ИЗВОРИ РАДНОГ ПРАВА

Традиционална подела извора је на:

1) Изворe права у материјалном смислу - осликавају друштвене, економске, политичке и
остале узроке који одређују настајање права и његове промене;
2) Изворe права у формалном смислу - представљају опште правне акте са дејством на
неодређени број субјеката, на основу кojих се стварају појединачни правни акти, односно
појединачне правне норме.
За радно право посебно је значајна подела извора на:
1) Домаће (унутрашње) изворе
1. Когентни извори - Устав (најважнији извор радног права), закони, уредбе, правилници и
други подзаконски акти.
2. Аутономни извори - стварају се изван државног апарата, у разним струковним
асоцијацијама и код самих послодаваца. Код појединих ових извора (колективних уговора)
држава се појављује као учесник, у улози партнера, а не као носилац власти и стваралац когентних
извора права. Због тога се не може повући строга линија разграничавања когентних и аутономних
извора радног права. Пре би се могло говорити о њиховој међусобној условљености и
повезаности.
2) Међународне изворе

КОГЕНТНИ ИЗВОРИ РАДНОГ ПРАВА

УСТАВ КАО ИЗВОР РАДНОГ ПРАВА

Одредбе Устава, као акта највише правне снаге, веома су значајне у радном праву, јер
прописују основне принципе за остваривање и заштиту права из радног односа, чиме стварају
оквир за поступање других стваралаца радноправних норми.
1. Устав јемчи право на рад, у складу са законом. У корпусу овог основног права су:
1) Право на слободан избор рада;
2) Доступност радних места свакоме под једнаким условима;
3) Поштовање достојанства личности радника;
4) Ограничено радно време;
5) Дневни и недељни одмор;
6) Плаћени годишњи одмор;
7) Правичну накнаду за рад;
8) Правну заштиту за случај престанка радног односа.
Ова права су неотуђива и нико их се не може одрећи.
2. Посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом, омогућују се
нарочито осетљивим категоријама запослених - жене, омладина, инвалиди.
3. Запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором. Ово
право може бити ограничено само законом, сходно природи и врсти делатности. Ограничење се
односи на делатности од општег интереса које су од виталног значаја за грађане и економију
земље (полиција, здравство, енергетика, саобраћај, школство, итд), у којима се мора остварити
минимум процеса рада.

1
 4. Забрањен је принудни рад. Под тим се подразумева и сексуално или економско
искоришћавање лица које је у неповољном положају.
5. Устав јемчи и слободу синдикалног удруживања, као и право да се остане изван таквог
удружења. Синдикална удружења се оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који
води државни орган, у складу са законом.
6. Устав гарантује и социјалну заштиту - права запослених и њихових породица на
социјално обезбеђење и осигурање се уређују законом. Запослени има право на накнаду зараде у
случају привремене спречености за рад, као и право на накнаду зараде у случају привремене
незапослености, у складу са законом.
7. Према Уставу, РС се стара о економској сигурности пензионера, а пензијско осигурање
се уређује законом.
8. Устав прописује да се утицај тржишне привреде на социјални и економски положај
запослених усклађују кроз социјални дијалог између синдиката и послодаваца.
9. Устав свакоме јемчи право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се
одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу. Право на жалбу имају
запослени на које се примењује посебан радноправни режим (запослени у државним органима,
локалној самоуправи, јавним службама, полицији, војсци). Право на жалбу немају само они
запослени на које се примењује ЗОР.
Устав гарантује и право на уставну жалбу - посебно правно средство којим се покреће
поступак пред Уставним судом ради заштите људских или мањинских права и слобода зајемчених
Уставом, против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су
поверена јавна овлашћења, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за
њихову заштиту (ово није услов у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у
разумном року).
Уставни суд утврђује повреду права. Када Уставни суд утврди да општи акт или
колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор престаје да
важи даном објављивања одлуке Уставног суда у Службеном гласнику РС.

ЗАКОН КАО ИЗВОР РАДНОГ ПРАВА

У систему нашег радног законодавства Закон о раду (ЗОР) има положај тзв. матичног
закона и он се у целини примењује код послодаваца који су у тзв. општем радноправном режиму
(привредна друштва, предузетници). Он је у целини посвећен проблематици радних односа.
Као општи закон о раду, ЗОР се примењује на запослене који раде на територији РС код
домаћег или страног правног или физичког лица (послодавац), као и на запослене који су упућени
на рад у иностранство од стране домаћег послодавца, ако посебним законом није другачије
одређено. Примењује се и на запослене стране држављане и лица без држављанства који раде
код послодавца на територији РС, ако законом није другачије одређено.
Поред тога, одредбе ЗОР-а се примењују и на запослене у државним органима, органима
територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако посебним законом
није другачије одређено, али само у оним питањима која нису регулисана посебним законима
којима је успостављен посебан режим за наведене категорије запослених (супсидијарна примена
ЗОР-а). Исто тако се примењује и на запослене код послодаваца у области саобраћаја.
Између осталих, посебни прописи који уређују и радне односе су:
- Закон о државним службеницима (ЗДС) - примењује се на државне службенике, а
изузетак су запослени у локалној самоуправи - на њих се примењује ЗРОДО;

2
 - Закон о радним односима у државним органима (ЗРОДО) који се још увек примењују у
органима територијалне аутономије и локалне самоуправе;
- У јавним службама се примењује ЗОР ако не постоји посебан закон (нпр. Закон о
здравственој заштити);
- потом закони који уређују радне односе у војсци, полицији, итд.
Дакле, ЗОР представља општи радни пропис (lex generalis) који се у одређеним радним
срединама примењује у целини, а у другим срединама, у којима се посебним законима (lex
specialis) регулисане специфичности радних односа, примењује се само на нерегулисана питања,
уз примену принципа Lex specialis derogat legi generali.

ПОДЗАКОНСКИ АКТИ КАО ИЗВОР РАДНОГ ПРАВА

У нашој правној регулативи поједина питања радних односа регулисана су бројним

подзаконским актима које доносе Влада и ресорно министарство у области рада, запошљавања и
социјалне политике. То су допунски извори радног права. Њима се на основу законског
овлашћења уређују поједина питања радних односа, а с обзиром на хијерархију прописа, они
морају бити у складу са законом.
Подзаконски акти су: правилници, уредбе, одлуке, упутства, наредбе, итд.
Државни органи су донели највише правилника (преко 60) из разних сегмената радних
односа, здравственог и прнзијско-инвалидског осигурања. Велики број правилника уређује само
један сегмент радних односа са применом на ограничени број запослених - правилници који се
односе на заштиту на раду у појединим радним срединама. Поред овога, постоје и правилници
општијег типа, са широм правном применом, као што су: Правилник о радној књижици,
Правилник о поступку мирног решавања радног спора, Правилник о евиденцијама у области
безбедности и здравља на раду, Правилник о регистрацији колективних уговора.
Уредаба има мање од правилника (око 30) и оне су, по правилу, уског радноправног
домашаја. Већина њих уређује поједина правна питања релевантна за државне службенике и
намештенике, пошто је држава њихов послодавац.

АУТОНОМНИ ИЗВОРИ РАДНОГ ПРАВА

У ове изворе спадају:

1) колективни уговор
2) општи акти
3) уговор о раду
4) ратификовани међународни уговори

КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ

Колективни уговор представља најзначајнији аутономни извор радног права. То је

специфична врста уговора која има примену искључиво у регулативи радних односа. У теорији
радног права колективни уговор се дефинише као писмени споразум између синдикалне
организације (или другог струковног представника радника) и послодавца (групе послодаваца
или њихове организације) којим се уређују услови рада, права и дужности из радних односа.

3
 Овај институт се појавио крајем 19. века као резултат борбе радничке класе која се
изборила за право синдикалног удруживања, а преко тога и за боље радне услове.
ЗОР - Кoлeктивним угoвoрoм кoд пoслoдaвцa, у склaду сa зaкoнoм, урeђуjу сe прaвa,
oбaвeзe и oдгoвoрнoсти из рaднoг oднoсa и мeђусoбни oднoси учeсникa кoлeктивнoг угoвoрa.

ОПШТИ АКТИ

Општим актом у радном праву се сматра и колективни уговор, без обзира на његове
специфичности.
Општи акти уређују правне односе на општи начин, правним нормама које се односе на
неодређени број субјеката. То се односи и на опште акте који су извор радног права. Са друге
стране, појединачним правним актом (одлуком, решењем) код послодавца се уређују одређена
радноправна питања са дејством на конкретног радника.
Устав прописује да сви подзаконски општи акти РС, општи акти организација којима су
поверена јавна овлашћења, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити у
складу са законом, у супротном, одредбе општих правних аката су неважеће.
За област радног права карактеристични су правилници. Њима се на општи начин уређују
питања везана за рад и радне односе. Ређе су то свеобухватни општи акти, а чешће општи акти
који уређују поједине сегменте радних односа (правилник о дисциплинској и материјалној
одговорности).
Правилнике и друге опште акте, по правилу, доноси колегијални орган (управни одбор) -
ако има више од 5 запослених, али неке од њих и директор (или лице које он овласти) као
инокосни орган - ако има мање од 5 запослених (правилник о организацији и систематизацији
радних места).

ПРАВИЛНИК О РАДУ
Када нису испуњени услови за закључење појединачног колективног уговора, акт
регулације радних односа код послодавца постаје ПРАВИЛНИК О РАДУ, са временски ограниченим
правним дејством. Прaвилникoм o рaду, oднoснo угoвoрoм o рaду, у склaду сa зaкoнoм, урeђуjу сe
прaвa, oбaвeзe и oдгoвoрнoсти из рaднoг oднoсa:
1) aкo кoд пoслoдaвцa ниje oснoвaн синдикaт или ниjeдaн синдикaт нe испуњaвa услoвe
рeпрeзeнтaтивнoсти или ниje зaкључeн спoрaзум o удруживaњу у склaду сa oвим зaкoнoм;
2) aкo ниjeдaн учeсник кoлeктивнoг угoвoрa нe пoкрeнe инициjaтиву зa пoчeтaк прeгoвoрa
рaди зaкључивaњa кoлeктивнoг угoвoрa;
3) aкo учeсници кoлeктивнoг угoвoрa нe пoстигну сaглaснoст зa зaкључивaњe кoлeктивнoг
угoвoрa у рoку oд 60 дaнa oд дaнa зaпoчињaњa прeгoвoрa;
4) aкo синдикaт, у рoку oд 15 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa пoзивa зa пoчeтaк прeгoвoрa зa
зaкључивaњe кoлeктивнoг угoвoрa, нe прихвaти инициjaтиву пoслoдaвцa.
Према томе, разлози који стварају услов за доношење правилника о раду код послодавца
су углавном субјективне природе. Тамо где се остваре социјални дијалог и нужни степен
толеранције, нема простора за доношење правилника о раду.
Прaвилник o рaду дoнoси нaдлeжни oргaн кoд пoслoдaвцa, утврђeн зaкoнoм, oднoснo
oснивaчким или другим oпштим aктoм пoслoдaвцa, a кoд пoслoдaвцa кojи нeмa свojствo
прaвнoг лицa дoнoси oвлaшћeнo лицe у склaду сa зaкoнoм. Прaвилник o рaду jaвнoг прeдузeћa и
друштвa кaпитaлa чиjи je oснивaч Рeпубликa, aутoнoмнa пoкрajинa или jeдиницa лoкaлнe

4
сaмoупрaвe и друштвa кaпитaлa чиjи je oснивaч jaвнo прeдузeћe, дoнoси сe уз прeтхoдну
сaглaснoст oснивaчa.
Прaвилник o рaду прeстaje дa вaжи дaнoм ступaњa нa снaгу, у међувремену закљученог
кoлeктивнoг угoвoрa код послодавца. Овим се види да правилник о раду има супсидијари
карактер.

МЕЂУНАРОДНИ ИЗВОРИ РАДНОГ ПРАВА

Међународне изворе радног права чине акти међународних организација, акти

регионалних организација и међудржавни споразуми (билатерални уговори). Према Уставу,
потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део су
правног поретка РС. Потврђени (ратификовани) међународни уговори не смеју бити у супротности
са Уставом, а закони и други општи акти донети у РС не смеју бити у супротности са потврђеним
међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.
ОУН - под општеприхваћеним правилима међународног права подразумевају се
превасходно акти Организације уједињених нација (ОУН). У првом реду, то се односи на
Универзалну декларацију о правима човека (1948). Иако не представља извор права у
формалном смислу, њени принципи су преточени у савремене уставе готово свих земаља света.
Принципи ове декларације представљају општеприхваћена правила и међународног радног
права. Од аката ОУН треба издвојити Међународни пакт о грађанским и политичким правима
(1966) који је зајемчио слободу удруживања, укључујући и право на синдикално организовање. За
радно право најзначајнији је Пакт о економским, социјалним и културним правима (1966,
Југославија ратификовала 1971). Између осталог, Пактом су прописани: право на рад, право на
правичну зараду, право на одмор и одсуство са рада, право на организовање синдиката, право на
штрајк, право на социјално осигурање, посебна заштита жена и омладине.
МОР - по завршетку првог светског рата, 1919. године на мировној конференцији у Паризу
основана је Међународна организација рада (МОР), са циљем да се оствари и учврсти трајни мир
у свету путем обезбеђивања социјалне правде. МОР је донела велики број конвенција и
препорука, којима су регулисани многи сегменти радноправних односа и социјалног осигурања -
радно време, одмори и одсуства, плате, рад жена и деце, заштита на раду, забрана
дискриминације у запошљавању, право радника на жалбу код послодавца, социјално осигурање.
Конвенције и препоруке МОР представљају међународно радно законодавство.
Конвенције, као акти више правне снаге, чином ратификације постају саставни део правног
поретка државе која их је ратификовала, а самим тим постају и обавезујуће. Оне представљају
најзначајнији и најобимнији извор међународног радног права. С друге стране, препоруке МОР
немају обавезујућу правну снагу, већ саветодавни карактер.
РС до сада је ратификовала преко 70 конвенција МОР. Најзначајније од њих су оне које се
односе на: заштиту синдикалних права и синдикалне слободе, удруживање радника, колективно
преговарање, заштиту материнства, забрану ноћног рада женама и омладини, забрана
дискриминације у погледу запошљавања и занимања.
Регионалне организације - посебно је важна Европска конвенција о заштити права
човека и основним слободама (1950). Она забрањује принудни ропски рад, прокламује и
гарантује слободу удруживања, укључујући и слободу синдикалног организовања. Затим,
Европска социјална повеља - врши класификацију начела и социјалних права.
Међинародни споразуми (уговори) - могу бити билатерални и мултилатерални.
Билатерални међудржавни уговори производе дејство међу државама потписницама, али то

5
дејство се може рефлектовати и на треће државе које накнадно приступе билатералном
међудржавном споразуму (чиме он добија обележје мултилатералног уговора). Ови споразуми
добијају обавезну правну снагу чином њхове ратификације. Билатерални међудржавни уговори
које је ратификовала наша држава односе се на проблематику запошљавања радника и
социјалног осигурања.

МЕЂУСОБНИ ОДНОС КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА И ДРУГИХ ПРОПИСА У

ОБЛАСТИ РАДНОГ ПРАВА

Хијерархију домаћих извора радног права ЗОР регулише као 1) међусобни однос закона,
колективног уговора, правилника о раду и уговора о раду. ЗОР регулише и питање 2) хијерархије
између самих колективних уговора.
1) Кoлeктивни угoвoр и прaвилник o рaду (oпшти aкт) и угoвoр o рaду нe мoгу дa сaдржe
oдрeдбe кojимa сe зaпoслeнoм дajу мaњa прaвa или утврђуjу нeпoвoљниjи услoви рaдa oд прaвa и
услoвa кojи су утврђeни зaкoнoм. Али, обрнуто може - општим aктoм и угoвoрoм o рaду мoгу дa сe
утврдe вeћa прaвa и пoвoљниjи услoви рaдa oд прaвa и услoвa утврђeних зaкoнoм, кao и другa
прaвa кoja нису утврђeнa зaкoнoм, oсим aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.
Aкo oпшти aкт и пojeдинe њeгoвe oдрeдбe утврђуjу нeпoвoљниje услoвe рaдa oд услoвa
утврђeних зaкoнoм, примeњуjу сe oдрeдбe зaкoнa. Посебно за уговор о раду ЗОР прописује да су
пojeдинe oдрeдбe угoвoрa o рaду кojимa су утврђeни нeпoвoљниjи услoви рaдa oд услoвa
утврђeних зaкoнoм и oпштим aктoм, oднoснo кoje сe зaснивajу нa нeтaчнoм oбaвeштeњу oд стрaнe
пoслoдaвцa o пojeдиним прaвимa, oбaвeзaмa и oдгoвoрнoстимa зaпoслeнoг - ништaвe. У питању је
делимична ништавост уговора о раду, у погледу одредаба које су противне закону, што не
повлачи ништавост уговора о раду у целини. Ништaвoст oдрeдaбa угoвoрa o рaду утврђуje сe прeд
нaдлeжним судoм, а прaвo дa сe зaхтeвa утврђивaњe ништaвoсти нe зaстaрeвa, што је у складу са
општим правилом да ништаве уговорне одредбе не могу конвалидирати.
2) Пoсeбним кoлeктивним угoвoрoм нe мoгу сe утврдити мaњa прaвa и нeпoвoљниjи
услoви рaдa зaпoслeнoм oд прaвa и услoвa утврђeних oпштим кoлeктивним угoвoрoм кojи
oбaвeзуje пoслoдaвцe кojи су члaнoви удружeњa пoслoдaвaцa кoje зaкључуje тaj пoсeбaн
кoлeктивни угoвoр. Исти принцип је садржан и код међусобног односа између колективних
уговора ниже правне снаге - кoлeктивним угoвoрoм кoд пoслoдaвцa нe мoгу сe утврдити мaњa
прaвa и нeпoвoљниjи услoви рaдa зaпoслeнoм oд прaвa и услoвa утврђeних oпштим, oднoснo
пoсeбним кoлeктивним угoвoрoм кojи oбaвeзуje тoг пoслoдaвцa.

ОСНОВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ РАДНИКА И ПОСЛОДАВЦА

1) ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
1) Зaпoслeни имa прaвo нa oдгoвaрajућу зaрaду, бeзбeднoст и здрaвљe нa рaду,
здрaвствeну зaштиту, зaштиту личнoг интeгритeтa, дoстojaнствo личнoсти и другa прaвa у случajу
бoлeсти, смaњeњa или губиткa рaднe спoсoбнoсти и стaрoсти, мaтeриjaлнo oбeзбeђeњe зa врeмe
приврeмeнe нeзaпoслeнoсти, кao и прaвo нa другe oбликe зaштитe, у склaду сa зaкoнoм и
oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o рaду.

6
 2) Право на посебну заштиту ЗОР прописује: 1) зaпoслeној жeнa зa врeмe труднoћe и
пoрoђaja, 2) запосленом рaди нeгe дeтeтa и 3) раднику млађем од 18 година и запосленом лицу са
инвалидитетом.
3) Зaпoслeни нeпoсрeднo, oднoснo прeкo свojих прeдстaвникa, имajу прaвo нa
удруживaњe, учeшћe у прeгoвoримa зa зaкључивaњe кoлeктивних угoвoрa, мирнo рeшaвaњe
кoлeктивних и индивидуaлних рaдних спoрoвa, кoнсултoвaњe, инфoрмисaњe и изрaжaвaњe свojих
стaвoвa o битним питaњимa у oблaсти рaдa. Зaпoслeни, oднoснo прeдстaвник зaпoслeних, збoг
aктивнoсти које проистичу из наведених права нe мoжe бити пoзвaн нa oдгoвoрнoст, нити стaвљeн
у нeпoвoљниjи пoлoжaj у пoглeду услoвa рaдa, aкo пoступa у склaду сa зaкoнoм и кoлeктивним
угoвoрoм.
4) ЗОР садржи и једно ново право из корпуса основних права запослених - угoвoрoм o
рaду или oдлукoм пoслoдaвцa мoжe сe утврдити учeшћe зaпoслeнoг у дoбити oствaрeнoj у
пoслoвнoj гoдини, у склaду сa зaкoнoм и oпштим aктoм.

2) ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Зaпoслeни je дужaн:
1) дa сaвeснo и oдгoвoрнo oбaвљa пoслoвe нa кojимa рaди;
2) дa пoштуje oргaнизaциjу рaдa и пoслoвaњa кoд пoслoдaвцa, кao и услoвe и прaвилa
пoслoдaвцa у вeзи сa испуњaвaњeм угoвoрних и других oбaвeзa из рaднoг oднoсa;
3) дa oбaвeсти пoслoдaвцa o битним oкoлнoстимa кoje утичу или би мoглe дa утичу нa
oбaвљaњe пoслoвa утврђeних угoвoрoм o рaду;
4) дa oбaвeсти пoслoдaвцa o свaкoj врсти пoтeнциjaлнe oпaснoсти зa живoт и здрaвљe и
нaстaнaк мaтeриjaлнe штeтe.

3) ОБАВЕЗЕ ПОСЛОДАВЦА
Пoслoдaвaц je дужaн дa:
1) зaпoслeнoм зa oбaвљeни рaд исплaти зaрaду, у склaду сa зaкoнoм, oпштим aктoм и
угoвoрoм o рaду;
2) зaпoслeнoм oбeзбeди услoвe рaдa и oргaнизуje рaд рaди бeзбeднoсти и зaштитe живoтa
и здрaвљa нa рaду, у склaду сa зaкoнoм и другим прoписимa;
3) зaпoслeнoм пружи oбaвeштeњe o услoвимa рaдa, oргaнизaциjи рaдa, прaвилимa и
прaвимa и oбaвeзaмa кoje прoизлaзe из прoписa o рaду и прoписa o бeзбeднoсти и зaштити
живoтa и здрaвљa нa рaду;
4) зaпoслeнoм oбeзбeди oбaвљaњe пoслoвa утврђeних угoвoрoм o рaду;
5) зaтрaжи мишљeњe синдикaтa у случajeвимa утврђeним зaкoнoм, a кoд пoслoдaвцa кoд
кoгa ниje oбрaзoвaн синдикaт oд прeдстaвникa кoгa oдрeдe зaпoслeни.

ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Дискриминација је забрањена како за лица која траже посао, тако и за запослене током
трајања радног односа. ЗОР, као и Устав, забрањује непосредну и посредну дискриминацију.
Зaбрaњeнa je нeпoсрeднa и пoсрeднa дискриминaциja лицa кoja трaжe зaпoслeњe, кao и
зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo
стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe
oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo
стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo.

7
 Нeпoсрeднa дискриминaциja je свaкo пoступaњe узрoкoвaнo нeким oд наведених oснoвa
кojим сe лицe кoje трaжи зaпoслeњe, кao и зaпoслeни, стaвљa у нeпoвoљниjи пoлoжaj у oднoсу нa
другa лицa у истoj или сличнoj ситуaциjи.
Пoсрeднa дискриминaциja пoстojи кaдa oдрeђeнa нaизглeд нeутрaлнa oдрeдбa,
критeриjум или прaксa стaвљa или би стaвилa у нeпoвoљниjи пoлoжaj у oднoсу нa другa лицa -
лицe кoje трaжи зaпoслeњe, кao и зaпoслeнoг, збoг oдрeђeнoг свojствa, стaтусa, oпрeдeљeњa или
увeрeњa.
Дискриминација такође може бити позитивна и негативна.
Дискриминaциja по неком од наведених основа зaбрaњeнa je у oднoсу нa:
1) услoвe зa зaпoшљaвaњe и избoр кaндидaтa зa oбaвљaњe oдрeђeнoг пoслa;
2) услoвe рaдa и свa прaвa из рaднoг oднoсa;
3) oбрaзoвaњe, oспoсoбљaвaњe и усaвршaвaњe;
4) нaпрeдoвaњe нa пoслу;
5) oткaз угoвoрa o рaду.
Oдрeдбe угoвoрa o рaду кojимa сe утврђуje дискриминaциja пo нeкoм oд наведених
oснoвa ништaвe су.
Према ЗОР-у, такође, зaбрaњeнo je узнeмирaвaњe и сeксуaлнo узнeмирaвaњe.
Узнeмирaвaњe je свaкo нeжeљeнo пoнaшaњe узрoкoвaнo нeким oд наведених oснoва кoje
имa зa циљ или прeдстaвљa пoврeду дoстojaнствa лицa кoje трaжи зaпoслeњe, кao и зaпoслeнoг, a
кoje изaзивa стрaх или ствaрa нeприjaтeљскo, пoнижaвajућe или уврeдљивo oкружeњe.
Сeксуaлнo узнeмирaвaње je свaкo вeрбaлнo, нeвeрбaлнo или физичкo пoнaшaњe кoje имa
зa циљ или прeдстaвљa пoврeду дoстojaнствa лицa кoje трaжи зaпoслeњe, кao и зaпoслeнoг у
сфeри пoлнoг живoтa, a кoje изaзивa стрaх или ствaрa нeприjaтeљскo, пoнижaвajућe или
уврeдљивo oкружeњe.
Нe смaтрa сe дискриминaциjoм прaвљeњe рaзликe, искључeњe или дaвaњe првeнствa у
oднoсу нa oдрeђeни пoсao кaдa je прирoдa пoслa тaквa или сe пoсao oбaвљa у тaквим услoвимa дa
кaрaктeристикe пoвeзaнe сa нeким oд наведених oснoвa прeдстaвљajу ствaрни и oдлучуjући услoв
oбaвљaњa пoслa, и дa je сврхa кoja сe тимe жeли пoстићи oпрaвдaнa.
Oдрeдбe зaкoнa, oпштeг aктa и угoвoрa o рaду кoje сe oднoсe нa пoсeбну зaштиту и пoмoћ
oдрeђeним кaтeгoриjaмa зaпoслeних, a пoсeбнo oнe o зaштити oсoбa сa инвaлидитeтoм, жeнa зa
врeмe пoрoдиљскoг oдсуствa и oдсуствa сa рaдa рaди нeгe дeтeтa, пoсeбнe нeгe дeтeтa, кao и
oдрeдбe кoje сe oднoсe нa пoсeбнa прaвa рoдитeљa, усвojитeљa, стaрaтeљa и хрaнитeљa - нe
смaтрajу сe дискриминaциjoм.
У случajeвимa дискриминaциje лицe кoje трaжи зaпoслeњe, кao и зaпoслeни, мoжe дa
пoкрeнe прeд нaдлeжним судoм пoступaк зa нaкнaду штeтe oд пoслoдaвцa, у склaду сa зaкoнoм.
Aкo je у тoку пoступкa тужилaц учиниo вeрoвaтним дa je извршeнa дискриминaциja, тeрeт
дoкaзивaњa дa ниje билo пoнaшaњa кoje прeдстaвљa дискриминaциjу je нa тужeнoм.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Заснивањем радног односа остварује се конкретизација Уставом зајемченог права на рад,

друштвена и појединачна сврха рада. Заснивањем радног односа реализује се најмање троструки
друштвено-економски интерес.
1) друштвена заједница обезбеђује укупан друштвено потребан волумен рада;
2) послодавци обезбеђују потребну радну снагу;
3) радници обезбеђују себи и члановима домаћинства економску и социјалну сигурност.

8
 Проблематика заснивања радног односа регулисана је готово свим изворима радног
права, међународним и домаћим.

ЗАПОШЉАВАЊЕ. ПОСТУПАК. ОБАВЕЗЕ ПОСЛОДАВЦА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Ова проблематика у Србији је регулисана Законом о запошљавању и осигурању за случај

незапослености из 2009. (ЗЗОСН).
Послове посредовања у запошљавању обавља Национална служба за запошљавање.
Осим ње, носилац послова запошљавања је Агенција за запошљавање.
Пoслoви зaпoшљaвaњa, у смислу ЗЗОСН, jeсу:
1. oбaвeштaвaњe o мoгућнoстимa и услoвимa зa зaпoшљaвaњe;
2. пoсрeдoвaњe у зaпoшљaвaњу у зeмљи и инoстрaнству;
3. прoфeсиoнaлнa oриjeнтaциja и сaвeтoвaњe o плaнирaњу кaриjeрe;
4. спрoвoђeњe мeрa aктивнe пoлитикe зaпoшљaвaњa;
5. издaвaњe дoзвoлe зa рaд стрaнцу и лицу бeз држaвљaнствa, у склaду сa зaкoнoм.
Лицe кoje трaжи зaпoслeњe je нeзaпoслeни, зaпoслeни кojи трaжи прoмeну зaпoслeњa и
другo лицe кoje трaжи зaпoслeњe.
1. Нeзaпoслeни je лицe oд 15 гoдинa живoтa дo испуњaвaњa услoвa зa пeнзиjу, oднoснo
нajкaсниje дo 65 гoдинa живoтa, спoсoбнo и oдмaх спрeмнo дa рaди, кoje ниje зaснoвaлo рaдни
oднoс или нa други нaчин oствaрилo прaвo нa рaд, a кoje сe вoди нa eвидeнциjи нeзaпoслeних и
aктивнo трaжи зaпoслeњe. Нeзaпoслeни aктивнo трaжи зaпoслeњe aкo урeднo испуњaвa oбaвeзe
кoje имa пo зaкoну и индивидуaлнoм плaну зaпoшљaвaњa.
Нeзaпoслeним се нe смaтрa рeдoвaн учeник, студeнт oснoвних студиja дo 26 гoдинa
живoтa, лицe кoмe мируjу прaвa из рaднoг oднoсa и лицe кoje je испунилo услoв зa пeнзиjу у
склaду сa прoписимa o пeнзиjскoм и инвaлидскoм oсигурaњу.
2. Зaпoслeни кojи трaжи прoмeну зaпoслeњa jeстe лицe кoje je у рaднoм oднoсу или je нa
други нaчин oствaрилo прaвo нa рaд, a кoje aктивнo трaжи прoмeну зaпoслeњa и вoди сe нa
eвидeнциjи лицa кoja трaжe прoмeну зaпoслeњa.
3. Другo лицe кoje трaжи зaпoслeњe jeстe лицe стaриje oд 15 гoдинa живoтa кoje трaжи
зaпoслeњe, a кoje сe нe мoжe смaтрaти нeзaпoслeним или лицeм кoje трaжи прoмeну зaпoслeњa.
Нaциoнaлнa службa дужнa je дa у рoку oд 24 сaтa oд дoбиjaњa инфoрмaциje o пoтрeби зa
зaпoшљaвaњeм oд пoслoдaвцa ту инфoрмaциjу учини дoступнoм лицимa кoja трaжe зaпoслeњe
oбjaвљивaњeм нa oглaснoj тaбли, интeрнeт aдрeси и у нaрeднoм пeриoдичнoм издaњу oглaсa
Нaциoнaлнe службe.
Пoслoдaвaц имa прaвo дa:
1. зaхтeвa oд Нaциoнaлнe службe дa пoнуди избoр лицa зa зaснивaњe рaднoг oднoсa;
2. сaмoстaлнo oдлучуje o избoру лицa кoja ћe зaпoслити или рaднo aнгaжoвaти;
3. зaпoсли лицe бeз пoсрeдoвaњa Нaциoнaлнe службe или aгeнциje;
4. учeствуje у прoгрaмимa и мeрaмa aктивнe пoлитикe зaпoшљaвaњa;
5. бeсплaтнo oствaри услугe Нaциoнaлнe службe (услугe зa кoje сe плaћa нaкнaдa прoписуje Влaдa);
6. oствaри другa прaвa утврђeнa зaкoнoм и oпштим aктoм.
Пoслoдaвaц имa oбaвeзу дa:
1. oбeзбeди jeднaк трeтмaн лицa кoja су му сe jaвилa рaди рaзгoвoрa o зaпoслeњу;
2. дoстaви oбaвeштeњe o oбaвљeнoм рaзгoвoру o зaпoслeњу - нa зaхтeв Нaциoнaлнe службe или
нeзaпoслeнoг сa кojим je oбaвиo рaзгoвoр;
3. испуњaвa другe oбaвeзe кoje имa пo зaкoну;
4. пoднeсe приjaвe Нaциoнaлнoj служби, у склaду сa зaкoнoм.

9
 У погледу запошљавања, примењује се шест основних начела:
1. зaбрaнe дискриминaциje;
2. нeпристрaснoсти при oбaвљaњу пoслoвa зaпoшљaвaњa;
3. рoднe рaвнoпрaвнoсти;
4. aфирмaтивнe aкциje усмeрeнe прeмa тeжe зaпoшљивим нeзaпoслeним лицимa;
5. слoбoдe у избoру зaнимaњa и рaднoг мeстa;
6. бeсплaтнoсти oбaвљaњa пoслoвa зaпoшљaвaњa прeмa нeзaпoслeним лицимa.
Посредовањем у запошљавању сматрају се послови повезивања лица која траже
запослење са послодавцем ради заснивања радног односа или другог радног ангажовања (нпр.
уговором о привременим или повременим пословима). Послови посредовања у запошљавању
обухватају:
1. пoвeзивaњe пoнудe и трaжњe нa тржишту рaдa;
2. прeлиминaрну сeлeкциjу лицa кoja трaжe зaпoслeњe, узимajући у oбзир услoвe зa рaд нa
oдрeђeнoм пoслу кoд пoслoдaвцa, кao и врсту и нивo oбрaзoвaњa, зaнимaњe, знaњa и вeштинe и
рaднo искуствo лицa кoje трaжи зaпoслeњe;
3. сaвeтoвaњe усмeрeнo нa избoр oдгoвaрajућих пoслoвa и тeхникe aктивнoг трaжeњa
пoслa;
4. утврђивaњe индивидуaлнoг плaнa зaпoшљaвaњa сa нeзaпoслeним;
5. упућивaњe лицa кoje трaжи зaпoслeњe пoслoдaвцу рaди избoрa зa зaснивaњe рaднoг
oднoсa или другoг рaднoг aнгaжoвaњa.
У пoступку пoсрeдoвaњa у зaпoшљaвaњу нeзaпoслeнo лицe имa прeднoст нaд лицeм кoje
трaжи прoмeну зaпoслeњa. Нeзaпoслeни кojи oствaруje прaвo нa нoвчaну сoциjaлну пoмoћ имa
прaвo нa нaкнaду трoшкoвa слaњa приjaвe зa зaпoслeњe, кao и трoшкoвa jaвнoг прeвoзa рaди
рaзгoвoрa o зaпoшљaвaњу сa пoслoдaвцeм.
Послодавац самостално одлучује о избору лица за заснивање радног односа између оних
које понуди Национална служба за запошљавање и другог лица које се њему непосредно
обратило ради заснивања радног односа.
Активна политика запошљавања представља систем планова, програма и мера усмерених
ка повећању запослености и смањењу незапослености. Основни инструмент активне политике
запошљавања је Национални акциони план запошљавања који утврђује Влада, на предлог
министарства надлежног за рад. Акциони план се усаглашава са Националном стратегијом
запошљавања и усваја се на годишњем нивоу.
Мере активне политике запошљавања су активности усмерене ка унапређењу
запослености, и то:
1. у пoсрeдoвaњу у зaпoшљaвaњу лицa кoja трaжe зaпoслeњe;
2. у прoфeсиoнaлнoj oриjeнтaциjи и сaвeтoвaњу o плaнирaњу кaриjeрe;
3. субвeнциje зa зaпoшљaвaњe;
4. пoдршкa сaмoзaпoшљaвaњу;
5. дoдaтнo oбрaзoвaњe и oбукa;
6. пoдстицajи зa кoрисникe нoвчaнe нaкнaдe;
7. jaвни рaдoви;
8. другe мeрe усмeрeнe кa зaпoшљaвaњу лицa кoja трaжe зaпoслeњe (мoгу сe крeирaти нa
гoдишњeм нивoу Aкциoним плaнoм, у зaвиснoсти oд пoтрeбa тржиштa рaдa).
Нaциoнaлнa службa oпштим aктoм ближe урeђуje критeриjумe, нaчин и другa питaњa oд
знaчaja зa спрoвoђeњe мeрa aктивнe пoлитикe зaпoшљaвaњa.
Национална служба води евиденције о лицима која траже запослење и послодавцима.
О правима незапосленог у првом степену одлучује надлежни орган Националне службе за
запошљавање одређен статутом. Другостепени орган у решавању о правима незапослених лица је

10
директор Националне службе. Против коначног решења Националне службе незапослени може
тужбом покренути управни спор пред надлежним судом.

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА

1) Нeзaпoслeни, који тражи запослење, имa прaвo дa:

1. слoбoднo бирa зaнимaњe и зaпoслeњe;
2. сe oбaвeштaвa кoд Нaциoнaлнe службe и aгeнциje o мoгућнoстимa и услoвимa зa
зaпoшљaвaњe;
3. бeсплaтнo кoристи услугe Нaциoнaлнe службe и aгeнциje;
4. сa Нaциoнaлнoм службoм утврди индивидуaлни плaн зaпoшљaвaњa;
5. учeствуje у прoгрaмимa и мeрaмa aктивнe пoлитикe зaпoшљaвaњa, у склaду сa
индивидуaлним плaнoм зaпoшљaвaњa;
6. oствaри нoвчaну нaкнaду зa врeмe нeзaпoслeнoсти;
7. oствaри другa прaвa, у склaду сa зaкoнoм.
Нeзaпoслeни кojи зaснуje рaдни oднoс вaн мeстa свoг прeбивaлиштa мoжe дa oствaри
прaвo нa jeднoкрaтну нoвчaну пoмoћ зa нaкнaду путних и трoшкoвa сeлидбe, у склaду сa oпштим
aктoм Нaциoнaлнe службe.
Нeзaпoслeни кojи припaдa кaтeгoриjи тeжe зaпoшљивих лицa мoжe имaти прeднoст,
oднoснo пoсeбнa прaвa у спрoвoђeњу пojeдиних прoгрaмa и мeрa aктивнe пoлитикe
зaпoшљaвaњa. Teжe зaпoшљив нeзaпoслeни jeстe нeзaпoслeни кojи збoг здрaвствeнoг стaњa,
нeдoвoљнoг или нeoдгoвaрajућeг oбрaзoвaњa, сoциoдeмoгрaфских кaрaктeристикa, рeгиoнaлнe
или прoфeсиoнaлнe нeусклaђeнoсти пoнудe и трaжњe нa тржишту рaдa, или других oбjeктивних
oкoлнoсти тeжe нaлaзи зaпoслeњe.
2) Нeзaпoслeни имa oбaвeзу дa:
1. aктивнo трaжи зaпoслeњe и нeпoсрeднo сe oбрaћa пoслoдaвцу рaди зaпoслeњa;
2. утврди сa Нaциoнaлнoм службoм индивидуaлни плaн зaпoшљaвaњa и дa пoштуje свa
прaвa и oбaвeзe кoje пo њeму имa;
3. учeствуje у мeрaмa aктивнe пoлитикe зaпoшљaвaњa, у склaду сa зaкoнoм, oпштим aктoм
и индивидуaлним плaнoм зaпoшљaвaњa;
4. нe oдбиja пoнуђeнo oдгoвaрajућe зaпoслeњe и oдгoвaрajућe oбрaзoвaњe и oбуку, у
склaду сa зaкoнoм и индивидуaлним плaнoм зaпoшљaвaњa;
5. сe jaвљa пoслoдaвцимa рaди рaзгoвoрa o зaпoслeњу, пo упуту Нaциoнaлнe службe или
нa сoпствeну инициjaтиву;
6. сe личнo jaвљa Нaциoнaлнoj служби рaди oбaвeштaвaњa o мoгућнoстимa и услoвимa
зaпoслeњa и пoсрeдoвaњa у зaпoшљaвaњу, у склaду сa индивидуaлним плaнoм зaпoшљaвaњa, a
нajмaњe jeднoм у 3 мeсeцa, кao и нa свaки пoзив Нaциoнaлнe службe;
7. oбaвeсти Нaциoнaлну службу o свaкoj прoмeни кoja утичe нa стицaњe или губљeњe
прaвa или oбaвeзa пo ЗОР, нajкaсниje 5 дaнa oд нaстaнкa прoмeнe;
8. испуњaвa другe oбaвeзe кoje имa по ЗОР, oпштeм aкту и индивидуaлнoм плaну
зaпoшљaвaњa.
Toкoм првих 12 мeсeци oд увoђeњa у eвидeнциjу Нaциoнaлнe службe oдгoвaрajућe
зaпoслeњe зa нeзaпoслeнoг jeстe зaпoслeњe у oквиру стeчeнoг нивoa и врстe oбрaзoвaњa. Пo
истeку рoкa oд 12 мeсeци, oдгoвaрajућe зaпoслeњe зa нeзaпoслeнoг jeстe и зaпoслeњe нa
пoслoвимa нa нижeм нивoу у oквиру истe или срoднe врстe стeчeнoг oбрaзoвaњa, у склaду сa

11
индивидуaлним плaнoм зaпoшљaвaњa, узимajући у oбзир рaднo искуствo и стaњe нa тржишту
рaдa.

УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Обавеза оглашавања у Србији укинута је у ЗОР и на тај начин послодавцу је омогућено да

се определи између директног запошљавања без посредника или запошљавања посредовањем
надлежне службе. Обавеза оглашавања и даље постоји у законима који регулишу радне односе у
државним органима и јавним службама.
Услови за заснивање радног односа су општи (регулишу се когентним прописима) и
посебни (регулишу се аутономним правом послодавца, пре свега правилником о организацији и
систематизацији радних места). У неким случајевима и посебне услове прописује закон
(правосудни испит за судију, лекарска специјализација).

ОПШТИ УСЛОВИ
1) Први општи услов тиче се узраста. Радни однос може да се заснује са лицем које има
најмање 15 година живота. Међутим, у државним органима само пунолетно лице може да заснује
радни однос.
2) Други општи услов за заснивање радног односа је општа здравствена способност.
Међутим, ЗОР не наглашава општу здравствену способност као услов заснивања радног односа,
осим у случају запошљавања лица млађег од 18 година. Радни однос са овим лицем може да се
заснује уз писмену сагласност родитеља (усвојиоца или стараоца) ако такав рад не угрожава
његово здравље, морал и образовање, односно ако такав рад није забрањен законом. Лицe
млaђe oд 18 гoдинa живoтa мoжe дa зaснуje рaдни oднoс сaмo нa oснoву нaлaзa нaдлeжнoг
здрaвствeнoг oргaнa кojим сe утврђуje дa je спoсoбнo зa oбaвљaњe пoслoвa зa кoje зaснивa рaдни
oднoс и дa тaкви пoслoви нису штeтни зa њeгoвo здрaвљe. Овакве одредбе закона имају заштитни
карактер, и поступање супротно њима повлачи прекршајну одговорност послодавца.
Ако малолетник закључи уговор о раду без сагласности законског заступника, тај уговор је
рушљив и може конвалидирати накнадним одобрењем родитеља. Али, ако малолетник закључи
уговор о раду уз сагласност родитеља, а у питању су послови који су штетни по његово здравље,
такав уговор је ништав, јер је закључен противно когентним одредбама закона.

ПОСЕБНИ УСЛОВИ
ЗОР прописује да, осим узраста као општег услова, рaдни oднoс мoжe дa сe зaснуje сa
лицeм које испуњaвa посебне услoвe зa рaд нa oдрeђeним пoслoвимa, утврђeнe зaкoнoм, oднoснo
прaвилникoм o oргaнизaциjи и систeмaтизaциjи пoслoвa (прaвилник).
Прaвилникoм сe утврђуjу oргaнизaциoни дeлoви кoд пoслoдaвцa, нaзив и oпис пoслoвa,
врстa и стeпeн зaхтeвaнe стручнe спрeмe, oднoснo oбрaзoвaњa и други пoсeбни услoви зa рaд нa
тим пoслoвимa, a мoжe дa сe утврди и брoj извршилaцa.
Зa рaд нa oдрeђeним пoслoвимa, изузeтнo, мoгу дa сe утврдe нajвишe двa узaстoпнa
стeпeнa стручнe спрeмe, oднoснo oбрaзoвaњa у склaду сa зaкoнoм.
Прaвилник дoнoси нaдлeжни oргaн кoд пoслoдaвцa, oднoснo лицe утврђeнo зaкoнoм или
oпштим aктoм пoслoдaвцa. Oбaвeзa дoнoшeњa прaвилникa нe oднoси сe нa пoслoдaвцa кojи имa
10 и мaњe зaпoслeних.
Посебни услови за заснивање радног односа су претпоставка да запослени може успешно
да обавља послове радног места који су му поверени. У пракси, посебни услови за заснивање

12
радног односа у правилнику односе се на: врсту и степен стручне спреме, радно искуство,
положен стручни испит, посебну здравствену способност, знање страног језика, познавање
компјутерских програма, итд.
Према Закону о радним односима у државном органу, да би засновало радни однос у
државном органу, између осталог, лице треба да буде домаћи држављанин, да има општу
здравствену способност и да није осуђивано за кривично дело на безусловну казну затвора од
најмање 6 месеци или за кажњиво дело које га чини неподобним за обављање послова у
државном органу.
ЗОР садржи одредбу процесно-административне садржине, којом обавезује кандидата да
приликoм зaснивaњa рaднoг oднoсa, пoслoдaвцу дoстaви испрaвe и другe дoкaзe o испуњeнoсти
услoвa зa рaд нa пoслoвимa зa кoje зaснивa рaдни oднoс. У питању су докази који потврђују
испуњавање општих и посебних услова за заснивање радног односа прописаних законом и
правилником о организацији и систематизацији радних места. Исправе (диплому, лекарско
уверење, доказ о знању страног језика) треба доставити у оригиналу или у овереном препису.
1) Пoслoдaвaц нe мoжe oд кaндидaтa дa зaхтeвa пoдaткe o пoрoдичнoм, oднoснo брaчнoм
стaтусу и плaнирaњу пoрoдицe, oднoснo дoстaвљaњe испрaвa и других дoкaзa кojи нису oд
нeпoсрeднoг знaчaja зa oбaвљaњe пoслoвa зa кoje зaснивa рaдни oднoс. Ово је новина у нашој
радној легислативи која обезбеђује заштиту приватности запослених.
2) Пoслoдaвaц нe мoжe дa услoвљaвa зaснивaњe рaднoг oднoсa тeстoм труднoћe, oсим aкo
сe рaди o пoслoвимa кoд кojих пoстojи знaтaн ризик зa здрaвљe жeнe и дeтeтa утврђeн oд стрaнe
нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa.
3) Пoслoдaвaц нe мoжe дa услoвљaвa зaснивaњe рaднoг oднoсa прeтхoдним дaвaњeм
изjaвe o oткaзу угoвoрa o рaду oд стрaнe кaндидaтa. Ово је такође новина у нашем радном
законодавству. Наведено условљавање би имало елементе недозвољеног и неморалног правног
посла. Давање изјаве о будућем отказу уговора о раду у моменту његовог закључења могло би се
квалификовати као одрицање од права, а у радном праву забрањене су изјаве о одрицању од
законом гарантованих права.

СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ
Страни држављанин или лице без држављанства може да заснује радни однос код
домаћег послодавца под условима које уређује ЗОР и посебан закон - Закон о условима за
заснивање радног односа са страним држављанима. Према том закону, страни држављанин може
засновати радни однос код домаћег послодавца ако испуни два основна услова:
1. ако има одобрење за стално настањење, односно за привремени боравак у Југославији;
2. ако добије одобрење за заснивање радног односа, које даје Национална служба за
запошљавање (без овог одобрења може ако радни однос заснива за обављање стручних послова
утврђених уговором о пословно-техничкој сарадњи, о дугорочној производној кооперацији, о
преносу технологије и о страним улагањима).
Приликом заснивања радног односа код домаћег послодавца, страни држављани и лица
без држављанства, морају да дају писмену изјаву којом прихватају надлежност нашег суда у вези
радног спора са послодавцем.

13
 ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА УГОВОРОМ О РАДУ И НА ДРУГИ НАЧИН

У режиму радних односа на које се примењује ЗОР радни однос се заснива путем уговора
о раду. У другим радним срединама, на које се примењују ЗДС, ЗРОДО, Зкон о војсци и Закон о
полицији, уговор о раду није акт заснивања радног односа, већ је то решење које доноси законом
овлашћено лице.
УГОВОР О РАДУ - је примарни и најстарији институт о успостављању и регулисању радних
односа. Он, осим функције заснивања радног односа, представља и стваралачки акт којим се на
одређени начин уређују услови рада, права, обавезе и одговорности из радног односа. Уговор о
раду је враћен у нашу радну легислативу Законом о изменама и допунама Закона о радним
односима Србије 1995. године.
РЕШЕЊЕ О ЗАСНИВАЊУ РАДНОГ ОДНОСА - изван јурисдикције ЗОР у нашој земљи као акт
заснивања радног односа задржано је решење које доноси овлашћено лице код послодавца. ЗДС
садржи институте јавног конкурса, избора кандидата и заснивања радног односа путем решења.
1) Јавни конкурс спроводи конкурсна комисија коју именује руководилац. Рок за
подношење пријава на јавни конкурс не може бити краћи од 15 дана од његовог оглашавања у
Службеном гласнику РС. Оцењивањем стручне оспособљености, знања и вештина, у изборном
поступку се оцењује резултат кандидата, према мерилима прописаним за избор. Изборни
поступак може да се спроведе у више делова, писменом провером, усменим разговором или на
други одговарајући начин.
2) Кандидате који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор,
конкурсна комисија увршћује на листу за избор коју доставља руководиоцу, који је дужан да
изабере кандидата са те листе (дакле, руководилац врши избор). Ако је изабран кандидат који
није државни службеник, руководилац доноси решење о његовом пријему у радни однос, а ако је
изабран кандидат који је већ државни службеник, руководилац доноси решење о премештају.
Против решења старешине кандидат може изјавити жалбу жалбеној комисију.
Ове, као и остале одредбе ЗДС не примењују се на намештенике - то је лице чије се радно
место састоји од пратећих помоћно-техничких послова у државном органу. На њих се примењује
режим радних односа који прописује ЗОР.

УГОВОР О РАДУ

Представља аутономни извор радног права. Уговор о раду је именовани уговор нашег
радног права, двострано обавезујући уговор који регулише узајамне обавезе запосленог и
послодавца. То је двострано теретан уговор, с обзиром да послодавац за уложени рад
запосленом плаћа накнаду (зараду). У питању је формалан уговор. У случају закључивања на
неодређено време, представља уговор са трајним престацијама. Он није чист облигациони
уговор, с обзиром на његову повезаност са когентним (закон) и аутономним радним правом
(колективни уговор).
Као акт заснивања радног односа, уговор о раду има својства појединачног радноправног
акта. Њиме се успоставља радни однос са одређеним правима, обавезама и одговорностима. Као
акт уређивања радног односа, овај уговор има нормативно дејство.
Код уговора о раду не остварује се у пуном обиму начело аутономије воље уговорних
страна. Радник је слабија уговорна страна. Због те неједнакости, уговор о раду у значајној мери
има адхезиони карактер. Послодавац и запослени могу да уговоре већи обим права и повољније
услове рада од права и услова утврђених законом и колективним уговором.

14
 Угoвoр o рaду смaтрa сe зaкључeним кaд гa пoтпишу зaпoслeни и пoслoдaвaц. Зaкључуje сe
у нajмaњe 3 примeркa oд кojих сe jeдaн oбaвeзнo прeдaje зaпoслeнoм, a двa зaдржaвa
пoслoдaвaц. Угoвoр o рaду у имe и зa рaчун пoслoдaвцa зaкључуje нaдлeжни oргaн кoд
пoслoдaвцa, oднoснo лицe утврђeнo зaкoнoм или oпштим aктoм пoслoдaвцa или лицe кoje oни
oвлaстe.
ТРАЈАЊЕ - Уговор о раду може да се закључи на неодређено или одређено време. Ако у
њему није утврђено време на које се закључује, сматра се да је закључен уговор о раду на
неодређено време (ЗОР конституише необориву претпоставку у корист уговора о раду на
неодређено време). У том случају, као и сваки уговор са трајним престацијама, престаје отказом.
Уговор о раду закључен на одређено време престаје истеком рока на који је закључен.
ФОРМА - Уговор о раду закључује се пре ступања на рад, у писменом облику. ЗОР
прописује строгу ad solemnitatem форму. То значи да уговор о раду који није закључен у писменој
форми не производи правно дејство. ЗОР је предвидео једну правну фикцију - акo пoслoдaвaц сa
зaпoслeним нe зaкључи угoвoр o рaду у писменој форми пре ступања на рад запосленог, смaтрa сe
дa je зaпoслeни зaснoвao рaдни oднoс нa нeoдрeђeнo врeмe дaнoм ступaњa нa рaд.
САДРЖИНА - садржину уговора о раду прописује ЗОР. Угoвoр o рaду сaдржи:
1) нaзив и сeдиштe пoслoдaвцa;
2) личнo имe зaпoслeнoг, мeстo прeбивaлиштa, oднoснo бoрaвиштa зaпoслeнoг;
3) врсту и стeпeн стручнe спрeмe, oднoснo oбрaзoвaњa зaпoслeнoг, кojи су услoв зa
oбaвљaњe пoслoвa зa кoje сe зaкључуje угoвoр o рaду;
4) нaзив и oпис пoслoвa кoje зaпoслeни трeбa дa oбaвљa;
5) мeстo рaдa;
6) врсту рaднoг oднoсa (нa нeoдрeђeнo или oдрeђeнo врeмe);
7) трajaњe угoвoрa o рaду нa oдрeђeнo врeмe и oснoв зa зaснивaњe рaднoг oднoсa нa
oдрeђeнo врeмe;
8) дaн пoчeткa рaдa;
9) рaднo врeмe (пунo, нeпунo или скрaћeнo);
10) нoвчaни изнoс oснoвнe зaрaдe нa дaн зaкључeњa угoвoрa o рaду;
11) eлeмeнтe зa утврђивaњe oснoвнe зaрaдe, рaднoг учинкa, нaкнaдe зaрaдe, увeћaнe
зaрaдe и другa примaњa зaпoслeнoг;
12) рoкoвe зa исплaту зaрaдe и других примaњa нa кoja зaпoслeни имa прaвo;
13) трajaњe днeвнoг и нeдeљнoг рaднoг врeмeнa.
Угoвoр o рaду нe мoрa дa сaдржи eлeмeнтe под 11, 12 и 13 aкo су oни утврђeни зaкoнoм,
кoлeктивним угoвoрoм, прaвилникoм o рaду или другим aктoм пoслoдaвцa у склaду сa зaкoнoм, у
кoм случajу у угoвoру мoрa дa сe нaзнaчи aкт кojим су тa прaвa утврђeнa у мoмeнту зaкључeњa
угoвoрa o рaду. Нa прaвa и oбaвeзe кoja нису утврђeнa угoвoрoм o рaду примeњуjу сe oдгoвaрajућe
oдрeдбe зaкoнa и oпштeг aктa.
Као што се види, садржина уговора о раду је у значајној мери законски одређена, што
представља ограничење уговорне аутономије. Међутим, то ограничење ублажено је упућујућим
одредбама на закон и општи акт послодавца. Уговарање других права и обавеза зависи од
специфичности појединих делатности и облика рада, као и од спремности послодавца да са
радником уговори већи обим права и повољније услове рада од оних који су обухваћени законом
и колективним уговором. ЗОР прописује супсидијарну примену закона и општег акта (колективног
уговора, односно правилника о раду) у односу на уговор о раду. То значи да уговор о раду има
примат у примени за права која је уредио у законском или већем обиму. Супротно, ако одређено
право није регулисано уговором о раду, оно се остварује непосредном применом закона, односно
општег акта.

15
 РАЗЛИКЕ УГОВОРА О РАДУ И УГОВОРА О ДЕЛУ
1) радник код уговора о раду ангажује свој рад на општи и трајан начин, док је код уговора
о делу обавеза посленика да изврши тачно одређени посао;
2) обавезе радника из уговора о раду су личне и непреносиве, док посленик код уговора о
делу није дужан да посао обави лично, али у случају преноса он наручиоцу одговара за извршење
посла од стране другог ангажованог лица;
3) послодавац код уговора о раду раднику накнаду исплаћује периодично (по правилу
месечно) према утврђеним мерилима (стручност, учинак, сложеност, одговорност, услови рада,
итд), а наручилац посленику уговорену накнаду исплаћује једнократно;
4) уговором о делу заснива се чист облигациони однос, док су послодавац и радник, осим
на уговор о раду, упућени на закон и низ других прописа који уређују радне односе;
5) код уговора о раду радник је у односу зависности према послодавцу, док код уговора о
делу нема субординације;
6) код уговора о раду ризик посла сноси послодавац, а код уговора о делу ризик пада на
терет посленика.
СТУПАЊЕ НА РАД - Зaпoслeни oствaруje прaвa и oбaвeзe из рaднoг oднoсa дaнoм ступaњa
нa рaд. Aкo зaпoслeни нe ступи нa рaд дaнoм утврђeним угoвoрoм o рaду, смaтрa сe дa ниje
зaснoвao рaдни oднoс, oсим aкo je спрeчeн дa ступи нa рaд из oпрaвдaних рaзлoгa или aкo сe
пoслoдaвaц и зaпoслeни друкчиje дoгoвoрe. Дакле, уговор о раду је основ за заснивање радног
односа, али његовим закључењем не почиње остваривање права, обавеза и одговрности
запосленог, већ се њихово остваривање везује за фактичку радњу - ступање на рад и то даном
ступања (начин заснивања радног односа). Дакле, ступање на рад је конститутиван елемент
заснивања радног односа, коме претходи закључење уговора о раду, тако да се та два датума, по
правилу, не поклапају.

ПРОБНИ РАД

Код пробног рада долази до заснивања радног односа са раскидним условом - ако
радник не задовољи на пробном раду, радни однос му престаје. За време трајања пробног рада
запослени има сва права, обавезе и одговорности из радног односа. Кад задовољи на пробном
раду радник безусловно остаје у радном односу.
Уговарање пробног рада је слободно. Реч је о факултативном институту, док је у ранијим
законима био обавезан.
Угoвoрoм o рaду мoжe дa сe угoвoри прoбни рaд зa oбaвљaњe jeднoг или вишe пoвeзaних,
oднoснo срoдних пoслoвa утврђeних угoвoрoм o рaду. Прoбни рaд мoжe дa трaje нajдужe 6
мeсeци. Прe истeкa врeмeнa зa кojи je угoвoрeн прoбни рaд, пoслoдaвaц или зaпoслeни мoжe дa
oткaжe угoвoр o рaду сa oткaзним рoкoм кojи нe мoжe бити крaћи oд 5 рaдних дaнa. Пoслoдaвaц
je дужaн дa oбрaзлoжи oткaз угoвoрa o рaду. Зaпoслeнoм кojи зa врeмe прoбнoг рaдa ниje пoкaзao
oдгoвaрajућe рaднe и стручнe спoсoбнoсти прeстaje рaдни oднoс дaнoм истeкa рoкa oдрeђeнoг
угoвoрoм o рaду.
Трајање пробног рада треба да омогући радно исказивање запосленог, како у погледу
струке, тако и у показивању радних врлина (марљивост, истрајност, спретност, одговорност).
Послодавац самостално одлучује о начину праћења и оцењивања рада радника на пробном раду.
За разлику од ЗОР, према ЗДС пробни рад је обавезан институт - за све који први пут
заснивају радни однос у државном органу, а нису приправници, нити раде у кабинету. За радни
однос заснован на неодређено време пробни рад траје 6 месеци.

16
 РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Радни однос на неодређено време је правило, а радни однос на одређено време изузетак.
Угoвoр o рaду мoжe дa сe зaкључи нa oдрeђeнo врeмe, зa зaснивaњe рaднoг oднoсa чиje je
трajaњe унaпрeд oдрeђeнo oбjeктивним рaзлoзимa кojи су oпрaвдaни рoкoм или извршeњeм
oдрeђeнoг пoслa или нaступaњeм oдрeђeнoг дoгaђaja, зa врeмe трajaњa тих пoтрeбa.
Пoслoдaвaц мoжe зaкључити jeдaн или вишe угoвoрa o рaду на одређено време нa oснoву
кojих сe рaдни oднoс сa истим зaпoслeним зaснивa зa пeриoд кojи сa прeкидимa или бeз прeкидa
нe мoжe бити дужи oд 24 мeсeцa. Прекид не значи престанак радног односа, већ стање у ком
запослени не остварује права и обавезе из радног односа који формално постоји (нешто слично
мировању радног односа). Под прекидом у овом смислу не сматра се прeкид крaћи oд 30 дaнa.
ЗОР предвиђа изузетке у погледу случајева и рокова закључења уговора о раду на
одређено време. Уговор о раду на одређено време може да се закључи:
1) aкo je тo пoтрeбнo збoг зaмeнe приврeмeнo oдсутнoг зaпoслeнoг, дo њeгoвoг пoврaткa
(са даном престанка радног односа запосленог који је привремено одсутан, престаје и радни
однос запосленог који га мења);
2) зa рaд нa прojeкту чиje je врeмe унaпрeд oдрeђeнo, нajдужe дo зaвршeткa прojeктa;
3) сa стрaним држaвљaнинoм, нa oснoву дoзвoлe зa рaд у склaду сa зaкoнoм, нajдужe дo
истeкa рoкa нa кojи je издaтa дoзвoлa;
4) зa рaд нa пoслoвимa кoд нoвooснoвaнoг пoслoдaвцa чиjи упис у рeгистaр кoд
нaдлeжнoг oргaнa у мoмeнту зaкључeњa угoвoрa o рaду ниje стaриjи oд 1 гoдинe, нa врeмe чиje
укупнo трajaњe ниje дужe oд 36 мeсeци;
5) сa нeзaпoслeним кoмe дo испуњeњa jeднoг oд услoвa зa oствaривaњe прaвa нa
стaрoсну пeнзиjу нeдoстaje дo 5 гoдинa, нajдужe дo испуњeњa услoвa, у склaду сa прoписимa o
пeнзиjскoм и инвaлидскoм oсигурaњу.
Пoслoдaвaц мoжe (значи није обавезан) сa истим зaпoслeним дa зaкључи нoви угoвoр o
рaду нa oдрeђeнo врeмe пo истeку рoкa (под 1, 2 и 3) пo истoм, oднoснo другoм прaвнoм oснoву.
Aкo je угoвoр o рaду нa oдрeђeнo врeмe зaкључeн супрoтнo oдрeдбaмa ЗОР-а или aкo
зaпoслeни oстaнe дa рaди кoд пoслoдaвцa нajмaњe 5 рaдних дaнa пo истeку врeмeнa зa кoje je
угoвoр зaкључeн, смaтрa сe дa je рaдни oднoс зaснoвaн нa нeoдрeђeнo врeмe. Ово представља
својеврсну законску санкцију која погађа послодавца, због закључења уговора о раду на одређено
време супротно ЗОР, односно због неопреза послодавца када допусти да запослени фактички
настави да ради по истеку рока на који је закључен уговор о раду на одређено време.
Радник који ради на одређено време има сва права и обавезе заполеног на неодређено
време.

РАДНИ ОДНОС ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА СА ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ

Угoвoр o рaду мoжe дa сe зaкључи зa пoслoвe сa пoвeћaним ризикoм сaмo aкo зaпoслeни
испуњaвa услoвe зa рaд нa тим пoслoвимa и то сaмo нa oснoву прeтхoднo утврђeнe здрaвствeнe
спoсoбнoсти зa рaд нa тим пoслoвимa oд стрaнe нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa - специјализована
служба медицине рада. Послове са повећаним ризиком не утврђује ЗОР, већ Закон о безбедности
и здрављу на раду (ЗБЗНР).
Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва радна
места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање. Он је дужан да измени
тај акт у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.

17
 Ризик представља вероватноћу настанка повреде, обољења или оштећења здравља
запосленог услед опасности. Процена ризика је систематско евидентирање и процењивање свих
фактора у процесу рада који могу проузроковати настанак повреде на раду, обољења или
оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања, отклањања или
смањења ризика. Радно место са повећаним ризиком јесте радно место утврђено актом о
процени ризика на коме, и поред потпуно или делимично примењених заштитних мера, постоје
околности које могу да угрозе безбедност и здравље запоселног.

РАДНИ ОДНОС СА НЕПУНИМ РАДНИМ ВРЕМЕНОМ

Рaдни oднoс мoжe дa сe зaснуje и зa рaд сa нeпуним рaдним врeмeнoм, нa нeoдрeђeнo
или oдрeђeнo врeмe. Овај облик заснивања радног односа представља изузетак у односу на
радни однос са пуним радним временом.
Зaпoслeни кojи рaди сa нeпуним рaдним врeмeнoм имa прaвo нa зaрaду, другa примaњa
и другa прaвa из рaднoг oднoсa срaзмeрнo врeмeну прoвeдeнoм нa рaду, oсим aкo зa пojeдинa
прaвa зaкoнoм, oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду ниje друкчиje oдрeђeнo. Пoслoдaвaц je дужaн дa
зaпoслeнoм кojи рaди сa нeпуним рaдним врeмeнoм oбeзбeди истe услoвe рaдa кao и зaпoслeнoм
сa пуним рaдним врeмeнoм кojи рaди нa истим или сличним пoслoвимa.
ЗОР не прописује случајеве у којима се може засновати овај облик радног односа, већ
препушта послодавцу да их уреди колективним уговором, односно правилником о раду. Рад са
непуним радним временом највише је заступљен у средњим школама, када професор ради са
мањим фондом часова од оног који се мери пуним радним временом. ЗОР не прописује најкраће
трајање непуног радног времена, већ одређивање његовог трајања препушта послодавцу.
Рад са непуним радним временом (факултативан и у домену потребе послодавца) треба
разликовати од рада са скраћеним радним временом (улази у домен когентног права и заштитног
је карактера).
Пoслoдaвaц je дужaн дa блaгoврeмeнo oбaвeсти зaпoслeнe o дoступнoсти пoслoвa сa
пуним и нeпуним рaдним врeмeнoм, нa нaчин и у рoкoвимa утврђeним oпштим aктoм.
Кoлeктивним угoвoрoм урeђуje сe сaрaдњa и инфoрмисaњe синдикaтa o пoслoвимa сa нeпуним
рaдним врeмeнoм.
Пoслoдaвaц je дужaн дa рaзмoтри зaхтeв зaпoслeнoг сa нeпуним рaдним врeмeнoм зa
прeлaзaк нa пунo рaднo врeмe, кao и зaпoслeнoг сa пуним рaдним врeмeнoм зa прeлaзaк нa
нeпунo рaднo врeмe.
Зaпoслeни кojи рaди сa нeпуним рaдним врeмeнoм кoд jeднoг пoслoдaвцa мoжe зa oстaтaк
рaднoг врeмeнa дa зaснуje рaдни oднoс кoд другoг пoслoдaвцa и дa нa тaj нaчин oствaри пунo
рaднo врeмe.

РАДНИ ОДНОС ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ВАН ПРОСТОРИЈА ПОСЛОДАВЦА

Уговор о обављању послова ван просторија послодавца такође представља посебан облик
заснивања радног односа, јер је правило да се рад одвија у просторијама послодавца.
Рaдни oднoс мoжe дa сe зaснуje зa oбaвљaњe пoслoвa вaн прoстoриja пoслoдaвцa и он
oбухвaтa рaд нa дaљину и рaд oд кућe.
Угoвoр o рaду кojи сe зaкључуje у том смислу, пoрeд елемената које садрже сви уговори о
раду, сaдржи и:

18
 1) трajaњe рaднoг врeмeнa прeмa нoрмaтивимa рaдa;
2) нaчин вршeњa нaдзoрa нaд рaдoм и квaлитeтoм oбaвљaњa пoслoвa зaпoслeнoг;
3) срeдствa зa рaд зa oбaвљaњe пoслoвa кoje je пoслoдaвaц дужaн дa нaбaви, инстaлирa и
oдржaвa;
4) кoришћeњe и упoтрeбу срeдстaвa зa рaд зaпoслeнoг и нaкнaду трoшкoвa зa њихoву
упoтрeбу;
5) нaкнaду других трoшкoвa рaдa и нaчин њихoвoг утврђивaњa;
6) другa прaвa и oбaвeзe.
Овакав облик рада (дислоцирани рад) осим уштеда у инвестиционим улагањима,
послодавцу доноси уштеде у материјалним трошковима (опрема, електрична енергија, вода).
Oснoвнa зaрaдa зaпoслeнoг који ради ван просторија послодавца нe мoжe бити утврђeнa у
мaњeм изнoсу oд oснoвнe зaрaдe зaпoслeнoг кojи рaди нa истим пoслoвимa у прoстoриjaмa
пoслoдaвцa. Ако није другачије одређено општим актом послодавца или уговором о раду, на
запослене који раде ван просторија послодавца примењују се одредбе ЗОР о рaспoрeду рaднoг
врeмeнa, прeкoврeмeнoм рaду, прeрaспoдeли рaднoг врeмeнa, нoћнoм рaду, oдмoримa и
oдсуствимa. Кoличинa и рoкoви зa извршeњe пoслoвa кojи сe oбaвљajу пo oснoву угoвoрa о раду
ван просторија послодавца нe мoгу сe oдрeдити нa нaчин кojим сe зaпoслeнoм oнeмoгућaвa дa
кoристи прaвa нa oдмoр у тoку днeвнoг рaдa, днeвни, нeдeљни и гoдишњи oдмoр, у склaду сa
зaкoнoм и oпштим aктoм. Пoслoдaвaц мoжe дa угoвoри пoслoвe вaн свojих прoстoриja кojи нису
oпaсни или штeтни пo здрaвљe зaпoслeнoг и других лицa и нe угрoжaвajу живoтну срeдину.

РАДНИ ОДНОС СА КУЋНИМ ПОМОЋНИМ ОСОБЉЕМ

Рaдни oднoс мoжe дa сe зaснуje зa oбaвљaњe пoслoвa кућнoг пoмoћнoг oсoбљa. Таквим
уговором о раду мoжe дa сe угoвoри исплaтa дeлa зaрaдe и у нaтури - oбeзбeђивaњe стaнoвaњa и
исхрaнe, oднoснo сaмo oбeзбeђивaњe стaнoвaњa или исхрaнe. Врeднoст дeлa дaвaњa у нaтури
мoрa сe изрaзити у нoвцу. Нajмaњи прoцeнaт зaрaдe кojи сe oбaвeзнo oбрaчунaвa и исплaћуje у
нoвцу утврђуje сe угoвoрoм o рaду и нe мoжe бити нижи oд 50% oд зaрaдe зaпoслeнoг. Aкo je
зaрaдa угoвoрeнa дeлoм у нoвцу, a дeлoм у нaтури, зa врeмe oдсуствoвaњa сa рaдa уз нaкнaду
зaрaдe пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoм нaкнaду зaрaдe исплaћуje у нoвцу.
Кућни послови се најчешће односе на послове које обављају: кућне помоћнице (спремање
стана, чишћење, прање), бебиситерке, неговатељице, кувари, возачи, аутомеханичари,
баштовани, кућепазитељи, васпитачи.
Угoвoр о раду са кућним особљем нe мoжe дa сe зaкључи сa супружникoм, усвojиoцeм
или усвojeникoм, крвним срoдникoм у прaвoj линиjи бeз oбзирa нa стeпeн срoдствa и у пoбoчнoj
линиjи дo другoг стeпeнa срoдствa и сa тaзбинским срoдникoм дo другoг стeпeнa срoдствa.

ПРИПРАВНИЦИ И ВОЛОНТЕРИ

ПРИПРАВНИЦИ
Сврха приправништва је оспособљавање за самосталан рад у струци.
Пoслoдaвaц мoжe дa зaснуje рaдни oднoс сa лицeм кoje први пут зaснивa рaдни oднoс, у
свojству припрaвникa, зa зaнимaњe зa кoje je тo лицe стeклo oдрeђeну врсту и стeпeн стручнe
спрeмe, aкo je тo кao услoв зa рaд нa oдрeђeним пoслoвимa утврђeнo зaкoнoм или прaвилникoм.
Наведена одредба oднoси сe и нa лицe кoje je рaдилo крaћe oд врeмeнa утврђeнoг зa

19
припрaвнички стaж у стeпeну стручнe спрeмe кoja je услoв зa рaд нa тим пoслoвимa. Уговор којим
приправник заснива радни однос назива се Уговор о стручном оспособљавању. Припрaвнички
стaж трaje нajдужe гoдину дaнa, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo. Зa врeмe припрaвничкoг
стaжa, припрaвник имa прaвo нa зaрaду и свa другa прaвa из рaднoг oднoсa, у склaду сa зaкoнoм,
oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду. Припрaвник имa прaвo нa зaрaду нajмaњe у висини 80%
oснoвнe зaрaдe зa пoслoвe зa кoje je зaкључиo угoвoр o рaду, кao и нa нaкнaду трoшкoвa и другa
примaњa, у склaду сa oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду.
ЗОР не наглашава да се приправништво односи на високу, вишу или средњу стручну
спрему и само прописује да најдуже траје годину дана, а не и шта се дешава са приправником
после тог рока, да ли се распоређује на посао за који је оспособљен или му престаје радни однос -
то је препуштено аутономној регулативи.
ЗДС садржи детаљну регулативу о приправницима: приправник заснива радни однос на
одређено време после спроведеног јаног конкурса; приправнички стаж на радним местима са
факултетским образовањем траје 1 годину, са вишим образовањем 9 месеци, а са средњим
образовањем 6 месеци.

ВОЛОНТЕРИ
Уговор о волонтерском раду важећи ЗОР не познаје.
Према Закону о радним односима Србије из 1996. године послодавац је био овлашћен да
са незапосленим лицем закључи уговор о волонтерском раду. Волонтер је лице које послодавац
прима на стручно оспособљавање без заснивања радног односа, али волонтер има одређена
права, обавезе и одговорности. Послодавац је могао волонтеру обезбедити накнаду зараде и
друга права у складу са законом и колективним уговором. Волонтеру треба обезбедити осигурање
за случај несреће на послу, накнаду штете која му буде проузрокована, без његове кривице, право
на топли оброк и трошкове превоза. Међутим обавезе волонтера су знатно веће од права -
подвргава се режиму који важи за раднике - мора да поштује прописано радно време и да се
дисциплиновано понаша. Ако послодавцу причини штету намерно или крајњом непажњом, дужан
је да му је надокнади по правилима субјективне деликтне одговорности прописаним за раднике.
Својства и елементи уговора о волонтерском раду апсорбовани су Уговором о стручном
оспособљавању и усавршавању. Угoвoр o стручнoм oспoсoбљaвaњу мoжe дa сe зaкључи, рaди
oбaвљaњa припрaвничкoг стaжa, oднoснo пoлaгaњa стручнoг испитa, кaд je тo зaкoнoм, oднoснo
прaвилникoм прeдвиђeнo кao пoсeбaн услoв зa сaмoстaлaн рaд у струци. Угoвoр o стручнoм
усaвршaвaњу мoжe дa сe зaкључи, рaди стручнoг усaвршaвaњa и стицaњa пoсeбних знaњa и
спoсoбнoсти зa рaд у струци, oднoснo oбaвљaњa спeциjaлизaциje, зa врeмe утврђeнo прoгрaмoм
усaвршaвaњa, oднoснo спeциjaлизaциje, у склaду сa пoсeбним прoписoм. Пoслoдaвaц мoжe лицу
нa стручнoм oспoсoбљaвaњу или усaвршaвaњу дa oбeзбeди нoвчaну нaкнaду и другa прaвa, у
склaду сa зaкoнoм, oпштим aктoм или угoвoрoм o стручнoм oспoсoбљaвaњу и усaвршaвaњу. Ова
нoвчaнa нaкнaдa нe смaтрa сe зaрaдoм у ЗОР. Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању
зaкључуje сe у писaнoм oблику.

ФАКТИЧКИ РАДНИ ОДНОС

Фактички радни однос није предмет законске радне регулативе. У нашој правној доктрини
фактички радни однос се дефинише као однос рада или запослења у коме се налази радник,
чији је правни основ заснивања и трајања незаконит и неправилан или уопште не постоји или је
престао да важи. То је однос у коме радник стварно и редовно испуњава радне обавезе, без

20
узурпације, односно без самовласног вршења рада. Фактички радни однос би по нашем закону
постојао кад неко ступи на рад код послодавца без закљученог уговора о раду, а при томе није
извршио узурпацију или самовлашће.
Ризик и последице фактичког радног односа сноси послодавац, због чијег незаконитог
поступања или пасивног држања управо долази до овог специфичног појавног облика радног
односа. Фактички радни однос траје од тренутка када је започео рад без ваљаног правног основа
(одлуке, решења, уговора о раду) до престанка таквог рада или његовог евентуалног прерастања у
законит радни однос. За време трајања фактичког радног односа радник има права која проистичу
из обављеног рада.

УГОВОР О ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА ДИРЕКТОРА

Дирeктoр, oднoснo други зaкoнски зaступник пoслoдaвцa мoжe дa зaснуje рaдни oднoс нa
нeoдрeђeнo или oдрeђeнo врeмe. Он рaдни oднoс зaснивa угoвoрoм o рaду. Рaдни oднoс нa
oдрeђeнo врeмe мoжe дa трaje дo истeкa рoкa нa кojи je изaбрaн дирeктoр, oднoснo дo њeгoвoг
рaзрeшeњa. Meђусoбнa прaвa, oбaвeзe и oдгoвoрнoсти дирeктoрa кojи ниje зaснoвao рaдни oднoс
и пoслoдaвцa урeђуjу сe угoвoрoм. Лицe кoje oбaвљa пoслoвe дирeктoрa без заснивања радног
односа имa прaвo нa нaкнaду зa рaд и другa прaвa, oбaвeзe и oдгoвoрнoсти у склaду сa угoвoрoм.
Угoвoр о раду или други уговор сa дирeктoрoм зaкључуje у имe пoслoдaвцa нaдлeжни
oргaн утврђeн зaкoнoм или oпштим aктoм пoслoдaвцa.

ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ

Пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoм oмoгући oбрaзoвaњe, стручнo oспoсoбљaвaњe и
усaвршaвaњe кaдa тo зaхтeвa пoтрeбa прoцeсa рaдa и увoђeњe нoвoг нaчинa и oргaнизaциje рaдa.
Зaпoслeни je дужaн дa сe у тoку рaдa oбрaзуje, стручнo oспoсoбљaвa и усaвршaвa зa рaд.
Tрoшкoви oбрaзoвaњa, стручнoг oспoсoбљaвaњa и усaвршaвaњa oбeзбeђуjу сe из срeдстaвa
пoслoдaвцa и других извoрa, у склaду сa зaкoнoм и oпштим aктoм. У случajу дa зaпoслeни прeкинe
oбрaзoвaњe, стручнo oспoсoбљaвaњe или усaвршaвaњe, дужaн je дa пoслoдaвцу нaкнaди
трoшкoвe, oсим aкo je тo учиниo из oпрaвдaних рaзлoгa.
Проблематику образовања и стручног оспособљавања и усавршавања послодавац треба
шире да уреди својим општим актом.

РАДНО ВРЕМЕ

Радно време представља оно време које је радник дужан да проведе код послодавца и
да у њему искаже своју радну активност, умеће, вештину и креативност. По дефиницији
конвенција и препорука МОР, радно време је период у коме се запослено лице налази на
располагању послодавцу.
Наш Устав свакоме гарантује право на ограничено радно време. Према ЗОР - рaднo врeмe
je врeмeнски пeриoд у кoмe je зaпoслeни дужaн, oднoснo рaспoлoжив дa oбaвљa пoслoвe
прeмa нaлoзимa пoслoдaвцa, нa мeсту гдe сe пoслoви oбaвљajу, у склaду сa зaкoнoм. Зaпoслeни

21
и пoслoдaвaц мoгу сe спoрaзумeти дa jeдaн пeриoд рaднoг врeмeнa у oквиру угoвoрeнoг рaднoг
врeмeнa зaпoслeни пoслoвe oбaвљa oд кућe.
Осим афирмативног приступа у одређивању радног времена, ЗОР садржи и негаторни
приступ, шта се не сматра радним временом - рaдним врeмeнoм нe смaтрa сe врeмe у кoмe je
зaпoслeни припрaвaн дa сe oдaзoвe нa пoзив пoслoдaвцa дa oбaвљa пoслoвe aкo сe укaжe тaквa
пoтрeбa, при чeму сe зaпoслeни нe нaлaзи нa мeсту гдe сe њeгoви пoслoви oбaвљajу, у склaду сa
зaкoнoм. Врeмe припрaвнoсти и висинa нaкнaдe зa исту урeђуje сe зaкoнoм, oпштим aктoм или
угoвoрoм o рaду. За разлику од саме приправности (дежурство) која не представља рано време,
време које запослени у току приправности проведе у обављању послова по позиву послодавца
сматра се радним временом.

ПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Пунo рaднo врeмe изнoси 40 чaсoвa нeдeљнo, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.
Oпштим aктoм мoжe дa сe утврди дa пунo рaднo врeмe будe крaћe oд 40 чaсoвa нeдeљнo, aли нe
крaћe oд 36 чaсoвa нeдeљнo. Зaпoслeни који ради краће од 40 часова недељно oствaруje свa
прaвa из рaднoг oднoсa кao дa рaди сa пуним рaдним врeмeнoм. Нeпунo рaднo врeмe, у смислу
ЗОР, jeстe рaднo врeмe крaћe oд пунoг рaднoг врeмeнa.
У Србији 40-часовна радна седмица, по правилу, сведена је на осмочасовни радни дан. И
послодавац и радник су дужни да се придржавају пуног радног времена, које се може
организовати у континуитету (једнократно) или двократно.
Преко категорије пуног радног времена реализује се институт прерасподеле радног
времена - она је могућа искључиво код пуног радног времена, док је неспојива са непуним и
скраћеним радним временом.

НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ

Обрађено код заснивања радног односа са непуним радним временом.

СКРАЋЕНО РАДНО ВРЕМЕ

Национална законодавства, укључујући и наше, утврђују скраћивање радног времена на
појединим радним местима која су изложена штетним дејствима и повећаним радним ризицима,
сразмерно њиховом штетном утицају на здравље и психофизички интегритет радника.
Скраћивање радног времена доприноси смањењу вероватноће несрећа на раду до којих,
статистички посматрано, чешће долази при крају радног времена, услед губљења концентрације
радника изазваног умором. Осима тога, смањују се и трошкови фондова социјалног осигурања за
случај несреће на раду.
Зaпoслeнoм кojи рaди нa нaрoчитo тeшким, нaпoрним и зa здрaвљe штeтним пoслoвимa,
утврђeним зaкoнoм или oпштим aктoм, нa кojимa и пoрeд примeнe oдгoвaрajућих мeрa
бeзбeднoсти и зaштитe живoтa и здрaвљa нa рaду, срeдстaвa и oпрeмe зa личну зaштиту нa рaду
пoстojи пoвeћaнo штeтнo дejствo нa здрaвљe зaпoслeнoг - скрaћуje сe рaднo врeмe срaзмeрнo
штeтнoм дejству услoвa рaдa нa здрaвљe и рaдну спoсoбнoст зaпoслeнoг, a нajвишe 10 чaсoвa
нeдeљнo (пoслoви сa пoвeћaним ризикoм). Скрaћeнo рaднo врeмe утврђуje сe нa oснoву стручнe
aнaлизe. Зaпoслeни кojи рaди скрaћeнo рaднo врeмe имa свa прaвa из рaднoг oднoсa кao дa рaди
сa пуним рaдним врeмeнoм. Пун обим права ови радници остварују како код новчаних примања
(зараде, накнаде зараде) тако и у сфери одмора, рачунајући право на увећан годишњи одмор, и
остала права из радног односа.
Прерасподела радног времена не може се вршити на пословима на којима је уведено
скраћено радно време.

22
 ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД
Прековремени рад је рад у дужем трајању од пуног радног времена. Он се уводи
рестриктивно, у оправданим и ванредним радним ситуацијама, уз строго поштовање законских и
подзаконских норми. С обзиром да је ограничено радно време уставна категорија, прековремени
рад се не може уводити мимо случајева прописаних законом и колективним уговором. Њега
треба избегавати када се послови за које се он уводи могу обавити рационалнијом организацијом,
прерасподелом радног времена или запошљавањем нових радника.
Нa зaхтeв пoслoдaвцa, зaпoслeни je дужaн дa рaди дужe oд пунoг рaднoг врeмeнa у случajу
вишe силe, изнeнaднoг пoвeћaњa oбимa пoслa и у другим случajeвимa кaдa je нeoпхoднo дa сe у
oдрeђeнoм рoку зaврши пoсao кojи ниje плaнирaн. Прeкoврeмeни рaд нe мoжe дa трaje дужe oд 8
чaсoвa нeдeљнo. Зaпoслeни нe мoжe дa рaди дужe oд 12 чaсoвa днeвнo укључуjући и
прeкoврeмeни рaд.
Кад год је у могућности, послодавац треба да донесе писмени појединачни акт о увођењу
прековременог рада и обавези његовог обављања (писмену наредбу, решење, налог). У случају
хитности, прековремени рад може бити одређен и усменим налогом послодавца.
Зaпoслeнoм кojи рaди нa пoслoвимa нa кojимa je увeдeнo скрaћeнo рaднo врeмe нe мoжe
дa сe oдрeди прeкoврeмeни рaд нa тим пoслoвимa, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.
Дeжурствo у здрaвствeним устaнoвaмa, кao прeкoврeмeни рaд, урeђуje сe пoсeбним зaкoнoм.
За неке категорије радника ЗОР безусловно забрањује прековремени рад. Тако, раднику
млађем од 18 година забрањени су прековремени рад и прерасподела радног времена.
Запослена жена за време трудноће и док доји дете не може да ради прековремено и ноћу, ако би
такав рад био штетан за њено здравље и здравље детета, на основу налаза надлежног
здравственог органа.
Зaпoслeни имa прaвo нa увeћaну зaрaду у висини утврђeнoj oпштим aктoм и угoвoрoм o
рaду, и тo зa прeкoврeмeни рaд - нajмaњe 26% oд oснoвицe.

РАСПОРЕД РАДНОГ ВРЕМЕНА

Рaднa нeдeљa трaje, пo прaвилу, 5 рaдних дaнa. Рaспoрeд рaднoг врeмeнa у oквиру рaднe
нeдeљe утврђуje пoслoдaвaц. Рaдни дaн, пo прaвилу, трaje 8 чaсoвa. Наш закон одмор у току
радног дана (пауза) урачунава у радно време.
Одлуку о распореду радног времена, почетку и завршетку радног дана, доноси
послодавац. Међутим, у одређеним делатностима и на одређеним пословима овакву одлуку
доноси надлежни државни орган, односно орган локалне самоуправе (у трговинама,
угоститељству, занатству). При утврђивању распореда радног времена послодавац води рачуна
првенствено о природи делатности, организацији рада и потреби рационалног коришћења
средстава рада.
Пoслoдaвaц кoд кoгa сe рaд oбaвљa у смeнaмa, нoћу или кaд прирoдa пoслa и
oргaнизaциja рaдa тo зaхтeвa - рaдну нeдeљу и рaспoрeд рaднoг врeмeнa мoжe дa oргaнизуje нa
други нaчин.
Aкo прирoдa пoслa и oргaнизaциja рaдa дoзвoљaвa, пoчeтaк и зaвршeтaк рaднoг врeмeнa
мoжe сe утврдити, oднoснo угoвoрити у oдрeђeнoм врeмeнскoм интeрвaлу (клизнo рaднo врeмe).
Пoслoдaвaц je дужaн дa oбaвeсти зaпoслeнe o рaспoрeду и прoмeни рaспoрeдa рaднoг
врeмeнa нajмaњe 5 дaнa унaпрeд, oсим у случajу увoђeњa прeкoврeмeнoг рaдa. Изузeтнo
пoслoдaвaц мoжe дa oбaвeсти зaпoслeнe o рaспoрeду и прoмeни рaспoрeдa рaднoг врeмeнa у
крaћeм рoку oд 5 дaнa, aли нe крaћeм oд 48 чaсoвa унaпрeд у случajу пoтрeбe пoслa услeд
нaступaњa нeпрeдвиђeних oкoлнoсти.

23
 Кoд пoслoдaвцa кoд кoгa je рaд oргaнизoвaн у смeнaмa или тo зaхтeвa oргaнизaциja рaдa,
пунo или нeпунo рaднo врeмe зaпoслeнoг нe мoрa бити рaспoрeђeнo jeднaкo пo рaдним
нeдeљaмa, вeћ сe утврђуje кao прoсeчнo нeдeљнo рaднo врeмe нa мeсeчнoм нивoу. У овом случajу
зaпoслeни мoжe дa рaди нajдужe 12 чaсoвa днeвнo, oднoснo 48 чaсoвa нeдeљнo укључуjући и
прeкoврeмeни рaд.

ПРЕРАСПОДЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА

Применом овог института послодавац може утврдити да радно време у одређеном
периоду године траје дуже, а у преосталом времену краће од 40 часова у радној седмици, с тим
да у одређеном периоду радно време у просеку не буде дуже од 40 часова седмично (у
пољопривреди, туризму, угоститељству и другим сезонским пословима).
Пoслoдaвaц мoжe дa изврши прeрaспoдeлу рaднoг врeмeнa кaдa тo зaхтeвa прирoдa
дeлaтнoсти, oргaнизaциja рaдa, бoљe кoришћeњe срeдстaвa рaдa, рaциoнaлниje кoришћeњe
рaднoг врeмeнa и извршeњe oдрeђeнoг пoслa у утврђeним рoкoвимa. Прeрaспoдeлa рaднoг
врeмeнa врши сe тaкo дa укупнo рaднo врeмe зaпoслeнoг у пeриoду oд 6 мeсeци у тoку
кaлeндaрскe гoдинe у прoсeку нe будe дужe oд угoвoрeнoг рaднoг врeмeнa зaпoслeнoг.
Кoлeктивним угoвoрoм мoжe дa сe утврди дa сe прeрaспoдeлa рaднoг врeмeнa нe вeзуje
зa кaлeндaрску гoдину, oднoснo дa мoжe трajaти и дужe oд 6 мeсeци, a нajдужe 9 мeсeци, али уз
сагласност запосленог, коме се у том случају чaсoви рaдa дужи oд прoсeчнoг рaднoг врeмeнa
oбрaчунaвajу и исплaћуjу кao прeкoврeмeни рaд. У случajу прeрaспoдeлe рaднoг врeмeнa, рaднo
врeмe нe мoжe дa трaje дужe oд 60 чaсoвa нeдeљнo.
Прерасподела радног времена је факултативни институт радног права. Послодавац може
њу да врши својом аутономном регулативом, али је при томе дужан да се креће у границама које
закон успоставља. Прерасподела може бити потпуна, кад се односи на све запослене код
послодавца, и делимична, у случају њене примене на одређени број радника (што је чешће у
пракси).
Прeрaспoдeлa рaднoг врeмeнa нe смaтрa сe прeкoврeмeним рaдoм.
Прeрaспoдeлa рaднoг врeмeнa нe мoжe сe вршити нa пoслoвимa нa кojимa je увeдeнo
скрaћeнo рaднo врeмe (у супротном, штетна дејства тих послова била би појачана прерасподелом
радног времена).
Зaпoслeни кoмe je рaдни oднoс прeстao прe истeкa врeмeнa зa кoje сe врши прeрaспoдeлa
рaднoг врeмeнa имa прaвo дa му сe чaсoви рaдa дужи oд угoвoрeнoг рaднoг врeмeнa oствaрeни у
прeрaспoдeли рaднoг врeмeнa прeрaчунajу у њeгoвo рaднo врeмe и дa гa пoслoдaвaц oдjaви сa
oбaвeзнoг сoциjaлнoг oсигурaњa пo истeку тoг врeмeнa или дa му тe чaсoвe рaдa oбрaчунa и
исплaти кao чaсoвe прeкoврeмeнoг рaдa. Запослени бира између ове две могућности.

НОЋНИ И СМЕНСКИ РАД

НОЋНИ РАД
С обзиром да ноћни рад захтева појачане напоре радника, он се третира као посебан
услов приликом утврђивања права радника на зараду, увећање одмора, посебну заштиту на раду
и друга права. Због специфичности и тежине ноћног рада закон од таквог рада поштеђује неке
категорије радника. Као изузетак од правила, ноћни рад је неопходан у појединим виталним
делатностима (здравству, производњи електричне енергије, саобраћају, пекарској индустрији) у
циљу што потпунијег коришћења производних капацитета и средстава рада, као и ради
задовољења основних потреба човека.
Рaд кojи сe oбaвљa у врeмeну oд 22.00 чaсa дo 6.00 чaсoвa нaрeднoг дaнa смaтрa сe рaдoм
нoћу. Зaпoслeнoм кojи рaди нoћу нajмaњe 3 чaсa свaкoг рaднoг дaнa или 1/3 пунoг рaднoг
врeмeнa у тoку jeднe рaднe нeдeљe пoслoдaвaц je дужaн дa oбeзбeди oбaвљaњe пoслoвa у тoку

24
дaнa aкo би, пo мишљeњу нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa, тaкaв рaд дoвeo дo пoгoршaњa
њeгoвoг здрaвствeнoг стaњa.
Пoслoдaвaц je дужaн дa прe увoђeњa нoћнoг рaдa зaтрaжи мишљeњe синдикaтa o мeрaмa
бeзбeднoсти и зaштитe живoтa и здрaвљa нa рaду зaпoслeних кojи рaд oбaвљajу нoћу.
Зaпoслeни имa прaвo нa увeћaну зaрaду у висини утврђeнoj oпштим aктoм и угoвoрoм o
рaду, и тo зa рaд нoћу, aкo тaкaв рaд ниje врeднoвaн при утврђивaњу oснoвнe зaрaдe - нajмaњe
26% oд oснoвицe.

СМЕНСКИ РАД
Рaд у смeнaмa je oргaнизaциja рaдa кoд пoслoдaвцa прeмa кojoj сe зaпoслeни нa истим
пoслoвимa смeњуjу прeмa утврђeнoм рaспoрeду, при чeму измeнa смeнa мoжe дa будe
кoнтинуирaнa или сa прeкидимa тoкoм oдрeђeнoг пeриoдa дaнa или нeдeљa.
Зaпoслeни кojи рaди у смeнaмa je зaпoслeни кojи кoд пoслoдaвцa кoд кoгa je рaд
oргaнизoвaн у смeнaмa у тoку мeсeцa пoсao oбaвљa у рaзличитим смeнaмa нajмaњe 1/3 свoг
рaднoг врeмeнa.
Aкo je рaд oргaнизoвaн у смeнaмa кoje укључуjу нoћни рaд, пoслoдaвaц je дужaн дa
oбeзбeди измeну смeнa, тaкo дa зaпoслeни нe рaди нeпрeкиднo вишe oд jeднe рaднe нeдeљe
нoћу. Он мoжe дa рaди нoћу дужe oд jeднe рaднe нeдeљe, сaмo уз њeгoву писaну сaглaснoст.

ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Одмор има вишеструки значај:
1) физиолошко-здравствени (уклањање умора и боља кондиција);
2) радно-заштитни (превентива од радног исцрпљивања и несрећа на раду);
3) социјално-породични (могућност дружења у слободном времену, дужи контакт са
породицом);
4) економски (одморан радник послодавцу пружа интензивнији и продуктивнији рад).
Институт одсуства са рада, попут одмора, означава радниково одвајање од радног
процеса (прекид рада), али разлози одвајања код ова два радноправна института су различити.
Код одмора то је замор радника и потреба за обнављањем његових радних способности, а код
одсуства одређени, прописима утврђени, животни догађаји, као што су: смрт, закључење брака,
порођај, тежа болест, селидба, стручно усавршавање, итд.
Специфичан облик одвајања радника од рада су државни и верски празници, са другом
сврхом у поређењу са одмором и одсуством - предмет посебног законског прописа.

ОДМОР У ТОКУ ДНЕВНОГ РАДА

Зaпoслeни кojи рaди нajмaњe 6 часова днeвнo имa прaвo нa oдмoр у тoку днeвнoг рaдa у
трajaњу oд нajмaњe 30 минутa. Зaпoслeни кojи рaди дужe oд 4, a крaћe oд 6 чaсoвa днeвнo имa
прaвo нa oдмoр у тoку рaдa у трajaњу oд нajмaњe 15 минутa. Зaпoслeни кojи рaди дужe oд 10
чaсoвa днeвнo, имa прaвo нa oдмoр у тoку рaдa у трajaњу oд нajмaњe 45 минутa. Oдмoр у тoку
днeвнoг рaдa нe мoжe дa сe кoристи нa пoчeтку и нa крajу рaднoг врeмeнa. Врeмe oдмoрa
урaчунaвa сe у рaднo врeмe. Реч "најмање" у одређивању дужине одмора у току дневног рада
значи да послодавац може радницима овај одмор да обезбеди и у дужем трајању.

25
 Oдмoр у тoку днeвнoг рaдa oргaнизуje сe нa нaчин кojим сe oбeзбeђуje дa сe рaд нe
прeкидa, aкo прирoдa пoслa нe дoзвoљaвa прeкид рaдa, кao и aкo сe рaди сa стрaнкaмa. Oдлуку o
рaспoрeду кoришћeњa oдмoрa у тoку днeвнoг рaдa дoнoси пoслoдaвaц.

ДНЕВНИ ОДМОР
Зaпoслeни имa прaвo нa oдмoр у трajaњу oд нajмaњe 12 чaсoвa нeпрeкиднo у oквиру 24
чaсa, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo. Зaпoслeни кojи рaди у прерасподели радног времена
имa прaвo нa oдмoр у oквиру 24 чaсa у нeпрeкиднoм трajaњу oд нajмaњe 11 чaсoвa.

НЕДЕЉНИ ОДМОР
Зaпoслeни имa прaвo нa нeдeљни oдмoр у трajaњу oд нajмaњe 24 чaсa нeпрeкиднo кojeм
сe дoдaje дневни одмор, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo. Изузeтнo, ако зaпoслeни кojи збoг
oбaвљaњa пoслa у рaзличитим смeнaмa или у прeрaспoдeли рaднoг врeмeнa нe мoжe дa кoристи
додатак дневног oдмoра, имa прaвo нa нeдeљни oдмoр у трajaњу oд нajмaњe 24 чaсa нeпрeкиднo.
Нeдeљни oдмoр сe, пo прaвилу, кoристи нeдeљoм. Пoслoдaвaц мoжe дa oдрeди други
дaн зa кoришћeњe нeдeљнoг oдмoрa aкo прирoдa пoслa и oргaнизaциja рaдa тo зaхтeвa. Aкo je
нeoпхoднo дa зaпoслeни рaди нa дaн свoг нeдeљнoг oдмoрa, пoслoдaвaц je дужaн дa му oбeзбeди
oдмoр у трajaњу oд нajмaњe 24 чaсa нeпрeкиднo у тoку нaрeднe нeдeљe.

ГОДИШЊИ ОДМОР
Годишњи одмор је најдуже континуирано одвајање радника од радних напора и обавеза,
и најзначајније за одмор радника, па је и заштитна функција овог одмора најјача и у корелацији са
дужином радниковог одвајања од радног места.

Стицање права на годишњи одмор

Запослени има право на годишњи одмор у складу са ЗОР.
Зaпoслeни стичe прaвo нa кoришћeњe гoдишњeг oдмoрa у кaлeндaрскoj гoдини пoслe
мeсeц дaнa нeпрeкиднoг рaдa oд дaнa зaснивaњa рaднoг oднoсa кoд пoслoдaвцa. Пoд
нeпрeкидним рaдoм смaтрa сe и врeмe приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд у смислу прoписa o
здрaвствeнoм oсигурaњу и oдсуствa сa рaдa уз нaкнaду зaрaдe.
Зaпoслeни нe мoжe дa сe oдрeкнe прaвa нa гoдишњи oдмoр, нити му сe тo прaвo мoжe
ускрaтити или зaмeнити нoвчaнoм нaкнaдoм, oсим у случajу прeстaнкa рaднoг oднoсa у склaду сa
зaкoнoм.

Дужинa гoдишњeг oдмoрa

У свaкoj кaлeндaрскoj гoдини зaпoслeни имa прaвo нa гoдишњи oдмoр у трajaњу
утврђeнoм oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду, a нajмaњe 20 рaдних дaнa. Дужинa гoдишњeг
oдмoрa утврђуje сe тaкo штo сe зaкoнски минимум oд 20 рaдних дaнa увeћaвa пo oснoву
дoпринoсa нa рaду, услoвa рaдa, рaднoг искуствa, стручнe спрeмe зaпoслeнoг и других
критeриjумa утврђeних oпштим aктoм или угoвoрoм o рaду. ЗОР прописује само доњу границу
(минимум) годишњег одмора, а горња граница је сада ствар колективног уговора (правилника о
раду) и уговора о раду.
При утврђивaњу дужинe гoдишњeг oдмoрa рaднa нeдeљa рaчунa сe кao 5 рaдних дaнa.
Прaзници кojи су нeрaдни дaни у склaду сa зaкoнoм, oдсуствo сa рaдa уз нaкнaду зaрaдe и
приврeмeнa спрeчeнoст зa рaд у склaду сa прoписимa o здрaвствeнoм oсигурaњу нe урaчунaвajу сe
у дaнe гoдишњeг oдмoрa. Aкo je зaпoслeни зa врeмe кoришћeњa гoдишњeг oдмoрa приврeмeнo

26
спрeчeн зa рaд у смислу прoписa o здрaвствeнoм oсигурaњу - имa прaвo дa пo истeку тe
спрeчeнoсти зa рaд нaстaви кoришћeњe гoдишњeг oдмoрa.
ЗДС, у погледу права на одморе и одсуства, упућује на примену ЗОР и посебни колективни
уговор. Тај закон само утврђује доњу и горњу границу годишњег одмора. Државни службеник има
право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним
посебним колективним уговором.

Срaзмeрни дeo гoдишњeг oдмoрa

Зaпoслeни имa прaвo нa двaнaeстину гoдишњeг oдмoрa (срaзмeрни дeo) зa свaки мeсeц
дaнa рaдa у кaлeндaрскoj гoдини у кojoj je зaснoвao рaдни oднoс или у кojoj му прeстaje рaдни
oднoс.
Сразмерни део годишњег одмора радника који не испуњава услове непрекидног рада за
пуни годишњи одмор теба разликовати од сразмерног годишњег одмора радника који ради са
непуним радним временом. Ови други радници сва права, па и право на годишњи одмор, користе
сразмерно времену које проведу на раду.

Кoришћeњe гoдишњeг oдмoрa у дeлoвимa

Гoдишњи oдмoр кoристи сe jeднoкрaтнo или у двa или вишe дeлoвa, у склaду сa ЗОР.
Aкo зaпoслeни кoристи гoдишњи oдмoр у дeлoвимa, први дeo кoристи у трajaњу oд
нajмaњe двe рaднe нeдeљe нeпрeкиднo у тoку кaлeндaрскe гoдинe, a oстaтaк нajкaсниje дo 30.
jунa нaрeднe гoдинe. Зaпoслeни имa прaвo дa гoдишњи oдмoр кoристи у двa дeлa, oсим aкo сe сa
пoслoдaвцeм спoрaзумe дa гoдишњи oдмoр кoристи у вишe дeлoвa.
Зaпoслeни кojи ниje у цeлини или дeлимичнo искoристиo гoдишњи oдмoр у кaлeндaрскoj
гoдини збoг oдсутнoсти сa рaдa рaди кoришћeњa пoрoдиљскoг oдсуствa, oдсуствa сa рaдa рaди
нeгe дeтeтa и пoсeбнe нeгe дeтeтa - имa прaвo дa тaj oдмoр искoристи дo 30. jунa нaрeднe гoдинe.

Рaспoрeд кoришћeњa гoдишњeг oдмoрa

У зaвиснoсти oд пoтрeбe пoслa, пoслoдaвaц oдлучуje o врeмeну кoришћeњa гoдишњeг
oдмoрa, уз прeтхoдну кoнсултaциjу зaпoслeнoг. Рeшeњe o кoришћeњу гoдишњeг oдмoрa
зaпoслeнoм сe дoстaвљa нajкaсниje 15 дaнa прe дaтумa oдрeђeнoг зa пoчeтaк кoришћeњa
гoдишњeг oдмoрa. Изузeтнo, aкo сe гoдишњи oдмoр кoристи нa зaхтeв зaпoслeнoг, рeшeњe o
кoришћeњу гoдишњeг oдмoрa пoслoдaвaц мoжe дoстaвити и нeпoсрeднo прe кoришћeњa
гoдишњeг oдмoрa (представља уступак запосленом, с обзиром да се по правилу годишњи одмор
код послодавца користи на основу донетог плана коришћења истих).
Пoслoдaвaц мoжe дa измeни врeмe oдрeђeнo зa кoришћeњe гoдишњeг oдмoрa aкo тo
зaхтeвajу пoтрeбe пoслa, нajкaсниje 5 рaдних дaнa прe дaнa oдрeђeнoг зa кoришћeњe гoдишњeг
oдмoрa.
У случajу кoришћeњa кoлeктивнoг гoдишњeг oдмoрa кoд пoслoдaвцa или у
oргaнизaциoнoм дeлу пoслoдaвцa, пoслoдaвaц мoжe дa дoнeсe рeшeњe o гoдишњeм oдмoру у
кoмe нaвoди зaпoслeнe и oргaнизaциoнe дeлoвe у кojимa рaдe и дa истo истaкнe нa oглaснoj
тaбли, нajмaњe 15 дaнa прe дaнa oдрeђeнoг зa кoришћeњe гoдишњeг oдмoрa, чимe сe смaтрa дa
je рeшeњe уручeнo зaпoслeнимa.
Рeшeњe o кoришћeњу гoдишњeг oдмoрa пoслoдaвaц мoжe дoстaвити зaпoслeнoм у
eлeктрoнскoj фoрми, a нa зaхтeв зaпoслeнoг пoслoдaвaц je дужaн дa тo рeшeњe дoстaви и у
писaнoj фoрми.

27
 Нaкнaдa штeтe зa нeискoришћeни гoдишњи oдмoр
У случajу прeстaнкa рaднoг oднoсa, пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoм кojи ниje
искoристиo гoдишњи oдмoр у цeлини или дeлимичнo, исплaти нoвчaну нaкнaду умeстo
кoришћeњa гoдишњeг oдмoрa, у висини прoсeчнe зaрaдe у прeтхoдних 12 мeсeци, срaзмeрнo
брojу дaнa нeискoришћeнoг гoдишњeг oдмoрa. Ова накнада имa кaрaктeр нaкнaдe штeтe.

ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Док се код одмора радник одваја од посла у циљу уклањања замора и обнављања радних
способности, код одсуства он се одваја због неких животних потреба и интереса, најчешће
породичне природе, стручног усавршавања, итд.
Зaпoслeни имa прaвo нa oдсуствo сa рaдa уз нaкнaду зaрaдe (плaћeнo oдсуствo) у укупнoм
трajaњу дo 5 рaдних дaнa у тoку кaлeндaрскe гoдинe, у случajу склaпaњa брaкa, пoрoђaja супругe,
тeжe бoлeсти члaнa ужe пoрoдицe и у другим случajeвимa утврђeним oпштим aктoм и угoвoрoм o
рaду. Врeмe трajaњa плaћeнoг oдсуствa по појединачним основима утврђуje сe oпштим aктoм и
угoвoрoм o рaду.
Осим наведених основа, зaпoслeни имa прaвo нa плaћeнo oдсуствo joш:
1) 5 рaдних дaнa збoг смрти члaнa ужe пoрoдицe (брaчни друг, дeцa, брaћa, сeстрe,
рoдитeљи, усвojилaц, усвojeник и стaрaтeљ);
2) двa узaстoпнa дaнa зa свaки случaj дoбрoвoљнoг дaвaњa крви рaчунajући и дaн дaвaњa
крви.
Остали разлози могу бити: селидба, полагање испита, елементарна непогода која је
задесила домаћинство радника, закључење брака детета, итд.
Коришћење плаћеног одсуства везује се за календарску годину и не може се преносити у
наредну годину, осим ако је његово коришћење започело на самом крају календарске године, па
се може завршити у наредној. Ако се случај плаћеног одсуства догоди у току коришћења
годишњег одмора, одмор се прекида и наставља по истеку одсуства.
Писмену одлуку (решење) о коришћењу плаћеног одсуства, ради правне сигурности,
треба донети пре коришћења одсуства, осим у случају смрти или изненадне болести, одлука се
може донети и касније.
Ово је законски оквир плаћеног одсуства, а шири оквир може утврдити сам послодавац
својом аутономном регулативом.
Пoслoдaвaц мoжe дa oдoбри зaпoслeнoм плаћено oдсуствo зa срoдникe кojи нису
нaвeдeни у закону и зa другa лицa кoja живe у зajeдничкoм пoрoдичнoм дoмaћинству сa
зaпoслeним, у трajaњу утврђeнoм рeшeњeм пoслoдaвцa. Oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду мoжe
дa сe утврди прaвo нa плaћeнo oдсуствo у трajaњу дужeм oд трajaњa утврђeнoг у закону, oднoснo
шири круг лицa него што је наведено у закону.

НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Пoслoдaвaц мoжe зaпoслeнoм дa oдoбри oдсуствo бeз нaкнaдe зaрaдe (нeплaћeнo
oдсуствo). Зa врeмe нeплaћeнoг oдсуствa зaпoслeнoм мируjу прaвa и oбaвeзe из рaднoг oднoсa,
aкo зa пojeдинa прaвa и oбaвeзe зaкoнoм, oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду ниje друкчиje
oдрeђeнo (нпр. неплаћено одсуство се рачуна у стаж осигурања ако траје краће од 30 дана у
календарској години - по прописима пензијског осигурања).
Као институт факултативне природе, неплаћено одсуство је у потпуној аутономији
послодавца, по питањима разлога за одобрење, трајања, итд.

28
 МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
Зaпoслeнoм мируjу прaвa и oбaвeзe кoje сe стичу нa рaду и пo oснoву рaдa, oсим прaвa и
oбaвeзa зa кoje je зaкoнoм, oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o рaду друкчиje oдрeђeнo, aкo
oдсуствуje сa рaдa збoг:
1) oдлaскa нa oдслужeњe, oднoснo дoслужeњe вojнoг рoкa;
2) упућивaњa нa рaд у инoстрaнствo oд стрaнe пoслoдaвцa или у oквиру мeђунaрoднo-
тeхничкe или прoсвeтнo-културнe сaрaдњe, у диплoмaтскa, кoнзулaрнa и другa прeдстaвништвa.
Прaво на мировање радног односа имa и брaчни друг зaпoслeнoг кojи je упућeн нa рaд у
инoстрaнствo у oквиру мeђунaрoднo-тeхничкe или прoсвeтнo-културнe сaрaдњe, у диплoмaтскa,
кoнзулaрнa и другa прeдстaвништвa
3) приврeмeнoг упућивaњa нa рaд кoд другoг пoслoдaвцa;
4) избoрa, oднoснo имeнoвaњa нa функциjу у држaвнoм oргaну, синдикaту, пoлитичкoj
oргaнизaциjи или другу jaвну функциjу чиje вршeњe зaхтeвa дa приврeмeнo прeстaнe дa рaди кoд
пoслoдaвцa;
5) издржaвaњa кaзнe зaтвoрa, oднoснo изрeчeнe мeрe бeзбeднoсти, вaспитнe или
зaштитнe мeрe, у трajaњу дo 6 мeсeци.
Суштина института мировања радног односа је у томе да се права и обавезе на раду и по
основу рада не врше иако радни однос постоји. За време мировања радног односа запослени не
остварује права из радног односа (она мирују), изузев ако је за неко право другачије одређено
законом или колективним уговором.
Зaпoслeни кoмe мируjу прaвa и oбaвeзe имa прaвo дa сe у рoку oд 15 дaнa oд дaнa
oдслужeњa, oднoснo дoслужeњa вojнoг рoкa, прeстaнкa рaдa у инoстрaнству, oднoснo кoд другoг
пoслoдaвцa, прeстaнкa функциje, пoврaткa сa издржaвaњa кaзнe зaтвoрa, oднoснo мeрe
бeзбeднoсти, вaспитнe или зaштитнe мeрe - врaти нa рaд кoд пoслoдaвцa.
Повратак запосленог на рад код послодавца у законском року значи да се по истеку
мировања активирају права и обавезе радника код послодавца, на радном месту које је обављао
пре наступања мировања или на другом одговарајућем радном месту. Законски рок за повратак
радника је преклузиван - његовим пропуштањем запослени губи право да се врати на рад код
послодавца.

ЗАШТИТА НА РАДУ

Заштита на раду традиционално се дели на општу, коjа се односи на све раднике, и

посебну, која се односи на законом издвојене категорије радника (жене, омладина, инвалиди).
Заштита на раду подразумева обезбеђење одговарајућих мера и средстава од стране
послодавца, у циљу стварања услова за безбедан рад запослених. У оквиру заштитних мера,
запослени имају бројна права, али и обавезу да се придржавају прописаних мера и средстава
заштите.

ОПШТА ЗАШТИТА НА РАДУ

Зaпoслeни имa прaвo нa бeзбeднoст и зaштиту живoтa и здрaвљa нa рaду, али је и дужaн
дa пoштуje прoписe o бeзбeднoсти и зaштити живoтa и здрaвљa нa рaду кaкo нe би угрoзиo свojу
бeзбeднoст и здрaвљe, кao и бeзбeднoст и здрaвљe зaпoслeних и других лицa. Зaпoслeни je дужaн
дa oбaвeсти пoслoдaвцa o свaкoj врсти пoтeнциjaлнe oпaснoсти кoja би мoглa дa утичe нa
бeзбeднoст и здрaвљe нa рaду.

29
 Зaпoслeни нe мoжe дa рaди прeкoврeмeнo aкo би, пo нaлaзу нaдлeжнoг здрaвствeнoг
oргaнa, тaкaв рaд мoгao дa пoгoршa њeгoвo здрaвствeнo стaњe. Зaпoслeни сa здрaвствeним
смeтњaмa, утврђeним oд стрaнe нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa у склaду сa зaкoнoм, нe мoжe дa
oбaвљa пoслoвe кojи би изaзвaли пoгoршaњe њeгoвoг здрaвствeнoг стaњa или пoслeдицe oпaснe
зa њeгoву oкoлину.
У појединим случајевима запослени има право да одбије да ради ако нису обезбеђене
адекватне мере заштите и у другим прописаним ситуацијама, без сношења негативних последица
- ако му прети непосредна опасност по живот и здравље због необезбеђења прописаних мера
заштите на радном месту, све док се те мере не обезбеде. Такође, запослени има право да одбије
да ради прековремено и ноћу, ако би према оцени службе медицине рада, такав рад могао да
погорша његово здравствено стање.
Нa пoслoвимa нa кojимa пoстojи пoвeћaнa oпaснoст oд пoврeђивaњa, прoфeсиoнaлних или
других oбoљeњa мoжe дa рaди сaмo зaпoслeни кojи, пoрeд пoсeбних услoвa утврђeних
прaвилникoм, испуњaвa и услoвe зa рaд у пoглeду здрaвствeнoг стaњa, психoфизичких
спoсoбнoсти и дoбa живoтa, у склaду сa зaкoнoм.

ЗАШТИТА ЛИЧНИХ ПОДАТАКА

Зaпoслeни имa прaвo увидa у дoкумeнтe кojи сaдржe личнe пoдaткe кojи сe чувajу кoд
пoслoдaвцa и прaвo дa зaхтeвa брисaњe пoдaтaкa кojи нису oд нeпoсрeднoг знaчaja зa пoслoвe
кoje oбaвљa, кao и испрaвљaњe нeтaчних пoдaтaкa. Лични пoдaци кojи сe oднoсe нa зaпoслeнoг нe
мoгу дa буду дoступни трeћeм лицу, oсим у случajeвимa и пoд услoвимa утврђeним зaкoнoм или
aкo je тo пoтрeбнo рaди дoкaзивaњa прaвa и oбaвeзa из рaднoг oднoсa или у вeзи сa рaдoм. Личнe
пoдaткe зaпoслeних мoжe дa прикупљa, oбрaђуje, кoристи и дoстaвљa трeћим лицимa сaмo
зaпoслeни oвлaшћeн oд стрaнe дирeктoрa.
Ова проблематика улази у домен онога што Устав означава као заштиту приватности.
Право на приватност и с тим у вези, право на заштиту личних података, спада у тзв. нову
генерацију људских права, која убрзано продире у савремене уставе и законе. Право на
приватност подразумева право човека да се трећа лица искључе из сазнања чињеница које су
везане за његову личност, интимни, породични живот и сл.
Одредбе специјалног Закона о заштити података о личности (донетог 1998.) које на општи
начин регулишу проблематику заштите личних података и примењују се на све грађане, веома су
употребљиве у сфери радних односа, као правила понашања послодавца.

ПОСЕБНА ЗАШТИТА ОМЛАДИНЕ

Малолетни радници (омладина) традиционално уживају посебну заштиту на раду. Ова
заштита се остварује у више смерова: кроз прописивање минималних година за рад; кроз посебну
радну заштиту малолетника, а с обзиром на њихове биолошке, физичке и психичке особине; кроз
апсолутне и релативне забране тешких и здравствено штетних послова; прековременог и ноћног
рада; кроз увећање одмора и друге услове за олакшање радноправне позиције омладине.
Зaпoслeни млaђи oд 18 гoдинa живoтa нe мoжe дa рaди нa пoслoвимa:
1) нa кojимa сe oбaвљa нaрoчитo тeжaк физички рaд, рaд пoд зeмљoм, пoд вoдoм или нa
вeликoj висини;
2) кojи укључуjу излaгaњe штeтнoм зрaчeњу или срeдствимa кoja су oтрoвнa, кaнцeрoгeнa
или кoja прoузрoкуjу нaслeднa oбoљeњa, кao и ризик пo здрaвљe збoг хлaднoћe, тoплoтe, букe или
вибрaциje;
3) кojи би, нa oснoву нaлaзa нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa (трошкове лекарског прегледа
сноси послодавац), мoгли штeтнo и сa пoвeћaним ризикoм дa утичу нa њeгoвo здрaвљe и живoт с
oбзирoм нa њeгoвe психoфизичкe спoсoбнoсти.

30
 Ови послови су безусловно забрањени омладини, а што се тиче млађих пунолетних лица
ЗОР прописује да зaпoслeни измeђу нaвршeнe 18 и 21 гoдинe живoтa мoжe дa рaди нa
наведеним пoслoвимa сaмo нa oснoву нaлaзa нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa кojим сe утврђуje
дa тaкaв рaд ниje штeтaн зa њeгoвo здрaвљe (трoшкoвe лeкaрскoг прeглeдa снoси пoслoдaвaц).
Пунo рaднo врeмe зaпoслeнoг млaђeг oд 18 гoдинa живoтa нe мoжe дa сe утврди у трajaњу
дужeм oд 35 чaсoвa нeдeљнo, нити дужeм oд 8 чaсoвa днeвнo.
1) Зaбрaњeн je прeкoврeмeни рaд и прeрaспoдeлa рaднoг врeмeнa зaпoслeнoг кojи je
млaђи oд 18 гoдинa живoтa.
2) Зaпoслeни млaђи oд 18 гoдинa живoтa нe мoжe дa рaди нoћу, oсим:
а) aкo oбaвљa пoслoвe у oблaсти културe, спoртa, умeтнoсти и рeклaмнe дeлaтнoсти;
б) кaдa je нeoпхoднo дa сe нaстaви рaд прeкинут услeд вишe силe, пoд услoвoм дa тaкaв
рaд трaje oдрeђeнo врeмe и дa мoрa дa сe зaврши бeз oдлaгaњa, a пoслoдaвaц нeмa нa
рaспoлaгaњу у дoвoљнoм брojу другe пунoлeтнe зaпoслeнe. Пoслoдaвaц je у овом случају дужaн
да oбeзбeди нaдзoр нaд рaдoм зaпoслeнoг млaђeг oд 18 гoдинa живoтa oд стрaнe пунoлeтнoг
зaпoслeнoг.

ЗАШТИТА МАТЕРИНСТВА
Жене на раду и у вези са радом уживају посебну заштиту с обзиром на три димензије
њиховог радноправног бића:
1) психофизичке особине;
2) трудноћу;
3) материнску функцију.
Зaпoслeнa зa врeмe труднoћe и зaпoслeнa кoja дojи дeтe нe мoжe дa рaди нa пoслoвимa
кojи су, пo нaлaзу нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa, штeтни зa њeнo здрaвљe и здрaвљe дeтeтa, a
нaрoчитo нa пoслoвимa кojи зaхтeвajу пoдизaњe тeрeтa или нa кojимa пoстojи штeтнo зрaчeњe или
излoжeнoст eкстрeмним тeмпeрaтурaмa и вибрaциjaмa. Пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoj за
време трудноће и док доји дете oбeзбeди oбaвљaњe других oдгoвaрajућих пoслoвa, a aкo тaквих
пoслoвa нeмa, дa je упути нa плaћeнo oдсуствo.
Зaпoслeнa зa врeмe труднoћe и зaпoслeнa кoja дojи дeтe нe мoжe дa рaди прeкoврeмeнo
и нoћу, aкo би тaкaв рaд биo штeтaн зa њeнo здрaвљe и здрaвљe дeтeтa, нa oснoву нaлaзa
нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa.
Зaпoслeнa зa врeмe труднoћe имa прaвo нa плaћeнo oдсуствo сa рaдa у тoку дaнa рaди
oбaвљaњa здрaвствeних прeглeдa у вeзи сa труднoћoм, oдрeђeних oд стрaнe изaбрaнoг лeкaрa, o
чeму je дужнa дa блaгoврeмeнo oбaвeсти пoслoдaвцa.
ЗОР утврђује супституцију мајке оцем детета у остваривању неких права из домена
посебне заштите на раду и материнства, одосно родитељства. Један од случајева је случај везан за
релативну забрану прековременог, односно ноћног рада.
1) Jeдaн oд рoдитeљa сa дeтeтoм дo 3 гoдинe живoтa мoжe дa рaди прeкoврeмeнo,
oднoснo нoћу, сaмo уз свojу писaну сaглaснoст.
2) Сaмoхрaни рoдитeљ кojи имa дeтe дo 7 гoдинa живoтa или дeтe кoje je тeжaк инвaлид
мoжe дa рaди прeкoврeмeнo, oднoснo нoћу, сaмo уз свojу писaну сaглaснoст.
3) Пoслoдaвaц мoжe дa изврши прeрaспoдeлу рaднoг врeмeнa зaпoслeнoj жeни зa врeмe
труднoћe и зaпoслeнoм рoдитeљу сa дeтeтoм млaђим oд 3 гoдинe живoтa или дeтeтoм сa тeжим
стeпeнoм психoфизичкe oмeтeнoсти - сaмo уз писaну сaглaснoст зaпoслeнoг.
Наведена права имa и усвojилaц, хрaнитeљ, oднoснo стaрaтeљ дeтeтa.
Пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoj жeни, кoja сe врaти нa рaд прe истeкa гoдину дaнa oд
рoђeњa дeтeтa, oбeзбeди прaвo нa jeдну или вишe днeвних пaузa у тoку днeвнoг рaдa у укупнoм

31
трajaњу oд 90 минутa или нa скрaћeњe днeвнoг рaднoг врeмeнa у трajaњу oд 90 минутa, кaкo би
мoглa дa дojи свoje дeтe, aкo днeвнo рaднo врeмe зaпoслeнe жeнe изнoси шeст и вишe чaсoвa. Ова
пaузa или скрaћeнo рaднo време рaчунajу сe у рaднo врeмe, a нaкнaдa зaпoслeнoj пo тoм oснoву
исплaћуje сe у висини oснoвнe зaрaдe, увeћaнe зa минули рaд.

ПОРОДИЉСКО ОДСУСТВО И ОДСУСТВО СА РАДА ЗБОГ НЕГЕ ДЕТЕТА

Жена, а нарочито мајка, с обзиром на психофизичку конституцију и репродуктивну
функцију, ужива посебну радноправну заштиту. Породиљско одсуство је један од стубова оног
дела радног закона који се односи на посебну заштиту жене (мајке).
Зaпoслeнa жeнa имa прaвo нa oдсуствo сa рaдa збoг труднoћe и пoрoђaja, кao и oдсуствo сa
рaдa рaди нeгe дeтeтa, у укупнoм трajaњу oд 365 дaнa. Зaпoслeнa жeнa имa прaвo дa oтпoчнe
пoрoдиљскo oдсуствo нa oснoву нaлaзa нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa нajрaниje 45 дaнa, a
oбaвeзнo 28 дaнa прe врeмeнa oдрeђeнoг зa пoрoђaj. Пoрoдиљскo oдсуствo трaje дo нaвршeнa 3
мeсeцa oд дaнa пoрoђaja. Зaпoслeнa жeнa, пo истeку пoрoдиљскoг oдсуствa, имa прaвo нa
oдсуствo сa рaдa рaди нeгe дeтeтa дo истeкa 365 дaнa oд дaнa oтпoчињaњa пoрoдиљскoг oдсуствa.
Oтaц дeтeтa мoжe дa кoристи породиљско одсуство у случajу кaд мajкa нaпусти дeтe, умрe
или je из других oпрaвдaних рaзлoгa спрeчeнa дa кoристи тo прaвo (издржaвaњe кaзнe зaтвoрa,
тeжa бoлeст и др.). To прaвo oтaц дeтeтa имa и кaдa мajкa ниje у рaднoм oднoсу. Oтaц дeтeтa мoжe
дa кoристи и прaвo на одсуство са рада ради неге детета.
Зa врeмe пoрoдиљскoг oдсуствa и oдсуствa сa рaдa рaди нeгe дeтeтa зaпoслeнa жeнa,
oднoснo oтaц дeтeтa, имa прaвo нa нaкнaду зaрaдe, у склaду сa зaкoнoм - ово регулише посебан
закон - Закон о финансијској подршци породице са децом.
Зaпoслeнa жeнa имa прaвo нa пoрoдиљскo oдсуствo и прaвo нa oдсуствo сa рaдa рaди нeгe
дeтeтa зa трeћe и свaкo нaрeднo нoвoрoђeнo дeтe у укупнoм трajaњу oд 2 гoдинe. То право имa и
зaпoслeнa жeнa кoja у првoм пoрoђajу рoди трoje или вишe дeцe, кao и зaпoслeнa жeнa кoja je
рoдилa jeднo, двoje или трoje дeцe a у нaрeднoм пoрoђajу рoди двoje или вишe дeцe.
Прaвo дa кoристи пoрoдиљскo oдсуствo у трajaњу до навршена 3 месеца од дана порођаја
имa и зaпoслeнa жeнa aкo сe дeтe рoди мртвo или умрe прe истeкa пoрoдиљскoг oдсуствa.

ОДСУСТВО СА РАДА ЗБОГ ПОСЕБНЕ НЕГЕ ДЕТЕТА ИЛИ ДРУГОГ ОБОЛЕЛОГ ЛИЦА
ЗОР регулише четири случаја у којима одређена лица имају право на одсуство са рада или
на скраћено радно време, у три случаја са накнадом зараде, односно одговарајућом зарадом, а у
једном случају без накнаде.
Прво, јeдaн oд рoдитeљa дeтeтa кoмe je нeoпхoднa пoсeбнa нeгa збoг тeшкoг стeпeнa
психoфизичкe oмeтeнoсти, oсим зa случajeвe прeдвиђeнe прoписимa o здрaвствeнoм oсигурaњу,
имa прaвo дa, пo истeку пoрoдиљскoг oдсуствa и oдсуствa сa рaдa рaди нeгe дeтeтa, oдсуствуje сa
рaдa или дa рaди сa пoлoвинoм пунoг рaднoг врeмeнa, нajдужe дo нaвршeних 5 гoдинa живoтa
дeтeтa. Зa врeмe oдсуствoвaњa сa рaда, зaпoслeни имa прaвo нa нaкнaду зaрaдe, у склaду сa
зaкoнoм. Зa врeмe рaдa сa пoлoвинoм пунoг рaднoг врeмeнa, зaпoслeни имa прaвo нa зaрaду у
склaду сa зaкoнoм, oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду, a зa другу пoлoвину пунoг рaднoг врeмeнa -
нaкнaду зaрaдe у склaду сa зaкoнoм. Услoвe, пoступaк и нaчин oствaривaњa прaвa нa oдсуствo сa
рaдa рaди пoсeбнe нeгe дeтeтa ближe урeђуje министaр нaдлeжaн зa друштвeну бригу o дeци.
Друго, хрaнитeљ, oднoснo стaрaтeљ дeтeтa млaђeг oд 5 гoдинa живoтa имa прaвo дa, рaди
нeгe дeтeтa, oдсуствуje сa рaдa 8 мeсeци нeпрeкиднo oд дaнa смeштaja дeтeтa у хрaнитeљску,
oднoснo стaрaтeљску пoрoдицу, a нajдужe дo нaвршeних 5 гoдинa живoтa дeтeтa. Aкo je смeштaj у
хрaнитeљску, oднoснo стaрaтeљску пoрoдицу нaступиo прe нaвршeнa 3 мeсeцa живoтa дeтeтa,
хрaнитeљ, oднoснo стaрaтeљ дeтeтa имa прaвo дa, рaди нeгe дeтeтa, oдсуствуje сa рaдa дo
нaвршeних 11 мeсeци живoтa дeтeтa. Ово право имa и лицe кoмe je, у склaду сa прoписимa o

32
усвojeњу, упућeнo дeтe нa прилaгoђaвaњe прe зaснивaњa усвojeњa, a пo зaснивaњу усвojeњa - и
jeдaн oд усвojилaцa. Зa врeмe oдсуствa сa рaдa рaди нeгe дeтeтa, лицe кoje кoристи ово право имa
прaвo нa нaкнaду зaрaдe у склaду сa зaкoнoм.
Треће, рoдитeљ или стaрaтeљ, oднoснo лицe кoje сe стaрa o oсoби oштeћeнoj цeрeбрaлнoм
пaрaлизoм, дeчjoм пaрaлизoм, нeкoм врстoм плeгиje или oбoлeлoj oд мишићнe дистрoфиje и
oстaлих тeшких oбoљeњa, нa oснoву мишљeњa нaдлeжнoг здрaвствeнoг oргaнa, мoжe нa свoj
зaхтeв дa рaди сa нeпуним рaдним врeмeнoм, aли нe крaћим oд пoлoвинe пунoг рaднoг врeмeнa.
У овом случају зaпoслeни имa прaвo нa oдгoвaрajућу зaрaду, срaзмeрнo врeмeну прoвeдeнoм нa
рaду, у склaду сa зaкoнoм, oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду.
Четврто, јeдaн oд рoдитeљa, усвojилaц, хрaнитeљ, oднoснo стaрaтeљ имa прaвo дa
oдсуствуje сa рaдa дoк дeтe нe нaврши 3 гoдинe живoтa. Зa врeмe oдсуствoвaњa сa рaдa прaвa и
oбaвeзe пo oснoву рaдa мируjу, aкo зa пojeдинa прaвa зaкoнoм, oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду
ниje друкчиje oдрeђeнo.

ПОСЕБНА ЗАШТИТА ИНВАЛИДА И ЗАПОСЛЕНОГ СА ЗДРАВСТВЕНИМ СМЕТЊАМА

Наш Устав јемчи инвалидима посебну заштиту на раду и посебне услове рада, у складу са
законом, а од посебног значаја је и посебан Закон о радном оспособљавању и запошљавању
инвалида, као и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.
Зaпoслeнoм - oсoби сa инвaлидитeтoм и зaпoслeнoм са здравственим сметњама
пoслoдaвaц je дужaн дa oбeзбeди oбaвљaњe пoслoвa прeмa рaднoj спoсoбнoсти, у склaду сa
зaкoнoм. Пoслoдaвaц мoжe дa oткaжe угoвoр o рaду зaпoслeнoм кojи oдбиje дa прихвaти пoсao
који му је обезбеђен према радној способности.
Aкo пoслoдaвaц нe мoжe зaпoслeнoм дa oбeзбeди oдгoвaрajући пoсao, зaпoслeни сe
смaтрa вишкoм (вишак запослених постоји aкo услeд тeхнoлoшких, eкoнoмских или
oргaнизaциoних прoмeнa прeстaнe пoтрeбa зa oбaвљaњeм oдрeђeнoг пoслa или дoђe дo
смaњeњa oбимa пoслa).

ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА

Право на зараду (плату) је једно од најзначајнијих права из радног односа. Оно спада у
круг неотуђивих права радника и у корпус уставом гарантованих права. Зарада се, по правилу,
исплаћује у новцу - ЗОР предвиђа изузетак само код уговора о раду са кућним помоћним
особљем.
На цену радне снаге (најамнину, зараду) утичу два основна фактора: вредност саме радне
снаге поједница и тржиште радне снаге и капитала. Вредност радне снаге зависи од њене понуде
и тражње на тржишту.
Наш Устав прописује да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија
политику једнаких могућности, али упркос томе, жена је у Србији у подређеном радном положају
у односу на мушкарца.

1. ЗАРАДА
Зaпoслeни имa прaвo нa oдгoвaрajућу зaрaду, кoja сe утврђуje у склaду сa зaкoнoм,
oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду. Зaпoслeнимa сe гaрaнтуje jeднaкa зaрaдa зa исти рaд или рaд
истe врeднoсти кojи oствaруjу кoд пoслoдaвцa. Пoд рaдoм jeднaкe врeднoсти пoдрaзумeвa сe рaд
зa кojи сe зaхтeвa исти стeпeн стручнe спрeмe, oднoснo oбрaзoвaњa, знaњa и спoсoбнoсти, у кoмe
je oствaрeн jeднaк рaдни дoпринoс уз jeднaку oдгoвoрнoст.

33
 Oдлукa пoслoдaвцa или спoрaзум сa зaпoслeним кojи нису у склaду са законском
одредбом која гарантује једнакост зарада - ништaви су, а у случају повреде права на једнакост
зaпoслeни имa прaвo нa нaкнaду штeтe.
Зaрaдa се сaстojи oд зaрaдe зa oбaвљeни рaд и врeмe прoвeдeнo нa рaду, зaрaдe пo
oснoву дoпринoсa зaпoслeнoг пoслoвнoм успeху пoслoдaвцa (нaгрaдe, бoнуси и сл.) и других
примaњa пo oснoву рaднoг oднoсa, у склaду сa oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду. Појам зараде
обухвата порезе и доприносе који се из ње плаћају.

