Professional Documents
Culture Documents
ПРСТОРД ЗА ДУГМТАРСКУ
ХАРМОНИКУ
Бе-гриф и Це-гриф систем
Издавач
Драган Мирковић,
Нови Сад
Нотографија и илустрације
Драган Мирковић
Дизајн и прелом
Драган Мирковић
ISMN 979-0-9014245-0-0
ISBN 978-86-900843-0-2
1 УВОД ................................................................................................... 7
де-мол (Бе-гриф)......................................................................................................................................65
Ге-дур (Це-гриф)......................................................................................................................................77
1 УВОД
Рад на прстореду представља веома важан елемент у музичко-извођачком
развоју сваког хармоникаша. Добар, удобан и логичан прсторед доприноси тачности
и јасноћи извођења. Због тога је потребно поклонити велику пажњу развоју навика у
прстореду од самог почетка наставе инструмента.
Разматрања о прстореду у овом раду односе се на дугметарску хармонику с
мелодијским басом (конвертор систем), с Бе-гриф и Це-гриф системом распореда
тонова, с обзиром да су ове две врсте дугметарске хармонике најчешће у употреби.1
Важно је споменути да хармонике с Бе-гриф системом најчешће у мелодијском басу
имају такозвани „руски“2 Бе-гриф систем, па су и примери у овом раду намењени
управо овој варијанти Бе-гриф система. Прсторед за стандард-бас није тема овог
рада, јер је његова грађа таква да не поставља пред извођача значајне недоумице у
погледу прстореда, а постојећа литература даје довољно информација на ту тему.
Циљ овог рада је да пружи нови приступ поставци прстореда на дугметарској
хармоници. То је приступ који треба да омогући брже и лакше проналажење
одговарајућег прстореда као и бољу оријентацију на инструменту.
Рад је првенствено намењен наставницима хармонике, посебно оним који
немају свирачко искуство на дугметарској хармоници, и старијим ученицима који
су одлучили да клавирску хармонику замене дугметарском. Нажалост, не постоји
домаћа литература за дугметарску хармонику која се бави овом проблематиком, а
малобројни уџбеници не пружају довољно информација о овој теми. Инострана
литература, која је била доступна аутору, углавном се своди на каталоге прстореда
за поједине елементе технике свирања или на краћа поглавља у књигама и
текстовима који се баве широм тематиком извођаштва на хармоници.
Сва разматрања и предлози, као и примери прстореда у овом раду, су плод
ауторовог личног искуства и не треба их схватити као једино исправне, већ као повод
за размишљање и самостално истраживање.
1
У нашој земљи се највише употребљава Бе-гриф систем распореда тонова. Осим споменута два
система постоје и други системи који се ређе употребљавају и нису предмет разматрања у овом раду.
2
Одредница „руски“ односи се на мелодијски бас. Распоред тонова по редовима исти је као на десном
мануалу, али су тонови постављени у супротном правцу. Најнижи тон мелодијског баса налази се на
доњој страни инструмента, а највиши на горњој.
8 Прсторед за дугметарску хармонику
2 КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРСТОРЕДА ЗА
ДУГМЕТАРСКУ ХАРМОНИКУ
3
Дискантом се на хармоници назива читав десни мануал инструмента.
4
Појам регистра се овде односи на механизам регистара (тастера) чијом употребом се мења висина
или звучна боја тона.
5
Слике распореда тонова у дисканту и мелодијском басу за Бе-гриф и Це-гриф систем дате су у
прилогу, на примеру хармоника с пуним опсегом – 64 тона у дисканту и 58 тонова у мелодијском
басу. Бе-гриф систем у мелодијском басу је приказан као „руски“ систем.
6
Уочавамо три групе. Прву групу чине 1, 2. и 3. ред, другу групу чине 2, 3. и 4. ред, а трећу групу
чине 3, 4. и 5. ред.
7
Ова разлика не постоји на хармоникама с Це-гриф системом.
