Факултет за спорт и физичко васпитањe

Teмa:
Развој анаеробног капацитета у фудбалу

Предмет: Кондиција

Професор: Ранисављев Игор Студент: Ровчанин Кристијан

 Садржај:

1.Увод ...................................................................................................1
1.1 Захтеви утакмице............................................................................2
1.2 Корисни подаци..............................................................................3
1.3 Физиолошки процеси у фудбалу...................................................4

2.Преглед истраживања......................................................................5

3.Анаербони капацитет у фудбалу......................................................7

3.1 Анаеробни рад

3.2 Значај алактатног и лактатног анаеробног рада у фудбалу.........8
3.3 Анаеробни раду у фудбалу
3.4Развој брзине у фудбалу (Алактатни тренинг).............................9

4.Пример тренинга:
4.1 Пример алактатног анаеробног тренинга за развој брзине код
фубдалера.......................................................................................10
4.2 Пример алактатног анаеробног тренинга фудбалера.................12
5.Лактатни анаеробни рад...................................................................13
5.1 Пример лактатног анаеробног тренинга код фудбалера............14
6.Додатак..............................................................................................15

7.Компоненте оптерећења у тренинзима за развој анаеробног

капацитета...........................................................................................17

8.Закључак.............................................................................................18
9.Литература..........................................................................................19
 Увод

Фудбал је један од најпопуларнијих спортова данашњице.По својој структури

фудбал је сложенаи комплексна игра.То је спортска игра коју карактеришу
бројне сложене кинезиолошке активности у којима има и ацикличних и
цикличних кретања великог обима и интензитета.Данашњи фудбал је веома
динамичан и захтева рад на усавршавању бројних моторичких способности
као што су:брзина,издржљивост,снага,координација,агилност,равнотежа итд.
Што се тиче физичке спреме играчи морају бити на фантастичном нивоу
током целе године.Кад су у питању професионални фудбалери њихов
годишњи тренинг план се дели на четири дела.Први део се односи на ране
предсезонске припреме,други део су интезивни тренинзи пред почетак
сезоне,трећи део су тренинзи током сезоне,док је четврти део плана
одржавање форме по завршетку сезоне.Успех фудбалера одређујемо његовим
нивоом и структуром разних способности,знања и психичких особина,које се
могу измерити и наравно да усавршавати током целе фудбалске каријере.
Фудбал је тимски спорт,али већина ствари зависи од индивидуалности.За
врхунске резултате неопходно је да фудбалер буде комплетно,свестрано
припремљен.Да би фудбалер био у стању да одради све задатке током
утакмице треба да поседује потребни ниво издржљивости(аеробне или
анаеробне),снаге(максималне снаге,брзинске снаге) и брзине(брзина
реакције,стартна брзина и максимална брзина) и тај ниво способности
постиже се кондицијским припремама.Физички квалитети од којих највише
зависи успех у фудбалу су различити и зато је на тренеру тежак задатак,он
мора дизајнирати тренажни процес који ће допринети сваког појединца у
тиму.Играче треба процењивати на основу параметара као што су радна
способност,сила и снага,координација,брзина и техника.Значај технике
очигледно има велики утицај на такмичарску ефикасност .Без високог нивоа
технике,кондициона припрема нема велики значај.Исто тако,недостатак
значајног сегмента кондицијске припреме утиче на испољавање технике.
Наравно,тестирањем физичких способности фудбалера односно излагањем
оптерећењу сличном утакмици.Информације које су добијене тестирањем и
подаци са утакмице дају тренеру добре темеље за планирање и структуирање
тренаћног процеса.

1
 1.1 Захтеви утакмице

Вежбе треба креирати на основу неких специфичних захтева фудбалске

игре.Фудбал је веома захтевна игра и акценат се ставља на брзу промену
правца кретања уз прецизно извођење сложених моторичких захтева
тј.технике.Вежбе за развој брзине,издржљивости и експлозивне силе су јако
битне за побољшање играчких квалитета,јер управо спринтеви,заустављање
при трчању и извођење удараца предњаче у игри.