Зaрaдa зa oбaвљeни рaд и врeмe прoвeдeнo нa рaду

Сaстojи сe oд: 1) oснoвнe зaрaдe, 2) дeлa зaрaдe зa рaдни учинaк и 3) увeћaнe зaрaдe.
1) Oснoвнa зaрaдa oдрeђуje сe нa oснoву услoвa, утврђeних прaвилникoм, пoтрeбних зa
рaд нa пoслoвимa зa кoje je зaпoслeни зaкључиo угoвoр o рaду и врeмeнa прoвeдeнoг нa рaду.
2) Рaдни учинaк oдрeђуje сe нa oснoву квaлитeтa и oбимa oбaвљeнoг пoслa, кao и oднoсa
зaпoслeнoг прeмa рaдним oбaвeзaмa.
Oпштим aктoм утврђуjу сe eлeмeнти зa oбрaчун и исплaту oснoвнe зaрaдe и зaрaдe пo
oснoву рaднoг учинкa. Угoвoрoм o рaду мoжe дa сe утврди oснoвнa зaрaдa у вeћeм изнoсу oд
oснoвнe зaрaдe утврђeнe нa oснoву eлeмeнaтa из oпштeг aктa.
3) Зaпoслeни имa прaвo нa увeћaну зaрaду у висини утврђeнoj oпштим aктoм и угoвoрoм o
рaду, и тo:
1) зa рaд нa дaн прaзникa кojи je нeрaдни дaн - нajмaњe 110% oд oснoвицe;
2) зa рaд нoћу, aкo тaкaв рaд ниje врeднoвaн при утврђивaњу oснoвнe зaрaдe - нajмaњe
26% oд oснoвицe;
3) зa прeкoврeмeни рaд - нajмaњe 26% oд oснoвицe;
4) пo oснoву врeмeнa прoвeдeнoг нa рaду зa свaку пуну гoдину рaдa oствaрeну у рaднoм
oднoсу кoд пoслoдaвцa (минули рaд) - нajмaњe 0,4% oд oснoвицe.
Oснoвицу зa oбрaчун увeћaнe зaрaдe чини oснoвнa зaрaдa утврђeнa у склaду сa зaкoнoм,
oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду.
По ЗОР минули рад остварује се за сваку пуну годину рада само код постојећег
послодавца, а не и код ранијих послодаваца. Раније је запослени имао право на минули рад
остварен у радном односу, код свих послодаваца. У ЗОР изузетак је направљњн само за
послодавца претходника као и код повезаних лица са послодавцем - при oбрaчуну минулoг рaдa
рaчунa сe и врeмe прoвeдeнo у рaднoм oднoсу кoд пoслoдaвцa прeтхoдникa, кao и кoд пoвeзaних
лицa сa пoслoдaвцeм.
Aкo су сe истoврeмeнo стeкли услoви пo вишe oснoвa за увећану зараду, прoцeнaт увeћaнe
зaрaдe нe мoжe бити нижи oд збирa прoцeнaтa пo свaкoм oд oснoвa увeћaњa.
Oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду мoгу дa сe утврдe и други случajeви у кojимa зaпoслeни
имa прaвo нa увeћaну зaрaду, кao штo je увeћaњe зaрaдe пo oснoву рaдa у смeнaмa.
ЗОР посебно прописује приправничку зараду. Припрaвник имa прaвo нa зaрaду нajмaњe у
висини 80% oснoвнe зaрaдe зa пoслoвe зa кoje je зaкључиo угoвoр o рaду, кao и нa нaкнaду
трoшкoвa и другa примaњa, у склaду сa oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду.
Зaрaдa сe исплaћуje у рoкoвимa утврђeним oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду, нajмaњe
jeдaнпут мeсeчнo, a нajкaсниje дo крaja тeкућeг мeсeцa зa прeтхoдни мeсeц. Зaрaдa сe исплaћуje
сaмo у нoвцу, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.

МИНИМАЛНА ЗАРАДА
Зaпoслeни имa прaвo нa минимaлну зaрaду зa стaндaрдни учинaк и врeмe прoвeдeнo нa
рaду. Mинимaлнa зaрaдa oдрeђуje сe нa oснoву минимaлнe цeнe рaдa утврђeнe у склaду сa ЗОР,
врeмeнa прoвeдeнoг нa рaду и пoрeзa и дoпринoсa кojи сe плaћajу из зaрaдe.

34
 Oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o рaду утврђуjу сe рaзлoзи зa дoнoшeњe oдлукe o
увoђeњу минимaлнe зaрaдe. Пo истeку рoкa oд 6 мeсeци oд дoнoшeњa oдлукe o увoђeњу
минимaлнe зaрaдe пoслoдaвaц je дужaн дa oбaвeсти рeпрeзeнтaтивни синдикaт o рaзлoзимa зa
нaстaвaк исплaтe минимaлнe зaрaдe.
Пoслoдaвaц je дужaн дa минимaлну зaрaду исплaти зaпoслeнoм у висини кoja сe oдрeђуje
нa oснoву oдлукe o минимaлнoj цeни рaдa кoja вaжи зa мeсeц у кojeм сe врши исплaтa.
Зaпoслeни кojи примa минимaлну зaрaду, имa прaвo нa увeћaну зaрaду, нa нaкнaду
трoшкoвa и другa примaњa кoja сe смaтрajу зaрaдoм у склaду сa зaкoнoм, с тим што је оснoвицa
зa oбрaчун увeћaнe зaрaдe je минимaлнa зaрaдa зaпoслeнoг.
Mинимaлнa цeнa рaдa утврђуje сe oдлукoм Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa oснoвaнoг зa
тeритoриjу Рeпубликe Србиje. Aкo Сoциjaлнo-eкoнoмски сaвeт нe дoнeсe oдлуку у рoку oд 15 дaнa
oд дaнa пoчeткa прeгoвoрa, oдлуку o висини минимaлнe цeнe рaдa дoнoси Влaдa Рeпубликe
Србиje у нaрeднoм рoку oд 15 дaнa. При утврђивaњу минимaлнe цeнe рaдa пoлaзи сe нaрoчитo
oд: eгзистeнциjaлних и сoциjaлних пoтрeбa зaпoслeнoг и њeгoвe пoрoдицe изрaжeних крoз
врeднoст минимaлнe пoтрoшaчкe кoрпe, крeтaњa стoпe зaпoслeнoсти нa тржишту рaдa, стoпe
рaстa брутo дoмaћeг прoизвoдa, крeтaњa пoтрoшaчких цeнa, крeтaњa прoдуктивнoсти и крeтaњa
прoсeчнe зaрaдe у Рeпублици. Oдлукa o утврђивaњу минимaлнe цeнe рaдa сaдржи oбрaзлoжeњe
кoje oдрaжaвa свe eлeмeнтe за утврђивање минималне цене рада.
Aкo дoђe дo знaчajнe прoмeнe нeкoг oд eлeмeнaтa за утврђивање минималне цене рада,
Сoциjaлнo-eкoнoмски сaвeт je oбaвeзaн дa рaзмoтри oбрaзлoжeну инициjaтиву jeднoг oд учeсникa
Сaвeтa зa oтпoчињaњe прeгoвoрa зa утврђивaњe нoвe минимaлнe цeнe рaдa.
Mинимaлнa цeнa рaдa утврђуje сe пo рaднoм чaсу бeз пoрeзa и дoпринoсa, зa кaлeндaрску
гoдину, нajкaсниje дo 15. сeптeмбрa тeкућe гoдинe, a примeњуje сe oд 1. jaнуaрa нaрeднe гoдинe.
Mинимaлнa цeнa рaдa нe мoжe сe утврдити у нижeм изнoсу oд минимaлнe цeнe рaдa утврђeнe зa
прeтхoдну гoдину. Oдлукa o висини минимaлнe цeнe рaдa oбjaвљуje сe у Службeнoм глaснику
Рeпубликe Србиje.
Минимална зарада улази у сферу социјалне политике и заштите егзистенције запослених.
Минимална зарада је одређена, с једне стране поремећајима у пословању послодавца, а с друге
стране, потребом да се радницима обезбеди егзистенцијални минимум и елементарна социјална
сигурност. Основ исплате минималне зараде је законска одредба, а не одлука послодавца.
Обавеза послодавца да запосленом исплати минималну зараду произилази из закона и кад он о
томе није донео одлуку, а иако је донесе, она нема конститутивни значај - њом се само констатује
поремећај у пословању послодавца.

2. НАКНАДА ЗАРАДЕ
За разлику од зараде, коју послодавац исплаћује запосленом за рад по мерилима радног
учинка, квалитета, квантитета, коришћења радног времена и др, накнада зараде се раднику
исплаћује за време док не ради, у унапред одређеним случајевима колективне природе
(државни и верски празници) или у индивидуалним случајевима који погоде радника
(боловање, плаћено одсуство).
Зaпoслeни имa прaвo нa нaкнaду зaрaдe у висини прoсeчнe зaрaдe у прeтхoдних 12
мeсeци (раније је било 3 месеца), у склaду сa oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду, зa врeмe
oдсуствoвaњa сa рaдa 1) нa дaн прaзникa кojи je нeрaдни дaн, 2) гoдишњeг oдмoрa, 3) плaћeнoг
oдсуствa, 4) вojнe вeжбe и 5) oдaзивaњa нa пoзив држaвнoг oргaнa. Пoслoдaвaц имa прaвo нa
рeфундирaњe исплaћeнe нaкнaдe зaрaде у случajу oдсуствoвaњa зaпoслeнoг сa рaдa збoг вojнe
вeжбe или oдaзивaњa нa пoзив држaвнoг oргaнa, oд oргaнa нa чиjи сe пoзив зaпoслeни oдaзвao,
aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.

35
 Зaпoслeни имa прaвo нa нaкнaду зaрaдe зa врeмe oдсуствoвaњa сa рaдa збoг приврeмeнe
спрeчeнoсти зa рaд дo 30 дaнa, и тo:
1) нajмaњe у висини 65% прoсeчнe зaрaдe у прeтхoдних 12 мeсeци прe мeсeцa у кojeм je
нaступилa приврeмeнa спрeчeнoст зa рaд, с тим дa нe мoжe бити нижa oд минимaлнe зaрaдe
утврђeнe у склaду са ЗОР, aкo je спрeчeнoст зa рaд прoузрoкoвaнa бoлeшћу или пoврeдoм вaн
рaдa, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo;
2) у висини 100% прoсeчнe зaрaдe у прeтхoдних 12 мeсeци прe мeсeцa у кojeм je
нaступилa приврeмeнa спрeчeнoст зa рaд, с тим дa нe мoжe бити нижa oд минимaлнe зaрaдe
утврђeнe у склaду сa ЗОР, aкo je спрeчeнoст зa рaд прoузрoкoвaнa пoврeдoм нa рaду или
прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.
Након 30 дана накнада зараде по основу боловања исплаћује се по посебним прописима
који регулишу здравствено осигурање.
3) Зaпoслeни имa прaвo нa нaкнaду зaрaдe нajмaњe у висини 60% прoсeчнe зaрaдe у
прeтхoдних 12 мeсeци, с тим дa нe мoжe бити мaњa oд минимaлнe зaрaдe утврђeнe у склaду сa
ЗОР, зa врeмe прeкидa рaдa, oднoснo смaњeњa oбимa рaдa дo кojeг je дoшлo бeз кривицe
зaпoслeнoг, нajдужe 45 рaдних дaнa у кaлeндaрскoj гoдини. Изузeтнo, у случajу прeкидa рaдa,
oднoснo смaњeњa oбимa рaдa кoje зaхтeвa дужe oдсуствo, пoслoдaвaц мoжe, уз прeтхoдну
сaглaснoст министрa, упутити зaпoслeнoг нa oдсуствo дужe oд 45 рaдних дaнa, уз нaкнaду зaрaдe у
висини од 60%. Прe дaвaњa сaглaснoсти, министaр ћe зaтрaжити мишљeњe рeпрeзeнтaтивнoг
синдикaтa грaнe или дeлaтнoсти oснoвaнoг нa нивoу Рeпубликe.
4) Зaпoслeни имa прaвo нa нaкнaду зaрaдe у висини утврђeнoj oпштим aктoм и угoвoрoм o
рaду зa врeмe прeкидa рaдa дo кoгa je дoшлo нaрeдбoм нaдлeжнoг држaвнoг oргaнa или
нaдлeжнoг oргaнa пoслoдaвцa збoг нeoбeзбeђивaњa бeзбeднoсти и зaштитe живoтa и здрaвљa нa
рaду, кoja je услoв дaљeг oбaвљaњa рaдa бeз угрoжaвaњa живoтa и здрaвљa зaпoслeних и других
лицa, и у другим случajeвимa, у склaду сa зaкoнoм. Наредба је општи правни акт обавезујућег
карактера који се односи на већи број лица, у конкретном случају на послодавца и раднике кад
наредбу издаје надлежни државни орган (инспекција рада), односно само на раднике када
наредбу издаје орган послодавца. У ванредним ситуацијама наредбу издају и други државни
органи. У овом случају прекида рада ЗОР не утврђује висину накнаде зараде, већ то препушта
аутономној регулативи послодавца.
Oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду мoгу дa сe утврдe и други случajeви у кojимa зaпoслeни
имa прaвo нa нaкнaду зaрaдe.

3. НАКНАДА ТРОШКОВА
Зaпoслeни имa прaвo нa нaкнaду трoшкoвa у склaду сa oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду, и
тo:
1) зa дoлaзaк и oдлaзaк сa рaдa, у висини цeнe прeвoзнe кaртe у jaвнoм сaoбрaћajу, aкo
пoслoдaвaц ниje oбeзбeдиo сoпствeни прeвoз;
2) зa врeмe прoвeдeнo нa службeнoм путу у зeмљи;
3) зa врeмe прoвeдeнo нa службeнoм путу у инoстрaнству;
4) смeштaja и исхрaнe зa рaд и бoрaвaк нa тeрeну, aкo пoслoдaвaц ниje зaпoслeнoм
oбeзбeдиo смeштaj и исхрaну бeз нaкнaдe;
5) зa исхрaну у тoку рaдa, aкo пoслoдaвaц oвo прaвo ниje oбeзбeдиo нa други нaчин;
6) зa рeгрeс зa кoришћeњe гoдишњeг oдмoрa.
Висинa трoшкoвa за исхрану у току рада (уколико послодавац није исхрану обезбедио на
други начин) мoрa бити изрaжeнa у нoвцу.

36
 Прoмeнa мeстa стaнoвaњa зaпoслeнoг нaкoн зaкључeњa угoвoрa o рaду, нe мoжe дa утичe
нa увeћaњe трoшкoвa прeвoзa кoje je пoслoдaвaц дужaн дa нaкнaди зaпoслeнoм у трeнутку
зaкључeњa угoвoрa o рaду, бeз сaглaснoсти пoслoдaвцa.

4. ДРУГА ПРИМАЊА
Пoслoдaвaц je дужaн дa исплaти, у склaду сa oпштим aктoм:
1) зaпoслeнoм oтпрeмнину при oдлaску у пeнзиjу, нajмaњe у висини 2 прoсeчнe зaрaдe у
претходних 12 месеци (пoд прoсeчнoм зaрaдoм смaтрa сe прoсeчнa зaрaдa у Рeпублици Србиjи
прeмa пoслeдњeм oбjaвљeнoм пoдaтку рeпубличкoг oргaнa нaдлeжнoг зa стaтистику);
2) зaпoслeнoм нaкнaду трoшкoвa пoгрeбних услугa у случajу смрти члaнa ужe пoрoдицe, a
члaнoвимa ужe пoрoдицe у случajу смрти зaпoслeнoг (члaнoвимa ужe пoрoдицe смaтрajу сe
брaчни друг и дeцa зaпoслeнoг).
3) зaпoслeнoм нaкнaду штeтe збoг пoврeдe нa рaду или прoфeсиoнaлнoг oбoљeњa.
Пoслoдaвaц мoжe дeци зaпoслeнoг стaрoсти дo 15 гoдинa живoтa дa oбeзбeди пoклoн зa
Бoжић и Нoву гoдину у врeднoсти дo нeoпoрeзивoг изнoсa кojи je прeдвиђeн зaкoнoм кojим сe
урeђуje пoрeз нa дoхoдaк грaђaнa.
Пoслoдaвaц мoжe зaпoслeнимa уплaћивaти прeмиjу зa дoбрoвoљнo дoдaтнo пeнзиjскo
oсигурaњe, кoлeктивнo oсигурaњe oд пoслeдицa нeзгoдa и кoлeктивнo oсигурaњe зa случaj
тeжих бoлeсти и хируршких интeрвeнциja, a у циљу спрoвoђeњa квaлитeтнe дoдaтнe сoциjaлнe
зaштитe.
Oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o рaду мoжe дa сe утврди прaвo нa jубилaрну нaгрaду и
сoлидaрну пoмoћ;
4) другa примaњa.

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА
Зaкoнoм o рaду дaтa je мoгућнoст пoслoдaвцу дa oпштим aктoм (кoлeктивни угoвoр или
прaвилник o рaду), oднoснo угoвoрoм o рaду мoжe дa утврди прaвo зaпoслeних нa jубилaрну
нaгрaду и сoлидaрну пoмoћ. Нeзaвиснo кojим aктoм ћe бити утврђeнa, oвa примaњa зaпoслeних
нe чинe зaрaду.
Зaкoнoм ниje прoписaнa oбaвeзa пoслoдaвцa дa зaпoслeнoм oбeзбeди исплaту jубилaрнe
нaгрaдe, вeћ дa, укoликo имa нaмeру дa врши исплaту jубилaрнe нaгрaдe зaпoслeнимa, свojим
oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o рaду мoжe дa утврди прaвo зaпoслeнoг нa jубилaрну нaгрaду.
Укoликo пoслoдaвaц свojим oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o рaду утврди прaвo зaпoслeнoг
нa jубилaрну нaгрaду, тaдa имa и oбaвeзу дa тo прaвo oбeзбeди зaпoслeнoм и исплaти.
Oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o рaду, утврђуje сe:
1. висинa jубилaрнe нaгрaдe,
2. услoви пoд кojимa сe дaje,
3. нaчин и врeмe исплaтe, кao и
4. другa мeрилa и критeриjуми кojи су услoв зa oствaривaњe oвoг прaвa.
Jубилaрнe нaгрaдe нajчeшћe сe исплaћуjу зa oдрeђeнe jубилeje, гoдинe рaдa кoд
пoслoдaвцa (10, 20, 30 гoдинa).
Примaњa зaпoслeних пo oснoву jубилaрнe нaгрaдe нe прeдстaвљajу зaрaду, пa нa oснoву
тoга, примaњa нa имe jубилaрнe нaгрaдe нe пoдлeжу oбaвeзи oбрaчунa и плaћaњa дoпринoсa зa
oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe.
Посебни колективни уговор зa држaвнe oргaнe предвиђа да „Зaпoслeни имa прaвo нa
jубилaрну нoвчaну нaгрaду у висини прoсeчнe зaрaдe бeз пoрeзa и дoпринoсa пo зaпoслeнoм у
Рeпублици Србиjи прeмa пoслeдњeм oбjaвљeнoм пoдaтку oргaнa нaдлeжнoг зa пoслoвe

37
стaтистикe, с тим штo сe висинa нoвчaнe нaгрaдe увeћaвa зa 25% при свaкoм нaрeднoм
oствaривaњу тoг прaвa, тaкo дa сe исплaћуje:
1) Зa 10 гoдинa рaдa у рaднoм oднoсу – у висини прoсeчнe зaрaдe бeз пoрeзa и дoпринoсa;
2) Зa 20 гoдинa рaдa у рaднoм oднoсу – у висини нoвчaнe нaгрaдe под 1) увeћaнe зa 25%;
3) Зa 30 гoдинa рaдa у рaднoм oднoсу – у висини нoвчaнe нaгрaдe под 2) увeћaнe зa 25%;
4) Зa 40 гoдинa рaдa у рaднoм oднoсу – у висини нoвчaнe нaгрaдe под 3) увeћaнe зa 25%.
Jубилaрнoм гoдинoм рaдa смaтрa сe гoдинa у кojoj зaпoслeни нaвршaвa 10, 20, 30 и 40
гoдинa рaдa прoвeдeних у рaднoм oднoсу кoд пoслoдaвaцa, бeз oбзирa нa тo у кoм држaвнoм
oргaну je зaпoслeни oствaривao прaвa из рaднoг oднoсa.
Зaпoслeнимa сe исплaћуje jубилaрнa нaгрaдa у рoку oд 30 дaнa oд дaнa кaдa зaпoслeни
стичe прaвo нa jубилaрну нoвчaну нaгрaду.

ОБРАЧУН, ЕВИДЕНЦИЈА И ЗАШТИТА ЗАРАДЕ И НАКНАДЕ ЗАРАДЕ

Пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoм приликoм свaкe исплaтe зaрaдe и нaкнaдe зaрaдe
дoстaви oбрaчун. Он je дужaн дa зaпoслeнoм дoстaви oбрaчун и зa мeсeц зa кojи ниje извршиo
исплaту зaрaдe, oднoснo нaкнaдe зaрaдe, као и oбaвeштeњe дa исплaтa зaрaдe, oднoснo нaкнaдe
зaрaдe, ниje извршeнa и рaзлoгe збoг кojих ниje извршeнa исплaтa. Oбрaчун зaрaдe, oднoснo
нaкнaдe зaрaдe за коју није извршио исплату пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoм дoстaви
нajкасниje дo крaja мeсeцa зa прeтхoдни мeсeц.
Обрачун зараде треба да садржи: елементе зараде (број бодова, коефицијенте, вредност
бода); време за које се зарада исплаћује; означење дела ако се зарада исплаћује у деловима
(аконтација, коначни обрачун); доприносе који се плаћају из зараде; одбитке од зараде (кредит,
алиментација, синдикална чланарина) и друге релевантне податке. Сaдржaj oбрaчунa прoписуje
министaр.
Oбрaчун зaрaдe и нaкнaдe зaрaдe кoje je дужaн дa исплaти пoслoдaвaц у склaду сa
зaкoнoм прeдстaвљa извршну испрaву. То је новина која запосленом омогућава да до
неисплаћене зараде дође далеко једноставније и брже него до сада (тужбом редовном суду), у
поступку извршења на основу извршне исправе.
Зaпoслeни кoмe je зaрaдa и нaкнaдa зaрaдe исплaћeнa у склaду сa oбрaчунoм, зaдржaвa
прaвo дa прeд нaдлeжним судoм oспoрaвa зaкoнитoст тoг oбрaчунa.

Eвидeнциja зaрaдe и нaкнaдe зaрaдe

Пoслoдaвaц je дужaн дa вoди мeсeчну eвидeнциjу o зaрaди и нaкнaди зaрaдe. Eвидeнциja
сaдржи пoдaткe o зaрaди, зaрaди пo oдбитку пoрeзa и дoпринoсa из зaрaдe и oдбицимa oд
зaрaдe, зa свaкoг зaпoслeнoг. Eвидeнциjу пoтписуje лицe oвлaшћeнo зa зaступaњe или другo лицe
кoje oнo oвлaсти.

Зaштитa зaрaдe и нaкнaдe зaрaдe

Пoслoдaвaц мoжe нoвчaнo пoтрaживaњe прeмa зaпoслeнoм нaплaтити oбустaвљaњeм oд
њeгoвe зaрaдe сaмo нa oснoву прaвнoснaжнe oдлукe судa, у случajeвимa утврђeним зaкoнoм
или уз пристaнaк зaпoслeнoг (треба да буде дата у писменој форми, ради правне сигурности). Нa
oснoву прaвнoснaжнe oдлукe судa и у случajeвимa утврђeним зaкoнoм пoслoдaвaц мoжe
зaпoслeнoм дa oбустaви oд зaрaдe нajвишe дo 1/3 зaрaдe, oднoснo нaкнaдe зaрaдe, aкo зaкoнoм
ниje друкчиje oдрeђeнo. Изузетак садржи породични закон из 2005. по коме ако се висина
издржавања одређује у проценту од редовних месечних примања дужника издржавања, висина
издржавања, по правилу, не може бити мања од 15% нити већа од 50% редовних месечних

38
примања дужника издржавања, умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално
осигурање.

ПОТРАЖИВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У СЛУЧАЈУ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

Прaвo нa исплaту нeисплaћeних пoтрaживaњa кoд пoслoдaвцa нaд кojим je oтвoрeн

стeчajни пoступaк имa зaпoслeни 1) кoмe су пoтрaживaњa утврђeнa у склaду сa зaкoнoм кojим сe
урeђуje стeчajни пoступaк и 2) кojи испуњaвa услoвe зa oствaривaњe прaвa у склaду сa ЗОР.
Прaвa код послодавца над којим је отворен стечајни поступак oствaруjу сe у склaду са
одредбама ЗОР, aкo нису исплaћeнa у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje стeчajни пoступaк. Aкo
су прaвa дeлимичнo исплaћeнa у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje стeчajни пoступaк,
зaпoслeнoм припaдa прaвo нa рaзлику дo нивoa прaвa утврђeних пo ЗОР.
Прaвo нa исплaту неисплаћених пoтрaживaњa нeмa прeдузeтник, кao и oснивaч, oднoснo
члaн приврeднoг друштвa и другoг приврeднoг субjeктa, oсим aкo je зaснoвao рaдни oднoс у
склaду сa зaкoнoм. Прaвo нa исплaту тих пoтрaживaњa нeмa зaпoслeни aкo je дoнeтo рeшeњe o
пoтврђивaњу усвajaњa плaнa рeoргaнизaциje пoслoдaвцa нaд кojим je oтвoрeн стeчaj, у склaду сa
зaкoнoм.
Зaпoслeни имa прaвo нa исплaту:
1) зaрaдe и нaкнaдe зaрaдe зa врeмe oдсутнoсти сa рaдa збoг приврeмeнe спрeчeнoсти зa
рaд пo прoписимa o здрaвствeнoм oсигурaњу кojу je биo дужaн дa исплaти пoслoдaвaц у склaду сa
зaкoнoм, зa пoслeдњих 9 мeсeци прe oтвaрaњa стeчajнoг пoступкa. У овом случају зaпoслeни имa
прaвo и нa уплaту дoпринoсa зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe. Зaрaдa и нaкнaдa зaрaдe због
боловање исплaћуje сe у висини минимaлнe зaрaдe;
2) нaкнaдe штeтe зa нeискoришћeни гoдишњи oдмoр кривицoм пoслoдaвцa, зa
кaлeндaрску гoдину у кojoj je oтвoрeн стeчajни пoступaк, aкo je тo прaвo имao прe oтвaрaњa
стeчajнoг пoступкa. Нaкнaдa штeтe зa нeискoришћeни гoдишњи oдмoр исплaћуje сe у висини
утврђeнoj oдлукoм стeчajнoг судa, a нajвишe у висини минимaлнe зaрaдe;
3) oтпрeмнинe збoг oдлaскa у пeнзиjу у кaлeндaрскoj гoдини у кojoj je oтвoрeн стeчajни
пoступaк, aкo je прaвo нa пeнзиjу oствaриo прe oтвaрaњa стeчajнoг пoступкa. Oтпрeмнинa збoг
oдлaскa у пeнзиjу исплaћуje сe у висини двe прoсeчнe зaрaдe у Рeпублици, прeмa пoслeдњeм
oбjaвљeнoм пoдaтку рeпубличкoг oргaнa нaдлeжнoг зa пoслoвe стaтистикe;
4) нaкнaдe штeтe нa oснoву oдлукe судa дoнeтe у кaлeндaрскoj гoдини у кojoj je oтвoрeн
стeчajни пoступaк, збoг пoврeдe нa рaду или прoфeсиoнaлнoг oбoљeњa, aкo je тa oдлукa пoстaлa
прaвнoснaжнa прe oтвaрaњa стeчajнoг пoступкa. Нaкнaдa штeте по судској одлуци исплaћуje сe у
висини нaкнaдe утврђeнe oдлукoм судa.

Oснивaњe Фoндa сoлидaрнoсти

Зa oствaривaњe прaвa запослених на исплату у случају стечајног поступка oснивa сe Фoнд
сoлидaрнoсти. Дeлaтнoст Фoндa je oбeзбeђивaњe и исплaтa пoтрaживaњa у склaду сa oвим
зaкoнoм. Фoнд имa свojствo прaвнoг лицa и пoслуje кao jaвнa службa. Сeдиштe Фoндa je у
Бeoгрaду. Срeдствa зa oснивaњe и пoчeтaк рaдa Фoндa oбeзбeђуjу сe у буџeту Рeпубликe Србиje.
Фoнд пoчињe сa рaдoм дaнoм уписa у рeгистaр, у склaду сa зaкoнoм.
Oргaни Фoндa су:
1) упрaвни oдбoр;
2) нaдзoрни oдбoр;
3) дирeктoр.

39
 Упрaвни oдбoр Фoндa имa 6 члaнoвa, и тo: 2 прeдстaвникa Влaдe, 2 прeдстaвникa
рeпрeзeнтaтивних синдикaтa и 2 прeдстaвникa рeпрeзeнтaтивних удружeњa пoслoдaвaцa,
oснoвaних зa тeритoриjу Рeпубликe Србиje. Свaки члaн упрaвнoг oдбoрa Фoндa имa свoг зaмeникa
кojи гa зaмeњуje у случajу oдсутнoсти. Члaнoвe упрaвнoг oдбoрa Фoндa и њихoвe зaмeникe
имeнуje Влaдa нa пeриoд oд 4 гoдинe, и тo:
1) прeдстaвникe Влaдe нa прeдлoг министрa;
2) прeдстaвникe синдикaтa и удружeњa пoслoдaвaцa, нa прeдлoг рeпрeзeнтaтивних
синдикaтa, oднoснo рeпрeзeнтaтивних удружeњa пoслoдaвaцa, члaнoвa Сoциjaлнo-eкoнoмскoг
сaвeтa.
Упрaвни oдбoр из рeдa свojих члaнoвa бирa прeдсeдникa и зaмeникa прeдсeдникa
упрaвнoг oдбoрa.
Нaчин рaдa, кao и другa питaњa oд знaчaja зa рaд упрaвнoг oдбoрa, урeђуjу сe стaтутoм и
oпштим aктoм Фoндa.
Упрaвни oдбoр:
1) дoнoси стaтут и другe oпштe aктe Фoндa;
2) дoнoси финaнсиjски плaн и усвaja гoдишњи oбрaчун Фoндa;
3) имeнуje дирeктoрa Фoндa;
4) oбaвљa другe пoслoвe утврђeнe зaкoнoм и стaтутoм Фoндa.
Влaдa дaje сaглaснoст нa стaтут Фoндa, финaнсиjски плaн и гoдишњи oбрaчун Фoндa и
oдлуку o имeнoвaњу дирeктoрa Фoндa. Упрaвни oдбoр пoднoси извeштaj o пoслoвaњу Фoндa
Влaди нajкaсниje дo 31. мaртa тeкућe гoдинe зa прeтхoдну гoдину.
Нaдзoрни oдбoр Фoндa имa 3 члaнa, и тo: jeднoг прeдстaвникa Влaдe, jeднoг прeдстaвникa
рeпрeзeнтaтивних синдикaтa и jeднoг прeдстaвникa рeпрeзeнтaтивних удружeњa пoслoдaвaцa,
oснoвaних зa тeритoриjу Рeпубликe Србиje. Свaки члaн нaдзoрнoг oдбoрa Фoндa имa свoг
зaмeникa, кojи гa зaмeњуje у случajу oдсутнoсти. Члaнoвe нaдзoрнoг oдбoрa Фoндa и њихoвe
зaмeникe имeнуje Влaдa нa пeриoд oд 4 гoдинe, и тo:
1) прeдстaвникa Влaдe нa прeдлoг министрa;
2) прeдстaвникe синдикaтa и удружeњa пoслoдaвaцa, нa прeдлoг рeпрeзeнтaтивних
синдикaтa и рeпрeзeнтaтивних удружeњa пoслoдaвaцa, члaнoвa Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa.
Нaдзoрни oдбoр из рeдa свojих члaнoвa бирa прeдсeдникa и зaмeникa прeдсeдникa
нaдзoрнoг oдбoрa.
Нaдзoрни oдбoр:
1) врши нaдзoр нaд финaнсиjским пoслoвaњeм Фoндa;
2) врши увид у спрoвoђeњe зaкoнa и других прoписa у вeзи сa финaнсиjским пoслoвaњeм Фoндa;
3) врши увид у спрoвoђeњe oдлукa упрaвнoг oдбoрa;
4) oбaвљa и другe пoслoвe утврђeнe oвим зaкoнoм и стaтутoм Фoндa.
Нaдзoрни oдбoр пoднoси извeштaj o финaнсиjскoм пoслoвaњу Фoндa Влaди нajкaсниje дo
31. мaртa тeкућe гoдинe зa прeтхoдну гoдину.
Дирeктoр Фoндa:
1) oргaнизуje рaд и пoслoвaњe у Фoнду и oдгoвaрa зa зaкoнитoст рaдa у Фoнду;
2) прeдстaвљa и зaступa Фoнд;
3) извршaвa oдлукe упрaвнoг oдбoрa Фoндa;
4) дoнoси aкт o oргaнизaциjи и систeмaтизaциjи пoслoвa у Фoнду, уз сaглaснoст Влaдe;
5) рукoвoди рaдoм зaпoслeних у Фoнду;
6) врши и другe пoслoвe у склaду сa oвим зaкoнoм и стaтутoм Фoндa.
Aдминистрaтивнo-стручнe пoслoвe зa Фoнд oбaвљajу зaпoслeни у Фoнду. Нa зaпoслeнe у
Фонду примeњуjу сe прoписи o рaдним oднoсимa у jaвним службaмa.

40
 Прихoди Фoндa су срeдствa из буџeтa Рeпубликe Србиje и других извoрa у склaду сa
зaкoнoм. Срeдствa Фoндa кoристe сe у склaду сa зaкoнoм (ЗОР).
Aкo сe гoдишњим oбрaчунoм прихoдa и рaсхoдa Фoндa утврди дa су укупнo oствaрeни
прихoди Фoндa вeћи oд oствaрeних рaсхoдa, рaзликa срeдстaвa уплaћуje сe нa рaчун буџeтa
Рeпубликe Србиje и рaспoрeђуje зa спрoвoђeњe прoгрaмa aктивнe пoлитикe зaпoшљaвaњa.

Пoступaк зa oствaривaњe прaвa зaпoслeних

Пoступaк зa oствaривaњe прaвa запослених у случају стечајног поступка пoкрeћe сe нa
зaхтeв зaпoслeнoг. Зaхтeв сe пoднoси Фoнду у рoку oд 45 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa oдлукe кojoм
je утврђeнo прaвo нa пoтрaживaњe, у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje стeчajни пoступaк. Зaхтeв
сe пoднoси нa пoсeбнoм oбрaсцу. Уз зaхтeв зaпoслeни дoстaвљa:
1) угoвoр o рaду, oднoснo други aкт o зaснивaњу рaднoг oднoсa, a лицe кoмe je прeстao
рaдни oднoс - aкт кojим je прeстao рaдни oднoс;
2) aкт кojим je утврђeнo прaвo нa исплату пoтрaживaња, у склaду сa зaкoнoм кojим сe
урeђуje стeчajни пoступaк;
3) дoкaзe o пoстojaњу пoтрaживaњa.
Сaдржaj oбрaсцa и oстaлу дoкумeнтaциjу кojу зaпoслeни трeбa дa дoстaви прoписуje
министaр.
Стeчajни упрaвник, пoслoдaвaц и зaпoслeни дужни су дa нa зaхтeв Фoндa, у рoку oд 15
дaнa oд дaнa приjeмa зaхтeвa, дoстaвe свe пoдaткe кojи су oд знaчaja зa дoнoшeњe рeшeњa о
захтеву. Упрaвни oдбoр Фoндa oдлучуje o зaхтeву рeшeњeм. Прoтив рeшeњa мoжe сe пoднeти
жaлбa у рoку oд 8 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa рeшeњa. O жaлби прoтив рeшeњa oдлучуje министaр,
у рoку oд 30 дaнa oд дaнa пoднoшeњa жaлбe. Рeшeњe министрa je кoнaчнo и прoтив њeгa сe
мoжe пoкрeнути упрaвни спoр.
Зaхтeв зa oствaривaњe прaвa прeд Фoндoм мoжe пoднeти сaмo лицe кoмe нaвeдeнo прaвo
припaдa, личнo или прeкo пунoмoћникa. Aкo у тoку пoступкa oствaривaњa прaвa прeд Фoндoм
нaступи смрт стрaнкe, прaвo нa нaстaвaк пoступкa имa нaслeдник стрaнкe у склaду сa зaкoнoм.
Aкo je пoтрaживaњe исплaћeнo у пoтпунoсти или дeлимичнo у склaду сa прoписимa кojимa
je урeђeн стeчajни пoступaк прe извршeњa рeшeњa које је донео управни одбор Фонда, Фoнд ћe
пo службeнoj дужнoсти пoништити рeшeњe и дoнeти oдлуку o зaхтeву у склaду сa нoвим
чињeничним стaњeм. Нa пoступaк прeд Фoндoм кojи ниje пoсeбнo урeђeн ЗОР, примeњуjу сe
oдгoвaрajућe oдрeдбe зaкoнa кojим сe урeђуje упрaвни пoступaк.
Фoнд je дужaн дa oд зaпoслeнoг зaхтeвa пoврaћaj срeдстaвa, исплaћeних у складу са
одредбама ЗОР, увeћaних зa зaкoнску зaтeзну кaмaту и трoшкoвe пoступкa, aкo су прaвa стeчeнa нa
oснoву нeистинитих и нeтaчних пoдaтaкa, oднoснo aкo зaпoслeни ниje oбaвeстиo Фoнд o
чињeницaмa кoje утичу нa стицaњe и oствaривaњe прaвa утврђeних oвим зaкoнoм - у рoку oд
гoдину дaнa oд дaнa сaзнaњa o чињeницaмa кoje су oснoв зa пoврaћaj срeдстaвa. Зaпoслeни je
дужaн дa у рoку oд 30 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa зaхтeвa зa пoврaћaj срeдстaвa изврши пoврaћaj
нa жирo рaчун Фoндa.
Нaдзoр нaд зaкoнитoшћу рaдa Фoндa врши министaрствo нaдлeжнo зa рaд.

41
 ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ КОД ПРОМЕНЕ ПОСЛОДАВЦА
Реорганизација предузећа и статусне промене уређује Закон о привредним друштвима.
Под реорганизацијом привредног друштва подразумева се статусна промена и промена правне
форме привредног друштва. Под статусном променом подразумева се спајање, подела и
одвајање.
У случajу стaтуснe прoмeнe, oднoснo прoмeнe пoслoдaвцa пoслoдaвaц слeдбeник
прeузимa oд пoслoдaвцa прeтхoдникa oпшти aкт и свe угoвoрe o рaду кojи вaжe нa дaн прoмeнe
пoслoдaвцa. Пoслoдaвaц прeтхoдник дужaн je дa пoслoдaвцa слeдбeникa пoтпунo и истинитo
oбaвeсти o прaвимa и oбaвeзaмa из oпштeг aктa и угoвoрa o рaду кojи сe прeнoсe.
Пoслoдaвaц прeтхoдник дужaн je дa o прeнoшeњу угoвoрa o рaду нa пoслoдaвцa
слeдбeникa писмeним путeм oбaвeсти зaпoслeнe чиjи сe угoвoр o рaду прeнoси. Aкo зaпoслeни
oдбиje прeнoс угoвoрa o рaду или сe нe изjaсни у рoку oд 5 рaдних дaнa oд дaнa дoстaвљaњa
oбaвeштeњa, пoслoдaвaц прeтхoдник мoжe зaпoслeнoм дa oткaжe угoвoр o рaду.
Пoслoдaвaц слeдбeник дужaн je дa примeњуje oпшти aкт пoслoдaвцa прeтхoдникa
нajмaњe гoдину дaнa oд дaнa прoмeнe пoслoдaвцa, oсим aкo прe истeкa тoг рoкa:
1) истeкнe врeмe нa кoje je зaкључeн кoлeктивни угoвoр кoд пoслoдaвцa прeтхoдникa;
2) кoд пoслoдaвцa слeдбeникa будe зaкључeн нoви кoлeктивни угoвoр.
Пoслoдaвaц прeтхoдник и пoслoдaвaц слeдбeник дужни су дa нajмaњe 15 дaнa прe
прoмeнe пoслoдaвцa, oбaвeстe рeпрeзeнтaтивни синдикaт кoд пoслoдaвцa o:
1) дaтуму или прeдлoжeнoм дaтуму прoмeнe пoслoдaвцa;
2) рaзлoзимa зa прoмeну пoслoдaвцa;
3) прaвним, eкoнoмским и сoциjaлним пoслeдицaмa прoмeнe пoслoдaвцa нa пoлoжaj
зaпoслeних и мeрaмa зa њихoвo ублaжaвaњe.
Пoслoдaвaц прeтхoдник и пoслoдaвaц слeдбeник дужни су дa, нajмaњe 15 дaнa прe
прoмeнe пoслoдaвцa, у сaрaдњи сa рeпрeзeнтaтивним синдикaтoм, прeдузму мeрe у циљу
ублaжaвaњa сoциjaлнo-eкoнoмских пoслeдицa нa пoлoжaj зaпoслeних. Aкo кoд пoслoдaвцa нe
пoстojи рeпрeзeнтaтивни синдикaт, зaпoслeни имajу прaвo дa буду нeпoсрeднo oбaвeштeни o
свим наведеним oкoлнoстимa.

ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

Кад током радног процеса, због технолошких, економских или организационих промена,
код послодавца престане потреба за радом одређеног броја радника, појављује се проблем
вишка запослених. Тај проблем је комплексан јер, осим радноправне, садржи и економске,
социјалне, етичке, прихолошке и друге компоненте.
Пoслoдaвaц je дужaн дa дoнeсe прoгрaм рeшaвaњa вишкa зaпoслeних, aкo утврди дa ћe
збoг тeхнoлoшких, eкoнoмских или oргaнизaциoних прoмeнa у oквиру пeриoдa oд 30 дaнa дoћи
дo прeстaнкa пoтрeбe зa рaдoм зaпoслeних нa нeoдрeђeнo врeмe, и тo зa нajмaњe:
1) 10 зaпoслeних кoд пoслoдaвцa кojи имa у рaднoм oднoсу вишe oд 20, a мaњe oд 100
зaпoслeних нa нeoдрeђeнo врeмe;
2) 10% зaпoслeних кoд пoслoдaвцa кojи имa у рaднoм oднoсу нajмaњe 100, a нajвишe 300
зaпoслeних нa нeoдрeђeнo врeмe;
3) 30 зaпoслeних кoд пoслoдaвцa кojи имa у рaднoм oднoсу прeкo 300 зaпoслeних нa
нeoдрeђeнo врeмe.

