stoje padeži jedne iste reči:

al;to<; 51.L1 axa9fjvat xodVKOt><;, ouk a^ to ; a>v xocž.Kof>.

D ostojan kipa od bronze, ne buduć dostojan pare od bronze.

Slučaj kad se na kraju periodnih delova nalazi ista reč:

crb 5’auxov Kai Lwvxa s.Xzyr.q KaKĆo; Kai vuv ^pacpet; KaKĆb;.
Dokle življaše, ti o njem lošepričaše, a kad on nesta pisat o
njemu loše ne prcsta.

Asonanca koja nastaje pomoću jednoga sloga: 1410b

xi av e7ca9e<; Setvov, et av5p e 5e; apyov

Kakvog bi u sebi oseco jađa kad bi ugledao čoveka b e z rada?

Može se, međutim, desiti da jedna ista rečenica u sebi sadr-

ži sve figure: antitezu, parisosu i hom ojoteleuton.
Što se tiče kvaliteta perioda, o tom e je skoro sve rečeno u
našem spisu Theodecteia126.
126 Ovo dclo ne prcstajc izazivati naučnike. Od starili navodi ga Diogen Lacr-
tije V 24. Ncki smatraju da je reč o Teodektovom delu. Ovaj je autor u de-
lu Retorika razvijao osnovnc Aristotelove postavke o govorničkoj veštini.
Ovo mišljcnje zastupaju: Rose, Heitz, Rostagni i Radermacher. Drugi opct,
smatraju da je reč o Aristotelovom delu što ga je objavio 'leodekt. Ovo sta-
novište zastupaju Wendland i Gohlke. Trcći u ovom delu vide Aristotelov
rezime o Teodektovom dclu. Pobornici ovog mišljenja su: Solmsen, F. Stah-
lin, Zflrcher i Moraux. O ovome opširnije videti kod P. Morauxa Les listes
anciennes des ouvrages d'Aristole, I.ouvain 1951, p. 98-101. Pretna Richard
Shuteu, On the history o f theprocess hy which the Aristotelian vvritings arrived
at theirpresent form , Oxford 1888, 100-101, pasus u Retorici gde se navode
Theodecteia trebalo bi zapravo biti kasnija napomena u rukopisu. O torne
se može konsultovati i K. Barwick, Die „Rhetorik ad Alexandrum " und
Anaximenes, Alkidamas, Isokrales, Aristoteles und die Theodecteia: Phiiolo-
gus 110, 1966, s. 212-245, i 111,1967, s. 47-55. Theodecteia se navode i u Rhe-
torica adAlexandrum, delu Anaksimena iz Lampsaka, gl. 1,1421 b 2, ed. M.
Fuhrmann, 4, 25-5,1.
Na temelju toga ne bi se smela osporavati autentičnost trećc knjige Ari-
stotclove Retorike, kao što se to vekovima činilo, o čemu up. M. Fuhrmann,
Untersuchungen zur Textgeschichte der Pseudo-Aristotelischen Alexander-Rhe-
torik, Wiesbaden 1965, 143-149.

222
 10. Ima, m eđutim , i lažnih antiteza; na prim er, kod Hpi-
harma:
Čas beh u njihovoj kući, čas bch s njim a127*.

GIAVA DKSETA
Otmeno izražavanje
1. Pošto smo razmotrili gornja pitanja, treba da kažemo ka-
ko se postiže otmeno |a o reia 128, urbana, lepo, gradsko, elegant-
no | i čuveno [e'uSoKipouv'ca, probata, glasovito, hvaljeno, cenje-
noj izražavanje.
Navedeno se postiže, ili prirodnom obdarenošću ili dugim
vcžbanjem, pa jcdino rasvetljavanje u čemu se takvo izražavanje
sastoji, spada u oblast našeg istraživanja.
2. Ilajde, dakle, da o tome porazgovaram o i to navedem o,
počinjući od sledećeg. Lako učenje po prirodi se dopada svakom
čoveku, a reči pak imaju odredeno značenje, zbog čega i jesu naj-
ugodnije one koje potpom ažu naše obrazovanje.
Neobične reči ne znamo, ali obične znamo. M etafora je do- Prednost
duše ta kojom se postiže naprcd navedeni efekat. Tako, rccimo, metafore
kad pesnik starost naziva žitnom stabljikom 129, on nas poučava
i pruža spoznanje pom oću roda, jcr je jedno i drugo uvenulo.
3. Isti se cfekat postiže i pcsničkim poredcnjcm; to je razlog Poredenja
zašto jc stil otmen, ako su one dobro sastavljene. Poređenje jc, kao
što smo ranije istakli, vrsta metafore koja se od čiste metaforc raz-
likuje isključivo vezivanjem [poređenjem rečij. Nije toliko dopadlji-
va, jer jc dosta duga. Ona, štaviše, ne ide za tim da ukaže da jc ovo
ovako, ono onako, pa, prema tome, to naša misao i ne istražujc.
127 Kpichar. fr. 23 B 30 a D -K 1 201. Isti primer navodi i Demetrije Faleranin u
De elocutione 24.
12S Apelativ ta aoTCia, lat, urbuna, izražava civilizovanost, uglađenost, elegan-
ciju, dobar ukus i kulturu, oponirajući sc pojmu rusticus, seoski, grub, prost,
neotmen.
- xa EuSoKtpo'uvia su cenjene. čuvene, glasovite, sentenciozne reči i poj-
movi, ali ovo nije potpuno značcnje, jer i groteskne reči i pojmovi mogu pot-
padali pod taj pojam. Zbog toga se ovaj pojam uglavnom vezuje za kvalitet
reči.
129 Ovim se aludira na Homerovu Odiseju XIV 214, gde Odisej, prerušen u pro-
sjaka, govori slugi Eumaju o nevoljama što su ga snašle.

223
 4. Zato ćc nesumnjivo biti lep onaj stil i oni entimemi koji br-
zo saopštavaju novo znanje. Baš stoga nisu otmcni prosti enti-
memi (prostim nazivam entimem e razumljive svakom čoveku,
kao i one što ne zahtevaju nikakvo umno naprezanje) kao ni oni
entim em i koji, kad se izlože, izgledaju nerazumljivi, već samo
oni koje razum em o čim se iznesu, ili pak oni čiji smisao, uprkos
tome što nam nije ispočetka jasan, nešto kasnije razumemo. U
poslednjem se, naime, slučaju stiče kakvo takvo znanje, a u pr-
va dva slučaja nikakvo.
Starinski 5. Što se tiče sadržaja kazanog130, čuveni su, dakle, takvi en-
stil
timemi, a što se tiče spoljnjeg izgleda govora [to se najbolje zna-
čenje pridaje entimemima] kod kojih propozicije čine antitezu,
kao: Smatrajući da je ovaj mir, koji je za ostale bio od opšteg inte-
resa, zapravo bio rat u odnosu na njihove lične interese131, gde je
rat antiteza miru.
6. [Entimemi mogu biti čuveni | i po pojedinim rečima, ako
sadrže m etaforu koja nije ni odveć neobična, jer bi je u tom slu-
čaju bilo teško razum eti, ni odveć prosta, jer tada ne stvara ni-
kakav utisak. [Takvo značenje ima] i [entimem] koji stvar živo
predočava, jer je bolje obratiti pažnju na ono što se upravo do-
gađa nego na ono što će se dogoditi. Prema tome, treba obraća-
ti pažnju na tri stvari: m etaforu, antitezu i živo prikazivanje132
[evep^era, ono što je u akciji, u m omentu ostvarenja],
Metaforc 7. O d četiri vrste m etafo ra133 najčuvenije su m etafore na MUa
na osnovu osnovu analogije, kao što je Perikle govorio da je mladež koja
analogije
izginu u ratu iščezla iz države kao da je neko iz godine odstranio
proleće134. Leptin je, misleći na Lakedajmonjane, rekao kako ne
130 Smisao (Sićvoioc, sadržaj) je kontreran formi (kć^n;) odnosno stilu.
131 Aluzija na Isokrata, Philippus 73.
132 Stil treba da bude pun života, živahan, čemu umnogome doprinose meta-
fora i antiteza.
133 Stagiranin o tim vrstama metafora govori u Poetici 21, 1457 b 6: Metafora je
prenošenje izraza s jednoga predmeta na drugi i to: 1) s roda na vrstu, 2).? vr-
ste na rod, 3) r vrste na vrstu, 4) spojm a na pojam pomoću analogije, o čemu
je upravo reč.
134 Up. Ret. 1 7, 34. Premda se ovaj slikoviti izraz, odnosno poređenje ne susre-
će u Periklovoin Nadgrohnomgovoru kod Tukidida, ipak mu ga niko ne od-
riče. Ilcrodot V I I 162, sličnu metaforu pripisujc Gelonu. Atenaj III 99 (ed.
G. Kaibel I 228) govorniku Demadu pripisuje misao da su efebi proleće na-
roda, o čemu up. Sauppe II 315, n. 4,

224
bi trebalo da [Atinjani] ostanu po strani i mirno posm atraju ka-
ko se Iieladi oduzima jedno oko135.
Kad se H aret žurio da položi račun o olintskom ra tu 136, Ke-
fisodot, teško se srdeći, govoraše da se H aret brine o polaganju
računa u vreme kad se narodguši kao u kotlu. Jednom drugom
prilikom Kefisodot, podstičući Atinjane da pređu u Huboju ka-
ko bi se tam o snabdeli žitaricam a, reče kako bi bilo dobro da
Miltijadova odluka uđe u ratnipohod 137. Ifikrat, srdeći se što su
Atinjani sklopili mir s Epidaurom i primorskim gradovima, re-
če da su se time sami lišili ratnih zalihaUi. Pejtolaj je P arala139
nazvao buzdovanom naroda, a Sest žitnom riznicom Pireja. Peri-
kle je zahtevao uništenje A jgine140, toga trna u oku luci Pireju.

135 Poredenje se pripisuje Leptinu (up. Sauppe I I 250). U prošlosti je često na-
vođena: Plut., Vita Cim. 16,489 C; Cic., Pro lege Manilia V 11; De nutura de-
orum 111 38. Leptin je izneo gornje poređenje u govoru održanom godine
369, u prilog Lakedajmonjana koji su đošli da traže pomoć od Atinjana pro-
tiv Epaminonde i Tebanaca.
136 j i aret ; njegovi najamnici učestvovali su u olintskom ratu protiv Filiipa go-
dine 349.
- O Kefisodotu videti gore nap. 65. Obojica su bili atinske vojskovođe.
- EuSuva je pojam tehničkc prirode, a služio je prilikom ispitivanja, od-
nosno polaganja računa, čemu su se pođvrgavali svi koji su u vojsci obavljali
značajniju funkciju. Pod tim se podrazumeva i kazna ako se utvrdi šteta.
137 Ovo se najverovatnije odnosi na Demostena koji je pozivao Atinjane da
smesta priteknu u pomoć Euboji protiv Tebanaca, kao što je bez velikog raz-
mišljanja i oklevanja Miltijad, godine 490, ustao protiv Kserksa.
13S O It'ikratu up. gore nap. 34. Prema tom ugovoru atinska vojska nije imala
pravo da se snabdeva na licu mesta pa makar tim gradovima i u pomoć išla.
139 Paralos i Salaminia behu nepovredivi atinski brodovi kojima su se prenosi-
le brze poruke, prevozili poslanici, ali i državni zatvorenici, o čemu up. De-
mosten, O položaju na Hersonesu 29.
- Sest je sa gradovima Abidom i Lampsakom bio veoma važna pristanišna
stanica na putu iz područja Crnog mora, ođakle se prevozilo žito za Atinu.
Njegovim zauzećem god. 478, počeo je uspon Atine kao pomorske sile. Ape-
lativ oijOTOg, međutim, znači rešeto, slično kao i pojam Tr|A,ia, o čcmu up.
Atenaj X III591.
140 Ostrvo Ajgina, ležeći nasuprot luci Pireju, bilo je, zahvaljujući svojoj floti,
atinski suparnik, zbog čega je god. 457, bilo zauzeto i prisiljeno na plaćanje
danka. Poredenje se pripisuje i govorniku Demadu (l'r. 3, Sauppe I I 315) o
čemu svedoči i Plut., Polit.praecept. 6,803 a;Apophth. reg. et duc. 186 C; Ate-
naj III 99 D. Strabon IX 1,14, nas izveštava da su neki tako nazivali ostrvee
Psitalij.

225
M ojrokle141, imenujući neku veoma čestitu ličnost, izjavi da ni-
je nečasniji od nje, govoreći: Ona je nečasna tricleset triposto, a
ja samo deset posto.
Im a jedan jampski trim etar pesnika A naksandrida142 o de-
vojkama koje su zakasnile za udaju: Moje kćerkepropusliše vre-
me udaje. Ovde spadaju i Polieuktove143 reči upućene nekom pa-
ralitičaru, imenom Speusip: ne može ni minutu mirovati, jerga je
sudbina vezala bolešću spet otvoram . K efisodot145 je trijere na-
zivao kićenim mlinicama, a Kiničar [Diogcn] je imao običaj da
kaže kako su krčme atičke fitidije146, dok je Ajsion147 govorio da
su na Siciliji izlili grad, što predstavlja m etaforu i slikovit prikaz,
kao što je slučaj i s poređenjem : Cela je Ilelada pustila krik. IIi
ono kad je Kefisodot Atinjanima savetovao da budu oprezni i da
ne održavaju mnoge skupovei4ii.

141 M o jro k le (S a u p p e II 275) je ste političar, sav rem en ik D e m o stcn o v , po re-

klom sa Salam ine, protivnik m akedonske stra n k e u A tini i Ile la d i. I/.gleda
da je bio p o h lep a n za novcem , pa je zbog lihvarenja jednom bio p ro tc ra n .
142 A n a k sa n d rid , pesnik S r e d n je k o m e d ije , navođi se jo.š i u R e t. III 11, 8: 12, 3
(up. K ock, o p . cit. I I 162, fr. 68).
- P ridev wt£pijp.Epoc koji ujed n o čini m etal'oru, je s te pojam teh n ičk e pri-
ro d e , o đ n o sn o p ra v n c term inologije označavajući o n o g a koji je p ro m ašio
od suda postavljcni ro k za p laćanje n akon čega m u se stvari p risilom zaplc-
njuju,
M e tafo ra se sastoji u tom e da su i devojke iz n e h a ta prom ašile vrem e uda-
jc, te sađa k a o n eu d av ače p odležu proskripciji.
143 P o lieu k t, atinski g o vornik i državnik, D e m o stcn o v savrem enik, pro tiv n ik
m ak ed o n sk e stran k e (up. S auppe II 273-274).
144 r]£vT£cnjpry'yov je sprava za kažnjavanjc p restu p n ik a sa olvorim a za ruke,
glavu i noge koju navodi i A risto fan u V ite z o v im a 1049.
143 O K cfisodotu, up, R e t. III 4. 3. i nap. 65, uz treću knjigu.
146 R eč je o čuvenom filosofu iz peto g i četvrtog veka p.n.e., K iničaru D ioge-
nu, ro d o m iz Sinape.
F itid ije iii sisitije b eh u javni i skrom ni obedi u S parti, n a su p ro t raspu-
snostim a u jelu svake vrste s čim e su se srodili A tin jan i posećujući i sam e
krčm e, što u ranijem p erio d u slobodnim ljudim a nije služilo na čast.
147 Suda, s u b v o c e AripooSfcvric (ed. A dler II 1931, 45, n. 454) nas je d in o izve-
štava da je reč o atinskom govorniku, D em ostenovom protivniku.
146 V ero v atn o se a lu d ira na n e re d e koji su p o običaju p ra tili ja v n e skupove.
M e ta fo ra se krije u tcoieiv EKKA,r|oiac zam enjujući p o sle d n ju re č sa o u v -
Spopac.

226
 Ovde spada i ono što je Isokrat rekao o onima što trče na na-
rodne praznike149. I kao što Lisija u Nadgrobnom govoru reče:
Bilo bi dostojno da na humci palih kod Salamine Helada odreže
kosu, jer je tu s njihovom hrabrošću položena i njena sloboda 15<).
D a je govornik rekao kako bi bilo pravedno da H elada oplaku-
je njihovu hrabrost s njima pokopanu, to bi bila m etafora i sli-
kovit prikaz, dok obrnuto ,pokopati svoju slobodu s njihovom hra-
1 U) brošću čini određenu vrstu antiteze. I kao što Ifikrat reče: Put
mojih govora prolazi sredinom Haretovih dela. Ovde je upotre-
bljena m etafora po analogiji, dok je sredinom slikovit prikaz. Iz-
raz pozivati u pomoć opasnost protiv opasnosti151 jestc m etafora
koja rečenicu čini slikovitom. [Ovamo ide] i ono što Likoleont
reče u odbranu Ilabrije: Kako to da nepopustite pred molbama
bronzane statuepodignute u njegovu čast152, jeste m etafora za da-
ti trenutak, ali ne zauvek, te je radije slikovit prikaz. Kad se, na-
ime, Habrija nalazio u opasnosti, tada je za njega molila statua,
te neživo postaje živo, spomenik ukazuje na velika dela izvrše-
na u korist države. Takav je i izraz na svaki način se trude da bu-
du duhom ponizni, jer truditi se oko nečega ima značenje nešto
uvećavati153.
Slično je i s iskazom: Razum je svetlo štoga Bogzapali u Ijud-
skoj duši154, jer reči razum i svetlo nešto očituju. [Isto je i s ovom
tvrdnjomj: Mi ne završavamo ratovanje, već ga samo odgadamo1-5,
149 U p. Iso k rat, Philippus J2
150 R eči iz Lisijina Nadgrolmoggovora u čast p alih A tin jan a u k o rin tsk o m ra tu ,
II 60. O čuvani tek st n e govori nam sam o o palim kod S alam ine 480, već i o
pu sto šen ju što se zJ>ilo godinc 405, kod A jgospotam a kad je S p a rta do no-
gu p o tu k la A tinu. Ovaj nas Lisijin govor v eom a p o đ seća n a čuvcni Isokra-
tov Panegirik.
151 N e p o zn a t namjc a u to r k ao i okotnosti u kojim a je iskazana ova m eta fo ra .
152 R a n ije je re č e n o d a je H a b rija , godine 366, bio o p tu ž e n d a jc T ebancim a
p re d a o O ro p . G o v o rn ik L ik o leo n t, od koga su n a m se sačuvali frag m e n ti
vezani za ovaj pro ces, poziva se na po n a ša n je sta tu e kako bi u tic a o n a po-
našanje p re m a m olitelju. O ovom e up. S auppe II 249.
153 U p. Iso k ra t, Panegirik 151, prilikom govora o ro p sk o m p o n a ša n ju P ersija-
n a c a p re m a njihovom krafju.
O vđe je re č otm etafori s vrste n a rod, je r je truditi se v rsta o d uvećavati.
134 Citat n e p o z n a to g a u to ra .
153 Iso k rat, Paneg. 172.

227
 jer se obadve misli, odgađanje i takva vrsta mira, odnose na bu-
dućnost. M etafora bi bila i kad bi se reklo da je [takav] ugovor
mnogo veličanstveniji trofej od. onoga što sepostiže u ratul56jerdo
poslednjeg čovek dolazi pomoću malo značajnih dogadaja i pro-
stom naklonošću slučaja, dok prvo [ugovor o prestanku rata] uzi-
ma u obzir celi rat\ trofej i mirovni ugovor su, naime, znaci po-
bede.
Slična je i izreka da države osuđivanjem ljudi postižu veću
kaznu, jer je kazna157 opravdano nanošenje štete.

