1

SPREGOVI I
UKRUĆENJA
4.11.2015.

Osnovne funkcije spregova i ukrućenja

2

 Prijem i prenos svih horizontalnih

dejstava(vetar, seizmičke sile, sile usled
kretanja mostne dizalice);
 Obezbeđivanje stalnosti oblika
konstrukcije u toku ekspoloatacije i
montaže;
 Obezbeđivanje stabilnosti pritisnutih
elemenata konstrukcije;
4.11.2015.
 Stabilizacione ravni
3

a) Stabilizacione ravni u poprečnom

pravcu (1‐kalkanska ravan, 2‐
međuravan);
b) Stabilizacione ravni u podužnom
pravcu (1‐krovna ravan, 2‐ravan
podužnog zida);
c) Stabilizacione ravni u podužnom
i poprečnom pravcu ( 1‐ravan
poprečnog krovnog sprega, 2‐
ravan podužnog krovnog sprega,
3‐ravan vertikalnog sprega u
podužnom zidu, 4‐ravan
vertikalnog sprega u kalkanskom
zidu);
d) Stabilizacija krutim jezgrom. 4.11.2015.

Elementi za ostvarenje stabilizacije hale

4

a) Uklješteni stubovi
u jednom pravcu;
b) Uklješteni stubovi
u dva pravca;
c) Zidna platna;
d) Kruta jezgra;
e) Spregovi;
f) Portalna
ukrućenja;
g) Okviri na dva
zglova;
h) Uklješteni okviri. 4.11.2015.

 Poprečni krovni spregovi
5

Poprečni krovni spreg

je horizontalni
rešetkasti nosač sa
paralelnim
pojasevima. Obrazuju
ga dijagonale koje
povezuju gornje
pojaseve susednih
glavnih krovnih
nosača sa
rožnjačama. Oslanja
se na vertikalne
spregove u podužnim
zidovima.
4.11.2015.

Poprečni krovni spregovi

6

Kada je rastojanje između

glavnih nosača veće od 6,0 m
uobičajeno je da se postavi
dodatni (umetnuti) pojas
poprečnog krovnog sprega.

4.11.2015.
 Poprečni krovni spreg uz kalkanski zid
7

4.11.2015.

Funkcije poprečnog krovnog sprega

8

 Prijem horizontalnih uticaja usled dejstva vetra na

kalkanski zid;
 Prostorno povezivanje susednih glavnih nosača i
obezbeđivanje potrebne krutosti krovne
konstrukcija za prijem horizontalnih sila upravnih
na ravan glavnog nosača;
 Smanjenje dužine izvijanja pritisnutih pojasnih
elemenata krovnih nosača van ravni glavnog nosača;
 Obezbeđivanje pravilnog geometrijskog oblika i
olakšavanje montaže noseće čelične konstrukcije.
4.11.2015.
 Dužina izvijanja pritisnutog pojasa glavnog nosača u zavisnosti
od oblika ispune poprečnog krovnog sprega
9

4.11.2015.

Ekscentričnost veze elemenata sprega

10

4.11.2015.
 Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala
11

1. Metoda proračuna
Zasniva se na podeli
sprega u dva nezavisna
sistema opterećena
polovinama ukupnog
opterećenja. Presečne sile u
pojasnim elementima i
vertikalama se
superponiraju, a sile u
dijagonalama se određuju
za svaki nezavisan sistem.

4.11.2015.

Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala

12

2. Metoda proračuna
Zasniva se na pretpostavci
da su sve dijagonale
zategnute, a sve vertikale
pritisnute, tako da statički
„radi“ svaka druga
dijagonala u zavisnosti od
smera delovanja sila vetra.

4.11.2015.
 Poprečni krovni spreg sistema ukrštenih dijagonala
13

3. Metoda proračuna
Dijagonale sprega su sposobne za
prijem samo sila zatezanja (nemaju
dovoljnu krutost za prijem sila
pritiska).
 1,28 W    i
L N
max Q
2 120

 Ni L2
max M  (1,36  W  )
47  L 8
Ni sila pritiska u gornjem pojasu
glavnih nosača,
e imperfekcija (ekscentricitet)
gornjeg pojasa.
4.11.2015.

Dispozicija Gerberovih rožnjača i poprečnih krovnih spregova

14

 Poprečni spregovi se ne smeju predvideti u

poljima gde postoje zglobovi, jer bi spreg
onemogućio funkcionisanje zgloba.

4.11.2015.
 Konstrukcijsko rešenje čvora poprečnog krovnog sprega
15

4.11.2015.

