DIZAJN ELEKTRIČNOG OSVETLJENJA

Fotometrijski proračuni
unutrašnjeg osvetljenja

Mr Ivana Vlajić-Naumovska
 Sadržaj
Fotometrijski proračuni unutrašnjeg osvetljenja
Metode proračuna unutršnjeg osvetljenja
Održavanje instalacije električnog osvetljenja
Zaprljanje svetlosnih izvora svetiljki
Starenje i pregorevanje izvora svetlosti
Zaprljanje površina prostorije
Integracija dnevne i veštačke svetlosti
Ekonomski aspekti projektovanja instalacije osvetljenja
Postupak projektovanja unutrašnjeg osvetljenja
Primer
2
 Fotometrijski proračuni unutrašnjeg
osvetljenja
Fotometrijski proračuni unutrašnjeg osvetljenja se mogu
svrstati u sve osnovne grupe. Prva obuhvata proračune koje
vrše proizvođači opreme, pretvarajući podatke dobijene
fotometrijskim merenjima u oblike pogodne za
projektantsku primenu. Drugu grupu čine proračuni koji se
vrše tokom izrade projekta osvetljenja.
Sve veće firme – proizvođači svetiljki razvile su programske
pakete za projektovanje, odnosno proveru ispunjenosti
pojedinih faktora kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja.
Ipak, osobe koje se bave projektovanjem unutrašnjeg
osvetljenja treba da budu upoznate sa osnovnim metodama
i tehnikama koje se koriste u ovoj oblasti.
3
 Fotometrijski proračuni unutrašnjeg
osvetljenja
Za to postoji veći broj razloga, od kojih su najvažniji:
Jednostavni rutinski proračuni se još uvek obavljaju i
ručnim putem,
Prateća dokumentacija programskih paketa (ako je uopšte
i dostupna) često ne sadrži sve relevantne informacije o
primenjenoj metodi i njenim ograničenjima, niti daje
detaljna objašnjenja izlaznih podataka,
Primena programskih paketa firmi koje proizvode
svetiljke je po pravilu ograničena izborom svetiljki tih
firmi.

4
 Metode proračuna unutršnjeg
osvetljenja
Nivo osvetljenosti unutrašnjeg prostora po pravilu je
predstavljen vrednošću srednje horizontalne osvetljenosti
njegove radne ravni.
Prvi pokušaj uzimanja u obzir i indirektne (reflektovane)
komponente svetlosnog fluksa učinili su W. Harrison i E.
A. Anderson, koji su 1920.godine predstavili metodu
faktora korisnosti, koja je bila zasnovana na analitičko-
eksperimentalnom određivanju tada prvi put uvedenog
faktora korisnosti svetiljke (dali su i prve tabele faktora
korisnosti za pojedine tipove svetiljki onog vremena).

5
 Metode proračuna unutršnjeg
osvetljenja
Osnovu ove metode predstavlja krajnje jednostavna formula
za izračunavanje eksploatacione vrednosti srednje
horizontalne osvetljenosti radne ravni:
Φ iz
u kojoj su: E hsr = ⋅η ⋅ f
S
Φ – ukupan svetlosni fluks svih novih izvora svetlosti u
iz
prostoriji,
S – površina radne ravni,
η – faktor korisnosti svetiljke, i
f – faktor održavanja, koji uzima u obzir smanjenje
horizontalne osvetljenosti radne ravni u toku eksploatacije
uređaja za osvetljenje, nastalo usled zaprljanja optičkih
elemenata svetiljki i površina prostorije (tavanice, zidova i
6
poda), kao i usled starenja izvora svetlosti i pregorevanja
nekih od njih.
 Metode proračuna unutršnjeg
osvetljenja
Izračunavanje broja svetiljki potrebnog za postizanje
željenog nivoa osvetljenosti odvija se u dve etape.
Najpre se, saglasno formuli i uz prethodno određivanje
faktora korisnosti i faktora održavanja, određuje ukupan
potreban svetlosni fluks svih novih izvora u prostoriji:
En ⋅ S
Φ iz =
η⋅ f
odakle se potreban broj svetiljki može izračunati primenom
formule:
' Φiz gde je:
N =
sv ' niz - broj izvora u svetiljci,
7
niz ⋅ Φiz Φ’iz - fluks svakog od njih.
 Metode proračuna unutršnjeg
osvetljenja
Stvaran broj svetiljki (Nsv) se bira tako da se što manje
razlikuje od izračunatog (N’sv) i da odnos broja svetiljki po
dužini i širini prostorije (Na/Nb) bude što bliži odnosu ivica
osnovne prostorije (a/b).