GLAVA JEDANAESTA

Nastavak o otmenom i slikovitom izražavanju

1. Rečeno je, dakle, da se otmeno izražavanje [asteia] posti-

že m etaforam a na osnovu analogije i izrazima koji slikovito pre-
dočavaju stvari. Sad je na redu da kažemo šta nazivamo slikovi-
tim [rcpo opp&Tcov] prikazivanjem i čime se to postiže.
Definicija 2. Kažem da reči [i izrazi] predm et slikovito prikazuju onda
i primcri kad označavaju stvari u akciji158 [Evep^ouvTa]. Tako, na primer,
slikovitog
prikazi- kazati da je krepostan čovek četvorougaon159160znači izreći metafo-
vanja ru, jer su oba pojma savršena, ali to ne izražava akciju, dok izraz
napon života bio im je u cvatum izražava akciju, što je slučaj i ov-
de: Ti što kao otpuštena životinja [paseš u svetom krugulfil] kao i u:

156 Iso k ra t, ibidem, 180.

157 O znaćenju navedenog p o jm a u p . gore nap. 136. In a č e je reč o aluziji na Iso-
k ratov govor O miru 120.
158 Ovaj nas izraz po d seća na n a p re d navedeni izraz evEpY£ia<; iz III 10, 6 koji
je p re v ed e n kao živoprikazivanje. Izraz u akciji p odseća nas na a ristotelov-
ski tehnički sm isao izraza u su p ro tn o sti sa Suvdpei. u m ogućnosti, in poten-
tia esse, o n o što m ože biti, je r se za ono što je u akciji nađovezuje i :£A,eio v ,
causa finalis, svrhovitost, u A ristotelovom naučavanju.
159 O va m e ta fo ra p rip a d a S im onidu ili P itagorovcim a. Susrećem o je u raznim
tekstovim a. N avodi je i P la to n u Protagori 339 A , i S o p a tar, p re m a Stobaju
IV 5, 51, ed. O . H e n se IV 212, n. 51.
160 U p. Iso k rat, Philippus 10.
161 Ibidem, 127. O vo p o re đ en je, m eđutim , već susrećem o kod P la to n a , Prota-
gora 320 A , gde se govori o stad im a koja pasu n a slobodi.

228
 Heleni tada jurnuše nogama hitrim ...162

Izraz jurnuše izražava akciju i metaforu, jer sadrži pojam brzine.

1 sam H om er, koristeći se m etaforam a, često govori o mrtvim
kao o živim stvarima.
3. U svim tim slučajevima upotreba izraza koji izražavaju ak-
ciju čini izlaganje čuvenim, kao, na primer:

U to se nizbrdo svalja bestidna stena163,

i:

Odleti strela164.
[Strela] poleti, želeć da m eđ’ junake u čete p a d n e 165,

potom:

[Koplje] se rtom u zemlju zabi, žudno želeći pod kožu ući166.

1412a Koplje žudno kroz pleće proleti njem u167.

U svim gornjim prim erima pridavanje života neživim pred-

metima izražava akciju, jer nju izražavaju izrazi biti bestidan, žud-
no želeti i tom e slično. Hom er je te atribute upotrebio pom oću
m etafore na osnovu analogije, jer šta je stena za Sisifa, to je be-
stidnik za onoga prem a kome besramno postupa.
4. Isti se efekat postiže i čuvenim poređenjem prim enjenim
na mrtve predm ete:
.................besne
Buče vali mnogošumnoga mora, grbavi,
Od pene beli, jedan za drugim jureći stalno168.
162 Up. Euripid, Ifigenija u Aulidi 80. ali tu susrećcmo ođ^avix<; 8opi - Heleni
tada zamahnuše kopljem.
163 Up. Homer, Od. XI 598.
164 Up. II. XIII 587.
165 Ibidem, IV 126.
166 Ibidem, XI 574.
167 Ibidem, X V 542.
168 Ibidem, XIII 797-799.

229
 Ovde pesnik predstavlja sve u pokretu, živo, u akciji, a akci-
ja je kretanje.
Metafora
zahteva 5. M etafore, kao što smo prethodno istakli169, treba izvodi-
oštroum- ti iz oblasti srodnih predm eta, ali ne sasvim sličnih, upravo ona-
nost ko kao što se u filosofiji, na primer, oštroumnošću sm atra spo-
sobnost uviđanja sličnosti kod stvari koje se veoma razlikuju. 'I'a-
ko je A rh ita 170 govorio da su odabrani sudija i žrtvenik jedno
isto, jer jednom i drugom pribegava sve što trpi nepravdu. Ili,
ako bi neko rekao da su sidro i krem atra [obešena kotarica| jed-
no isto; oboje, naime, pripada istoj vrsti stvari, ali se one rneđu-
sobno razlikuju utoliko što se jedna pričvršćuje na vrhu, druga
na dnu. Isto bi bilo i kad bi se reklo da je izvršena nivelacija u
gradovim a171, jer bi to značilo prim enu istog pojma na veoma
različite objekte, to jest izjednačenje po mogućnosti i izgledu.
Otmcni 6. Otmeni se govor u većini slučajeva postiže metaforama i za-
govor
varavanjem slušalaca: njemu postaje jasno da je nešto novo naučio
kad je poslednje suprotno onome što je prethodno mislio i kad mu
se čini da mu razum kaže: da to je istinito, aja sam u tomegrešio.
Apoftegme I sjaj duhovitih izreka [apoftegmi] sastoji še u tome što one
ne označavaju ono što se kaže, kao što je, na prim er, Stesihoro-
va apoftegma da će cvrčci sa zemlje sami sebi pevati172.
Zagonetke Zbog istog razloga su ugodne i dobro sastavljene zagonetke,
jer nas uče nečemu novom, a i izraz im je metaforičan.
Neočeki-
vani i [Ovamo spada i] ono što Teodor naziva nečuvenim izrazima,
dvosmis- što biva onda kad je misao neočekivana i kad se, kao što Teodor173
lcni izrazi
169 Vidcti Ret. III 10, 6.
170 Arhita, fr. 47 A 12 D -K 1 425. Rcč je o Arhiti iz Taranta, iz prve polovine če-
tvrtog veka, filosofu i matematičaru, pitagorovcu, učeniku Filolajevom s ko-
jim se družio Platon. O njemu Demosten govori s divljenjcm.
171 Aluzija na Isokrata, Philippus 40, gde smera na političku nivelaciju, to jest
jednakost.
172 Apoftegma je već navođenja u Rel. II 21, 8. O ovoj Stesihorovoj apoftegmi
up. Page, op. cil. 140, fr. 104. Cvrčci će, naime, pevati sa zemlje u zemljama
gde nema drveća koje je neprijatelj uništio. U ime toga Stagiranin u delu Hist.
anim. V 30, 556 a 21-22, kaže da tamo gde nema cvrčaka nema ni drveća.
173 Teodor iz Bizanta (Sauppe II 164) autor s kraja petog veka koga navodi i
Platon u Phaedr. 266 E -267 A. Cini se da je njegovo delo Govornička vešti-
na (Tezvcbv auva^to^ri) vršilo veliki uticaj na razvoj i tumačenje ove vešti-
ne. O ovom govorniku up. Solmsen u RE V A 2, n. 38, ed. 1839-1847. Tre-
ba ga razlikovati od istoimenog glumca koji se navodi u Ret. III 2, 4.

230
 kaže, ne podudara s onim što smo očekivali. slično izmeni smi-
sla reči u šalama. Isti se efekat postiže i šalama zasnovanim na
prem eštanju slova u rečima, jer nas i to dovodi u zabunu. Slično
se može postupiti i u stihovima, jer pesnik ne kaže ono što slu-
šalac očckuje:

Iđaše na nogama ozebline imajuć174,

dok je slušalac očekivao da će pesnik reći sandale.

Takva doskočica mora biti jasna još u trenutku izricanja. Kad
se pak u tim rečima prem eštaju slova, tada se ono na što se mi-
sli ne kaže govorom, već se to postiže prom enom slova u reči.
Takva je, na primer, Teodorova dosetka protiv kitaroda Nikona:
Tračanka te je rodila, želeći reći: to te uznemimva - [Teodor], me-
đutim, obm anjuje slušaoca175, jer želi reći nešto drugo. Prema
1412 b tome, dosetka je lepa onome ko jc razume, jer kad se ne bi zna-
lo da je Nikon Tračanin, rečenica ne bi bila duhovita.
7. Ili, uzmimo, ovu rečenicu: želiši da ga pogubiš |7tepoai],
ili želiš da stane na stranu Persijanaca17617. U oba slučaja rečeni-
cu treba izgovoriti u skladu s onim što se namerava reći.
Kod otm enog izražavanja isti efekat se postiže igrom reči, Opet o
kao što je: Početakpreimućstva na moru za Atinjane nije bio po- otmenom govoru
četak nevolja, jer su iz toga izvukli korist171. Ili, kao što je Isokrat

174 Ovo je parodija na epski stil.

175 Tckst je dosta nesiguran pa su predlagane razne interpretacije ne bi li se ob-
jasnila ova dosetka koja se zasniva na tome da se izgovorenim rečima da
drukčiji srnisao od onoga što se očekuje. Up. L. Cooper.T pun in the Rhe-
toric o f Aristotle; Amer. Journ. ofPhilology 41,1920,48-56. Radermacher.zl/'-
tium scriptores, Wien 1951,109, zastupa čitanjc 9pča ijoe (pevaše tračke pe-
sme) pozivajući u pomoć istoriju koja, sudeći prema papirološkim fragmcn-
tima iz Ilerkulaneuma, zna za jednu tračku robinju koja je lošc pcvala. S
druge pak strane znamo za jednu komediju pod naslovom Kitarod (up. Kock,
Com. Att. Fragm. 389) ćiji je autor neki Nikon iz vremena N ove komedije.
Dosetka koju donosi Aristotel utoliko se lakše razume kad se zna da je Ni-
kon Tračanin. Tti zapravo srećemo igru reči: thratto - zhunjujem: Trdtte — Tra-
čanka.
176 Igra reči na osnovu sazvučnosti: persai, aor. o d pertho i Persai, Persijanci.
Up. Ajshil, Pers. 178.
177 Igra reči zasnovana na dvojakom značenju pojma, reči arhe = vlast i poče-
tak.

231
 govorio da je vlast [arhe] za grad bila početak [arhe] nevoljam .
U oba je slučaja kazano nešto što niko ne bi očekivao da će biti
kazano i uvida se da je rečeno istinito. Reći vlastje vlast nije mu-
dro, ali to nije ono našta se misli, već nešto drugo, jer reč otpxb
nema isti smisao u drugom slučaju, već sasvim suprotan.
Homonimi 8. U svim ovim slučajevima uspeh se može postići kad se rec
prikladno upotrebi u vidu homonima ili metafore. Tako, na pri-
mer, u rečenici Anashetos oiik 'anashetos [Podnošljiv je nepodno-
šljiv] postoji kontrađikcija kod homonima što je samo tada oprav-
dano ako je Anashet neka nepodnošljiva osoba. Ili, ovaj slučaj:

Ne treba da budeš veći stranac od stranca178179,

ili ne više no što treba da budeš, što je jedno isto; i: ni gost ne tre-
ba da uvek bude stranac, jer je ista reč uzeta u različitom znače-
nju. Istovetan je i ovaj Anaksandridov stih:
Lepo je um reti ništa ne učiniv’ što zaslužuje m reti18018, jer jc
to isto kao kad bi se reklo: vredno je mreti kad se nije zasluzilo
mreti, ili vredno je mreti ne zasluživši smrt, ili kad se ništa ne čini
što bi zaslužilo smrt.
9. U tim se izjavama susreće istovetan način izražavanja i što
god je forma rečenice sažetija i antitetičnija, to je i izjava čuve-
nija. To je razlog zašto antiteza pospešuje oštroum nost i svojom
je sažetošću čini hitrijom.
10. Osim toga, da bi rečeno bilo istinito i bez plitkosti, mora
se ili stalno vezivati za lice na koje se rečenica odnosi, ili sama re-
čenica treba biti pravilno iskazana, jer se te osobine m oraju po-
dudarati. Tako je, na primer: treba mreti ništa ne zgrešivši [ovde
smisao tačan] ali to nije otmeno rečeno. Ui: Dostojan s dostojnorn
ženit se trebam , jeste verno, ali nije otmeno rečeno. Ako, među-
178 Igra reči kao u prethodnom primeru. Up. Isokrat, Philippus 61 i O miru 101.
Moglo bi se, naime, reći da je vlast -arhe —nji moru bila ili nije bila početak
-arhe - nevolja za Atinjane. U početku su imali velike koristi, ali im je vlast
na moru kasnije donela vclike nevolje, što je bilopočetak zala.
179 Fragment nepoznatog komičkog pesnika. To je igra reči koje imaju dvostru-
ki smisao, jer ksenos znači stranac ili gost. Up. Kock. op. cit. III 448
180 Anaksandridov stih. \}p.A nax., ed. Kock II 161, fr. 64.
—Izraz aksios uzct je u smislu dostojan ipodložun kazni, to jest kažnjiv.
181 Up. Kock,Fragm. Com. adesp. III447, 206.

232
 tim, rečenica ima obe kvalitete, kao na primer: dostojno je umreti
nedostojan smrti, onda je duhovitija, jer što god izraz ima bolje
odlike, to je lepši, na primer, ako reči sadrže m etaforu i to meta-
foru posebne vrste, te antitezu, parisosu i živo prikazivanje.
f f . I čuvena su poređenja, kao što smo ranije istakli182, na ne- Poređenja
ki način metafore, jer se, poput metafora po analogiji, uvek sasto-
je iz dva pojma, kao kad bismo, na primer, rekli da je štit Arejeva
1413a čaša183, a luk bežična forminga184. Takvo izražavanje uistinu nije
prosto, ali je prosto da se luk naziva formingom, ili štit čašom.
12. Poređenja se mogu graditi i ovako: aulet [svirač na fruli]
liči na m ajm una, a kratkovid čovek na lam pu koja treperi, jer
oboje žmirkaju.
f3. Poredenje je lepo ako uključuje m etaforu, jer se štit zai-
sta može upoređivati s Arejevom čašom, a razvaline s prnjam a
kuće. Isto bi bilo i kad bi se reklo da je N ikerat Filoktet ugrižen
od Pratija, poređenje kojim se poslužio Trasimah kad je vidco
da je N ik erat185, kad ga je Pratij pobcdio u raspodijskom nad-
m etanju, neopran pustio kosu. To je razlog što pesnike toliko
osuđuju ako im poredenje nije uspelo, ili ih pak hvale ako je uspe-
lo. Pod tim razum em takav slučaj u kojem pesnik upotrebljava
dva odgovarajuća pojma:
182 Videti Ret. III 4, I sq.
183 Bergk ovu metaforu pripisuje Timotcju na temelju fragmenata ovoga pe-
snika što ih jc izdao Page, op. cit. 416, n. 797, a susreće se i kod Atenaja X
433 C i X I 502 B. Istu metaforu susrećemo i u Poetici 21, 1457 b 21-22, kao
i gore u gl. 4, 4.
184 Up. Fi: Lyr. adesp. 127 Bergk = Page.Poef. Mel. Graec. 512, n. 951. Deme-
trije Faleranin u delu De eiocutione 85, navodi istu metaforu pripisujući je
Teognidu, no tu nije reč o Teognidu elegičaru iz druge polovine VI veka, već
o istoimenom tragičkom pesniku koga je ismejavao Aristofan uAhamjani-
ma 11, 140 i u Tesm. 170.
185 Trasim. fr. 85 A D-K II 320. Osim izdanja što su ga priređili Diels-Kranz,
fragmcnte govornika Trasimaha iz Ilalkedonije objavio je i M. Unterstei-
ner, Sofisti III 2-37 (up. Sauppe II 162-164).
- O rapsodu Nikeratu iz Herakleje up. Untersteiner, op. cit. 6-7.
Sto se tiče Filokteta, poznato je da jc sin kralja Peanta iz Melibojc u Tcsa-
liji. Od prijatelja Herakla dobio luk i strele koje je poneo na Troju, ali ga na
Lemnosu ugrize zmija. Zbog rane koja je zaudarala i silnog jauka helenska
vojska ga ostavi na ostrvu gde se zlopatio punih deset godina, polpuno za-
nemarivši ličnu higijcnu. Zato Trasimah pravi aluziju na bol što ga je Nike-
ratu nanco Pratija.

233
 K’o peršun noge mu krive,

ili:

K ’o što se Filamon sa vrećom tuko s drugom po jarm u 186.

Svi slični iskazi su porcđcnja, a da poređenja nisu ništa drugo do

m etafore to smo često isticali187.
Poslovice 1 4 .1 poslovice su m etafore s vrste na vrstu. Kad, na prim er,
neko nekoga poziva u pomoć, nadajući se da će od njega imati
koristi, a pretrpi štetu, onda se to kaže prošao kao Karpaćanin
sa zecom 188, jer su obojica doživela razočarenje. To bi bilo sko-
ro sve što bi se moglo reći o izvorima otmenoga izražavanja, kao
i o razlozima zbog kojih se ljuđi njime koriste.
I liperbole 1 5 .1 čuvene hiperbole su metafore. Tako se, na prim er, o na-
tečenom oku može rcći pomisliste da je korpica [crvenih | dudo-
va, jer je povređeno oko crveno, ali to je u znatnoj meri preuvc-
ličano. Dalje, izražavanje slično ovom ili onom jeste hiperbola
koja se razlikuje oblikom:

K ’o što se Filamon sa vrećom tuko s drugom po jarm u.

[Tu parabola može biti hiperbola u ovom obliku]: moglo bi
se pomisliti da se Filamon borio s vrećom. Ili: k 'o peršun noge mu
krive. moglo bi se pomisliti da nije imao noge nego peršun, jersu
bile tako iskrivljene.
16. Ima hiperbola s mladalačkim osobinama, jcr u sebi sadr-
že nešto od naglosti. Zato ljudi takve hiperbole naročito koriste
u ljutnji:
188 Oba fragmenta potiču od nepoznatog komičkog pesnika, a izđao ih je Kock
III 448, r. 207-208.
- Fiiamon je slavni pesničar koga navodi Demosten u govoru O vencu 319,
i Ajshin u govoru Protiv Ktesifonta 189.
Korikos se može shvatiti kao apelativ bokserska vreća za vežbanje i kao li-
čno ime, te bi se moglo pomišljati na nekoga istoimenog atletu.
187 Videti gore gl. 10.
188 Na ostrvo Karpat, izmcđu Krita i Rodosa, behu donešeni zečevi koji su se
toliko razmnožili da su stali pričinjavati golcmu štetu poljoprivredi, o čemu
videti Suda, s. v. Lagos, ed. A. Adler III 1933, 227, n. 30 i Hesychius, s. v.
Karpathios, ed. K. Latte II 1966,415, n. 859. Siičan slučaj u novije vreme se
zbio u Australiji.

234
 Sve da mi to l’ko poklona dak o l’ko j ’ peska izem nog praha,
Kćerku Atrejevića Agamemnona oženit neću,
Pa da se lepotom s zlaćanom Kiterkom takmi,
Sve da je veštinom sivookoj Ateni slična189.

1413b To je razlog zašto starijoj osobi ne priliči da se služi takvim

hiperbolam a. Dodajmo da se njima najviše služe atinski govor-
nici.

