Kategorije Uvod PDF

Upoznavanje s Kategorijama
Kultura komunikacije
Februar 2013.
Siže
Stefan Panić
Ovaj tekst je plod saradnje profesora, asistenta i grupe studenata koji su po-
had̄ali kurs iz predmeta Kultura komunikacije na Odseku za informatiku, Ma-
tematičkog fakulteta u Beogradu tokom jesenjeg semestra 2012. Svake nedelje
od početka oktobra 2012. pa do početka januara 2013. je održan jedan blok
od dva časa predavanja. Prva i druga nedelja su bile posvećene Halmosevim
tekstovima [2] i [1]. Posle tih uvodnih časova sledila su predavanja koja su se
odnosila na elementarne pojmove iz teorije kategorija i srodnih oblasti. Svaki
polaznik kursa imao je zadatak da prikuplja beleške sa jednog predavanja i da ih
pretoči u jedan odeljak ovog teksta. Dogovor je bio da se predavač drži Halmo-
sevih saveta kako treba predavati matematiku a da onaj koji sakuplja beleške,
organizuje tekst, koliko god je to moguće, po ugledu na Halmoseve sugestije
kako treba pisati knjigu iz matematike.
Zamisao kursa je da se na elementaran način, prihvatljiv za svakog zain-
teresovanog srednješkolca odnosno svakog studenta druge godine Odseka za in-
formatiku, uvedu neki osnovni pojmovi teorije kategorija. Kao uzor, poslužila
nam je knjiga [4] mada i dalje svima preporučujemo [5] kao osnovni udžbenik iz
teorije kategorija. Jedan deo teksta se oslanja na primere date u [7].
Tekst se sastoji od sedam odeljaka. U prvom su date kratke biografije sa
osnovnim informacijama o svim studentima koji su učestvovali u realizaciji ovog
projekta. U tom odeljku su takod̄e dati osnovni pojmovi i notacija koji se koriste
u tekstu.
U drugom odeljku smo se bavili monoidima, kao strukturama čija uopštenja
daju kategorije, navodeći nekoliko primera tih struktura. Zatim smo se bavili
monoidima dijagrama i primerima tih monoida, prvenstveno dijagrama relacija
i funkcija. Nakon toga smo izučavali konačne skupove i funkcije, pre svega
uvodeći osnovne oznake i operacije koje se koriste u radu sa skupovima, kao i
neke interesantne konačne skupove i njihova svojstva. Zatim smo uveli osnovne
oznake i pojmove vezane za funkcije kao što su na primer pojam kompozi-
cije, identičkog preslikavanja i karakteristične funkcije. Kroz primer kategorije
konačnih skupova dolazimo do samog pojma i definicije kategorije, definišući
osnovne uslove da bi neka struktura bila kategorija. Takod̄e dajemo neke ele-
mentarne primere kategorija koje koristimo u daljem tekstu.
U trećem odeljku se bavimo izomorfizmima, kao posebnim vrstama mor-
fizama, govoreći o potrebi postojanja obostranog inverza. Zatim smo se bavili
problemom odred̄enosti i izbora, navodeći nekoliko primera tih problema. Nakon
toga prelazimo na definiciju retrakcije (levog inverza) i sekcije (desnog inverza)
i dokazujemo neka osnovna tvrd̄enja vezana za ove pojmove kako u kategoriji
konačnih skupova tako i u proizvoljnoj kategoriji. U nastavku teksta bavimo se
monomorfizmima, epimorfizmima i raznim drugim tvrd̄enjima povezujući ih sa
pojmovima retrakcije i sekcije.
U četvrtom odeljku je predstavljen Louvirov predlog dva moguća pogleda na
funkcije: sortiranje domena po svojstvu i imenovanje ili uzrokovanje kodomena.
Tu je ukazano i na razlike u ova dva pogleda. Uvedeni su neki novi pojmovi
v
vi
i opisano je kako nam oni pomažu u objašnjavanju raznih tačaka gledišta na

funkcije uz navod̄enje nekoliko primera. Filozofsko objašnjenje ova dva aspekta
je predstavljeno kao odnos razmišljanja, subjektivnog i objektivnog.
U petom odeljku se dalje bavimo retrakcijama i sekcijama kao i idempo-
tentima, zatim upotrebom i zloupotrebom izomorfizama za koje su dati neki
primeri. Prikazano je kako se prebrojavaju sekcije i retrakcije i uveden je po-
jam idempotenta. Nakon toga prelazimo na kombinovanje retrakcija i sekcija,
navodeći neka osnovna tvrd̄enja i definicije.
U šestom odeljku je dat dokaz Brauerove teoreme kao posledice neposto-
janja neprekidne retrakcije jednog utapanja. Za te potrebe je definisan po-
jam neprekidnosti funkcija na nekim podskupovima od Rn . Spomenuta je
intuicionistička logika i formulisan je Banahov stav o nepokretnoj tački, kao
matematički srodnik Brauerove teoreme.
U sedmom, poslednjem, odeljku uvodimo osnovne kategorijalne pojmove kao
što su funktori (vid preslikavanja koje čuva osnovnu kategorijalnu strukturu),
prirodne transformacije, proizvodi i koproizvodi.
Zahvalnica
Zahvaljujem se profesoru Kosti Došenu na sugestijama kako da započnemo ovaj

kurs.
U Beogradu, 5. februar 2013. Zoran Petrić

zpetric@mi.sanu.ac.rs
SADRŽAJ
Siže v
Odeljak 1. Uvod 1
§1.1. O autorima 1
§1.2. Osnovni pojmovi i notacija 8
Odeljak 2. Monoidi i kategorije 9

§2.1. Monoidi 9
§2.2. Monoidi dijagrama 10
§2.3. Konačni skupovi i funkcije 14
§2.4. Definicija kategorije 18
§2.5. Neki primeri kategorija 20
Odeljak 3. Izomorfizmi, retrakcije i sekcije 23

§3.1. Izomorfizmi 23
§3.2. Problem odred̄enosti i izbora 27
§3.3. Monomorfizmi, epimorfizmi i razna tvrd̄enja 31
Odeljak 4. Dva pogleda na funkcije 35

§4.1. Sortiranje domena po svojstvu 35
§4.2. Imenovanje ili uzorkovanje kodomena 36
§4.3. Filozofsko objašnjenje dva aspekta 37
Odeljak 5. Inverzi, idempotenti 41

§5.1. Izomorfizmi: Upotreba i zloupotreba 41
§5.2. Broj sekcija i retrakcija 44
§5.3. Kombinovanje retrakcija i sekcija 46
§5.4. Idempotenti beleže retrakt 49
§5.5. Tri vrste problema retrakcije 51
Odeljak 6. Brauerova teorema 53

§6.1. Kategorija TR 53
§6.2. Banahov stav o nepokretnoj tački 55
§6.3. Brauerova teorema 56
Odeljak 7. Funktori, prirodne transformacije 59

§7.1. Homomorfizmi monoida 59
§7.2. Funktori 60
§7.3. Prirodne transformacije 61
vii
viii Sadržaj
§7.4. Predured̄enja 62
§7.5. Neke male kategorije 63
§7.6. Funktor kategorije 65
§7.7. Proizvod kategorija 67
§7.8. Proizvodi 67
§7.9. Koproizvodi 68
Bibliografija 69
Indeks 71
§1. Uvod
§1.1. O autorima
Tanja Bojanović, rod̄ena 8.7.1993. u Beogradu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Aleksa Šantić, Beograd;
Hemijsko-prehrambena tehnološka škola, Beograd;
Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, smer Informatika.
Ja sam komunikativna i druželjubiva osoba, u slobodno vreme volim da slušam
muziku, čitam knjige i izlazim sa prijateljima. Ovaj smer sam upisala zato
što volim da radim na računaru a i u životu će mi uvek poslužiti za dalje
usavršavanje i komunikaciju sa ljudima.
e-mail:tanjabojanovic1993@gmail.com
Darko Denčić, rod̄en 6.11.1991. u Zaječaru.

Obrazovanje:
Osnovna škola Desanka Maksimović, Zaječar;
Srednja tehnička skola, Zaječar;
Veoma komunikativan i druželjubiv uvek spreman za zabavu i provod. U slo-
bodno vreme gledam filmove, slušam muziku odem do teretana ili na trčanje
sa drugovima. Programranjem se bavim već 5 godina što me je i privuklo da
upišem ovaj fakultet.
e-mail: marinkobidzic@gmail.com
- ord̄ević, rod̄en 23.7.1992. u Beogradu.

Jovan D
Obrazovanje:
Osnovna škola Starina Novak, Beograd;
Srednja škola Tehnoart, Beograd;
Skroman sam i nemam previše interesovanja. Kao struku sam odabrao rad sa
kompjuterima jer me odvaja od nepotrebnih odnosa sa ljudima koje ne želim
da trpim. U slobodno vreme volim da treniram i da izlazim sa društvom ili
devojkom...
e-mail: mi11330@alas.matf.bg.ac.rs
1
2 ODELjAK 1. UVOD
- urd̄evac, rod̄en 3.9.1992. u Beogradu.

Maksim D
Obrazovanje:
Osnovna škola Gornja Varoš, Zemun;
Zemunska gimnazija, Zemun;
Bavim se fudbalom. To je moj jedini hobi...
e-mail: maxapfc@gmail.com
Tijana Živković, rod̄ena 26.8.1991. u Beogradu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Nikola Tesla, Vinča;
Šesta beogradska gimnazija, Beograd;
Volim muziku, pesmu, igru, druženje, putovanja i još mnogo toga, tako da je
jedna od stvari bez koje ne bih mogla da zamislim svoj život folklor. Igram ga
od malena, a trenutno sam član kulturno umetničkog društva ,,Nikola Tesla”,
GSP Beograd.
Jelena Jankov, rod̄ena 2.4.1992. u Zrenjaninu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Svetozar Marković - Toza, Elemir;
Zrenjaninska gimnazija, društveno - jezički smer, Zrenjanin;
,,Ja sam vašar. Eto šta! Ja sam tristo čuda. Muzika sam. Gužva. Smeh.
Vrteška. I luda.”
e-mail: jelena.jankov@gmail.com
Milan Jerotić, rod̄en 2.5.1992. u Loznici.

Obrazovanje:
Osnovna škola Vuk Karadžić, Loznica;
Gimnazija Vuk Karadžić, Loznica;
U slobodno vreme volim da sviram gitaru, slušam muziku, čitam SF literaturu,
izlazim...
e-mail: jeroticm@gmail.com
§1.1. O autorima 3
Dejan Jovićević, rod̄en 8.6.1990. u Užicu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Emilija Ostojić, Požega;
Gimnazija Sveti Sava, Požega;
Glavna oblast interesovanja mi je računarstvo. U slobodno vreme sviram elek-
tričnu gitaru, na amaterskom nivou, uživam u čitanju i gledanju filmova.
Stefan Kostić, rod̄en 13.8.1992. u Vranju.

Obrazovanje:
Osnovna škola Dositej Obradović, Vranje;
Gimnazija Bora Stanković, Vranje;
Interesuju me računari, muzika, sviranje gitare, filmovi, stripovi, knjige...
Tijana Kostić, rod̄ena 8.7.1991. u Pančevu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Jovan Jovanović Zmaj, Pančevo;
Gimnazija Uroš Predić, Pančevo;
Ja sam iz Pančeva, a studiram informatiku u Beogradu najviše iz razloga što
volim matematiku. Pored toga, bavim se i plesom, standardnim i latino-američkim
a takod̄e podučavam decu u početnim plesnim koracima.
Nataša Kuzmanović, rod̄ena 13.8.1990. u Sarajevu

Obrazovanje:
Osnovna škola Branko Radičević, Bratunac;
Elektotehnička škola, Bratunac;
Volim programiranje i sve što je vezano za informatiku i matematiku. Veoma
sam komunikativna, volim da izlazim i slušam muziku.
4 ODELjAK 1. UVOD
Miloš Manić, rod̄en 8.10.1992. u Pirotu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Dušan Radović, Pirot;
Pirotska Gimnazija, Pirot;
Sviram klavir, igram i programiram kompjuterske igre, čitam knjige...
Miloš Milovanović, rod̄en 27.8.1992. u Uroševcu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Momčilo Živojinović, Mladenovac;
Gimnazija u Mladenovcu, Mladenovac;
Volim programiranje, čokoladu itd. Mrzim analizu.
- uro Nenadović, rod̄en 24.10.1991. u Loznici.

D
Obrazovanje:
Osnovna škola Mika Mitrović, Brezjak;
Trudim se da znam što je moguce više. Interesuje me književnost, filozofija,
matematika. Pišem, trudim se da sviram gitaru, igram košarku, trčim, čitam.
e-mail: djuronenadovic@yahoo.com
Nemanja Nerandžić, rod̄en 9.10.1987. u Kragujevcu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Aca Marović, Priština i Kosta Abrašević, Beograd;
Srednja škola Nikola Tesla, Beograd;
Zainteresovan za sve što ima veze s računarima od malena, kada sam dobio
Commodore 64. Godinama je u pitanju bilo puko servisiranje džojstika i igranje
igara, ali je vremenom zahvatilo i hardver i, u poslednjih nekoliko godina, pro-
gramiranje. Slobodno vreme uglavnom popunjavam vožnjom bicikla, gledanjem
dobrih filmova i pokoje fudbalske utakmice.
§1.1. O autorima 5
Stefan Panić, rod̄en 23.08.1992. u Užicu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Stari grad, Užice;
Užička gimnazija, Užice;
Trenirao i sudio sam košarku. Volim da putujem, igram video igre, gledam
filmove.
e-mail: pana2308@hotmail.com
Nikola Ristić, rod̄en 15.1.1992. u Beogradu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Sveti Sava, Vrčin;
Osma beogradska gimnazija, Beograd;
Imam veliko interesovanje prema kolima i kompjuterima a u slobodno vreme
volim da treniram boks.
Marko Stanković, rod̄en 24.3.1992. u Vranju.

Obrazovanje:
Osnovna škola Predrag Devedžić, Vranjska banja;
Na prvo mesto bih stavio računarstvo, to jest ono zbog čega i studiram ovaj
fakultet. Ljubitelj sam filmova, muzike, sporta, knjiga...
Ognjen Stanković, rod̄en 19.8.1992. u Vranju.

Obrazovanje:
Osnovna škola Vuk Karadžić, Vranje;
Interesuju me filmovi, serije, fudbal, računari...
6 ODELjAK 1. UVOD
Stevan Stojanović, rod̄en 20.7.1992. u Beogradu.

Obrazovanje:
Osnovna škola Josif Pančić, Beograd;
Matematička gimnazija, Beograd;
Zainteresovan sam za programiranje od kad sam dobio prvi računar. Često
igram igrice i to je jedna od stvari koja me je upoznala sa računarom. Iako
sam najviše zainteresovan za proces pravljenja igrica, voleo bih da naučim malo
ozbiljnije programiranje.
Nemanja Tomić, rod̄en 18.1.1992. u Loznici.

Obrazovanje:
Osnovna škola Kadinjača, Loznica;
U slobodno vreme volim da treniram, pecam, slušam muziku, izlazim... Pro-
gramiranje mi takod̄e oduzima veliki deo tog vremena.
Asistent
Aleksandra Kostić, rod̄ena 12.5.1989. u Loznici.
Obrazovanje:
Osnovna škola Braća Nedić, Osečina;
Valjevska gimnazija, Valjevo, specijalizovano matematičko odeljenje;
Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, osnovne studije, smer Računar-
stvo i informatika;
Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, master studije, smer Teorijska
matematika i primene.
Još u najranijem detinjstvu sam pokazivala talenat za metematiku, pa mi je
odabir specijalizovanog matematičkog odeljenja bio logičan izbor. Tu sam sam
se po prvi put srela sa nečim što se zove programiranje. Zanimljivi algoritmi sa
matematičkom osnovom, i sve to sa primenom na svakom koraku, i programi-
ranje je postalo nešto što će u daljem školovanju potpuno preuzeti svu moju
pažnju i interesovanje, a potom postati i moja profesija. Trenutno sam asis-
tent na Matematičkom fakultetu u Beogradu, i pokušavam da sva svoja stečena
znanja prenesem svojim studentima, i pokažem im da je matematika lepa i in-
tresantna i da se krije svugde, čak i tako gde je najmanje očekujemo.
§1.1. O autorima 7
Neko sam ko propagira svestranost, pa se ja nisam samo bavila matematikom

i programiranjem, šta više, interesovale su me razne druge stvari. Tako sam se
dugo vremena bavila pisanjem proze, pa sam sa uspehom učestvovala i na raznim
literarnim konkursima. Pisanje je ostalo moja velika ljubav, i sada kada sam se
našla u skroz drugim, matematičkim, vodama.
U slobodno vreme najviše volim da putujem, i na dobrom sam putu da
osvojim Evropu, a nadam se jednog dana proputovati i čitav svet.
e-mail: alex@matf.bg.ac.rs
8 ODELjAK 2. MONOIDI I KATEGORIJE
§1.2. Osnovni pojmovi i notacija
∅ prazan skup
N skup prirodnih brojeva: {0, 1, 2, . . .}
Q skup racionalnih brojeva
R skup realnih brojeva
Mm×n skup matrica nad R tipa m × n
Mn skup kvadratnih matrica nad R tipa n × n
(a, b) ured̄en par; (a, b) = (c, d) ⇔ (a = c ∧ b = d)
A×B Dekartov proizvod skupova A i B: {(a, b) | a ∈ A, b ∈ B}
P(X) partitivni skup (skup svih podskupova) od X
{x1 , . . . , xn } konačan skup; xi = xj za i = j
|X| broj elemenata konačnog skupa X
ρ ⊆ X × X refleksivna (∀x ∈ X)(x, x) ∈ ρ
ρ ⊆ X × X simetrična (∀x, y ∈ X)((x, y) ∈ ρ ⇒ (y, x) ∈ ρ)
ρ ⊆ X × X tranzitivna (∀x, y, z ∈ X)(((x, y) ∈ ρ ∧ (y, z) ∈ ρ) ⇒ (x, z) ∈ ρ)
ρ ⊆ X × X rel. ekvivalencije refleksivna, simetrična i tranzitivna
f : X → Y je 1-1 (∀x1 , x2 ∈ X)(f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2 )
f : X → Y je na (∀y ∈ Y )(∃x ∈ X)(y = f (x))
f : X → Y je bijekcija 1-1 i na
§2. Monoidi i kategorije
§2.1. Monoidi
Miloš Manić
Za početak neka nam skup na kome ćemo raditi bude skup prirodnih brojeva
N. Uzmimo jednu operaciju, recimo množenje, na skupu N. Skup N je zatvoren
za množenje (množenjem dva prirodna broja dobijamo prirodan broj) i množenje
je asocijativno, tj. za svaka tri prirodna broja m, n i k važi m· (n· k) = (m· n)· k.
Na taj način dobijamo algebarsku strukturu (N, · ). Takva struktura se naziva
polugrupa.
Definicija 2.1.1. Monoid je struktura (M, ∗, e) koju čine jedan skup M sa

jednom binarnom operacijom ∗ i jednim istaknutim elementom e, tako da važi:
M je zatvoren za operaciju ∗, tj. a, b ∈ M ⇒ a ∗ b ∈ M ;
∗ je asocijativna, tj. a ∗ (b ∗ c) = (a ∗ b) ∗ c;
e je neutral za ∗, tj. a ∗ e = e ∗ a = a.
Primer 2.1.2. (N, · , 1).
Primer 2.1.3. (N, +, 0).
Primer 2.1.4. ({ , ⊥}, ∧, ).
Primer 2.1.5. (M2 , · , I2 ), gdeje M2 skup

kvadratnih matrica nad R tipa
1 0
2 × 2, dok je I2 jedinična matrica . Množenje matrica u M2 je defin-
0 1
isano na standardni način:

a11 a12 b11 b12 a11 b11 + a12 b21 a11 b12 + a12 b22
=df .
a21 a22 b21 b22 a21 b11 + a22 b21 a21 b12 + a22 b22
Primer 2.1.5 nam je posebno interesantan, zato što su u svim prethodnim

primerima operacije bile i komutativne, dok je operacija množenja u skupu
matrica sa dve vrste i dve kolone samo asocijativna.
Vežba 2.1.6. Proveriti asocijativnost i nekomutativnost operacije množenja

matrica u primeru 2.1.5.
Vežba 2.1.7. Ispitati neutralnost elementa I2 u primeru 2.1.5.