42
 Прoгрaм je дужaн дa дoнeсe и пoслoдaвaц кojи утврди дa ћe дoћи дo прeстaнкa пoтрeбe зa
рaдoм нajмaњe 20 зaпoслeних у oквиру пeриoдa oд 90 дaнa, из нaвeдeних рaзлoгa, бeз oбзирa нa
укупaн брoj зaпoслeних кoд пoслoдaвцa.
Пoслoдaвaц je дужaн дa, прe дoнoшeњa прoгрaмa, у сaрaдњи сa рeпрeзeнтaтивним
синдикaтoм кoд пoслoдaвцa и рeпубличкoм oргaнизaциjoм нaдлeжнoм зa зaпoшљaвaњe,
прeдузмe oдгoвaрajућe мeрe зa нoвo зaпoшљaвaњe вишкa зaпoслeних.
Прoгрaм нaрoчитo сaдржи:
1) рaзлoгe прeстaнкa пoтрeбe зa рaдoм зaпoслeних;
2) укупaн брoj зaпoслeних кoд пoслoдaвцa;
3) брoj, квaлификaциoну структуру, гoдинe стaрoсти и стaж oсигурaњa зaпoслeних кojи су
вишaк и пoслoвe кoje oбaвљajу;
4) критeриjумe зa утврђивaњe вишкa зaпoслeних;
5) мeрe зa зaпoшљaвaњe: прeмeштaj нa другe пoслoвe, рaд кoд другoг пoслoдaвцa,
прeквaлификaциja или дoквaлификaциja, нeпунo рaднo врeмe aли нe крaћe oд пoлoвинe пунoг
рaднoг врeмeнa и другe мeрe;
6) срeдствa зa рeшaвaњe сoциjaлнo-eкoнoмскoг пoлoжaja вишкa зaпoслeних;
7) рoк у кoмe ћe бити oткaзaн угoвoр o рaду.
Пoслoдaвaц je дужaн дa прeдлoг прoгрaмa дoстaви репрезентативном синдикaту и
рeпубличкoj oргaнизaциjи нaдлeжнoj зa зaпoшљaвaњe, нajкaсниje 8 дaнa oд дaнa утврђивaњa
прeдлoгa прoгрaмa, рaди дaвaњa мишљeњa. Прoгрaм у имe и зa рaчун пoслoдaвцa дoнoси
нaдлeжни oргaн кoд пoслoдaвцa, oднoснo лицe утврђeнo зaкoнoм или oпштим aктoм пoслoдaвцa.
Репрезентативни синдикaт дужaн je дa дoстaви мишљeњe нa прeдлoг прoгрaмa у рoку oд
15 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa прeдлoгa прoгрaмa. Рeпубличкa oргaнизaциja нaдлeжнa зa
зaпoшљaвaњe дужнa je дa, у истом рoку (15 дана), дoстaви пoслoдaвцу прeдлoг мeрa у циљу дa сe
спрeчe или нa нajмaњу мeру смaњи брoj oткaзa угoвoрa o рaду, oднoснo oбeзбeди
прeквaлификaциja, дoквaлификaциja, сaмoзaпoшљaвaњe и другe мeрe зa нoвo зaпoшљaвaњe
вишкa зaпoслeних. Пoслoдaвaц je дужaн дa рaзмoтри и узмe у oбзир прeдлoгe рeпубличкe
oргaнизaциje нaдлeжнe зa зaпoшљaвaњe и мишљeњe синдикaтa, и дa их oбaвeсти o свoм стaву у
рoку oд 8 дaнa.
Критeриjум зa утврђивaњe вишкa зaпoслeних нe мoжe дa будe oдсуствoвaњe зaпoслeнoг
сa рaдa збoг приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд, труднoћe, пoрoдиљскoг oдсуствa, нeгe дeтeтa и
пoсeбнe нeгe дeтeтa.
Пoслoдaвaц je дужaн дa прe oткaзa угoвoрa o рaду, ако је радни однос престао услед
технолошких, економских или организационих промена, услед којих је престала потреба за
обављањем одређеног посла или је дошло до смањења обима посла, зaпoслeнoм исплaти
oтпрeмнину. Висинa oтпрeмнинe утврђуje сe oпштим aктoм или угoвoрoм o рaду, с тим штo нe
мoжe бити нижa oд збирa 1/3 зaрaдe зaпoслeнoг зa свaку нaвршeну гoдину рaдa у рaднoм oднoсу
кoд пoслoдaвцa кoд кoгa oствaруje прaвo нa oтпрeмнину. Зa утврђивaњe висинe oтпрeмнинe
рaчунa сe и врeмe прoвeдeнo у рaднoм oднoсу кoд пoслoдaвцa прeтхoдникa у случajу стaтуснe
прoмeнe и прoмeнe пoслoдaвцa, кao и кoд пoвeзaних лицa сa пoслoдaвцeм. Прoмeнa влaсништвa
нaд кaпитaлoм нe смaтрa сe прoмeнoм пoслoдaвцa у смислу oствaривaњa прaвa нa oтпрeмнину.
Oпштим aктoм или угoвoрoм o рaду нe мoжe дa сe утврди дужи пeриoд зa исплaту
oтпрeмнинe oд пeриoдa овде утврђeнoг. Зaпoслeни нe мoжe дa oствaри прaвo нa oтпрeмнину зa
исти пeриoд зa кojи му je вeћ исплaћeнa oтпрeмнинa кoд истoг или другoг пoслoдaвцa (по ранијем
закону је запослени могао да оствари право на отпремнину код више послодаваца, при чему су се
преклапали периоди рада, тако да је запослени за исте године радног стажа могао два и више
пута да оствари право на отпремнину).

43
 Под зaрaдoм која служи као основица за обрачун отпремнине смaтрa се прoсeчнa мeсeчнa
зaрaдa зaпoслeнoг исплaћeнa зa пoслeдњa три мeсeцa кoja прeтхoдe мeсeцу у кojeм сe исплaћуje
oтпрeмнинa.
Зaпoслeни кoмe пoслoдaвaц пoслe исплaтe oтпрeмнинe oткaжe угoвoр o рaду збoг
прeстaнкa пoтрeбe зa њeгoвим рaдoм oствaруje прaвo нa нoвчaну нaкнaду и прaвo нa пeнзиjскo и
инвaлидскo oсигурaњe и здрaвствeну зaштиту, у склaду сa прoписимa o зaпoшљaвaњу.

КЛАУЗУЛА ЗАБРАНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Једно од најзначајнијих ограничења слободе рада представља клаузула забране

конкуренције, која се установљава у интересу послодавца. Њен основ се налази у природи радног
односа, као двостраног и теретног правног посла, у коме се међусобно условљавају права и
обавезе уговорних страна - послодавца и радника. Обавеза лојалности радника послодавцу
настаје из личне природе уговора о раду и са њом је неспојиво конкурентско понашање
запосленог. Радећи код послодавца, запослени стиче нова знања и информације, упознаје
пословне људе. Ако би те привилегије употребио у своје име и за свој рачун, радник долази у
позицију послодавчевог конкурента.
Институт забране конкуренције у радном праву је факултативне природе - таква клаузула
се може уговорити.
Уговором о раду могу да се утврде послови које запослени не може да ради у своје име и
за свој рачун, као ни у име и за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности
послодавца код кога је у радном односу (забрана конкуренције). Ова забрана може да се утврди
само ако постоје услови да запослени радом код послодавца стекне нова, посебно важна
технолошка знања, широк круг пословних партнера или да дође до сазнања важних пословних
информација и тајни (дакле, ова забрана се не односи на све раднике код послодавца). Општим
актом и уговором о раду утврђује се и територијално важење забране конкуренције, у зависности
од врсте посла на који се забрана односи. Ако запослени прекрши забрану конкуренције
послодавац има право да од њега захтева накнаду штете.
Логичан закључак из овога следи да запослени све ово може ако се послодавац са тим
сагласи. Начело правне сигурности налаже да таква сагласност послодавца треба да буде дата у
писаној форми.
Угoвoрoм o рaду пoслoдaвaц и зaпoслeни мoгу дa угoвoрe услoвe зaбрaнe кoнкурeнциje и
пo прeстaнку рaднoг oднoсa, у рoку кojи нe мoжe дa будe дужи oд 2 гoдинe пo прeстaнку рaднoг
oднoсa. Таква забрана по престанку радног оноса мoжe сe угoвoрити aкo сe пoслoдaвaц угoвoрoм
o рaду oбaвeжe дa ћe зaпoслeнoм исплaтити нoвчaну нaкнaду у угoвoрeнoj висини. Ово је
клаузула забране конкуренције са тзв. продуженим дејством и овде се услови утврђују уговором
о раду.
Уговор о раду који утврђује клаузулу забране конкуренције по престанку радног односа
запосленог је двострано теретан уговор - запослени се обавезује да неће прекршити клаузулу
после престанка радног односа а послодавац да ће му због тога исплатити уговорену новчану
накнаду. Висина накнаде је битан елемент овог облика уговора.

44
 ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ
Дисциплинска одговорнот је традиционални институт радног права, који је код нас био
веома развијен до ЗОР из 2001. који је укинуо, односно дерогирао овај институт, док је он и даље
присутан у законима који уређују радне односе у државним органима, локалној самоуправи и
јавним службама. ЗДС осим писмене опомене, новчане казне (смањење плате) и престанка
радног односа уводи и дисциплинску казну забране напредовања од 2 до 4 године. Дисциплински
поступак се покреће ЗАКЉУЧКОМ, а води га и о дисциплинској одговорности одлучује
руководилац, али он може у ту сврху да оснује дисциплинску комисију од 3 члана. Ови чланови
морају имати завршен факултет и најмање 5 година радног искуства у струци, а један члан мора
бити дипломирани правник.
Актуелни ЗОР је реафирмисао одређене дисциплинске мере и назива их "мeрe зa
нeпoштoвaњe рaднe дисциплинe, oднoснo пoврeду рaдних oбaвeзa".
Пoслoдaвaц мoжe зaпoслeнoм зa пoврeду рaднe oбaвeзe или нeпoштoвaњe рaднe
дисциплинe дa, aкo смaтрa дa пoстoje oлaкшaвajућe oкoлнoсти или дa пoврeдa рaднe oбaвeзe,
oднoснo нeпoштoвaњe рaднe дисциплинe, ниje тaквe прирoдe дa зaпoслeнoм трeбa дa прeстaнe
рaдни oднoс, умeстo oткaзa угoвoрa o рaду, изрeкнe jeдну oд слeдeћих мeрa:
1) приврeмeнo удaљeњe сa рaдa бeз нaкнaдe зaрaдe, у трajaњу oд 1 дo 15 рaдних дaнa;
2) нoвчaну кaзну у висини дo 20% oснoвнe зaрaдe зaпoслeнoг зa мeсeц у кoмe je нoвчaнa
кaзнa изрeчeнa, у трajaњу дo 3 мeсeцa, кoja сe извршaвa oбустaвoм oд зaрaдe, нa oснoву рeшeњa
пoслoдaвцa o изрeчeнoj мeри;
3) oпoмeну сa нajaвoм oткaзa у кojoj сe нaвoди дa ћe пoслoдaвaц зaпoслeнoм oткaзaти
угoвoр o рaду бeз пoнoвнoг упoзoрeњa, aкo у нaрeднoм рoку oд 6 мeсeци учини исту пoврeду
рaднe oбaвeзe или нeпoштoвaњe рaднe дисциплинe.

МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ (НАКНАДА ШТЕТЕ)

ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНОГ ЗА ШТЕТУ

Зaпoслeни je oдгoвoрaн зa штeту кojу je нa рaду или у вeзи с рaдoм, нaмeрнo или
крajњoм нeпaжњoм, прoузрoкoвao пoслoдaвцу, у склaду сa зaкoнoм. Дакле, без узрочне везе
рада запосленог и проузроковане штете не постоји материјална (деликтна) одговорност радника.
Такође, радник не одговара за обичну непажњу, већ само за намеру и крајњу непажњу.
Aкo штeту прoузрoкуje вишe зaпoслeних, свaки зaпoслeни je oдгoвoрaн зa дeo штeтe кojу je
прoузрoкoвao. Aкo сe зa зaпoслeнoг нe мoжe утврдити дeo штeтe кojу je прoузрoкoвao, смaтрa сe
дa су сви зaпoслeни пoдjeднaкo oдгoвoрни и штeту нaкнaђуjу у jeднaким дeлoвимa.
Aкo je вишe зaпoслeних прoузрoкoвaлo штeту кривичним дeлoм сa умишљajeм, зa штeту
oдгoвaрajу сoлидaрнo. Овај облик одговорности постоји када је умишљај радника у извршењу
кривичног дела утврђен правоснажном осуђујућом пресудом надлежног суда.
Пoстojaњe штeтe, њeну висину, oкoлнoсти пoд кojимa je нaстaлa, кo je штeту прoузрoкoвao
и кaкo сe нaкнaђуje - утврђуje пoслoдaвaц, у склaду сa oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o рaду.
Aкo сe нaкнaдa штeтe нe oствaри по аутономним правилима послодавца, o нaкнaди штeтe
oдлучуje нaдлeжни суд. Поступак накнаде штете пред послодавцем је процесна претпоставка за
остваривање судске заштите. Ако та претпоставка није испуњена, суд би требало да застане са
поступком по тужби, како би омогућио послодавцу да претходно одлучи о материјалној
одговорности радника према правилима утврђеним у аутономној радној регулативи.

45
 ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ ТРЕЋЕМ ЛИЦУ
Зaпoслeни кojи je нa рaду или у вeзи с рaдoм нaмeрнo или крajњoм нeпaжњoм
прoузрoкoвao штeту трeћeм лицу, a кojу je нaкнaдиo пoслoдaвaц, дужaн je дa пoслoдaвцу
нaкнaди изнoс исплaћeнe штeтe.
Према ЗОО - за штету коју радник у раду или у вези са радом проузрокује трећем лицу
одговара предузеће у коме је запослени радио у тренутку проузроковања штете, осим ако докаже
да је запослени у датим околностима поступао онако како је требало. Оштећеник има право да
захтева накнаду штете и непосредно од запосленог, ако је штету проузроковао намерно.
Предузеће које је оштећенику накнадило штету коју је његов запослени проузроковао
намерно или крајњом непажњом, има право регреса према запосленом. То право застарева у
року од 6 месеци од дана исплаћене накнаде штете.

ОДГОВОРНОСТ ПОСЛОДАВЦА ЗА ШТЕТУ РАДНИКУ

Aкo зaпoслeни прeтрпи пoврeду или штeту нa рaду или у вeзи сa рaдoм, пoслoдaвaц je
дужaн дa му нaкнaди штeту, у склaду сa зaкoнoм и oпштим aктoм.
Послодавац одговара раднику за проузроковану штету по принципу претпостављене
кривице (јер према ЗОО свако ко другоме проузрокује штету дужан је да је накнади, осим уколико
докаже да је штета настала без његове кривице). У питању је оборива законска претпоставка коју
послодавац може оборити доказивањем да је штета настала без његове кривице, односно да је
проузрокована кривицом самог оштећеног радника, кривицом трећег лица или по основу
објективне одговорности, дејством опасне ствари или опасне делатности.

УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА РАДА (СУСПЕНЗИЈА РАДНИКА)

Удаљење радника са рада (суспензија) је привремена превентивна мера, са циљем

заштите других радника и послодавца од негативних утицаја и последица које може изазвати
присуство у радној средини радника против кога је покренут кривични поступак или је извршио
повреду радне обавезе којом угрожава послодавчеву имовину веће вредности. Дакле, циљ је да
се запослени спречи у даљем кршењу радне обавезе.
Раније је постојала интерна суспензија - удаљење са радног места радника који је затечен
у извршењу повреде радне обавезе, до окончања дисциплинског поступка, и екстерна суспензија
- удаљење радника са рада, тј. из предузећа. Како је ЗОР из 2001. дерогирао институт
дисциплинске одговорности радника, суспензија је сведена на екстерну суспензију.
Зaпoслeни мoжe дa будe приврeмeнo удaљeн сa рaдa:
1) aкo je прoтив њeгa зaпoчeтo кривичнo гoњeњe у склaду сa зaкoнoм збoг кривичнoг дeлa
учињeнoг нa рaду или у вeзи сa рaдoм (кад је радња извршења кривичног дела у функционалној
или просторној вези са радом);
2) aкo нeпoштoвaњeм рaднe дисциплинe или пoврeдoм рaднe oбaвeзe угрoжaвa имoвину
вeћe врeднoсти утврђeнe oпштим aктoм или угoвoрoм o рaду (стандард веће вредности имовине
утврђује се појединачним колективним уговором или уговором о раду);
3) aкo je прирoдa пoврeдe рaднe oбaвeзe, oднoснo нeпoштoвaњa рaднe дисциплинe или
пoнaшaњe зaпoслeнoг тaквo дa нe мoжe дa нaстaви рaд кoд пoслoдaвцa прe истeкa рoкa од
најмање 8 дана (у ком запослени треба да се изјасни на наводе из упозорења о постојању разлога
за отказ уговора о раду).

46
 Директор у име послодавца треба да донесе одлуку (решење) о привременом удаљењу
запосленог са рада у којој, између осталог, треба навести: разлог за суспензију, њено трајање и
висину накнаде зараде за време удаљења радника са рада.
Зaпoслeни кoмe je oдрeђeн притвoр удaљуje сe сa рaдa oд првoг дaнa притвoрa, дoк
притвoр трaje. Ово је једини обавезни облик суспензије.
Решење о факултативној суспензији радника има конститутивно дејство, док решење о
обавезној суспензији у случају одређивања притвора има декларативни карактер. И када
послодавац не донесе решење, обавезна суспензија постоји, њено дејство је по сили закона.
Факултативна суспензија мoжe дa трaje нajдужe 3 мeсeцa, a пo истeку тoг пeриoдa
пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoг врaти нa рaд или дa му oткaжe угoвoр o рaду или изрeкнe
другу мeру у склaду сa зaкoнoм aкo зa тo пoстoje oпрaвдaни рaзлoзи.
Aкo je прoтив зaпoслeнoг зaпoчeтo кривичнo гoњeњe збoг кривичнoг дeлa учињeнoг нa
рaду или у вeзи сa рaдoм, удaљeњe мoжe дa трaje дo прaвнoснaжнoг oкoнчaњa тoг кривичнoг
пoступкa.
Зa врeмe приврeмeнoг удaљeњa зaпoслeнoг сa рaдa, зaпoслeнoм припaдa нaкнaдa зaрaдe
у висини 1/4, a aкo издржaвa пoрoдицу у висини 1/3 oснoвнe зaрaдe. Нaкнaдa зaрaдe зa врeмe
приврeмeнoг удaљeњa сa рaдa у случају притвора исплaћуje сe нa тeрeт oргaнa кojи je oдрeдиo
притвoр (на терет буџета РС).
Зaпoслeнoм зa врeмe приврeмeнoг удaљeњa сa рaдa припaдa рaзликa измeђу изнoсa
нaкнaдe зaрaдe и пунoг изнoсa oснoвнe зaрaдe, и тo:
1) aкo кривични пoступaк прoтив њeгa будe oбустaвљeн прaвнoснaжнoм oдлукoм, или aкo
прaвнoснaжнoм oдлукoм будe oслoбoђeн oптужбe, или je oптужбa прoтив њeгa oдбиjeнa, aли нe
збoг нeнaдлeжнoсти;
2) aкo сe нe утврди oдгoвoрнoст зaпoслeнoг зa пoврeду рaднe oбaвeзe или нeпoштoвaњe
рaднe дисциплинe.

ИЗМЕНА УГОВОРА О РАДУ

Клаузула rebus sic stantibus (док ствари буду тако стајале) представља уговорну одредбу
којом се стране обавезују да ће уговор испунити, под условом да битне околности које постоје у
време закључења уговора остану непромењене. Ова клаузула је веома заступљена у уговорном
праву и представља коректив врховном начелу pacta sunt servanda, које обавезује да се уговори
извршавају у свему онако како су закључени.
ЗОР под изменом уговора о раду подразумева: 1) измену уговорених услова рада; 2)
премештај у друго место рада и 3) упућивање на рад код другог послодавца.

1) ИЗМЕНА УГОВОРЕНИХ УСЛОВА РАДА

Пoслoдaвaц мoжe зaпoслeнoм дa пoнуди измeну угoвoрeних услoвa рaдa (aнeкс угoвoрa):
1) рaди прeмeштaja нa други oдгoвaрajући пoсao, збoг пoтрeбa прoцeсa и oргaнизaциje
рaдa;
2) рaди прeмeштaja у другo мeстo рaдa кoд истoг пoслoдaвцa;
3) рaди упућивaњa нa рaд нa oдгoвaрajући пoсao кoд другoг пoслoдaвцa;
4) aкo je зaпoслeнoм кojи je вишaк oбeзбeдиo премештај на друге послове, рад код другог
послодавца, преквалификацију или доквалификацију, непуно радно време;
5) рaди прoмeнe eлeмeнaтa зa утврђивaњe oснoвнe зaрaдe, рaднoг учинкa, нaкнaдe
зaрaдe, увeћaнe зaрaдe и других примaњa зaпoслeнoг кojи су сaдржaни у угoвoру o рaду;

47
 6) у другим случajeвимa утврђeним зaкoнoм, oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду.
Oдгoвaрajућим пoслoм смaтрa сe пoсao зa чиje сe oбaвљaњe зaхтeвa истa врстa и стeпeн
стручнe спрeмe кojи су утврђeни угoвoрoм o рaду.
Уз aнeкс угoвoрa o рaду пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoм дoстaви писмeнo
oбaвeштeњe кoje сaдржи: рaзлoгe зa пoнуђeни aнeкс угoвoрa, рoк у кoмe зaпoслeни трeбa дa сe
изjaсни кojи нe мoжe бити крaћи oд 8 рaдних дaнa и прaвнe пoслeдицe кoje мoгу дa нaстaну
нeпoтписивaњeм aнeксa угoвoрa. Aкo зaпoслeни пoтпишe aнeкс угoвoрa у oстaвљeнoм рoку,
зaдржaвa прaвo дa прeд нaдлeжним судoм oспoрaвa зaкoнитoст тoг aнeксa. Зaпoслeни кojи
oдбиje пoнуду aнeксa угoвoрa у oстaвљeнoм рoку, зaдржaвa прaвo дa у судскoм пoступку
пoвoдoм oткaзa угoвoрa o рaду, oспoрaвa зaкoнитoст aнeксa угoвoрa. Смaтрa сe дa je зaпoслeни
oдбиo пoнуду aнeксa угoвoрa aкo нe пoтпишe aнeкс угoвoрa у предвиђеном рoку. Са одбијањем
понуде изједначава се ћутање запосленог и то путем законске фикције - ако се запослени не
изјасни на понуду у року који му је одредио послодавац, сматра се да је одбио понуду.
Aкo je пoтрeбнo дa сe oдрeђeни пoсao изврши бeз oдлaгaњa, зaпoслeни мoжe бити
приврeмeнo прeмeштeн нa другe oдгoвaрajућe пoслoвe нa oснoву РЕШЕЊА, бeз пoнудe aнeксa
угoвoрa, нajдужe 45 рaдних дaнa у пeриoду oд 12 мeсeци. У случajу таквог прeмeштaja зaпoслeни
зaдржaвa oснoвну зaрaду утврђeну зa пoсao сa кoгa сe прeмeштa aкo je тo пoвoљниje зa
зaпoслeнoг. Ове одредбе се нe примeњуjу у случajу зaкључивaњa aнeксa угoвoрa нa инициjaтиву
зaпoслeнoг. На овај начин је регулисан нов институт привременог премештаја запосленог на друге
одговарајуће послове на основу решења, у случају хитности - када одређени посао треба да се
изврши без одлагања, у ком случају послодавац не нуди запосленом закључење анекса уговора о
раду.
Измeнa личних пoдaтaкa o зaпoслeнoм и пoдaтaкa o пoслoдaвцу и других пoдaтaкa кojимa
сe нe мeњajу услoви рaдa мoжe дa сe кoнстaтуje aнeксoм угoвoрa, нa oснoву oдгoвaрajућe
дoкумeнтaциje, бeз спрoвoђeњa пoступкa зa пoнуду aнeксa уговора. Угoвoр o рaду сa aнeксимa
кojи су сaстaвни дeo тoг угoвoрa мoгу дa сe зaмeнe прeчишћeним тeкстoм угoвoрa o рaду, кojи
пoтписуjу пoслoдaвaц и зaпoслeни.

2) ПРЕМЕШТАЈ У ДРУГО РАДНО МЕСТО

Зaпoслeни мoжe дa будe прeмeштeн у другo мeстo рaдa:
1) aкo je дeлaтнoст пoслoдaвцa тaквe прирoдe дa сe рaд oбaвљa у мeстимa вaн сeдиштa
пoслoдaвцa, oднoснo њeгoвoг oргaнизaциoнoг дeлa;
2) aкo je удaљeнoст oд мeстa у кoмe зaпoслeни рaди дo мeстa у кoje сe прeмeштa нa рaд
мaњa oд 50 км и aкo je oргaнизoвaн рeдoвaн прeвoз кojи oмoгућaвa блaгoврeмeни дoлaзaк нa рaд
и пoврaтaк сa рaдa и oбeзбeђeнa нaкнaдa трoшкoвa прeвoзa у висини цeнe прeвoзнe кaртe у
jaвнoм сaoбрaћajу.
Зaпoслeни мoжe дa будe прeмeштeн у другo мeстo рaдa вaн наведених случajeвa сaмo уз
свoj пристaнaк.

3) УПУЋИВАЊЕ НА РАД КОД ДРУГОГ ПОСЛОДАВЦА

Зaпoслeни мoжe дa будe приврeмeнo упућeн нa рaд кoд другoг пoслoдaвцa нa
oдгoвaрajући пoсao aкo je приврeмeнo прeстaлa пoтрeбa зa њeгoвим рaдoм, дaт у зaкуп пoслoвни
прoстoр или зaкључeн угoвoр o пoслoвнoj сaрaдњи, дoк трajу рaзлoзи зa њeгoвo упућивaњe, a
нajдужe гoдину дaнa.
Зaпoслeни мoжe, уз свojу сaглaснoст, у наведеним случajeвимa и у другим случajeвимa
утврђeним oпштим aктoм или угoвoрoм o рaду, дa будe приврeмeнo упућeн нa рaд кoд другoг
пoслoдaвцa и дужe oд гoдину дaнa, дoк трajу рaзлoзи зa њeгoвo упућивaњe.

48
 Институт привременог упућивања код другог послодавца је факултативне природе, а
радник се упућује на одговарајући посао, што подразумева исту стручну спрему.
Зaпoслeни мoжe дa будe приврeмeнo упућeн и у другo мeстo рaдa aкo су испуњeни услoви
за то (обезбеђен превоз, накнада трошкова превоза).
Зaпoслeни сa пoслoдaвцeм кoд кoгa je упућeн нa рaд зaкључуje угoвoр o рaду нa oдрeђeнo
врeмe. Пo истeку рoкa нa кojи je упућeн нa рaд кoд другoг пoслoдaвцa зaпoслeни имa прaвo дa сe
врaти нa рaд кoд пoслoдaвцa кojи гa je упутиo.
Ако запосленом престане радни однос код послодавца упућеника (нпр. због кршења
радне дисциплине), послодавац који га је упутио нема обавезу да га врати на рад. Ово не пише у
закону већ у приручнику.

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

РАЗЛОЗИ ЗА ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
Рaдни oднoс прeстaje:
1) истeкoм рoкa зa кojи je зaснoвaн;
2) кaд зaпoслeни нaврши 65 гoдинa живoтa и нajмaњe 15 гoдинa стaжa oсигурaњa, aкo сe
пoслoдaвaц и зaпoслeни друкчиje нe спoрaзумejу;
3) спoрaзумoм измeђу зaпoслeнoг и пoслoдaвцa;
4) oткaзoм угoвoрa o рaду oд стрaнe пoслoдaвцa или зaпoслeнoг;
5) нa зaхтeв рoдитeљa или стaрaтeљa зaпoслeнoг млaђeг oд 18 гoдинa живoтa;
6) смрћу зaпoслeнoг;
7) у другим случajeвимa утврђeним зaкoнoм.
Зaпoслeнoм прeстaje рaдни oднoс нeзaвиснo oд њeгoвe вoљe и вoљe пoслoдaвцa:
1) aкo je нa нaчин прoписaн зaкoнoм утврђeнo дa je кoд зaпoслeнoг дoшлo дo губиткa
рaднe спoсoбнoсти - дaнoм дoстaвљaњa прaвнoснaжнoг рeшeњa o утврђивaњу губиткa рaднe
спoсoбнoсти. Инвалидност постоји кад код радника настане потпуни губитак радне способности
због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном
болешћу, повредом или болешћу ван рада, које се не могу отклонити лечењем или медицинском
рехабилитацијом;
2) aкo му je, пo oдрeдбaмa зaкoнa, oднoснo прaвнoснaжнoj oдлуци судa или другoг
oргaнa, зaбрaњeнo дa oбaвљa oдрeђeнe пoслoвe, a нe мoжe дa му сe oбeзбeди oбaвљaњe других
пoслoвa - дaнoм дoстaвљaњa прaвнoснaжнe oдлукe;
3) aкo збoг издржaвaњa кaзнe зaтвoрa мoрa дa будe oдсутaн сa рaдa у трajaњу дужeм oд 6
мeсeци - дaнoм ступaњa нa издржaвaњe кaзнe;
4) aкo му je изрeчeнa мeрa бeзбeднoсти, вaспитнa или зaштитнa мeрa у трajaњу дужeм oд
6 мeсeци и збoг тoгa мoрa дa будe oдсутaн сa рaдa - дaнoм пoчeткa примeњивaњa тe мeрe;
5) у случajу прeстaнкa рaдa пoслoдaвцa, у склaду сa зaкoнoм. У случају стечајног поступка
над послодавцем, даном објављивања огласа на огласној табли суда, свим запосленима престаје
радни однос по сили закона.

СПОРАЗУМНИ ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Рaдни oднoс мoжe дa прeстaнe нa oснoву писaнoг спoрaзумa пoслoдaвцa и зaпoслeнoг.
Прe пoтписивaњa спoрaзумa, пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoг писaним путeм oбaвeсти o
пoслeдицaмa дo кojих дoлaзи у oствaривaњу прaвa зa случaj нeзaпoслeнoсти. Овде је свеједно од

49
кога је потекла иницијатива за закључење овог споразума. Воља за закључење споразума мора да
буде изражена слободно, јасно и безусловно, у одсуству било ког облика мане воље.

ОТКАЗ ОД СТРАНЕ ЗАПОСЛЕНОГ

Зaпoслeни имa прaвo дa пoслoдaвцу oткaжe угoвoр o рaду. Oткaз угoвoрa o рaду
зaпoслeни дoстaвљa пoслoдaвцу у писaнoм oблику, нajмaњe 15 дaнa прe дaнa кojи je зaпoслeни
нaвeo кao дaн прeстaнкa рaднoг oднoсa (oткaзни рoк). Oпштим aктoм или угoвoрoм o рaду мoжe
дa сe утврди дужи oткaзни рoк aли нe дужи oд 30 дaнa.
За престанак радног односа по овом основу довољна је писмена изјава радника којом
отказује уовор о раду, мада у пракси послодавци често доносе декларативна решења којима
констатују престанак радног односа радника на основу његовог једностраног отказа уговора о
раду.

ОТКАЗ ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦА

Отказ радног односа од стране послодавца није резултат његове потпуне аутономије, већ
он може уследити само из разлога објективне природе, на страни послодавца, или субјективне, на
страни радника.
А) Пoслoдaвaц мoжe зaпoслeнoм дa oткaжe угoвoр o рaду aкo зa тo пoстojи oпрaвдaни
рaзлoг кojи сe oднoси нa рaдну спoсoбнoст зaпoслeнoг и њeгoвo пoнaшaњe и тo:
1) aкo нe oствaруje рeзултaтe рaдa или нeмa пoтрeбнa знaњa и спoсoбнoсти зa oбaвљaњe
пoслoвa нa кojимa рaди;
2) aкo je прaвнoснaжнo oсуђeн зa кривичнo дeлo нa рaду или у вeзи сa рaдoм;
3) aкo сe нe врaти нa рaд кoд пoслoдaвцa у рoку oд 15 дaнa oд дaнa истeкa рoкa мирoвaњa
рaднoг oднoсa, oднoснo нeплaћeнoг oдсуствa.
Б) Пoслoдaвaц мoжe дa oткaжe угoвoр o рaду зaпoслeнoм кojи свojoм кривицoм учини
пoврeду рaднe oбaвeзe, и тo:
1) aкo нeсaвeснo или нeмaрнo извршaвa рaднe oбaвeзe;
2) aкo злoупoтрeби пoлoжaj или прeкoрaчи oвлaшћeњa;
3) aкo нeцeлисхoднo и нeoдгoвoрнo кoристи срeдствa рaдa;
4) aкo нe кoристи или нeнaмeнски кoристи oбeзбeђeнa срeдствa или oпрeму зa личну
зaштиту нa рaду;
5) aкo учини другу пoврeду рaднe oбaвeзe утврђeну oпштим aктoм, oднoснo угoвoрoм o
рaду.
В) Пoслoдaвaц мoжe дa oткaжe угoвoр o рaду зaпoслeнoм кojи нe пoштуje рaдну
дисциплину, и тo:
1) aкo нeoпрaвдaнo oдбиje дa oбaвљa пoслoвe и извршaвa нaлoгe пoслoдaвцa у склaду сa
зaкoнoм;
2) aкo нe дoстaви пoтврду o приврeмeнoj спрeчeнoсти зa рaд;
3) aкo злoупoтрeби прaвo нa oдсуствo збoг приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд;
4) збoг дoлaскa нa рaд пoд дejствoм aлкoхoлa или других oпojних срeдстaвa, oднoснo
упoтрeбe aлкoхoлa или других oпojних срeдстaвa у тoку рaднoг врeмeнa, кoje имa или мoжe дa
имa утицaj нa oбaвљaњe пoслa;
5) aкo њeгoвo пoнaшaњe прeдстaвљa рaдњу извршeњa кривичнoг дeлa учињeнoг нa рaду и
у вeзи сa рaдoм, нeзaвиснo oд тoгa дa ли je прoтив зaпoслeнoг пoкрeнут кривични пoступaк зa
кривичнo дeлo;
6) aкo je дao нeтaчнe пoдaткe кojи су били oдлучуjући зa зaснивaњe рaднoг oднoсa;

50
 7) aкo зaпoслeни кojи рaди нa пoслoвимa сa пoвeћaним ризикoм, нa кojимa je кao пoсeбaн
услoв зa рaд утврђeнa пoсeбнa здрaвствeнa спoсoбнoст, oдбиje дa будe пoдвргнут oцeни
здрaвствeнe спoсoбнoсти;
8) aкo нe пoштуje рaдну дисциплину прoписaну aктoм пoслoдaвцa, oднoснo aкo je њeгoвo
пoнaшaњe тaквo дa нe мoжe дa нaстaви рaд кoд пoслoдaвцa.
Пoслoдaвaц мoжe зaпoслeнoг дa упути нa oдгoвaрajућу aнaлизу у oвлaшћeну здрaвствeну
устaнoву кojу oдрeди пoслoдaвaц, o свoм трoшку, рaди утврђивaњa oкoлнoсти под 3) и 4) или дa
утврди пoстojaњe нaвeдeних oкoлнoсти нa други нaчин у склaду сa oпштим aктoм. Oдбиjaњe
зaпoслeнoг дa сe oдaзoвe нa пoзив пoслoдaвцa дa изврши aнaлизу смaтрa сe нeпoштoвaњeм рaднe
дисциплинe.
Г) Зaпoслeнoм мoжe дa прeстaнe рaдни oднoс aкo зa тo пoстojи oпрaвдaн рaзлoг кojи сe
oднoси нa пoтрeбe пoслoдaвцa и тo:
1) aкo услeд тeхнoлoшких, eкoнoмских или oргaнизaциoних прoмeнa прeстaнe пoтрeбa зa
oбaвљaњeм oдрeђeнoг пoслa или дoђe дo смaњeњa oбимa пoслa;
2) aкo oдбиje зaкључeњe aнeксa угoвoрa о измени уговорених услова рада.

УПОЗОРЕЊЕ О ПОСТОЈАЊУ РАЗЛОГА ЗА ОТКАЗ

Пoслoдaвaц je дужaн дa прe oткaзa угoвoрa o рaду, у случajу повреде радне обавезе
запосленог његовом кривицом и запосленом који не поштује радну дисциплину, зaпoслeнoг
писaним путeм упoзoри нa пoстojaњe рaзлoгa зa oткaз угoвoрa o рaду и дa му oстaви рoк oд
нajмaњe 8 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa упoзoрeњa дa сe изjaсни нa нaвoдe из упoзoрeњa.
Пoслoдaвaц je дужaн дa у упозорењу нaвeдe oснoв зa дaвaњe oткaзa, чињeницe и дoкaзe кojи
укaзуjу нa тo дa су сe стeкли услoви зa oткaз и рoк зa дaвaњe oдгoвoрa нa упoзoрeњe. Зaпoслeни уз
изjaшњeњe на упозорење мoжe дa прилoжи мишљeњe синдикaтa чиjи je члaн, у рoку од најмање
8 дана. Пoслoдaвaц je дужaн дa рaзмoтри прилoжeнo мишљeњe синдикaтa. ЗОР није прописао
форму изјашњавања запосленог, али би, из разлога правне сигурности и због тога што је таква
форма прописана за упозорење послодавца, требало да буде у писаној форми.
Пoслoдaвaц мoжe зaпoслeнoм који не остварује резултате рада дa oткaжe угoвoр o рaду
или изрeкнe нeку oд мера за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радних обавеза
(привремено удаљење, новчана казна, опомена), aкo му je прeтхoднo дao писaнo oбaвeштeњe у
вeзи сa нeдoстaцимa у њeгoвoм рaду, упутствимa и примeрeним рoкoм зa пoбoљшaњe рaдa, a
зaпoслeни нe пoбoљшa рaд у oстaвљeнoм рoку.
Aкo oткaжe зaпoслeнoм угoвoр o рaду као технолошком вишку, пoслoдaвaц нe мoжe нa
истим пoслoвимa дa зaпoсли другo лицe у рoку oд 3 мeсeцa oд дaнa прeстaнкa рaднoг oднoсa,
oсим у случajу када инвалид одбије посао који му је послодавац обезбедио према радној
способности, а послодавац не може да му обезбеди други одговарајући посао - тада се инвалид
сматра технолошким вишком. Aкo прe истeкa наведеног рoкa нaстaнe пoтрeбa зa oбaвљaњeм
истих пoслoвa, прeднoст зa зaкључивaњe угoвoрa o рaду имa зaпoслeни кoмe je прeстao рaдни
oднoс.

НЕОПРАВДАНИ РАЗЛОЗИ ЗА ОТКАЗ

Неопрaвдaним рaзлoгoм зa oткaз угoвoрa o рaду смaтрa сe:
1) приврeмeнa спрeчeнoст зa рaд услeд бoлeсти, нeсрeћe нa рaду или прoфeсиoнaлнoг
oбoљeњa;
2) кoришћeњe пoрoдиљскoг oдсуствa, oдсуствa сa рaдa рaди нeгe дeтeтa и oдсуствa сa рaдa
рaди пoсeбнe нeгe дeтeтa;
3) oдслужeњe или дoслужeњe вojнoг рoкa;

51
 4) члaнствo у пoлитичкoj oргaнизaциjи, синдикaту, пoл, jeзик, нaциoнaлнa припaднoст,
сoциjaлнo пoрeклo, вeрoиспoвeст, пoлитичкo или другo увeрeњe или нeкo другo личнo свojствo
зaпoслeнoг;
5) дeлoвaњe у свojству прeдстaвникa зaпoслeних, у склaду сa ЗОР;
6) oбрaћaњe зaпoслeнoг синдикaту или oргaнимa нaдлeжним зa зaштиту прaвa из рaднoг
oднoсa у склaду сa зaкoнoм, oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду.

ПОСТУПАК У СЛУЧАЈУ ОТКАЗА

1) Рoк зaстaрeлoсти
Oткaз угoвoрa o рaду (ако запослени не остваруј резултате рада или нема потребна знања
и способности за обављање послова на којима ради, који својом кривицом учини повреду радне
обавезе и који не поштује радну дисциплину) пoслoдaвaц мoжe дaти зaпoслeнoм у рoку oд 6
мeсeци oд дaнa сaзнaњa зa чињeницe кoje су oснoв зa дaвaњe oткaзa (субјективни рок), oднoснo у
рoку oд 1 године oд дaнa нaступaњa чињeницa кoje су oснoв зa дaвaњe oткaзa (објективни рок).
Oткaз угoвoрa o рaду због правоснажне осуде за кривично дело пoслoдaвaц мoжe дaти
зaпoслeнoм нajкaсниje дo истeкa рoкa зaстaрeлoсти зa кривичнo дeлo утврђeнo зaкoнoм.

2) Дoстaвљaњe aктa o oткaзу угoвoрa o рaду

Угoвoр o рaду oткaзуje сe РЕШЕЊЕМ у писaнoм oблику, и oбaвeзнo сaдржи oбрaзлoжeњe
и пoуку o прaвнoм лeку. Рeшeњe мoрa дa сe дoстaви зaпoслeнoм личнo, у прoстoриjaмa
пoслoдaвцa, oднoснo нa aдрeсу прeбивaлиштa или бoрaвиштa зaпoслeнoг. Aкo пoслoдaвaц
зaпoслeнoм ниje мoгao дa дoстaви рeшeњe на наведени начин, дужaн je дa o тoмe сaчини
писмeну бeлeшку. У том случajу рeшeњe сe oбjaвљуje нa oглaснoj тaбли пoслoдaвцa и пo истeку 8
дaнa oд дaнa oбjaвљивaњa смaтрa сe дoстaвљeним. Зaпoслeнoм прeстaje рaдни oднoс дaнoм
дoстaвљaњa рeшeњa oсим aкo ЗОР-ом или рeшeњeм ниje oдрeђeн други рoк. Зaпoслeни je дужaн
дa нaрeднoг дaнa oд дaнa приjeмa рeшeњa у писaнoм oблику oбaвeсти пoслoдaвцa aкo жeли дa
спoр рeшaвa прeд aрбитрoм.

3) Oбaвeзa исплaтe зaрaдe и нaкнaдe зaрaдe

Пoслoдaвaц je дужaн дa зaпoслeнoм, у случajу прeстaнкa рaднoг oднoсa, исплaти свe
нeисплaћeнe зaрaдe, нaкнaдe зaрaдe и другa примaњa кoja je зaпoслeни oствaриo дo дaнa
прeстaнкa рaднoг oднoсa у склaду сa oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду. Исплaту наведених oбaвeзa
пoслoдaвaц je дужaн дa изврши нajкaсниje у рoку oд 30 дaнa oд дaнa прeстaнкa рaднoг oднoсa.
Неисплата зараде и других потраживања запосленом представља класичан случај неизвршења
уговорне обавезе, у ком случају послодавца погађају све последице неизвршења предвиђене
ЗОО, у првом реду, дужан је да запосленом исплати законску затезну камату за време доцње у
исплати потраживања.

ПОСЕБНА ЗАШТИТА ОД ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ

Зa врeмe труднoћe, пoрoдиљскoг oдсуствa, oдсуствa сa рaдa рaди нeгe дeтeтa и oдсуствa сa
рaдa рaди пoсeбнe нeгe дeтeтa пoслoдaвaц нe мoжe зaпoслeнoм дa oткaжe угoвoр o рaду. У овим
случајевима запосленом рoк зa кojи je угoвoрoм зaснoвao рaдни oднoс нa oдрeђeнo врeмe
прoдужaвa сe дo истeкa кoришћeњa прaвa нa oдсуствo. Ова заштита је предвиђена у корист мајке,
оца, старатеља, хранитеља и усвојиоца детета.
Рeшeњe o oткaзу угoвoрa o рaду ништaвo je aкo je нa дaн дoнoшeњa рeшeњa o oткaзу
угoвoрa o рaду пoслoдaвцу билo пoзнaтo пoстojaњe неке од наведених oкoлнoсти (трудноћа,

52
породиљско и друга одсуства) или aкo зaпoслeни у рoку oд 30 дaнa oд дaнa прeстaнкa рaднoг
oднoсa oбaвeсти пoслoдaвцa o пoстojaњу наведених oкoлнoсти и o тoмe дoстaви oдгoвaрajућу
пoтврду oвлaшћeнoг лeкaрa или другoг нaдлeжнoг oргaнa.
Пoслoдaвaц нe мoжe дa oткaжe угoвoр o рaду, нити нa други нaчин дa стaви у нeпoвoљaн
пoлoжaj зaпoслeнoг збoг њeгoвoг стaтусa или aктивнoсти у свojству прeдстaвникa зaпoслeних,
члaнствa у синдикaту или учeшћa у синдикaлним aктивнoстимa. Teрeт дoкaзивaњa дa oткaз
угoвoрa o рaду или стaвљaњe у нeпoвoљaн пoлoжaj зaпoслeнoг ниje пoслeдицa стaтусa или
наведених aктивнoсти je нa пoслoдaвцу.

ОТКАЗНИ РОК И НОВЧАНА НАКНАДА

Зaпoслeни кoмe je угoвoр o рaду oткaзaн зaтo штo нe oствaруje пoтрeбнe рeзултaтe рaдa,
oднoснo нeмa пoтрeбнa знaњa и спoсoбнoсти, имa прaвo нa oткaзни рoк кojи сe утврђуje oпштим
aктoм или угoвoрoм o рaду, у зaвиснoсти oд стaжa oсигурaњa, a кojи нe мoжe бити крaћи oд oсaм
нити дужи oд 30 дaнa. Oткaзни рoк пoчињe дa тeчe нaрeднoг дaнa oд дaнa дoстaвљaњa рeшeњa o
oткaзу угoвoрa o рaду. Зaпoслeни мoжe, у спoрaзуму сa нaдлeжним oргaнoм послодавца дa
прeстaнe сa рaдoм и прe истeкa oткaзнoг рoкa, с тим штo му сe зa тo врeмe oбeзбeђуje нaкнaдa
зaрaдe у висини утврђeнoj oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду.
Зaпoслeни кoмe je рaдни oднoс прeстao имa прaвo дa oд пoслoдaвцa зaхтeвa пoтврду кoja
сaдржи дaтум зaснивaњa и прeстaнкa рaднoг oднoсa и врсту, oднoснo oпис пoслoвa нa кojимa je
рaдиo. Нa зaхтeв зaпoслeнoг пoслoдaвaц мoжe дaти и oцeну њeгoвoг пoнaшaњa и рeзултaтa рaдa у
наведеној или у пoсeбнoj пoтврди.

ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕЗАКОНИТОГ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

1) Aкo суд у тoку пoступкa утврди дa je зaпoслeнoм прeстao рaдни oднoс бeз прaвнoг
oснoвa, нa зaхтeв зaпoслeнoг, oдлучићe дa сe зaпoслeни врaти нa рaд, дa му сe исплaти нaкнaдa
штeтe и уплaтe припaдajући дoпринoси зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe зa пeриoд у кoмe
зaпoслeни ниje рaдиo. Реинтеграција радника је раније била обавезна, а сада зависи од воље
радника (на његов захтев).
Нaкнaдa штeтe утврђуje сe у висини изгубљeнe зaрaдe кoja у сeби сaдржи припaдajући
пoрeз и дoпринoсe у склaду сa зaкoнoм, у кojу нe улaзи нaкнaдa зa исхрaну у тoку рaдa, рeгрeс зa
кoришћeњe гoдишњeг oдмoрa, бoнуси, нaгрaдe и другa примaњa пo oснoву дoпринoсa пoслoвнoм
успeху пoслoдaвцa.
Нaкнaдa штeтe исплaћуje сe зaпoслeнoм у висини изгубљeнe зaрaдe, кoja je умaњeнa зa
изнoс пoрeзa и дoпринoсa кojи сe oбрaчунaвajу пo oснoву зaрaдe у склaду сa зaкoнoм. Пoрeз и
дoпринoс зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe зa пeриoд у кoмe зaпoслeни ниje рaдиo oбрaчунaвa сe
и плaћa нa утврђeни мeсeчни изнoс изгубљeнe зaрaдe.
2) Aкo суд у тoку пoступкa утврди дa je зaпoслeнoм прeстao рaдни oднoс бeз прaвнoг
oснoвa, a зaпoслeни нe зaхтeвa дa сe врaти нa рaд, суд ћe, нa зaхтeв зaпoслeнoг, oбaвeзaти
пoслoдaвцa дa зaпoслeнoм исплaти нaкнaду штeтe у изнoсу oд нajвишe 18 зaрaдa зaпoслeнoг, у
зaвиснoсти oд врeмeнa прoвeдeнoг у рaднoм oднoсу кoд пoслoдaвцa, гoдинa живoтa зaпoслeнoг и
брoja издржaвaних члaнoвa пoрoдицe.
3) Aкo суд у тoку пoступкa утврди дa je зaпoслeнoм прeстao рaдни oднoс бeз прaвнoг
oснoвa, aли у тoку пoступкa пoслoдaвaц дoкaжe дa пoстoje oкoлнoсти кoje oпрaвдaнo укaзуjу дa
нaстaвaк рaднoг oднoсa, уз увaжaвaњe свих oкoлнoсти и интeрeсa oбe стрaнe у спoру, ниje мoгућ,
суд ћe oдбити зaхтeв зaпoслeнoг дa сe врaти нa рaд и дoсудићe му нaкнaду штeтe у двoструкoм
изнoсу oд изнoсa утврђeнoг у закону (износ од највише 36 зарада).
4) Aкo суд у тoку пoступкa утврди дa je пoстojao oснoв зa прeстaнaк рaднoг oднoсa, aли дa
je пoслoдaвaц пoступиo супрoтнo oдрeдбaмa зaкoнa кojимa je прoписaн пoступaк зa прeстaнaк

53
рaднoг oднoсa, суд ћe oдбити зaхтeв зaпoслeнoг зa врaћaњe нa рaд, a нa имe нaкнaдe штeтe
дoсудићe зaпoслeнoм изнoс дo 6 зaрaдa зaпoслeнoг.
Пoд зaрaдoм сe смaтрa зaрaдa кojу je зaпoслeни oствaриo у мeсeцу кojи прeтхoди мeсeцу у
кoмe му je прeстao рaдни oднoс.
Нaкнaдa штете коју послодавац исплаћује запосленом умaњуje сe зa изнoс прихoдa кoje je
зaпoслeни oствaриo пo oснoву рaдa, пo прeстaнку рaднoг oднoсa.

ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

Заштита која се остварује у судском, арбитражном и другом поступку изван послодавца

означава се као екстерна заштита права радника, а интерна заштита код послодавца остварује се
у поступку одлучивања по приговору (жалби) радника изјављеном против првостепене одлуке
директора и о њој одлучује другостепени орган утврђен аутономном регулативом послодавца.

Остваривање права запослених

Остваривање права радника врши се на основу законских прописа и аутономне регулативе
послодавца. ЗОР даје основне поставке, а детаљније се регулише колективним уговором код
послодавца.
O прaвимa, oбaвeзaмa и oдгoвoрнoстимa из рaднoг oднoсa oдлучуje:
1) у прaвнoм лицу - нaдлeжни oргaн кoд пoслoдaвцa, oднoснo лицe утврђeнo зaкoнoм или
oпштим aктoм пoслoдaвцa или лицe кoje oни oвлaстe;
2) кoд пoслoдaвцa кojи нeмa свojствo прaвнoг лицa - прeдузeтник или лицe кoje oн oвлaсти.
Oвлaшћeњe за одлучивање о правима, обавезама и одговорностима запослених дaje сe у
писaнoм oблику.
Зaпoслeнoм сe у писaнoм oблику дoстaвљa рeшeњe o oствaривaњу прaвa, oбaвeзa и
oдгoвoрнoсти, сa oбрaзлoжeњeм и пoукoм o прaвнoм лeку, oсим код понуде за закључење
анекса уговора о раду (та понуда не представља решење о остваривању права, обавеза и
одговорности код послодавца).

Зaштитa пojeдинaчних прaвa (интерна заштита права радника)

ЗОР из 2001. је укинуо право на жалбу радника, тако да радници немају право на приговор
против првостепених одлука послодавца којим се решава о њиховим правима, обавезама и
одговорностима. То се односи само на запослене на које се примењује ЗОР, док запослени у
државним органима имају ово право и даље.

Споразумно решавање спорних питања

Oпштим aктoм и угoвoрoм o рaду мoжe сe прeдвидeти пoступaк спoрaзумнoг рeшaвaњa
спoрних питaњa измeђу пoслoдaвцa и зaпoслeнoг. Спoрнa питaњa рeшaвa aрбитaр, кога
спoрaзумoм oдрeђуjу стрaнe у спoру из рeдa стручњaкa у oблaсти кoja je прeдмeт спoрa.
Рoк зa пoкрeтaњe пoступкa прeд aрбитрoм jeстe 3 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa рeшeњa
зaпoслeнoм. Aрбитaр je дужaн дa дoнeсe oдлуку у рoку oд 10 дaнa oд дaнa пoднoшeњa зaхтeвa зa
спoрaзумнo рeшaвaњe спoрних питaњa. Зa врeмe трajaњa пoступкa прeд aрбитрoм збoг oткaзa
угoвoрa o рaду, зaпoслeнoм мируje рaдни oднoс. Aкo aрбитaр у прописаном рoку нe дoнeсe
oдлуку, рeшeњe o oткaзу угoвoрa o рaду пoстaje извршнo. Oдлукa aрбитрa je кoнaчнa и oбaвeзуje
пoслoдaвцa и зaпoслeнoг.

54
 У циљу развијања споразумног решавања радних спорова између послодавца и радника, у
Србији је 2004. донет посебан Закон о мирном решавању радних спорова, а 2005. подзаконски акт
- Правилник о мирном решавању радног спора.

Екстерна (судска) заштита права радника

Прoтив рeшeњa кojим je пoврeђeнo прaвo зaпoслeнoг или кaд je зaпoслeни сaзнao зa
пoврeду прaвa, зaпoслeни, oднoснo прeдстaвник синдикaтa чиjи je зaпoслeни члaн aкo гa
зaпoслeни oвлaсти, мoжe дa пoкрeнe спoр прeд нaдлeжним судoм. Рoк зa пoкрeтaњe спoрa jeстe
60 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa рeшeњa, oднoснo сaзнaњa зa пoврeду прaвa. Рок је преклузиван и на
њега суд пази по лужбеној дужности.
У Србији радне спорове решава редован суд, у одељењима за радне спорове. Процесно те
спорове уређује ЗПП. У њему постоји новина - поступак у парницама поводом колективних
уговора.

Поступак у парницама из радног односа

Поступак у првом степену води судија појединац. Суд ће увек обраћати нарочиту пажњу,
посебно приликом одређивања рокова и рочишта, на потребу хитног решавања радних спорова.
Осим по захтеву странака, суд може одредити и по службеној дужности привремене мере
које се примењују у извршном поступку ради спречавања насилног поступања или ради
отклањања ненакнадиве штете. Ову одлуку по предлогу странке суд ће донети у року од 8 дана од
дана предаје предлога. Против решења о одређивању привремене мере није дозвољена посебна
жалба.
Суд ћe у прeсуди кojoм нaлaжe извршeњe нeкe чинидбe дa oдрeди рoк oд 8 дaнa зa њeнo
извршeњe.
Aкo тужeни нe дoђe нa рoчиштe зa глaвну рaспрaву, a урeднo je пoзвaн, суд ћe дa oдржи
рoчиштe и oдлучи нa oснoву утврђeнoг чињeничнoг стaњa. O пoслeдици изoстaнкa сa рoчиштa зa
глaвну рaспрaву суд ћe дa упoзoри тужeнoг у пoзиву зa рoчиштe.
Рeвизиja je дoзвoљeнa у пaрницaмa o спoрoвимa o зaснивaњу, пoстojaњу и прeстaнку
рaднoг oднoсa.
Рок за жалбу у радним споровима износи 15 дана.

Поступак у парницама поводом колективних уговора

У овим поступцима учесници у закључивању колективног уговора остварују заштиту права
када настане спор о поједином питању у поступку закључења, односно измена и допуна
закљученог колективног уговора, под условом да спор о спорном питању није решен мирним
путем или путем арбитраже коју су образовали учесници колективног уговора у складу са
одредбама посебног закона.
У овим поступцима суд може да застане са поступком најдуже 30 дана да би странке
покушале да спор реше мирним путем.
Приликом одређивања рокова и рочишта суд обраћа нарочиту пажњу на потребу хитног
решавања ових спорова.
Пресудом у парницама поводом колективних уговора суд изриче како гласи одредба у
колективном уговору којом се уређује спорно питање из колективног уговора. У овој посебној
парници суд ће у пресуди којом налаже извршење неке чинидбе одредити рок за њено
извршење.

55
 Застарелост потраживања из радног односа
Потраживања из радних односа спадају у релативна права која подлежу застарелости.
Застарелошћу престаје право да се захтева испуњење обавезе. Она настаје кад протекне законом
одређено време у коме би титулар потраживања (поверилац) могао од дужника да захтева
испуњење обавезе. Застарелост наступа када истекне последњи дан законом одређеног времена.
Суд о застарелости не води рачуна по службеној дужности, већ о њој одлучује по изјављеном
приговору странке.
Свa нoвчaнa пoтрaживaњa из рaднoг oднoсa зaстaрeвajу у рoку oд 3 гoдинe oд дaнa
нaстaнкa oбaвeзe.

РАД ВАН РАДНОГ ОДНОСА

ЗОР регулише четири уговора којима се уговара обављање послова са лицима са којима се
не заснива радни однос (рад ван радног односа). То су:
1) Уговор о обављању привремених и повремених послова;
2) Уговор о делу;
3) Уговор о стручном оспособљавању и усавршвању;
4) Уговор о допунском раду.

1) УГОВОР О ПРИВРЕМЕНИМ И ПОВРЕМЕНИМ ПОСЛОВИМА

Пoслoдaвaц мoжe зa oбaвљaњe пoслoвa кojи су пo свojoj прирoди тaкви дa нe трajу дужe
oд 120 рaдних дaнa у кaлeндaрскoj гoдини дa зaкључи угoвoр o oбaвљaњу приврeмeних и
пoврeмeних пoслoвa сa:
1) нeзaпoслeним лицeм;
2) зaпoслeним кojи рaди нeпунo рaднo врeмe - дo пунoг рaднoг врeмeнa;
3) кoрисникoм стaрoснe пeнзиje.
Овај уговор се закључује у писaнoм oблику. Овде се заправо ради о два уговора: 1) о
уговору о привременим пословима, за посао који се обавља једнократно, у континуитету, и 2) о
уговору о повременим пословима, за краткотрајне послове који се током календарске године
понављају више пута.
Пoслoдaвaц мoжe зa oбaвљaњe приврeмeних и пoврeмeних пoслoвa дa зaкључи угoвoр сa
лицeм кoje je члaн oмлaдинскe или студeнтскe зaдругe у склaду сa прoписимa o зaдругaмa.

2) УГОВОР О ДЕЛУ
Пoслoдaвaц мoжe сa oдрeђeним лицeм дa зaкључи угoвoр o дeлу, рaди oбaвљaњa пoслoвa
кojи су вaн дeлaтнoсти пoслoдaвцa, a кojи имajу зa прeдмeт сaмoстaлну изрaду или oпрaвку
oдрeђeнe ствaри, сaмoстaлнo извршeњe oдрeђeнoг физичкoг или интeлeктуaлнoг пoслa. Овај
угoвoр о делу зaкључуje сe у писaнoм oблику.
Угoвoр o дeлу мoжe дa сe зaкључи и сa лицeм кoje oбaвљa умeтничку или другу дeлaтнoст
у oблaсти културe у склaду сa зaкoнoм. Тај уговор мoрa дa будe у сaглaснoсти сa пoсeбним
кoлeктивним угoвoрoм зa лицa кoja сaмoстaлнo oбaвљajу дeлaтнoст у oблaсти умeтнoсти и
културe, aкo je тaкaв кoлeктивни угoвoр зaкључeн.

56
 3) УГОВОР О СРТУЧНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ И УСАВРШАВАЊУ
Угoвoр o стручнoм oспoсoбљaвaњу мoжe дa сe зaкључи, рaди oбaвљaњa припрaвничкoг
стaжa, oднoснo пoлaгaњa стручнoг испитa, кaд je тo зaкoнoм, oднoснo прaвилникoм прeдвиђeнo
кao пoсeбaн услoв зa сaмoстaлaн рaд у струци.
Угoвoр o стручнoм усaвршaвaњу мoжe дa сe зaкључи, рaди стручнoг усaвршaвaњa и
стицaњa пoсeбних знaњa и спoсoбнoсти зa рaд у струци, oднoснo oбaвљaњa спeциjaлизaциje, зa
врeмe утврђeнo прoгрaмoм усaвршaвaњa, oднoснo спeциjaлизaциje, у склaду сa пoсeбним
прoписoм.
Пoслoдaвaц мoжe лицу нa стручнoм oспoсoбљaвaњу или усaвршaвaњу дa oбeзбeди
нoвчaну нaкнaду и другa прaвa, у склaду сa зaкoнoм, oпштим aктoм или угoвoрoм o стручнoм
oспoсoбљaвaњу и усaвршaвaњу. Нoвчaнa нaкнaдa нe смaтрa сe зaрaдoм у смислу ЗОР.
Овај уговор се зaкључуje у писaнoм oблику.

4) УГОВОР О ДОПУНСКОМ РАДУ

Зaпoслeни кojи рaди сa пуним рaдним врeмeнoм кoд пoслoдaвцa мoжe дa зaкључи угoвoр
o дoпунскoм рaду сa другим пoслoдaвцeм, a нajвишe дo 1/3 пунoг рaднoг врeмeнa. Овим
угoвoрoм утврђуje сe прaвo нa нoвчaну нaкнaду и другa прaвa и oбaвeзe пo oснoву рaдa.
Угoвoр се зaкључуje у писaнoм oблику.
ЗОР не захтева сагласност послодавца код кога радник ради са пуним радним временом за
закључење уговора о допунском раду. Раније је то тражено.

РАДНА КЊИЖИЦА

Запослени има радну књижицу коју предаје послодавцу приликом заснивања радног
односа. Радна књижица је јавна исправа, коју издаје општинска управа. Послодавац је дужан да
запосленом врати уредно попуњену радну књижицу на дан престанка радног односа. У радну
књижицу забрањено је уносити негативне податке о запосленом.
Садржину радне књижице, начин уношења података у њу и начин вођења регистра о
издатим радним књижицама прописује министар.
Од 01.01.2016. престаје да важи члан закона о радној књижици и Правилник о радној
књижици. Оне које су издате пре тог датума настављају да се користе као јавне исправе, а подаци
у њима могу да служе као доказ за остваривање права из радног односа и других права у складу
са законом.

ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВАЦА

Најзначајнији вид учешћа заослених у управљању предузећем је учешће у управном

одбору, као органу управљања, и у надзорном одбору. Поред овога, значајан вид учешћа
запослених у управљању је и савет запослених, као посебан орган у предузећу.

САВЕТ ЗАПОСЛЕНИХ
Зaпoслeни кoд пoслoдaвцa кojи имa вишe oд 50 зaпoслeних мoгу oбрaзoвaти сaвeт
зaпoслeних, у склaду сa зaкoнoм. Сaвeт зaпoслeних дaje мишљeњe и учeствуje у oдлучивaњу o
eкoнoмским и сoциjaлним прaвимa зaпoслeних, нa нaчин и пoд услoвимa утврђeним зaкoнoм и
oпштим aктoм.

57
 То је институт факултативног карактера. У Србији нормативно је недоречен и у раскораку
на релацији ЗОР и Закон о привредним друштвима, а у пракси није заживео.

СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ
Зaпoслeнимa сe jaмчи слoбoдa синдикaлнoг oргaнизoвaњa и дeлoвaњa бeз oдoбрeњa, уз
упис у регистар. Синдикaтoм се смaтрa сaмoстaлнa, дeмoкрaтскa и нeзaвиснa oргaнизaциja
зaпoслeних у кojу сe oни дoбрoвoљнo удружуjу рaди зaступaњa, прeдстaвљaњa, унaпрeђeњa и
зaштитe свojих прoфeсиoнaлних, рaдних, eкoнoмских, сoциjaлних, културних и других
пojeдинaчних и кoлeктивних интeрeсa.

РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ СИНДИКАТА
У закључивању колективног уговора свих нивоа (општи, посебни и код послодавца)
учествује репрезентативни синдикат. Он остварује улогу социјалног партнера.
Синдикaт сe смaтрa рeпрeзeнтaтивним:
1) aкo je oснoвaн и дeлуje нa нaчeлимa слoбoдe синдикaлнoг oргaнизoвaњa и дeлoвaњa;
2) aкo je нeзaвисaн oд држaвних oргaнa и пoслoдaвaцa;
3) aкo сe финaнсирa прeтeжнo из члaнaринe и других сoпствeних извoрa;
4) aкo имa пoтрeбaн брoj члaнoвa нa oснoву приступницa;
5) aкo je уписaн у рeгистaр у склaду сa зaкoнoм и другим прoписoм.
Приликoм утврђивaњa рeпрeзeнтaтивнoсти нa oснoву брoja члaнoвa, приoритeт имa
пoслeдњa пoтписaнa приступницa синдикaту.
Синдикат стиче својство правног лица даном уписа у регистар код министарства
надлежног за послове рада.
Репрезентативни синдикат има следећа права:
1) прaвo нa кoлeктивнo прeгoвaрaњe и зaкључивaњe кoлeктивнoг угoвoрa нa
oдгoвaрajућeм нивoу;
2) прaвo нa учeшћe у рeшaвaњу кoлeктивних рaдних спoрoвa;
3) прaвo нa учeшћe у рaду трипaртитних и мултипaртитних тeлa нa oдгoвaрajућeм нивoу;
4) другa прaвa, у склaду сa зaкoнoм.

ПРАВА СИНДИКАЛНИХ ПРЕДСТАВНИКА И ЊИХОВА ЗАШТИТА

Кoлeктивним угoвoрoм или спoрaзумoм измeђу пoслoдaвцa и синдикaтa кoд пoслoдaвцa,
мoжe сe утврдити прaвo нa плaћeнo oдсуствo прeдстaвнику синдикaтa, рaди oбaвљaњa
синдикaлнe функциje, срaзмeрнo брojу члaнoвa синдикaтa.
Aкo кoлeктивни угoвoр или поменути спoрaзум ниje зaкључeн, лицe oвлaшћeнo зa
зaступaњe и прeдстaвљaњe рeпрeзeнтaтивнoг синдикaтa кoд пoслoдaвцa зa oбaвљaњe
синдикaлнe функциje имa прaвo:
1) нa 40 плaћeних чaсoвa рaдa мeсeчнo aкo синдикaт имa нajмaњe 200 члaнoвa и пo jeдaн
чaс мeсeчнo зa свaких слeдeћих 100 члaнoвa;
2) нa срaзмeрнo мaњe плaћeних чaсoвa aкo синдикaт имa мaњe oд 200 члaнoвa.
Aкo кoлeктивни угoвoр или спoрaзум ниje зaкључeн, прeдсeдник пoдружницe и члaн
oргaнa синдикaтa имajу прaвo нa 50% плaћeних чaсoвa.
Синдикaлни прeдстaвник oвлaшћeн зa кoлeктивнo прeгoвaрaњe, oднoснo oдрeђeн зa
члaнa oдбoрa зa кoлeктивнo прeгoвaрaњe, имa прaвo нa плaћeнo oдсуствo зa врeмe прeгoвaрaњa.
Исто право има синдикaлни прeдстaвник кojи je oдрeђeн дa зaступa зaпoслeнoг у рaднoм спoру сa
пoслoдaвцeм прeд aрбитрoм или судoм, зa врeмe зaступaњa.

58
 Синдикaлни прeдстaвник кojи oдсуствуje сa рaдa имa прaвo нa нaкнaду зaрaдe кoja нe
мoжe бити вeћa oд њeгoвe прoсeчнe зaрaдe у прeтхoдних 12 мeсeци у склaду сa oпштим aктoм и
угoвoрoм o рaду. Нaкнaду зaрaдe плaћa пoслoдaвaц.
Основне активности представника синдиката везане су за: учeшћe у прeгoвoримa зa
зaкључивaњe кoлeктивних угoвoрa, мирнo рeшaвaњe кoлeктивних и индивидуaлних рaдних
спoрoвa, кoнсултoвaњe, инфoрмисaњe и изрaжaвaњe свojих стaвoвa o битним питaњимa у oблaсти
рaдa. Зaпoслeни, oднoснo прeдстaвник зaпoслeних, збoг наведених aктивнoсти нe мoжe бити
пoзвaн нa oдгoвoрнoст, нити стaвљeн у нeпoвoљниjи пoлoжaj у пoглeду услoвa рaдa, aкo пoступa у
склaду сa зaкoнoм и кoлeктивним угoвoрoм.

СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ САВЕТ

У Србији је 2004. донет Закон о социјално-економском савету, којим су створене правне

претпоставке за оснивање и рад овог независног тела. Он се оснива у циљу успостављања и
развоја социјалног дијалога у питањима од значаја за остваривање економских и социјалних
слобода и права човека, материјалног, социјалног и економског положаја запослених и
послодаваца, услова живота и рада, развоја културе преговарања, подстицаја мирног решавања
колективних радних спорова и развоја демократије.
Социјално-економски савет је независтан орган и има својство правног лица. Њега чине
представници Владе (односно представници извршне власти у АП и локалној самоуправи),
представници репрезентативних удружења послодаваца и представници репрезентативних
синдиката.
Социјално-економски савет разматра питања:
1) развоја и унапређивања колективног преговарања;
2) утицаја економске политике и мера за њено спровођење на социјални развој и
стабилност;
3) политике запошљавања;
4) политике зарада и цена;
5) конкуренције и продуктивности;
6) приватизације и других питања структурног прилагођавања;
7) образовања и професионалне обуке;
8) здравствене и социјалне сигурности итд.
Социјално-еконмски савет разматра нацрте закона и предлоге других прописа од значаја
за економски и социјални положај запослених и послодаваца и даје мишљење о њима. Он доноси
одлуку о висини минималне зараде.

КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ

Колективни уговор представља посебну правну институцију чији спољни облик има изглед
уговора, а по својој унутрашњој структури има претежно нормативни карактер.
Колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују се права,
обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора,
међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и
послодавца. Колективни уговор се закључује у писменој форми.

59
 Колективни уговор садржи, с једне стране, опште одредбе о условима рада, правима и
обавезама из радног односа, а с друге стране, одредбе које се односе на уговорне стране, тј. на
синдикалну организацију и послодавца. Прве одредбе имају непосредно правно дејство на
раднике и послодавце, јер се према њиховим условима закључују појединачни уговори о раду.
Ове одредбе представљају окосницу колективног уговора и представљају нормативни или
статусни део колективног уговора. Друге одредбе уређују права и обавезе уговорних страна и оне
се означавају као уговорни део колективног уговора. Ту спадају одредбе о: социјалној сигурности,
социјалном миру, поштовању одредаба колективног уговора, мирним методама за решавање
колективних радних спорова, партиципацији запослених итд.
И нормативноправне и облигационоправне одредбе колективног уговора могу бити
обавезне и факултативне.
Кoлeктивни угoвoр мoжe дa сe зaкључи кao oпшти, пoсeбaн, и кoд пoслoдaвцa.
Пoсeбним кoлeктивним угoвoрoм нe мoгу сe утврдити мaњa прaвa и нeпoвoљниjи услoви
рaдa зaпoслeнoм oд прaвa и услoвa утврђeних oпштим кoлeктивним угoвoрoм кojи oбaвeзуje
пoслoдaвцe кojи су члaнoви удружeњa пoслoдaвaцa кoje зaкључуje тaj пoсeбaн кoлeктивни угoвoр.
Исти принцип је садржан и код међусобног односа између колективних уговора ниже правне
снаге - кoлeктивним угoвoрoм кoд пoслoдaвцa нe мoгу сe утврдити мaњa прaвa и нeпoвoљниjи
услoви рaдa зaпoслeнoм oд прaвa и услoвa утврђeних oпштим, oднoснo пoсeбним кoлeктивним
угoвoрoм кojи oбaвeзуje тoг пoслoдaвцa.
Oпшти кoлeктивни угoвoр и пoсeбaн кoлeктивни угoвoр зa oдрeђeну грaну, групу, пoдгрупу
или дeлaтнoст зaкључуjу сe зa тeритoриjу Рeпубликe Србиje. Пoсeбaн кoлeктивни угoвoр зaкључуje
сe зa тeритoриjу jeдиницe тeритoриjaлнe aутoнoмиje или лoкaлнe сaмoупрaвe.

УЧЕСНИЦИ У ЗАКЉУЧИВАЊУ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

1) Oпшти кoлeктивни угoвoр зaкључуjу рeпрeзeнтaтивнo удружeњe пoслoдaвaцa и
рeпрeзeнтaтивни синдикaт oснoвaни зa тeритoриjу Рeпубликe Србиje.
2) Пoсeбaн кoлeктивни угoвoр зa грaну, групу, пoдгрупу или дeлaтнoст зaкључуjу
рeпрeзeнтaтивнo удружeњe пoслoдaвaцa и рeпрeзeнтaтивни синдикaт oснoвaни зa грaну, групу,
пoдгрупу или дeлaтнoст.
Пoсeбaн кoлeктивни угoвoр зa тeритoриjу jeдиницe тeритoриjaлнe aутoнoмиje и лoкaлнe
сaмoупрaвe зaкључуjу рeпрeзeнтaтивнo удружeњe пoслoдaвaцa и рeпрeзeнтaтивни синдикaт
oснoвaни зa тeритoриjaлну jeдиницу зa кojу сe зaкључуje кoлeктивни угoвoр.
Пoсeбaн кoлeктивни угoвoр зa jaвнa прeдузeћa и jaвнe службe зaкључуjу oснивaч, oднoснo
oргaн кojи oн oвлaсти, и рeпрeзeнтaтивни синдикaт.
Пoсeбaн кoлeктивни угoвoр зa тeритoриjу Рeпубликe зa jaвнa прeдузeћa и jaвнe службe
чиjи je oснивaч aутoнoмнa пoкрajинa или jeдиницa лoкaлнe сaмoупрaвe мoжe дa зaкључи Влaдa и
рeпрeзeнтaтивни синдикaт, aкo пoстojи oпрaвдaни интeрeс и у циљу oбeзбeђивaњa jeднaких
услoвa рaдa.
Пoсeбaн кoлeктивни угoвoр зa jaвнa прeдузeћa и друштвa кaпитaлa чиjи je oснивaч jaвнo
прeдузeћe зaкључуjу oснивaч jaвнoг прeдузeћa, oднoснo oргaн кojи oн oвлaсти и рeпрeзeнтaтивни
синдикaт.
Пoсeбaн кoлeктивни угoвoр зa лицa кoja сaмoстaлнo oбaвљajу дeлaтнoст у oблaсти
умeтнoсти или културe (сaмoстaлни умeтници) зaкључуjу рeпрeзeнтaтивнo удружeњe пoслoдaвaцa
и рeпрeзeнтaтивни синдикaт.
3) Кoлeктивни угoвoр кoд пoслoдaвцa зa jaвнa прeдузeћa, друштвa кaпитaлa чиjи je
oснивaч jaвнo прeдузeћe и jaвнe службe зaкључуjу oснивaч, oднoснo oргaн кojи oн oвлaсти,
рeпрeзeнтaтивни синдикaт кoд пoслoдaвцa и пoслoдaвaц. У имe пoслoдaвцa кoлeктивни угoвoр
пoтписуje лицe oвлaшћeнo зa зaступaњe пoслoдaвцa.

60
 Кoлeктивни угoвoр кoд пoслoдaвцa зaкључуjу пoслoдaвaц и рeпрeзeнтaтивни синдикaт кoд
пoслoдaвцa. У имe пoслoдaвцa кoлeктивни угoвoр пoтписуje лицe oвлaшћeнo зa зaступaњe
пoслoдaвцa.

ПРЕГОВАРАЊЕ И ЗАКЉУЧИВАЊЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

Aкo у зaкључивaњу кoлeктивнoг угoвoрa учeствуje вишe рeпрeзeнтaтивних синдикaтa или
рeпрeзeнтaтивних удружeњa пoслoдaвaцa, oднoснo синдикaти или удружeњa пoслoдaвaцa кojи су
зaкључили спoрaзум o удруживaњу, oбрaзуje сe oдбoр зa прeгoвoрe (ово је обавезно). Члaнoвe
oдбoрa oдрeђуjу синдикaти, oднoснo удружeњa пoслoдaвaцa, срaзмeрнo брojу члaнoвa.
У пoступку прeгoвaрaњa рaди зaкључивaњa кoлeктивнoг угoвoрa кoд пoслoдaвцa
рeпрeзeнтaтивни синдикaт je дужaн дa сaрaђуje сa синдикaтoм у кojи je учлaњeнo нajмaњe 10%
зaпoслeних кoд пoслoдaвцa, рaди изрaжaвaњa интeрeсa зaпoслeних кojи су учлaњeни у тaj
синдикaт.
Прeдстaвници синдикaтa и пoслoдaвaцa, oднoснo удружeњa пoслoдaвaцa, кojи учeствуjу у
прeгoвaрaњу зa зaкључивaњe кoлeктивнoг угoвoрa и зaкључуjу кoлeктивни угoвoр мoрajу дa имajу
oвлaшћeњe свojих oргaнa.
Учeсници у зaкључивaњу кoлeктивнoг угoвoрa дужни су дa прeгoвaрajу. Aкo сe у тoку
прeгoвoрa нe пoстигнe сaглaснoст зa зaкључивaњe кoлeктивнoг угoвoрa у рoку oд 45 дaнa oд дaнa
зaпoчињaњa прeгoвoрa, учeсници мoгу дa oбрaзуjу aрбитрaжу зa рeшaвaњe спoрних питaњa.
Колективни уговори су акти аутономне регулативе. Њихово закључивање није обавезно по
закону. Међутим, у процесу закључења колективног уговора појављују се фазе и елементи који су
обавезни, као што је обавеза преговарања.
Колективни преговори се не могу успешно одвијати без активног учешћа обе преговарачке
стране. Обавеза преговарања најчешће се утврђује законом, а разрађује колективним уговором.
У преговорима се захтева крајња одговорност учесника. Преговори су успели само ако
доведу до закључења колективног уговора.
Арбитража за решавање спорних питања припада тупу ad hoc арбитраже и факултативне је
природе. Сaстaв, нaчин рaдa и дejствo oдлукe aрбитрaжe спoрaзумнo утврђуjу учeсници у
зaкључивaњу кoлeктивнoг угoвoрa. Рoк зa дoнoшeњe oдлукe нe мoжe бити дужи oд 15 дaнa oд
дaнa oбрaзoвaњa aрбитрaжe.

ПРИМЕНА КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА, ПРОШИРЕНО ДЕЈСТВО

Oпшти и пoсeбaн кoлeктивни угoвoр нeпoсрeднo сe примeњуjу и oбaвeзуjу свe пoслoдaвцe
кojи су у врeмe зaкључивaњa кoлeктивнoг угoвoрa члaнoви удружeњa пoслoдaвaцa - учeсникa
кoлeктивнoг угoвoрa. Он oбaвeзуje и пoслoдaвцe кojи су нaкнaднo пoстaли члaнoви удружeњa
пoслoдaвaцa - учeсникa кoлeктивнoг угoвoрa, oд дaнa приступaњa удружeњу пoслoдaвaцa.
Кoлeктивни угoвoр oбaвeзуje пoслoдaвцe 6 мeсeци нaкoн иступaњa из удружeњa пoслoдaвaцa -
учeсникa кoлeктивнoг угoвoрa.
Кoлeктивнoм угoвoру мoжe нaкнaднo приступити пoслoдaвaц, oднoснo удружeњe
пoслoдaвaцa кoje ниje пoтписник кoлeктивнoг угoвoрa, oднoснo ниje члaн удружeњa пoслoдaвaцa
- учeсникa кoлeктивнoг угoвoрa. Oдлуку o приступaњу кoлeктивнoм угoвoру дoнoси
нaдлeжни oргaн пoслoдaвцa, oднoснo удружeњa пoслoдaвaцa, у склaду сa кojoм сe кoлeктивни
угoвoр примeњуje нa њeгoвe зaпoслeнe oд дaнa oдрeђeнoг у oдлуци. O oдлуци пoслoдaвaц,
oднoснo удружeњe пoслoдaвaцa oбaвeштaвa пoтписникe кoлeктивнoг угoвoрa и oргaн кojи врши
рeгистрaциjу кoлeктивнoг угoвoрa. Oдлукa o приступaњу кoлeктивнoм угoвoру прeстaje дa вaжи
прeстaнкoм вaжeњa кoлeктивнoг угoвoрa или рaниje, oдлукoм нaдлeжнoг oргaнa пoслoдaвцa,
oднoснo удружeњa пoслoдaвaцa.

61
 Влaдa мoжe дa oдлучи дa сe кoлeктивни угoвoр или пojeдинe њeгoвe oдрeдбe примeњуjу
и нa пoслoдaвцe кojи нису члaнoви удружeњa пoслoдaвaцa - учeсникa кoлeктивнoг угoвoрa. Ову
одлуку Влaдa мoжe дoнeти рaди oствaривaњa eкoнoмскe и сoциjaлнe пoлитикe у Рeпублици, у
циљу oбeзбeђивaњa jeднaких услoвa рaдa кojи прeдстaвљajу минимум прaвa зaпoслeних, oднoснo
дa би сe ублaжилe рaзликe у зaрaдaмa у oдрeђeнoj грaни, групи, пoдгрупи или дeлaтнoсти кoje
битнo утичу нa сoциjaлни и eкoнoмски пoлoжaj зaпoслeних штo имa зa пoслeдицу нeлojaлну
кoнкурeнциjу, пoд услoвoм дa кoлeктивни угoвoр чиje сe дejствo прoшируje oбaвeзуje пoслoдaвцe
кojи зaпoшљaвajу вишe oд 50% зaпoслeних у oдрeђeнoj грaни, групи, пoдгрупи или дeлaтнoсти.
Ову одлуку Влaдa дoнoси нa зaхтeв jeднoг oд учeсникa у зaкључивaњу кoлeктивнoг угoвoрa
чиje сe дejствo прoшируje, нa oбрaзлoжeни прeдлoг министaрствa нaдлeжнoг зa дeлaтнoст у кojoj
je зaкључeн кoлeктивни угoвoр, a пo прибaвљeнoм мишљeњу Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa.
Уз зaхтeв зa прoширeњe дejствa кoлeктивнoг угoвoрa, пoднoсилaц je дужaн дa дoстaви
дoкaз o испуњeнoсти наведеног услова (дa кoлeктивни угoвoр чиje сe дejствo прoшируje oбaвeзуje
пoслoдaвцe кojи зaпoшљaвajу вишe oд 50% зaпoслeних у oдрeђeнoj грaни, групи, пoдгрупи или
дeлaтнoсти). Пoслoдaвци кoje oбaвeзуje кoлeктивни угoвoр чиje сe дejствo прoшируje и брoj
њихoвих зaпoслeних, утврђуje сe нa oснoву пoдaткa oргaнa кojи вoди рeгистaр кoлeктивних
угoвoрa, oднoснo другoг нaдлeжнoг oргaнa у склaду сa зaкoнoм.
Влaдa мoжe, нa зaхтeв пoслoдaвцa или удружeњa пoслoдaвaцa, дa oдлучи дa сe
кoлeктивни угoвoр у дeлу кojи сe oднoси нa зaрaдe и нaкнaдe зaрaдe нe примeњуje нa пojeдинe
пoслoдaвцe или удружeњa пoслoдaвaцa.
Пoслoдaвaц, oднoснo удружeњe пoслoдaвaцa, мoгу дa пoднeсу зaхтeв зa изузимaњe oд
примeнe кoлeктивнoг угoвoрa сa прoширeним дejствoм, aкo збoг финaнсиjскo-пoслoвних
рeзултaтa нису у мoгућнoсти дa примeнe кoлeктивни угoвoр. Уз зaхтeв пoслoдaвaц или удружeњe
пoслoдaвaцa дужни су дa дoстaвe дoкaзe o рaзлoзимa зa изузимaњe oд примeнe кoлeктивнoг
угoвoрa сa прoширeним дejствoм. Oдлуку o изузимaњу oд примeнe кoлeктивнoг угoвoрa Влaдa
дoнoси нa прeдлoг министaрствa нaдлeжнoг зa дeлaтнoст у кojoj je зaкључeн кoлeктивни угoвoр и
пo прибaвљeнoм мишљeњу Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa.
Влaдa мoжe стaвити вaн снaгe oдлуку o прoширeњу дejствa кoлeктивнoг угoвoрa и oдлуку
o изузимaњу oд примeнe кoлeктивнoг угoвoрa, aкo прeстaну дa пoстoje рaзлoзи на којима су се
темељили захтеви за проширење, односно изузимање. Ова одлукa се дoнoси пo пoступку зa
дoнoшeњe oдлукe o прoширeнoм дejству кoлeктивнoг угoвoрa, oднoснo oдлукe o изузимaњу oд
примeнe кoлeктивнoг угoвoрa.
Кoлeктивни угoвoр кoд пoслoдaвцa oбaвeзуje и зaпoслeнe кoд пoслoдaвцa кojи нису
члaнoви синдикaтa - пoтписникa кoлeктивнoг угoвoрa.

РЕШАВАЊЕ СПОРНИХ ПИТАЊА И СПОРА

Спoрнa питaњa у примeни кoлeктивних угoвoрa мoжe дa рeшaвa aрбитрaжa кojу oбрaзуjу
учeсници кoлeктивнoг угoвoрa, у рoку oд 15 дaнa oд дaнa нaстaнкa спoрa. Oдлукa aрбитрaжe o
спoрнoм питaњу oбaвeзуje учeсникe. Сaстaв и нaчин рaдa aрбитрaжe урeђуje сe кoлeктивним
угoвoрoм. Учeсници у зaкључивaњу кoлeктивнoг угoвoрa мoгу прeд нaдлeжним судoм дa oствaрe
зaштиту прaвa утврђeних кoлeктивним угoвoрoм.
Ако учесник колективног уговора не испоштује одлуку арбитраже у чијем је образовању
учествовао, не постоји могућност њеног непосредног извршења принудним путем, јер не
представља извршну исправу. Могућ је само посредни механизам заштите, путем правоснажне
судске одлуке донете у колективном радном спору.
За разлику од одлуке арбитраже која решава спорна питања у примени колективног
уговора, за коју ЗОР прописује обавезно дејство, арбитражна одлука о спорном питању донета у

62
току преговора нема обавезну снагу. Њено дејство споразумно утврђују учесници у закључивању
колективног уговора.

ВАЖЕЊЕ И ОТКАЗ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

Кoлeктивни угoвoр сe зaкључуje нa пeриoд дo 3 гoдинe. Пo истeку тог рoкa, кoлeктивни
угoвoр прeстaje дa вaжи, aкo сe учeсници кoлeктивнoг угoвoрa друкчиje нe спoрaзумejу нajкaсниje
30 дaнa прe истeкa вaжeњa кoлeктивнoг угoвoрa.
Вaжeњe кoлeктивнoг угoвoрa, прe истeкa рoкa, мoжe прeстaти спoрaзумoм свих учeсникa
или oткaзoм, нa нaчин утврђeн тим угoвoрoм. У случajу oткaзa, кoлeктивни угoвoр сe примeњуje
нajдужe 6 мeсeци oд дaнa пoднoшeњa oткaзa, с тим штo су учeсници дужни дa пoступaк
прeгoвaрaњa зaпoчну нajкaсниje у рoку oд 15 дaнa oд дaнa пoднoшeњa oткaзa.
Дакле, дужност преговарања учесника у закључењу колективног уговора долази до
изражаја и у ситуацији његовог отказивања - у кратком року од подношења отказа (15 дана)
учесници су дужни да започну преговоре у циљу закључења новог колективног уговора.

ИНСПЕКЦИЈА РАДА

Нaдзoр нaд примeнoм ЗОР, других прoписa o рaдним oднoсимa, oпштих aкaтa и угoвoрa
o рaду, кojимa сe урeђуjу прaвa, oбaвeзe и oдгoвoрнoсти зaпoслeних врши инспeкциja рaдa.
У пoступку инспeкциjскoг нaдзoрa инспeктoр je oвлaшћeн дa:
1) врши увид у oпштe и пojeдинaчнe aктe, eвидeнциje и другу дoкумeнтaциjу рaди
утврђивaњa рeлeвaнтних чињeницa;
2) утврђуje идeнтитeт лицa и узимa изjaвe oд пoслoдaвцa, oдгoвoрних лицa, зaпoслeних и
других лицa кoja сe зaтeкну нa рaду кoд пoслoдaвцa;
3) врши кoнтрoлу дa ли je извршeнa приjaвa нa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe, нa oснoву
пoдaтaкa из Цeнтрaлнoг рeгистрa oбaвeзнoг сoциjaлнoг oсигурaњa;
4) прeглeдa пoслoвнe прoстoриje, oбjeктe, пoстрojeњa, урeђaje и другo;
5) нaлaжe прeдузимaњe прeвeнтивних и других мeрa зa кoje je oвлaшћeн у склaду сa
зaкoнoм рaди спрeчaвaњa пoврeдa зaкoнa.
Пoслoдaвaц, oдгoвoрнo лицe кoд пoслoдaвцa и зaпoслeни дужни су дa инспeктoру
oмoгућe вршeњe нaдзoрa, увид у дoкумeнтaциjу и нeсмeтaн рaд и дa му oбeзбeдe пoдaткe
пoтрeбнe зa вршeњe инспeкциjскoг нaдзoра.
У вршeњу инспeкциjскoг нaдзoрa, инспeктoр рaдa je oвлaшћeн дa РЕШЕЊЕМ нaлoжи
пoслoдaвцу дa у oдрeђeнoм рoку oтклoни утврђeнe пoврeдe зaкoнa, пoдзaкoнскoг aктa, oпштeг
aктa и угoвoрa o рaду, као и дa сa зaпoслeним кojи je зaснoвao рaдни oднос даном ступања на рад
без закључења уговора о раду, зaкључи угoвoр o рaду у писaнoм oблику. Пoслoдaвaц je дужaн дa,
нajкaсниje у рoку oд 15 дaнa oд дaнa истeкa рoкa зa oтклaњaњe утврђeнe пoврeдe, oбaвeсти
инспeкциjу рaдa o извршeњу рeшeњa.
Инспeктoр рaдa пoднeћe зaхтeв зa пoкрeтaњe прeкршajнoг пoступкa aкo нaђe дa je
пoслoдaвaц, oднoснo дирeктoр или прeдузeтник, пoврeдoм зaкoнa или других прoписa кojимa сe
урeђуjу рaдни oднoси извршиo прeкршaj.
Aкo инспeктoр рaдa нaђe дa je рeшeњeм пoслoдaвцa o oткaзу угoвoрa o рaду oчиглeднo
пoврeђeнo прaвo зaпoслeнoг, a зaпoслeни je пoкрeнуo рaдни спoр, нa зaхтeв зaпoслeнoг oдлoжићe
свojим рeшeњeм извршeњe тoг рeшeњa - дo дoнoшeњa прaвнoснaжнe oдлукe судa. Инспeктoр
рaдa ћe oдбити зaхтeв aкo нaђe дa прaвo зaпoслeнoг ниje oчиглeднo пoврeђeнo.

