Драган Мирковић

ПРСТОРД ЗА ДУГМТАРСКУ
ХАРМОНИКУ
Бе-гриф и Це-гриф систем

Нови Сад, 2019.

 Драган Мирковић

ПРСТОРЕД ЗА ДУГМЕТАРСКУ ХАРМОНИКУ

Бе-гриф и Це-гриф систем

Издавач
Драган Мирковић,
Нови Сад

Нотографија и илустрације
Драган Мирковић

Дизајн и прелом
Драган Мирковић

ISMN 979-0-9014245-0-0
ISBN 978-86-900843-0-2

© Драган Мирковић, 2019

Мојим родитељима, за њихову безусловну подршку на мом путу учења
и
особама од којих сам на том путу највише научио – Аиди и Беби
САДРЖАЈ

1 УВОД ................................................................................................... 7

2 КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРСТОРЕДА ЗА ДУГМЕТАРСКУ

ХАРМОНИКУ ........................................................................................... 8
2.1 Утицај грађе инструмента на проблематику прстореда ................................................... 8

2.2 Употреба позиција као предуслов за одабир прстореда ................................................ 12

2.3 Редослед обраде позиција у настави ............................................................................... 14

Бе-гриф систем .......................................................................................................................................15

Це-гриф систем ......................................................................................................................................23

3 ПРИМЕНА ПОЗИЦИЈА ................................................................... 28

3.1 Комбиновање позиција .................................................................................................... 28

3.2 Прстореди по позицијама за основне елементе технике свирања на хармоници ........ 34

Це-дур (Бе-гриф) .....................................................................................................................................36

Ге-дур (Бе-гриф) ......................................................................................................................................41

Еф-дур (Бе-гриф) .....................................................................................................................................46

а-мол (Бе-гриф) .......................................................................................................................................51

е-мол (Бе-гриф) .......................................................................................................................................58

де-мол (Бе-гриф)......................................................................................................................................65

Це-дур (Це-гриф) .....................................................................................................................................72

Ге-дур (Це-гриф)......................................................................................................................................77

Еф-дур (Це-гриф) ....................................................................................................................................82

а-мол (Це-гриф) .......................................................................................................................................87

е-мол (Це-гриф) .......................................................................................................................................94

де-мол (Це-гриф) ...................................................................................................................................101

Хроматске лествице (Бе-гриф) .............................................................................................................108

Хроматске лествице (Це-гриф) ............................................................................................................111

БИБЛИОГРАФИЈА ............................................................................... 115

ПРИЛОГ БР. 1 ...................................................................................... 117

ПРИЛОГ БР. 2 ...................................................................................... 118
Драган Мирковић 7

1 УВОД
Рад на прстореду представља веома важан елемент у музичко-извођачком
развоју сваког хармоникаша. Добар, удобан и логичан прсторед доприноси тачности
и јасноћи извођења. Због тога је потребно поклонити велику пажњу развоју навика у
прстореду од самог почетка наставе инструмента.
Разматрања о прстореду у овом раду односе се на дугметарску хармонику с
мелодијским басом (конвертор систем), с Бе-гриф и Це-гриф системом распореда
тонова, с обзиром да су ове две врсте дугметарске хармонике најчешће у употреби.1
Важно је споменути да хармонике с Бе-гриф системом најчешће у мелодијском басу
имају такозвани „руски“2 Бе-гриф систем, па су и примери у овом раду намењени
управо овој варијанти Бе-гриф система. Прсторед за стандард-бас није тема овог
рада, јер је његова грађа таква да не поставља пред извођача значајне недоумице у
погледу прстореда, а постојећа литература даје довољно информација на ту тему.
Циљ овог рада је да пружи нови приступ поставци прстореда на дугметарској
хармоници. То је приступ који треба да омогући брже и лакше проналажење
одговарајућег прстореда као и бољу оријентацију на инструменту.
Рад је првенствено намењен наставницима хармонике, посебно оним који
немају свирачко искуство на дугметарској хармоници, и старијим ученицима који
су одлучили да клавирску хармонику замене дугметарском. Нажалост, не постоји
домаћа литература за дугметарску хармонику која се бави овом проблематиком, а
малобројни уџбеници не пружају довољно информација о овој теми. Инострана
литература, која је била доступна аутору, углавном се своди на каталоге прстореда
за поједине елементе технике свирања или на краћа поглавља у књигама и
текстовима који се баве широм тематиком извођаштва на хармоници.
Сва разматрања и предлози, као и примери прстореда у овом раду, су плод
ауторовог личног искуства и не треба их схватити као једино исправне, већ као повод
за размишљање и самостално истраживање.

1
У нашој земљи се највише употребљава Бе-гриф систем распореда тонова. Осим споменута два
система постоје и други системи који се ређе употребљавају и нису предмет разматрања у овом раду.
2
Одредница „руски“ односи се на мелодијски бас. Распоред тонова по редовима исти је као на десном
мануалу, али су тонови постављени у супротном правцу. Најнижи тон мелодијског баса налази се на
доњој страни инструмента, а највиши на горњој.
8 Прсторед за дугметарску хармонику

2 КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРСТОРЕДА ЗА
ДУГМЕТАРСКУ ХАРМОНИКУ

2.1 УТИЦАЈ ГРАЂЕ ИНСТРУМЕНТА НА ПРОБЛЕМАТИКУ ПРСТОРЕДА

Хармоника се у основи састоји из три дела: десног (дискант3) и левог (бас)

мануала са припадајућим регистрима 4 , и меха који је смештен између њих.
Распоред тонова на мануалима дугметарске хармонике је управо она
карактеристика инструмента која има директан утицај на проблематику прстореда. 5
Ако погледамо слику дисканта (у прилогу) уочићемо да се он састоји из пет
вертикалних редова дугмади. Према распореду тонова у редовима примећујемо да
први ред садржи исте тонове као четврти ред, а други ред исте тонове као пети ред.
То значи да је целокупан опсег тонова дисканта распоређен у три суседна реда, без
обзира коју групу од три реда посматрамо. 6 Захваљујући историјском развоју
дугметарске хармонике (постојање хармоника с различитим бројем редова
дугмади), као и чињеници да већ у прва три реда располажемо целокупним опсегом
мануала, често се употребљава подела на „основне“ (први, други и трећи ред) и
„помоћне“ редове (четврти и пети ред). Међутим, „помоћни“ редови се ни по чему
не разликују од „основних“ редова, па можемо закључити да је ова подела
неодговарајућа. Хармоникаш који на овај начин дели тастатуру ствара лоше навике
о којима ће више речи бити касније.
Грађа мелодијског бас-мануала дугметарске хармонике је скоро идентична
грађи дисканта, уколико изузмемо већ споменуту разлику у правцу поставке тонова
када је у питању „руски“ Бе-гриф систем.7 Једина значајна разлика јесте непостојање
петог реда дугмади. Распоред тонова по редовима је исти као у дисканту.
Да бисмо боље разумели специфичности прстореда за дугметарску
хармонику упоредићемо је с инструментима који су јој најсроднији по техници
свирања, а то су инструменти с клавијатуром.8
Код инструмената с клавијатуром сваком тону одговара једна дирка. На
дугметарској хармоници, велики број тонова можемо добити притиском на два
дугмета (тонови првог и другог, односно четвртог и петог реда у дисканту и тонови