Dalje ćemo se baviti primerima nekih čudnijih monoida.
Primer 2.1.8. Uzmimo da je Σ = {a, b, c, . . . , z} skup slova engleskog al-

∗
fabeta. Neka je Σ skup svih reči nad Σ (za reč uzimamo svaki konačan niz
slova, recimo jabuka, knjiga, ali i aaa, bzvzzv, zzzz, itd). Neka je operacija
9
nadovezivanja reči. Na primer:
azvsd aaa = azvsdaaa.
Primetimo da se uvek kada nadovežemo dve reči dobija reč, tako da je Σ∗

zatvoren za operaciju . Takod̄e, lako se vidi da je operacija asocijativna,
npr. (abzdgg)cca=abzdggcca=abzdggcca=abzdggcca= abzd(ggcca).
Ako obeležimo sa λ praznu reč. Jasno je da će λ biti neutral za našu operaciju
nadovezivanja. Dakle, iz svega što sada znamo, sklopili smo sledeći monoid:
(Σ∗ , , λ).
Vežba 2.1.9. Proveriti nekomutativnost operacije .
§2.2. Monoidi dijagrama

Miloš Manić
Označimo sa Rel3 (ime potiče od reči ,,relacija”) skup svih dijagrama bina-
rnih relacija na tročlanom skupu. Na primer, sledeći dijagram pripada Rel3 .
r r r
@
@
@
?
r ?
r Rr
@
Primetimo da takvih različitih crteža ima 29 . To je zato što svaka tačka iz
gornjeg reda može biti na 23 načina spojena sa tačkama donjeg reda (jedan
način spajanja se lako kodira trojkom koja se sastoji od nula i jedinica—000
kodira slučaj kada tačka gornjeg reda nije spojena ni sa jednom tačkom donjeg
reda, 100 kodira slučaj kada je spojena samo sa prvom tackom donjeg reda itd.)
pa ukupno ima 23 · 23 · 23 = 29 crteža.
Svaku od ovih relacija možemo da prikažemo 0 − 1 matricom tipa 3 × 3 tako
da na primer gornji crtež predstavlja matrica
⎛ ⎞
1 0 1
⎝ 0 1 0 ⎠
0 1 0
(jedinica u prvoj koloni na prvom mestu znači da prvi iz gornjeg reda ,,gleda”
prvog iz donjeg reda, nula u prvoj koloni na drugom mestu znači da prvi iz
gornjeg reda ,,ne gleda” drugog iz donjeg reda, nula u prvoj koloni na trećem
mestu znači da prvi iz gornjeg reda ,,ne gleda” trećeg iz donjeg reda, itd.)
Operacija u Rel3 je data ,,komponovanjem” tako što se dva dijagrama na-
dovežu tako što levi u zapisu ide dole a desni u zapisu ide gore (kao na levoj
strani donje slike) i onda se ispituje postojanje usmerenog puta od neke tačke
u najvišem redu do neke tačke u najnižem redu da bi se dobio rezultat (desna
strana donje slike). Ta operacija odgovara operaciji kompozicije relacija.
r r r
@ @
@ @ r r r
@ @ @
r
? R
@ r
? Rr
@ @
@ @
@ ?
r R?
@ r r
@
r? R
@ r r
To da je ova operacija asocijativna se može zaključiti iz samog crteza. Kada

komponujemo tri dijagrama, onda je rezultat kompozicije u oba slučaja aso-
ciranja zagrada u stvari dobijen proverom da li je neka tačka iz prvog reda
spojena, usmerenim putem, sa nekom tačkom iz četvrtog reda. S druge strane,
komponovanje dijagrama možemo dovesti u vezu sa množenjem 3 × 3 matrica
koje predstavljaju te dijagrame kao u gornjem primeru. Nije teško proveriti
da je rezultat kompozicije dijagrama D2 ◦ D1 (D1 je iznad D2 ) predstavljen
proizvodom matrica M2 · M1 , gde M1 i M2 predstavljaju redom D1 i D2 , samo
što se prilikom množenja matrica koristi da je 1 + 1 = 1 (interesuje nas samo
postojanje puta a ne njihov broj—pravi proizvod ovih matrica bi nam govorio
na koliko načina se može stići iz neke gornje u neku donju tačku). Pošto iz line-
arne algebre znamo da je množenje matrica asocijativno, lako bismo zaključili
da je i gornja operacija komponovanja takod̄e asocijativna.
Neutral za ovu operaciju je dat sledećim crtežom:
r r r
?
r ?
r r?
zato što on prilikom komponovanja samo ,,razvlači” postojeći crtež ne menjajući

mu bitne osobine.
Ukoliko uzmemo podskup od Rel3 koji se sastoji od svih crteža sa osobinom
da u njima
svaka tačka odozgo ,,gleda” tačno jednu odozdo,
pošto je ovaj skup zatvoren za operaciju komponovanja i pošto on sadrži neutral,

na taj način dobijamo još jedan monoid dijagrama koji označavamo sa F un3
(ime potiče od reči ,,funkcija” zato što ovi dijagrami odgovaraju funkcijama iz
tročlanog skupa u samog sebe).
Vežba 2.2.1. Koliko elemenata ima F un3 ?

Komponovanje crteža koje je gore definisano u slučaju crteža iz F un3 odgo-
vara kompoziciji funkcija.
r r r
@
@ r r

r
@ @
r?
r Rr
@ @
@ @
@ r @

Rr? r
@
r
R
@ r r
U ovom odeljku uvešćemo još dva primera monoida dijagrama. Monoid SJ3
je monoid crteža sličnih onima iz Rel3 , s tim što je ovde svaka od šest tačaka
spojena (neusmereno) sa tačno jednom drugom tačkom. Na primer:
r r r
r r r
Vežba 2.2.2. Nacrtati sve elemente SJ3 (ima ih samo 15).

Kompozicija u SJ3 je definisana tako što dva crteža nadovežemo i onda
zategnemo otvorene putanje dok se zatvorene putanje (krugovi) brišu.
r r r
r r r
r r r →
r r r
r r r
Dokazati asocijativnost za ovako definisanu operaciju je nešto teže nego u

prethodnim primerima. Jedan način da to uradimo je da proverimo sve moguće
slučajeve kojih ima 153 . Lakši način je da ove crteže matrično reprezentujemo
i oslonimo se na asocijativnost množenja matrica ali to nećemo sad raditi.
Neutral za ovu operaciju je dat sledećim crtežom:
r r r
r r r
Ukoliko uzmemo podskup od SJ3 koji se sastoji od svih crteža u kojima

nema presecanja, onda, pošto je on zatvoren za goredefinisano komponovanje i
pošto se neutral nalazi u njemu, na taj način dobijamo monoid J3 . Na primer,
sledeća tri dijagrama pripadaju J3 .
r r r r r r r r r
r r r r r r r r r
Vežba 2.2.3. Nacrtati sve elemente skupa J3 (ima ih još samo dva).
Koliko elemenata ima monoid Jn koji ima po n (umesto tri) tačaka gore i
dole? Pokazaćemo da je odgovor na to pitanje n-ti Katalanov broj. Kao i u
sličnim kombinatornim problemima, postaraćemo se da elemente od Jn pred-
stavimo na drugi način. Uzmimo sve gornje tačke i spustimo ih na liniju na
kojoj se nalaze donje tačke tako da im se obrne redosled. One sa sobom povlače
veze koje se i dalje ne presecaju. Na taj način bismo sledeća dva elementa od
J3 data sa leve strane pretvorili u crteže sa desne strane na donjoj slici.
r r r
→
r r r r r r r r r
r r r
→
r r r r r r r r r
Gornjem crtežu sa desne strane jednoznačno odgovara raspored zagrada (())(),

dok donjem crtežu sa desne strane odgovara jednoznačno raspored zagrada
()()(). Jasno je da Jn ima onoliko elemenata koliko ima pravilno formiranih
rasporeda n pari zagrada. Rasporedi zagrada (())() i ()()(), opet jednoznačno
odgovaraju redom sledećim graficima funkcija u kojima se za svaku levu zagradu
penjemo jedan podeok sa koeficijentom pravca 1, dok se za svaku desnu zagradu
spuštamo jedan podeok sa koeficijentom pravca -1.
6 6
@
@ @ - @ @ @ -

Ukupan broj (i pravilnih i nepravilnih) rasporeda n pari zagrada je 2n
n . Broj
nepravilnih rasporeda zagrada možemo izračunati tako što znamo da nepravilan
raspored n pari zagrada odgovara grafiku koji ima bar jednu zajedničku tačku
sa pravom x = −1. Na primer rasporedu ())(() odgovara grafik:
@ @ -
@
Ukoliko deo grafika do prve zajedničke tačke sa pravom x = −1 preslikamo

refleksijom u odnosu na tu pravu dobijamo sledeći grafik.
@ -
Jasno je da u ovakvom grafiku od 2n koraka moramo napraviti n + 1 nagore

i n − 1 nadole da bismo od tačke sa koordinatama (0, −2) stigli do tačke sa
koordinatama
2n
(2n, 0). Prema tome, pogrešnih rasporeda n pari zagrada ima
n+1 . Znači da dobrih rasporeda n pari zagrada ima
2n 2n
(2n)! (2n)! (2n)!(n+1)−(2n)!n
n − n+1 = n!n! − (n+1)!(n−1)! = n!(n+1)!
(2n)! 1
2n
= n!n!(n+1) = n+1 · n ,
što je baš n-ti Katalanov broj.
Vežba 2.2.4. Ispitati direktno asocijativnost u J3 (treba proveriti 53 tj. 125

slučajeva od kojih samo 43 tj. 64 zahteva neki trud jer oni koji uključuju neutral
su trivijalni).
§2.3. Konačni skupovi i funkcije

Stefan Kostić
Pre svega treba napomenuti da mi pojam skupa ovde nećemo definisati, on će
za nas biti osnovni pojam. Takod̄e, ne bavimo se formalnom aksiomatizacijom
teorije skupova, već se u potpunosti oslanjanamo na intuiciju, što se vidi već
u narednim primerima, gde uvodimo neke osnovne oznake i operacije koje se
koriste u radu sa skupovima. O aksiomatskoj teoriji skupova čitaoci se mogu
informisati u [6].
Sa a ∈ A označavamo da je ,,a element skupa A”. Potpuno nam je intuitivno
jasno šta to znači. Na primer, jasno se vidi da 1 ∈ {0, 1, 2}.
Sa A ⊂ B označavamo da je ,,skup A podskup skupa B”, a definišemo kao
što je rečeno, neformalno, na sledeći način: skup A je podskup skupa B kada je
svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Na primer, {0, 1} je podskup

skupa {0, 1, 2}.
Sa A ∩ B označavamo presek skupova A i B, koji sadrži zajedničke elemente
skupova A i B. Na primer, presek skupova {0, 1} i {0, 1, 2} je skup {0, 1}.
Sa A∪ B označavamo uniju skupova A i B, koja sadrži sve elemente skupova
A i B. Na primer, unija skupova {0, 1} i {2, 3, 4} je skup {0, 1, 2, 3, 4}.
Matematički objekti kojima se bavimo su konačni skupovi. Oni čine prvu
komponentu kategorije SetFin koja će biti naš osnovni primer kategorije u ovom
tekstu. Drugu komponentu te kategorije čine funkcije izmed̄u konačnih skupova.
Funkcija (preslikavanje, a često ćemo zvati i morfizam) izmed̄u konačnih
skupova, u oznaci f : A −→ B, se sastoji od 3 stvari:
1. domena funkcije, skupa iz kojeg preslikavamo, skupa A;
2. kodomena funkcije, skupa u koji preslikavamo, skupa B;
3. ,,pravila” koje svakom elementu skupa A dodeljuje tačno jedan element

skupa B. Treba napomenuti da ukoliko za različita pravila dobijamo za
svaki element domena isti rezultat, ta pravila se smatraju jednakim.
Primer 2.3.1. Dati su skupovi A = {−1, 0, 2} i B = {−1, 0, 1, . . . , 8} i dva

pravila koja elementima skupa A dodeljuju elemente skupa B; f (a) = a3 i
g(a) = a2 + 2a. Na prvi pogled pravila su različita ali f i g su ovde iste funkcije.
Radi preciznosti, tačku 3 prethodne definicije bolje je zameniti sa:
3 . podskupa f Dekartovog proizvoda A × B, za koji važi
(∀a ∈ A)(∃!b ∈ B) (a, b) ∈ f.
Znači, za svaki element a iz skupa A postoji tačno jedan element b koji pripada
skupu B tako da ured̄en par (a, b) pripada f . To da je (a, b) ∈ f standardno
označavamo sa b = f (a).
Primer 2.3.2. U prethodnom primeru funkciju f (odnosno g) pored domena

A i kodomena B čini i sledeći tročlani skup {(−1, 1), (0, 0), (2, 8)}. Iz tog primera
vidimo da iz skupa ured̄enih parova možemo pročitati domen funkcije, ali ne i
njen kodomen.
Primer 2.3.3. Paradigma funkcije i način na koji funkciju možemo zamisliti

u glavi jeste merenje. Ukoliko sa jedne strane imamo skup učenika S, a sa druge
strane skup C koji sadrži brojeve od 150 do 250, možemo napraviti preslikavanje
v iz prvog u drugi skup, tako što ćemo svakom učeniku dodeliti broj koji odred̄uje
njegovu visinu.
' $
' $ pp
p
Miloš t - t175
Nemanja t - t180
Jovan t - t192
pp
p
& %
& %
Prethodna slika predstavlja unutrašnji dijagram funkcije. Spoljašnji dijagram

te funkcije je:
v : S −→ C.
O nekom objektu možemo dosta saznati ne gledajući u njegovu unutrašnjost
već na osnovu toga kakvi su njegovi odnosi sa drugim objektima—ovo se smatra
velikim dostignućem teorije kategorije. Na primer, ukoliko govorimo o Dekar-
tovom proizvodu skupova A i B, onda je on spolja potpuno okarakterisan
sledećim dijagramom:
C
f Z g
!- Z
=
? ~
Z
A A×B -B
p1 p2
u smislu da postoje prva i druga projekcija p1 odnosno p2 takve da za svaki

drugi objekat C i svake dve funkcije f : C → A i g : C → B postoji jedinstvena
funkcija h : C → A × B, označena isprekidanom strelicom, takva da dva trougla
na gornjem dijagramu komutiraju, tj. f = p1 ◦ h i g = p2 ◦ h.
Sa unutrašnje strane, Dekartov proizvod skupova A i B je zadat svojim
elementima—ured̄enim parovima (a, b) takvim da je a ∈ A a b ∈ B. Ovde
nećemo skupovno definisati ured̄en par ali je važno da znamo da važi (a, b) =
(c, d) akko a = c i b = d. Iznutra strelice sa gornjeg spoljašnjeg dijagrama
odgovaraju sledećem:
c H
HH
p1 p2-
? HH
j
a (a, b) b f (c) (f (c), g(c)) - g(c)
Pogledajmo dalje neke interesantne skupove:
∅ - prazan skup (skup bez ijednog elementa);

{∗} - singlton (skup koji sadrži samo jedan element);

2 = {0, 1} - dvočlani skup.
Naravno, interesantni skupovi imaju i neka interesantna svojstva:
1. ∅ −→ B iz praznog skupa u bilo koji skup postoji tačno jedno preslikavanje

- prazna funkcija (to preslikavanje ima prazan skup ured̄enih parova).
Da bismo pokazali da je prazan skup ured̄enih parova preslikavanje sa
domenom ∅ i kodomenom B, moramo pokazati da važi: ,,Za svako a ∈ ∅
postoji tačno jedno b ∈ B takvo da je (a, b) ∈ ∅”. Ova rečenica je tačna
naprazno, iz razloga što ne postoji a ∈ ∅; isto kao što je na primer tačno
reći ,,Svaki dinosaurus u mojoj ulici je roze” zato što nema dinosaurusa u
mojoj ulici.
2. A −→ {∗} iz skupa A u singlton postoji tačno jedno preslikavanje.
3. A −→ ∅ ukoliko je A prazan skup postoji jedno preslikavanje (što sledi iz

prvog svojstva), inače preslikavanje ne postoji.
4. {∗} −→ A ima onoliko preslikavanja koliko elemenata ima skup A.
Posmatrajmo neki skup A i dvočlani skup 2 = {0, 1}. Za proizvoljno X ⊂ A

definišimo preslikavanje κX : A −→ 2 na sledeći način:

0, kada a ∈ X
κX (a) =
1, kada a ∈ X
To preslikavanje zovemo karakteristična funkcija skupa X. Sa druge strane,

svako preslikavanje f : A −→ 2 zadaje neki podskup od A, naime {a ∈ A |
f (a) = 1}, čija je karakteristična funkcija preslikavanje f . Znači, pričati o
podskupovima skupa A ili o preslikavanjima iz A u 2 je skoro ista stvar. To
je jedno važno svojstvo skupa 2. Podskup skupa A povezujemo sa unarnom
relacijom na A, tj. nekim svojstvom elemenata skupa A. Znači neko svojstvo
elemenata skupa A možemo zadati preslikavanjem iz A u 2 kao u sledećem
primeru.
Primer 2.3.4. Kao i u prethodnom primeru domen preslikavanja je skup

učenika koje merimo. Videli smo da se oni slikaju u skup koji sadrži njihove
visine. Sada svaki od brojeva iz drugog skupa slikamo u skup {0, 1}, tako da se
svi koji su viši od 180 slikaju u 1, a visoki 180 ili niži u 0. Ovde se lako uočava
svojstvo ,,viši od 180” i vidi se da se svi učenici koji su viši od 180 slikaju u 1
a ostali u 0.
' $
' $
ppp
t - t175
Miloš '$
q
1 t0
Nemanja t - t180
t - t192 - t1
Jovan pp &%
p
& %
& %
Dalje, ukoliko imamo funkcije f : A −→ B i g : B −→ C, tj. takve funkcije
da je kodomen prve isto što i domen druge, onda možemo da definišemo kom-
poziciju g ◦ f : A −→ C, kao g ◦ f (a) =df g(f (a)).
Za kompoziciju važi da je asocijativna, tj. važi
h ◦ (g ◦ f ) = (h ◦ g) ◦ f.
Vežba 2.3.5. Proveriti asocijativnost kompozicija i primetiti da je provera

crtežom ista kao u prethodnom odeljku 2.2.
Za svaki skup postoji identično preslikavanje - identitet, koje slika skup u
samog sebe 1A : A −→ A, za koje važi 1A (a) =df a.
'$ '$
0.t - t0
1.t - t1
2.t - t2
&% &%
Naravno, ovo preslikavanje ima neke interesantne osobine:
1. Za preslikavanje f : A −→ B važi f ◦ 1A = f .
2. Za preslikavanje g : C −→ A važi 1A ◦ g = g.
Pažljivom čitaocu će možda struktura (f unkcije, ◦, 1) ličiti na monoid. Me-

d̄utim, dalja analiza pokazuje da proizvoljne funkcije f i g, ne možemo uvek
nadovezivati i praviti kompozicije. U tome je razlika—ova struktura je nastala
,,eksplozijom” struktura poput monoida F un3 .
§2.4. Definicija kategorije

Stefan Kostić
Kategorija je struktura koja se sastoji od:
1. objekata (u prethodnom odeljku su to bili konačni skupovi) koje označa-

vamo sa A, B, C, . . .
§2.4. Definicija kategorije 19
2. morfizama ili strelica (u prethodnom odeljku su to bile funkcije) koje

označavamo sa f , g, h, . . .
3. svakom morfizmu je pridružen par objekata—njegov domen i njegov ko-

domen (da f ima domen A a kodomen B označavamo sa f : A −→ B);
4. za svaki objekat A postoji jedinični endomorfizam 1A : A −→ A;
5. kompozicija - za svaki par morfizama takvih da važi:
f : A −→ B g : B −→ C
data je njihova kompozicija:
g ◦ f : A −→ C
Da bi neka struktura bila kategorija, moraju biti zadovoljeni sledeći uslovi:

1. svojstvo neutrala - za morfizme:
f : A −→ B g : B −→ C
važi:
f ◦ jA = f 1C ◦ g = g
odnosno, sledeći dijagrami komutiraju:
1B 3AQ
g 3CQ 1

R QQf R QQC
s
Q
- s
Q
-C
A B B
f g
2. asocijativnost - za morfizme:
f : A −→ B g : B −→ C h : C −→ D
važi h ◦ (g ◦ f ) = (h ◦ g) ◦ f , što je predstavljeno sledećim dijagramom:

h ◦ (g ◦ f )
g◦f
q -q -q
R -
Rq
A f B g C h D

h◦g
(h ◦ g) ◦ f
§2.5. Neki primeri kategorija

Tijana Živković
Primer 2.5.1. Kategorija SetFin
1. objekti su konačni skupovi koje označavamo sa A, B, C, . . .
2. morfizmi ili strelice su funkcije koje označavamo sa f , g, h, . . .
3. svaka funkcija ima svoj domen i kodomen (f ima domen A i kodomen B,

što označavamo sa f : A −→ B)
4. za svaki konačan skup A postoji identično preslikavanje (jedinični endo-

morfizam) 1A : A −→ A, definisano kao 1A (a) = a, za svako a ∈ A
5. za svaki par morfizama takvih da važi:
f : A −→ B g : B −→ C
data je njihova kompozicija:
g ◦ f : A −→ C
definisana kao g ◦ f (a) = g(f (a)).
Primer 2.5.2. Proizvoljan monoid kao kategorija sa samo jednim objektom

Posmatrajmo monoid (M, ∗, e) i od njega napravimo sledeću kategoriju.
1. objekti : samo jedan objekat A;
2. morfizmi : svi elementi monoida M ;
3. svaki morfizam ima A i za domen i za kodomen;
4. 1A je e;
5. morfizmi (elementi od M ) se komponuju tako što se pomnože, tj. b ◦ a =

b ∗ a.
Primer 2.5.3. Kategorija VctR
1. objekti : konačnodimenzionalni vektorski prostori nad R;
2. morfizmi : linearna preslikavanja;
3. svako linearno preslikavanje ima svoj domen i kodomen;
4. identično preslikavanje jeste linearno;

§2.5. Neki primeri kategorija 21
5. kompozicija linearnih preslikavanja je linearno preslikavanje.
Primer 2.5.4. Kategorija ALG
1. objekti : tipovi podataka;
2. morfizmi : programi;
3. svaki program za ulazni podatak nekog tipa daje kao izlaz neki podatak
istog ili nekog drugog tipa;
4. identični morfizam je program koji samo prihvati podatak i izbaci ga ne-

promenjenog;
5. kompozicija morfizma bi bilo nadovezivanje programa (drugi program uz-

ima izlazni podatak prvog programa kao svoj ulazni podatak).
§3. Izomorfizmi, retrakcije i sekcije
§3.1. Izomorfizmi
Marko Stanković
Reč izomorfizam potiče od grčke reči ισoζ što znači ,,jednak” i reči μoρϕη
što znači ,,oblik”. To je u slučaju algebarskih struktura preslikavanje koje kao
i njegov inverz čuva datu strukturu. Neformalno, izmorfizam je vrsta mor-
fizma med̄u objektima koji pokazuje da te objekte možemo smatrati istim do
na preimenovanje koje on donosi. Ako postoji izomorfizam izmed̄u dve struk-
ture, onda kažemo da su te strukture izomorfne. U slučaju kategorije SetFin , u
odred̄enom smislu, izomorfni skupovi su oni koji imaju isti broj elemenata i na
nivou skupova (tj. ukoliko ne ulazimo u prirodu njihovih elemenata) možemo
ih smatrati identičnim.
Za početak ćemo dati nekoliko primera rešavanja jednačina u monoidima
koji će nam ukazati na postojanje potrebe za ,,inverzima” kako bismo ih lakše
rešili.
Primer 3.1.1. Rešiti jednačinu 2 · x = 4 u monoidima (N, ·, 1) i (Q, ·, 1).

Rešenje jednačine 2 · x = 4 u monoidu (N, ·, 1), možemo na osnovu iskustava
odmah reći jer to znamo. To je x = 2. Ovde, u ovom monoidu nemamo metod za
rešavanje ovakvih jednačina jer u skupu prirodnih brojeva N nemamo inverzne
elemenata u odnosu na množenje. U slučaju ovog monoida, osim pomenutog
primera, imamo još dve mogućnosti koje možemo napomenuti, nevezano za dati
primer, tj. za njegovo rešavanje:
1. Ako imamo jednačinu 0 · x = 5, lako zaključujemo da ona nema rešenje,
jer bilo koji broj da uzmemo umesto x i pomnožimo ga sa 0 nikad nećemo
dobiti 5.
2. Ako imamo jednačinu 0 · x = 0, lako zaključujemo da ona ima beskonačno

mnogo rešenja, tj. jednačina je zadovoljena za bilo koje x.
Med̄utim, ako rešavamo ovakve jednačine u monoidu (Q, ·, 1), onda je to
malo drugačije od prethodnog. Tu, za razliku od prethodne situacije, imamo
metod za rešavanje jednačina. Suština je postojanje inverza (levog ili desnog u
zavisnosti od potrebe) za ne-nula element od Q. U slučaju jednačine 2 · x = 4,
dovoljan nam je desni inverz broja 2 i to je 12 , jer je 2 · 12 = 1. Rešenje jednačine
će biti 12 · 4 = 2, zato što kada u jednačini 2 · x = 4 promenljivu x zamenimo sa
1
2 · 4 dobijamo:
leva strana = 2 · ( 12 · 4)
= (2 · 12 ) · 4, zbog asocijativnosti
1
= 1 · 4, zato što je 2 desni inverz od 2
23
24 ODELjAK 3. IZOMORFIZMI, RETRAKCIJE I SEKCIJE
= 4, zato što je 1 neutral.

= desna strana
Sad se postavlja pitanje kako rešiti jednačinu x · 2 = 4 u monoidu (Q, ·, 1)?
Pa to sad znamo, posto znamo levi inverz broja 2 (to je opet 12 , zato što je
1 1
2 · 2 = 1). Pa na osnovu toga, znamo da će rešenje biti 4 · 2 , što možemo
direktno proveriti:
leva strana = (4 · 12 ) · 2
= 4 · ( 12 · 2), zbog asocijativnosti
1
= 4 · 1, zato što je 2 levi inverz od 2
= 4, zato što je 1 neutral.
= desna strana
Ako želimo da pokažemo jedinstvenost dobijenih rešenja dovoljno je primetiti
da u primeru prve jednačine važi: 2 · x = 4 ⇒ 12 · (2 · x) = 12 · 4 ⇒ x = 12 · 4 = 2.
Ovde smo se oslanjali na kongruentnost jednakosti, tj. ako a = b i c = d onda
a · c = b · d, kao i na asocijativnost množenja i neutralnost jedinice. Dakle u
slučaju prve jednačine mi smo pokazali 2 · x = 4 ⇔ x = 2.
Zaključak je da kada rešavamo jednačinu množeći njenu levu i desnu stranu
nekim brojem, taj broj mora da ima inverz, jer inace nećemo moći da se vratimo
na početnu jenačinu. Recimo, jednačinu 2 · x = 4 ne smemo množiti sa 0, jer
ako je pomnožimo dobijamo 0 · (2 · x) = 0 · 4 ⇔ (0 · 2) · x = 0 ⇔ 0 · x = 0,
pa smo dobili jednačinu koja ima beskonačno mnogo rešenja i prema tome nije
ekvivalentna polaznoj.
Primer 3.1.2. Rešiti matrične jednačine:

1 2 3 0 1 2 3 0
1. ·X = 2. X · =
2 1 1 5 2 1 1 5
Rešenje:
1. Analogno prethodnom primeru, desni inverz matrice sa leve strane jed-
nakosti nam garantuje 1postojanje
rešenja ove jednačine. Desni inverz matrice
2
1 2 −3 3
je matrica 2
zato što važi:
2 1 −1
3 3
1 2

1 2 −3 3 1 0
· 2
= .
2 1
3 − 13 0 1
Sada znamo da je rešenje ove jednačine

1 2
1 10

−3 3 3 0 −3 3
X= 2 1
· = 5
− 3
1 5
3 3 − 35
§3.1. Izomorfizmi 25

1 2 3 0
zato što kada u jednačini ·X = promenljivu X zamenimo
1 2
2 1 1 5
−3 3 3 0
proizvodom 2
· dobijamo
−1 3
1 5
3
1 2

1 2 −3 3 3 0
leva strana = · 2
·
2 1
3 − 13 1 5
1 2

1 2 −3 3 3 0
= · 2
·
2 1
3 − 13 1 5

1 0 3 0
= ·
0 1 1 5

3 0
= = desna strana
1 5

− 13 2
3 2 1
Pošto je 2
istovremeno i levi inverz matrice, jedinstvenost
− 13 1 2
3 1 2

−3 3
dobijenog rešenja pokazujemo tako što jednačinu pomnožimo matricom 2
3 − 13
sa leve strane.
2. Što se tiče jednačine

1 2 3 0
X· = ,
2 1 1 5
levi inverz matrice sa leve strane jednakosti nam garantuje postojanje njenog
rešenja. Može se pokazati da je
1 2

3 0 −3 3 −1 2
X= · =
1 5 2
−1 3 −1
3 3
jedinstveno rešenje ove jednačine. Treba primetiti da rešenja ove dve jednačine
nisu ista. To je posledica nekomutativnosti množenja matrica.
Vežba 3.1.3. Koji od sledećih uslova je dovoljan da jednačina a · x = b ima

rešenje u monoidu (M, ·, e):
a) u M postoji levi inverz za a;
b) u M postoji desni inverz za a.
Uopštavajući rešavanje jednačina u monoidima dolazimo do sledeća dva tipa
jednačina po nepoznatim morfizmima u i w u nekoj kategoriji:
f ◦w =h u ◦ f = g.
O načinu njihovog rešavanja ćemo diskutovati kasnije, posle definicije izomor-

fizama.
Definicija 3.1.4. Morfizam f : A → B je izomorfizam kada postoji mor-

fizam g : B → A takav da je:
1. g ◦ f = 1A , tj. g je levi inverz morfizma f i
2. f ◦ g = 1B , tj. g je desni inverz morfizma f .
Znači da je g obostrani inverz za f i kažemo da su objekti A i B izomorfni , što
označavamo sa A ∼ = B.
Primer 3.1.4a. Neka je skup S = {Jovan, Nenad, Dejan, Miloš} a skup

C = {190, 180, 182, 175}. Neka je v : S → C funkcija koja svakom elementu
skupa S (studenti) dodeljuje njegovu visinu iz skupa C (centimetri). Pri tome
neka je Jovan visok 190, Nenad 180, Dejan 182 i Miloš 175 centimetara. Neka je
u : C → S funkcija zadata sa u(190) = Jovan, u(180) = Nenad, u(182) = Dejan
i u(175) = Miloš. Zaključujemo da je u ◦ v = 1S , a to je identitet na skupu S i
v ◦ u = 1C , identitet na skupu C.
'$ '$
J ri q r190
N ri q r180
D ri q r182
M ri q r175
&%v &%
q
Si C
u
Znači, u je obostrani inverz za v pa je v izomorfizam i skupovi S i C su
izomorfni. Iz ovog primera se može naslutiti da su izomorfizmi u SetFin bijek-
cije, tj. preslikavanja koja su 1-1 i na.
Izomorfizam = Bijekcija
Sada, kada ovo znamo možemo se vratiti rešavanju jednačina
f ◦w =h u◦f =g
po nepoznatim morfizmima w i u u slučaju kada je f izomorfizam u datoj

kategorji. To što f ima desni inverz garantuje postojanje rešenja prve jednačine
i to što je desni inverz istovremeno i levi inverz za f garantuje jedinstvenost tog
rešenja. Analogno postupamo i sa drugom jednačinom.
- enje 3.1.5. Ako su g i h obostrani inverzi za f , onda je g = h.