GLAVA DVANAESTA

Razne vrste stila

1. Ne bi trebalo zaboraviti da svakom rodu govora odgova- Svaki rod

govora im<:
ra poseban stil. Nije isti stil u pisanom i parničnom govoru, niti poseban
u skupštinskim i sudskim govorima190. stil
Mi, međutim, treba da poznajcmo obe vrste stila, jer stil pi-
sanih rasprava zahteva vrsno poznavanje helenskog jezika, a zna-
jući drugi, nije potrebno ćutati ukoliko želimo da naše mišljenje
prenesem o drugima, kao što ono čine nepismeni.
2. Stil pisanih sastava je najodređeniji191, dok je stil parni- Stil pisanil'
čnih govora najprikladniji za deklamaciju. Kod poslednjega raz- i govoru
namenje-
likujemo dve vrste: prva izražava karakter, druga strasti. U to- nih bescda
me je razlog zašto se glumci otimaju za takvom vrstom dramskih
dela, a pesnici za takvom vrstom glumaca. Uprkos tomc, čuvcni
su i pesnici čija su dela nam cnjena isključivo čitanju, kao reci-
mo, H ajrem on, jer je (egzaktan kao i pisci govora) a od pesnika
ditiramba Likimnije192. Ako se pak uporede, pisani govori u par-
189 Up. II. IX 385 i 388-390.
190 Aristotel, kako izgjeda, suprotstavlja dve vrste stila: pisani i govorni. Posled-
nji dalje dcli na govorni stil u narodnim skupštinama i u sudnicama. Dobar
govornik treba da bude vrstan u jednom i drugom.
191 Stilu pisanih sastava ne koristi dramska ili govornička deklamatorska pati-
na. Takav sastav prilikom čitanja ne sme ostavljati utisak dvosmislenosti. U
govorima, naprotiv, gest, intonacija i stav mogu pobliže ođrediti nameru ko-
ja se uvek otkriva u običnom čitanju.
192 Hajremon je tragički pesnik iz četvrtog veka. Atistotel ga navodi više puta.
O njemu up. Nauck, T. G. F. 781-792.
O Likimniju sa Hija bilo jereči u Ret. III 2, 13.

235
 nicama izgledaju suvoparni kao besede govornika, pa m akar u
govoru i postigle uspeh, kad se čitaju izgledaju proste. Tome je
uzrok to što su jedino prikladne za javne nastupe. To je razlog
zašto dijalozi namenjeni scenskoj deklam aciji193, kad im se ona
oduzme, ne ispunjavaju svoju ulogu i izgledaju smešno. Tako se,
na prim er, s pravom odbacuju rečenice bcz veznika [asindeta] i
često ponavljanje jednog istog u pisanim sastavima, ali se to ne
odbacuje u govorima pisanim za javne nastupe, te se takvim sa-
stavima, budući da su podesni za glumu, služe i govornici.
Ponav- 3. Kad se pak nešto ponavlja, tada treba menjati način izra-
ljanje žavanja: On je taj koji vas jepokrao; on je taj koji vas je obmanuo;
on je taj što vas je, na kraju krajeva, hteo izdati. Tako je, na pri-
m er, postupio glumac Filem on194 u Anaksandridovoj komediji
Bezumlje staraca195, govoreći: Radamant i Palamed, a u prologu
Pobožnih 1%, reče ja. Ako se pak neko takvim izrazima ne kori-
sti poput giumaca, taj liči na čoveka koji nosigredu.
Asindeton 4. Slično je i kod rečenica bez veznika, kao, na prim er: do-
doh, sretoh, zatražih. Te reči treba nužno izgovoriti deklam ator-
ski, ne kao celinu, niti jednoličnim tonom [tako kao da je reč o
jednoj povezanoj rečenici i misaonoj celini].
S druge strane, rečenice bez veznika imaju nešto osobeno,
jer se čini kao da se u određenom vremenskom periodu mnogo
toga kaže, zato što izgleda da se upotrebom veznika više pojedi-
nosti sjedinjuje u celinu, tako da je, ako se, uklone, očito da se
dobija suprotan utisak, da jedno postaje višcbrojno. Prem a to-
me, asindeton prouzrokuje amplifikaciju: dodoh, porazgovarah, 1414a
zamolih ga (što ima izgled mnogostrukosti); prezrivo seponeo pre-
ma svemu što sam mu rekao. To je želeo postići i Hom er ovim od-
lomkom:

19-4 O govorničkoj i đramskoj deklamaciji up. Ret. I I I 1, 3 sq.

194 Glumca Filemona koji se mora lučiti od istoimenog komičkog pesnika, po-
znajemo isključivo po ovoj Aristotelovoj aluziji i iz Ajshinova govora Protiv
Timarha 115.
195 O navedenoj Anaksandridovoj komediji up. Atenaj XIV 614 i Kock I I 139,
fr. 10.
19ft Prema Kocku II 140, ovoje jedini spomen ove Anaksandridove komedije.
Poslovicom koja potom sledi ukazuje se na monotonost govora koji nema-
ju deklamatorski duh, le se jednolično izgovaraju kao što jednolično ide čo-
vek koji nosi gredu.

236
 N ire j.............. iz Sime ...
N ire j..............Aglaje sin...
N ire j..............najlepši od svih197.

I doista, o čemu se puno govorilo, to se i često imenovalo.

D osleđno tomc, ako se nešto imenovalo, čini se kao da se o to-
me puno govorilo. Zahvaljujući ovom paralogizm u pesnik je
podigao ugled ovoj ličnosti, p re m d a ju je samo na jednom me-
stu pom enuo i tako je ovekovečio, m ada je nigde više ne spo-
minje.
5. Stil beseda namenjen govoru u narodnoj skupštini u pot- Stil
političkih
punosti odgovara crtežu u perspektivi [oKur/poecpia198]: što je vi- govora
še sveta, to je dalja perspektiva, zbog čega u oba slučaja akribi-
čno ima izgled površnosti, istovremeno stvarajući loš utisak. Stil
sudskih govora, međutim, je egzaktniji, a još je egzaktniji [uver-
ljiviji] stil besede koja se govori pred jednim sudijom, jer u tom
slučaju ima jako malo mogućnosti korišćenja retorskim zamka-
ma; sudija, naim e, lako uočava što pripada, a što odudara od
predm eta, a kako ovde nema parničenja, to ništa ne pomućuje
njegovo prosuđivanje i odluku. To je razlog zašto isti govorni-
ci199 nisu čuveni u svim vrstama govora, jer gde je više m esta za
deklamaciju, tu je manje mesta valjanosti stila. To jc slučaj po-
sebno tam o gde se oseća potreba za glasnoćom, naročito tamo
gde se m ora veoma glasno govoriti.
6. Za pisanje je najprikladniji stil epideiktičkih govora, jer su Stil epi-
deiktičkih
namenjeni čitanju, a za njim sledi stil sudskih govora. govora
N epotrebno je dalje se zadržavati na analizi stila i dokaziva- Dopadlji-
nju da on treba biti dopadljiv i veličanstven, jer pomoću čega dru- vost stila
goga govornik može ovladati tim odličjima? Jasno je da će na-
brojani kvaliteti, ukoliko smo pravilno definisali odliku stila200,
doprineti njegovoj dopadljivosti. Uostalom, zbog čega je drugog,
ako ne radi dopadljivosti, potrebno da stil bude jasan, da ne bu-

197 Up. II. II 671-673.

19il Skiagrafija je crtež koji na rastojanju stvara utisak gotovoga đela.
199 Mislilac iz Stagire smatra da govornici nemaju talenta za sve vrste govora,
a zna se da je malo onih što imaju talenat pisca i govornika. Opet treba upo-
zoriti na značaj što ga Filosof pridaje deklamaciji.
200 VidetiRet. III 2,1.

237
 de prost i da vodi računa o prikladnosti? Ako je, naime, stil kit-
njast, ili pak odveć sažet, neće biti jasan, iz čega je očigledno da
je sredina najprikladnija. Dopadljivost stila može se postići sre-
ćnim spajanjem nabrojanih kvaliteta, običnih i neobičnih izraza,
potom ritmom i uverljivošću koja proizlazi iz odgovarajuće forme.
Tako smo govorili o stilu - svim vrstama stila uopšte i o sva-
koj posebno - sad nam ostaje da raspravimo o rasporedu delo-
va govora.

GLAVA TRINAESTA

Delovi govora

Ncophod- 1. Govor se sastoji iz dva dela, jer je neophodno da se ime-

ni dclovi
govora: nuje predm et o kome je reč i da se on dokaže. Prema tome, ne-
izlaganjc i moguće je neko tvrđenje izneti i ne dokazati ga, ili ga dokazati,
dokazi- a prethodno ga ne izneti. Ko dokazuje taj nešto dokazuje; ko ne-
vanje
što prethodno izlaže, to u svrhu dokazivanja izlaže.
2. Prvi od tih uslova jeste izlaganje predm eta201 [Kpofkmg,
govornikov predložak, propozicija] a drugi, m etoda uveravanja
\pistis, probatio, dokazivanje predloženog] upravo onako kao kad
bi neko govor rastavio na dva dela od kojih je prvi problem , a
drugi dokazivanjc202 ['toga problema].
Zastranji- 3. Dosadašnji raspored delova govora gotovo je smešan, jer
vanja kođ se može reći da je izlaganje [&i% r|cn£rnarm tia, razlaganje, obra-
rasporcda
zloženje predm eta] svojstveno sudskom govomištvu. Kako se,
međutim, u epiđeiktrčkom i poiitičkom govomištvu može nalazr-
ti biaganje predmeta, kao što je definisano, ili pak pobijanjc pro-
tivnika [av-nSmcov] iii pak cpifog kod demonstrativnih govora203? 1414b

201 Pmthesis jc prcthodna postavka pitanja, dofcjcpistis, uvcravargjc, đofcaaiva-

nje te postavke. Ove detove mora imati svaka vrsta govora.
202 Filosol: nas pođscća na dijafcfctiftu, ođnosno na dijalekfičto podeite m# pta*-
nje i dokazivanje toga pitanja i to prime.Hjnjc m* retorik«vgovoreći o ckspan-
ziji i đokazivanju delbva govora. Možcfcje tmpad što sledi. s obzirom na smc-
šnupodeiu, u stvari napad rra fetrkrata, o čemu up. Quini.rop. cit. III 9. 5
203 Govor, dakle mora imati: irpootprov {exordiumTtrvod.);.&ijyricnq (narraiio,
izlaganje, obrazlaganje predmeta.),.jriiOiiji(; (probatib, dokazivanjc prediriška)
i en'ikojBc, (peromtio, svršetak, rekapitulacija^'o eemu je bilo reči u nap. 5,
uz prvu knjigu.

23®
 Uvod, poređenje argumenata [dvxucapapoXr), dokaz za ipro-
tiv] i rekapitulacija [ercavoSog] dopustivi su u političkom govor-
ništvu samo onda ako je reč o uzajamnom pobijanju [dvtiko^ia,
prigovor, sudska odbrana]. Ovi se delovi zaista često susreću u
političkom govorništvu ukoliko ono uključuje optužbu ili odbra-
nu, ali ne i onda kad je nam enjeno pružanju saveta. Ni cpilog
[peroracija, svršetak] se, štaviše, ne susreće u svakom sudskom
govoru, kao, na prim er, kad je govor kratak, ili kad se u mislima
svako može lako podsetiti izloženog o predm etu, jer se u epilo-
gu, da bi se izbegla dužina, obično sve skraćuje204.
4. Prema tome, nužni su delovi: izlaganje predm eta i meto-
da uveravanja. Ovi su delovi svojstveni svakoj vrsti govora, dok
u najboljem slučaju jedan govor može imati: uvod, izlaganje pred-
m eta, m etodu uveravanja i epilog, dok ono što se tiče pobijanja
protivnika spada u oblast m etoda uveravanja.
Poređenje argum enata jeste preuveličavanje argum enata
parničara, jer je i to deo koji spada u oblast m etoda uveravanja,
jer onaj ko vrši upoređenje želi time nešto đokazati, dok uvod i
epilog [ništa ne dokazujući] služe kao ispomoć pamćenju.
5. Ako bismo, dakle, prihvatili svaki mogući raspored, to bi
značilo da prihvatam o isto ono što i sledbenici Teodora i njego-
ve škole205 u kojoj se razlikovalo: izlaganje, posleizlaganje i pre-
dizlaganje, pobijanje i poslepobijanje.
Poseban pojam treba, međutim, upotrebljavati kad se želi is-
taći poseban kvalitet [vid] predm eta ili stvarna razlika, jer je u
protivnom pojam bezvredan i tričav, kao što je, na prim er, po-
stupao Likimnije u svom Uputstvu u govorničku veštinu20(\ izmi-
šljajući pojmove, kao što su udarpovoljnog vetra, odstupanje, gra-
nanje.
Sto se tiče diegese ona je vrstaprdthesis —govornikova predloška. Aristo-
tel zaslupa mišljcnje da samo sudski govor treba da (po pravilu) ima diege-
su, to jcst potpuno i precizno izlaganjc onoga što se prethodno đogodilo. U
epideiktičkim i političkim, odnosno savetodavnim govorima nema potrebe
za daljom podelom.
204 Hpilog služi kao rekapituiacija glavnih činjenica, pa nije neophodan ako je
govor kratak.
205 Reč je o Teodoru iz Bizanta o kojem je bilo govora u Ret. II I11,6 i u nap. 173.
uz Treću knjigu. O njegovoj prcraspođeli govori i Platon u Phaedr. 266 R.
206 O Likimniju, đramskom pesniku i govorniku, videti Ret. III 2, 13 i nap. 41,
uz treću knjigu.

239
 GLAVA CETRNAESTA

Analiza delova govora. Uvod.

Definicija 1. U vodje, dakle, početak govora, kao što je prolog u pesni-

čkim delima, ili preludij u komadu za flautu. Svi ti nazivi ozna-
čavaju početak i služe kao krčenje puta onom e što zatim sledi.
Preludij Preludij je sličan uvodu kod epideiktičkih govora, jer kao što
igrači uz sviranje na flauti počinju s izvođenjem komada koji mo-
gu najspretnije izvesti, pritom se pridržavajući osnovnog tona207
u kom adu koji izvode, tako bi isto trebalo da bude sastavljen i
uvod epideiktičkih govora: namah izložiti ono što želimo doka-
zivati, upriličiti govor besedi i s njome krenuti, kao što to svi go-
vornici i čine. Kao prim er tome može nam poslužiti uvod u Iso-
kratov govor Helenazm - u njoj nema ničega zajedničkog izme-
đu Elelene i erističkog načina mišljenja. Sve da govornik u uvodu
i pravi odstupanja [od opšteg sadržaja govora] i to je prikladni-
Predmet je no da govor ima jednoličan ton.
uvoda kod 2. Uvodi epidciktičkih govora crpe građu iz pohvale ili ku-
epidcik-
tičkog go- đenja. Tako, na prim er, Gorgija209 u Olimpijskom govoru kaže:
vorništva: Ljudi Heleni, dostojni ste da vam se mnogi dive, pritom hvaleći
pohvala i
kudenje one koji su ustanovili narodne svetkovine.
- Izraz E T t o - u p f f l o u ; podsećajući na ideju da se čovekprepusti vetnt, ima vi-
še tehničko značenje, to jest označava improvizaciju, slobodan tok govora i
invenciju. Isto tako i izraz o^oi, grane, grananje, pruža nam sliku rasta dr-
veća na kojem grane rastu u svim pravcima, tako reći bez reda, što se može
dovesti u vczu s nekontrolisanim nicanjem, odnosno rastom raznih grana
govora kalemeći se na truplo govora.
207 Pojam to evSooipov definisao je Ilesihije (ed. K. Latte II 92, n. 2818) kao
instrumentalnipreludij kojiprethodi vokalnom pevanju.
208 Up. Isokrat, Helcna 1-13 i Quint.,op. cit. III8, 8-9. U ovom govoru, Isokrat,
hvaleći Helenu, s osudom govori o sofistima, posebno o kiničarima i njiho-
vom erističkom načinu vođenja sporova. Sofisti su se, kao što je poznato,
često služili smicalicama, što je Aristotela podstaklo da napiše traktat O so-
fističkim pohijanjima.
209 Gorgijin Olimpijski govor slobodno se može smatrati nastavkom njegovog
Nadgrobnoggovora u kome veliča ideale za koje su se borili Atinjani, prven-
stveno misleći na pobede nad Persijancima. Zbog toga takve ideale u Olim-
pijskom govoru natura čitavoj Heladi, opominjući Helene da se okane unu-
trašnjih trzavica i da se okrenu protiv zajedničkog neprijatelja, Persijanaca,
što će kasnije zagovarati i Isokrat. O fr. up. D-K, op. cit. II 287, fr. 82.

240
 S druge strane, Isokrat ih kudi što su telesne odlike nagrađi-
vali poklonima, akia pritom nisu ustanovili nikakvu nagradu za
one što se ističu duhom 210.
3. Ovi se uvodi izvode iz saveta, kao, recimo, da se poštova- Savet
nje m ora odavati čestitima, zbog čega pesnik i hvali Aristejda, ili
da treba hvaliti takve ljude koji, bez obzira što ne uživaju bog-
zna kakav ugled, ipak nisu ni rđavog karaktera, i sve one koji,
1415a m ada su dobri ljudi, ostaju u senci, kao što je uzmimo, Prijamov
sin Aleksandar, jer [govornik] na taj način savetuje.
4. Epideiktički uvodi mogu crpsti građu i iz uvoda sudskih Crpenje
grade iz
govora, hoću reći, iz onoga što se tiče neposrednog obraćanja sudskog
slušaocima, pod uslovom da je predm et govora nešto paradok- govor-
salno, teško, ili opštepriznato, što zaslužuje da se govorniku opry- ništva
sti. To je slučaj s Hojrilovim211 citatom:

Sad kad je sve razdeljeno.

U kratko, uvodi u epideiktičke govore mogu se pisati na temelju

pohvala, kuđenja, podsticanja, odvraćanja i na osnovu obraća-
nja slušaocu.
Ovi uvodi [evSoaipa, preludij] s obzirom na sadržinu govo-
ra treba da od njega odudaraju ili da s njim budu tesno pove-
zani.
5. Što se tiče uvoda u sudske govore, treba imati na pam eti Predmet
uvoda kod
da imaju isto značenje kao prolog kod dram e i uvod kod epa. sudskog go
Preludiji pak kod ditiram ba slični su uvodima kod epideiktičkih vorništva:
govora, kao, na primer: poređenje
s dramom
epopejom
Poradi tebe, darova tvojih i plena212.

210 Up. Isokrat, Panegirik 1 sq.

211 Reč je o fragmentu iz epskog dela Persijade ranije navođenog epskog pesni-
ka Hojrila (ed. Kinkel,Epic. Graec. Fragm. I 226).
Pesnik se jada kako su stari pesnici imali široko poljc neiskorišćenih tema,
dok on i pesnici njegovog vremena nemaju takvih mogućnosti. On je posled-
nji od pesnika, od svih napušten, nemoćan da nađe nova kola za utrku svo-
joj poeziji. Uzgred se podsetimo da se jedan sumersko-vavilonski anonim-
ni pisac pre 3500 godina vajka da su sve pesničke teme odavno iscrpljene.
212 Fragment iz ditiramba Skila koji se pripisuje slavnom pesniku ditiramba Ti-
moteju poreklom iz Mileta, na temelju papirusa nađenog u Ilerkulaneumu
(ed. Page, op. cit. 415, fr. 18).

241
 6. Kod [sudskih] govora i epova uvod se sasioji iz prikaza sa-
držine predm eta, kako bi slušaoci unapred znali o čemu će se
govoriti, tako otklanjajući nedoumicu, jer neodređenost odvodi
s pravog puta. Shodno tome, ako bi neko slušaocu, kako da ka-
žem, dao u ruke početak [govora] on bi mu tim e omogućio da
prati njegov sadržaj. Zato H om er213 i počinje epove:

Srdžbu boginjo, poj mi...

Kazuj mi muzo o junaku dovitljivom onom...

ili:

Daj da pevam o tome kako iz Azije zemlje,

Rat silni se na tlo Hvrope sruči...214

Slično i tragičari nagoveštavaju sadržaj drame, ako ne u početku,

kao što čini Euripid, ono bar negde u prilogu, poput Sofokla:

Otac Polib mi beše...215,

a tako počinje i komedija.