 Мање од 2% од укупне претрчане дистанце на утакмици изведе се са

лоптом у поседу.
 Од 1000 до 1200 промена интезитета активности
 16% свих кретних радњи изведе се уназад или бочно
 Просечна дужина спринта је 15 м

Захтеви у односу на позивију у тиму :

 Нападачи – убрзање (млађе категорије ) , експлозивност и техника

 Везни играчи – агилност,координација
 Одбрана – агилност,експлозивна сила,снага
 Голмани – брзина реакције,експлозивна сила,флексибилно

Аеробна способност је повезана како са претрчаном дистанцом у мечу тако и

са бројем понављања периода високог интезитета,то могу бити кључне
ствари у физичким перформансама између елитних и неелитних
тимова.Добра аеробна способност утиче и на извођење експлозивних кретних
радњи у квантитативном смислу (број претрчаних спринтева по утакмици )
тако и у квалитативном (Без успоравања приликом спринта).Пораст
максималне потрошње кисеоника значајно побољшава неколико параметара
током активности у фудбалу.

2
 1.2 Корисни подаци

 Време ефективне игре на утакмици,односно време када се лопта налази

у игри и када играчи најинтезивније раде,ретко надмашује 65 минута.У
већини случајева лопта је у игри од 55 до 60 минута,што доводи до тога
да су паузе 30 до 35 минута.Време активног трајања утакмице,односно
рад фудбалера,паузама је испресецан.

 Што се тиче техничко-тактичке вежбе током припрема,њихову део

током годишње припреме износи 50-60 %.

 За време утакмице играч проводи у трчању од 30 до 40 минута,и за то

време савлада деоницу од 8000 до 11000 метара.

 Брзо трчање и максимално кретање са лоптом или без временски је у

опсегу од 11% до 13 %,што представља неких 1000 до 1500 метара.

 У просеку кратак спринт се изводи на сваких 90 секунди меча,и траје

негде између 2 и 5 секунди.

 96% деоница које фудбалер претрчи током утакмице је краће од 30

метара,а чак 49 % краће од 10 метара.

 Играчи интернациналног нивоа остварују 28 % више активности

високог интезитета
И 58% више спринтева од професионалних играча нижег нивоа
такмичења.

 Висока и интезивна трчања дешавају се у просеку на сваких 30 секунди

утакмице,а максимални спринт на сваких 90 секунди.

3
 1.3 Физиолошки процеси у фудбалу

У условима фудбалске игре јављају се обе форме и анаеробна и аеробна,али

не чисто,већ комбиновано.Рад високог интезитета ангажује анаербоне
процесе,док рад средњег и ниског интезитета ангажује аеробне механизми.Да
би врхунски фудбалер био у могућности да изведе спринт,експлозиван скок
или чак дуел игру,он мора бити у стању да активира анаеробне изворе
енергије.У појединим периодима утакмице значајно се активирају анаеробне
енергетске способности.Наиме,фудбалер током утакмице оствари око 150 до
200 поновљених активности максималног напрезања и кратког временског
трајања.У другом периоду утакмице укупан интезитет активности је мањиа
са тим је и мањи број спринтева и рада високог интезитета.НА ту чињеницу
указују и разна истраживања која су показала да се веће концентрације
лактата јављају на крају првог полувремена у односу на крај утакмице.Код
професионалних фубалера значајно повећање максималне потрошње
кисеоника реализован је у предсезонском периоду када је акценат стављен на
развој аеробних капацитета и моћи.Вредност од 60 мл/кг/мин.је нека
гранична вредност коју треба задовољити како би један фудбалер поседовао
потребне физиолошке атрибуте за постизање врхунских резултата у фудбалу.
Осим укупне претрчане дистанце се ,други параметри који битно утичу на
укупан интензитет утакмице такође зависе од максималне потрошње
кисоеника.Вредности за врхунске фудбалере леже у распону од 55 до 70
мл/кг/мин, са већим вредностима типичним за врхунске фудбалере
максималне припремљености.
Максимална потрошња кисеоника професионалних фудбалера се значајно
повећава у предсезонском периоду када је акценат стављен на аеробни
тренинг. Може се констатовати да се тренажни рпоцес у припремном период
мора базирати на развоју аеробне способности, брзинско-експлозивних
карактеристика и параметара максималне и експлозивне снаге.Што се тиче
разградње гликогена као извора фудбалери чији су депои гликогена из јетре и
мишића испражњени путем спортске активности могу да постигнунајвише
око 50 % свог максимално спортског капацитета.Када су депои угљених
хидрата у мишићимаувећани оптималном спортском исхраном и
тренингом,фудбалери су у могућности да тренинрају дуже и са већим
интезиттетом активности.