8
Из овог поређења је изостављен мелодијски бас клавирске хармонике који поседује исти систем
распореда тонова као и мелодијски бас дугметарске хармонике, у свим његовим варијантама (Бе-
гриф, Це-гриф итд.).
Драган Мирковић 9
првог, односно четвртог реда у мелодијском басу). Ово је, осим распореда тонова,
основна разлика између дугметарске хармонике и инструмената с клавијатуром.
Да бисмо илустровали какав утицај на избор прстореда има ова
карактеристика дугметарске хармонике, узећемо за пример следећи тонски низ:
Пример бр. 1
Слика бр. 1
9
Ово се односи и на мелодијски бас клавирске хармонике.
10 Прсторед за дугметарску хармонику
Слика бр. 2
Драган Мирковић 11
Треба имати у виду да се овај низ може одсвирати и употребом четири реда
или чак свих пет редова дугмади (у дисканту), што додатно повећава број путања и
могућих варијанти прстореда. Долазимо до закључка да се број могућих варијанти
прстореда на дугметарској хармоници вишеструко повећава у односу на
инструменте с клавијатуром, што је несумњиво велика предност дугметарске
хармонике. Међутим, управо ова предност се врло често претвара у ману.
Велика разноврсност варијанти прстореда које се могу употребити да би се
одсвирао неки тонски низ на дугметарској хармоници, ствара и велику недоумицу
који прсторед одабрати. Разуме се, неке варијанте прстореда ћемо одбацити већ на
почетку, јер су мање удобне од осталих. Неке ћемо одбацити и због тога што се не
надовезују природно на прсторед који је претходио одређеном мелодијском низу.
Међутим, и поред тога, суочићемо се с великим избором. Да бисмо успешно
одабрали прсторед за одређени тонски низ, потребно је да пронађемо начин на који
ћемо брзо и лако одабрати варијанту прстореда која нам највише одговара.
Као што смо већ споменули, често се употребљава начин поставке прстореда
који почива на подели на „основне" и „помоћне“ редове. Такав приступ се огледа у
томе да се при поставци прстореда увек полази од прва три реда дугмади („основни“
редови), а да се четврти и пети ред („помоћни“ редови) користе онда када се не може
пронаћи одговарајући прсторед у „основним“ редовима. То се најчешће дешава када
је фактура музичког дела сложенија (технички захтевни делови у удвојеним
тоновима, полифона и акордска фактура итд.), јер је тада веома тешко или потпуно
немогуће свирати коришћењем само три „основна“ реда. Међутим, фактура и јесте
најчешће таква да не можемо свирати уколико користимо само три реда. Када то
схвате, ученици почињу чешће да користе четврти и пети ред, али често потпуно
неорганизовано и непромишљено. Тако се дешава да и оне делове композиција које
могу одсвирати помоћу три реда дугмади, свирају користећи четири или свих пет
редова. То може лоше утицати на њихову способност оријентације на тастатури, јер
је пажња усмерена на већу површину тастатуре него што је потребно.
У наставку ћемо предложити приступ поставци прстореда који не уважава
поделу на „основне“ и „помоћне“ редове и који почива на употреби позиција.
12 Прсторед за дугметарску хармонику
Пример бр. 2
Бе-гриф
Драган Мирковић 13
Це-гриф
Слика бр. 4
дур лествице који проистиче из овог првог, бити основа за даљи рад. Код поставке
овог прстореда посебну пажњу треба обратити на то да рука буде у што природнијем
положају у односу на тастатуру, као и на то да се избегне подметање и пребацивање
прстију, јер би то у овој фази наставе инструмента отежало напредак ученика.
Потребно је омогућити ученику да на најлакши начин обради ових пет тонова, јер је
тај опсег минимум (уз обраду неколико тонова у басу) који је потребан да би ученик
могао савладати једноставније дечје песмице и друге почетне композиције. Ово је
врло важно, јер ће то пружити додатну мотивацију ученику и учинити му вежбање
занимљивијим.