Najneophodnija, uvodu svojstvena funkcija, sastoji se u oči-
tovanju krajnjeg cilja radi kojega se i drži govpr. Baš zato, ako je
predm et jasan i kratak, uvod se ne mora pisati.
7. Ostali oblici uvoda kojima se služe govornici dođu mu kao
lek za slušaočeve slabosti, a zajednički su svim granam a govor-
ništva.
Sadržaj [ostalih oblika uvoda] zasniva se na ličnosti govor-
nika, slušaoca, predm eta i protivnika. Sve što doprinosi potvrđi-
vanju optužbe ili njenom pobijanju tiče se samoga govornika i
njegovog protivnika. Ovde, međutim, treba različito postupati:
kad se branim o, sve što se tiče optužbc navoditi na početku, a
kad optužujemo na svršetku. Razlog takvom poretku stvari nije
teško uvideti: onaj ko se brani, kad hoće da sudu predstavi svo-
ju ličnost, treba da ukloni sve prepreke, te, pre svega m ora po-

213 Vp.Jl. I l i Or f . II.

214 Najverovatnije početak Hojrilove Persijade (fr. 1, ed. Kinkel).
2,5 Up. Kralj Ojdip. 774.
 biti optužbu; ko pak optužuje, neophodno je da optužbu ostavi
na kraj kako bi bolje ostala u sećanju.
Uvodna izlaganja koja se odnose na slušaoca nastaju iz že- Slušaočeva
dobrona-
lje da se slušalac odobrostivi, odnosno da se rasrdi, a ponekad i mernost,
iz želje da mu se podstakne pažnja zbog čega brojni govornici pažnja, pri-
nastoje da nasmeju slušaoce. lagodljivost
Što se tiče slušaočeve zainteresovanosti, sve navedeno tome
doprinosi, pod uslovom da se tako nešto želi, a to će [govornik]
i postići ako se pokaže da je pošten i pravedan čovek, jer se na
U5 b takvog više obraća pažnja. Slušaoci obraćaju pažnju na sve zna-
čajno, na ono što ih se lično tiče, na ono čemu se dive i što izazi-
va ugođaj; zato se govornik mora postaviti tako kao da njegov
govor obrađuje slične stvari. Ako se nc želi podstaknuti pažnja
slušaoca [tada govornik treba naglasiti] da je predm et beznača-
jan, da se ne odnosi na njih i da je bolan.
8. Ne treba zaboraviti da se to ne odnosi na govor već na lo-
šeg slušaoca koga bi radije zanimalo da čuje nešto izvan pred-
m eta govora. Ako pak slušalac nije takav, uvod nije potreban,
već jedino to da se predm et iznese u kratkim crtama, kako bi po-
put tela imao glavu216.
9. Dalje, obaveza da se kod slušaoca podstiče pažnja treba
da bude utkana u sve delove govora, ako za tako nešto ima po-
trebe217, jer pažnja svuda pre popusti nego na početku. Sledstve-
no tome, ovome je smešno težiti u početku kad svi s posebnom
pažnjom slušaju. Treba, đakle, kad naiđe zgodna prilika ubaciti:
obratite pažnju na ono što ću sada reći, jerse stvar jednako tiće vas
kao i mene i reći ću vam nešto tako strašno, ili neobično, što nika-
da ranije niste čuli.
To je slično onom e što je Prodik218, kad bi osetio da će mu
slušaoci zaspati, govorio da je u govor uložio [komad koji staje]
pedeset drahmi.
10. Po sebi se razume da se tako ponašam o prem a slušaocu
kad se ne ponaša kao slušalac, jer svi govornici u uvodu svojih
216 Aluzija na Platona, Phaedr. 264 C.
217 Mitđrac n Stagire h«će reći kako nema potrebe da se odvraća pažnja.
218 Up. Prodicos, fr. 84 A 12 Đ -& II 31® = fr. 12 A Untersteiner II 166; Quint.,
op. eiP, FV 1,73-74, ed. Rađermaeherl 198. Plalon, Kratil 384 B. kroz Sokra-
tova usta' atadira na obučavanje za peđeset drahmi kojim je navodno, Pro-
dik slušaoca potpuno upućivao u zadani problem. Suprotno tome, po So-
kratu, obučavanje bi trebalo biti besplatno.

243
 govora nastoje ili da nekoga optuže, ili da otklone strah od op-
tužbe, kao, na primer:

Kralju reći ti neću šta nagna me da dođem...219,

Čem u li toliki uvod220?

[Tome pribegavaju] oni čiji je predm et sumnjiv ili se bar tako slu-
šaocima čini, jer je za takve bolje da se za bilo šta uhvate pre ne-
go za svoj predm et. Zato ni robovi ne odgovaraju odm ah na po-
stavljeno pitanje, nego okolišaju, praveći duge uvode221.
11. Ranije je bilo reči o načinu na koji ćemo slušaoce učini-
ti blagonaklonim 222 i o svemu ostalom što se ovoga tiče. Zato je
H om er s pravom rekao:

Daj da samilost steknem u feačkom dvoru i ljubav223,

a to su dva cilja kojima govornik mora težiti224.

Treba isto U epideiktičkim govorima kod slušalaca treba stvoriti uve-

postupati i renje da se pohvala odnosi na njih, njihovu porodicu, njihov na-
u epideik-
tičkom go- čin života i tom e slično. Zaista je onako kao što Sokrat reče u
vorništvu Nadgrobnom govoru: Nije teško hvaliti Atinjane pred Atinjanima,
ali [je teško] pred Lakedajmonjanima225.
Uvod u 12. Uvodi govora namenjenih narodu izvode se iz uvoda sud-
govore skih govora; one po svojoj bitnosti, međutim, za njima osećaju
namenje-
ne narodu veoma m alo potrebe. Slušaoci, naime, znaju o čemu je reč, pa
sam predm et ne iziskuje nikakav uvod, već je on potreban radi
samoga govornika ili njegovih protivnika, ili zato da slušaoci ne
bi pomislili da predm et nije toliko značajan koliko ga govornik
nastoji predstaviti, već je značajniji ili beznačajniji, zbog čega i
jeste potrebno da se optužba potvrdi ili odbaci, uveliča ili uma-
nji [značaj dela], Zbog toga se i oseća potreba za uvodom, kao i
219 Up. Soioide, Antigona 223.
220 U p. E u rip id , Ifigenija na Tauridi 1162.
221 U p. SoioA e,A ntigona 241.
222 Up. Ret. I I 1, sq.
223 U p:Od. V I 327.
224 Misli se na podsticanje pažnje i na postizanje interesa slušalaca.
225 Aluzija na Platona, Menex. 235 D. Videti i Ret. I 9,30.

244
 radi ukrasa, jer, ako nema uvoda, govor ima izgled improvizaci-
1416a je 226. Takav izgleđ ima, na primer, Gorgijin Enkomij Elidanima
u kojem, bez ikakve prethodne priprem e227 i podsticanja emo-
cija, jednostavno počinje: Elido, blaženigrade228.

GLAVA PETNAESTA

Optužba

1. Što se tiče odbacivanja optužbe, jedno se mesto sastoji u Odbrana

od optužbe
korišćenju argumenata kojima ćemo se osloboditi neugodne sum-
nje, pri čemu nije uopšte značajno da li je protivnik sumnju jav-
no izložio ili nije, što se može uzeti kao opšte pravilo.
2. Drugo mesto [sastoji se] u poricanju protivnikovih prepor-
nih argum enata [tvrdeći] da takvo delo ne postoji, ili da nije štet-
no, ili da nije takvo za tužioca; da uopšte nije tako značajno, ili
da nije nepravedno, da nije veliko, da nije besram no, ili, napo-
sletku, da nema takve razmere.
To su zaista mogućne tačke spora, a to je baš ono što je Ifi-
krat, braneći se, Nausikratu229 rekao: priznaje delo i štetu što mu
se stavlja na teret, ali ne i da je to nepravedno izvršio. Ili pak, sve
da se i prizna protivzakonitost dela, mora se uzvratiti da je de-
lo, iako je za parničara štetno, moralno opravdano; iako za par-
ničara bolno, bilo od koristi i tome slično.
3. Još jedno rnesto [sastoji se u tvrđenju] da je prekršaj uči-
njen greškom, nesrećnim slučajem ili iz nužde, kao što je, na pri-
mer, Sofokle govorio da je zaista podrhtavao, ali ne zato, kako
226 Izraz autokabdalos u Ret. III 7,2, preveden je s nipodaštavanjem, a ovde iz-
gled improvizacije. U ovoj složenici prefiks auto implicira predstavu određe-
ne spontanosti, bez veštine i pripreme, kao što sugeriše tu navedeni Gorgi-
jin primer.
227 Glagol rcpoe^ayK(ovi^Eiv jeste tehnički pojam izveden iz rečnika za borbu i
takmičenje: istrčati i boriti se svom snagom. Prema tome, Aristotel je Gorgi-
ju uporedio s takmičarem koji je, pre izlaska na stadion zanemario vežbe
pomoću kojih se postaje vitak i gibak.
228 Up. Gorg. fr. 82 B 10, D -K II 287. O vojejedini preostali fragment iz nave-
dene Pohvale Eliđanima.
229 Nausikrat je bio Isokratov učenik, o čemu up. Sauppe II 219:A d Nausicra-
tem.

245
je tvrdio tužilac, da bi ličio na starca, nego po prirodnoj nužno-
sti, jer on nema osamdeset godina po vlastitoj želji230.
Osim toga, može se izmeniti motiv izvršenja, tvrdeći da ni-
smo hteli naneti štetu, već uraditi to i to, nipošto ono za šta nas
optužuju, a da se šteta dogodila pukim slučajem, pa bi nas treba-
lo od svega srca mrzeti da smo tako nešto namerno izvršili.
4. Jedno mesto [sastoji se u tome] da se u krivicu uplete op-
tužilac [tvrdeći da je tako nešto] sada ili ranije [učinio] on, ili ne-
ko od njegovih bližnjih.
5. Jedno drugo mesto [sastoji se] u uplitanju u krivicu takvih
osoba za koje znamo da ne podležu optužbi, kao, na primer, ako
se tvrdi da je uglađen i doteran čovek preljubnik, na osnovu to-
ga što su preljubnici takvi.
6. Drugo mesto [sastoji se] u isticanju da je protivnik od ra-
nije [za sličnu stvar] druge optužio, ili drugi njega, ili da su, bez
obzira na to što nisu bili optuženi, bili predm et takvih sumnji,
kao vi sada, ali su dokazali da su nedužni.
7. Jedno mesto [sastoji se] u odgovaranju optužbom na op-
tužbu, jer bi bilo čudno da se poveruje na reč čoveku koji nije
dostojan poverenja.
8. Jedno drugo mesto [sastoji se] u pozivanju na donešenu
odluku, kao što je Euripid u govoru Zamena imanja231 postupio
protiv Higiajnonta koji ga je optuživao za bezbožnost, jer je na-
vodno podsticao na krivokletstvo rečima:

Zakle se jezik al’ ne i duša232,

230 A jist0tei ovde verovatno smera na spor izmedu Sofokla i njegovih sinova
Aristona i Iofonta. Izgleda da je Sofokle bio odveć naklonjen Aristonovom
sinu, odnosno svom unuku, imenom Sofokle, što je razljutilo Iofonta koji ga
optuži da nije u stanju dalje voditi kućne poslove. Na optužbu je Sofokle od-
govorio čuvenom horskom odom iz Ojdipa na Kolonu, o čemu up. Vila Sop-
hocl., ed. Mazon LXV 13.
231 Ako bi u drevnoj Ileladi neko od građana bio pozvan da vrši lejturgiju, od-
nosno da o vlastitom trošku opremi hor, brod itđ., taj je, ako je smatrao da
ima bogatijih od njega, mogao takvom građaninu ponuditi zamcnu imanja
ili dobara.
- Što se tiče Higiajnonta, potpuno je nepoznata ličnost. Premda ovu zgo-
du poznajemo samo iz ovoga izvora, ipak se može smatrati istorijskom.
232 Up. Euripid, Hipolit 612. Ovaj čuveni stih Aristofan parodira u Tesmofori-
jasusama 275 i Zahama 101,1471.

246
 odgovarajući da je tako nešto on učinio time što u sud prenosi
odluke donešene na takmičenju u čast Dionisa. On je već tamo
položio račun a i sada je spreman da to učini ako ga Iiigiajnont
želi optužiti.
9. Još jedno mesto [sastoji se] u napadanju klevete ukazuju-
ći na njenu tcžinu; da prouzrokuje druge sporove i da ne odgo-
vara delu. Opšte mesto za obe strane [sastoji se] u navođenju zna-
111 6b kova. Tako, na primer, Odisej u Teukru govori da je Teukar Pri-
jamov srodnik, jer jc [Teukrova majka] Iiesiona Prijamova sestra.
Teukar to poriče govoreći da je njegov otac Telamon bio Prija-
mov neprijatelj, a da lično nije odao uhođe233.
10. Drugo mesto [koje može koristiti] tužiocu [sastoji se u to- Optuži-
me da se] nadugo i naširoko hvali ništavna stvar, a s malo reči van,c
kudi nešto značajno, ili da se iznese mnogo značajnih stvari u ko-
rist protivnika i potom kudi samo ono što ima odlučujući značaj
za predm et. Tako postupaju veoma iskusni i veoma nepravedni
ljudi, nastojeći da čoveku naškode pomoću njcgovih dobrih oso-
bina pomešanih s rđavim.
Jedno drugo mesto zajedničko je optužiocu i optuženom. Bu-
dući da se nešto može učiniti iz više pobuda, tužilac je dužan da
protivnikov postupak obcsnaži dajući mu najgori smisao, dok
optuženi m ora da vlastiti postupak tumači [pravda] što bolje. Ta-
ko bi se, na prim er, kad je Diomed sebi za druga odabrao Odi-
seja, s jedne strane, moglo reći da je tako postupio zato što je
Odiseja smatrao najboljim čovekom, a s druge strane, da taj raz-
log nc stoji, već da je tako postupio zato što jc Odisej bio jcdini
čovek koji mu zbog nedostatka hrabrosti nije mogao biti supar-
nik.
To bi bilo sve što bi valjalo reći o optužbi.

233 Aristotel ima u viđu izgubljenu Sofoklovu tragediju, o kojoj up. Nauck, T.
G. F. 256. Mesto je inače spomenuto u Ret. II 23, 7.
Hesiona, kći trojanskog kralja Leodamanta, odnosno sestra Prijamova,
bila je treća Telamonova žena. Prema tome, Teukar je Ajantov polubrat, ali
po majčinoj lozi pripada trojanskoj kraljevskoj kući:
Sto se tiče uhoda, ođnosno špijuna, toga prastarog soja ljuđskoga roda,
njih su najverovatnije u Troju ubacili Heleni.

247
 GLAVA SESNAESTA

Izlaganje predmeta

Epideik- 1. U epideiktičkom govorništvu izlaganje ne sme teći namah,

tičko go-
vornišlvo: već deo po deo, jer zacelo treba podrobno preći sve činjenice
naizmeni- [jtpa^Eig, actiones, radnje, prilike] koje sačinjavaju predm et go-
čno izla-
ganjc vora. Govor se, naime, sastoji iz dva dela: prvoga koji ne zavisi
od tehničke strane (jer govornik nije povod činjenicama koje iz-
nosi); drugoga, koji zavisi od veštine, a cilj mu je dokazivanje da
neko delo postoji pa m akar bilo i neverovatno, da je tako ili po
kvalitetu, ili po kvantitetu, ili da ima sve navedene osobine.
2. E to to je razlog zašto ponekad ne valja da se sve činjenice
izlože nam ah, jer je kod takvog načina izlaganja teško sve za-
pamtiti. Tako se, na primer, na temelju ovakvih postupaka utvr-
đuje da je osoba hrabra, na osnovu onakvih da je m udra ili pra-
vedna. Takav način izlaganja govora je jednostavniji234, dok je
drugi zbrkan i nepovezan.
Podviz.i 3. [Kad je reč o epideiktičkom govoru] treba jedino podse-
tit'i na sve čuvene podvige, zbog čega kod većine govora i nije po-
trebno izlaganje predm eta. Tako, recimo, ako želimo da hvali-
mo Ahileja, budući da su njegovi podvizi svima poznati, dovolj-
no je da ih samo navedemo. Ako pak neko želi da hvali Kritiju235,
treba da izloži njegova dela, jer mnogi o njima malo znaju...236.
Sudsko go- 4. Sasvim je smešno237 ono što se danas tvrdi da izlaganje tre-
vorništvo:
1. Optužba ba da teče brzo. Nadam se da je svima poznat odgovor pekaru
i odmere- kad je pitao da li da hleb zamesi tvrđe ili mekše: Sta? Zar se ne
nost izla-
ganja može zamesiti dobarhleb? Isto je i ovde: nije potrebno da se op-
234 Ovde je reč o govorima kod kojih se činjenično stanje iziaže deo po deo.
Govornik, naime, razmatra razne aspekte predmeta, odnosno osobe. po-
sebno obraćajući pažnju na hrabrost, pravednost, mudrost itd. Baš zato Sta-
giranin i ođbacuje mešoviti stil, pretpostavljajući mu jcdnostavniji i jedin-
stveniji stil —litos. Jasnoća i jcdnostavnost su bitne odlike dobro osmišljcne
i prema sadržaju upriličene besede.
235 Kritija, fr. 88 A 14 D -K II374 i kod Untersteinera. Sofisti IV 238-239, fr. 14
A. Ovde je Ahilej kao oličenje hrabrosti, suprotstavljen Kritiji, vođi Tride-
setorice tirana.
236 U tekstu lakuna.
237 Ponovo aluzija na Isokrata, ukoliko se može poverovati Kvintilijanu, op. cit.
IV 2, 31 sq.

248
 širno obrazlaže, kao što ne valja ni da se pišu dugi uvodi i [opšir-
no] navode dokazi. Ovde se, naime, valjanost ne sastoji u brzini
ili sažetosti nego u pravoj meri koja se sastoji u tom e da se izne-
1417a su one činjenice koje će osvetliti predm et ili stvoriti uverenje da
se delo izvršilo, ili da je nanelo štetu, ili da se nepravedno postu-
pilo, ili pak da delo ima takvu važnost kakvu mu pridajem o. Sto
se tiče protivnika, sve je obrnuto.
5. Prilikom izlaganja govornik treba usput ubaciti nešto što Usputno
izlaganje
bi svratilo pažnju slušalaca na njegove vrlinc (na prim er: Stalno
sam ga podsticao govoreći ono što je pravo, da ne napušta svoju
decu ) ili da istakne protivnikovo nevaljalstvo: ali on m ije odbru-
sio da će tamo gde on bude biti i dece, odgovor što ga H erodot23*238239
pripisuje egipatskim pobunjenicima, ili da [umetne] bilo šta što
bi se sudijama dopalo.
6. Kod odbrane, izlaganje treba da bude kraće, jer se glavne 2. Odbran;
tačke spora sastoje u sledećem: ili delo nije izvršeno, ili nije ima-
lo štetu, ili nije nepravedno, ili nije tako značajno, te nem a po-
trebe da se govori o onome što je utvrđcno, osim ako se ne ide
za tim da se, dopuštajući počinjeno delo, dokaže kako ono nije
nepravedno izvršeno.
7. Dalje, od prošlih događaja treba navoditi takve koji će, Skraćeno
ako ih živo predstavimo, kod slušalaca izazvati sažaljenje ili gnev. izlaganje

Takvi su prim eri Alkinojevo kazivanje Penelopi svedeno na še-

zđeset stihova23y, potom, Fajlov postupak s kikličkom poemom
i prolog tragediji Ojnej240.
8. Izlaganje mora imati moralne odlike, što će se i postići ako Etički
karakler
znamo šta je moralni karakter. Kao prvo, on se očituje izražava- izlaganja

23SI lerodot nam u svojoj Jsioriji I I 30, priča kako se određeni broj vojnika odmet-
nuo od egipatskog faraona Psametiha I (665-611, st. e.) i prišao na etiopsku
stranu zato što se tri godine nisu smenjivali. Na sva Psametihova preklinjanja
ostadoše gluvi, a etiopski vladar im pruži utočište i nastani ih u svojoj zemlji.
239 Aluzija na Homcrovu Odisejn X X III264-284 i 310-343, gde Odisej Penelo-
pi ukratko priča o svojim lutanjima, odnosno o onome što jc pričao kod Al-
kinoja (što obuhvata pevanja IX-XII). Tu su događaji predstavljeni kao ak-
tuclni npaTTopevoc, dok su Penelopi predstavljeni kao rrenpa^pEva, to jest
kao izvršeni, prošli.
240 paj]Gi pesnik o kome ne znamo skoro ništa, po svoj prilici je skratio neki ki-
klički ep. Prema jednoj sholiji reć je o Euripidovoj tragediji Ojnej, o čemu
up. Nauck, T. G. E 536-539 i fr. 558. Sličan komad su napisali i Hajremon
(Nauck 786), P’ilokle (prema Suđi) i Sofokle (Nauck 233).

