NEMAČKI NAUČNICI ŠOKIRALI SVET: Utvrdili smo,

savremeni ljudi su hibridi Anunakija

Tim naučnika u Nemačkoj je otkrio da savremeni ljudi dele DNK, za koju

se veruje da pripada vanzemaljskoj rasi poznatoj kao “Anunaki”.
Sve do nedavno, uvreženo mišljenje je bilo da su savremeni ljudi “homo sapiensi”, postojali na Zemlji
200.000 godina. Ali sada novo istraživanje sugeriše da bi savremeni mozak mogao biti star oko
35.000 godina.

Tim istraživača sa Maks Plank Instituta za evolucionu antropologiu u Nemačkoj je ukazao na period
kada je ljudski mozak dostigao svoj trenutni oblik, kako su ove nedelje objavili britanski mediji.

Savremeni ljudi imaju daleko više “zaobljen“ oblik mozga nego raniji hoiminidi kao što su
“neandertalci”. Ali tek relativno nedavno je prednji deo postao viši, a strane paralelnije. U evolucionom
smislu, ova iznenadna i brza promena je ta koja je “homo sapiensa” odvojila od ranijih formi u
evolucionom drvetu, a to se dogodilo mnogo skorije nego što se ranije pretpostavljalo.

Iako postoji uverenje o savremenom čoveku kao krajnjem preživelom, koji se raširio i naselio širom
sveta, ova iznenadna masivna promena dovodi do pitanja: da li je imao pomoć?

Teorije o “drevnim astronautima“, “posmatračima“ iz Biblije, “Anunaki“ iz Sičinovog prevoda sumerskih

tekstova, sve ove ideje govore o brzom ponovnom stvaranju čoveka u novom izgledu, u zavisnosti od
toga čije priče se slušaju. A postoje i mnogi koji misle da ti “izmenjeni“ ljudi potiču od krvne linije
današnjih Iluminata.

Istraživački tim naročito ukazuje na to da su promene u lobanji bile te koje su omogućil promenu
veličine mozga, oblika i funkcije.

Ove promene su omogućile “homo sapiensu” da naprvi značajan razvoj u ponašanju, i kao savremeni
čovek je počeo da:

 Izrađuje alat
  Razvija radnu i dugotrajnu memoriju
 Poseduje samosvest
 Koristi jezik
 Planira aktivnosti
 Razume brojeve
 Obraća pažnju na svoje okruženje
 Razvija složene emocije
A ove osobine su karakteristike koje definišu današnju ljudsku civilizaciju. Zaista, nemoguće je
zamisliti čovečanstvo bez ovih osobina, ali čak i od ranijih hominida, “homo sapiens” se odvaja.

Čini se da ove promene odvajaju “neandertalce” od “homo sapiensa”, a još uvek nije jasno kako se to
desilo i kako je savremeni čovek postao toliko drugačiji. Pišući za “Science Advances”, tim iz Maks
Plank instituta ne pokušava to da objasni, ali njihovo istraživanje je vreme te iznenadne evolucije
dovelo do današnjeg dana.

A sada imamo daleko kraći vremenski okvir od razvoja savremenog uma i početka civilizacije i
istorijskih zapisa. Umesto savremenog čoveka koji živi u kamenom dobu 190.000 godina pre rođenja
pisanja, nauke, poljoprivrede, arhitekture i religije – sada postoji samo 20.000 godina, što smanjuje
verodostojnost da se sve to desilo pukom slučajnošću.

Kako je čovekova pamet prevazišla njegovu mudrost od samog početka industrijskog doba, shvatanje
zašto se čovek našao odvojenim o prirode oko njega, i da li je to zaista zbog toga što su vrste
genetski manipulisane od strane posetilaca – to postaju ključna pitanja.

Možda bi nam ti odgovori mogli pomoći da razumemo našu destruktivnu potrebu, i dobijemo odgovore
na kontinuirani opstanak čovečanstva. Sada, više nego ikada pre, postoje razlozi da se pomisli da je
ljudska rasa nastala iz nečega više od same prirode, vremena i puke slučajnosti.

(Izvor: Webtribune.rs)