Slika 1. Standardan raspored svetiljki

Standardan raspored
Sa=2S’a=2S”a=a/Na
8
svetiljki kod koga je Sa = Sb
Sb=2S’b=2S”b=b/Nb
naziva se pravilan raspored.
 Metode proračuna unutršnjeg
osvetljenja
Zonal – Cavity Method-a je moderna analitička metoda koja,
uz softversku podršku, omogućava jednostavno i brzo
projektovanje unutrašnjeg osvetljenja. Napred istaknutim
ograničenjima ove metode (podrazumevaju se prostorija
pravougaone osnove i standardan raspored svetiljki
jedinstvenog tipa u njoj), treba dodati i usvojenu
pretpostavku da svaku od površina prostorije karakteriše
savršena difuzna refleksija, odnostno da one zrače prema
Lambertovom zakonu.
Metoda transfera svetlosnog fluksa opisuje prenos
svetlosnog fluksa sa jednog mesta na drugo.
9
 Održavanje instalacije električnog
osvetljenja
U formuli, pomoću koje se izračunava srednja horizontalna
osvetljenost radne ravni po metodi faktora korisnosti, figuriše i
faktor održavanja, kojim se obuhvata opadanje nivoa osvetljenosti
u toku eksploatacije uređaja za osvetljenje. Ono nastaje usled
akumulacije prašine, odnosno zaprljanja izvora svetlosti, optičkih
elemenata svetiljki (reflektora i protektora) i površina prostorije,
kao i usled starenja izvora (opadanja njihovog svetlosnog fluksa) i
pregorevanja nekih od njih.
Ponovno postizanje početne vrednosti nivoa osvetljenosti,
odnosno njoj bliske vrednosti, moguće je čišćenjem svetlosnih
izvora, optičkih elemenata svetiljki i površina prostorije, kao i
zamenom pregorelih izvora svetlosti i izvora svetlosti koji su se
približili kraju svog veka trajanja.
Dakle, nivo osvetljenosti se neprekidno menja između
maksimalne (početne) i minimalne vrednosti, pri čemu ova druga
ne treba da bude manja od 90% preporučene vrednosti za
10 posmatranu prostoriju, odnosno vrstu delatnosti koja se u njoj
obavlja.
 Održavanje instalacije električnog
osvetljenja
Ako sa f označimo faktor održavanja, iz napred rečenog proizilazi
da početna vrednost nivoa osvetljenosti treba da bude oko 1/f
puta veća od preporučene, odnosno da značajno zavisi i od ovog
faktora. Kako ona određuje potreban broj svetiljki , sa kojim su
upravno srazmerni kako investicioni, tako i eksploatacioni
troškovi (troškovi utrošene električne energije i troškovi pranja
svetiljki i zamene izvora svetlosti), jasno je da program
održavanja, sa pravilno definisanim periodima pojedinih
intervencija, predstavlja veoma važan ekonomski parametar.
Zato je izbor ovih perioda jedna od najvažnijih projektnih odluka,
pa mu treba pristupiti sa posebnom pažnjom. U tom cilju se
preporučuju:
grupna zamena izvora svetlosti u intervalima čija dužina
zavisi od izabranog tipa izvora svetlosti (njegovog veka
trajanja) i prosečne dnevne uključenosti sistema osvetljenja, i
definisanje perioda čišćenja koji će omogućiti da se svetiljke
11 očiste kad god se vrši zamena izvora svetlosti (što nikako ne
znači da svetiljke treba čistiti samo tada).
 Zaprljanje svetlosnih izvora svetiljki
Najveća redukcija nivoa osvetljenosti obično nastaje usled
zaprašivanja, odnosno zaprljanja izvora svetlosti i optičkih
delova svetiljki. Ono zavisi od nagiba i finalne obrade optičkih
delova svetiljke, stepena njene zaštite od prodora prašine i vlage,
stepena njene ventilacije, kao i od stepena zaprašivanja
(zaprljanja) atmosfere prostorije.
Zaprljanje atmosfere nastaje kako od prašine koja dolazi spolja i
iz okoline radnih mesta, tako i kao rezultat aktivnosti koje se
odvijaju na samim radnim mestima. Proizvode ga lepljive čestice
(masnoća koju sa sobom nose pare nastale prilikom kuvanja,
čestice u isparenjima mašinskih ulja u radionicama i
industrijskim halama, čestice u vodenoj pari u perionicama, itd.),
zatim čestice koje se talože na osnovu privlačnih elektrostatičkih
sila (dlake, vlakna i čvrste čestice naelektrisane u toku
mašinskih operacija) i takozvane interne (nelepljive i
nenaelektrisane) čestice (suvo brašno, strugotina, pepeo, čađ i
12 tome slično).
 Zaprljanje svetlosnih izvora svetiljki
Korišćenjem gradacije uticaja pojedinih uzročnika zaprljanja
atmosfere prostorije, stvarnoj atmosferi prostorije mogu se
dodeliti jedan od sledećih pet atributa: veoma čista, čista ,
srednje čista, prljava i veoma prljava.
Na osnovu ove opisne informacije o zaprljanju atmosfere
prostorije i na osnovu podataka o kategoriji zaprljanja i periodu
čišćenja svetiljki u njoj, moguće je, korišćenjem dijagrama sa sl.2,
odrediti tzv. faktor zaprljanja svetiljki. Na primer, za svetiljke II
kategorije, čistu atmosferu prostorije i period čišćenja svetiljki
od pola godine (6 meseci), faktor fsv iznosi 0,965.

