NAS​LOV

IZ​VOR​NI​KA
The Sha​dow Kin​g​dom (First pu​bli​shed in We​ird Ta​les, August 1929)
The Mir​rors of Tu​zun Thu​ne (First pu​bli​shed in We​ird Ta​les, Sep​tem​ber 1929)
Kin​gs of the Nig​ht (First pu​bli​shed in We​ird Ta​les, No​vem​ber 1930)

Copyrig​ht ©Krug knji​ga 2016.

www.balkandownload.org

Ro​bert Howard

KRALJ
KULL
PRE​VE​LA Sa​nja Pe​tri​ška

KRUG KNJI​GA
Za​greb, lis​to​pad 2016.
Ro​bert Howard

KRALJ KULL
 www.balkandownload.org

KRALJEVSTVO SJENA
 1.
JA​ŠU​ĆI DO​LA​ZI KRALJ

J eka tru​ba pos​ta​ja​la je sve jača, po​put zlat​nog ta​la​sa, po​put njež​nog na​di​ra​‐
nja ve​čer​njih va​lo​va koji su opla​hi​va​li sre​br​ne pla​že Va​lu​si​je. Go​mi​la je
uzvi​ki​va​la, žene su sa kro​vo​va ba​ca​le ruže dok je rit​mič​ka zvo​nja​va sre​br​nih
zvo​na pos​ta​ja​la jas​ni​ja i prve su se moć​ne pos​troj​be sta​le uoča​va​ti na ši​ro​koj bi​je​loj
uli​ci koja se uvi​ja​la oko Tor​nja di​vo​ta sa svo​jim zla​ća​nim šilj​ci​ma.
Prvo su doš​li tru​ba​či, vit​ki mla​di​ći obu​če​ni u lju​bi​čas​to, ja​šu​ći s ukra​še​nim du​‐
gim, tan​kim zlat​nim tru​ba​ma; slje​de​ći su do​la​zi​li stri​jel​ci, vi​so​ki lju​di s pla​ni​na; a
iza njih te​ško na​oru​ža​ni pje​ša​ci sklad​no uda​ra​ju​ći po svo​jim ši​ro​kim šti​to​vi​ma, nji​‐
ho​va duga kop​lja u sa​vr​še​nom se rit​mu nji​šu​ći uz njih. Iza njih do​la​zi​li su naj​moć​‐
ni​ji voj​ni​ci na svi​je​tu, Cr​ve​ni Ubo​ji​ce, ko​nja​ni​ci, sjaj​no oki​će​ni, od šlje​ma do ma​‐
mu​za odje​ve​ni u cr​ve​nu opre​mu. Po​nos​no su sje​di​li na svo​jim ko​nji​ma ne gle​da​ju​ći
ni des​no ni li​je​vo, ali svjes​ni vike oko sebe.
Bili su po​put bron​ča​nih sta​tua, a u šumi ko​pa​lja koja se pros​ti​ra​la oko njih ni​šta
nije ni za​drh​ta​lo.
Iza tih po​nos​nih i straš​nih re​do​va do​la​zi​li su ša​ro​li​ki re​do​vi pla​će​ni​ka, opa​kih
div​ljih rat​ni​ka, lju​di od Mua i Kaa-uai sa is​toč​nih brda i oto​ka na za​pa​du. No​si​li su
kop​lja i te​ške ma​če​ve, a zbi​ta go​mi​la koja je ho​da​la malo da​lje pred​stav​lja​la je stri​‐
jel​ce s Le​mu​ri​je. Za nji​ma je išao la​ko​no​gi na​rod i još tru​ba koje su odje​ki​va​le na
za​če​lju.
Kako je taj pri​zor hra​brio i di​zao uz​bu​đe​nje u duši Kul​la, kra​lja Va​lu​si​je. Nije
Kull sje​dio na To​paz​nom tro​nu koji se na​la​zio is​pred kra​ljev​skog Tor​nja di​vo​ta,
već u sed​lu, na moć​nom ždri​jep​cu, kao pra​vi kralj rat​nik. Nje​go​va se moć​na ruka
 www.balkandownload.org

uz​dig​ne poz​drav​lja​ju​ći one koji su pro​la​zi​li. Pro​dor​ne oči kliz​nu​le su pre​ko ve​li​‐
čans​tve​nih tru​ba​ča samo ov​laš, ne​što duže po​či​va​ju​ći na voj​ni​ci​ma koji su ih sli​je​‐
di​li; bljes​nu​le su straš​nim sja​jem kad su Cr​ve​ni Ubo​ji​ce zas​ta​li pred njim zvec​ka​ju​‐
ći oruž​jem i pro​pi​nju​ći ko​nje, poz​drav​lja​ju​ći kru​nu. Malo su se po​vuk​li da pro​đu
pla​će​ni​ci. Oni nisu ni​ko​ga poz​drav​lja​li, ti pla​će​ni​ci. Ho​da​li su za​ba​če​nih ra​me​na,
hra​bro i iz​rav​no pro​ma​tra​ju​ći Kul​la, mada s odre​đe​nom do​zom za​hval​nos​ti; pro​‐
dor​ne oči gle​da​ju​ći ne​tre​mi​ce, div​lje oči, zu​re​ći is​pod ču​pa​vih gri​va kose i gus​tih
obr​va.
Kull je jed​na​ko tako zu​rio. Mno​go je do​zvo​lja​vao hra​brim lju​di​ma, a nije bilo
hra​bri​jih na svi​je​tu od ovih, čak ni među div​ljim ple​me​ni​ma koja su se nje​ga sada
odri​ca​la. Ali Kull je bio pre​ve​li​ki div​ljak da pre​ma nji​ma gaji osje​ćaj lju​ba​vi. Bilo je
pre​vi​še sva​đa. Mno​gi od njih bili su drev​ni ne​pri​ja​te​lji Kul​lo​va na​ro​da i mada je
Kul​lo​vo ime sada zna​či​lo psov​ku na pla​ni​na​ma i do​li​na​ma gdje su ži​vje​li nje​go​vi
lju​di i mada Kull o nji​ma nije niti raz​miš​ljao, sta​ra mrž​nja, drev​na strast i da​lje je
pos​to​ja​la. Jer Kull nije bio Va​lu​si​ja​nac, već Atlan​ti​đa​nin.
Re​do​vi nes​ta​nu iz vi​do​kru​ga iza blje​šte​ćih vr​ho​va Tor​nje​va di​vo​ta i Kull upra​vi
svog ždri​jep​ca u tom smje​ru, pre​ma dvor​cu, la​kim ho​dom, ko​men​ti​ra​ju​ći smo​tru s
pri​ja​te​lji​ma koji su ja​ha​li s njim, ne ko​ris​te​ći mno​go ri​je​či, ali go​vo​re​ći mno​go.
– Voj​ska je po​put mača – reče Kull. – Ne smi​je joj se do​zvo​li​ti da za​hr​đa.
Ja​ha​li su niz uli​cu i Kull se nije oba​zi​rao na ša​pat koji je do​la​zio do nje​go​vih uši​‐
ju od go​mi​le koja se i da​lje ro​ji​la po uli​ci.
– To je Kull, vi​di​te! Val​ka! Koji kralj! I koji mu​ška​rac! Po​gle​daj​te mu ruke!
Nje​go​va ra​me​na!
A is​pod je po​či​vao mno​go zlo​kob​ni​ji ša​pat:
– Kull! Prok​le​ti uzur​pa​tor s pa​gan​skih oto​ka. Da, sra​mo​ta za Va​lu​si​ju da bar​ba​‐
rin sje​di na Tro​nu kra​lje​va.
Malo se Kull oba​zi​rao na to. Te​škom ru​kom zgra​bio je ras​pa​da​ju​će pri​jes​to​lje
drev​ne Va​lu​si​je i još te​žom ga je odr​ža​vao, je​dan čo​vjek pro​tiv ci​je​log na​ro​da.
Na​kon vi​je​ća ko​mo​re odr​žao se sas​ta​nak dvo​ra gdje je Kull od​go​va​rao for​mal​‐
nim i hva​los​pjev​nim fra​za​ma lor​do​va i dama koji su pa​ž​lji​vo skri​va​li ce​rek jer ih je
tako za​bav​lja​lo to što udo​vo​lja​va ovak​vim la​ko​mis​le​nim tri​ča​ri​ja​ma; onda se lor​do​‐
vi i dame for​mal​no opros​te i Kull se za​va​li u her​me​lin​ski tron i sta​de raz​miš​lja​ti o
dr​žav​nič​kim stva​ri​ma sve dok stra​žar ne iz​lo​ži zah​tjev pri​doš​li​ce da pro​go​vo​ri pred
ve​li​kim kra​ljem, naj​av​lju​ju​ći iz​as​la​ni​ka am​ba​sa​de Pik​ta.
Kull se trg​ne iz ma​glo​vi​tog la​bi​rin​ta raz​miš​lja​nja o va​lu​si​jan​skim dr​žav​nič​kim
pos​lo​vi​ma u ko​ji​ma mu je um lu​tao i bez​iz​ra​žaj​no se za​gle​da u Pik​ta. Čo​vjek iz​dr​ži
kra​ljev po​gled bez da se ima​lo žac​nuo. Imao je uske bo​ko​ve, ši​ro​ka rat​nič​ka prsa
mada sred​nje vi​si​ne, bio je ta​man, kao i svi od nje​go​ve rase i jake gra​đe. S ja​kih, ne​‐
po​mič​nih crta lica gle​da​le su ne​us​tra​ši​ve i za​go​net​ne oči.
– Po​gla​var vi​je​ća, Ka-nu, des​na ruka kra​lja Pik​ta, ša​lje vam svo​je poz​dra​ve i
kaže: “Ov​dje na pri​jes​to​lju za blag​da​na iz​la​ze​ćeg Mje​se​ca pri​ma​nje je za Kul​la, kra​‐
lja svih kra​lje​va, gos​po​da​ra svih gos​po​da​ra, vla​da​ra Va​lu​si​je.”
– Do​bro – od​go​vo​ri Kull. – Re​ci​te Ka-nu Drev​nom, am​ba​sa​do​ru za​pad​nih
oto​ka, da će kralj Va​lu​si​je is​pi​ti vina s njim kad mje​sec za​plo​vi pre​ko brda Zal​ga​ra.
Pikt se i da​lje nije mi​cao.
– Imam po​ru​ku za kra​lja, a ne – pre​zir​no od​mah​ne ru​kom – za ove slu​ge.
Kull bez ri​je​či ot​pus​ti stra​ža​ra, oprez​no pro​uča​va​ju​ći Pik​ta.
Čo​vjek se pri​bli​ži i spus​ti glas.
– Do​đi​te na sve​ča​nost no​ćas, vaše kra​ljev​sko gos​pod​stvo. Tako mi je na​re​dio
moj po​gla​var.
Kra​lje​ve se oči suze, pos​ta​nu po​put si​vog če​li​ka za ma​če​ve, le​de​ne.
– Sam?
– Da.
Tiho su zu​ri​li je​dan u dru​go​ga, nji​ho​va me​đu​sob​na ple​men​ska mrž​nja na​zi​ra​la
se is​pod krin​ke for​mal​nos​ti. Nji​ho​va usta kul​tur​no su iz​go​va​ra​la prik​lad​ne kur​to​‐
az​ne fra​ze uzvi​še​ne rase koja nije bila nji​ho​va, ali iz nji​ho​vih oči​ju sja​ja je pri​mi​tiv​‐
na tra​di​ci​ja onih koji su u biti div​lja​ci. Kull je mo​žda bio kralj Va​lu​si​je i Pikt je mo​‐
žda bio emi​sar dvo​ra, ali u pri​jes​tol​noj dvo​ra​ni kra​lje​va dva ple​men​ska čo​vje​ka zu​‐
ri​la su je​dan u dru​go​ga, div​lji i oprez​ni, dok su du​ho​vi div​ljih ra​to​va i drev​nih svje​‐
to​va ša​pu​ta​li kroz sva​ko​ga od njih.
Kralj je bio u pred​nos​ti i u tome je u pot​pu​nos​ti uži​vao. Dok mu je bra​da po​či​‐
va​la na ruci zu​rio je u Pik​ta, koji je sta​jao kao iz​li​ven iz bron​ce, gla​ve za​ba​če​ne, ne
trep​ću​ćih oči​ju.
Pre​ko Kul​lo​vih usa​na raz​li se smi​je​šak koji je bio više na​lik na pod​smi​jeh.
– I tako bih, dak​le, tre​bao doći – sam? – ci​vi​li​zi​ra​ni svi​jet na​učio ga je kako da
go​vo​ri u na​go​vje​šta​ji​ma i Pik​to​ve tam​ne oči bljes​nu​še, ali on ni​šta ne reče. – Kako
sam mo​gao zna​ti da ćete doći sa Ka-nuom?
– Re​kao sam svo​je – od​vra​ti ovaj su​mor​no.
– A kad su Pik​ti go​vo​ri​li is​ti​nu? – po​drug​ne se Kull po​sve svjes​tan da Pik​ti nisu
la​ž​ljiv​ci, ali la​ća​ju​ći se ovog sred​stva da raz​bjes​ni čo​vje​ka.
 www.balkandownload.org

– Vi​dim što pla​ni​ra​te, kra​lju – od​go​vo​ri Pikt hlad​no​krv​no. – Že​li​te me raz​bjes​‐

ni​ti. Val​ke mi, ne tre​ba​te se da​lje tru​di​ti! Do​volj​no sam bi​je​san. Iz​a​zi​vam vas na
dvo​boj, kop​ljem, ma​čem ili bo​de​žom, na ko​nju ili pje​ši​ce. Jes​te li kralj ili mu​ška​rac?
Kul​lo​ve oči bljes​nu​še sa škr​tim po​što​va​njem koje rat​nik mora po​ka​za​ti pre​ma
hra​brom pro​tiv​ni​ku, ali nije pro​pus​tio is​ko​ris​ti​ti ovu šan​su da još više raz​bjes​ni
svog su​par​ni​ka.
– Kralj ne pri​hva​ća dvo​bo​je od bez​i​me​nih div​lja​ka – po​drug​ne se on – niti vla​‐
dar Va​lu​si​je krši Pri​mi​rje ve​le​pos​la​ni​ka. Mo​že​te ići. Re​ci​te Ka-nuu da ću doći sam.
Pik​to​ve oči ubo​ji​to bljes​nu​še. Go​to​vo da se tre​sao obu​zet pri​mi​tiv​nom kr​vo​‐
žed​noš​ću; onda, okre​ću​ći leđa od kra​lja Va​lu​si​je, od​mar​ši​ra pre​ko Druš​tve​ne dvo​‐
ra​ne i nes​ta​ne kroz ve​li​ka vra​ta.
Po​nov​no se Kull za​va​li na tron pre​kri​ven her​me​li​nom i za​mis​li.
Dak​le, po​gla​var Vi​je​ća Pik​ta želi da dođe sam? Zbog čega? Da ga izda? Mrač​no,
Kull do​tak​ne ba​člac svog ve​li​kog mača. Te​ško. Pik​ti su pre​vi​še što​va​li sa​vez s Va​lu​‐
si​jom da bi ga na​ru​ši​li zbog ne​kog zem​ljo​po​sjed​nič​kog su​ko​ba. Kull je mo​žda bio
rat​nik Atlan​ti​de i na​s​ljed​ni ne​pri​ja​telj Pik​ta, ali bio je i kralj Va​lu​si​je i naj​ve​ći sa​‐
vez​nik Lju​di sa za​pa​da.
Kull je dugo raz​miš​ljao o čud​nom stje​ca​ju okol​nos​ti koji ga je uči​nio sa​vez​ni​‐
kom drev​nih pro​tiv​ni​ka i pro​tiv​ni​ka nje​go​vih sta​rih pri​ja​te​lja. Us​tao je i stao ne​‐
mir​no še​ta​ti dvo​ra​nom, br​zim, ne​čuj​nim ko​ra​kom lava. La​nac pri​ja​telj​stva, ple​me​‐
na i tra​di​ci​je slo​mio je da za​do​vo​lji vlas​ti​tu am​bi​ci​ju! On je bio kralj Va​lu​si​je – nes​‐
ta​ju​će, de​ge​ne​rič​ke Va​lu​si​je, Va​lu​si​je koja je ve​ći​nom ži​vje​la u sno​vi​ma o proš​loj
sla​vi, ali i da​lje moć​ne zem​lje i naj​ve​će među Se​dam Car​sta​va. Va​lu​sia – Zem​lja
Sno​va, tako su je pri​pad​ni​ci ple​me​na na​zva​li, a Kul​lu se po​ne​kad či​ni​lo da se sve
do​ga​đa u snu. Čud​ne su mu bile dvor​ske in​tri​ge, voj​ska i lju​di. Sve je bilo po​put
bala pod ma​ska​ma, gdje su mu​škar​ci i žene skri​va​li svo​je pra​ve mis​li is​pod glat​kih
ma​ski. Ipak, ugra​bi​ti tron bilo je lako – hra​bro grab​lje​nje pri​li​ke, brzi vr​tlog ma​če​‐
va, po​gub​lje​nje ti​ra​na ko​je​ga su se lju​di na​s​mrt umo​ri​li, krat​ko, umješ​no ko​va​nje
za​vje​re za​jed​no s am​bi​ci​oz​nim dr​žav​ni​kom u ne​mi​los​ti dvo​ra – i Kull, pu​tu​ju​ći
avan​tu​rist, iz​bje​gli​ca iz Atlan​ti​de, us​peo se na vr​to​gla​ve vi​si​ne svo​jih sno​va: bio je
gos​po​dar Va​lu​si​je, kralj kra​lje​va. Ipak, sada se či​ni​lo kao da je to do​ko​pa​va​nje po​lo​‐
ža​ja bilo puno lak​še os​tva​ri​ti nego odr​ža​ti. Po​gled na Pik​ta pro​bu​dio je u nje​go​vu
umu sje​ća​nja iz mla​dos​ti, slo​bod​nu, div​lju svi​re​post nje​go​va dje​čaš​tva. I sada je
čud​ni osje​ćaj pri​gu​še​nog ne​mi​ra, nes​tvar​nos​ti pao na nje​ga kako mu se to do​ga​đa​lo
u po​s​ljed​nje vri​je​me. To je bio on, iz​rav​ni čo​vjek s mora i pla​ni​na, koji je tre​bao
vla​da​ti ra​som i biti čud​no i straš​no mu​dar kroz drev​ni mis​ti​ci​zam? Drev​na rasa...
– Ja sam Kull! – reče on za​ba​cu​ju​ći gla​vu kao što lav za​ba​cu​je svo​ju gri​vu. – Ja
sam Kull!
Nje​gov so​kol​ski po​gled kli​zio je drev​nom dvo​ra​nom. Nje​go​va se sa​mo​uvje​re​‐
nost vra​ti... U tam​nom kut​ku dvo​ra​ne ta​pi​se​ri​ja se po​mak​ne – sa​svim malo.
 www.balkandownload.org