Podužni krovni spregovi

16

 Formira se od venčanice
i prve međurožnjače uz
dodavanje dijagonalnih
(i vertikalnih) elemenata
ispune.
 Položaj fasadnog stuba u
podužnom zidu treba da
se poklapa sa čvorom
podužnog krovnog
sprega.
 Ako u podužnom zidu
nema fasadnih stubova
ovaj spreg ima
konstruktivni karakter.
4.11.2015.
 Bočna deformacija konstrukcije usled lokalnog opterećenja
17

 Obezbeđuju sadejstvo
svih glavnih nosača u
prijemu i prostornoj
preraspodeli opterećenja
usled lokalnih dejstava
(mostne dizalice).
Znatno se smanjuju
deformacije glavnih
nosača i bitno poboljšava
poprečna krutost
objekta.
4.11.2015.

Podužni krovni spregovi

18

4.11.2015.
 Montažni krovni spregovi
19

 Obezbeđuju stabilnost krovne konstrukcije tokom

montaže, povezuju sve elemente krovne konstrukcije u
prostornu celinu i „drže“ ih u projektovanom
geometrijskom položaju.
 Dimenzionišu prema uslovu dopuštene vitkosti: λ< 250.
 Ukoliko spreg ima samo funkciju stabilizacije pritisnutog
pojasa, bez prijema uticaja od vetra, potrebno ga je
kontrolisati na uticaje usled ekvivalentnog stabilizujućeg
opterećenja.
 Ukupno ekvivalentno stabilizujuće opterećenje je suma
stabilizujućeg opterećenja za sve elemente koji se
pridržavaju.
4.11.2015.

Ekvivalentno stabilizujuće opterećenje

20

 1
 m  0,5 1  
 m

e0   mL / 500
e0   q
qd   NEd 8
L2
NEd  MEd / h
 m broj elemenata koji se
pridržavaju,
 q deformacija sprega u
ravni usled bilo kog
drugog opterećenja.
4.11.2015.
 Vertikalni krovni spregovi
21

 Povećavaju
prostornu krutost
hale (posebno u
toku montaže
konstrukcije).
 Po širini hale se
može postaviti
jedan ili više
vertikalnih
podužnih spregova.
4.11.2015.

Vertikalni krovni spregovi

22

 Ako je krovni rešetkasti

nosač konstruisan tako da je
moguć „nasatičan pad“
krovnog nosača neophodno
je postavljanje vertikalnog
sprega u cilju stabilizacije.
 Da bi se izbeglo postavljanje
vertikalnih krovnih
spregova krovna rešetka se
konstruiše tako da joj težište
bude ispod oslonaca
(autostabilna rešetka).

4.11.2015.
 Oblik ispune vertikalnih krovnih spregova
23

4.11.2015.

Stabilizacija donjeg pojasa rešetkastog krovnog nosača

24

4.11.2015.
 Vertikalni krovni spregovi
Konstrukcijsko oblikovanje vertikalnog krovnog sprega
25

4.11.2015.

Vertikalni krovni spregovi – konstrukcijsko oblikovanje

26

4.11.2015.
 Horizontlani spreg uz kalkanski zid
27

 Za visine hala preko 8,0 m statički sistem proste grede

za fasadne stubove je neekonomičan, pa se postavlja
međuoslonac ‐ horizontalni spreg uz kalkanski zid.

4.11.2015.

Vertikalni spregovi u podužnim zidovima

28

 Funkcija vertikalnog sprega u podužnim zidovima

je stabilizacija noseće čelične konstrukcije hale u
podužnom pravcu.
 Postavljaju se u krajnjim poljima ili u srednjem
polju. Uvek se postavlja u polju gde se nalazi
poprečni krovni spreg.
 Vertikalni spreg u podužnom zidu je statički
rešetkasti konzolni nosač čiji su pojasevi glavni
stubovi ili glavni i fasadni stubovi.
 Nagib dijagonala prema horizontali treba da bude
oko 45°, izuzetno do 60°, kako bi se štapovi sprega
aktivirali u najvećoj mogućoj meri.
4.11.2015.
 Položaji vertikalnog sprega u podužnom zidu
29

4.11.2015.

Vertikalni spreg u podužnom zidu – konstrukcijsko oblikovanje

čvora
30

4.11.2015.
 Prijem horizontalnih sila koje deluju na konstrukciju kalkana
31

4.11.2015.

Dispozicija vertikalnog sprega u podužnom zidu

32

4.11.2015.
 Vertikalni spregovi u podužnim zidovima
33

4.11.2015.

