1.

ODREĐIVANJE TERMINA I POJMA KOMPANIJSKO PRAVO

ODREĐIVANJE TERMINA - U Sloveniji se ova disciplina izučava pod nazivom „Korporacijsko

pravo“, u Hrvatskoj pod nazivom „Pravo društava“, u Engleskoj pod nazivom „Kompanijsko pravo, u
SAD „Korporacijsko pravo“.
- Pravo društava je preširok termin i obuhvata i sve forme građanskih društava.
- Kompanijsko i korporacijsko pravo u osnovi imaju isto značenje, osim što se prvi termin koristi u
engleskoj, a drugi u americkoj pravnoj tradiciji.
Ključni argument protiv termina „kompanijsko pravo“ je taj da se njime predmet ove grane
prava sužava samo na forme organizovanja sa pravnim subjektivitetom ( Društva sa ograničenom
odgovornošću i Akcionarska drustva), ali to je samo delimično tačno jer se u engleskoj praksi taj termin
koristi i za društva bez subjektiviteta (razne forme ortačkiih društava).

ODREĐIVANJE POJMA - Kompanijsko pravo izučava pravila koja regulišu udruživanje pravnih i
fizičkih lica i njihovog kapitala radi ostvarivanja zajednničkih interesa.
Ipak, nekada nema udruživanja, pa ni zajedničkog interesa: Kada se privredno društvo sastoji od jednog lica
tu nema udruživanja više lica, pa ni zajednickog interesa.

PREDMET KOMPANIJSKOG PRAVA - Predmet je izučavanje pravnih pravila koja uređuju

pravne poslove udruživanja lica radi ostvarivanja zajedničkog ekonomskog cilja.
Dakle, 3 su osnovne karakteristike udruživanja:
1) Udruživanje lica na osnovu kog nastaje posebna pravna zajednica
2) Udruženje nastaje na osnovu pravnog posla
3) Udruženje je usmereno na ostvarivanje zajednickog ekonomskog cilja.

2. ODNOS KOMPANIJSKOG PRAVA I DRUGIH GRANA PRAVA

1) GRAĐANSKO - Kompanijsko pravo spada u porodicu građanskog prava, zapravo nastalo je iz

trgovinskog koje je nastalo iz građanskog prava. Stoga su pravila građanskog prava opšta, a pravila
kompanijskog pravila posebna pravila.
Mada se u određenim slučajevima taj odnos ne može gledati kao na odnos opšteg i posebnog, s obzirom da
je osnov nastanka privrednog društva najčešće ugovor, a to je institut građanskog prava.

2) TRGOVINSKO - Kompanijsko pravo nastalo je iz trgovinskog prava. Ali kompanijsko pravo izučava
statički aspekt privrednih društava, a trgovinsko pravo dinamički - bavi se pitanjima pravnih poslova koja
društva sklapaju.

3) BERZANSKO - Berzansko pravo bavi se trgovinom hartija od vrednosti koje emituju privredna društva.
Stoga kompanijsko pravo sadrži pravila o postupku emitovanja hartija od vrednosti, a berzansko pravo
uređuje pravila trgovanja tako emitovanim hartijama.

4) STEČAJNO - Stečaj je deo kompanijskog prava i bavi se pravnim aspektima insolventnog privrednog
društva.

5) PORESKO - Privredna društva plaćaju poreze, a poresko pravo polazi od klasifikacije privrednih
subjekata radi određivanja različitiih poreza za različite subjekte.

6) UPRAVNO PRAVO - Država preko svojih upravnih organa stiče ovlašćenja prema privrednim
subjektima - nadzor nad zakonitošću njihovog rada, dozvole za obavljanje određenih delatnosti. U tim
slučajevima primenjuju se pravila upravnog prava.

1
 3. IZVORI KOMPANIJSKOG PRAVA

1. ZAKON I PODZAKONSKI AKTI - Osnovni izvor je svakako Zakon o privrednim društvima, ali i
brojni drugi zakoni: Zakon o registraciji privrednog društva, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o stečaju,
Zakon o bankama, Zakon o osiguranju itd...
U kompanijskom pravu postoji naročita potreba za podzakonskim aktima, jer zbog složenosti odnosa
zakon uređuje samo bitne principe. Od značaja su podzakonski akti koje donosi Vlada kao i druge institucije
- Komisija za hartije od vrednosti, Narodna banka.

2. OPŠTA PRAVNA NAČELA - Načelo savesnosti i poštenja, načelo dobrog privrednika, načelo interesa
privrednog društva, Načelo lojalnosti društvu, Načelo strukovne pažnje itd...

3. SUDSKA I ARBITRAŽNA PRAKSA - Formalno nisu izvor prava, ali su od značaja stavovi najviših
sudova i stavovi koji se usvajaju na njihovim sednicama.

4. OBIČAJI - Nemaju posebni značaj iz više razloga:

- Radi pravne sigurnosti među učesnicima prednost se daje pisanim izvorima prava.
- Za nastanak običaja potrebno je značajno vreme, a izvori kompanijskog prava stvaraju se tek nešto više od
dve decenije.

5. POSLOVNI KODEKSI - Sve se više usvajaju kodeksi upravljanja kompanijama, poslovnog morala,
ponašanja investitora. Njih donose privredne komore ili udruženja poslodavaca.

6. AUTONOMNA AKTA - Njime privredni subjekti sami uređuju pitanja u vezi organizovanja,
upravljanja, međusobnih odnosa.

7. PRAVNA NAUKA - Formalno nije izvor prava, ali ima uticaj putem predloga i kritika.

4. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI

Naša zemlja ne reguliše građanske (neprivredne) subjekte, mada ih novi Zakon o udruženjima
približava trgovačkim (privrednim) subjektima - imaju isti registar i mogu obavljati i privredne delatnosti,
ali i dalje im je funkcija nelukrativna.

Trgovački i građanski poslovi se razlikuju prema:

1) FORMI - Trgovačke delatnosti su sve delatnosti koje obavljaju trgovačka društva i trgovci pojedinci.
2) OSNOVU PREDMETA DELATNOSTI - Trgovačko društvo je svako društvo koje obavlja neku
trgovačku delatnost.
Za pojam trgovca potrebni su sledeći uslovi:
1) Da se radi o fizičkom ili pravnom licu
2) Da samostalno i trajno obavlja trgovačku delatnost
3) Da to čini radi sticanja dobiti
4) Da je reč o prometu robe, proizvodnji, vršenju usluga na tržištu.

1. GRADJANSKI (NEPRIVREDNI) SUBJEKTI:

1) IMENOVANI - Mogu se osnovati u različitim imenovanim formama: zadužbine, fondacije, ustanove
itd...
2) NEIMENOVANI - Mogu postojati, jer je to u skladu sa slobodom udruživanja.
2
2. TRGOVACKI (PRIVREDNI) SUBJEKTI:
1) IMENOVANI - Razlikuju se individualne i kolektivne forme:
- Individualne su: Preduzetnik (trgovac - pojedinac) i Jednočlano DOO i AD.
- Kolektivne forme: Ortačko društvo, Komanditno društvo, DOO, AD, Zadruge sa profitnim ciljem.
2) NEIMENOVANI - Nisu mogući.

KARAKTERISTIKE
1. INDIVIDUALNO PREDUZEĆE - Jedno fizičko lice izvršava neku delatnost u cilju sticanja dobiti. To
lice obezbeđuje sve elemente potrebne za rad preduzeća: rad, kapital, vrši sva ovlašćenja, sam upravlja
preduzećem.
On sa preduzećem čini jedno telo, samim tim odgovara za dugove preduzeća.
Izuzetno, može organizovati preduzeće sa ograničenjem rizika na nivo uloga u to preduzeće - atipično
privredno društvo.
2. KOLEKTIVNA ORGANIZACIJA PREDUZEĆA - Osnivači i članovi ne čine jedno telo sa
preduzećem. Stoga, osnivaci i članovi mogu da podele rizik za uloge, rad, upravljanje, za obaveze
preduzeća.

I individualna i kolektivna preduzeća imaju istu ciljnu funkciju - sticanje dobiti. Za razliku od njih,
gradjanski subjekti nemaju tu funkciju.

5. PREDUZETNIK (INDIVIDUALNI TRGOVAC)

Individualni preduzetnik je forma individualnog organizovanja preduzeća od strane fizičkog lica,

radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja prihoda, pod ličnim poslovnim imenom i neograničenom
odgovornošću celom svojom imovinom.

Uslov za organizovanje preduzeća - Da trgovac podnese prijavu za upis u registar sa privrednim

društvima, a uz to se zahteva da ne postoje zakonom propisane smetnje.

Poslovno ime - Preduzeće organizovano u formi individualnog preduzetnika u registar se upisuje pod ličnim
imenom preduzetnika. Poslovno ime sadrži i: Oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ , oznaku pretežne delatnosti i
adrese sedišta.

Odgovornost za obaveze - Odgovara lično i neograničeno celom svojom imovinom, bez mogućnosti
ograničavanja odgovornosti.

PREDNOSTI MANE

1.Niski su troškovi osnivanja (samo troškovi 1. Finansiranje - Preduzetnik zavisi sam od sebe
upisa, i nije propisan minimalni ulog). 2. Neograničena odgovornost
2. Nema dvostrukog oporezivanja 3. Ograničen prenos - U slučaju nasleđivanja
3. Jednostavna forma (Nema organe i forme primenjuju se pravila naslednog prava, a u
za njihovo odlučivanje) drugim slučajevima sukcesija.
4. Poslovni ugled zavisi od ugleda preduzetnika
5. Fleksibilnost - Lako se prilagođava promenama
(samo odlukom preduzetnika)

3
PRAVNA PRIRODA:
- Nema poseban pravni subjektivitet jer čini jedinstvo sa preduzetnikom.
- Nema unutrašnjih odnosa preduzetnika i preduzeća.
- Nema posebne imovine (Sva imovina pripada preduzetniku)
- Nema posebnog stečaja
- Nema posebnog zastupanja

PRESTANAK:
1) Pisanom odjavom
2) Po sili zakona - Smrt, gubitak poslovne sposobnosti, blokada računa duža od dve godine, poništaj rešenja
o upisu u registar, zabrana obavljanja delatnosti.

6. JEDNOČLANO PRIVREDNO DRUŠTVO

Jednočlano privredno društvo je netipična forma privrednog društva kod kog vlasnik snosi rizik
poslovanja samo do visine svog uloga, a društvo za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.

Zakon o privrednim društvima prihvata:

1) Jednočlano DOO
2) Jednočlano AD

Jednočlano društvo ima sve organe koje ima društvo tog tipa - doo i ad,a funkciju skupštine vrši
taj jedan član ili akcionar, ali je oslobođen obaveze samosazivanja.

Otvara se pitanje da li taj jedan vlasnik može sklapati ugovore sa društvom, budući da je rec
faktički o sklapanju ugovora sa samim sobom. Ta mogućnost je dopuštena ako se ne povređuje klauzula
sukoba interesa, jer se radi o različitim subjektima u pravu.

PREOBRAŽAJ - Kada jednočlano društvo stekne bar još jednog člana, to društvo mora da se uskladi sa
rešenjima zakona koja se odnose na višečlana društva, a ta promena se mora upisati u registar.

PREDNOSTI NEDOSTACI

1. Odgovornost je ograničena na ulog u društvo 1. Troškovi osnivanja ( Zahteva se minimalni

2. Lak je prenos na drugo lice ( Prodajom udela kapital).
ili akcija) 2. Dvostruko oporezivanje
3. Trajnost - Veća je mogućnost da društvo 3. Formalizam ( U pogledu organa i procedure
nadživi vlasnika nego kod individualnog donošenja odluka).
preduzetnika

4
 7. POJAM PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. ROMANSKI SISTEM - U romanskom sistemu:

1) Trgovačka društva su ugovor dva ili više lica sa ciljem da uz obavljanje neke trgovačke delatnosti
ostvare određenu dobit koju će podeliti između sebe prema kriterijumima utvrđenim ugovorom - za njih se
koristi pojam societe, a njemu se suprotstavlja pojam:
2) Association - za građansko društvo - Ima iste elemente kao i drgovačko društvo, osim elemenata sticanja
dobiti. Dakle, ima nelukrativni cilj.

2. GERMANSKI SISTEM - Za društva u germanskom sistemu se koriste dva pojma:

1) Geselschaft i verein. Oba ova pojma mogu se osnovati i sa lukrativnim i sa nelukrativnim ciljem.
Ukoliko imaju lukrativan cilj smatraju se trgovačkim, a ukoliko imaju nelukrativan, smatraju se građanskim
društvima.

3. ANGLO - AMERIČKI SISTEM - U anglo-američkom sistemu ne postoji pojam koji bi odgovarao

pojmu trgovačkog društva kontinentalnog prava. U ovom sistemu razlikuju se:
1) Pertnership - Označavaju ortačku formu trgovačkog društva kada imaju lukrativan cilj.
2) Company / Corporation - Označavaju društva institucije, pod uslovom da imaju lukrativni cilj.

4. NAŠ SISTEM - Koristi termin „Privredno društvo“ a ne i trgovačko društvo za:

1) Ortačko društvo
2) Komanditno društvo
3) Društvo sa ograničenom odgovornošću
4) Akcionarska društva
Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnosti u cilju sticanja dobiti. A definiše se i
posebno svako pojedino privredno društvo.

8. KLASIFIKACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

1. KLASIČNA PODELA - je podela na društva lica i društva kapitala.

1) DRUŠTVA LICA (TRGOVAČKI ORTAKLUCI) - Odlikuju personalna svojstva (poznanstvo,
poverenje članova) stoga:
1) Postoji neogranicena odgovornost za obaveze društva
2) Društvom upravljaju ortaci a ne organi (koje ne mora ni da ima)
3) Za ustupanje udela trećim neophodna je saglasnost svih ortaka
4) Činjenice vezane za ličnost člana po pravilu vode prestanku društva
2) DRUŠTVA KAPITALA (KOMPANIJE, KORPORACIJE) - Dominira interes kapitala, stoga:
1) Ne postoji odgovornost za obaveze društva prema trećim licima, već samo obaveza snošenja rizika do
visine uloga.
2) Društvom upravljaju organi, a ne članovi
3) Udeli u društvu su lako prenosivi
4) Činjenice vezane za ličnost člana ne vode po pravilu prestanku društva

2. Ukoliko bi se uvela MEĐUPODELA tu bi spadala:

1) Društva sa ograničenom odgovornošću
2) Komanditna društva
jer imaju elemente i društva lica i društva kapitala.
5
Mada, i sam zakonodavac relativizuje ovu podelu time što:
- Kod čistog društva kapitala - akcionarskog društva, dozvoljeno je unošenje personalnih elemenata.
- Kod čistog personalnog - komanditnog društva, personalni elementi (npr. smrt) ne utiču na sudbinu
društva.
Osim toga, i sami članovi društva mogu ugovornim klauzulama približavati jednu kategoriju drugoj.

3. DRUGE KLASIFIKACIJE:
1) PREMA NACINU NASTANKA:
1) Društva koja nastaju slobodnom voljom
2) Društva koja se osnivaju zakonom
2) PREMA NAČINU ODREĐENOSTI KAPITALA:
1) Društva na udele (KD, DOO, Javno trgovačko)
2) Društva na akcije (AD, KD na akcije)
3) PREMA ORGANIZACIONOJ STRUKTURI:
1) Individualistička ( U osnovi društva lica)
2) Kolektivistička ( U osnovi društva kapitala)
4) PREMA VREMENU:
1) Osnovana na određeno vreme
2) Osnovana na neodređeno vreme
5) PREMA DELATNOSTI:
1) Koja obavljaju nekomercijalne delatnosti
2) Koja obavljaju delatnosti javnog sektora
6) PREMA ODGOVORNOSTI:
1) Društva sa ograničenom odgovornošću
2) Društva sa neograničenom odgovornošću
7) PREMA EKONOMSKO FINANSIJSKOM KRITERIJUMU:
1) Mikro, 2) Mala, 3) Srednja, 4) Velika
8) PREMA NAČINU OSNIVANJA
1) Društva sa javnim upisom akcija (AD i KD na akcije)
2) Društva bez javnih upisa akcija ( Javno trgovačko, KD, DOO, AD bez javnih upisa akcija)
9) PREMA PRAVNOM SUBJEKTIVITETU
1) Društva ugovori - nemaju pravni subjektivitet
2) Društva institucije - imaju pravni subjektivitet

9. KONSTITUTIVNI ELEMENTI PRIVREDNOG DRUŠTVA

Konstitutivni elementi privrednog društva su:

1) Ugovor o osnivanju (Osnivački akt)
2) Zajednički cilj (dobit)
3) Udruženje lica/ kapitala
4) Affectio societatis

1. UGOVOR O OSNIVANJU - Pravno, privredno društvo je ugovor. Za ugovor o osnivanju zahtevaju se

opšti uslovi za punovažnost ugovora: sposobnost ugovaranja, saglasnost volja, predmet, kauza i forma
(pisana, a ponekad i forma javne isprave, kada se zahteva overa u sudu i slično).
Pored opštih uslova važe i neka posebna pravila:
1) Ugovor o osnivanju AD sa javnim upisom akcija potpisuju samo osnivači društva, a ne i svi ostali
akcionari.
2) Ugovor o osnivanju za društva kapitala meguće je izmeniti i bez saglasnosti svih članova, tehnikom rada
skupštine.
ZOPD predviđa bitne elemente ovog ugovora, i nedostatak nekog od njih vodi ništavosti ugovora.

6
 Pored njih, ugovor može sadržati i neke fakultativne elemente i njihovo odsustvo ne čini ugovor
ništavim.

Ugovorne strane mogu biti i fizička i pravna lica. Po pravilu, radi se o multilateralnom ugovoru, a
maksimalni broj ugovornih strana nije propisan.
Ako se radi o društvu koje po zakonu ne može biti jednočlano, a u toku poslovanja spadne na jednog
člana, zakon ne predviđa automatski prestanak društva, već mu ostavlja rok za preobražaj u odgovarajuću
formu.

2. ZAJEDNIČKI CILJ ( DOBIT) - Privredno društvo obavlja delatnosti sa ciljem sticanja profita,
aizuzetno cilj može biti i neekonomski (ušteda troškova, zaštita životne sredine...) ili pak sa kombinacijom
oba cilja u istom društvu.
Izbor delatnosti je slobodan, ako je ona zakonita, moguća i u skladu sa dobrim poslovnim običajima.
Obavljanjem te delatnosti ostvaruje se cilj društva.
Svaki član društva ima : 1) Pravo da učestvuje u dobiti
2) Dužnost da učestvuje u snošenju gubitka
A mera njegovog učešća u dobiti i snošenju gubitka određena je postotkom njegovog udela u društvu.
Isključene su tzv. lavovske klauzule, a pod njima se podrazumeva:
1) Ugovaranje učešća samo u dobiti ili samo u gibitku
2) Klauzule koje stavljaju članove u neravnopravan položaj
3) Fiksno označenje procenta po kom će se obračunavati dividenda nezavisno od dobiti.

3. UDRUŽENJE LICA/KAPITALA - Potrebno je da osnivači društva ulože svoj rad ili se obavežu na
uzdržavanje od konkurencije ili ulože neki drugi ugovoreni ulog.
- Ulog je stvar, pravo ili novac za koji se osnivač obavezuje da stavina raspolaganje društvu koje se osniva.
Za uzvrat, on stiče članstvo u društvu i određeni udeo srazmeran ulogu, a ulog je i limit obaveze koju
osnivač ima prema društvu.
Ulozi čine imovinu društva, a vrednost uloga predstavlja osnovni kapital.

4. AFECTIO SOCIETATIS - je volja da se osnuje društvo, i ona mora postojati tokom trajanja članskog
statusa. Ona zavisi od vrste društva - što je veći rizik ortaka, jače je izražena afectio societatis.

10. PREDDRUŠTVO

Pravni subjektivitet privredno društvo stiče registracijom. Međutim, od zaključenja ugovora o osnivanju do
registracije potrebno je da se zaključi niz poslova u ime društva (ugovor o radu, zakupu itd...)
Stoga se postavlja pitanje: Ko treba da izvrši te poslove? Osnivači ili privredno društvo kada ono
nastane?

U pravnoj teoriji moguće su različite pozicije osnivača društva:

1) PREDDRUŠTVO - Zakon može kreirati ortačko građansko društvo koje, iako nije pravni subjekt, može
da preuzima prava i boaveze za buduće društvo. Sa nastankom društva preddruštvo prestaje da postoji, a
prava i obaveze se sa njega prenose na društvo.

2) SOLIDARNA ODGOVORNOST OSNIVAČA DRUŠTVA NAKON RATIFIKACIJE - Osnivači se

tretiraju kao neka vrsta ortačke zajednice, i kao takvi odgovaraju solidarno i neograničeno prema
poveriocima.
Kada društvo nastane ono ratifikuje te pravne poslove koji su zaključeni u ime društva i tada postaje
solidarno odgovorno sa osnivačima.
- Raniji ZOPD je prihvatao to rešenje
- Novi ZOPD nema izričito rešenje
7
 11. PRAVNI SUBJEKTIVITET PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Što se tiče pravnog subjektiviteta privrednog društva razlikuju se dva pravca:

1. NEGACIJA - Radi se o negatorskim teorijama - Privrednom društvu se ne priznaje pravni subjektivitet.
Po tim teorijama privredno društvo predstavlja jedinstvo personalnog (zaposleni i uprava) i materijalnog
(imovina) supstrata.
2. AFIRMACIJA - Ovaj pravac priznaje privrednom društvu svojstvo pravne ličnosti, i ima više varijanti:
1) TEORIJA FIKCIJE - Pravno lice je fikcija, jer samo fizičko lice može izražavati svoju volju.
2) TEORIJA REALNOSTI - Pravno lice je realnost, kao i pravni odnosi u koje stupa.
3) INSTITUCIONALNA TEORIJA - Privredno drustvo je samostalni subjekt, odvojen od personalnog
supstrata. Ima vlastite interese, i oni su različiti od interesa vlasnika.

STICANJE I PRESTANAK PRAVNOG SUBJEKTIVITETA

- Stiče se upisom osnivačkog akta u registar
- Traje do momenta brisanja iz registra
- Tokom postupka prestaka zadržava pravni subjektivitet u meri koja mu je potrebna za potrebe prestanka.

Pravni subjektivitet privrednog društva ima vanimovinska i imovinska dejstva:

1. VANIMOVINSKA DEJSTVA SU: 2. IMOVINSKA DEJSTVA SU:

1) Ima samostalno poslovno ime
2) Ima svoje sedište
3) Ima svoju delatnost
4) Ima svoju pripadnost
5) Ima svoj poslovni račun
6) Ima svoj matični, poreski i carinski broj
7) Vodi odgovarajuće poslovne knjige
1) Imovinska samostalnost - samostalna imovina
društva u odnosu na imovinu osnivača
2) Poverioci društva nisu poverioci članova-osnivača
3) Iz imovine se mogu naplatiti samo poverioci
društva
4) Stečaj društva ne vodi stečaju članova - osnivača
5) Subjekt je odgovornosti za štetu koju trećim licima
nanesu njegovi organi
6) Subjekt je kaznene odgovornosti

12. PROBIJANJE PRAVNE LIČNOSTI

Ova ustanova vezuje se za društva kapitala - kod njih nema odgovornosti vlasnika za obaveze
društva, osim snošenja rizika poslovanja do visine uloga.
Dakle, vlasnici su zaštićeni „ogradom-velom“ pravne ličnosti, stoga poverioci ne mogu da uđu u njihovu
ličnu imovinu.

Ipak, iako je to pravilo, može doći do probijanja pravne ličnosti, što predstavlja izuzetak. Do toga
može doći ako se privredno društvo koristi za zakonom nedozvoljene ciljeve - tada će postojati
neograničena odgovornost vlasnika za obaveze društva.

Smatra se da zloupotreba postoji u sledećim slučajevima:

1) Kada se društvo koristi za postizanje cilja koji je inače zabranjen
2) Kada se društvo ili njegova imovina koristi u cilju oštećenja poverioca
3) Kada društvo ili njegovu imovinu koriste kao da je njihova lična
4) Kada umanje imovinu društva radi sticanja koristi za sebe ili treće lice, iako znaju da društvo neće moći
da izvršava svoje obaveze.

Rok za ostvarivanje prava poverilaca po ovom osnovu je 6 meseci, od saznanja za zloupotrebu i 5

godina od dana zloupotrebe.
8
 13. IMOVINA PRIVREDNOG DRUŠTVA I IMOVINA VLASNIKA DRUŠTVA

1. IMOVINA PRIVREDNOG DRUŠTVA je ukupnost prava koja pripadaju privrednom društvu (pravo
svojine, udeo u drugom privrednom društvu, autorsko pravo, pravo industrijske svojine i sva druga prava
imovinskog karaktera) .Predmeti ovih prava (a to su stvari i novac) čine imovinsku masu.
- Prava koja ulaze u sastav imovine mogu biti stvarna (svojina) ili obligaciona (zakup).
-Ako imovinu privrednog društva čini pravo svojine na nekoj stvari privredno društvo odgovara samo za
obaveze sa tom stvari.
- Ako u imovinu privrednog društva ulazi smao pravo zakupa na nekoj stvari, privredno društvo ne
odgovara za obaveze sa tom stvari, već samo pravom koje mu iz tog ugovora pripada.

Razlika između vrednosti imovine i obaveza društva naziva se neto imovina (kapital).
Osnovni kapital je novčana vrednost uloga članova društva.

Jedinstvenost imovine - Imovina privrednog društva je jedinstvena, a to znači da jedno privredno društvo
može imati samo jednu imovinu i njom odgovara u izvršnom, stečajnom i likvidacionom postupku.
Ona ne može pripadati različitim licima, već samo jednom licu, stoga se ona razlikuje od imovine osnivača
privrednog društva.

Obaveze - Imovinu čine samo prava, ne i obaveze - one su njen teret.

- Ako su obaveze veće od imovine (tj tereti veći od prava onda prezaduženost vodi stečaju.
- Ako postoji neusklađenost imovine i obaveza, ali stvarno je imovina veća od obaveza, reč je o
nelikvidnosti, što ne mora voditi stečaju ili prezaduženosti.

2. IMOVINA VLASNIKA PRIVREDNOG DRUŠTVA

- Ako vlasnik kao ulog da svojinu na određenoj stvari, on to pravo svojine gubi, to pravo stiče privredno
društvo, ali vlasnik u obimu tog uloga stiče udeo u privrednom društvu - taj udeo ulazi u imovinu vlasnika.
- Ako vlasnik kao ulog da neko drugo pravo npr zakupa, on svojinu ne gubi. U imovinu privrednog
društva ulazi pravo korišćenja stvari, a vrednost tog korišćenja činiće udeo vlasnika u privrednom društvu -
taj udeo ulazi u imovinu vlasnika.

Razgraničavanje njihove imovine narocito je značajno zbog odgovornosti za obaveze - dakle, svaki
subjekt odgovara svojom imovinom.
Izuzetno će postojati neograničena solidarna odgovornost:
1) Kod ortačkog društva
2) Kada je neko komplementar u komanditnom društvu
3) U slučaju zloupotrebe subjektiviteta privrednog društva

Akcije i udeli koji se stiču na osnovu udela imaju sledeći značaj:

1) IZBOR FORME - Vlasnik bira formu koja mu odgovara i lako moze da je transformiše u drugu.
2) UPRAVLJANJE - On upravlja direktno ili bira profesionalnu upravu koja mu odgovara za uspešnost i
uvek je može zameniti
3) NADZOR - Može izabrati profesionalne kontrolore koji će mu podnositi izveštaje
4) DOBIT - I uspeh i neupseh pogađa samo vlasnika, deli dobit ili snosi gubitak.
5) RASPOLAGANJE VLASNIŠTVOM - Vlasnik ima mogućnost prenosa akcija ili udela, a može ih dati i
u zakup.
6) IZVRŠENJE NA AKCIJAMA I UDELIMA - Akcije i udeli ulaze u imovinu vlasnika, pa mogu biti
predmet izvršenja u izvršnom, stečajnom i likvidacionom postupku koji se vodi nad vlasnikom.
7) UGOVORNI KARAKTER RADNOG ODNOSA - Ugovor o radu sa zaposlenima sklapa privredno
društvo u svoje ime i za svoj račun, ali ekonomski za vlasnika.

9
8) PRESTANAK - Vlasnik odlučuje o sudbini privrednog društva - ako ono ne daje očekivane efekte, može
se odlučiti i za likvidaciju.

14. DEO PRIVREDNOG DRUŠTVA (OGRANAK)

OGRANAK je deo privrednog društva preko kog društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
- Nema svojstvo pravnog lica iako se upisuje u registar, ali se konstitutivnim aktima samog društva
utvrđuje koja ovlašćenja ima u pravnom prometu i da li ima poseban obračun rezultata
poslovanja.
- Nema svoju imovinu, jer je imovina privrednog društva nedeljiva i jedinstvena za celo privredno društvo,
ali je dopušteno da se za ogranak vodi poseban obračun rezultata poslovanja.
- Nema svoje organe, ali može imati rukovodioca koji nema status direktora, ali ima neka zastupnička
ovlašćenja za ogranak.

Pored ovih, ogranak poseduje još neka obeležja:

1) Nema svoje poslovno ime (ima naziv koji sadrži i poslovno ime privrednog društva)
2) Nema svoju delatnost (obavlja poslove iz delatnosti društva)
3) Nema svoje sedište (ima mesto obavljanja poslova)
4) Nema svoje opšte akte
5) Nije subjekt statusnih promena
6) Nije subjekt stečaja i likvidacije
7) Nije subjekt promene pravne forme društva

Obrazovanje ogranka - Obrazuje se odlukom koju donosi skupština odnosno ortaci ili komplementari.
Odgovornost privrednog društva - Odgovara neograničeno za obaveze prema trećim licima koje nastanu u
poslovanju njegovog ogranka.
Prestanak - Ogranak prestaje:
1) Odlukom skupštine, odnosno ortaka ili komplementara
2) Prestankom postojanja privrednog društva u čijem je sastavu

STRANO PREDSTAVNIŠTVO je izdvojeni organizaciono deo stranog privrednog društva koji

može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Može zaključiti
samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.

Obrazovanje - Obrazuje se odlukom nadležnog organa stranog privrednog društva.

Odgovornost stranog privrednog društva - Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim
licima koje nastanu u poslovanju stranog privrednog predstavništva.
Prestanak - Strano predstaništvo prestaje:
1) Odlukom nadležnog organa osnivača predstavništva
2) Prestankom postojanja osnivača

10
 15. DELATNOST (CILJ) PRIVREDNOG DRUŠTVA I POJAM PREDUZEĆA

DELATNOST (CILJ) PREDUZEĆA

Dominantno obeležje privrednog drštva je lukrativni cilj, a samo izuzetno to može biti i neki
neekonomski cilj. A taj cilj se ostvaruje vršenjem delatnosti.

U savremenim zakonodavstvima važi princip slobode obavljanja delatnosti - Dopuštena je svaka

delatnost koja nije zakonom zabranjena i koja nije suprotna dobrim poslovnim običajima.
Delatnost se utvrđuje konstitutivnim aktom privrednog društvom.

Delatnost se može obavljati uz ispunjenost propisanih uslova, a rešenje o ispunjenosti uslova

donose inspekcijske službe i drugi organi u upravnom postupku.
Društvo se može registrovati i pre ispunjenja uslova, ali ne može početi da obavlja delatnost - to bi
bio privredni prestup.

Izuzetno je za obavljanje određenih delatnosti potrebna i dozvola/odobrenje nadležnih državnog

državnog organa.

Privredno društvo može promeniti svoju delatnost i da tu promenu registruje, a način menjanja se
određuje konstitutivnim aktom.

POJAM PREDUZEĆA

Privredno društvo vršenjem delatnosti obavlja odreženo preduzetništvo - preduzeće.

Dakle, preduzeće nije poseban subjekt prava niti mu se priznaje pravni subjektivitet, već se tretira kao
privredna aktivnost - preduzetništvo.

U pravne odnose sa trećim licima ulazi nosilac preduzeća, a to može biti:

1) Pravno lice - Privredno društvo
2) Fizičko lice - Trgovac pojedinac

Raspolaganje preduzećem - Preduzeće se može otuđiti, dati u zakup, dati na plodouživanje, može se
prenositi univerzalnom sukcesijom (statusne promene, nasleđivanje).
Najvažniji način prenosa preduzeća drugom nosiocu je prodaja ugovorom o prodaji. Taj ugovor
često prate brojni prilozi koji sadrže tačan opis pojedinih predmeta prodaje iz imovine. Pritom se može
ugovoriti da se nešto što čini imovinu ne prenosi, a ako ništa drugo nije ugovoreno smatra se da je
preduzeće sa svom imovinom preneto kupcu.
Pošto se radi o kompleksnoj operaciji, potencijalni kupac redovno ispituje stanje preduzeća pre
prodaje, a taj postupak naziva se dju dilidžens.

Odgovornost pri prodaji preduzeća - Pri prodaji se primenjuju pravila o odgovornosti za materijalne
nedostatke.
- Kada je reč o odgovornosti za obaveze preuzete prodajom, odgovaraju solidarno raniji nosilac preduzeća
sa novim nosiocem, koji odgovara ograničeno - do vrednosti aktive tog preduzeća.
- Sa druge strane, prilikom sticanja akcija ili udela, prenose se samo prava.

11
 16. SISTEMI OSNIVANJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Privredna društva se osnuju prema različitim sistemima. Danas je dominantan sistem slobodnog
osnivanja, mada se kod određenih formi on kombinuje sa drugim sistemima.
To su sledeći sistemi:

1. ZAKONSKI SISTEM - Privredna društva mogu se osnivati samo zakonom ili upravnim aktom na
osnovu zakona. Ovaj sistem je danas izuzetan, ali postoji u svim zemljama u javnom sektoru - prilikom
osnivanja preduzeća u državnoj svojini za obavljanje delatnosti od javnog interesa.
2. NORMATIVNI SISTEM - Sistem slobodnog osnivanja. To je dominantan sistem za osnivanje
privrednih društava kod nas i u svetu. Dopušta osnivanje svakom osnivaču koji ispoštuje zakonom
propisane uslove i poštuje propisani postupak.
Ovaj sistem praćen je registracijom, ali registar ne ispituje celishodnost osnivanja, već samo ispituje
ispunjenost uslova za osnivanje društva.
3. SISTEM DOZVOLE (ODOBRENJA) - Za osnivanje i registraciju privrednog društva potrebna je
dozvola i nadležnog državnog organa. U nekim slučajevima organ je ovlašćen samo da uztvrđuje
ispunjenost uslova za osnivanje, a u nekim slučajevima i da ceni opravdanost osnivanja.
Ovaj sistem važi za osnivanje poslovnih banaka i osiguravajućih društava (potrebna je dozvola Narodne
banke).
4. SISTEM KONCESIJE - Osnivanje privrednog društva uslovljeno je davanjem koncesije nadležnog
organa, u propisanom javnom postupku. Uglavnom, za obavljanje zakonom propisanih delatnosti -
eksploatacija rudnih bogastava, industrijske delatnosti, komunalne delatnosti itd...

17. NAČELA I VRSTE REGISTRACIJE, SUBJEKTI I PREDMET UPISA

Privredni subjekti registruju se u registru koji je propisan zakonom - Kod nas registraciju vrši Agencija za
privredne registre - APR.
Registar je javan - to omogućava trećim licima da se upoznaju sa bitnim činjenicama za pravni promet.

Registar se sastoji od registrovanih uložaka sa registarskim listovima - podaci se upisuju u

registarske uloške.
Registrovani uložak ima 2 dela:
1. Aktivan - Sadrži važeće podatke o subjektu upisa
2. Pasivan - Raniji listovi koji više ne odgovaraju stvarnom stanju.

U registru se vode:
1) Kontrolnik brojeva registarskih uložaka
2) Zbirka isprava ( osnivački akt, rešenja nadležnog organa itd...)
3) Druge propisane knjige i evidencije

NEČELA REGISTRACIJE su:

1) Načelo javnosti - Registrovani podaci su dostupni svim licima bez obzira na pravni interes.
2) Načelo istinitosti i savesnosti - Treća lica koja se pouzdaju u podatke iz registra ne mogu zbog toga
snositi štetne posledice.
3) Načelo samostalnosti u rešavanju
4) Načelo efikasnosti
5) Načelo dostupnosti
6) Načelo ekonomičnosti
7) Načelo prioriteta u vremeno podnošenja
8) Načelo jedinstva unosa podataka prilikom registracije

12
VRSTE REGISTRACIJE - Razlikuju se:
1. Po inicijatoru: 1) One koje se vrše po prijavi subjekta upisa
2) One koje se vrše na zahtev nadležnog organa.

2. Po dejstvu: 1) Konstitutivne ( registracija osnovnog kapitala, sticanje, prestanak subjektiviteta)

2) Deklarativne (poslovno ime, sedište, delatnost)

3. Posebnu vrstu upisa čine zabeležbe - npr zabeležbe o pokretanju nekog spora.

SUBJEKTI UPISA - Sva privredna društva, preduzetnici, zadrzge i drugi subjekti propisani zakonom.

PREDMET UPISA - Upisuju se sve činjenice bitne za stupanje subjekta u pravni promet:

1) Poslovno ime 7) šifra i opis delatnosti

2) Sediste 8) brojevi računa u bankama
3) Datum osnivanja 9) podaci za identifikaciju osnivanja
4) Matični broj 10) Ime i jedinstveni matični broj direktora
5) Poreski broj 11) Ime i jedinstveni matični broj zastupnika
6) Osnovni kapital

A ukoliko postoji upisuje se i:

1) Skraćeno poslovno ime 4) Ime i JMBG prokuriste
2) Poslovno ime na stranom jeziku 5) Ime i JMBG ostaliih zastupnika
3) Vreme trajanja, ako je na određeno vreme 6) Podaci o organu

Po zahtevu, registar može voditi i: broj telefona, e -mail, adresu sajta itd...

Registar sadrži i:
1) Podatke o likvidaciji i stečaju
2) Bitne zabeležbe za pravni promet
3) Godišnje finansijske izveštaje
4) Sve promene registrovanih podataka.

18. POSTUPAK REGISTRACIJE PRIVREDNIH SUBJEKATA

- Registaciona prijava podnosi se Agenciji za registraciju privrednih subjekata, a podnosilac

prijave može biti osnivač ili zastupnik privrednog društva.
- Registrator potom proverava ispunjenost formalnih uslova za registraciju, a ne tačnost podataka
i verodostojnost dokumenata podnetih uz prijavu.

Registar u roku od 5 dana od prijema prijave donosi rešenje:

1) O usvajanju prijave ili
2) Rešenje kojim odbacuje prijavu

Podnosilac prijave ima pravo žalbe na odluku registratora u roku od 30 dana od objavljivanja odluke i
to ministru nadležnom za poslove privrede, preko Agencije za privredno registre (APR).
Njen registrator moze:
1) Ako je žalba osnovana - doneti rešenje kojim će zameniti pobeijano rešenje.
2) Ako žalba nije osnovana - Dostaviće istom ministru u roku od 5 dana od prijema žalbe, a ministar o
žalbi odlučuje u roku od 30 dana i može:
13
- Odbaciti žalbu
- Odbiti žalbu
- Usvojiti žalbu i vratiti predmet registratoru na ponovno odlučivanje
- Usvojiti žalbu i sam odlučiti o prijavi

Protiv odluka ministra u svim slučajevima moguć je upravni spor.

Protiv odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu zahtev za
preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu.

Ako registrator propusti da odluči o registracionoj prijavi u propisanom roku primenjuje se pravilo o ćutanju
administracije. Smatra se da je zahtev iz prijave usvojen.

19. OSNIVAČKI AKTI I DRUGI AKTI PRIVREDNOG DRUŠTVA

OSNIVAČKI AKT je konstitutivni akt društva, koji ima formu odluke o osnivanju ako društvo
osniva jedno lice ili formu ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica.

U OD, KD, DOO osnivačkim aktom se uređuje upravljanje društvom u skladu sa ZOPD-om, za svaku
pojedinu formu društva.
Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut.

I osnivački akt i statu sačinjavaju se u pismenoj formi i registruju se.

IZMENE OSNIVACKOG AKTA:

- Osnivački akt OD, KD, DOO menja se odlukom ortaka, komanditora, komplementara, odnosno skupštine
u skladu sa ZOPD-om.
- Odluku o izmeni potpisuju članovi koji su za nju glasali.
- Osnivački akt akcionarskog društva se ne menja.
- Statut akcionarskog društva se menja odlukom skupštine.

NIŠTAVOST OSNIVAČKOG AKTA

Ukoliko je jedno društvo osnovano u propisanom postupku i registracijom je steklo subjektivitet a ne
ispunjava uslove za osnivanje, ništavo je.

Razlozi za ništavost osnivačkog akta nabrojani su u zakonu i osnivački akt se ne može oglasiti ništavim po
nekom drugom osnovu:
1) Ako nema zakonom propisanu formu
2) Ako je delatnost suprotna prinudnim propisima i javnom poretku
3) Ako ne sadrži sve bitne elemente
4) Ako su svi potpisnici u trenutku zaključenja osnivačkog akta bili pravno ili poslovno nesposobni

Ništavost utvrđuje sud, ukoliko razlog ništavosti ne bude otklonjen do zaključenja glavne rasprave.
Ništavost može tražiti svako lice koje ima pravni interes u roku od 30 dana od saznanja razloga za
ništavost odnosno godinu dana od registracije.

DEJSTVA NIŠTAVOSTI - Iz razloga pravne sigurnosti trećih lica ništavost nema retroaktivno dejstvo.-
Validni su poslovi društva koji su do tad preduzeti sa trećim savesnim licima.-
U slučaju poništaja za obaveze društva prema trećim savesnim licima:
1) Ortaci i komplementari - odgovaraju solidarno i neograničeno
2) Komanditori, akcionari, članovi doo - u meri u kojoj je to potrebno radi namirenja tih obaveza.
14
 20. ODGOVORNOST ZA OBAVEZE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Svaki privredni subjekt za svoje obaveze odgovara celom svojom imovinom, a članovi društva
odgovaraju u zavisnosti od forme društva.
Po zakonu:
1) Osnivači društva kapitala ne odgovaraju za obaveze društva (osim kod probijanja pravne ličnosti). Sa
njima su izjednačeni i komanditori iz KD.
2) Osnivači društava lica odgovaraju solidarno i neograničeno za obaveze društva.

Na autonomnoj osnovi:
1) Članovi i akcionari mogu preuzeti obavezu da odgovaraju za obaveze privrednog društva
2) Ako bi se na autonomnoj osnovi preuzela odgovornost za drugo društvo, oblik i obim te odgovornosti
morao bi biti registrovan („odgovornost za tuđe obaveze“).

Odgovornost za tuđe obaveze obuhvata celokupnu odgovornost i ugovornu i vanugovornu. Odnosi

se samo na obaveze vezane za delatnost privrednog društva, mada se može ugovoriti i odgovornost za
poslove izvan delatnosti.
Predstavlja odgovornost in abstracto - blanko odgovornost preuzeta za sve buduće obaveze.

Odgovornost za drugoga može biti:

1) Obavezna - Pri osnivanju ortačkog društva za sve ortake, komanditnog društva za sve komplementare,
kod probijanja pravne ličnosti.
2) Fakultativna - Kada jedno privredno društvo preuzme odgovornost za drugo, najčešće kod povezanih
društava.

Odgovornost za drugog može biti:

1) Solidarna (ograničena i neograničena)
2) Supsidijarna (ograničena i neograničena)
Ukoliko nema naznake o kojoj odgovornosti se radi, uzima se da je solidarna, a ako nije ustanovljen obim
izima se da je neograničena.

SOLIDARNA ODGOVORNOST - Nastaje na osnovu:

1) Zakona - Odgovornost komplementara kod KD, ortaka kod OD ili
2) Osnivačkog akta - Kod povezanih privrednih društva
To je odgovornost više lica za preuzetu obavezu glavnog dužnika, pritom poverilac nije vezan nikakvim
redosledom već može tražiti izvršenje od bilo kog dužnika.
Solidarna odgovornost dužnika je akcesorna- zavisi od obaveze glavnog dužnika, osim u stečaju (ako se
smanji obaveza glavnog dužnika ne smanjuje se i obaveza solidarnog).

SUPSIDIJARNA ODGOVORNOST - Nastaje na osnovu:

1) Ugovora - Poverilac prvo mora tražiti ispunjenje od glavnog dužnika, pa tek ako ne uspe da se naplati,
može da traži naplatu od supsidijarnih dužnika.

OGRANIČENJE - Odgovornosti se mogu unapred ograničiti na određeni iznos, osim kada su ustanovljene
zakonom. Ne može se ograničiti u apsolutnom iznosu već samo u određenoj visini za svaku obavezu.

REGRES - Dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo regresa od glavnog dužnika.

15
 21. SEDIŠTE I PRIPADNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA

Svako privredno društvo mora imati svoje sedište, koje se utvrđuje u konstitutivnom aktu.
Postoje dva koncepta sedišta:
1. KONCEPT OSNIVANJA - INKORPORACIJE - REGISTROVANOG SEDIŠTA PO MESTU
OSNIVANJA - Društvo ima svoje registrovano sedište po mestu osnivanja, koje ne mora biti vezano za
mesto obavljanja delatnosti društva, niti mesto gde se društvom upravlja.
2. KONCEPT REALNOG (STVARNOG) SEDIŠTA - Sedište je tamo gde društvo obavlja glavnu
delatnost ili odakle se društvom upravlja. I kod nas je prihvaćen ovaj koncept i to u varijanti uprave - dakle
mesto iz kog se društvom upravlja.

- Prvi koncept prihvata koncept nacionalnosti kompanije - društvo je vezano za pravo zemlje gde je
osnovano.
- Drugi koncept ne prihvata koncept nacionalnosti - Privredno društvo je podvrgnuto pravu zemlje sedišta
mesta upravljanja ili mesta obavljanja delatnosti.

Od koncepta realnog sedišta treba razlikovati KONCEPT STATUTARNOG SEDIŠTA - To je mesto koje
je u statutu označeno kao sedište i za koje se smatra da je sedište locirano u njemu. Ali ako se pokaže da je
stvarno sedište neko drugo mesto bitna je lokacija tog stvarnog sedišta, a sedište označeno u statutu smatra
se fiktivnim.

Značaj - Sedište ima višestruki značaj: Kod određivanja mesne nadležnosti registra, suda, organa za vršenje
nadzora, u stečajnom postupku, mesto ispunjenja obaveze ako nije određeno ugovorom.

Promena sedišta - Vrši se u skladu sa pravilima osnivačkog akta. Ona se obavezno registruje i pismeno
objavljuje.

22. POJAM, ELEMENTI, UPOTREBA POSLOVNOG IMENA

Poslovno ime je posebno ime pod kojim se privredno društvo i preduzetnik pojavljuju u pravnom
prometu. Predstavlja obavezni element osnivačkog akta i obeležje privrednog društva kao celine.

Obavezni elementi poslovnog imena: Fakultativni:

1. Oznaka imena (naziv)
2. Označavanje oblika privrednog društva
3. Oznaka sedišta
4. Oznaka posebnog statusa (npr u stečaju)
1. Opis predmeta poslovanja
2. Razni dodaci - crteži, ukrasi itd...
3. Oznaka godine osnivanja
- Njihov izbor je slobodan, ali to ne mogu biti:
neistiniti podaci, podaci suptrotni javnom moralu i
oni koji izazivaju zabludu u pogledu delatnosti.

Izbor poslovnog imena je načelno slobodan, ali je izuzetno uslovljen:

1) Za unošenje naziva neke države, međunarodne organizacije, teritorijalne jedinice potrebno je odobrenje
nadležnog organa.
2) Za unošenje imena neke ličnosti - traži se odobrenje te ličnosti ili naslednika, ili nadležnog organa u
slučaju da nema naslednika.

UPOTREBA - Poslovno ime se upotrebljava:

1) U poslovanju, pravnom prometu, poslovnoj komunikaciji sa trećim licima. Mora se upotrebljavati onako
kako je registrovano, i samo tako uživa zaštitu.
2) Ističe se na poslovnim prostorijama.
3) Upotrebljava se kao robni, uslužni ili zaštitni znak.
16
 23. ZAŠTITA POSLOVNOG IMENA

Svi delovi naziva kao elementa poslovnog imena uživaju podjednaku zaštitu, osim generičnih pojmova
(laboratorija, agencija, prodavnica itd...)

Zaštita se sastoji od:

1. Odbijanja zahteva za upis
2. Brisanja kasnije registrovanog poslovnog imena
3. Zabrane upotrebe tuđeg imena
4. Eventualno u naknadi štete

Zaštita je višestruka:
1. ZAŠTITA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI - Registar nadležan po mstu sedišta privrednog društva dužan
je da ex officio vodi računa da ne upiše dva ista ili slična imena dva privredna društva koja obavljaju istu ili
srodnu delatnost.
Ukoliko se desi takav slučaj važiće pravilo prior tempore potior iure - Registar je dužan da izvrši registraciju
onog privrednog društva koje je prvo prijavilo registraciju sa takvim nazivom, a da drugom privrednom
društvu uskrati registraciju.
Osnovni nedostatak ove zaštite je teritorijalna ograničenost - teritorijalnom nadležnošću datog registra.