2.
OVA​KO GO​VO​RA​HU
TIHE DVO​RA​NE VA​LU​SI​JE

M je​sec još nije bio iz​a​šao i vrt je bio oba​sjan ba​klja​ma koje su sta​ja​le u sre​br​‐
nim dr​ža​či​ma kada je Kull sjeo za stol Ka-nua, am​ba​sa​do​ra za​pad​nih oto​ka.
Des​no od nje​ga sje​dio je sta​ri Pikt, koji nije ni malo na​li​ko​vao am​ba​sa​do​ru
bi​jes​ne rase lju​di. Star je bio Ka-nu i umje​šan u dr​žav​niš​tvu, dos​ti​gla ga je sta​rost u
tim igra​ma. Nije bilo ele​men​tar​ne mrž​nje u oči​ma koje su pro​cje​nji​vač​ki pro​ma​tra​‐
le Kul​la; nije mu ple​men​ska tra​di​ci​ja ma​gli​la ra​su​đi​va​nje. Dugo su​ra​đi​va​nje s dr​‐
žav​ni​ci​ma ci​vi​li​zi​ra​nih na​ci​ja uni​šti​lo je i po​s​ljed​nje nji​ho​ve tra​go​ve. Nije da se pi​‐
ta​nje “tko je i što ovaj čo​vjek” uop​će nije obli​ko​va​lo u Ka-nu​ovu umu, već “mogu li
is​ko​ris​ti​ti ovog čo​vje​ka i kako?” Ple​men​ske pre​dra​su​de ko​ris​tio je samo da bi pro​‐
du​bio vlas​ti​te pla​no​ve.
I Kull je pro​ma​trao Ka-nua krat​ko od​go​va​ra​ju​ći na upi​te, pi​ta​ju​ći se hoće li ci​vi​‐
li​za​ci​ja i od nje​ga na​pra​vi​ti ne​što po​put ovog Pik​ta. Ka-nu je bio mek i tr​bu​šast.
Mno​go je lje​ta pro​še​ta​lo pre​ko ob​zo​ra ot​ka​da je Ka-nu ma​hao ma​čem. Is​ti​na, bio
je star, ali Kull je vi​dio i sta​ri​jih mu​ška​ra​ca kako se bore na pr​voj li​ni​ji ra​ti​šta. Pik​ti
su bili du​go​vječ​na rasa. Li​je​pa dje​voj​ka sta​ja​la je uz Ka-nua pu​ne​ći mu pe​har i stal​‐
no je bila za​uze​ta time. U me​đu​vre​me​nu Kamu je is​pa​lji​vao šale i ko​men​ta​re, a
Kull, po​taj​no pre​zi​ru​ći nje​go​vu go​vor​lji​vost, ipak nije pro​pus​tio ni​jed​nu nje​go​vu
šalu.
Na goz​bi su bili po​gla​va​ri Pik​ta i dr​žav​ni​ci, ovi po​s​ljed​nji ve​se​li i jed​nos​tav​nog
po​na​ša​nja, rat​ni​ci for​mal​no uljud​ni, ali oči​gled​no spu​ta​ni svo​jim ple​men​skim sklo​‐
nos​ti​ma. Ipak Kull, po​ma​lo lju​bo​mor​no, pre​poz​na slo​bo​du i jed​nos​tav​nost po​na​‐
ša​nja za raz​li​ku od po​na​ša​nja na va​lu​si​jan​skom dvo​ru. Tak​va slo​bo​da vla​da​la je u
pros​tim kam​po​vi​ma na Atlan​ti​di – Kull sleg​ne ra​me​ni​ma. Na​po​s​ljet​ku, bez sum​‐
nje je Ka-nu, koji čini se da je za​bo​ra​vio da je Pikt, bar što se ti​ca​lo sta​rih obi​ča​ja i
pre​dra​su​da, bio u pra​vu i bo​lje da on, Kull, pos​ta​ne Va​lu​si​ja​nac u umu jed​na​ko kao
i ime​nom.
Na​po​s​ljet​ku kad je mje​sec do​šao u ze​nit Ka-nu, koji je po​jeo i is​pio za tro​ji​cu
lju​di, za​va​li se na svom di​va​nu za​do​volj​no uz​di​šu​ći i reče:
– Sad, put pod noge, pri​ja​te​lji, jer kralj i ja mo​ra​mo raz​go​va​ra​ti o stva​ri​ma koje
nisu za dje​cu. Da, i ti, moja lje​po​ti​ce; ipak, po​lju​bi me prvo tim ru​me​nim us​na​ma –
tako; ne, ot​ple​ši, moja ru​ži​ce.
Ka-nu​ove oči bljes​nu​še po​nad nje​go​ve bi​je​le bra​de dok je pro​ma​trao Kul​la, koji
je sje​dio us​pra​van, oz​bi​ljan i ne​sa​lom​ljiv.
– Raz​miš​lja​te li, Kul​le – reče sta​ri dr​žav​nik iz​ne​na​da – kako je Ka-nu be​sko​ris​ni
sta​ri bez​oč​nik koji ne slu​ži više ni​če​mu nego da ta​ma​ni vino i lju​bi cure!
Za​pra​vo, ta je pri​mjed​ba bila to​li​ko u skla​du s nje​go​vim mis​li​ma i tako jed​nos​‐
tav​no iz​re​če​na da se Kull po​pri​lič​no iz​ne​na​dio, mada to nije po​ka​zi​vao.
Ka-nu za​grg​lja u svom vin​skom ka​le​žu, na​pu​ni usta i upit​no po​gle​da Kul​la, koji
ner​voz​no od​mah​ne gla​vom.
– Da – od​vra​ti Ka-nu jed​na​ko – po​treb​na je sta​ra gla​va da iz​dr​ži jako piće. Os​‐
ta​rio sam, Kul​le, pa za​što mi vi mla​di lju​di za​vi​di​te na tak​vim za​do​volj​stvi​ma koje
mi sta​ri​ne na​la​zi​mo? Ah, mene, os​ta​rio sam i osu​šio se, bez pri​ja​te​lja i ve​se​lja.
Ali nje​gov iz​gled i iz​ra​zi iz​da​va​li su ga više od nje​go​vih ri​je​či. Nje​go​va ru​me​na
put po​šte​no je sja​la i oči su mu is​kri​le, tako da se nje​go​va bi​je​la bra​da či​ni​la ne​prik​‐
lad​nom. Do​is​ta, iz​gle​dao je go​to​vo ma​gič​no, po​mis​li Kull, dok je neo​dre​đe​no sve
to po​bi​jao. Sta​ri nit​kov iz​gu​bio je sve pri​mi​tiv​ne vr​li​ne svo​je rase kao i od Kul​lo​ve
rase, a ipak se či​nio u svo​jim drev​nim go​di​na​ma za​do​volj​ni​ji nego ina​če.
– Eto, Kul​le – reče Ka-nu opo​mi​nju​ći di​žu​ći prst – ovo je ri​skant​na stvar za
hva​li​ti se pred mla​di​ćem, ipak mo​ram biti is​kren pre​ma vama da za​do​bi​jem vaše
po​vje​re​nje.
– Ako mis​li​te da ćete ga za​do​bi​ti la​ska​njem...
– Pih! To je tu la​skao? Ja la​skam samo da ne​ko​ga od​bi​jem.
U Ka-nu​ovim oči​ma lu​ka​vo je is​krio hlad​ni sjaj koji nije bio u skla​du s nje​go​vim
li​je​nim osmi​je​hom. Poz​na​vao je on lju​de i znao je da, kako bi pri​do​bio ovog bar​ba​‐
ri​na, mora di​rek​t​no na​pas​ti. On bi po​put vuka osje​tio zam​ku, ne​po​gre​ši​vo osje​tiv​ši
 www.balkandownload.org

laž u pre​đi nje​go​vih ri​je​či.

– Moć​ni ste, Kul​le – reče on pa​ž​lji​vi​je bi​ra​ju​ći ri​je​či nego je u bilo ko​joj sobi vi​‐
jeć​ni​ca na​ci​ja – i mo​že​te sebe uči​ni​ti naj​moć​ni​jim od svih kra​lje​va i ob​no​vi​ti ne​što
iz​gub​lje​ne sla​ve Va​lu​si​je. Dak​le. Nije mi oso​bi​to sta​lo do Va​lu​si​je – mada ima​te
kras​ne žene i vino – uz iz​u​ze​tak či​nje​ni​ce da što je Va​lu​sia jača, to će jači biti i na​‐
rod Pik​ta. Što​vi​še, sa Atlan​ti​đa​ni​nom na tro​nu, na​po​s​ljet​ku će se i Atlan​ti​da uje​di​‐
ni​ti...
Kull se na​smi​je oš​tro se iz​ru​gu​ju​ći. Kanu je do​tak​nuo sta​ru ranu.
– Atlan​ti​da je prok​le​la moje ime kad sam kre​nuo tra​ži​ti sla​vu i sre​ću među
svjet​skim gra​do​vi​ma. Mi – oni – su sta​re bu​da​le Se​dam Car​sta​va, ve​li​ki pro​tiv​ni​ci
sa​vez​ni​ka Car​stva, kao što zna​te.
Ka-nu je cup​kao svo​ju bra​du i za​go​net​no se smje​škao.
– Ne, ne. Pus​ti​mo sad to. Ali znam o čemu go​vo​ri​te. Ra​to​vi će pres​ta​ti kad se ne
bude ima​lo što do​bi​ti; ja vi​dim svi​jet mira i pros​pe​ri​te​ta – lju​de koji vole svog dru​‐
ga čo​vje​ka – opće bla​gos​ta​nje. I sve to vi mo​že​te pos​ti​ći – ako po​ži​vi​te!
– Ha! – Kul​lo​va su​ho​nja​va ruka zgra​bi bal​čak i na​po​la se dig​ne, na​glim po​kre​‐
tom tak​ve di​na​mič​ne br​zi​ne da Ka-nu, koji se di​vio lju​di​ma kao što se neki lju​di
dive ras​nim ko​nji​ma, osje​ti u svo​joj sta​roj krvi kako je iz​ne​na​da uz​bu​đe​no za​vre​la.
Val​ke mu, ka​kav rat​nik! Živ​ci i te​ti​ve od če​li​ka i va​tre, pre​ple​te​ni u sa​vr​še​noj ko​or​‐
di​na​ci​ji, bo​ri​lač​ki ins​tin​kt koji ga je či​nio straš​nim rat​ni​kom.
Ali ni​šta od tog Ka-nu​ova en​tu​zi​jaz​ma nije se odra​ža​va​lo u nje​go​vu na​po​la sar​‐
kas​tič​nom tonu.
– Pih. Sjed​ni​te. Po​gle​daj​te oko sebe. Vrt je pra​zan, sje​da​la su praz​na, nema ni​‐
ko​ga do nas. Ne bo​ji​te se valj​da mene?
Kull uto​ne na​zad oprez​no ba​ca​ju​ći po​gled oko sebe.
– To pro​go​va​ra div​ljak – pro​mrm​lja Ka-nu. – Mis​li​te li da bih, da sam vas pla​‐
ni​rao iz​da​ti, to na​pra​vio ov​dje gdje bi sum​nja za​si​gur​no pala samo na mene. Pih...
Vi, mla​di ple​men​ski čo​vje​če, vi mo​ra​te puno toga na​uči​ti. Neki od mo​jih po​gla​va​ra
nisu bili sret​ni što ste ro​đe​ni među br​di​ma Atlan​ti​de, a vi mene u du​bi​ni duše pre​‐
zi​re​te jer sam Pikt. Pih. Ja vas vi​dim kao Kul​la, kra​lja Va​lu​si​je, ne kao Kul​la ne​mar​‐
nog Atlan​ti​đa​ni​na, vođe pljač​ka​ša koji su po​ha​ra​li za​pad​ne oto​ke. Na sve to ka​žem,
pih! Da vas su​tra ubi​ju, tko bi bio kralj?
– Ka​anu​ub, ba​run od Bla​ala.
– Čak što​vi​še. Pro​ti​vim se Ka​anu​ubu iz više raz​lo​ga, ipak po​naj​vi​še zbog či​nje​‐
ni​ce da je on samo pi​jun.
 – Kako to? On je bio moj naj​ve​ći pro​tiv​nik, ne znam da se bo​rio i za čiju stvar
osim svo​je.
– Noć ima uši – reče Ka-nu ne​iz​rav​no. – Ima svje​to​va unu​tar svje​to​va. Ali mo​‐
ra​te mi vje​ro​va​ti i mo​ra​te vje​ro​va​ti Bru​leu, Kop​ljo-ubo​ji​ci. Po​gle​daj​te! – on iz​vu​če
iz svo​je ha​lje zlat​nu na​ruk​vi​cu s kri​la​tim zma​jem tri​put omo​ta​nim, s tri roga od ru​‐
bi​na na gla​vi.
– Pa​ž​lji​vo je pro​mo​tri​te. Bru​le će je no​si​ti na ruci kad vam su​tra na​ve​čer dođe
da se upoz​na​te. Vje​ruj​te Bru​leu kao što vje​ru​je​te sebi i uči​ni​te ono što vam kaže. A
kao do​kaz da tre​ba​te vje​ro​va​ti, po​gle​daj​te!
I br​zi​nom obru​ša​va​ju​ćeg so​ko​la sta​rac zgra​bi ne​što iz svo​je ha​lje, ne​što što baci
čud​nu ze​le​nu svje​tlost na njih, a što sa​kri​je is​tog tre​na.
– Ukra​de​ni dra​gulj! – uzvik​ne Kull žac​nuv​ši se. – Ze​le​ni dra​gulj iz Zmij​skog
hra​ma! Val​ka! Vi! Za​što ste mi to po​ka​za​li?
– Da vam spa​sim ži​vot. Da do​ka​žem da mi tre​ba​te vje​ro​va​ti. Ako iz​ne​vje​rim
vaše po​vje​re​nje, či​ni​te sa mnom što vas je vo​lja. Sad vas ne mogu iz​ne​vje​ri​ti jer jed​‐
na ri​ječ od vas zna​či​la bi moju pro​past.
Ipak us​pr​kos sve​mu što je sta​ri nit​kov iz​go​va​rao, zra​čio je ve​se​ljem i kao da je
sil​no za​do​vo​ljan sa​mim so​bom.
– Ali za​što ste mi dali ovu moć nad so​bom? – upi​ta Kull pos​ta​ju​ći iz se​kun​de u
se​kun​du sve više zbu​njen.
– Kao što sam vam re​kao. Sada vi​di​te da vas ne na​mje​ra​vam pre​va​ri​ti kad su​tra
na​ve​čer Bru​le dođe k vama, sli​je​dit ćete nje​go​ve upu​te bez da se bo​ji​te da će vas iz​‐
da​ti. Dos​ta sam re​kao. Prat​nja vas čeka vani da vas is​pra​ti do vaše pa​la​če, gos​po​da​‐
ru.
Kull se us​ta​ne.
– Ali ni​šta mi nis​te rek​li.
– Pih. Kako su nes​trp​lji​vi ti mla​di! – Ka-nu je više nego ikad na​li​ko​vao nes​taš​‐
nom pa​tulj​ku. – Idi​te sada i sa​njaj​te o tro​no​vi​ma i moći i kra​ljev​s​tvi​ma, dok ja sa​‐
njam o vinu i me​kim že​na​ma i ru​ža​ma. I neka vam je sa sre​ćom, kra​lju Kull.
Kako je na​pus​tio vrt, Kull se os​vr​ne da baci po​gled na Ka-nua koji se i da​lje li​je​‐
no iz​le​ža​vao na svom mjes​tu, sret​ni sta​rac, zra​če​ći na ci​je​li svi​jet svo​jim ve​se​ljem.
Rat​nik na ko​nju če​kao je kra​lja na rubu vrta i Kull se iz​ne​na​di vi​djev​ši da je to
onaj isti koji je do​nio Ka-nu​ovu po​ziv​ni​cu. Nit​ko nije iz​go​vo​rio ni ri​je​či kad se
Kull vi​nuo u sed​lo, niti dok su klo​pa​ra​li niz praz​ne uli​ce.
Boja i ra​dost dana bi za​mi​je​nje​na je​zi​vom ne​po​mič​noš​ću noći. Drev​nost gra​da
 www.balkandownload.org