3
Дискантом се на хармоници назива читав десни мануал инструмента.
4
Појам регистра се овде односи на механизам регистара (тастера) чијом употребом се мења висина
или звучна боја тона.
5
Слике распореда тонова у дисканту и мелодијском басу за Бе-гриф и Це-гриф систем дате су у
прилогу, на примеру хармоника с пуним опсегом – 64 тона у дисканту и 58 тонова у мелодијском
басу. Бе-гриф систем у мелодијском басу је приказан као „руски“ систем.
6
Уочавамо три групе. Прву групу чине 1, 2. и 3. ред, другу групу чине 2, 3. и 4. ред, а трећу групу
чине 3, 4. и 5. ред.
7
Ова разлика не постоји на хармоникама с Це-гриф системом.
8
Из овог поређења је изостављен мелодијски бас клавирске хармонике који поседује исти систем
распореда тонова као и мелодијски бас дугметарске хармонике, у свим његовим варијантама (Бе-
гриф, Це-гриф итд.).
Драган Мирковић 9

првог, односно четвртог реда у мелодијском басу). Ово је, осим распореда тонова,
основна разлика између дугметарске хармонике и инструмената с клавијатуром.
Да бисмо илустровали какав утицај на избор прстореда има ова
карактеристика дугметарске хармонике, узећемо за пример следећи тонски низ:

Пример бр. 1

На инструментима с клавијатуром овај тонски низ можемо извести

различитим прсторедима. Међутим, колико год различитих прстореда да
употребимо, прсти ће бити распоређени на истих пет дирки. Другим речима, прсти
ће се увек кретати по једној непроменљивој путањи, без обзира на варијанту
прстореда коју смо одабрали:

Слика бр. 1

Приликом извођења истог низа тонова на дугметарској хармоници, пре него

што изаберемо варијанту прстореда, морамо да одлучимо где ћемо дати низ свирати.
Већ смо споменули да је целокупан опсег тонова распоређен у три суседна реда, без
обзира коју групу од три реда посматрамо. То значи да постоји могућност избора
између три путање кретања (три групе од три суседна реда) у дисканту, односно
две путање (две групе од три суседна реда) у мелодијском басу 9 , с различитим
варијантама прстореда за сваку путању:

9
Ово се односи и на мелодијски бас клавирске хармонике.
10 Прсторед за дугметарску хармонику

ДИСКАНТ Бе-гриф МЕЛОДИЈСКИ БАС Бе -гриф

ДИСКАНТ Це-гриф МЕЛОДИЈСКИ БАС Це -гриф

Слика бр. 2
Драган Мирковић 11

Треба имати у виду да се овај низ може одсвирати и употребом четири реда
или чак свих пет редова дугмади (у дисканту), што додатно повећава број путања и
могућих варијанти прстореда. Долазимо до закључка да се број могућих варијанти
прстореда на дугметарској хармоници вишеструко повећава у односу на
инструменте с клавијатуром, што је несумњиво велика предност дугметарске
хармонике. Међутим, управо ова предност се врло често претвара у ману.
Велика разноврсност варијанти прстореда које се могу употребити да би се
одсвирао неки тонски низ на дугметарској хармоници, ствара и велику недоумицу
који прсторед одабрати. Разуме се, неке варијанте прстореда ћемо одбацити већ на
почетку, јер су мање удобне од осталих. Неке ћемо одбацити и због тога што се не
надовезују природно на прсторед који је претходио одређеном мелодијском низу.
Међутим, и поред тога, суочићемо се с великим избором. Да бисмо успешно
одабрали прсторед за одређени тонски низ, потребно је да пронађемо начин на који
ћемо брзо и лако одабрати варијанту прстореда која нам највише одговара.
Као што смо већ споменули, често се употребљава начин поставке прстореда
који почива на подели на „основне" и „помоћне“ редове. Такав приступ се огледа у
томе да се при поставци прстореда увек полази од прва три реда дугмади („основни“
редови), а да се четврти и пети ред („помоћни“ редови) користе онда када се не може
пронаћи одговарајући прсторед у „основним“ редовима. То се најчешће дешава када
је фактура музичког дела сложенија (технички захтевни делови у удвојеним
тоновима, полифона и акордска фактура итд.), јер је тада веома тешко или потпуно
немогуће свирати коришћењем само три „основна“ реда. Међутим, фактура и јесте
најчешће таква да не можемо свирати уколико користимо само три реда. Када то
схвате, ученици почињу чешће да користе четврти и пети ред, али често потпуно
неорганизовано и непромишљено. Тако се дешава да и оне делове композиција које
могу одсвирати помоћу три реда дугмади, свирају користећи четири или свих пет
редова. То може лоше утицати на њихову способност оријентације на тастатури, јер
је пажња усмерена на већу површину тастатуре него што је потребно.
У наставку ћемо предложити приступ поставци прстореда који не уважава
поделу на „основне“ и „помоћне“ редове и који почива на употреби позиција.
12 Прсторед за дугметарску хармонику

2.2 УПОТРЕБА ПОЗИЦИЈА КАО ПРЕДУСЛОВ ЗА ОДАБИР ПРСТОРЕДА

У литератури за дугметарску хармонику, под појмом позиције се најчешће

подразумева одређени положај прстију на тастатури. Семјонов разликује три
позиције, које на примеру дисканта изгледају овако (Семенов, 2003, стр. 12-15):

ПРВА ПОЗИЦИЈА ДРУГА ПОЗИЦИЈА ТРЕЋА ПОЗИЦИЈА

2, 3. и 4. прст распоређени прсти распоређени 1, 2. и 3. прст распоређени

на полустепене усправно на тонове из истог на целе степене
(нпр. це, цис, де) реда (нпр. ха, цис, дис)
Слика бр. 3 Приказане илустрације се односе на дискант инструмента с Бе-гриф
системом.