249

/
njem naše nam ere, jer je karakter takav kakva jc nam era241, a
kakva je nam era zavisi od toga kakav je krajnji cilj. Zbog toga
rasprave iz m atem atike [nauke] ne sadrže karakterne osobine,
niti m oralnu svrhu (jer nemaju određen etički cilj). Sokratovi di-
jalozi, naprotiv, imaju moralni karakter, jer upravo oni pretre-
saju takva pitanja.
9. Ima, m eđutim , i drugih karakternih osobina svojstvenih
svakom osobenom karakteru242, kao, recimo: Iđaše govoreći, što
ukazuje na silovit i grub karakter. Ne valja govoriti ni proračuna-
to, kao što se danas čini, već saglasno s moralnim izborom243 [s
principima]: Ali to sam hteo, to sam odlučno odahrao, pa sve da
mi ne bude od ma kalcve koristi, po sebi je bolje. Prvi iskaz to sam
hteo svojstven je razboritom, a drugi [princip] kreposnom čove-
ku, jer razborit ide za korisnim, a krepostan za lepim i časnim.
Ako u onome što se govori ima nečega neuverljivog, treba nave-
sti razlog, kao što je postupio Sofokle dajući nam prim er uAnti-
goni, gde junakinja kaže da joj je više na srcu brat nego muž i de-
ca, jer se u slučaju gubitka muža i dece, oni mogu nadoknađiti:
Ako mi u Iiad gospoda majka i otac siđu,
Nema mi brata kog’ bi u cvatu gledati mogla244.
Ako se pak ne može navesti razlog, treba m akar izjaviti ka-
ko smo i sami svesni da je ono što tvrdimo neverovatno, ali da jc
241 Svrhovitost ili namera (7cpoatpeai.q) kod Aristotcla, kao što smo videlt, mo-
že imati sledeća znaćenja: svestan izbor volje, to jest nameru. odnosno svr-
hovitost, promišljenu ođluku, određeni cilj. Ovaj se pojam u helenskoj mi-
sli, odnosno jeziku javlja od četvrtog veka stare ere kod govornika kao što
su Isokrat, Demosten, Likurg i kod Platona, Parmenid 143 C, prvenstveno
obeležavajući kakva je neka ličnost, kakvo je zanimanje ođabrala, koji su joj
životni principi, odnosno životni i politički nazori. Ovaj pojam označava i
akt kojim se vrši ncki izbor, ili se očituje namera. Gornji pojam, prema Ari-
stotelu, karakterišc prcdočeni cilj, svrha kojoj se teži. Prema tom e,prndire-
sis nije teorijski izbor ili pusta želja već aktivna, svesna odluka koja se od-
nosi na izbor sredstava nužnih za postignuće određenog poduhvata, što je
posebno istaknuto u njegovom delu Nikomahova elika III 2, 4 sq.
242 piiosof hoće reći da i ponašanje ima etički karakter, jer i ono izražava rjSoc;,
to jest ličnost koja se karakteriše prema svrsi.
243 Drugačije rečeno, ono što treba da inspiriše delo zaodenuto elikom nije pro-
računatost, nego svesna težnja ka odabranom cilju koji je moralno bolji, če-
mu treba da teže i govori.
244 Up. $oiok\e.,Anligona 911-912.

250
 naša narav takva, jer ljudi ne veruju da čovek m a šta dobrovolj-
no radi osim onoga što mu koristi.
10. Osim toga, prilikom izlaganja treba se koristiti izrazima Strastve-
nosl iskaz
svojstvenim strastima, a tiču se njenih posledica, kao i onoga što
[slušaoci] znaju, dok se u pojedinačnom slučaju odnose na sa-
mog govornika, ili na njegovog protivnika, kao, na prim er, odla-
1417 b ziše krivo mepogledavši. Ili, kao što je Ajshin245 o Kratilu govo-
rio da je odlazio besno skićući i rukam a mlatarajući. Takvi izra-
zi doprinose uverljivosti, jer ono što je slušaocima poznato postaje
simbol onoga što im je nepoznato. Mnoštvo sličnih prim era mo-
žemo naći kod Homera:
[Penelopa] to reče, starica, na to, lice rukam a pokri246, jer
onaj kome stanu navirati suze skriva rukam a oči.
[Govornik] mora najpre sebe pređstaviti kao čovcka određe- Opreznos
u pred-
nog karaktera da ga i slušaoci smatraju takvim, a protivnika [obr- stavljanju
nuto] i to izvesti neprimetno. Da to nije tako teško izvcsti vidi se
iz prim era glasonoša: iako o onome što pričaju još skoro ništa ne
znamo ipak o tome istom stvaramo ođređenu pretpostavku.

11. Treba izlagati na mnogim mestima u govoru, a ponekad Mesto izl;

ganja
to [ne valja] činiti na njegovom početku.

U govoru koji se drži u narodnoj skupštini izlaganje se ve- Političko

govor-
oma retko susreće, jer niko ne razlaže o budućem . Ukoliko je ništvo
obrazlaganje nužno, ono se mora odnositi na prošle događaje,
kako bi slušaoci, podsetivši se na njih, bolje sudili o budućem.
Prošlo se m ora spomenuti s prezirom ili s pohvalom, ali tada go-
vornik nc vrši ulogu političkog govornika. Ako, naime, iznosi ne-
verovatno, dužan je obećati da će taj postupak i obrazložiti i od-
mah ga izložiti pred kim slušaoci žele, kao što, na prim er, Jok-
sata u K arkinovom 247 Ojdipu stalno obećava da će sprem no
245 Ovde je najverovatnije reč o Ajshinu zvanom Sokratovac zbog njegovog pri-
snog prijateljstva sa Sokratom. Ajshin je, kao l'ilosof i sastavljač sudskih go-
vora uživao veliki uglcd.
- Kratil je filosof, pripadnik Heraklejtove škole. Po njemu je Platon na-
zvao jedan dijalog, up. D -K II 69, fr. 65,2.
246Up.CW. XIX 361.
247 O atinskom tragičaru Karkinu videti nap. 127, uz drugu knjigu. O fr. up.
Carcinos, Oedip., Nauck, op. cit. 798, tc Suda, ed. Adler III 34. n. 394, 395,
396, 35, n. 397.

251
 odgovoriti na pitanja onome ko se raspituje za njenoga sina, sli-
čno H ajm onu kod Sofokla248.

GLAVA SEDAMNAESTA
Uveravanje
Uverava- 1. M ctode uveravanja treba da imaju apodiktički karakter.
nje:
l.U s u d - Budući da ima četiri tačke249 na koje se spor može odnositi, do-
skom go- kazivanje treba usmeriti prem a spornoj tački. Tako, na prim er,
vorništvu
ako se u sporu tvrdi da se nešto nije uistinu dogodilo, tada se u
sudskom sporu dokazivanje mora što je moguće više na to usme-
riti, a ako se tvrdi da prestup nije bio štetan, onda štetnost treba
dokazivati. Ili pak ako se tvrdi da prestup nije bio toliko znatan,
ili da je postupak bio opravdan, onda to, kao da je reč o stvar-
nom događaju, treba dokazivati.
2. Pritom se ne sme zaboraviti da samo u slučaju gornje vr-
ste sporova jedan od protivnika mora nužno biti rđav čovek, jer
se ovde kao uzrok ne može prihvatiti neznanje, kao u sporu o za-
konitosti postupka, pa se treba što duže zadržati na ovom, ali ne
i na drugim pitanjima.
2. U 3. U epideiktičkim se govorima preporna tačka uglavnom ti-
epideikti-
čkom go-
če preuveličavanja lepih i korisnih dela, jer treba da budu do-
vorništvu stojna poverenja, tim pre što se dokazi za njih retko navode i to
samo onda kad nisu uverljiva ili ako se zasluga za tako nešto pri-
pisuje drugom licu.
3. U poli- 4. U besedama namenjenim govoru u narodnoj skupštini spor
tičkom
govorni- se može odnositi na to da predložene mere neće imati takve po-
štvu sleđice, ili ukoliko do njih i dođe, da neće biti opravdanc, ni svr-
sishodne, ni toliko važne [kao što se pretpostavlja], Osim toga,
treba videti, da li protivnik ne laže u nečemu što nije vezano za
predmet, jer bi to bio očevidan dokaz da i u svemu ostalome laže. 1418a
Primeri 5. Primeri više odgovaraju govorima namenjenim govoru u
narodnoj skupštini, a entimemi govorima u sudu. Govori u skup-
štini imaju u vidu buduće, p a je potrebno da se primeri izvode iz
248 Up. Sofokle, Antig. 635 sq. 701 sq.
24<J Te su tačke: 1) nepostojanje dela; 2) delo postoji, ali nije štetno; 3) delo po-
stoji i štetno je, ali manje no što se tvrdi; 4) delo postoji i štetno je, ali nije
nepravedno ili protivzakonito.

252
prošlog, dok se sudski govor odnosi na postojanje ili nepostoja-
nje dela, te ovde treba više mesta posvetiti demonstrativnoj i nu-
žnoj m etodi izvođenja dokaza, jer prošlo ima karakter nužnosti.
6. Entim em e ne valja navoditi jedan za drugim, već ih treba Entimemi
izm ešati s ostalim dokazim a, jer u suprotnom jedan drugom e
škodi zato što i za količinu postoji granica:
[Prijatelju] pošto reče isto što m udar bi reko...250, jer [IIo-
mer] ne kaže ToiabTa - takve stvari kao - već Toaa - isto što.
7. Dalje, entimem e ne valja navoditi kod svega i svačega, jer
će u suprotnom ispasti da postupamo poput filosofa koji izvode
zaključke daleko poznatije i verodostojnije od prem isa iz kojih
se izvode.
8. Entim em ne treba navoditi ni prilikom izazivanja oseća- Osećanja
nja: on će ih ili istisnuti, ili će sam biti uzaludno navedcn, jer se
simultane kretnje istiskuju, tako što se potiru ili slabe.
Za entimemom ne treba posezati ni kad se govoru žcli dati Moralni
izgled
etičko obeležje, jer dokazivanje ne podrazumeva ni moralni zna-
čaj251, ni nameru.
9. Izrekam a se, naprotiv, treba služiti kod razlaganja i kod
uveravanja, jer sve nose etičke odlike. Tako, na primer: Dadoh
mu, dobro znajući da nikome ne treba verovati. Ili pak ako se že-
limo strastveno izraziti: Nije mi žao, iako mi je načinio nepravdu;
on se okoristio, ali jepravda na mojoj strani.
10. Daleko je teže govoriti u skupštini nego u sudnici, što je Poređenje
tri roda
i razumljivo, jer se govori u skupštini odnose na budućnost, a
sudski na prošlost, što i vrači mogu dokučiti, kao što reče Išpi-
m enid K rićanin252; on, naime, nije proricao o budućem već o
prošlom, što je ostalo obavijeno velom nesigurnosti.
250 Up. Od. IV 204.
251 Moralni značaj rjSo^, ili stečena navika i namera, odnosno svrhovit, svestan
izbor volje [cilj] - [jrpoodpecni;) spadaju u oblast koja ne ide s oblašću čisto in-
telektualnih operacija, kao što su demonstrativno, apodiktičko, neoborivo do-
kazivanje [ohtoSei^k;] ili proračunatost [Sidvoia, namera, praviino mišljenje],
252 Epimenid, polulegendarni mudrac sa Krita, fr. 3 B 4 D -K 1 33. Godine 596,
prema Plut., Solo XII, Atinu očistio od kuge. Drugovao sa Solonom i poma-
gao mu pri sastavljanju zakona. Pripisivao mu se ep Teogonija.
U navedenom pasusu Aristotel se ironično osvrnuo na Epimenida, o ko-
jem je vladalo mišljenje da s bogovima održava posebne odnose, a pripisi-
vani mu proročki dar, prema Aristotelu, predstavlja veštinu da se izvuče po-
uka iz prošlosti koja bi mogla poslužiti kao uvod u budućnost.

253
 Što se tiče sudskih govora, u njima kao osnova služi zakon,
a kad u rukam a imamo polaznu tačku, onda je lakše izvesti do-
kazni postupak. Dalje, ko drži govor pred narodom , nem a mno-
go prilike da se, kao govornik u suđnici, zadržava na protivniku,
ili na svojoj ličnosti ili da pobuđuje osećanja. Z a tako nešto u
ovoj oblasti govorništva ima manje prostora nego u ostalim, ako
se govornik ne udaljava od predmeta. Shodno tome, kad smo u
neprilici, treba činiti isto što čine atinski govornici, posebno Iso-
krat, koji dok savetuje optužuje, kao, na primer, Lakedajmonja-
ne u svojem Panegiriku, a Ila reta u govoru O miru 25?.
11. U epideiktičke govore treba povrem eno ubacivati pri-
godne pohvale, kao što čini Isokorat254 koji stalno na scenu iz-
vodi neko novo lice. Eto, to je ono na šta je mislio Gorgija kad
je govorio da se nikada nije našao u neprilici da nc bi imao šta
reći. Ako, naime, govori o Ahileju, hvali Peleja, potom Ajaka255,
pa zatim boga; tako i o hrabrosti, da je izvršio takva i takva ju-
načka đela, da je takvoga soja.
12. Kad, m eđutim , govornik raspolaže dokazim a dužan je
govoru dati etički i apodiktički karakter; ako pak nema entime-
ma, treba da govori etički. I zaista čestitom čoveku više pristaje
da se predstavi kao čovek od vrline nego da mu govor bude stro- 1418b
go argumentovan.
13. Entim emi koji služe za pobijanje čuveniji su od demon-
strativnih, jcr je u svemu onome što ima karaktcr pobijanja silo-
gizam vidniji; suprotnosti su zaista uočljivije kad se stave jedna
pored druge.
Pobijanje 14. Pobijanje protivnika ne čini posebnu vrstu, već đeo me-
protivnika
tode uveravanja, je r se protivnikove tvrdnje mogu pobijati čas
objekcijom, čas silogizmom. Kod poiitičkog i suđskog govora go-
vornik je dužan da na samom početku izioži svoje metode uve-
ravanja; potom, da istupi protiv navođa svoga protivnika, pobi-
jajući ih ili im unapred ođuzimajući snagu uverljivosti. Akoje
protivnikova aigum entaeija različito zaodemita, u tom sfečaju’
255 Up.Isoftrar,J%wgg.. 110-114, O m im 2 7 .
254 Ikkov primer; u Meliem 2 2 - 3 8 * u Busiridu 21, 33-40; Fmiat. gemmu:
72-84, gde se projavljTapji Tesejv Parid;. cgipatski: svešteuiKi, Pitagora-, pes«i«tr
i;Agamemn®®..
255 Ajak, heleTi8krfcroj,.sMiniZevsaHiAjgine, ®tac Tisiiamonov. Up>. Gorg. fr. 82
B 17 1) K. II 305.

254
najpre treba napasti njegove protivargumente, kao što je ono po-
stupio Kalistrat u Meseniji256: unapred je pobio razloge koje mu
je trebalo suprotstaviti, potom izložio svoje viđenje slučaja.
15. Ako govornik odgovara na [protivnikov] govor, najpre
m ora utvrditi argum ente protiv protivnikovog govora, pobijaju-
ći ga kontrasilogizmom, naročito onda kad su protivnikovi argu-
m enti jaki. To će učiniti tim spremnije što ljudska duša ostaje re-
zervisana prem a onom e na koga je prethodno bačena sumnja,
kao što se k srcu ne prima ni govornikov govor ako se smatra da
je protivnik ođlično govorio.
Prem a tome, potrebno je da u duši slušaoca stvorimo pro-
stor za naredni govor, što će se i postići ako se izbriše utisak što
ga je izazvao protivnik. To će [govorniku] poći za rukom ako po-
bije ili sve protivnikove argumente, ili bar najznačajnije, ili naj-
priznatije, ili one koje je najlakše pobiti da bi njegov predm et
bio što uverljiviji:

Boginjam ’ prvo saveznik biću

Jer H era za m ene...257.

U ovim je stihovima pesnik najpre posegao za najjednostav-

nijim argumentom.
Toliko o m etodam a uveravanja.
16. Sto se tiče karaktera, budući da bismo govoreći o sebi bili Ne govorin
previše u
izloženi zavisti, ili prebacivanju da smo glagoljivi, ili protivure- svoje ime
čni, dok bismo govoreći o drugima mogli biti optužcni za kuđc-
nje i neotesanost [imajući to u vidu] reči treba stavljati u usta
drugome licu, kao što Isokrat postupa u govoru Filip i u govoru
Zamena imanja 258, ili poput Arhiloha kad prekoreva: u satiri-
čkim jam bim a na scenu izvodi oca koji govori o svojoj kćcrki:

256 Kalistrat je navoden u Ret. I 7,13; 14,1. Ne zna se kojom prilikom je govo-
rio u mesenskoj skupštini, ali najverovatnije kao član poslanstva upućenog
na Pelopones nešto ranije pre bitke kod Mantineje 362. Up. Sauppe 11 218
^ C. Mtiller II 308.
257 Up. Euripid, Trojanke 969 i 971.
258 Up. Isokrat, Philippus 4-7; Zamena imanja 132-139. 141-149.

255
 Ničega nema čemu se čovek ne može nadat
IP što bi se moglo s kletvom odricat259.

O n navodi i tesara Ilarona u satiričkim jam bim a čiji poče-

tak glasi:

Z a blago Gigovo ne marim260.

Ili, kao što se ono kod Sofokla Hajmon, da bi od oca odbra-

nio Antigonu, služi tuđim rečima26126.
Prctvara- 17. Ponekad je potrebno da se izmeni oblik entim em a daju-
njc enti-
mema u
ći im oblik izreka, kao, na primer: Razboriti će potpisati mirovni
izreke ugovor kad im najviše odgovara, jer se tako postižu najveća prei-
mućstva. Ovo bi u entim em u glasilo: Ako mirovni ugovor treba
zaključiti kad je najkorisnije i najprobitačnije, treba ga zaključiti ta-
da kad nam pruža najviše preimućstvo2A2.