bila je sad još oči​ti​ja pod sre​bre​nom mje​se​či​nom. Vi​so​ki stu​po​vi pa​la​ča i dvo​ra​ca
di​za​li su se do zvi​jez​da. Ši​ro​ka stu​bi​šta, tiha i praz​na, či​ni​la su se kao da se pe​nju u
vječ​nost dok ne bi nes​ta​ja​li u sje​na​ma tame gor​njih ka​to​va. Stu​be do zvi​jez​da, mis​‐
lio je Kull, nje​gov ma​što​vit um bi​ja​še in​s​pi​ri​ran čud​nom ve​li​čans​tve​noš​ću pri​zo​ra.
Klak! Klak! Klak! Odje​ki​va​le su sre​br​ne pot​ko​ve na ši​ro​kim, mje​se​či​nom oba​‐
sja​nim uli​ca​ma, ali ina​če se ni​šta nije čulo. Sta​rost gra​da, nje​go​va ne​vje​ro​jat​na drev​‐
nost, kra​lju je iz​gle​da​la go​to​vo des​pot​ski; kao da su mu se ve​li​ke tihe gra​đe​vi​ne
pod​smje​hi​va​le bez zvu​ka, ali se bez sum​nje iz​ru​gu​ju​ći. Koje li su taj​ne skri​va​le?
– Tako si mlad. – go​vo​ri​le su pa​la​če i hra​mo​vi i ol​ta​ri – a mi smo sta​ri. Svi​jet je
vr​vio div​ljom mla​doš​ću kad smo mi dig​nu​ti. Ti i tvo​je ple​me ćete nes​ta​ti, ali mi
smo ne​po​bje​di​vi, ne​uni​šti​vi. Iz​di​že​mo se iz​nad čud​nog svi​je​ta od pri​je nego što su
se Atlan​ti​da i Le​mu​ria di​gle iz mora; mi ćemo vla​da​ti kad ze​le​ne vode budu uz​di​sa​‐
le za ne​do​ku​či​vim taj​na​ma po​nad tor​nje​va Le​mu​ri​je i brda Atlan​ti​de i kad oto​ci
Za​pad​nih lju​di budu samo pla​ni​ne u čud​noj zem​lji.
– Ko​li​ko smo samo kra​lje​va gle​da​li kako jašu tim ces​ta​ma pri​je nego što je Kull
od Atlan​ti​de bio tek san u umu Ka, pti​ce Stva​ra​nja? Nas​ta​vi ja​ha​ti, Kul​le od Atlan​‐
ti​de; veći će doći iza tebe; veći će doći pred tebe. Oni su tek prah; oni su za​bo​rav​lje​‐
ni; mi sto​ji​mo; mi zna​mo; mi je​smo. Jaši, jaši da​lje, Kul​le od Atlan​ti​de; Kul​le, kra​‐
lju; Kul​le, bu​da​lo!
Sjaj, mje​se​ce; os​vje​tlaj kra​lju put! Svje​tlu​caj​te, zvi​jez​de; vi ste ba​klje na ca​re​vu
tra​gu! I zvec​kaj​te sre​brom pot​ko​va​na ko​pi​ta; vaš glas​nik Kull jaši kroz Va​lu​si​ju.
Ho! Budi se, Va​lu​si​jo! To Kull jaši, kralj Kull!
– Upoz​na​li smo mno​go kra​lje​va – re​ko​še tihi bri​je​zi Va​lu​si​je.
I tako za​miš​ljen, Kull dođe do pa​la​če gdje nje​gov tje​lo​hra​ni​telj, čo​vjek koji je
pri​pa​dao Cr​ve​nim Ubo​ji​ca​ma, iz​a​đe da za​uz​da kras​nog ždri​jep​ca i is​pra​ti Kul​la na
po​či​nak. On​dje Pikt, i da​lje mra​čan i tih, okre​ne svog ko​nja obuz​da​va​ju​ći ga div​‐
ljim po​kre​tom i odju​ri u tamu po​put fan​to​ma; Kul​lo​va uz​bu​đe​na ma​šta za​mis​li ga
kako juri kroz tihe uli​ce po​put go​bli​na iz Svi​je​ta sta​ri​ne.
San nije do​la​zio na Kul​lo​ve oči te noći jer već je go​to​vo bila zora, a on je ci​je​lu
noć ho​dao po pri​jes​tol​noj dvo​ra​ni i raz​miš​ljao o ono​me što se de​si​lo. Ka-nu mu
nije ni​šta re​kao, a ipak po​sve se sta​vio Kul​lu u vlast. I na što je mis​lio kad je na​tuk​‐
nuo kako ba​run od Bla​ala nije ni​šta dru​go do pi​ju​na? I tko je bio taj Bru​le koji mu
je no​ćas tre​bao doći no​se​ći mis​tič​nu na​ruk​vi​cu sa zma​jem? I za​što? Po​naj​vi​še, za​što
mu je Ka-nu po​ka​zao onaj ze​le​ni dra​gulj uža​sa koji je dav​nih dana ukra​den iz hra​‐
ma Zmi​je, zbog čega će se svi​jet tres​ti u ra​to​vi​ma o ko​ji​ma su zna​li samo čud​ni i
straš​ni ču​va​ri tog hra​ma i od čije od​maz​de čak ni čla​no​vi nje​go​va svi​re​pog ple​me​na
neće moći spa​si​ti Ka-nua? Ali Ka-nu je znao da je si​gu​ran, sje​ti se Kull, jer dr​žav​nik
je bio pre​vi​še lu​kav da se iz​lo​ži ri​zi​ku bez pro​bit​ka. Ali je li to bilo da po​lju​lja kra​‐
lje​vu si​gur​nost i utre si put k iz​da​ji? Je li se Ka-nu sada usu​đi​vao os​ta​vi​ti ga na ži​vo​‐
tu? Kull sleg​ne ra​me​ni​ma.
 www.balkandownload.org

3.
ONI ŠTO KROZ
NOĆ KRO​ĆE

M je​sec još nije bio iz​a​šao kad se Kull s ru​kom na bal​ča​ku pri​bli​žio pro​zo​ru.
Pro​zo​ri su gle​da​li pre​ma ve​li​kim unu​traš​njim vr​to​vi​ma kra​ljev​ske pa​la​če i
noć​ni po​vje​ta​rac, no​se​ći mi​ri​se za​čin​skog dr​ve​ća, nji​hao je pro​zir​nim zas​to​‐
ri​ma na nji​ma. Kralj za​vi​ri unu​tra. Šet​ni​ca i na​sa​di bili su na​pu​šte​ni; pa​ž​lji​vo obre​‐
za​no dr​ve​će pred​stav​lja​lo je go​mi​lu sje​na; obliž​nja fon​ta​na ba​ca​la je tan​ki sre​br​ni
trak pre​ma zvi​jez​da​ma dok su obliž​nje fon​ta​ne us​traj​no žu​bo​ri​le. Nije bilo ču​va​ra
u tim vr​to​vi​ma jer tako su pa​ž​lji​vo ču​va​li vanj​ske zi​di​ne da je bilo kak​vom pro​val​‐
ni​ku bilo ne​mo​gu​će doći do njih.
Vi​ti​ce su se uvi​ja​le po zi​do​vi​ma pa​la​če i dok je Kull raz​miš​ljao kako bi se bilo
lako nji​ma po​pe​ti, jed​na se sje​na iz​dvo​ji iz tame is​pod pro​zo​ra i gola, sme​đa ruka
sa​vi​je se na pro​zor​skoj das​ci. Kul​lov ve​li​ki mač za​zvi​ždi na​po​la iz​vu​čen iz ko​ri​ca;
kralj po​tom zas​ta​de. Na mi​ši​ća​voj pod​lak​ti​ci blis​tao je zmaj na na​ruk​vi​ci koju mu
je Ka-nu po​ka​zao noć ra​ni​je.
Vlas​nik ruke po​vu​če se na pro​zor​sku da​sku i u sobu br​zim, la​kim po​kre​tom le​‐
opar​da koji se us​pi​nje.
– Ti si Bru​le? – upi​ta Kull i onda se za​ču​đe​no za​us​ta​vi u po​kre​tu u ko​jem je
bilo pri​lič​no iz​ner​vi​ra​nos​ti i sum​nje; jer to je bio čo​vjek koji se Kul​lu ru​gao u Dvo​‐
ra​ni druš​tva; onaj koji ga je is​pra​tio u am​ba​sa​du Pik​ta.
– Ja sam Bru​le Kop​ljo-ubo​ji​ca – od​vra​ti Pikt pri​gu​še​nog gla​sa; onda se brzo po​‐
drob​ni​je za​gle​da u Kul​lo​vo lice i reče go​to​vo šap​tom:
 – Ka nama kaa la​je​ra​ma!
Kull se trg​ne.
– Ha! Što ho​ćeš reći?
– Zar ne zna​te?
– Ne, ri​je​či su mi ne​poz​na​te; ni​ka​da ni​sam čuo taj je​zik – a ipak, tako mi Val​ke!
– neg​dje – kao da sam ga čuo...
– Da – bio je je​di​ni Pik​tov ko​men​tar. Nje​go​ve oči pre​tra​ži​še sobu, rad​nu sobu
pa​la​če.
– Re​ci​te mi, kra​lju, tko vam čuva vra​ta?
– Osam​na​est Cr​ve​nih Ubo​ji​ca. Ali kako si ti, noću se šu​lja​ju​ći vr​tom, us​pio pre​‐
sko​či​ti zi​do​ve pa​la​če?
Bru​le se na​ce​ri.
– Ču​va​ri Va​lu​si​je sli​je​pe su bu​da​le. Mo​gao bih im cure ukras​ti is​pred nji​ho​vih
no​so​va. Šu​ljao sam se među nji​ma i nisu me ni vi​dje​li ni čuli. A što se tiče zi​do​va –
mo​gao bih se po​pe​ti i bez po​mo​ći vi​ti​ca. Ulo​vio sam sto​ti​ne ti​gro​va na ma​glo​vi​tim
pla​ža​ma dok je oš​tri is​toč​ni po​vje​ta​rac ot​pu​hi​vao ma​glu pre​ma moru, a ja sam se
pe​njao str​mim za​pad​nim di​je​lom mor​ske pla​ni​ne. No, haj​de – ne, do​dir​ni​te ovu
na​ruk​vi​cu.
On is​pru​ži svo​ju ruku i Kull se za​ču​đe​no po​ko​ri tome, s oči​tim uz​da​hom olak​‐
ša​nja.
– Dak​le. Sad od​ba​ci​te te kra​ljev​ske ha​lje jer ove noći pred vama su tak​ve stva​ri o
ko​ji​ma je​dan Atlan​ti​đa​nin ni​ka​da nije ni sa​njao.
Sam Bru​le bio je odje​ven tek u oskud​ni omo​tač oko pre​po​na, za koji je za​tak​‐
nuo krat​ki, za​vi​je​ni mač.
- A tko si ti da mi za​po​vi​je​daš? – upi​ta Kull po​ma​lo pred​ba​cu​ju​ći.
– Zar vam Ka-nu nije re​kao da me pos​lu​ša​te u sve​mu ovo​me? – od​vra​ti Pikt
ner​voz​no, dok su mu oči na tren bljes​nu​le. – Ja vas ne vo​lim, gos​po​da​ru, ali u ovom
tre​nut​ku mo​ram od​ba​ci​ti ne​tr​pe​lji​ve mis​li. Uči​ni​te isto. Ali do​đi​te.
Be​šum​no ho​da​ju​ći, on kre​ne pre​ko sobe do vra​ta. Od​škri​nuv​ši vra​ta do​zvo​li
mu da pro​mo​tri hod​nik iz​va​na, bez da ih itko vidi i Pikt baci po​gled pre​ma Kul​lu.
– Što vi​diš?
– Tek osam​na​est ču​va​ra.
Pikt kim​ne i mah​ne Kulu da ga sli​je​di. Kod plo​če na su​sjed​nom zidu Bru​le sta​‐
de i ne​što je na tre​nu​tak on​dje pet​ljao. Onda lako ko​rak​ne una​trag, iz​vla​če​ći mač
dok je to či​nio. Kull uzvik​ne dok se plo​ča tiho otva​ra​la, ot​kri​va​ju​ći sla​bo osvi​jet​lje​‐
 www.balkandownload.org

ni pro​laz.
– Taj​ni hod​nik! – tiho op​so​va Kull. – A ja ni​šta o tome ni​sam znao! Val​ke mi,
net​ko će ple​sa​ti zbog toga!
– Tiho! – psik​ne Pikt.
Bru​le je sta​jao po​put bron​ča​ne sta​tue i kao da mu je sva​ki ži​vac bio na​pet lo​ve​ći
zvu​ko​ve; ne​što u nje​go​vu sta​vu di​glo je Kul​lu kosu na gla​vi, ne od stra​ha, već zbog
ne​kog čud​nog osje​ća​ja iš​če​ki​va​nja. Onda po​zvav​ši ru​kom Bru​le pro​đe kroz taj​na
vra​ta koja su se otvo​ri​la pred nji​ma. Hod​nik je bio gol, ali nije bio pre​kri​ven pra​ši​‐
nom kako bi bilo u slu​ča​ju ne​ko​ri​šte​nog taj​nog hod​ni​ka. Ne​jas​na, siva svje​tlost do​‐
la​zi​la je od ne​ku​da, ali sam iz​vor nije bio vid​ljiv. Sva​kih ne​ko​li​ko ko​ra​ka Kull je vi​‐
dio vra​ta, ne​vid​lji​va, kako je znao, s vanj​ske stra​ne, ali po​sve vid​lji​va iz​nu​tra.
– Ci​je​la je pa​la​ča po​put saća – pro​mrm​lja on. – Da. Noć i dan pro​ma​tra vas,
kra​lju, mno​go oči​ju.
Kra​lja je im​pre​si​oni​rao Bru​le​ov stav. Pikt je po​la​ko na​pre​do​vao, oprez​no, na​po​‐
la sag​nut, dr​že​ći oš​tri​cu ni​sko i is​pru​že​nu pre​ma na​pri​jed. Kad je go​vo​rio, či​nio je
to šap​tom i stal​no je ba​cao po​gled s jed​ne na dru​gu stra​nu.
Hod​nik je na​glo skre​tao i Bru​le se oprez​no na​vi​ri iza za​vo​ja.
– Po​gle​daj​te! – šap​ne on. – Ali za​pam​ti​te! Ni ri​je​či! Ni šuma – ži​vo​ta vam!
Kull se oprez​no na​vi​ri po​red nje​ga. Hod​nik se mi​je​njao iza za​vo​ja i pre​tva​rao u
stu​bi​šte. I tu Kull us​tuk​ne. U pod​nož​ju tih stu​ba le​ža​lo je osam​na​est Cr​ve​nih
Ubo​ji​ca koji su bili noć​na stra​ža pred rad​nom so​bom. Bru​le​ov sti​sak na nje​go​voj
moć​noj ruci i Bru​le​ov svi​re​pi ša​pat uz nje​go​vo rame bili su je​di​no što je za​dr​ža​lo
Kul​la da ne sko​či na te stu​be.
– Tiho, Kul​le! Tiho, u ime Val​ke! – sik​ne Pikt. – Ovi su hod​ni​ci sada praz​ni, ali
puno sam ri​ski​rao time što sam ih vama po​ka​zao, tako da po​vje​ru​je​te u ono što ću
vam reći. Vra​ti​mo se sada na​zad u rad​nu sobu. – i on sta​de uz​mi​ca​ti pu​tem ko​jim
su doš​li, Kull za njim; uma koji se pre​vi​rao od smut​nje.
– Ovo je iz​daj​stvo – mrm​ljao je, dok su mu se sive oči ma​gli​le. – Opa​ko i na​glo!
Mi​nu​te su proš​le ot​kad su ti lju​di sta​ja​li na stra​ži.
Vra​tiv​ši se u sobu, Bru​le pa​ž​lji​vo za​tvo​ri taj​na vra​ta i mah​ne Kul​lu da po​nov​no
po​gle​da kroz pri​tvo​re​na vra​ta. Kull glas​no dah​ne. Is​pred je sta​ja​lo osam​na​est stra​‐
ža​ra!
– Ovo je ča​ro​li​ja! – šap​ne on na​po​la iz​vla​če​ći mač. – Zar mr​tva​ci ču​va​ju hod​‐
nik?
– Da! – je​dva čuj​no po​t​vr​di Bru​le; u Pik​to​vim svje​tlu​ca​vim oči​ma bio je ču​dan
iz​raz. Na tren se za​gle​da​še je​dan dru​go​me u oči, Kul​lo​vo čelo na​bo​ra se u zbu​nje​‐
nom mr​šte​nju dok je po​ku​ša​vao pro​či​ta​ti Pik​to​vo za​go​net​no lice. Onda Bru​le​ove
usne, je​dva se po​mi​ču​ći, obli​ko​va​še ri​je​či:
– Zmi​ja – koja – go​vo​ri!
– Tiho! – šap​ne Kull po​la​žu​ći ruku na Bru​le​ova usta. – Smrt zna​či to iz​go​va​ra​‐
ti! Prok​le​to je to ime!
Pik​to​ve ne​us​tra​ši​ve oči us​traj​no su ga pro​ma​tra​le.
– Po​gle​daj​te po​nov​no, kra​lju Kull. Mo​žda su se stra​ža​ri pro​mi​je​ni​li.
– Ne, to su isti lju​di. Val​ki​nog mi ime​na, to je ča​ro​li​ja – to je lu​di​lo! Svo​jim sam
vlas​ti​tim oči​ma vi​dio ti​je​la tih mu​ška​ra​ca, nema ni osam mi​nu​ta. A ipak tu sto​je.
Bru​le ko​rak​ne na​zad, da​lje od vra​ta, i Kull se auto​mat​ski na​mr​šti.
– Kul​le, što zna​te o obi​ča​ji​ma ove rase ko​jom vla​da​te?
– Dos​ta – a ipak, malo. Va​lu​sia je tako sta​ra...
– Da – Bru​le​ove se oči čud​no oza​ri​še – mi smo tek bar​ba​ri – dje​či​ca u us​po​red​‐
bi sa Se​dam Car​sta​va. Niti oni sami ne zna​ju ko​li​ko su sta​ri. Niti sje​ća​nja lju​di, niti
ana​li po​vjes​ni​ča​ra ne do​se​žu do​volj​no da​le​ko da nam kažu kad su prvi lju​di doš​li s
mora i sa​gra​di​li gra​do​ve na oba​li. Ali, Kul​le, lju​di​ma nisu uvi​jek vla​da​li lju​di! –
kralj se trg​ne. Nji​ho​vi se po​gle​di sret​nu. – Da, pos​to​ji le​gen​da među mo​jim na​ro​‐
dom...
– I mo​jim! – pre​ki​ne ga Bru​le. – To je bilo pri​je nego što smo mi oto​ča​ni pos​ta​‐
li sa​vez​ni​ci Va​lu​si​je. Da, za vla​da​vi​ne La​vo​zu​ba, sed​mog rat​nog po​gla​va​ra Pik​ta,
tako dav​no da nit​ko ne pam​ti ko​li​ko je go​di​na proš​lo. S mora smo doš​li, s oto​ka u
su​to​nu, okru​žu​ju​ći oba​le Atlan​ti​de obru​ša​va​ju​ći se na oba​le Va​lu​si​je va​trom i ma​‐
čem. Da, duge bi​je​le pla​že odje​ki​va​le su od zve​ke​ta ma​če​va i noć je bila svi​je​tla po​‐
put dana od po​ža​ra go​ru​ćih dvo​ra​ca. A kralj, kralj Va​lu​si​je, koji je po​gi​nuo na cr​ve​‐
nom mor​skom pi​je​sku tog mrač​nog dana... – Nje​gov glas umuk​ne; njih dvo​ji​ca zu​‐
ri​la su je​dan u dru​go​ga ne go​vo​re​ći; tada obo​ji​ca klim​nu​še.
– Drev​na je Va​lu​sia! – šap​ne Kull. – Bre​go​vi Atlan​ti​de i Mu bili su tek oto​ci u
moru kad je Va​lu​sia bila mla​da.
Noć​ni po​vje​ta​rac ša​pu​tao je kroz otvo​re​ni pro​zor. Nije to bio slo​bod​ni, svje​ži
mor​ski zrak koji su Bru​le i Kull poz​na​va​li i u ko​je​mu su uži​va​li u svo​joj zem​lji, već
dah po​put šap​ta iz proš​los​ti, bre​me​nit mi​ri​som, aro​mom za​bo​rav​lje​nih stva​ri, iz​di​‐
šu​ći taj​ne koje su bile pras​ta​re kad je svi​jet bio mlad.
Ta​pi​se​ri​ja za​šu​šti i iz​ne​na​da Kull se osje​ti po​put na​gog dje​te​ta pred za​go​net​nim
mu​dros​ti​ma mis​tič​ne po​vi​jes​ti. Po​nov​no ga obu​ze osje​ćaj nes​tvar​nog. U du​bi​ni
 www.balkandownload.org

nje​go​ve duše di​za​li su se mrač​ni, di​vov​ski fan​to​mi, ša​pu​ću​ći mons​tru​oz​ne stva​ri.