13
 Zaprljanje svetlosnih
izvora svetiljki
Faktor zaprljanja svetiljke
može da se odredi i pomoću
formule: B
− A⋅t
f sv = e
u kojoj je t period čišćenja (u
godinama), a A i B konstante
koje su, kao funkcija
kategorije zaprljanja svetiljke
i stepena zaprljanosti
atmosfere prostorije, date u
donjoj tabeli. Njenom
primenom se u napred
navedenom primeru dobija:
14
fsv = 0,957
 Zaprljanje svetlosnih
izvora svetiljki
Slika 2 Dijagrami za
odredivanje faktora
zaprljanja svetiljki (dati za 6
kategorija zaprljanja
svetiljki); svaki od ovih
dijagrama važi za pet stepeni
zaprljanja atmosfere
prostorije, koji su
opisani na prethodnom
slajdu.

15
 Zaprljanje svetlosnih izvora svetiljki
Redukcija svetlosnog fluksa svetiljki koja nastaje kao posledica
zaprljanja njihovih izvora i optičkih delova može da se smanji
pravilnim izborom tipa svetiljke, tako da on najbolje odgovara
uslovima koji vladaju u prostoriji.
Na primer, svetiljke kod kojih postoji prirodna ventilacija, iako
otvorene s donje strane, mogu da se koriste i u prostorijama sa
srednje čistom atmosferom (dobar deo čestica prašine ne završi
na površini reflektora, nego , zahvaljujući konvekciji, prolazi kroz
otvore na gornjem delu svetiljke i biva iznet izvan nje).
Isto tako, negativan uticaj zaprljanja svetiljki u veoma prljavoj
atmosferi može biti sveden na minimum izborom svetiljki
odgovarajućeg stepena mehaničke zaštite (npr IP 65).
16
 Zaprljanje površina prostorije
Ono jedino utiče na smanjenje indirektne komponente
osvetljenosti, i to kroz smanjenje faktora refleksije
zaprljanih površina prostorije (pre svega tavanice i
zidova). Ovaj efekat je izraženiji u manjim prostorijama,
kao i prilikom upotebe svetiljki sa značajnijom
indirektnom komponentom.

Slika 3. Dijagram za odredivanje

procentualnog smanjenja faktora
releksije površina prostorije

17
 Starenje i pregorevanje izvora
svetlosti
Opadanje svetlosnog fluksa raznih izvora u toku njihove
eksploatacije zavisi kako od vrste izvora, tako i od proizvođača.
Ukoliko u katalogu proizvođača izvora svetlosti ne postoje
podaci o faktorima starenja (fst), mogu se koristiti vrednosti iz
tabele 1.
U toku deklarisanog veka trajanja izvora svetlosti, obično pri
kraju tog perioda, dolazi do pregorevanja određenog procenta
instaliranih izvora svetlosti. On zavisi od vrste izvora svetlosti, a
kod izvora sa električnim pražnjenjem i od učestalosti njihovog
uključenja. Vrednosti faktora pregorevanja izvora svetlosti (fpr),
kojim se uvažava opadanje nivoa osvetljenosti usled ovog
razloga, takođe su date u tabeli 1. U njoj su faktori dati u funkciji
vrste izvora svetlosti i ukupnog broja časova njihovog rada.
18
 Starenje i pregorevanje izvora
svetlosti