Vertikalni spregovi u podužnim zidovima

34

4.11.2015.
 Vertikalni spreg u podužnom zidu sa ukrštenim dijagonalama
35

4.11.2015.

Konstrukcijsko rešenje čvora vertikalnog sprega u podužnom zidu

36

4.11.2015.
 Veza štapova vertikalnog sprega i stuba
37

4.11.2015.

Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima

38

 Postavlja se kada se uz kalkanski zid ne nalazi

glavni nosač. Ponekad se ugrađuje i pri postojanju
glavnog nosača uz kalkanski zid radi povećanja
krutosti kalkanskog zida, naročito u seizmički
aktivnim oblastima.
 Ukoliko je montažnog karaktera služi da održi
pravilan geometrijski oblik konstrukcije
kalkanskog zida u fazi montaže. Pojasni štapovi
ovoga sprega su fasadni stubovi u kalkanskom zidu,
vertikale fasadne rigle, a dodaju se dijagonalni
elementi ispune.

4.11.2015.
 Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima
39

4.11.2015.

Rešenje konstrukcije kalkanskog zida na strani koja nije predviđena

za produženje
40

4.11.2015.
 Vertikalni spregovi u kalkanskim zidovima
41

4.11.2015.

Spregovi za prijem bočnih udara

42

 Prima bočne udare dizalice najžešće se izvodi od rebrastog lima

debljine 5 do 8 mm sa jednim pojasom od UPN (UPE) profila ili
ugaonika. Drugi pojas predstavlja gornji pojas kranske staze.
 Ako je razmak pojaseva sprega protiv bočnih udara manje od
1,0 m ovakav sistem je racionalan.

4.11.2015.
 Spregovi za prijem bočnih udara
43

 Ako je spreg protiv bočnih udara širi od 1,0 m ovaj

spreg se projektuje u rešetkastoj izradi.
 Izvodi kao rešetkast nosač sa paralelnim pojasevima
i ispunom od dijagonala ili dijagonala i vertikala.

4.11.2015.

Postavljanje horizontalnih spregova

44

 Za manji razmak glavnih stubova, za spoljašnji pojas sprega obično se

usvaja UPN profil ili ugaonik, a kod većih razmaka glavnih stubova
mora se izvesti poseban pojas u vidu lakog rešetkastog nosača, koji se
javlja kao poseban nosač paralelan kranskoj stazi, sa kojom je povezan
poprečnim ukrućenjima.
 Kod kranskih nosača čiji su rasponi veći od 12,0 m između donjih
pojaseva postavlja stabilizirajući horizontalni spreg.
 Kod visokih limenih nosača (preko 2.0 m visine) treba postaviti po
jedan horizontalan spreg u ravni gornjeg i donjeg pojasa.

4.11.2015.
 Različiti sistemi horizontalnih spregova
45

4.11.2015.

Uticaji u elementima sprega za bočne udare

46

4.11.2015.
 Merodavni presek za kontrolu nosivosti kod sprega za bočne udare od
rebrastog lima
47

 1 ,Ed max  M y ,Ed /W y1  M z ,Ed /Wz1

 1 ,Ed max  f y /  M 0

4.11.2015.

Konstrukcijsko rešenje sprega protiv bočnih udara

48

4.11.2015.
 Zaštitna ograda revizione staze
49

4.11.2015.

Spregovi za kočenje
50

 Glavni stubovi hala uklješteni su najčešće samo u

poprečnom pravcu, dok su u podužnom pravcu
pendel stubovi, tako da u svakom delu hale
između dilatacionih spojnica (najbolje u sredini)
mora da postoji jedan spreg za kočenje.
 Spreg se dimenzioniše na dejstvo sile kočenja Hk.
 Izvodi se u vidu rešetkaste konstrukcije, ili u vidu
punog okvira.

4.11.2015.
 Statički sistemi spregova za prijem sila kočenja
51

4.11.2015.

Mogući položaji sprega za kočenje

52

4.11.2015.
 Ekscentričan položaj sprega za kočenje
53

4.11.2015.

Spregovi za kočenje
54

4.11.2015.
 Spregovi za kočenje
55

4.11.2015.

Spregovi za kočenje
56

4.11.2015.
 Spregovi za kočenje
57

4.11.2015.

Mešoviti sistem hale sa delimičnim vertikalnim spregom

58

4.11.2015.
 Uticaj dilatacionih spojnica na raspored spregova
59

4.11.2015.

Raspored spregova kod hala sa dilatacionom spojnicom

60

4.11.2015.