Osje​tio je da su u Bru​lu bile iste mis​li. Pik​to​ve oči bile su ne​po​mič​ne na nje​go​vu
licu, žes​to​ko zu​re​ći. Nji​ho​vi se po​gle​di sre​to​še. Kull osje​ti to​plo pri​ja​telj​stvo pre​ma
ovom čla​nu ne​pri​ja​telj​skog ple​me​na. Po​put pro​tiv​nič​kih le​opar​da koji se su​prot​‐
stav​lja​ju lov​ci​ma, ova dva div​lja​ka udru​ži​še se pro​tiv za​jed​nič​kog ne​pri​ja​te​lja ne​‐
ljud​skih moći iz dav​ni​ne. Bru​le ga po​nov​no po​ve​de do taj​nih vra​ta. Tiho uđo​še i
tiho nas​ta​vi​še niz mrač​ni hod​nik, kre​ću​ći se u su​prot​nom prav​cu nego što su pri​je
išli. Na​kon ne​kog vre​me​na Pikt se za​us​ta​vi i nas​lo​ni se na jed​na od taj​nih vra​ta, po​‐
zi​va​ju​ći Kul​la da sa njim po​gle​da kroz taj​ni pro​cjep.
– Ova vode pre​ma malo ko​ri​šte​nom stu​bi​štu koje vode do hod​ni​ka koji pro​la​zi
po​red vra​ta rad​ne sobe.
Oni po​gle​da​še i na​po​s​ljet​ku, po​ja​vi se ne​čuj​ni lik tiho se us​pi​nju​ći stu​ba​ma,.
- Tu! Glav​ni sa​vjet​nik! – uzvik​ne Kull. – Noću i is​u​ka​nog bo​de​ža! Kako, što
ovo zna​či, Bru​le?
– Ubo​ji​ca! I pok​va​re​ni iz​daj​nik! – psik​ne Bru​le. – Ne – Kull je na​mje​ra​vao hi​‐
tro otvo​ri​ti vra​ta i sko​či​ti na​pri​jed. – Bit ćemo iz​gub​lje​ni ako se ov​dje sret​ne​te s
njim jer ih još vre​ba u pod​nož​ju tih stu​ba. Do​đi​te!
Na​po​la tr​če​ći, oni jur​nu​še na​zad kroz hod​nik. Na​zad kroz taj​na vra​ta Bru​le ih
po​ve​de, pa​ž​lji​vo ih za​tva​ra​ju​ći za nji​ma, onda pre​ko dvo​ra​ne koja se otva​ra​la pre​ma
sobi koja se ri​jet​ko ko​ris​ti​la. On od​gur​ne u stra​nu ta​pi​se​ri​je u mrač​nom kut​ku
hod​ni​ka i pov​la​če​ći Kul​la za so​bom, za​vu​če se iza njih. Mi​nu​te su pro​la​zi​le. Kull je
mo​gao čuti kako po​vje​ta​rac u su​sjed​noj sobi nji​še zas​to​ri​ma na pro​zo​ri​ma i to mu
se uči​ni po​put šap​ta du​ho​va. Onda kroz vra​ta, kri​šom, ušu​lja se Tu, glav​ni sa​vjet​‐
nik kra​lja. Oči​to je do​šao kroz rad​nu sobu i, ot​kriv​ši da je praz​na, po​tra​žio svo​ju žr​‐
tvu gdje je sma​trao da će je naj​vje​ro​jat​ni​je naći.
Do​la​zio je uz​dig​nu​tog bo​de​ža, ne​čuj​no ho​da​ju​ći. Na tre​nu​tak zas​ta​ne pro​ma​‐
tra​ju​ći na​iz​gled praz​nu pros​to​ri​ju, koja je bila sla​bo osvi​jet​lje​na tek jed​nom svi​je​‐
ćom. Onda oprez​no nas​ta​vi da​lje, oči​to ne shva​ća​ju​ći gdje je nes​tao kralj. Zas​ta​de
pred mjes​tom gdje su se skri​va​li – i:
– Ubij! – psik​ne Pikt.
U jed​nom moć​nom sko​ku Kull se baci u sobu. Tu se okre​ne, ali za​s​ljep​lju​ju​ća,
ti​grov​ska br​zi​na na​pa​da nije mu pru​ži​la šan​su da se obra​ni ili uz​vra​ti na​pad. Če​lik
ma​če​va bljes​ne u pri​gu​še​noj svje​tlos​ti i za​š​kri​pi na kos​ti kad se Tu sru​ši na​uzanj,
dok mu je Kul​lov mač vi​rio iz​me​đu lo​pa​ti​ca ra​me​na.
Kull se na​dvi​je na nje​ga, is​ke​še​nih zubi u ubo​ji​tom ce​re​ku, ču​pa​ve obr​ve na​mr​‐
šte​ne iz​nad oči​ju koje su bile po​put si​vog leda le​de​nog mora. Onda is​pus​ti bal​čak i
po​vu​če se, po​tre​sen, dok mu se vr​tje​lo, a ruka smr​ti po​či​va​la mu je na kič​mi.
Jer dok je pro​ma​trao, Tu​ovo lice pos​ta​de ne​jas​no i nes​tvar​no; crte lice mi​je​nja​le
su se i pre​ta​pa​le na na​čin koji se nije či​nio mo​gu​ćim. Po​tom, po​put ma​ske od ma​‐
gle koja se ras​pr​šu​je, lice iz​ne​na​da nes​ta​de i pod nje​go​vim us​traj​nim po​gle​dom
zjap​ne mons​tru​oz​na zmij​ska gla​va!
– Val​ka! – dah​ne Kull dok su mu se graš​ci zno​ja pro​bi​ja​li na čelu i onda opet; –
Val​ka!
Bru​le se nag​ne na​pri​jed, ne​po​mič​nog lica. Ipak i u nje​go​vim svje​tlu​ca​vim oči​ma
zr​ca​li​lo se po​ne​što Kul​lo​va uža​sa.
– Uz​mi​te svoj mač, gos​po​di​ne kra​lju – reče on. – Još se mno​go stva​ri mora uči​‐
ni​ti.
Ok​li​je​va​ju​ći, Kull po​lo​ži ruku na bal​čak. Je​žio se dok je no​gom upi​rao u užas
koji je le​žao pred nji​ho​vim sto​pa​li​ma i neki grč mi​ši​ća na​tje​ra ona straš​na usta da se
na​glo ra​zja​pe i on us​tuk​ne osje​ća​ju​ći muč​ni​nu. Tada, bi​je​san na sebe, iz​vu​če svoj
mač i pa​ž​lji​vi​je se za​gle​da u bez​i​me​nu stvar koju je poz​na​vao kao Tu, glav​nog sa​‐
vjet​ni​ka. Osim rep​til​ske gla​ve, ta stvar bila je po​sve na​lik na čo​vje​ka.
– Čo​vjek sa zmij​skom gla​vom! – pro​mrm​lja Kull. – Onda je ovo sve​će​nik zmij​‐
skog boga?
– Da. Pra​vi Tu spa​va ne zna​ju​ći ni​šta. Ovi zlo​tvo​ri mogu uze​ti bilo koji oblik
za​že​le. Od​nos​no, mogu to uz po​moć ma​gij​skih amaj​li​ja i slič​no​ga, na​ba​cu​ju​ći ča​‐
rob​nu mre​žu na svo​ja lica, kao što glu​mac stav​lja ma​sku, tako da mogu na​li​ko​va​ti
bilo kome.
- Onda su sta​re le​gen​de is​ti​na – pro​mrm​lja kralj; – mrač​ne sta​re pri​če koje se
malo tko uop​će usu​đu​je i pro​šap​ta​ti, da ne bi bio po​gub​ljen kao bo​go​hul​nik, one
nisu fan​ta​zi​je. Val​ke mi, mis​lio sam – pret​pos​ta​vio sam – ali čini se da je to iz​van
gra​ni​ca stvar​nos​ti. Ha! Ču​va​ri pred vra​tim...
– Oni su ta​ko​đer zmi​jo-lju​di. Če​kaj​te! Što ćete uči​ni​ti?
– Po​bi​ti ih! – pro​ci​je​di Kull kroz zube.
– Po gla​vi ih se tre​ba uda​ri​ti – reče Bru​le. – Osam​na​est ih čeka iza vra​ta i mo​‐
žda mno​go više u hod​ni​ci​ma. Pos​lu​šaj me, kra​lju, Ka-nu je saz​nao za ovu za​vje​ru.
Nje​go​vi špi​ju​ni pro​dr​li su u naj​in​tim​ni​je taj​ne zmij​skih sve​će​ni​ka i saz​na​li su di​je​‐
lo​ve ove za​vje​re. Dav​no je on ot​krio taj​ne hod​ni​ke u pa​la​či i po nje​go​voj za​po​vi​je​di
pro​učio sam nji​ho​vu kar​tu i do​la​zio ova​mo noću da vam po​mog​nem, da ne po​gi​ne​‐
te kao što su po​gi​nu​li dru​gi kra​lje​vi Va​lu​si​je. Do​šao sam sâm jer bi, da nas je doš​lo
 www.balkandownload.org

više, ne​što po​sum​nja​li. Mno​go ih se ne bi mo​glo ušu​lja​ti u pa​la​ču kao što sam to
uči​nio ja. Ne​što od ove opa​ke za​vje​re ste vi​dje​li. Zmi​jo-lju​di stra​ža​re na va​šim vra​‐
ti​ma, a ovaj ov​dje, u Tu​ovu liku, mo​gao je pro​češ​lja​ti sva os​ta​la mjes​ta pa​la​če; uju​‐
tro, ako sve​će​ni​ci ne bi us​pje​li, pra​vi ču​va​ri bi po​nov​no za​uze​li svo​ja mjes​ta ne zna​‐
ju​ći ni​šta, ne sje​ća​ju​ći se; oni su tre​ba​li pre​uze​ti kriv​nju ako sve​će​ni​ci us​pi​ju. Os​ta​‐
ni​te ov​dje dok se ri​je​šim ove str​vi​ne.
Re​kav​ši to, Pikt na​ba​ci na rame tu užas​nu stvar i nes​ta​de iza još jed​nih taj​nih
vra​ta. Kull os​ta​de sam, u gla​vi mu se sve ko​vi​tla​lo. Sljed​be​ni​ci moć​ne zmi​je, ko​li​ko
ih vre​ba u nje​go​vim gra​do​vi​ma? Kako može ra​zaz​na​ti pra​ve od laž​nih? Da, ko​li​ko
nje​go​vih vjer​nih sa​vjet​ni​ka, nje​go​vih ge​ne​ra​la, su lju​di? Mo​rao je biti si​gu​ran – ali
u koga?
Taj​na plo​ča otvo​ri se pre​ma unu​tra i Bru​le uđe.
– Brz si.
– Da! – rat​nik kre​ne na​pri​jed zu​re​ći u pod. – Ima krvi na sagu. Vi​di​te?
Kull se sag​ne; u uglu oka vi​dio je ne​jas​ni po​kret, blje​sak če​li​ka. Kao ot​pu​šte​ni
luk on se po​dig​ne, za​ba​da​ju​ći mač na​pri​jed. Rat​nik sav omli​ta​vi na maču, dok je
nje​gov pa​dao na pod. Čak i u tom tre​nut​ku Kull mrač​no po​mis​li kako je prik​lad​no
da iz​daj​nik po​gi​ba od mača na isti na​čin na koji je nje​gov vlas​ti​ti na​rod mač ko​ris​‐
tio.
U tre​nut​ku dok je Bru​le skliz​nuo s mača i ras​pros​tro se ne​po​mi​čan po podu,
nje​go​vo lice se poč​ne mi​je​nja​ti i bli​je​di​ti, dok je Kull lo​vio dah, kose dig​nu​te na gla​‐
vi. Ljud​ske crte lica nes​ta​nu i če​ljust ve​li​ke zmi​je straš​no zi​jev​ne, straš​ne iz​bu​lje​ne
oči iz​gle​da​le su otrov​ne čak i u smr​ti.
- Ci​je​lo vri​je​me je bio zmij​ski sve​će​nik! – dah​ne kralj. – Val​ka! Kako slo​žen
plan da me se uhva​ti nes​prem​nog. Onaj Ka-nu, je li on čo​vjek? Je​sam li s Ka-nuom
ja raz​go​va​rao u vr​to​vi​ma? Sve​mo​gu​ćeg mi Val​ke! – je​žio se od užas​nih mis​li: – jesu
li lju​di Va​lu​sie ljud​ska bića ili su svi zmi​je?
Sta​jao je neo​d​lu​čan, ne​jas​no pri​mi​je​tiv​ši kako ta stvar koja se na​zi​va​la Bru​le više
ne nosi na​ruk​vi​cu sa zma​jem. Zvuk ga na​tje​ra da se okre​ne.
Bru​le je pro​la​zio kroz taj​na vra​ta.
– Sta​ni!
Na ruci koja se di​gla pre​ma uz​dig​nu​tom kra​lje​vom maču za​blis​ta na​ruk​vi​ca sa
zma​jem.
– Val​ka! – Pikt se za​us​ta​vi. Onda se mrač​ni osmi​jeh iz​vi​je na nje​go​vim us​na​ma.
– Tako mi bo​go​va mora! Ti de​mo​ni su lu​ka​vi​ji nego što sam pret​pos​tav​ljao.
Mora da je je​dan vre​bao u hod​ni​ci​ma i kad je vi​dio kako od​la​zim no​se​ći ti​je​lo onog
dru​go​ga, pre​uzeo je ljud​ski lik. Tako. Sad se mo​ram i s dru​gim po​za​ba​vi​ti.
– Sta​ni! – još je uvi​jek bilo smr​to​nos​ne pri​jet​nje u Kul​lo​vu gla​su. – Vi​dio sam
kako se dvo​je lju​di pred mo​jim oči​ma pre​tva​ra u zmi​je. Kako da znam da si za​pra​vo
čo​vjek?
Bru​le se na​smi​je.
– Dva su raz​lo​ga, kra​lju Kul​le. Ni​je​dan zmij​ski čo​vjek ne nosi ovo – on po​ka​že
na svo​ju zmaj​sku na​ruk​vi​cu – niti može iz​go​vo​ri​ti ove ri​je​či – i po​nov​no Kull za​‐
ču​je čud​nu fra​zu – Ka nama kaa la​je​ra​ma.
– Ka nama kaa la​je​ra​ma – me​ha​nič​ki po​no​vi Kull. – Dak​le, gdje sam, u ime
Val​ki​no, to čuo? Ili ni​sam! A ipak – i ipak...
– Da, sje​ća​te se, Kul​le – reče Bru​le. – Kroz mrač​ne hod​ni​ke sje​ća​nja vre​ba​ju te
ri​je​či; mada ih ni​ka​da u ži​vo​tu nis​te čuli, ipak u dnev​nim vre​me​ni​ma tako su se du​‐
bo​ko ure​za​le u um duše koja ni​kad ne umi​re, tako da će uvi​jek ne​jas​no po​ti​ca​ti sje​‐
ća​nje, mada ste re​in​kar​ni​ra​ni pri​je mi​li​jun go​di​na. Ta fra​za do​la​zi taj​no iz mrač​nih
i kr​va​vih eona i od tada, pri​je ne​bro​je​no mno​go sto​lje​ća, te su ri​je​či ču​va​ri rase lju​di
koja se bori sa tim groz​nim stvo​re​nji​ma Drev​nog Sve​mi​ra. Jer samo ih pra​vi lju​di
mogu iz​go​vo​ri​ti, čije su če​ljust i usta obli​ko​va​ni dru​ga​či​je nego je u tih stvo​re​nja.
Nji​ho​vo zna​če​nje je za​bo​rav​lje​no, ali ri​je​či same nisu.
– Is​ti​na – reče Kull. – Sje​ćam se le​gen​di Val​ke! – Na​glo se za​us​ta​vio, zu​re​ći jer
iz​ne​na​da kao da su se na​glo otvo​ri​la neka mis​tič​na vra​ta, za​pre​paš​ću​ju​ća, ne​pojm​‐
lji​va pros​trans​tva otvo​ri​la su se u du​bi​ni nje​go​ve svi​jes​ti i na tre​nu​tak kao da se za​‐
gle​dao na​zad kroz bes​kraj na ko​je​mu se pros​ti​rao ži​vot za ži​vo​tom; pro​ma​tra​ju​ći
kroz ne​jas​nu i sa​blas​nu ma​glu ne​jas​ne obli​ke koje su ot​kri​va​la mr​tva sto​lje​ća – lju​‐
di u bor​bi sa straš​nim ču​do​vi​šti​ma, is​treb​lju​ju​ći s pla​ne​ta straš​ne uža​se. Na pod​lo​zi
od sive pro​mje​nji​ve po​za​di​ne kre​ta​li su se čud​ni noć​no​mor​ni obli​ci, fan​ta​zi​je lu​di​la
i stra​ha; a čo​vjek, bož​ji la​kr​di​jaš, sli​je​pi, bez​um​ni lu​ta​li​ca iz pra​ši​ne sli​je​de​ći dugi
kr​va​vi trag svo​je sud​bi​ne, ne zna​ju​ći za​što, bru​ta​lan, ne​pro​miš​ljen, po​put ve​li​kog
ubo​ji​tog dje​te​ta, ipak osje​ća​ju​ći po​ne​što od is​kre bo​žan​ske va​tre... Kull ru​kom pro​‐
tr​lja svo​je obr​ve, po​tre​sen; ti mrač​ni po​gle​di u po​nor sje​ća​nja uvi​jek bi ga upla​ši​li.
– Nes​ta​li su – reče Bru​le kao da mu čita um. – Žene-pti​ce, har​pi​je, lju​di-ši​šmi​ši,
le​te​ći zlo​tvo​ri, lju​di-vu​ko​vi, de​mo​ni, go​bli​ni – svi osim tih stvo​re​nja od ko​jih jed​no
leži pred na​šim no​ga​ma i tek ne​ko​li​ko lju​di-vu​ko​va. Dug i stra​šan bio je rat, pro​te​‐
gao se kroz kr​va​va sto​lje​ća, ot​kad su se prvi lju​di di​gli iz ka​lju​že maj​mun​skog ži​vo​ta
okre​ću​ći se pro​tiv onih koji su onda vla​da​li svi​je​tom.
 www.balkandownload.org