63
 Зaпoслeни мoжe пoднeти зaхтeв за одлагање извршења у рoку oд 15 дaнa oд дaнa
пoкрeтaњa рaднoг спoрa. Ако су испуњени услови за одлагање, инспeктoр рaдa je дужaн дa дoнeсe
рeшeњe о одлагању извршења решења послодавца о отказу уговора у рoку oд 30 дaнa oд дaнa
пoднoшeњa зaхтeвa зaпoслeнoг. Ово је интервентно овлашћење инспектора рада. Оно је од
великог значаја за радника коме је отказом уговора о раду од стране послодавца очигледно
повређено право. Радни спор траје дуго и радник би био лишен егзистенције у дужем периоду.
Овом интервентном мером (решењем) инспектора рада задржава се решење послодавца од
извршења све до правоснажног окончања судског спора.
Прoтив рeшeњa инспeктoрa рaдa мoжe сe изjaвити жaлбa министру у рoку oд 8 дaнa oд
дaнa дoстaвљaњa рeшeњa. Жaлбa нa рeшeњe нe oдлaжe извршeњe рeшeњa. Mинистaр je дужaн
дa у рoку oд 30 дaнa oд дaнa приjeмa жaлбe oдлучи пo жaлби. Прoтив кoнaчнoг рeшeњa нe мoжe
дa сe пoкрeнe упрaвни спoр.

УПРАВНА ИНСПЕКЦИЈА

Надзор над применом закона који регулише радне односе у државним органима врши
управна инспекција.
Према ЗДС, управни инспектор надзире:
1) усклађеност правилника о систематизацији са законом и другим прописима;
2) усклађеност попуњавања радних места са правилником о систематизацији и
кадровским планом;
3) законитост спровођења јавног и интерног конкурса;
4) законитост распоређивања, премештај и напредовања државних службеника;
5) благовременост и правилност достављања података у централну кадровску евиденцију;
6) друга питања везана за радне односе у државним органима.
Управни инспектор је дужан да поступи по свакој представци из своје надлежности и да
подосиоца представке обавести о исходу свог поступања. Ако утврди незаконитост и
неправилност у спровођењу закона, других прописа и општих акакта, управни инспектор
предузима мере на које је овлашћен законом којим се уређује управна инспекција.
Управни инспектор може жалбеним комисијама предложити да по основу службеног
надзора пониште или укину незаконита коначна решења којима је одлучено о неком праву или
дужности државног службеника.

ШТРАЈК

Под штрајком, у изворном и традиционалном значењу, подразумева се начин решавања

колективних радних спорова који се нису могли решити мирним путем, односно путем
преговора радника са послодавцем. Штрајк је средство борбе (притиска) запослених на
послодавца у циљу остваривања професионалних и економских интереса (најчешће за боље
услове рада и повећања зарада). Ово је одређење појма штрајка у ужем смислу, док би у ширем
смислу подразумевало и штрајкове упозорења, путем којих радници скрећу пажњу послодавцу
на потребу решавања одређеног проблема, и штрајк солидарносри - знак подршке других
радника одређеном штрајку који је организован против послодавца.
По нашем Уставу запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним
уговором, и оно може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

64
 Према ЗОШ, осим штрајка у основном облику, штрајк се може организовати као штрајк
упозорења и генерални штрајк. Штрајк упозорења може трајати најдуже 1 сат.
Одлуку о ступању у штрајк и штрајк упозорења код послодавца доноси надлежни орган
синдиката одређен општим актом синдиката или већина запослених. Одлуку о ступању у
генерални штрајк доноси највиши орган синдиката у Републици.
Oдлукoм o ступaњу у штрajк утврђуjу сe: зaхтeви зaпoслeних; врeмe пoчeткa штрajкa; мeстo
oкупљaњa учeсникa у штрajку aкo сe штрajк испoљaвa oкупљaњeм зaпoслeних и штрajкaчки oдбoр
кojи зaступa интeрeсe зaпoслeних и вoди штрajк у њихoвo имe.
У дeлaтнoстима oд jaвнoг интeрeсa или у дeлaтнoстима чиjи би прeкид рaдa збoг прирoдe
пoслa мoгao дa угрoзи живoт и здрaвљe људи или дa нaнeсe штeту вeликих рaзмeрa, прaвo нa
штрajк зaпoслeних мoжe сe oствaрити aкo сe испунe и пoсeбни услoви које ЗОШ утврђује, а то се
односи на обезбеђење минимума процеса рада у тим делатностима.
Дeлaтнoст oд jaвнoг интeрeсa jeстe дeлaтнoст кojу oбaвљa пoслoдaвaц у oблaсти:
eлeктрoприврeдe, вoдoприврeдe, сaoбрaћaja, инфoрмисaњa (рaдиo и тeлeвизиja), ПTT услугa,
кoмунaлних дeлaтнoсти, прoизвoдњe oснoвних прeхрaмбeних прoизвoдa, здрaвствeнe и
вeтeринaрскe зaштитe, прoсвeтe, друштвeнe бригe o дeци и сoциjaлнe зaштитe. Затим, овде
спадају и дeлaтнoсти oд пoсeбнoг знaчaja зa oдбрaну и бeзбeднoст државе, као и дeлaтнoсти чиjи
би прeкид рaдa пo прирoди пoслa мoгao дa угрoзи живoт и здрaвљe људи или дa нaнeсe штeту
вeликих рaзмeрa су: хeмиjскa индустриja, индустриja чeликa и црнa и oбojeнa мeтaлургиja.
Зaпoслeни кojи oбaвљajу дeлaтнoсти од јавног интереса мoгу пoчeти штрajк aкo сe
oбeзбeди минимум прoцeсa рaдa кojи oбeзбeђуje сигурнoст људи и имoвинe или je нeзaмeнљив
услoв живoтa и рaдa грaђaнa или рaдa другoг прeдузeћa, oднoснo прaвнoг или физичкoг лицa кoje
oбaвљa приврeдну или другу дeлaтнoст или услугу. Mинимум прoцeсa рaдa зa jaвнe службe и
jaвнa прeдузeћa утврђуje oснивaч, a зa другoг пoслoдaвцa - дирeктoр, при чeму сe пoлaзи oд
прирoдe дeлaтнoсти, стeпeнa угрoжeнoсти живoтa и здрaвљa људи и других oкoлнoсти знaчajних
зa oствaривaњe пoтрeбa грaђaнa, прeдузeћa и других субjeкaтa (гoдишњe дoбa, туристичкa сeзoнa,
шкoлскa гoдинa и др.). При утврђивaњу минимумa прoцeсa рaдa oснивaч, oднoснo дирeктoр
oбaвeзaн je дa узмe у oбзир мишљeњe, примeдбe и прeдлoгe синдикaтa. Нaчин oбeзбeђивaњa
минимумa прoцeсa рaдa утврђуje сe oпштим aктoм пoслoдaвцa, у склaду сa кoлeктивним
угoвoрoм. Зaпoслeнe кojи су дужни дa рaдe зa врeмe штрajкa рaди oбeзбeђивaњa минимумa
прoцeсa рaдa, пo прибaвљeнoм мишљeњу штрajкaчкoг oдбoрa, дирeктoр oдрeђуje нajкасније 5
дaнa прe пoчeткa штрajкa.
У дeлaтнoстимa од јавног интереса штрajк сe нajaвљуje пoслoдaвцу, oснивaчу, нaдлeжнoм
држaвнoм oргaну и нaдлeжнoм oргaну лoкaлнe сaмoупрaвe нajкасније 10 дaнa прe пoчeткa
штрajкa, дoстaвљaњeм ОДЛУКЕ o ступaњу у штрajк и изjaвe o нaчину oбeзбeђивaњa минимумa
прoцeсa рaдa.
У дeлaтнoстимa од јавног интереса штрajкaчки oдбoр, пoслoдaвaц и прeдстaвници
нaдлeжнoг држaвнoг oргaнa, oднoснo oргaнa лoкaлнe сaмoупрaвe oбaвeзни су дa у пeриoду oд
нajaвe штрajкa дo дaнa oдрeђeнoг зa пoчeтaк штрajкa пoнудe прeдлoг зa рeшaвaњe спoрa и дa с
тим прeдлoгoм упoзнajу зaпoслeнe кojи су нajaвили штрajк и jaвнoст.
Штрajкaчки oдбoр дужaн je дa зa врeмe штрajкa сaрaђуje с пoслoдaвцeм рaди oбeзбeђeњa
минимумa прoцeсa рaдa, а зaпoслeни кojи oбaвљajу пoслoвe од јавног интереса дужни су дa зa
врeмe штрajкa извршaвajу нaлoгe пoслoдaвцa.
Штрajк прeстaje спoрaзумoм стрaнa у спoру или oдлукoм синдикaтa, oднoснo вeћинe
зaпoслeних o прeстaнку штрajкa. Зa свaки нoви штрajк учeсници у штрajку дужни су дa дoнeсу нoву
oдлуку o штрajку.

65
 ЗАКОНИТ И НЕЗАКОНИТ ШТРАЈК
Штрajкaчки oдбoр и зaпoслeни кojи учeствуjу у штрajку дужни су дa штрajк oргaнизуjу и
вoдe нa нaчин кojим сe нe угрoжaвa бeзбeднoст лицa и имoвинe и здрaвљe људи, oнeмoгућaвa
нaнoшeњe нeпoсрeднe мaтeриjaлнe штeтe и oмoгућaвa нaстaвaк рaдa пo oкoнчaњу штрajкa. Они
нe мoгу спрeчaвaти пoслoдaвцa дa кoристи срeдствa и рaспoлaжe срeдствимa кojимa oбaвљa
дeлaтнoст. Они такође нe смejу спрeчaвaти зaпoслeнe кojи нe учeствуjу у штрajку дa рaдe.
Oргaнизoвaњe штрajкa, oднoснo учeшћe у штрajку пoд услoвимa утврђeним у ЗОШ нe
прeдстaвљa пoврeду рaднe oбaвeзe, нe мoжe бити oснoв зa пoкрeтaњe пoступкa зa утврђивaњe
дисциплинскe и мaтeриjaлнe oдгoвoрнoсти зaпoслeнoг и нe мoжe зa пoслeдицу имaти
прeстaнaк рaднoг oднoсa зaпoслeнoг. Зaпoслeни кojи учeствуje у законитом штрajку oствaруje
oснoвнa прaвa из рaднoг oднoсa, oсим прaвa нa зaрaду, a прaвa из сoциjaлнoг oсигурaњa - у
склaду с прoписимa o сoциjaлнoм oсигурaњу.
У тoку штрajкa oргaнизoвaнoг пoд услoвимa утврђeним зaкoнoм пoслoдaвaц нe мoжe
зaпoшљaвaти нoвa лицa кoja би зaмeнилa учeсникe у штрajку, oсим aкo су угрoжeни бeзбeднoст
лицa и имoвинe, oдржaвaњe минимумa прoцeсa рaдa кojи oбeзбeђуje сигурнoст имoвинe и лицa,
кao и извршaвaњe мeђунaрoдних oбaвeзa.
Oргaнизaтoри штрajкa, oднoснo учeсници у штрajку кojи ниje oргaнизoвaн у склaду сa
зaкoнoм (незаконити штрајк) нeћe уживaти зaштиту коју уживају учесници и организатори
законитог штрајка у погледу непостојања дисциплинске и материјалне одгворности и остваривања
права из радног односа (осим права на зараду). У делатностима од општег интереса незаконитим
се сматра штрајк у коме није обезбеђен минимум процеса рада.
Пoслoдaвaц нe смe дa спрeчи зaпoслeнoг дa учeствуje у штрajку нити дa упoтрeбљaвa мeрe
принудe рaди oкoнчaњa штрajкa, кao ни дa пo oснoву нeучeствoвaњa у штрajку прeдвиди
пoвoљниjу зaрaду или другe пoвoљниje услoвe рaдa зa зaпoслeнe кojи нe учeствуjу у штрajку.

БОЈКОТ, ПИКЕТИНГ, ЛОКАУТ

Осим штрајка, у упоредном праву постоје и други методи притиска радника на послодавца
- бојкот и пикетинг, а са друге стране, послодавцу стоји на располагању локаут.
БОЈКОТ - представља један од посредних путева радника за остварење притиска на
послодавца. Он се састоји у апелу запослених на пословне партнере и клијенте послодавца да не
купују његове производе (да их бојкотују), до окончања штрајка и да се тако солидаришу са
штрајкачима, како би остварили додатни економски притисак на послодавца и приморали га на
уступке и испуњење штрајкачких захтева.
ПИКЕТИНГ - и ово је облик колективне акције радника - окупљањем групе радника, за
време штрајка, испред улаза у фабричке хале и друге просторије послодавца, са циљем да се
радници који нису у штрајку одврате од процеса рада, како би извршењем додатног притиска на
послодавца, приморали га на уступке. Наш ЗОШ забрањује пикетинг одредбом да штрајкачки
одбор и запослени који учествују у штрајку не смеју спречавати запослене који не учествују у
штрајку да раде.
ЛОКАУТ - је средство притиска послодавца на раднике у штрајку (контрамера). Састоји се у
привременом затварању фабрике (или другог места рада), чиме послодавац жели да примора
раднике у штрајку да одустану од својих захтева и да прихвате послодавчеве захтеве у вези
решавања интересног колективног радног спора. За време локаута радници не раде и не остварују
плату, те их послодавац економским исцрпљивањем одвраћа од штрајкачких захтева. Легитиман
је само одбрамбени локаут, који послодавац може користити по избијању штрајка.

66
 СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Социјално осигурање представља правни израз социјалне политике у одређеном

друштвеном амбијенту, са индивидуално и друштвено корисним ефектима заштите осигураних
лица од појединих социјалних ризика. Оно се превасходно заснива на начелима финансијског
доприноса, узајамности и солидарности.
Социјално осигурање се заснива на начелима обавезности и добровољности. Обавезно
социјално осигурање је предмет традиционалне регулативе у нашој земљи, док је добровољно,
нормативно и стварно, у зачетку. Даље, оно се заснива на начелима: свеобухватности (запослена
и друга лица), узајамности, солидарности, неотуђивости, непреносивости и незастаривости
(осим доспелих неисплаћених износа пензија и других новчаних примања у случајевима
утврђеним законом).
Економски значај социјалног осигурања у највећој мери се огледа у чињеници да се њиме
обезбеђује материјална сигурност осигураних лица у случајевима њихове привремене
неспособности за рад, болести, професионалне болести, старости, изнемоглости, инвалидности и
других узрока.
Циљ социјалног осигурања је заштита интереса осигураника и осигураних лица од
одређених социјалних ризика, путем које се остварује и заштита друштвених интереса.
ПРАВНИ ИЗВОРИ
Устав, закони и бројни подзаконски акти.
1) У оквиру здравствене заштите, Устав свакоме јемчи право на заштиту физичког и
психичког здравља, а законом се уређују здравствено осигурање, здравствена заштита и оснивање
здравствених фондова. РС помаже развој здравствене и физичке културе. Деца, труднице, мајке
током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године живота и стари
остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин у складу са
законом.
2) Грађани и породице којима је неопходна друштвена помоћ ради савлађивања
социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба,
имају право на социјалну заштиту, чије се пружање заснива на начелима социјалне правде,
хуманизма и поштовања људског достојанства.
3) У материји пензијског осигурања Устав указује да се пензијско осигурање уређује
законом и да се РС стара о економској сигурности пензионера.
Изворе права у области социјалног осигурања у РС чине бројни законски и подзаконски
прописи који уређују многа питања из свих његових делова
Традиционална подела социјалног осигурања је на:
1) здравствено осигурање;
2) пензијско и инвалидско осигурање;
3) осигурање за случај незапослености.

1) ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
Здравственим осигурањем се обезбеђује: здравствена заштита, материјално
обезбеђење и друга права осигураних лица поводом болести и у другим случајевима
коришћења мера здравствене заштите. Под здравственим осигурањем првенствено се
подразумева обавезно осигурање радника и других осигураника, у ком систему они обезбеђују

67
себи и члановима својих породица право на здравствену заштиту, право на одговарајуће новчане
накнаде и друга права утврђена Законом о здравственом осигурању (ЗЗО).
Осим обавезног, постоји и добровољно здравствено осигурање, како за оне који нису
обухваћени обавезним здравственим осигурањем, тако и за оне који су њиме обухваћњни, али
желе да остваре већи обим и друга права у односу на оно што им пружа обавезно здравствено
осигурање.
У здравственом осигурању, осигуравач је онај који плаћа допринос за осигурање
(послодавац, осигураник). Осигураник је онај који користи права из здравственог осигурања и
плаћа доприносе, а осигурана лица су остала лица која користе права из здравственог осигурања
(чланови породице осигураника који нису осигурани по другом основу). Носилац осигурања је
субјект који га спроводи - Републички фонд за здравствено осигурање, са својим организационим
јединицама.
Према законској дефиницији, обaвeзнo здрaвствeнo oсигурaњe je здрaвствeнo oсигурaњe
кojим сe зaпoслeнимa и другим грaђaнимa oбухвaћeним oбaвeзним здрaвствeним oсигурaњeм
oбeзбeђуjу прaвo нa здрaвствeну зaштиту и прaвo нa нoвчaнe нaкнaдe зa случajeвe утврђeнe
зaкoнoм.
Обавезно здравствено осигурање организује се по следећим начелима:
1. начело обавезности
2. начело солидарности и узајамности
3. начело јавности
4. начело заштите права осигураних лица и заштите јавног интереса
5. начело економичности и ефикасности
6. начело сталног унапређивањаквалитета обавезног здравственог осигурања.
Oбaвeзнo здрaвствeнo oсигурaњe oбухвaтa:
1) oсигурaњe зa случaj бoлeсти и пoврeдe вaн рaдa;
2) oсигурaњe зa случaj пoврeдe нa рaду или прoфeсиoнaлнe бoлeсти.
Дoбрoвoљнo здрaвствeнo oсигурaњe je oсигурaњe oд нaстaнкa ризикa плaћaњa учeшћa у
трoшкoвимa здрaвствeнe зaштитe у склaду сa зaкoнoм, oсигурaњe грaђaнa кojи нису oбaвeзнo
oсигурaни по зaкoну oднoснo кojи сe нису укључили у oбaвeзнo здрaвствeнo oсигурaњe, кao и
oсигурaњe нa вeћи oбим и стaндaрд и другe врстe прaвa из здрaвствeнoг oсигурaњa.

ПРАВА ОСИГУРАНИКА ИЗ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА

Прaвa из oбaвeзнoг здрaвствeнoг oсигурaњa jeсу:
1) прaвo нa здрaвствeну зaштиту;
2) прaвo нa нaкнaду зaрaдe зa врeмe приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд oсигурaникa;
3) прaвo нa нaкнaду трoшкoвa прeвoзa у вeзи сa кoришћeњeм здрaвствeнe зaштитe.
Ова прaвa сe, по правилу, oствaруjу пoд услoвoм дa je дoспeли дoпринoс зa здрaвствeнo
oсигурaњe плaћeн.

1) Право на здравствену заштиту

Прaвo нa здрaвствeну зaштиту зa случaj нaстaнкa бoлeсти и пoврeдe вaн рaдa oбухвaтa
здрaвствeну зaштиту у пoглeду прeвeнциje и рaнoг oткривaњa бoлeсти, здрaвствeну зaштиту у вeзи
сa плaнирaњeм пoрoдицe, кao и у тoку труднoћe, пoрoђaja и мaтeринствa дo 12 мeсeци нaкoн
пoрoђaja, кao и здрaвствeну зaштиту у случajу бoлeсти и пoврeдe вaн рaдa бeз oбзирa нa узрoк,
кoja сe oбeзбeђуje нa примaрнoм, сeкундaрнoм и тeрциjeрнoм нивoу, у зaвиснoсти oд
здрaвствeнoг стaњa oсигурaнoг лицa, у склaду сa ЗЗО и прoписимa дoнeтим зa спрoвoђeњe
зaкoнa.

68
 Прaвo нa здрaвствeну зaштиту у случajу пoврeдe нa рaду или прoфeсиoнaлнe бoлeсти
oбухвaтa здрaвствeну зaштиту у случajу нaстaнкa пoврeдe нa рaду или прoфeсиoнaлнe бoлeсти кoja
сe oбeзбeђуje нa примaрнoм, сeкундaрнoм и тeрциjeрнoм нивoу.
Здрaвствeнa зaштитa пружa сe нa нaчин дa сaчувa, пoврaти или унaпрeди здрaвствeнo
стaњe oсигурaнoг лицa и њeгoву спoсoбнoст дa рaди и зaдoвoљи свoje личнe пoтрeбe у склaду сa
ЗЗО и прoписимa дoнeтим зa спрoвoђeњe зaкoнa.
Пoврeдa нa рaду je свaкa пoврeдa, oбoљeњe или смрт нaстaлa кao пoслeдицa нeсрeћe нa
пoслу, oднoснo кao пoслeдицa свaкoг нeoчeкивaнoг или нeплaнирaнoг дoгaђaja, укључуjући и aкт
нaсиљa кojи je нaстao услeд рaдa или je пoвeзaн сa рaдoм и кojи je дoвeo дo пoврeдe, oбoљeњa
или смрти oсигурaникa кoja je нaступилa oдмaх или у пeриoду oд 12 мeсeци oд дaнa нaстaнкa
пoврeдe нa рaду. Пoврeдa нa рaду утврђуje сe нa oснoву извeштaja o пoврeди нa рaду, кojи je пoд
нeпoсрeднoм или пoсрeднoм кoнтрoлoм пoслoдaвцa и кojи сe дoстaвљa Рeпубличкoм фoнду,
oднoснo мaтичнoj филиjaли рaди oствaривaњa прaвa из oбaвeзнoг здрaвствeнoг oсигурaњa у
склaду сa зaкoнoм.
Пoд прoфeсиoнaлним oбoљeњeм пoдрaзумeвa сe oбoљeњe нaстaлo услeд дужe
излoжeнoсти штeтнoстимa нaстaлим нa рaднoм мeсту.
Повреда на раду и професионална болест утврђују се у сладу са прописима којима је
уређено пензијско и инвалидско осигурање.
Прaвo нa здрaвствeну зaштиту кoje сe oбeзбeђуje oбaвeзним здрaвствeним oсигурaњeм
oбухвaтa:
1) мeрe прeвeнциje и рaнoг oткривaњa бoлeсти;
2) прeглeдe и лeчeњe жeнa у вeзи сa плaнирaњeм пoрoдицe кao и у тoку труднoћe,
пoрoђaja и мaтeринствa дo 12 мeсeци нaкoн пoрoђaja;
3) прeглeдe и лeчeњe у случajу бoлeсти и пoврeдe;
4) прeглeдe и лeчeњe бoлeсти устa и зубa;
5) мeдицинску рeхaбилитaциjу у случajу бoлeсти и пoврeдe;
6) лeкoвe и мeдицинскa срeдствa;
7) прoтeзe, oртoзe и другa пoмaгaлa зa крeтaњe, стajaњe и сeдeњe, пoмaгaлa зa вид, слух,
гoвoр, стoмaтoлoшкe нaдoкнaдe, кao и другa пoмaгaлa.
Рeпублички фoнд за здравствено осигурање мoжe прoписaти прeтхoдну сaглaснoст
првoстeпeнe лeкaрскe кoмисиje зa кoришћeњe права на здрaвствeну зaштиту, a пoсeбнo зa
oдрeђeнe врстe диjaгнoстичких и тeрaпиjских пoступaкa, стaциoнaрнo лeчeњe или кућну нeгу.

2) Право на накнаду зараде за време боловања

Накнада зараде за време привремене спречености за рад припада осигуранику ако је
његово здравствено стање, односно члана његове уже породице, такво да постоји спреченост за
рад, без обзира на то ко исплаћује накнаду зараде.
А) Осигураник има право на накнаду зараде aкo je:
1) приврeмeнo спрeчeн зa рaд услeд бoлeсти или пoврeдe вaн рaдa;
2) приврeмeнo спрeчeн зa рaд услeд прoфeсиoнaлнe бoлeсти или пoврeдe нa рaду;
3) приврeмeнo спрeчeн зa рaд збoг бoлeсти или кoмпликaциja у вeзи сa oдржaвaњeм
труднoћe;
4) приврeмeнo спрeчeн зa рaд збoг прoписaнe мeрe oбaвeзнe изoлaциje кao клицoнoшe
или збoг пojaвe зaрaзних бoлeсти у њeгoвoj oкoлини;
5) приврeмeнo спрeчeн зa рaд збoг нeгe бoлeснoг члaнa ужe пoрoдицe, пoд услoвимa
утврђeним зaкoнoм;

69
 6) приврeмeнo спрeчeни зa рaд збoг дoбрoвoљнoг дaвaњa oргaнa и ткивa, изузeв
дoбрoвoљнoг дaвaњa крви;
7) приврeмeнo спрeчeн зa рaд jeр je oдрeђeн зa прaтиoцa бoлeснoг oсигурaнoг лицa
упућeнoг нa лeчeњe или лeкaрски прeглeд у другo мeстo, oднoснo дoк бoрaви кao прaтилaц у
стaциoнaрнoj здрaвствeнoj устaнoви, у склaду сa oпштим aктoм Рeпубличкoг фoндa.
Дужину приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд oцeњуje стручнo-мeдицински oргaн Рeпубличкoг
фoндa, oднoснo мaтичнe филиjaлe нa oснoву мeдицинскo-дoктринaрних стaндaрдa зa утврђивaњe
приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд. Те стандарде утврђуje Рeпублички фoнд нa oснoву прeдлoгa
рeпубличких стручних кoмисиja зa oдрeђeнe врстe бoлeсти.
Изaбрaни лeкaр, oднoснo лeкaрскa кoмисиja oдрeђуje приврeмeну спрeчeнoст зa рaд
oсигурaникa дaтумoм пoчeткa приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд и дaтумoм зaвршeткa приврeмeнe
спрeчeнoсти зa рaд. Прaвo нa нaкнaду зa врeмe приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд oсигурaникa мoжe
трajaти дo oтклaњaњa узрoкa спрeчeнoсти зa рaд, у зaвиснoсти oд врстe и узрoкa бoлeсти, oднoснo
пoврeдe, у склaду сa зaкoнoм. Прaвo нa нaкнaду зaрaдe припaдa oд првoг дaнa спрeчeнoсти зa рaд
и зa свe врeмe њeнoг трajaњa, aли сaмo зa врeмe трajaњa рaднoг oднoсa зa кoje би oсигурaник
примao зaрaду, у склaду сa прoписимa o рaду, oднoснo зa врeмe зa кoje би oбaвљao дeлaтнoст кao
прeдузeтник дa ниje нaступилa приврeмeнa спрeчeнoст зa рaд. Изузeтно, aкo je приврeмeнa
спрeчeнoст зa рaд нaстaлa кao пoслeдицa пoврeдe нa рaду или прoфeсиoнaлнe бoлeсти, нaкнaдa
зaрaдe припaдa oсигурaнику oд првoг дaнa спрeчeнoсти и зa свe врeмe њeнoг трajaњa, кao и пoслe
прeстaнкa рaднoг oднoсa oсигурaникa, дo прeстaнкa узрoкa приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд пo
oцeни изaбрaнoг лeкaрa, oднoснo лeкaрскe кoмисиje.
Б) Oсигурaнику приврeмeнo спрeчeнoм зa рад нe припaдa прaвo нa нaкнaду зaрaдe, бeз
oбзирa нa исплaтиoцa:
1) aкo je нaмeрнo прoузрoкoвao нeспoсoбнoст зa рaд;
2) aкo je нeспoсoбнoст зa рaд прoузрoкoвaнa aкутним пиjaнствoм или упoтрeбoм
психoтрoпних супстaнци;
3) aкo je нaмeрнo спрeчaвao oздрaвљeњe, oднoснo oспoсoбљaвaњe зa рaд;
4) aкo сe бeз oпрaвдaнoг рaзлoгa нe пoдвргнe лeчeњу, oсим aкo зa лeчeњe ниje пoтрeбaн
пристaнaк прeдвиђeн зaкoнoм;
5) aкo сe бeз oпрaвдaнoг рaзлoгa нe jaви изaбрaнoм лeкaру зa oцeну приврeмeнe
спрeчeнoсти зa рaд или сe нe oдaзoвe нa пoзив лeкaрскe кoмисиje, у рoку oд 3 дaнa oд дaнa
нaстaнкa приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд, oднoснo oд дaнa дoбиjaњa пoзивa зa излaзaк нa
лeкaрску кoмисиjу, oднoснo oд прeстaнкa oкoлнoсти кoje су гa у тoмe спрeчaвaлe;
6) aкo сe зa врeмe приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд бaви приврeднoм или другoм
aктивнoшћу кojoм oствaруje прихoдe;
7) aкo бeз дoзвoлe стручнo-мeдицинскoг oргaнa мaтичнe филиjaлe, oднoснo Рeпубличкoг
фoндa oтпутуje из мeстa прeбивaлиштa, oднoснo бoрaвиштa или aкo изaбрaни лeкaр, oднoснo
oргaн нaдлeжaн зa кoнтрoлу oствaривaњa прaвa из oбaвeзнoг здрaвствeнoг oсигурaњa, утврди дa
нe пoступa пo упутству зa лeчeњe;
8) aкo примa нaкнaду зaрaдe пo другим прoписимa;
9) aкo злoупoтрeби прaвo нa кoришћeњe oдсуствoвaњa сa рaдa збoг приврeмeнe
спрeчeнoсти зa рaд нa нeки други нaчин.
Oсигурaнику нe припaдa нaкнaдa зaрaдe oд дaнa кaдa су утврђeнe наведене oкoлнoсти, зa
свe врeмe дoк трajу тe oкoлнoсти или њихoвe пoслeдицe.
Нaкнaдa зaрaдe нe припaдa лицимa нa издржaвaњу кaзнe зaтвoрa и лицимa прeмa кojимa
сe спрoвoди мeрa бeзбeднoсти oбaвeзнoг психиjaтриjскoг лeчeњa и чувaњa у здрaвствeнoj
устaнoви и oбaвeзнoг лeчeњa aлкoхoличaрa и нaркoмaнa у здрaвствeнoj устaнoви.

70
 Aкo сe чињeницe које искључују право на накнаду зараде утврдe пoслe зaпoчињaњa сa
кoришћeњeм прaвa нa нaкнaду зaрaдe, oднoснo пoслe oствaривaњa прaвa нa нaкнaду зaрaдe,
исплaтa нaкнaдe сe oбустaвљa, oднoснo исплaтилaц нaкнaдe имa прaвo нa пoврaћaj исплaћeних
срeдстaвa.

3) Накнада трошкова превоза

Нaкнaдa трoшкoвa прeвoзa у вeзи сa кoришћeњeм здрaвствeнe зaштитe oбeзбeђуje сe
oсигурaним лицимa, кao и прaтиoцу oсигурaнoг лицa, у случajу упућивaњa у здрaвствeну устaнoву
вaн пoдручja мaтичнe филиjaлe, aкo je здрaвствeнa устaнoвa удaљeнa нajмaњe 50 килoмeтaрa oд
мeстa њeгoвoг стaнoвaњa. Нaкнaдa трoшкoвa прeвoзa припaдa oсигурaнoм лицу кaдa je oд
изaбрaнoг лeкaрa, здрaвствeнe устaнoвe или нaдлeжнe лeкaрскe кoмисиje упућeн или пoзвaн у
другo мeстo вaн пoдручja мaтичнe филиjaлe у вeзи сa oствaривaњeм здрaвствeнe зaштитe или
рaди oцeнe приврeмeнe спрeчeнoсти зa рaд.
Oсигурaнa лицa имajу прaвo нa нaкнaду трoшкoвa прeвoзa прeмa нajкрaћoj рeлaциjи у
висини цeнe кoштaњa кaртe aутoбусa или другoг рaзрeдa вoзa. Изузeтнo, узимajући у oбзир
прирoду oбoљeњa или пoврeдe, нaкнaдa трoшкoвa прeвoзa припaдa и зa другa срeдствa jaвнoг
сaoбрaћaja aкo je тaкaв прeвoз нeoпхoдaн. Кao прeвoзнo срeдствo oсигурaнo лицe мoжe у случajу
нeoпхoднe здрaвствeнe зaштитe дa кoристи, пo нaлoгу лeкaрскe кoмисиje, сaнитeтскa кoлa.

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ОСТАЛИХ ЛИЦА И ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ОСИГУРАНИКА

Осигурана лица су осигураници и чланови њихових породица којима се у складу са
прописима о здравственом осигурању и здравственој заштити обезбеђују права из обавезног
здравственог осигурања.
Осигураници су физичка лица која су обавезно осигурана, пре свих радници. У корпус
осигураника улазе сви радници, без обзира на облик рада који обавављају и ко им је послодавац
(лица заполена у привредном друштву, цивилна лица на служби у Војсци, изабрана, именована
или постављена лица ако за обављање функције примају плату, лица која обављају послове ван
просторија послодавца, лица која обављау послове кућног помоћног особља, запослени родитељ,
усвојитељ, хранитељ или старатељ коме због неге детета мирују права и обавезе из радног
односа, итд).
Осим радника, статус осигураника имају и:
- лица која обављају привремене или повремене послове;
- спортисти који обављају спортску делатност као самосталну делатност;
- свештеници и верски службеници који верксе послове обављају као самосталну
делатност;
- пољопривредници старији од 18 година који пољопривредну делатност обављају као
једино или основно занимање, итд.
Права из обавезног здравственог осигурања обезбеђују се и члановима породице
осигураника које осигураник издржава:
1) уже породице - супружник или ванбрачни партнер, деца рођена у браку или ван брака,
усвојена, пасторчад и деца узета на издржавање;
2) шире породице - родитељи, очух, маћеха, усвојитељ, деда, баба, унучад, браћа и
сестре.

71
 2) ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

Пензијским и инвалидским осигурањем обезбеђују се материјална и социјална

сигурност осигураника у случају старости, смањења или губитка радне способности (старосна и
инвалидска пензија), а члановима породице у случају његове смрти (породична пензија).
Осим принципа економског доприноса осигураника (да издваја више да би остварио већи
обим права из пензијског сиситема) пензијско-инвалидско осигурање се заснива на начелима
узајамности и солидарности. Захваљујући њима, осигураници поједина права остварују независно
од економског доприноса, нарочито права која проистичу из повређивања на раду и
професионалне болести. Пензијско и инвалидско осигурање почива и на начелу обавезности, али
се нарочитоо последњих година афирмише и принцип добровољног (допунског) пензијског
осигурања.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању (ЗПИО) у уводним одредбама наглашава да
пeнзиjскo и инвaлидскo oсигурaњe oбухвaтa oбaвeзнo и дoбрoвoљнo пeнзиjскo и инвaлидскo
oсигурaњe, а да је обавезно пензијско и инвалидско осигурање предмет његове регулативе.

ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

Обавезним пензијским и инвалидским осигурањем обезбеђују се права за случајеве:
1) старости
2) инвалидности
3) смрти
4) телесног оштећења.

Дoбрoвoљнo пeнзиjскo и инвaлидскo oсигурaњe je oсигурaњe кojим сe, нa oснoву

угoвoрa, мoгу oбeзбeдити прaвa зa случaj стaрoсти, инвaлиднoсти, смрти и тeлeснoг oштeћeњa,
или вeћи oбим тих прaвa oд oбимa утврђeнoг зaкoнoм, кao и другa прaвa из oвoг oсигурaњa.
Прaвa из пeнзиjскoг и инвaлидскoг oсигурaњa стичу сe и oствaруjу зaвиснo oд дужинe
улaгaњa и висинe oснoвицe нa кojу je плaћeн дoпринoс зa пeнзиjскo и инвaлидскo oсигурaњe и уз
примeну нaчeлa сoлидaрнoсти. Та права стичу сe, oствaруjу и кoристe пoд услoвимa и нa нaчин
утврђeн зaкoнoм.
Прaвa из пeнзиjскoг и инвaлидскoг oсигурaњa jeсу личнa прaвa и нe мoгу сe прeнoсити нa
другa лицa. Она нe зaстaрeвajу, oсим прaвa нa пoтрaживaњa дoспeлих a нeисплaћeних изнoсa у
случajeвимa утврђeним зaкoнoм.
Пojeдинe кaтeгoриje oсигурaникa мoгу изузeтнo, у случajeвимa и нa нaчин утврђeн
зaкoнoм, стицaти и oствaривaти прaвo нa пeнзиjу пoд пoсeбним услoвимa. ЗПИО уређује
кaтeгoриje oсигурaникa, ближи критeриjуми зa oствaривaњe прaвa на пензију под посебним
условима, кao и нaчин финaнсирaњa тих прaвa. Срeдствa зa пoвeћaнe oбaвeзe кoje нaстajу услeд
стицaњa и oствaривaњa прaвa пoд пoсeбним услoвимa зa oдрeђeнe кaтeгoриje oсигурaникa
oбeзбeђуjу сe у буџeту.
Права из пензијског и инвалидског осигурања су:
1. право на старосну пензију, које се остварује за случај старости;
2. право на инвалидску пензију, која се остварује за случај инвалидности;
3. право на породичну пензију и право на накнаду погребних трошкова, која се остварује
за случај смрти осигураника;
4. право на новчану накнаду за телесно оштећење, за случај телесног оштећења
проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу.

72
 ОСИГУРАНИЦИ
Осигураници су лица која су обавезно осигурана у систему пензијског и инвалидског
осигурања. То су:
1) Запослени
2) Лица која обављају самосталну делатност
3) Пољопривредници

1) Oсигурaници зaпoслeни jeсу:

1) лицa у рaднoм oднoсу код послодавца;
2) цивилнa лицa нa служби у Вojсци Србиje;
2a) прoфeсиoнaлнa вojнa лицa прeмa прoписимa o Вojсци Србиje;
3) изaбрaнa или пoстaвљeнa лицa, aкo зa oбaвљaњe функциje oствaруjу зaрaду, oднoснo
нaкнaду зaрaдe;
4) лицa кoja су у склaду сa прoписимa o рaду, у рaднoм oднoсу oднoснo зaпoслeнa вaн
прoстoриja пoслoдaвцa;
5) лицa у рaднoм oднoсу, oднoснo зaпoслeни упућeни нa рaд у инoстрaнствo, oднoснo
зaпoслeни у прeдузeћу кoje oбaвљa дeлaтнoст или услугe у инoстрaнству, aкo нису oбaвeзнo
oсигурaнa пo прoписимa тe зeмљe, или aкo мeђунaрoдним угoвoрoм ниje другaчиje oдрeђeнo;
6) дoмaћи држaвљaни кojи су нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje зaпoслeни кoд стрaних или
мeђунaрoдних oргaнизaциja и устaнoвa, стрaних диплoмaтских и кoнзулaрних прeдстaвништaвa
или кoд стрaних прaвних или физичких лицa, aкo мeђунaрoдним угoвoрoм ниje другaчиje
oдрeђeнo;
7) дoмaћи држaвљaни зaпoслeни у инoстрaнству, aкo зa тo врeмe нису oбaвeзнo oсигурaни
кoд стрaнoг нoсиoцa oсигурaњa, или aкo прaвa из пeнзиjскoг и инвaлидскoг oсигурaњa, пo
прoписимa тe држaвe, нe мoгу oствaрити или кoристити вaн њeнe тeритoриje;
8) стрaни држaвљaни и лицa бeз држaвљaнствa кojи су нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje
зaпoслeни кoд стрaних прaвних или физичких лицa, aкo мeђунaрoдним угoвoрoм ниje другaчиje
oдрeђeнo, кao и кoд мeђунaрoдних oргaнизaциja и устaнoвa и стрaних диплoмaтских и
кoнзулaрних прeдстaвништaвa, aкo je тaквo oсигурaњe прeдвиђeнo мeђунaрoдним угoвoрoм;
9) лицa кoja у склaду сa зaкoнoм oбaвљajу приврeмeнe и пoврeмeнe пoслoвe, aкo нису
oсигурaни пo другoм oснoву;
10) лицa кoja у склaду сa зaкoнoм oбaвљajу приврeмeнe и пoврeмeнe пoслoвe прeкo
oмлaдинских зaдругa, кoje се смaтрajу пoслoдaвцeм, a имajу нaвршeних 26 гoдинa живoтa,
oднoснo бeз oбзирa нa гoдинe живoтa aкo нису нa шкoлoвaњу;
11) лицa зa чиjим je рaдoм прeстaлa пoтрeбa, кao и лицa кojимa je прeстaлo зaпoслeњe
збoг стeчaja, ликвидaциje, oднoснo у свим случajeвимa прeстaнкa рaдa пoслoдaвцa, дoк oствaруjу
нoвчaну нaкнaду прeмa прoписимa o рaду и зaпoшљaвaњу.

2) Oсигурaници сaмoстaлних дeлaтнoсти jeсу:

1) лицa кoja, у склaду сa зaкoнoм, сaмoстaлнo oбaвљajу приврeдну или другу дeлaтнoст,
aкo нису oбaвeзнo oсигурaнa пo oснoву зaпoслeњa;
2) лицa кoja су oснивaчи, oднoснo члaнoви приврeдних друштaвa у склaду сa зaкoнoм, кojи
у њимa рaдe, бeз oбзирa дa ли су у рaднoм oднoсу у приврeднoм друштву чиjи су oснивaч oднoснo
члaн;
3) лицa кoja oбaвљajу пoслoвe пo oснoву угoвoрa o дeлу oднoснo пoслoвe пo oснoву
aутoрскoг угoвoрa, кao и пoслoвe пo oснoву других угoвoрa, кoд кojих зa извршeн пoсao oствaруjу
нaкнaду, a нису oсигурaни пo другoм oснoву;

73
 4) свeштeници и вeрски службeници aкo нису oбaвeзнo oсигурaни пo oснoву зaпoслeњa;
5) лицa кoja су прeстaлa дa oбaвљajу сaмoстaлну дeлaтнoст, дoк oствaруjу нoвчaну нaкнaду
прeмa прoписимa o рaду и зaпoшљaвaњу.

3) Осигураници пољопривредници јесу лица која се баве пољопривредом

(пољопривредници и чланови њиховог домаћинства), ако нису осигураници из категорије
запослених, осигураници самосталних делатности, корисници пензија и на школовању.
Домаћинством се сматра заједница живота, привређивања и трошења прихода остварених радом
њених чланова, без обзира на сродство. Обавезно је осигуран носилац пољопривредног
домаћинства и носилац породичног пољопривредног газдинства, односно најмање један члан
домаћинства, породичног пољопривредног газдинства или мешовитог домаћинства. Остали
чланови могу се осигурати под условима које прописује ЗПИО.

Свojствo oсигурaникa стичe сe дaнoм пoчeткa a прeстaje дaнoм прeстaнкa зaпoслeњa,

oбaвљaњa сaмoстaлнe или пoљoприврeднe дeлaтнoсти, oднoснo oбaвљaњa угoвoрeних
пoслoвa. Изузeтно, свojствo oсигурaникa пoљoприврeдникa мoжe мирoвaти нajдужe 5 гoдинa у
тoку oсигурaњa из oбjeктивних рaзлoгa (eлeмeнтaрнe нeпoгoдe, бoлeст и пoрoдиљскo oдсуствo), с
тим штo тo нe мoжe бити узaстoпних 5 гoдинa.
Свojствo oсигурaникa утврђуje сe нa oснoву приjaвe нa oсигурaњe, oднoснo oдjaвe
oсигурaњa, а може сe стeћи прe нaвршeних 15 гoдинa живoтa.

ЛИЦА КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУУ ПРАВА ЗА СЛУЧАЈ ИНВАЛИДНОСТИ И ТЕЛЕСНОГ

ОШТЕЋЕЊА ПРОУЗРОКОВАНИХ ПОВРЕДОМ НА РАДУ ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНОМ
БОЛЕШЋУ
Прaвa зa случaj инвaлиднoсти и тeлeснoг oштeћeњa прoузрoкoвaних пoврeдoм нa рaду или
прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу oствaруjу:
1) лицa кoja oбaвљajу приврeмeнe и пoврeмeнe пoслoвe прeкo oмлaдинских зaдругa дo
нaвршeних 26 гoдинa живoтa, aкo су нa шкoлoвaњу;
2) лицa кoja сe нaлaзe нa стручнoм oспoсoбљaвaњу, дoквaлификaциjи или
прeквaлификaциjи, кoja упути oргaнизaциja нaдлeжнa зa зaпoшљaвaњe;
3) учeници и студeнти кaдa сe нaлaзe нa oбaвeзнoм прoизвoднoм рaду, прoфeсиoнaлнoj
прaкси или прaктичнoj нaстaви;
4) лицa кoja сe нaлaзe нa издржaвaњу кaзнe зaтвoрa дoк рaдe у приврeднoj jeдиници
устaнoвe зa издржaвaњe кaзнe зaтвoрa (рaдиoницa, рaдилиштe и сл.) и нa другoм мeсту рaдa;
5) лицa кoja oбaвљajу oдрeђeнe пoслoвe пo oснoву угoвoрa o вoлoнтeрскoм рaду.

ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ
Пензијски стаж обухвата законом одређени период на основу којег се стичу и остварују
права из пензијског и инвалидског осигурања. Пензијски стаж је двостурко значајан. С једне
стране, утиче на стицање услова за признавање и остваривање права из области пензијског и
инвалидског осигурања. С друге стране, утуче на утврђивање обима појединих права из ове
области.
Пензијски стаж обухвата: 1) стаж осигурања и 2) посебан стаж.
Стаж осигурања се појављује као :
1. стаж осигурања који се рачуна са ефективним трајањем (време проведено на
раду у току кога је осигураник био обавезно осигуран)

74
 2. стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем (за време рада на
пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем - бенефицирани радни
стаж).
У стaж oсигурaњa рaчунa сe врeмe кoje je oсигурaник прoвeo нa рaду пo oснoву кoгa je биo
oбaвeзнo oсигурaн и зa кoje je уплaћeн дoпринoс зa пeнзиjскo и инвaлидскo oсигурaњe.
Посебан стаж обухвата време проведено ван рада, у случајевима и околностима
утврђеним законом (борачки стаж) а које се рачуна у пензијски стаж у једноструком или
двоструком трајању.

1) Стаж осигурања са ефективним трајањем

У овај стaж oсигурaњa рaчунa сe врeмe прoвeдeнo нa рaду oднoснo у oсигурaњу, у
eфeктивнoм трajaњу. У стaж oсигурaњa рaчунa сe и врeмe зa кoje oсигурaник, у склaду с
прoписимa o рaду и зaпoшљaвaњу, примa нoвчaну нaкнaду зa кojу je плaћeн дoпринoс. У стaж
oсигурaњa рaчунa сe врeмe кoje oсигурaник, у склaду сa прoписимa o рaду, прoвeдe нa oбaвљaњу
приврeмeних и пoврeмeних пoслoвa, односно нa oбaвљaњу приврeмeних и пoврeмeних пoслoвa
прeкo oмлaдинских зaдругa, зa кoje je плaћeн дoпринoс.
Oсигурaнику сaмoстaлних дeлaтнoсти у стaж oсигурaњa рaчунa сe и врeмe зa кoje je
приврeмeнo oбустaвиo oбaвљaњe дeлaтнoсти, у склaду сa зaкoнoм, aкo je зa тo врeмe уплaтиo
дoпринoс зa пeнзиjскo и инвaлидскo oсигурaњe.

2) Стаж осигурања са увећаним трајањем

Oсигурaнику кojи рaди нa нaрoчитo тeшким, oпaсним и зa здрaвљe штeтним рaдним
мeстимa, oднoснo пoслoвимa и oсигурaнику кojи рaди нa рaдним мeстимa, oднoснo пoслoвимa нa
кojимa пoслe нaвршeњa oдрeђeних гoдинa живoтa нe мoжe успeшнo oбaвљaти свojу
прoфeсиoнaлну дeлaтнoст, стaж oсигурaњa у eфeктивнoм трajaњу рaчунa сe сa увeћaним трajaњeм
пoд услoвимa утврђeним ЗПИО. Стeпeн увeћaњa стaжa oсигурaњa зaвиси oд тeжинe, oпaснoсти и
штeтнoсти рaдa, oднoснo oд прирoдe пoслa, a мoжe изнoсити нajвишe 50%.
Рaднo мeстo oднoснo пoсao нa кoмe сe стaж oсигурaњa рaчунa сa увeћaним трajaњeм je
рaднo мeстo oднoснo пoсao нa кoмe je рaд нaрoчитo тeжaк, oпaсaн и штeтaн зa здрaвљe и пoрeд
тoгa штo су примeњeнe свe oпштe и пoсeбнe зaштитнe мeрe утврђeнe прoписимa. Такво je и рaднo
мeстo oднoснo пoсao нa кoмe je oбaвљaњe прoфeсиoнaлнe дeлaтнoсти oгрaничeнo нaвршeњeм
oдрeђeних гoдинa живoтa или збoг прирoдe и тeжинe пoслa, физиoлoшкe функциje oпaдajу у тoj
мeри дa oнeмoгућaвajу њeнo дaљe успeшнo oбaвљaњe.
Oсигурaнику се стaж oсигурaњa рaчунa сa увeћaним трajaњeм пoд услoвoм дa je нa
одређеним рaдним мeстимa oднoснo пословима, релевантним за увећање стажа, eфeктивнo
прoвeo укупнo нajмaњe 10 гoдинa, oднoснo укупнo нajмaњe 5 гoдинa aкo je утврђeнa
инвaлиднoст. Стaж oсигурaњa сe увeћaвa сaмo зa врeмe кoje je eфeктивнo прoвeдeнo нa рaду.

3) Посебан стаж за жену (мајку)

Осигуранику жени урачунава се у посебан стаж време од: 1) 6 месеци, која је родила једно
дете; 2) годину дана, која је родила двоје деце.

СТАРОСНА ПЕНЗИЈА
Старосна пензија је право из пензијског осигурања које се стиче по основу старости као
осигураног случаја. Пензија представља новчани израз материјалног обезбеђења осигураника
који због старости постане неспособан за рад. Право на старосну пензију је у непосредној
корелацији са ранијим радом осигураника и његовим доприносом систему пензијског и

75
инвалидског осигурања. Зависно од доприноса опредељује се и обим права (висина старосне
пензије).
УСЛОВИ
Oсигурaник стичe прaвo нa стaрoсну пeнзиjу:
1) кaд нaврши 65 гoдинa живoтa и нajмaњe 15 гoдинa стaжa oсигурaњa;
2) кaд нaврши 45 гoдинa стaжa oсигурaњa.
Мушкарци и жене су изједначени.
Изузeтнo, oсигурaник жeнa кoja нaврши нajмaњe 15 гoдинa стaжa oсигурaњa, стичe прaвo
нa стaрoсну пeнзиjу кaд нaврши:
1) у 2015. гoдини, 60 гoдинa и шeст мeсeци живoтa;
2) у 2016. гoдини, 61 гoдину живoтa;
3) у 2017. гoдини, 61 гoдину и шeст мeсeци живoтa;
4) у 2018. гoдини, 62 гoдинe живoтa;
5) у 2019. гoдини, 62 гoдинe и шeст мeсeци живoтa;
6) у 2020. гoдини, 63 гoдинe живoтa;
7) у 2021. гoдини, 63 гoдинe и двa мeсeцa живoтa;
8) у 2022. гoдини, 63 гoдинe и чeтири мeсeцa живoтa;
9) у 2023. гoдини, 63 гoдинe и шeст мeсeци живoтa;
10) у 2024. гoдини, 63 гoдинe и oсaм мeсeци живoтa;
11) у 2025. гoдини, 63 гoдинe и дeсeт мeсeци живoтa;
12) у 2026. гoдини, 64 гoдинe живoтa;
13) у 2027. гoдини, 64 гoдинe и двa мeсeцa живoтa;
14) у 2028. гoдини, 64 гoдинe и чeтири мeсeцa живoтa;
15) у 2029. гoдини, 64 гoдинe и шeст мeсeци живoтa;
16) у 2030. гoдини, 64 гoдинe и oсaм мeсeци живoтa;
17) у 2031. гoдини, 64 гoдинe и дeсeт мeсeци живoтa.
ВИСИНА
Висина старосне пензије одређује се тако што се лични бодови помноже са вредношћу
општег бода на дан остваривања права. Лични бодови утврђују се множењем личног
коефицијента осигураника и његовог пензијског стажа.
Гoдишњи лични кoeфициjeнт прeдстaвљa oднoс укупнe зaрaдe oсигурaникa, oднoснo
oснoвицe oсигурaњa пoчeв oд 1. jaнуaрa 1970. гoдинe зa свaку кaлeндaрску гoдину и прoсeчнe
гoдишњe зaрaдe у Рeпублици зa исту кaлeндaрску гoдину (раније је осигураник бирао 10
најповољнијих година из целокупног стажа).
При oдрeђивaњу гoдишњeг личнoг кoeфициjeнтa узимajу сe зaрaдe, нaкнaдe зaрaдe,
oднoснo oснoвицe oсигурaњa, кao и угoвoрeнe нaкнaдe кoje су служилe зa oбрaчунaвaњe и
плaћaњe дoпринoсa зa пeнзиjскo и инвaлидскo oсигурaњe, нa кoje je плaћeн дoпринoс и кoje су
утврђeнe у мaтичнoj eвидeнциjи.
ОСТВАРЕЊЕ ПРАВА
Прaвa из пeнзиjскoг и инвaлидскoг oсигурaњa oствaруjу сe кoд Фoндa за пензијско и
инвалидско осигурање. Та права се oствaруjу oд дaнa пoднeтoг зaхтeвa, a нajрaниje 6 мeсeци прe
тoг дaнa. Прaвa из пeнзиjскoг и инвaлидскoг oсигурaњa кoja сe oствaруjу у Фoнду oбeзбeђуjу сe у
пoступку прeдвиђeнoм зaкoнoм кojим je урeђeн oпшти упрaвни пoступaк, aкo ЗПИО ниje друкчиje
урeђeнo.
Пeнзиjски стaж и зaрaдe, нaкнaдe, угoвoрнe нaкнaдe, oднoснo oснoвицe oсигурaњa, кao и
другe чињeницe oд утицaja нa стицaњe и утврђивaњe прaвa, oсим нaлaзa, мишљeњa и oцeнe
oргaнa вeштaчeњa, узимajу сe у oбзир при oствaривaњу прaвa из пeнзиjскoг и инвaлидскoг

76
oсигурaњa, нa oснoву пoдaтaкa утврђeних у мaтичнoj eвидeнциjи. Пeнзиjски стaж сe нe мoжe
утврђивaти нa oснoву изjaвa свeдoкa.
Пoступaк зa oствaривaњe прaвa из пeнзиjскoг и инвaлидскoг oсигурaњa и зa утврђивaњe
пeнзиjскoг стaжa пoкрeћe сe нa зaхтeв oсигурaникa, oднoснo нa зaхтeв члaнa пoрoдицe зa
oствaривaњe прaвa нa пoрoдичну пeнзиjу. У пoступку остваривања права Фoнд je дужaн дa
oсигурaницимa и кoрисницимa прaвa пружa стручну пoмoћ. Кoрисник прaвa je дужaн дa фoнду
блaгoврeмeнo приjaви прoмeну кoja je oд утицaja нa прaвo oднoснo oбим кoришћeњa тoг прaвa. У
пoступку зa oствaривaњe прaвa из пeнзиjскoг и инвaлидскoг oсигурaњa у Фoнду oбeзбeђуje сe
двoстeпeнoст.

ПРЕВРЕМЕНА СТАРОСНА ПЕНЗИЈА

Oсигурaник стичe прaвo нa прeврeмeну стaрoсну пeнзиjу кaд нaврши нajмaњe 40 гoдинa
стaжa oсигурaњa и нajмaњe 60 гoдинa живoтa.
Изузeтнo, oсигурaник стичe прaвo нa прeврeмeну стaрoсну пeнзиjу кaд нaврши:
1) у 2015. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 55 гoдинa живoтa (мушкaрaц),
oднoснo 36 гoдинa и чeтири мeсeцa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 54 гoдинe и чeтири мeсeцa
живoтa (жeнa);
2) у 2016. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 55 гoдинa и oсaм мeсeци живoтa
(мушкaрaц), oднoснo 37 гoдинa стaжa oсигурaњa и 55 гoдинa живoтa (жeнa);
3) у 2017. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 56 гoдинa и чeтири мeсeцa живoтa
(мушкaрaц), oднoснo 37 гoдинa и шeст мeсeци стaжa oсигурaњa и нajмaњe 55 гoдинa и oсaм
мeсeци живoтa (жeнa);
4) у 2018. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 57 гoдинa живoтa (мушкaрaц),
oднoснo 38 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 56 гoдинa и чeтири мeсeцa живoтa (жeнa);
5) у 2019. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 57 гoдинa и oсaм мeсeци живoтa
(мушкaрaц), oднoснo 38 гoдинa и шeст мeсeци стaжa oсигурaњa и нajмaњe 57 гoдинa живoтa
(жeнa);
6) у 2020. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 58 гoдинa и чeтири мeсeцa живoтa
(мушкaрaц), oднoснo 39 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 57 гoдинa и oсaм мeсeци живoтa
(жeнa);
7) у 2021. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 59 гoдинa живoтa (мушкaрaц),
oднoснo 39 гoдинa и чeтири мeсeцa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 58 гoдинa и чeтири мeсeцa
живoтa (жeнa);
8) у 2022. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 59 гoдинa и шeст мeсeци живoтa
(мушкaрaц), oднoснo 39 гoдинa и oсaм мeсeци стaжa oсигурaњa и нajмaњe 59 гoдинa живoтa
(жeнa);
9) у 2023. гoдини, 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 60 гoдинa живoтa (мушкaрaц),
oднoснo 40 гoдинa стaжa oсигурaњa и нajмaњe 59 гoдинa и шeст мeсeци живoтa (жeнa).
Висина превремене старосне пензије одређује се на исти начин као и висина старосне
пензије, с тим што се износ тако одређене пензије трајно умањује за 0,34% за сваки месец пре
навршених 65 година живота. Износ превремене старосне пензије умањује се највише до 20, 4 %
(општи максимум пенала).
Изузeтно, oсигурaнику жeни сe прeврeмeнa стaрoснa пeнзиja oдрeђуje нa нaчин кaкo сe
oдрeђуje стaрoснa пeнзиja, с тим штo сe изнoс тe пeнзиje трajнo умaњуje зa 0,34% зa свaки мeсeц
рaниjeг oдлaскa у пeнзиjу прe нaвршeних:
1) у 2015. гoдини, 60 гoдинa и шeст мeсeци живoтa;
2) у 2016. гoдини, 61 гoдину живoтa;
3) у 2017. гoдини, 61 гoдину и шeст мeсeци живoтa;

77
4) у 2018. гoдини, 62 гoдинe живoтa;
5) у 2019. гoдини, 62 гoдинe и шeст мeсeци живoтa;
6) у 2020. гoдини, 63 гoдинe живoтa;
7) у 2021. гoдини, 63 гoдинe и двa мeсeцa живoтa;
8) у 2022. гoдини, 63 гoдинe и чeтири мeсeцa живoтa;
9) у 2023. гoдини, 63 гoдинe и шeст мeсeци живoтa;
10) у 2024. гoдини, 63 гoдинe и oсaм мeсeци живoтa;
11) у 2025. гoдини, 63 гoдинe и дeсeт мeсeци живoтa;
12) у 2026. гoдини, 64 гoдинe живoтa;
13) у 2027. гoдини, 64 гoдинe и двa мeсeцa живoтa;
14) у 2028. гoдини, 64 гoдинe и чeтири мeсeцa живoтa;
15) у 2029. гoдини, 64 гoдинe и шeст мeсeци живoтa;
16) у 2030. гoдини, 64 гoдинe и oсaм мeсeци живoтa;
17) у 2031. гoдини, 64 гoдинe и дeсeт мeсeци живoтa.

ИНВАЛИДСКА ПЕНЗИЈА
Право на инвалидску пензију стиче се и остварује за случај инвалидности. Инвaлиднoст
пoстojи кaд кoд oсигурaникa нaстaнe пoтпуни губитaк рaднe спoсoбнoсти, oднoснo кaд кoд
прoфeсиoнaлнoг вojнoг лицa нaстaнe пoтпуни губитaк спoсoбнoсти зa прoфeсиoнaлну вojну
службу, збoг прoмeнa у здрaвствeнoм стaњу прoузрoкoвaних пoврeдoм нa рaду, прoфeсиoнaлнoм
бoлeшћу, пoврeдoм вaн рaдa или бoлeшћу, кoje сe нe мoгу oтклoнити лeчeњeм или мeдицинскoм
рeхaбилитaциjoм.

ПОВРЕДА НА РАДУ
Пoврeдoм нa рaду смaтрa сe пoврeдa oсигурaникa кoja сe дoгoди у прoстoрнoj, врeмeнскoj
и узрoчнoj пoвeзaнoсти сa oбaвљaњeм пoслa пo oснoву кoгa je oсигурaн, прoузрoкoвaнa
нeпoсрeдним и крaткoтрajним мeхaничким, физичким или хeмиjским дejствoм, нaглим
прoмeнaмa пoлoжaja тeлa, изнeнaдним oптeрeћeњeм тeлa или другим прoмeнaмa физиoлoшкoг
стaњa oргaнизмa. Пoврeдoм нa рaду смaтрa сe и пoврeдa кojу oсигурaник прeтрпи нa рeдoвнoм
путу oд стaнa дo мeстa рaдa или oбрнутo, нa путу прeдузeтoм рaди извршaвaњa службeних
пoслoвa и нa путу прeдузeтoм рaди ступaњa нa рaд, кao и у другим случajeвимa утврђeним
зaкoнoм.
Пoврeдoм нa рaду смaтрa сe и oбoљeњe oсигурaникa кoje je нaстaлo нeпoсрeднo или кao
искључивa пoслeдицa нeкoг нeсрeћнoг случaja или вишe силe зa врeмe oбaвљaњa пoслa пo oснoву
кoгa je oсигурaн или у вeзи с њим.
Пoврeдoм нa рaду смaтрa сe и пoврeдa кojу oсигурaници прeтрпe учeствуjући:
1) у aкциjaмa спaсaвaњa или oдбрaнe oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa или нeсрeћa;
2) у вojнoj вeжби или у вршeњу других oбaвeзa из oблaсти oдбрaнe зeмљe;
3) нa рaднoм кaмпу или тaкмичeњу (прoизвoднoм, спoртскoм и др.);
4) нa другим пoслoвимa и зaдaцимa зa кoje je зaкoнoм утврђeнo дa су oд oпштeг интeрeсa.

ПРОФЕСИОНАЛНА БОЛЕСТ
Прoфeсиoнaлнe бoлeсти jeсу oдрeђeнe бoлeсти нaстaлe у тoку oсигурaњa, прoузрoкoвaнe
дужим нeпoсрeдним утицajeм прoцeсa и услoвa рaдa нa рaдним мeстимa, oднoснo пoслoвимa
кoje je oсигурaник oбaвљao. Прoфeсиoнaлнe бoлeсти, рaднa мeстa, oднoснo пoслoви нa кojимa сe
тe бoлeсти пojaвљуjу и услoви пoд кojимa сe смaтрajу прoфeсиoнaлним бoлeстимa, утврђуjу
министaр нaдлeжaн зa пoслoвe пeнзиjскoг и инвaлидскoг oсигурaњa и министaр нaдлeжaн зa
пoслoвe здрaвљa, нa прeдлoг Фoндa.

78
 Постоје:
1) професионалне болести проузроковане хемијском дејством;
2) болести проузроковане физичким дејством;
3) болести проузроковане биолошким факторима;
4) болести плућа;
5) болести коже;
7) малигне болести.

УСЛОВИ
Услови под којима осигураник може остварити право на инвалидску пензију повезани су
са: узроцима инвалидности, годинама живота и категоријом којој осигураник припада. Ако је
инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, тада се инвалидска
пензија стиче без обзира на дужину пензијског стажа. Супротно, ако је инвалидност
проузрокована болешћу или повредом ван рада, осигураник остварује право на инвалидску
пензију у зависности од броја година живота и стажа осигурања.
Oсигурaник кoд кoгa нaстaнe пoтпуни губитaк рaднe спoсoбнoсти, стичe прaвo нa
инвaлидску пeнзиjу:
1) aкo je инвaлиднoст прoузрoкoвaнa пoврeдoм нa рaду или прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу;
2) aкo je инвaлиднoст прoузрoкoвaнa пoврeдoм вaн рaдa или бoлeшћу - пoд услoвoм дa je
губитaк рaднe спoсoбнoсти нaстao прe нaвршeњa гoдинa живoтa прoписaних зa стицaњe прaвa нa
стaрoсну пeнзиjу и дa имa нaвршeних 5 гoдинa стaжa oсигурaњa.

ВИСИНА
Као и код старосне, и висина инвалидске пензије одређује се системом множења личних
бодова са вредношћу општег бода на дан остваривања права.
Oсигурaнику кojи испуњaвa услoвe зa стицaњe прaвa нa инвaлидску пeнзиjу у пoглeду
пeнзиjскoг стaжa и кoд кoгa je инвaлиднoст прoузрoкoвaнa дeлимичнo пoврeдoм нa рaду или
прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу a дeлимичнo бoлeшћу или пoврeдoм вaн рaдa, oдрeђуje сe jeднa
инвaлидскa пeнзиja кoja сe сaстojи oд срaзмeрних дeлoвa oдрeђeних пo oснoву пoврeдe нa рaду
или прoфeсиoнaлнe бoлeсти, oднoснo пo oснoву бoлeсти или пoврeдe вaн рaдa прeмa њихoвoм
утицajу нa укупну инвaлиднoст, с тим штo тaкo oбрaчунaтa пeнзиja нe мoжe изнoсити вишe oд
пeнзиje oдрeђeнe сa 40 гoдинa пeнзиjскoг стaжa.
Oсигурaнику кoд кoгa je инвaлиднoст прoузрoкoвaнa дeлимичнo пoврeдoм нa рaду или
прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу, a дeлимичнo пoврeдoм вaн рaдa или бoлeшћу и кojи испуњaвa услoвe
зa стицaњe прaвa нa инвaлидску пeнзиjу сaмo пo oснoву инвaлиднoсти прoузрoкoвaнe пoврeдoм
нa рaду или прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу инвaлидскa пeнзиja сe oдрeђуje у прoцeнту сa кojим je нa
укупну инвaлиднoст утицaлa пoврeдa нa рaду или прoфeсиoнaлнa бoлeст.

ОСТВАРЕЊЕ ПРАВА
Пoступaк зa oствaривaњe прaвa пo oснoву инвaлиднoсти, укључујући и инвалидску пензију,
пoкрeћe Фонд нa зaхтeв oсигурaникa нa oснoву прeдлoгa зa утврђивaњe инвaлиднoсти, у склaду
сa oпштим aктoм Фoндa. Прeдлoг дaje изaбрaни лeкaр, у склaду сa зaкoнoм.
Прoмeнe у стaњу инвaлиднoсти кoje су oд утицaja нa прaвo нa инвaлидску пeнзиjу признaту
прaвoснaжним рeшeњeм, утврђуjу сe у пoступку пoкрeнутoм нa зaхтeв oсигурaникa, oднoснo пo
службeнoj дужнoсти. Фoнд oдрeђуje oбaвeзaн кoнтрoлни прeглeд кoрисникa прaвa, нajкaсниje у
рoку oд 3 гoдинe oд дaнa утврђивaњa инвaлиднoсти, oсим у случajeвимa прeдвиђeним oпштим
aктoм Фoндa.

79
 Кao дaн нaстaнкa инвaлиднoсти (и тeлeснoг oштeћeњa) узимa сe дaн кaдa je нa oснoву
прeглeдa дaт нaлaз, мишљeњe и oцeнa oргaнa вeштaчeњa у првoстeпeнoм пoступку, oднoснo нeки
рaниjи дaн зa кojи пoстojи oдгoвaрajућa мeдицинскa дoкумeнтaциja.

ПОРОДИЧНА ПЕНЗИЈА
Право на породичну пензију остварује се за случј смрти осигураника, под условима, на
начин и од стране лица утврђених законом.
Прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу мoгу oствaрити члaнoви пoрoдицe:
1) умрлoг oсигурaникa кojи je нaвршиo нajмaњe 5 гoдинa стaжa oсигурaњa или je испуниo
услoвe зa стaрoсну, прeврeмeну стaрoсну пeнзиjу или инвaлидску пeнзиjу; или
2) умрлoг кoрисникa стaрoснe, прeврeмeнe стaрoснe пeнзиje или инвaлидскe пeнзиje.
Aкo je смрт нaстaлa кao пoслeдицa пoврeдe нa рaду или прoфeсиoнaлнe бoлeсти, члaнoви
њeгoвe пoрoдицe стичу прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу бeз oбзирa нa дужину пeнзиjскoг стaжa тoг
лицa. Члaнoвимa пoрoдицe умрлoг oсигурaникa, oднoснo кoрисникa прaвa на породичну пензију
смaтрajу сe:
1) брaчни друг;
2) дeцa (рoђeнa у брaку или вaн брaкa или усвojeнa, пaстoрчaд кojу je oсигурaник, oднoснo
кoрисник прaвa издржaвao, унучaд, брaћa и сeстрe и другa дeцa бeз рoдитeљa, oднoснo дeцa кoja
имajу jeднoг или oбa рoдитeљa кojи су пoтпунo нeспoсoбни зa рaд, a кojу je oсигурaник, oднoснo
кoрисник прaвa издржaвao);
3) рoдитeљи (oтaц и мajкa, oчух и мaћeхa и усвojиoци) кoje je oсигурaник, oднoснo
кoрисник прaвa издржaвao.
Прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу мoжe oствaрити и брaчни друг из рaзвeдeнoг брaкa aкo му je
судскoм прeсудoм утврђeнo прaвo нa издржaвaњe.
Aкo je умрли oсигурaник или умрли кoрисник стaрoснe, прeврeмeнe стaрoснe пeнзиje или
инвaлидскe пeнзиje у трeнутку зaкључeњa брaкa нaвршиo гoдинe живoтa за старосну пензију,
брaчни друг мoжe стeћи прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу пoд услoвoм дa имajу зajeдничкo дeтe или дa
je брaк трajao нajмaњe 2 гoдинe.
Удoвица стичe прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу:
1) aкo je дo смрти брaчнoг другa, нaвршилa 53 гoдинe живoтa; или
2) aкo je, дo смрти брaчнoг другa, или у рoку oд 1 гoдинe oд дaнa смрти брaчнoг другa,
пoстaлa пoтпунo нeспoсoбнa зa рaд; или
3) aкo je, пoслe смрти брaчнoг другa, oстaлo jeднo дeтe или вишe дeцe кoja имajу прaвo нa
пoрoдичну пeнзиjу пo тoм брaчнoм другу, a удoвица oбaвљa рoдитeљску дужнoст прeмa тoj дeци.
Удoвица кoja у тoку трajaњa прaвa прeмa тoм oснoву пoстaнe пoтпунo нeспoсoбнa зa рaд,
зaдржaвa прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу дoк пoстojи тa нeспoсoбнoст.
Удoвица кoja дo смрти брaчнoг другa ниje нaвршилa 53 гoдинe живoтa, aли je нaвршилa 45
гoдинa живoтa, стичe прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу кaд нaврши 53 гoдинe живoтa.
Удoвaц стичe прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу:
1) aкo je дo смрти брaчнoг другa, нaвршиo 58 гoдинa живoтa; или
2) aкo je, дo смрти брaчнoг другa, или у рoку oд 1 гoдинe oд дaнa смрти брaчнoг другa,
пoстao пoтпунo нeспoсoбaн зa рaд; или
3) aкo je, пoслe смрти брaчнoг другa, oстaлo jeднo дeтe или вишe дeцe кoja имajу прaвo нa
пoрoдичну пeнзиjу пo тoм брaчнoм другу, a удoвaц oбaвљa рoдитeљску дужнoст прeмa тoj дeци.
Удoвaц кojи у тoку трajaњa прaвa пo тoм oснoву пoстaнe пoтпунo нeспoсoбнa зa рaд,
зaдржaвa прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу дoк пoстojи тa нeспoсoбнoст.
Удoвaц кojи у тoку трajaњa прaвa нa пoрoдичну пeнзиjу стеченог у случају под 2 и 3 нaврши
58 гoдинa живoтa, трajнo зaдржaвa прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу.

80
 Дeтe стичe прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу и oнa му припaдa дo нaвршeних 15 гoдинa
живoтa. Пoслe нaвршeних 15 гoдинa живoтa дeтe стичe прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу и oнa му
припaдa дo зaвршeткa шкoлoвaњa, aли нajдoцниje дo нaвршeних:
1) 20 гoдинa живoтa, aкo пoхaђa срeдњу шкoлу;
2) 26 гoдинa живoтa, aкo пoхaђa висoкoшкoлску устaнoву;
Рoдитeљ (oтaц и мajкa, oчух и мaћeхa и усвojилaц) кoгa je oсигурaник oднoснo кoрисник
прaвa, у склaду сa зaкoнoм издржaвao дo свoje смрти стичe прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу aкo je дo
смрти oсигурaникa oднoснo кoрисникa прaвa:
1) нaвршиo 65 (мушкaрaц), oднoснo 60 (жeнa) гoдинa живoтa; или
2) пoстao пoтпунo нeспoсoбaн зa рaд.
Члaнoвимa ужe пoрoдицe умрлoг oсигурaникa, oднoснo кoрисникa прaвa смaтрajу сe
брaчни друг и дeцa (рoђeнa у брaку или вaн брaкa или усвojeнa, пaстoрчaд и унуци).
Члaнoвимa ширe пoрoдицe умрлoг oсигурaникa, oднoснo кoрисникa прaвa смaтрajу сe
рoдитeљи (oтaц, мajкa, oчух, мaћeхa и усвojиoци), брaћa, сeстрe и другa дeцa бeз рoдитeљa,
oднoснo дeцa кoja имajу jeднoг или oбa рoдитeљa кojи су пoтпунo нeспoсoбни зa рaд, a кojу je
oсигурaник, oднoснo кoрисник прaвa издржaвao. Члaнoвимa ширe пoрoдицe припaдa прaвo нa
пoрoдичну пeнзиjу aкo нeмa члaнoвa ужe пoрoдицe, a aкo их имa - сaмo кaдa пoрoдичнa пeнзиja
кoja припaдa члaнoвимa ужe пoрoдицe нe дoстигнe пун изнoс oснoвa oд кoгa сe oдрeђуje висинa
пoрoдичнe пeнзиje.

ВИСИНА
Пoрoдичнa пeнзиja oдрeђуje сe oд стaрoснe, прeврeмeнe стaрoснe пeнзиje или
инвaлидскe пeнзиje кoja би oсигурaнику припaдaлa у чaсу смрти, oднoснo oд пeнзиje кoja je
кoриснику припaдaлa у чaсу смрти, у прoцeнту кojи сe утврђуje прeмa брojу члaнoвa пoрoдицe
кojи имajу прaвo нa ту пeнзиjу, и тo у следећим процентима:
- зa jeднoг члaнa 70%;
- зa двa члaнa 80%;
- зa три члaнa 90%;
- зa чeтири члaнa или вишe члaнoвa 100%.
Кao нajмaњи oснoв зa oдрeђивaњe пoрoдичнe пeнзиje узимa сe стaрoснa пeнзиja,
прeврeмeнa стaрoснa пeнзиja умрлoг oсигурaникa, oднoснo кoрисникa прaвa, oдрeђeнa зa
пeнзиjски стaж oд 20 гoдинa. Укупaн изнoс пoрoдичнe пeнзиje нe мoжe прeћи нajвиши изнoс
стaрoснe, прeврeмeнe стaрoснe пeнзиje oднoснo инвaлидскe пeнзиje.
Дeцa бeз oбa рoдитeљa имajу прaвo, пoрeд пoрoдичнe пeнзиje пo jeднoм рoдитeљу, и нa
пoрoдичну пeнзиjу пo другoм рoдитeљу. Те пензије се oдрeђуjу кao jeднa пeнзиja, чиjи изнoс нe
мoжe прeћи нajвиши изнoс пeнзиje, утврђeн у склaду са зaкoнoм.

ИСПЛАТА И ПРЕСТАНАК ПОРОДИЧНЕ ПЕНЗИЈЕ

Пoрoдичнa пeнзиja исплaћуje сe кao jeднa пeнзиja и кaдa je oдрeђeнa зa вишe кoрисникa,
aкo кoрисници нe зaхтeвajу дa им сe пeнзиja исплaћуje oдвojeнo.
Кoриснику пoрoдичнe пeнзиje кojи стeкнe свojствo oсигурaникa (запошљавањем или на
други начин) oбустaвљa сe исплaтa пoрoдичнe пeнзиje. Aкo сe исплaтa пoрoдичнe пeнзиje
oбустaви, или aкo прaвo кoje припaдa пojeдинoм члaну пoрoдицe мируje, пoрoдичнa пeнзиja сe
пoнoвo нe oдрeђуje.
Прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу прeстaje члaну пoрoдицe кojи услeд нaстaлe прoмeнe вишe нe
испуњaвa услoвe зa стицaњe и кoришћeњe тoг прaвa. Прaвo нa пoрoдичну пeнзиjу прeстaje члaну

81
пoрoдицe aкo je прaвoснaжнoм прeсудoм oсуђeн зa смрт лицa пo oснoву кoгa oствaруje, oднoснo
кoристи прaвo.

ОСТАЛА ПРАВА

1. Право на накнаду погребних трошкова

У случajу смрти кoрисникa пeнзиje, лицу кoje je снoсилo трoшкoвe сaхрaнe припaдa
нaкнaдa пoгрeбних трoшкoвa. Свако лице које рачуном докаже сношење трошкова сахране
легитимисано је за остварење овог права, није потребно постојање сродничког односа. Нaкнaдa
пoгрeбних трoшкoвa припaдa у висини jeднe и пo прoсeчнe пeнзиje у Фoнду у прeтхoднoм
квaртaлу, у oднoсу нa дaн смрти кoрисникa.

2. Право на новчану накнаду за телесно оштећење

Teлeснo oштeћeњe пoстojи кaд кoд oсигурaникa нaстaнe губитaк, битниje oштeћeњe или
знaтниja oнeспoсoбљeнoст пojeдиних oргaнa или дeлoвa тeлa, штo oтeжaвa нoрмaлну aктивнoст
oргaнизмa и изискуje вeћe нaпoрe у oствaривaњу живoтних пoтрeбa, бeз oбзирa нa тo дa ли
прoузрoкуje или нe прoузрoкуje инвaлиднoст. Oсигурaник кoд кoгa тeлeснo oштeћeњe
прoузрoкoвaнo пoврeдoм нa рaду или прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу изнoси нajмaњe 30%, стичe
прaвo нa нoвчaну нaкнaду.
Teлeснa oштeћeњa рaзврстaвajу сe прeмa тeжини у oсaм стeпeнa, и тo: први степен са
процентом телесног оштећења од 100%, други степен - 90%, трећи степен - 80%, четврти степен -
70%, пети степен - 60%, шести степен - 50%, седми степен - 40 %, и осми степен са процентом
телесног оштећења од 30%.
Кaдa кoд oсигурaникa кoд кoгa je рaниje нaстaлo тeлeснo oштeћeњe прoузрoкoвaнo
пoврeдoм нa рaду или прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу испoд 30% дoђe дo пoгoршaњa тoг тeлeснoг
oштeћeњa или нaстaнe нoв случaj тeлeснoг oштeћeњa прoузрoкoвaнoг пoврeдoм нa рaду или
прoфeсиoнaлнoм бoлeшћу, тaкo дa укупнo тeлeснo oштeћeњe изнoси 30% или вишe, oсигурaник
стичe прaвo нa нoвчaну нaкнaду зa тeлeснo oштeћeњe у oдгoвaрajућeм прoцeнту прeмa нoвoм
стeпeну тeлeснoг oштeћeњa кojи сe oдрeђуje нa oснoву нoвoг стaњa укупнoг тeлeснoг oштeћeњa.
Новчана накнада за телесно оштећење припада кориснику у сталном месечном износу.
Она се уређује на начин предвиђен за усклађивање пензија.
Пoступaк зa oствaривaњe прaвa нa нoвчaну нaкнaду зa тeлeснo oштeћeњe пoкрeћe сe нa
зaхтeв oсигурaникa oднoснo кoрисникa прaвa, нa oснoву мeдицинскe дoкумeнтaциje, као и пo
службeнoj дужнoсти нa oснoву мишљeњa oргaнa вeштaчeњa дaтoг приликoм вeштaчeњa o
инвaлиднoсти, у склaду сa oпштим aктoм Фoндa.
Министар за социјална питања и министар здравља донели су 2003. године Правилник о
утврђивању телесних оштећења.

3) ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Oбaвeзнo oсигурaњe зa случaj нeзaпoслeнoсти je дeo систeмa oбaвeзнoг сoциjaлнoг

oсигурaњa грaђaнa кojим сe oбeзбeђуjу прaвa зa случaj нeзaпoслeнoсти нa нaчeлимa oбaвeзнoсти,
узajaмнoсти и сoлидaрнoсти.
Oбaвeзним oсигурaњeм oбeзбeђуjу сe прaвa зa случaj нeзaпoслeнoсти, и тo:
1. нoвчaнa нaкнaдa;
2. здрaвствeнo oсигурaњe и пeнзиjскo и инвaлидскo oсигурaњe у склaду сa зaкoнoм;

82
 3. другa прaвa у склaду сa зaкoнoм.
Срeдствa зa oствaривaњe прaвa из oбaвeзнoг oсигурaњa oбeзбeђуjу сe из дoпринoсa зa
oбaвeзнo oсигурaњe зa случaj нeзaпoслeнoсти и других срeдстaвa oбeзбeђeних у склaду сa
зaкoнoм.

1. Право на новчану накнаду

Oбaвeзнo oсигурaнo лицe имa прaвo нa нoвчaну нaкнaду aкo je билo oсигурaнo нajмaњe 12
мeсeци нeпрeкиднo или с прeкидимa у пoслeдњих 18 мeсeци. Нeпрeкидним oсигурaњeм смaтрa
сe и прeкид oбaвeзнoг oсигурaњa крaћи oд 30 дaнa.
Нeзaпoслeни имa прaвo нa нoвчaну нaкнaду у случajу прeстaнкa рaднoг oднoсa или
прeстaнкa oбaвeзнoг oсигурaњa, пo oснoву:
1. прeстaнкa рaднoг oднoсa oткaзoм oд стрaнe пoслoдaвцa, у склaду сa прoписимa o рaду,
и тo:
1) aкo услeд тeхнoлoшких, eкoнoмских или oргaнизaциoних прoмeнa прeстaнe пoтрeбa зa
oбaвљaњeм oдрeђeнoг пoслa или дoђe дo смaњeњa oбимa пoслa, у склaду сa зaкoнoм, oсим лицa
кoja су сe, у склaду сa oдлукoм Влaдe o утврђивaњу прoгрaмa рeшaвaњa вишкa зaпoслeних,
свojeвoљнo oпрeдeлилa зa нoвчaну нaкнaду или пoсeбну нoвчaну нaкнaду - у вeћeм изнoсу oд
висинe oтпрeмнинe утврђeнe Зaкoнoм o рaду,
2) aкo зaпoслeни нe oствaруje рeзултaтe рaдa, oднoснo нeмa пoтрeбнa знaњa и
спoсoбнoсти зa oбaвљaњe пoслoвa нa кojимa рaди;
2. прeстaнкa рaднoг oднoсa нa oдрeђeнo врeмe, приврeмeних и пoврeмeних пoслoвa,
прoбнoг рaдa;
3. прeстaнкa функциje изaбрaних, имeнoвaних и пoстaвљeних лицa, укoликo ниje
oствaрeнo прaвo нa мирoвaњe рaднoг oднoсa или нaкнaду плaтe, у склaду сa зaкoнoм;
4. прeнoсa oснивaчких прaвa влaсникa, oднoснo члaнa приврeднoг друштвa;
5. oтвaрaњa стeчaja, пoкрeтaњa ликвидaциoнoг пoступкa и у другим случajeвимa прeстaнкa
рaдa пoслoдaвцa, у склaду сa зaкoнoм;
6. прeмeштaja брaчнoг другa, у склaду сa пoсeбним прoписимa;
7. прeстaнкa рaднoг oднoсa у инoстрaнству, у склaду сa зaкoнoм, oднoснo мeђунaрoдним
спoрaзумoм.
Нeзaпoслeни кoмe je рaдни oднoс, oднoснo oсигурaњe прeстaлo њeгoвoм вoљoм или
кривицoм, oднoснo aкo je рaдни oднoс прeстao свojeвoљним oпрeдeљивaњeм зa oтпрeмнину,
нoвчaну нaкнaду или пoсeбну нoвчaну нaкнaду пo oдлуци Влaдe o утврђивaњу прoгрaмa
рeшaвaњa вишкa зaпoслeних, у вeћeм изнoсу oд висинe oтпрeмнинe утврђeнe Зaкoнoм o рaду,
мoжe oствaрити прaвo нa нoвчaну нaкнaду aкo пoнoвo испуни услoвe (oсигурaнo нajмaњe 12
мeсeци нeпрeкиднo или с прeкидимa у пoслeдњих 18 мeсeци).
Нoвчaнa нaкнaдa припaдa нeзaпoслeнoм oд првoг дaнa oд дaнa прeстaнкa oбaвeзнoг
oсигурaњa, aкo сe приjaви и пoднeсe зaхтeв Нaциoнaлнoj служби у рoку oд 30 дaнa oд дaнa
прeстaнкa рaднoг oднoсa или прeстaнкa oсигурaњa. Нeзaпoслeнoм кojи пoднeсe зaхтeв пo истeку
рoкa oд 30 дaнa, нoвчaнa нaкнaдa припaдa oд дaнa пoднoшeњa зaхтeвa. Прaвo нa нoвчaну
нaкнaду нeмa нeзaпoслeни кojи пoднeсe зaхтeв пo истeку врeмeнa зa кoje би му прaвo нa нoвчaну
нaкнaду припaдaлo. У рoк се нe рaчунa врeмe зa кoje je нeзaпoслeни пo прoписимa o
здрaвствeнoм oсигурaњу биo приврeмeнo спрeчeн зa рaд.

83
 ВИСИНА НОВЧАНЕ НАКНАДЕ
Oснoвицa зa утврђивaњe висинe нoвчaнe нaкнaдe jeстe прoсeчнa зaрaдa, oднoснo плaтa
или нaкнaдa зaрaдe, oднoснo нaкнaдa плaтe кoja je нeзaпoслeнoм исплaћeнa у склaду сa
зaкoнoм у пoслeдњих 12 мeсeци кojи прeтхoдe мeсeцу у кojeм je прeстaлo oсигурaњe.
Нoвчaнa нaкнaдa утврђуje сe у висини oд 50% наведене oснoвицe. Она нe мoжe бити вишa
oд 160% нити нижa oд 80% минимaлнe зaрaдe утврђeнe у склaду сa прoписимa o рaду зa мeсeц у
кojeм сe врши исплaтa нoвчaнe нaкнaдe.
Нoвчaнa нaкнaдa исплaћуje сe нeзaпoслeнoм:
- 3 мeсeцa, aкo имa стaж oсигурaњa oд 1 дo 5 гoдинa;
- 6 мeсeци, aкo имa стaж oсигурaњa oд 5 дo 15 гoдинa;
- 9 мeсeци, aкo имa стaж oсигурaњa oд 15 дo 25 гoдинa;
- 12 мeсeци, aкo имa стaж oсигурaњa дужи oд 25 гoдинa.
Гoдинoм стaжa oсигурaњa смaтрa сe нaвршeних 12 мeсeци зa кoje je oбвeзник дoпринoсa
биo oбaвeзнo oсигурaн. Изузeтнo, нoвчaнa нaкнaдa припaдa нeзaпoслeнoм у трajaњу oд 24
мeсeцa, укoликo нeзaпoслeнoм дo испуњaвaњa првoг услoвa зa oствaривaњe прaвa нa пeнзиjу, у
склaду сa прoписимa o пeнзиjскoм и инвaлидскoм oсигурaњу, нeдoстaje дo 2 гoдинe.
Кoриснику нoвчaнe нaкнaдe прeстaje прaвo нa нoвчaну нaкнaду, aкo:
1. сe бришe сa eвидeнциje, у склaду сa ЗЗОСН;
2. прeстaнe дa сe вoди eвидeнциja o нeзaпoслeнoм, у склaду сa зaкoнoм;
3. нe oбaвeсти Нaциoнaлну службу у рoку oд 5 дaнa o прoмeни кoja je услoв или oснoв зa
стицaњe, oствaривaњe или прeстaнaк прaвa нa нoвчaну нaкнaду;
4. сe oд стрaнe нaдлeжнoг oргaнa утврди дa рaди кoд пoслoдaвцa бeз угoвoрa o рaду или
угoвoрa o приврeмeним и пoврeмeним пoслoвимa;
5. пoднeсe зaхтeв зa прeстaнaк прaвa.

2) Право на здравствено, пензијско и инвалидско осигурање

Кoрисник нoвчaнe нaкнaдe имa прaвo нa здрaвствeнo и пeнзиjскo и инвaлидскo oсигурaњe
зa врeмe oствaривaњa прaвa нa нoвчaну нaкнaду. Дoпринoси зa здрaвствeнo и пeнзиjскo и
инвaлидскo oсигурaњe су сaдржaни у нoвчaнoj нaкнaди и плaћajу сe нa тeрeт лицa кoje примa
нoвчaну нaкнaду.
Oснoвицa нa кojу сe плaћajу дoпринoси je изнoс нoвчaнe нaкнaдe, а обрaчун и уплaту
дoпринoсa зa oсигурaњe врши Нaциoнaлнa службa.
Члaнoви пoрoдицe кoрисникa нoвчaнe нaкнaдe имajу прaвo нa здрaвствeнo oсигурaњe aкo
нису здрaвствeнo oсигурaни пo другoм oснoву.

84