4
 2. Преглед истраживања

 Кинематичка анализа бочног волеј у фудбалу

Ово истраживање се може наћи у часопису „Физичка култура“ издатом 2014.
; Вол. 68,бр.2 или на линку који ће бити наведен у литератури.Рађено од
стране: Владимир Мрдаковић ,Саша Костић,Ненад Јанковић ,Милан Матић,
Филип Кукић ,Милош Убовић,Душко Илић.Предмет ове студије је
анализирање технике бочног волеј ударца код врхунских фудбалера,као и на
који начин се одређене кинематичке варијабле овог елемента постављају и
модулирају у односу на промену брзине и висине долазеће лопте.Испитивање
се вршило на 30 испитаника који су имали задатак да изведу бочни волеј
ударац гађајући гол лоптом која им је долазила са три различите висине и три
различите брзине.Анализирано је укупно седам зависних варијабли:
Максималне линијске брзине стопала (В_СТОП_маx), колена (В_КОЛ_маx) и
кука (В_КУК_маx) Максимале угаоне брзине у зглобу колена (W_КОЛ_маx)
и кука (W_КУК_маx), затим Дистанца између стопала и кука у тренутку
контакта са лоптом (Д_кук.стопало_тк), и Угла које заклапају осе раме-кук и
кук-стопало у тренутку контакта са лоптом (α_РКС_тк). Такође, за потребе
дескриптивне кинематичке анализе током различитих фаза извођења бочног
волеј ударца коришћене су варијабле промене угла и угаоне брзине у
зглобовима кука и колена, као и промена линијске брзине стопала, колена и
кука.Све то је изведено уз помоћ Qualisys система за 3Д кинематичку
анализу.Састојао се од 3 камере са инфрацрвеним системом за праћење
ретрофлексивних маркера који су били позиционирани на телу
човека.Имајући у виду да су сви ударци који су били анализирани успешно
су изведени по критеријуму прецизно реализованог ударца у циљ.Добијени
резултати се могу користити за потребе процеса обуке извођења бочних волеј
удараца.

5
Уочено је да повећање брзине долазеће лопте има ефекат на повећање
Д_кук.стопало_тк, као и на повећање α_РКС_тк, док је повећање брзине
долазеће лопте утицало на смањење W_КУК_маx.
Промене механичких услова извођења бочног волеј ударца утицале су на
модулацију остварене брзине крајње проксималних и дисталних крајева
кинетичког ланца, тј.зглоба кука и стопала, док је функција зглоба колена пре
свега била усмерена на фино подешавање дистанце између позиције
испитаника и лопте.

6
 3. Анаеробни капацитети у фудбалу

3.1 Анаеробни рад

Представља највећу количину енергије или највећи интезитет рада који се
може остварити коришћењем извора енергије без директног учешћа
кисеоника.Анаеробни рад ослобађа малу количину енергије у кратком
временском периоду.Такође,долази до брзог нагомилавања продуката
метаболизма(млечне киселине) која условљава престанак физичке
активности.Рад се одвија у високом интезитету.Што се тиче анаеробних
извора енергије то су: ATP,CrP i анаеробна гликолиза.Количина депонованог
АТП-а је спремна за рад од 1-2 секунде максималног рада,зато постоје друга
два извора енергије за ресинтезу АТП-а и мишићни рад без присуства
кисеоника.Те две групе чине укупан капацитет анаеробног рада,а то су:

1) Алактатни (фосфагени) анаеробни састав

Користи креатин-фосфат као извор енергије,чије су залихе у мишићима

неколико пута веће од концентрације АТП-а.Довољне су за рад максималне
мишићне активности од 5-10 секунди(нпр. Спринт од 30 до 80 метара).

