‘ISTORIJA UMETNOSTI DOPUNJENO IZDANJE H.V. JANSON ENTONIE JANSON HARRY N. ABRAMS, INC., PUBLISHERSNasloy originala: HISTORY OF ART fifth revised edition Untjuéuje literacuru i indeks. Autori: H.-W, Janson, Anthony E. Janson Objavio 1997. Harry N, Abrams, Incorporated, New York Copyright © Pearson Education, Inc. U.S.A. Prvo izdanje 1962, preradeno i profizeno, 1969. Drugo izdanje 1977. ‘Treée izdanje 1986. Cetvrto izdanje 1991. Peto izdanje 1995, preradeno 1997. Direktor projekta: JULIA MOORE Tedavaé: JOANNE GREENSPUN Pomocnik izdavaéa: MONICA MEHTA Tedavaé slika: JENNIFER BRIGHT Dizajn: LYDIA GERSHEY, YONAH SCHURINK OF COMMUNIGRAPH All tights reserved. No part ofthis book may be reproduced or transmitted in any form or by any means, clectronic or mechanical, including photocopying, recording or by any information storage retsieval system, without permission from Pearson Education, Inc. Sva prava zadriana. Nijedan deo ove kajige ne sme se umnozavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili stedstvima, elektronskim i mehaniékim, ukljuéujuéi fotokopiranje, snimanje ili bilo kakay sistem athiviranja informacija, bez dozvole Pearson Education, Inc. ISTORIJA UMETNOSTI dopunjeno izdanje Iedavad 2a Srbijus Begen Comerc d..o., 2016. Ugrinovatha 73, Zernun begencomers@gmail.com wien klasskajiga.com COMERS +38169/605510 ISBN 978-86-6345.011.0 UP 72177 (091) - Katlogiacia u publikaiji Naroia biblioteka Stbij, Beograd © Suizdavaé 22 Srbiju: STANEK do.o,, 2016. —- ~~ Kudan Marof, Marofska 45, (Stanek) 2000 vesuin, Heats ~~ info@sanek.bs, wwwstanck hr ISBN 978-953-8130-00-7 CP capis je doseupan u raéunalnome katalogu Nacionalne i sveuilinekajidnice u Zagrebu pod brojem 944013 Utednike dr. Miodrag Suvatovid Dodatak napisalis dr Miodhag Suvahovit de Nevena Dahovi, de. Ana Vuienovit, mr. Aleksandar Ipjatovi, mn. Jelena Novak Struéna redaktura: dr Miodrag Susakovié, mr. Aleksandar lenjatovié Prevod sengleshog: Oly Skarié, Martina Horvat, Milena Graditha, Nada Vatini, Maja Mardeié Lekeura: Redinila Savit-Cubrie, Andelka Kovateié, Marija Lasovit Unos teksta: Kora Stankovié Zaindavaéa: Maja Velianovit Za suindavata: Jp Stanck Prelom teksta: Grafick seudio “Mi, Stampa: Printort Grupa dao, Primedba o porpisima uz slike: ‘Svakailustractja smeltena je io je blige moguée tekseu u kojem se prvo spominje. Sruda su date mere, ‘sim 2a objekte koji su sami po sei krupni: gradevine,skulpeure unutar gradevina, entrijri i zidne site Najpre se pominje visna, a onda frina, Odstupanje od mera koje pela jedan odsto oznatena je rea ofa ili exprilke Koriieni sa nazivi dla koje su oznaileustanove u jer su vlasnifoa, ako je to primenjivo, il nazvi koji su uobitajen, odaci se easnvaju na proveenim dokazia,osim ako isred ah ne sti c Tedavaé je spreman da obeabedi nakmnadu vezanu uz prava za kopieanj, 2a one slike za koje nina poonadeniievorkSADRZAJ PREDGOVOR I IZRAZI ZAHVALNOSTI UZ PRVO IZDANJE. 12 PREDGOVOR I IZRAZI ZAHVALNOSTI UZ PETO, PRERADENO IZDANJE 13 PRELUDJUM 14 UVOD 16 UMETNOSTIUMETNIK 16 POSMATRANJE UMETNOSTI 25 PRVI DEO STARISVET «4 Goograftka karta 48 | UMETNOST PREISTORIJE 50 STARJE KAMENO DOBA 50 MLADE KAMENO DOBA 54 I EGIPATSKA UMETNOST 60 STARO CARSTVO. 