2. ZAŠTITA PO TUŽBI - Uslovi za ovu zaštitu:

1) Da se radi o istom ili sličnom poslovnom imenu koje može izazvati zabludu
2) da se radi o istoj ili srodnoj delatnosti
3) Da nije proteklo više od 3 godine od registracije tuženog do podizanja tužbe
4) Da je tužilac prvi prijavio registraciju
5) Da ima opravdani poslovni interes za zaštitu.
Taj osnov zaštite je ranije bio potrebniji jer je registar vodio računa prema teritorijalnoj nadležnosti.
Mežutim, gubi na značaju donošenjem novog Zakona o registraciji privrednih subjekata - Agencija ima
nadležnost za područje cele zemlje.

3. ZAŠTITA PO OSNOVU NELOJALNE UTAKMICE - To je zaštita po osnovu propisa nelojalne

konkurencije i propisa o zaštiti intelektualne svojine i predstavlja unapređenje prethodnog oblika zaštite, jer
se eliminišu njegovi nedostaci:
1) Rok za tužbu je prekluzivan i kratak
2) Zahteva se dokazivanje interesa
3) Moguće je samo ako je izvršena registracija

4. KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA - Krivičnim zakonikom propisano je kao posebno krivično delo

neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena.
Krivično delo čini onaj ko se u nameri da zavara korisnika usluga
- posluži tuđom firmom ili
- unese pojedina obeležja oznaka u svoju firmu.

17
 24. NAČELA, PROMENA, PRENOS, JEZIK I REZERVACIJA POSLOVNOG IMENA

NAČELA POSLOVNOG IMENA su sledeća:

1) Načelo istinitosti - da su svi elementi poslovnog imena istiniti.
2) Načelo javnosti - ime se stiče ističe na poslovnim prostorijama, papirima i registruje se.
3) Načelo jedinstvenosti - svi organizacioni delovi istupaju pod istim imenom
4) Načelo isključivosti
5) Načelo trajnosti
6) Načelo obaveznosti - mora ga imati svako privredno društvo i svaki preduzetnik
7) Načelo slobodnog izbora
8) Načelo prvenstva

PROMENA POSLOVNOG IMENA- Poslovno ime menja se na način predviđen konstitutivnim aktom, a
da bi promena proizvodila dejstvo prema trećim licima mora se registrovati i objaviti.
Promena je obavezna:
1) U delu u kom se menjaju obavezni elementi
2) Usled odluke nadležnih organa države, međunarodnih organizacija o uskraćivanju odobrenja da sen osi
njegovo ime ili uskraćivanja odobbrenja za korisćenje imena neke ličnosti.
3) Ako se po tužbi zainteresovanog lica izrekne sudska zabrana daljeg korišćenja nekog naziva.
U svim ostalim slučajevima promena je fakultativna.

PRENOS - Poslovno ime može se prenositi samo u slučaju statusne promene kada društvo sticalac
preuzima poslovno ime društva prenosioca.
Ako je pravno lice član društva a društvo u poslovnom imenu sadrži naziv tog pravnog lica, ako pravno lice
prestane da bude član, privredno društvo može taj naziv da sadrži samo ako se to pravno lice saglasi sa tim.

JEZIK - Po zakonu poslovna imena moraju glasiti na nacionalnom jeziku, ali postoje izuzeci:
1) Perosnalna društva (strana imena se ne mogu zameniti domaćim)
2) Kada neke strane reči ne postoje na domaćem jeziku
3) Kada se radi o stranim rečima, ali su uobičajene u domaćem jeziku
4) Kada se radi o rečima na mrtvom jeziku

NAMERAVANO (REZERVISANO) POSLOVNO IME - Može se registrovati i namerovano ime bez

osnivanja društva, ali se društvo mora osnovati u određenom roku od upisa, inače se upis tog imena briše iz
registra.

25. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Privredni subjekti istupaju i preuzimaju obaveze u pravnom prometu putem zastupanja, dok
preduzetnik s obzirom da se radi o fizičkom licu može i direktno sklapati poslove.
Društvo mora imati najmanje jedno fizičko lice kao zastupnika - ono istupa u ime i za račun
pivrednog društva.

1. ZAKONSKO ZASTUPNIČKO OVLAŠĆENJE - Prema ZOPD-u privredno društvo zastupa direktor

ex lege.
Kod OD to mogu biti svi ortaci, kod KD svi komplementari, kod AD i DOO direktori.
Diretkor je organ koji izražava volju društva i obavezno se registruju.

2. STATUTARNI ZASTUPNICI - Pored direktora osnivačkim aktom, drugim opštim aktom ili odlukom
nadležnog organa mogu se odrediti i druga lica kao zastupnici, koji se takođe obavezno registruju.

18
Ako se odredi više njih, pored direktora kao zakonskog zastupnika, potrebno je istim aktom rezgraničiti
njihova ovlašćenja i to da li će ih vršiti odvojeno ili zajedno. Ukoliko nije utvrđeno ništa, smatraju se
samostalnim zastupnicima.

3. KONKLUDENTNO OVLAŠĆENJE - Izuzetno, društvo može zastupati i lice koje društvo kontinuirano
prihvata kao svog zastupnika, na način koji kod trećih savesnih lica stvara uverenje da se radi o zastupniku.

Zastupanje se može zasnivati i na:

1) Izjavi volje zastupanog (punomoćje)
2) Punomoćju po zaposlenju
3) Aktu nadležnog organa (stečajni, likvidacioni upravnik, privremeni direktor...)

PUNOMOĆNICI - Za razliku od zastupnika koji ovlašćenja imaju iz zakona i akata deponovanih u

registar, punomoćnici ovlašćenja imaju iz punomoćja dobijenog od zastupnika privrednog društva.
Punomoćje je pisano ovlašćenje koje daje vlastodavac punomoćniku, a davanjem punomoćja ne
prestaje ovlašćenje zastupnika koji je dao punomoćje (jer on ovlašćenje ima iz zakona ili akata društva).

Punomoćje daje:
1) Zakonski ili statutarni zastupnik (u okviru svojih ovlašćenja) - Bitno je da u momentu davanja punomoćja
ima i ovlašćenje za zastupanje.
2) Punomoćnici po zaposlenju
3) Lice ovlašćeno za zastupanje aktom nadležnog organa.
Ostala lica ne mogu dati punomoćje.

Punomoćje se može dati:

1) Fizičkom licu
2) Pravnom licu

26. VRSTE PUNOMOĆJA

ZOO poznaje 5 formi punomoćja, a ZOPD dodaje i prokuru:

1. OPŠTA (GENERALNA) PUNOMOĆ - Punomoćnik je ovlašćen da preuzima poslove koji ulaze u

redovno poslovanje vlastodavca.
To su tekući poslovi, ne i vanredni (Npr. osnovanje privrednog društva, zaključenje ugovora o kreditu i
obezbeđenju.)

2. POSEBNA (SPECIJALNA) PUNOMOĆ - Potrebno je za poslove koji ne ulaze u redovno poslovanje.

Dakle, daje se punomoćje za svaki pojedini slučaj:
- da se preuzme menična obaveza
- da se zaključi ugovor o jemstvu, poravnanju, izabranom sudu
- da se odrekne nekog prava bez naknade

3. POSLOVNA PUNOMOĆ - Punomoćnik može obavljati sve poslove koji su uobičajeni u vršenju
poslovne delatnosti privrednog subjekta. Razlikuje se od opšteg punomoćja:
1) Krug uobičajenih poslova je širi od kruga redovnih poslova.
2) Opšte punomoćje može dati svako fizičko i pravno lice, a poslovnu samo pravna i fizička lica koja
obavljaju privrednu delatnost.

19
4. PUNOMOĆ TRGOVINSKOG PUTNIKA - To je ovlašćenje posebnog lica - trgovinskog putnika da
obavlja poslove u vezi sa prodajom robe, koji su navedeni u punomoćju (primanje porudžbina i
reklamacija...)
Trgovinski putnik ne može sklapati ugovore o prodaji robe bez posebnog ovlašćenja. Takođe, poslovno
punomoćje mu treba za prodaju robe na kredit, za naplatu cene...

5. OVLAŠĆENJE PUNOMOĆNIKA PO ZAPOSLENJU - je ovlašćenje lica koja obavljaju određene

poslove u privrednom društvu ili kod preduzetnika, na osnovu ugovora o radu ili na osnovu obavljanja
određenje funkcije u društvu (prodavci u prodavnicama, zaposleni koji obavljaju usluge u ugostiteljstvu itd).
Njihovo ovlašćenje izvire iz same činjenice da obavljaju radnu dužnost.
Upravo te dužnosti na radnom mestu kao i običaji poslovnog prometa predstavljaju granice njihovih
ovlašćenja.

27. PROKURA

Prokura je najšire punomoćje čiji su sadržina i obim određeni zakonom. Zakonski opšti okvir
ovlašćenja vezan je za vršenje pravnih poslova i radnji u vezi sa poslovanjem privrednog društva.

Prokuristi je potrebno posebno ovlašćenje za:

1) Zaključivanje poslova koji se odnose na sticanje, opterećenje ili otuđenje nepokretnosti ili akcija ili udela
koje društvo ima u drugim društvima
2) Preuzimanje menične obaveze i obaveze jemstva
3) Zaključivanje ugovora o zajmu i kreditu
4) Zastupanje društva pred sudovima ili arbitražama

Prokura se može dati:

1) Bilo kom licu u privrednom društvu
2) Drugom licu (specijalista za određenu oblast ugovora)

Prokuru daje:
- Ortaci, komanditori i komplementari, skupština kod AD i DOO, preduzetnik lično.

Forma - Prokura se obavezno registruje pa iz te činjenice sledi da je njena forma pisana.

Opoziv - Društvo prokuru može opozvati u svako doba, i ne može se odreći prava na opoziv, niti ga
ograničiti.

Otkaz - Prokurista može da otkaže u svako doba. Jedino mora da obavlja još neko vreme poslove
ukoliko je to neophodno radi izbegavanja štete za društvo.

Vrste prokure:
1. Pojedinačna - Može se dati jednom ili većem broju lica a kada je data većem broju lica oni nastupaju
samostalno.
2. Skupna - Potrebna je saglasnost svih prokurista i to je razlika od pojedinačne date većem broju lica.

20
 28. PREKORAČENJE OVLAŠĆENJA ZASTUPNIKA I PUNOMOĆNIKA

Prema ZOPD-u zastupnik je ovlašćen da u ime privrednog društva u granicama svojih ovlašćenja
zastupa društva pred sudovima, zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje.

1. KONSTITUTIVNIM AKTIMA ili posebnim odlukama društva ovlašćenja punomoćnika i prokurista

se mogu ograničiti na:
1) zaključivanje odredjenih ugovora (po vrsti ili delatnosti)
2) vršenje određenih pravnih radnji
3) zaključenje ugovora i vršenje drugih pravnih radnji samo uz saglasnost organa upravljanja

2. Ovlašćenja se mogu ograničiti i:

- posebnim zakonom
- odlukom suda

3. Posebna ograničenja propisuje ZOPD - Zastupnici, punomoćnici, prokuristi ne mogu bez posebnog
ovlašćenja da:
1) nastupe kao druga ugovorna strana pa da sa društvom sklope ugovor u svoje ime i za svoj račun.
2) postupaju kao zastupnik ili komisionar (dvostruko zastupanje)

Ukoliko u ovlašćenju za zastupanje nije navedeno nikakvo ograničenje, smatra se neograničenim.

Ako zastupnik prekorači ovlašćenja:

- Zastupnik će biti u obavezi ako odobri prekoračenje
- Ako odbije prekoračenje - zastupani i zastupnik solidarno odgovaraju za štetu, ako je treća strana savesna.

Registrovana ograničenja nemaju dejstva prema trećim licima, osim ograničenja koje se sastoji u
zajedničkom sklapanju poslova od strane više zastupnika (supotpis).

Pravni poslovi izvan delatnosti društva:

Postavlja se pitanje punovažnosti pravnog posla izvan delatnosti društva, a da nisu u pitanju
sporedne delatnosti koje se mogu obavljati i bez registracije.
Taj problem vezuje se za problem pravne sposobnosti pravnog lica - tu postoje 2 pravca:
1) Pravna sposobnost pravnog lica je specijalna - Ograničena je ciljem osnivanja pravnog lica, pa su takvi
poslovi apsolutno ništavi jer su zaključeni izvan pravne sposobnosti.
2) Pravna sposobnost pravnog lica je opšta i izjednačena sa fizičkim licem, pa su takvi pravni poslovi
punovažni.

Naše pravo prihvata stav o postojanju opšte pravne sposobnosti pravnog lica, osim u stečaju.
Delatnost nije element pravne sposobnosti, pa je i sankcija privredni prestup, a ne ništavost.

29. POSLOVNE KNJIGE I FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

1. POSLOVNE KNJIGE su evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu,

prihodima, rashodima i rezultatima poslovanja pravnog lica.
Zaključuju se:
1) Na kraju poslovne godine - posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna.
2) U toku poslovne godine - u slučaju tatusnih promena, prestanka subjekta
Knjiženje se obavlja na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava - to su javne isprave, pisani
dokazi o poslovnim promenama i drugim događajima.
Poslovne knjige se sastoje od:
21
1) Dnevnika (čuva se 10 godina)
2) Glavne knjige (čuva se 10 godina)
3) Pomoćih knjiga (čuvaju se 5 godina)

2. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI se sastavljaju za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na poslednji

dan tekuće godine.
Za velika i srednja preduzeća obuhvataju:
- bilans stanja
- bilans uspeha
- izveštaj o novčanim tokovima
- izveštaj o promenama na kapitalu
- napomene uz finansijske izveštaje
Za mala privredna društva i preduzetnika: Samo bilans stanja i bilans uspeha.
Čuvaju se 20 godina.

BILANS STANJA: Ima levu stranu - aktiva (imovina) i desnu stranu - pasiva (obaveze i kapital).
- Leva strana - Zbir svih uloženij stvari u društvo, prava, gotovine i stvorene nove imovine.
Prikazuje konkretne forme u koje su sredstva uložena.
Sadrži: osnovna sredstva, obrtna sredstva, cirkulirajuću aktivu (potraživanja, zajmove koji su dati,
materijalna i nematerijalna ulaganja).
- Desna strana - Prikazuje kapital društva kao zbir vrednosti svih sredstava stavljenih na raspolaganje
društvu, rezerve, kratkoročne obaveze, dugoročne zajmove i prenetu dobit.
Dakle, aktiva prikazuje upotrebu kapitala tj konkretne forme u koje su sredstva uložena, a
pasiva obaveštava o izvorima sredstava kojim društvo raspolaže.

BILANS USPEHA - U bilans uspeha iskazuje se uspeh poslovanja (dobit i gubitak)

- Dobit se iskazuje na strani pasive kao dug vlasnicima
- Gubitak se iskazuje na strani aktive kao korekcija bruto imovine.
- Ako gubitak nije pokriven rezervama postoji gubitak kapitala.
- Ako gubitak premašuje celokupni kapital, postoji prezaduženost.

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU - Pruža veran prikaz razvoja poslova i finansijskog položaja
društva i prati celinu godišnjeg finansijskog izveštaja.

KONSOLIDOVANI RAČUN - Sastavlja ga matično društvo koje ima kontrolu jednog ili više društava. To
je račun ekonomske celine koju čine matično društvo i sva zavisna društva.
Kontrolu ima društvo koje:
- ima većinu glasova u skupštini zavisnog društva
- ima pravo postavljanja/smenjivanja većine glasova uprave zavisnog društva
- ima pravo da vrši dominantan uticaj na odluke zavisnog društva.
Godišnje račune kontrolišu revizori - Treba da verifikuju da li je on u skladu sa izveštajem uprave o
poslovanju pa ih dostavljaju skupstini na usvajanje.
Overen godišnji račun (finansijski izveštaj) sa izveštajima revizora dostavlja se registru privrednog
društva i objavljuje.

30. PRIVREDNO DRUŠTVO I POVEZANI INTERESI

Sa privrednim društvom veliki broj subjekata je u raznim odnosima, a njihovi interesi često nisu
identični sa interesima društva. Stoga je potrebno takve interese uskladiti.
Posebno je važno da sudska praksa bude predvidljiva prilikom rešavanja sukoba tih interesa, u
protivnom nema pravne sigurnosti.

22
1. INTERES PRIVREDNOG DRUŠTVA - To je interes sui generis - Ne predstavlja ukupnost svih
pojedinačnih interesa, već je odvojen od pojedinačnih interesa. Po pravilu u Zakonima stoji da je uprava
dužna da radi u interesu društva.

2. INTERES VLASNIKA - To je primarni interes, koji je određen ciljnom funkcijom privrednog društva.
Ni on nije usklađen kada postoji više vlasnika (npr interes većinskog vlasnika različit je od interesa
manjinskog).

3. INTERES POVERILACA - Njihov interes je zaštićen građanskim i kompanijskim zakonima (kroz

nemogućnost isplata vlasnicima ako bi se time društvo dovelo u insolventnu poziciju, takođe zaštita
poverilaca prilikom promene statusa). Interes poverilaca posebno je naglašen u stečajnoj poziciji društva.

4. INTERES ZAPOSLENIH - Zaposleni imaju interes da održe svoju zaposlenost, poboljšaju uslove rada,
uvećaju primanja. Vlasnici štite interes zaposlenih jer se osnovni kapital može uvećati samo radom
zaposlenih.

5. INTERES UPRAVE - I uprava ima svoj interes koji je različit od interesa vlasnika i zaposlenih.

6. INTERES DRUŠTVA I LOKALNE ZAJEDNICE - Društvu je u interesu povećanje zaposlenosti,

zadovoljavanje potreba korisnika usluga, interes zdrave životne sredine. Upravo zato se sve više promoviše
teorija o socijalnoj odgovornosti kompanija.

31. SUBJEKTI DUŽNOSTI PREMA PRIVREDNOM DRUŠTVU

Prema ZOPD, dužnosti prema privrednom društvu imaju:

1) Svi ortaci u OD
2) Svi komplementari kod KD (Komanditori ne, jer nemaju upravljačka ovlašćenja)
3) Članovi i akcionari, sa značajnim kapital učešćem (preko 25% prava glasa)
4) Kontrolni članovi DOO i kontrolni akcionari AD
5) Zastupnici društva i prokuristi
6) Direktori i članovi nadzornog odbora
7) Likvidacioni upravnik
8) Druga lica određena osnivačkim aktom

Oni imaju sledeće dužnosti:

1) Dužnost rada u interesu privrednog društva
2) Dužnost pažnje u poslovnim odlukama
3) Dužnost lojalnosti privrednom društvu
4) Dužnost po osnovu konkurencije
5) Dužnost čuvanja poslovne tajne

32. FIDUCIJARNA DUŽNOST - RAD U INTERESU DRUŠTVA

Lica koja imaju zakonom ustanovljene dužnosti prema privrednom društvu dužna su da rade u
interesu samog društva, a ne i neposredno za ostale interese.
To je čist klasični anglosaksonski koncept - smatra se da je interes privrednog društva jedini
neposredni interes za čiji račun ova lica moraju da rade, dok posredno rad u interesu privrednog društva
jeste i rad za račun ostalih interesa.

23
 Potiće iz engleskog prava - Od direktora se zahteva da deluje u najboljem interesu kompanije, stavie
ne sme vršeći svoje dužnosti da stavi sebe u poziciju sukoba izmežu dužnosti prema kompaniji i svojih
interesa.

Fiducijarna dužnost se duguje prema kompaniiji, a ne prema individualnim akcionarima (Izuzetno,

članovi borda direktora mogu biti u fiducijarnoj dužnosti prema individualnim akcionarima, ali samo kao
njihovi agenti).

Iz anglosaksonskog prava institut fiducijarne dužnosti se preuzima pravnom transplantacijom:

- U opštem smislu fiducijarne dužnosti (Rad u interesu društva)
- U posebnom smislu kod klauzule sukoba interesa direktora sa društvom (gde isto postoji rad u interesu
druptva odnosno dužnnost lojalnosti društvu).

33. DUŽNOST PAŽNJE

Dužnost pažnje je angažovanje sredstava u svojoj moći radi postizanja određenog rezultata.
To znači da direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi, likvidacioni upravnik ne
mogu garantovati postizanje nekog rezultata, već samo preduzimanje svega što je u njihovoj moći, prema
standardu dobrog privrednika.

ZOO poznaje:
1. Pažnju dobrog privrednika - Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje obaveze
postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa.
2. Pažnju dobrog stručnjaka - U slučaju profesionalnih delatnosti, strana u obligacionom odnosu je dužna
da u izvršavanju obaveze iz profesionalne delatnosti postupa sa povećanom pažnjom, prema pravilima
struke.

Otvoreno je pitanje: Da li kod odgovornosti ovih lica treba primeniti standard „pažnje dobrog
privrednika“ ili standard „pažnje dobrog stručnjaka“?
Odgovor bi bio pažnja dobrog privrednika, jer se profesija direktora tek nazire, tako da se očekuje
da će pažnja dobrog stručnjaka uskoro biti ustanovljena.-

Povreda dužnosti pažnje daje društvu pravo na naknadu štete od lica koja su povredila te dužnosti.

34. DUŽNOST LOJALNOSTI DRUŠTVU KOD SUKOBA INTERESA

Dužnost lojalnosti je obaveza izbegavanja slučajeva u kojima u sukob dolaze lični interesi sa
interesima kompanije.

Sukob interesa postoji u svim situacijama u kojima direktor bira da vrši svoja prava i ovlašćenja, na
način kojim:
1) povređuje interese kompanije
2) zadovoljava svoje interese izvan društva
3) stiče u društvu neku korist na štetu drugih

Prvo pravilo koje nalaže ova dužnost je „otkrivanje ovog slučaja“ nadležnom organu radi davanja
odobrenja. Izuzetno, odobrenje neće biti potrebno:
1) kod ličnog interesa jedinog člana društva
2) kod kupovine udela po pravu preče kupovine
24
3) kod postojanja sukoba interesa svih članova društva
4) kod privavljanja sopstvenih udela ili akcija

Sankcija neodobrenja - U slučaju nepoštovanja ovog pravila:

- Takav pravni posao biće ništav
- Moguća je naknada štete od lica koje ima lični interes, povezanog lica ili trećeg nesavesnog lica

Izuzetno takav pravni posao će biti valjan:

- kada je lice savesno
- kada je to u interesu privrednog društva
- kada nije postojao lični interes

ROK ZA TUŽBU je 6 meseci (subjektivni rok) i 5 godina (objektivni rok).

Tužba se podnosi protiv lica koje je povredilo dužnost izbegavanja sukoba interresa i sa njim povezanog lica
i traži se:
- naknada štete
- prenos koristi na društvo

Direktni slučajevi povrede ove dužnosti su:

1) Korišćenje korporacijskih šansi za sebe
2) Prisvajanje za sebe imovine društva
3) Korišćenje povlašćenih informacija
4) Zloupotreba položaja u društvu

35. PRAVILO POSLOVNE ODLUKE (PROCENE)

Lica koja imaju dužnost prema privrednom društvu nisu odgovorna za posledice svojih poslovnih
odluka, ako su:
1) postupala u uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva
2) postupala sa dužnom pažnjom
3) savesna

Centralni element ovog instituta je povreda dužnosti pažnje. Sankcija povrede te dužnosti je
naknada štete, a rok za podnošenje tužbe je 6 meseci (subjektivni) 5 godina (objektivni).
Pored dužnosti pažnje elementi ovog pravila su i:
- lojalnost kompaniji
- savesnost i postenje

Međutim, dužnost savesnosti i nije neka posebna dužnost, već obuhvata druge obaveze direktora,
a pored toga ovo pravilo nije neki poseban standard već je nerazdvojan sa pravilom dužne pažnje i ne daje
nikakvu posebnu zaštitu koju ne daje standard dužne pažnje.

36. DUŽNOST NEKONKURENCIJE

Dužnost nekonkurencije znaći da lica koja imaju dužnosti prema privrednom društvu, osim ako za
to ne dobiju odobrenje ne mogu:
1) biti angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti
2) biti preduzetnici koji imaju isti ili sličan predmet poslovanja
3) biti zaposleni u konkurentskom društvu
4) biti na drugi način angažovana u konkurentskom društvu
5) biti članovi ili osnivači u drugom pravnom licu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja
25
CILJ - Klauzula konkurencije ima dva cilja:
1) Pozitivan - Postojanje legitimnog interesa korisnika klauzule
2) Negativan - Očuvanje ekonomske slobode dužnika iz ove klauzule
Radi udovoljavanja tim ciljevima klauzula se mora limitirati , pa ne obuhvata celu profesionalnu
delatnost dužnika iz klauzule, već samo konkurentnu delatnost sa delatnošću korisnika.

TRAJANJE - Dužnost nekonkurencije po pravilu ne prestaje ni okončanjem svojstva u tom društvu, već
može trajati i nakon toga, najčešće dve godine od prestanka svojstva.

PRIRODA KLAUZULE - Klauzula je dispozitivne prirode:

Osnivačkim aktom ili statutom se može proširiti i na druga lica, a mogu se i odrediti i poslovi, način i mesto
obavljanja koji ne predstavljaju povredu dužnika.

SANKCIJE:
1) Naknada štete
2) Ustupanje stečenih koristi društvu
3) Isključenje iz društva
4) Prestanak radnog odnosa
5) Zabrana obavljanja konkurentskih delatnosti

ROK ZA TUŽBU - subjektivni rok je 6 meseci, objektivni 5 godina.

37. DUŽNOST ČUVANJA POSLOVNE TAJNE

Prema ZOPD- u poslovnu tajnu čine:

- Informacije o privrednom društvu koji bi prouzrokovale štetu ako dođu u posed trećih lica, kao i
- Ppodatak koji ima ekonomsku vrednost jer nije dostupan trećim lcima i koji je zaštićen od strane društva
odgovarajućim merama, kao i
- Podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom društva označen kao takav.

Poslovne tajne ne mogu biti:

1) Informacije čije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom
2) Informacije čije je objavljivanje neophodno radi obavljanja poslova ili zaštite interesa društva
3) Informacije koje ukazuju na to da postoji delo kažnjivo zakonom

Sankcije u slučaju povrede ove dužnosti su:

1) Naknada štete
2) Isključenje lica iz članstva društva
3) Raskid radnog odnosa

ROK za tužbu - 6 meseci subjektivni rok, 5 godina objektivni rok.

38. INDIVIDUALNA I KOLEKTIVNA TUŽBA

1. INDIVIDUALNA TUŽBA:
Može je podići svaki član, ortak ili akcionar kome je prouzrokovana neka šteta povredom dužnosti
odlukama organa ili radnjama lica koje imaju dužnost prema društvu.
Tuženi je društvo odnosno članovi organa društva ili i druga lica koja imaju dužnosti.
Može ih podići jedno ili više lica koja deluju zajedno u njihovo ime (suparničarstvo).

26
2. KOLEKTIVNA TUŽBA:
Podiže je jedan ili više ortaka, članova ili akcionara protiv društva ili lica koje ima dužnosti prema
društvu radi priznanja prava koje im pripada.
Odluka će delovati i prema drugim članovima, ortacima, akcionarima koji su u istoj poziciji iako
nisu bili suparničari.

39. DERIVATIVNE TUŽBE

Primarni tužilac za odluke lica koja imaju dužnost prema privrednom društvu , kada se povrednom
vršenja te dužnosti prouzrokuje šteta, je društvo. Ali ako društvo ne pokrene postupak, svako komanditor,
član, akcionar, koji ima propisan procenat učešća (min 5%) može pokrenuti postupak u svoje ime, a za račun
društva.
Ti sekundarni tužioci ovu tužbu mogu podneti tek nakon prethodnog obraćanja društvu, ako
društvo ne pokrene postupak u roku od 30 dana od prijema zahteva ili u tom roku ne odbije zahtev.

Tužba se podnosi protiv lica koje ima dužnost u društvu.

Pravo na ovu tužbu je zakonsko pravo, i ne može se isključiti osnivačkim aktom, statutom,
odlukom skupštine.

Otvara se pitanje „Da li je ova tužba moguća kod OD i KD?“ Zakon tu mogućnost ne isključuje, ali
se ova tužba vezuje za kapital cenzus koji kod OD i KD ne postoji.

40. INFORMISANJE I PRAVO UVIDA ČLANOVA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Svaki ortak, član, akcionar ima pravo da bude detaljno informisan o poslovanju i finansijskom stanju
društva.
To pravo ne može se isključiti niti ograničiti, to je lično pravo svakog od njih i neprenosivo je.

Pravo na informisanje obuhvata:

1. PRAVO NA TRAŽENJE INFORMACIJA - Imaju pravo da traže informacije o radu društva i organa i
da postavljaju pitanja u pisanom obliku u vezi sa dnevnim redom. Organi društva su dužni da im te
informacije daju, osim kada je u pitanju poslovna tajna.

2. PRAVO UVIDA U POSLOVNE KNJIGE I DOKUMENTA - Može se vršiti na više načina:

- Uvid u finansijske izveštaje
- Raspravljanjem o tim izveštajima na godišnjoj skupštini
- Uvidom u poslovnje knjige i dokumentaciju društva

Društvo može uskratiti pristup svim ili samo određenim aktima ili dokumentima društva, pre
svega zbog mogućnosti zloupotrebe.
Ograničenja ovog prava su i:
1) Poslovna tajna
2) Korišćenje isključivo u svrhe navedene u Zakonu
3) Zabrana saopštenja trećem licu suprotno svrsi zbog koje je omogućen pristup.

27
 41. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE ORTAČKOG DRUŠTVA

Ortaško društvo je društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova za obaveze

društva, celokupnom svojom imovinom.

1. PRAVNI SUBJEKTIVITET - Ortačko društvo ima pravni subjektivitet koji stiče momentom
registracije osnivačkog akta.
U odnosima sa trećim licima, nosilac prava i obaveza je društvo:
- poverioci ortaka ne mogu se namiriti iz imovine društva
- društvo za svoje obaveze odgovara svojom imovinom
- između poverilaca društva i ortaka ne postoji neposredni odnos
- ortačko društvo je poreski subjekt
- ortačko društvo je stečajni subjekt
U nekim zemljama, npr u Nemačkoj ortačkom društvu se ne priznaje subjektivitet. Samim tim
imovina ne pripada društvu, već ortacima i u režimu je imovine „zajedničke ruke“. Svaki ortak ima udeo u
celokupnom ulogu u društvo, a ne samo u predmetu koji je uložio. Oni samo zajedno upravljaju i raspolažu
imovinom.

2. BROJ I SVOJSTVO ORTAKA - Minimalni broj ortaka je 2, ali ako društvo spadne na jednog ortaka,
ne može opstati u tom svojstvu. Maksimalni broj nije propisan.

3. ZAJEDNIČKO POSLOVNO IME - Pored pretpostavke koje se uobičajeno traže, ime mora sadržati i
oznaku oblika društva - O.D.
Nekada je moralo sadržati imena svih ili nekog od članova, a danas to nije potrebno, a nije potrebna ni
oznaka oblika odgovornosti.

4. OSNIVAČKI AKT I UGOVOR ORTAKA DRUŠTVA - Ortačko društvo nastaje osnivanjem, i to

ugovorom o osnivanju. Za taj ugovor bitna je pisana forma.
ZOPD odredjuje elemente tog ugovora:
1) Poslovno ime 4) Određenje osnivača
2) Sedište 5) Određenje vrste i vrednosti uloga
3) Pretežna delatnost

Pored ovih, bitnih elemenata ugovora, može sadržati i fakultativne elemente - odredbe o višoj sili,
delimičnoj ništavost, trajanju i raskidu ugovora, izmene i dopune itd..

Osnivački akt u formi ugovora o osnivanju je obavezan konstitutivni akt društva, a pored njega OD
može imati i poseban akt - ugovor ortaka društva. Njiime se uređuju međusobni odnosi ortaka društva,
dok je osnivački akt bitan za odnos OD i trećih lica. U slučaju nesaglasnosti između osnivačkog akta i
ugovora ortaka društva, prednost se daje osnivačkom aktu.

5. DELATNOST (CILJ) DRUŠTVA - OD može biti osnovano za obavljanje bilo koje delatnost. Posebnim
zakonom se neke delatnosti isključivo vezuju za ovu formu (lekari, advokati, dizajneri), a sa druge strane je
zabranjeno vršenje nekih delatnosti u ovoj formi.

RAZIKE IZMEĐU GRAĐANSKOG I TRGOVAČKOG ORTAKLUKA:

- Građanski ortakluk - Trgovački ortakluk
1) Vuče poreklo iz rimskog prava - ustanove societas 1) Vuče poreklo iz kasnog srednjeg veka
2) To je konsensualni pravni posao 2) Ugovor je formalan
3) Bavi se građanskopravnim poslovima 3) Bavi se trgovačkopravnim poslovima
4) Nema pravni subjektivitet 4) Ima pravni subjektivitet
5) Ne upisuje se u registar 5) Upisuje se u registar
28
6) Nadležni su redovni sudovi 6) Nadležni su trgovinski sudovi

42. PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA I PRAVA I OBAVEZE U ORTAČKOM DRUŠTVU

PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA - Regulisanje odnosa između ortaka je ugovorna materija -

ZOPD ne interveniše imperativnim normama, jer nije u pitanju interes trećih lica.
Princip slobode ugovaranja primenjuje se za uređivanje:
1) Uloga u društvo 4) Poslovođenje i zastupanje
2) Raspolaganje udela među ortacima 5) Naknade troškova ortaka
3) Odlučivanje ortaka 6) Dobit i gubitke

PRAVA I OBAVEZE - Osnovna obaveza ortaka je da u imovinu društva unesu uloge, na koje su se
obavezali ugovorom. Taj ulog može se sastojati u novcu, stvarima, pravima, radu i uslugama.
Ti ulozi predstavljaju početnu imovinu društva i ne upisuju se u registar (jer se ne radi o društvu kapitala).
Važi princip jednakosti uloga i ravnopravnosti ortaka, ako ugovorom nije drugačije utvrđeno - unose uloge
jednake vrednosti.
- Ortak nije u obavezi da naknadno poveća svoj ulog u slučaju gubitka, ako to ugovorom nije utvrđeno.
- Ortak ne može ni smanjiti svoj ulog, bez saglasnosti svih ortaka.

Raspolaganje ortačkim udelom među ortacima - U principu je slobodan, osim ako nije drugačiije
regulisano ugovorom o osnivanju.

Odlučivanje ortaka - OD nema organe društva, već su u funkciji organa svi ortaci.
Funkciju skupštine obavljaju svi ortaci.
- Za poslove redovne delatnosti - odlučuju nekim ugovorenim oblikom većine
- Za poslove izvan redovne delatnosti i prijem novih ortaka potrebna je saglasnost svih ortaka.
Učešče u odlučivanju je pravo, ali u određenim slučajevima predstavlja i obavezu - ako se radi o
pitanju u interesu društva.
Pravo glasa imaju svi ortaci, mada su moguća dva ograničenja:
1) Radi otklanjanja sukoba interesa
2) Priznanje prava glasa trećem licu - prokuristi

43. ODGOVORNOST ORTAKA ZA OBAVEZE ORTAČKOG DRUŠTVA

ZOPD predviđa sistem solidarne odgovornosti ortaka za obaveze društva, bez mogućnosti
suprotnog ugovaranja sa dejstvom prema trećim licima.

1) Ortaci odgovaraju prema svim poveriocima društva, čak i prema ortaku koji je poverilac, s tim što on
ako ne namiri svoje potraživanje od društva u celosti od njih traži ispunjenje umanjeno za deo koji bi prema
pravilima regresa pao na njega.
2) Odgovornost je opšta - odnosi se na sve obaveze društva
3) Odgovornost je akcesornog karaktera - Zavisi od odgovornosti društva

Za odgovornost je merodavno stanje članstva u vreme nastanka pravnog odnosa iz kog proističe
obaveza:
- Ortak koji istupi iz društva odgovara za obaveze društva koje su nastale do upisa njegovog istupanja.
- Ortak koji stupi u društvo odgovara i za obaveze nastale pre stupanja.

REGRES - Ortak koji izvrši obavezu, ako ne uspe da se regresira od društva ima pravo regresa od ostalih
ortaka. Regres se vrši srazmerno udelima u društvu.

29
ZAŠTITA POVERILACA:
- Imovina društva služi samo za namirenje obaveza društva, a ne privatnih poverilaca ortaka.
- Udeo koji ortaci dobiju na osnovu uloga u društvo čine privatnu imovinu, a ona služi za namirenje
privatnih poverilaca.
Ako dođe do izvršenja na udelu ortaka, privatni poverilac može da zahteva od društva islatu
novčanog dela koji bi ortaku pripao kao likvidacijski deo u slučaju prestanka društva.
Nakon isplate, prestaje svojstvo tog ortaka, a njegov udeo se raspoređuje ostalim ortacima na jednake
delove.
Ukoliko društvo ne isplati to potraživanje, poverlac može podneti zahtev za pokretanje prinudne
likvidacije u roku od 6 meseci.

44. PRENOS UDELA ORTAKA U ORTAČKOM DRUŠTVU

Ortačko društvo je zatvorenog tipa, ali može doći do promene članstva. Prenosom udela na treće lice
prenose se i članska prava, i zato postoji potreba da se zaštite interesi postojećih ortaka. Ta zaštita može se
ostvariti putem:
1) Prava preče kupovine ( može se utvrditi ugovorom o osnivanju i ugovorom ortaka društva)
2) Davanjem saglasnosti na prenos trećem licu.

Naš novi ZOPD više ne predviđa izričito zakonsko pravo preče kupovine, mada se ono može
ustanoviti na autonomnoj osnovi.
Ukoliko se ustanovi, ortaci imaju pravo preče kupovine udela ortaka koji namerava da istupi iz
društva, ali ga ne mogu prinudno zadržati u društvu ne korišćenjem tog prava ili nedavanjem saglasnosti
(onda će imati pravo na utuženje).
Nepunovažan će biti prenos udela trećem licu, ako su uslovi bili povoljniji od onih koji su nuđeni
ostalim ortacima.

Pravni režim prenosa po ZOPD je dispozitivan - na autonomnoj osnovi može se odrediti i drugačije
(npr većinska saglasnost umesto jednoglasnosti i slično...)

45. PRESTANAK SVOJSTVA ORTAKA I PRESTANAK ORTAČKOG DRUŠTVA

1. Svojstvo ortaka prestaje u slučaju:

1) SMRTI ORTAKA - U tom slučaju udeo preminulog ortaka se ne nasleđuje, već se raspoređuje na ostale
ortake. Ali, osnivačkim aktom može se odrediti i da društvo nastavlja da postoji sa naslednicima.
Naslednici od društva mogu zahtevati promenu forme u komanditno društvo i da dobiju status komanditora,
a ako ortačko društvo to ne prihvati naslednici stupaju na mesto ortaka, pa onda mogu istupiti iz društva.

2) ISTUPANJA ORTAKA (OTKAZ) - Svaki ortak društva može da istupi iz društva u svako doba - dan
istupanja ortaka je istek poslovne godine u kojoj je dato obaveštenje o istupanju.
Zbog nedostatka zakonskih odredbi, ugovorom o osnivanju treba urediti uslove i postpak istupanja, kao i
pitanje sudbine udela ortaka koji istupa.
Prema ZOPD udeo ortaka koji istupa iz društva se srazmerno raspoređuje na preostale ortake.
Društvo je u obavezi da tom ortaku isplati ono što bi dobio kad bi u tom času društvo bilo likvidno.

3) PRINUDNO ISTUPANJE (ISKLJUČENJE ORTAKA) - ZOPD propisuje mogućnost isključenja

ortaka u slučaju postojanja opravdanog razloga, a to su:
- da dovodi u opasnost postizanje cilja društva
- neizvršavanje ugovornih obaveza itd....
30
2. Prestanak ortačkog društva - Razlikuju se opšti i posebni osnovi za prestanak:

Opšti osnovi Posebni osnovi

1) Statusne promene 1) Protek vremena osnivanja
2) Stečaj 2) Odluka ortaka
3) Likvidacija 3) Sudska odluka
4) Kada društvo spadne na 1 ortaka, a novi ne stupi u roku od 3 meseca.

1) PRESTANAK PROTEKOM VREMENA OSNIVANJA - Ortačko društvo prestaje nakon isteka

vremena na koje je osnovano. Ipak, ortaci jednoglasnom odlukom mogu produžiti trajanje društva na novo
određeno ili neodređeno vreme.

2) PRESTANAK ODLUKOM ORTAKA - Ortaci mogu u svako doba doneti odluku o prestanku rada
društva, na način predviđen ugovorom. Ako nije ugovoreno ništa drugo, traži se jednoglasnost svih ortaka.

3) PRESTANAK SUDSKOM ODLUKOM - Sud može doneti odluku o prestanku društva, po tužbi nekog
od ortaka, ako postoje opravdani razlozi za to (npr neki ortak društva povređuje obaveze, postupa protivno
cilju društva itd...)

Svi slučajevi prestanka ortačkog odnosa i ortačkog društva se upisuju u registar.

- Prijavu za upis prestanka ortačkog odnosa podnose preostali članovi ovlašćeni na zastupanje.
- Prijavu za upis prestanka društva koji sve do tog momenta postoji i ograničeno posluje podnosi likvidator
ili stečajni upravnik, a ukoliko društvo prestaje sudskom odlukom, onda sud ex officio.

46. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOMANDITNOG DRUŠTVA

Komanditno društvo je društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan odgovara
neograničeno solidarno za obaveze društva (komplementar), a najmanje jedan odgovara do visine svog
ugovorenog uloga (komanditor).

1. PRAVNI STATUS - Komanditno društvo pravni subjektivitet stiče upisom u registar. Prijavu za upis u
registar podnose zastupnici društva (ako ništa nije određeno, to su svi komplementari).
Prijava sadrži podatke za svakog komplementara, kao i komanditora i označavanje njihovog uloga.

2. DVOJNOST ORTAŠTVA - Komanditno društvo se mora sastojati iz najmanje dva člana, i ima dve
kategorije ortaka:
1) Komplementari - odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva
2) Komanditori - odgovaraju do visine ugovorenog uloga
a pritom jedno isto lice ne može biti u obe kategorije.
- Maksimalan broj nije određen, ali je po pravilu reč o malom broju ortaka.
- Prema ZOPD komplementari i komanditori mogu biti i fizička i pravna lica

3. DELATNOST - Komanditno društvo obavlja bilo koju privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Posebnim
zakonom može se isključiti obavljanje određenih delatnosti u ovoj formi društva.

4. POSLOVNO IME - Poslovno ime može biti personalno (ime svih, jednog ili nekih komplementara) ili
neko drugo. Pored toga, mora da sadrži i oznaku oblika društva „KD“. Navođenje imena komplementara je
bitno da bi 3. lica znala ko neograničeno odgovara.
31
5. PRAVNA PRIRODA - Predstavlja „društvo lica“, s tim što je lično svojstvo ublaženo u odnosu na
ortačko društvo, zbog pozicije komanditora. Mada ni oni ne mogu samostalno raspolagati udelom, već uz
saglasnost svih ortaka društva, što je upravo karakteristika društva lica.

6. OSNIVAČKI AKT - je ugovor o osnivanju. On se prilaže uz prijavu i bitna je pisana forma tog
ugovora.
Bitni elementi ugovora o osnivanju su (Pored ovih elemenata, može sadržati i druge elemente po volji
osnivača):
1) Označavanje ortaka društva, uz obavezno označavanje 4) Označavanje vrste i vrednosti uloga
ko je komplementar a ko komanditor svakog ortaka
2) Poslovno ime 5) Pretežna delatnost
3) Sedište
Pored ugovora o osnivanju može imati i poseban akt - ugovor ortaka društva. Njime ortaci bliže
određuju svoje međusobne odnose. U slučaju nesaglasnosti osnivačkog akta i ugovora ortaka društva,
prednost ima osnivački akt.

7. ULOG - Nije propisan minimalni osnovni kapital društva, ali se društvo ne može osnovati bez određene
početne imovine, jer je uslov za registraciju potvrda banke o visini uloga komplementara.
Ulozi moraju biti uneti u društvo do trenutka registracije, ali se ugovorom može odrediti i drugačije, stoga
se razlikuju:
- registrovani ulog
-ugovoreni ulog komanditora (može biti samo veći od registrovanog)
Ako komanditor nije uneo ceo ugovoreni ulgo u društvo njegovi ortaci mogu tražiti unošenje uloga u
društvo. Komanditor odgovara solidarno sa društvom, ograničeno do visine uloga koji nije uneo u društvo.

47. PRAVA I OBAVEZE ORTAKA KOMANDITNOG DRUŠTVA

ZOPD ne reguliše detaljno prava i obaveze ortaka komanditnog društva, ali sadrži dva značajna
principa:
1. Ako nema posebnih pravila, na KD se primenjuju pravila OD
2. Komplementari imaju identičan status sa ortakom OD, zato se samo reguliše status komanditora.

PRAVA I OBAVEZE KOMANDITORA - Upravljanje i vođenje poslova je povereno

komplementarima, i osim toga komanditori imaju sva druga prava kao i komplementari, ali uz ograničenja:
1) Komanditoru se isplaćuje dobit samo ako je u celosti uplatio ugovoreni ulog. Ako nije, dobit se pripisuje
njegovom udelu u kapitalu dok se ne postigne ugovoreni iznos.
2) Komanditor snosi rizik poslovanja društva samo do iznosa ugovorenog uloga
3) Kod učestvovanja komanditora u dobiti nije jedini kriterijum veličina udela
4) Komanditor ne može tražiti isplatu dobiti, dok je njegov udeo zbog gubitka smanjen, ali ako je u dobroj
veri primio isplatu nije dužan da je vrati
5) Pravo nadzora nad upravljanjem i vođenjem poslova je ograničeno. Ako komplementar koji vodi poslove
uskrati to pravo komanditoru, može ga ostvariti sudskim putem.

48. PRENOS UDELA U KOMANDITNOM DRUŠTVU

Udeo u KD je skup svih prava koja pripadaju ortaku na osnovu uloga. Razlikuju se:
1) Udeo u kapitalu
2) Udeo u članskim pravima
Pravilo je da u okviru jedne kategorije ortaka udeo u kapitalu odgovara udelu u članskim pravima
mada to ne mora biti slučaj.
32
 Udeli u članskim pravima komanditora i komplementara se bitno razlikuju zbog različite prirode
ortaka.

PRENOS UDELA NA TREĆA LICA

1) Udeli komplementara se mogu prenositi shodno pravilima udela ortaka u OD
2) Udeli komanditora se mogu prenositi slobodno, osim ako nije drugačije ugovoreno

PRENOS UDELA MEĐU ORTACIMA DRUŠTVA

U načelu i taj prenos je slobodan, a režim zavisi od toga da li se prenos vrši između istih ili različitih
kategorija i da li se prenos vrši u celini ili delimično.
Najmanje formalnosti zahteva prenos:
- unutar iste kategorije ortaka (jer se ne menja njihova pozicija)
- prenos udela komanditora na komplementara (jer se ne smanjuje imovinska osnovica odgovornosti)
- prenos dela udela komplementara na komanditora ( komplementar je i dalje neograničeno odgovoran)
Najstroži režim treba propisati za:
- prenos udela u celini sa komplementara na komanditora (jer komplementar izlazi iz odgovornosti)

49. POSLOVOĐENJE I ZASTUPANJE U KOMANDITNOM DRUŠTVU

POSLOVOĐENJE - Upravljanje i vođenje poslova mogu vršiti samo komplementari (jedan,

nekoliko, svi) ili poseban organ ili spoljno specijalizovano lice npr. prokurista, ali nikad komanditori.
- Upravljanje i vođenje obuhvata samo poslove koji ulaze u redovnu delatnost društva.
- Kada je reč o poslovima izvan redovne delatnosti:
1) U nekim sistemima traži se odluka svih ortaka pa i komanditora
2) U nekim sistemima komanditori imaju samo pravo protivljenja protiv obavljanja poslova od strane
komplementara

ZASTUPANJE - Ovlašćenje za zastupanje ili prokura daje se odlukom svih komplementara.

Što se tiče zastupanja:
1) Komplementari imaju u zastupanju isti status kao i ortaci OD
2) Nema smetnju u našem pravu ni da komanditor bude prokurista ili punomoćnik

50. ODGOVORNOST ORTAKA ZA OBAVEZE KOMANDITNOG DRUŠTVA

Prema ZOPD:
1) Komplementari odgovaraju za obaveze društva neograničeno solidarno, celokupnom svojom imovinom
2) Komanditori odgovaraju solidarno ograničeno do visine ugovorenog uloga (neuplaćenog uloga u
pravima u kojim nije potrebno unošenje celog uloga do registracije društva).
Ako je uneo celi ugovoreni ulog, snosi samo rizik poslovanja društva do visine svog uloga.

ZOPD sadrži izuzetke od tog režima, kada komanditor odgovara kao komplementar:
1) Kada se u poslovnom imenu nalazi i ime komanditora pa uz njegovu saglasnost
2) Ako vodi poslove društva (zbog kršenja zabrane mešanja komanditora u vođenje i upravljanje poslova) -
Novi Zakon ovo više ne predviđa.