Tvrd
dokaz. Neka je f : A → B, i neka su g, h : B → A obostrani inverzi za f . To

znači da je
h ◦ f = 1A , f ◦ h = 1B , g ◦ f = 1A , f ◦ g = 1B .
Odavde lako pokazujemo da je g = h:
g = g ◦ 1B = g ◦ (f ◦ h) = (g ◦ f ) ◦ h = 1A ◦ h = h.
ZAKLJUCAK: Ako postoji obostrani inverz za f , on je jedinstven i nakon ovog

tvrd̄enja ćemo obostrani inverz za f označavati sa f −1 .
Svojstvo 3.1.6. Ako je f : A → B izomorfizam, onda važi zakon kancelacije:
f ◦h=f ◦k ⇒h=k i h ◦ f = k ◦ f ⇒ h = k.
Treba napomenuti da tada f ◦ h = k ◦ f ne povlači h = k, zbog odsustva

komutativnosti kompozicije.
§3.2. Problem odred̄enosti i izbora
Jelena Jankov
Primer 3.2.1. Zamislimo pred sobom sledeći problem. U kategoriji SetFin

su nam date dve funkcije f : A → B i g : A → C. Da li postoji funkcija
u : B → C takva da sledeći dijagram komutira u SetFin ?
B
f
3
u?

s
A - C
g
To jest, postoji li funkcija u takva da je g jednako kompoziciji u ◦ f ? Ovo

pitanje predstavlja problem odred̄enosti i uskoro ćemo objasniti zašto smo ga
tako nazvali.
Primer 3.2.2. Posmatrajmo sledeći ,,unutrašnji” dijagram zadat sa dve

funkcije, t : S → K i v : S → C.
K
' $
s88
3
s65
3
t s80
3
& %
' $
' $
s191
v
D s ^s182
-
N s ^s180
- C
S
M s ^s181
-
S s -s175
& %
& %
Zamislimo da je S skup koji čine četiri studenta, K skup mera u kilogramima
a C skup mera u centimetrima. Znači Dejan, Nemanja, Marko i Stefan imaju
redom težine 88, 65, 80, 80 kilograma i visine 182, 180, 181, 175 centimetara.
Šta bi značilo gornje pitanje u ovoj situaciji: da li postoji funkcija u : K → C
takva da je v = u ◦ t? Naravno, takva funkcija u bi postojala kada bi visina
u našoj situaciji bila odred̄ena težinom, što nije slučaj (Marko i Stefan imaju
iste težine ali različite visine). Znači takvo u ne postoji. Ono što još možemo
naslutiti iz ovog primera je da ukoliko bi t bila 1-1, onda bi rešenje postojalo.
Primer 3.2.3. Neka je K skup kvadrata (recimo neke ravni) i neka je R

skup realnih brojeva. Posmatrajmo dve funkcije, s : K → R i p : K → R koje
svakom kvadratu dodeljuju dužinu njegove stranice odnosno njegovu površinu.
R
' $
s

& %
s u?
Kvadrati
' $ ' $
2 s s
-s P 2
R
p
& % & %
Da li postoji funkcija u : R → R takva da je p = u ◦ s? Sada, pošto znamo

da je površina kvadrata odred̄ena dužinom njegove stranice, odgovor će biti
potvrdan. Mi tačno znamo kako mora da bude zadata funkcija u; formulom za

površinu kvadrata preko dužine njegove stranice. Dakle, u(x) = x2 . Primetimo
da ovde preslikavanje s nije 1-1 ali ipak rešenje problema odred̄enosti postoji.
Neko će možda imati primedbu da je s, ako kvadrate posmatramo do na podu-
darnost, ipak 1-1 pa ćemo zato dati sledeći primer u kome je polazna funkcija
daleko od svojstva 1-1.
Primer 3.2.4. Neka je T skup trouglova (recimo neke ravni) i neka je R

skup realnih brojeva a R2 skup ured̄enih parova realnih brojeva. Posmatrajmo
dve funkcije, funkciju f : T → R2 , koja dodeljuje svakom trouglu par: dužina
najduže stranice, odgovarajuća visina i funkciju p : T → R koja svakom trouglu
dodeljuje njegovu površinu.
R2
' $
(a, ha )
s

& %
f u?
T rouglovi
' $ ' $
s s
-s P
R
p
& % & %
Funkcija f je daleko od toga da je 1-1 (dva nepodudarna trougla mogu imati

istu najveću stranicu i odgovarajuću visinu). Ipak, pošto je površina odred̄ena
parom stranica-visina, problem odred̄enosti možemo rešiti i rešenje je funkcija
u : R2 → R koja je zadata sa u(a, ha ) = 12 · a · ha . Nadamo se da je posle ovih
primera jasno otkud ovakav naziv problemu odred̄enosti.
Primer 3.2.5. Zamislimo sada problem dualan problemu odred̄enosti. U

kategoriji SetFin su nam date dve funkcije f : A → B i h : C → B. Da li postoji
funkcija w : C → A takva da sledeći dijagram komutira u SetFin ?
3A Q
w? Qf
Q
s
Q
-
C B
h
To jest, postoji li funkcija w takva da je h jednako kompoziciji f ◦ w? Ovo

pitanje predstavlja problem izbora i uskoro ćemo objasniti zašto smo ga tako
nazvali.
Primer 3.2.6. Posmatrajmo sledeći ,,unutrašnji” dijagram zadat sa dve

funkcije, t : A → B i h : C → B. A
' $
β
α ss s
γs δs
3
w? & % t
' $ ' $
s0 s1
C ^
ss s^s
s2 3 B
m n
h & %
& %
Da li postoji preslikavanje w takvo da je h = t ◦ w? Počnimo da rešavamo ovaj
problem. Pošto h slika 0 u n a pošto t slika i β i δ u n, možemo da izvršimo
izbor i opredelimo se da li će w da slika 0 u β ili u δ. Recimo da smo izabrali
da je w(0) = β. Slično treba da izaberemo da li će w da slika 1 u α ili γ i da
li će w da slika 2 u α ili γ. Recimo da smo izabrali da bude w(1) = w(2) = γ
i dobili smo rešenje ovog problema sa gornje slike. Iz ovog primera vidimo da
će rešenje problema izbora postojati uvek kad funkcija t, kao u ovom primeru,
pokriva skup slika funkcije h, što je uvek slučaj ako je funkcija t na ali to nije
neophodno. Znači problem nastaje kada se pojavi element skupa B koji jeste
slika nekog elementa iz C pomoću funkcije h ali nije slika nijednog elementa iz
A pomoću funkcije t, tj. nemamo mogućnost izbora.
Sada ćemo problem odred̄enosti i izbora prikazati u nekim posebnim situaci-
jama.
Definicija 3.2.7. Morfizam f : A → B ima retrakciju (levi inverz) kada

postoji morfizam r : B → A takav da je r ◦ f = 1A .
B
f 3

r?
s
A -
A
1A
Problem postojanja retrakcije i problem odred̄enosti su srodni o čemu govori
i sledeće tvrd̄enje.
Tvrd- enje 3.2.8. Ako f ima retrakciju, onda jednačina u ◦ f = g ima rešenje
po u.
dokaz. Neka je r : B → A retrakcija za f : A → B. Pokazaćemo da je u = g ◦ r

rešenje gornje jednačine.
§3.3. Monomorfizmi, epimorfizmi, i razna tvrd̄enja 31
(g ◦ r) ◦ f = g ◦ (r ◦ f ), asocijativnost
= g ◦ 1A = g, r je retrakt za f i neutralnost.
Definicija 3.2.9. Morfizam f : A → B ima sekciju (desni inverz) kada

postoji morfizam s : B → A takav da je f ◦ s = 1B .
3A Q
s? Qf
Q
s
Q
-
B C
1B
Problem postojanja sekcije i problem izbora su srodni o čemu govori i sledeće

tvrd̄enje.
Tvrd- enje 3.2.10. Ako f ima sekciju, onda jednačina f ◦ w = h ima rešenje
po w.
Vežba 3.2.11. Dokazati tvrd̄enje 3.2.10.
Tvrd- enje 3.2.12. Ako f ima retrakciju i sekciju, onda su one jednake i f je
izomorfizam.
dokaz. Neka je r, s : B → A, redom, retrakcija i sekcija za f : A → B. Tada

važi:
r = r ◦ 1B = r ◦ (f ◦ s) = (r ◦ f ) ◦ s = 1A ◦ s = s.
Pošto morfizam f ima obostrani inverz (r = s) to je po definiciji on izomorfizam.

§3.3. Monomorfizmi, epimorfizmi i razna tvrd̄enja

Tijana Kostić
U ovom poglavlju ćemo govoriti o nekim posebnim morfizmima (videti §2.4)
u nekim kategorijama. Definisaćemo pojmove kao što su monomorfizam i endo-
morfizam.
Definicija 3.3.1. Morfizam f : A −→ B je monomorfizam (skraćeno mono)

kada za sve g, h : C −→ A važi:
ako f ◦ g = f ◦ h onda g = h.
Ovo se svodi na problem kancelacije (videti rešavanje jednačina u monoidima u

§3.1. Ako je f mono onda je on kancelabilan (skrativ) sleva. To skraćivanje se
nekad može obaviti pomoću svedoka (levog inverza odnosno retrakcije za f ) a
nekad bez svedoka, kad retrakcija za f ne postoji u datoj kategoriji. Pokazaćemo

ovo na primeru monoida.
Primer 3.3.2. Dat je monoid sa (N, +, 0) i jednakost
2 + x = 2 + y.
Odavde možemo da zaključimo da je x = y pri čemu ne postoji inverz od 2

kojim bismo dobili neutral za sabiranje sa obe strane jednakosti, ali i dalje važi
zakon kancelacije.
Primer 3.3.3. Ako posmatramo monoid F un3 iz §2.2 i elemente zadate sa
m k l
s s s s s s s s s
@ @ @ @
@ @ @ @
@ @
@ @
?
s
s Rs
@ s
Rs
@ ?
s s
Rs
@ Rs
@
lako se proveri da su m ∗ k i m ∗ l jednaki sledećem dijagramu
sH s s
HH
HH

s

s HH
js
pa iz jednakosti m ∗ k = m ∗ l neće slediti da je k = l, odnosno ne važi zakon

kancelacije sleva.
Sledeće tvrd̄enje koje se lako dokazuje povezuje pojmove retrakcije i monomor-
fizma.
Teorema 3.3.4. Ako f ima retrakciju onda je f monomorfizam.
Obrnuta implikacija ne mora da važi. Kontraprimer je monoid (N, +, 0) iz

primera 3.3.2 koji posmatramo kao kategoriju sa jednim objektom u kome je 2
morfizam koji jeste mono (kancelabilan je sleva) ali nema retrakciju (levi inverz).
Definicija 3.3.5. Morfizam f : A −→ B je epimorfizam (skraćeno epi ) kada

za sve g, h : B −→ C važi:
ako g ◦ f = h ◦ f onda g = h.
To znači da f smemo da kanceliramo zdesna. Lako se pokazuje da važi sledeće

tvrd̄enje.
§3.3. Monomorfizmi, epimorfizmi, i razna tvrd̄enja 33
Teorema 3.3.6. Ako f ima sekciju onda je f epimorfizam.
Kao i malopre, obrat ne mora da važi.
Teorema 3.3.7. Neka su A i B konačni skupovi i A = ∅. Tada su za funkciju

f : A −→ B sledeća tvrd̄enja ekvivalenta:
1. f je 1 − 1;
2. f ima retrakciju u SetFin ;
3. f je monomorfizam u SetFin .
dokaz. (1) Prvo ćemo pokazati da 1 ⇒ 2. Neka je f : A → B, 1-1. Pošto je

A = ∅, možemo izabrati jedan element iz A, koji ćemo označiti sa ∗. Definišimo
funkciju r : B −→ A na sledeći način:

∗, kada ne postoji a ∈ A takvo da je f (a) = b,

r(b) =
a, za jedinstveno a ∈ A takvo da je f (a) = b.
Da li ovako definisano r jeste funkcija? Za svaki element iz B smo odredili
jedinstven element iz A u koji se slika. Za svaki element iz B znamo da li je
potekao od nekog elementa iz A ili nije. Ako je potekao od nekog elementa
,,vraćamo” ga nazad u taj element a ako nije, slikamo ga u ∗. Odavde se lako
vidi da je funkcija r levi inverz od funkcije f , odnosno funkcija f ima retrakciju.
2) Implikacija 2 ⇒ 3 je posledica teoreme 3.3.4.
3) Implikaciju 3 ⇒ 1 ćemo dokazati kontrapozicijom. Pretpostavimo da
funkcija f nije 1-1, odnosno
∃a1 , a2 ∈ A a1 = a2 & f (a1 ) = f (a2 ) = b, b ∈ B.
Treba da pokažemo da f nije kancelabilna sleva. Neka je C = {0}. Definišimo

funkcije g, h : C −→ A na sledeći način
g(0) = a1 , h(0) = a2
'$
g
'$ r
zr a 1
0r r
:ra2
&% r
h
&%
34 ODELjAK 4. DVA POGLEDA NA FUNKCIJE
Pravimo kompozicije f ◦ g i f ◦ h
'$ '$
g r r
'$ f
zra1
0r r zr b
:
:ra2
&% r f r
h
&% &%
Jasno je da je f ◦ g = f ◦ h ali ne važi g = h. Dakle f se ne može kancelirati

sleva pa nije ni monomorfizam.
Na sličan način možemo dokazati sledeće.
Teorema 3.3.8. Neka su A, B konačni skupovi. Tada su za funkciju f : A → B

sledeća tvrd̄enja ekvivalenta:
1. f je na;
2. f ima sekciju u SetFin ;
3. f je epimorfizam u SetFin .
Vežba 3.3.9. Izvesti dokaz za teoremu 3.3.8.

§4. Dva pogleda na funkcije
- uro Nenadović (slike uradio Jovan D
D - ord̄ević)
§4.1. Sortiranje domena po svojstvu

Apstraktni skupovi o kojima je reč, su nešto više od običnih brojeva ali ova
mala razlika im omogućava da oni označavaju neke bogatije, tj. šire strukture
koje brojevi ne mogu. Za neku opštu funkciju g : X −→ B možemo reći da
ona ured̄uje elemente skupa X po elementima skupa B u odnosu na funkciju
g. Kada zadamo g odmah možemo reći koji je element skupa X kakve vrste
koje odred̄uju elementi skupa B. Ako recimo B ima tri elementa, mi skup X
možemo razvrstati na tri vrste.
(slika 1: primer kako funkcije sortiraju skup)
Na ovaj način funkcije možemo opisati i tako što ćemo reći da je funkcija g
jedna B-valuacija (vrednovanje) na skupu X. Ovo je isto kao da smo rekli da je
g slaganje elemenata skupa X na B ,,gomile”. Broj tih gomila je uvek jednak
broju elemenata B dok su elementi X oni koji čine te gomile.
Primer 4.1.1. U skupu B su fudbalski timovi, a u skupu X su igrači koji su

dobili nagradu za najbolje strelce. Funkcija preslikava igrače u njihove timove.
Na ovaj način igrači su sortirani po klubovima za koje igraju, svakom klubu
pripada skup igrača (jer je svakako moguće da za jedan klub igraju u različitim
vremenskim periodima, mada i ne mora, najbolji strelci). Neki od skupova su
prazni, jer nikada nisu imali igrača koji je dobio nagradu za najboljeg strelca.
Još jedna reč koja se koristi da opiše ovu tačku gledišta na funkcije je fibering
(izvlačenje u vlakna), analogija sa biljkama gde su gomile zamišljene u obliku
linija ili vlakana. Kažemo da je X podeljeno na B vlakana. Ako je neko vlakno
prazno, funkcija ima prazne gomile ili odeljke koji odgovaraju datom elementu
kodomena. Sa ove tačke gledišta, za funkcije kod kojih su sve gomile neprazne
takod̄e se koristi reč particionisanje.
Dakle, termini ured̄ivanje, gomilanje i fibering se ovde smatraju kao sinonimi,
dok je particionisanje termin sa jačim uslovom. Svi ovi termini naglašavaju to da
data funkcija g : X −→ B proizvodi ,,strukturu” u domenu X a kada želimo da
naglašavaju ovaj efekat možemo posmatrati funkciju kao B-valuisano svojstvo.
Primer je boja kose. Ovo je funkcija iz skupa ljudi na skup boja, dodeljujući
svakoj osobi boju kose, ljudi su sortirani po svojstvu boje kose.
35
Primer 4.1.2. Ured̄enja koja smo dobili možemo ponovo da ured̄ujemo.

Neka je X skup svih živih bića a B skup vrsta. Tada funkcija s : X −→ B
dodeljuje svakom živom biću vrstu kojoj pripada. Možemo ići i dalje: vrste
su razvrstane u rodovima po funkciji g : B −→ C koja dodeljuje svakoj vrsti
odgovarajući rod iz skupa C, i komponovanjem dve funkcije dobijamo:
h = g ◦ s: X → C
koja opet predstavlja sortiranje skupa X.
X = živa bica ( funkcija s slika živa

s bića u vrste )
g◦s=h
B = vrste
( sortiranje živih bića ( pomoću g sortiraju
po rodovima ) g se vrste po rodovima )
C = rodovi
§4.2. Imenovanje ili uzorkovanje kodomena

Sve što smo do sada razmatrali predstavlja jedan pogled na funkcije ali to nije
jedini način na koji se one mogu posmatrati. Za funkciju f : A −→ X možemo
reći da ona zadaje A-familiju u skupu X. Na primer, pretpostavimo da skup A
ima tri elementa. Tada je funkcija f
A X
familija tri elementa iz X (od kojih se neki mogu podudarati u drugim primer-
ima). Opet koristimo A kao da je broj. Još jedna reč za ovaj način sagledavanja
dolazi iz geometrije i glasi ,,figura”: preslikavanje iz A u X je ,,A-oblikovana
figura” u X. Možemo takod̄e reći ,,A-element”, misleći isto na figuru oblika A.
Takod̄e, možemo reći da je funkcija A −→ X imenovanje elemenata iz
X elementima iz A ili spisak elemenata X po A. Evo jednog primera. Pret-
postavimo da pitamo svakog učenika da izabere zemlju na globusu. Onda smo
dobili funkciju iz skupa učenika u skup zemalja, a kasnije možemo govoriti o
,,Ivaninoj zemlji”, ,,Markovoj zemlji”, itd. gde ne moraju sve zemlje biti nužno
imenovane, a neka zemlja može biti imenovana više puta. Reč ,,spisak” obično
ima konotaciju ,,red”, mada to nije ono što smo zamislili. Drugi par reči za ovaj
pogled na funkcije su ,,davati primer” (u smislu uzorkovanja) i ,,parametrizo-

vanje”. Kažemo da je zadavanje funkcije f : A −→ X, parametrizovanje dela
skupa X, krećući se kroz skup A, koristeći f .
Gornji primer upotrebe učenika kao ,,imena” za zemlje naglašava da se imen-
ovanje ili pravljenje spiskova često radi samo zbog pogodnosti i ne moraju biti
trajna ili imati neki poseban značaj, zapravo nismo pitali ni zašto je neki učenik
izabrao zemlju koju jeste. U drugim primerima imenovanja to može imati i tra-
jnije značenje. Na primer, neka A bude skup svih razlomaka, koji su samo parovi
celih brojeva: 3/5, 2/7, 13/4, 2/6, 1/3, ... i neka X bude skup svih mogućih
dužina. Možemo koristiti simbole razlomaka da imenujemo dužine ako izaber-
emo jedinicu mere, npr. ,,metar”. Funkcija f : A −→ X dodeljuje razlomku 3/4
dužinu koja se dobija ako metar podelimo na 4 jednaka dela i uzmemo tri takva,
slično je i sa 3/5 itd. Mnogi razlomci imenuju istu dužinu (2/4, 1/2, 3/6) ali√su
to med̄usobno različita imena. Med̄utim i dosta veliki broj dužina, kao npr. 2
nisu dodeljeni ovom funkcijom.
Termini ,,imenovanje”, ,,zadavanje spiskova”, ,,davanja primera”, ,,parame-
trizovanje” navode da funkcija A −→ X stvara ,,strukturu” u kodomenu X.
Kada želimo da istaknemo ovaj efekat možemo samu funkciju posmatrati u
obliku figure (ili kao parametrizovanu familiju) u kodomenu.
Ova tačka gledišta na funkcije označena gornjim terminima se smatra suprot-
nom od tačke gledišta na koju ukazuju reči ,,ured̄ivanja”, ,,gomilanja”, ,,fiber-
ing” i ,,particionisanja”. Sada ćemo dati filozofsko objašnjenje suprotnosti ova
dva pogleda na funkcije.
§4.3. Filozofsko objašnjenje dva aspekta
Jedno objašnjenje ova dva pogleda na funkcije dolazi iz filozofije. Realnost se