60 \ SREDNJE CARSTVO 71 NOVO CARSTVO. 72 tm. STARIBLISKI ISTOK 72 SUMERSKA UMETNOST 78 ASIRSKA UMETNOST 88 UMETNOST PERSIE 91Iv. EGEJSKA UMETNOST 93 KIKLADSKA UMETNOST 98 MINOJSKA UMETNOST 99 MIKENSKA UMETNOST 106 Pr v. GRCKA UMETNOST 110 GEOMETRISKISTIL 111 ORIENTALNI STIL 1/2 Griti bagovi i boginje 113 SLIKANE VAZE U ARHAJSKOM RAZDOBLJU 114 Junak u grikoj legendi 117 ARHAJSKA SKULPTURA 118 ARHITEKTURA 124 SKULPTURA KLASICNOG RAZDOBLJA 139 Muzika u searoj Grékoj 142 Pocoriiteu staroj Gréoj 146 KLASICNO SLIKARSTVO_ 151 SKULPTURA CETVRTOG VEKA. 154 HELENISTICKA SKULPTURA. 158 NOVAC 162 ARHITEKTURA 177 SKULPTURA 188 SLIKARSTVO 203 Pozoriite i muzika u starom Rimu 209 Primarni izvori uz Prvideo 212 Hronologija 1 220DRUGI DEO SREDNJI VEK 22 Geografska kara 228 Se: tie 1. RANOHRISCANSKA I VIZANTIJSKA UMETNOST 230 RANOHRISCANSKA UMETNOST 233 Linurgijtki obredi 235 Razne veraije Biblije 241 Zivot Isa Hrista 246 Biblijska, erkvena i nebeska biéa 248 VIZANTIJSKA UMETNOST 249 il. UMETNOST RANOG SREDNJEG VEKA. 270 KAROLINSKA UMETNOST 275 Cehovi, majstoriiiegrti 276 UMETNOST U DOBAOTONAI 282 1. ROMANICKA UMETNOST 292 ARHITEKTURA 293 Monatwo i brittanski manastrsi redovi 296 SKULPTURA 304 SLIKARSTVO I RADOVIU METALU 313 Hildegard iz Bingena 316 Iv. GOTICKA UMETNOST 320 ARHITEKTURA 32! Srednjovekooma muzika i pocorite 326 SKULPTURA 344 SLIKARSTVO 358 Primari izvori uz Drugideo 382 Hyonologija Il 396TRECI DEO OD RENESANSE DO ROKOKOA a Geografika karta 406 Ra 1. RANA RENESANSA UITALIJI 408 FIRENCA 1400-1450. 408 SREDNJA I SEVERNA ITALIJA 1450-1500. 433 Pozorte i muzika rane renesanseu Ialiji 442 PDs ml. VISOKA RENESANSA UITALIJI 452 Pozoritte i muzika u visokoj renesansi 464 1m. MANIRIZAM I OSTALA STRUJANJA 482 SLIKARSTVO 483 Muzika i pozoritew doba manirizma 486 SKULPTURA 496 ARHITEKTURA 498 Ly Iv. POZNOGOTICKO SLIKARSTVO, SKULPTURA IGRAFICKA UMETNOST 504 RENESANSNO SLIKARSTVO NASUPROT POZNOGOTICKOM 504 Muzika XV veka u Flendrji 517 POZNOGOTICKA SKULPTURA 520 GRAFICKA UMETNOST 523 STAMPARSTVO 524 ee v. RENESANSA NA SEVERU 526 NEMACKA 527 Renesansna muzika i pozoriite na severa 535 NIZOZEMSKA. 539 FRANCUSKA. 544vi. BAROK UITALIJIISPANIJI s¢e SLIKARSTVO UITALIJI. 549 Barokna muzika u Iealiji 558 ARHITEKTURA UITALIJI. 560 SKULPTURA UITALIT 564 SLIKARSTVO U SPANIJI. 568 Barokno pozoriite u Italiji i Spaniji 569 vil. BAROK U FLANDRIJIT HOLANDIJI 574 FLANDRIJA 575 HOLANDIJA 581 Musika i pocorite w Holandiji 586 vill. BAROK U FRANCUSKOJ I ENGLESKOJ 594 FRANCUSKA: DOBA VERSAJA 594 Barokno pocoriite i barokna muzika u Francuskoj 600 ENGLESKA 607 Barokno pozorite i barokna muzika u Englesoj 607 Ix. ROKOKO 10 FRANCUSKA 610 ENGLESKA 616 NEMACKAIAUSTRIJA 621 ‘Muzika rokokoa 622 Moderna harmonija 624 TTALIJA 625 Posoriite wdoba rokokoa 628 Primamni izvori uz Treti deo 630 Hronologija I 644CETVRTI DEO MODERNI SVET eso Geografska kara 656 Ita oh 1. NEOKLASICIZAM I ROMANTIZAM 658 NEOKLASICIZAM 658 SLIKARSTVO 659 SKULPTURA 664 ARHITEKTURA 667 Neoklasiéno pozoriite 667 Neoklasiina muzika 670 ROMANTIZAM. 