Размотрићемо одвојено примере из литературе и предлоге за редослед
обраде позиција на Бе-гриф и Це-гриф систему. Најпре ћемо навести примере за
дискант, а затим за мелодијски бас. За означавање прстореда у примерима дате су
уобичајене ознаке које се већином користе у пракси. Обичним арапским бројевима
означени су прстореди за прва три реда дугмади (гледано од бочних ивица
инструмента ка меху), а заокруженим арапским бројевима прстореди за четврти и
пети ред дугмади.
Бе-гриф систем
Пример бр. 3
16 Прсторед за дугметарску хармонику
Скоро идентичан прсторед наводи и Слободан Ђурић (1987, стр. 12). Разлика
је само у прстореду за тон ге:
Пример бр. 4
Није јасно због чега споменути аутори избегавају употребу првог прста, јер не
постоји никакав разлог за то, што је и основни недостатак ових прстореда. Постоји
још један разлог због којег прстореде ових аутора треба узимати с резервом, а то је
што код обраде Це-дур лествице оба аутора наводе прсторед који обухвата четири
реда дугмади, иако су три реда сасвим довољна за свирање лествица.
Зоран Ракић у свом уџбенику наводи следећи прсторед (1997, стр. 26):
Пример бр. 5
У овом прстореду могу се уочити два недостатка. Први недостатак је тај што
је након обраде тона це другим прстом потребно савладати подметање прстију да би
се обрадио тон де. Ово је отежавајућа околност за ученика који и без овог додатног
оптерећења мора своју пажњу усмерити и на друге, врло важне ствари као што су
седење, држање инструмента, отварање и затварање меха и положај лакта, шаке и
прстију. Други недостатак се односи на положај петог прста. Четврти прст је
постављен на тон еф који се налази у првом, најближем реду, док је пети прст (који
је изразито краћи од четвртог) постављен на тон ге који се налази у другом реду.
Овакав положај четвртог и петог прста ће касније често бити неизбежан, али у овој
фази наставе представља могућу потешкоћу за ученика.
Код већине руских аутора, чија се литература код нас, поред домаће,
најчешће употребљава, осим строге употребе „основних“ редова у почетној фази
учења, уочавамо и тежњу ка поистовећивању одређеног прста с одређеним редом
Драган Мирковић 17
дугмади. Тако је други прст резервисан за тонове трећег реда, трећи прст за тонове
другог реда и четврти прст за тонове првог реда. Овакав начин поставке прстореда
налазимо, не само у старијој литератури с подручја бившег Совјетског Савеза, већ и
у неким новијим издањима руских аутора (Крылова, 2010, стр. 33; Семенов, 2003,
стр. 24):
Пример бр. 6
Пример бр. 7
18 Прсторед за дугметарску хармонику
Пример бр. 8
Овај прсторед нам омогућава да сваки тон обрадимо различитим прстом, без
подметања и пребацивања прстију.10 То ће ученику олакшати савладавање ових пет
тонова, јер не мора да мења положај руке. Шака и прсти се при оваквом распореду
налазе у најприроднијем могућем положају, што се може и визуелно утврдити, а
поготово ако га упоредимо с положајима шаке и прстију код претходно наведених
прстореда.
Када ученик савлада ових пет тонова, можемо прећи на обраду подметања и
пребацивања прстију и ширење опсега на интервал октаве, чиме истовремено
обрађујемо и Це-дур лествицу.11 Једноставним подметањем првог прста на тон ге1
руку доводимо у природан положај који ученику омогућава лако савладавање
преосталих тонова (а1, ха1, це2), што се види из наредног примера:
Пример бр. 9
10
Ово се односи и на прсторед из примера бр. 7, али је његова вредност умањена неудобним
положајем петог прста.
11
Упоредо с обрадом првих пет тонова у дисканту, обрађујемо и тонове у мелодијском басу, уколико
ученик поседује инструмент с мелодијским басом, али ће поступак њихове обраде бити објашњен
нешто касније.