sastoji od riba, reka, kuća, fabrika, polja, oblaka, zvezda, odnosno stvari u svom
kretanju i razvoju (zapravo menjanju kroz dimenzionalnost). Postoji poseban
deo stvarnosti: na primer reči, razgovori, sveske, jezik (kao sposobnost spo-
razumevanja), mozak, računari, knjige, TV, koji su u svom kretanju i interakciji
deo stvarnosti, a ipak imaju poseban odnos sa stvarnošću, da je odražavaju.
Stvarnost
Razmišljanje
Razmišljanje izlazi i gleda, upravlja, doživljava, razmatra... Rezultat ovog

reflektivnog procesa je znanje, a kada to znanje skupimo, zajedno sa nekim
unutrašnjim odnosima znanja dobijamo nauku (svrha joj je da planira dalje
upravljanje stvarnošću). Nauka je zapravo skup med̄usobno povezanih nauka
fokusiranih na različite delove stvarnosti. Jedna od posebnih nauka je filozofija
(mada je pitanje koliko je ispravno za nju reći da je nauka), odražavajući (kao
opšte znanje) ovaj poseban odnos u stvarnosti, odnos izmed̄u misli i stvarnosti.
Tako u okviru skupa celokupnog naučnog razmišljanja je odnos izmed̄u objek-
tivnog i subjektivnog. U objektivnom trudimo se da imamo što je moguće
jasniju sliku stvarnosti, kakva jeste i odvijanja dogad̄aja u njoj, nezavisno od
naših misli; u subjektivnom se trudimo da što je moguće bolje poznajemo zakone
razmišljanja, zakone gramatike, logike, algebre i slično.
Jedan dalji odraz u matematičkom razmišljanju o ovom odnosu izmed̄u ob-
jektivnog i subjektivnog nastaje kada u nekoj datoj kategoriji objekata (npr.
kategorija skupova) odaberemo
Razmišljanje
Objektivno
Subjektivno
neke objekte A , B (recimo skupove sa manje od četiri elementa), da ih koristimo

kao subjektivne instrumente za istraživanje nekih opštijih objekata, kao što je
skup svih bića, zemalja itd. Tada se odabrani objekat A može koristiti kao
domen za spisak elemenata X, a takod̄e izabrani B može da se koristi kao
kodomen svojstava X. Na primer ako za A uzmemo skup {1, 2, 3, 4} a za X
skup ljudi u Srbiji. Funkciju f : A → X možemo posmatrati kao uzimanje
uzorka od četiri stanovnika Srbije ili imenovanje četiri stanovnika Srbije redom
brojevima 1, 2, 3 i 4 (što se ne smatra prikladnim ali je za praktične svrhe
dobrodošlo). Ako za skup B uzmemo skup {crna, zelena, plava} koji nam opet
služi kao subjektivni instrument za istraživanje i neka je g : X → B funkcija koja
stanovniku Srbije pridružuje boju njegovih očiju, onda nam kompozicija g ◦ f :
A → B daje sortiranje našeg uzorka po boji očiju. Mešavine ovakvih spiskova
i ured̄enja postaju funkcijski-izražene strukture u i med̄u odabranim objektima

A, B, . . ., a ovakve strukture pamtimo kao poznavanje rezultata istraživanja X.
Kategorija objekata
X
Kategorija A
malih
objekata B
Sa ovom podelom dva načina posmatranja pojma funkcije postaju ne samo dva
,,stava”, već prava razlika: funkcije čiji je domen mali (spiskovi) protiv funkcija
čiji je kodomen mali (svojstva). Naravno ako se desi da je X takod̄e mali, sam po
sebi, i dalje imamo dva pogleda - svojstvo oznaka je isto što i spisak vrednosti:
h : I −→ V.
Na primer preslikavanje :
1
Crvena
2
Plava
3 Crna
4
može biti prikaz kompozicije neke dve funkcije preko nekog skupa X koji ozna-
čava ljude, onda uzimamo I ljudi iz X i onda posmatramo njihovu boju kose.
Samo iz ove funkcije (bez daljeg istraživanja) ne možemo reći, a to može biti
veoma bitno u npr. nekom istraživanju koje sprovodi policija, da li su prva i treća
osoba iste, ili samo imaju istu boju kose. Rezultujući ,,spisak h-vrednosti” ima
ponavljanja, ili ,,svojstvo h-oznake” ima gomile sa više elemenata.
§5. Inverzi, idempotenti
§5.1. Izomorfizmi: Upotreba i zloupotreba

Nemanja Nerandžić
Po definiciji 3.1.4, morfizam f : A → B neke kategorije je izomorfizam kada
u njoj postoji morfizam f −1 : B → A koji je obostrani inverz (tj. retrakcija i
sekcija) za f . f
'$ '$
s
A B
&% k &%
f −1
Po teoremama 3.3.7 i 3.3.8 imamo da su izomorfizmi u SetFin bijektivna
preslikavanja (1-1 i na). Iz ovoga možemo izvesti zaključak da su dva konačna
skupa izomorfna ako imaju isti broj elemenata.
U kategoriji VctR (konačnodimenzionalni vektorski prostori nad R), izomor-
fizmi su linearne bijekcije. Po tvrd̄enju iz linearne algebre znamo da su vek-
torski prostori V i W izomorfni akko dim(V ) = dim(W ). Odavde možemo da
zaključimo da je svaki trodimenzionalni vektorski prostor izomorfan sa R3 =
{(a, b, c)|a, b, c ∈ R}, što ćemo sad i iskoristiti.
Uzmimo prostor polinoma stepena manjeg ili jednakog 2
P2 = {a + bx + cx2 |a, b, c ∈ R}.
Ovaj vektorski prostor jeste trodimenzionalan i po gornjem tvrd̄enju je izomor-

fan sa R3 . Označimo sa i : R3 → P2 izomorfizam koji svedoči da je R3 ∼= P2
(a, b, c) → a + bx + cx2
i
Izomorfizam i možemo iskoristiti za proveru linearne nezavisnosti vektora u

P2 koristeći standardnu proveru linearne nezavisnosti u R3 . Neka su nam, na
primer, data sledeća tri polinoma iz P2
p1 (x) = 1 + x − 2x2 , p2 (x) = 2 − 3x + x2 , p3 (x) = −5x + 5x2 .
Vektori iz R3 koji po izomorfizmu i odgovaraju ovim polinomima su
v1 = (1, 1, −2), v2 = (2, −3, 1), v3 = (0, −5, 5)
Provera linearne nezavisnosti skupa {v1 , v2 , v3 } se radi na standardan način.
Od komponenti ovih vektora formiramo sledeću matricu tipa 3 × 3:
⎛ ⎞
1 1 −2
⎝ 2 −3 1 ⎠
0 −5 5
41
42 ODELjAK 5. INVERZI, IDEMPOTENTI
Gausovom metodom eliminacije, možemo matricu svesti na stepenasti oblik (svi

elementi ispod glavne dijagonale su jednaki nuli).
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎞
1 1 −2 1 1 −2 1 1 −2
⎝ 2 −3 1 ⎠ −2ρ 1 +ρ2 −ρ2 +ρ3
−→ ⎝ 0 −5 5 ⎠ −→ ⎝ 0 −5 5 ⎠
0 −5 5 0 −5 5 0 0 0
Zaključujemo da je skup {v1 , v2 , v3 } linearno zavisan pa je zbog izomorfizma i

skup {p1 (x), p2 (x), p3 (x)} takod̄e linearno zavisan. Znači, linearni omotač tog
skupa je dvodimenzionalni potprostor od P2 . Ovo je bio jedan primer upotrebe
izomorfizama.
Sada ćemo u ovoj konkretnoj situaciji navesti jedan primer moguće zloupo-
trebe izomorfizama. Ona je karakteristična za slučaj kada je kategorija (uni-
verzum) nesposobna da uoči neke fine razlike izmed̄u njenih objekata. Na
primer, za polinom x2 − 1 znamo da su +1 i −1 njegovi koreni. Po izomor-
fizmu i, tom polinomu odgovara vektor (−1, 0, 1) ∈ R3 . Da li ima smisla reći
da su +1 i −1 koreni ovog vektora? Znači izomorfizam ,,izjednačava” samo onu
strukturu koja je zajednička za celu kategoriju (univerzum) dok i dalje objekti u
toj kategoriji imaju neke svoje osobenosti koje ih razlikuju od njima izomorfnih
objekata, ali samo ako ih gledamo iz ugla nekog drugog univerzuma.
Slično kao što smo mi u prethodnom primeru izjednačili vektorske prostore
R i P2 , Rene Dekart je izjednačio R2 i euklidsku ravan na sledeći način. U
3
ravni se izabere jedna tačka, koju nazovemo koordinatni početak i izaberu se dva
med̄usobno normalna, jedinična vektora i i j. Vektor (x, y) ∈ R2 preslikavamo
u vektor date ravni na sledeći način:
(x, y) → xi + yj.
Vektor xi + yj potpuno zadaje tačku A koja je njegova krajnja tačka kada mu
je početak u koordinatnom početku i taj vektor je vektor položaja tačke A.
y
6
yj A(x, y)
6
j 6
- - -
O i xi x
Ovo nam omogućava da se lako prebacujemo iz R2 u vektore u geometriji

kao i u tačke u ravni i obrnuto. Na taj način smo dobili par izomorfizama
koji nam mogu koristiti za upoznavanje sa geometrijom sa strane algebre ili
§5.1. Izomorfizmi: Upotreba i zloupotreba 43
obrnuto. Dekartu je R2 bio blizak, pa je celu geometriju ,,otkrivao” tako što

ju je predstavljao kroz vektorski prostor R2 . Euklidu je, verovatno, geometrija
bila bliža, i on bi mogao svoja geometrijska znanja da iskoristi za upoznavanje
sa prostorom R2 .
Funkciju koja elementima prostora R2 dodeljuje tačke u euklidskoj ravni
nazovimo ucrtavanje a njen inverz, funkciju iz euklidske ravni u R2 nazovimo
koordinate.
ucrtavanje
'$ '$
s
R2 euklidska ravan
&% k &%
koordinate
Ovo nam omogućava da algebarskim jezikom pričamo ne samo o tačkama iz

ravni, nego i o raznim figurama (skupovima tačaka) kao što su prave, krugovi
itd. Ovo neće biti primer zloupotrebe izomorfizma zato što mi imamo algebarski
način zadavanja (pomoću jednačina) tih figura kao podskupova od R2 .
Primer 5.1.1. Neka su date prave l1 : 4x − y + 1 = 0 i l2 : x + 4y − 4 = 0:
y
6

l1

XX
XXX
s
1 XXXX
XXX x
s XX
s X
-
XX
− 41 4 XXX
l2

Ukoliko želimo da utvrdimo da su ove prave med̄usobno normalne, to možemo

da uradimo direktno sredstvima koja su nam na raspolaganju u vektorskom
(unitarnom) prostoru R2 . Uzećemo dva vektora, od kojih je prvi kolinearan sa
pravom, a drugi sa drugom pravom (to su njihovi vektori pravca) i izračunamo
njihov skalarni proizvod. Ukoliko je on jednak nuli, prave jesu normalne.
−−−→
Tačke A1 (0, 1) i B1 (− 14 , 0) pripadaju pravoj l1 pa je A1 B1 = (− 14 , 0) −
1
(0, 1) = (− 4 , −1), vektor pravca te prave. Tačke A2 (0, 1) i B2 (4, 0) pripadaju
−−−→
pravoj l2 pa je A2 B2 = (4, 0) − (0, 1) = (4, −1), vektor pravca te prave. Pošto
−−−→ −−−→
je A1 B1 · A2 B2 = (− 14 , −1) · (4, −1) = −1 + 1 = 0, to su vektori, pa samim tim
i ove prave med̄usobno normalne.
Ovo još uvek nije zloupotreba, jer postoji način da analitičkim sredstvima
pričamo o figurama u ravni. Recimo, besmisleno bi bilo pričati o sabiranju
dve tačke, jer se u ravni tačke nikad ne sabiraju. Eventualno se sabiraju njihovi
vektori položaja, što je upravo ono što smo u ovom primeru i radili. Ipak, i dalje
imamo mogućnost da preko ovih izomorfizama, na analitički način pričamo o
nečemu što je vrlo geometrijski, kao na primer normalnost pravih.
§5.2. Prebrojavanje sekcija i retrakcija

Dejan Jovićević
Po teoremi 3.3.8, funkcija ima sekciju akko je na odnosno akko je epimor-
fizam. Kada hoćemo da navedemo ili samo prebrojimo sve moguće sekcije za
datu funkciju, najbolje je da je posmatramo kao sortiranje elemenata domena
prema kodomenu (videti §4.1).
Primer 5.2.1. Neka je f : U → B funkcija ,,boja očiju” koja ima za domen

skup A učenika a za kodomen skup B nekih boja. Svi učenici koji imaju istu
boju očiju se ,,grupišu” u jednu klasu koja je odred̄ena njihovom zajedničkom
slikom (što je upravo boja njihovih očiju). Neka su učenici numerisani brojevima
od 0 do 5 i neka su nam date boje: p (plava), c (crna) i z (zelena).
·0 ·4
A ·1 ·3
·2 ·5
f s
? ? ?
B ·p ·c ·z

Kako izgleda jedna sekcija za ovako zadatu funkciju? To mora biti funkcija
s : B → A koja kad se komponuje sleva sa funkcijom f daje identično preslika-
vanje na skupu B (slika svakog elementa iz B je on sam). To se zapisuje ovako:
f ◦ s = 1B .
Evo jednog primera takvog preslikavanja s. Neka je s1 : B → A zadato sa:
s1 (p) = 0, s1 (c) = 3, s1 (z) = 4.
§5.2. Prebrojavanje sekcija i retrakcija 45
Treba proveriti da je f ◦ s1 = 1B . Da bi dve funkcije bile jednake, treba da

imaju isti domen i isti kodomen što je u ovom slučaju uvek skup B i još treba
da slikaju svaki element domena na isti način. Uradimo prvo proveru za p ∈ B.
f ◦ s1 (p) = f (s1 (p)) = f (0) = p = 1B (p).
Na isti način možemo uraditi proveru za c i z, tako da s1 jeste stvarno jedna

sekcija.
Kao drugi primer sekcije za f možemo uzeti preslikavanje s2 : B → A zadato
sa:
s2 (p) = 1, s2 (c) = 3, s2 (z) = 5.
Postavlja se pitanje koliko ukupno ima sekcija za f . Kada pogledamo prethodni
primer vidimo da se sekcija formira tako što se u svakoj klasi izabere tačno jedan
element. Ovo ima veze sa nazivom pojma (pun naziv je ,,cross section”, što bi
odgovaralo ,,poprečnom preseku”). Dakle, broj sekcija se računa kao proizvod
broja elemenata svake klase domena. U prethodnom primeru broj sekcija bi
bio: 3 · 1 · 2 = 6. Ako preslikavanje nije na, onda je bar jedna klasa prazna, tj.
ima 0 elemenata pa ova formula i dalje važi.
Po teoremi 3.3.7, funkcija ima retrakciju akko je 1-1, odnosno akko je
monomorfizam. Kada želimo da prebrojimo sve moguće retrakcije za neku
funkciju, najbolje je posmatrati je kao imenovanje elemenata kodomena elemen-
tima domena (videti odeljak 4.2). Pogledajmo sledeću sliku u kojoj se elementi
a i b, domena A, slikaju redom u elemente 2 i 3, kodomena B.
A
a
·
b
·
f r
? ?
B · · · · ·
0 1 2 3 4
Retrakcija, za ovako zadatu funkciju, je neka funkcija r : B → A, koja kada

se komponuje zdesna sa funkcijom f , daje identično preslikavanje na skupu A
(slika svakog elementa iz A je on sam). To se zapisuje ovako:
r ◦ f = 1A .
Retrakcija za funkciju koja je 1-1 se formira tako što se svakom elementu iz

kodomena pridružuje element domena čija je on slika, a elementima kodomena u
koje se ne slika nijedan iz domena (ako ih ima), se pridruži bilo koji iz domena.
Broj načina na koji se povezuju slobodni elementi kodomena sa elementima
domena je zapravo broj retrakcija. Računa se kao broj elemenata domena na
broj slobodnih elemenata kodomena. U prethodnom primeru je to 23 = 8.
Jedan primer retrakcije za f sa gornje slike je

0 1 2 3 4
r1 : .
a a a b a
Treba proveriti da je r1 ◦ f = 1A , tj. da te funkcije imaju isti domen, isti

kodomen (ovde je to skup A) i da slikaju svaki element domena na isti način.
Uradimo proveru za a ∈ A:
r1 ◦ f (a) = r1 (f (a)) = r1 (2) = a = 1A (a).
Na isti način se može uraditi provera i za b, tako da r1 jeste jedna retrakcija za

f . Još jedna od ukupno 8 retrakcija za f bi bila

0 1 2 3 4
r2 : .
b b a b b
Definicija 5.2.2. Idempotent je morfizam e u nekoj kategoriji koji je endo-

morfizam (e : A → A, za neki objekat A) i za koji važi e ◦ e = e.
Pretpostavimo da imamo par sekcija-retrakcija dat sa (s : A → B, r : B →
A), što znači da je r ◦ s = 1A . Tada se lako pokazuje da je kompozicija u
obrnutom redosledu e = s ◦ r : B → B, idempotent:
e ◦ e = (s ◦ r) ◦ (s ◦ r) = s ◦ (r ◦ s) ◦ r = s ◦ 1A ◦ r = s ◦ r = e.
§5.3. Kombinovanje retrakcija i sekcija

Ognjen Stanković
U ovom odeljku oslanjaćemo se na pojmove izomorfizam, retrakcija, sekcija
i idempotent koji su uvedeni u 3.1, 3.2 i 5.2.
Tvrd - enje 5.3.1. Kompozicija dva morfizma koji imaju sekciju takod̄e ima
sekciju.
dokaz. Neka je dat morfizam f : A → B, čija je sekcija sf : B → A i morfizam

g : B → C čija je sekcija sg : C −→ B. Znači da važi:
(∗) f ◦ s f = 1B i (∗∗) g ◦ sg = 1C .
Pokazaćemo da kompozicija g ◦ f : A → C ima sekciju sf ◦ sg : C → A.