672 SLIKARSTVO 672 Nove stamparske tebnike 674 Romansitarski polres u knjiéeonost i pozoritw 694 SKULPTURA 698° Romanticam w muzici 702 ARHITEKTURA 706 DEKORATIVNE UMETNOSTI 7/2 FOTOGRAFIA 712 I. REALIZAM I IMPRESIONIZAM 718 SLIKARSTVO 718 Nacionalizam u muzici sredine devemnaestog veka 730 SKULPTURA 734 ARHITEKTURA 738 Realizam u pozoriitu polovinom devesnaestog veka 740 OSTALAPODRUCJA. 743, ill. POSTIMPRESIONIZAM, SIMBOLIZAM I AR NUVO 746 SLIKARSTVO 746 Muzia u razdoblju postimpresionizma 758 SKULPTURA 765 Pozorite u doba postimpresioniema 766 ARHITEKTURA 768 FOTOGRAFIA 774 Iv. SLIKARSTVO DVADESETOG VEKA 780 SLIKARSTVO PRE PRVOG SVETSKOG RATA 780 EKSPRESIONIZAM 781 APSTRAKTNAUMETNOST 788 Muzika pre Proog svetskog rata 790 Pozoriite pre Prong svetshog rata 795 FANTASTICNA UMETNOST 796 REALIZAM 799 SLIKARSTVO IZMEDU SVETSKIH RATOVA 800 Pocorite icmedu dva rata 812 Muzika izmed dva rata 816 SLIKARSTVO POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA 818 Pozorite posle Drugog svewkog rata 824 KASNIMODERNIZAM 837 Muzita posle Drugog svetskog rata 838y, SKULPTURA DVADESETOG VEKA #44 SKULPTURA PRE PRVOG SVETSKOG RATA 844 SKULPTURA IZMEDU DVARATA 847 SKULPTURA POSLE 1945.GODINE 855 vi. ARHITEKTURA DVADESETOG VEKA 372 ARHITEKTURA PRE PRVOG SVETSKOG RATA 872 ARHITEKTURAIZMEDU DVA RATA 876 DIZAJN 883 ARHITEKTURA OD 1945. DO 1980.GODINE 884 vil. FOTOGRAFIJA DVADESETOG VEKA 894 PRVAPOLOVINA VEKA 894 FOTOGRAFIJA POSLE 1945. GODINE 908 VII. POSTMODERNIZAM 914 POSTMODERNA UMETNOST 916 ARHITEKTURA 916 SKULPTURA 923 SLIKARSTVO 927 Posrmodernizam muzicii pozoriitw 928 FOTOGRAFIJA 929 DODATAK: TEORIJA POSTMODERNIZMA 931 Primarni izvori ux Cevvrti deo 934 Hronologija IV 950 DODATAK: UMETNOST XX VEKA U SRBIJl_ 956 BIBLIOGRAFIJA 988 POJMOVNIK 997 INTERNETSKI IMENIK DELA S PODRUCJA UMETNOSTI | ARHITEKTURE 1004 INDEKS 1009 POPIS AUTORSKIH PRAVA OBJAVLJENIH REPRODUKCIJA 1031PREDGOVOR I IZRAZI ZAHVALNOSTI UZ PRVO IZDANJE Naslov ove knjige ima dvojako anatenje: odnosi se kako na dogadaje koji dine istoriju umetnosti tako ina nauénu disciplinu koja prougava te dogadaje. Motda je bai dobro &o su delo i njegovo cumatenje oznateniistim terminom, jer se to dvoje, ma koliko pokukavali, ne mote razdvojiti U istoriji umetnosti nema ,ofiglednih Einjenica", kao niu istorji bilo éega drugog: postoji samo stepen verovatnoée. Svaka evrdnja, ma koliko iscrpno dokumentovana, podloina je sumnji i ostaje ,8injenica” toliko dugo dok je niko ne dovede u pitanje. Zadatak svakog nauénika jeste da sumnja u sve Sto se uzima yzdravo 2a gotovo” i da pronade naizgled verodostojnije tumaéenje predogenih injenica. Ipak, u svakoj nauénoj oblast postoji vliki broj snepobitnih dinjenica” koje upravo zbog svoje prividne nepromenljivosti postaju kamen medaS w nauci. Sreom, samo se manji broj njih mote dovestiw pitanje u isto vreme, inate bismo se jednostavno izgubili. Medutim, sve te naoko nepobitne éinjenice trajno su pod budnim okom ike, da bi se videlo koje se od nih mogu drugaéije protumatit ii promeniti, Upravo te stinjenie” fasciniraj nauénika, 2 verujem da zanimaju i obiénog ditaoca. U pregledu kao to je ovaj ne mote se bez pouzdanih oslonaca, ali sam pokusao da objasnim kako se svi oni povremeno mogu preispitati i pruziti Gitaocu pogled inbliza i na takve pojave. 