2) Лактатни (гликолитички) анаеробни састав

Анаеробна гликолиза је процес непотпуне разградње гликогена(односно

шећера) до млечне киселине(лактата).Одвија се од почетка активности, али
значајне промене у организму остварује тек након пар секунди.Тек након 30
секунди постиже своју радну снагу и пун замах.Анаеробни и аеробни
механизми стварања енергије су повезани и теку паралелно и користе се у
зависности од оптерећења.Што се тиче лактата они представљају производ
дисоцијације млечне киселине која се јавља у циркулацији.

7
 3.2 Значај алактатног и лактатног анаеробног рада

Што се тиче значаја алактатног рада и његовог брзог обнављања може се

рећи да је велики са обзиром на карактеристике фудбалске игре.Те
карактеристике подразумевају кратке спринтеве,брзе промене правца,скокове
и сличне експлозивне и интезивне активности.Фреквенција спринтерских
деоница у току игре опада са дужином деонице,али поред тога значајан је
број продужених спринтева односно оних преко 40 метара који активирају
анаеробни гликолитички рад које активирају и лактатни рад.Па онда можемо
и рећи да анаеробни лактатни капацитет такође од великог значаја за ову
игру.

3.3 Анаеробни рад у фудбалу

Оно што одваја и детерминише врхунског фудбалера од неврхунског и оно

што је пресудно за квалитативни део и ниво фудбалера је управо анаеробна
способност.Без обзира на то да чак 98 % утрошене енергије током утакмице
добија из аеробних извора енергије,оно што објашњава чињеницу да ова
преостала 2% тј анаеробни рад веома важан јесте то да су баш ти пресудни
тренуци током меча (спринт у финишу акције,скокови приликом прекида..)
обављају управо у овом виду ослобађања енергије.У току утакмице
фудбалери изведу у просеку око 200 активности кратког трајања
максималног или субмаксималног интезитета као што су кратки спринтеви
или нека промена правца у максималном интезитету.Па стога анаеробне
способности представљају значајан сегмент у тренажном процесу фудбалера.

8
Када говоримо о лактатима интензитет оптерећења током фудбалских
активности релативно прецизно изражава конвентрацијом лактата у
крви.Наравно,током утакмцие се јавља прогресиван пораст лактата,а висок
садржај се може остварити током неког пресинга,одбрана током
контранапада непосредно након истрчавања у контру.
Поједини фудбалери током утакмице остваре концетрацију лактата изнад 15
ммола/Л,док просечна концетрација лактата износи од 2-10 ммола/Л,ове
вредности указују на то да постоје периоди током утакмице где доминирају
лактатни извори енергије.

3.4 Развој брзине у фудбалу (Алактатни тренинг)

Развој брзине код фудбалера одликује се кратким периодима рада

максималног интезитета.Одмор треба бити релативно у дужем периоду и да
буде односу са радом 1:6.Начин на који се фудбалерима омогућава да одраде
тренинг за брзину са већим обимом је тај да сетренинг ради у неколико
серија,при чему је опоравак између понављања око једног минута,а између
серија 3-5 минута.Треба водити рачуна и о укупној претрчаној дистанци у
пуној брзини,те се тренинг брзине у тренажном процесу фудбалера своди на
укупни обим од 500 метара за неврхунске и 700 метара за врхунске
фудбалере.Превенција повреда приликом оваквих тренинга је јако битна и
изводи се у виду мало дужег загревања или динѕмичког загревања.У паузи
између понављања може се радити истезање или лабављење мишића,ау
паузама између серија може се изводити жонглирање.Може се наравно и
убацити нека вежба за развој брзине реакције,на пример,тапинг ногом о
зид.Треба поштовати и неку методику и правила учења,а то је да код млађих
узраста треба посветити посебну пажњу,јер код формираних играча,на ниво
брзине утицало је и то добра када је било најпожељније развијати је.Реакцију
треба развијати од 6 -10,а френквенцију од 8-13 године,и наравно треба
примењивати различите садржаје и методе учења.