ODOGOVORNOST NOVIH KOMPLEMENTARA I KOMANDITORA - Komplementari i

komanditori koji naknadno stupe osnovanom društvu odgovaraju kao i postojeći, ali i za obaveze nastale pre
sticanja svojstva društva.

33
 51. TAJNO (TIHO) DRUŠTVO

ZOPD više ne reguliše izričito ovo društvo, ali se čini da ono nije zabranjeno.
Tajno društvo nastaje na osnovu ugovora privrednih društava i fizičkih lica - preduzetnika.
To je ugovor između tajnog člana koji ulaže ugovoreni ulog u poduhvat nekog preduzetnika na primer, i tog
preduzetnika.

PRIRODA - Ovo društvo nema pravni subjektivitet, ne upisuje se u registar, nema svoju imovinu.

ULOG - zavisi od ugovora. Može biti u radu (što je pravilo za člana koji istupa prema trećim licima) i
kapitalu (što je pravilo za tajnog člana).

INTERNI ODNOSI - Između članova se slobodno uređuje. Tajno društvo u tim odnosima ima svoje
poslovno ime i sedište. Taj odnos uređuje ko će istupati prema trećim licima.

SPOLJNI ODNOS - U odnose sa trećim licima istupa samo određeni poslovođa, u svoje ime i odgovara za
preuzete obaveze, a u internim odnosima i tajni član može učestvovati u snošenju gubitka.
Čak i tajni član može istupati prema trećim licima, ali da ne otkrije svojstvo tajnog člana.
Tajni član nema diretkna prava prema trećim licima, ali se izuzetno mogu uspostaviti i neposredni
odnosi:
1) Ako je društvo otkriveno prema trećem licu - odgovara solidarno neograničeno
2) Član koji se meša u poslovođenje i upravljanje - odgovara solidarno ograničeno
3) Član koji je posao prema trećem licu okrenuo u svoju korist - odgovara solidarno ograničeno

PREDNOSTI TAJNOG DRUŠTVA: 1) Fleksibilnost, 2) Jednostavnost, 3) Diskretnost

PRESTANAK: 1) Protek vremena, 2) Ostvaren cilj, 3) Smrt/Prestanak pravnog lica

4) Otvaranje stečajnog postupka nad poslovođom ili tajnim članom, 5) Sporazumom.

52. FAKTIČKO I DE FACTO DRUŠTVO

FAKTIČKO DRUŠTVO - je društvo koje je upisano u registar, ali je ništavo.

DE FACTO DRUŠTVO - je društvo koje nije osnovano u propisanoj formi i nije upisano u registar.

Dakle, za faktičko društvo nije sporna namera osnivača da osnuju društvo, dok je za de facto društvo
upravo suprotno - nije jasna volja za osnivanje.
S toga faktičko društvo kao takvo treba prihvatiti, dok de facto društvo nije moguće konstituisati kao subjekt
prava prema trećim licima.

De facto društvo se po pravilu i ne ispoljava dok ne dođe kriza, kada je potrebno izvršiti njegovu
likvidaciju, kada svako uzima vrednost svog uloga, dok vrednost stvorena u tom društvu treba da bude
podeljena.
Da bi prema trećim licima postojala solidarna odgovornost članova, ono mora dokazati postojanje ovog
društva, da je član delovao prema trećim licima u tom svojstvu i da se mešao u upravljanje.

34
 53. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE DOO

DOO je društvo sa pravnim subjektivitetom koje pod zajedničkim poslovnim imenom obavlja
određenu delatnost uz odgovornost celokupnom svojom imovinom, bez odgovornosti članova za obaveze
društva (snose rizik poslovanja do visine uloga).

1) Ima svoju imovinu odvojenu od imovine članova. Društvo u pravnom prometu samo preuzima prava i
obaveze, a ta odvojenost imovine samo čini da poverioci društva nisu poverioci članova i suprotno.
2) Odvojenost od članova društva čini mogućim sklapanje poslova članova društva sa društvom, mada u
tom slučaju može doći do zloupotreba pogotovo kada neko ima većinski udeo, pa treba odrediti poseban
način odlučivanja za takve poslove (npr saglasnost svih članova).
3) Osnovni kapital jednak je zbiru uloga članova - Na osnovu uloga stiče se udeo u društvu, a ulozi ne
moraju biti jednaki.
4) Članovi ne odgovaraju za obaveze društva, već samo snose rizik poslovanja do visine svog uloga.
Društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
5) DOO deluje pod zajedničkim poslovnim imenom - obavezna je i oznaka oblika društva DOO.
6) Obavlja bilo koju delatnost, s tim što se neke delatnosti ne mogu obavljati u ovoj formi (npr banke - samo
AD), a neke mogu isključivo u ovoj (osiguranje).
7) DOO je zatvoreno društvo sa elementima intuiti personae.
8) DOO je fleksibilna forma, ugovorom se prilagođava potrebama društva.
9) Većinski vlasnici koji su i zaposleni preferiraju zaradu putem plata, a ne dividendi.

54. OSNIVANJE DOO

DOO se osniva:
1) Odlukom o osnivanju - ako je osnivač jedan član
2) Ugovorom o osnivanju - ako je više osnivača

ZOPD određuje bitne elemente osnivačkog akta, a oni mogu biti:

- OPŠTI
1) Označenje osnivača
2) Poslovno ime i sedište
3) Pretežna delatnost - cilj društva
- POSEBNI
1) Iznos osnovnog kapitala i uloga članova
2) Način i vreme uplate novčanih uloga
3) Opis vrste i vrednosti nenovčanih uloga
4) Vreme i način njihovog unošenja u imovinu
5) Označavanje troškova osnivanja
6) Označavanje posebnih pogodnosti za nekog osnivača
7) Određivanje organa društva i njihove nadležnosti

ZOPD predviđa i fakultativne elemente osnivačkog akta:

1) Činidbe imovinske vrednosti koje terete članove
2) isključenje prenosa članova
3) Povlačenje udela
4) Ograničenje prava zastupnika i druga pitanja

IZMENA OSNIVAČKOG AKTA - Ugovor o osnivanju menja se običnom većinom glasova svih članova,
ali ako se izmenama povećavaju ili uvode nove obaveze članova potrebna je jednoglasna odluka. Pogotovo
kada se radi o:
1) Ograničenju/ukidanju prava prečeg upisa ili preče kupovine udela
2) Izmeni većine potrebne za odlučivanje u skupštini
3) Uvođenju obaveze dodatnih uplata

Pravni subjektivitet stiče se UPISOM U REGISTAR.

35
UGOVOR ČLANOVA DRUŠTVA - DOO može imati i ugovor članova društva. Njime članovi uređuju
unutrašnje odnose, naročito upravljanje i poslovanje. On obavezuje samo lica koja su ga potpisala, i ne
registruje se.
U slučaju nesaglasnosti sa osnivačkim aktom, prednost se daje osnivačkom aktu.

TROŠKOVI OSNIVANJA - Snosi ih društvo ili osnivači, ali ako ništa drugo nije predviđeno pretpostavka
je da troškove snose osnivači.
Ako troškove snosi društvo, oni se osnivačima nadoknađuju iz iznosa navedenog u osnivačkom aktu.

ČLANOVI DRUŠTVA - DOO mogu osnovati fizička ili pravna lica. Može ga osnovati i samo jedan član, a
maksimalan broj članova nije propisan. Svojstvo člana stiće se registracijom udela u ovom društvu, a
prestaje registracijom prestanka svojstva člana.

55. OBAVEZE ČLANOVA DOO

1. UNOŠENJE ULOGA - ZOPD propisuje ovu obavezu da bi se steklo svojstvo člana DOO, a to je
i obaveza kada se donese odluka o povećanju osnovnog kapitala.
Društvo ne može osloboditi člana ove obaveze osim kod smanjenja osnovnog kapitala.
Ulog može biti novčani, nenovčani, može se sastojati i u radu i uslugama društvu.
- Kada se radi o nenovčanim ulozima njih procenjuju sami članovi ili ovlašćeni procenitelji (Ako su
procenjivali sami, poverioci u roku od 5 godina od unošenja tog uloga mogu pobijati utvrđeni ulog).

2. OBAVEZA DODATNIH UPLATA - Dodatne uplate su isključivo novčane i one ne ulaze u

osnovni kapital. Mogu se utvrditi osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, ali u tom slučaju odluka
obavezuje samo one koji su glasali za nju.
Svrha dodatnih uplata je uglavnom pokriće gubitka društva.

3. OBAVEZA NA SPOREDNE ČINIDBE - Članovi društva mogu preuzeti osnivačkim aktom ili
ugovorom čindbe imovinske vrednosti.
- Predmet činidbi može biti sve što može biti predmet punovažnih ugovornih odnosa.

56. OSNOVNI KAPITAL I UDELI U DOO

1. OSNOVNI KAPITAL nastaje ulozima osnivača, a kasnije i modalitetima povećanja.

Kao i kod AD i ovde važi pravilo o održanju vrednosti osnovnog kapitala, te su propisana stroga pravila za
smanjenje kapitala.

Kod ovog društva postoji veliki rizik za poverioce zbog „potkapitulisanja društva“ - članovi
društva daju opremu na korišćenje, a ne u osnovni kapital, pa kad dođe do stečaja vrše njeno izlučenje iz
stečajne mase.

Pored toga minimalni osnovni kapital za osnivanje nije propisan, a i kad je propisan manji je od
minimalnog osnovnog kapitala za AD. Stoga je na poveriocima da sredstvima obezbeđenja sami vode
računa o zaštiti svojih interesa.

Kao garancija da će se osnovni kapital formirati prema Zakonu i ugovoru služe ustanove:
1) Odgovornost osnivača za unošenje uloga i štetu prilikom osnivanja
2) Zabrana vraćanja uloga
3) Zabranja oslobođenja od unošenja uloga
36
4) Sankcije za zakasnele uplate
- Na ostala pitanja oko unošenja uloga primenjuju se pravila koja važe za AD.

SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA - moguće je na osnovu odluke skupštine članova, ali se

ne može smanjiti ispod minimuma koji je propisan zakonom.
Na smanjenje osnovnog kapitala ovog društva primenjuju se pravila koja uređuju AD.
Moguće je istovremeno smanjenje po jednom, a povećanje po drugom osnovu.

POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA - Osnovni kapital može se povećati:

1) Izmenom ugovora o osnivanju
2) Odlukom skupštine

Pri povećanju osnovnog kapitala postojeći članovi imaju pravo prečeg upisa udela, srazmerno
svojim udelima.
To je zakonsko pravo, ali nije imperativno, jer se osnivačkim aktom može odrediti i drugačije.

Povećanje može biti:

1) Efektivno - na osnovu novih uloga
2) Nominalno - pretvaranje rezervi i neraspoređenih dobiti u osnovni kapital.
3) Uslovno - Konverzija potraživanja u osnovni kapital
4) Po osnovu statusnih promena
5) Konverzijom dodatnih uplata u osnovni kapital

2. UDELI - su članska prava koja se stiču na osnovu uloga u društvo.

ZOPD počiva na principu „1 udeo - 1 član“, pritom udeli ne moraju biti jednake vrednost.
Takođe važi princip ravnopravnosti članova - stoga pravo glasa i imovinska prava ostvaruju se srazmerno
vrednosti udela, mada se osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva može odrediti i drugačije.

EVIDENCIJA PODATAKA O ČLANOVIMA DRUŠTVA - ZOPD više ne propisuje obavezu

vođenja knjiga udela, jer je za treća lica bitno stanje u registru, ali utvrđuje obavezu vođenja evidencije
podataka o članovima društva. Za tačnost te evidencije odgovara direktor.

SUVLASNIŠTVO UDELA - je vlasništvo više lica na jednom udelu. Oni se smatraju jednim
članom, a pravo glasa mogu ostvariti preko zajedničkog punomoćnika. Suvlasnici udela su solidarno
odgovorni prema društvu u vezi sa preuzetim obavezama.

STICANJE SOPSTVENIH UDELA - Sopstveni udeo je udeo koji društvo stekne od svojih
članova. Dakle, društvo ne može upisivati svoje udele, ali kasnije može sticati ili otkupljivati udele koji su
stekli njegovi članovi po nekom osnovu. Takođe može ga sticati i odlukom skupštine: besteretno,
isključenjem ili istupanjem člana, otkupom itd...
Ograničenja sticanja su:
1) Jednočlano DOO ne može sticati sopstveni udeo
2) Ne mogu se sticati tako da društvo ostane bez članova
3) Sopstveni udeo ne daje društvu nikakva prava
4) Može se izvršiti samo iz namenskih rezervi

Sopstveni udeo društvo može, na osnovu odluke skupštine:

1) raspodeliti članovima društva
2) preneti članu ili trećem licu uz naknadu
3) poništiti ( uz pravila o smanjenju osnovnog kapitala)

37
 POVLAČENJE I PONIŠTAJ UDELA - Osnivačkim aktom ili ugovorom može se utvrditi
povlačenje udela od strane društva, a odluku o povlačenju donosi skupština.

Osnovi povlačenja mogu biti:

1) Isključenje člana
2) smrt člana
3) Sprečavanje prinudnog izvršenja na udelu od strane trećeg lica

Povlačenje može biti:

1) Teretno - Poštuju se pravila o smanjenju osnovnog kapitala
2) Besteretno - Moguće, ako je to utvrđeno osnivačkim aktom

POSLEDICE POVLAČENJA - Treba utvrditi ugovorom o osnivanju:

1) prestanak članstva
2) poništenje udela
3) smanjenje osnovnog kapitala i slično

Član čiji se udeo povlači ima pravo na naknadu tržišne vrednosti tog udela (osim ako se radi o
besteretnom povlačenju).

57. PRAVO RASPOLAGANJA UDELOM ČLANA DOO.

1. ZALAGANJE UDELA ČLANA DRUŠTVA DRUŠTVU - Raniji Zakon dozvoljavao je da član

društva založi društvu svoj udeo, radi obezbeđenja nekog potraživanja društva prema njemu. Novi ZOPD to
izričito zabranjuje.

2. ZALAGANJE UDELA ČLANA DRUŠTVA TREĆEM LICU - ZOPD reguliše situaciju

zalaganja udela člana društva trećem licu radi obezbeđivanja potraživanja tog lica prema članu. Vrši se
prema opštim pravilima založnog prava i upisuje se u registar.
Međutim, izvršenjem na udelu treće lice stupa u poziciju člana društva, čime se zaobilaze pravila
prenosa udela na treće lice. Zato bi trebalo ugovorom o osnivanju utvrditi ograničenja (npr saglasnost
društva, pritom ta saglasnost na zalaganje neće značiti i saglasnost na prenos trećem licu).

3. PRENOS UDELA MEĐU ČLANOVIMA - U principu, taj prenos je slobodan, ali se

osnivačkim aktom mogu utvrditi ograničenja (npr deoba udela na sve članove).

4. PRENOS UDELA PRILIKOM NASLEĐIVANJA I STATUSNIH PROMENA - Režim ovog

prenosa bliži je režimu prenosa udela među članovima, nego prenosa udela na treća lica, mada je i ovde
moguće uvesti režim prenosa na treća lica kao i određena ograničenja.
Ovo se odnosi i na porodičnu cesiju - prenos udela među članovima porodice.

5. PRENOS UDELA TREĆEM LICU - Kod ovog režima najbolje do izražaja dolazi zatvorenost
DOO i sličnost sa društvima lica, a razlika sa AD - Naime, ugovorom o osnivanju društva, prenos udela
trećem licu može se isključiti.
U uporednom pravu postoje različita rešenja što se tiče prenosa udela trećem:
1. Švajcarski režim - ja najstroži - Zahteva saglasnost skupštine članova
2. Francuski režim - zahteva saglasnost većine članova koji čine bar polovinu osnovnog kapitala
3. Nemačko pravo - razvilo je 4 tipa klauzula o ograničenju prenosa udela trećem licu:
1) Klauzula o saglasnosti skupštine, svih ili pojedinih članova uprave
2) Klauzula o pravu preče kupovine ostalih članova ili samog društva
38
 3) Klauzula kojom se dozvoljava prenos samo određenim licima, ili se zabranjuje prenos
u konkretnim okolnostima.
4) Klauzula o povlačenju udela od strane društva

ZOPD ustanovljava „pravo prečeg sticanja“ udela člana društva od strane ostalih članova društva,
mada se to može i isključiti osnivačkim aktom - Član koji prodaje udeo mora da uputi ponudu ostalim
članovima. Ako oni ne odgovore u određenom roku, smatra se da su je odbili. A mogu da daju i
protivponudu, na koju ovaj mora da odgovori u određenom roku, a ako ne odgovori smatra se da je odbio.
Član kome nije dostavljena ponuda, može tužbom od suda da zahteva:
1) Poništaj ugovora o prenosu udela
2) Da obaveže tuženog na prenos udela tužiocu
Ako su članovi prihvatili ponudu, ali ne pristupe zaključenju ugovora, a za to nije odgovoran
prenosilac:
1) Ako samo neki ne pristupe - prenosilac će zaključiti ugovor sa onim koji u pristupili
2) Ako niko ne pristupi - može preneti udeo na treće lice, ali uslovi ne smeju biti povoljniji od onih iz
ponude.

Ako niko ne iskoristi pravo prečeg sticanja, prenosilac može u roku od 90 dana od isteka roka za
prihvat zaključiti sa trećim licem ugovor o prenosu udela, pod uslovima koji nisu povoljniji od uslova iz
ponude.
DEOBA UDELA - Svaki član društva može imati samo jedan udeo, ali je moguće i da više vlasnika
ima jedan udeo. Zakon ne isključuje mogućnost deobe udela, ali se ona može isključiti ugovorom o
osnivanju.

FORMA - Udeo se prenosi pravnim poslom i zahteva se pismena forma, i overeni potpisi.

58. STATUSNA I IMOVINSKA PRAVA ČLANOVA DOO

1. PRAVO GLASA - imaju svi članovi društva srazmerno svom udelu, osim ako nije drugačije
određeno osnivačkim aktom. To pravo članovi ostvaruju u skupštini, ili drugim modalitetima odlučivanja.

2. SPECIJALNA PRAVA - Ugovorom o osnivanju, nekim osnivačima mogu se dati i specijalna

prava, odnosno pogodnosti:
1) Veći broj glasova u odnosu na veličinu njihovog udela prema drugim udelima
2) Pravo veta na neke odluke odbora direktora
3) Pravo izbora u prve organe društva

3. IMOVINSKA PRAVA obuhvataju:

1) Pravo učešća u dobiti društva
2) Pravo učešća u raspodeli likvidacione ili stečajne mase nakon prestanka društva
3) Pravo prvenstva u sticanju novih udela od strane postojećih članova
4) Pravo raspolaganja udelima

OSNOV ZA DONOŠENJE ODLUKE O RASPODELI DOBITI su:

1) Godišnji finansijski izveštaji
2) Izveštaji o poslovanju društva

PRIMARNOST AUTONOMIJE VOLJE - DOO može da vrši isplate članovima društva po

raznim osnovima, u bilo koje vreme u godini, pod uslovom da poštuje:
1) zakonska ograničenja plaćanja
2) dodatna autonomna ograničenja

39
 SOLVENTNOST DRUŠTVA - Pošto osnovni kapital nije poseba garancija za poverioce društva,
zakon predviđa sistem ograničenja plaćanja društva po bilo kom osnovu, ako društvo ne može da izdrži tzv
test neto imovine.

ODGOVORNOST ČLANOVA I ORGANA DRUŠTVA ZA NEDOPUŠTENA PLAĆANJA:

1. Članovi kojima je društvo izvršilo nedopuštene isplate, ako su nesavesni odgovaraju ličnom imovinom za
vraćanje primljenih isplata.
2. Članovi koji su odgovorni za nedopuštena plaćanja čak iako nisu primili isplatu, ako su bili nesavesni
odgovaraju ličnom imovinom.
3. Članovi, direktori, članovi nadzornog odbora koji su namerno ili krajnjom nepažnjom doprineli tome da
društvo izvrši nedozvoljena plaćanja odgovaraju solidarno i neograničeno.
Rok zastarelosti zahteva prema ovim licima je 5 godina od isplate, a prema nesavesnom licu koje je
primilo usplatu 10 godina.

59. SKUPŠTINA DOO

Skupštinu DOO čine svi članovi društva - Svaki člann ima pravo glasa u skupštini srazmerno učešću
njegovog udela u osnovnom kapitalu.

MODALITETI - Osnivačkim aktom uređuju se modaliteti ostvarivanja delokruga skupštine:

1) Održavanjem sednice
2) Izjašnjavanje pismenim putem
3) Jednoglasni potpis nekog akta van sednice.
Ako ovi modaliteti nisu propisani, članovi se mogu saglasiti da se odluka donese pisanim putem bez
održavanja sednice, a odluke se donose propisanom većinom za odlučivanje skupštine.

VRSTE I SAZIVANJE:
1) Redovna - Saziva se u roku od 6 meseci od završetka poslovne godine (usvaja se godišnji finansijski
izveštaj i odlučuje se o raspodeli dobiti).
2) Vanredna - Saziva se po potrebi, a sednice saziva:
- direktor kod jednodomnog upravljanja, nadzorni odbor kod dvodomnog, ili član društva kada je to
određeno osnivačkim aktom.
Sednica se obavezno saziva po zahtevu manjnskih članova koji imaju 20% glasova, ali ako je
direktor ne sazove u roku od 15 dana oni je mogu sazvati u roku od 8.
3) Obavezna - Kada društvo posluje sa gubitkom usled kog je neto imovina manja od 50% osnovnog
kapitala.
4) Univerzalna - Može se održati i bez postupka sazivanja, ako joj prisustvuju svi članovi.

DELOKRUG SKUPŠTINE - Zakonom je utvrđen isključivi delokrug skupštine osim, ako osnivačkim
aktom nije ugovoreno drugačije za pojedina pitanja
1) Izmene osnivačkog akta 9) Odlučuje o obavezi članova na dodatne uplate
2) O statusnim promenama i promeni forme 10) Odlučuje o zahtevu za istupanje člana
3) O raspodeli dobti i pokrivanju gubitka 11) O isključenju člana zbog neunošenja uloga
4) Bira, imenuje razrešava direktora 12) O pokretanu postupka likvidacije
5) Nadzire rad direktora 13) O davanju predloga za stečajni postupak
6) Usvaja izveštaje nadzornog odbora 14) O pokretanju spora sa prokuristom,
7) Imenuje revizora direktorom, članom nadzornog odbora
8) Imenuje likvidacionog upravnika 15) O davanju prokure

POSTUPAK SAZIVANJA - Zakon propisuje obavezni pisani poziv svakom članu, minimum 8 dana pre
održavanja sednice.
40
DNEVNI RED - Utvrđuje ovlašćeni sazivač. On se može proširiti i dodatnim tačkama, po predlogu bilo
kog člana sa minimun 10% udela, ako najkasnije 3 dana pre sednice obavesti ostale članove. Na sednici se
može odlučivati samo o tačkama dnevnog reda, a ostalim pitanjima samo ako svi prisustvuju i niko se ne
protivi.

PUNOMOĆJE ZA GLASANJE - Članovi svoje pravo glasa u skupštini mogu ostvariti lično ili preko
punomoćnika. Punomoćje se daje u pisanoj formi, a na punomoćje za glasanje u skupštini primenjuju se
odredbe o AD.

KVORUM - Kvorum utvrđen zakonom je dispozitivan:

1) Za prvi saziv - propisan je kvorum od obične većine od ukupnog broja glasova
2) Za drugi saziv - kvorum je 1/3 od ukupnog broja glasova (ponovljena sednica, ako prvi saziv nije održan
zbog nedostatka kvoruma).

ODLUČIVANJE SKUPŠTINE - Osnovno pravilo je da se odluke skupštine donose običnom većinom

prisutnih članova.

- 2/3 većina od ukupnog broja članova zahteva se za odluke o:

1) povećanju i smanjenju osnovnog kapitala
2) statusnoj promeni ili promeni forme
3) raspodeli dobiti/pokrivanju gubitka
4) sticanje sopstvenih udela
5) likvidaciji/stečaju

Jednoglasnost se zahteva za odlučivanje o:

1) obavezi na dodatne uplate
2) vraćanju tih uplata

Saglasnost članova zahteva se za odlučivanje o:

1) odlukama kojima se umanjuju njihova prava

Član ne može glasati kada se odlučuje o:

1) njegovom smanjenju/oslobođenju obaveza prema društvu
2) o njegovom isključenju/istupanju iz društva
3) o pokretanju spora protiv njega
4) o odobravanju poslova između njega i DOO

JAVNOST - Glasanje je javno i ne može se drugačije odrediti osnivačkim aktom.

60. DIREKTORI DOO

Direktori su zakonski zastupnici društva i upisuju se u registar - to mogu biti i članovi DOO i druga
lica. Osnivačkim aktom ili odlukom skupštine utvrđuje se da li ima jednog ili više direktora, a ako ništa nije
određeno, važiće pretpostavka da ima jednog direktora.

IZBOR - Direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor ukoliko se radi o dvodomnom
upravljanju društvom. Izuzetno, osnivačkim aktom osnivači društva mogu odrediti prvog direktora.

MANDAT - se uređuje osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, a ako nije određeno ništa mandat
je neograničen.
41
 RAZREŠENJE - Direktora, i bez postojanja razloga za razrešenje, mogu razrešiti: skupština,
odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje dvodomno.

ZASTUPANJE - Direktor zastupa DOO u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom, odlukom

skupštine ili nadzornog odbora.
- Ako društvo ima više direktora, svi direktori zastupaju društvo zajednički, a kod pasivnih radnji izjava
volje trećeg lica učinjena prema jednom direktori smatra se da je učinjena prema društvu.
- Ako broj direktora koji zastupaju društvo spadne ispod broja određenog osnivačkim aktom, preostali
nastavljaju da zastupaju društvo u okviru svojih ovlašćenja , ali ako se radi o zajedničkom zastupanju vrše
samo hitne poslove dok se ne imenuju nedostajući direktori.

VRŠENJE POSLOVA DRUŠTVA - Direktor vodi poslove društva:

-Ako ima više direktora, smatra se da poslove vode zajednički.
- Ako je određeno da poslove vrše samostalno, nijedan direktor ne može preduzeti nameravanu radnju ako
se tome protivi neki od preostalih.

DELOKRUG - Direktor obavlja poslove koji nisu u nadležnosti skupštine (kod jednodomnog) ili u
nadležnosti nadzornog odbora (kod dvodomnog upravljanja).

DELEGACIJA VRŠENJA POSLOVA - ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, direktori
mogu vršenje poslova iz svog delokruga preneti na druga lica. Misli se na izvršne poslove, a ne i poslove
odlučivanja.

ODGOVORNOST - ZOPD ustanovljava odgovornost direktora za uredno vođenje poslovnih knjiga

i tačnost finansijskih izveštaja. Takođe, u obavezi je da vodi evidenciju svih odluka skupštine.

OBAVEZA IZVEŠTAVANJA - Direktor je dužan da izveštava:

1) Skupštinu/nadzorni odbor - u skladu sa pravilima za AD.
2) Svakog člana sa minimalno 10% osnovnog kapitala - o nastalim vanrednim okolnostima značajnim za
društva.

NAKNADA ZA RAD - Na naknadu za rad direktora primenjuju se pravila propisana za direktora

AD.

61. NADZORNI ODBOR DOO

Nadzorni odbor je obavezan organ DOO ako je osnivačkim aktom određeno dovodmno upravljanje.
Na uslove za izbor i sastav članova nadzornog odbora primenjuju se pravila AD.

IMENOVANJE I MANDAT - Prvi predsednik i članovi se imenuju osnivačkim aktom, a inče ih

bira skupština DOO. Članovi nadzornog odbora ne mogu biti zaposleni u DOO.

DELOKRUG:
1) Određuje poslovnu strategiju društva
2) Ustanovljava računovodstvenu politiku
3) Vrši nadzor nad poslovanjem društva
4) Bira i razrešava direktora
5) Nadzire rad direktora
6) Kontroliše predlog raspodele dobiti

42
 Daje prethodno saglasnost za:
1) Sticanje, otuđenje, opterećenje udela i akcija koje DOO poseduje u drugim društvima
2) Sticanje, otuđenje, opterećenje nepokretnosti
3) uzimanje kredite, davanje zajma, davanje jemstva

Odlučuje o davanju odobrenja pravnih poslova kod kojih postoji sukob interesa između direktora i
društva.

Nadzorni odbor podnosi skupštini jednom godišnje izveštaj o poslovanju društva i sporevedenom
nadzoru nad radom direktora.

Pravila za AD primenjuju se ovde za:

1) Način rada
2) Sazivanje sednica
3) Odlučivanje
4) Odgovornost članova

62. ISTUPANJE I ISKLJUČENJE ČLANOVA DOO

Svojstvo člana prestaje:

1) Smrću fizičkog lica / brisanjem iz registra pravnog lica
2) Istupanjem iz društva
3) Isključenjem iz društva
4) Prenosom celokupnog udela
5) Povlačenjem i poništenjem udela

1. ISTUPANJE ČLANA DRUŠTVA - Razlikuju se dve varijante:

1) Bez potraživanje naknade za svoj udeo - Moguće je u svako doba i bez navođenja razloga, osim:
- ako ima neizmirene obaveze prema društvu
- ako bi time društvo pretrpelo štetu
- ako bi time izbegavao pravila o poštovanju posebnih dužnosti prema društvu
2) Iz opravdanih razloga - To istupanje je moguće:
- ako mu član, članovi ili društvo prouzrokuju štetu ili je očigledno da će šteta nastupiti
- ako je u značajnoj meri onemogućen da ostvaruje svoja prava
- iz drugih opravdanih razloga predviđenih osnivačkim aktom

POSTUPAK - Član podnosi skupštini pisani zahtev, a skupština o njemu odlučuje običnom većinom svi
glasova u roku od 60 dana, a ona može:
1) Da usvoji zahtev - Ideo člana društva postaje sopstveni udeo društva. Naknada vrednosti tog udela može
se isplatiti samo iz sredstava namenskih rezervi ili od prodaje tog udela.
2) Da odbije zahtev, ili ne odluči u roku od 60 dana - Tužbom sudu se može zahtevati prestanak svojstva
člana i isplata naknade za udeo.

2. ISKLJUČENJE ČLANA - moguće je:

1) Odlukom skupštine - Dvotrećinskom većinom skupština može doneti odluku o isključenju člana koji ni
u naknadnom roku ne unesu ugovoreni ulog u društvo. Isključenjem člana njegov udeo postaje sopstveni
udeo društva, a isključeni član nema pravo na naknadu za svoj udeo.
Isključeni član ostaće u obavezi uplate uloga, ukoliko je to potrebno radi namirenja poverilaca.
2) Odlukom suda - Skupština donosi odluku o podizanju tužbe kojom se zahteva isključenje člana, iz
sledećih razloga:
- ukoliko je član prouzrokovao štetu društvu
43
- ukoliko ne izvršava svoje posebne dužnosti
- ukoliko sprečava ili otežava poslovanje društva radnjama ili propuštanjem suprotnim osnivačkom aktu i
dobrim poslovnim običajima.
Isključenjem udeo postaje sopstveni udeo društva, a isključeni član može zahtevati naknadu
vrednosti svog udela.
Isključeni član ostaće u obavezi uplate uloga, ukoliko je to potrebno radi namirenja poverilaca.

1. POJAM I OPŠTE KARAKTERISTIKE AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije, koje imaju
jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva (osim u slučaju probijanja pravne ličnosti) i
koji za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

1) Akcionarsko društvo je društvo kapitala - Irelevantna su personalna obeležja, već je bitan jedino
akcionarski kapital. Stoga, ovo društvo je maksimalno otvoreno, pa se i personalni sastav može brzo i lako
menjati.

2) Akcionarsko društvo posluje pod realnim poslovnim imenom, izuzetno pod personalnim imenom
dominantnog akcionara. Poslovno ime mora sadržati i oznaku oblika društva A.D.

3) Akcionarsko društvo je pravni subjekt (to svojstvo stiče registracijom) - Društvo ima imovinu odvojenu
od imovine akcionara. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva ličnom imovinom, već snose rizik
poslovanja do svog akcionarskog uloga.

4) Akcionarsko društvo ima fiksiran osnovni kapital, koji je podeljen na akcije, i mora se čuvati
neokrnjen. Osnovni kapital predstavlja zbir vrednosti svih akcija.

5) Osnovni kapital je podeljen na akcije - Nominalne ili računovodstvene vrednosti izražene u novcu. Naš
zakon dopušta i kvotne akcije tzv. kvotacije - 1/10 osnovnog kapitala, 1/3 osnovnog kapitala...

6) Akcionarsko društvo može obavljati bilo koju profitabilnu delatnost.

7) Akcionarsko društvo mogu osnovati i pravna i fizička lica. Ne propisuje se minimalni broj osnivača, a
zakoni obavezno dopuštaju jednočlano, kada se ne osniva javnim upisom akcija.

8) Norme koje uređuju akcionarsko društvo su imperativne.

9) Jedina je forma društava kod koje se osnovni kapital može povećavati.

44
 2. KONSTITUTIVNI AKTI AKCIONARSKOG DRUŠTVA

1. OSNIVAČKI AKT - ZOPD uređuju minimalni obavezni i fakultativni sadržaj osnivačkog akta. Njega
potpisuju osnivači, a ti potpisi se overavaju.
Obavezni elementi osnivačkog akta su:
1) Označavanje osnivača 5) Ukupan iznos novčanih uloga i novčana vrednost i opis
2) Poslovno ime društva novčanog uloga
3) Sedište 6) Broj, vrsta, i klasa akcija kao i njihova nominalna vrednost
4) Preteđna delatnost 7) Izjava osnivača društva da preuzimaju obavezu uplate uloga.
Naš ZOPD prihvata koncept nepromenljivosti ovog akta, te se on ne menja, vez obzira na promenu
elemenata.

2. STATUT - Kod nas važi koncepcija „dva konstitutivna akta“ stoga akcionarsko društvo pored osnivačkog
akta ima i statut.
Obavezni elementi:
1) Poslovno ime i sedište društva 5) Vrste akcija i drugih hartija od vrednosti
2) Pretežna delatnost 6) Posebne uslove za prenos akcija
3) Podatke o visini upisanog i uplaćenog kapitala 7) Postupak sazivanja skupštine
4) Bitni elementi izdatih akcija svake vrste 8) Određivanje organa društva
Fakultativni elementi:
1) Označavanje prvog direktora/članova nadzornog odbora
2) Ovlašćenje odboru direktora/nadzornom odboru da izda odobrene akcije

IZMENE STATUTA - Moguće su:

1. Odlukom skupštine - Statut akcionarskog društva menja se:
- propisanom većinom akcionara sa akcijama sa pravom glasa
- istom većinom akcionara svake klase perferencijalnih akcija bez prava glasa, čija se prava promenom ovog
akta menjaju (ako je potrebno glasanje akcionara svake klase, ova većina potrebna je za svaku klasu).
Statutom se može utvrditi stroža, ali nikako blaža večina.
2. Odlukom odbora direktora/nadzornog odbora - Moguće je u nekoliko slučajeva, a osnovi su:
1) Institut ovlašćenog (odobrenog) kapitala
2) Promena lica ovlašćenog za zastupanje kod dvodomnog upravljanja od strane nadzornog
odbora
3) Izmene kojima se ne diraju prava bilo kog akcionara

OSNIVAČI - Mogu biti i pravna i fizička lica, domaća i strana. Kada su osnivači fizička lica nije
neophodno da budu poslovno sposobna, jer umesto njih deluju zakonski zastupnici. Duštvo moze osnovati i
jedan osnivač.

POSEBNE POGODNOSTI OSNIVAČA - su one koje se daju osnivačima ili drugim licima koja učestvuju
u postupku osnivanja društva, i one koje se utvrđuju statutom.
- Mogu biti date za određeno vreme, a mogu prestatu izmenama statuta kojim su date
- Mogu se naknađivati samo iz dobiti društva
- Ne mogu biti bilo šta što krši pravila akcijskog prava

45
 3. ULOG U AKCIONARSKO DRUŠTVO

VRSTE ULOGA I UPLATA - Ulozi u AD mogu biti:

1) Novčani
2) Nenovčani
Ugovoreni novčani ulozi uplaćuju se pre registracije društva na privremeni račun, s tim pto se do
registracije mora uneti ulog u vrednosti od 25% ugovorenog osnovnog kapitala. Pritom, novčani iznos ne
može biti niži od minimalnog osnovnog kapitala propisanog zakonom - 3 miliona dinara.

Preostali iznos uplaćuje se:

1) Kod javnih AD: 1) Novčani - odmah po okončanju roka za upis akcija
2) Nenovčani - u skladu sa statutom

2) Kod nejavnih AD: 1) Novčani - u roku od 2 godine od registracije

2) Nenovčani - u skladu sa statutom

Akcionarsko društvo ne može osloboditi akcionara obaveze unošenja uloga, osim u postupku
smanjenja osnovnog kapitala sa dejstvom prema trećim liciima.

DOCNJA AKCIONARA - U slučaju zakasnele uplate uloga društvo ima pravo na kamatu, ugovornu kaznu
(za nenovčane uloge) kao i nknadu štete nakon ostavljenog naknadnog roka. Kod javnih AD postoji i
obaveza isključenja takvog člana, a kod nejavnih AD to nije obaveza već samo mogućnost.

KREDITIRANJE STICANJA AKCIJA I DAVANJE OBEZBEĐENJA - Primenjuje se rešenje zabrane,

ali zabrana ne važđži za finansijske organizacije kojima je to delatnost.
Druga direktiva EU ukida ovu zabranu i dozvoljava Ad da kreditiraju prodaju svojih akcija ne samo
zaposlenima, već i trećim licima.

PROCENA NOVČANIH ULOGA:

1.KOD NEJAVNIH AD - Nenovčane uloge mogu procenjivati:
1) Sami akcionari - U tom slučaju poverioci imaju pravo da pobijaju tu procenu pred sudom
2) Ovlašćeni procenjivači - Koga sami odrede ili koga odredi vanparnični sud po njihovom
zahtevu
2. KOD JAVNIH AD - Procenu uvek vrši ovlašćeni procenjivač - biraju ga osnivači kod osnivanja, a
kasnije odbor direktora ili nadzorni odbor kod dvodomnog upravljanja.
Procena ne može biti starija od godinu dana od dana unošenja.

Izmene druge direktive EU koju smo prihvatili omogućuju da u određenim slučajevima nije
potrebna procena novčaniih uloga od strane ovčašćenog procenjivača:
- ako postoji tržišna cena
- ako je ulog bio predmet procene pre 6 meseci, a niije bilo nikakvih promena

Ako od procene do unošenja uloga dođe do promenjenih okolnosti koje umanjuju vrednost, AD ima
obavezu da izvrši novu procenu. Ukoliko to društvo ne izvrši manjinski članovi (min. 5% osnovnog
kapitala) mogu tražiti od suda da u vanparničnom postupku izvrši novu proceni tog nenovčanog uloga.

46
 4. OSNIVANJE I OBELEŽJA ZATVORENOG AD

Zatvorena AD su društva koja ne emituju javnu ponudu hartija od vrednosti, posebno akcija.

OBELEŽJA:
1) Ne može javnom ponudom ili na bilo koji drugi način izdavati akcije na tržištu hartija od vrednosti
2) Nije pod posebnim nadzorom Komisija za hartije od vrednosti kao otvorena AD.
3) Nema obavezu izveštavanja javnosti i Komisije za hartije od vrednosti o važnijim poslovnim događajima,
finansijskim izveštajima, izveštajima o poslovanju.
4) Može izdavati akcije samo svojim akcionarima.
5) Može da ima najviše 10.000 akcionara (ako ih bude više mora biti javno AD)
6) Osnivačkim aktom ili statutom može utvrditi ograničenja prometa svojih akcija.

POSTUPAK SIMULTANOG OSNIVANJA - Simultanu osnivanje je pojednostavljeno osnivanje, s

obzirom da izostaju neke faze: upis akcija po javnoj ponudi (zamenjen je ugovorom o osnivanju), javna
ponuda (društvo se osniva među osnivačima), osnivačka skupština (njenu ulogu preuzimaju sami osnivači.
Osnivači dakle:
1) Zaključuju ugovor o osnivanju AD
2) Uplaćuju uloge i stiču akcije
3) Biraju prve organe društva
4) Podnose prijavu za registraciju

ZOPD ne reguliše institute vezane za osnivanje AD javnim putem, već AD može postati javno tek
nakon:
- osnivanja i emitovanja akcija javnim putem
- uvođenjem akcija osnovanih nejavnim putem u javni promet
Zatvoreno AD postoja otvoreno i to se smatra promenom forme.

5. OSNIVANJE I OBELEŽJA OTVORENOG AD

Otvorena AD su društva koja emituju javno ponudu hartija od vrednosti, posebno akcija.

OBELEŽJA:
1) Može javnom ponudom ili na bilo koji drugi način izdavati akcije na tržištu hartija od vrednosti
2) Pod posebnim je nadzorom Komisije za hartije od vrednosti
3) Ima obavezu da izveštava javnost i Komisiju za hartije od vrednosti o vađnijim poslovnim događajima,
finansijskim izveštajima, izveštajima o poslovanju
4) Neograničen je broj akcionara
5) Ne može statutom ograničiti promet svojih akcija.

OSNIVANJE - Sva AD osnivaju se nejavnim putem kao nejavna društva, a nakon toga se pretvaraju u
javna:
- Uvođenjem akcija emitovanih nejavnim putem u javni promet
- u postupku emisije akcija putem javne ponude

PRIRODA JAVNE PONUDE - Javna ponuda ustvari nije ponuda, već je poziv na ponudu, a ponuda je
upis akcija po njoj. Ponudu daju upisnici akcija po javnom pozivu. Ta ponuda može biti prihvaćena i
odbijena:
- Ako se prihvati - ugovor o otkupu akcija je zaključena ako emisija uspe - pod odložnim uslovom.
47
 Akcije mogu biti ponuđene na 3 načina:
1) Direktan poziv javnosti
2) Ponuda za kupovinu
3) Plasiranje, koje može biti dvojako:
- U svojstvu agenta, bez upisa akcija
- U svojstvu preuzimača emisije - preuzimalac preuzima celu ili deo emisije, koji plasira na tržištu u
svoje ime.

6. PROSPEKT ZA JAVNU EMISIJU

Uključivanje hartija od vrednosti na tržište niije dozvoljeno bez objave validnog prospekta, a objava
prospekta nije moguća bez odobrenja Komisije za hartije od vrednosti.

Zahtev i dokumentacija podnose se, dakle, Komisiji za HOV, a zatim Komisija ispituje:
1) Zakonitost izdavanja akcija od strane emitenta
2) Postojanje slobodne prenosivosti emitovanih HOV

Zatim Komisija donosi:

1) Rešenje o odobrenju Prospekta ili
2) Rešenje o odbijanju odobrenja
Rešenje se objavljuje u službenom glasilu i protiv njega se može voditi upravni spor.

Izuzetno kod sledećih javnih ponuda nije potrebno objavljivanje prospekta:

1) Ponuda upućena samo kvalifikovanim investitorima
2) Ponuda upućena licima čiji broj ne prelazi 100
3) Ponuda investitorima koji će za upisane HOV uplatiti minimalno 50.000e za svaku ponudu.
4) Ponuda HOV čija je pojedinačna nominalna vrednost minimalno 50.000e
5) Ako je ukupna naknada za HOV manja od 100.000e
6) HOV koje se nude, dodeljuju u zamenu u vezi sa spajanjem društava.

HOV kod kojih nije potrebna objava prospekta pri uključivanju na tržište su:
1) Akcije koje čine manje od 10% od ukupnog broja akcija koje su već uključene na tržište
2) HOV koje se nude u vezi sa spajanjem društva
3) Ponuda akcija koje se izdaju u zamenu već izdatih akcije bez povećanja osnovnog kapitala
4) Akcija nastalih konverzijom HOV, ako su akcije iste klase tog izdavaoca već uključene na tržište

Prospekt sadrži sve informacije o izdavanju što omogućava investitorima da izvrše procenu
imovine, obaveza, finansijskog stanja, poslovnih dobitaka i gubitaka.

VRSTE PROSPEKATA:
1) Osnovni - ima propisani sadržaj i ništav je ukoliko ne sadrži sve bitne elemente
2) Skraćeni - u skraćenom obliku daje sve bitne informacije za procenu vrednosti HOV
3) Jedinstveni - Kao jedna dokument
4) Podeljeni - sa više posebnih dokumenata
5) Naknadni - sastavlja se ako po objavljivanju nastupe promene u objavljenim elementima

ODGOVORNOST IZ PROSPEKTA - Ukoliko prospekt sadrži netačne podatke, koji dovode u zabludu,
solidarno odgovaraju:
1) Izdavalac
48
2) Direktor
3) Članovi odbora direktora
4) Nezavisni revizori izdavaoca
5) Drugo lice koje preuzme odgovornost za tačnost informacija

7. JAVNA I NEJAVNA EMISIJA SERIJSKIH HARTIJA OD VREDNOSTI

Pored hartija od vrednosti koje se emituju neserijski, pojedinačno (menica, skladišnica, prenosni
tovarni list...) postoje i hartije od vrednosti koje se emituju u seriji (akcije, obveznice, blagajnički zapisi,
komercijalnni zapisi, državni zapisi, certifikati o depozitu itd...).
Te hartije koje se emituju u seriji, dele se na:
1) Kratkoročne - sve vrste zapisa, obveznice, certifikati o depozitu
2) Dugoročne - obveznice i certifikati o depozitu

JAVNA EMISIJA - Hartije od vrednosti koje se emituju u seriji se po pravilu emituju javnim
putem, za razliku od pojedinačnih.
One moraju biti podvrgnute strogom zakonskom režimu čiji je cilj zaštita investitora u te hartije. Izuzetno, u
propisanim izuzecima i serijske hartije od vrednosti ne moraju postovati sva pravila, kada to nije nužno radi
zaštite interesa investitora.

U propisanim izuzecima, reč je o:

1. NEJAVNIM EMISIJAMA
1) emisije za poznate profesionalne investitore u hartije od vrednosti
2) male emisije - emisije do određene vrednosti
3) zatvorene emisije - emisije postojecim akcionarima
4) emisije za zaposlene u emitentu

2. SPECIFIČNIM EMISIJAMA
1) emisije u postupku privatizacije
2) emisije javnopravnih subjekata
3) misije radi zamene hartija od vrednosti (pri statusnim promenama, kod promene forme....)

3. EMISIJAMA PRAVA
1) emisije radi realizacije prioritetnih prava na upis akcija u novim emisijama
2) radi konverzije zamenljivih obveznica akcije
3) radi ukljucivanja rezervi ili dobiti u osnovni kapital i dodele besplatnih akcija

49
 8. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE AKCIJA

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo sa određenom nominalnom ili
računovodstvenom vrednošću koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala.

Lice koje je uložilo ulog u AD postaje akcionar tog društva koje mu izdaje akciju, lime to lice stiče
određena članska prava zavisno od vrste akcija. Akcionar ne može raspolagati ulogom, ali može akcijom.
Novi trend je dematerijalizacija - akcije se ne izdaju već se vode u elektronskoj formi u Centralnom registru.

Karakteristike akcija:
1. Akcija je hartija od vrednosti - U principu, ona je slobodno prenosiva, oim ako postoje zakonska ili
statutarna ograničenja.
2. Akcija je deo osnovnog kapitala - Izdaje se na određenu vrednost (nominalnu ili računovodstvenu) a
zbir svih nominalnih vrednosti akcija čini osnovni kapital.
Nominalni iznos akcija ne može biti ispod zakonom propisanog, a maksimalni iznosi nisu propisani
zakonom.
Izuzetno, akcije se mogu izdavati i bez nominalne vrednosti (gde spada i naša zemlja, pa imaju samo
računovodstvenu vrednost), dok je u drugim zemljama to zabranjeno.
3. Akcije označavaju članska prava - Imaocu akcije pripada skup prava i obaveza. Njih stiče
preuzimanjem obaveze da unese određeni ulog u društvo. Prenosom akcije prenose se i članska prava.

Svi akcionari upisuju se u Centralni registar hartija od vrednosti, pa se akcionarom smatra lice
koje je u taj registar upisano.

Upis u Centralni registar nije dokaz da je neko lice akcionar kada se radi o akcijama na ime.
Registrovani akcionar može biti imenovani akcionar, tako da kompanije ne zna ili nema pravo da dopusti
nekome da zna ko je stvarni akcionar (imenovani akcionar je punomoćnik stvarnog akcionara - komisionar
koji vrši pravo glasa za stvarnog akcionara).
Akcionarsko društvo ima pravo da utvrdi identitet svakog svog akcionara radi zaštite interesa svih
akcionara.

Fizička i pravna lica imaju obavezu da obaveste kompaniju, komisiju za HOV i regulisano
tržište kada dostignu, pređu ili padnu ispod praga kapital učešća:
- preko 5% ili 10% (standard manjinskih akcionara za derivativnu tužbu)
- preko 20-25% (standard značajnog kapital učešća)
- preko 25% (standard obavezne ponude kod preuzimanja akcionarskih društva)
- preko 30% (standard značajan za blokiranje odluka za koje se traži kvalifikovana većina)
- preko 50% (standard značajan za većinsko kapital učešće)
- preko 66% (standard značajan za kvalifikovanu većinu)
- a ponekad i preko 75% (standard značajan za konsolidovani bilans).