12 ‘Nemam iluzija o tome da je moje delo uzorno u svakom pogledu. Istorija umetnosti je preopsirno podruéje da bi ga ma koji pojedinac podjednako struéno obuhvatio. Ukoliko nedostaci moje knjige ostanu u podnoiljvim okvirima, to ée biti zahvaljujuci brojnim prijateljima i kolegama koji su mi dozvolili da 2loupocrebim njihovu Ijubaznost pitanji- ma, molbama i raspravama 0 spornim pojedinostima, Tzuzetnu zahvalnost dugujem Bernardu Botmeru, Rigardu Exinghauzenu, M. S. Ipsirogluu, Rigardu Krauthajmera, ‘Maksu Leru, Volfgangu Locu, Aleksanderu Mariaku i Majeru Sapiru; oni su pregledali knjigu iz rach uglova i pruiil velikoduinu pomoé u prikupljanju fotografske ji u Rimu koja mi je, kao tamosnjem istorié umetnosti omoguéila da tokom proleéa 1960. godine, u idealnim uslovima, napigem poglavlja 0 anti¢koj tumetnosti, i Akademijino} neumornoj bibliotekarki Nini Langobardi. Ajrin Gordon, Silija Batler i Patria Igan poboljiale su knjigu na bezbroj natina. Zatim, Patria Igan je najzasluinija za popis literature, Na kraju, Zelim da odam priznanje struénosti i stepljivosti Filipa Gruskina koji je dizajnirao i prelomio ova knjigu; hvala njemu i Adrijeni Onderdonk. Horst Valdemar Janson 1962.PREDGOVOR I IZRAZI ZAHVALNOSTI UZ PETO, PRERADENO IZDANJE vim preradenim petim iadanjem Isorje umemassi H. V. Jansona nastavlja se postupak opseinih promena zapoéer jprethodnom iadanju. Dok su izmene 1 petom indanju bile usredsredene na umetnost od manirizma do umetnosti 20. veka, u ovom iadanju tetie je stavljeno na umemost do 1520. godine. Izmene nisu toliko velike, ali Etaoci koji su upoznati s prethodnim iadanjima zapazi¢e neke znaéajne ovine u pristupu. Primenio sam postednja nauéna ssznanja antigkoj umetnost, u Gemu su mi brojnim sugestjama pomogli profesor Endru Stjuart i dr Mari Elen Souls. U rkoliko sluzajeva oslonia sam se na sopstveno miiljenje © aktuelaim spornim pitanjima. Neka od njih su sevarno beanatajna, na primer, u slavu koje bitke je nastala Nike fz Samorrake, Medutim, onom najvaénijem ali neprijatnom pitanju — koliko rimsko slikarstvo duguje grékoj umetnost, posvetio sam godinu dana proutavanja pre nego ito sam slodio s onim struénjacima koji smatraju da je po svoj pritodi ono u suStni ipak rimsko. Takode sam neo mnogo novinia 0 scednjovekavnoj umetnosti. Svojim korisnim primedbama zaduiio me je profesor Dejl Kini koji je preuzeo ulogu ditaoca. Ponovo sam istraio i doprinos opara Siéea u oblikovanju goticke athitekture, ito je u poslednje vyreme uveliko bilo predmet preispitivanja, pa sam i 0 tom itanju zauzeo drugaéiji stay od mnogih drugih aurora Sante stavio sam naglasa na, po rom miljenju,presud- rnu ulogu Vizantije u ofuvanju nasleda ranohridéanske tumetnosti i njenog uticajz na latinski sver, gde je pru cosnovu za preobraiaj u gorizkom slikarstwu i skulpeuri. Naj- zad, preuredio sam istorijsku pozadinu u uvodu u Drug deo i dodao objainjenja u svakom poglavj. Sto se tiée renesanse, dodao sam vite ikonografije nego ranije, kao ito je nadahnutost Poicijanom u Botiéelijevom Rodenju Venere i Rafaelovoj Galateji ili simbolika w Dordoneovo} Oly. Ima novina i u natin prikazivanja umetnosti pozne renesanse, narotito kad je u pitanju Mikelandelo i neSto manje Leonardo i Rafael. Ovim dodavanjem