Драган Мирковић 19
Пример бр. 10
Пример бр. 11
Када на ред дође обрада Ге-дур лествице, ученику треба сугерисати да је може
одсвирати потпуно истим прсторедом у дисканту и мелодијском басу као и Це-дур.
Ученик треба да пронађе, уз помоћ наставника, позицију у којој се тон ге налази у
средњем реду позиције, тј. основну позицију за Ге-дур.
На Бе-гриф систему је то прва позиција коју чине први, други и трећи ред:
Пример бр. 12
Пример бр. 13
Народна игра: Девојачко коло (Бе-гриф систем)
Пример бр. 14
Пример бр. 15
Пример бр. 16
Це-гриф систем
Пример бр. 17
Исти прсторед, као први избор, наводи и Елзбет Мозер која даје још неколико
предлога прстореда за овај тонски опсег, али је код свих осталих предлога неопходно
подметање или пребацивање прстију (Moser, 1992, стр. 88). Она је такође
присталица поделе на „основне“ и „помоћне“ редове, јер тврди: „Четврти и пети ред
су помоћни редови, и као такви, дословно понављање првог и другог реда“ (1992,
стр. 8).
Иако наведени прсторед проистиче из поделе на „основне“ и „помоћне“
редове, управо тај прсторед је најудобније и најлогичније решење за обраду првих
пет тонова Це-дур лествице на хармоникама с Це-гриф системом. Прсти се нижу
својим природним редоследом и сваки тон је обрађен различитим прстом, без
подметања и пребацивања прстију. Шака и прсти се налазе у природном и удобном
положају.
Након обраде првих пет тонова можемо почети са ширењем опсега на
интервал октаве, чиме ћемо формирати основну позицију за Це-дур лествицу:
24 Прсторед за дугметарску хармонику
Пример бр. 18
Као што смо већ раније споменули12, најприхватљивији начин обраде првих
тонова у мелодијском басу јесте онај у којем се тонови уводе почевши од тона це1, у
смеру супротном у односу на дискант.
На хармоникама с Це-гриф системом изабраћемо ону позицију у којој се тон
це налази у првом (спољашњем) реду позиције:
Пример бр. 19
Приликом ширења опсега на интервал октаве, тј. приликом обраде Це-дур лествице
и формирања основне позиције у мелодијском басу, прсторед ће изгледати као у
наредном примеру:
12
У одељку који се односи на Бе-гриф систем.
Драган Мирковић 25
Пример бр. 20
Пример бр. 21
И у овом одељку ћемо навести пример који нам илуструје предност дословног
преноса прстореда при транспоновању у други тоналитет, што нам омогућава
употреба позиција.13 Горњи прсторед је резултат употребе основне позиције за оба
тоналитета и потпуно је исти у оба дела. Доњи прсторед (од 1. до 8. такта) илуструје
разлику у прстореду и путањи кретања уколико користимо само „основне“ редове
(први, други и трећи ред) за оба тоналитета:
13
Ради се о истом примеру који смо навели и у одељку који се односи на Бе-гриф систем.
26 Прсторед за дугметарску хармонику
Пример бр. 22
Народна игра: Девојачко коло (Це-гриф систем)
Пример бр. 23
Пример бр. 24
Пример бр. 25
3 ПРИМЕНА ПОЗИЦИЈА
У дисканту је све лествице (тоналитете) могуће одсвирати користећи било
коју позицију. Када је мелодијски бас у питању то није могуће због недостатка петог
реда дугмади.
Врло је важно овладати употребом свих позиција, јер је, као што смо већ
рекли, неопходно њихово комбиновање у свирању. Мали број композиција се може
одсвирати у оквирима само једне позиције, а то су претежно композиције намењене
млађем узрасту. Међутим, онај ко свира увек треба да одабере основну позицију као
полазну тачку.14 Њу треба комбиновати с осталим позицијама само онда када нам
то недвосмислено олакшава свирање.