19 Tabela 1. Vrednosti faktora starenja i faktora pregorevanja izvora svetlosti

 Starenje i pregorevanje izvora
svetlosti
Prilikom korišćenja izvora sa električnim pražnjenjem visokog
pritiska velikih snaga (npr.u industrijskim halama) ”ispad” bilo
kog izvora svetlosti može dovesti ne samo do smanjenja nivoa
osvetljenosti, nego i do neprihvatljivo niske ravnomernosti
osvetljenosti u jednom delu prostorije. I u takvim slučajevima se
preporučuje periodična grupna zamena izvora svetlosti, ali uz
dodatne pojedinačne zamene pregorelih izvora.

20
 Integracija dnevne i veštačke svetlosti
Dnevna svetlost
Postoji veći broj razloga koji opravdavaju korišćenje dnevne svetlosti
kao svetlosnog izvora u unutrašnjem osvetljenju. Najvažniji među
njima su: kvalitet svetlosti (kontinualan spektar i odlična reprodukcija
boje), vizuelni kontakt sa spoljnim svetom, dinamična priroda dnevne
svetlosti i moguća ušteda električne energije.
Ovaj poslednji, ekonomski razlog bio je dominantan podsticaj za
istraživanja u okviru kojih je trebalo da se odgovori na sledeće pitanje:
može li se dnevna svetlost efikasno koristiti kao izvor svetlosti u
unutrašnjem osvetljenju.
U toku istraživačkog procesa, postavljena su dva odvojena zadatka.
Prvi je bio da se ustanovi kako se u toku dana i godine na različitim
mestima zemljine kugle menja nivo osvetljenosti na otvorenom
prostoru. Drugi je bio da se razvije metoda za određivanje
horizontalne osvetljenosti koju u proizvoljnoj tački radne ravni stvara
dnevna svetlost. Pri tome je u oba slučaja usvojena pretpostavka da se
posmatra uticaj neba bez direktne sunčeve svetlosti.
21
 Integracija dnevne i veštačke svetlosti
Slika 4. Nivoi osvetljenosti na
22
otvorenom prostoru kao funkcija
geografske širine (severne ili južne]
Posle višegodišnjih merenja, kao
finalni rezultat realizacije prvog
zadatka, dobijen je dijagram
prikazan na sl.4, na kome
procenat pridružen svakoj od
krivih predstavlja najmanji
procenat radnog vremena (od 9
do 17č) u okviru koga će se za
mesto određene geografske
širine, na otvorenom prostoru,
imati bar označeni minimalni
nivo osvetljenosti. Na primer, za
Beograd (45∘ severne
geografske širine) dobija se da
90% radnog vremena nivo
osvetljenosti na otvorenom
prostoru iznosi bar 5.500 lx.
 Integracija dnevne i veštačke svetlosti
Dnevna svetlost
U osnovi realizacije drugog zadatka bilo je određivanje tzv.
faktora dnevne svetlosti (fds), koji je za proizvoljnu tačku radne
ravni definisan kao procentualni odnos horizontalne
osvetljenosti koju u nekom trenutku stvara dnevna svetlost u toj
tački i nivoa osvetljenosti na otvorenom prostoru u istom
trenutku. Pri tome se pretpostavlja oblačno nebo.
Jasno je da bi se množenjem ovog faktora sa nivoom
osvetljenosti očitanim sa sl.4 (koji važi za usvojeni broj časova
radnog vremena) dobila minimalna horizontalna osvetljenost
posmatrane tačke radne ravni u toku tog dela radnog vremena.