9
 4. Пример тренинга:

4.1 Пример тренинга (алактатног) за развој брзине код

фудбалера:

Повратни спринтеви на дистанци од 7 метара,са окретом око чуња за време

максималног рада од 8 секунди.Поред почетног чуња пре извођења вежбе
убацити вежбицу симулирања “бициклице“.У припремном периоду
активност може да се изведе у 4-5 серија по 4 понављања по 8 секунди,док у
такмичарском периоду треба смањити број понављања и број серија.

10
Загревање:
-Спорије трчање од 10 минута
-Вежбице свестраног и комплексног загревања у трајању од 5 минута
-Динамичко истезање од 5 минута

Главни део:
- Извођење бежбе,па затим пауза 1 минут,током паузе вршити релаксацију
мишића и растеретити се максимално и све то у виду спорог трчања
-4 понављања,па затим пауза 5 минута и за време те паузе може се
изводити жонглирање
-Урадити 4 такве серије
-Вредности пулса око 170 /100

Завршни део:
-Истрачавање 7-8 минута
-Истезање и лабављење мишића

Максимална брзина трчања зависи и од правилне технике трчања,те на то

треба обратити пажњу.Овакав вид тренинга доводи до високог степена
исцрпљивања креатин-фосфата у ћелијама мишића односно ангажује се
алактатни режим и креатин-фосфатни механизам.

11
4.2 Пример развоја алактатног анаеробног креатин-
фосфатног карактера:

Интезивно се укључују креатин фосфатни механизми и овакав рад се одвија

искључиво на рачун алактатног механизма.После тога се могу убацити и неке
специфичне вежбице за фудбалере,нпр. везивањем неких техничких
елемената као што је пријем лопте,друблинг,пас.Методика се базира на
кружном односно понављајућем раду.Интезитет треба бити 95% од
максималног.

Загревање:
-10 минута спорог трчања
-5 минута вежбице покретљивости
-5 минута динамичко истезање

Главни део:
1.станица - склекови
2.станица- чучњеви са медицинком
3.станица- трчање напред назад
4.станица- скокови
5.станица- вежбање трбушних мишића

Време рада на станици је 15 секунди.Одмор између станица је 2 минута,са

тим што се за то време изводи труцкајуће кретање,ради релаксације и
опоравка.Ради се 3 таква круга.Пулс је у опсегу од 170-175/ 100.Одмор
између кругова је 4 минута и за то време се може изводити жонглирање.

12
Завршни део:
-5 минута истрчавање
-5 минута труцкајуће трчање

Након тога убацивањем неких специфичних вежби за фудбалере,увежбава се

и техника играча.

5. Лактатни анаеробни рад у фудбалу

Анаеробни тренинг је интезиван тренинг који покреће анаеробни

метаболизам..У овом случају енергетски извори се црпе из анаеробне
гликолизе тачније користи се гликоген .Током анаеробног тренинга долази до
повећања концентрације млечне киселине у организму. Уколико она прелази
нашу лактатну толеранцију, организам се убрзо прекисели (pH вредност
опада) и рад се прекида или наставља нижим интензитетом.Концентрација
лактата у крви се јавља као последица прозводње млечне киселине у
активираном мишићу ( када се пређе неки кристичан интезитет оптерећења
при чему аеробни процеси више нису довољни да обезбеде потребне
количине АТП-а.Млечна киселина се неутрлише и претвара у лактате
односно соли млечне киселине.Концентрација лактата у крви зависи од две
компоненте,прва је продукција лактата у мишићу,а друга је брзина уклањања
лактата.Брзина уклањања зависи углавном од аеробног капацитета
фудбалера.Концетрација лактата у крви је последица понављања више
узастопних активности високог интезитета.Фубдалери са бољом аеробном
моћи остварују веће концентрације лактата на утакмици упркос томе што им
је метаболизам функцинално бољи и прилагођен управо супротно,односно да
оставрују ниже вредности лактата на истом оптерећењу у односу на
фудбалере нижег ранга.Успоставља се равнотежа између стварања лактата и
њихове елиминације и на тај начин се осигурава константан ниво лактата у
крви.