§5.3. Kombinovanje retrakcija i sekcija 47
(g ◦ f ) ◦ (sf ◦ sg ) = g ◦ ((f ◦ sf ) ◦ sg ), dva puta asocijativnost

= g ◦ (1B ◦ sg ), (∗)
= g ◦ sg , neutral
= 1C , (∗∗)
Vežba 5.3.1. Pokazati da kompozicija dva morfizma koji imaju retrakciju

takod̄e ima retrakciju.
Definicija 5.3.2. Ako imamo par sekcija-retrakcija (s : A → B, r : B → A),

onda kažemo da je A retrakt od B i to označavamo sa A ≤R B.
s - r -
A B A
Definicija 5.3.3. Za idempotent e : B → B kažemo da se cepa kada postoji

objekat A i par sekcija-retrakcija (s : A → B, r : B → A) takav da je e = s ◦ r.
Primer 5.3.4. Idempotent je u neku ruku uopštenje pojma projekcije. Neka

je data ravan α i prava l u njoj. Ortogonalna projekcija na l je preslikavanje
π : α → α koje svakoj tački ravni α dodeljuje podnožje normale iz te tačke na
π
pravu l (na donjoj slici A → A ).
A
r l
r
A
Pošto π slika svaku tačku prave l u samu sebe, lako je proveriti da je π
idempotent:
π ◦ π(A) = π(π(A)) = π(A ) = A = π(A).
Da li se π cepa? Pokazaćemo da je odgovor potvrdan.
Neka je s : l → α utapanje prave l u ravan α, tj. preslikavanje zadato sa
s(L) = L za svaku tačku L prave l. Neka je r : α → l zadato sa r(A) = π(A) za
svaku tačku A ravni α. Lako vidimo da je r ◦ s = 1l , tj. da je (s, r) jedan par
sekcija-retrakcija i l je retrakt od α. Takod̄e lako vidimo da je π = s ◦ r. Dakle,
π je idempotent koji se cepa.
Videli smo da teorema 3.3.7 garantuje postojanje retrakcije za svaku funkciju
(morfizam u SetFin ) koja je 1-1. U nekim drugim kategorijama to neće biti
slučaj što nam pokazuje sledeći primer.
Primer 5.3.5. Neka je data duž [AB] i preslikavanje f : {A, B} → [AB], koje
je zadato sa
f (A) = A i f (B) = B.
Ovo preslikavanje je neprekidno ako se za otvorene skupove u {A, B} i [AB]

uzmu oni koje indukuju otvoreni skupovi prave AB. Takod̄e, to preslikavanje je
očigledno 1-1. Postavlja se pitanje da li ono ima neprekidnu retrakciju, tj. da li
postoji neprekidno preslikavanje r : [AB] → {A, B} takvo da je r ◦ f = 1{AB} .
Ar rB
6
r? f
A?
r r?
B
Neprekidno preslikavanje r mora da bude takvo da slika A u A i B u B. Za

svaku drugu tačku duži [AB] može slobodno da se opredeli da li će je preslikati
u A ili u B. Intuicija nam govori da to neće moći da se uradi neprekidno, tj.
da će duž [AB] morati negde da se ,,pocepa”. O dvodimenzionalnom uopštenju
ovog primera ćemo govoriti u odeljku 6.3.
Definicija 5.3.6. Binarna relacija na nekom skupu je predured̄enje kada je

ona refleksivna i tranzitivna.
Tvrd- enje 5.3.7. Relacija ≤R uvedena u definiciji 5.3.2 je predured̄enje na

skupu objekata neke kategorije.
dokaz. (refleksivnost) Treba pokazati da za svaki objekat A važi A ≤R A, tj.

da postoji par sekcija-retrakcija
s - r -
A A A
r ◦ s = 1A . Dovoljno je uzeti da je s = r = 1A .
(tranzitivnost) Treba pokazati da ako je A ≤R B i B ≤R C, onda je i
A ≤R C. Po pretpostavci imamo dva para sekcija-retrakcija (s1 , r1 ) i (s2 , r2 )
s1 - r1 - s2 - r2 -
A B A B C B
r1 ◦ s1 = 1A , r2 ◦ s2 = 1B . Treba nam par sekcija-retrakcija
s3 - r3 -
A C A
r3 ◦ s3 = 1A . Dovoljno je uzeti r3 = r1 ◦ r2 i s3 = s2 ◦ s1 , zato što je tada

§5.4. Idompotenti beleže retrakt 49
r3 ◦ s3 = (r1 ◦ r2 ) ◦ (s2 ◦ s1 )
= r1 ◦ ((r2 ◦ s2 ) ◦ s1 ), dva puta asocijativnost
= r1 ◦ (1B ◦ s1 ), iz druge pretpostavke
= r1 ◦ s1 , neutral
= 1A , iz prve pretpostavke.
§5.4. Idempotenti beleže retrakt
Nikola Ristić
Vratimo se primeru 5.3.4 iz predhodnog poglavlja u kome se posmatra or-
togonalno projektovanje tačaka ravni α na pravu l
A → A ,
π
gde je π : α → α. U tom primeru je dokazano da je π idempotent a dokaz je

izgledao ovako:
π ◦ π(A) = π(π(A)) = π(A ) = A = π(A) ⇒ π ◦ π = π.
Videli smo da se π dekomponuje na retrakciju koja ide iz ravni na pravu i

sekciju koja ide iz prave nazad u ravan. Pitanje je koliko možemo da znamo
o ova dva preslikavanja znajući samo za idempotent π i da li se iz π može
rekonstruisati retrakt, što je ovde prava l?
U ovom slučaju retrakt lako dobijamo; to je π[α] (slika ravni α pomoću π).
Da li je to uvek tako? Pa u osnovi to neće biti slučaj jer retrakt ne može uvek
lako da se vidi, ali jedno zadovoljavajuće rešenje ovog problema ćemo ipak dati.
Primer 5.4.1. Neka skup S predstavlja stanovništvo nekog grada i neka je M

skup mesnih zajednica tog grada. Neka su zadata dva preslikavanja r : S → M
koje svakom stanovniku a ∈ S dodeli mesnu zajednicu na čijoj teritoriji a živi i
s : M → S koja svakoj mesnoj zajednici m ∈ M dodeljuje predstavnika mesne
zajednice m u skupštini grada. Pretpostavlja se da predstavnik mesne zajednice
živi na teritoriji te mesne zajednice.
S .. .. .. ..
. . . .
6
s r
?
M m0 m1 ··· mn
Uzimajući kompoziciju r ◦ s, dobija se preslikavanje iz M u M . Lako se

pokazuje da je ta kompozicija identitet na M , tj. r ◦ s = 1M . Jasno je da je
domen i kodomen kompozicije r◦s skup M , pa leva i desna strana ove jednakosti
imaju isti domen i kodomen. Treba još pokazati da za svako m ∈ M važi da je
r ◦ s(m) = m a to prevedeno na naš jezik znači da predstavnik mesne zajednice
m živi na teritoriji mesne zajednice m, što smo pretpostavili. Znači da je M
retrakt od S po definiciji.
Znamo od ranije da onda obrnuta kompozicija s ◦ r : S → S predstavlja
idempotent. Označimo ga sa i. Šta mi znamo o skupu M ako nam je samo dat
ovaj idempotent i : S → S. Posmatrajmo kako izgleda unutrašnji dijagram ovog
preslikavanja.
u u u u
u u
u u @ u @
@
R
@ ?
x

R
@
?
x @
R
@ ?
x
R
@
?
x
S

Funkcija i dodeljuje svakom stanovniku predstavnika njegove mesne zajed-

nice. Naravno i predstavnika mesne zajednice (deblja tačka) slika u samog
sebe što ilustruje gornji dijagram. Na neki način, skup M koji sada smatramo
nepoznatim možemo da zamenimo skupom i[S]. To znači da smo dogovorno
mesne zajednice izjednačili sa njihovim predstavnicima. Dakle, mi smo idem-
potent i pocepali kao s ◦ r , gde r preslikava S u skup P = i[S] predstavnika
mesnih zajednica, tako da je r (a) = i(a), dok s preslikava P u S tako da je
s (p) = i(p) = p. Ovime smo mi pronašli jedno novo cepanje za i u odnosno na
polazno cepanje i = s ◦ r a samim tim i novi retrakt P u odnosu na polazni re-
trakt M . Med̄utim sledeća teorema nam kaže da smo do na izomorfizam uradili
istu stvar.
Teorema 5.4.2. Ako se idempotent i : B → B cepa kao i = s1 ◦ r1 , za

r1 : B → A1 i s1 : A1 → B, odnosno kao i = s2 ◦ r2 , za r2 : B → A2 i
s2 : A2 → B, onda je A1 ∼
= A2 .
dokaz. Pokazaćemo da za f = r2 ◦ s1 : A1 → A2 i f −1 = r1 ◦ s2 : A2 → A1 važi

f −1 ◦ f = 1A1 i f ◦ f −1 = 1A2 . Dakle, imamo:
(r1 ◦ s2 ) ◦ (r2 ◦ s1 ) = r1 ◦ (s2 ◦ r2 ) ◦ s1 = r1 ◦ i ◦ s1

= r1 ◦ (s1 ◦ r1 ) ◦ s1 = (r1 ◦ s1 ) ◦ (r1 ◦ s1 )
= 1A1 ◦ 1A1 = 1A1 .
§5.5. Tri vrsta problema retrakcije 51
Vežba 5.4.3. Završiti dokaz teoreme 5.4.2 (pokazati da je f ◦ f −1 = 1A2 ).
§5.5. Tri vrste problema retrakcije

Nikola Ristić
I Problem direktora muzeja
Za dato preslikavanje r : B → A treba da izaberemo preslikavanje s : A → B
koje zadovoljava uslov r ◦ s = 1A .
Ovaj problem možemo da zamislimo kao da za svaku vrstu biramo njegovog
predstavnika. Ovo je problem direktora muzeja. Zamislimo nekog direktora
muzeja automobila. Njegov zadatak je da za izložbu spremi od svake marke
automobila po jednog predstavnika. Neka skup B predstavlja sve automobile,
a skup A predstavlja marke automobila. Direktor će prvo da sortira skup B
pomoću preslikavanja r gde će svaki automobil sortirati u odred̄enu marku.
Njegov posao je da izabere sekciju s od r, gde se bira po jedan poseban primerak
automobila svake marke.
Slikovito prikazano:
' $
u
B u u
u
u u
u
u u
u
& %
6
s? r
A ?
u u u u

II Problem posmatrača ptica

Problem posmatrača ptica je suprotan problemu direktora muzeja. Za dato
preslikavanje s : A → B treba izabrati preslikavanje r : B → A koje zadovoljava
r ◦ s = 1A .
Za razliku od direktora muzeja posmatrač ptica ispred sebe dobija priručnik
gde je dat primer svake vrste ptica u vidu fotografije nekog primerka te vrste.
To pridruživanje koje svakoj vrsti dodeljuje (fotografiju) jednog primerka je
preslikavanje s. Posao posmatrača ptice je da svaku pticu koju vidi uporedi sa
fotografijama u priručniku i izabere najpribližniju i time dodeli vrstu uočenoj
ptici. Naravno, ukoliko uoči bas onu individuu (pticu) koja je fotografisana
za priručnik, on će je sigurno prepoznati i sortrati u odgovarajuću vrstu i to
garantuje da je r ◦ s = 1A .
52 ODELjAK 6. BRAUEROVA TEOREMA
' $
u
B u u
u
u u
u @I 6 u
@
I @ u
@ @ u
& %
@ @ 6
@ @
@ @ s r?
@ @
A @ @ ?
u u @ u @u

III Problem dece koje upoznaju svet

Maloj deci je dat najveći problem dok upoznaju svet oko sebe. Ona još uvek
ne znaju šta su to vrste i kad se na primer bave upoznavanjem životinjskog
sveta, ona direkto preslikavaju taj svet u samog sebe tako što nekoj životinji
koju vide pridruže životinju koju već poznaju a koja najviše liči na životinju
koju su ugledali. Formalno, dat im je skup B i ona prave jedno preslikavanje
i : B → B koje zadovoljeno i ◦ i = i, znači idempotent.
Na primer imamo dete koje u kući ima mačku koja se zove Toma. Kada
na ulici vidi neku mačku, ono će je osloviti sa ,,Toma”. Dete će u svojoj glavi
na taj način da formira skup vrsta (retrakt) koji po teoremi 5.4.2 i neće biti
pogrešan—biće izomorfna kopija standardnog skupa vrsta sa kojima se susrelo.
Jedina razlika će biti u tome što će se na primer vrsta koju mi zovemo ,,mačka”
kod tog deteta zvati ,,Toma”.
' $
u
u
u C
B
u u A C
u B u A C u
B
u A C
A B A C
A B AC
AB AAUCu
?
u
m AUBN?
u
m CW
?
m
& %
§6. Brauerova teorema
§6.1. Kategorija TopR

Nemanja Tomić
Holandski matematičar Brauer (1881 - 1966) dokazao je neke izuzetne teo-
reme o neprekidnim preslikavanjima med̄u poznatim objektima: krug, disk,
lopta... Univerzum na koji se te teoreme odnose je kategorija Top, topoloških
prostora i neprekidnih preslikavanja. Mi nećemo ovde govoriti o celoj kategoriji
Top već ćemo se ograničiti na jedno njeno parče u kome će objekti biti pod-
skupovi od Rn .
• kategorija: TopR ,
• objekti: podskupovi od R, R2 , R3 , . . .
• morfizmi: neprekidna preslikavanja
Ono što iz analize funkcija jedne realne promenljive znamo je da je funkcija

f : A → B, gde su A, B ⊆ R, neprekidna u tački a ∈ A, kada za svaku (koliko
god malu) okolinu U tačke f (a) (zadajemo je intervalom (f (a) − ε, f (a) + ε)),
postoji okolina tačke a (zadajemo je intervalom (a − δ, a + δ)) koja se cela slika
u U.
f
R ( ) ( ) R
a−δaa+δ f (a) − ε f (a) f (a) + ε
preslikavanje f : A → B gde su A, B ⊆ R
Pre no što definišemo pojam neprekidnog preslikavanja izmed̄u podskupova

od Rn , podsetićemo se definicije norme u vektorskom prostoru Rn :
√
• za
u ∈ R , u =df u · u, tj. ako je u = (u1 , . . . , un ), onda je u =
n
u21 + . . . + u2n ;
• za u, v ∈ R n
, rastojanje izmed̄u tačaka čiji su vektori položaja u i v je
u − v = (u − v) · (u − v).
Definicija 6.1.1. Preslikavanje f : A → B, gde je A ⊆ Rn i B ⊆ Rm , je

neprekidno u tački a ∈ A kada važi
(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ A)(x − a < δ ⇒ f (x) − f (a) < ε).
53
(Za svaku ε-okolinu f (a) postoji δ-okolina od a koja se cela slika u tu ε-okolinu.)
Definicija 6.1.2. Preslikavanje f : A → B, gde je A ⊆ Rn i B ⊆ Rm , je

neprekidno kada je neprekidno u svakoj tački domena A.
Definicija 6.1.3. Disk (lopta) u Rn sa centrom u i poluprečnikom r je skup

B n = {x ∈ Rn | x − u ≤ r}.
Prisetimo se primera 5.3.5 u kome smo posmatrali utapanje i : E → I skupa
E = {A, B}, kao granice segmenta (duži) I = [A, B], u taj segment (tačka A
iz E se slika u A iz I i tačka B iz E se slika u B iz I). U tom primeru smo
zaključili da nema neprekidnog preslikavanja koje je retrakcija za i.
E A B
r?
I ( () )
A C B
Ovo znači da ne postoji neprekidno preslikavanje r : I → E tako da je

r ◦ i = 1E . To jest nemoguće je neprekidno preslikati interval u njegova dva
kraja i da krajevi ostanu na mestu.
Posmatrajmo sada dvodimenzionalno uopštenje tog primera. Neka je S 1
granica dvodimenzionalnog diska B 2 . Pod utapanjem i : S 1 → B 2 podrazume-
vamo preslikavanje koje granicu diska slika u disk tako što svaku tačku uslika
u samu sebe. Sledeće tvrd̄enje koje je intuitivno prihvatljivo koliko i prethodni
primer nećemo formalno dokazivati.
- enje 6.1.4. Ne postoji neprekidna retrakcija za utapanje i : S 1 → B 2 .