– I na​po​s​ljet​ku čo​vje​čans​tvo ih je po​ra​zi​lo, tako dav​no je to bilo da su samo ni​‐

štav​ne mrač​ne le​gen​de doš​le do nas kroz vri​je​me. Zmi​jo-lju​di po​s​ljed​nji su nes​ta​li,
ipak kako su ih po​s​ljed​nji lju​di po​ko​ra​va​li čak i njih i tje​ra​ju​ći kroz pus​te zem​lje
svi​je​ta, neka se pare sa pra​vim zmi​ja​ma sve dok jed​nog dana, kao u pri​ča​ma, straš​ni
soj ne nes​ta​ne za​uvi​jek. Ipak te Stva​ri vra​ti​le su se vje​što za​krin​ka​ne, dok su lju​di
pos​ta​ja​li sve mek​ši i iz​o​bli​če​ni, za​bo​rav​lja​ju​ći drev​ne ra​to​ve. Ah, bio je to mra​čan i
ta​jan rat! Među lju​de Mla​đe Zem​lje umi​je​ša​la su se straš​na ču​do​vi​šta Sta​rog Pla​ne​‐
ta, koje je ču​va​la nji​ho​va straš​na mu​drost i mis​ti​ci​zam, do​zvo​lja​va​ju​ći im da uzmu
sve obli​ke i for​me, taj​no ra​de​ći svo​ja stra​hot​na dje​la. Ni je​dan čo​vjek nije znao tko
je pra​vi čo​vjek, a tko laž​ni. Ni je​dan čo​vjek nije mo​gao vje​ro​va​ti čo​vje​ku. Ipak vlas​‐
ti​ta ih je vje​šti​na nag​na​la da stvo​re na​či​ne pre​poz​na​va​nja laž​nih od pra​vih. Čo​vjek
je uzeo lik is​ko​va​nog le​te​ćeg zma​ja, kri​la​tog di​no​sa​ura, ču​do​vi​šta iz proš​lih vre​me​‐
na, koji je ve​li​ki ne​pri​ja​telj zmi​ja. I lju​di su upo​treb​lja​va​li te ri​je​či koje sam vam iz​‐
go​vo​rio jed​na​ko kao i znak i sim​bol jer, kao što re​koh, samo ih pra​vi lju​di mogu
po​no​vi​ti. I tako se čo​vje​čans​tvo pro​mi​je​ni​lo. Ipak po​nov​no su zlo​tvo​ri doš​li i to
na​kon što smo ih za​bo​rav​lja​li – čo​vjek je i da​lje maj​mun i za​bo​rav​lja ono što mu
nije pred oči​ma. Doš​li su kao sve​će​ni​ci; a do tada su lju​di u svom luk​su​zu i moći za​‐
bo​ra​vi​li vje​ru sta​re re​li​gi​je i vje​ro​va​nja, i zmi​jo-lju​di pod krin​kom uči​te​lja no​vog i
is​ti​ni​tog kul​ta, iz​gra​di​li su mons​tru​oz​nu re​li​gi​ju obo​ža​va​nja zmij​skog boga. Tak​va
je nji​ho​va moć da se sada samo pod pri​jet​njom smr​ti mogu po​no​vi​ti sta​re le​gen​de o
zmi​jo-lju​di​ma i lju​di se po​nov​no kla​nja​ju zmij​skom bogu u no​vom obli​ku; i kao
sli​je​pe bu​da​le koje jesu, mnoš​tvo lju​di ne vidi vezu iz​me​đu te moći i moći lju​di koji
su ih dav​no sru​ši​li sa vlas​ti. Kao sve​će​ni​ci zmi​jo-lju​di za​do​volj​ni su što vla​da​ju – a
ipak... – On se za​us​ta​vi.
– Nas​ta​vi – Kull osje​ti kako mu se od ne​la​go​de po​nov​no diže nje​go​va krat​ka
kosa.
– Kra​lje​vi su vla​da​li kao pra​va ljud​ska bića Va​lu​si​je — šap​ne Pikt — a ipak kad
bi gu​bi​li u bit​ka​ma umi​ra​li su kao zmi​je – kao što je umro i onaj koji je pao pod
kop​ljem La​vo​zu​ba na cr​nim oba​la​ma dok smo mi oto​ča​ni pljač​ka​li Se​dam Car​sta​‐
va. A kako to može biti, lor​de Kul​le? Te kra​lje​ve ro​di​le su žene i ži​vje​li su kao lju​di!
Ovo je is​ti​na – pra​vi su kra​lje​vi taj​no po​gub​lje​ni – baš kao što ste i vi no​ćas tre​ba​li
umri​je​ti – a sve​će​ni​ci zmij​skog kra​ljev​s​tva za​uze​li bi nji​ho​va mjes​ta, da nit​ko ne
zna.
Kull je pso​vao kroz zube.
– Da, tako mora da je. Nit​ko nije vi​dio sve​će​ni​ka Zmi​je i po​ži​vio, to se zna. Oni
žive u pot​pu​noj taj​nos​ti.
– Sta​nje dr​ža​ve u Se​dam Car​sta​va zbu​nju​ju​ća je, ču​do​viš​na stvar – reče Bru​le. –
On​dje pra​vi lju​di zna​ju da se među nji​ma šu​lja​ju špi​ju​ni Zmi​je i lju​di koji su Zmi​ji​‐
ni sa​vez​ni​ci – po​put Ka​anu​uba, ba​ru​na od Bla​ala – a ipak ni je​dan čo​vjek ne usu​‐
đu​je se pro​ka​za​ti one na koje sum​nja da ne bi is​ku​sio nji​ho​vu osve​tu. Ni​je​dan čo​‐
vjek ne vje​ru​je svo​jim dru​go​vi​ma i pra​vi dr​žav​ni​ci ne usu​đu​ju se me​đu​sob​no otvo​‐
re​no raz​go​va​ra​ti. Kad bi mo​gli biti si​gur​ni, kad bi zmi​jo-lju​di ili nji​ho​va za​vje​ra bila
ot​kri​ve​na, tada bi se moć Zmi​je pre​lo​mi​la na​po​la; jer tada bi se svi udru​ži​li pro​tiv
za​jed​nič​kog ne​pri​ja​te​lja, is​tje​ru​ju​ći iz​daj​ni​ke. Ka-nu sam do​volj​no je lu​kav i hra​bar
da se bori pro​tiv njih, a ipak je Ka-nu saz​nao tek to​li​ko od nji​ho​ve za​vje​re da mi
kaže što će se de​si​ti – što se do​ga​đa​lo do ovog tre​nut​ka. Sto​ga sam bio spre​man; od
sada se mo​ra​mo po​uz​da​ti u sre​ću i u vlas​ti​tu vje​šti​nu. Ov​dje za sada mis​lim da smo
si​gur​ni; oni zmi​jo-lju​di iza vra​ta ne usu​đu​ju se na​pus​ti​ti stra​žu da se pra​vi lju​di ne
bi iz​ne​na​da po​ja​vi​li. Ali su​tra će pro​ba​ti ne​što dru​go, bu​di​te uvje​re​ni. Samo ne
mogu reći što će uči​ni​ti, niti čak niti Ka-nu; već se mo​ra​mo dr​ža​ti je​dan dru​go​ga.
Kra​lju Kul​le, sve dok ih ne po​ko​ri​mo ili obo​ji​ca po​gi​ne​mo. Po​đi​te sa mnom dok
skri​vam ovaj leš tamo gdje sam od​nio i onaj onog dru​gog stvo​ra.
Kull je kroz taj​na vra​ta sli​je​dio Pik​ta koji je no​sio straš​ni te​ret i onda niz mrač​ni
hod​nik. Nji​ho​va sto​pa​la, iz​u​če​na da budu tiha u div​lji​ni, nisu či​ni​la šuma. Po​put
fan​to​ma kli​zi​li su kroz sa​blas​nu svje​tlost, dok se Kull pi​tao kako to da su hod​ni​ci
tako praz​ni; na sva​kom za​vo​ju oče​ki​vao je da će na​le​tje​ti na neku straš​nu pri​ka​zu.
Sum​nja je ku​ha​la u nje​mu; vodi li ga ovaj Pikt u za​sje​du? Za​os​tao je ko​rak ili dva
iza Bru​lea, mača sprem​nog da uda​ri Pik​to​va ne​za​šti​će​na leđa. Bru​le bi tre​bao prvi
umri​je​ti ako ga je na​mje​ra​vao iz​da​ti. Ali čak i ako je Pikt bio svjes​tan kra​lje​ve sum​‐
nje, nije to po​ka​zi​vao. Čvr​sto se kre​tao na​pri​jed sve dok ne do​đo​še do sobe, praš​ne
i dugo ne​ko​ri​šte​ne, gdje su vi​sje​le pljes​ni​ve ta​pi​se​ri​je. Bru​le ih od​gur​ne i tamo sa​‐
kri​je leš.
Onda se okre​nu da se vra​te is​tim pu​tem, kad iz​ne​na​da Bru​le zas​ta​ne tako na​glo
da je bio bli​že smr​ti nego što je znao jer Kull je bio na rubu ži​va​ca.
– Ne​što se miče u hod​ni​ku – psik​ne Pikt. – Ka-nu je re​kao da će ovi pu​to​vi biti
praz​ni, a ipak...
On is​u​ka mač i od​šu​lja se u hod​nik, dok ga je Kull oprez​no sli​je​dio.
Malo da​lje niz hod​nik čud​ni, ne​jas​ni sjaj se na​zi​rao, pri​bli​ža​va​ju​ći se k nji​ma.
Na​pe​tih ži​va​ca oni su oče​ki​va​li, nas​lo​nje​ni na zid hod​ni​ka; če​ka​ju​ći ne zna​ju​ći što,
ali Kull je čuo Bru​le​ov dah kako mu se ci​je​di kroz zube i iz​no​va je bio uvje​ren u
 www.balkandownload.org

Bru​le​ovu lo​jal​nost.
Sjaj se pre​tvo​ri u za​sje​nje​ni lik. Bio je ne​jas​no na​lik ljud​skom, ali ma​glo​vit i var​‐
ljiv, po​put tra​ka ma​gle, pos​ta​ju​ći ma​te​ri​jal​ni​ji kako se pri​bli​ža​vao, ali ne po​sve ma​‐
te​ri​ja​lan. Lice je gle​da​lo pre​ma nji​ma, par ve​li​kih svi​je​tle​ćih oči​ju koje kao da su
odra​ža​va​le muke mi​li​ju​na sto​lje​ća. Nije bilo zlo​će na tom licu, u nje​go​vim ne​jas​‐
nim, is​tro​še​nim cr​ta​ma, već samo ve​li​kog ža​lje​nja – i to lice – to lice...
– Sve​moć​ni bo​go​vi! – dah​ne Kull ko​je​mu kao da je le​de​na ruka zgra​bi​la dušu; –
Eal​lal, kralj Va​lu​si​je, koji je umro pri​je ne​ko​li​ko ti​su​ća go​di​na!
Bru​le se stis​nuo što je više mo​gao, nje​go​ve oči ra​ši​re se u iz​ra​zu čis​tog uža​sa, mač
za​drh​ti u nje​go​vu sti​sku, po​tre​sen prvi puta te čud​ne noći. Us​pra​van i pr​ko​san sta​‐
jao je Kull, ins​tin​k​tiv​no di​žu​ći svoj be​sko​ris​ni mač da bude spre​man; naj​e​žen, na​‐
kos​tri​je​še​ne kose, a ipak kralj kra​lje​va, spre​man uhva​ti​ti se u ko​štac s mo​ći​ma nez​‐
na​nog mr​tva​ca kao da je ri​ječ o mo​ći​ma ži​vih.
Fan​tom nas​ta​vi rav​no na​pri​jed, ne oba​zi​ru​ći se na njih; Kull se po​vu​če dok je
ovaj pro​la​zio po​red njih, osje​ća​ju​ći le​de​ni dah koji je bio po​put daha ar​k​tič​kog sni​‐
je​ga. Rav​no na​pri​jed nas​ta​vio je lik po​la​ga​nim, ti​him ko​ra​ci​ma, kao da su lan​ci svih
vre​me​na bili ve​za​li ta nes​tvar​na sto​pa​la; nes​ta​ju​ći iza ugla.
– Val​ka! – pro​mrm​lja Pikt, oti​ru​ći hlad​ni znoj s čela. – To nije bio čo​vjek! To
je bio duh!
– Da! – Kull je od​ma​hi​vao gla​vom u ču​đe​nju. – Jesi li pre​poz​nao to lice? To je
bio Eal​lal, koji je vla​dao Va​lu​si​jom pri​je mno​go ti​su​ća go​di​na i ko​je​ga su naš​li muč​‐
ki ubi​je​nog u pri​jes​tol​noj dvo​ra​ni – onoj sobi koja je sada poz​na​ta kao Prok​le​ta
soba. Zar nisi vi​dio nje​go​vu sta​tuu u Sobi sla​ve kra​lje​va?
– Da, sada se sje​ćam pri​če. Bo​go​vi, Kul​le! To je još je​dan znak straš​ne i opa​ke
moći zmij​skih sve​će​ni​ka – tog kra​lja po​gu​bi​li su zmi​jo-lju​di i sto​ga je nje​go​va duša
pos​ta​la nji​hov slu​ga, da im slu​ži kroz vječ​nost! Pri​če odu​vi​jek go​vo​re da ako čo​vje​‐
ka po​gu​be zmi​jo-lju​di nje​gov će im duh za​uvi​jek os​ta​ti slu​ga.
Kul​lov se di​vov​ski lik stre​se.
– Val​ka! Koje li sud​bi​ne! Zak​li​njem te! – nje​go​vi se pr​sti stis​nu oko Bru​le​ove
ži​la​ve ruke po​put če​li​ka – zak​li​njem te! Ako me stig​ne smrt od ovih opa​kih ču​do​‐
vi​šta, pro​bo​di me svo​jim ma​čem ra​di​je nego da mi duša slu​ži.
– Ku​nem se – od​go​vo​ri Bru​le, nje​go​ve oš​tre oči bljes​nu​še. – I vi uči​ni​te isto za
mene, Kul​le.
Nji​ho​ve jake des​ni​ce sre​to​še se u ti​ši​ni pe​ča​te​ći nji​hov kr​va​vi do​go​vor.
 4.
MA​SKE

K ull je sje​dio na svom tro​nu i zu​rio u more lica koje se okre​nu​lo pre​ma nje​mu.
Je​dan dvor​ja​nin go​vo​rio je ujed​na​če​nim to​nom, ali kralj ga je je​dva čuo. U
bli​zi​ni Tu, glav​ni sa​vjet​nik, sprem​no je če​kao Kul​lo​vu na​red​bu, no sva​ki put
kad bi kralj po​gle​dao pre​ma nje​mu Kull bi u sebi za​drh​tao. Na​iz​gled dvor​ski ži​vot
na​li​ko​vao je mir​noj po​vr​ši​ni mora iz​me​đu dva vala. Raz​miš​lja​ju​ći o do​ga​đa​ji​ma od
noć ra​ni​je sada se sve či​ni​lo kao san, sve dok mu po​gled ne pad​ne na ruku po​red
nje​go​va tro​na. Sme​đa, ži​la​va ruka po​či​va​la je on​dje, na či​jem je za​peš​ću blis​ta​la na​‐
ruk​vi​ca sa zma​jem; Bru​le je sta​jao po​red tro​na i tek Pik​tov žus​tri taj​ni ša​pat vra​ti ga
na​zad iz nes​tvar​nog car​stva u koje je za​šao.
Ne, to nije bio san, ta mons​tru​oz​na me​đu​igra. Dok je sje​dio na svom tro​nu u
Dvo​ra​ni druš​tva i pro​ma​trao dvor​ja​ne, dame, lor​do​ve, po​li​ti​ča​re, či​ni​lo mu se kao
da su nji​ho​va lica samo ilu​zi​je, nes​tvar​ne stva​ri, koje pos​to​je samo kao sje​ne, ru​ga​‐
ju​ći se tva​ri. Uvi​jek je nji​ho​va lica vi​dio kao ma​ske, ali ra​ni​je je gle​dao na njih sa
suz​dr​ža​nom to​le​ran​ci​jom mis​le​ći kako vidi pod ma​ska​ma praz​ne, ne​ja​ke duše, škr​‐
te, po​hlep​ne, pre​va​rant​ske; sada je tu pos​to​jao mrač​ni pri​zvuk, opa​ko zna​če​nje, ne​‐
jas​ni užas koji je vre​bao is​pod glat​kih ma​ski. Dok je iz​mje​nji​vao uljud​nos​ti s ne​kim
ple​mi​ćem ili sa​vjet​ni​kom či​ni​lo mu se kao da na​smi​je​še​no lice nes​ta​je po​put dima i
straš​ne če​ljus​ti zmi​je bi zi​jev​nu​le iza njih. Ko​li​ko ih je onih koje je pro​ma​trao bilo
straš​na, ne​ljud​ska ču​do​vi​šta, ku​ju​ći za​vje​ru da ga ubi​ju, is​pod tih glat​kih hip​no​tič​‐
kih ilu​zi​ja ljud​skih lica?
Va​lu​sia – zem​lja sno​va i noć​nih mora – kra​ljev​s​tvo sje​na, ko​ji​ma su vla​da​li fan​‐
to​mi koji su se kre​ta​li na​zad i na​pri​jed iza os​li​ka​nih zas​to​ra ru​ga​ju​ći se be​sko​ris​‐
 www.balkandownload.org

nom kra​lju koji je sje​dio na tro​nu – koji je i sam bio sje​na.