Дмитријев говори о позиционом прстореду који дефинише као секвентни

покрет прстију на тастатури, који чине најмање три прста у низу (Dmitrijev, 2008,
стр. 5). Након завршетка секвентног покрета позиција се мења и следи нови
секвентни покрет. Најједноставнији пример позиционог прстореда је прсторед за
хроматску лествицу:

Пример бр. 2
Бе-гриф
Драган Мирковић 13

Це-гриф

Фридрих Липс такође говори о позиционом прстореду, односно о низу од три

или више прстију на поновљеним мелодијским мотивима исте грађе (Lips, 2000, стр.
130-131).
За разлику од претходних дефиниција, под појмом позиције у овом раду
подразумевамо групу од три суседна реда дугмади која има функцију полазне тачке
при одабиру прстореда. Границе позиције обухватају сву дугмад која се налазе у три
суседна реда. На тастатури можемо разликовати три групе од три суседна реда
дугмади у дисканту, и две групе у мелодијском басу:
- 1, 2. и 3. ред дугмади чине прву позицију
- 2, 3. и 4. ред дугмади чине другу позицију
- 3, 4. и 5. ред дугмади чине трећу позицију (само у дисканту).
Свака позиција располаже целокупним опсегом тонова мануала:

ДИСКАНТ Бе-гриф МЕЛОДИЈСКИ БАС Бе -гриф

14 Прсторед за дугметарску хармонику

ДИСКАНТ Це-гриф МЕЛОДИЈСКИ БАС Це -гриф

Слика бр. 4

Међутим, врло је важно споменути да границе позиције нису чврсте.

Позиција се увек може проширити на четири или свих пет редова дугмади, односно
комбиновати с осталим позицијама. То зависи од сложености фактуре; што је
фактура сложенија, то је комбиновање потребније. Као што смо већ рекли, позиција
је само основа чије оквире ширимо онда када је то потребно, али и у које се враћамо
када престане потреба за комбиновањем позиција. Избор позиције која ће се
употребљавати као почетна, а најбоље је да то увек буде иста, зависиће од тога којим
редоследом ћемо их обрађивати у настави инструмента. Прва позиција коју
обрадимо биће истовремено и основна позиција која ће увек служити као почетна
основа за избор прстореда. Остале позиције се употребљавају за комбиновање с
основном позицијом.

2.3 РЕДОСЛЕД ОБРАДЕ ПОЗИЦИЈА У НАСТАВИ

У наставку текста ћемо хронолошки приказати увођење позиција у настави

које ученику омогућава њихово постепено усвајање и примену у процесу поставке
прстореда.
Веома важан моменат за увођење позиција представља поставка прстореда
при обради првих пет тонова Це-дур лествице којом и започиње већина уџбеника за
хармонику намењених најмлађем узрасту. Тај прсторед ће, заједно с прсторедом Це-
Драган Мирковић 15

дур лествице који проистиче из овог првог, бити основа за даљи рад. Код поставке
овог прстореда посебну пажњу треба обратити на то да рука буде у што природнијем
положају у односу на тастатуру, као и на то да се избегне подметање и пребацивање
прстију, јер би то у овој фази наставе инструмента отежало напредак ученика.
Потребно је омогућити ученику да на најлакши начин обради ових пет тонова, јер је
тај опсег минимум (уз обраду неколико тонова у басу) који је потребан да би ученик
могао савладати једноставније дечје песмице и друге почетне композиције. Ово је
врло важно, јер ће то пружити додатну мотивацију ученику и учинити му вежбање
занимљивијим.
Размотрићемо одвојено примере из литературе и предлоге за редослед
обраде позиција на Бе-гриф и Це-гриф систему. Најпре ћемо навести примере за
дискант, а затим за мелодијски бас. За означавање прстореда у примерима дате су
уобичајене ознаке које се већином користе у пракси. Обичним арапским бројевима
означени су прстореди за прва три реда дугмади (гледано од бочних ивица
инструмента ка меху), а заокруженим арапским бројевима прстореди за четврти и
пети ред дугмади.

Бе-гриф систем

Домаћа литература за дугметарску хармонику, која је била доступна аутору,

намењена је дугметарској хармоници с Бе-гриф системом који се у нашој земљи
најчешће користи. У тој литератури можемо уочити неколико различитих приступа
у поставци овог прстореда.

Миодраг Тодоровић-Крњевац у својој књизи даје следећи прсторед за овај

тонски опсег (1973, стр. 22):

Пример бр. 3
16 Прсторед за дугметарску хармонику

Скоро идентичан прсторед наводи и Слободан Ђурић (1987, стр. 12). Разлика
је само у прстореду за тон ге:

Пример бр. 4

Није јасно због чега споменути аутори избегавају употребу првог прста, јер не
постоји никакав разлог за то, што је и основни недостатак ових прстореда. Постоји
још један разлог због којег прстореде ових аутора треба узимати с резервом, а то је
што код обраде Це-дур лествице оба аутора наводе прсторед који обухвата четири
реда дугмади, иако су три реда сасвим довољна за свирање лествица.
Зоран Ракић у свом уџбенику наводи следећи прсторед (1997, стр. 26):

Пример бр. 5

У овом прстореду могу се уочити два недостатка. Први недостатак је тај што
је након обраде тона це другим прстом потребно савладати подметање прстију да би
се обрадио тон де. Ово је отежавајућа околност за ученика који и без овог додатног
оптерећења мора своју пажњу усмерити и на друге, врло важне ствари као што су
седење, држање инструмента, отварање и затварање меха и положај лакта, шаке и
прстију. Други недостатак се односи на положај петог прста. Четврти прст је
постављен на тон еф који се налази у првом, најближем реду, док је пети прст (који
је изразито краћи од четвртог) постављен на тон ге који се налази у другом реду.
Овакав положај четвртог и петог прста ће касније често бити неизбежан, али у овој
фази наставе представља могућу потешкоћу за ученика.
Код већине руских аутора, чија се литература код нас, поред домаће,
најчешће употребљава, осим строге употребе „основних“ редова у почетној фази
учења, уочавамо и тежњу ка поистовећивању одређеног прста с одређеним редом
Драган Мирковић 17

дугмади. Тако је други прст резервисан за тонове трећег реда, трећи прст за тонове
другог реда и четврти прст за тонове првог реда. Овакав начин поставке прстореда
налазимо, не само у старијој литератури с подручја бившег Совјетског Савеза, већ и
у неким новијим издањима руских аутора (Крылова, 2010, стр. 33; Семенов, 2003,
стр. 24):

Пример бр. 6

Овај прсторед је карактеристичан по употреби само три прстa. При том,

употребљив је искључиво у поступном кретању, јер је често немогуће задржати овај
распоред прстију при појави интервала већих од секунде у првим композицијама.
Дакле, прсти ће мењати положај у редовима у зависности од физиономије мелодије,
што је потпуно непотребно у композицијама које не прелазе овај опсег и представља
додатно оптерећење за ученика. Такође, одлаже се употреба првог и петог прста, а
за то не постоји оправдан разлог. Овај начин поставке прстореда на првих пет тонова
Це-дур лествице је често условљен коришћењем троредних дугметарских
хармоника у почетној фази учења. Међутим, и код троредних хармоника могуће су
различите варијанте прстореда за овај тонски опсег.
Следећа варијанта прстореда је карактеристична по природном редоследу
прстију, али је његов недостатак положај петог прста у односу на четврти, као и у
примеру бр. 5:

Пример бр. 7
18 Прсторед за дугметарску хармонику

У наредном примеру предложићемо прсторед који превазилази недостатке

претходно наведених:

Пример бр. 8

Овај прсторед нам омогућава да сваки тон обрадимо различитим прстом, без
подметања и пребацивања прстију.10 То ће ученику олакшати савладавање ових пет
тонова, јер не мора да мења положај руке. Шака и прсти се при оваквом распореду
налазе у најприроднијем могућем положају, што се може и визуелно утврдити, а
поготово ако га упоредимо с положајима шаке и прстију код претходно наведених
прстореда.
Када ученик савлада ових пет тонова, можемо прећи на обраду подметања и
пребацивања прстију и ширење опсега на интервал октаве, чиме истовремено
обрађујемо и Це-дур лествицу.11 Једноставним подметањем првог прста на тон ге1
руку доводимо у природан положај који ученику омогућава лако савладавање
преосталих тонова (а1, ха1, це2), што се види из наредног примера:

Пример бр. 9

Треба истаћи да је најважније то што се обрадом октаве, тј. Це-дур лествице,

формира основна позиција. Основна позиција за Це-дур лествицу на хармоникама с
Бе-гриф системом је друга позиција (други, трећи и четврти ред). Из свега наведеног
можемо извести дефиницију основне позиције која гласи:

10
Ово се односи и на прсторед из примера бр. 7, али је његова вредност умањена неудобним
положајем петог прста.
11
Упоредо с обрадом првих пет тонова у дисканту, обрађујемо и тонове у мелодијском басу, уколико
ученик поседује инструмент с мелодијским басом, али ће поступак њихове обраде бити објашњен
нешто касније.
Драган Мирковић 19

- основна позиција на Бе-гриф систему је она у којој се тоника

тоналитета налази у средњем реду позиције.

Што се мелодијског баса тиче, вероватно најприхватљивији начин обраде

првих тонова јесте онај у којем се тонови уводе почевши од тона це1, у смеру
супротном у односу на дискант. То је уобичајен начин у многим уџбеницима за
клавир, али и у неким уџбеницима за хармонику (Borgstrom & Charles, 1967).
Приликом обраде првих тонова у мелодијском басу треба обрадити опсег
тонова од це1 до ге, без подметања и пребацивања прстију, водећи се истим
принципима који важе за дискант. На хармоникама с Бе-гриф системом изабраћемо
ону позицију у којој се тон це налази у средњем реду позиције:

Пример бр. 10

Приликом ширења опсега на интервал октаве, тј. обраде Це-дур лествице и

формирања основне позиције у мелодијском басу, прсторед ће изгледати као у
наредном примеру:

Пример бр. 11

Важно је нагласити да се формирањем основне позиције не добија само

прсторед за лествицу, јер се лествица у основној позицији може свирати и неким
другим (мање удобним) варијантама прстореда. Много је важнији оквир који нам
позиција обезбеђује. Више не постоји недоумица где ћемо неки тонски низ у датом
тоналитету свирати, јер не бирамо између неколико различитих путања кретања.
20 Прсторед за дугметарску хармонику

Када на ред дође обрада Ге-дур лествице, ученику треба сугерисати да је може
одсвирати потпуно истим прсторедом у дисканту и мелодијском басу као и Це-дур.
Ученик треба да пронађе, уз помоћ наставника, позицију у којој се тон ге налази у
средњем реду позиције, тј. основну позицију за Ге-дур.
На Бе-гриф систему је то прва позиција коју чине први, други и трећи ред:

Пример бр. 12

Транспозиција без промене прстореда, која се види на овом примеру, јесте

једна од главних предности дугметарске хармонике у односу на инструменте с
клавијатуром. Наравно, познато је да се и на тим инструментима велики број
лествица може одсвирати истим прсторедом, али се с повећањем броја предзнака, а
због рељефа клавијатуре, значајно мења осећај при свирању. То често онемогућава
транспозицију у композицијама без промена у прстореду, што код дугметарске
хармонике није случај.
Уколико не искористимо ову предност дугметарске хармонике и останемо
при подели на „основне“ и „помоћне“ редове, дешаваће нам се да у истој
композицији при појави исте мелодијске линије, али у другом тоналитету, имамо
два потпуно различита прстореда за ту мелодијску линију. У наредном примеру
мелодија се први пут јавља у Ге-дуру (од 1. до 8. такта), а затим се дословно понавља
у Це-дуру (од 9. до 16. такта). Горњи прсторед је резултат употребе основне позиције
за оба тоналитета и потпуно је исти у оба дела. Доњи прсторед (од 9. до 16. такта)
илуструје колико се разликују прстореди за исту мелодијску линију, или што је још
значајније, колико се разликује сама путања кретања уколико користимо само
„основне“ редове (први, други и трећи ред) за оба тоналитета:
Драган Мирковић 21

Пример бр. 13
Народна игра: Девојачко коло (Бе-гриф систем)

Следећу лествицу, а то може бити Еф-дур или Де-дур лествица, такође

обрађујемо употребом основне позиције. То је трећа позиција коју чине трећи,
четврти и пети ред. Ова позиција је могућа само у дисканту, због недостатка петог
реда у мелодијском басу:

Пример бр. 14

Недостатак основне позиције за Еф-дур (и остале лествице из истог реда) у

мелодијском басу не представља никакав проблем уколико ученик свира на
хармоници са стандард-басом. Међутим, уколико ученик користи мелодијски бас,
ово је прави тренутак за увођење нових позиција у наставу.
И у овом случају ћемо најпре обрадити Еф-дур лествицу основном позицијом
у дисканту, а затим ћемо приступити обради исте лествице првом позицијом (први,
други и трећи ред) у дисканту и мелодијском басу:
22 Прсторед за дугметарску хармонику

Пример бр. 15

Важно је запамтити да се у првој позицији тоника Еф-дура налази у првом

(спољашњем) реду позиције. Ова позиција је након основне најпогоднија за обраду
због једноставности прстореда у дисканту. Прсти се нижу својим природним
редоследом, а неопходно је само једно подметање прста у узлазном кретању,
односно једно пребацивање у силазном кретању.
Преостаје нам још да обрадимо позицију у којој се тоника налази у трећем
(унутрашњем) реду позиције. Та позиција, на примеру Це-дур лествице, изгледа
овако:

Пример бр. 16

На крају овог одељка навешћемо преглед основних позиција за Бе-гриф систем:

- прва позиција је основна позиција за све дурске и молске тоналитете
другог (и петог) реда – Цис/Дес, Е, Ге, Аис/Бе
- друга позиција је основна позиција за све дурске и молске тоналитете
трећег реда – Це, Дис/Ес, Фис/Гес, А
- трећа позиција је основна позиција за све дурске и молске тоналитете
четвртог (и првог) реда – Де, Еф, Гис/Ас, Ха.
Драган Мирковић 23

Це-гриф систем

Када је у питању Це-гриф систем, у иностраној литератури која је била

доступна аутору, првих пет тонова Це-дур лествице се обрађују у првом, другом и
трећем реду што је у складу с поделом на „основне“ и „помоћне“ редове. У својој
школи за дугметарску хармонику с Це-гриф системом и четири реда дугмади
Рудолф Виртнер каже: „Четврти ред ће бити употребљаван касније, посебно зато што
је он само понављање тонова првог реда. Ученику се саветује да не користи четврти
ред због сигурности. Инструменти с пет редова не повећавају значајно извођачке
могућности и због тога нису предмет разматрања у овој школи“ (Würthner, 1994,
стр. 8). С обзиром да је прво издање Виртнерове школе објављено педесетих година
двадесетог века, с ове временске удаљености можемо тврдити да није био у праву у
вези с инструментима с пет редова, јер се у данашње време већином производе
управо такви инструменти.
Он наводи следећи прсторед за пет почетних тонова (1994, стр. 11):

Пример бр. 17

Исти прсторед, као први избор, наводи и Елзбет Мозер која даје још неколико
предлога прстореда за овај тонски опсег, али је код свих осталих предлога неопходно
подметање или пребацивање прстију (Moser, 1992, стр. 88). Она је такође
присталица поделе на „основне“ и „помоћне“ редове, јер тврди: „Четврти и пети ред
су помоћни редови, и као такви, дословно понављање првог и другог реда“ (1992,
стр. 8).
Иако наведени прсторед проистиче из поделе на „основне“ и „помоћне“
редове, управо тај прсторед је најудобније и најлогичније решење за обраду првих
пет тонова Це-дур лествице на хармоникама с Це-гриф системом. Прсти се нижу
својим природним редоследом и сваки тон је обрађен различитим прстом, без
подметања и пребацивања прстију. Шака и прсти се налазе у природном и удобном
положају.
Након обраде првих пет тонова можемо почети са ширењем опсега на
интервал октаве, чиме ћемо формирати основну позицију за Це-дур лествицу:
24 Прсторед за дугметарску хармонику

Пример бр. 18

За почетна два тона наведене су две варијанте прстореда. Уколико желимо да

прсторед логично проистиче из претходно обрађених пет тонова, користићемо
горњу варијанту прстореда. Међутим, мишљења смо да је доња варијанта прстореда
боља и сигурнија за свирање лествица, посебно ако узмемо у обзир касније свирање
лествица кроз две или више октава.
Основна позиција за Це-дур лествицу на хармоникама с Це-гриф системом је
прва позиција (први, други и трећи ред). Из свега наведеног можемо извести
дефиницију основне позиције:
- основна позиција на Це-гриф систему је она у којој се тоника
тоналитета налази у првом (спољашњем) реду позиције.

Као што смо већ раније споменули12, најприхватљивији начин обраде првих
тонова у мелодијском басу јесте онај у којем се тонови уводе почевши од тона це1, у
смеру супротном у односу на дискант.
На хармоникама с Це-гриф системом изабраћемо ону позицију у којој се тон
це налази у првом (спољашњем) реду позиције:

Пример бр. 19

Приликом ширења опсега на интервал октаве, тј. приликом обраде Це-дур лествице
и формирања основне позиције у мелодијском басу, прсторед ће изгледати као у
наредном примеру:

12
У одељку који се односи на Бе-гриф систем.
Драган Мирковић 25

Пример бр. 20

У овом примеру наводимо две варијанте прстореда, као и у примеру

прстореда лествице у дисканту. Уколико желимо да прсторед логично проистиче из
претходно обрађена четири тона, користићемо доњу варијанту прстореда. Међутим,
мишљења смо да је горња варијанта прстореда боља, јер омогућава логичнију везу с
прсторедом за паралелну молску лествицу који се обрађује касније.
Приликом обраде Ге-дур лествице, ученику ћемо сугерисати да је може
одсвирати потпуно истим прсторедом у дисканту и мелодијском басу као и Це-дур.
Уз помоћ наставника, ученик треба да пронађе позицију у којој се тон ге налази у
првом реду позиције, тј. основну позицију за Ге-дур. То је друга позиција коју чине
други, трећи и четврти ред:

Пример бр. 21

И у овом одељку ћемо навести пример који нам илуструје предност дословног
преноса прстореда при транспоновању у други тоналитет, што нам омогућава
употреба позиција.13 Горњи прсторед је резултат употребе основне позиције за оба
тоналитета и потпуно је исти у оба дела. Доњи прсторед (од 1. до 8. такта) илуструје
разлику у прстореду и путањи кретања уколико користимо само „основне“ редове
(први, други и трећи ред) за оба тоналитета:

13
Ради се о истом примеру који смо навели и у одељку који се односи на Бе-гриф систем.
26 Прсторед за дугметарску хармонику

Пример бр. 22
Народна игра: Девојачко коло (Це-гриф систем)

Следећу лествицу, а то може бити Еф-дур или Де-дур лествица, такође

обрађујемо употребом основне позиције. То је трећа позиција коју чине трећи,
четврти и пети ред. Ова позиција је могућа само у дисканту, због недостатка петог
реда у мелодијском басу:

Пример бр. 23

Уколико ученик користи мелодијски бас ово је тренутак за увођење нових

позиција у наставу, с обзиром на недостатак основне позиције у мелодијском басу
за лествице чији се почетни тон налази у трећем реду.
Најпре ћемо обрадити Еф-дур (или Де-дур) лествицу основном позицијом у
дисканту, а затим ћемо приступити обради исте лествице првом позицијом (први,
други и трећи ред) у дисканту и мелодијском басу:
Драган Мирковић 27

Пример бр. 24

У првој позицији тоника Еф-дура се налази у трећем (унутрашњем) реду

позиције. Ова позиција је након основне најпогоднија за обраду због тога што на
првих пет тонова лествице у дисканту имамо исти низ прстију као и у основној
позицији (2, 3, 1, 2, 3. прст).
Касније нам преостаје да обрадимо позицију у којој се тоника налази у
средњем реду позиције, а тај прсторед, на примеру Ге-дур лествице, можемо видети
у наредном примеру:

Пример бр. 25

На крају овог одељка навешћемо преглед основних позиција за Це-гриф систем:

- прва позиција је основна позиција за све дурске и молске тоналитете
првог (и четвртог) реда – Це, Дис/Ес, Фис/Гес, А
- друга позиција је основна позиција за све дурске и молске тоналитете
другог (и петог) реда – Цис/Дес, Е, Ге, Аис/Бе
- трећа позиција је основна позиција за све дурске и молске тоналитете
трећег реда – Де, Еф, Гис/Ас, Ха.
28 Прсторед за дугметарску хармонику

3 ПРИМЕНА ПОЗИЦИЈА
У дисканту је све лествице (тоналитете) могуће одсвирати користећи било
коју позицију. Када је мелодијски бас у питању то није могуће због недостатка петог
реда дугмади.
Врло је важно овладати употребом свих позиција, јер је, као што смо већ
рекли, неопходно њихово комбиновање у свирању. Мали број композиција се може
одсвирати у оквирима само једне позиције, а то су претежно композиције намењене
млађем узрасту. Међутим, онај ко свира увек треба да одабере основну позицију као
полазну тачку.14 Њу треба комбиновати с осталим позицијама само онда када нам
то недвосмислено олакшава свирање.
Важно је споменути да се код атоналних композиција губи разлика између
основне позиције и осталих позиција, с обзиром на непостојање тонике. Међутим, и
у овим композицијама могу се примењивати позиције тако што се хармоникаш на
почетку определи за једну од група коју чине три суседна реда дугмади. У таквим
композицијама не постоје одређени мелодијско-хармонски обрасци који су
карактеристични за тоналну музику, што ствара појаву нових и сложенијих тонских
односа, а самим тим и потреба за комбиновањем позиција постаје већа.

3.1 КОМБИНОВАЊЕ ПОЗИЦИЈА

Већ смо раније споменули да мали број композиција можемо одсвирати у

оквиру једне позиције. У овом поглављу ћемо показати неколико примера у којима
се јасно види колико комбиновање позиција у појединим случајевима олакшава
свирање. Изнад линијског система приказани су прстореди добијени комбиновањем
позиција, а испод линијског система прстореди код којих није примењено
комбиновање.
У првом примеру из композиције La Campanella Рудолфа Виртнера, а који се
односи на дискант Бе-гриф система, видимо део теме композиције који је вариран
употребом репетиције тонова. С обзиром да се ради о моделу који се узастопно
понавља, редослед прстију горњег и доњег прстореда је исти.
Међутим, ако се чврсто држимо основне позиције ха-мола на Бе-гриф
систему (трећи, четврти и пети ред), у првом такту морамо померити прсте из трећег
у пети ред, а затим поново из петог у трећи ред између првог и другог такта. У датом
темпу је то отежавајућа околност јер се рука креће по редовима који нису суседни.
Посебно је проблематично премештање из трећег у пети ред, јер се шака у том
моменту доводи у изузетно незгодан и неприродан положај.

14
У мелодијском басу бирамо основну позицију уколико она постоји за одређени тоналитет. Уколико
не постоји, одабраћемо неку другу позицију.
Драган Мирковић 29

С друге стране, када у овом примеру применимо комбиновање основне

(треће) и суседне (друге) позиције, рука ће на овим местима прелазити из трећег у
други ред и обрнуто, што значајно олакшава извођење, с обзиром да се ради о
суседним редовима:

Пример бр. 26
Рудолф Виртнер: La Campanella

У наредном примеру из исте композиције тоналитет је такође ха-мол.

Проблем прстореда у оквиру основне позиције (трећи, четврти и пети ред) у
дисканту Бе-гриф система јавља се у другом такту. Крећући се у основној позицији,
немогуће је испоштовати артикулацију коју захтева композитор. Једини прсторед
који нам омогућава да овај такт одсвирамо онако како је предвиђено је онај који
почива на комбиновању позиција (горњи прсторед):

Пример бр. 27
Рудолф Виртнер: La Campanella

Исти проблем, у истом такту, јавља се и у основној позицији у дисканту Це-

гриф система (трећи, четврти и пети ред), па ћемо и овде применити комбиновање
позиција:
30 Прсторед за дугметарску хармонику

Пример бр. 28
Рудолф Виртнер: La Campanella

Следећи пример је из шестог става Бајки (за хармонику и оркестар) Вацлава

Тројана и односи се на Бе-гриф систем. Тоналитет овог става је а-мол, што значи да
основну позицију чине други, трећи и четврти ред.
У другом такту видимо краткотрајно комбиновање основне (друге) и треће
позиције у акордима на другој и трећој доби. На овом месту тон е2 свирамо у петом
уместо у другом реду, тако да је прсторед за ова два акорда (горњи прсторед) много
удобнији од прстореда у основној позицији:

Пример бр. 29
Вацлав Тројан: Бајке (VI)

Следећа два примера из композиције Partita giocosa Јураја Хатрика приказују

комбиновање у мелодијском басу.
Први пример припада трећем ставу који је писан in C и односи се на Бе-гриф
систем, тако да основну позицију чине други, трећи и четврти ред. Разлог за примену
комбиновања у овом примеру није удобност прстореда, већ артикулација (legato
sempre) коју захтева композитор. Ако бисмо свирали у основној позицији могли
бисмо да вежемо само горњи тон терци у другом такту. Наравно, много боље звучи
Драган Мирковић 31

када вежемо оба тона, а то можемо постићи комбиновањем основне (друге) и прве
позиције, тј. употребом првог прста на тону еф у првом реду дугмади:

Пример бр. 30
Вацлав Тројан: Partita giocosa (III)

Тоналитет наредног примера из петог става исте композиције је Е-дур, па

основну позицију на Бе-гриф систему у овом случају чине први, други и трећи ред.
Разлог за комбиновање је трилер у другом такту, односно његов завршетак. Пети
прст у обе варијанте прстореда лежи на тону ха, што ограничава покретљивост
четвртог прста на тону цис1. Међутим, у прстореду основне позиције, када је пети
прст у првом реду, прсти су збијени један уз други и то додатно отежава извођење
завршетка трилера. Када основну (прву) позицију искомбинујемо с другом
позицијом, тј. када тон ха одсвирамо петим прстом у четвртом реду, остављамо више
простора за слободније кретање четвртог прста:

Пример бр. 31
Вацлав Тројан: Partita giocosa (V)
32 Прсторед за дугметарску хармонику

Следећи пример из истог става приказује сличан проблем на Це-гриф

систему. Уколико тон а1 у горњем гласу мелодијског баса на крају првог такта
одсвирамо у основној позицији, тј. у четвртом реду, то ће нас довести у неудобан
положај за свирање завршетка трилера у наредном такту. Ако тај исти тон, и трилер
који следи, одсвирамо у комбинацији с првом позицијом, прсторед ће бити удобнији
и извођење ће бити сигурније:

Пример бр. 32
Вацлав Тројан: Partita giocosa (V)

Последња два примера приказују једну, не тако честу ситуацију. Иако се не

ради о комбиновању позиција, већ о потпуном напуштању основне позиције,
мишљења смо да их треба приказати заједно с претходним примерима. Тоналитет је
ха-мол, а мелодијска линија се креће унисоно у дисканту и мелодијском басу. С
обзиром да у мелодијском басу немамо основну позицију за ха-мол15 због недостатка
петог реда, препоручљиво је потпуно променити позицију у дисканту и свирати
мелодију у истој позицији као и у мелодијском басу.
У примеру за Бе-гриф систем прсторед је записан у другој позицији (други,
трећи и четврти ред):

Пример бр. 33
Астор Пјацола: Аконкагва (I)

15
Ово се односи на оба система (Бе-гриф и Це-гриф).
Драган Мирковић 33

У примеру за Це-гриф систем прсторед је записан у првој позицији (први,

други и трећи ред):

Пример бр. 34
Астор Пјацола: Аконкагва (I)

Ових неколико примера јасно указују на потребу за комбиновањем позиција

(или чак за потпуним напуштањем основне позиције) приликом поставке прстореда
у некој композицији. У литератури се може пронаћи велики број сличних примера.
Као што смо видели, најчешћи разлог за примену комбиновања је проналажење што
лакшег и удобнијег прстореда који омогућава брже и лакше савладавање појединих
делова композиције. Разлог може бити и артикулација коју композитор захтева. У
појединим случајевима чак и промена регистра може представљати добар повод за
комбиновање, уколико оно омогућава лакше и спретније укључивање регистра.
Примена позиција у тоналним композицијама директно зависи од хармонске
компоненте музичког дела, те је хармонска анализа пресудна за избор одговарајуће
позиције. Код ђака млађег узраста, који не поседују ниво знања потребан за
самосталну хармонску анализу, овај задатак преузима наставник.
Ипак, важно је истаћи да комбиновање треба користити свесно и штедљиво,
само у случајевима када нам оно заиста помаже. Само на тај начин можемо осетити
све користи употребе позиција.
Примена и комбиновање позиција доприносе, пре свега, лакшем и бржем
проналажењу одговарајућег прстореда, а самим тим и уштеди времена и енергије,
који се могу усмерити на неке друге, важне области рада на композицији. Такође,
овај приступ омогућава и бољу оријентацију на инструменту, јер је пажња извођача
усмерена на оне делове тастатуре који су унапред одређени позицијама и њиховим
комбинацијама.
Све тврдње које смо до сада изнели најбоље илуструје мисао чувеног руског
пијанисте и педагога Хајнриха Нојхауса (Neigauz, 2005, стр. 162) који каже: „Друга
је ствар што искусан пијаниста може најразличитијим прсторедима да добије
жељени звучни резултат, али зашто пак, реците, молим вас, чешати лево ухо десном
руком (и то још преко главе), кад је много једноставније и удобније чинити то левом
руком?“
34 Прсторед за дугметарску хармонику

3.2 ПРСТОРЕДИ ПО ПОЗИЦИЈАМА ЗА ОСНОВНЕ ЕЛЕМЕНТЕ ТЕХНИКЕ СВИРАЊА

НА ХАРМОНИЦИ

Када постављамо прсторед у некој композицији до изражаја долази наше

целокупно свирачко искуство. Од нашег првог контакта с инструментом ми учимо
различите прстореде везане за одређене мелодијске обрасце који се често понављају.
То нам омогућава да код појаве таквих образаца, без много напора, дођемо до
задовољавајућег прстореда захваљујући нашем дотадашњем искуству.
Познати руски хармоникаш Фридрих Липс у вези с тим износи следеће
запажање: „Пажљивим проматрањем различитих пасажа и фигура, можемо ипак
открити низ типичних формула прстореда које се непрекидно понављају. Те
формуле се најчешће појављују у облику лествичних кретања и арпеђа. Када
хармоникаш осмисли прстореде за лествице и арпеђа, није потребан нарочит напор
да се ови обрасци употребе у извођењу музичког дела.“ (2000, стр. 128).
Будући да се прстореди лествица и арпеђа уче од самог почетка наставе
инструмента, треба им посветити нарочиту пажњу. У овом поглављу дат је преглед
прстореда за основне елементе технике свирања на хармоници.
Прстореди су приказани у три дурска (Це-дур, Ге-дур и Еф-дур) и три
паралелна молска тоналитета. То значи да је за сваки ред дугмади приказан по један
дурски и његов паралелни молски тоналитет. У сваком тоналитету су дати прстореди
за све три позиције. Важно је напоменути да се за сваки од наведених елемената
технике може пронаћи више варијанти прстореда у оквиру исте позиције, али су
овде предложени они прстореди које сматрамо најбољим и који су у складу с
начином увођења позиција у настави инструмента описаном у претходном
поглављу.
На појединим местима су дате две варијанте прстореда за исти елемент.
Горња варијанта прстореда (означена мањим бројевима) односи се, у зависности од
примера, на следеће:
- другу варијанту прстореда
- варијанту прстореда која омогућава везивање свих тонова у
двозвуцима
- варијанту прстореда која се користи када се дати елемент свира кроз
више октава.

Прстореди су дати следећим редоследом:

ДУРСКЕ ЛЕСТВИЦЕ
1. лествица
2. лествица у терцама
3. лествица у секстама
4. лествица у октавама
Драган Мирковић 35

5. квинтакорд – мало разлагање

6. квинтакорд – проширено мало разлагање
7. квинтакорд – велико разлагање
8. акорди квинтакорда - трогласно
9. акорди квинтакорда - четворогласно
10. доминантни септакорд – мало разлагање
11. доминантни септакорд – велико разлагање
12. акорди доминантног септакорда - четворогласно
13. акорди доминантног септакорда - петогласно

МОЛСКЕ ЛЕСТВИЦЕ
1. хармонска лествица
2. мелодијска лествица – узлазно и силазно
3. хармонска лествица у терцама
4. мелодијска лествица у терцама – узлазно и силазно
5. хармонска лествица у секстама
6. мелодијска лествица у секстама – узлазно и силазно
7. хармонска лествица у октавама
8. мелодијска лествица у октавама – узлазно и силазно
9. квинтакорд – мало разлагање
10. квинтакорд – проширено мало разлагање
11. квинтакорд – велико разлагање
12. акорди квинтакорда - трогласно
13. акорди квинтакорда - четворогласно
14. умањени септакорд – мало разлагање
15. умањени септакорд – велико разлагање
16. акорди умањеног септакорда - четворогласно
17. акорди умањеног септакорда - петогласно