Важно је споменути да се код атоналних композиција губи разлика између
основне позиције и осталих позиција, с обзиром на непостојање тонике. Међутим, и
у овим композицијама могу се примењивати позиције тако што се хармоникаш на
почетку определи за једну од група коју чине три суседна реда дугмади. У таквим
композицијама не постоје одређени мелодијско-хармонски обрасци који су
карактеристични за тоналну музику, што ствара појаву нових и сложенијих тонских
односа, а самим тим и потреба за комбиновањем позиција постаје већа.
14
У мелодијском басу бирамо основну позицију уколико она постоји за одређени тоналитет. Уколико
не постоји, одабраћемо неку другу позицију.
Драган Мирковић 29
Пример бр. 26
Рудолф Виртнер: La Campanella
Пример бр. 27
Рудолф Виртнер: La Campanella
Пример бр. 28
Рудолф Виртнер: La Campanella
Пример бр. 29
Вацлав Тројан: Бајке (VI)
када вежемо оба тона, а то можемо постићи комбиновањем основне (друге) и прве
позиције, тј. употребом првог прста на тону еф у првом реду дугмади:
Пример бр. 30
Вацлав Тројан: Partita giocosa (III)
Пример бр. 31
Вацлав Тројан: Partita giocosa (V)
32 Прсторед за дугметарску хармонику
Пример бр. 32
Вацлав Тројан: Partita giocosa (V)
Пример бр. 33
Астор Пјацола: Аконкагва (I)
15
Ово се односи на оба система (Бе-гриф и Це-гриф).
Драган Мирковић 33
Пример бр. 34
Астор Пјацола: Аконкагва (I)
ДУРСКЕ ЛЕСТВИЦЕ
1. лествица
2. лествица у терцама
3. лествица у секстама
4. лествица у октавама
Драган Мирковић 35
МОЛСКЕ ЛЕСТВИЦЕ
1. хармонска лествица
2. мелодијска лествица – узлазно и силазно
3. хармонска лествица у терцама
4. мелодијска лествица у терцама – узлазно и силазно
5. хармонска лествица у секстама
6. мелодијска лествица у секстама – узлазно и силазно
7. хармонска лествица у октавама
8. мелодијска лествица у октавама – узлазно и силазно
9. квинтакорд – мало разлагање
10. квинтакорд – проширено мало разлагање
11. квинтакорд – велико разлагање
12. акорди квинтакорда - трогласно
13. акорди квинтакорда - четворогласно
14. умањени септакорд – мало разлагање
15. умањени септакорд – велико разлагање
16. акорди умањеног септакорда - четворогласно
17. акорди умањеног септакорда - петогласно
ХРОМАТСКЕ ЛЕСТВИЦЕ
1. хроматска лествица
2. хроматска лествица у великим терцама
3. хроматска лествица у малим терцама
4. хроматска лествица у малим секстама
5. хроматска лествица у великим секстама
36 Прсторед за дугметарску хармонику
Це-дур (Бе-гриф)
Драган Мирковић 37
38 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 39
40 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 41
Ге-дур (Бе-гриф)
42 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 43
44 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 45
46 Прсторед за дугметарску хармонику
Еф-дур (Бе-гриф)
Драган Мирковић 47
48 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 49
50 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 51
а-мол (Бе-гриф)
52 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 53
54 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 55
56 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 57
58 Прсторед за дугметарску хармонику
е-мол (Бе-гриф)
Драган Мирковић 59
60 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 61
62 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 63
64 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 65
де-мол (Бе-гриф)
66 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 67
68 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 69
70 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 71
72 Прсторед за дугметарску хармонику
Це-дур (Це-гриф)
Драган Мирковић 73
74 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 75
76 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 77
Ге-дур (Це-гриф)
78 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 79
80 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 81
82 Прсторед за дугметарску хармонику
Еф-дур (Це-гриф)
Драган Мирковић 83
84 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 85
86 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 87
а-мол (Це-гриф)
88 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 89
90 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 91
92 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 93
94 Прсторед за дугметарску хармонику
е-мол (Це-гриф)
Драган Мирковић 95
96 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 97
98 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 99
100 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 101
де-мол (Це-гриф)
102 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 103
104 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 105
106 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 107
108 Прсторед за дугметарску хармонику
БИБЛИОГРАФИЈА
Borgstrom, B., & Charles, R. (1967). First Steps on the Bassetti Accordion. Ontario: Waterloo Music
Company Limited.