23
 Integracija dnevne i veštačke svetlosti
Dnevna svetlost
Očigledno je da faktor dnevne svetlosti zavisi od broja, veličine i
položaja prozora, kao i od mogućih spoljnih prepreka koje
sprečavaju ili smanjuju prodor dnevne svetlosti.
Sastoji se od tri komponente: komponente neba (koja uvažava
uticaj dnevne svetlosti koja u posmatranu tačku dolazi direktno
od neba), komponente spoljne refleksije (koja uvažava uticaj
dnevne svetlosti koja u posmatranu tačku dolazi posle refleksije
od neke spoljne prepreke) i komponente unutrašnje refleksije
(koja uvažava uticaj dnevne svetlosti koja u posmatranu tačku
dolazi posle jedne ili više refleksija od unutrašnjih površina
prostorije).
24
 Integracija dnevne i veštačke svetlosti
Moguće je koristiti kombinaciju dnevne i veštačke svetlosti.
To se postiže tako sto se prilikom projektovanja električnog
(veštačkog) osvetljenja prostorije (koje odgovara noćnim
uslovima) svetiljke razdele na veći broj strujnih krugova, tako da
je moguće neke od njih isključiti (ili smanjiti njihov svetlosni
fluks) u slučaju povećanog doprinosa dnevne svetlosti
osvetljenju pojedinih delova radne ravni (pre svega onih koji su
bliži prozorima).
Obično se primenjuju sistemi automatske kontrole, koji koriste
satne mehanizme ili fotoćelije. Oni služe kao davači informacije o
potrebi za isključenjem ili uključenjem (odnosno promenom
svetlosnog fluksa) pojedinih grupa svetiljki. Isključenje i
uključenje se vrši pomoću prekidača, a regulacija svetlosnog
25
fluksa pomoću dimera.
 Integracija dnevne i veštačke svetlosti
Međutim, nezavisno od usvojenog tipa sistema kontrole
(pomoću prekidača ili dimera), on treba da bude tako
isprogramiran da se aktivira tek kada nivo osvetljenosti
posmatranog dela radne ravni bude za odredeni procenat veći
od projektovanog (na primer 50 %). I ne samo to: korisnicima
prostorije treba ostaviti mogućnost isključenja ("prespajanja")
sistema automatske kontrole, odnosno mogućnost ručnog
komandovanja osvetljenjem u prostoriji.
Iako predstavlja skuplje rešenje, preporučuje se regulacija
svetlosnog fluksa, odnosno upotreba dimera, jer omogućava
postepenu promenu nivoa osvetljenosti (u slučaju primene
prekidača dolazi do njegove skokovite promene, koja kod
korisnika prostorije može da izazove smetnje).
26
 Integracija dnevne i veštačke svetlosti
Prilikom korišćenja integrisane dnevne i vestačke svetlosti treba
postići njihovo uravnoteženo delovanje, i to ne samo sa aspekta
nivoa osvetljenosti, nego i sa aspekta smera i boje upadne
svetlosti.
Da bi se udovoljilo zahtevu za jednoobraznim smerom upada
jedne i druge vrste svetlosti, najbolje je da se svetiljke sa fluo
cevima postave paralelno prozorima.
Iskustvo je takođe pokazalo da u slučaju kombinovanja dnevne i
veštačke svetlosti treba koristiti vestačke izvore svetlosti čija je
temperatura boje bar 4000 K.

27
 Ekonomski aspekti projektovanja
instalacije osvetljenja
Troškovi instalacije osvetljenja se dele na početne
(investicione) i troškove eksploatacije. Početni troškovi
obuhvataju troškove nabavke i instaliranja opreme, dok
troškovi eksploatacije obuhvataju troškove za utrošenu
električnu energiju i troškove održavanja (pranja svetiljki
i zamene izvora svetlosti, odnosno elemenata predspojnih
uređaja).
Pošto ovi troškovi nastaju u različitim vremenskim
periodima, oni se moraju svesti na isti vremenski trenutak
(obično je to kraj perioda eksploatacije). To se vrši
primenom tzv. metode aktuelizacije troškova, koja, u
skladu sa svojim nazivom, aktuelizuje, odnosno
preračunava troškove nastale u jednom vremenskom
28 trenutku (periodu) na drugi vremenski trenutak (period).
 Ekonomski aspekti projektovanja
instalacije osvetljenja
Koristi se jednostavna ekonomska logika: da C suma nije
potrošena u posmatranom trenutku, ona je mogla da se
uloži (npr. u akcije nekog profitabilnog sistema), tako da
bi posle godinu dana njena povećana vrednost iznosila
C1= C(1+ pn)
(proizvodom pnC, gde je sa pn označena takozvana stopa
aktuelizacije (ustvari stopa dobiti), obuhvaćen je
jednogodišnji porast vrednosti sume C). Korišćenjem iste
logike ”oplođena” vrednost početne sume bi posle perioda
od T godina iznosila:
C1= C(1+ pn)T
29
 Postupak projektovanja unutrašnjeg
osvetljenja
Postupak projektovanja unutrašnjeg osvetljenja sastoji se iz
sledećih tačaka:
prikupljanje potrebnih informacija,
određivanjevanje faktora kvaliteta osvetljenja,
proračun stvarne srednje osvetljenosti,
kontrolu ravnomernosti osvetljenosti,
kontrolu snošljivosti bleštanja,
izradu nacrta osvetljenja,
utvrđivanje karakterističnih električnih podataka uređaja
osvetljenja,
proračun ekonomičnosti uređaja osvetljenja.
30
 Postupak projektovanja unutrašnjeg
osvetljenja
Postupak izračunavanja svetlosnog fluksa, potrebnog za
ostvarenje zahtevane srednje horizontalne osvetljenosti u
prostoriji obuhvata utvrđivanje, određivanje i izračunavanje
sledećih parametara
Dimenzije prostorije
Indeks prostorije
a ⋅b
k=
hK ⋅ (a + b )
Faktori refleksije površina
tavanice (ρt)
zida (ρz)
poda (ρP)
31
Izbor izvora svetlosti
 Postupak projektovanja unutrašnjeg
osvetljenja
Boja povrašine Faktor
Izbor svetiljke refleksije (ρ)
Iskoristivost osvetljenja ηR Bele ili vrlo 0,70
Na osnovu svetiljke i ostalih svetle boje
parametara (k, ρ) Svetle boje 0,50
Određivanje faktora Tamnije boje 0,30
Zagađenja Tamne boje 0,10
Starenja
Određivanje ukupnog svetlosnog fluksa na osnovu zahtevanog
osvetljaja En [lx]
Εn ⋅ a ⋅ b ni ⋅ n sv ⋅ Φ O ⋅ η R ⋅ f
Φ potrebno = Ε sr =
ηR ⋅ f a ⋅b
Izračunavanje stvarnog srednjeg osvetljaja
32
 Primer
Proračunati potreban broj i raspored svetiljki za učionicu
dimezija 15x10x4m, sa fluorescentnim cevima TB gde je
radna površina na visini od 0,8m od poda. Tavanica je vrlo
svetla ρt=0,7, zidovi svetli ρz=0,5. Uslovi u prostoriji su čisti
(tčišć=12 meseci), a zahtevana osvetljenost je 250lx.