Svrha ove ustanove je otkrivanje identiteta stvarnog akcionara koji se krije iza imenovanog
akcionara (obaveštenje sadrži i podatke o stvarnom akcionaru) . Sankcije za neotkrivanje kapital interesa
u akcijama mogu biti:
1) Ništavost prenosa akcija
2) Gubitak prava glasa po osnovu tako stečenih akcija
3) Gubitak prava prečeg upisa akcija iz budućih emisija, po osnovu neotkrivenih akcija
4) Eventualno, nemogućnost naplate dividende na osnovu tih akcija.

50
 9. VRSTE AKCIJA

1. PREMA ODREĐIVANJU IMAOCA - akcije mogu biti:

1) Na ime - Kao akcije na ime izdaju se po pravilu akcije društava koje se osnivaju bez javnog upisa akcija.
2) Na donosioca - Omogućavaju lakši prenos, ali sa sobom nose veći rizik, jer njihov gubitak vodi gubitku
prava iz akcije
Danas se sve više isključuje mogućnost izdavanja akcija na donosioca, što sada prihvata i naš zakon.

2. PREMA PRAVIMA:
1) Redovne (obične) akcije - su akcije koje daju ista:
- Statusna prava: Pravo pristupa aktima i dookumentima, pravo učešća u radu skupštine, pravo glasa u
skupštini, pravo na individualnu i derivativnu tužbu, pravo informisanja.
- I ista imovinska prava: Pravo na dividendu (posle isplate svim klasama preferencijalnih), pravo na
raspodelu likvidacionog viška, pravo prečeg upisa novih emisija...

2) Užitničke akcije - Uglavnom se izdaju prilikom smanjenja osnovnog kapitala isplatom dela akcija. ako je
tržišna vrednost akcija iznad nominalne, onda se izdaju one. One su bez nominalne vrednosti, jer je
imaocima već isplaćena nominalna vrednost, ali sa pravom učešća u dobiti (jer ih nisu otuđili dobrovoljno).

3) Zlatna akcija - se uglavnom izdaje državi. Njom se država obezbeđuje od sekundarne prodaje
neželjenim vlasnicima.

4) Garancijske akcije - su akcije uprave društva. One su sredstvo obezbeđenja društva po osnovu
odgovornosti uprave. Na ime su i neprenosive za vreme članstva u upravi.

5) Otkupljive akcije - Sve akcije se mogu izdati kao otkupljive od strane AD. Izdaju se retko i
preferencijalne su.

6) Pojedinačne i zbrine - Kada se izdaju materijalno, mogu pojedinačno ili za veći broj akcija istog roda
zbirno.

7) Neklasifikovane - Postoje u Engleskoj i SAD, i njihova prava zavise od odluke skupštine kompanije u
momentu izdavanja.

10. PREFERENCIJALNE AKCIJE

Preferencijalne akcije (prioritetne, povlašćene) su one koje imaocima daju određena povlašćena
prava u odnosu na imaoce običnih akcija. To može biti:
1) Prioritet u isplati dividende
2) Kumuliranje neisplaćenih dividendi
3) Pravo participiranja u dividendi imaoca običnih akcija
4) Prvenstvo naplate iz ostatka iz likvidacione mase (pre običnih akcionara).
5) Pravo pretvaranja tih akcija u obične
6) Pravo prodaje tih ackija AD-u po unapred utvrđenoj ceni.
Osim tih, preferencijalne akcije mogu davati i druga prava:
1) Pravo prisustva i učešća u radu skupštine društva
2) Pravo pristupa aktima i drugim dokumentima društva
3) Pravo raspolaganja tim akcijama
4) Pravo podizanja individualnih i derivativnih tužbi
5) Pravo informisanja
51
6) Pravo prečeg sticanja akcija iste klase iz novih emisija

Preferencijalne akcije su po pravilu bez prava glasa, a izuzetno mogu steći i pravo glasa u
okviru svoje klase akcija na bilo kojoj skupštini društva o sledećim pitanjima:
1) Povećanju ili odobrenju ukupnog broja odobrenih akcija te klase
2) Izmeni bilo kog povlešćenog prava akcija te klase
3) Utvrđivanju prava imalaca bilo kojih drugih hartija od vrednosti društva na zamenu ili konverziju
njihovih hartija od vrednosti u akcije te klase
4) Podeli ili spajanju akcija te klase ili njihovoj zameni za akcije druge klase
5) Ograničenju ili isključenju postojećeg prava prečeg upisa akcija te klase itd...

Preferencijalne akcije mogu imati više klasa, a samo preferencijalne akcije iste klase daju
akcionarima ista prava
Da bi se obezbedilo da utvrđena prava ovih akcionara ne mogu biti promenjena odlikom skupštine
akcionarskog društva sa običnim akcijama, postoji posebna vrsta skupštine - specijalna skupština.

Preferencijalne kumulativne akcije daju pravo na naplatu kumulirane neplaćene dividende, pre
naplate dividende imaoca običnih akcija.

Preferencijalne participativne akcije daju pravo na određeni fiksni procenat u njima označene
dividende, pre isplate dividende akcionarima sa običnim akcijama ako se ostvari dobri, kao i učešće u
raspodeli dobiti.

11. VREDNOST AKCIJA

Postoji više vrsta vrednosti akcija:

1. Nominalna vrednost (računovodstvena - za akcije bez nominalne vrednosti) - je vrednost na koju glase
akcije. Značajna je za imovinska i statusna prava.
2. Emisiona vrednost - tržišna vrednost izdavanja akcija. Ne može biti ispod nominalne zbog principa
očuvanja integriteta osnovnog kapitala AD.
3. Tržišna vrednost - U sekundarnoj prodaji, akcije vrede onoliko koliko se za njih može dobiti na tržištu.
4. Knjigovodstvena vrednost - je vrednost po kojoj se akcije vode u poslovnim knjigama (može biti i ispod
i iznad nominalne vrednosti).

Popust emisione vrednosti akcija:

Zakon je odredio nekoliko slučajeva kada se izuzetno mogu emitovati akcije i ispod tržišne vrednosti:
1) Izdavanje akcija nejavnom ponudom, za realizaciju prava imalaca prava prečeg upisa akcija postojećih
akcionara date klase akcija. - popust ne može biti veći od 10% emisione cene.
2) Izdavanje akcija javnom ponudom investicionom društvu koje pruža usluge pokrovitelja emisije sa
obavezom otkupa - cena sa popustom ne može biti manja od nominalne vrednosti akcija.

12. OBVEZNICE

Obveznica je hartija od vrednosti određene nominalne vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje
da će licu naznačenom u njoj ili licu po njegovoj naredbi odnosno donosiocu, označenog dana dospelosti
isplatiti iznos naveden u njoj , ili isplatiti iznos anuitetsih kupona ili zameniti za akcije (ako su izdate kao
zamenljive.

Po pravilu spadaju u dugoročne hartije od vrednosti - svrha im je prikupljanje slobodnih novčanih

sredstava za potrebe izdavaoca.
52
Po kategoriji izdavaoca:
1) Obveznice države - Za emisiju državnih obveznica ne traži se saglasnost nadležnog državnog organa,
dok se takva saglasnost traži kada obveznice emituju drugi subjekti. Drugo, ovo su najsigurnije obveznice,
jer je emitent identičan sa emitentom novca, stoga nose nižu kamatu.
2) Obveznice banaka i drugih finansijskih organizacija - Drugi izdavaoci mogu izdavati obveznice samo
u svoje ime i za svoj račun, dok samo banke i finansijske organizacije mogu izdavati i u tuđe ime i za tuđ
račun.
3) Obveznice privrednih društava i drugih privredni subjekata.

Prema načinu određivanja korisnika:

1) Obveznice na ime
2) Obveznice na donosioca

Po postojanju načina obezbeđenja isplate:

1) Garantovane - Najčešće kada je reč o nebankarskim obveznicama, pa im je potrebna bankarska garancija
za uspešnost emisije.
2) Negarantovane

Po moneti na koju glase:

1) Obveznice na dinare
2) Obveznice na stranu valutu

Po emisionoj vrednosti:
1) Obveznice koje se emituju po nominalnoj vrednosti (ako se očekuju velika potraživanja)
2) Obveznice koje se emituju ispod nominalne vrednosti (radi simulacije prodaje)

Po fiksiranosti potraživanja:
1) Obveznice sa fiksnim potraživanjem
2) Obveznice kod kojih potraživanje nije fiksno (ovde se približavaju akcijama - kod nas su to participativne
obveznice koje pored utrvrđene kamate daju pravo i na učešće u dobiti).

Po mogućnosti zamene za druge Hartije od vrednosti:

1) Nezamenljive obveznice
2) Zamenljive - Ne mogu se izdavati u većem broju od broja odobrenih neizdatih akcija. Društvo koje ih je
izdalo dužno je da održi broj odobrenih neizdatih akcija za realizaciju prava na zamenu koju imaju poverioci
ovih hartija.

Po mogućnosti otkupa od strane izdavaoca:

1) Otkupljive
2) Neotkupljive

Prema roku dospeća:

1) Kratkoročne
2) Dugoročne

Prema načinu naplate kamate:

1) Bez kupona (odjednom)
2) Sa kuponima (u kamatnim periodima)

Debenture stock - Postoji mogućnost da se umesto više isprava o obveznicama izda jedna zbirna
obveznica

53
 Zamenljive obveznice - emituju se po vrednosti koja nije manja od nominalne, računovodstvene ili
tržišne vrednosti akcija za koje se mogu zameniti

Imaoci obveznica su poverioci drustva, a imaoci zamenljivih obveznica imaju kao i akcionari pravo
na informisanje i uvid u poslovne knjige i dokumenta.

13. RAZLIKE AKCIJA I OBVEZNICA

1. Imalac obveznice je poverilac izdavaoca obveznice, a akcionar je član društva.

2. Imalac obveznice nema upravljačka prava u društvu izdavaoca, a akcionar ima.
3. Potraživanje imaoca obveznice je fiksno i po pravilu vezano za određenu nominalnu vrednost i utvrđen
iznos kamate, dok je prihhod akcionara varijabilan.
4. Akcionar snosi rizik za poslovanje izdavaoca do visine svog uloga, a imalac obveznice obezbeđene
garancijom ne snosi nikakav rizik. A obveznica koja nije obezbeđena snosi rizik insolventnosti i stečaja.
5. Potraživanje imaoca obveznice je dug izdavaoca, dok je ulog akcionara imovina izdavaoca kojom
posluje do prestanka.
6. Potraživanje imaoca obveznice može biti obezbeđeno garancijom, a ulog akcionara je rizičan kapital.

Ipak, i pored razlika postoji snažna tendencija njihovog približavanja.

1. Kreiraju se neke vrste obveznica - participativne obveznice - koje su veoma bliske akcijama
2. Kreiraju se i neke vrste akcija koje su vrlo bliske obveznicama - prioritetne participativne akcije bez
prava glasa.
3. Postoje i zamenljive obveznice koje se mogu zameniti u akcije.

14. VARANTI

Varanti za sticanje akcija su hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na sticanje određenog broja
akcija određene vrste i klase, po unapred određenoj ceni u određenom periodu.

Varanti se emituju postojećim akcionarima, kako bi im se omogućilo da akcije steklnu po pravu

prioriteta u odnosu na druga lica i po povoljnijim uslovima.

Varanti su emisija prava - posebnih prava na sticanje akcija budućih emisija pod uslovima iz
vremena emsije, a ta prava se mogu:
1) Iskoristiti za sticanje akcija
2) Preneti na drugo lice
3) A mogu se i ne iskoristiti

Odluku o emisiji varanata donosi skupština društva.

54
 15. BLAGAJNIČKI, KOMERCIJALNI, DRŽAVNI I ŠTEDNI ZAPISI, CERTIFIKAT O
DEPOZITU, DEPOZITNA POTVRDA I NEIMENOVANE SERIJSKE HARTIJE OD VREDNOSTI

1. BLAGAJNIČKI ZAPIS - je kratkoročna hartija od vrednosti koja glasi na određeni novčani iznos i ima
određeni rok dospeća i određenu kamatnu stopu.
Izdavalac svojom odlukom određuje visinu iznosa na koji zapis glasi, visinu kamatne stope kao i rok
dospelosti.
Izdaje se kada izdavalac ima potrebu za kratkoročnim sredstvima radi obezbeđenja svoje likvidnosti,
a izdaju ih banke i druge finansijske organizacije.

- Blagajničke zapise koje izdaje Narodna banka mogu kupovati poslovne banke i druge finansijske
organizacije
- Blgajničke zapise koje izdaju poslovne banke i finansijske organizacije mogu kupovati sva pravna i fizička
lica.

Imalac blagajničkog zapisa može:

- Koristiti blagajnički zapis putem prenosa (indosamentom ako glasi na ime ili tradicijom ako glasi na
donosioca)
- Kao sredstvo plaćanja
- Kao sredstvo obezbeđenja kredita (zaloga)
- Kao kauciju

2. KOMERCIJALNI ZAPIS - je kratkoročno kreditno sredstvo. I on spada u hartije od vrednosti i može

glasiti na ime i na donosioca.
Za razliku od blagajničkog zapisa, komercijalne zapise izdaju privredni subjekti, a, iako to nije
izričito propisano, smatra se da njih ne mogu izdavati subjekti koji mogu da izdaju blagajničke zapise
(banke i druge finansijske organizacije), budući da im je funkcija istovetna.

Postoji i tzv robni komercijalni zapis - koji ne glasi na novac, već na robu.

3. DRŽAVNI ZAPIS - Državni zapis je kratkoročna hartija od vrednosti koja se emituje radi prikupljanja
novčanih sredstava za premošćavanje vremenske neusklađenosti između priticanja prihoda i izvršavanja
rashoda budžeta,a obaveze po njemu dospevaju za naplatu najkasnije do kraja budžetske godine.

4. ŠTEDNI ZAPIS - Narodna banka može izdavati štedne zapise, koji imaju slučnu prirodu kao i državni
zapisi i predstavljaju sredstvo prikupljanja slobodnog novca ne monetarnom tržištu radi sprečavanja
inflacije.

5. CERTIFIKAT O DEPOZITU - je kreditno sredstvo. Predstavlja ispravu o sredstvima deponovanim kod

banke ili finansijske organizacije sa rokom vraćanja dužim od godinu dana.
Po pravilu, on se izdaje kada je u pitanju veći novčani iznos deponovanih sredstava.
Može glasiti na ime, u kom slučaju se prenosi indosamentom, ili na donosioca, kada se prenosi
tradicijom
Certifikat može biti:
1) Kratkoročan i dugoročan
2) Sa fiksnim rokom, sa klauzulom ili bez klauzule obnavljanja roka i sa otkaznim rokom
3) Sa fiksnom i varijabilnom kamatom

- DISTRIBUCIJA INOSTRANIH HARTIJA OD VREDNOSTI

Ovu distribuciju mogu organizovati samo brokersko-dilersko društvo ili ovlašćena banka ako:
55
- imaju dozvolu Komisije za HOV
- imaju zaključen ugovor o organizovanju distribucije hartija od vrednosti sa stranim pravnim lkicem
izdavaocem hartija od vrednosti
- i ako prethodno dobiju saglasnost Narodne banke.

- DEPOZITNE POTVRDE - Javna ponuda inostranih hartija od vrednosti može se vršiti putem depozitnih
potvrda, ako je Komisija za hartije od vrednosti odobrila prospekt za distribuciju tih hartija od vrednosti.
Depozitne potvrde može izdavati samo banka, ako:
- ima prethodnu saglasnost Narodne banke
- ima zaključen ugovor sa izdavaocem inostranih hartija od vrednosti

16. FINANSIJSKI INSTRUMENTI - FINANSIJSKI DERIVATI

Finansijski instrumenti nisu hartije od vrednosti, vec pravni poslovi, tačnije prenosivi ročni
berzanski ugovori.
Predmet tih ugovora mogu biti: prenosive hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca, jedinice
institucija kolektivnog investiranja, opcije, fjučersi itd - a njihova vrednost zavisi od cene predmeta
ugovora.

1. FJUČERS UGOVOR - je ugovor kojim se stvara obaveza da se predmet ugovora kupi ili proda na neki
budući dan, označen u ugovoru.
Po svojoj prirodi je terminski ugovor, te rok dospelosti izvršenja ne može biti kratak.
Mada, Zakon koji uređuje tržište kapitala uvodi promptne fjučers ugovore, kod kojih je mogući rok
dospelosti izvršenja od tri dana, što se čini neprihvatljivim.

Zakon koji uređuje tržište kapitala pored fjučers ugovora sa obaveznom isporukom predmeta
ugovora (kojim se definitivno preuzima obaveza izvršenja) uvodi i fjučers ugovor bez isporuke predmeta
ugovora (uz obavezu plaćanja razlike između cene koja je ugovorena i cene predmeta ugovora) , čime se
eliminiše osnovna odlika fjučersa.

2. OPCIJSKI UGOVOR - je ugovor kojim jedna strana (vlasnik opcije) stiče pravo da kupi ili proda
predmet opcije svakog radnog dana do isteka ugovorenog roka ili samo na dan dospeća, a druga ugovorna
strana preuzima obavezu da na zahtev vlasnika opcije preda ili preuzme i plati ugovoreni iznos opcije.
Predmet opcije mogu biti:
- opcije na akcije,
- opcije na inostrane valute,
- opcije na kamatne stope hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi,
- opcije na fjučerse kojima se trguje na berzi itd...

Prema tome, postoje dva tipa opcije:

1) Američki - Vlasnik opcije ima pravo da je koristi bilo kog dana do dospeća
2) Evropski - Vlasnik opcije može da je iskoristi samo na dan dospeća, utvrđen ugovorom.

17. EMISIJA OBVEZNICA I KRATKOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI

- Javna emisija dugoročnih obveznica i zamenljivih obveznica vrši se po pravilima emisije akcija.
- Kada se radi o emitovanje kratkoročnih hartija od vrednosti javnim putem, formu i sadržinu
prospekta za distribuciju utvrđuje Komisija za hartije od vrednosti.
56
 Nema više ranijih normi:
1) Ako se emituju kratkoročne hartije od vrednosti licima čiji broj ne prelazi 100 vrši se bez odobrenja
prospekta i bez javnog oglašavanja.
2) Kratkoročnim hartijama od vrednosti može se trgovati samo van organizovanog tržišta, a na
organizovano se mogu uključiti za javnu prodaju tek nakon godinu dana od izdavanja uz odobrenje
Komisije za hartije od vrednosti.

Zamenljive obveznice se ne mogu emitovati ispod nominalne ili računovodstvene vrednosti

akcija za koje treba da se zamene, s obzirom da se mogu konvertovati u akcije, pa bi se moglo ugroziti
načelo o fiksiranosti osnovnog kapitala.

18. OSNOVNI KAPITAL AKCIONARSKOG DRUŠTVA I PRINCIP NJEGOVOG ODRŽAVANJA

Osnovni kapital akcionarskog društva formira se otkupom akcija u najmanjem iznosu propisnaim
zakonom - najmanje 3 miliona dinara.
On se upisuje u registar.

Novčani i nenovčani ulog unose se u imovinu društva u roku određenom osnivačkim aktom društva:
- Kod javnih akcionarskih društava - odmah po okončanju roka za upis akcija
- u ostalim slučajevima - najkasnije u roku od 2 godine od donošenja ovog akta
- Kod nejavnog društva . u roku od 5 godina
Pri osnivanju, kod novčanih uloga, mora se uplatiti minimalno 25% od ugovorenog novčanog uloga.

Ulozi mogu biti:

1. U gotovom novu
2. Stvari i prava (Kako bi se izbeglo nerealno vrednovanje takvog uloga, uvodi se niz instituta sa tom
ulogom: da se mogu novčano izraziti, procena od strane ovlašćenog procenjivača itd..)
- ZOPD izričito propisuje da se ulog ne može sastojati u ličnom radu i uslugama.

Ako društvo posluje sa profitom, ono ima:

1) Nominirani osnovni kapital - koji je podeljen na akcije
2) Nenominirani kapital - rezerve i neraspoređene dobiti
Na strani kapitala - pasive - su obaveze društva
Na strani aktive -su potraživanja koja društvo ima prema svojim dužnicima

Vrste kapitala:
1. Ovlašćeni (odobreni) - Iznos kapitala koji je akcionarsko drštvo ovlašćeno da izda, a koji ne mora biti
izdat
2. Izdati (dodeljeni) - Deo akcijskog kapitala koji je već izdat i raspoređen putem akcija
3. Naplaćeni (realni) - Deo izdatog kapitala koji je već uplaćen
4. Neplaćeni - Preostali izdati koji još nije uplaćen
5. Rezervni - Raspoloživ je jedino za poverioce u slučaju stečaja.

U službi principa održanja osnovnog kapitala su različiti instituti:

- Strogi zahtevi forme procene nenovčanih uloga

- Zabrana smanjenja osnovnog kapitala
- Isplata dividende samo iz dobiti
- Zabrana izdavanja akcija ispod nominalne vrednosti prilikom emisije
- Obaveza uplata akcija se ne može prebijati sa potraživanjima akcionara prema društvu

57
 - AD ne može akcionara osloboditi obaveze uplate/unosa ugovorenog uloga niti dozvoliti odlaganje
uplate, osim u postupku smanjenja osnovnog kapitala sa dejstvom prema trećim licima
- Akcionari nemaju pravo na povraćaj uloga (osim u slučajevima propisanim zakonom)
- Ograničenje ili isključenje društvu prava na sticanje sopstvenih akcija
- Zabrana plaćanja kamate na ulog u akcije
U slučaju da vrednost osnovnog kapitala padne ispod zakonskog minimuma, AD je dužno da ga vrati na
granicu u roku od 6 meseci ili da u tom roku promeni formu, u protivnom se otvara postupak likvidacije.

19. ODOBRENI KAPITAL AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Odobreni kapital su neizdate akcije odobrene za izdavanje (odlukom skupštine ili statutom), pa
odbor direktora ili nadzorni odbor ima ovlašćenje da ih izda kada oceni da je to povoljno za interes društva.

To ovlašćenje obuhvata ovlašćenje za izdavanje akcija radi:

1) Radi povećanja osnovnog kapitala novim ulozima ili
2) Za ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica ili varanata
ali ne obuhvata i ovlašćenje za takvo povećanje osnovnog kapitala iz rezerve i neraspoređene dobiti.

Ovlašćenje se izdaje za period od 5 godina od utvrđivanja broja takvih akcija u osnivačkom aktu.
Broj odobrenih akcija se određuje u osnivačkom aktu. Može obuhvatiti i preferencijalne i občne
akcije, ali ukupan broj mora uvek biti manji od 50% od broja izdatih običnih akcija.

AD može da izda sve ili samo deo odobrenih običnih akcija, a odobrene preferencijalne akcije može
u celosti, deo ili uopšte da ne izda.

20. POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA

Odluku o povećanju osnovnog kapitala javnog akcionarskog društva donosi skupština društva, a
izuzetno i odbor direktora kada se radi o jednodomnom upravljanju, i nadzorni odbor kod dvodomnog
upravljanja.
Budući da se povećanjem kapitala izdaju nove akcije, tom odlukom menja se i statut.
Ta odluka o povećanju osnovnog kapitala mora se registrovati u roku od 6 meseci od donošenja odluke.

Tenika povećanja osnovnog kapitala je dvojaka:

1) Izdavanje novih akcija
2) Povećanje nominalne vrednosti postojećih akcija

Načini povećanja - Osnovni kapital javnog akcionarskog društva povećava se:

1) Novim ulozima
2) Uslovno povećanje
3) Iz neto imovine društva (rezerve i neraspoređena dobit)
4) Statusnim promenama

1. Povećanje osnovnog kapitala novim ulozima - Za takvo povećanje potrebno je sprovesti više radnji:
1) Donošenje odluke od strane skupštine - Ta odluka sadrži: iznos osnovnog kapitala iz povećanja, vrste i
nominalni iznos akcija, klasu akcija, vrstu uloga, a za nenovčani ulog potrebno je navesti i predmet ili pravo
koje društvo stiče i procenu njegove vrednosti.
2) Izmenu statuta - jer se u njemu mora navesti iznos osnovnog kapitala
3) Odobrenje Komisije za hartije od vrednosti

58
4) Podnošenje prijave za registraciju odluke o povećanju osnovnog kapitala
5) Upis novih akcija i akcionara, ili povećanje nominalne vrednosti postojećih u Centralnom registru hartija
od vrednosti
6) Prijava povećanja osnovnog kapitala u registru privrednih subjekta
7) Objavljivanje povećanja osnovnog kapitala

2. Uslovno povećanje osnovnog kapitala - sprovodi se samo u obimu potrebnom za:

1) Ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica na konverziju u akcije društva
2) Ostvarivanje prava imalaca varanata na kupovinu akcija društva
3) Ostvarivanje prava zaposlenih, direktora i članova nadzornog odbora na kupovinu akcija
4) Sprovođenjem postupka statusne promene.
U prva dva slučaja iznos povećanja osnovnog kapitala može iznositi najviše 50% osnovnog kapitala
u momentu dnošenja odluke, a u trećem slučaju do 3% osnovnog kapitala, u suprotnom odluka je ništava.

3. Povećanje iz neto imovine - Predstavlja uključivanje u osnovni kapital rezervi i neraspoređenu dobit.
Društvo akcionarima:
1) Izdaje besplatne akcije ili
2) Povećava nominalnu vrednost postojećih akcija
Pravo na besplatne akcije po ovom osnovu imaju:
1) Svi postojeći akcionari u trenutku donošenja odluke
2) Samo društvo po osnovu posedovanih sopstvenih akcija
3) Imaoci zamenljivih akcija

Ovaj način povećanja isključen je ako društvo ima nepokriven gubitak.

21. SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Osnovni kapital akcionarskog društva može se smanjiti odlukom skupštine akcionarskog društva,
tročetvrtinskm većinom prisutnih akcionara svake klase akcija koja ima pravo glasa, a izuzetno odlukom
odbora direktora kod jednodomnog upravljanja, odnosno nadzornog odbora kod dvodomnog upravljanja (u
slučaju poništenja sopstvenih akcija).
Donošenjem te odluke menja se i statut.
Ukoliko se tom odlukom umanjuju prava akcionara određene klase, za punovažnost odluke biće
potrebna saglasnost akcionara te klase.

Načini smanjenja osnovnog kapitala - Postoje tri načina smanjenja, a to su:

1. Povlačenje i poništenja akcija u posedu akcionara
2. Poništenje sopstvenih akcija društva
3. Smanjenje nomiinalne vrednosti akcija ili računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.

1. Smanjenje osnovnog kapitala povlačenjem i poništenjem akcija - Ovaj način smanjenja može
se vršiti samo ukoliko je to predviđeno statutom , a izuzetno i bez toga ukoliko se sa tim saglase svi
akcionari.

U cilju zaštite poverilaca propisuje se:

1) Obaveza registra da odluku o smanjenju osnovnog kapitala objavljuje neprekidno 3 meseca od
registracije
2) Da se velikim poznatim poveriocima pošalje pismeno obaveštenje o ovoj odluci u roku od 30 dana od
registracije.
3) Poverioci čija su potraživanja nastala u roku od 30 dana od objavljivanja odluke mogu da traže
obezbeđenje svojih potrazivanja, sve do isteka roka za neprekidno objavljivanje odluke

59
4) Ukoliko ne dobiju obezbeđenje u roku od 3 meseca od isteka roka za neprekidno objavljivanje odluke
mogu tražiti obezbeđenje tužbom sudu.
(Obezbeđenje ne mogu tražiti poverioci čija su potraživanja već obezbeđena, kao i poveroci čija
potraživanja po zakonu spadaju u prvi i drugi stečajni isplatni red).

Pravila o zaštiti poverilaca se ne primenjuju kada:

1) Se poništavaju sopstvene akcije koje je društvo steklo besteretno i koje su u potpunosti uplaćene
2) Se akcije koje su uplaćene povlače i poništavaju na teret rezervi koje se mogu koristiti samo za to
3) Se povlaćenjem i poništenjem istovremeno izdaju nove akcije u toj vrednosti.

22. STICANJE SOPSTVENIH AKCIJA

Sopstvene akcije su akcije koje je akcionarsko društvo steklo od svojih akcionara.

Postoje dva sistema sticanja takvih akcija:

1. Anglosaksonski sistem - Omogućava sticanje takvih akcija bez ograničenja, ako je to utvrđeno statutom.
Ali ipak ne može da otkupi sve obične akcije da ostane bez ijednog akcionara sa pravom glasa.
2. Kontinentalni sistem - Ima dva ograničenja:
1) Sticanje sopstvenih akcija limitirano je na određeni iznos
2) Tiče se osnova sticanja- po pravilu sticanje je moguce ako je to neophodno da bi se sprečila znatna šteta
za društvo

ZOPD usvaja meštoviti sistem - Sticanje je ograničeno do 10% osnovnog kapitala (do 3% ako se
akcije stiču radi dodele zaposlenima).
Propisani su izuzeci, kada se ograničenja ne primenjuju:
1) Sticanje akcija radi ostvarivanja prava nesaglasnih akcionara
2) Besplatno ustupanje akcija društvu
3) Stiacnje akcija po osnovu statusne promene
4) Sticanje akcija prilikom isključenja akcinara
5) Sticanje akcija na osnovu sudske odluke
6) Sticanje akcija radi sprovođenja postupka smanjenja osnovnog kapitala društva

Više nisu propisani osnovi sticanja sopstvenih akcija, tako da akcionarsko društvo to može činiti kad
hoće, u okviru ograničenja i propisanog postupka.

Odluku o sticanju sopstvenih akcija dnosi skupština, a izuzetno odbor direktora, ili nadzorni odbor
u sledećim situacijama:
1) Kod javnog akcionarskog druptva, ako je to neophodno da bi se sprečila šteta za društvo
2) Ako se sopstvene akcije stiču radi raspodele zaposlenima ili za nagrađivanje članova odbora.

Postupak sticanja - Odbor direktora kod jednodomnog upravljanja, odnosno izvršni odbor kod
dvodomnog upućuje ponudu za otkup akcija svim akcionarima date klase. Ukoliko oni za otkup ponude veći
broj akcija, akcionarsko društvo otkupljuje srazmeran broj akcija koje akcionari ponude.

1) Ako je akcionarsko društvo seklo sopstvene akcije suprotno ograničenjima sticanja i uslovima
sticanja propisanim zakonom - u obavezi je da ih otuđi u roku od godinu dana od sticanja.
2) Ako je akcionarsko društvo steklo sopstvene akcije u skladu sa propisanim ograničenjima - društvo
je u obavezi da ih otuđi u roku od tri godine od sticanja.
3) Ako je društvo steklo akcije radi raspodele zaposlenima u društvu, obavezno je da ih raspodeli u roku
od godinu dana od sticanja.

60
 Ukoliko društvo ne otuđi, odnosno ne raspodeli akcije u propisanim rokovima, u obavezi je da po
isteku tih rokova poništi akcije i po tom osnovu smanji kapital.

Otuđenje sopstvenih akcija - Odluku o otuđenju donosi skupština, odnosno odbor direktora kod
jednodomnog upravljanja ili nadzorni odbor kod dvodomnog upravljanja.
Ako po sprovođenju postupka otuđenja preostane neki broj sopstvenih akcija, društvo ih može otuđiti trećim
licima, ili ih poništiti.

23. REORGANIZACIJA AKCIJA

Najniža vrednost akcija - ZOPD određuje minimalnu nominalnu vrednost akcija - 100 dinara.
Ukupna vrednost akcija jednaka je zbiru vrednosti akcija sa nominalnom vrednošću i računovodstvene
vrednosti akcija bez nominalne vrednosti - i to predstavlja osnovni kapital.
On ne može biti niži od minimalnog osnovnog kapitala koji je propisan zakonom.

Spajanje akcija - Osnovi za spajanje akcija su:

1) Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala - Budući da se mora voditi računa o propisanim najnižim i
nominalnim iznosima akcija, može doći do spajanja više akcija kako bi se dostigli ti iznosi.
2) Do spajanja akcija može doći i kada društvo želi da izvrši konsolidaciju akcija različite nominalne
vrednosti u jednu nominalnu vrednost.
Ako u postupku spajanja akcija ostanu delovi akcija čija je nominalna vrednost manja od minimalne
vrednosti propisane zakonom, društvo je dužno da ih otkupi po tržišnoj ceni ili ceni koju utvrdi nezavisni
procenjivač.

Podela akcija - Podela akcija predstavlja nastanak od jedne akcije više nominalne vrednosti više
akcija niže nominalne vrednosti. Pritom se mora voditi računa o najnižem minimalnom iznosu akcija koji je
propisan zakonom.
Odluku o podeli akcija mora doneti skupština, što je i osnov za promenu statuta.

24. NAČELO RAVNOPRAVNOG TRETMANA AKCIONARA

Načelo ravnopravnosti tretmana akcionara podrazumeva:

1. Princip nedeljivosti akcije - Ukupnost prava koja daje akcija u odnosu na društvo je nedeljiva - to znači
da su imovinska prava neodvojiva od upravljačkih. Čak i kada je više suvlasnika akcije, radi se o zajednici
više lica, ali o istom pravu.

2) Princip jedinstva članskih prava - Pojedinačna prava akcionara čine sastavni deo jedinstvenog
članskog prava akcionara.
Kada člansko pravo postane poverilačko pravo, ono se može samostalno prenositi.
Ostala članska prava ne mogu se prenosti, ali se može prenositi njihovo vršenje.

3) Princip ravnopravnosti akcionara - znači da se svi akcionari tretiraju jednako u pravima i obavezama.
O nejednakom postupanju biće reč ukoliko se samo neki akcionar isključi iz prava glasa ili prava prvenstva
u upisu akcija.
Ipak, ta zabrana nije apsolutna - Takvo postupanje biće moguće ukoliko je to potrebno u interesu društva, a
ne u interesu pojedinih akcionara.

- Redovno se propisuje poseban status za akcionare koji zaključe neki ugovor sa društvom u
periodu od dve godine od osnivanja, kojim društvo stiče stvari ili prava po ceni koja je veća ili jednaka od
10% vrednosti osnovnog kapitala.

61
Upravo radi obezbeđenja ravnopravnosti akcionara koji kasnije stupe u društvo, takvi ugovori imaju
poseban režim:
1) Mora biti procenjena vrednost tih stvari i prava
2) Takav ugovor stupa na snagu tek po odobrenju skupštine
3) Za ugovor se zahteva pisana forma

Na ravnopravan položaj akcionara ne utiču ni ugovori koje akcionari zaključe međusobno. Ti

ugovori obavezuju samo akcionare, a ne i društvo prema njima.

25. PRAVO GLASA AKCIONARA

Svaki akcionar ima pravo učešća u radu skupštine, a to pravo uključuje:

1. Pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija
2. Pravo učešća u raspravi o pitanjima na dnevnom redu skupštine, što uključuje i pravo na podnošenja
predloga, postavljanja pitanja koja se odnose na dnevni red i pravo na dobijanje odgovora.

1. Glasanje predstavlja izražavanje volje akcionara o predlogu odluke koja je stavljena na glasanje.
Pravo glasa nemaju akcionari koji imaju akcije koje ne nose pravo glasa (sopstvene akcije, preferencijalne
akcije, isključenje prava glasa zbog sukoba interesa itd).

Pravo glasa može se ostvarivati:

- lično
- preko punomoćnika
- preko zastupnika

Osnovni princip pri glasanju je princip srazmernosti - Akcionari glasaju srazmerno svojoj
nominalnoj ili računovodstvenoj vrednosti akcija, pri čemu svaka obična akcija daje pravo jednog glasa jer
moraju imati istu nominalnu vrednost.

Izuzeci od ovog principa su:

1) Pluralne akcije - Dvostruko pravo glasa za akcije iste nominalne vrednosti pojedinih akcionara (ZOPD
ne poznaje)
2) Mogućnost ograničenja maksimalnog broja glasova pojedinog akcionara
3) Ograničenje prava glasa stepenovanjem - Da pravo glasa daje određeni broj akcija, a akcije nakon toga
daju manji broj glasova (npr iznad 500 akcija akcionaru svakih 5 akcija daje samo 1 glas)

Pravo glasa stiče se uplatom nominalnog iznosa akcije. Ipak, pri osnivanju društva nije potrebno
odmah izvršiti uplatu upisanih akcija, pa se postavlja pitanje kako akcionari koji su upisane akcije
delimično uplatili mogu ostvarivati pravo glasa u skupštini.
Prema našem zakonu u slučaju delimično uplaćenih akcija, akcionar vrši prava srazmerno uplaćenom ulogu.

26. PRAVO AKCIONARA NA DIVIDENDU

Dividenda je deo dobiti koji skupština akcionarskog društva odluči da distribuira akcionarima
srazmerno nominalnoj ili računovodstvenoj vrednosti akcija.

Uslovi za dividendu - Dva bitna uslova za raspodelu dividende su:

1) Postojanje dobiti
2) Odluka skupštine o distribuciji
Ukoliko nema dobiti, a statutom je regulisano da se dividenda plaća, takva klauzula bila bi ništava.

62
 Jedno od postavljenih pitanja jeste to ,,Da li akcionari mogu da prinude akcionarsko društvo na
isplatu dividendi?“ Međutim, najveća poteškoća prilikom davanja prava na utuženje društva zbog neisplate
dividendi je taj što ne postoje standardi kojima bi sud rukovodio pri odlučivanju, a pored toga sudije često
ne poseduju znanje u ovoj oblasti.

Poverioci i dividenda - Isplata dividendi može biti vezana za prava poverilaca. Naime, poverioci ne
mogu dozvoliti da se imovina društva smanji isplatom dividendi.
Stoga se u anglosaksonskoj praksi u ugovore o kreditu unosi klauzula koja zabranjuje ili ograničava
raspodelu dividendi.

Dividenda i kamate - Dividenda se razlikuje od kamate po tome što je kamata dug koji se plaća iz
imovine akcionarskog društva uopšte, dok se dividenda može isplatiti samo iz dobiti. Izuzetno, dividenda se
približava kamati u fazi osnivanja društva - akcionarsko društvo ne ostvaruje dobit koju bi plaćalo
akcionarima, te je moguće ugovoriti da akcionari i tada imaju pravo na tzv građevinske kamate po
određenoj stopi, koji se isplaćuje iz osnovnog kapitala.

Načini isplate dividendi - Dividenda se isplaćuje iz dobiti, i to u novcu, ali je moguća i isplata: u
akcijama ili drugim hov, akcijama koje to društvo ima u drugim društvima ili u drugoj imovini društva, ali
nikako se ne može isplaćivati na teret osnovnog kapitala.

Dividende i rezerve društva - Postavlja se pitanje: Da li se dividenda može isplatiti iz rezerve

društva? Čini se da srpski zakon daje pozitivan odgovor na to pitanje iz dva razloga:
1) Poznaje institut povećanja osnovnog kapitala iz rezervi i neraspoređene dobiti i podelu besplatnih akcija
po tom osnovu
2) Dozvoljava povlačenje namenskih rezervi za isplatu međudividendi - Dividenda je udeo akcionara u
godišnjoj dobiti društva, a izuzetno dividenda se može plaćati i tokom poslovne godine - tzv međudividenda
- privremena dividenda.

Dividende i delimično uplaćene akcije - Ako su akcije uplaćene samo delimično, one daju pravo na
dividendu i to srazmerno uplaćenom iznosu.

Dan dividende - Statutom se određuje dan kojim se utvrđuje lista akcionara sa pravom na isplatu
dividende, a ako ovaj akt nema te odredbe, to se čini posebnom odlukom skupštine, odbora direktora kod
jednodomnog upravljanja ili nadzornog direktora kod dvodomnog.

Ograničenja plaćanja akcionarima - Akcionarsko društvo ne može vršiti plaćanja akcionarima ako
je prema poslednjim finansijskim izveštajima neto imovina manja od uplaćenog osnovnog kapitala. Ukoliko
je izvršeno plaćanje kacionarima koje je suprotno ograničenjima, akcionari će biti obavezni da taj iznos
vrate društvu ukoliko su bili nesavesni (znali su da se plaćanje vrši suprotno zakonu).

27. PRAVO RASPOLAGANJA AKCIJAMA

Akcije se mogu prenositi po nominalnoj vrednosti ili po ceni višoj ili nižoj od nominalne vrednosti.
Prenos akcija može biti:
1) Fizički - ako je u materijalizovanoj formi
2) Bezgotovinski - preko računa u Centralnom registru hartija od vrednosti
3) Neposredno - akcije iz nejavne emisije
4) Na tržištu kapitala - akcije iz javne emisije

Akcije se mogu prenositi samo u celini, ne i u delovima.

63
 Važi princip slobode prometa akcija, ali samo kada se radi o javnim akcionarskim društvima.
Kada je reč o nejavnim akcionarskim društvima, promet akcija može biti ograničen, pa i isključen.

Statutom se mogu predvideti ograničenja koja mogu biti raznovrsna:

1) Propisivanje prava preče kupovine u korist akcionara svih ili određenih klasa akcija (time se obezbeđuje
širenje kruga akcionara)
2) Propisivanje da je akcionar koji stekne akcije u stečajnom ili izvršnom postupku dužan da ih ponudi na
otkup društvu ili njegovim akcionarima.
3) Propisivanje saglasnosti odbora direktora kod jednodomnog upravljanja ili nadzornog odbora kod
dvodomnog, za prenos ovih akcija.

Pored statutarnih postoje i zakonska ograničenja - to je slučaj sa prenosom akcija iz privatizacije

državnog kapitala, čiji prenos može biti ograničen u raznovrsnim režimima: po procentu, po vremenu itd)

Mogu postojati i ugovorna ograničenja prenosa akcija. To znači da se akcionari mogu međusobnim
ugovorima obavezati da svoje akcije neće prodavati trećim licima bez prethodne saglasnosti svih ili većine
akcionara potpisnika ugovora ili da će ih prvo ponuditi postojećim akcionarima.

U određenim slučajevima prenos akcija može biti i isključen, a pravilo je da se radi o privremenom
isključenju.

Raspolaganje pravima iz akcija: Srpsko pravo prihvata rešenje po kom je prenos imovinskih prava
slobodan (ne i pravo glasa kao lično pravo), s tim što je kod zatvorenih akcionarskih društava moguće
ograničenje ili ukidanje.

28. PRAVO PREČEG UPISA AKCIJA

Pravo prečeg upisa akcija je imovinsko pravo postojećih akcionara na sticanje akcija od društva pri
novim emisijama, i to srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija date klase, u odnosu na ukupan
broj akcija te klase.

Postupak rezalizacije ovog prava - bliže se određuje statutom ili odlukom skupštine o novoj emisiji
akcija.
- Društvo mora u pismenom obliku da obavesti sve imaoce ovog prava o nameri izdavanja akcija nove
emisije, a minimalan rok za korišćenje tog prava je 30 dana od slanja obaveštenja.

Pravo prečeg sticanja akcija se može ukinuti ili ograničiti samo kod ponude kod koje nije obavezna
objava prospekta.
Ukoliko akcionari smatraju da im cena nije odgovarajuća imaju pravo pobijanja ove odluke skupštine.

Neprimenjivanje ovog instituta - Ne primenjuje se kod emisije akcija u postupku statusne promene.

29. PRAVO NA LIKVIDACIONI VIŠAK I PRAVO NA UDEO U STEČAJNOJ MASI

1. Pravo akcionara na likvidacioni višak, nekon prestanka društva u postupku likvidacije je

uslovno pravo - Postoji ako preostane imovine nakon podmirenja poverilaca društva i svih troškova
postupka likvidacije.
Akcionari imaju pravo na likvidacioni ostatak srazmerno učešćem njihovih akcija u ukupnom broju
običnih akcija u društvu.

64
 Imaoci prioritetnih akcija imaju pravo prvenstva u raspodeli likvidacionog viška, pa tek kada oni
budu namireni dolaze na red akcionari sa ostalim akcijama.
Ako nisu sve akcije uplaćene u istom procentu, onda prvo se isplaćuje viši uplaćeni iznos u odnosu
na akcionare koji su uplatili manji, a tek potom se vrši raspodela imovine srazmerno nominalnoj vrednosti
akcija.
Ukoliko preostala imovina nije dovoljna za isplatu nominalnih vrednosti akcija, raspodela se vrši
srazmerno uplaćenim iznosima prema preostaloj vrednosti imovine.

2. Pravo na udeo u stečajnoj masi - U isplati stečajne mase, akcionari dolaze na poslednje mesto.
Čak i kada u određenim slučajevima daju zajam akcionarskom društvu, nemaju status poverilaca, već su na
redu za isplatu nakon ostalih stečajnih poverilaca.

30. PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA

Pod manjinom se podrazumevaju akcionari koji nisu glasali za određenu odluku skupštine donetu
većinom glasova.
Treba naći ravnotežu između načela većine i načela zaštite manjine, a da to ne vodi blokadi u
odlučivanju. Tome služe određene mere koje se mogu svrstati u dve grupe:
1) Preventivne (vansudske) : ovlašćenja manjine u skupštini
2) Sudske i administrativne

1. Prava manjinskih akcionara u vezi sa sazivanjem skupštine - To je pravo manjinskih akcionara

da zahtevaju sazivanje skupštine od ovlašćenih sazivača.
- Za redovnu godišnju skupštinu nema kapital cenzusa - Svaki akcionar koji ima pravo učešća u radu
skupštine, ako se skupština ne sastane u propisanom roku, 3 meseca od isteka tog roka može da zahteva od
suda u vanparničnom postupku da naloži održavanje sednice.
- Za vanrednu - Zahtev podnose akcionari sa 5% osnovnog kapitala ili akcionari sa 5% akcija one klase
koja ima pravo da glasa po tačkama dnevnog reda koja se predlaže.
Ako odbor direktora odnosno nadzorni odbor ne postupki po zahtevu u roku od 8 dana ili ako se bvanredna
sednica ne održi u roku od 30 dana svaki podnosilac može da traži od suda da u roku od 30 dana naloži
održavanje sednice.

2. Prava manjinskih akcionara u vezi sa dnevnim redom skupštine - To je pravo na predlaganje

dopune dnevnog reda. Akcionari sa minimalno 5% akcija sa pravom glasa predlažu odboru direktora
odnosno nadzornom odboru:
1) Dodatne tačke dnevnog reda za raspravljanje
2) Dodatne tačke dnevnog reda za donošenje odluke, sa predlogom odluke i obrazloženjem
- U slučaju da je predlog prihvaćen - novi dnevni red se dostavlja svima koji imaju pravo učešća u radu
skupštine
- U slučaju neprihvatanja predloga - Podnosilac predloga u roku od 3 dana može tražiti od suda da naloži
društvu stavljanje tačaka na dnevni red. Ako prihvati, sud odlukom određuje novi dnevni red i dostavlja ga
društvu.

3. Prava manjinskih akcionara na postavljanje pitanja i dobijanje odgovora - Svaki akcionar

ima pravo da direktorima, članovima nadzornog odbora postavi pitanja koja se odnose na tačke dnevnog
reda i druga pitanja u vezi sa društvom ako mu je potreban odgovor za pravilnu procenu toga na šta se
odnose tačke dnevnog reda.
Direktor, član nadzornog odbora dužan je da mu odgovori tokom sednice.
Može uskratiti odgovor samo:
1) ako bi davanje odgovra nanelo štetu društvu
2) ako bi davanjem odgovora bilo učinjeno krivično delo
65
3) ako je informacija dostupna na sajtu akcionarskog društva

4. Pravo manjine akcionara po kapitalu na zahtevanje sednice skupštine klase akcija - Potrebno
je 10% od ukupnog broja akcija date klase.

5. Pravo manjine akcionara po kapitalu na sudsku zaštitu - Imaju pravo na poduzanje

derivativnih tužbi ua društvo radi zaštite interesa samog društva, u slučajevima propisanim zakonom, pritom
se zahteva kapital cenzus 5%.

31. POSEBNO PRAVO MANJINSKIH AKCIONARA NA IZLAZAK IZ DRUŠTVA

Nesaglasni akcionari (oni koji su bili protiv neke odluke ili su bili uzdržani od glasanja) imaju pravo
da istupe iz akcionarskog društva prodajom svojih akcija društvu po tržišnoj vrednosti ili prodajom na
tržištu.

Osnovi prava na izlazak nesaglasnih akcionara su:

1) Promena statuta kojim se umanjuju prava akcionara
2) Statusne promene
3) Promene pravne forme
4) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti
5) Promena vremena trajanja društva
6) Promena drugih prava ako je statutom utvrđeno da na osnovu te promene akcionar ima pravo na
nesaglasnost i naknadu tržišne vrednosti
7) Povlačenje jedne ili više akcija sa regulisanog tržišta

Postupak ostvarivanja prava nesaglasnih akcionara - Obaveštenje o sazivu skupštine mora

sadržati obaveštenje akcionara da imaju takva prava.
Akcionar koji namerava da koristi to pravo, mora o tome da obavesti akcionarsko društvo na sednici
skupštine ili u roku od 15 dana od zaključenja te sednice.
Sam postupak odlučivanja skupštine i donošenja odluke na kojoj nesaglasni akcionar zasniva svoja
prava mora biti otvoren.