GLAVA OSAMNAESTA

Pitanja i odgovori
Kad treba 1. Sto se tiče pitanja, najprikladnije je da se ono postavlja on-
postavljati da kad je protivnik izneo kontradiktornu tvrdnju, pa iz samo jed- 1419a
pitanja?
Prvi slučaj nog pitanja proizlazi da je neumesna. Tako je, na prim er, Peri-
kle pitao L am pona263 o posvećenju u m isterije boginje Spasa.
Kad je Lam pon odgovorio da ne bi bilo umesno o tome pričati
s nekim ko nije u njih posvećen, Perikle ga zapita da li ih je on

259 Arhiloh, fr. 74. 1, Bergk (74 D iehl)=fr. Lasserrc 27. Ovde je reč o Likam-
bu i njegovoj kćerki Neobuli.
260 Arhiloh, fr. 25, 1 Bergk (22 Diehl) = fr. 15 Lasserre 7.
Gig je, prema Herodotu I 8-15, bio polulcgendarni i veoma bogati lidij-
ski vladar.
261 Up. Sofoklc, Antigona, 683-709. Hajmon nastoji da otac čuje šta o Antigo-
ni kažu Tebanci.
262 Aristotel aludira na Isokratov govor Arhidam 51.
263 Lampon je bio tumač proročanstva, a navodi ga i Aristofan u Pticama 521,
988. O posvećenju, odnosno inicijaciji kod drevnih naroda, posebno kod sta-
rih Egipćana, čitalac se može obavestiti i iz moje uvodne studije Velikoj egi-
patskoj knjizi mrtvih2, Beograd 1983, sr. 33, sq.

256
po/.navao. Kad je dobio potvrdan odgovor, Perikle mu prebaci:
Kako si mogao da ihpoznaješ dok nisi bio u njihposvećen?
2. Zatim , pitanje se postavlja kad je, budući da je jedna od Drugi
dve pretpostavke po sebi očevidna, više no jasno da će protivnik sluca^
potvrditi i drugu ako o njoj budemo pitali. Kad smo tako pomo-
ću pitanja ustanovili drugu pretpostavku, nema potrebe postav-
ljati pitanje o onome što je očigledno, već treba izvesti zaključak.
Tako, na prim er, Sokrat, kad ga je M elet optužio da ne priznaje
bogove, pritom dopuštajući da je govorio o nekom daimonionu,
upita: Nisu li daimones [božanstva] božja deca ili nešto božansko?
Kad je M elet potvrdno odgovorio, - 3, Sokrat primeti: M ože li
se, onda, verovati da postoje božja deca, a da se ne veruje u pos-
tojanost bogova?264
Treće, pitanje se postavlja i onda kad se njime hoće ukazati Treći slučaj
da protivnik govori ili protivrečno ili parađoksalno.
4. Četvrto, pitanje se postavlja i tada kad na njega protivnik šetvrti
može dati isključivo sofistički odgovor; ako, naime, odgovori i sluca|
jeste i nije tako; to je tako i nije tako; delom jeste, delorn nije tako,
to slušaoce dovodi u nedoumicu zbog čega se na protivnika ljute.
U drugim prilikama ne treba pribegavati pitanjima, jer, ako
se protivnik protiv pitanja posluži objekcijom, sm atraće ga po-
bednikom. Ono, opet, zbog slabosti slušaočeva duha, nije ni mo-
guće postavljati mnoga pitanja. Zato bi trebalo da se i entimemi
što je moguće više sažmu265.
5. Na dvosmislena pitanja treba dati razložan i podroban od- Kako bi
govor, dok pitanja za koja nam se čini da sadrže neku protivre- govanui^"
čnost treba pom oću odgovora smesta objasniti, ne čekajući da
protivnik ponovo postavi pitanje ili izvede zaključak, jer nije od-
već teško prozreti svrhu njegovog razmišljanja. To, kao i odgo-
vori na pitanja, treba da nam je jasno iz Topike266.
6. Ako zaključak ima oblik pitanja mora se navesti razlog na-
šem postupku. Tako, na primer, kad Sofokle267, na pitanje Pej-
264 Aluziia na Platonovu Odbranu Sokratovu 27 B-D, što smo susreli i u Ret. II
23, 8.
265 Videti Ret. II 24,4.
266 Up. Top. VIII, gl. 4-10.
267 Ovde nije reč o tragičkom pesniku, već o nekom istoimenom političaru i go-
vorniku, možda o onome što ga navodi Ksenofont u Hell. I I 3 ,2 , kao jednog
od Tridesctorice tirana o kojem je bilo reči u Ret. 1 ,14, 3.

257
 sandra, da li je i on, kao i ostali članovi Saveta, bio za to da se
osnuje Savet od četiri stotine članova, odgovori potvrdno, Pe-
jandar uzvrati: Sta? Zar nisi smatrao da je to sramotna stvar?
Da, odgovori Sofokle. - Ti si, dakle, taj što je počinio tu sramnu
slvar? - Da, odgovori Sofokle, kad nije bilo boljeg rešenja. To je
isto ono kad je neki Lakedajmonjanin, polažući račun za period
dok je bio efor268, na pitanje da li smatra da su njegovi drugovi
pravedno smaknuti, odgovorio da.A zar ti nisipredložio iste me-
re kao i oni?, zapita tužilac. -D a, odgovori Lakonac. -Dakle, bi-
lo bipravedno da i ti budešsmaknut: —Ne, odgovori, /e/\s« oniza-
to što su onako radiliprimili novac, a ja ne, već sam, naprotiv, ra-
dio kako mi je savest nalagala.
To bi, dakle, bio razlog zašto ne valja postavljati pitanje po- 1419b
sle zaključka, niti zaključivati u obliku pitanja, osim ako nam isti-
na ne bude odveć-naklona.
šaic 7. Sto se tiče šaia269, budući da su, kako se čini, od neke ko-
risti u sporovima i, budući da treba, kao što je Gorgija270 s pra-
vom govorio, protivnikovu ozbiljnost nipodaštavati šalom, a ša-
lu ozbiljnošću, to smo uPoetici271 rekli koliko ih je vrsta, od ko-
jih jedne slobodnom čoveku pristaju, a druge ne pristaju, kako
bi svako mogao odabrati šalu koja je u skladu s njegovim karak-
terom. Ironijajebliža širokogrudnijem karakteru no lakrdija, jer
u prvom slučaju čovek pribegava šali i smehu radi samoga sebe,
dok u drugom to čini zbog drugih.

- Što se tiče Pejsandra, zna se da je bio atinski aristokrata koji je uzeo uče-
šća u svrgavanju demokratskog poretka, god. 411, i u reorganizaciji vlasti
po kojoj je izborno telo svedeno na pet hiljada građana, a uprava poverena
Savetu od četiri stotine, između njih odabranih ljuđi. Pejsandar se po pro-
pasti vladavine toga Saveta sklonio u Spartu.
268 prema Aristotelu, Polit. II 6,14,16, efori su, potičući iz siromašnih slojeva,
bili veoma potkupljivi.
269 Ovaj se pasus u nauci navodi kao trag drugoj knjizi Poetike koja je izgublje-
na. O ovom up. D. W. Lucas, Aristotle, Poetics, Oxford 1968, p. 50.
27() Gorgija, fr. 82 B 12 D-K II 203. Ovo je inače jcdan od retkih fragmenata
očuvanih iz njegove Veštine. Isto pravilo susrećemo i kod Platona, Gorgija
473 E.
271 Ovde Stagiranin upućuje na izgubljcni deo Poetike u kojem se raspravljalo
o komediji.

258
 GLAVA DEVETNAESTA

Epilog
1. Epilog se sastoji iz četiri dela: prvo, govornik se m ora po- Suština
epiloga
brinuti da slušaoci prem a njemu budu dobro, a prem a protivni-
ku loše raspoloženi; drugo, da preuveličava ili umanjuje značaj
dela; treće, da pobudi osećanja slušalaca, i, četvrto, da rekapitu-
lira [sadržaj govoraj. Kad, naime, [govornik] ciokaže da je čestit,
a njegov protivnik rđav čovek, tada, sasvim prirodno, u tom du-
hu hvali i kudi i govoru daje završan oblik27273.2
Govornik mora pred očima imati jednu od dve stvari: da do- Karakteri
kaže da je dobar, ili po mišljenju slušalaca, ili apsolutno. Cime
se kod slušalaca m ora stvoriti takav utisak, o tome smo rekli go-
voreći o mestima213, pomoću kojih se neko može predstaviti kao
dobar ili rđav čovek.
2. Zatim , utvrdivši to, po prirodnom poretku stvari đolazi Uveličava-
nje i uma-
preuveličavanje ili umanjivanje, jer mora postojati saglasnost da njivanje
je nešto izvršeno ukoliko nameravamo dati sud o njegovoj vred-
nosti, upravo onako kao što i rast tela2742756zavisi od prethodno po-
stojećih uslova. Pomoću čega se uveličava ili umanjuje vrednost,
o tome smo ranije izložili mesta215.
3. Razjasnivši naravi značaj činjenica, govorniku je dužnost Osećanja
da kod slušalaca pobudi osećanja, kao što su sažaljenje, gnuša-
nje, ljutnja, mržnja, zavist, surevnjivost i svadljivost, o čemu smo
ranije naveli odgovarajuća mesta21().
4. Prema tomc, preostaje nam da se podsetimo rečenoga. To
bi priličilo izvesti onako kao što neki savetuju da treba postupi-
ti u uvodu277, ali nisu u pravu; oni, naime, savetuju da se često
272 Glagol Eiaxa^KEĆ)£tv zapravo znači zadatiposlednji udarac. To je metai'ora
kojom se poslužio Aiistofan u Oblakinjama 422, što se može razumeti kao
preraditi, doterati, na šta aludira i Horatijev stih iz Ars. poet. 441:
Male tornatos incudi reddere versus,
Loše istcsani stihovi neka se ponovo tešu.
273 Videti Ret. 1 9.
274 O tome Aristotel raspravlja u De generaticme et corruptione.
275 Videti Ret. 1 7, % 14; I I 7 ,1 9 ,2 3 .
276 Videti Ret. II 1-11.
277 Preraa Spengeto, ovo bi mogla biti kritika upućena učitelju govorništva Iso-
kratn.

259
 ponove argum enti dobro poznati slušaocima. U uvodu, naime,
treba izložiti predm et govora kako bi slušaoci jasno znali oko če-
ga se vodi spor, dok u epilogu treba dati samo sažet pregled ar-
gum enata na tem elju kojih je delo dokazano.
5. Govornik, dakle, treba epilog započeti s tim kako je ispu-
nio sve što je obećao, potom da obrazloži šta je i zašto je to re-
kao. Ovo sažeto izlaganje [argumenata] mora se što bolje upo-
rediti s protivnikovom argum entacijom . Poređenje se vrši, ili
sravnjenjem onoga što su o istom predm etu rekli obojica, ili bez
sravnjenja razloga razlogu: Moj jeprotivnik opredmetu rekao to,
a ja ovo iz sledećih razloga. [Možemo se poslužiti] i ironijom 278,
kao, na primer: Moj je protivnik rekao to, a ja ovo, a šta bi bilo da 1420a
je dokazao ovo, a ne ono? [Može se upotrebiti] i pitanje, kao, na
prim er: Sta još nije dokazano? ili pak: Sta je mojprotivnik doka-
zaa?
[Epilog treba izvesti] ili poređenjem [dokaz suprotstavljati
dokazu] ili prem a prirodnom poretku, navođenjem svojih argu-
m enata onako kao što smo ih izložili, a potom, ako se hoće, za-
sebno navesti i protivnikove argumente.
6. Na svršetku govora najviše pristaju rečenice bez veznika
kako bi to uistinu bio svršetak, a ne govor: Rekoh, čuli ste, delo
je u vašim rukama, presudite279.

278 Ironija je način zatajivanja vlastitog mišljenja, kako bi se protivnik prisilio

da otkrije svoje. Bila je jedna od osnovnih Sokratovih metoda, Sokrata koji
je glumio neznanje odnosno polazio od saznanja neznanja, čime je rušio la-
žno i prividno saznanje, odnosno znanje, u prvome redu sofista, ili je pak ta-
ko iz ljudi izvlačio skriveno znanje.
Ironija, prema potrebi, može poprimiti pogrdno ili uzvišeno značenje, za-
visno od toga da li se njome koristi licemer i čovek sklon preziru, ili je to pak
znak iijtelektualne i moralne superiornosti.
27^ U nauci se smatra da ovakav primer epiloga, odnosno svršetka predstavlja
svršetak u Lisijinom govoru Protiv Eratostena.

260
 RE G ISTA R IM EN A
A Anaksagora, filosof II 23.11
A gaton, pesnik tragedija II
19.13; 24.10
Ahilej I 3.6; II 22.12; 24.6; III
17.11
Ajant, tragedija II 23.20, 24
Ajgina III 10.7
Ajginjani II 22.7
Ajnesidem, tiranin 1 12.30
Ajshin, Sokratovac III 16.10
Ajsion, atinski govornik III
10.7
Ajsop II 20.5, 6; Ajsopove ba-
sne II 20.3
Alkaj 1 9.20
Alkibijad, njegovo potomstvo,
II 15.3
A lkidam ant, govornik I 13.2;
II 23.11; III 3.1, 2, 3 ,4
Alkinoj III 16.7
Alkmajon, tragedija II 23.3
A leksandar (Parid) II 23.12;
III 14.3
Aleksandar, govor, II 23.8; 24.7
Alfesiboja II 23.3
Amasid II 8.12
Amfijaraj, tumač proročansta-
va II 12.6
A naksandrid, pesnik Srednje
komedije III 10.7; 11.8; 12.3
Androkle, demagog i govornik
II 23.22
Androtion, govornik III 4.3
Antigona III 16.9
A ntim ah iz K olofona, epski
pesnik III 6.7
A ntifont, pesnik tragedija II
2.19; 6.27; 23.20
Antisten, filosof III 4.3
Arhelaj II 23.8
Arhibije 1 15.15
Arhidam III 4.3
A rhiloh, jam bograf II 23.11;
III 17.16
A rhita, filosof iz T aranta III
11.5
Aeropag 11.5; II 23.12
A r e jlll 4.4; 11.11
Arg 1 14.4
Aristejd III 14.3
A ristip, filosof iz K irene II
23.12
Aristogejton I 9.38; II 24.5
Aristofan, komedipgraf III
2.15
261
Aristofont, govornik i državnik Diogen, filosof III 10.7
II 23.7
D iom ed, helenski junak pod
Atičanin II 21.12; atički govor- Trojom II 23.20; 15.10
nici III 11.16; atička fitidija
D iom edont II 23.3
III 10.7
D ion, državnik i filosof I
Atinjani 115.13; II 22.5; 23.11; 12.29
III 10.7; 14.11
Dionisije Sirakužanin 1 2.19; II
Atina 1123.11 6.27; 15.3
Atos III 9.7 Dionisije B rončani, pesnik i
Autokle, govornik II 23.12 govornik III 2.11
Dionisije, lično ime II 24.5
B Dionis III 4.4
Bijant II 13.4 Diopejt, at. vojskovođa II 8.11
Bojoćani III 4.3 Dorijej I 2.13

Brison III 2.13 Drakont, at. leg. zakonodavac

II 23.29

D
E
Darije II 20.3
Egipat II 20.3
Delfi, proročište II 23.12
Eleaćani II 23.27
D em ad, atinski govornik II
24.8 Elida III 14.12

Demokrat, atinski govornik III Em pedokle, filosof iz A kra-

4.3 ganta 1 13.2

Dem okrit, muzičar sa Hija III Epiharmo, komediograf 17.31;

9.6 III 9.10

D em osten, verovatno vojsko- Epidaur III 10.7

vođa III 4.3 Epimenid, polulegendarni mu-
drac sa Krita III 17.10
D em osten, atinski državnik i
govornik (?) II 23.3 Ergofil, at. vojskovođa II 3.13

262
Eubul, at. govornik i demagog Glaukon iz Teja, tumač Home-
1 15.15 ra III 1.3
liurip\d: Andromecla 1 11.8, fr.; Gorgija, govornik III 1.9; 3.4;
Antiopa 1 11.28, fr.; Hekaba 7.11; 14.2, 12; 17.11; 18.7
II 21.2; Hipolit II 22.3; Ifi- Gig, basnoslovno bogati lidijski
genija uAulidi III 11.2; Ifi- vladar III 17.16
genija na Tauridi III 6.4;
14.10; Medeja II 21.2, 6;
Meleagar III 9.4, fr.; Ojnej II
III 16.7, fr.; Orest I 11.20;
Stheneboea II 21.2, fr.; Te- H abrija, atinski vojskovoda I
lef. III 2.10, fr.; Tijest II 7.13; III 10.7
23.1, fr.; Troj. II 21.5; 23.29 Hajmon III 16.11; 17.16
Eutidem , sofist sa Hija II 24.3 H ajrem on, trag. pesnik II
E utin II 19.14 23.29; III 12.2

Euksen III 4.3 Halij, reka III 5.4

Euagora, kiparski vladar II 23.12 H aret, at. vojskovođa I 15.15;

III 10.7; 17.10
Haridem II 23.17
F
Harmodije 1 9.38; II 24.5
Falarid, tiranin II 20.5
H aron III 17.16
Fajlo, pesnik III 16.7
H ekaba II 23.29
Filam on III 11.13
H egesipolid, spart. kralj II
Filemon, glumac III 12.3 23.12
Filip M akedonski II 23.6 Ilelen a, M enelajeva ženaT I
23.12; 24.9
Filokrat, govornik I I 3'. 13
Heraklovi stubovi II 10.5
Filoktet III 11.13
Heraklovići, peloponeski kra-
Filomela III 3.4
ljevi, potomci Heraklovi II
22.6
G Heraklejt, filosof III 5.6
Gelon, sirakuški tiranin 1 12.30 Herm es II 24.2

263
Herodot III 9.2; 16.5
Hesiod II 4.21; 10.6
H esiona, Prijamova sestra III
15.9
Higiajnont III 15.8
Hijani II 23.11
Ida II 24.7
Idrijej, vladar u Kariji III 4.3
Ifikrat, at. vojskovođa I 7.32;
9.31; II 23.6, 7, 8, 17; III
2.10; 10.7

Hijeronova žena II 16.2 Ismenija, Tebanac II 23.11

Hilon, m udrac II 12.14; 21.13; Isokrat, učitelj govorništva I

23.11 9.38; II 19.14; 23.12; III
14.1; 17.10, 11, 16; govori:
Him erani II 20.5 O miru III 11.7; 17.10;
H iparh II 24.5 Panegirik III 7.11; 9.7; 10.7;
14.2; 17.10; Philippus III
H ipoloh I 9.38 10.5,7; 11.2,5,7
Hojrilo, epski pesnik III 14.4 Italici II 23.11
H om er I 15.13; II 23.11; III
11.2 II. pevanje 1:1 6.20; II
2.6; III 14.6 pev. II: I 6.22;
II 2.7; III 15.13; 12.4, pev. Jason, vladar u Feri 1 12.31; he-
IV: III 11.3; pev. IX :17.31; roj II 23.28
II 2.6; III 9.9; 11.16; pev.
Jokasta III 16.11
X I:II 9.11; III 11.3; pev.
X III:III 11.3; pev. XV:III
11.3; pev. X V III:I 11.9; II
2.2; 21.11; pev. XX:III 4.1;
pev. X X III:I 11.12; pev. Kalidon, grad III 9.4
XXIV: II 3.16 Od. pevanje
Kalija III 2.10
I:III 14.6; pev. IV:III 17.6;
pev. VI:III 14.11; pev. IX:II Kaliopa, muza III 2.11
3.16; pev. X I:III 11.3; pev.
Kalip, Ifikratov učenik 1 12.29;
X IV :III 10.2; pev. XV:I
1123.14,21
11.8; pev. X IX :III 16.10;
pev. XX II: I 7.33; pev. Kalisten, at. vojskovođa II 3.13
X X III:III 16.7
Kalistrat, at. vojskovoda 17.13;
14.1; III 17.14