privodi se kraju postupak preobraiaja ove kejige u stu iscoriju zapadne umetnost. ‘To je wéinjeno sa Zaljenjem, a narodico sam se nerado ‘odrekao islamske umetnost. Kad je bilo napisano, ro po- glavije je predstavljalo najnovije istrativacke domete i premda su naa saznanja priliéno obogaéena poslednjih godina, i ne bi ih bilo teSko visti, ipak sam odluéio da th se odreknem kako bi se unele izmene, po mom miile- aju presudne 2a bolji prikaz drugih podrugja. Moida je najveéa promena u knjizi to ito smo u ovo izdanje uvrstili nove cekstove o istorji muzike i pozorita Tskreno govoreei, oni su eksperimentali, jer iako su knjige co drugim vrscama scvaralaitva éesto sadrdale gradu o fikov- nim umemnostima, u pregledima o istorii umetnosti ibe- gavalo se urvraéanje ce poéast. Priznajem svoju strepnju u veri s takvim interdisciplinarnim pristupom koji je moda prilagodeniji struéajaku nego poéetnikus postojao je irik da budemo povrini, kao Sto se dogada kolegama s drugih podrugja kad se upuste u likovne umetnosti. Bez obzira na to, odiugio sam da uvrstim tu gradu tako da se mote 13 naslutci iri kuleurni koneekst u kojem se javijala likovna umemost. Uzinio sam to zbog svoje velike jubavi prema muzici i dramskoj umetnosti, Medutim, moj stav je nuiino prilagoden onim aspekcima koji ocrtavaju glavni sadriaj ove knjige. Buduéi da ovo ni u kom sluéaju nije knjiga 0 druitvenim naukama opéteg karakteta, manje painje sam posvetio istorii kjiZevnost i flozofije koje su same po sebi velika podruéja, osim ako nisu direktno vaine za rspravu. ‘Moram jaf da priznam kako sam pokuiao da odbranim moderna muzieu i teatar jer uvaiavam orpor koji vedina Ijudi oseéa prema ajima, baS kao i prema modernoj tumetnosti I ja sam oseéao taj otpor prema moderno} kkulnuri pa velo dobro ramumem poteikoée mnogih éitalaca. Tz sopstvenog iskuseva moga da potvrdim da je jedini nagin da se priblitimo tim novim i zahtevnim umetnitkim formama taj da u punoj meri uronimo u njih, Koliko god rnam se Ginile odbojnim. Teud ée nam se videscruko isplatt. Uz nove odeljke © muzici i teat, Eitalac ée pronaéi i ‘odreden broj uokvirenih tekstova koji se proviate kroz kenjigu kao dodatak glavaom tekstu. Oni obraduju reme ‘kao Sto su klasiéna i hridéanska ikonografija, verski redovi, cehovi i amparske tehnike. U odeltu 0 Grékoj, na pr ‘met, dodate su rasprave o grékim bogovima i boginjama, kao i 0 pojmu heroja u grékoj legendi. U poglaviju 0 tanohiséanskoj i vizandjsko} umetnosti nalaze se tekstovi o liturgiji,raznim verzijama Biblije, Hristovom Zivowu, kao io bibliskim, crkvenim i nebeskim biéima. Monaitvo je obradeno u poglaviju o romanitkoj umetnosti, a raane Seamparske tehnike protumaéene su u poglavijima 0 ‘umetnosti pernaestog i devernaestog veka. Pisanje ove knjige bio je mamutski posao, ali sa zadovoljstvom mogu reéi da je sve proslo s dosad najmanje teikoda, zahvaljujuci iskusnoj i srdaénoj yekipi snova” iz indavatke kuée Abrams koja je ako dobro zajednidld radila ra prethodnim izdanjima ove i drugih Jansonovih knjiga. Diulija Mur ponovo se naila u ulozi glavnog organizatora razvojnog projelta, a Déoana Grinspun u ulozi urednice, uz pomoé urednice projekta Monike Mehta i