- Ako je odluka doneta na skupštini - Akcionari koji su blagovremeno obavestili akcionarsko društvo da će
koristiti to svoje pravo i nisu glasali za tu odluku imaju pravo da u daljem roku od 60 dana dobiju isplatu
vrednosti akcija.
- Ako društvo ne isplati u rou od 30 dana pokreću postupak pred sudom protiv društva za isplatu.
- Ukoliko sud obaveđe društvo na isplatu, društvo mora da izvrši isplatu svim nesaglasnim akcionarima,
nezavisno od toga da li su podneli tužbu ili ne.

32. POSEBNO PRAVO MANJINSKIH AKCIONARA NA POKRETANJE POSTUPKA

LIKVIDACIJE

Retka su zakonodavstva koja izričito propisuju ovaj institut.

Što se tiče našeg prava, ZOPD usvaja anglosaksonski prilaz rešenju - propisuje cenzus od najmanje
20% osnovnog kapitala društva za korišćenje ovog prava manjinskih akcionara.

Zakon propisuje i osnove za korišćenje ovog prava:

66
1) Kada odbor direktora ili izvršni i nadzorni odbor ne mogu da vode poslove društva zbog međusobnog
neslaganja, a skupština ne može da prekine blokadu pa se poslovi ne mogu voditi u interesu acionara.
2) Kada su akcionari blokirani u odlučivanju skupštine najmanje dve uzastopne sednice, pa se poslovi ne
mogu voditi u interesu društva
3) Kada direktori ili članovi nadzornog odbora deluju nezakonito, nepošteno ili prevarno, a protivno
interesima akcionara koji podnose tužbu
4) Kada se imovina društva rasipa i umanjuje

Zahtev se podnosi sudu, a sud može:

1) Ukoliko smatra da je reč o otklonjivom nedostatku - da ostavi rok od najviše 6 meseci za regulisanje
situacije
2) A ako ne ostavi taj rok, ili je osnov neotklonjiv - pokreće postpak likvidacije.
3) Da naloži neku od sledećih mera:
- razrešenje direktora/članova nadzornog odbora
- uvođenje prinudne uprave akcuonarskog durštva do imenovanja novih direktora ili članova odbora
- sprovođenje vanredne revizije finansijskih izveštaja društva
- otkup akcija od akcionara koji su podneli zahtev od strane društva
- naknada štete akcionarima koji su podneli zahtev od strane društva

U našoj sudskoj praksi do sada ne postoji nijedan slučaj likvidacije društva po zahtevu manjinskih
akcionara, jer su u nekoliko slučajeva tražili i odluku skupštine da bi se mogao pokrenuti postupak
likvidacije.

33. PRINUDNA PRODAJA I PRINUDNA KUPOVINA

1. Prinudna prodaja akcija manjine

Akcionar koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala i koji ima najmane
90% glasova svih akcionara sa običnim akcijama, može da predloži , a skupština društva može doneti
odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara.
Odluka se registruje i dostavlja Centralnom registru.
Cena otkupa utvrđuje se prema vrednosti akcije na dan koji ne prethodi više od 3 meseca danu donošenja
odluke o prinudnom otkupu.
Otkupilac je dužan da sredstva za isplatu deponuje kod Centralnog registra , a Centralni registar će
isplaćivati akcionarima.

Odluka o prinudnom otkupu akcija se ne može pobijati zbog neprimerenosti cene za akcije, ali može
ako cena nije utvrđena u skladu sa zakonom.
U tom slučaju, u roku od 30 dana od registracije odluke o prinudnom otkupu, akcionar može tražiti da sud
utvrdi vrednost akcija.
Ukoliko sud odredi višu vrednost, otkupilac će biti dužan da i tu razliku deponuje kod Centralnog registra,
inače i društvo postaje solidarno neograničeno odgovorno za isplatu.

2. Prinudna kupovina
Kontrolni akcionar koji stekne kacoje koje su najmanje 90% osnovnog kapitala društva, obavezan je
da kupi akcije od svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev.
Društvo utvrđuje cenu 60 dana od prijema zahteva, i obaveštava kontrolnog akcionara da u roku od 30 dana
isplati utvrđenu cenu, čime se vrši prenos tih akcija na njega.

Ako podnosilac zahteva smatra da društvo nije utvrdilo vrednost akcija po zakonu, može u roku od
30 dana od obaveštenja da zahteva od suda da utvrdi vrednost akcija.
67
 Ako sud utvrdi višu cenu, akcionar je dužan da isplati i razliku u roku od 30 dana od pravosnažnosti
odluke suda.

34. STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI

Ako akcionarsko društvo stiče ili raspolaže imovinom koja u vreme donošenja odluke o tome
predstavlja 30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva, smatra se da stiče odnosno
raspolaže imovinom velike vrednosti.

Sticanje odnosno raspolaganje može biti na bilo koji način: kupovina, prodaja, zakup, razmena,
uspostavljanje zaloge, hipoteka, davanje jemstva.
A neće se smatrati sticanjem odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ukoliko je ovo izvršeno
u okviru redovnog poslovanja.

Sticanje odnosno raspolaganje moguće je samo uz odobrenje skupštine, koja odluku o tome donosi
tročetvrtinskom većinom.
Ukoliko skupština društva ne da odobrenje, samo društvo ili akcionar koji poseduje minimalno
5% osnovnog kapitala može podneti tužbu za poništaj pravnog posla. Izuzetno posao neće biti poništen
ukoliko je druga strana bila savesna.

Jednim stivanjem odnosno raspolaganjem smatraće se i više povezanih sticanja ili raspolaganja
izvršenih u periodu od godinu dana.

35. PRINCIP RASPODELE KOMPANIJSKE MOĆI

Skupština akcionarskog društva, kao organ vlasnika akcionarskog društva, ima hijerarhijski
najviše mesto u akcionarskom društvu.
Ipak, ona kreira strukturu ostalih organa koji će vršiti funkcije upravljanja i nadzora, i na taj način
razdvaja se upravljanje društvom od svojine nad društvom.
1) U cilju pojačanja profesionalnosti u upravljanju društvom, skupština bira organ upravljanja - odbor
direktora, koji joj odgovara za svoj rad.
2) Često istovremeno bira i nadzorni odbor.
Na taj način formira se krug organa akcionarskog društva, u kom je svaki organ u svom domenu
hijerarhijski najviši - nepostoji mogućnost jednog organa da se meša u delokrug drugog.
Dakle, samo se uslovno može govoriti o hijerarhiji organa u akcionarskom društvu.

Priroda deloktruga - Donedavno je postojalo:

1) Napustanje teorije mandata - skupština daje mandat odboru direktora ili nadzornom odboru kod
dvodomnog upravljanja, a odbor direktora daje mandat izvršnim direktorima, odnosno nadzorni odbor kod
dvodomnog upravljanja izvršnom odboru direktora. Pritom, vlastodavac može u svako doba otkazati
mandat.
2) Promovisanje zakonskog ili statutarnog ovlašćenja - koje je neopozivo do izmene zakona ili statuta.
Danas, međutim, vladajuća je mešavina teorije mandata i teorije zakonskog i statutarnog
ovlašćenja. A uporedo sa tom teorijom afirmisala se i teorija o nepostojanju hijerarhije među organima
privrednog društva - svaki od njih najviši je u svom utvrđenom delokrugu.

68
 Imperativnost delokruga - Utvrđeni zakonskidelokrug trebalo bi se smatrati imperativnim, te bi
samo organ koji je ovlašćen za odlučivanje o nekom pitanju moga odlučiti o delegaciji odlučivanja na drugi
organ. Ipak, nema delegacije odlučivanja na relaciji:
1) Odbor direktora - izvršni direktori
2) Nadzorni odbor - skupština društva
3) Nadzorni odbor - izvršni direktori
Kada je reč i relaciji skupština - odbor direktora, odnosno skupština- nadzorni odbor kod
dvodomnog upravljanja, delegacija je moguća samo pri odlučivanju o povećanju kapitala.

36. VRSTE SEDNICE SKUPŠTINE AKCIONARSKOG DRUŠTVA

1. Godišnja (redovna) sednica skupštine - se održava jednom godišnje, najkasnije u roku od 6 meseci od
završetka poslovne godine.
- Saziva je odbor direktora ili nadzorni odbor kod dvodomnog upravljanja. A ukoliko se ne održi u
zakonskom roku, u roku od 3 meseca od isteka svaki akcionar može zahtevati od suda njeno održavanje.
- Poziv za sednicu se upućuje najkasnije 30 dana pre održavanja sednice.
- Materijali za sednicu - Odbor direktora odnosno nadzorni odbor obavezan je da akcionarima stavi na
raspolaganje:
1) finansijske izveštaje
2) predlog odluke o raspodeli dobiti
3) tekst predloga svake odluke čije se donošenje predlaže sa objašnjenjem
4) tekst svakog ugovora koji se predlaže za odobrenje
5) detaljan opis svakog pitanja koje se predlaže za raspravu
6) godišnj izveštaj o poslovanju i konsolidovani finansijski račun
7) izveštaj nadzornog odbora o poslovanju

2. Vanredna sednica - se održava po potrebi

- Saziva je odbor direktora ili nadzorni odbor ili na zahtev kvalifikovanih manjinskih akcionara.
Izuzetno vanrednu sednicu saziva likvidator, ako je društvo u likvidaciji.
- Poziv se šalje najkasnije 21 dan pre održavanja
- Materijal koji se mora staviti na raspolaganje:
1) tekst predloga svake odluke čije se donošenje predlaže
2) tekst svakog ugovora koji se predlaže za odobrenje
3) glasački listić
4) detaljan opis svakog pitanja koje se predlaže za raspravu

3. Univerzalna sednica - Akcionarsko društvo koje nije javno može održati vanrednu sednicu i bez
propisanog sazivanja, ako sednici prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa po svim pitanjima iz tačaka
dnevnog reda i ako se nijedan akcionar tome ne protivi.

4. Posebna sednica skupštine klase preferencijalnih akcija - Akcionari koji imaju određene klase
preferencijalnih akcija, kada po zakonu imaju pravo glasa mogu glasati na običnoj sednici skupštine ili na
posebnoj sednici skupštine te klase akcija, ako to zahtevaju manjinski akcionari koji imaju pravo glasa po
tom pitanju, a imaju minimalno 10% od ukupnog broja glasova akciija koje daju pravo glasa po tom pitanju.

5. Sednica skupštine po nalogu suda - kada to zahtevaju manjinski akcionari koji imaju određeni procenat
kapital učešća.

37. SAZIVANJE SKUPŠTINE AKCIONARSKOG DRUŠTVA

69
 Poziv za sednicu upućuje se licima koja su akcionari na dan kada je doneta odluka o sazivanju
skupštine:
1) Slanjem na adrese akcionara
2) Objavljivanjem na sajtu društva i na sajtu registra privrednih subjekata
A objava mora trajati sve do dana održavanja sednice.

Poziv sadrži:
1) Dan slanja
2) Vreme i mesto održavanja sednice
3) Predlog dnevnog reda sednice
4) Obaveštavanje o načinima za preuzimanje materijala
5) Pouka o pravima akcionara u vezi sa učešćem u skupštini
6) Obaveštenje o danu akcionara sa objašnjenjm da samo akcionari koji su akcionari tog dana imaju pravo
učešća u radu skupštine.

Istovremeno sa slanjem poziva akcionarima se moraju staviti na raspolaganje materijali za sednicu, i

to:
1) Ličnim preuzimanjem ili preko punomoćnika - u sedištu društva
2) Na sajtu društva

Mesto održavanja sednice - Sednice skupštine se po pravilu održavaju u sedištu društva, ali mogu i
na drugom mestu ako je lakše za organizaciju.

Predsednik skupštine - Određuje se statutom ili se bira na početku svake sednice.

Ako postupak izbora nije utvrđen, to je lice koje poseduje ili predstavlja najveći broj glasova običnih akcija
u odnosu na ukupan broj glasova prisutnih akcionara sa običnim akcijama.
Ako se skupština održava po nalogu suda, onda sud određuje i ko predsedava skupštinom.

Poslovnik skupštine - usvaja se na prvoj sednici na predlog predsednika skupštine ili manjinskih
akcionara sa najmanje 10% glasova prisutnih akcionara. Poslovnikom se bliže određuje način rada i
odlučivanja.

Skupština je vezana utvrđenim dnevnim redom - može se odlučivati i raspravljati samo o

utvrđenim tačkama dnevnog reda, pa je potrebno u statutu utvrditi uslove izmene dnevnog reda.

Dan akcionara - je dan utvrđivanja akcionara koji imaju pravo učešća u radu i odlučivanju
skupštine i to je deseti dan pre održavanja skupštine.
On je od značaja, jer ako neko prenese akcije nakon tog datuma, on ima pravo učešća u radu i pravo glasa

38. DELOKRUG SKUPŠTINE AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Prema ZOPD skupština odlučuje o:

1) Izmenama statuta
2) Povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti
3) Broju odobrenih akcija
4) Promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija
5) Statusnim promenama i promenama pravne forme
6) Sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti
70
7) Raspodeli dobiti i pokriću gubitka
8) Usvajanju finansijskog izveštaja
9) Usvajanju izveštaja odbora direktora kod jednodomnog, odnosno nadzornog odbora kod dvodomnog
upravljanja društvom.
10) Naknadama direktorima, odnosno članovima nadzornog odbora kod dvodomnog upravljanja društvom
11) Imenovanju i razrešenju direktora kod jednodomnog upravljanja
12) Imenovanju i razrešenju članova nadzornog odbora kod dvodomnog upravljanja
13) Pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnošenju predloga za stečaj društva
14) Izboru revizora i naknadi za njegov rad
15) Drugim pitanjima koja su u skladu sa zakonom
16) drgim pitanjima u skladu sa zakonom i statutom

39. OSTVARIVANJE PRAVA GLASA (ZASTUPANJE AKCIONARA)

Akcionar može učestvovati u radu skupštine lično ili preko ovlašćenog punomoćnika (koji u tom
slučaju ima ista prava kao i akcionar koji ga je ovlastio).
Ako se na sednici pojavi više punomoćnika istog akcionara - društvo prihvata onog sa najkasnijim datumom
na punomoćju, a ako ih je više sa istim datumom - može prihvatiti samo jednog.

Punomoćje se daje u pisanoj formi, a može i u elektronskoj, ako je društvo to omogućilo.

Ako punomoćje sadrži uputstvo ili naloge, onda punomoćnik mora da postupa po njima, a ako ne
sadrži punomoćnik je dužan da glasa savesno i u najboljem interesu akcionara.
Ukoliko punomoćnik ne postupa u skladu sa nalozima ili u interesu akcionara - biće odgovoran za štetu koja
je time prozrokovana.

Punomoćnik može biti svako poslovno sposobno lice, osim direktora i člana nadzornog odbora.
U javnom AD to ne može biti:
1) Kontrolni akcionar društva ili lice pod kontrolom kontrolnog društva
2) Direktor ili član nadzornog odbora
3) Zaposleni
4) Revizor društva

Izmena ili opoziv punomoćja - akcionar može da izmeni ili opozove punomoćje u svakom
momentu do dana održavanja sednice i to pisanim putem, a može i prećutno - ličnim prisustvom sednici
skupštiine.

Komisija za glasanje - Ima najmanje 3 člana, i imenuje je predsednik skupštine. Ona utvrđuje
spisak lica koja učestvuju u radu sednice (akcionara i punomoćnika), utvrđuje ukupan broj glasova i broj
glasova svakog od prisutnih, utvrđuje postojanje kvoruma, valjanost punomoćja i uputstava, broji glasove,
objavljuje rezultate glasanja, predaje glasačke listice odboru direktora ili nadzornom odboru.

40. KVORUM, VEĆINA ZA ODLUČIVANJE I TAJNO GLASANJE NA SEDNICAMA SKUPŠTINE

AKCIONARSKOG DRUŠTVA

ZOPD utvrđuje jedinstvena pravila za kvorum vanredne i redovne sednice skupštine:

1. KVORUM
Minimalni kvorum glasova je većina od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa po
predmetnom pitanju (statutom se može predvideti samo veći broj glasova)
71
 Kvorum se utvrđuje pre otvaranja rasprave, putem spiska prisutnih i zastupanih akcionara sa
naznačenjem broja glasova, putem spiska prisutnih i zastupanih akcionara.
Ukoliko nije bilo kvoruma, kvorum za ponovljenu sednicu sa istim dnevnim redom je 1/3 glasova.
Ukoliko ni tada nema kvoruma, onda se saziva nova sednica
Ukoliko skupština ima kvorum samo za neke tačke, može odlučivati o njima.

2. VEĆINA ZA ODLUČIVANJE
ZOPD propisuje običnu većinu prisutnih akcionara sa pravom glasa o predmetnom pitanju,
mada na pojedinim mestima propisuje i kvalifikovanu većinu (2/3 prisutnih).
Ostavlja mogućnost da se statutom za pojedine odluke odredi veća većina, manja nije moguća.

3. GLASANJE
Glasanje može biti javno i tajno. Način i postupak glasanja se propisuje statuom, poslovnikom ili
odlukom skupštine - što važi samo za tu sednicu.
Zakonska pretpostavka je javno glasanje.
Uoliko je tajno, sačinjavaju se glasački listići sa jasnim izborom. Komisija za glasanje utvrđuje broj
glasaćkih listića, kao i nevažeće i neiskorišćene

Akcionar ne može da glasa u skupštini kada se odlučuje o:

1) Njegovom oslobađanju od obaveza prema društvu ili o smanjenju tih obaveza
2) O pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega
3) O odobravanju poslova u kojima taj akcionar ima lični interes

41. POBIJANJE (NIŠTAVOST) ODLUKA SKUPŠTINE AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Tužbu za pobijanje nezakonitih odluka skupštine društva i naknadu štete može podneti:

1. Svaki akcionar koji je imao pravo na učešće u radu skupštine ako:

1) ta sednica skupštine nije bila sazvana u skladu sa zakonom i statutom
2) je taj akcionar bio onemogućen da učestvuje u radu te sednice i to od strane društva
3) odluka skupštine iz drugih razloga nije doneta u skladu sa zakonom
4) odluka suprotna zakonu ili statutu
5) bilo koji akcionar vršenjem svog rpava glasa ima nameru da za sebe ili treće lice pribavi korist na
štetu društva ili drugih akcionara
6) U drugim slučajevima predviđenim zakonom

2. Svaki direktor/član nadzornog odbora ako bi izvršenjem te odluke:

1) Učinio krivično delo kažnjivo po zakonu
2) Bio odgovoran za štetu prema društvu ili trećem licu

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od saznanja za odluku, ali u roku od 3 meseca od donošenja odluke.

Tužbu ne može podneti:

1) Akcionar koji je prestao da bude akcionar nakon dana akcionara
2) Akcionar koji je glasao za predloženu odluku
3) Akcionar koji je prisustvovao sednici ako odluku pobija iz razloga onemogućavanja da učestvuje u radu
sednice skupštine.

Poništaj odluke ima dejstvo EX NUNC (od sada), tako da treća savesna lica zadržavaju prava koja su
stekla na osnovu te odluke.
72
Odluka neće biti poništena (ali sud može da odluči o naknadi štete):
1) Ako je manje značajna povreda sstatuta ili poslovnika ili je povređeno pravo u manjoj meri
2) Ako su u radu skupštine učestvovali akcionari koji nisu imali pravo na to
3) U slučaju pogrešnog brojanja
4) U slučaju nepotpunosti ili netačnosti zapisnika
5) Ako je zamenjena drugom odlukom koja je ispravna
6) Ako je odluka o novoj emisiji, a emisija je uspela
7) U slučaju tatusne promene zbog nesrazmera u zameni udela/akcija.

42. JEDNODOMNO UPRAVLJANJE

ZOPD omogućuje pravo izbora: jednodomni ili dvodomni model.

1) U jednodomnom modelu akcionarsko društvo može imati jednog ili više direktora, a ako ima tri ili više
direktora onda oni čine odbor direktora.
2) U dvodomnom modelu, akcionarsko društvo ima nadzorni odbor i jednog ili više izvršnih direktora , a
ukoliko ih je više od tri oni čine ivršni odbor.

Utvrđivanje broja direktora kod jednodomnog upravljanja - Akcionarsko društvo samostalno

svojim statutom utvrđuje broj direktora. Kao što je već rečeno, ukoliko društvo ima tri ili više direktora oni
čine kolektivno telo koje se zove odbor direktora.

Uslovi izbora - ZOPD ostavlja društvima potpunu slobodu da urede uslove izbora odbora direktora.
To znači da članovi odbora direktora mogu biti akcionari ili lica koja nisu direktori, lica u radnom odnosu u
društvu ili lica koja nisu u radnom odnosu, domaća i strana lica.

Ograničenja izbora: Zakonom su propisane određene zabrane prilikom izbora:

1) Osuđivanost za krivična dela iz oblasti privrede - ne može se izabrati 5 godina od pravosnažnosti presude
2) Svojstvo direktora u više od 5 društava
3) Ukoliko mu izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost društva.

43. IZBOR I RAZREŠENJE ČLANOVA ODBORA DIREKTORA

Izbor - Članove direktora imenuje skupština društva, a kriterijumi za izbor se utvrđuju statutom
društva.

Prilikom izbora, sistem glasanja može biti:

1) Direktan ( kada akcionar sa 51% glasova bira ceo odbor direktora.)
2) Kumulativan (kada svaki akcionar sa pravom glasa broj glasova kojim raspolaže množi sa brojem
članova odbora, i može sve te glasove dati jednom kandidatu, a može ih i raspodeliti kandidatima po svom
nahođenju.)

Razrešenje - Ko imenuje taj i razrešava, s tim što kod dvodomnog upravljanje može razrešiti i
skupština, bez obzira što je imenovao nadzorni odbor.
U uporednom pravu je usvojen princip da se direktor može razrešiti u svako doba, čak i bez
postojećeg razloga. Razlikuju se rešenja u vezi toga da li direktoru treba priznati naknadu štete, a usvojeno
je mišljenje da mu treba priznati pravo na naknadu štete samo u slučaki razrešenja bez valjanog osnova.
ZOPD ne sadrži odredbe o tome, ali je takvo rešenje potpuno prihvatljivo.

Ostavka direktora - je jednostrani akt, koji proizvodi dejstvo od dana podnošenja.

73
Može se dati u svako doba, a daje se organu imenovanja.
Ukoliko društvo ima samo jednog direktora, a on da ostavku, on će biti u obavezi da nastavlja da obavlja
poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog direktora.

44. KOOPTACIJA I MANDAT ČLANOVA ODBORA DIREKTORA

Odbor direktora koji ima upražnjena mesta može izvršiti kooptiranje nedostajućih članova do prve
sednice skupštine. A skupština može izvršiti verifikaciju tako izabranih članova ili izabrati nove članove.

Kooptacija je dozvoljena i u našem Zakonu, s tim što on uz kooptaciju predviđa i određena

ograničenja:
1) Ne može biti više od dva kooptirana direktora
2) Ako se broj direktora smanji ispod polovine, tako da preostali direktori ne mogu doneti odluku o
kooptaciji, dužni su da bez odlaganja a najkasnije u roku od osam dana sazovu skupštinu radi imenovanja
nedostajućih direktora.
3) Ako institut kooptacije statutom društva nije propisan, ili je utvrđen ali se iz nekog razloga ne izvrši
kooptacija, preostali članovi odbora dužni su da sazovu sednicu skupštine radi izbora nedostajućih članova.

Mandat - Pretpostavljeni mandat članova odbora direktora iznosi 4 godine, mada se taj period može
skratiti.

Odbor direktora podnosi godišnoj skupštiini izveštaj o poslovanju. Njegovo prihvatanje znači
verifikaciju daljeg rada odbora direktora, a neprihvatanje vodi prestanku mandata. U svim ostalim
slučajevima, mandat prestaje istekom perioda na koji je imenovan.

Ukoliko u toku mandata direktor prestane da ispunjava uslove da bude direktor, mandat mu
prestaje danom prestanka ispunjenosti tih uslova.

45. VRSTE DIREKTORA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Prema anglosaksonskoj praksi upravno-izvršnu funkciju u akcionarskom društvu ostvaruju dva

odbora:
1) Bord direktora
2) Odbor izvršnih direktora (menadžment bord)
Skupština bira bord direktora, a bord direktora bira članove odbora izvršnih direktora.

1) Članovi borda direktora koji:

- su zaposleni u akcionarskom društvu su izvršni direktora
- nisu zaposleni u akcionarskom društvu su neizvršni članovi.
2) Izvršni direktori obavljaju poslove rukovođenja društvom, te je razmljivo da po pravili ne mogu biti
neizvršni direktori.

Srpsko pravo poznaje i izvršne i neizvršne direktore, s tim da ako društvo ima manje od tri direktora,
sbvi direktori su izvršni.
Pritom, zakon predviđa obavezu za javna akcionarska društva da mora imati neizvršne direktore i da
njihov broj mora biti veći od broja izvršnih direktora.

Nadležnost neizvršnih direktora: Nadležnost izvršnih direktora

74
1) Nadziru rad izvršnih direktora 1) Vode poslove društva
2) Predlažu poslovnu strategiju 2) Zakonski su zastupnici društva
3) Nadziru izvršavanje usvojene poslovne strategije
4) Odlučuju o davanju odobrenja za poslove kod
sukoba interesa

46. NEZAVISNI DIREKTOR

Nezavisni direktor je lice koje nije povezano sa izvšnim i neizvršnim direktorima, a koje u
prethodne dve godine nije:
1) bilo izvršni direktor ili zaposleno u društvu ili u drugom povezanom društvu
2) bilo vlasnik više od 20% osnovnog kapitala, zaposleno ili na neki način angažovano u društvu koje je
ostvarilo više od 20% godišnjeg prihoda od ovog društva
3) primilo ili potraživalo iznose čija vrednost je veća od 20% godišnjih prihoda društva
4) bilo vlasnik više od 20% društva koje je povezano sa predmetnim društvom
5) bilo angažovano u vršenju revizike finansijskih izveštaja društva

Nezavisni direktor mora tokom celog mandata da ispunjava uslove za nezavisnog direktora,
inače mu to svojstvo prestaje, i nastavlja da obavlja dužnosti izvršnog ili neizvršnog direktora.

Ukoliko javno akcionarsko društvo prestane da ima najmanje jednog nezavisnog direktora,
preostali direktori mogu izvršiti njegovu kooptaciju u roku od 30 dana od saznanja za razlog prestanka
svojstva nezavisnog direktora, a ako to ne učine dužni su da sazovu sednicu skupštine radi njegovog
imenovanja.

47. DELOKURG I SEDNICE ODBORA DIREKTORA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Delokurg odbora direktora je:

1) Utvrđivanje poslovne strategije i ciljeva
2) Vođenje poslova i unutrašnja organizacija
3) Vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem
4) Ustanovljava računovodstvenu politiku i politiku upravljanja rizicima
5) Odgovara za tačnost poslovnih knjiga i tačnost finansijskih izveštaja
6) Daje i opoziva prokuru
7) Saziva sednice skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda
8) Izdaje odobrene akcije
9) Utvrđuje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti
10) Utvrđuje tržišnu cenu akcija
11) Donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija
12) Izračunava dividende, dan i postupak isplate, i donosi odluku o raspodeli međudividendi
13) Predlaže skupštini politiku naknada direktora, predlaže ugovore o radu direktora
14) Izvršava odluke skupštine

Sednice
Način rada odbora direktora određuje se statutom, a mogu doneti i poslovnik o svom radu.
Na sednicama se donose odluke, a javno akcionarsko društvo mora imati minimalno 4 sednice godišnje.

Sednice saziva predsednik odbora direktora, a bilo koji direktor može da podnese zahtev za
sazivanje, pa ako predsednik ne sazove zu roku od 30 dana, može sednicu sazvati sam.

Kvorum za rad sednice - je većina od ukupnog broja direktora.

75
 Sednicama mogu prisustvovati članovi komisije odbora direktora (ako su na dnevnom redu pitanja
iz njihove nadležnosti), revizor (ako se raspravlja o finansijskim pitanjima) i druga lica, na poziv (ako su
potrebna za određena pitanja)

Odluke se donose većinom glasova prisutnih direktora, a ako je jednaka podela glasova, odlučujući
glas ima predsednik.
48. KOMISIJE, PREDSEDNIK, UGOVORNI ODNOS I NAGRADA ČLANOVIMA ODBORA
DIREKTORA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Predsednik upravnog odbora je član upravnog odbora. Kao člana upravnog odbora bira ga
skupština odnosno nadzorni odbor, ali kao predsednika odbora ga biraju sami članovi upravnog odbora.
Uglavnom je kod akcionarskih društava predsednik ujedno i prvi izvršni direktor.

Predsednik odbora direktora:

1) Saziva sednice odbora
2) Predsedava
3) Predlaže dnevni red
4) Odgovara za vođenje poslovnika

Predsednik upravnog odbora može biti razrešen u svako doba, bez navođenja razloga.

Naknada/nagrada direktora - Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a može imati i pravo na
stimulaciju putem dodela akcija.
A o naknadi ili stimulaciji odlučuje skupština, nadzorni odbor, ili se to može utvrditi statutom.

Ugovorni odnos - Međusobna prava i obaveze članova odbora direktora i društva se uređuju na
ugovornoj sonovi.
Ukoliko su zaposleni u društvu - uređuje se ugovorom o radu
Ukoliko nisu zaposleni u društvu - uređuje se ugovoro o uslugama

Komisije - Nezavisni odbori, komisije ili komiteti bira sam odbor iz reda svojih nezavisnih članova.
Ukoliko ih nema dovoljno bira ih skupština iz reda svojih nezavisnih lica.
Za javna akcionarska društva 3 su obavezna odbora/komisije:
1) Revizorski odbor
2) Komisija za imenovanja
3) Komisija za nagrađivanja
Komisije imaju minumim 3 člana, a kod javnog akcionarskog društva jedan od njih mora biti
nezavisni direktor.

49. DVODOMNO UPRAVLJANJE

ZOPD omogućuje pravo izbora: jednodomni ili dvodomni model.

1) U jednodomnom modelu akcionarsko društvo može imati jednog ili više direktora, a ako ima tri ili više
direktora onda oni čine odbor direktora.
2) U dvodomnom modelu, akcionarsko društvo ima nadzorni odbor i jednog ili više izvršnih direktora , a
ukoliko ih je više od tri oni čine ivršni odbor.
Broj izvršnih direktora je određen statutom. Oni se upisuju u registar, i ne mogu imati zamenike.

Uslovi izbora - ZOPD ostavlja društvima potpunu slobodu da urede uslove izbora odbora direktora. To
znači da članovi odbora direktora mogu biti akcionari ili lica koja nisu direktori, lica u radnom odnosu u
društvu ili lica koja nisu u radnom odnosu, domaća i strana lica.
76
 Ograničenja izbora: Zakonom su propisane određene zabrane prilikom izbora:
1) Osuđivanost za krivična dela iz oblasti privrede - ne može se izabrati 5 godina od pravosnažnosti presude
2) Svojstvo direktora u više od 5 društava
3) Ukoliko mu izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost društva.
50. IZVRŠNI DIREKTORI

Predlog kandidata za izvršne direktore daje:

1) Komisija za imenovanja, ukoliko postoji
2) Svaki član nadzornog odbora, ukoliko ne postoji komisija za imenovanja.
Imenuje ih nazdorni odbor, a on ih i razrešava.

Nadležnost izvršnih direktora je poslovodstvo i zastupanje (isto kao i kod izvršnih direktora kod
jednodomnog upravljanja), s tim što im je potrebna saglasnost nadzornog odbora za:
1) Sticanje, otuđenje, opterećenje udela ili akcije koje to društvo poseduje u drugim društvima
2) Sticanje, otuđenje, opterećenje nepokretnosti
3) Uzimanje kredita, uzimanje/davanje zajmova, obezbeđenja, jemstava i garancija za treća lica
4) Druge poslove za koje je ZOPD propisao da su u nadležnosti nadzornog dobora

Generalni direktor - se imenuje iz reda izvršnih direktora od strane nadzornog odbora.

Generalni direktor:
- Koordinira rad izvršnih direktora
- Organizuje vođenje poslova
- Saziva sednice, predlaze dnevni red, predsedava

Ostavka izvršnog direktora - Pravila su kao kod jednodomnog upravljanja: To je jednostrani akt,
koji proizvodi dejstvo od dana podnošenja.
Može se dati u svako doba, a daje se organu imenovanja. Ali ovde postoji jedna specifičnost - Ukoliko
društvo ostane bez ijednog direktora, a u roku od 60 dana se ne izabere novi, registar pokreće postupak
likvidacije društva.

Nadležnost izvršnog direktora:

1) Vodi poslove društva, određuje unutrašnju organizaciju
2) Odgovara za tačnost poslovnih knjiga
3) Odgovara za tačnost finansijskih izveštaja
4) Priprema sednice skupštine
5) Izračunava iznose dividendi, kao i dan i postupa isplate
6) Izvršava odluke skupštine
7) Vrši druge poslove predviđene ZOPD-om, statutom i odlukama skupštine.

51. NADZORNI ODBOR

Kod dvodomnog upravljanja nadzorni odbor je obavezan organ i ima najmanje tri člana, a konkrretan
broj se utvrđuje statutom i mora biti neparan.
Članovi nadzornog odbora:
- ne mogu imati zamenike
- ne mogu biti zaposleni u društvu
- ne mogu biti izvršni direktori u društvu
- ne mogu biti prokuristi

77
 Članove nadzornog odbora imenuje skupština, na predlog postojećeg nadzornog odbora ili
komisije za imenovanja ako postoji.

Niz instituta jednodomnog upravljanja vezanih za odbor direktora odnose se i na nadzorni odbor
kod dvodomnog upravljanja, a to su:
- mandat
- nezavisni član
- kooptacija
- naknade za rad
- prestanak mandata
- razrešenje
- ostavka
- obaveza izveštavanja skupštine
- predsednik nadzornog odbora
- sednice
- komisije

Nadležnost nadzornog odbora - Nadzorni odbor:

1) Utvrđuje poslovnu strategiju i ciljeve društva i nadzire njihovo ostvarivanje
2) Nadzire rad izvrršnih direktora
3) Ustanovljava računovodstvenu politiku
4) Vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem
5) Utvrđuje finansijske izveštaje i podnosi ih skupštini na usvajanje
6) Daje i opoziva prokuru
7) Saziva sednice skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda
8) Izdaje odobrene akcije
9) Utvrđuje emisionu cenu i tržišnu vrednost akcija
10) Donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija
11) Donosi odluku o raspodeli međudividendi
12) Predlaže naknade izvršnim direktorima
13) Daje saglasnost izvršnim direktorima
14) Daje odobrenja za poslove sa sukobom interesa izvršnih direktora sa društvom.

52. UNUTRAŠNJI NADZOR AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Akcionarsko društvo samo svojim aktima uređuje funkciju unutrašnjeg nadzora, s tim što kod javnih
akcionarskih društava najmanje jedno lice za ovu funkciju mora iispunjavati uslove propisane za internog
revizora:
1) Mora biti zaposlen u društvu
2) Mora obavljati samo poslove unutrašnjeg nadzora
3) Ne može biti direktor niti član nadzornog odbora

Internog revizora imenuje: odbor direktora ili nadzorni odbor na predlog Komisije za reviziju.

Poslovi unutrašnjeg revizora su:

1) Kontrola usklađenosti poslovanja sa zakonom
2) Nadzor nad sprovođenjem računovodstvene politike i finansijskim izveštajima
3) Provera sprovođenja politike upravljanja rizicima
4) Prati usklađenost organizacije društva sa kodeksom korporativnog upravljanja
5) Vrednuje politike i procese u društvu, predlaže njihovo unapređenje

78
 O sprovedenom nadzoru izveštava Komisiju za reviziiju, a ako je nema onda odbor direktora
odnosno nadzorni odbor.

53. SPOLJNI NADZOR

Poreklo - Ustanova revizije i revizora je uvedena u Velikoj Britaniji, s tim što su revizori morali biti
deo kompanije. Nakon toga, usvojeno je pravilo da revizori moraju biti lica koja su izvan kompanije,
potpuno nezavisna u odnosu na upravni odbor kompanije.

Pojam revizije - Revizija finansijskih izveštaja vrši se radi davanja izveštaja o tome da li ti izveštaju
prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza i rezultate poslovanja pravnog lkica.
Akcionari nisu u mogućnosti da to provere, jer poseduju ograničene informacije, pa na skupštini ovlašćuju
specijaliste da provere te izveštaje u njihovo ime.

U određenim slučajevima revizija je obavezna, i to:

1) kod velikih i srednjih pravnih lica
2) kod javnih društava nezavisno od njihove veličine
3) svih pravnih lica čiji ostvareni prihod u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra.
- Kod svih ostalih pravnih lica revizija je dobrovoljna

Obavljanje revizije - Srpski Zakon o reviziji razlikuje:

1) Ovlašćenog revizora - fizičko lice koje ima položen propisani ispit za sticanje tog znanja ali nema
važeću licencu za obavljanje revizije
2) Licenciranog ovlašćenog revizora - koji pored položenog propisanog ispita ima i licencu
3) Samostalnog revizora - ovlašćeni revizor koji ima dozvolu da obavlja reviziju kao preduzetnik.

Nezavisnost - Revizor ne sme biti u bilo kakvim vezama sa društvom koje obavlja reviziju. Revizor
neće biti nezavistan ako je u njemu zaposlen ili rukovodilac u tekućoj godini i dve prethodne poslovne
godine:
1) Blisko povezan sa društvom
2) Poslovni partner tog društva
3) Ima direktno ili indirektno vlasništvo u tom društvu
4) Likvidacioni ili stečajni upravnik društva
5) Ugovorna strana u ugovornom odnosu sa licem

Prava revizora - Revizor ima:

1) Pravo informisanja - pozivanja na sednice skupštine ili svaku sednicu odbora koja se tiče finansijskih
izveštaja, raspodela dobiti i pokrića gubitka.
2) Pravo istrage
3) Pravo garancije statusa - Javno akcionarsko društvo ne može revizoru otkazati ugovor zbog neslaganja sa
mišljenjem revizora

Obaveze revizora - Revizija se mora vršiti u interesu svih akcionara, sa pažnjom, poštenjem,
savesnošću i nezavisnošću.
Ima obavezu dostavljanja izveštaja na znanje odboru direktora kod jednodomnog upravljanja
odnosno nadzornom odboru kod dvodomnog, a potom skupštini društva.

Prestanak - Po pravilu revizori se biraju na određeno vreme. Moguća je i ostavka, ali je pravilo da
se ona ne može dati u nevreme.

79
 Prestanak funkcije po bilo kom osnovu, znači nemogućnost izbora u odbor direktora kod
jednodomnog upravljanja, odnosno izvršni odbor kod dvodomnog.

Odgovornost - Revizor vrši obavezi sredstva, a ne cilja, a njegova krivica određuje se prema
standardu ponašanja jednog obaztivog i marljivog revizora. Pored toga, mora postojati kauzalna veza
između krivice i nastale štete.
54. IZVEŠTAVANJE OTVORENIH (JAVNIH) AKCIONARSKIH DRUŠTAVA

Svako javno društvo dužno je da javnim putem izveštava investitore u hartije od vrednosti, pružajući
im informacije koje su propisane zakonom.
To je izveštaj o bitnim događajima (mestu, vremenu i dnevnom redu skupštine, ukupnom broju
akcija i akcija sa pravom glasa, objava o dodeli, isplati dividendi, o emisiji novih akcija, upisu, promeni
statusa...)
Nadzor nad izveštavanjem vrši Komisija za hartije od vrednosti.

Godišnji finansijski izveštaj - Javno društvo je dužno da sačini godišnji finansijski izveštaj, objavi
ga javnosti i dostavi Komisiji za hartije od vrednosti, najkasnije četiri meseca nakon završetka poslovne
godine, kao i da taj izveštaj bude dostupan javnosti najmanje pet godina od dana objavljivanja.
Ako ovi finansijski izveštaji podležu reviziji, moraju se objaviti i izveštaji o reviziji.

Polugodišnji finansijski izveštaji - Javno akcionarsko društvo, obavezno je da za prvih 6 meseci

poslovne godine, a najkasnije u roku od dva meseca nakon završetka polugodišta, sastavi polugodišnji
izveštaj, i dostavi ga Komisiji za hartije od vrednosti.
Ako ovi finansijski izveštaji podležu reviziji, moraju se objaviti i izveštaji o reviziji.

Kvartalni izveštaji - Javno akcionarsko društvo dužno je da sastavi i objavi javnosti i dostavi
Komisiji za hartije od vrednosti kvartalni izveštaj, najkasnije 45 dana nakon završetka svakog od prva tri
tromesečja tekuće poslovne godine, kao i da taj izveštaj bude dostupan javnosti najmanje pet godina od dana
objavljivanja.

55. PRAVNI TRETMAN PRIVILEGOVANIH INFORMACIJA

Da bi se jedna informacija smatrala povlašćenom mora kumulativno da ispunjava tri uslova:

1) Da se radi o tačno određenim činjenicama u vezi sa jednom ili više kompanija odnosno u vezi sa
njihovim finansijskim instrumentima koji se javno nude na tržištu.
2) Da se radi o informaciji koja nije poznata javnosti, odnosno neobjavljena je
3) Da se radi o informaciji koja bi, da je poznata, imala značajan uticaj na cenu tih hartija.

Lica koja raspolažu poverljivim informacijama nazivaju se insajderi. Insajder je i svako lice koje
poseduje insajderske informacije, a zna ili je moralo znati da se radi o insajderskoj informaciji.
Insajderima se ne mogu smatrati: likvidacioni i stečajni upravnici, kao ni market mejkeri.

Zabrane i dužnosti - Lice koje ima insajdersku informaciju ne može koristiti prednosti posedovanja
takvih informacija radi sticanja imovinske koristi ili drugih pogodnosti za sebe i treća lica.
Pored toga, postoji i zabrana otkrivanja takve informacije, osim ukoliko se otkrije u redovnom poslovanju.

Odgovornost insajdera - Da bi insajder bio odgovoran potreban je objektivni element -

posedovanje informacije, kao i subjektivni - želja da se ona zloupotrebi u cilju ostvarivanja materijalne
koristi za sebe ili drugo lice.
Ta odgovornost može biti građanska i krivična.

80
 56. PRINCIPI I PRAVNI IZVORI PREUZIMANJA AKCIONARSKOG DRUŠTVA JAVNOM
PONUDEM (TAKEOVER)

Pravni izvori - Preuzimanje kontrole u javnom akcionarskom društvu regulisano je Zakonom o

preuzimanju akcionarskih društava. Na niovu EU doneta je 13. direktiva o preuzimanju kapital učešća u
otvorenim kompanijama.

Principi koji se moraju poštovati pri preuzimanju značajnog ili kontrolnog i većinskog kapital
učešća (akcija sa pravom glasa) su:
1) Ravnopravno tretiranje svih akcionara iste klase od strane ponudioca
2) Poštovanje pravila sukoba interesa, očuvanja poverljivosti podataka i propisa o sprečavanju korupcije
3) Pri davanju ponude i tokom postupka, ponudilac mora postupati savesno.
4) Pošto uprava društva mora da postupa u interesu svih akcionara, ne sme preduzimati nikakve mere
odbrane od preuzimanja bez odobrenja skupštine akcionara
5) Princip adekvatnog informisanja akcionara kako bi doneli relevantnu odluku o prodaji svojih akcija
6) Princip nemanipulativnog ponašanja - zabrana stvaranja lažne slike o akcijama zabrana odugovlačenja
postupka preuzimanja...

57. JAVNA PONUDA I POSTUPAK PREUZIMANJA AKCIJA JAVNOM PONUDOM

Objava namere da se ucini ponuda - Ponudilac objavljuje nameru kupovine i obaveštava nadležni
državni organ koji treba da odobri preuzimanje.
Prema ZOPD-u obaveza javne ponude nastaje kada se stiče preko 25 % akcija sa pravom glasa.

Vrste ponuda:
1) Gotovinska 1) Ponuda za jednu klasu akcija 1) Obavezna
2) Bezgotovinska 2) Ponuda za sve akcije 2) Dobrovoljna
3) Kombinovana

1) Preporučena - kada je podržano od uprave ciljnog društva - prijateljsko preuzimanje

2) Nepreporučena - kada uprava preduzima mere odbrane - neprijateljsko preuzimanje

1) Bezuslovna
2) Uslovna - Ako se ispuni uslov preuzimanja u javnoj ponudi označenog minimuma praga kapital učešća
ponudilac je dužan da otkupi sve deponovane akcije preko tog praga do roka za prihvat ponude.

Jednom data ponuda se ne može povući bez saglasnosti nadzornog tela.

Elementi ponude su:

1) Opšte informacije o ponudiocu
2) Opis akcije na koju se ponuda odnosi
3) Broj akcija koji ponudilac već poseduje
4) Cena
5) Period važenja ponude - od 21 do 45 dana.
6) Namera ponudioca u pogledu nastavka
poslovanja
7) Informacije u vezi sa finansiranjem ponude

81
 Tokom trajanja ponude ponudilac ne sme sticati akcije ciljnog društva van poslova iz ponude, niti
prodavati akcije tog društva.

Prihvat ponude - može biti učinjen:

1) Izričitom izjavom
2) Konkludentno - upisom deponovanja akcija u Centralnom registru

Ako je broj ponuđenih akcija za prodaju veći od broja iz ponude, postoji obaveza prihvata svih
akcija ponuđenih za prodaju,

U slučaju neuspeha javne ponude za preuzimanje, postoji rok zabrane isticanja nove ponude
preuzimanje od strane istog ponudioca od godinu dana.

58. MERE ODBRANE AKCIONARSKOG DRUŠTVA OD PREUZIMANJA KONTROLE

Mere odbrane su mere koje uprava ciljnog društva preduzima da spreči neprijateljsko preuzimanje
(ono koje ona ne želi)

1) Otkup akcija od samog društva - sticanje sopstvenih akcija

2) Savez sa poslovnim partnerima radi zajedničkog delovanja u cilju sprečavanja uspeha javne ponude
3) Utvrđivanje pluralniih akcija za verne akcionare
4) Preoblikovanje u zatvoreno akcionarsko društvo
5) Povećanje osnovnog kapitala
6) Kupovina akcije od uprave i zaposlenih pod povoljnijim uslovima
7) Preduzimanje vanrednih poslova kojima se menja stanje imovine

Uprava mora da objavi dokument o svom mišljenju o ponudi i da ga obrazloži. Zabranjeno joj je
da od objave namere o preuzimanju bez ovlašćenja skupštine preduzima bilo kakve mere koje bi sprečile
preuzimanje.

82
 1. POSLOVNE BANKE

Zakonom o bankama uređuju se osnivanje, poslovanje i organizacija banaka, način upravljanja bankama,
kao i kontrola i prestanak rada banaka.

Osnovne odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva koje se odnose na:
- osnivanje privrednog društva,
- sedište i poslovno ime,
- zastupanje,
- individualnu i derivativnu tužbu,
- informisanje,
- objavljivanje i zastarelost,
- akcije i druge HoV AD,
- primenjuju se na banke ako nisu u suprotnosti sa Zakonom o bankama.

Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije
i obavlja depozitne i kreditne poslove i dr. poslove u skladu za zakonom.

Banka samostalno obavlja delatnost radi ostvarivanja dobiti na načelima likvidnosti, rentabilnosti i
sigurnosti.
Banka samostalno utvrđuje svoju unutrašnju organizaciju i eksterno povezivanje.

Banke mogu osnovati fizička i pravna lica, strana i domaća.

-Za osnivanje je potreban ugovor o osnivanju, minimalni osnovni kapital od 10 miliona eura, statut i izbor
organa kao i dozvola za rad, tj osnivanje, koju izdaje NBS.
Banka dakle ima status pravnog lica i upisuje se u registar.
Kako se osniva kao AD, za svoje obaveze banka odgovara svojom celokupnom imovinom, a osnivači i drugi
vlasnici snose rizik njenog poslovanja do visine svog uloga u kapital banke.

Banka se može baviti:

- depozitnim, kreditnim, deviznim, devizno-valutnim i menjačkim poslovima (uz posebno ovlašćenje),
- emisionim poslovima, depo i kastodi poslovima (čuvanje sredstava i upravljanje HoV),
- poslove sa efektima (promet HoV),
- garancijskim poslovima i poslovima pravnog prometa.
- Može obavljati i neke parabankarske poslove- posredovanjem pri kupovini HoV, kupovinom i
naplatom potraživanja, pružanjem finansijskih usluga…
Niko osim banke ne može se baviti primanjem depozita.
Niko osim banke ne može se baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to
ovlašćen zakonom.

Banke su dužne da osiguraju depozite fizičkih lica, a fond za osiguranje depozita se obrazuje u Agenciji za
osiguranje depozita.
Prema delatnosti banke mogu biti
- emisione (NBS),
- depozitne (primaju sredstva na čuvanje i štednju i daju kredite),
- založne i hipotekarne,

83
 - a mogu biti međunarodne, nacionalne i lokalne.