Rešenje:

korisna visina: hK = h − hd = 4 − 0,8 = 3,2 m

indeks prostorije: k = a ⋅b 15 ⋅10

= = 1,875
33 hK ⋅ (a + b ) 3,2 ⋅ (15 + 10 )
 Primer
Usvaja se svetiljka za fluorescentne cevi tip FSN 121-240
(2x40), k=V
za tu svetiljku je faktor zagađenja f1=0,88 a faktor starenja
f2=0,87
Iz tabela za ρt=0,7 i ρz=0,5 dobija se
ηR1=0,47 za k1=1,5
ηR2=0,52 za k2=2
Linearna interpolacija između ovih vrednosti
η −η 0,52 − 0,47
η R = η1 + 2 1 (k − k1 ) = 0,47 + (1,85 − 1,5) = 0,5075
k 2 − k1 2 − 1,5

34
 Primer
Potreban svetlosni fluks koji treba da se postigne:
Εn ⋅ a ⋅ b 250 ⋅15 ⋅10
Φ potrebno = = = 96514 lm
ηR ⋅ f 0,5075 ⋅ 0,88 ⋅ 0,87
Svetlosni fluks po fluo cevi (40W, TB) iznosi 3000lm, a
pošto u svetiljci postoje dve fluorescentne cevi potreban
broj svetiljki iznosi
Φ potrebno 96514
nsv = = = 16,08
2 ⋅ Φ0 2 ⋅ 3000

Ako usvojimo po 5 svetiljki u tri reda imamo

nsv stv = 5 × 3 = 15

35
 Primer
Možemo izračunati stavarni srednji osvetljaj

ni ⋅ nsv ⋅ Φ 0 ⋅η R ⋅ f 2 ⋅15 ⋅ 3000 ⋅ 0,5075 ⋅ 0,88 ⋅ 0,87

Ε sr = =
a ⋅b 15 ⋅10

Ε sr = 233,1 lx

36
 Primer
raspored svetiljki

b'x
a 15
ax = = = 3 m
bx 5 5
b=10m
b 10
bx = = = 3,3 m
ax a'x 3 3

a=15m

a − 4 ⋅ 3 15 − 12 b − 2 ⋅ 3,3 10 − 6,7
a′x = = = 1,5 m bx′ = = = 1,67 m
2 2 2 2
37
 LITERATURA
– M. Kostić, Vodič kroz svet tehnike osvetljenja, Minel-Schréder, Beograd,
2000.
– CIE (Commision Internationale de l’Eclairage)

38