urednice fotografije Décnifer Brajt. Lidija Gerti i Jona Surink: iz ‘Komunigrafa zasni su za irvantedan dizajn i pripremu za Htampu, dok je Sun Jamamoro nadgledao postupak §tampanja knjige. Pol Gorlib, uvatent izdavaé Abramsa i ¢lavni urednik, prutao je maksimalnu podrSk. Zeleo bih da ovo indanje posvetim uspomeni na svog leoji je pre 35 godinz napisao prvobitni pregled istori ‘umetnosti, Svestan sam korenitih promena koje sam uneo t nekoliko poslednjih iadanja. Nema sumnje da bi on bio jnenaden njihovom obimnoseu barem koliko i ja. U ajima se odeaéavaju promene u nauénim saznanjima i neizbelne raalike u ula i sravovima iamedu dvojice aurora, ma koli- ko oni bili blisk. Ipak, moj cj je uvek bio o€wvanje ident- teta i integritea Knjige kako ju je on prvobitno zamislio i rnadam se da bi je prepoznao kzo svoju. Srefom, moja majka je joS uvek diva, a kako je ona odigrala presudnu wlogu w swvaranju ove kajige (da i ne spominjem stvaranje mene samoga), ovo izdanje s radoséu posveéujem i njojPRELUDIJUM Pristup istorji umetnostiu ovoj knjizi Eesto se naziva forma~ listikim jer se ona bavi ranvojem stila. Pa ipak, upotteba tog zaziva ne bi smela da znaéi samo vinuelnu analiza estetskih vrednosti. Ovde se osvréemo i na ikonografiju, to jest na anagenje umetnitkog dela i njegov kulturni kontekst koji je Ervin Panovski nazvao ikonologijom. Tako naveden pristup, po definiciji eiju generacija nauénika mahom rodenih Nemaékoj, ukljuéujuéi i H. V. Jansona koji je i sam bio uée- nik Panovskog, dini ono Sto bi se moglo nazvati Klasiénim pristupom istoriji umetnosti, Dobro é poslutiti pogetni- cima kao wod u istoriju umetnosti, jer pruza okvir za posmatranje i reagovanje na umetnost muzejima i galerja- ‘mau éemu su obojica autora dtavog tivora zastautivala. Pred toga, éitaoci bi moral biti svesni da postoje i drugi pristupi Koji su ili u prilog istorji umesnost, a vredni su peénje, Najsariji je marksizam koji prouéava umetnost okvirima druitvenih i polititkih uslova koje odreduje vladajuéi ckonomski sistem. On je bio od narotito velike kristi pri prougavanju umetnosti od podetka industrjske revolucije koja je iznedrilaistorijske okolnosti koje je tako retio analizirao Karl Marks sredinom devetnaestog veka. Saznanje 0 tome ita ée se dogoditi s marksisti¢kom iscorijom umetnosti posle sloma komunistiékih resima u RusijiiIstofnoj Evropi, tek nam predstoj. I psihologija je uveliko doprinela da umetnitka dela imaju svojevrino znaéenje 2a svoje stvaraoce, narogito kad je ono skriveno i samim umetnicima. Iako su neki ekstremniji pokulaji da se dublje prouti psiha, na primer Leonarda i Mikelandela, naveli pojedine struénjake na sumnju w taj postupak, dela poput Fislijevih (je je znaéenje analizirao H. V. Janson u svom pionirskom delu) neshvatjva su bez psihoanalize. Evo jo8 jednog primera: na nagovor svog urednika obradio sam temu Sene koja dri ogledalo, od fesnaestog veka do modernih vremena, kao ,udibeni¢ki” primer ikonografije, sluée¢i se kao primerima delima Hansa Baldunga Grina, Simona Vuea, Fransoa Buea, Pabla Pikasa, Etiha ‘Hekela i Sindi Serman. Ali znatenje cove fascinantne teme u velikoj meri obogaéeno je sazna- injem da je to klasigni prikaz