ХРОМАТСКЕ ЛЕСТВИЦЕ
1. хроматска лествица
2. хроматска лествица у великим терцама
3. хроматска лествица у малим терцама
4. хроматска лествица у малим секстама
5. хроматска лествица у великим секстама
36 Прсторед за дугметарску хармонику

Це-дур (Бе-гриф)
Драган Мирковић 37
38 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 39
40 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 41

Ге-дур (Бе-гриф)
42 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 43
44 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 45
46 Прсторед за дугметарску хармонику

Еф-дур (Бе-гриф)
Драган Мирковић 47
48 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 49
50 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 51

а-мол (Бе-гриф)
52 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 53
54 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 55
56 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 57
58 Прсторед за дугметарску хармонику

е-мол (Бе-гриф)
Драган Мирковић 59
60 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 61
62 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 63
64 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 65

де-мол (Бе-гриф)
66 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 67
68 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 69
70 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 71
72 Прсторед за дугметарску хармонику

Це-дур (Це-гриф)
Драган Мирковић 73
74 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 75
76 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 77

Ге-дур (Це-гриф)
78 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 79
80 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 81
82 Прсторед за дугметарску хармонику

Еф-дур (Це-гриф)
Драган Мирковић 83
84 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 85
86 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 87

а-мол (Це-гриф)
88 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 89
90 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 91
92 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 93
94 Прсторед за дугметарску хармонику

е-мол (Це-гриф)
Драган Мирковић 95
96 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 97
98 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 99
100 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 101

де-мол (Це-гриф)
102 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 103
104 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 105
106 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 107
108 Прсторед за дугметарску хармонику

Хроматске лествице (Бе-гриф)

Драган Мирковић 109
110 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 111

Хроматске лествице (Це-гриф)

112 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 113
114 Прсторед за дугметарску хармонику
Драган Мирковић 115

БИБЛИОГРАФИЈА

Borgstrom, B., & Charles, R. (1967). First Steps on the Bassetti Accordion. Ontario: Waterloo Music
Company Limited.

Dmitrijev, A. (2008). Pozicionalni prstomet na bajanu: desna ruka jednoglasje. (M. Vaupotić,
Прев.) Zagreb: Pro notis.

Đurić, S. (1987). Škola za harmoniku sa dugmadima: Sv. 1 (3. изд.). (Z. Živković, Ур.) Knjaževac:
Nota.
Lips, F. (2000). The Art of Bayan Playing: Тechnique, Interpretation, and Performance of Playing the
Accordion Artistically. (U. Schmülling, Ур.; A. W. Walshe, Прев.) Kamen: Karthause-
Schmülling Internationale Musikverlage.
Moser, E. (1992). Das Knopfakkordeon C-Griff: ein systematischer Weg. Hamburg: Musikverlag
Hans Sikorski.
Neigauz, G. (2005). O umetnosti sviranja na klaviru: zapisi pedagoga. (N. Misočko, D. Ilić, Прев.)
Beograd: Dragoslav Ilić.

Todorović-Krnjevac, M. (1973). Prva zvučna škola za harmoniku sa dugmadima: 6 redi: 48-140

basova. Kruševac: Produkcija gramofonskih ploča Radio Kruševca.
Würthner, R. (1994). Neue Knopfgriff-Akkordeon-Schule: Ausgabe für C-Griff: 48 - 120 Bässe.
Mainz: Hohner Verlag.
Крылова, Г. И. (2010). Азбука маленького баяниста: Для начального обучения игре на баяне
детей 6-8 лет (Т. 2). Москва: ВЛАДОС-ПРЕСС.
Ракић, З. (1997). Хармоника: за I разред основне музичке школе. Београд: Завод за уџбенике
и наставна средства.
Семенов, В. А. (2003). Современная школа игры на баяне. Москва: Музыка.
116 Прсторед за дугметарску хармонику

ПРИЛОЗИ
Драган Мирковић 117

ПРИЛОГ БР. 1

БЕ-ГРИФ СИСТЕМ
МЕЛОДИЈСКИ БАС
ДИСКАНТ
(„руски“ систем)
118 Прсторед за дугметарску хармонику

ПРИЛОГ БР. 2

ЦЕ-ГРИФ СИСТЕМ
ДИСКАНТ МЕЛОДИЈСКИ БАС
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Дрaгaн Mиркoвић je рoђeн 1980. године у Приjeдoру где је
завршио оснoвну музичку шкoлу у класи Aидe Рeизoвић.
Средње музичко образовање је стекао у Mузичкoj шкoли
„Исидoр Бajић“ у Нoвoм Сaду у класи Mилaнe Бaрaчкoв-
Maлeницa. Диплoмирao je 2002. гoдинe нa Фaкултeту
музичкe умeтнoсти у Бeoгрaду (Нaстaвнo oдeљeњe у
Крaгуjeвцу) у класи Рaдoмирa Toмићa, a мaгистрирao нa
Mузичкoj aкaдeмиjи на Цетињу 2009. гoдинe у класи
Бoбaнa Бjeлићa. Усaвршaвao сe нa мajстoрским курсeвимa
Бoрисa Лeнкa, Рajмундa Кaкoњиja, Jeжијa Jурeкa и Eлзбeт
Moзeр.
Нaступao je кao сoлистa сa Субoтичкoм филхaрмoниjoм и
Нoвoсaдским кaмeрним oркeстрoм.
Члaн je кaмeрнoг дуa Unico (флaутa-хaрмoникa), зajeднo сa свojoм супругoм,
и бројних других камерних састава.
Пeдaгoшки рaд je зaпoчeo 2002. гoдинe у Музичкoj шкoли у Приjeдoру. Oд
2003. дo 2005. гoдинe рaдиo je у Основној музичкoj шкoли у Врбaсу, a трeнутнo je
зaпoслeн у Mузичкoj шкoли „Исидoр Бajић“ у Нoвoм Сaду у кojoj рaди oд 2005.
гoдинe. Био је ангажован кao хoнoрaрни музичaр дрaмe и oпeрe Српскoг нaрoднoг
пoзoриштa у Нoвoм Сaду.
Аутор је збирке композиција за хармонику Популарне мелодије уметничке
музике у издању Ноте из Књажевца (2016).
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад

786.8:781.68

МИРКОВИЋ, Драган, 1980-

Прсторед за дугметарску хармонику [Електронски извор] : Бе-гриф и Це-гриф
систем / Драган Мирковић. - Нови Сад : Д. Мирковић, 2019

Опис заснован на стању на дан 11.3.2019. - Насл. с насловног екрана. - Белешка о

аутору: стр. [119]. - Библиографија.

ISBN 978-86-900843-0-2
ISMN 979-0-9014245-0-0

a) Дугметара, хармоника - Прсторед

COBISS.SR-ID 328530183