Specijalne banke su:

- banke za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova
- bankarska grupa (je grupa društava koju čine isključivo lica u finansijskom sektoru i u kojoj
najmanje jedna banka ima svojstvo najvišeg matičnog društva ili svojstvo zavisnog društva)
- bankarski konzorcijum
- bankarski holding (je najviše matično društvo (pravno lice u kome nijedno drugo pravno lice nema
kontrolno učešće) u bankarskoj grupi koje nije banka)
- investicione banke
- kastodi banke.
-
Banka je izložena rizicima u poslovanju kojima je dužna da upravlja:
- rizik likvidnosti (sposobnost da u svakom momentu ispuni svoje dospele obaveze),
- rizik solventnosti (trajna sposobnost ispunjavanja obaveza),
- kreditni rizik (rizik da dužnik ne izvrši svoje obaveze prema banci),
- kamatni, devizni i tržišni rizici, rizik izloženosti prema licu ili grupi povezanih lica,
- rizik ulaganja u druga pravna lica i osnovna sredstva,
- operativni i pravni rizik.
Narodna banka Srbije na nivou Republike poslovnim bankama daje dozvolu za osnivanje, saglasnost na
osnivački akt, statut i njegove promene, izbor članova i predsednika upravnog i izvršnog odbora, na sticanje
vlasništva u određenom procentu, otvaranje predstavništva, filijala.

NBS vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, dostavljanje i objavljivanje finansijskih
izveštaja i izveštaja spoljnog revizora, odnosno imenuje posebnog za posebnu reviziju.
NBS ima diskreciono ovlašćenje da proceni utvrđene nepravilnosti i da uputi pisanu opomenu, nalogodavno
pismo, naloži mere za otklanjanje nepravilnosti, uvede prinudnu upravu ili oduzme dozvolu za rad.

Od stečenih prihoda poslovna banka prvo podmiruje rashode (troškovi poslovanja, zarade zaposlenih i dr.
zakonske obaveze) a deo prihoda koji preostane se iskazuje kao neraspodeljena dobit koja se odlukom
skupštine može raspodeliti na rezerve, akcionarima ili za druge namene.
Poslovne banke takođe moraju obrazovati rezerve iz dobiti radi pokrića rizika iz poslovanja, kao i posebne
rezerve radi obezbeđenja sigurnosti poslovanja, odnosno obezbeđenje od potencijalnih gubitaka. Za visinu
eventualnog gubitka smanjuju se rezerve ili čak i osnovni kapital.

-Osnivačka skupština poslovne banke se ne može održati dok banka ne dobije rešenje o dozvoli osnivanja.
Statut banke se donosi 2/3 većinom glasova svih osnivača, bira se predsednik, članovi upravnog i izvršnog
odbora, usvaja se program aktivnosti za 3 poslovne godine koje slede, utvrđuje poslovna politika i odnosi
odluka o prvoj emisiji akcija.
-Osnovni kapital banke se može povećavati (ali ne iz rezervi) i smanjivati. Iz dobiti banka može otkupljivati
akcije svojih akcionara samo ako bi se prodajom nanela znatna šteta banci ili uz prethodnu saglasnost NBS.
Za sticanje akcija banke ona ne može davati avanse ili kredite, a za sticanje akcija sa pravom glasa
od strane jednog lica u vrednosti od preko 6% ukupnog kapitala potrebno je odobrenje NBS.

Organe banke čine:

1. skupština,
2. upravni odbor (min 5 članova, 1/3 nezavisna),
3. izvršni odbor (2 člana minimum),
4. odbor za reviziju (min 3 člana od čega jedan mora biti nezavisno lice a dva člana su istovremeno
i članovi upravnog odbora),
5. kreditni odbor,
6. odbor za upravljanje aktivom i pasivom.
84
 2. REGULISANO TRŽIŠTE FINANSIJSKIH INSTRUMENATA I MTP

Berza ili regulisano tržište finansijskih instrumenata je organizator regulisanog specijalizovanog tržišta
hartija od vrednosti na kojem se u određeno vreme okupljaju njegovi članovi radi zaključivanja određenih
poslova.

Regulisano tržište finansijskih intrumenata i multilateralnu trgovačku platformu definiše Zakon o tržištu
kapitala:

- organizator tržišta je lice koje upravlja regulisanim tržištem, odnosno lice koje obavlja delatnost u vezi sa
funkcionisanjem regulisanog tržišta, to može biti i samo regulisano tržište.
To mora biti lice osnovano kao AD uz dozvolu Komisije za hartije od vrednosti, mada organizator MTP
može biti brokersko-dilersko društvo ili berza sa dozvolom Komisije.
- regulisano tržište je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja organizator tržišta, a
koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u
skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora, ima dozvolu i
redovno posluje u skladu sa ovim zakonom;
- multilateralna trgovačka platforma (MTP) je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim
upravlja organizator tržišta ili investiciono društvo i koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica
za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način
koji dovodi do zaključenja ugovora, u skladu sa ovim zakonom;
- OTC (over the counter tržište- transakcije bez korišćenja usluga organizovane berze) tržište je
sekundarno tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta i čiji
sistem trgovanja, podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju
zaključenja transakcije.

Berze mogu biti:

- robne (najčešće specijalizovane za jednu vrstu robe ali postoje i mešovite),
- efektne (finansijske, kako specijalizovane tako i mešovite) i
- mešovite (robne i efektne, ali su ređa pojava).

Osnivaju se trojako:
- odlukom države,
- slobodnim osnivanjem ispunjenjem zakonskih uslova (normativni sistem) i
- uz dozvolu nadležnog organa - koji uz procenu ispunjenosti zakonskih uslova ima diskreciono
ovlašćenje da procenjuje i celishodnost osnivanja

Osnivači berze mogu biti fizička, pravna, strana i domaća lica.

Poslovanjem regulisanog tržišta u Republici može se baviti samo organizator tržišta sa sedištem u Republici
ukoliko poseduje dozvolu Komisije.
Minimalni kapital organizatora tržišta ne može biti manji od 1.000.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti. Minimalni kapital organizatora MTP ne može biti manji od 730.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti.

85
Kada je organizator tržišta istovremeno i organizator MTP minimalni kapital ne može biti manji od
1.000.000 evra. Potrebna je dozvola za osnivanje kao i kadrovska, tehnička i organizaciona osposobljenost
za obavljanje berzanskog poslovanja.
Za upis u registar potrebna je dozvola za rad koju izdaje Komisija za HoV, osnivački ugovor, statut,
saglasnost Komisije na izbor upravnog odbora i direktora i dr. isprave.
Država nema prava direktnog upliva u upravljanje organizatorom tržišta ali propisuje obavezne organe,
njihov sastav i delokrug.
Kontrolu zakonitosti poslovanja organizatora tržišta vrši Komisija za hartije od vrednosti.

Organi organizatora tržišta su

1. skupština, upravni odbor (predsednik + 4 člana),
2. direktor (funkcija nespojiva sa funkcijom predsednika upravnog odbora).

Organizator tržišta mora imati najmanje 2 zastupnika, arbitražu i komisiju za listing.

Poslove trgovanja finansijskim instrumentima koji su uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu obavljaju
1. investiciona društva koja su članovi tog tržišta (brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke), kao i
2. Republika i
3. Narodna banka Srbije.

Poslovi na regulisanom tržištu su:

1) povezivanje ili olakšavanje povezivanja različitih interesa trećih lica za kupovinom i prodajom
finansijskih instrumenata na tržištu

2) čuvanje i obelodanjivanje informacija o tražnji, ponudi, kotaciji i tržišnim cenama finansijskih

instrumenata, kao i drugih informacija značajnih za trgovanje finansijskim instrumentima, kako pre,
tako i posle izvršene transakcije

3) uspostavljanje i sprovođenje uslova članstva za investiciono društvo, uslova za uključenje

finansijskih instrumenata u trgovanje na regulisano tržište, isključenje iz trgovanja i privremenu
obustavu trgovanja istim, tržišnog nadzora nad trgovanjem, uspostavljanje i sprovođenje
procedura za pokretanje disciplinskih postupaka protiv investicionih društava i ovlašćenih
fizičkih lica u investicionom društvu koji se ponašaju suprotno odredbama opšteg akta regulisanog
tržišta, kao i procedura za rešavanje sporova između investicionih društava koja su članovi na
regulisanom tržištu

4) obavljanje drugih poslova u vezi sa regulisanim tržištem u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i
aktima Komisije.

Regulisano tržište i organizator tržišta ne mogu da trguju finansijskim instrumentima.

-Dozvoljeno je samo ulaganje u finansijske instrumente koje izdaju Republika, Narodna banka
Srbije, jedinice lokalne samouprave ili odgovarajuće strane institucije.

-Regulisano tržište, organizator tržišta, niti bilo ko od njihovih članova uprave, direktor ili zaposleni
ne smeju davati savete o kupovini i prodaji finansijskih instrumenata ili o izboru investicionog
društva.
-Da bi se akcije uključile na listing organizovanog tržišta potrebno je odobrenje prospekta, zahtev za
uključivanje, očekivana tržišna kapitalizacija akcija od minimum million eura, a najmanje 25%
akcija distribuiranih javnosti, a izdavalac mora imati I objavljene I usvojene godišnje finansijske
izveštaje za 3 poslovne godine unazad.

86
Regulisano tržište isključuje finansijske instrumente iz trgovanja ukoliko se trgovanje tim finansijskim
instrumentom nije obavljalo duže od 180 dana i uključuje na MTP, ako javno društvo više ne ispunjava
uslove za uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu ili iz razloga nepoštovanja obaveza propisanih
Zakonom o tržištu kapitala.

Regulisano tržište, odnosno MTP isključuje finansijske instrumente iz trgovanja ukoliko je nad javnim
društvom otvoren postupak stečaja ili likvidacije ili na zahtev javnog društva kome je prestalo svojstvo
javnog društva ukoliko su nesaglasni akcionari isplaćeni u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna
društva.

3. INVESTICIONA DRUŠTVA(BROKERSKO-DILERSKA)

U smislu Zakona o tržištu kapitala, investiciono društvo je lice u čije redovne aktivnosti ili poslovanje
spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili
više investicionih aktivnosti.

To su brokersko- dilersko društvo I pravno lice organizovano kao AD, odnosno ovlašćena banka.
Poslove investicionog društva mogu obavljati I kreditne institucije sa dozvolom Komisije za HoV, ali
investiciona društva ne mogu obavljati poslove organizatora tržišta finansijskih instrumenata.

Brokersko-dilersko društvo je investiciono društvo u čije redovne aktivnosti spade pružanje investicionih
usluga, odnosno obavljanje investicionih aktivnosti.
Ovlašćena banka je investiciono društvo koje je organizaciona jedinica kreditne institucije u čije redovne
aktivnosti spada pružanje investicionih usluga, odnosno profesionalno obavljanje investicionih aktivnosti u
vezi sa jednim ili više finansijskih instrumenata.
Investiciona društva mogu osnovati fizička I pravna lica uz dozvolu za osnivanje (rad), kadrovsku I
organizacionu osposobljenost I tehničku opremljenost I minimalni osnovni novčani kapital od:
- 50.000 eura za brokerske poslove, upravljanje portfoliom
- 200.000 eura za poslove dilera (trgovanje za sopstveni račun)
- 730.000 za poslove pokrovitelja, preuzimaoca finansijskih instrumenata uz obavezu otkupa I usluge
upravljanja MTP
Opšti akti investicionog društva su statut, pravilnik I procedure poslovanja, pravilnik o tarifi.
Na ove akte I izbor nadzornog I izvršnog odbora saglasnost daje Komisija za HoV.

Delatnosti investicionog društva su

1. brokerski poslovi (posredovanje),
2. dilerski poslovi (kupovina I prodaja u svoje ime I za svoj račun radi ostvarivanja razlike u ceni),
3. poslovi market mejkera (u svoje ime I račun po ceni koju sam odredi),
4. portfolio menadžera (upravljanje pojedinačnim portfolijima koji se odnose na jedan ili više fin.
instrumenata, na osnovu ugovora sa klijentom),
5. agentura emisije (usluge u vezi sa ponudom I prodajom fin. instrumenata bez obaveze otkupa
neprodatih),
6. poslovi pokrovitelja (organizovanje distribucije I preuzimanja otkupa celokupnih emisija ili dela
neprodatih akcija radi dalje prodaje)
7. I poslovi investicionog savetnika (savetodavne usluge u vezi sa poslovanjem finansijskim
instrumentima).

Investiciona društva se u poslovanju moraju rukovoditi interesima klijenata isključivo, a imaju i određene
obaveze u vezi sa zaštitom od rizika.
87
Dužna su da obezbede adekvatnost kapitala za pokrivanje mogućih gubitaka, uvek moraju biti
likvidna i solventna (dakle kapital nikad ne sme ići ispod zakonskog minimuma i imaju dužnost
obrazovanja rezervi), sredstva koja klijent uplati za kupovinu fin. instrumenata moraju držati na posebnom
računu za te namene i svoje račune moraju voditi odvojeno od računa svojih klijenata.

Komisija za HoV ovlašćena:

1. Nadzor nad poslovnim knjigama, dokumentacijom i izveštajima revizora investicionih društava
2. i na davanje saglasnosti na osnivanje i promene osnivačkog ugovora, izbor članova;
3. može izreći javnu opomenu, privremenu zabranu obavljanja poslova ili raspolaganja sredstvima,
oduzeti dozvolu za rad ili obavljanje poslova fizičkog lica.

Investiciona društva ovlašćena da drže novčana sredstva klijenata, koja obavljaju dodatne usluge čuvanja i
upravljanja finansijskim instrumentima i društvo koje upravlja portfolijima moraju biti članovi Fonda za
zaštitu investitora. Ovaj fond nije pravno lice a štiti investitora od stečaja investicionog društva ili kreditne
institucije. Organizator fonda za za svoje upravljanje naplaćuje naknadu, a mora imati dozvolu Komisije
koja vrši nadzor nad njim i njegovim članovima. Potraživanja klijenata su osigurana do vrednosti od 20.000
eura, a klijenti Fonda za zaštitu investitora ne mogu biti investiciono društvo, kreditna institucija,
osiguravajuće društvo, investicioni, penzioni fond, država, jedinica lokalne samouprave…

4. CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti je započeo sa poslovanjem 2001. u vreme emitovanja
obveznica SR Jugoslavije izdatih za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje građana. Nalazi se u
Beogradu i prvo je predstavljao organizacioni deo Narodne banke pod čijom se ingerencijom nalazio.
Zakon o tržištu hartija od vrednosti (primena od 2003.) definisao je CR HoV kao nezavisnu instituciju i AD
u kojem najmanje 51% akcija mora biti u vlasništvu države.
On predstavlja instituciju koja treba da unapredi razvoj finansijskog tržišta u Srbiji.
To je zatvoreno društvo, a osnivači mogu biti fizička i pravna lica uz državu koja ima većinsko vlasništvo.
Centralni registar je upisan u registar privrednih društava. Osnovni kapital ne može biti manji od 750.000
eura u dinarskoj protivvrednosti. Akcije su obične, sa pravom glasa.
Njegovo poslovanje obuhvata registraciju različitih hartija od vrednosti, otvaranje računa HoV i novčanih
računa za fizička i pravna lica, prenošenje HoV sa jednog na drugi račun i registovanje prava trećih lica na
HoV i dr. Učeštvuje u međunarodnim organizacijama koje se bave poslovima registracije, kliringa i
saldiranja i sarađuje sa tim organizacijama. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti je 2003.
usvojio novu platformu rada koja podrazumeva kliring i saldiranje novčanih transakcija pored kliringa i
saldiranja HoV a po DvP (delivery versus payment) principu. Zakon o tržištu HoV je ustanovio i
dematerijalizaciju HoV što pretpostavlja elektronski upis hartija na računima njihovih vlasnika.
Članovi CR HoV mogu biti RS, NBS, brokersko-dilerska društva, berza, banke, društva za upravljanje
fondovima i inostrana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja HoV. Danas CR HoV ima
preko 50 klijenata. Članovi mogu otvarati podračune za svoje klijente koji mogu biti fizička i pravna lica.
Organi CR su skupština, upravni odbor i direktor. Opšti akti su Statut, pravila poslovanja i pravilnik o tarifi.
U CR HoV se otvaraju i vode računi članova i garantnog fonda. Novčane račune otvara i vodi NBS. Prenos
prava se može vršiti na osnovu naloga koji daje član (zakoniti imalac finansijskog instrumenta, tj lice u čije
je ime otvoren račun), na osnovu pravnog posla, ali i na osnovu zakona i pravosnažne sudske odluke. CR je
dužan da informacioni sistem štiti od neovlašćenog korišćenja, izmene i gubitaka i da čuva dokumentaciju 5
godina. Podaci o imaocima računa su tajni i mogu se otkriti samo po nalogu suda ili na zahtev Komisije za
HoV.
Centralni registar podnosi Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti
godišnji izveštaj o poslovanju najkasnije 4 meseca od završetka poslovne godine.

5. AKCIONARSKA DRUŠTVA ZAPOSLENIH

88
ESOP (employee stock ownership plan) je metod upravljanja kompanijama koji se zasniva na ideji da
radna snaga, sticanjem statusa vlasnika deluje sa interesom efikasnog upravljanja i sticanja profita.
To se postiže prodajom akcija zaposlenima pod povoljnim uslovima, dodelom akcija kao način isplata
zarada ili besplatnom podelom akcija zaposlenima.

-Danas su mnoge korporacije u većinskom vlasništvu svojih zaposlenih i termin ESOP se često koristi kada
se misli na takve organizacije. One podsećaju na kooperacije zaposlenih, ali kod ESOP-a za razliku od
kooperacija, kapital nije jednako raspodeljen a uprava ima veću fleksibilnost u vođenju poslova.
Ovim planom učešća zaposlenih u kapitalu kompanije se brane od neželjenog preuzimanja i sprečavaju
većinsko učešće pojedinaca.

Putem ESOP-a kompanije određuju i ograničenja koja te akcije mogu imati. Akcije mogu biti odmah
dodeljene, a mogu biti izdvojene u fond i dodeljene tek kada se radnik penzioniše ili napusti kompaniju.
ESOP- om se stvaraju profitabilne, kontrolisane kompanije.
Akcije sa popustom su najrašireniji oblik prodaje akcija zaposlenima ili građanima.
Postoje značajne zakonske restrikcije prava po osnovu tih akcija, naročito razna ograničenja u raspolaganju.
Često se vrši u privatizaciji, kao kombinacija besplatnih akcija i akcija sa popustom.

ESOP je indirektni oblik svojine zaposlenih.

Korporacija može obrazovati specijalni trust sa individualnim računima zasposlenih za sticanje akcija te
korporacije.
Učešće u upravljanju zaposlenih zavisi od toga da li su izdate upravljačke ili neupravljačke akcije.
Upravljačke akcije se distribuiraju na zaposlene tek kada su otplaćene u celini, kada daju i upravljačka
prava.
Do tada se njima upravlja prema ESOP-u, a češća je praksa da se fond ovlasti da kao staratelj glasa na
skupštini.

Ako je fond vlasnik kapitala kompanije u obimu od najmanje 30% kapitala uživa i poreske olakšice.
Menadžeri kao akcionari takođe mogu dobiti deo svoje naknade u akcijama: mogu pod povlašćenim
uslovima sticati akcije kompanija koje se privatizuju, odnosno mogu imati pravo kupovine akcija uz
višegodišnji rok otplate.
Uporednopravno gledano, rešenja nacionalnih zakona se razlikuju.

Kod nas nema posebnih rešenja o učešću zaposlenih u svojstvu akcionara u skupštini AD, mada postoje
pravila o disperzovanim akcionarima i zajedničkom delovanju akcionara u skupštini.

U SAD, svaki zaposleni može tražiti da mu se garantuje opcija kupovine akcija u utvrđenom broju i za
utvrđenu cenu. Ako rok u kojem se može opredeliti traje do nekoliko nedelja, ova opcija je pravo, a ako traje
duže, onda je to varant. U pitanju je kupovina ispod tržišne cene akcija, koja se može ostvarivati sukcesivno
što onemogućava fiksiranost osnovnog kapitala AD.

U Francuskoj je omogućeno izuzetno zdravim društvima da emituju do 3% svog kapitala kroz akcije koje
besplatno distribuiraju svojim zaposlenima, delom na teret rezervi, delom na teret državnog budžeta, čime
se povećava osnovni kapital. Ove akcije nisu prenosive 3-5 godina. Ovo je ideja na kojoj su zasnovani i
privatizacioni zakoni u Srbiji.

U Engleskoj velike kompanije mogu izdavati akcije zaposlenima koje nose određena ograničenja u
upravljanju, ali samo ako se uplaćuju u gotovom novcu i sa pravom prečeg otkupa kompanije u slučaju
prodaje ili prestanka radnog odnosa.

89
 6. NARODNA BANKA

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i nezavisna u obavljanju svojih
funkcija, podleže nadzoru Narodne skupštine i njoj je odgovorna za svoj rad.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena.
Zakonom o Narodnoj banci Srbije uređuju se položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke
Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije, međunarodnim organizacijama
i institucijama.

Narodna banka ima svojstvo pravnog lica, ali se ne upisuje se u registar.

Sedište je u Beogradu, a može osnivati filijale. To je jedina emisiona ustanova monetarnog sistema Srbije.
Odgovorna je za monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu.
Za obaveze Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija.
Narodna banka Srbije je narodna banka Srbije, organi Narodne banke Srbije i članovi ovih organa u
obavljanju svojih funkcija ne primaju niti traže uputstva od državnih organa i organizacija, kao ni od drugih
lica.

Organi Narodne banke Srbije su :

- izvršni odbor,
- guverner Narodne banke Srbije i
- Savet guvernera Narodne banke Srbije.
Izvršni odbor čine guverner, direktor Uprave za nadzor i viceguverneri Narodne banke Srbije.
Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti
finansijskog sistema, a posebno utvrđuje:
1) program monetarne politike Narodne banke Srbije;
2) način utvrđivanja kamatnih stopa Narodne banke Srbije i način obračuna, naplate i plaćanja kamate na
plasmane i druga potraživanja Narodne banke Srbije, kao i na sredstva na koja Narodna banka Srbije plaća
kamatu;
3) uslove i način izdavanja hartija od vrednosti Narodne banke Srbije;
4) uslove pod kojima i način na koji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i
obavlja diskontne poslove;
5) politiku odobravanja kratkoročnih kredita;
6) politiku kursa dinara;
7) osnovice za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve
8) politiku upravljanja deviznim rezervama
9) mere za održavanje likvidnosti banaka.
Sednicama izvršnog odbora predsedava guverner, a bez prava glasa prisustvuje I minister finansija.
Odlučuje se većinom glasova svih članova.

Guvernera bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike Srbije. On zastupa I predstavlja
Narodnu banku I njome rukovodi.
-NBS ima 2 do 4 viceguvernera.
-Guverner se bira na šest godina, s pravom ponovnog izbora I time zasniva radni odnos u NBS.
-Guverner je dužan da najmanje jednom u tri meseca Savetu dostavi izveštaj o sprovođenju monetarne
politike.
90
Savet guvernera čine pet članova, uključujući i predsednika, koje bira Narodna skupština na predlog
odbora Narodne skupštine nadležnog za poslove finansija.
Članovi Saveta biraju se na pet godina, s pravom ponovnog izbora.
Ako članu Saveta funkcija prestane pre isteka mandata, novi član Saveta bira se na period do isteka mandata
člana Saveta kome je funkcija prestala.Članovi Saveta nisu zaposleni u Narodnoj banci Srbije.
Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u dva meseca, ako su prisutna najmanje tri
člana. Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta.
Savet guvernera:
1. donosi finansijski plan,
2. usvaja godišnje finansijske izveštaje NBS I donosi statut,
3. strategiju upravljanja deviznim rezervama,
4. utvrđuje režim kursa dinara,
5. vrši izbor ovlašćenog revizora,
6. utvrđuje tarifu usluga NBS.
Kontrolna funkcija NBS se ogleda u ovlašćenju da izdaje i oduzima dozvole za rad i preko Uprave za
nadzor vrši nadzor nad finansijskim institucijama, a preduzima i druge mere u skladu sa zakonom.
Narodna banka Srbije može doneti propise kojima se utvrđuju standardi stabilnog i sigurnog poslovanja
subjekata koje kontroliše, odnosno nad kojima vrši nadzor.

7. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI

… je nezavisna i samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica.

Komisija za hartije od vrednosti je odgovorna za zakonito funkcionisanje tržišta kapitala sa ciljem zaštite
investitora i obezbeđivanje pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tog tržišta.
U tom smislu Komisija vrši nadzor nad primenom Zakona o tržištu kapitala, Zakona o preuzimanju
akcionarskih društava i Zakona o investicionim fondovima.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovorna je Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Komisija obavlja regulatornu i nadzornu funkciju na tržištu kapitala u skladu sa pravilima

Međunarodne organizacije komisije za HoV.
Komisija je kolegijalni organ od 5 članova uključujući predsednika koji je predstavlja, zastupa i rukovodi
njenim radom.
Predsednik i članovi su stalno zaposleni u Komisiji a bira ih i razrešava Narodna skupština.
Komisija odlučuje na sednicama većinom glasova, kvorum čine 3 člana.
I članovi i zaposleni imaju kvalifikovani imunitet u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, ali se ne mogu
baviti trgovanjem finansijskim instrumentima, niti davati savete o ulaganjima u finansijske instrumente.

Nadzor nad radom Komisije vrše Vlada i Narodna skupština.

Opšti akti koje donosi su Statut, pravilnici, uputstva, stručna uputstva, naredbe…
Može davati mišljenja i rešenja protiv kojih se može voditi samo upravni spor.
Može pokrenuti i voditi pred sudom postupak protiv bilo kog lica radi zaštite interesa investitora u
finansijske instrumente.

Delokrug:
1) donosi akte za sprovođenje zakona
2) odobrava objavljivanje prospekta za javnu ponudu I uključenje finansijskih instrumenata u trgovanje
3) odobrava ponude I uključenje fin. instrumenata koji su izuzeti od obaveze objavljivanja prospekta
4) odobrava fizičkim I pravnim licima status profesionalnog investitora
5) daje/oduzima dozvolu za obavljanje delatnosti investicionim društvima, organizatoru tržišta
dozvolu za rad
6) daje dozvolu Fondu za zaštitu investitora I daje saglasnost na njegove opšte akte

91
7) odobrava izmene opštih akata, sticanje kvalifikovanog učešća u kapitalu, daje saglasnost na
imenovanje članova organizovanog tržišta, investicionih društava I centralnog registra
8) organizuje nastavu I polaganje ispita I izdaje dozvolu za obavljanje poslova brokera, portfolio
menadžera i investicionog savetnika.

8. DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE INVESTICIONIM FONDOVIMA

Osniva se kao zatvoreno AD uz dozvolu Komisije za HoV i upisuje u registar.

Opšti akti društva su osnivački akt, pravila poslovanja i drugi opšti akti.
Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najmanje 125.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti. Društvo za upravljanje investicionim fondovima mora imati bar jednog portfolio
menadžera zaposlenog na neodređeno vreme, za svaki investicioni fond kojim se upravlja i jednog internog
revizora.

Osim kadrovskih, društvo mora ispunjavati druge tehničke i organizacione uslove.

Jedno lice, fizičko ili pravno može imati kvalifikovano učešće u kapitalu (10%), ali samo u jednom takvom
društvu.
Dozvolu za rad, saglasnost na opšte akte, na izbor direktora i članova upravnog odbora daje Komisija za
HoV i vrši nadzor nad poslovanjem društva.

Ovaj oblik privrednog društva organizuje otvorene fondove i upravlja njima, osniva zatvoreni fond, upravlja
privatnim fondom i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala i ne može
se pored toga baviti nekom drugom delatnosti.

Društvo za upravljanje upravlja investicionim fondom donošenjem investicionih odluka i

vršenjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima može biti vlasnik investicione jedinice do 20% neto
vrednosti fonda.

Društvo ne može biti vlasnik akcija ili udela drugog društva za upravljanje, banke koja je njegov depozitar
(kastodi banke), berzanskog posredničkog društva koje za ovo društvo kupuje HoV, investicionih fondova,
svojih akcionara i članova.

9. INVESTICIONI FONDOVI

Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva
u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.

Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini investicionog fonda.

Za osnivanje investicionog fonda potrebna je dozvola za organizovanje, nacrt prospekta i skraćenog

prospekta investicionog fonda, nacrt osnivačkog akta zatvorenog fonda, nacrt ugovora sa kastodi bankom,
nacrt ugovora o upravljanju zatvorenim fondom…
Otvoreni fond ima naziv.
Zatvoreni i privatni fond imaju poslovno ime. Naziv i poslovno ime ne mogu biti u suprotnosti sa odabranim
investicionim ciljem investicionog fonda.
Dozvola za investicioni fond ne može se izdati bez pozitivno rešenog zahteva za izdavanje dozvole za rad
društva za upravljanje.

Investicioni fond se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme.

92
Domaća i strana, pravna i fizička lica mogu ulagati u investicione fondove, u skladu sa odredbama Zakona o
investicionim fondovima i zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.

Investicioni fondovi mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni.

Otvoreni investicioni fond je investicioni fond koji nema svojstvo pravnog lica, koji osniva društvo za
upravljanje i čijom imovinom upravlja društvo za upravljanje u svoje ime, a za zajednički račun članova
fonda.
Imovina otvorenog investicionog fonda je u svojini članova fonda, podeljena na investicione jedinice čija se
vrednost utvrđuje i objavljuje svakog radnog dana.
Investicione jedinice se ne mogu slobodno prenositi.
Minimalna novčana sredstva za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000
evra. Novčana sredstva od velikog broja sitnih ulagača se poveravaju kastodi banci, a stručni poslovi u vezi
sa ulaganjem se poveravaju društvu za upravljanje.
Otvoreni fond se osniva sa jedinim ciljem da se zajednička sredstva koja su prikupljena od javnosti, ulažu u
prenosive HoV ili drugu finansijsku imovinu, a na osnovu pravila disperzije rizika, kao i na principu otkupa
investicionih jedinica na zahtev člana fonda iz imovine fonda.
Može da uzima kredite radi održavanja nivoa likvidnosti do 10% vrednosti imovine, ali sam otvoreni fond
ne može davati kredite ni garancije.

Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao javno akcionarsko društvo, jer prikuplja novčana sredstva
prodajom akcija putem javne ponude.
Organi zatvorenog fonda su skupština i nadzorni odbor.
Društvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.
Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neograničeno prenosive.
Zatvoreni fond ne može sticati više od 20% akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca, koji je javno AD, a u
jednu nepokretnost može se uložiti najviše do 20% imovine zatvorenog fonda.
Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao DOO, a minimalni novčani ulog člana privatnog
fonda ne može biti manji od 50.000 evra.
Društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu privatnog fonda
kojim upravlja.

Privatni fondovi ne podležu opštim odredbama o investicionim fondovima koje se tiču izdavanja dozvole
za investicioni fond, ulaganja imovine fonda, ograničenja ulaganja imovine fonda,
ograničenja raspolaganja imovinom fonda, utvrđivanja prinosa investicionog fonda, izdavanja
prospekta…
Privatni fond se može zaduživati bez ograničenja, u skladu sa svojim pravilima poslovanja.
Na privatne fondove shodno se primenjuju odredbe ZOPD.

Imovina investicionog fonda može se ulagati u:

1) prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca kojima se trguje, odnosno koji su
uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi (MTP)
u Republici, državama članicama EU i na regulisanim tržištima drugih država ( do 10% imovine
investicionog fonda može se ulagati u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog
izdavaoca)
2) jedinice otvorenih fondova u Republici, u državama članicama EU i drugim državama (do 20% imovine
u jedan fond, pri čemu ukupna vrednost takvih ulaganja u investicione fondove koji nisu otvoreni fondovi
ne sme biti veće od 30% imovine fonda)
Ukupna izloženost fonda prema jednom licu može da iznosi najviše do 20% imovine fonda.
3) novčane depozite u bankama (do 20% u jednoj banci odnosno kreditnoj instituciji)

93
4) instrumente tržišta novca, odnosno dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika, Narodna banka
Srbije, teritorijalna autonomija i jedinice lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju
Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug, ili koje izdaju međunarodne finansijske
institucije, države članice EU i druge države;
5) izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP ili OTC (do
10% imovine investicionog fonda može se ulagati u izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na
OTC tržištu kada je druga strana u transakciji banka, odnosno kreditna institucija, odnosno do 5% imovine
investicionog fonda kada je druga strana u transakciji drugo pravno lice).

Društvo za upravljanje dužno je da uspostavi sistem upravljanja rizicima koji omogućava praćenje i merenje
rizika pozicija i njihov doprinos ukupnom riziku portfolija, koji uključuje i tačnu i nezavisnu procenu
vrednosti izvedenih finansijskih instrumenata kojima se trguje na OTCtržištu.
Ulaganje u izvedene finansijske instrumente dozvoljeno je isključivo radi smanjenja rizika i samo ukoliko
investicioni fond ima dovoljno imovine da namiri obaveze koje iz izvedenog finansijskog instrumenta mogu
proisteći.

Imovina investicionog fonda ne može biti predmet zaloge, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu
masu društva za upravljanje niti kastodi banke niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirivanja
potraživanja prema društvu za upravljanje, investicionom fondu i kastodibanci.
Ne može se ulagati u HoV i finansijske instrumente koje izdaju kastodi banka investicionog fonda, njegova
brokersko-dilerska društva ili akcionari društva za upravljanje.
Investicioni fondovi se ne mogu pretvoriti u kontrolne organizacije tipa holding društva jer im ciljna
funckija nije upravljačko- kontrolna već profitna.
Neka lica poput nosioca javnih funkcija ne mogu biti članovi fonda ili društva za upravljanje.

Kastodi banka je banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun
investicionog fonda, a u pogledu sredstava investicionog fonda postupa samo po nalozima društva za
upravljanje koji su u skladu sa zakonom i prospektom investicionog fonda.
Kastodi banka ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje.
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana dobijanja dozvole za organizovanje
otvorenog, odnosno osnivanja zatvorenog fonda, zaključi sa kastodi bankom ugovor o obavljanju kastodi
usluga za svaki investicioni fond posebno.

Kastodi banka obavlja sledeće kastodi usluge:

1) otvara i vodi račune HoV koje čine imovinu otvorenog fonda kod CR HoV, u svoje ime, a za račun
članova otvorenog fonda (kastodi račun);
2) otvara i vodi račune HoV koje čine imovinu zatvorenog fonda kod Centralnog registra, u ime i za račun
zatvorenog fonda;
3) otvara i vodi račune HoV kod Centralnog registra u ime i za račun zakonitih imalaca klijenata društava za
upravljanje (račun upravljanja);
4) otvara i vodi novčani račun investicionog fonda, vrši prikupljanje uplata investicionih jedinica,
vrši prenos novčanih sredstava prilikom ulaganja imovine i vrši isplate u vezi otkupa
investicionih jedinica;
5) izvršava naloge za prenos prava iz hartija od vrednosti i naloge za upis prava trećih lica na
hartijama od vrednosti i stara se o prenosu prava iz tih hartija;
6) izvršava naloge društva za upravljanje za prenos imovine, saldiranje, odnosno plaćanje i
naplate po osnovu kupovine/prodaje imovine investicionog fonda
8) kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine otvorenog i zatvorenog fonda…

10. OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA

94
Delatnost osiguranja obavlja društvo za osiguranje sa sedištem u Republici, i to samo one vrste
osiguranja za koje je dobilo dozvolu Narodne banke, kao i ogranak stranog društva.
Društvo za osiguranje osniva se kao akcionarsko društvo ili društvo za uzajamno osiguranje I može
obavljati samo delatnost osiguranja. Delatnost osiguranja čine poslovi osiguranja, poslovi saosiguranja i
poslovi reosiguranja, kao i poslovi neposredno povezani.

Akcionarsko društvo za osiguranje zaključuje i izvršava ugovore o osiguranju i preduzima mere za

sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica.
AD za osiguranje mogu osnovati strana i domaća, pravna i fizička lica ili mogu ulagati sredstva u
akcionarsko društvo za osiguranje koje može obavljati samo poslove jedne ili više vrsta osiguranja, u
okviru iste grupe osiguranja ili samo poslove reosiguranja i poslove neposredno vezane sa poslovima
osiguranja.
Poslovi reosiguranja su zaključivanje i izvršavanje ugovora o reosiguranju osiguranog viška rizika
iznad samopridržaja jednog društva za osiguranje kod drugog društva za osiguranje koje je dobilo
dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja.
Pri osnivanju je potrebno podneti osnivački ugovor, predlog statuta, dokaz o uplati kapitala, elaborat o
očekivanim rezultatima poslovanja, spisak potencijalnih akcionara Narodnoj banci Srbije koja daje dozvolu
za osnivanje.
Minimalni novčani udeo osnovnog kapitala akcionarskog društva za osiguranje propisan je različito za
vrste osiguranja; životnog, neživotnog i za poslove reosiguranja. Osnovni kapital su ulozi osnivača s tim
da početni fond sigurnosti mora biti u novcu a preko tog iznosa se može sastojati iz drugih sredstava. Za
sticanje kvalifikovanog kapital učešća (10%, 20%, 33%, 50%, 66%) neposredno ili posredno, neophodna je
saglasnost NBS. Organi društva za osiguranje su skupština, nadzorni i upravni odbor.

Društvo za uzajamno osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja u interesu svojih članova
(osiguranika), po principu uzajamnosti i solidarnosti.
Poslovi saosiguranja su zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju sa više društava za osiguranje
koja su se sporazumela o zajedničkom snošenju i raspodeli rizika.
Može obavljati sve poslove osiguranja, osim poslova reosiguranja, a mogu ga osnovati pravna i fizička lica.
-Društvo za uzajamno osiguranje s neograničenim doprinosom može od svakog člana (osiguranika)
zahtevati uplatu dodatnog doprinosa potrebnog za namirenje nepokrivenih šteta i ostalih rashoda, bez
ograničenja.
-Društvo za uzajamno osiguranje s ograničenim doprinosom može od svakog člana (osiguranika) zahtevati
uplatu dodatnog doprinosa koji nije veći od njegovog prethodno uplaćenog doprinosa u celini iz iste
poslovne godine, ako su štete i ostali rashodi veći od prethodno uplaćenog doprinosa i ostalih prihoda
društva. Ako društvo za uzajamno osiguranje obavlja poslove više vrsta osiguranja, statutom se može
predvideti plaćanje dodatnog doprinosa odvojeno za svaku vrstu osiguranja.

Postupak osnivanja i propisani minimalni osnovni kapital, organi su isti kao za AD za osiguranje, osim
što skupštinu čine svi osnivači i članovi koji odlučuju srazmerno ulozima i doprinosima, a osnivači
upravljaju do povraćaja svojih uloga.

Poslove posredovanja u osiguranju, kao jedinu delatnost, obavlja društvo za posredovanje u osiguranju
koje je dobilo dozvolu NBS. Može obavljati i poslove savetovanja i pomoći u obradi šteta i proceni rizika i
šteta, ali ne može obavljati poslove zastupanja u osiguranju. Poslovi posredovanja u osiguranju su poslovi
koji se odnose na dovođenje u vezu osiguranika, odnosno ugovarača osiguranja sa društvom za osiguranje
radi pregovaranja o zaključenju ugovora o osiguranju, na osnovu naloga društva za osiguranje ili naloga
osiguranika, odnosno ugovarača osiguranja.
Firma društva za posredovanje u osiguranju mora sadržati i oznaku delatnosti "posredovanje u osiguranju".
Osniva se kao AD (novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 25.000 evra)
ili DOO (ne može biti manji od 12.500 evra). Ako društvo za posredovanje u osiguranju obavlja i poslove
zastupanja u osiguranju (samo uz dozvolu NBS, s tim da ne može biti posrednik za jednu a zastupnik druge

95
ugovorne strane), iznos osnovnog kapitala uvećava se za 30%, s tim što u novcu, kratkoročnim hartijama od
vrednosti i kratkoročnim plasmanima mora imati najmanje 50% ukupnog iznosa osnovnog kapitala.

Poslove zastupanja u osiguranju, kao jedinu delatnost, obavlja društvo za zastupanje u osiguranju i
fizičko lice - preduzetnik, koji su dobili dozvolu za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju Narodne
banke Srbije.
Društvo za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnik u osiguranju mogu obavljati i poslove
savetovanja i pomoći u obradi šteta i proceni rizika i šteta.
Društvo za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnik u osiguranju može da obavlja poslove zastupanja
samo za jedno društvo za osiguranje. Izuzetno može zastupati više društava za osiguranje, uz njihovu
pismenu saglasnost. Dužni su da u svojim poslovnim prostorijama imaju na vidnom mestu istaknut naziv
društva za osiguranje koje zastupaju.

Agencija za pružanje drugih usluga u osiguranju je pravno lice koje obavlja poslove utvrđivanja i
procene rizika i šteta, posredovanja radi prodaje i prodaju ostataka osiguranih oštećenih stvari i poslove
pružanja drugih intelektualnih i tehničkih usluga u vezi sa poslovima osiguranja. Agencija se osniva kao
AD ili DOO. Agencija ne može obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i poslove zastupanja u
osiguranju. Novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 12.500 evra s tim što u novcu,
kratkoročnim hartijama od vrednosti i kratkoročnim plasmanima mora imati najmanje 50% ukupnog iznosa
osnovnog kapitala.

Društvo za osiguranje može slobodna sredstva deponovati i ulagati, uz uslov održavanja stalne likvidnosti
društva i blagovremene isplate šteta i drugih obaveza društva. Radi obezbeđenja trajnog izvršavanja
obaveza, mora imati garantnu rezervu u obliku osnovnog kapitala, rezervi iz dobiti i rezerve utvrđene
aktima društva iz neraspoređene dobiti iz prethodnih godina do 50%, dela neraspoređene dobiti iz tekuće
godine do 50% i revalorizovanih rezervi.
AD za osiguranje, AD za reosiguranje, društvo za posredovanje i zastupanje u osiguranju i agencija za
pružanje drugih usluga u osiguranju ne mogu imati uzajamno učešće u kapitalu, odnosno u pravu glasa.
Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguravajućih društava vrši NBS a dužna su da organizuju i samostalnu
i nezavisnu internu reviziju.

11. ZADRUŽNA DRUŠTVA

Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim
principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja,
samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i
kulturne interese. Zadruga je pravno lice.
Zadruge se osnivaju kao zemljoradničke - opšte i specijalizovane, stambene, potrošačke, zanatske,
zdravstvene, omladinske, studentske i učeničke, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje,
prometa robe i vršenje usluga, u skladu sa ovim zakonom. Zadruge se mogu osnovati i kao štedno-kreditne
zadruge.
Osnivaju ih slobodno, po pravilu fizička lica, izuzetno pravna.
Mogu se osnivati i poslovati sa udelima ili bez udela.
Upisuje se u registar. Status zadrugara posle osnivanja zadruge stiče se po osnovu zahteva i pristupne
izjave kojom potpisnik prihvata prava, obaveze i odgovornosti zadrugara, utvrđene ugovorom o osnivanju,
odnosno zadružnim pravilima. Status zadrugara prestaje istupanjem iz zadruge, isključenjem, smrću
zadrugara ili prestankom zadruge. Zadruga je dužna da uredno vodi knjigu zadrugara. Zadrugari
obavljaju poslove prema svojim stručnim sposobnostima, a zadruga može zaposliti i lica izvan
zadruge.

Organi zadruge su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor zadruge, ako Zakonom o zadrugama
nije drukčije određeno.

96
Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom.
Za obaveze koje se nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge odgovaraju zadrugari solidarno, najmanje
iznosom svog udela.
Zadruge koje se osnivaju i posluju bez udela zadrugara mogu sredstva za poslovanje obezbeđivati
članarinom zadrugara.
Zadružnim pravilima utvrđuje se rok, koji ne može biti kraći od godinu dana, u kome zadrugar kome je taj
status prestao odgovara za obaveze zadruge nastale za vreme dok je bio zadrugar.
Zadruga u pravnom prometu istupa u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za račun zadrugara ili u ime i
za račun zadrugara.
Zadružna revizija je ispitivanje primene zadružnih principa u poslovanju zadruge, obavezna je a može biti
redovna (svake 2 godine) i vanredna.
Zadružna svojina obrazuje se iz udela zadrugara koji su preneseni u svojinu zadruge ili članarine
zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koja je zadruga stekla na drugi
način. Svaki zadrugar upisuje jednak udeo.
Po prestanku statusa zadrugara, valorizovani udeli vraćaju se zadrugarima, odnosno njihovim
naslednicima, ali članarina se ne vraća.
Deo dobiti, odnosno višak prihoda nad rashodima koji zadruga ne unese u fondove ili ne upotrebi za druge
namene raspodeljuje se zadrugarima u skladu sa zadružnim pravilima.
Zadruga prestaje stečajem, likvidacijom ili statusnim promenema po odluci skupštine zadrugara.
Zadruga se ne može organizovati kao preduzeće ili drugi oblik organizovanja, niti se može pripojiti ili
spojiti s preduzećem ili drugim pravnim licem koje nije zadruga.

12. RAZLIKA ZADRUŽNOG I PRIVREDNOG DRUŠTVA

Kao i privredno društvo, zadruga ima ekonomsku ciljnu funkciju, odnosno trgovački karakter uz jak
personalni činilac.
Iako i u društvima lica postoji veliki značaj personalnog sastava, ono što zadruge izdvaja su
specifičnosti zadružnih principa.
To su principi dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava
upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje kojima zadrugari ostvaruju
svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.
Zadruge su stalno otvorene za prijem novih članova.
Člansko svojstvo u zadruzi daje dvostruku poziciju
1. poziciju člana kooperanta
2. i poziciju klijenta.
Princip jednakosti zadrugara podrazumeva glasanje po glavama gde svaki član ima samo jedan glas, bez
obzira na vrednost njegovog udela.
Na ulog koji se isplaćuje iz dobiti postoji uvek fiksna kamata, što dovodi do neke vrste limitirane
dividende, koja je relativizovana samo time što se ostatak čistog prihoda raspodeljuje na zadrugare
prema izvršenom radu.

13. DRUŠTVA SLOBODNIH PROFESIJA

... čine organizovane pojedince iz raznih branši, odnosno udruženja stručnjaka i profesionalaca kao
vršilaca određenih intelektualnih usluga.
To su predstavnici raznih delatnosti; advokati, lekari, veštaci, veterinari, farmaceuti, projektanti, stečajni
upravnici, računovođe, notari, investicioni savetnici, umetnici, brokeri….
Uređenje udruženja nosioca određenih delatnosti nije u domenu ZOPD, već niza posebnih propisa.
Kolektivno obavljanje poslova omogućava dalju specijalizaciju članova, uštedu troškova, veću tršišnu
moć, odnosno konkurentnost i kreditnu sposobnost.

97
Delatnost advokature je međutim danas moguće obavljati osnivanjem ortačkog advokatskog društva u
skladu sa ZOPD po dozvoli Advokatske komore Srbije i upisom u registar.
I delatnost revizije se može vršiti u formi preduzeća za reviziju po dozvoli ministarstva za finansije, ali
uvek u formi društva koje ima pravni subjektivitet jer se ova delatnost ne može vršiti na individualnoj
osnovi.

14. JAVNA PREDUZEĆA I UČEŠĆE DRŽAVE U DRUŠTVIMA KAPITALA

Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Danas se država povlači iz privredne funkcije jer ne uspeva da bude konkurentna privatnom preduzetniku.
Država je usmerila svoj interes na prikupljanje poreskih prihoda i obezbeđenje pravne države.
U trendu privatizacije država preuzima zadatak propisivanja pravila tržišne utakmice i obezbeđivanja stroge
kontrole tih pravila.
Kada je iz određenih razloga primorana da ostane jedini sopstvenik preduzeća koja obavljaju delatnosti
javnog sektora onda je dužna da obezbedi njihovu konkurentnost na tržištu i transparentnost poslovanja.
U meri u kojoj ostaje u privrednoj funkciji, država bira formu akcionarskog društva zbog najveće
pokretljivosti kapitala.
U AD država ima poziciju kao i drugi akcionari, ali može steći i posebna prava ako je u pitanju delatnost sa
izraženim javnim interesom.
Javna preduzeća su pravni subjekti, samostalni nosioci svojih prava i obaveza u pravnom prometu.
U odnosima sa trećim licima to je institucija privatnog prava, a fiskalni režim je izjednačen sa režimom
ostalih društava (izuzetno neki ugovori mogu biti podvrgnuti upravnopravnom režimu.
Javna preduzeća takođe mogu biti predmet stečaja.