13
Уколико интензивна оптерећења трају од 20-40 секунди или чаи дуже (у виду
вежби техничко-тактичког карактера,небитно дал је то индивидуално или
групно,у виду вежби без лопте као што може бити трчање деоница од 150 до
600 метара).Тада долази до пуног ангажовања гликолитичког механизма
ресинтезе АТП-а.Такав интервални рад доводи до стварања велике количине
лактата у крви чак и до 15 ммол/лит.Наравно,лактати и узрокују мишићни
замор.Дужи интервални тренинг доводи органиѕам илити мишиће играча до
адаптације и учења да раде у условима када су присутни лактати.Тада долази
и до брзог пребацивања лактата из мишића у крвоток.Такав начин
елиминације лактата присутан је за време пауза и по завршетку
тренинга.Обично је довољан временски период од 1-2 часа по завршетку
тренинга да се лактат већим делом елиминише из мишића у крвоток.За развој
анаеробног гликолитичког механизма најбоље је одрадити интезивни
интервални тренинг са константним интервалима одмора.Избор вежби треба
бити такав да играч може да је изводи високим интезитеом од почетка до
краја вежбе.Нпр. вежбе технике и кретања 2 или 3 играча у великом
простору.Физиолошке промене које настају као последица таквог
интервалног рада сличне су као оне за време утакмице.Висина пулса је преко
180 отк./мин. на крају интезивног напора,док за време одмора пулс опада на
140 отк./мин.Ниво лактата може достићи висину сличну као на утакмици.

5.1 Пример лактатног анаеробног тренинга код

фудбалера

Загревање:
-Споро трчање 15 минута
-Динамичко истезање 5 минута

14
Главни део:
*Трчи се на 5 различитих деоница:
1. 6х150 м ; пауза 45 секунди између понављања
2. 6х80 м ; пауза 45 секунди
3. 4х 60 м ; пауза 30 секунди
4. 10х 30 м ; пауза 20 секунди
5. 10 х 20 м ; пауза 15 секунди
*Трчи се интезитетом од 85% -90 % од максималног ; Пауза после сваке
серије је 30 минута ; пауза је активна

Завршни део:
-10 минута истрчавање
-5 минута џогинг
Ова врста тренинга је погодна за развој анаеробне издржљивости лактатног
типа.

6. Додатак (превенција повреда)

Скочни зглоб,истегнућа мишића адуктора, повреде менискуса имају највећу

учесталост у фудбалу и већина тих повреда настаје након ексцентричне
контракције односно при замаху приликом шута.Велики део тренажног
процеса треба бити усмерен ка превенцији управо ових повреда.Било да се
ради о колективном или индивидуалном делу увек као део загревања треба
убацити неке превентивне вежбе.Као вид тренинга за јачање зглобних веза
може се одрадити проприоцепцијски тренинг.

15
Проприоцепција је способност локомоторног система за примерене одговоре
за специфичне,а често и на необичне статичке и динамичке
надражаје.Проприоцепција је важна у случајевима када штитимо зглоб од
неочекиваних и брзих покрета.Важност проприоцепције могуће је приказати
на врло честом примеру уганућа зглоба.Спортисти који је проприоцептивно
на високом нивоу, при доскоку на неравну подлогу (нечије стопало, лопта,
било каква препрека) на први контакт са подлогом раздражи ће се
проприоцептори. Они ће у кратком временском периоду мозгу послати
информацију о положају зглоба и о преистегнутом положају тетива и
лигамената на шта ће мозак реаговати контракцијом мишића који ће
спријечити даље извртање зглоба и самим тим спречити оштећење мишића,
тетива, лигамената и кости, односно угануће зглоба.