Tvrd
krug
r?
u
r disk
Kako bi izgledala neprekidna retrakcija za i : S 1 → B 2 ? To bi bilo jedno

preslikavanje iz diska B 2 u njegovu granicu S 1 koje mora da ostavi sve tačke
granice nepokretne. Prilično se slaže sa našom intuicijom da to ne možemo da
uradimo neprekidno, tj. bez ,,cepanja” diska negde u unutrašnjosti. Uporediti
ovo sa primerom 5.3.5.
Drugim rečima, pretpostavim da imamo bubanj kome je gornji deo (mem-
brana) u koji se udara napravljen od idealno rastegljivog materijala. Imamo
zadatak da membranu istegnemo tako da se sva nad̄e na obodu čije se tačke tom
prilikom ne pomeraju. Složićemo se sa tim da to ne bismo mogli da uradimo
bez cepanja membrane.
§6.2. Banahov stav o nepokretnoj tački 55
Sagledaćemo još jednu stvar koju je propagirao Brauer a to je intuicionistička

logika. Intuicionistička logika je logički sistem koji se razlikuje od klasične logike,
izmed̄u ostalog i po odnosu prema istinitosti nekog matematičkog tvrd̄enja. U
klasičnoj logici, za svaki dobro formiran iskaz važi da je ili on tačan ili je njegova
negacija tačna, čak i kada nemamo dokaz ni za jedno. Brauer je imao rezerve
prema takvom odnosu prema iskazima kada su se oni odnosili na beskonačne
domene. Na primer ako iskaz glasi da postoji element nekog skupa sa odred̄enim
svojstvom, i ako je taj skup konačan a za svaki njegov element se može odlučiti
da li ima dato svojstvo ili ne, onda možemo da utvrdimo da iskaz ili njegova
negacija važe. Med̄utim, ako je skup na koji se gornji iskaz odnosi beskonačan,
onda to već nije slučaj i Brauer se protivio tome da se tada za takav iskaz
preuzima logički princip koji je važio za konačne domene.
Mnoge tautologije klasične logike ne mogu biti dokazane pomoću intuicio-
nističke logike. To su, na primer: zakon isključenja trećeg p ∨ ¬p, eliminacija
dvostruke negacije ¬¬p ⇒ p kao i sledeća čisto implikativna formula (Persov
zakon) ((p ⇒ q) ⇒ p) ⇒ p. Takod̄e, kod tautologije (p ⇒ q) ⇔ (¬q ⇒
¬p) (zakon kontrapozicije), intuicionistički je dokaziva samo implikacija sleva
udesno. S druge strane, sve intuitističke teoreme su dokazive i u klasičnoj logici.
§6.2. Banahov stav o nepokretnoj tački

Nataša Kuzmanović
Banahov stav o nepokretnoj tački je matematički srodnik Brauerove teo-
reme. Da bismo stekli intuiciju o tome šta tvrdi taj stav, zamislimo da imamo
kutiju koja u sebi sadrži svoju manju idealnu kopiju. Pošto je kopija idealna, ona
će u sebi sadržati kopiju kopije itd. Na taj način dobijamo jedan beskonačan niz
sve manjih i manjih kutija za koji je intuitivno prihvatljivo da postoji tačka koja
pripada svim kutijama iz niza. Malo formalnije, ako polaznu kutiju označimo
sa K i funkciju f : K → K koja slika svaku tačku kutije K u odgovarajuću
tačku njene idealne umanjene kopije, onda za tačku x0 koja pripada svim kuti-
jama u nizu (K, f [K], f 2 [K], . . .) važi f (x0 ) = x0 . Da bismo precizno formulisali
Banahov stav moramo uvesti neke nove pojmove.
Definicija 6.2.1. Neka je X ⊆ Rn . Preslikavanje f : X → X je kontrakcija

kada postoji broj q, 0 < q < 1, takav da za sve x1 , x2 ∈ X, važi
f (x1 ) − f (x2 ) ≤ q · x1 − x2 .
Znači kontrakcija smanjuje rastojanje izmed̄u tačaka.

Mi nećemo formulisati Banahov stav u najopštijem obliku već ćemo se ograničiti
na funkcije iz dvodimenzionalnog diska u samog sebe, jer ćemo se na tom skupu
zadržati i kad budemo formulisali Brauerovu teoremu.
Banahov stav. Svaka kontrakcija f : B 2 → B 2 ima tačno jednu fiksnu tačku.

Primer 6.2.2. Zamislimo da imamo savršenu mapu grada u razmeri 1 : n

gde je n > 1, koju možemo da savijamo bez rastezanja, ali ne smemo da je
pocepamo. Ako tu mapu ispustimo negde na ulici grada, ona će uvek da padne
tako da tačno jedna tačka na njoj leži iznad tačke grada koju prestavlja. Ovo
je jedna posledica Banahovog stava o nepokretnoj tački.
§6.3. Brauerova teorema
Nataša Kuzmanović
Luitzen Egbertus Jan Brouwer (1881 - 1966), holandski matematičar i filo-
zof, bavio se teorijom skupova, kompleksnom analizom, teorijom mere, topologi-
jom. Dokazao topološku invarijantnost dimenzije, a poznat je i po svojoj filo-
zofskoj školi intuicionizma (pristup matematici kao konstruktivnoj mentalnoj
aktivnosti) i, naravno, po Brauerovoj teoremi o fiksnoj tački.
Med̄u mnogobrojnim teoremama o fiksnoj tački, Brauerova je naročito poz-
nata delom i zbog svoje višestruke primene u različitim oblastima matematike.
U topologiji, kao svojoj izvornoj oblasti, Brauerova teorema je jedna od ključnih.
Teorema se, takod̄e, koristi za dokazivanje nekih rezultata u diferencijalnim
jednačinama, kao i u većini uvodnih kurseva diferencijalne geometrije. Ona se
pojavljuje i u oblastima kao što je teorija igara. U ekonomiji Brauerova teo-
rema o fiksnoj tački ima centralnu ulogu u dokazu o postojanju opšte ravnoteže
u tržisnoj ekonomiji.
Prema ovoj teoremi, za bilo koju neprekidnu funkciju f koja preslikava skup
sa odred̄enim svojstvima postoji tačka x0 takva da važi f (x0 ) = x0 . Najjednos-
tavniji slučaj te teoreme predstavlja sledeće tvrd̄enje.
Teorema 6.3.1. Svaka neprekidna funkcija f : [a, b] → [a, b] ima bar jednu
nepokretnu tačku.
Ovo tvrd̄enje neće važiti za svaku neprekidnu endofunkciju. Ako je skup na

kome deluje ta funkcija otvoren interval, onda ona ne mora imati nepokretnu
tačku. Na primer, f : (0, 1) → (0, 1) zadata sa f (x) = x2 je neprekidna funkcija
koja nema fiksnih tačaka zato što za svako x > 0 važi x2 < x.
Mi nećemo formulisati Brauerovu teoremu u najopštijem obliku, već ćemo
se zadržati na dvodimenzionalnom analogonu prethodnog tvrd̄enja.
Brauerova teorema. Svaka neprekidna endofunkcija zatvorenog diska B 2

ima bar jednu nepokretnu tačku.
Ovo tvrd̄enje ćemo dovesti u vezu sa tvrd̄enjem 6.1.4, za koje smo konsta-
tovali da je intuitivno prihvatljivo i koje nismo dokazivali. Dakle, tvrd̄enje koje
ćemo dokazati neće biti Brauerova teorema već sledeća impikacija.
§6.3. Brauerova teorema 57
Tvrd - enje 6.3.2. Ako postoji neprekidna funkcija iz B 2 u B 2 koja nema fiksnu
tačku, onda postoji neprekidna retrakcija za utapanje i : S 1 → B 2 .
dokaz. Pretpostavimo da neprekidna funkcija f : B 2 → B 2 nema fiksnih

tačaka. Zbog toga je dobro definisana poluprava koja polazi iz tačke f (x) i
koja sadrži tačku x. Zamišljamo da imamo strelicu koja počinje u tački f (x)
a završava se u tački x. Ta strelica nam pokazuje tačno jednu tačku r(x) na
granici diska. Tačka r(x) je jedina zajednička tačka gornje poluprave i granice
diska koja je različita od f (x). Strelica i tačka r(x) neprekidno zavise od tačke
x u smislu da malo pomeranje tačke x izaziva malo pomeranje strelice (f je
neprekidna) a to onda izaziva malo pomeranje tačke na granici diska koju ta
strelica pokazuje. Dakle, dobijena funkcija r : B 2 → S 1 je neprekidna. Jasno
je da za x ∈ S 1 važi r(x) = x, zato što tada strelica ima x ∈ S 1 za kraj pa
pokazuje tu samu tačku. Dakle, r je neprekidna retrakcija za i : S 1 → B 2 , tj. r
je neprekidno i r ◦ i = 1S 1 .
x f (x )
r(x1 ) f (x)
x1
x f (x1 )
r(x)
Iz tvrd̄enja 6.3.2, po kontrapoziciji, i klasično i intuicionistički (videti kraj

odeljka 6.1) dobijamo:
Tvrd - enja 6.3.3. Ako ne postoji neprekidna retrakcija za i : S 1 → B 2 , onda ne

postoji neprekidna funkcija iz B 2 u B 2 koja nema fiksnu tačku.
Dakle iz tvrd̄enja 6.1.4 i tvrd̄enja 6.3.3 bismo dobili sledeće.
Tvrd - enja 6.3.4. Ne postoji neprekidna funkcija iz B 2 u B 2 koja nema fiksnu

tačku.
Klasično je ovo isto što i Brauerova teorema. Da li je to i intuicionistički (vidi

[3], §35, Corollary of Theorem 17, Table I)?
Sledeći primer predstavlja primenu trodimenzinalne Brauerove teoreme (uz
neke fizičke i hemijske pretpostavke).
58 ODELjAK 7. FUNKTORI, PRIRODNE TRANSFORMACIJE
Primer 6.3.5. Ako imamo čašu sa sokom, onda bez obzira na to koliko smo
promešali ili protresli čašu u njoj će bar neka tačka tečnosti ostati na istom
mestu na kom je i ranije bila.
Primer 6.3.6. Uzmite kartu Srbije napravljenu od rastegljivog materijala,

uradite sa njom šta hoćete ali bez cepanja, pa je bacite na zemlju (ako niste u
Srbiji, uzmite kartu zemlje u kojoj se nalazite). Tada sigurno postoji tačka na
toj karti koja se nalazi tačno iznad tačke na zemlji koju ona predstavlja.
Za kraj ćemo formulisati jedno uopštenje Brauerove teoreme koje bi se moglo
dokazati na isti način.
Tvrd- enja 6.3.7. Ako su f, g : B 2 → B 2 dve neprekidne funkcije takve da za

svako x ∈ S 1 važi g(x) = x, onda postoji b ∈ B 2 tako da je f (b) = g(b).
§7. Funktori, prirodne transformacije
§7.1. Homomorfizmi monoida
Milan Jerotić
Posmatrajmo dva monoida (M, ∗M , 1M ) i (K, ∗K , 1K ), gde su ∗M i ∗K neke
binarne operacije a 1M i 1K neutrali za njih.
Definicija 7.1.1. Funkcija f : M → K je homomorfizam, kada za svako

m1 , m2 ∈ M važi:
f (m1 ∗M m2 ) = f (m1 ) ∗K f (m2 ), f (1M ) = 1K .
Primer 7.1.2. Posmatrajmo monoide (N, +, 0), (N, ·, 1) i funkciju f : N →

N zadatu sa
f (n) = 2n .
Pokazaćemo da je f homomorfizam.
f (n1 + n2 ) = 2(n1 +n2 ) = 2n1 · 2n2 = f (n1 ) · f (n2 ),
f (0) = 20 = 1.
Dakle, funkcija f jeste homomorfizam.
Primer 7.1.3. Posmatrajmo monoid (Σ∗ , , λ), gde je Σ = {a, b, c},

nadovezivanje a λ prazna reč (videti primer 2.1.8) i monoid (N, +, 0). Neka je
f : Σ → N zadata sa
f f f
a → 5, b → 3, c → 5.
Tada postoji jedinstven homomorfizam f ∗ : Σ∗ → N koji širi datu funkciju f .

Na primer za aabcab ∈ Σ∗ dobijamo
f ∗ (aabcab) = 5 + 5 + 3 + 5 + 5 + 3 = 26.
Naravno, f ∗ praznu reč preslikava u nulu.

Zbog ovog svojstva, za monoid (Σ∗ , , λ) se kaže da je slobodno generisan
skupom Σ. Ako Σ ima samo jedan element, npr. Σ = {a}, onda je lako prover-
iti da je tada (Σ∗ , , λ) ∼
= (N, +, 0). Izomorfizam je homomorfizam koji širi
f
funkciju f : Σ → N zadatu sa a → 1. To znači da je (N, +, 0) slobodno gener-
isan monoid jednočlanim skupom. Primetimo da je taj monoid komutativan.
59
§7.2. Funktori
Milan Jerotić
Kao što smo napomenuli, kategorije predstavljaju uopštenja monoida. Priro-
dno se nameće pitanje šta bi u tom smislu bilo uopštenje pojma homomorfizma
monoida. Na taj način dolazimo do pojma funktora izmed̄u kategorija.
U teoriji kategorija, funktor je vid preslikavanja koje čuva osnovnu kate-
gorijalnu strukturu, pa se na funktore može još gledati kao na homomorfizme
izmed̄u kategorija. Dakle, mogli bismo da od nekog skupa kategorija formiramo
novu kategoriju kojoj bi objekti bili te kategorije a morfizmi bi joj bili funktori
izmed̄u njih.
Funktori su prvo razmatrani u algebarskoj topologiji, gde su algebarski
objekti povezivani sa topološkim prostorima, a algebarski homomorfizmi sa
neprekidnim funkcijama. Danas se funktori koriste širom moderne matematike
za povezivanje različitih kategorija. Termin funktor je pozajmljen od filozofa
Rudolfa Karnapa, koji ga je koristio u drugačijem kontekstu.
Definicija 7.2.1. Neka su C i D kategorije. Funktor F : C → D se sastoji

od para preslikavanja F0 : Ob(C) → Ob(D) i F1 : M or(C) → M or(D) (koje ćemo
označavati jednim slovom F ) zajedno sa dva uslova kompatibilnosti:
F (g ◦ f ) = F g ◦ F f, F (1A ) = 1F A ,
(uporediti sa definicijom 7.1.1). Treba napomenuti da iz ovih uslova sledi da

ako morfizam f iz C ima domen A i kodomen B, onda je F (f ) morfizam iz D
koji ima domen F A i kodomen F B.
Dve bitne posledice definicije funktora su:
1. F transformiše svaki komutativni dijagram iz C u komutativni dijagram
u D;
2. Ako je f izomorfizam u C, onda je F (f ) izomorfizam u D. Ovo će biti
pokazano u vidu sledećeg tvrd̄enja.
Tvrd- enje 7.2.2. Neka je F : C → D funktor. Ako je A ∼

= B u kategoriji C,
onda je F A ∼
= F B u kategoriji D.
dokaz. Iz A ∼
= B sledi da u C postoje morfizmi f : A → B i f −1 : B → A takvi
da je
f −1 ◦ f = 1A , f ◦ f −1 = 1B .
Pokazaćemo da je F f : F A → F B izomorfizam sa inverzom F f −1 : F B → F A.

F f −1 ◦F f = F (f −1 ◦f ) = F 1A = 1F A , F f ◦F f −1 = F (f ◦f −1 ) = F 1B = 1F B ,
što je i trebalo pokazati.
§7.3. Prirodne transformacije 61
Ovo je veoma važno tvrd̄enje pošto nam pomaže da klasifikujemo objekte

neke kategorije do na izomorfizam. Na primer, ako hoćemo da pokažemo da neka
dva topološka prostora nisu izomorfna (izomorfizam u kategoriji Top se naziva
homeomorfizam), onda je nekad lakše proveriti da njihove slike u nekoj drugoj
kategoriji (na primer kategoriji čiji su objekti grupe) pomoću nekog funktora
nisu izomorfne. Tako je nastala gorepomenuta oblast, algebarska topologija.
Ako je F funktor iz A u B, i G funktor iz B u C, onda se može formirati
kompozicija tih funktora i dobiti funktor G ◦ F : A → C. Neutral za tu kom-
poziciju je identični funktor, tj. funktor koji svaki objekat i svaki morfizam slika
u samog sebe. To pokazuje ono što smo rekli na početku ovog odeljka, da se
funktori mogu smatrati morfizmima u kategorijama kategorija.
Nije teško uopštiti pojam funktora na funktor sa više promenljivih. Tako se,
na primer, funktor sa dve promenljive naziva bifunktor .
§7.3. Prirodne transformacije

- urd̄evac
Maksim D
Definicija 7.3.1. Neka su F, G : C → D funktori. Familija morfizama ϕ

kategorije D indeksirana objektima kategorije C (za svaki objekat po jedan mor-
fizam) tako da ϕA : F A → GA i da sledeći dijagram komutira za sve morfizme
f : A → B kategorije C
ϕA
F A −→ GA
Ff ↓ ↓ Gf
ϕB
F B −→ GB
.
je prirodna transformacija iz F u G u oznaci ϕ : F → G. To da prethodni
dijagram komutira znači da je Gf ◦ ϕA = ϕB ◦ F f .
Uslov prirodnosti je zapravo bio osnovni motiv za uvod̄enje pojma kategorije,
jer se često pojavljivao u matematici, a nije bilo jasno kakav opšti kontekst
izražava taj uslov.
Primer 7.3.2. Posmatrajmo kategoriju C koja ima samo dva objekta i tri
morfizma
1A 1B

? f ?
r -
r
A B
Neka je F : C → SetFin funktor zadat sa
F A = {−1, 1, 3}, F B = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9}, F f (x) = x2 ,

(naravno, jedinice se slikaju u identična preslikavanja). Neka je G : C → SetFin

funktor zadat sa

a b c
GA = {a, b, c}, GB = {a, b, c}, Gf : .
a a c
Posmatrajmo sledeću familiju ϕ strelica iz SetFin indeksiranih

objektima
Ai
−1 1 3
B kategorije C. Neka je ϕA : F A → GA zadato sa i neka je
a b c
1 2 ... 8 9
ϕB : F B → GB zadato sa .
a b ... b c
.
Hoćemo da pokažemo da je ϕ : F → G, tj. da je ϕ prirodna transformacija
izmed̄u F i G. Jedina interesantna instanca dijagrama koji treba da komutira
po definiciji prirodnosti je baš ona koju dobijamo kada umesto promenljive f u
njemu stavimo morfizam f naše kategorije C. Sve ostale instance su trivijalne
jer kad umesto f u tom dijagramu stavimo 1A ili 1B , on komutira zbog toga što
svaki funktor slika jedinični morfizam u jedinični morfizam. Dakle, samo treba
proveriti da je Gf ◦ ϕA = ϕB ◦ F f i to radimo direktno:
ϕA ϕA ϕA
-1 −→ a 1 −→ b 3 −→ c
Ff ↓ ↓ Gf Ff ↓ ↓ Gf Ff ↓ ↓ Gf
ϕB ϕB ϕB
1 −→ a 1 −→ a 9 −→ c
.
Definicija 7.3.3. Prirodna transformacija ϕ : F → G, za F, G : C → D,
je prirodni izomorfizam kada je za svaki objekat A kategorije C, morfizam ϕA :
F A → GA izomorfizam.
§7.4. Predured̄enja
Maksim D - urd̄evac
Prisetimo se definicije 5.3.6 koja kaže da je binarna relacija predured̄enje
kada je refleksivna i tranzitivna.
Definicija 7.4.1. Kategorija je predured̄enje kada za svaka dva objekta A i