anime, jednog od psiholoakih athetipova Frojdovog bivéeg sledbenika Karla Jungs, koji personifikuje Zenske osobine wu muiko psi pa deluje kao vodié u duhovni svet. To otkriée otvara Siroko polje za analizu i pozivam Eitaoce da ga sami istraie, Tai savremena pristupa ~ feminizam, multikuleuralnost i dekonstrukeija ~ yerovatno su najradikalniji. Feminizam innova ispituje istoriju umetnosti sa stanovista pola. Prikazivanje zene sa ogledalom doslovno pr feministizku obradu, u kojoj ée doéi do sasvim radlititog razumevanja skrivenog smisla,u Sta se Eitaoci mogu lako i ligno uveriti ako ispitaju t dela sami, Buduéi da postoji velika promena u drustvenim shvatanjima ukorenjenim w savremeno} spoljnoj politici u zapadnom druitvu, postoji rizik da se neki njegovi zaldjuéci dovedu u pitanje, Ipak, uw naéelu je feministicka teorija primenjiva na celo podrudje istorije umetnosti. Ona je zasigurno podstakla svakog da ponovo razmnisi Sa je to ,dobra” umetnost. Na kraju, kad se ova kajiga prvi put pojavila, nijedna umernica nije bila zastupljena — niti se, moram odmah da dodam, jjedna mogla pronaéi u drugim pregledima istorija umemosti. Danas takvi propusti deluju upravo neverovatno. Stavide, feminizam se moze posmatrati kao deo vece promene u multikulturalnosti koja otkriva ozbiljau pruzninu u naiem razumevanju umetnosti tradicionalnih i nezapadnih kultura. Prikaz nekih afroamerigkih autora, na primer, odraiava postojanje umetnika koji su otelovijenje sasvim drugaéijih senaibiliceta od onih uw glavnim evropskim i ameritkim likovnim strujama. Kod izbora tih umetnika liéno sam procenio koja je umetnost najvaznija. Neée se svi itaoci slotii sa mnom, jer sam se vile povodio za univerzalnoiéu nego za etnocentriénoséu. Takav stav delimigno odraéava moje miiljenje o stereotipima, odnosno da oni bujaju s obe strane rasnih granica, Takode smacram da oni vode u slepe ulice kulture iako ne porigem da rasno sobojena” umetnost ima svoje zakonito mesto. I feminisidka i multikulturalna srujakritikovale su ,kanon” remekedela u ovoj knijizi i njoj slignim, rerdedi da je takav pristup odraz tradicionalnog Sovinizma i kolonijalnih stavova. Prepustam Gitdocima da sami donesu sud o tome.‘Buduei da su semiotka i dekonstrukcija toliko presudne 2a postmodernistiku misao, pokuéao sam da ih saémem pri kraju ove kenjige, sasvim siguran da njihovi sledbenici nikad neée biti zadovoljni, delom zato ito su prikazi 0 njima tuglavnom kratki, a delom zato Xo ja nisam sledbenik nijed- nog od tih pravaca. Prihvatio sam se tog zadatka kako bih pomogao éitaocu da stekne neito vite razumevanja 0 sven ‘deja u kojem fivimo. Moram reéi da sam sa udivanjem pio iz éaie postmodernizma, iako zapravo nije po mom ultusu. Delovao je kao oftar, osvedavajuéi ronik, a nikako kao ctrovni napitak kakav sam ofekivao. Umesto da me posle tog iskuseva obuzme nelagoda, iznenada me je obuzco optimizam dok munjevito limo u novi milenijum. Moram da dodam da sim u osnovi sklon semiotici, 22 Iroju sam se zainteresovao pre vige od dvadeset godina, iako se vige uzdam u lingvistiéku teoriju Noama Comskog. Struja dekonstrukeije primorala je istoritare umetnosti da na sigan nagin iznova razmisle 0 mnaéenju, Sco je