 Тренинг проприоцепције се користи за следеће циљеве:

- Превенција повреда,зглобова и тетива
- Рехабилитација након повреда
- Побољшање квалитета кретања

Јако су битне активности односно загревање и разгибавање пре или после

тренинга.Највећи број играча примењује неку форму загревања пре
утакмице.Оптимално загревање побољшава проток крви активирани
мишић,што доводи до смањене крутости,шансе за настанак повреде.Додатне
добре особине загревања обухватају низ физиолошких и психолошких
ефеката,са динамичким истезањем као најефикаснијим методом за припрему
организма за касније високоинтезивне активности.

16
7. Компоненте оптерећења у тренинзима за развој
анаеробног капацитета:

Оптерећење у такмичењу треба се посматрати интегрално.Неопходно је

утврдити елементе које чине оптерећење како би се лакше
дијагностиковало,планирало,контролисало али и евидентирано и
анализирано.При прављењу тренинга фудбалера треба обратити пажњу на
компоненте оптерећења,а те компоненте су:

 Обим: Дефинисан као укупан збир рада на тренингу

 Интензитет: Дефинисан као степен уложеног напора у вежбам односно
јачина рада.
Може бити мали,средњи,велики и максимални
 Пауза:Са функционалног становишта веома значајна трећа
компонента.Може бити продужена,скраћена,пуна,непотпуна.
 Број понављања
 Број серија
 Режим рада мишића
 Нестабилне површине
 Смер кретања
 Координациона сложеност вежби
 Реквизити: чуњеви,тубер гуме,медицинке,вијаче,мердевинице,препоне.

17
 8. Закључак

Кондицијска припрема је основа тренинга фудбалера.Врхунски квалитети на

том плану су предуслов за успешну игру на утакмици.Та припрема мора бити
комплексан процес и њен основни задатак ће ићи у правцу развијања
комплетне и здраве личности.Фудбалер пре свега треба да буде брз.Велика
брзина кретања по терену је главна особина у тзв. Фудбалском атлетизму
играча.На основама високе физичке припремљености фудбалера,тренеру је
лакше да решава тактичке задатке.То подизање нивоа способности мора бити
засновано на научној основи.На основу тога,потребно је да се људи који раде
у фудбалу подстичу на што веће знање и научни рад,јер само тако може доћи
до одговарајућих резултата.Такође,вежбање целе екипе не може да реши све
проблеме физичке припреме фудбалера.Зато се тимска вежбама допуњавају
индивидуалним радомСваки играч добија посебне задатке за развој својих
слабих физичких особина.Заједничка карактеристика за све облике тренинга
јесте та да се увежбана и изведена активности на тренингу,што сличније
понови и на утакмици.
Управо због тога већина времена у савременом фудбалском тренингу се
посвећује раду са лоптом,али наравно не треба изоставити и рад без ,јер он
може бити пресудан у неким ситуацијама.Резлтати у врхунском фудбалу
показују сталан прогрес и побољшање.Врхунски фудбалери показују све
боље физичке перформансе,брже и више се трчи,прецизније и јаче
шутира.Многе земље развиле су и своје јединствене стилове игре који им
одговарају и њиховим обичајима и карактеристикама играчама.

18
 Литература

 Ilić, N. (2010). Fiziologija fizičke aktivnosti. Fakultet sporta i fizičkog

vaspitanja, Beograd.
 Koprivica, V. (2013). Teorija sportskog treninga–prvi deo. Beograd
 Foran, B. (2010). Vrhunski kondicioni trening.
 Hughes, C. F. (1980). The Football Association coaching book of
soccer: tactics and skills. British Broadcasting Corporation.
 Ostojić, S.M. (2013). Fiziologija fudbala
 Stefanović, Đ. & Ranisavljev, I. (2013). Teorija i tehnologija
Kondicije - Praktikum. Beograd: FSFV
 http://www.fizickakultura.com/cir/component/content/article/91-
physical-culture-68-2/425-kinematic-analysis-of-a-side-volley-in-
soccеr