B u njoj imamo najviše jednu strelicu sa domenom A i kodomenom B.
Primer 7.4.2. Sledeća kategorija je predured̄enje

g

1A ? r) -r ?
1B
A f B
pod uslovom da je g ◦ f = 1A i f ◦ g = 1B . Primetimo da izmed̄u A i B postoje

dva morfizma ali samo jedan sa domenom A a kodomenom B i samo jedan sa
domenom B a kodomenom A.
§7.5. Neke male kategorije 63
Primer 7.4.3. Posmatrajmo Hase dijagram parcijalnog ured̄enja zadatog

relacijom ⊆ na partitivnom skupu (skupu svih podskupova) tročlanog skupa
{1, 2, 3}. To parcijalno ured̄enje (koje je naravno i predured̄enje stim što je
relacija još i antisimetrična) možemo posmatrati i kao kategoriju čiji su objekti
podskupovi od {1, 2, 3}, a strelice su zadate inkluzijom, tj. za X, Y ⊆ {1, 2, 3}
postoji strelica sa domenom X i kodomenom Y kada je X ⊆ Y . Ovo je primer
jedne kategorije koja je predured̄enje i u kojoj važi da ako postoje strelice X → Y
i Y → X onda je X = Y (u običnim predured̄enjima, X → Y i Y → X povlači
X∼ = Y ali ne i X = Y ).
{1, 2, 3}
6@ I@
@
{1, 2} {1, 3} {2, 3}
6I
@ I@ 6
@ @
@ @
{1} {2} {3}
I
@ 6
@
@
{∅}
§7.5. Neke male kategorije

Darko Denčić
Definicija 7.5.1. Konačna kategorija je kategorija koja ima konačno mnogo

objekata i takod̄e konačno mnogo morfizama (strelica).
1A 1B
A B
slika 7.5.1
Definicija 7.5.2. Diskretna kategorija je kategorija koja ima samo jedinične

morfizme, tj. za svaki objekat A postoji samo morfizam 1A . Diskretna kategorija
se može izjednačiti sa skupom svojih objekata.
1A 1B 1C
B C
A
slika 7.5.2
Primer 7.5.3. Posmatrajmo sledeću konačnu kategoriju
1A 1B
f
A g B
Kako su svi morfizmi u njoj predstavljeni na crtežu, zaključujemo da je g◦f = 1A

i f ◦ g = 1B , tj. g je obostrani inverz za f . Činjenica da su f i g med̄usobni
inverzi dovodi nas do toga da su oni ,,svedoci” za izomorfnost objekta A i B,
tj., do na izomorfizam, u ovoj kategoriji imamo posla samo sa jednim objektom.
A g B
Sve prethodne kategorije su predured̄enja tj. kategorije koje za svaki par ob-
jekata imaju najviše jednu strelicu izmed̄u njih.
Primer 7.5.4. Posmatrajmo sledeću kategorija koja ima konačno mnogo ob-
jekata i beskonačno mnogo strelica. Ona se sastoji od dva objekta; I (zamišljamo
ga kao skup sa samo jednim elementom) i N (zamišljamo ga kao skup prirodnih
brojeva).
o
1N s
I N
Zamislimo da je I = {∗} i da je o(∗) = 0, tj. slikamo ∗ u 0 iz N . Zamislimo da

s slika element n iz N u njegov sledbenik n + 1, tj. s(n) = n + 1. Morfizam f
ima posebnu ulogu koja je zadata jednakostima f ◦ o = o i f ◦ s = s ◦ s ◦ f . Ova
kategorija nam predstavlja jednu mašinu za računjanje.
Svaku strelicu iz I u N dobijemo kao kompoziciju strelice o i strelica iz skupa
{s, f } (jedinice ne računamo pošto su neutrali). Po jednakostima koje su nam
date, f ◦o = o i f ◦s = s◦s◦f , oslobad̄amo se f -ova iz tako dobijene kompozicije.
Na primer, f ◦ s ◦ s ◦ o = s ◦ s ◦ s ◦ s ◦ o (intuitivno, kada f primenimo na 2
dobijamo 4). Ovim smo dobili mašinu koja svaki prirodan broj množi sa 2, tj.
kad f primenimo na n, dobijamo 2n.
§7.6. Funktor kategorije 65
§7.6. Funktor kategorije

Darko Denčić
Primer 7.6.1. Posmatrajmo strukture zadate jednim skupom i unarnom

operacijom na njemu. Neka je struktura (X, o) zadata sa X = R+ (skup pozi-
tivnih realnih brojeva) i unarnom operacijom o kvadriranja. Neka je struktura
(Y, u) zadata sa Y = R (skup realnih brojeva) i unarnom operacijom množenja
sa 2. Homomorfizam iz (X, o) u (Y, u) predstavlja preslikavanje α : X → Y za
koje važi da je α(o(x)) = u(α(x)), tj. sledeći dijagram komutira:
α
X Y
o u
X Y
α
Jedan primer izomorfizma izmed̄u ove dve strukture je logaritamska funkcija

ln : R+ → R. Ovo preslikavanje je bijekcija (inverz mu je eksponencijalna funkcija
ex ) i još važi
ln(x2 ) = 2 ln(x),
pa je to preslikavanje po gornjoj definiciji i homomorfizam.
Definicija 7.6.2. Za kategorije A i B, funktor kategorija B A ima za objekte

sve funktore iz A u B, a za morfizme prirodne transformacije izmed̄u takvih
funktora.
Primer 7.6.3. Za kategoriju SetFin i kategoriju C koja ima samo jedan

objekat E i pored jediničnog morfizma 1E još i morfizam f i sve kompozicije
f ◦ f , f ◦ f ◦ f, . . ., posmatramo funktor kategoriju SetCFin čiji su objekti svi
funktori iz C u SetFin .
F
1E f
SetFin
E
Kako izgleda jedan funktor iz C u SetFin ? Da bismo ga zadali, treba izabrati

jedan konačan skup X u koji se slika objekat E iz C i jedan endomorfizam
o : X → X u koji se slika morfizam f iz C, tj. funktor F : C → SetFin je
zadat parom (X, o : X → X). Neka je funktor G : C → SetFin zadat parom
(Y, u : Y → Y ). Morfizam u funktor kategoriji SetCFin izmed̄u F i G je prirodna
·
transformacija α : F → G. Po definiciji prirodne transformacije (vidi 7.3) α je
familija morfizama iz SetFin indeksirana objektima od C, pa pošto C ima samo
jedan objekat, α ima u sebi samo morfizam αE : F E → GE, takav da za svaki
morfizam h : E → E iz C sledeći dijagram komutira:
αE
FE GE
Fh Gh
αE
FE GE
Za h = 1E , komutiranje ovog dijagrama nije interesantno, pošto je posledica

toga da funktor prenosi jedinicu u jedinicu i da je jedinica neutral za kompozi-
ciju, pa nam preostaje slučaj kada je h = f , tj.
αE
FE GE
Ff Gf
αE
FE GE
Pogledajmo šta to značu u našoj konkretnoj situaciji kada su F i G zadati

redom parovima (X, o : X → X) i (Y, u : Y → Y ).
α
X Y
αE
o FE GE u
Ff Gf
FE GE
αE
X Y
α
Vidimo da su objekti F i G od SetCFin u stvari strukture zadate jednim

konačnim skupom i unarnom operacijom na njemu a da je morfizam u SetCFin
homomorfizam takvih struktura. Znači, funktor kategorija SetCFin se može
izjednačiti sa kategorijom algebarskih struktura zadatih konačnim skupom i
unarnom operacijom.
§7.7. Proizvodi 67
§7.7. Proizvod kategorija

Darko Denčić
Definicija 7.7.1. Proizvod kategorija A i B, u oznaci A × B, ima za objekte

ured̄ene parove objekata pri čemu je prvi iz A a drugi iz B i isto tako za morfizme.
Morfizmi se komponuju po koordinatama i jedinični morfizam za objekat (A, B)
iz A × B je par (1A , 1B ).
(A1 , B1 ) (A2 , B1 )
A1 A2 ··· B1 B2 ···
(A1 , B2 ) ···
(A2 , B2 )
A B
A×B
Vežba 7.7.2. Proveriti da ovako zadato A × B zadovoljava uslove iz defiicije

kategorije.
§7.8. Proizvodi
Miloš Milovanović
Definicija 7.8.1. Za objekte A i B kategorije C definišemo njihov proizvod ,

u oznaci A × B, kao objekat kategorije C koji zadovoljava:
p1 p2
1. Postoji par morfizama A×B −→ A i A×B −→ B (prva i druga projekcija).
2. Za svaki objekat C iz te kategorije i svaki par morfizama f : C → A

i g : C → B postoji jedinstven morfizam h : C → A × B takav da je
p1 ◦ h = f i p2 ◦ h = g.
Gornji morfizam h označavamo i sa f, g.
C
f Z g
!- Z
=
? ~
Z
A A×B - B
p1 p2
Primer 7.8.2. U kategoriji SetFin proizvod objekata (konačnih skupova) je

njihov Dekartov proizvod, koji smo razmatrali u odeljku 2.3.
Primer 7.8.3. U kategoriji VctR , proizvod objekata (konačnodimenzionalnih
vektorskih prostora nad R) V i W predstavlja njihov proizvod V × W koji je
izomorfan njihovoj direktnoj sumi. Njega definišemo na sledeći način:
V × W =df {(v , w)|
v ∈ V, w
∈ W }.
Operacija sabiranja je definisana na V × W kao:
(v1 , w
1 ) + (v2 , w
2 ) = (v1 + v2 , w
1 + w
2)
a množenja skalarom kao:
λ(v , w)
= (λv , λw).

Vežba 7.8.4. Proveriti da ovako definisano V × W jeste vektorski prostor

nad R. Pokazati da ako je B = β1 , β2 , . . . , βn baza za vektorski prostor V i
D = δ1 , δ2 , . . . , δm baza za vektorski proizvod W , onda je
(β1 , 0W ), (β2 , 0W ), . . . (βn , 0W ), (0V , δ1 ), (0V , δ2 ), . . . (0V , δm )
baza za vektorski prostor V × W . Pokazati da su preslikavanja p1 : V × W → V
i p2 : V × W → W , zadata kao obične skupovne projekcije, linearna.
§7.9. Koproizvodi
Miloš Milovanović
Definicija 7.9.1. Za objekte A i B kategorije C definišemo njihov koproizvod ,

u oznaci A + B, kao objekat kategorije C koji zadovoljava:
i1 i2
1. Postoji par morfizama A −→ A+B i B −→ A+B (prva i druga injekcija).
2. Za svaki objekat C iz te kategorije i svaki par morfizama f : A → C
i g : B → C postoji jedinstven morfizam h : A + B → C takav da je
h ◦ i1 = f i h ◦ i2 = g.
Gornji morfizam h označavamo i sa [f, g].
i1 - i
2
A A
+ B
B
Z
Z !
f Z - g
Z ?
~ C
Z =
Primer 7.9.2. U kategoriji SetFin , koproizvod je disjunktna unija.
Primer 7.9.3. U kategoriji VctR , koproizvod je isto što i proizvod.
Vežba 7.9.4. Proveriti da V × W ima svojstva koproizvoda u VctR . Kako

izgledaju injekcije? Da li su linearne?
68
Bibliography
[1] P.R. Halmos, How to write mathematics, L’Enseignement

Mathématique, vol. 16 (1970), pp. 123-152
[2] ——–, How to talk mathematics, Notices of the AMS , vol. 21 (1974),
pp. 155-158
[3] S.C. Kleene, Introduction to Metamathematics, North-Holland,

Amsterdam, 1952
[4] F.W. Lawvere and S.H. Schanuel, Conceptual Mathematics; A

first introduction to categories, Cambridge University Press, Cam-
bridge, 1997
[5] S. Mac Lane, Categories for the Working Mathematician,

Springer, Berlin, 1971 (expanded second edition, 1998)
[6] A. Perović, B. Veličković and A. Jovanović, Teorija Skupova,

Matematički fakultet, Beograd, 2007
[7] R.F.C. Walters, Categories and Computer Science, Cambridge

University Press, Cambridge, 1992
69
Index
asocijativnost, 9 kodomen morfizma, 19

asocijativnost kompozicije, 19 kompozicija funkcija, 18
kompozicija morfizama, 19
bifunktor, 61 konačna kategorija, 63
kongruentnost jednakosti, 24
desni inverz morfizma, 26
kontrakcija, 55
diskretna kategorija, 63
koordinate, 43
domen morfizma, 19
koproizvod u kategoriji, 68
element skupa, 14
levi inverz morfizma, 26
epimorfizam, 32
monoid, 9
fibering, 35
monomorfizam, 31
funkcija, 15
morfizam kategorije, 19
funktor, 60
funktor kategorija, 65
neprekidno preslikavanje na skupu, 54
Hase dijagram parcijalnog ured̄enja, 63 neprekidno preslikavanje u tački, 53
homeomorfizam, 61 neutral, 9
homomorfizam monoida, 59 neutral za kompoziciju, 19
norma u Rn , 53
idempotent, 46
idempotent se cepa, 47 objekat kategorije, 18
identično preslikavanje, 18 obostrani inverz morfizma, 26
injekcije, 68 operacija nadovezivanja dijagrama, 10
intuicionistička logika, 55
particionisanje, 35
izomorfizam, 26
podskup skupa, 14
izomorfni objekti, 26
polugrupa, 9
jedinični morfizam, 19 predured̄enje-kategorija, 62
predured̄enje-relacija, 48
karakteristična funkcija, 17 presek skupova, 15
kategorija, 18 preslikavanje, 15
kategorija SetFin , 20 prirodna transformacija, 61
kategorija VctR , 20 prirodni izomorfizam, 62
kategorija ALG, 21 problem izbora, 29
71
72 Index
problem odred̄enosti, 27
proizvod kategorija, 67
proizvod u kategoriji, 67
projekcije, 67
retrakcija, 30
retrakt, 47
sekcija, 31
skup zatvoren za binarnu operaciju, 9
slobodno generisan monoid, 59
strelica kategorije, 19
ucrtavanje, 43
unarna relacija, 17
unija skupova, 15
utapanje, 47
vektor položaja tačke, 42

Kategorije Uvod PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kategorije Uvod PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Upoznavanje s Kategorijama

i opisano je kako nam oni pomažu u objašnjavanju raznih tačaka gledišta na

Zahvaljujem se profesoru Kosti Došenu na sugestijama kako da započnemo ovaj

U Beogradu, 5. februar 2013. Zoran Petrić

Odeljak 2. Monoidi i kategorije 9

Odeljak 3. Izomorfizmi, retrakcije i sekcije 23

Odeljak 4. Dva pogleda na funkcije 35

Odeljak 5. Inverzi, idempotenti 41

Odeljak 6. Brauerova teorema 53

Odeljak 7. Funktori, prirodne transformacije 59

Tanja Bojanović, rod̄ena 8.7.1993. u Beogradu.

Darko Denčić, rod̄en 6.11.1991. u Zaječaru.

- ord̄ević, rod̄en 23.7.1992. u Beogradu.

- urd̄evac, rod̄en 3.9.1992. u Beogradu.

Tijana Živković, rod̄ena 26.8.1991. u Beogradu.

Jelena Jankov, rod̄ena 2.4.1992. u Zrenjaninu.

Milan Jerotić, rod̄en 2.5.1992. u Loznici.

Dejan Jovićević, rod̄en 8.6.1990. u Užicu.

Stefan Kostić, rod̄en 13.8.1992. u Vranju.

Tijana Kostić, rod̄ena 8.7.1991. u Pančevu.

Nataša Kuzmanović, rod̄ena 13.8.1990. u Sarajevu

Miloš Manić, rod̄en 8.10.1992. u Pirotu.

Miloš Milovanović, rod̄en 27.8.1992. u Uroševcu.

- uro Nenadović, rod̄en 24.10.1991. u Loznici.

Nemanja Nerandžić, rod̄en 9.10.1987. u Kragujevcu.

Stefan Panić, rod̄en 23.08.1992. u Užicu.

Nikola Ristić, rod̄en 15.1.1992. u Beogradu.

Marko Stanković, rod̄en 24.3.1992. u Vranju.

Ognjen Stanković, rod̄en 19.8.1992. u Vranju.

Stevan Stojanović, rod̄en 20.7.1992. u Beogradu.

Nemanja Tomić, rod̄en 18.1.1992. u Loznici.

Neko sam ko propagira svestranost, pa se ja nisam samo bavila matematikom

§1.2. Osnovni pojmovi i notacija

Definicija 2.1.1. Monoid je struktura (M, ∗, e) koju čine jedan skup M sa

Primer 2.1.2. (N, · , 1).

Primer 2.1.3. (N, +, 0).

Primer 2.1.4. ({ , ⊥}, ∧, ).

Primer 2.1.5. (M2 , · , I2 ), gdeje M2 skup

Primer 2.1.5 nam je posebno interesantan, zato što su u svim prethodnim

Vežba 2.1.6. Proveriti asocijativnost i nekomutativnost operacije množenja

Vežba 2.1.7. Ispitati neutralnost elementa I2 u primeru 2.1.5.

Primer 2.1.8. Uzmimo da je Σ = {a, b, c, . . . , z} skup slova engleskog al-

nadovezivanja reči. Na primer:

azvsd aaa = azvsdaaa.

Primetimo da se uvek kada nadovežemo dve reči dobija reč, tako da je Σ∗

Vežba 2.1.9. Proveriti nekomutativnost operacije .

§2.2. Monoidi dijagrama

To da je ova operacija asocijativna se može zaključiti iz samog crteza. Kada

zato što on prilikom komponovanja samo ,,razvlači” postojeći crtež ne menjajući

svaka tačka odozgo ,,gleda” tačno jednu odozdo,

pošto je ovaj skup zatvoren za operaciju komponovanja i pošto on sadrži neutral,

Vežba 2.2.1. Koliko elemenata ima F un3 ?

Vežba 2.2.2. Nacrtati sve elemente SJ3 (ima ih samo 15).

Dokazati asocijativnost za ovako deﬁnisanu operaciju je nešto teže nego u

Ukoliko uzmemo podskup od SJ3 koji se sastoji od svih crteža u kojima

Gornjem crtežu sa desne strane jednoznačno odgovara raspored zagrada (())(),

Ukoliko deo graﬁka do prve zajedničke tačke sa pravom x = −1 preslikamo

Jasno je da u ovakvom graﬁku od 2n koraka moramo napraviti n + 1 nagore

što je baš n-ti Katalanov broj.

Vežba 2.2.4. Ispitati direktno asocijativnost u J3 (treba proveriti 53 tj. 125

§2.3. Konačni skupovi i funkcije

svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Na primer, {0, 1} je podskup

1. domena funkcije, skupa iz kojeg preslikavamo, skupa A;