rom podruéju udahnulo sveé Zivot. Bez obzira na to, znam jo iz doba Skolovanja da je poéetniku u istoriji umernosti gorovo nemoguée da shvati semiotiku, a dekonstrukcija koja je poslednjih godina na prepad osvojila nauénike, jo je sloienija, Ono Sto je zapotelo kao rat do istrebjenja izmedu dve grupe francuskih semiologe, protirlo se na podruéje istorije umecnosti, gde su se starji strudnjaci, uglavnom nematke skole, sukobili s mladom generacijom kojoj je dekonstrukeija natin da pronade svoje mesco pod suncer. I ‘verovatno je upravo w come razlog: judi neprestano menjaju oblik icorji umetnost po svoj sic i pric. Meduim, ako istorja umesnosti odraiava nate vreme, Eitalac mote da se zapita kako ona uopite mote biti objektivna, pa zato i verodostojna. Zapravo, udsko razumevanje istorije oduvek. se menjalo sa istorjskim razdobljima. Kako bi i moglo biti drugaéije? Zaista, éini se da je gotovo nuzno da svaka generacia iznova iam istoriju kako bi shvatla i proslost i sadainjost. Opasnost je u tome Sto ée uplitanje ideologie, ‘bez obzica na plemenite namere, omesti taganje 2a stinom, ‘ma koliko ona bila relativna. Signo se dogodilo cridesecih ggodina dvadesetog veka, kad su nauénici primoravani da 15 slue politidkim ciljevima dikeatura ~ Sto je i navelo Panovkog i Jansona da napuste Nemagku, ‘Aurori ove knjige nisu ideolozi. Obojica su humanis koji veruju da je prouavanje humanistidkih dela iskustvo koje pruéa radost i obogaéuje. S takvim stavovima precurno se podrazumeva (io, iskreno govoreci, ne sludi uvek na ast) da nauéno inlagenje bude umereno, iako je retko kada ligeno strasti. Podstakao bih ditaoca da otvorenog duha ispica sve veste iscorija umetnosti. Takvo bogetstvo i slotenost ne mogu se sagledati iz jedne jedine perspekive, bas kao 0 se ni dijamant ne mote videti iz jednog ugha. ‘valk pristup ima neéto Sto é¢ doprinett naem. razumeva- ju. Jasno, poziv na stepljivest mote da se uéini anahronim uu vreme kad je istorija umetnosti, kao i sva druga podruéja, postala podloina preispitivanju. U rom pogledu naula je samo odraz u ogledalu brzih poliigkih promena, druitwe- nih nemira, ideoloske netepeljivosti i verskog fanatizma, krojima se odlikuje postindustrisko drustvo i novi sverski poredak koji se oblikuje posle njega. Dopustite da privedem kraju ove gotovo ligne napomene jednim neoéekivanim priznanjem. Tokom skoro éetrdeset godina obojica autora ulofila su mnogo razmisljanja u ov [enjige napisanu aucoritativnim tonom koji intelekrualci po navici poprimaju kao svoj glas u javnosti. Tesko je, narav- no, odoled iskusenju da se drée predavanja ~ da se radi po jkanonu” kao da je to neki nepromenljvi zakon. Pa ipale, istini za vou, pisanje pregleda o tako Sirokom podrugju kkao Sto je istorija umetnosti udi nas skromnosti. Cove stane i suvige svestan bolnih propusta i toga kako pojedinac malo zna 0 bilo kojem podruéju u ovo vreme sve vete specijalizacje. Ako je na poterka i potreban boanski ego- izam da bi se wopste zaposeo ovakay projekat, na kraju ga dovek vidi onakeim kakav zapravo jeste: inom oholost. Potrebna je i vera u mo¢ razuma da bi se dovriila ovakva sinteza, neéto u emu oskudevamo u nase skeptino doba. Entoni F Janson 1997.