264
K arkin, tragički pesnik II
23.28; III 16.11
Kartaginjani 1 12.18
K efisodot, govornik III 4.3;
10.7
Kidija II 6.24
Kikno II 22.12
Kimon II 15.3
Kleon III 5.2; 8.1
Kleofont, govornik i političar
115.13; III 7.2
Konon II 23.12, 29
Korak, teoretičar govorništva
II 24.11
Korinćani I 6.24
Kratil, filosof III 16.10
Kritija 115.13; III 16.3
Krojs, bogati lidijski vladar III
5.4
Ksenofan, filosof 1 15.29,30; II
23.18, 27
Ksenofont (Hellenica) II 23.12
L
Lakedajm onjani I 5.6; 9.26; II
23.11
Lam pon, tum ač proročanstva
III 18.1
Lampsak, stanovnici Lampsa-
ka II 23.11
Leodamant, govornik 17.13; II
23.25
Leptin, at. državnik III 10.7
Leukoteja II 23.27
Likimnije, pesnik ditiram ba i
govornik sa H ija III 2.13;
12.2; 13.5
Likofron, sol'ist III 3.1; 9.7
Likoleont, at. govornik III 10.7
Likurg, spart. zakonodavac II
23.11
Lisija, govornik II 23.19; III
10.7
Lokrani II 21.8
M
Mantija, govornik II 23.11
M araton II 22.6
Medeja, tragedija II 23.28
M egara 1 2.19
Melanipid, pesnik III 9.6
M eleagar, heroj II 2.19; 23.20
Melet III 18.2
Miltijadov dekret III 10.7
Miksidemid II 23.12
Misija, zemlja III 2.10
265
M itilenjani II 23.11
M ojrokle, državnik III 10.7
N 15.13
Nausikrat, Ifikratov učenik III
15.2
Nikanor. vojsk. AleksandraVe-
likog II 23.3
Nikon, kom ediograf III 11.6
N ikerat, rapsod iz H erakleje
III 11.13
Nirej III 12.4
O neksen 19.30; III 14.11; Od-
Odisej II 23.24; III 15.9
Odiseja III 3.4
Ojdip, tragedija III 14.6
Ojnej, tragedija III 16.7
Orest, izgubljena tragedija II
24.3
P Prodik, sofist sa Kosa III 14.9
Paral III 10.7
Parani II 23.11
Pejsandar, oligarh III 18.6
Pejsistrat, at. tiranin I 2.19
Pejtolaj III 9.7; 10.7
Penelopa III 16.7
266
Pentej, vladar u Tebi II 23.29
Peparet, ostrvo II 23.11
Perijandar, korint. tiranin I
Perikle, at. državnik I 7.4; II
15.3; III 4.3; 10.7; 18.1
Pindar (citati) I 7.14; II 24.2
Pirej II 24.3
Pitagora II 23.11
Pitak, m udrac II 12.6; 25.7
Platon, komički pesnik I 15.15
Platon, filosof II 23.12; Država
III 4.3; F a jd a rllll. 11; Me-
brana Sokratova III 18.2
Polo II 23.29
Polib III 14.6
Polikrat, sofist II 24.3, 6
Polieukt, at. govornik III 10.7
Potidajci II 22.7
Pratij III 11.13
Protagora, at. govornik i sofist
II 24,11; III 5.5
R
Radamant III 12.3
 T
Salam ina I 15.13; II 22.6; III Tened, stanovnici ostrva 1 15.13
10.7
Teumesa, gora III 6.7
S a p fa ll 23.11,12
Teagen, tiranin I 2.19
Sest, grad III 10.7
Teba II 23.11
Sigej, stanovnici Sigeja 1 15.13
Temistokle I 15.14
Simonid, horski liričar 1 6.24; I
Teodamant III 4.3
7.32; 19.31; II 16.2; III 2.14
Teodekt, govornik i tragičar III
Sirakužani II 6.20
9.9; Ajant, tragedija II
S is iflll 11.3 23.24; Alkmajon, tragedija
II 23.3; Orest, tragedija II
Sokrat I 9.30; II 15.3; 23.8; III
24.3; Sokrat, tragedija II
14.11; 18.2; (Teodektov ko-
23.13; Zakon II 23.11,17
m ad) II 23.13
Teodor, govornik II 23.28; III
Sokratova poređenja II 20.4; di-
11.6; 13.5
jalozi III 16.8
Teodor, glum ac tragedija III
Solon 115.13; II 23.11
2.4
Sofokle III 15.3; Antigona I
Tesej I 6.25; II 23.5,12
13.2; 15.6; III 16.9, 11;
17.16; Car Ojdip III 14.6; Tesalisk II 23.11
Teukar III 15.9; Tiron II
Trasibul, govornik II 23.29
23.29
Trasimah, govornik II 23.29;
Speusip III 10.7
III 1.7; 8.4, 11.13
Stesihor, horski liričar II 20.5;
21.8; III 11.6
Stilbon II 23.11 Z
Strabak 1123.17 Zenon 1 12.10
 REGISTAR POJMOVA
aktivnosti, hotimične i nehoti-
mične 1 10.7
akum ulacija i kom binacija I
7.31
aliteracija (parisosa, paro-
mojosa) III 9.9
analitička nauka 14.5
analiza delova govora III 14.1
sq.
analogija kod entim em a II
23.5, 17; analogija kod
m etafora III 2.9
antecedentno i konsekventno
II 19.6; 23.18
antistrofe III 9.1
antiteza III 9.7, 10; 10.5
apoftegme III 11.6
argum enti za pobijanje en-
tim em a II 25.1; poređenje
argum enata III 13.3; 19.5;
četiri vrste argum enata II
18.1 sq.
aristokratija I 8.4, 5
aritmički stil III 8.1,7
asidentične rečenice III 12.4;
19.6
atehničke m etode uveravanja
12.2; 15.1
B
basna II 20.2, 5, 6; libijske ba-
sne II 20.2
blagost II 3.1 sq.
blaiosis II 23.15
bogatstvo I 5.7; uticaj na
karakter II 16.1 sq.
broj III 5.6
bujnost stila III 3.1 sq.
Č
čast i njeni delovi I 5.9; 7.30
članovi perioda (kraće rečeni-
ce) III 9.5, 9
D
daimoion II 23.8; III 18.2
darežljivost 1 9.10
definicija pojmova II 23.8; de-
finicija um esto im ena III
6.1; definicija raznih prestu-
pa 113.9
degeneracija potomstva II 15.3
deklamacija III 1.3-7; 12.2, 5
delovi i odgovarajuće mesto II
23.13; delovi govora III 13.1
sq.
269
dem okratija I 8.4, 5
dijalektika I 1.1
dikcija, paralogistička II 24.2
ditirampski pesnici III 3.3; 12.2
ditiram pski preludiji III 9.1;
14.5
doba života i osobine II, gl. 12-14 govorništvo 1 3.3-6; 9.1; do-
dobar ugled 1 5.8
dobro I 9.3; dobro i korisno I
6.1 sq.; stepeni dobrog 17.1
sq.; spoljna i unutrašnja do-
bra kao delovi sreće I 5.4;
sporna dobra I 6.17,18;
dobro delo, dobročinstvo II
4.29
dobročinstvo II 7.1 sq.
dobrovoljni postupci 1 10.3
dokazivanje III 13.1-3
dosctke i šale I I I 11.6; 18.7
duša kao vrsta kretnje II 23.13
duševno stanje ili svojstvo 1 1,2;
1112,2; III 7.7
dvosmisleni izrazi i pitanja II
23.9; 24.2; III 5.4; 18.5
E
element je ravan mestu II 22.13;
26.1
entimem, kao vrsta silogizma I
1.11; 2.8; dve vrste entime-
270
ma I 2.20, 22; osobitost i
upotreba entimem a II 22.1
sq.; III 17.6-8; elementi en-
tim em a II 22.13; 23.1 sq.;
prividni entim em i II 24.1
sq.; destruktivni i kon-
struktivni entimemi II 26.3
epideiktičko ili demonstrativno
dime tačkc sa političkim go-
vorništvom I 9.35; priroda
epideiktičkog govorništva II
22.6; ono je najprikladnije
za pisane sastave III 12.6;
izlaganje u epideiktičkom
govorništvu III 16.1
epilog ili svršetak III 13.3; 19.1
sq.
epiteti ili ukrasni pridevi III
2.14; 3.3; 6.3
eristika II 24.10, 11
etički stil III 7.1
etički karakter govora II 18.1;
21.16
etički karak ter izlaganja III
16.8
etička odličja kođ preuveliča-
vanja I 9.38
eufemistički način prikazivanja
I 9.28; III 2.10
F
fitidije III 10.7
fizičko zlostavljanje i preljuba
112.5; II 24.11
forma dikcije ili stila II 24.2; III
8.1
G
glagoljivost II 13.12
glas III 1.4; 7.10
gloseme ili neobični izrazi III
2.5; 3.3
glumci i gluma III 1.3; 4.7; 12.2
govor, tri bitna dela govora III
1.1, 4; delovi govora III,
glave 13-19
II
harm onija III 1.4; 8.4
herojski ritam III 8.4
hiperbola III 11.15, 16
hom onim ija i hom onim i II
24.2; III 11.8 homonimi su
korisni sofistima III 2.7
hom ojoteleuton III 9.9
hrabrost I 9.8
I II, gl. 1-18
imaginacija ili predstava 1 11.6;
II 2.2; 6.14
ime um esto definicije III 6.1
im itacija ili podražavanje I
11.23
indukcija, retorička I 2.8,19; II
20.2; mesto iz indukcije II
23.11
ironija II 2.24; III 18.7; 19.5
iskazi iznuđeni m učenjem I
2.2; 15.26
izabrani sudija 1 13.19
izlaganje III 13.3, 5; 16.1 sq.
izreke II 12.6; 21.1 sq; gde ih
treba upotrebljavati III 17.9
J
jam pski trim etar III 1.9;jam-
pski ritam III 8.4
jasnoća stila ili dikcijc III 2.1
sq.
K
karakter, govornikov I 2.3, 4;
III 7.6 ; u čem u se očituje
III 16.8; karakter Ijudi pre-
ma životnom dobu II, gl.
12-14; propratne karakter-
ne osobine III 16.9; doka-
zivanje zasnovano na ka-
rakternim osobinama 12.3;
kategorije dobročinstva II 7.6
kažnjavanje nasuprot osveti I
10.17; 14.2
271
kleruhija II 6.24
kleveta II 4.30
komički pesnici II 6.20
kontinuirani stil III 9.1
kordaks, njegov ritam III 8.4
korisno i dobro I 6.1; 7.1 sq.
kosa kao odličje I 9.26
krajnji cilj (telos) I 7.3
krug (definicija) III 6.1
kudenje i pohvala I 9.41
L misterije II 24.2
lejturgija II 23.17
lepo i plemenito 16.7; 9.3,15-27
lepota, telesna 1 5.10,11; lepo-
ta reči i stila III 2.13; 10.1
logografi II 11.7; III 7.7
LJ
ljubav I 11.11, 17; Ijubav i
mržnja II 4.1 sq.
ljutnja II 2.1 sq.
M
mesta 12.21; II 22.13; II, gl. 23,
24; mesta poređenja II
19.26; III 19.2
m etafora III 2.6-15; nepode-
nost m etafora III 3.4; po-
ređenje kao m etafora III
272
4.1 sq.; metafora na osnovu
analogije III 4.4; 10.7; četi-
ri vrste m etafore III 10.7;
metafore slikovito predoča-
vaju III 11.1
m etoda (mesto ) boljeg izvode-
nja II 23.26
m etode uveravanja II 18.1 sq.
metrički stil III 8.1 sq.
milozvučje ili eufonija I I I 2.11
m irnodopske i ratne prilike I
4.9
m ladost, karhkter m ladih II
12.1 sq.
moć II 17.1 sq.
mogućno i nemogućno I 6.27;
II 19.1 sq.
m onarhija I 8.4
motivi II 23.21; III 15.10
m ržnja, neprijateljski stav II
4.30,31
mudrost, spekulativna i prakti-
čna I 9.5, 13; 11.27
N
n a d a l 11.6; II 12.8; 13.11
nadmašenost i nadmašivanje I
7.2, 31; 9.25; kao vrlina I
9.29
naglost III 11.16
nagom ilavanje prividnih en-
tim em a II 24.2
nam era I 1.14
naučne grane prema praktičnim
đisciplinama I 4.6
navođenje razloga III 16.9
nebriga, nebrižnost I 11.4; II
2.26
nedostatak samosavlađivanja I
10.4
nejasnoća stila III 5.7
neobične reči i stil III 2.5; 3.3
neočekivani izrazi III 11.6
nepobitni argum enti (tek -
meria) I 2.18; II 25.14
nepostojanost (mesto) II 23.19
nepravda i nepravedno po-
stupanje I 13.6; definicija I
9.7; 10.3; II 12.15; 13.14;
uzroci vršenja nepravednih
postupaka I 10.4-6; ka-
rakter onoga ko čini i ono-
ga ko trpi nepravedne po-
stupke 1 12.1 sq.; nepraved-
ni postupci I 13.1, 3, 16;
stepeni nepravednog dela I
14.1 sq.
nesrećan slučaj 1 13.16; III 15.3
neugodnost i neugodno 1 11.29
neustrašivost (smelost) II 5.16-
20; 14.1
neverovatno (mesto ) II 23.22
nezadovoljstvo, čuvstvo II 1.8
O
omalovažavanje, zlostavljanje,
obesno postupanje II 2.1,3,
5
objekcija II 25.3-7; 26.4
obrada delova govora III,
gl.13-19
oči, sedište stida II 6.18
odgovor protivniku III 18.5, 6
oholost i hvalisavost I 2.7; II
6.11
oligarhija I 8.4, 5
opisi zemalja I 4.13
oplakivanje kao užitak I 11.12
opšta mesta I 2.21, 22
opšti argum enti II 18.1 sq.
optužba i odbrana I 3.3; 10.1;
III 15.1 sq.
osveta 19.24; 10.17; 11.9
otm eno izražavanje III 10.1
sq.; 11.1 sq.
P
pamćenje 1 11.6
panegirik ili pohvalni govor I
9.33
273
 pankratija I 5.14
parabola II 20.4
. paradoks II 23.16; III 11.6
paralogizm i (prividni enti-
memi) II 24.1 sq; 25.10; III
12.4
parentesa III 5.7
parisosa III 9.9; 11.10
parnično govorništvo III 12.1
parom ojosa III 9.9
pentatlon I 5.14
peon III 8.4-6
perifrasa III 2.14, 3.3
period, rečenični III 9.5-7
pitanje III 18.1-5; 19.5
plem enito nadm etanje II 11.1
sq.
plem enito poreklo I 5.5; II
15.2,3
pobeda kao znak nadmoćnosti
III 12.6
Pobožni, A naksandridova ko-
m edija III 12.3
podašnost I 9.12
podela (mesto ) II 23.10
podesnost ili skladnost stila III
2.1; 7.1
podsticanje naspram odvraća-
nju I 3.3
274
poezija kao imitacija 1 11.23
pohlepa II 6.5
pohvala ili elogij I 9.33
pohvalni govor ili enkom ij I
9.33
pojmovi veliko i malo, veće i
manje I 7 sq. mesto većeg i
manjeg II 23.4
politička nauka I 2.7
poređenje III 4.1 sq.; 10.3; po-
ređenje i sravnjenje dokaza
III 19.5; poređenje kao vr-
sta m etafore III 11.11
posledica (mesto) II 23.14; 24.7
poslovice i poslovičan govor I
6.20, 22; 11.25; 12.20. 23;
15.14; II 4.21; 6,5, 18; 10.5,
6; 21.11, 12; 23.15; 24.2;
25.4; III 11.14; poslovice
kao m etafore s vrste na vr-
stu III 11.14; poslovica kao
obrazloženje 1 15.5
postojeće i nepostojeće II 19.
16-25
potomstvo, valjano i brojno I
5, 4,6
pravedna ljutnja II 9.1 sq.
pravednost kao vrlina I 9.7;
prividna I 15.7; pravednc
radnje 1 13.11; 14.7
pravičnost 1 13.12-19
pravilnost govora III 5.1 sq.
preludij, ditirampski III 9.6; na
flauti III 14.1
premise, retoričke I 3.7
preuveličavanje (preterivanje)
i um anjivanje I 9.38; 14.5;
II 18.4; 19.26; 21.10; 24.4;
26.1; III 6.7; 12.4
pobijanje II 22.14; 25.1 sq., III
9.8; mesto pobijanja II
23.23; pobijajući entimem
II 23.30; III 17.13
prestupi I 14.1 sq.
prigodne pohvale III 17.11
prihodi i rashodi I 4.8
prijateljstvo I 5.16; II 4.1-29
prijatnost ili ugodnost 1 11.15,
29
prim er (dokaz iz prim era) I
2.8; II 20.1 sq.; najpodesniji
za političko govorništvo I
9.40; prim eri iz istorije II
20.3; entim em i iz prim era
II 25.8; primeri u službi po-
ređenja II 20.2 sq.; pobija-
nje prim era II 25.13
prinuda i prinudno I 11.4
pripajanje ili aplikacija III 2.12
p riro d a i prirodno I 10.13;
11.25
prisila 1 10.14
prom ena 1 11.20; prom ena mi-
šljenja II 23.19
proporcionalnost ili analog-
nost 17.4; III 4.3; 6.7; 7.10;
mesto II 23.17
proračunatost - životna raču-
nica - rešenost I 10.16; II
12.12; 13.14
proroci i proročanstva III 5.4
protivsilogizam II 25.2; III
17.15
punktuacija III 5.6
R
rapsodija III 1.3
rastavljanje III 6.5
razboritost I 9.13
razlozi određenog postupanja
uzeti izživota III 10.7; 18.6
razuzdanost I 9.9
reči, vrste i upotreba III 2.5-7;
3.2, 3; lepota reči III 2.13;
mesto iz različitog značenja
reči II 23.9
Rekriminacija III 15.7
retorika I, gl. 1-2; retorika gra-
na politikc i dijalektike I
2.7; 4.5; tri vrste retorike
(govorništva) I 3.1 sq.; tri
đela retorike III 1.1 sq.; stil
pojedinih rodova retorike
III 12.1 sq.
275
ritam III 1.4; 8.2-7; herojski ri-
tam III 8.4
rod imena III 5.5
S
savetodavno, političko go-
vorništvo 1 3.3-8; 4.1 sq.; stil
političkog govorništva III
12.5; ono je teže od sudskog
III 17.10; ono većinom ide
bez izlaganja III 16.11
sastavljanje pojmova III 6.6
sažaljenje II 8.2 sq.; 12.15;
sažaljenje nasuprot užasu II
8.12; sažaljenje prema zavi-
sti i pravednoj ljutnji II 9.3
sažeto izražavanje III 6.1, 6:
15.10
sebičnost 1 11.26
silogizam 12.9; dijalektički i re-
torički silogizam I 2.21; po-
bijanje silogizam a II 25.1
sq.
slikovito, živo prikazivanje III
10.6; 11.1-4
složenice i kovanice III 2.5; 3.1;
7.11
smeh i smešno 1 11.29; III 18.7
sofisti i dijalektičari 1 1.14
soloikizam III 5.7
sram ota i sram no II 6.5
276
sreća, slučaj, slučajna, srećna
okolnost I 5.1-18; 10.12; II
12.2; 17.5
starodrevno poreklo I 5.5
starost, srećna I 5.15; osobine
II 13.1 sq.
stasitost I 5.13
stid i bestidnost I I 6.1 sq.
stil ili način držanja govora II
24.2
stil i njegove osobine III 1-2;
visokoparnost, bujnost sti-
la III 3.1 sq.; jasnoća stila
III 5.1 sq.; opširnost stila III
6.1; skladnost stila III 7.1;
kontinuirani stil III 9.1, 2;
periodni stil III 9.3; otme-
nost stila, izražavanja III
10.1; tri glavne komponen-
te stila III 10.6; starinski stil
III 10.5; proporcionalost
govora i stila III 12.1; stil
pisanih sastava i parničnih
govora III 12.2; stil politi-
čkih i epideiktičkih govora
III 12.5, 6; etičke kom po-
nente stila II 18.1; 21.16; III
16.8; stil glum e III 12.2;
neobičnost stila III 2.3, 8;
3.3; strastveni stil III 7.3,
11; jednostavnost stila III
16.2
strah II 5.1-15
strasti II gl. 1-17
strastvenost stila III 7.3 11;
iskaza III 16.10
suđsko govorništvo 1 1.10,11;
3.3-6; 10.1-5; njegov stil III
12.5
sudija I 3.2
sumnja i privid (predrasuda) I
I. 4; II 23.24; III 14.7; 15.1
suparništvo II 5.9; 6.24; 10.6;
II. 1
suprotnost, mesto II 19.1
svedoci 115.13,18; II 20.9; kri-
v il 14.6
Š umanjivanje II 26.1
šakanje I 5.14
šale III 18.7
šaljiva dosetka II 12.16
T 1.12; II 20.1; 22.12; uvera-
tekmerion I 2.16-18; II 25.14
tehničke m etode uveravanja I
2.2
telesna straža (dokaz iz prime-
ra) I 2.19
temeljni, osnovni ton III 14.1
teškoća i teško I 6.27; 7.15
tetram etar III 1.9; 8.4
tiranida I 8.4, 5
ton III 1.4
tragedija, tragički pcsnici III
1.3; 14.6
trezvenost I 9.9
trohejski m etar III 1.9
tumači proročanstva I 15.14;
III 5.4
U
učenje kao izvor zadovoljstva
1 11.21
ugovor i ugovorni odnosi I 2.2;
15.20
uobičajenost, navika I 10.8
uređenja I 4.12; 8.1 sq.
uveravanjc, atehničko I 15.1
sq.; retoričko I 1.11; etičko
I 2.3; opšte ili zajedničko I
vanje kao m etoda III 17.1
sq.
uverljivost govora I 1.14 pas-
sim
uvod (exordium) I 1.9; III 13.3;
14.1 sq.
uzročnost, mesto II 23.18, 20,
24, 25; prividn'i uzrok II
24.8
uzvišenost stila III 6.1; 8.4
277
V zakon I 4.12, 13; posebni i op-
velikodušnost I 9.11; II 12.11
verovatno I 2.15; 15.17; II
24.10 25.8-11
veznici III 5.2; 6.6; 12.5
vlast II 17.1 sq.
vreme, mesto vezano za vreme
II 23.6
vrlina i m oralno nevalialstvo I
9.1 sq.
Z značenja imcna II 23.29
zadovoljstvo I 11.1 sq.; II 1.8
zagonetke II 21.8; III 2.12
zajednica (prestup prem a za-
jcdnici) I 13.3
zajednička mesta II 18.2-4
zakletve I 15.27-32; zakletva
su d ije l 15.5; 12; II 25.10
zakonođavstvo I 4.12, 13
278
šti, pisani i nepisani zakon
1 10.3; 13.2; kršenje zakona
I 14.7; zakoni prilikom do-
kazivanjal 15.3-12; dvosmi-
slenost zakona 115.10
zastranjivanje kod izlaganja III
13.5
zavist II 9.3; 10.1 sq.
zdravlje I 5.10-14
zlovoljnost, zloćudnost II 13.3
značenje, mesto raznolikog
značcnja II 23.9; mesto iz
znak 12.14,16; II 24.5; 25.8
znaci i njihovo navodenje III
15.9; 16.10
zrelost I 5.11; II 14.1 sq.
Ž
želje 1 10.18 racionalne i iraci-
onalne 11.5
 BILJEŠKA O A U TO R U