A kao pri​ja​telj​ska sje​na Bru​le je sta​jao po​red nje​ga, tam​ne oči blis​ta​le su sa ne​‐
po​mič​nog lica. Stvar​ni čo​vjek, Bru​le! I Kull osje​ti kako stvar​no pos​ta​je nje​go​vo pri​‐
ja​telj​stvo pre​ma div​lja​ku i osje​ti kako Bru​le osje​ća to pri​ja​telj​stvo pre​ma nje​mu čak
i više nego što je zah​ti​je​va​la nuž​nost dr​žav​nih stva​ri.
A što je, za​mis​li se Kull, stvar​nost ži​vo​ta? Am​bi​ci​ja, moć, po​nos? Pri​ja​telj​stvo
mu​ška​ra​ca, lju​bav žena – koje Kull ni​ka​da nije upoz​nao – bor​ba, pljač​ka, što? Je li
stvar​ni Kull sje​dio na tro​nu ili je pra​vi Kull bio onaj koji je kr​sta​rio br​di​ma Atlan​‐
ti​de pljač​ka​ju​ći uda​lje​ne oto​ke u za​la​sku sun​ca i smi​ju​ći se po​nad ze​le​nih ri​ču​ćih
va​lo​va mora Atlan​ti​de? Kako čo​vjek može biti to​li​ko raz​li​či​tih lju​di u jed​nom ži​‐
vot​nom vi​je​ku? Jer Kull je znao da pos​to​ji mno​go Kul​lo​va i pi​tao se koji je od njih
pra​vi Kull. Na​po​s​ljet​ku, sve​će​ni​ci Zmi​je otiš​li su samo ko​rak da​lje u svo​joj ma​gi​ji
jer svi lju​di nose ma​ske i mno​gi raz​li​či​te ma​ske za raz​li​či​te mu​škar​ce ili žene; i Kull
se pi​tao ne vre​ba li zmi​ja is​pod sva​ke od tih ma​ski. Sto​ga je sje​dio i lu​tao čud​nim la​‐
bi​rin​tom svo​jih mis​li, a dvor​ja​ni su do​la​zi​li i od​la​zi​li i sit​ni dnev​ni za​da​ci su se rje​‐
ša​va​li, sve dok na​po​s​ljet​ku kralj i Bru​le nisu sje​di​li u Dvo​ra​ni druš​tva sami s iz​u​zet​‐
kom ne​ko​li​ko pos​pa​nih slu​gu.
Kull osje​ti da je is​crp​ljen. Niti on niti Bru​le nisu te noći spa​va​li, niti je Kull spa​‐
vao noć ra​ni​je, kada je u vr​to​vi​ma Ka-nua pri​mio prve na​tru​he čud​nih stva​ri koje
će se do​go​di​ti. Proš​le noći ni​šta se više nije do​go​di​lo na​kon što su se vra​ti​li u rad​nu
sobu iz taj​nih hod​ni​ka, ali nisu se usu​đi​va​li niti ma​ri​li da zas​pu. Kull, koji je imao
ne​vje​ro​jat​nu vi​tal​nost vuka, po​ne​kad je da​ni​ma i da​ni​ma mo​gao iz​dr​ža​ti bez sna, u
nje​go​vim div​ljim pri​mi​tiv​nim da​ni​ma, ali sada je nje​gov um bio za​uzet stal​nim raz​‐
miš​lja​njem i sa​blas​noš​ću proš​le noći koja mu je tr​ga​la živ​ce. Tre​ba​lo mu je sna, ali
san je bila zad​nja stvar na nje​go​vu umu.
A ne bi se ni usu​dio zas​pa​ti kad bi se toga pri​sje​tio. Dru​ga stvar koja ga je uz​dr​‐
ma​la bila je či​nje​ni​ca da su se, mada su on i Bru​le pa​ž​lji​vo po​ku​ša​va​li uvi​dje​ti hoće
li se i kada stra​ža​ri pred rad​nom so​bom pro​mi​je​ni​ti; ipak mi​je​nja​li bez nji​ho​va zna​‐
nja jer slje​de​će ju​tro oni koji su sta​ja​li na stra​ži mo​gli su po​no​vi​ti Bru​le​ove ma​gič​ne
ri​je​či, ali nisu se sje​ća​li da se de​si​lo išta neo​bič​no. Mis​li​li su da su sta​ja​li na stra​ži ci​‐
je​lu noć, kao i obič​no, i Kull nije re​kao ni​šta da im pro​tu​rje​či. Vje​ro​vao je da su to
pra​va ljud​ska bića, ali Bru​le mu je sa​vje​to​vao neka sve za​ta​ji i Kull je sma​trao da je
to naj​bo​lje.
Sada se Bru​le nag​ne pre​ko tro​na, spus​ti glas tako da čak ni li​je​ni slu​ge nisu mo​‐
gli čuti:
 – Usko​ro će na​pas​ti, uvje​ren sam u to, Kul​le. A ne​dav​no mi je Ka-nu ot​krio taj​‐
ni znak. Sve​će​ni​ci zna​ju da smo ot​kri​li nji​ho​vu za​vje​ru, na​rav​no, ali ne zna​ju ko​li​‐
ko zna​mo. Mo​ra​mo biti sprem​ni na bilo koju vr​stu na​pa​da. Ka-nu i po​gla​va​ri Pik​ta
os​tat će na uda​lje​nos​ti da ih se može pri​zva​ti kako god da se ovo za​vr​ši​lo. Ha, Kul​‐
le, ako dođe do od​lu​ču​ju​će bit​ke, uli​ce i dvor​ci Va​lu​si​je obo​jit će se cr​ve​no!
Kull se mrač​no na​smi​je​ši. Bilo koju vr​stu ak​tiv​nos​ti pri​hva​tio bi sad s div​ljom
ra​doš​ću. Ovo lu​ta​nje u la​bi​rin​tu ilu​zi​ja i ma​gi​je bilo je po​sve pro​tiv​no nje​go​voj na​‐
ra​vi. Žu​dio je za sko​kom i udar​ci​ma ma​če​va, za ra​dos​nom slo​bo​dom bit​ke.
Tada u Dvo​ra​nu druš​tva po​nov​no uđe Tu i os​ta​li sa​vjet​ni​ci.
– Gos​po​di​ne kra​lju, spre​ma se sat sa​vje​to​va​nja i sprem​ni smo vas is​pra​ti​ti u
sobu za sa​vje​to​va​nje.
Kull se dig​ne i sa​vjet​ni​ci klek​nu​še ko​lje​ni​ma dok je pro​la​zio kroz pro​laz koji su
mu uči​ni​li uk​la​nja​ju​ći se pred njim, us​ta​ju​ći za njim i sli​je​de​ći ga. Obr​ve se trg​nu​še
kad je Pikt pr​kos​no kre​nuo za kra​ljem, ali nit​ko nije pro​tus​lo​vio. Bru​le​ov iz​a​zi​vač​‐
ki po​gled pre​šao je pre​ko glat​kih lica sa​vjet​ni​ka s pr​ko​som div​lja​ka koji se na​me​će.
Gru​pa pro​đe kroz broj​ne dvo​ra​ne i na​po​s​ljet​ku dođe do sobe za sa​vje​to​va​nje.
Vra​ta su bila za​tvo​re​na kao i obič​no i sa​vjet​ni​ci se pos​lo​ži​še pre​ma ran​ku pred po​‐
di​ju​mom na ko​je​mu je sta​jao kralj. Po​put bron​ča​ne sta​tue Bru​le sta​de iza Kul​la.
Kull pros​tri​je​li sobu br​zim po​gle​dom. Za​si​gur​no ov​dje ne može biti iz​daj​ni​ka.
Se​dam​na​est sa​vjet​ni​ka bilo je ov​dje, svi su ga poz​na​va​li; svi su ga po​du​pr​li kad je za​‐
uzeo tron.
– Lju​di Va​lu​si​je... – za​po​če on na uobi​ča​je​ni na​čin, onda sta​ne, zbu​njen. Sa​vjet​‐
ni​ci se di​go​še kao je​dan i kre​nu​še pre​ma nje​mu. Nije bilo ne​pri​ja​telj​stva u nji​ho​vim
po​gle​di​ma, ali ono što su či​ni​li čud​no je dje​lo​va​lo u sobi za sa​vje​to​va​nje. Oni naj​is​‐
tak​nu​ti​ji bili su mu po​sve bli​zu kad Bru​le sko​či na​pri​jed, šću​ću​riv​ši se po​put le​‐
opar​da.
– Ka nama kaa la​ja​ra​ma! – nje​gov glas slo​mi zlo​kob​nu ti​ši​nu sobe i naj​bli​ži sa​‐
vjet​nik us​tuk​ne, ruka mu se za​vu​če u ha​lju; i kao opru​ga Bru​le sko​či i čo​vjek pa​nič​‐
no po​sr​ne i već je le​žao po​sve mi​ran dok mu je lice bli​je​di​lo i pos​ta​ja​lo gla​va moć​ne
zmi​je.
– Ubij, Kul​le! – za​š​kri​pi Pik​tov glas. – Sve su to zmij​ski lju​di!
Sve os​ta​lo bilo je sker​let​na iz​ma​gli​ca. Kull je vi​dio kako poz​na​ta lica nes​ta​ju kao
ma​gla i na nji​ho​vom mjes​ti​ma zjap​nu​la su straš​na rep​til​ska lica dok je ci​je​la dru​ži​‐
na na​sr​nu​la na​pri​jed. Mada mu je um bio zbu​njen, nje​go​vo di​vov​sko ti​je​lo nije po​‐
sr​ta​lo.
 www.balkandownload.org

Pje​sma nje​go​va mača is​pu​ni sobu i po​pla​va koja je na​sr​ta​la pre​tvo​ri se u cr​ve​ni
val. Ali po​nov​no su išli na​pri​jed, či​ni​lo se kao da su sprem​ni od​ba​ci​ti svo​je ži​vo​te
samo da sru​še kra​lja. Straš​ne če​ljus​ti otva​ra​le su se na nje​ga; straš​ne oči blis​ta​le su
ne trep​ću​ći; užas​ni smrd​lji​vi za​dah is​pu​nio je zrak – zmij​ski mi​ris koji je Kull poz​‐
na​vao iz juž​nih džun​gli. Ma​če​vi i bo​de​ži kre​ta​li su pre​ma nje​mu i bio je ne​jas​no
svjes​tan toga da ga po​v​rje​đu​ju. Ali Kull je bio u svom ele​men​tu; ni​ka​da ra​ni​je nije
se sreo s tako opa​kim ne​pri​ja​te​lji​ma, no to mu je malo zna​či​lo; bili su živi, u svo​jim
ve​na​ma ima​li su krv koja se mo​gla pro​su​ti i umi​ra​li su od nje​go​va ve​li​kog mača koji
im je otva​rao lu​ba​nje i pro​ba​dao ti​je​la. Rez, ubod, ubod i za​mah. Ipak, Kull bi
umro on​dje da nije bilo čo​vje​ka koji se stis​nuo uz nje​ga pa​ri​ra​ju​ći i uba​da​ju​ći. Kralj
je bio kao po​lu​dio bo​re​ći se na straš​ni atlan​ti​đan​ski na​čin, koji tra​ži smrt da se po​‐
za​ba​vi sa smr​ću; nije se tru​dio iz​bje​ga​va​ti ubo​de i re​zo​ve, sto​je​ći us​prav​no i stal​no
na​li​je​ću​ći pre​ma na​pri​jed, bez i jed​ne mis​li u nje​go​vu po​div​lja​lom umu osim mis​li
o uboj​stvu. Nije se do​ga​đa​lo tako čes​to da Kull za​bo​ra​vi svo​ju bo​ri​lač​ku vje​šti​nu u
svom pri​mi​tiv​nom bi​je​su, ali sada su se neki lan​ci slo​mi​li s nje​go​ve duše, pre​pla​vi​li
mu um cr​ve​nim va​lom kr​vo​žed​nos​ti. Sru​šio bi ne​pri​ja​te​lja sva​kim udar​cem, ali oni
su se skla​pa​li oko nje​ga i Bru​le se stal​no okre​tao oni​ma koje je po​ko​sio dok se sti​‐
skao po​red Kul​la pa​ri​ra​ju​ći i od​bi​ja​ju​ći svo​jom hlad​nom vje​šti​nom, ne ubi​ja​ju​ći
ona​ko kako je Kull ubi​jao du​gim re​zo​vi​ma i udar​ci​ma, već krat​kim udar​ci​ma i
ubo​di​ma pre​ma gore.
Kull se smi​jao lu​đač​kim smi​je​hom. Pres​tra​še​na lica ko​vi​tla​la su se oko nje​ga u
sker​let​nom po​ža​ru. Osje​tio je kako mu se če​lik za​ba​da u ruku i on žabi svoj mač u
tre​pe​ra​vom luku u pr​s​nu kost svog pro​tiv​ni​ka. Onda se ma​gla sta​de ra​zi​la​zi​ti i kralj
ugle​da kako on i Bru​le sami sto​je po​nad straš​nih gri​miz​nih li​ko​va koji su le​ža​li svu​‐
da po podu.
– Val​ke mu! Kak​vo ubi​ja​nje! – reče Bru​le oti​ru​ći krv iz oči​ju. – Kul​le, da su ovo
bili rat​ni​ci koji zna​ju ko​ris​ti​ti če​lik, mi bi​smo umr​li ov​dje. Ovi zmij​ski sve​će​ni​ci ne
zna​ju ni​šta o ma​če​va​nju i umi​ru lak​še nego i je​dan čo​vjek ko​jeg sam ubio. A ipak,
da ih je bilo još ne​ko​li​ko, mis​lim da bi ci​je​la stvar dru​ga​či​je za​vr​ši​la.
Kull kim​ne. Div​lji po​lu​dje​li sjaj nes​tao je os​tav​lja​ju​ći zbu​nju​ju​ći osje​ćaj ve​li​kog
umo​ra. Krv je cu​ri​la s rana na nje​go​vim pr​si​ma, ra​me​ni​ma, ru​ka​ma i no​ga​ma. Bru​le
sam, koji je kr​va​rio iz broj​nih po​sje​ko​ti​na, baci pre​ma nje​mu za​bri​nu​ti po​gled.
– Gos​po​di​ne Kul​le, po​žu​ri​mo da ti žene pre​vi​ju rane.
Kull ga pi​ja​no od​gur​ne svo​jom moć​nom ru​kom.
– Ne, po​bri​nut ćemo se za to kad s ovim za​vr​ši​mo. Ti ipak idi i neka ti pre​gle​da​‐
ju rane – na​re​đu​jem ti.
Pikt se mrač​no na​smi​je.
– Vi ste ra​nje​ni više od mene, gos​po​di​ne kra​lju... – za​po​če on, onda zas​ta​ne kao
da je ne​če​ga iz​ne​na​da pos​tao svjes​tan. – Val​ke mu, Kul​le, ovo nije soba za sa​vje​to​‐
va​nje!
Kull se os​vr​ne i iz​ne​na​da kao da se ma​gla ra​ziš​la.
– Ne, ovo je soba u ko​joj je Eal​lal umro ti​su​ća​ma go​di​na ra​ni​je – ota​da se ne ko​‐
ris​ti i zovu je Prok​le​tom.
– Onda, bo​go​va mu, ipak su nas pre​va​ri​li! – bi​jes​no uzvik​ne Bru​le uda​ra​ju​ći no​‐
gom le​še​ve pred nji​ma. – Na​tje​ra​li su nas da kao bu​da​le uđe​mo u nji​ho​vu zam​ku!
Svo​jom ma​gi​jom mi​je​nja​ju iz​gled sve​ga.
– Onda nam pred​sto​ji još ve​ćih opa​kos​ti – reče Kull. – Jer pra​vi lju​di koji su sa​‐
vjet​ni​ci Va​lu​si​je su sada u pra​voj dvo​ra​ni za sa​vje​to​va​nje. Po​đi​mo brzo.
I pre​pu​šta​ju​ći sobu svo​jim užas​nim ču​va​ri​ma oni po​ju​ri​še kroz hod​ni​ke koji su
se či​ni​li na​pu​šte​ni​ma sve dok ne do​đo​še u pra​vu dvo​ra​nu za sa​vje​to​va​nje. Onda se
Kull za​us​ta​vi užas​no za​drh​tav​ši. Iz dvo​ra​ne za sa​vje​to​va​nje čuo se glas koji je go​vo​‐
rio i taj je glas bio nje​gov!
Ru​kom koja je drh​ta​la on raz​gr​ne ta​pi​se​ri​ju i za​gle​da se u sobu. On​dje su sje​di​li
sa​vjet​ni​ci koji su bili po​sve na​lik lju​di​ma koje su on i Bru​le po​bi​li, a na po​di​ju​mu
sta​jao je Kull, kralj Va​lu​si​je.
On us​tuk​ne, u gla​vi mu se sve ko​vi​tla​lo.
– Ovo je lu​di​lo! – šap​ne on. – Je​sam li ja Kull? Sto​jim li ov​dje ili je onaj Kull
on​dje stva​ran, je​sam li ja samo sje​na koju je net​ko iz​mis​lio?
Bru​le​ova ruka pri​mi ga za rame, div​lje ga pro​dr​ma, pri​zo​ve ga svi​jes​ti.
– U ima Val​ke, ne​moj​te bu​da​li​ti! Zar ste za​pa​nje​ni na​kon sve​ga što smo vi​dje​li?
Zar ne vi​di​te da su to pra​vi lju​di koje je op​či​nio zmi​jo-čo​vjek uzi​ma​ju​ći vaš lik, kao
što su dru​gi uze​li nji​ho​ve? Do​sad ste već tre​ba​li biti ubi​je​ni, a ono ču​do​vi​šte tre​ba​‐
lo je zav​la​da​ti na va​šem mjes​tu, bez zna​nja onih koji vam se kla​nja​ju. Sko​či​te i ubij​‐
te brzo ili smo go​to​vi. Cr​ve​ni Ubo​ji​ce, stvar​ni lju​di, sto​je tu bli​zu i nit​ko osim vas
ne može ga do​seg​nu​ti i ubi​ti. Bu​di​te brzi!
Kull se trg​ne iz vr​to​gla​vi​ce koja ga je obu​zi​ma​la, za​ba​ci gla​vu na svoj sta​ri, pr​‐
kos​ni na​čin. Udah​ne dugo, du​bo​ko po​put ja​kog pli​va​ča pri​je nego što će za​ro​ni​ti u
more; tada, od​ba​cu​ju​ći ta​pi​se​ri​ju, sko​či na po​dij u jed​nom la​vov​skom sko​ku. Bru​le
je go​vo​rio is​ti​nu. Tamo su sta​ja​li Cr​ve​ni Ubo​ji​ce, ču​va​ri iz​vjež​ba​ni da se kre​ću brzo
kao le​opard koji na​pa​da; bilo tko osim Kul​la umro bi on​dje pri​je nego do​seg​ne
 www.balkandownload.org