Dmitrijev, A. (2008). Pozicionalni prstomet na bajanu: desna ruka jednoglasje. (M. Vaupotić,
Прев.) Zagreb: Pro notis.
Đurić, S. (1987). Škola za harmoniku sa dugmadima: Sv. 1 (3. изд.). (Z. Živković, Ур.) Knjaževac:
Nota.
Lips, F. (2000). The Art of Bayan Playing: Тechnique, Interpretation, and Performance of Playing the
Accordion Artistically. (U. Schmülling, Ур.; A. W. Walshe, Прев.) Kamen: Karthause-
Schmülling Internationale Musikverlage.
Moser, E. (1992). Das Knopfakkordeon C-Griff: ein systematischer Weg. Hamburg: Musikverlag
Hans Sikorski.
Neigauz, G. (2005). O umetnosti sviranja na klaviru: zapisi pedagoga. (N. Misočko, D. Ilić, Прев.)
Beograd: Dragoslav Ilić.
ПРИЛОЗИ
Драган Мирковић 117
ПРИЛОГ БР. 1
БЕ-ГРИФ СИСТЕМ
МЕЛОДИЈСКИ БАС
ДИСКАНТ
(„руски“ систем)
118 Прсторед за дугметарску хармонику
ПРИЛОГ БР. 2
ЦЕ-ГРИФ СИСТЕМ
ДИСКАНТ МЕЛОДИЈСКИ БАС
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Дрaгaн Mиркoвић je рoђeн 1980. године у Приjeдoру где је
завршио оснoвну музичку шкoлу у класи Aидe Рeизoвић.
Средње музичко образовање је стекао у Mузичкoj шкoли
„Исидoр Бajић“ у Нoвoм Сaду у класи Mилaнe Бaрaчкoв-
Maлeницa. Диплoмирao je 2002. гoдинe нa Фaкултeту
музичкe умeтнoсти у Бeoгрaду (Нaстaвнo oдeљeњe у
Крaгуjeвцу) у класи Рaдoмирa Toмићa, a мaгистрирao нa
Mузичкoj aкaдeмиjи на Цетињу 2009. гoдинe у класи
Бoбaнa Бjeлићa. Усaвршaвao сe нa мajстoрским курсeвимa
Бoрисa Лeнкa, Рajмундa Кaкoњиja, Jeжијa Jурeкa и Eлзбeт
Moзeр.
Нaступao je кao сoлистa сa Субoтичкoм филхaрмoниjoм и
Нoвoсaдским кaмeрним oркeстрoм.
Члaн je кaмeрнoг дуa Unico (флaутa-хaрмoникa), зajeднo сa свojoм супругoм,
и бројних других камерних састава.
Пeдaгoшки рaд je зaпoчeo 2002. гoдинe у Музичкoj шкoли у Приjeдoру. Oд
2003. дo 2005. гoдинe рaдиo je у Основној музичкoj шкoли у Врбaсу, a трeнутнo je
зaпoслeн у Mузичкoj шкoли „Исидoр Бajић“ у Нoвoм Сaду у кojoj рaди oд 2005.
гoдинe. Био је ангажован кao хoнoрaрни музичaр дрaмe и oпeрe Српскoг нaрoднoг
пoзoриштa у Нoвoм Сaду.
Аутор је збирке композиција за хармонику Популарне мелодије уметничке
музике у издању Ноте из Књажевца (2016).
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
786.8:781.68
ISBN 978-86-900843-0-2
ISMN 979-0-9014245-0-0