Javni sektor može obavljati delatnosti u više pravni formi:

1. Osnivanjem društva kapitala zakonom ili odlukom vlade u kojem je država jedini akcionar
(železnica, pošta, prerada nafte)
2. Osnivanjem društva kapitala za obavljanje komunalne delatnosti odlukom teritorijalne jedinice
(isporuka vode, javni prevoz, čistoća, kanalizacija)
3. Direktnim obavljanjem javne službe
4. Zaključivanjem ugovora o koncesiji
5. Poveravanjem obavljanja delatnosti određenim preduzećima, predzetnicima ili privrednim
društvima u posebnom javnom postupku
6. Nacionalizacijom javnog sektora određenih privatnih društava od javnog interesa, uz očuvanje
forme trgovačkog društva čiji je jedini akcionar država
7. Osnivanjem mešovitih društava kapitala
8. Preoblikovanjem društava osnovanih ili nacionalizovanih od stane države u mešovita u cilju
privatizacije
9. Osnivanjem zakonom ili odlukom vlade/teritorijalne jedinice

Ako država zadržava većinski paket akcija u društvima u javnom sektoru, utvrđuju se posebna prava
zaposlenih u participaciji i upravljanju.
Struktura organa društva kapitala sa učešćem države je ista, kao i odgovornost države kao akcionara ili
vlasnika udela.
Kontrola društava kapitala u isključivoj ili većinskoj državnoj svojini je složena; prethodna, kontrola preko
posebnog nadzornog odbora, naknadna kontrola i direktno učešće predstavnika države u upravnim i
nadzornim odborima.

15. PROMENA PRAVNE FORME PRIVREDNOG DRUŠTVA-TRANSFORMACIJA

98
Promenom pravne forme društvo prelazi iz jednog oblika privrednog društva u drugi u skladu sa Zakonom o
privrednim društvima a što ne utiče na pravni subjektivitet toga društva.
Promena pravne forme zahteva promenu konstitutivnog akta, a primenjuju se shodno odredbe ZOPD o
osnivanju date forme društva.
Društvo ne može menjati pravnu formu ako je u likvidaciji ili stečaju osim kao meru reorganizacije u skladu
sa Zakonom o stečaju.
Društvo ne može menjati pravnu formu ako nije ispunilo ni uslove za osnivanje pa je ništavo a ni zadružno
društvo se ne može trasnformisati u privredno društvo.
Ako javno AD menja formu mora ispuniti uslove za prestanak svojstva javnog društva koji su propisani
zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Najčešće promene pravne forme su po horizontali- društvo lica prelazi u drugi oblik društva lica kao i
društva kapitala u drugu formu društva kapitala dok su transformacije društava lica u društva kapitala i
obrnuto, ređe.

Postoji i obavezna promena pravne forme kada društvo više ne ispunjava uslove za jednu formu.
Ako se regularizacija statusa ne izvrši u određenom roku to je osnov za prestanak društva.

Radi sprovođenja postupka promene pravne forme, odbor direktora priprema i dostavlja skupštini:
- predlog odluke o promeni pravne forme
- predlog izmene osnivačkog akta radi usklađivanja sa odredbama koje se odnose na novu formu
- predlog statuta ako menja formu u AD
- predlog odluke kojom se imenuju članovi organa
- izveštaj i detaljno obaveštenje o pravu člana koji nije saglasan sa odlukom o promeni pravne forme.
-
Na sprovođenje postupka, obaveštavanja članova društva i poverilaca i pozivanje na sednicu primenjuju se
odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na statusne promene.

Subjektivitet društva se nastavlja, ugovori o radu se primenjuju i dalje, organi koji imaju ekvivalent u novoj
formi nastavljaju svoj mandat dok ostalima prestaje.
Prethodni poverioci zadržavaju prava stečena ugovorima a na nove poverioce se primenjuju garancije koje
proizlaze iz nove forme društva.

Kod transformacije AD u DOO akcije se zamenjuju za udele uz gotovinsku isplatu za određene,

neuklopive u srazmeru, ostatke ili za eventualno zadovoljavanje prava nesaglasnih akcionara. Titulari prava
iz hartija od vrednosti koje nisu akcije zadržavaju ista prava. Nema novacije.

Kada se AD transformiše u OD ili KD obavezno se naznačuje koji akcionari postaju komplementari, a koji
komanditori ili svi postaju ortaci sa neograničenom solidarnom odgovornošću za obaveze prema novim
ortacima.
Otvoreno AD prvo mora i da ispuni uslove za prelazak u zatvoreno društvo pa tek onda da menja pravnu
formu. Akcije se zamenjuju za udele.

Konverzijom DOO u AD se menjaju obavezni organi, a udeli se pretvaraju u akcije.

Ortačko i komanditno društvo se češće konvertuje u DOO, a ređe u AD, uz jednoglasnu odluku
ortaka/komplementara.
Nakon registracije nove forme nisu više solidarno odgovorni prema poveriocima, dok ostaju neograničeno
odgovorni prema poveriocima koji su to svojstvo stekli tokom trajanja prethodne pravne forme.

99
16. POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Društva se mogu povezivati putem:

1. učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom)
2. ugovora (društva povezana ugovorom)
3. kapitala i ugovora (mešovito povezana društva)

Zabranjeno je povezivanje društva suprotno propisima kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Osnovna odlika povezanih društava je ekspanzivnost i međunarodno širenje.

Uvek postoji jedno matično, kontrolno, dominantno, upravljačko društvo sa značajnim ili većinskim
kapitalom u podređenim, zavisnim, kontrolisanim „društvima- ćerkama“.
Grupisanjem društava stvaraju se koncentracije i postižu razni ciljevi: fiskalne prednosti,
racionalizacija, podela rizika, diktiranje uslova na tržištu, olakšano upravljanje, uklanjanje
uzajamne konkurencije…
Ovde ima više interesa: dominantnog društva, zavisnog, interesi akcionara i poverilaca jednog i drugog
društva… Strogi režimi kontrole se odnose na horizontalna društva, naročito konkurente koji proizvode istu
vrstu proizvoda, ali se kontrolišu i sva druga povezana društva ukoliko vode stvaranju monopola.

Privredna društva povezivanjem mogu formirati:

1. koncern (grupa društava)
2. holding
3. društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu

Kada kontrolno društvo pored upravljanja zavisnim društvom obavlja i druge delatnosti nazivamo ih
grupom društava. Faktičku grupu čine jedno ili više kontrolisanih društava i kontrolno koje njima upravlja.
Ugovornu grupu čine jedno ili više kontrolisanih društava i kontrolno sa kojim su zaključili ugovor o
kontroli i upravljanju.
Grupu sa odnosima ravnopravnosti čine društva koja nisu u međusobno zavisnom položaju a kojima se
upravlja na jedinstven način.
Faktička i ugovorna grupa kao podvrste su vertikalni koncern, tj koncern sa elementima dominacije,
a grupa sa odnosima ravnopravnosti spada u horizontalni koncern.
Vertikalni dakle nastaje zaključenjem ugovora ili faktički – odgovarajućim kapital učešćem, a horizontalni
nastaje na ugovornoj osnovi a rukovođenje se ne sme sastojati u davanju obaveznih uputstava i obavezi
njihovog izvršavanja.

18. HOLDING
Holding je društvo koje kontroliše jedno ili više društava koje za isključivu delatnost ima upravljanje
i finansiranje tih društava. Kontrolisano društvo je filijala matičnog društva kada kontrolno društvo:
- ima više od polovine glasačkih prava u kontrolisanom,
- ima dominantan uticaj na osnovu osnivačkog akta ili ugovora o kontroli
- većinski kontroliše sastav odbora direktora u kontrolisanom društvu
- samo ili sa drugim akconarima ima većinska glasačka prava u kontrolisanom društvu.
-
Kontrola može biti i posredna putem subfilijala, matično- „društvo unuka“.

100
Holding može relativno malim kapitalom držati pod kontrolom niz operativnih društava zahvaljujući
postojanju akcija bez prava glasa, indirektnom kontrolom podfilijala preko kontrole filijala,
sporazumom akcionara o glasanju.
-Kao „čisti“ holding se javlja kao finansijsko društvo, koje osniva, finansira i upravlja kontrolisanim
društvima ali ne obavlja industrijsku ili trgovinsku delatnost.
-Mešoviti holding obavlja i neku delatnost i u osnovi je koncern ali ZOPD poznaje samo pojam holdinga.
-Kontrolni holding upravlja drugim društvima na bazi posedovanja akcija i udela, dok holdinzi za
plasmane, tj investiciona društva ne upravljaju drugim društvima na bazi stečenog kapitala već drže HoV sa
ciljem da ih plasiraju na tržištu u najpovoljnijem momentu.

17. KONCERN

...je forma povezanih društava koja nastaje na osnovu odnosa vladajućeg i zavisnog društva, uz
odgovarajuće kapital- učešće odnosno jedinstvenim vođenjem poslova zavisnih društava od strane odbora
direktora vladajućeg društva, putem zaključivanja ugovora koji su osnova nastanka ugovornog koncerna.

Vertikalni koncern je koncern sa elementima dominacije.

Dominantno i jedno ili više zavisnih društava e grupišu pod jedinstvenu upravu dominantnog društva
(većinsko učešće- pretpostavka zavisnosti).
Nastaje zaključivanjem ugovora (pravi koncern) ili faktičkim putem (odgovarajućim kapital učešćem).

Horizontalni koncern je koncern sa elementima jednakosti.

Društva se stavljaju pod jedinstvenu upravu jednog trgovačkog društva a da time ne postaju zavisna.
Društva su ravnopravna a jedinstveno rukovođenje se sastoji u utvrđivanju poslovne politike društva i
rešavanju drugih pitanja poslovođenja.
Nastaje na ugovornoj osnovi, upisuje se u registar i ne može se sastojati u davanju obaveznih uputstava od
strane jednog društva i u obavezi njihovog izvršavanja od strane drugog društva.

19. PRAGOVI I OBLICI KAPITAL UČEŠĆA

Odnos kontrolnog i zavisnog društva se uspostavlja sticanjem učešća jednog društva u kapitalu drugog i
vršenjem upravljačkih prava a zavisno od procenta učešća vodi postepenom preuzimanju kontrole nad
zavisnim društvom.

Kapital učešće se može steći osnivanjem novog društva, kupovinom akcija od postojećih akcionara/članova
ili kupovinom akcija/udela prilikom povećanja kapitala postojećih društava.
Kapital učešće može biti neposredno i posredno.
Zajednička filijala je zajedničko društvo.
Ako 2 ili više osnivača zajedno jednakim udelima osnuju društvo nijedno nema samostalnu kontrolu.

Pragovi kapital učešća su:

1. iznos veći od 25% kapital učešća sa pravom glasa podrazumeva moguću kapital kontrolu. U
velikim društvima koja se kotiraju na berzi i kad je velika disperzija akcija i liberizovana su pravila
kvoruma može doći i do kontrole i u slučaju posedovanja 10 % kapital učešća sa pravom glasa
(samostalno ili sa drugim licima).
2. Većinsko kapital učešće je posedovanje iznad 50% akcija a pravom glasa, jednog ili više povezanih
lica ili lica koja deluju zajednički. Ovo nije apsolutno kontrolno kapital učešće jer ne obezbeđuje
donošenje odluka kvalifikovanom većinom.

101
3. Iznad 66% je blizu apsolutnoj kontroli jer se većina važnijih odluka donosi 2/3 većinom pa manjina u
kapitalu ne može da blokira njihovo donošenje
4. Kapital učešće iznad 75% je apsolutna kontrola
5. Kapital učešće od 90%-95% daje matičnom društvu mogućnost da prinudnom kupovinom istisne
preostale manjinske akcionare ili izvrši fuziju tog podređenog društva u pojednostavljenom postupku
6. Kapital učešće od 100% predstavlja jednočlano zavisno društvo koja karakterišu niz specifičnih
pravila.

Oblici kapital učešća su:

1. Radijalno kapital učešće (dominantno društvo je direktan vlasnik kontrolnog paketa akcija u jednom
ili više društava a koja nisu međusobno povezana)
2. Piramidalno-stepenasto učešće (dominantno društvo ima kontrolno učešće u potčinjenom a to
potčinjeno je ima u sebi potčinjenom)
3. Sistem uzajamnih učešća (imaju međusobno uzajamno učešće jedno u drugom što se u principu
zabranjuje ili ograničava jer mogu pomoći stvaranju fiktivnog kapitala i lažiranju bilansa)
4. Sistem cirkularnog učešća (ovim oblikom učešća kapitala se zaobilazi zabrana uzajamnih kapital
učešća jer podrazumeva da dominantno društvo ima učešće u jednom ili više potčinjenih društava a
ona imaju učešće u drugim društvima koja imaju učešće u dominantnom)

Kada se ograničavaju ili zabranjuju uzajamna kapital učešća onda zavisno društvo društvo ni po kom
osnovu ne može preći dozvoljeni prag uzajamnog kapital učešća ili ga ne može uopšte steći, a kada postoji i
ograničenje sticanja sopstvenih akcija zavisno društvo ne bi moglo na toj osnovi da se oslobodi zavisnosti.

20. UZAJAMNA KAPITAL UČEŠĆA

Kada društvo A ima učešće u društvu B, a i društvo B u društvu A, govorimo o uzajamnom kapital učešću.

Odnosno Zakon o privrednim društvima smatra da su društva sa uzajamnim kapital učešćem društva od
kojih svako poseduje značajno kapital učešće u kapitalu drugog društva, s tim što je učešće zavisnog u
matičnom društvu ograničeno do nivoa značajnog kapital učešća.

Akcije koje je kontrolisano društvo steklo u kontrolnom prestaju da daju pravo glasa i njihova vrednost se
dodaje iznosu osnovnog kapitala i rezervi kod utvrđivanja ispunjenosti uslova za sticanja sopstvenih akcija.

Za dalje sticanje akcija od strane kontrolisanog društva u kontrolnom- smatra se da je te akcije steklo
kontrolno društvo i za njih važi režim sopstvenih akcija.

21. ZAJEDNIČKO DELOVANJE

Zajedničko delovanje podrazumeva sporazume o glasanju akcionara tako da većinskim pravom glasa mogu
ostvarivati kontrolu pri odlučivanju u skupštini i odboru direktora, ali i u svom užem smislu to je delovanje
koje je posebno značajno pri preuzimanju javnog AD putem javne ponude i pri sticanju relevantnih pragova
učešća u kapitalu.
Dakle, osim kapital učešćem, kontrolna pozicija jednog društva nad drugim se može postići i zajedničkim
delovanjem akcionara.
Zajedničko delovanje postoji kada 2 ili više lica na osnovu međusobnog sporazuma, izričitog ili prećutnog,
koriste glasačka prava i preduzimaju druge radnje u cilju zajedničkog uticaja na upravljanje ili poslovanje
tog lica.

102
U slučajevima kada lica deluju zajednički, bilo formalno bilo faktički, smatraju se jednim licem i obavezuje
ih pravilo o obaveštavanju o sticanju relevantnih pragova kapital učešća, a ako u zbiru prelaze prag za koji
se zahteva javna ponuda onda je obavezno i podnošenje javne ponude.

22. UGOVORI O KONTROLI I UPRAVLjANjU

Privredna društva se mogu povezivati i ugovorima:

- o upravljanju, kojim zavisno društvo poverava vođenje poslova matičnom
- ugovor o prenosu dobiti kojim zavisno društvo prenosi svu dobit na matično (spada i ugovor kojim
se zavisno obavezuje da će svoje poslovanje voditi za račun matičnog).
-
Ovi ugovori su osnova nastanka ugovornog koncerna.
Zaključenjem ovih ugovora stvara se neoboriva pretpostavka o jedinstvenoj subordiniranoj upravi matičnog
društva nad zavisnim, s pravom na davanje obavezujućih uputstava upravama zavisnih društava.

Ugovor o kontroli i upravljanju je ugovor kojim društvo poverava upravljanje i vođenje poslova drugom
društvu. To je zapravo faktički akt o unutrašnjoj organizaciji grupe povezanih društava, tj produženi deo
statuta/osnivačkog akta.
Kada društva koja čine grupu sa odnosima ravnopravnosti zaključe ugovor kojim se uspostavlja upravljanje
na jedinstven način, takav ugovor se ne smatra ugovorom o kontroli i upravljanju.
Kontrolno društvo ima pravo da daje obavezujuća uputstva zavisnom društvu o načinu vođenja poslova,
rukovodeći se interesima grupe.
Društva sa uzajamnim kapital učešćem su društva od kojih svako poseduje značajno kapital učešće u
kapitalu drugog društva. Uzajamno kapital učešće zavisnog društva u matičnom je ograničeno do nivoa
značajnog kapital učešća.
Ugovor o kontroli i upravljanju mora biti u pismenoj formi, registruje se, deponuje i objavljuje.
Izmene i raskid ugovora se vrši u istoj formi i po istom postupku osim što se prava manjinskih akcionara ne
mogu menjati bez njihove saglasnosti.
Sadrži prava i obaveze kontrolnog društva, mere zaštite podređenog društva, obim prenosa dobiti i
kompenzacije podređenom po tom osnovu, pravila o zaštiti manjinskih akcionara/članova i mere zaštite
poverilaca podređenog društva po prestanku ugovora.
Ugovor o kontroli u upravljanju se zaključuje odlukama skupština kontrolnog i podređenog društva (3/4
prisutnih) ili saglasnošću svih ortaka/komplementara.

Odbor direktora sastavlja izveštaj za skupštinu sa obrazloženjem efekata ovog ugovora.

Kontrolno društvo ima pravo da daje obavezujuća uputstva zavisnom društvu u vezi sa vođenjem poslova,
rukovodeći se interesom koncerna, ali i odgovara za prouzrokovanu štetu nastalu postupanjem kontrolisanog
društva po njegovim uputstvima (nema odgovornosti članova nadozornog odbora kontrolisanog društva ako
su postupali po obavezujućim uputstvima direktora kontrolnog društva).
Spoljni akcionari su su akcionari kontrolisanog društva koji nisu kontrolno društvo i nisu akcionari
kontrolnog društva.

Ugovorom o kontroli i upravljanju se mora odrediti primerena naknada po akciji koju je kontrolno društvo
dužno da plaća na godišnjem nivou a prema proceni buduće prosečne očekivane dividende po akciji za
naredne 3 godine a koju bi zavisno društvo isplatilo da nije zaključen ugovor o kontroli i upravljanju.
Naknada se ne može isplatiti ako je društvo poslovalo sa gubitkom.
Ugovor mora da sadrži i pravo na zamenu ovih akcija za akcije kontrolnog društva u odgovarajućoj
srazmeri.

103
Svaki akcionar koji smatra da cena nije primerena može od suda u vanparničnom postupku tražiti da odredi
cenu ili srazmeru, a odluka obavezuje kontrolno društvo u odnosu na sve spoljne akcionare (dejstvo
kolektivne tužbe).

Kontrolno društvo je u obavezi da poveriocu zavisnog društva pruži zaštitu na njegov zahtev u roku od 6
meseci po prestanku važenja ugovora, za naplatu njegovih potraživanja nastalih pre registracije prestanka
važenja ugovora
Ovo pravo nemaju poverioci čija su potraživanja obezbeđena.

23. FUNKCIONISANJE POVEZANIH DRUŠTAVA

Kod povezanih društava matično društvo i svako pojedinačno zavisno društvo imaju sopstveni pravni
subjektivitet, ali nemaju svi zajedno jedan zajednički pravni subjektivitet. Zbog odvojenosti pravnog
subjektiviteta matičnog i zavisnih društava nema uzajamne odgovornosti za obaveze prema trećim licima,
ne mogu se uzajamno zastupati bez posebnog ovlašćenja, imaju zasebne opšte akte, samostalnost stečaja i
ne mogu se primenjivati ugovorne klauzule konkurencije. Postoje izuzeci nepostojanja subjektiviteta celine
povezanih društava:
- u domenu fiskalnog prava (otklanjanje dvostrukog oporezivanja dividendi na nivou matičnog i
zavisnog društava)
- računovodstvenog prava (oporezivanje grupe društava kao jednog poreskog obveznika)
- u domenu radnog prava (premeštaji i otpuštanje subjekata).
Sud ne uzima postojanje odvojenosti imovina zavisnih društava u slučajevima prevare poverilaca
zavisnog društva, zajedničke krivice društava, zloupotrebe pravnog subjektiviteta, 100% učešća matičnog
društva u filijali, kod mešanja imovine i fiktivnosti filijale.

24. POJAM I VRSTE UGOVORNIH FORMI POVEZIVANjA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Za razliku od ugovora o povezivanju privrednih subjekata koji se moraju registrovati, razne forme
povezivanja se mogu činiti i neimenovanim ugovorima koji ne podležu obavezi registracije. Takvi
ugovori ostaju izvan zakonskih okvira ali su integracionog karaktera i vode određenom gubitku
autonomije ugovornih strana, pre svega upravljačke. To mogu biti proizvođački ugovor, trenutno
udruženje, poslovno udruženje, kartel, konzorcijum, ugovorni joint venture…
 Naš ZOO i Posebne uzanse o građenju dozvoljavaju ustupanje svih ugovornih radova u
proizvođačkom ugovoru, ugovoru o građenju.
Naručilac radova i izvođač zaključuju ugovor,a ako izvođač pod određenim uslovima nije osposobljen za
sve radove, zaključuje ugovor sa drugim podizvođačima, ako nije ugovoreno da ih mora obaviti lično i
uglavnom postoji njegova sloboda izbora podizvođača.
Naručilac i podizvođač nemaju nikakva međusobna prava i obaveze, ali ZOO dozvoljava i direktno i
neposredno obraćanje podizvođača naručiocu za naplatu svojih izvršenih radova iz ugovora o proizvođenju
na teret svote koju naručilac duguje glavnom izvođaču.
 Asocijacija privrednih društava se zasniva u potrebi koncentracije sredstava i rada radi realizacije
velikih poslovnih poduhvata ili radi podnošenja ponude na javnim licitacijama za velike investicione
poduhvate.
Sva pravila o funkcionisanju trenutnog udruženja određuju se ugovorom, a po zakonu svi članovi asocijacije
su solidarno odgovorni prema naručiocu.
 Poslovno udruženje je pravno lice koje osnivaju 2 ili više privrednih društava ili preduzetnika radi
postizanja zajedničkog interesa (P.U.) i registruje se.
Osnivački akt je ugovor.
Za obaveze udruženje odgovara svom svojom imovinom, a odgovornost članova je određena osnivačkim
aktom. Svi članovi su ravnopravni, a na PU se primenjuju pravila za DOO.
Poslovno udruženje ne može promeniti svoju pravnu formu u privredno društvo.

104
  Kartel je sporazum o međusobnom regulisanju proizvodnje, prodaje, nastupa na tržištu i drugim
privrednim ciljevima. Ima privremeni karakter i najčešće ne pretpostavlja poseban pravni
subjektivitet.
Ako je kreiran uz pravni subjektivitet onda predstavlja asocijaciju.
To su prevashodno horizontalna povezivanja.
Karteli su usmereni na isključivanje slobodne utakmice i stvaranje monopola, na izjednačavanje uslova
prodaje, proizvodnje, nabavke i racionalizaciju proizvodnje.
Tako se razlikuju karteli za regulisanje porizvodnje, za reparaciju prihoda, za reparaciju proizvodnje, za
reparaciju klijenata…
 Konzorcijumom se ne stvara nov subjektivitet već se stvara grupacija PD koje zadržavaju svoj
subjektivitet a jednoj članici se poverava punomoćje. Ono zastupa sve članove grupacije pred
naručiocem, pri zaključenju ugovora i realizaciji plana. On ima pravo na posebnu naknadu i redovno
je koordinator projekta. Međusobna odgovornost članica se uređuje ugovorom o konzorcijumu,
najčešće kao solidarna odgovornost za celinu preuzetih obaveza. Konzorcijum može biti otvorenog i
zatvorenog tipa.
 Ugovorni joint venture je ugovor kojim 2 ili više lica (pravna ili fizička) udružuju svoj rad /sredstva,
s tim da dele dobit i snose gubitke na ravne delove. Razlikuje se od ugovora o osnivanju PD jer se
njime osnivaju korporativni joint venture. Ugovorni joint venture ima sličnosti a građanskim ili
trgovačkim ortaklukom, ali je privremenog karaktera. Karakteriše se kooperacijom, izbegavanjem
prepreka u poslovanju, zajedničkim finansiranjem i instrumentalizacijom veze među pratnerima.
Naše pravo ne poznaje ovu formu, već samo korporativni joint venture.

25. POJAM I VRSTE STATUSNIH PROMENA

Statusnom promenom se društvo (prenosilac) reorganizuje tako što na drugo društvo (sticalac) prenosi
imovinu i obaveze dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije. Statusne promene se ne
mogu vršiti suprotno odredbama zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.
U statusnoj promeni mogu učestvovati jedno ili više društava iste ili različite pravne forme, ali ne i društva
koja su u likvidaciji ili stečaju, osim ako se statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa
Zakonom o stečaju.

Ako se statusnom promenom osniva novo društvo, na osnivanje tog društva primenjuju se odredbe zakona
koje se odnose na osnivanje društva u odgovarajućoj pravnoj formi. Ako se statusnom promenom javno AD
pripaja društvu koje nije javno ili se sa njim spaja u novo društvo koje nije javno akcionarsko društvo, javno
AD mora da ispuni uslove za prestanak tog svog svojstva u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje
zaštita konkurencije.
Svi članovi društva prenosioca stiču udele ili akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim udelima, odnosno
akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svi članovi prenosioca slože da se to učini u drugačijoj srazmeri
ili ako neki član koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela s tim da ukupan iznos plaćanja ne pređe
10% ukupne nominalne vrednosti udela ili akcija (računovodstvene vrednosti) koje stiču članovi društva
prenosica.

Statusne promene su:

1. pripajanje
2. spajanje
3. podela
4. izdvajanje.

Jedno ili više društava se mogu pripojiti drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i
obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije.

105
Dva ili više društava mogu se spojiti osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupne
imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije.

Društvo se može podeliti tako što će istovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na:
1. dva ili više novoosnovanih društava (podela uz osnivanje)
2. dva ili više postojećih društava (podela uz pripajanje)
3. jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih (mešovita podela)
pri čemu društvo po sprovedenoj statusnoj promeni prestaje da postoji bez sprovođenja postupka
likvidacije.

Društvo se može podeliti tako što će preneti deo svoje imovine i obaveza na:
1. jedno ili više novoosnovanih društava (izdvajanje uz osnivanje)
2. dva ili više postojećih (izdvajanje uz pripajanje)
3. jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih (mešovito izdvajanje)
pri čemu društvo po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji.
Pri izdvajanju se vrši smanjenje osnovnog kapitala i time prekida osnivačka veza tog društva i izdvojenog
dela.

26. REDOVAN I POJEDNOSTAVLjEN POSTUPAK STATUSNE PROMENE

Radi sprovođenja statusne promene, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor priprema akte i dokumenta:
- nacrt ugovora o statusnoj promeni ili plana podele
- finansijske izveštaje, sa mišljenjem revizora (deobni bilans društva prenosioca kod promene i
izdvajanja)
- spisak članova društva prenosioca i nominalna vrednost njihovih udela/akcija
- izveštaj odbora direktora, odnosno izvršnog odbora
- predlog odluke skupštine.

Ako društvo po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji, odbor direktora, odnosno nadzorni
odbor priprema predlog odluke skupštine o izmeni osnivačkog akta, odnosno statuta, odnosno ako
statusnom promenom nastaje novo društvo priprema predlog osnivačkog akta, odnosno ako je u pitanju AD,
i statuta.

Ugovor o statusnoj promeni zaključuje se ako u statusnoj promeni učestvuju 2 ili više društava i
sadrži:
1. poslovna imena i sedišta
2. cilj i uslove pod kojima se vrši statusna promena
3. označenje vrednosti imovine i visina obaveza koje se statusnom promenom prenose na društvo
sticaoca
4. podatke o zameni udela, tj akcija (srazmeru, način preuzimanja i od koga udeli tj akcije daju pravo
na učešće u dobiti, podatke o posebnim pravima)
5. datum prestanka poslovnih aktivnosti prenosioca,
6. uslovi pod kojima se nastavljaju radni odnosi zaposlenih
7. datum od koga se transakcije društva prenosioca smatraju u računovodstvene svrhe, transakcijama
obavljenim u ime društva sticaoca…
Ako samo jedno društvo učestvuje u statusnoj promeni, odbor direktora/nadzorni odbor usvaja plan
podele.
Odbor direktora, odnosno izvršni odbor uz dostavljanje nadzornom odboru pre podnošenja skupštini
sačinjava detaljan pisani izveštaj koji objašnjava:
1. ciljeve koji se žele postići statusnom promenom,
2. pravne posledice usvajanja plana podele,
106
 3. srazmere zamene akcija ili udela,
4. podatke o izmenama ugovora o statusnoj promeni ako su izvršene na osnovu izveštaja revizora i
podatke o značajnijim promenama imovine i obaveze društva koje učestvuju u statusnoj promeni do
kojih je došlo nakon datuma izrade finansijskih izveštaja.

Nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele, društvo objavljuje na svojoj web
stranici i dostavlja registru i mora ostati objavljen neprekidno 60 dana od dana održavanja sednice
skupštine na kojoj je doneta odluka o statusnoj promeni, a pristup tim nacrtima mora biti omogućen svim
zainteresovanim licima bez naknade i obaveze identifikacije. Ovim se smatra da su i poverioci obavešteni
o statusnoj promeni (osim poznati poverioci čija potraživanja glase na najmanje 2000000 dinara koji se
moraju obavestiti pismeno).
U slučaju akcionarskog društva odluka od statusnoj promeni se donosi ¾ većinom glasova prisutnih
akcionara, a ako kao rezultat statusne promene određeni članovi društva prenosioca postaju članovi
društva sticaoca koji neograničeno solidarno odgovaraju za njegove obaveze, odluka o statusnoj
promeni se može doneti samo uz njihovu saglasnost.
Ugovor o statusnoj promeni stupa na snagu kada ga odobre skupštine svih društava koja učestvuju u
statusnoj promeni, odnosno danom zaključenja tog ugovora ako je taj datum kasniji. Plan podele
stupa na snagu kada ga odobri skupština društva koje sprovodi statusnu promenu ili kasnijim
datumom ako je tako predviđeno samim planom.
Odluka se pobija po opštim pravilima za pobijanje odluka skupštine.
Sud će tuženom društvu ostaviti primereni rok za otklanjanje razloga za pobijanje, ako se radi o otklonjivim
razlozima.
Poništaj odluke o statusnoj promeni ne utiče na prava i obaveze društva sticaoca koje su nastale nakon
nastupanja pravnih posledica statusne promene do dana objave poništaja i za te obaveze neograničeno
solidarno odgovaraju sva društva učesnici statusne promene (nema pobijanja zbog utvrđene srazmere
zamene akcija, odnosno udela).
Postoji i pojednostavljeni postupak sprovođenja statusne promene u slučaju pripajanja kontrolnom
društvu.
Ako je društvo sticalac kontrolno društvo sa najmanje 90% udela u osnovnom kapitalu (najmanje
90% akcija sa pravom glasa) društva prenosica, statusna promena pripajanja sprovodi se bez odluke o
statusnoj promeni skupštine društva sticaoca ako je to objavilo najkasnije mesec dana pre sazivanja
sednice skupštine društva prenosioca, omogućilo uvid u objavljena akta i dokumente i ako se akcionar
ili akcionari sa min 5% učešća u osnovnom kapitalu tome ne protive i ne traže sazivanje skupštine
društva sticaoca.
Ako je društvo sticalac (kontrolno) jedini član društva prenosioca (kontrolisano), ugovor o statusnoj
promeni ne mora sadržavati podatke o zameni udela/akcija.

27. PROMENA OSNOVNOG KAPITALA I NERASPOREĐENA IMOVINA I OBAVEZE, UPIS U

REGISTAR POJMOVA I PRAVNA DEJSTVA UPISA U KONTEKTSU STATUSNE PROMENE

Na osnovu statusne promene dolazi do povećanja osnovnog kapitala sticaoca.

Povećanje se sprovodi po odredbama ZOPD koje se odnose na povećanje kapitala za pravnu formu
društva sticaoca.
Na povećanje osnovnog kapitala javnog AD kao sticaoca ne primenjuju se odredbe Zakona o tržištu
kapitala koje se odnose na odobrenje Komisjije za hartije od vrednosti, kao i druge odredbe tog zakona koje
su nespojive sa zamenom akcija u postupku statusne promene.

Članovi društva prenosioca koji su u društvu prenosiocu koje prestaje upisali udele/akcije ali ih do trenutka
zamene akcija/udela, nisu u celosti uplatili, dužni su da ugovoreni ulog unesu pod uslovima pod kojim su ih
upisali, ako ugovorom o statusnoj promeni nije drukčije određeno
.

107
Društvo sticalac ne može povećati svoj osnovni kapital kao rezultat statusne promene po osnovu
udela/akcija:
1. koje društvo sticalac poseduje u društvu prenosiocu
2. koje društvo prenosilac poseduje u društvu sticaocu.
3.
Društvo sticalac ne može da izdaje akcije u zamenu za:
1. akcije koje sticalac poseduje u prenosiocu, odnosno akcije koje za račun društva sticaoca drži treće
lice u svoje ime
2. sopstvene akcije društva prenosioca, odnosno akcije koje za račun prenosioca drži treće lice u svoje
ime.

Udeli, odnosno akcije koje društvo prenosilac ima u društvu sticaocu, a koji se kao rezultat statusne
promene prenose sticaocu, postaju sopstveni udeli, odnosno akcije društva sticaoca.

Registracija statusne promene ne može se vršiti pre isteka roka od 30 dana od dana stupanja na snagu
ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele.
Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala nastalo kao rezultat statusne promene registruje se u skladu sa
zakonom o registraciji.
Ako društvo prestaje da postoji ono se briše iz registra privrednih subjekata.

Pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne promene.

- Imovina i obaveze prenosioca prelaze na društvo sticaoca,
- sticalac postaje odgovoran solidarno sa društvom prenosiocem za njegove obaveze koje nisu
prenete na sticaoca (do vrednosti razlike imovine i obaveza društva preosioca koje je preuzeo),
- članovi prenosioca postaju članovi sticaoca a njihovi udeli/ akcije se zamenjuju,
- udeli/akcije prenosioca zamenjeni udelima/akcijama sticaoca poništavaju se,
- prava trećih lica koja predstavljaju terete na udelima/akcijama društva prenosioca kao i
potraživanje novčane naknade kao pravo pored ili umesto zamene za te akcije prelaze na
udele/akcije koje član društva prenosioca stiče u društvu sticaocu,
- zaposleni u društvu prenosiocu mogu ugovorom o statusnoj promeni biti raspoređeni na rad u
društvo sticaoca…

Ako se statusnom promenom društvo prenosilac gasi, ono prestaje bez sprovođenja postupka likvidacije,
- uzajamna potraživanja sticaoca i prenosioca se gase, obaveze društva prenosioca prelaze na društvo
sticaoca (ako je više sticaoca supsidijarno, ali uvek do iznosa razlike imovine koja mu je preneta i
obaveza koje je preuzelo),
- dozvole, koncesije, druge povlastice i oslobođenja prelaze na sticaoca,
- direktorima, članovima nadzornog odbora i zastupnicima prenosioca prestaju dužnosti i ovlašćenja,
kao i punomoćja za glasanje u skupštini.
- Imovina društva prenosioca koja je preostala, koja nije preneta nijednom društvu sticaocu, niti se
tumačenjem ugovora o statusnoj promeni niti plana o podeli može odrediti kome se ima preneti,
prenosi se svakom sticaocu srazmerno učešću imovine koja je na njih preneta umanjena za preuzete
obaveze, u ukupnoj neto imovini društva prestalog podelom.
- Za neraspoređene obaveze društva prenosioca solidarno odgovara svako društvo sticalac do visine
razlike imovine i obaveza.

28. ZAŠTITA PRAVA ČLANOVA DRUŠTVA PRENOSIOCA I TREĆIH LICA

...postoji u obliku prava na doplatu, prava na isplatu, pravila o zaštiti poverilaca i sudske zaštite.

108
Član društva prenosioca koji smatra da je oštećen utvrđenom srazmerom zamene udela/akcija prenosioca za
udele/akcije sticaoca, može u roku od 30 dana od objave dokumenata pripremljenih za postupak promene
tražiti tužbom isplatu novčane naknade od sticaoca.
Sud, ako utvrdi da je tržišna cena akcija/udela koje je stekao manja od tržišne vrednosti onih koje je imao,
presudom obavezuje sticaoca da tom licu isplati novčanu naknadu (ne veću od 10% nominalne vrednosti
njegovih zamenjenih akcija u sticaocu).
Dejstvo kolektivne tužbe i ovde se javlja.
Član prenosioca nesaglasan sa statusnom promenom ima pravo da mu se otkupe akcije.
Društvo je dužno da njegove akcije otkupi po ceni utvrđenoj odlukom o statusnoj promeni, a akcionar ima
pravo na tužbu ako društvo ne otkupi, ili otkupi njegove akcije po ceni nižoj od tržišne.

Poverilac čije je potraživanje nastalo pre registracije statusne promene, a koji smatra da ta promena
ugrožava namirenje njegovih potraživanja može u roku od 30 dana od objave zahtevati:
- davanje obeubeđenja u vidu zaloge, jemstva
- izmenu uslova ugovora ili raskid ugovora
- odvojeno upravljanje imovinom do namirenja potraživanja…
-
Zaštitu može tražiti od dužnika ili društva sticaoca.
Pravo na ovu zaštitu nemaju poverioci koji spadaju u 1. i 2. isplatni red po zakonu o stečaju ni onima čije je
potraživanje već obezbeđeno.
Ako u roku od 15 dana ne dobije zaštitu po svom zahtevu ima pravo na tužbu kojom je zahteva ali mora da
dokaže da mu je potraživanje ugroženo statusnom promenom.
Imaoci dužničkih hartija od vrednosti imaju jednaka prava na zaštitu kao i drugi poverioci.
Te ako je prenosilac prestao da postoji, oni stiču jednaka prava prema sticaocu osim ako je u odluci o
izdavanju HoV drugačije određeno, odnosno sa tim imaocem drugačije ugovoreno

29. PRIVREDNE KOMORE

…su interesne, samostalne i poslovne stručne organizacije privrednih subjekata koje povezuju zajednički
poslovni interesi i koje su reprezentanti njihovih interesa pred državom.
Osnivni cilj je zastupanje interesa privrede.
Privredne komore imaju svojstvo pravnog lica.
Sada kod nas postoji dobrovoljnost članstva, a organizovanost je na teritorijalnom principu, pa postoje
regionalne i komore republike.
Privredne komore sarađuje sa sindikatima, organizacijama poslodavaca, državom, ali se javljaju kao
reprezentant privrede pred tim institucijama.
To je mesto susreta privrednika, gde se oni mogu informisati i raditi na unapređenju rada i poslovanja.
Dakle privredne komore su učesnici u procesu utvrđivanja mera ekonomske politike, institucije sa
određenim javnim ovlašćenjima.
Preko njihovih izabranih sudova i arbitraža, odnosno sudova časti i donošenja uzansi, dolazi do jačanja
poslovnog morala u privredi.
Vlada mišljenje da postaju zavisne od države, usled prenošenja pojedinih javnih ovlašćenja na komore i
zatev za njihovom većom ativnosti na zakonodavnom planu.

Privredna komora Srbije je samostalna, nevladina, poslovno-stručna i interesna asocijacija pravnih i fizičkih
lica koja obavljaju registrovanu privrednu delatnost.

Članovi Komore
 preduzeća iz svih privrednih oblasti i grana, u svim oblicima svojine
 banke i druge finansijske organizacije
 organizacije za osiguranje
 poljoprivredne zadruge - kao kolektivni članovi preko svog saveza

109
  zanatske i druge radnje - kao kolektivni članovi preko svojih udruženja

Funkcije komore
 interesna asocijacija privrede
 mesto okupljanja i dogovaranja
 poslovno-stručna institucija - svojim članicama daje određene informacije i pruža stručnu pomoć i
konsalting usluge
 usklađivanje razvoja - učesnik u kreiranju i realizaciji strategije razvoja, politike regionalnog
razvoja, infrastrukture i novih projekata
 negovanje dobrih poslovnih običaja
 javna ovlašćenja izdavanje sertifikata, uverenja, saglasnosti i dozvola u poslovanju sa inostranstvom,
bonitet preduzeća, vođenje registara
informisanje javnosti

Komorom upravljaju članovi komore preko svojih predstavnika u organima komore.

Skupština bira upravni odbor, nadzorni odbor I predsednika.
Komoru zastupa njen sekretar.
Karakteristični akti koje dnosodi komora su napre preporuka, odluke I zaključci sa obaveznom snagom iz
pitanjima svog delokruga, ako sun a to ovlašćeni zakonom.
Komora Srbije može donositi I posebne uzanse.

Sudovi pri Privrednoj komori su:

1. Stalni izabrani sud pri PKS,
2. Spoljnotrgovinska arbitraža pri PKS,
3. Komisija za rešavanje domenskih poslova,
4. Arbitražno veće I
5. Sud časti pri PKS.

Finansiranje ove ustanove se vrši iz doprinosa koje plaćaju članovi, prihoda od naknada za usluge I drugih
prihoda.

30. POJAM LIKVIDACIJE I ODNOS SA STEČAJEM

Likvidacija društva se može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza,
prema Zakonu o privrednim društvima.
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog

dužnika.

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to

redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji
je predviđen planom reorganizacije.

Pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva, niti vođenje drugih
postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji, a takođe nema uticaja na podneti predlog za
pokretanje stečaja.

110
Ako se iz početnog likvidacionog bilansa ili izveštaja utvrdi da imovina nije dovoljna za namirenje svih
potraživanja poverilaca, likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje
stečaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog bilansa, tj. izveštaja.

Dakle, u slučaju nesposobnosti plaćanja dolazi do prestanka privrednog društva prinudnom likvidacijom,
odnosno stečajem (bankrot, insolventna ili sudska likvidacija).
Kada vlasnici odluče da i pored solventnosti ugase društvo, onda preduzimaju dobrovoljnu, redovnu
likvidaciju uz nadzor suda, koja se, ako se pokaže da je društvo ipak insolventno može konvertovati u stečaj.

31-32. VRSTE LIKVIDACIJE I LIKVIDACIONI RAZLOZI I POSTUPAK LIKVIDACIJE OD

STRANE VLASNIKA

Do likvidacije može doći na zahtev vlasnika, suda i na zahtev poverilaca.

Dobrovoljnu likvidaciju sprovode vlasnici iz različitih razloga:

- istek vremena osnivanja,
- ispunjenje cilja osnivanja,
- nepostojanje propisanih uslova za obavljanje delatnosti,
- nepostojanje minimuma osnivača u određenom roku,
- neobavljanje delatnosti u određenom periodu konstantno,
- neispunjenost uslova organizacije propisane zakonom,
- ništavost osnivanja ali i bez nekog određenog razloga.
-
Dobrovoljna likvidacija se sprovodi uz nadzor suda koji kontroliše zakonitost postupka i tretman
poverilaca.

Za vreme likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividende niti se imovina
društva raspodeljuje članovima društva pre isplate svih potraživanja poverilaca.

Odluka o likvidaciji pokreće se jednoglasnom odlukom svih ortaka, komplementara, odnosno 2/3
većinom ukupnog broja članova DOO, odnosno običnom većinom akcionara.
Preduslov je solventnost društva, a počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem
oglasa u skladu sa zakonom o registraciji.
U likvidaciji poslove društva mogu voditi isti organi kao i do tada, a mogu se imenovati i novi. U odluci o
pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika čime svim zastupnicima društva prestaju
prava zastupanja.

Ako društvo ne imenuje likvidacionog upravnika onda su svi zakonski zastupnici likvidacioni upravnici.

Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva.

On može vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije, preduzimati radnje potrebne
za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja i druge
poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije.
Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na web stranici APR-a i sadrži
naročito: poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja, adresu sedišta društva odnosno, adresu za prijem
pošte, upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u
roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa.

Likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju

likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana.

111
Poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim potraživanjem
protiv društva počne da teče parnica do početka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja
potraživanja, a njihova potraživanja se smatraju prijavljenim, u skladu sa ZOPD-om.
Ako društvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije ili tokom roka za prijavu potraživanja
poverilaca promeni adresu sedišta ili adresu za prijem pošte, rok od 90 dana ponovo počinje da teče od dana
registracije te promene, a sve do tada prispele prijave potraživanja se smatraju uredno podnetim.
Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira i sačini listu priznatih i osporenih
potraživanja.
Društvo može, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, osporiti potraživanje
poverioca, u kom slučaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca koji ima rok od 15 dana
da pokrene postupak pred nadležnim sudom, pod pretnjom gubitka prava.
Društvo ne može osporavati potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom.
Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja
likvidacije.
Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana početka likvidacije sastavlja početni likvidacioni bilans
kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, i u istom
roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje.
Likvidacioni upravnik sastavlja i početni likvidacioni izveštaj najranije 90 dana, a najkasnije 120 dana od
dana početka likvidacije i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na
usvajanje.

Početni likvidacioni izveštaj sadrži listu prijavljenih, priznatih i osporenih potraživanja sa obrazloženjem
osporavanja, podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva, uključujući i
osporena potraživanja, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije, vreme predviđeno za završetak
likvidacije, druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije.
Do usvajanja i registracije likvidacionog bilansa i izveštaja likvidacioni upravnik može plaćati samo
obaveze iz tekućeg poslovanja, a nakon toga može isplaćivati poverioce i članove.

Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama, sa
obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije završena, najkasnije u roku od tri meseca
po isteku svake poslovne godine.

u toku likvidacije društvo odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine može obustaviti likvidaciju i
nastaviti sa poslovanjem, ali samo u slučaju da je društvo namirilo u potpunosti sve poverioce, nezavisno od
toga da li su tim poveriocima potraživanja osporena ili priznata, pod uslovom da nije otkazalo ugovor o radu
bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije, niti otpočelo sa isplatama članovima društva.

Odluka sadrži izjavu likvidacionog upravnika da ne postoje smetnje za obustavu, a imenuje se zakonski
zastupnik društva.

Ako se iz početnog likvidacionog bilansa ili početnog likvidacionog izveštaja utvrdi da imovina društva
nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan da
nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana i ne može namirivati
potraživanja poverilaca, osim potraživanja nastalih iz tekućeg poslovanja društva do dana pokretanja
stečajnog postupka.

Nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj
likvidaciji, pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima, da su sve obaveze društva po
osnovu prijavljenih potraživanja izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci, kao i
predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva.

112
Likvidacioni ostatak se raspodeljuje se članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog
ostatka.

Ako osnivačkim aktom, statutom ili jednoglasnom odlukom nije drugačije određeno;
-ortacima, komplementarima i komanditorima i članovima društva s ograničenom odgovornošću srazmerno
njihovim udelima u društvu;
-akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta u odnosu na likvidacioni ostatak, a
nakon njihove isplate akcionarima sa običnim akcijama srazmerno učešću njihovih akcija u ukupnom broju
običnih akcija u društvu.

Komanditori, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari koji su u likvidaciji savesno primili
isplate dužni su da vrate primljeno ako je to potrebno za namirenje poverilaca društva.

U slučaju spora između članova društva u vezi raspodele likvidacionog ostatka, likvidacioni upravnik odlaže
tu raspodelu do pravnosnažnog okončanja spora.

Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se nadoknade troškovi koje je imao u sprovođenju likvidacije kao i
na isplatu naknade za rad u pogledu kojih se smatra poveriocem društva u likvidaciji.

Likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije i briše se iz registra privrednih

subjekata i prestaje da postoji kao pravni subjekt. Ako ne bude usvojena u roku od 60 dana, odluku može
zameniti pisana izjava likvidacionog upravnika o neusvajanju odluke o okončanju likvidacije.

Ortaci i komplementari odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja
društva iz registra privrednih subjekata.
Komanditori, članovi DOO i akcionari odgovaraju solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon
brisanja društva iz registra, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.
Potraživanja poverilaca zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Likvidacioni upravnik odgovara za štetu koju pričini u vršenju svoje dužnosti članovima društva i
poveriocima društva.
Potraživanje po osnovu ove odgovornosti zastareva u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.
Ako ih je bilo više, likvidacioni upravnici odgovaraju solidarno.

33. LIKVIDACIJA OD STRANE SUDA (PRINUDNA)

Prinudna likvidacija pokreće se ako:

1) je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, odnosno oduzeta
dozvola, licenca ili odobrenje za obavljanje određene delatnosti, a društvo ne registruje promenu pretežne
delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano društvo ne registruje
produženje vremena trajanja društva ili u istom roku ne otpočne likvidaciju;

3) ortačko društvo ostane sa jednim ortakom, odnosno komanditno društvo ostane bez
komplementara ili bez komanditora, a društvu u roku od tri meseca ne pristupi nedostajući član ili u istom
roku društvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu čije uslove ispunjava u skladu sa ovim zakonom
ili u istom roku ne otpočne likvidaciju;

113
4) se osnovni kapital društva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, a društvo u
roku od šest meseci ne poveća osnovni kapital najmanje do minimalnog iznosa propisanog ovim
zakonom, ili u istom roku društvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu čije uslove ispunjava ili u
istom roku društvo ne donese odluku o likvidaciji

5) društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja poslovne godine za
prethodnu poslovnu godinu, odnosno ako ne dostavi početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom
kojim se uređuje računovodstvo i revizija;

6) je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva ili ništavost osnivačkog
akta

7) je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva, a društvo u roku od 30 dana od dana

pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;

8) društvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana
brisanja zakonskog zastupnika iz registra privrednih subjekata;

9) društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca
od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;

10) usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata

11) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Registrator privrednih subjekata po službenoj dužnosti prevodi društvo u status "u prinudnoj
likvidaciji" i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih
subjekata u neprekidnom trajanju od šest meseci, uz obaveštenje poveriocima da imaju rok od 6 meseci da
podnesu predlog za pokretanje stečaja.
Ako APR u roku od godinu dana od dana objave oglasa ne primi rešenje nadležnog suda o otvaranju
stečaja nad društvom u prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po
službenoj dužnosti briše društvo iz registra.
Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu
društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.