uzur​pa​to​ra. Ali pri​zor Kul​la, koji je iz​gle​dao isto kao i čo​vjek na po​di​ju, za​us​ta​vi ih
na mjes​tu, na tre​nu​tak zbu​nju​ju​ći nji​ho​ve umo​ve i to je bilo do​volj​no dugo. Onaj
na po​di​ju kre​ne za svo​jim ma​čem, ali pri​je nego što su mu se pr​sti sklo​pi​li oko dr​‐
ške Kul​lov mač mu se zabi među ra​me​na i ta stvar za koju su lju​di mis​li​li da je kralj
nag​ne se na​pri​jed na po​di​ju i tiho se ras​pros​tre po podu.
– Stoj! – Kul​lo​va po​dig​nu​ta ruka i kra​ljev​ski glas za​us​ta​vi one koji su po​ju​ri​li i
dok su za​pa​nje​no sta​ja​li on po​ka​za pre​ma stva​ri koja je le​ža​la pred nji​ma – čije se
lice pre​tvo​ri​lo u zmij​sko. Oni us​tuk​nu i s jed​nih vra​ta pri​bli​ži se Bru​le, a s dru​gih
Ka-nu.
Zu​ri​li su u kra​lje​ve kr​va​ve ruke kad je Ka-nu pro​go​vo​rio:
– Lju​di Va​lu​si​je, vi​dje​li ste ovo svo​jim vlas​ti​tim oči​ma. Ovo je pra​vi Kull, naj​‐
moć​ni​ji kralj kome se Va​lu​sia ika​da kla​nja​la. Moć Zmi​je slom​lje​na je i vi ste svi pra​‐
vi lju​di. Kra​lju Kul​le, što na​re​đu​je​te?
- Po​dig​ni​te leš – reče Kull i ču​va​ri sko​če da pre​uz​mu tu stvar.
– Sada me sli​je​di​te – reče kralj i on kre​ne pre​ma Prok​le​toj sobi. Bru​le, za​bri​nu​‐
tog iz​gle​da, po​nu​di mu svo​ju ruku da se nas​lo​ni, ali je Kull od​bi​je.
Uda​lje​nost je bila pre​ve​li​ka za kra​lja koji je kr​va​rio, ali na​po​s​ljet​ku sti​go​še pred
vra​ta i on se div​lje, mrko na​smi​je kad za​ču​je užas​nu​te uzvi​ke sa​vjet​ni​ka.
Na nje​go​vo na​re​đe​nje stra​ža​ri bace leš koji su no​si​li među dru​ge i po​zvav​ši ru​‐
kom sve dru​ge van iz sobe Kull iz​a​đe po​s​ljed​nji i za​tvo​ri vra​ta.
Za​drh​ti od vala vr​to​gla​vi​ce. Lica su se okre​ta​la pre​ma nje​mu, bli​je​da i za​ču​đe​na,
ko​vi​tla​ju​ći se i mi​je​ša​ju​ći sa stra​vič​nom ma​glom. Osje​tio je kako krv iz nje​go​vih
rana curi niz nje​go​ve udo​ve i znao je da je, ako želi uči​ni​ti to što je na​umio, bo​lje da
to uči​ni brzo ili neće uči​ni​ti uop​će.
Nje​gov mač zas​tru​že u ko​ri​ca​ma.
– Bru​le, jesi li ov​dje?
– Da! – Bru​le​ovo lice zu​ri​lo je pre​ma nje​mu kroz ma​glu, po​red nje​go​va ra​me​na,
ali Bru​le​ov glas zvu​čao je kao da je ki​lo​me​tri​ma i eoni​ma da​le​ko.
– Sje​ti se svo​je zak​le​tve, Bru​le. A sada, za​tra​ži od njih da se malo uda​lje.
Nje​go​va li​je​va ruka po​čis​ti pros​tor pred njim dok je za​ma​hi​vao ma​čem. I onda,
sa svom svo​jom sna​gom koja je os​ta​la u nje​mu, on u jed​nom udar​cu zabi mač u vra​‐
ta za​bi​ja​ju​ći moć​no oruž​je sve do bal​ča​ka i za​uvi​jek za​pe​ča​tiv​ši sobu.
Ši​ro​ko pos​tav​lje​nih nogu, on se pi​ja​no nji​hao okre​ću​ći se pre​ma užas​nu​tim sa​‐
vjet​ni​ci​ma.
- Neka ova soba bude dvos​tru​ko prok​le​ta. I neka ti tru​le​ći kos​tu​ri za​uvi​jek leže
on​dje kao znak umi​ru​će moći Zmi​je. Ov​dje se zak​li​njem da ću lo​vi​ti zmi​jo-lju​de
od jed​ne zem​lje do dru​ge, od mora do mora, ne mi​ru​ju​ći dok ih sve ne po​gu​bim,
dok ne po​bi​je​dim i ne sru​šim moć Pak​la. U to se ku​nem – ja – Kull – kralj – Va​lu​‐
si​je.
Nje​go​va ko​lje​na po​pus​ti​še dok su se lica nji​ha​la i za​ko​vi​tla​la. Sa​vjet​ni​ci sko​či​še
na​pri​jed, ali pri​je nego što ga us​pje​še ulo​vi​ti Kull se slo​ži na podu. Le​žao je ne​po​‐
mič​no, lica okre​nu​ta pre​ma gore.
Sa​vjet​ni​ci na​hru​pi​še oko pa​log kra​lja brb​lja​ju​ći i pod​vri​sku​ju​ći. Ka-nu ih sta​de
uda​ra​ti stis​nu​tih šaka, div​lje psu​ju​ći.
– Na​zad, vi bu​da​le! Zar že​li​te is​tis​nu​ti to malo ži​vo​ta što je u nje​mu os​ta​lo?
Kako je, Bru​le, je li mr​tav ili će pre​ži​vje​ti? – reče rat​ni​ku koji se nag​nuo nad is​pru​‐
že​nog Kul​la.
- Mr​tav? – sik​ne Bru​le ner​voz​no. – Tak​vog čo​vje​ka nije lako ubi​ti. Ne​dos​ta​tak
sna i gu​bi​tak krvi su ga os​la​bi​li – ali Val​ke mi, mada ima broj​ne du​bo​ke rane, ni​jed​‐
na od njih nije smrt​na. Ipak, nek’ te brb​lja​ve bu​da​le do​ve​du žene ova​mo is​tog tre​‐
na.
Bru​le​ove oči oba​sja bi​jes​na, po​nos​na svje​tlost.
– Val​ke mi, Ka-nu, ovo je čo​vjek ka​kav ni​sam znao da pos​to​ji u ovom de​ge​ne​‐
rič​nom dobu. Bit će on u sed​lu za ne​ko​li​ko dana i onda neka se svi zmij​ski lju​di svi​‐
je​ta ču​va​ju Kul​la od Va​lu​si​je. Val​ke mu! Bit će to neo​bi​čan lov! Ah, vi​dim duge go​‐
di​ne pros​pe​ri​te​ta za svi​jet na ko​je​mu na tro​nu Va​lu​si​je za​sje​da ova​kav kralj.
www.balkandownload.org

OGLEDALA
TUZUN THUNE
D ođe u sva​ko doba, čak i kra​lje​vi​ma, vri​je​me kad osje​te ve​li​ki umor. Tada se
zla​to tro​na pre​tva​ra u mjed, svi​la pa​la​če pos​ta​je siva. Dra​gu​lji u di​ja​de​mi
tu​rob​no is​kre po​put leda ši​ro​kih mora; ljud​ski go​vor tek je praz​no kle​pe​ta​‐
nje la​kr​di​ja​še​vih zvo​na​ca i obu​zi​ma te osje​ćaj nes​tvar​nog; sun​ce se pre​tva​ra u ba​kar
na nebu i dah ze​le​nog mora više nije svjež.
Kull je sje​dio na tro​nu Va​lu​si​je i umor ga je sav​la​da​vao. Pred njim po​mi​ca​li se u
ne​pre​gled​noj, be​smis​le​noj pa​no​ra​mi: mu​škar​ci, žene, sve​će​ni​ci, do​ga​đa​ji i po​nov​no
do​ga​đa​nja; stva​ri ri​je​še​ne i stva​ri na koje se tre​ba​lo ići. Ali po​put sje​na do​la​zi​li su
oni i od​la​zi​li ne os​tav​lja​ju​ći ni tra​ga u nje​go​voj svi​jes​ti, osim ve​li​kog men​tal​nog za​‐
mo​ra. Ipak, Kull nije bio umo​ran. U nje​mu je pos​to​ja​la čež​nja za stva​ri​ma koje su
bile tako da​le​ko od nje​ga i va​lu​si​jan​skog dvo​ra. Ne​mir se ko​me​šao u nje​mu i čud​ni,
blje​šta​vi sno​vi prov​la​či​li su se kroz nje​go​vu dušu. Na nje​gov po​ziv dođe k nje​mu
Bru​le Kop​ljo-ubo​ji​ca, rat​nik Pik​ta, sa oto​ka na Za​pa​du.
– Gos​po​di​ne kra​lju, umor​ni ste od ži​vo​ta na dvo​ru. Do​đi​te na moju ga​li​ju i haj​‐
de da malo lu​ta​mo po va​lo​vi​ma.
– Ne. – Kull ćud​lji​vo po​lo​ži bra​du na svo​ju moć​nu ruku. – Umo​ran sam od
svih stva​ri. Gra​do​vi me ne priv​la​če – a gra​ni​ce su pre​vi​še tihe. Više ne ču​jem mor​‐
ske pje​sme koje sam čuo kad sam kao mla​dić lu​tao ras​c​vje​ta​nim obron​ci​ma Atlan​‐
ti​de, a noć je bila sva oži​vje​la od blje​šta​vih zvi​jez​da. Više me ne priv​la​če šume ze​le​‐
ne kao ne​koć. U meni je ne​što čud​no i žud​nja koja je iz​van svih ljud​skih žud​nji.
Od​la​zi!
Bru​le se uda​lji u sum​nji​ča​vom ras​po​lo​že​nju, os​tav​lja​ju​ći kra​lja da raz​miš​lja na
tro​nu. Onda se jed​na dvor​ki​nja pri​kra​de Kul​lu i šap​ne:
– Ve​li​ki kra​lju, po​tra​ži​te Tu​zun Thu​ne, ča​rob​nja​ka. On poz​na​je taj​ne ži​vo​ta i
 www.balkandownload.org

smr​ti, kao i zvi​jez​da na nebu, ze​ma​lja pod mo​ri​ma.

Kull po​gle​da dje​voj​ku. Kosa joj je bila kao fino zla​to i nje​ne lju​bi​čas​te oči bile su
čud​no uko​še​ne; bila je li​je​pa, ali nje​na lje​po​ta Kul​lu je malo zna​či​la.
– Tu​zun Thu​ne – po​no​vi on. – Tko je on?
- Ča​rob​njak Sta​re Rase. Živi u Ve​lu​si​ji, kod je​ze​ra Vi​zi​ja u Kući ti​su​ću ogle​da​la.
On sve zna, gos​po​di​ne kra​lju; raz​go​va​ra s mr​tvi​ma i odr​ža​va raz​go​vo​re s de​mo​ni​ma
Iz​gub​lje​nih Ze​ma​lja.
Kull us​ta​ne.
– Po​tra​žit ću ga; ali da ni​kom nisi rek​la da idem, jesi li čula?
– Ja sam vaš slu​ga, gos​po​da​ru moj. – ona krot​ko pad​ne na ko​lje​na, ali iza Kul​lo​‐
vih leđa osmi​jeh na nje​nim sker​let​nim us​na​ma pos​ta​de vrlo lu​kav, a sjaj u nje​nim
uskim oči​ma bio je pre​pre​den.
Kull pođe do kuće Tu​zun Thu​ne, po​red je​ze​ra Vi​zi​ja. Ši​ro​ko i pla​vo vo​de​no
pros​trans​tvo je​ze​ra pro​te​za​lo se dok se na li​je​poj oba​li di​za​la kras​na pa​la​ča; mno​go
je čam​či​ća ukra​še​nih la​bu​đim kri​li​ma li​je​no plu​ta​lo po nje​go​voj za​mag​lje​noj po​vr​‐
ši​ni i od​ne​kud se čuo zvuk la​ga​ne glaz​be. Vi​so​ka i pros​tra​na, ali skrom​na, di​za​la se
Kuća ti​su​ću ogle​da​la. Ve​li​ka su vra​ta sta​ja​la otvo​re​na i Kull se sta​de pe​nja​ti ši​ro​kim
stu​ba​ma i uđe bez da su ga zva​li. On​dje u ve​li​koj oda​ji, čiji su zi​do​vi bili od ogle​da​‐
la, po​ja​vi se Tu​zun Thu​ne, ča​rob​njak. Čo​vjek je bio jed​na​ko star ko​li​ko i brda Zal​‐
ga​re; ten mu je bio po​put uštav​lje​ne kože, ali nje​go​ve hlad​ne sive oči blje​šta​le su po​‐
put če​li​ka za ma​če​ve.
– Kull od Va​lu​si​je, na​po​kon u mo​joj kući – reče on kla​nja​ju​ći se na sta​ro​mo​dan
na​čin i mah​nuv​ši Kul​lu pre​ma sto​li​ci koja je na​li​ko​va​la tro​nu.
– Ti si ča​rob​njak, kako ču​jem – reče Kull is​kre​no, po​la​žu​ći bra​du na ruku i fik​‐
si​ra​ju​ći oz​bilj​nim oči​ma čo​vje​ko​vo lice. – Mo​žeš li či​ni​ti čuda?
Ča​rob​njak is​pru​ži svo​je ruke; pr​sti mu se otvo​re i za​tvo​re po​put pti​čjih kan​dži.
– Zar ovo nije čudo – da ovo sli​je​po meso pos​luš​no sli​je​di moje mis​li? Ho​dam,
di​šem, go​vo​rim, zar to sve nisu čuda?
Kull je neko vri​je​me me​di​ti​rao, onda pro​go​vo​ri.
– Mo​žeš li pri​zva​ti de​mo​ne?
– Da. Mogu pri​zva​ti de​mo​na koji je opa​ki​ji od bilo ko​jeg dru​go​ga u zem​lji du​‐
ho​va – tako da vas uda​rim pre​ko lica.
Kull se trg​ne, onda kim​ne gla​vom.
– Ali mr​tvi, mo​žeš li raz​go​va​ra​ti s mr​tvi​ma?
– Stal​no raz​go​va​ram s mr​tvi​ma — baš kao i sada. Smrt po​či​nje po ro​đe​nju i sva​‐
ki čo​vjek po​či​nje umi​ra​ti čim se rodi; čak i vi ste sada mr​tvi, kra​lju Kul​le, zato što
ste ro​đe​ni.
– Ali ti, ti si sta​ri​ji od svih lju​di; zar ča​rob​nja​ci ne umi​ru?
– Lju​di umi​ru kad za to dođe vri​je​me. Ne kas​ni​je, ne pri​je. Moje vri​je​me još nije
doš​lo.
Kull je u svom umu raz​ma​trao te od​go​vo​re.
– Onda se čini da naj​ve​ći ča​rob​njak Va​lu​si​je nije ni​šta do obič​nog čo​vje​ka i na​‐
sa​ma​ri​li su me da do​đem ova​mo.
Tu​zun Thu​ne od​mah​ne gla​vom.
– Lju​di su samo lju​di, ali naj​ve​ći su oni lju​di koji naj​br​že na​uče naj​jed​nos​tav​ni​je
stva​ri. Ne, po​gle​daj​te u zr​ca​la, Kul​le.
Na stro​pu je bio ve​lik broj ogle​da​la i zi​do​vi su bili od ogle​da​la, sa​vr​še​no se na​do​‐
pu​nju​ju​ći, mada su ogle​da​la bila u mno​go ve​li​či​na i obli​ka.
– Ogle​da​la su svi​jet, Kul​le – za​bru​ji ča​rob​njak. – Po​gle​daj​te u moja ogle​da​la i
bu​di​te mu​dri.
Kull oda​be​re jed​no od njih i na​pe​to se za​gle​da u nj. On​dje su se ogle​da​va​la ogle​‐
da​la sa su​sjed​nog zida, koja su pak odra​ža​va​la dru​ga, tako da mu se či​ni​lo kao da
gle​da duž du​gog, svje​tlu​ca​vog hod​ni​ka koji su obli​ko​va​la zr​ca​la iza zr​ca​la; a na kra​‐
ju hod​ni​ka kre​tao se sit​ni lik. Kull je dugo tako gle​dao dok nije shva​tio da je lik
odraz nje​ga sa​mo​ga. Zu​re​ći, imao je ču​dan osje​ćaj da je si​tan; iz​gle​da​lo je kao da je
taj ma​juš​ni lik pra​vi Kull, pred​stav​lja​ju​ći nje​go​ve stvar​ne pro​por​ci​je. On se od​mak​‐
ne i sta​ne pred dru​go ogle​da​lo.
– Pa​ž​lji​vo pro​ma​traj​te, Kul​le. To je ogle​da​lo proš​los​ti. – Čuo je kako ča​rob​njak
kaže.
Siva ma​gla mu​ti​la mu je vid, ve​li​ki obla​ci ma​gle, stal​no pos​ta​ju​ći guš​ći i mi​je​nja​‐
ju​ći se kao du​ho​vi neke ve​li​ke ri​je​ke; kroz tu ma​glu Kull ulo​vi kra​tak pri​zor uža​sa i
čud​nog; zvi​je​ri i lju​di kre​ta​li su se i nji​ho​vi obli​ci nisu bili ni ljud​ski ni zvjer​ski; ve​‐
li​ki eg​zo​tič​ni cvje​to​vi svi​je​tli​li su kroz si​vi​lo; vi​so​ko trop​sko dr​ve​će na​dvi​ja​lo se vi​‐
so​ko pre​ko smrd​lji​vih mo​čva​ra, gdje su se rep​til​ska ču​do​vi​šta va​lja​la i za​vi​ja​la; nebo
je bilo stra​vič​no zbog le​te​ćih zma​je​va i ne​mir​no more va​lja​lo se i ri​ka​lo i be​sko​nač​‐
no uda​ra​lo o mu​lje​vi​tu oba​lu. Čo​vje​ka nije bilo, ipak čo​vjek je bio san bo​go​va i
čud​ni su bili no​ćo​mor​ni obli​ci koji su kli​zi​li kroz gnjus​nu džun​glu. Bor​ba i po​kolj
po​či​va​li su tu, baš kao i stra​hot​na lju​bav. Smrt je bila on​dje jer Ži​vot i Smrt idu
ruku pod ruku. Pre​ko slu​za​vih pla​ža svi​je​ta čulo se za​vi​ja​nje ču​do​vi​šta i ne​vje​ro​jat​‐
ni obli​ci zu​ri​li su kroz gus​te zas​to​re ne​pre​kid​ne kiše.
 www.balkandownload.org

– To je bu​duć​nost. – Kull je zu​rio u ti​ši​ni. – Vi​di​te li – išta?