Dr Marlco V išić, rođen je 18. I

1942. godine u O klaju kraj Knina.
Na Odelenju za klasične studije F i-
lozofskog fakulteta U niverziteta u
Beogradu diplom irao 1966. godine
i na istoimenom Odelenju m agistri-
rao m arta 1971. Doktorirao na F i-
lozofskom fakultetu u Zagrebu j a -
nuara 1989. Kao profesor U niver-
ziteta na F ilozofskom fakultetu u
Nikšiću predaje O pštu istoriju sta -
rog v ijek a (B liski i D aleki istok,
llelad u i Rim), starohelenski i klasični latinski jezik.
Bavi se dugogodišnjim istraživanjem: ranog mišljenja i spe-
kulativne misli drevnih naroda; duhovnog i vjerskog života sta -
rih Egipćana, Sumerana, A kađana, Vavilonjana, H ebreja, Fle-
lena i Rim ljana; antičke filosofije i filosofije uopšte te medi-
cine, muzike i književnosti.
Iz gom jih oblasti. to jeste iz egiptologije, sum erologije, a s i-
riologije i antikologijc, objavio je oko dvije stotine rasprava,
eseja, studija, prikaza. m onografija i prevoda sa staro h elen -
skog, latinskog, engleskog, francuslcog, njem ačkog, ita lijan -
skog i m skog jezilca, od čcga hronološkim redom navodim o
sljedeće. Iz istorije ranog mišljenja i spekulativne misli iz ra -
žene kroz m itove i kultove: Postanak i karakter mitologije nor-
dijskih naroda, Ulaznica (Časopis Centra za kultum u Z re n -
janinu), Zrenjanin 1973, br. 33; TeogonijaikosmogonijaSta-
rih Slovena, Ulaznica, br. 38/39, 1974; Kult Sunca u ljudskoj
civilizaciji, Ulaznica, br. 43, 1975: Kult stablakroz ljudsku c i-
vilizaciju, Novu život, Novi Sad 1976, br. 5. (Na slovačkom
jeziku). Isti rad objavaljen u Vencu (Časopis za umetnost, k u l-

279
turu i književnost), Beograd 1978, br. 40.
Iz oblasti kultume istorije: Četverojezični riječnik iz XVI
stoljeća; Četverojezični nomenklator iz XVI vijeka, „Arhivski
pregled” , B eograd 1974, br. 1-2. (Časopis arhivskih radnika
Srbije).
Iz istorije medicine: Medicinski priručnikna latinskomjezi-
ku iz 1573. godine. Medicinski pregled, god. X X V I, br. 3 4 ,
Novi Sad 1973. (Časopis Društva za zdravstvcnu kulturu SAP
Vbjvodine); Medicinski leksikionna latinskomjeziku iz 1578.
godine. Ulaznica, Zrenjanin 1975, br. 44; Ilipokrat, Kanonme-
dicine (Aforizmi), „M edicinska knjiga” , B cograd Z agreb
1978; drugo izdanje dopunjeno Hipokratovim djelom Vazduh,
Voda, Mjesto i uvodnom studijom Hipokrat život i djelo: IŠM
„Oktoih”, Podgorica, 2000; trećc izdanje: IT P„U nireks”, Pod
gorica, 2008.
Iz istorijc antičke muzike i poezije: Odnos muzike i poezije
u drevnoj Heladi, uvodna studija u djelo Plutarh, O muzici,
C entar za kulturu Z renjanin, Z renjanin 175; drugo izdanje:
„Prosvjeta”, Niš 1997; treće izđanje: ITP „U nireks” , Pođgorica
0208; Kult muza u evropskoj književnoj tradiciji (m onogra
fija), „Svjetlost”, Sarajevo 1989; drugo izdanje; ITP „Unircks”,
Pođgorica 2008; Hcsiod, Poslovi i dani, sa uvodnom studijom
Hesiod injegovo djelo, „K njiževnazajednica”, Novi Sad 1993;
drugo izdanje: IK „D raganić” , B eograd 1998; treće izdanje:
ITP „U nireks”, Podgorica 2008; Hesiod, Teogonija, sa uvod
nom studijom Hesiod, život i djelo, „Oktoih”. Podgorica 2000;
dm go izdanje: ITP „U nireks” , Podgorica 2008; A polonije sa
Rodosa, Ep o argonautima, sa uvodnom studijom Apolonije sa
Rodosa i njegovo djelo, „O ktoih” , P odgorica 1998; drugo
izdanjc: ITP „U nireks” , Podgorica 2007; Antologija stare he-
lenske lirike, sa studijom Razvoj stare helenske lirike, „Okto
ih”, Podgorica 2000; drugo izdanje: ITP „U nireks”, Podgorica
2008.

280
 ]/, oblasti antičkog besjednštva i filosofije i filosofije uopštc:
A ristotel, Retorika, sa uvodnom studijom Poimanje i značaj
besjedništva kod drevnih naroda, „N ezavisna izdanja” , Bco
grad 1987; drugo izdanjc: „Naprijed”, Zagreb 1989; treće izdan
je: „Svetovi”, Novi Sad 1997; četvrto izdanje: „Plato” , Beo
grad 2000; peto izdanjc: ITP „Unireks”, Podgorica 2008; Ari
stotel, Rasprava o duši, sa uvodnom studijom Problem psuche
u drevnoj Heladi, „O ktoih”, Podgorica 2001; Ileraklit, O pri-
rodi, sa uvodnom stuđijom Heraklit, život i djelo, „O ktoih” ,
Podgorica 2001 ; Boetije, Utjehafilosofije, sa uvodnom studi
jomBoetijeinjegovodjelo, „Oktoih” , Podgorica 1999; drugo
izdanje: ITP „U nireks”, Pođgorica 2008; Rene Dckart, Pravila
za usmjeravanje duha; Rasprava o metodi; Istraživanje istine
prirodnim svijetlom uma, sa uvodnom studijom Dekart, život
idjelo, „Oktoih”, Pogorica 1997; dmgo izđanje: ITP„U nireks”,
Podgorica 2008.
Iz oblasti duhovnog i vjerskog života narođa drevnog Bli
skog istoka: Velika egipatskaknjiga mrtvih (Papurus Reinisch)
sa uvodnom studijom Duhovni i vjerski život drevnih Egipća-
na, „N ezavisna izdanja” mbr. 31, Bcograd 1982; drugo izdan
je dopunjeno Papurus om Ani, objavila „Svjetlost”, Sarajcvo
1989; treće izđanje: ITP „U nireks” , Podgorica 2008; studiju
Duhovni i vjerski život naroda drevne Mezoptamije, objavila
JAZU u Forumu, br. 10 11, Zagreb 1985; Zakonici drevne Me
sopotam ije, sa uvodnom studijom Duhovni i vjerski život na-
roda drevne Mesopotamije, „Nezavisnaizđanja”, Beograd 1986;
dm go izdanje: „Svjetlost”, Sarajevo 1989; treće izdanje: ITP
„U nircks”, Podgorica 2008; Gilgameš, sa uvodnom studijom
Sumersko-akadski ep o Gilgamešu, „N aprijed”, Zagreb 1993;
drugo izdanje: „K njiževna zajednica” , N ovi Sad 1994; treće
izdanje: IK „D raganić”, Beograd 1998; sum ersko akadski Ep
o stvaranju (Enuma eliš), sa studijom Kosmogonijsko-teogo-
nijska misao naroda drevnog Bliskog istoka, „N aprijed”, Za

281
grcb 1993; drugo izđanje: „Istočnik” , N ovi Sad 1994; trcćc
izdanje: ITP „U nircks”, Podgorica2008; Književnost drevnog
Bliskog istoka, „N aprijed”, Zagreb 1993; drugo izdanje ,,Ok
toih” , Podgorica 2000; trcće izdanje: ITP „U nireks” , Podgorica
2008; Pjesmanadpjesmama, sa studijom Duhovni i vjerski ž i-
vot drevnih Hebreja, „Pesić i sinovi”, B eograd 1986; drugo
izdanje: LIB, Novi Sad 2007; Poeme o Jovu (Jobu) sum er
ska, akađska, egipatska i biblijska poem a sa uvodnom studi
jom Književnost drevnog Bliskog Istoka, „O ktoih” , Podgorica
1998; dm go izdanje: ITP „U nireks”, Podgorica 2008.
Iz njem ačke književnosti: J. W. G oethe Prafaust (U rfaust),
JA ZU , Fomm, br. 10--11, Zagreb 1993; drugo izdanje:
„K njiževna zajcdnica”, Novi Sad 1994.
Iz rim ske književnosti: O vidije N ason, Metamorfoze, ITP
„U nireks” , Podgorica 2007.
Iz kulturne istorije srednjovjekovne Srbije: Onomastikau
grčkimpoveljamasrpskih vladara, „O ktoih”, Podgorica 1999;
drago izdanje FfP „U nireks”, Podgorica 2008.
Sadržaj

Predgovor prevodioca............................................................... 5

M arko Višić, Poimanje i značaj govorništva

kod drevnih n a ro d a .................................................................... 7

R ETO R IK A

KNJIG A PRVA
Glava prva - [Novi način razm atranja govorničkc veštinc.
Predmet i metoda retorike i njen odnos prema đijalekticij.... 31

Glava druga - [Definicija retorike. M esto retorike

m eđu ostalim veštinama i naukam a].................. 37

Glava treća - [Tri vrste govora. Politički, sudski

i epidiektički]................................................................................. 46

Glava četvrta - [Političko govorništvo.

Predm et političkog govorništva]................................................49

Glava peta - [Svrha Ijudske delatnosti.

Sreća je svrha Ijudske delatnosti]...............................................52

Glava šesta [O d o b ru |................................................................56

GAava sedma - [Stepeni dobrog i korisnog] ..............................61

Glava osma [Uređenja.

Neophodnost poznavanja uređenja]......................................... 69

Glava deveta - [Epideiktičko govorništvo.

Predm et epideiktičkog govora]..................................................71

283
Glava deseta —[Sudsko govorništvo.
Podela sudskog govorništva]...................................................... 79

Glava jedanaesta - [Zadovoljstvo. Definicija zadovoljstva].... 83

Glava dvanaesta - [Karakter onoga ko čini i

onoga ko trpi nep rav d u ]..............................................................90

Glava trinaesta - [Mogućnost dvostrukog definisanja

pravednosti i nepravednosti. Ocena krivice].......................... 95

Glava četrnaesta - [Raznolika merila veličine prestu p a]..... 99

Glavapetnaesta - [Pet vrsta atehničkih metoda uveravanja] .101

KN JIG A D R U G A

Glava prva - [Uslovi koji doprinose uverljivosti govora.

Razni načini uticanja na dušu slušaoca]................................ 111

Glava druga - [Ljutnja. Definicija, uzrok i predm et ljutnje] ..113

Glava treća - [Blagost. Definicija, lica prem a

kojima se postupa blago]........................................................... 118

Glava četvrta - [Ljubav i mržnja.

Definicija, lica i objekti prem a kojima se tako osećamo].... 121

Glava peta - [Strah. Definicija, lica i objekti

kojih nas je strah ]........................................................................ 125

Glava šesta - [Stid i bestidnost. Definicija i bitnost]............128

Glava sedma - [Dobročinstvo. Definicija i bitnost).............132

Glava osma - [Sažaljenje. Definicija, predm eti

i lica koja izazivaju sažaljenjc]..................................................134

284
Glava deveta —[Pravedna ljutnja.
Na koga se čovek pravedno ljuti]............................................ 136

Glava deseta - [Zavist. Definicija, objekti zavisti]............... 139

Glava jedanaesta [Plemenito nadmetanje. Definicija i

bit plem enitog nadmetanja. S kim se i kad se ljudi
plem enito nadm eću]...................................................................141

Glava dvanaesta - [Karakteri. Karakterne osobine

ljudi u pojedinim uzrastima. M ladost]....................................143

Glava trinaesta - [Starost. Osobine karaktera

svojstvenog starosti]....................................................................145

Glava četrnaesta - [Zrelost. Osobine karaktera

svojstvene zrelom dobu] ............................................................ 147

Glava petnaesta - [Osobine karaktera svojstvene

ljudima plem enitog porekla].....................................................147

Glava šesnaesta - [Osobine karaktera

svojstvene b o g atim a]................................................................. 148

Glava sedamnaesta - [Osobine karaktera svojstvene

ljudima na vlasti, obdarenim srećom i u spehom ]..................149

Glava osamnaesta - [Metode uveravanja podesne

za sve tri vrste govora]............................................................... 150

Glava devetnaesta - [Pojmovi mogućeg i nemogućeg].......... 151

Glava dvadeseta [M etode uveravanja

zajedničke svim vrstama govorništva].....................................155

Glava dvadeset prva - [Izreke i njihov odnos

prem a entim em im a]...................................................................157

Glava dvadeset druga - [Entimem i njegove karakteristike]... 162

285
Glava dvadeset treća ~ [Razna mesta koja se mogu
koristiti prilikom izvođenja entimema. Prednost
pobijajućih entim em a]............................................................... 165

Glava dvadeset četvrta - [Mesta prividnih entimema.

Paralogizm i].................................................................................179

Glava dvadesetpeta - [Pobijanje. Razni načini pobijanja] ..184

Glava dvadeset šesta [Greške kojih se treba kloniti].........188

KNJIGA T R EĆ A

Glava prva - [Sadržaj knjige. Stil deklam acije].................... 191

Glava dritga - [Osobine stila]....................................................196

Glava treća - [Visokoparnost, beživotnost, neukus stila] — 202

Glava četvrta - [Poredenje. Definicija i p rim e ri].................. 205

Glavapeta - [Pet uslova od kojih zavisi pravilnost govora].... 207

Glava šesta - [Opširnost i sažetost stila | .................................210

Glava sedma - [Skladnost stila j ............................................... 212

Glava osma - [R itam ]....... ........................................................ 214

Glava devela - [Kompozicija rečcničnih pcrioda j ............... 217

Glava deseta - [Otmeno izražavanje]..................... 223

Glava jedanaesta - [Nastavak o otrnenom i

slikovitom izražavanju]..................................... 228

Glava dvanaesta - [Razne vrste s tila j.... .................................235

286
Glava trinaesta - [Delovi govora.]...........................................238

Glava četrnaesta - [Analiza đelova govora. Uvod ] .............. 240

Glava petnaesta - [Optužba. Odbrana od optužbe | ..............245

Glava sesnaesta - [Izlaganje predm eta].................................. 248

Glava sedamnaesta -- [Uveravanje]..........................................252

Glava osamnaesta - [Pitanja i odgovori]................................ 256

Glava devetnaesta - [Epilog ili svršetak]................................. 259

Registar im e n a ............................................................................ 261

Registar pojm ova........................................................................269

Bilješka o piscu............................................................................279

287
CIP - Ka'rajiorn'jannja y ny5jiHKanHjn
HcHTpajina napoHiia 6n5jinoTCKa U pnc I'opc, HeTnibe

82.085
14 ApMCTOTCJI

ARISTOTEL
Rctorika / Aristotel ; prevod sa starohelenskog
i komentari Marko Višić. - Podgorica : Unireks,
2008 (Grafokarton -• Prijepoljc). -287 str. : slika
prevodioca : 21 cm. - (Biblioteka Civilizacije)

Tiraž: 1000. - Predgovor prevođioca / Marko Višić :

str 5-6. - Bilješka o prevodiocu: str. 279-281. -
Registri. -
Iz sadržaja : Misaoni i vjerski život naroda drevne
Mesopotamije / Marko Višić.

ISBN 978-86-427-0795-2
1. Bnmnfi MapKO (npctsogHjtan) (ayTop gojjaTHor
TCKCTa) . - I ApHCTOTCJICC b) ApOCTOTCJI
a) ApncTOTcji (384-322 n.n.e.) - ” PcTopHKa” 6)
PcTopnKa

COBISS.CG-ID 0