Članovi društva svoje odnose uređuju ugovorom, pri čemu svaki član društva može tražiti da nadležni sud u
vanparničnom postupku izvrši podelu te imovine.
Članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva kao I kod dobrovoljne likvidacije, izuzetno
kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara
neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva takođe zastarevaju u roku od tri godine od dana
brisanja društva iz registra.

34. REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA (ALTERNATIVA STEČAJU)

Prema Zakonu o stečaju, stečaj privrednog društva se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.
-Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika,
odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.

114
 -Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to
redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je
predviđen planom reorganizacije.

Donošenjem novog Zakona o stečajnom postupku kod nas je uveden institut reorganizacije u pravom smislu
te reči, jer se sada na celovit način pristupa oporavku stečajnog dužnika, reorganizaciji njegovog
poslovanja i finansijskoj konsolidaciji.

Reorganizacija je poslovno-pravni aranžman sa poveriocima uređen Zakonom o stečaju, Pravilnikom o

načinu sprovođenja reorganizacije prema unapred pripremljenim planom organizacije I sadržini tog plana I
Pravilnikom za utvrđivanje nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom.

Reorganizacija se sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na

bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja.
Reorganizacija se sprovodi prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pisanoj formi.
Plan reorganizacije može se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka ili
nakon otvaranja stečajnog postupka.

U širem smislu, REORGANIZACIJA jeste sagledavanje svih uzroka koji su doveli do problema u
poslovanju, te predlog mera kojima bi se problemi rešili tokom budućeg poslovanja.
Profesionalnim pristupom, konstantnim savetovanjem sa poveriocima,
konzervativnim – odnosno opreznim projektovanjem budućeg poslovanja, privredno društvo može uspešno
primeniti REORGANIZACIJU:
- sporazumnim finansijskim restrukturiranjem;
- ugovorom o mirovanju duga;
- postupkom stečaja reorganizacijom, u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije;
- postupkom stečaja reorganizacijom, u skladu sa planom reorganizacije.
Plan reorganizacije sadrži:
1) popis mera i sredstava za realizaciju plana,
2) detaljnu listu poverilaca sa podelom na klase poverilaca,
3) visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema
klasi poverilaca, opis postupka prodaje imovine,
4) jasno naznačenje da se usvajanjem plana reorganizacije sva prava i obaveze poverilaca iz
plana definišu isključivo u skladu sa odredbama usvojenog plana,
5) spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada,
6) spisak stručnjaka koji će biti angažovani i iznos naknada za njihov rad,
7) godišnje finansijske izveštaje za prethodne tri godine sa mišljenjem revizora,
8) projektovani bilans uspeha,
9) bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima za period izvršenja plana reorganizacije,
10) procenu novčanog iznosa koji bi se dobio unovčenjem imovine sprovođenjem bankrotstva,
11) datum početka primene plana reorganizacije,
12) rok sprovođenja plana koji ne može biti duži od pet godina,
13) podatke o licima koja su povezana sa stečajnim dužnikom,
14) procenu vrednosti imovine stečajnog dužnika, ne stariju od šest meseci pre dana podnošenja plana
reorganizacije…
Mere za realizaciju plana reorganizacije mogu biti:
1) predviđanje otplate u ratama,
2) izmena rokova dospelosti,
3) kamatnih stopa ili drugih uslova zajma ili kredita,
4) namirenje potraživanja, unovčenje imovine,
5) zatvaranje pogona ili promena delatnosti, raskid ili izmena ugovora,
6) otpust duga,
115
 7) izvršenje, izmena ili odricanje od založnog prava,
8) davanje u zalog opterećene ili neopterećene imovine,
9) otpuštanje zaposlenih ili angažovanje drugih lica,
10) statusne promene, promene pravne forme i druge mere od značaja za realizaciju plana
reorganizacije.

Organizacija koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika ovlašćena je da u
ime pravnog lica koje posluje sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom podnese unapred pripremljeni
plan reorganizacije.
U predlogu se mora jasno naznačiti da se predlaže pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom, u skladu
sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Stečajni sudija u roku od tri dana od dana podnošenja urednog predloga donosi rešenje o pokretanju
prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja u skladu sa
unapred pripremljenim planom reorganizacije kojim zakazuje ročište za odlučivanje o predlogu i
glasanje o planu na koje poziva sve poznate poverioce.
Stečajni sudija objavljuje oglas o pokretanju prethodnog postupka, a može na predlog ili po službenoj
dužnposti imenovati privremenog stečajnog upravnika ili angažovati druga stručna lica u cilju
utvrđivanja tačnosti podataka iz unapred pripremljenog plana.
- Ako se na ročištu usvoji plan reorganizacije, on istovremeno sa rešenjem otvara stečajni postupak,
potvrđuje usvajanje plana I obustavlja stečajni postupak.

Plan reorganizacije, mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, razlučni poverioci koji imaju
najmanje 30% obezbeđenih potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja prema stečajnom
dužniku, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja u odnosu na
ukupna potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala
stečajnog dužnika.

Troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi predlagač plana reorganizacije.

Troškovi u vezi sa sačinjavanjem i podnošenjem plana reorganizacije predstavljaju trošak stečajnog
postupka.

Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja.

U slučaju kada je potraživanje osporeno ili neispitano stečajni sudija će izvršiti procenu visine potraživanja
u svrhu glasanja.
Glasanje se vrši u okviru klasa poverilaca.
Potraživanja poverilaca dele se na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta
njihovih potraživanja prema isplatnim redovima.
Za svrhu ostvarivanja prava glasa razlučnih poverilaca stečajni sudija vrši procenu verovatnoće namirenja
njihovog potraživanja iz opterećene imovine pošto klasa poverilaca čija potraživanja prema planu treba
da budu namirena u potpunosti, ne glasa.
Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako ga private oni koji imaju
većinu potraživanja u toj klasi.
Na ročištu za razmatranje predloga plana reorganizacije, stečajni sudija donosi rešenje kojim
potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan nije usvojen. Ako se ne usvoji ni jedan
plan, stečajni sudija ostavlja dopunski rok od 30 dana za podnošenje novog plana. Ako se ni taj plan
ne usvoji otvara se postupak prestanka stečajnog dužnika.

Po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i
drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se isključivo prema
uslovima iz plana reorganizacije.

116
Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava (ne I za potraživanja prema jemcima ili solidarnim
dužnicima) i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, a iz
poslovnog imena briše se oznaka “u stečaju”.
Za ona lica koja su glasala za usvajanje plana reorganizacije, on predstavlja ugovor, dok je za one
koji su bili protiv on sudski, prinudni akt.

Izvršenjem plana prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka, a vlasnici kapitala
ponovo stiču vlasnička prava.
Bilo koje lice sa pravnim interesom može od suda tražiti da naloži mere za otklanjanje nepostupanja
po planu reorganizacije ukoliko se ne poštuje plan reorganizacije.

Ukoliko se utvrdi da je stečajni dužnik izdejstvovao usvajanje plana na prevaran I nezakonit način,
ukoliko postupa suprotno planu ili ne sarađuje sa stečanim organima ili ne ispunjava naloge stečajnog
sudije, stečajni sudija će obustaviti primenu plana I doneti rešenje o započinjanju bankrotstva.

35. STEČAJNA NAČELA

Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće
moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Stečaj se sprovodi poštovanjem
određenih načela.

Načelo zaštite stečajnih poverilaca

Stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca u zavisnosti od ukupne visine
njihovih potraživanja i obima stečajne mase.

Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti

U stečajnom postupku svim poveriocima obezbeđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca
istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije. Stečaj onemogućuje nedozvoljene
transakcije i pogodovanje jednih poverilaca na račun drugih.

Načelo ekonomičnosti
Stečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog
dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova,
odnosno nema zastoja, prekida, povraćaja u pređašnje stanje i vanrednih pravnih lekova.

Načelo sudskog sprovođenja postupka

Po otvaranju, stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti.

Načelo imperativnosti i prekluzivnosti

Stečajni postupak se sprovodi po odredbama Zakona o stečaju, a na pitanja koja nisu posebno uređena tim
zakonom, shodno se primenjuje ZPP. Propisani rokovi su prekluzivni, ako nije drugačije određeno. Sva
imovina stečajnog dužnika služi za namirenje potraživanja poverilaca, bez mogućnosti izuzimanja iz
izvršenja.

Načelo hitnosti
Stečajni postupak je hitan. U stečajnom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid.

Načelo dvostepenosti
Stečajni postupak je dvostepen, osim ako je zakonom isključen pravni lek.

Načelo javnosti i informisanosti

117
Stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke
vezane za sprovođenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu.
Zaključak o podacima koji predstavljaju službenu ili poslovnu tajnu donosi stečajni sudija na predlog
stečajnog upravnika.
Oglasi, rešenja i drugi akti suda, na dan donošenja, objavljuju se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli
suda, a rešenja i drugi akti, kada je propisano, šalju se odgovarajućem registru radi javnog objavljivanja.
Svi podnesci stečajnog upravnika i učesnika u postupku sa svim prilozima objavljuju se, odmah po
prijemu, na način kojim se omogućava da javnost bude upoznata o toku stečajnog postupka, uz
poštovanje propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Postupanje i donošenje odluka u
stečajnom postupku vrši se na osnovu uvida u sve raspoložive informacije.

*Princip izuzetnosti (nije u zakonu) pretpostavlja preduzimanje stečaja samo ako ne uspeju ustanove
reorganizacije.

36. MATERIJALNOPRAVNE I FORMALNOPRAVNE PRETPOSTAVKE ZA POKRETANJE

POSTUPKA STEČAJA (USLOVI ZA STEČAJ)

Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog razloga:
1) trajnija nesposobnost plaćanja;
2) preteća nesposobnost plaćanja;
3) prezaduženost;
4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili
nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:

1) ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće
novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.

Prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Ako je stečajni
dužnik društvo lica prezaduženost ne postoji ako to društvo ima najmanje jednog ortaka odnosno
komplementara koji je fizičko lice.

Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada stečajni dužnik ne postupa po planu
reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na način kojim se bitno ugrožava sprovođenje plana
reorganizacije.

Formalni uslov je predlog ovlašćenog lica koje je dužno da učini verovatnim postojanje zakonskog
osnova za pokretanje stečajnog postupka ili i postojanje svog potraživanja. Izuzetno predlagači bi
mogli biti i privilegovani poverioci ako učine verovatnim da se i pored posebnog obezbeđenja ne bi
mogli naplatiti u celini. Pritom nije propisan minimalni prag potraživanja poverioca.

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika.

Poverilac podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja trajnije nesposobnosti
plaćanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan reorganizacije izdejstvovan na
prevaran ili nezakonit način.
Stečajni dužnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja bilo kog od 4,
alternativno, u zakonu postavljenih razloga, a likvidacioni upravnik onda kada otkrije insolventnost društva.

118
 Predlog za pokretanje stečajnog postupka se može povući do isticanja oglasa o otvaranju stečajnog
postupka na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, odnosno pre donošenja rešenja o odbacivanju ili o
odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Ako predlagač povuče predlog za pokretanje stečajnog postupka, stečajni sudija obustavlja postupak,
a troškove postupka snosi predlagač.

37. STEČAJNI DUŽNIK (SUBJEKT STEČAJA)

Subjekti stečaja su privredni subjekti- pravna lica.

Više nije moguć stečaj preduzetnika (za njega postoji mogućnost građanskog stečaja).

Stečajni postupak se ne sprovodi prema:

1. Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave,
2. fondovima ili organizacijama obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog
osiguranja, pravnim licima čiji je osnivač RS, AP ili jedinica lokalne samouprave, a koja se
isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode, odnosno iz budžeta,
3. Narodnoj banci Srbije, Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, javnim
agencijama.

Na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija, primenjuju se posebni propisi, a Zakon o stečaju
supsidijarno.
Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači,
odnosno vlasnici, kao članovi ili akcionari.
Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema
stečajnom dužniku, a svojstvo stranke u stečajnom postupku stiče danom kada stečajni sud primi prijavu
njegovog potraživanja. To nisu izlučni ni razlučni poverioci, a treća lica kao solidarni dužnici ili jemci mogu
da traže ono što su isplatili za stečajnog dužnika ako imaju pravo regresa.

38. ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA

Organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Stečajni sudija:
1) odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka;
2) utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka;
3) imenuje i razrešava stečajnog upravnika;
4) odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre njihove isplate;
5) određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika;
6) odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika;
7) razmatra predlog plana reorganizacije i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije ili
odbacuje predlog plana reorganizacije;
8) potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen;
9) donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase;
10) donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene ovim zakonom.

Stečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika. Stečajni upravnik ima status službenog
lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika i ima legitimaciju koju upotrebljava samo za službene radnje
koje preduzima u granicama svojih zakonskih ovlašćenja. Imenuje se rešenjem o otvaranju prethodnog
stečajnog postupka ili rešenjem o pokretanju stečaja. Izbor stečajnog upravnika vrši se metodom
slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda, koju sudu

119
dostavlja nadležna organizacija. To je lice koje ima licencu, status preduzetnika i ima sukob interesa sa
stečajnim dužnikom.

Stečajni upravnik je stručan organ stečajnog dužnika, stečajne mase i organ suda.
Neograničeno je odgovoran svom svojom imovinom za štetu koju nanese namerno ili krajnjom nepažnjom,
a odgovara i statusno, odnosno može se razrešiti. Zato ima obavezu osiguranja od profesionalne
odgovornosti, nadzor nad njegovim radom vrši ovlašćena stručna organizacija koja mu može izreći
opomenu, novčanu kaznu ili oduzimanje licence.
Stečajni upravnik je naročito dužan da:
1) preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika,
2) u roku od 30 dana od dana imenovanja sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i
vremenskim planom;
3) započne popisivanje imovine,

4) sastavi izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika i da ga dostavi stečajnom sudiji,

odboru poverilaca i ovlašćenoj organizaciji;

5) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju stečajnog postupka sve poverioce koji su mu u tom
trenutku poznati,

6) i sve sudove pred kojima se vode izvršni postupci;

7) osigura imovinu stečajnog dužnika;

8) podnosi stečajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromesečni izveštaj o toku stečajnog postupka, plan
troškova stečajnog postupka

10) se stara o završetku započetih, a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju ostvarivanja najveće
moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine;

11) daje mišljenje o predlogu plana reorganizacije,

12) utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih
obezbeđenja potraživanja;

13) zastupa stečajnog dužnika, odnosno stečajnu masu u pokretanju i vođenju sudskih, upravnih i drugih
postupaka;

14) podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajući akt nadležnom organu strane države kao zastupnik
stečajnog dužnika, kojim između ostalog zahteva plenidbu, oduzimanje, zaštitu ili povraćaj imovine
stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu ili je pod kontrolom tog organa ili trećeg lica koje se nalazi
pod njegovom jurisdikcijom, kao i da sarađuje sa organima strane države i da obavlja i druge poslove…

Skupština poverilaca formira se na prvom poverilačkom ročištu koje se održava najkasnije u roku od 40
dana od dana otvaranja stečajnog postupka.
Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine
podneli prijavu potraživanja.
Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini poverilaca samo do visine potraživanja za koju učine
verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci.
Na skupštini poverilaca se glasa srazmerno visini potraživanja.
Skupština poverilaca odlučuje dvotrećinskom većinom glasova prisutnih poverilaca, osim u slučaju
glasanja o bankrotstvu stečajnog dužnika na prvom poverilačkom ročištu. Ako broj stečajnih poverilaca nije

120
veći od pet, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca, ali se glasanje u ovako formiranom odboru
vrši srazmerno visini potraživanja.
Poveriocima čija su potraživanja osporena u celosti i koji nisu pokrenuli parnicu u zakonom predviđenom
roku i o tome obavestili stečajnog upravnika prestaje svojstvo poverioca, a time i članstvo u skupštini
poverilaca.
Skupština poverilaca bira i opoziva predsednika skupštine poverilaca i odbor poverilaca, razmatra izveštaje
stečajnog upravnika i izveštaje odbora poverilaca…

Odbor poverilaca
Skupština poverilaca na prvom poverilačkom ročištu bira odbor poverilaca. Broj članova odbora
poverilaca određuje skupština poverilaca, s tim što taj broj ne može biti veći od devet članova i što uvek
mora biti neparan. Članovi odbora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog
potraživanja.
Stečajni poverilac može sebe ili drugog stečajnog poverioca predložiti za člana odbora poverilaca.
Odbor poverilaca:
1) daje saglasnost stečajnom upravniku na završni račun i u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja
2) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
3) pregleda knjige i dokumentaciju;
4) izveštava skupštinu poverilaca o svom radu…

Odlučuju većinom od ukupnog broja članova, a sednicama bez prava glasa prisustvuje i stečajni upravnik.
Članovi odbora imaju pravo na naknadu stvarnih i korisnih troškova, a odgovorni su za štetu koju
prouzrokuju.

39. IZLUČNI POVERIOCI

Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena
stvar izdvoji iz stečajne mase.
Izlučni poverilac nije stečajni poverilac prema društvu u stečaju, on je lice koje ima pravo vlasništva
a time i pravo poseda nad svojom imovinom koje je trenutno u u posedu stečajnog dužnika.

Njemu pripadaju stvari koje stečajni dužnik drži po nekom osnovu užem od prava svojine pa na osnovu
izlučnog prava može zahtevati da se te stvari izuzmu iz stečajne mase.
Osim pokretnih stvari i nepokretnih stvari dužnik može da izlučuje i određena lična imovinska prava ili
prava intelektualne svojine.
Izlučni poverilac može svoje pravo ostvarivati u svakom postupku nezavisno od stečajnog postupka.
Dakle ne mogu se izlučiti prava već stvari koje ne pripadaju stečajnom dužniku a on na njima ima neko
ugovorno pravo (zakup, posluga, lizing). Da bi se mogle izlučiti, te stvari moraju se u momentu otvaranja
stečaja nalaziti kod stečajnog dužnika ali ne smeju ispunjavati uslov da ulaska u stečajnu masu.

Ukoliko je stečajni dužnik otuđio stvar, onda izlučni poverilac ima pravo na namirenje do iznosa koji
odgovara tržišnoj vrednosti stvari jer nema više pravo sledovanja stvari, ali samo ako je do protivčinidbe
druge strane došlo pre pokretanja postupka stečaja, inače poverilac postaje samo stečajni (jer potražuje
novčani iznos).
Izlučni zahtevi se mogu ostvarivati izvansudski ali i izlučnom tužbom.
Stečajni upravnik treba da odluči o zahtevu u roku od 20 dana i može odobriti izlučenje i predati stvari u
narednih deset dana ili osporiti pravo za izlučenje kada o prigovoru izlučnog poverioca odlučuje stečajno
veće.
Ako ono potvrdi odluku stečajnog upravnika onda izlučni poverilac može svoje pravo ostvarivati u
izvršnom i parničnom postupku.

121
Pravilima dobre prakse je predviđeno da upravnik, kad god je to moguće ne bi trebalo da koristi imovinu za
koju se tvrdi ili sumnja da je izlučna imovina i da kad je jasno da imovina ne pripada dužniku, upravnik
preduzme korake da je vrati vlasniku što je moguće pre

40. RAZLUČNI POVERIOCI

To su poverioci koji imaju neko sredstvo obezbeđenjenja na imovini ili pravima stečajnog dužnika o kojima
se vode javne knjige ili registri, a ne direktno novčano potraživanje prema njemu koje je tom imovinom ili
pravima obezbeđeno i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine,
odnosno naplatom potraživanja na kojima su stekli to obezbeđenje.
Razlučni poverioci nisu stečajni poverioci.
Otvaranjem stečajnog postupka ne gube pravo odvojenog namirenja iz imovine dužnika.

Njihovo potraživanje mora biti obezbeđeno najmanje 60 dana pre otvaranja stečaja (zaloga, pravo retencije,
pravo prvenstvenog namirenja).
Razlučna prava stečena u poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka radi prinudnog
namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci.
Na osnovu rešenja stečajnog sudije, nadležni organ koji vodi odgovarajuće javne knjige, dužan je da izvrši
brisanje ovako stečenih razlučnih prava.
Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečajni poverioci, ako se
odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno
potraživanje.

Ako je iznos njihovog potraživanja veći od iznosa sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli
razlučno pravo, pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao neprivilegovani, stečajni
poverioci.

Visak koji ostane po namirenju potraživanja razlučnog poverioca iz posebne stečajne mase, unosi se u
deobnu masu.

41. PRETHODNI STEČAJNI POSTUPAK

Stečani postupak je posebna vrsta građanskog postupka.

On je hitan, nema povraćaja u pređašnje stanje, nema revizije, nema predloga za ponavljanje postupka, a
odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.
Odlučuje se rešenjem na koji postoji pravo žalbe.
U stečajnom postupku može se doneti i zaključak kojim se daje nalog za izvršavanje pojedinih radnji na koji
nije dozvoljena žalba ili prigovor.
Postupak je dvofazni po pravilu, tako da se deli na prethodni i glavni postupak.

Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka.
Protiv rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nije dozvoljena žalba.
Stečajni sudija otvara stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka:
1. ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim
ispravama i prilozima;
2. ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni dužnik prizna
postojanje stečajnog razloga;
3. u slučaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaćanja.
4.

122
Stečajni sudija će rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, odrediti mere obezbeđenja
radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne
dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju
do otvaranja stečajnog postupka. Može
1. imenovati privremenog stečajnog upravnika
2. zabraniti isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti
3. zabraniti raspolaganje imovinom bez saglasnosti
4. zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku. Mere važe do
okončanja prethodnog postupka.

Prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana od dana podnošenja predloga za pokretanje
stečajnog postupka od strane ovlašćenog predlagača.
Ako stečajni sudija ne donese rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, zakazuje ročište radi
raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje stečajnog postupka u roku od deset dana od dana prijema
predloga za pokretanje stečajnog postupka. Na ročište na kom se raspravlja o postojanju razloga za
otvaranje stečajnog postupka pozivaju se predlagač, stečajni dužnik i stečajni upravnik, ako je bio imenovan
u prethodnom stečajnom postupku.
Stečajni sudija rešenjem odbija predlog za pokretanje stečajnog postupka ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi
za otvaranje stečajnog postupka.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka se usvaja rešenjem kojim se istovremeno otvara i glavni stečani
postupak.

42. GLAVNI STEČAJNI POSTUPAK

Glavni stečajni postupak se otvara rešenjem o otvaranju glavnog postupka.

Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka stečajni sudija zakazuje
1. ročište za ispitivanje potraživanja (u roku koji nije kraći od 30 dana i duži od 60 dana od dana isteka
roka određenog rešenjem za prijavljivanje potraživanja )
2. i prvo poverilačko ročište, imenuje se stečajni upravnik i utvrđuje rok za prijavu potraživanja (ne
duže od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka).
Ovo rešenje se dostavlja registru i objavljuje.
Od trenutka objave nastupaju pravne posledice stečaja, osim ukoliko je postupak odmah i obustavljen po
unapred pripremljenom planu reorganizacije.
Stečajni postupak se neće sprovesti ako stečajni dužnik ima samo jednog poverioca (stečaj je institut
kolektivnog namirenja poverilaca) ili ako je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog
postupka ili je neznatna.

Radnje glavnog stečajnog postupka:

1. Objava oglasa,
2. sastavljanje liste poverilaca i dužnika stečajnog dužnika,
3. sastavlja se početni stečajni bilans imovine,
4. finansijski izveštaj i procena mogućnosti reorganizacije,
5. početak vođenja novih knjiga,
6. prijavljivanje potraživanja poverilaca sa dokazima (i razlučni poverioci) i njihovo ispitivanje na
ispitnom ročištu,
7. unovčavanje imovine dužnika i namirenje poverilaca, eventualno i raspodela vlasnicima,
8. zaključenje stečajnog postupka i
9. usvajanje završnog reačuna na završnom ročištu.
Utvrđena potraživanja su ona koja koje prizna stečajni upravnik a nijedan poverilac ne ospori do zaključenja
ročišta.

123
 Rešenje o završenom ročištu se objavljuje na oglasnoj tabli suda i službenom glasilu, a stečajni subjekt se
briše iz registra i prestaje da postoji kao pravni subjekt.

Ranija pravila o posebnom postupku u stečaju u slučaju dugotrajnije nesposobnosti plaćanja su prestala da
važe.

43. PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA NA

STATUS STEČAJNOG DUŽNIKA, ORGANE I ZAPOSLENE

Prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika

Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i
punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog
upravnika.
Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio
posle otvaranja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe
opšta pravila pouzdanja u javne knjige.

Ograničavanje pravne sposobnosti

Može samo okončavati neophodne započete poslove ili zaključivati poslove iz potreba unovčenja imovine,
uz saglasnost stečajnog sudije.
Otvaranjem stečajnog postupka gase se ranije stečena prava preče kupovine u pogledu imovine stečajnog
dužnika. Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle otvaranja stečajnog postupka, nasledničku izjavu
daje stečajni upravnik.

Prestanak radnog odnosa

Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa
zaposlenima. Stečajni upravnik određuje koje će zaposlene zadržati, a za potrebe stečaja može zaposliti i
druge uz saglasnost stečajnog sudije.

Naziv stečajnog dužnika

Uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje se oznaka "u stečaju".

Računi stečajnog dužnika

Organizacija koja vodi postupak prinudne naplate odmah posle prijema rešenja o otvaranju stečaja dostavlja
isto svim bankama, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika koje su u
suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
 PRAVNE POSLEDICE OTVARANjA STEČAJNOG POSTUPKA NA POTRAŽIVANJA
POVERILACA

Dok izlučni poverioci svoja prava mogu ostvarivati i u drugim postupcima, stečajni i razlučni poverioci se
mogu namiriti samo u stečajnom postupku.

Dospelost
Danom otvaranja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela,
smatraju se dospelim. Novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet
povremena davanja postaju jednokratna potraživanja danom otvaranja stečajnog postupka. Danom otvaranja
stečajnog postupka nenovčana potraživanja stečajnog dužnika izražavaju se u novčanoj vrednosti.
Nenovčana potraživanja stečajnog dužnika od trećih lica unose se u stečajnu masu i izražavaju se u
novčanoj vrednosti na dan otvaranja stečajnog postupka.

Obezbeđenja i zatezna kamata

124
Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih i zateznih kamata prestaje
danom otvaranja stečajnog postupka. Na obezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunava se
ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje
potraživanja.

Zastarelost
Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku.
Zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima zastaje danom pokretanja stečajnog
postupka i ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka.
Uslovna potraživanja
Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeđuju se odgovarajuća sredstva iz stečajne
mase. Ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, potraživanje
vezano za odložni uslov se gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih
potraživanja. Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečajne mase ako
poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako
raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o konačnoj deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov
nije ni postojao.

Prebijanje
Otvaranjem stečajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje. Poverilac je dužan da do isteka roka za
prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja i izjavu o prebijanju. U
suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje. Prebijanje nije dopušteno:
1) ako je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih šest meseci pre dana podnošenja predloga za
pokretanje stečajnog postupka, a stečajni poverilac je znao ili je morao znati da je dužnik nesposoban za
plaćanje ili da je prezadužen;
2) ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati.

44. PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA NA POTRAŽIVANJA

POVERILACA

Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku.
Ovo važi i za razlučne poverioce koji imaju pravo odvojenog namirenja.
Izuzetno, izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim postupcima.

OSNOVNA PRAVILA U VEZI SA NAMIRENJEM POTRAŽIVANJA

Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka na potraživanja poverilaca su višestruke.
1. Prvo, sva potraživanja prema stečajnom dužniku dospevaju (ali ne i obrnuto - potraživanja
stečajnog dužnika prema poveriocima dospevaju prema ugovoru i mogu se preneti nekom poveriocu,
osim ako se prema pravilima stečaja ne raskine ugovor).

2. Drugo, nenovčana potraživanja konvertuju se u novčana.

3. Treće, potraživanja stečajnih poverilaca prema dužniku koja imaju kao predmet povremena davanja
(novčana i nenovčana) pretvaraju se u jednokratna novčana potraživanja.

4. Četvrto, za neobezbeđena potraživanja ugovorena i zatezna kamata prestaje da teče danom

otvaranja stečajnog postupka, a za obezbeđena potraživanja obračunava se ugovorena i zakonska
kamata, ali samo do visine vrednosti imovine koja služi za obezbeđivanje potraživanja.
- U slučaju namirenja svih ostalih potraživanja poverilaca, stečajni sudija može odobriti obračun i plaćanje
kamate stečajnim poveriocima i za period posle otvaranja stečajnog postupka. Suprotne odredbe ugovora u
vezi sa kamatom, ugovornom kaznom ili drugom kaznenom merom smatraju se ništavim.

125
 5. Peto, prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja prema stečajnom dužniku,
a zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima prekida se danom otvaranja
stečajnog postupka i ne teče godinu dana (zastoj) od tog dana.

KOMPENZACIJA (PREBOJ)
Ovaj zakon obavezuje poverioce koji su stekli pravo preboja da prijave celokupan iznos potraživanja i da
dostave izjavu o preboju, u protivnom gube pravo preboja.
- Ovim se stiče pravo preboja, čime se ti poverioci namiruju u visini preboja.
Prebijaju se i uzajamna potraživanja koja nisu dospela do dana otvaranja stečaja, kao i uzajamna
potraživanja koja ne glase na novac. Prebiti se mogu i uslovna potraživanja po odobrenju stečajnog
sudije, koji to može usloviti polaganjem obezbeđenja od strane poverioca.
- Za preboj se, dakle, traži samo da su potraživanja uzajamna i likvidna (nesporna).

Radi obezbeđenja jednakosti neprivilegovanih poverilaca:

1. nije dozvoljeno prebijanje potraživanja koje je cedirano poveriocu za poslednjih 6 meseci pre
otvaranja stečaja, ako je poverilac bio nesavestan (znao je ili morao znati za insolventnost dužnika ili
za njegovu prezaduženost), a izuzetno je dozvoljeno prebijanje i ovih potraživanja, ako su ona u vezi
sa izvršenjem neizvršenih ugovora ili ako su u pitanju potraživanja koja su oživela uspešnim
pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje stečajnog dužnika.

2. Ne mogu se, takođe, prebiti ni potraživanja poverilaca od stečajnog dužnika koja su nastala pre
otvaranja stečaja, sa potraživanjem stečajne mase koje je nastalo posle otvaranja stečaja (budući da se
prvi poverioci naplaćuju prema kriterijumu srazmernosti, a drugi u celosti).

3. Prebijanje takođe nije dopušteno ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom
pravnom radnjom koja se može pobijati.

USLOVLJENA POTRAŽIVANJA
- Potraživanja pod odložnim uslovom namiruju se iz stečajne mase, ako uslov nastupi do
pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, u protivnom, takvo potraživanje se gasi, a
sredstva se raspoređuju na ostale poverioce srazmerno visini njihovih potraživanja (izuzetno, ovi
poverioci mogu namiriti ova potraživanja i posle zaključenja stečajnog postupka, ako se pronađe nova
imovina koja ulazi u stečajnu masu).
Potraživanja pod raskidnim uslovom namiruju se ako poverioci tih potraživanja pruže obezbeđenje da će
primljeno vratiti ako nastane raskidni usiov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o
glavnoj (konačnoj) deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao

45. PROCESNOPRAVNE POSLEDICE OTVARANjA STEČAJNOG POSTUPKA

Atrakcija nadležnosti
U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u
odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog
dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog
dužnika

Postupak se nastavlja kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo
postupak.
Parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je:
1) stečajni ili razlučni poverilac kao tužilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja;

126
 2) na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja;
3) tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog
parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja i predložio ga.

Izvršenje i obezbeđenje
Od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom
imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja u vezi sa kojima postoji
izvršna isprava, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne
mase i troškova stečajnog postupka.

46. POSLEDICE OTVARANjA STEČAJNOG POSTUPKA NA PRAVNE

POSLOVE

Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora

Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili
dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti
ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.
Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje
kao stečajni poverilac.
Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava,
potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom stečajne mase.

Finansijski lizing

Ako se stečajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz stečaja
izluči predmet lizinga.
Zabrana izvršenja i namirenja zakona shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava davaoca lizinga na
izlučenje iz stečaja predmeta lizinga do odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno do potvrđivanja
usvojenog plana reorganizacije.
Obaveze stečajnog dužnika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja stečajnog postupka
smatraju se obavezama stečajne mase.
U slučaju da stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmet lizinga tako da je
njegova bezbednost izložena riziku davalac lizinga može zahtevati ukidanje ili uslovljavanje mera
obezbeđenja, odnosno ukidanje zabrane izvršenja i namirenja.

Fiksni poslovi

Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle otvaranja stečajnog postupka,
saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja kao
stečajni poverilac.

Nalozi i ponude

Nalog koji je izdao stečajni dužnik gubi dejstvo danom otvaranja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik
ne odluči drugačije.
Ponude učinjene stečajnom dužniku ili ponude koje je učinio stečajni dužnik koje nisu prihvaćene do dana
otvaranja stečajnog postupka prestaju da važe danom otvaranja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne
odluči drugačije.

127
Zakup
Zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem stečajnog postupka.
Saugovarač stečajnog dužnika može svoja prava koja su nastala pre otvaranja stečajnog postupka prema
stečajnom dužniku ostvarivati samo kao stečajni poverilac.
Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa
otkaznim rokom od 30 dana.
Saugovarač stečajnog dužnika ne može otkazati zakup zbog neplaćanja zakupnine ili zbog pogoršanja
imovinskog stanja stečajnog dužnika posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ali u
slučaju da stečajni upravnik raskine ugovor o zakupu ima pravo na naknadu štete.
Stečajni upravnik može imovinu stečajne mase izdati u zakup, ali najduže do prodaje imovine koja je
predmet zakupa.

Ugovor o distancionoj prodaji – roba u prevozu

Saugovarač stečajnog dužnika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaćena u celosti,
može tražiti da mu se vrati roba koja je poslata stečajnom dužniku, a do dana otvaranja stečajnog postupka
nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od stečajnog dužnika - pravo na potragu (pravo da
mu se roba promptno vrati).
Ako je stečajni dužnik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre otvaranja stečajnog postupka
samo na čuvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali može ostvariti svoja prava kao izlučni poverilac po
opštim pravilima

47. POBIJANJE PRAVNIH RADNjI STEČAJNOG DUŽNIKA

Pravne poslove i druge pravne radnje zaključene odnosno preduzete pre otvaranja stečajnog
postupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci ili se
neki poverioci stavljaju u pogodniji položaj, mogu se pobijati.

Propuštanje zaključenja pravnog posla odnosno propuštanje preduzimanja radnje, u pogledu pobijanja,
izjednačava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom.
Pobijati se mogu i pravni poslovi, pravne i procesne radnje na osnovu kojih je doneta izvršna isprava ili koje
su preduzete po osnovu izvršne isprave ili u postupku prinudnog izvršenja.

Pobijanje se može vršiti od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu.
Smatraće se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ili za predlog
za pokretanje stečajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da
postoji nesposobnost plaćanja, posebno ako je račun dužnika bio u neprekidnoj blokadi u trajanju od
najmanje 30 dana, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Uobičajeno namirenje
Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za
pokretanje stečajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje na način i
u vreme koji su u skladu sa sadržinom njegovog prava, mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti
stečajni dužnik bio nesposoban za plaćanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost
plaćanja.

Neuobičajeno namirenje
Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje koje on
uopšte nije imao pravo da traži ili je imao pravo da traži ali ne na način i u vreme kada je preduzeto, mogu
se pobijati ako su preduzeti u poslednjih dvanaest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog
postupka.

128
Namerno oštećenje poverilaca
Pravni posao odnosno pravna radnja zaključeni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnošenja
predloga za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca,
mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika.

Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu

Pravni posao i pravna radnja stečajnog dužnika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati ako
su zaključeni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog
postupka. Pravnom radnjom stečajnog dužnika bez naknade smatra se i propuštanje ulaganja žalbe,
prigovora, odgovora na tužbu ili izostanak sa ročišta, ako je saugovarač stečajnog dužnika stekao neku
imovinsku korist.
Ne mogu se pobijati uobičajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi učinjeni iz zahvalnosti niti
izdvajanja u humanitarne svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su učinjeni bili srazmerni finansijskim
mogućnostima stečajnog dužnika i uobičajeni za privrednu granu kojoj stečajni dužnik pripada.

Ne mogu se pobijati pravni poslovi zaključeni odnosno pravne radnje preduzete radi:
1. izvršenja usvojenog plana reorganizacije stečajnog dužnika preduzete posle otvaranja stečajnog
postupka;
2. nastavljanja poslova preduzetih posle otvaranja stečajnog postupka;
3. isplate po menicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo
na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika.

Pravna radnja odnosno pravni posao koji se smatra uobičajenim, odnosno neuobičajenim
namirenjem u smislu ovog zakona ne može se pobijati ako je stečajni dužnik istovremeno ili u
kratkom periodu pre ili posle izvršenog pravnog posla odnosno pravne radnje primio jednaku
vrednost u vidu protivnaknade od poverioca ili drugog lica, za čiji račun je izvršen pravni posao
odnosno pravna radnja.

Rokovi koji se računaju unazad, a odnose se na pravne radnje i pravne poslove stečajnog dužnika koji se
mogu pobijati tužbom, računaju se do dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnošenja predloga za
pokretanje stečajnog postupka.
Smatra se da je pravni posao zaključen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost, a ako je za
punovažnost nekog pravnog posla potreban upis u zemljišnu knjigu odnosno u drugu javnu knjigu ili
registar, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada je zahtev za upis podnet odgovarajućem organu.

Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika pobijaju se tužbom, podnošenjem protivtužbe ili
prigovora u parnici.
Tužioci mogu biti poverilac i stečajni upravnik, u ime i za račun stečajnog dužnika odnosno stečajne mase.
Stečajni upravnik dužan je pobijati pravne radnje uvek kada oceni da su ispunjeni uslovi za podnošenje
tužbe, bez obaveze pribavljanja saglasnosti odbora poverilaca.
Tužba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen, odnosno prema kome je pravna radnja
preduzeta i protiv stečajnog dužnika, ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik.
Tužioci mogu biti poverilac i stečajni upravnik, u ime i za račun stečajnog dužnika odnosno stečajne mase.
Stečajni upravnik dužan je pobijati pravne radnje uvek kada oceni da su ispunjeni uslovi za podnošenje
tužbe, bez obaveze pribavljanja saglasnosti odbora poverilaca.
Tužba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen, odnosno prema kome je pravna radnja
preduzeta i protiv stečajnog dužnika, ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik.

129
Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili dr. pravne radnje bude pravnosnažno usvojen, nema
dejstva prema stečajnoj masi, a protivnik pobijanja je dužan da u stečajnu masu vrati svu imovinsku
korist stečenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje.
Protivnik pobijanja, nakon što vrati imovinsku korist, ima pravo da ostvaruje svoje
protivpotraživanje kao stečajni poverilac, podnošenjem naknadne prijave potraživanja.

Pobijanje je dakle uvek u korist svih poverilaca bez obzira ko vrši pobijanje.
Pobijanjem se ne vrši pobništaj pravnog posla između stečajnog dužnika i trećeg lica već je bez dejstva
prema stečajnoj masi dok poverioci ne namire svoja potraživanja.

48. STEČAJNA MASA I UNOVČENJE IMOVINE STEČAJNOG DUŽNIKA

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog
postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.
Stečajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz naznačenje njihove procene u visini
očekivanog unovčenja.
Ako je to potrebno, stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti
veštaku.
Obaveze stečajne mase su obaveze:
1. koje su prouzrokovane radnjama stečajnog upravnika ilI drugim upravljanjem, unovčenjem i podelom
stečajne mase
2. iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje traži za stečajnu masu ili mora uslediti nakon
otvaranja stečajnog postupka;
3. koje su nastale neosnovanim obogaćenjem stečajne mase;
4. prema zaposlenima stečajnog dužnika, nastale nakon otvaranja stečajnog postupka.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili
dela imovine stečajnog dužnika.

Stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu ako:

1. je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju;
2. 2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca;
3. 3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca;
4. 4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije;
5. 5) nijedan plan reorganizacije nije podnet;
6. 6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen.
7.
Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom
pogodbom, u skladu sa zakonom i u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od
strane odbora poverilaca.
Prodaja celokupne imovine stečajnog dužnika ili imovinske celine ne može se vršiti suprotno odredbama
zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.
Pravna zajednica, u smislu Zakona o stečaju, jeste susvojina, ortakluk i slični oblici pravne ili imovinske
zajednice stečajnog dužnika sa trećim licem.
Ako je stečajni dužnik u pravnoj zajednici, razvrgnuće zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila
vanparničnog i izvršnog postupka.
Zajedničar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici.
Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnuće zajednice, danom otvaranja stečajnog postupka
zabrana prestaje da važi.

130
 49. PRODAJA DUŽNIKA KAO PRAVNOG LICA U STEČAJNOM POSTUPKU

Pre prodaje dužnika kao pravnog lica, stečajna masa je objekt prava, a subjekt prava postaje kada se
stečajni postupak u odnosu na dužnika obustavi a nastavi protiv stečajne mase kao subjekta.

Stečajna masa se formira unovčenjem imovine stečajnog dužnika, odnosno sredstva dobijena prodajom
ulaze u stečajnu masu.

Ugovor o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica mora sadržati odredbu da imovina stečajnog dužnika
koja nije bila predmet procene ulazi u stečajnu masu.
Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika ulazi u stečajnu masu u
odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra
privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik.
U slučaju kada je stečajni dužnik prodat kao pravno lice, razlučni i založni poverioci koji su imali
obezbeđeno pravo na bilo kom delu imovine stečajnog dužnika imaju pravo prioriteta u deobi sredstava
ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine
1. novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka,
2. novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i
3. novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i
4. potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se pre ili posle glavne deobe, a prema dinamici
priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika.

50. STEČAJNI ISPLATNI REDOVI

Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju
obaveze stečajne mase.
Troškovi stečajnog postupka su:
1. sudski troškovi,
2. nagrade i nakande stečajnom upravniku,
3. drugi izdaci koji se po zakonu tretiraju kao troškovi.

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci
nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni
poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Utvrđuju se sledeći isplatni redovi:

1) u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih
zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana
otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi

2) u drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri
meseca pre otvaranja stečajnog postupka

3) u treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca

131
4) u četvrti isplatni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka
po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju
zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni.

51. SEKUNDARNI STEČAJ

U stečajnu masu ulazi sva imovina dužnika u zemlji i inostranstvu, ali pitanje imovine dužnika u stečaju
koja se nalazi na terotoriji druge države nije u potpunosti regulisano.

Sud Republike Srbije je isključivo nadležan za pokretanje, otvaranje i sprovođenje stečajnog postupka
protiv stečajnog dužnika čije je središte glavnih interesa na teritoriji Republike Srbije (glavni stečajni
postupak).

Isti sud je isključivo međunarodno nadležan i za sve sporove koji proizlaze iz stečajnog postupka (Odredbe
o međunarodnom stečaju primenjuju se ako:

1. strani sud ili drugi strani organ zatraži pomoć u vezi sa stranim postupkom;
2. sud ili stečajni upravnik zatraži pomoć u stranoj državi u vezi sa stečajnim postupkom koji se vodi u
Republici Srbiji
3. se strani postupak vodi istovremeno sa stečajnim postupkom u RS.
Pod stranim postupkom podrazumeva se sudski ili upravni postupak, uključujući i prethodni postupak, koji
se sa ciljem kolektivnog namirenja poverilaca putem reorganizacije, bankrotstva ili likvidacije sprovodi u
stranoj državi u skladu sa propisom kojim se uređuje insolventnost, a u kojem su imovina i poslovanje
dužnika pod kontrolom ili nadzorom stranog suda ili drugog nadležnog organa).

Međutim naš sud biće nadležan je ako stečajni dužnik ima stalnu poslovnu jedinicu bez svojstva pravnog
lica u Republici Srbiji (sporedni stečajni postupak).

Središte glavnih interesa treba da odgovara mestu odakle dužnik redovno upravlja svojim interesima i koje
je kao takvo prepoznato od strane trećih lica.
U nedostatku suprotnog dokaza, pretpostavlja se da stečajni dužnik ima središte glavnih interesa u mestu
gde se nalazi njegovo registrovano sedište.

Na stečajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo države u kojoj je stečajni postupak pokrenut.
U slučaju priznanja stranog postupka u skladu sa ovim zakonom, na izlučna ili razlučna prava na stvarima ili
pravima koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije primenjuju se propisi Republike Srbije.

Evropska konvencija o međunarodnim aspektima stečaja je je predviđala da kada stečaj obuhvata više od
jedne države, stečajni upravnik može da deluje direktno u državi u kojoj su stečajna sredstva locirana i mora
da deluje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom dotične države, a predviđa i mogućnost otvaranja
sekundarnog stečaja, ali tek nakon što je doneta odluka suda u prvobitnom postupku.

Dakle Konvencija utvrđuje mogućnost pokretanja sekundarnog stečaja na teritoriji zemlje potpisnice,
odnosno pokretranja stečaja van zemlje u kojoj je pokrenut primarni, glavni stečaj.
Strana odluka o pokretanju stečajnog postupka automatski se priznaje u svim državama ugovornicama.
Bankrotirani dužnik ima pravo da bude proglašen bankrotiranim u svako drugoj članici, gde mu je centar
poslovanja, bez obzira da li je platežno sposoban u toj drugoj članici.

Sekundarni stečaj obuhvata samo imovinu koja se nalazi na teritoriji te države.

132
Poverilac koji je po prijavi u postupku stečaja u jednoj zemlji, određenom procentu namirio svoja
potraživanja ne može da učestvuje u stečajnoj masi u stečaju otvorenom u drugoj zemlji sve dok su drugi
poverioci u toj drugoj zemlji dobili manje od onoga što je on već dobio.

Prioritet u plaćanju po Konvenciji imaju obezbeđena potraživanja, potraživanja iz javnih prihoda,

potraživanja iz poslovanja dela dužnika nad kojim se vodi sekundarni stečaj, potraživanja iz ugovora o radu
u zemlji gde je otvoren sekundarni stečaj.
Preostala imovina će predstavljati deo stečajne mase u osnovnom stečaju.

52. STEČAJ I LIKVIDACIJA BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE

Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje se uređuju uslovi i postupak

administrativnog upravljanja bankom, kao i stečaja i likvidacije banaka i osiguravajućih društava.

Likvidacija postoji kao prinudna i dobrovoljna (administrativno upravljanje).

Prinudna likvidacija se sprovodi kada je oduzeta dozvola za rad a nisu ispunjeni uslovi za pokretanje
stečanog postupka, a dobrovoljna se sprovodi uz saglasnost NBS.
Ukoliko izostane saglasnost likvidacija je prinudna. Takođe, ukoliko NBS prilikom nadzora nad
sprovođenjem dobrovoljne likvidacije utvrdi ugroženost prava poverilaca, likvidacija postaje prinudna.
Postupak administrativnog upravljanja bankom sprovodi se nad bankom koja je dobila saglasnost NBS na
odluku skupštine banke o prestanku rada I nad bakom kojoj je NBS oduzela dozvolu za rad.
Postupak sprovodi Agencija za osiguranje depozita.

Postupak stečaja sprovodi se nad bankom ili osiguravajućim društvom kojima je NBS oduzela dozvolu za
rad, odmah donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečaja a nadležni sud na predlog agencije
doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka.
Dozvola za rad se oduzima u slučaju nelikvidnosti duže od 15 dana, prezaduženosti ili u likvidaciji na
predlog likvidacionog upravnika.

Organi stečajnog postupka su

1. stečajni sudija,
2. stečajni upravnik I
3. odbor poverilaca.

Agencija vrši funciju stečajnog upravnika, a stečajni sudija na predlog Agencije bira članove odbora
poverilaca, vodeći računa o veličini njihovih potraživanja.

Isplatni redovi kod banaka:

1. potraživanja Agencije po osnovu osiguranog depozita fizičkih lica,
2. potraživanja po osnovu javnih prihoda,
3. potraživanja ostalih poverilaca i na potraživanja akcionara banke.

Isplatni redovi kod društava za osiguranje:

1. potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju života do visine sredstava
matematičke rezerve,
2. po posnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgode,
3. po osnovu ugovora o osiguranju svih ostalih vrsta osiguranja,
4. po osnovu ugovora o reosiguranju svih ostalih vrsta osiguranja,
5. potraživanja po osnovu javnih prihoda, ostalih poverilaca i
6. potraživanja akcionara društva za osiguranje ili članova društva za uzajamno osiguranje.

133
134