– Ču​dan svi​jet – te​ško iz​rek​ne Kull. – Se​dam Car​sta​va sru​ši​lo se u prah i za​bo​‐
rav​lje​ni su. Ne​umor​ni ze​le​ni va​lo​vi riču pre​ko vječ​nih brda Atlan​ti​de; pla​ni​ne Le​‐
mu​ri​je od Za​pa​da su oto​ci u ne​poz​na​tom moru. Čud​ni div​lja​ci lu​ta​ju sta​rim zem​‐
lja​ma i nove zem​lje čud​no iz​ra​nja​ju iz du​bi​na osk​vr​nju​ju​ći sta​re ol​ta​re. Va​lu​sia je
nes​ta​la i svi na​ro​di da​naš​nji​ce; oni koji će pos​to​ja​ti u su​traš​nji​ci su stran​ci. Ne zna​‐
ju za nas.
– Vri​je​me ide na​pri​jed – reče Tu​zun Thu​ne mir​no. – Mi ži​vi​mo da​nas; što bi​‐
smo ma​ri​li za su​tra – ili ju​čer? Ko​tač se okre​će i na​ro​di se dižu i pa​da​ju; svi​jet se
mi​je​nja i vre​me​na se vra​ća​ju div​ljaš​tvu da bi se po​nov​no iz​di​gli kroz dug pe​ri​od.
Vri​je​me Atlan​ti​de bilo je, Va​lu​si​je je bilo i kad vri​je​me Va​lu​si​je bi​ja​še, bi​ja​hu Sta​ri
Na​ro​di. Da, mi ta​ko​đer, za​tr​li smo iz​gub​lje​na ple​me​na u svo​ju ko​rist. Vi, koji ste
doš​li sa ze​le​nih mor​skih brda Atlan​ti​de da zgra​bi​te drev​nu kru​nu Va​lu​si​je, vi sma​‐
tra​te kako je moje ple​me sta​ro, ple​me onih koji su vla​da​li pri​je Va​lu​si​ja​na​ca koji su
doš​li sa Is​to​ka, u da​ni​ma pri​je nego što je bilo lju​di na mor​skim zem​lja​ma. Ali bilo
je lju​di kad su Sta​ra Ple​me​na otiš​la u pus​to​po​lji​ne i lju​di je bilo pri​je lju​di, ple​me​na
pri​je ple​me​na. Na​ro​di pro​la​ze i bi​va​ju za​bo​rav​lje​ni jer to je sud​bi​na lju​di.
– Da – reče Kull. – Ipak, zar nije šte​ta što lje​po​ta i sla​va lju​di tre​ba iz​bli​je​dje​ti
po​put dima na moru usred lje​ta?
– Zbog čega, s ob​zi​rom na to da im je to sud​bi​na? Ja ne zdva​jam nad iz​gub​lje​‐
nom sla​vom moje rase niti se bo​rim da se ta rasa vra​ti. Ži​vi​te sad, Kul​le, ži​vi​te sad.
Mr​tvi su mr​tvi; ne​ro​đe​ni nisu. Čemu bi bilo bit​no to što će vas lju​di za​bo​ra​vi​ti kad
ste i sami za​bo​ra​vi​li tihe umr​le svje​to​ve? Po​gle​daj​te u moja ogle​da​la i bu​di​te mu​dri.
Kull oda​bra dru​go ogle​da​lo i za​gle​da se u nj.
– To je ogle​da​lo naj​dub​lje ma​gi​je; što vi​di​te, Kul​le?
– Ni​šta do sebe.
– Po​gle​daj​te pa​ž​lji​vo, Kul​le; jes​te li to do​is​ta vi?
Kull se za​gle​da u ve​li​ko ogle​da​lo i samo je nje​gov lik koji se odra​ža​vao uz​vra​tio
po​gled.
– Do​šao sam pred ovo ogle​da​lo – pro​mrm​ljao je Kull stiš​ću​ći šaku uz bra​du – i
oži​vio ovog čo​vje​ka. To je van moje moći shva​ća​nja jer sam ga prvo vi​dio u mir​nim
vo​da​ma je​ze​ra Atlan​ti​de dok ga po​nov​no ni​sam vi​dio u zla​tom op​to​če​nim zr​ca​li​‐
ma Va​lu​si​je. On je ja, sje​na mene sa​mo​ga, dio mene – mogu ga stvo​ri​ti ili ubi​ti po
vo​lji; ipak... – on zas​ta​ne, čud​ne mis​li ša​pu​ta​le su kroz mut​ni ne​mir​ni nje​gov um
po​put sje​na ši​šmi​ša koje lete kroz ve​li​ku pe​ći​nu. – Ipak gdje je on kad ne sto​jim is​‐
pred ogle​da​la? Je li u ljud​skoj moći da tako lako obli​ku​je i uni​šta​va sje​ne ži​vo​ta i
pos​to​ja​nja? Kako onda znam da kad se mak​nem od zr​ca​la, on nes​ta​je u bes​kraj​nom
Ni​šta​vi​lu?
— Ne, Val​ke mu, je​sam li ja čo​vjek ili je on? Koji je od nas duh onog dru​go​ga?
Mo​žda su ta ogle​da​la pro​zo​ri kroz koje gle​da​mo u dru​gi svi​jet. Mis​li li on isto o
meni? I ako sam duh ja, ka​kav to svi​jet živi s dru​ge stra​ne ovog ogle​da​la? Kak​ve voj​‐
ske jašu i kak​vi kra​lje​vi vla​da​ju? Ovaj svi​jet je sve što znam. Ne znam ni​šta ni o jed​‐
nom ni o dru​go​me, kako mogu su​di​ti? Za​si​gur​no i tamo ima ze​le​nih brda i grom​‐
kog mora i ši​ro​kih do​li​na u koje lju​di jašu u bit​ku. Reci mi, ča​rob​nja​če mu​dri​ji od
ve​ći​ne lju​di, jesu li tak​vi svje​to​vi iz​van na​ših svje​to​va?
– Čo​vjek ima oči, neka gle​da – od​go​vo​ri ča​rob​njak. – Onaj koji želi vi​dje​ti prvo
mora vje​ro​va​ti.
Sati su pro​la​zi​li i Kull je mir​no sje​dio is​pred ogle​da​la Tu​zun Thu​nea zu​re​ći u
ono što je na​li​ko​va​lo nje​mu. Po​ne​kad mu se či​ni​lo da zuri u ne​što plit​ko; dru​gi put
straš​na du​bi​na kao da se na​dvi​ja​la pred njim. Po​put po​vr​ši​ne mora bila su ogle​da​la
Tu​zun Thu​nea; čvr​sta kao more pod sun​če​vim ko​sim zra​ka​ma, u tami zvi​jez​da,
kad oči ne mogu pro​dri​je​ti u nje​go​vu du​bi​nu; ši​ro​ko i mis​tič​no kao more kad sun​‐
ce uda​ri o nje​ga na ta​kav na​čin da pro​ma​tra​ču zas​ta​je dah pred pri​zo​rom stra​ho​vi​‐
tog po​no​ra. Tak​vo je bilo i ogle​da​lo u koje je Kull zu​rio.
Na​po​s​ljet​ku kralj us​ta​ne uz​di​šu​ći i uda​lji se i da​lje u ču​đe​nju. I Kull se po​nov​no
vra​tio Kući ti​su​ću ogle​da​la; dan za da​nom je do​la​zio i sa​ti​ma sje​dio pred ogle​da​‐
lom. Oči su ga pro​ma​tra​le, iste kao nje​go​ve; ipak Kul​lu se či​ni​lo da vidi raz​li​ku –
stvar​nost koja u nje​mu nije pos​to​ja​la. Sat za sa​tom zu​rio je čud​nom si​li​nom u to
zr​ca​lo; sat za sa​tom lik mu je uz​vra​ćao po​gled.
Za​ne​ma​rio je pos​lo​ve u pa​la​či i u vi​je​ću. Lju​di su ša​pu​ta​li; Kul​lov ždri​je​bao bio
je ne​mi​ran u svo​joj sta​ji i Kul​lo​vi rat​ni​ci koc​ka​li su se i be​smis​le​no sva​đa​li je​dan s
dru​gim. Kull nije ma​rio. Po​ne​kad mu se či​ni​lo kao da je na pra​gu da ot​kri​je neku
ogrom​nu, ne​za​mis​li​vu taj​nu. Više nije raz​miš​ljao o odra​zu u zr​ca​lu kao o svo​joj sje​‐
ni; ta stvar, za nje​ga, bilo je biće slič​no nje​mu vanj​skim iz​gle​dom, no u os​no​vi po​sve
raz​li​či​to od Kul​la sa​mog ko​li​ko su po​lo​vi uda​lje​ni. Pri​ka​za, či​ni​lo se Kul​lu, ima​la je
za​seb​nu osob​nost od Kul​lo​ve, nije za​vi​sio o Kul​lu ni​šta više nego što je Kull za​vi​sio
o nje​mu. A dan za da​nom Kull je sve više po​čeo sum​nja​ti u ko​jem svi​je​tu on živi; je
li on sje​na, koju je pri​zvao onaj dru​gi? Je li umjes​to onog dru​gog on bio taj koji je
ži​vio u svi​je​tu ilu​zi​ja, sje​na stvar​nog svi​je​ta?
Kull poče že​lje​ti da na tre​nu​tak može ući u osob​nost ono​ga iza zr​ca​la, da vidi
 www.balkandownload.org

što se može vi​dje​ti; ipak ako i us​pi​je pro​ći kroz ona vra​ta, hoće li se moći vra​ti​ti?
Hoće li svi​jet biti jed​nak ono​me iz koga je iz​a​šao? Svi​jet u ko​je​mu je on samo sa​‐
blas​ni odraz? Što je stvar​nost, a što ilu​zi​ja?
Po​ne​kad bi Kull zas​tao da se upi​ta kako su tak​ve mis​li i sno​vi ušli u nje​gov um,
a po​ne​kad se pi​tao jesu li doš​la nje​go​vom vlas​ti​tom vo​ljom ili – ov​dje bi nje​go​ve
mis​li pos​ta​ja​le zbu​nju​ju​će. Nje​go​va raz​miš​lja​nja bila su nje​go​va vlas​ti​ta; nit​ko nije
vla​dao nje​go​vim mis​li​ma i mo​gao ih je pri​zva​ti kako mu vo​lja; ipak je li mo​gao?
Nisu li one bili ši​šmi​ši, do​la​ze​ći i od​la​ze​ći, ne pre​ma nje​go​voj vo​lji, već po na​red​bi
ili vla​da​vi​ni – koga? Bo​go​va? Žene koja je ple​la mre​že Sud​bi​ne? Kull nije do​la​zio ni
do kak​vog za​ključ​ka jer je na sva​kom men​tal​nom ko​ra​ku pos​ta​jao sve više i više
zbu​njen ma​glom ilu​zor​nih tvrd​nji i po​bi​ja​nja. Ovo​li​ko je znao: da su mu čud​ne vi​‐
zi​je ušle u um, le​te​ći ne​po​zva​ne šap​ću​ći iz praz​ni​ne ne​pos​to​ja​nja; ni​ka​da ra​ni​je nije
imao tak​vih mis​li, a sada su mu vla​da​le umom, u snu i na javi, tako da mu se po​ne​‐
kad či​ni​lo kao da hoda u snu; a san mu je bio bre​me​nit čud​nim, ču​do​viš​nim sno​vi​‐
ma.
– Reci mi, ča​rob​nja​če – reče sje​de​ći pred zr​ca​lom oči​ju pri​ko​va​nih uz svoj lik. –
Kako da pro​đem kroz ova vra​ta? Ako ćemo go​vo​ri​ti is​ti​nu, ni​sam si​gu​ran da je ovo
stvar​ni svi​jet i da je ovaj sje​na; na​po​s​ljet​ku, ovaj koji vi​dim mora pos​to​ja​ti u ne​kom
obli​ku.
– Vidi i vje​ruj – zu​jao je ča​rob​njak. – Čo​vjek mora vje​ro​va​ti da bi us​pio. Oblik
je pli​tak, ma​te​ri​ja je ilu​zi​ja, ma​te​ri​jal​nost je san; čo​vjek jest jer vje​ru​je da jest; što je
čo​vjek do sna bo​go​va? Ipak čo​vjek može biti to što po​že​li da je; oblik i ma​te​ri​ja, oni
su tek sje​ne. Um, ego, bit bož​jeg sna – to je stvar​no, to je be​s​mrt​no. Vi​di​te i vje​ruj​‐
te, ako že​li​te us​pje​ti, Kul​le.
Kralj nije po​sve shva​ćao; ni​ka​da nije po​sve shva​ćao enig​ma​tič​ne iz​ja​ve ča​rob​nja​‐
ka; ipak do​ti​ca​le su neg​dje u du​bi​ni nje​go​va bića neke ne​jas​ne me​lo​di​je koje su na​‐
la​zi​le odje​ka. I tako dan za da​nom sje​dio je on pred ogle​da​li​ma Tu​zan Thu​nea.
Čak se i ča​rob​njak na​dvi​jao iza nje​ga po​put sje​ne.
Onda dođe dan kada se Kul​lu uči​ni da us​pi​je​va ugle​da​ti le​ti​mič​ne pri​zo​re čud​‐
ne zem​lje; kroz nje​go​vu svje​tlost leb​dje​le su mut​ne mis​li i pre​poz​na​va​nja. Dan za
da​nom kao da je gu​bio do​dir sa svi​je​tom; sve stva​ri či​ni​le su se sva​kim da​nom sve
sa​blas​ni​ji​ma i nes​tvar​ni​ji​ma; samo je čo​vjek u ogle​da​lu iz​gle​dao stva​ran. Sada se
Kul​lu či​ni​lo da je bli​zu vra​ta ne​kih moć​ni​jih svje​to​va; di​vov​ski vi​di​ci za​blis​ta​li bi
na tre​nu​tak; ma​gle nes​tva​mos​ti bi se is​ta​nji​le; “oblik je sje​na, ma​te​ri​ja je ilu​zi​ja; oni
su tek sje​ne” zvu​ča​lo je kao da do​la​zi iz uda​lje​nih di​je​lo​va nje​go​ve svi​jes​ti. Sje​ćao se
ča​rob​nja​ko​vih ri​je​či i či​ni​lo mu se kao da ih sada go​to​vo može ra​zu​mje​ti – oblik i
tvar, zar se ne bi i on mo​gao mi​je​nja​ti po vo​lji, kad bi poz​na​vao ključ ko​jim se otva​‐
ra​ju ova vra​ta? Kak​vi su svje​to​vi unu​tar svje​to​va če​ka​li hra​brog is​tra​ži​va​ča?
Čo​vjek u zr​ca​lu kao da mu se smje​škao i bio sve bli​že, bli​že – ma​gla je oma​ta​la
sve i odraz je na​glo iz​bli​je​dio – Kull je poz​na​vao osje​ćaj tog bli​je​đe​nja, pro​mje​ne,
sta​pa​nja...
– Kull! – krik pre​lo​mi tamu u mi​li​jun ti​tra​vih dje​li​ća!
Pla​ni​ne se sru​še i svje​to​vi po​sr​nu dok je Kull iz​ne​na​da bio ba​čen na​zad tim
mah​ni​tim kri​kom, nad​ljud​ski se tru​de​ći, kako i oko čega – nije znao.
Zvuk loma i Kull je sta​jao u sobi Tu​zun Thu​nea pred skr​še​nim ogle​da​lom, za​‐
pa​njen i na​po​la sli​jep od ču​đe​nja. Pred njim je le​ža​lo ti​je​lo Tu​zun Thu​nea, čije je
vri​je​me na​po​s​ljet​ku doš​lo, a nad njim je sta​jao Bru​le Kop​ljo-ubo​ji​ca s či​jeg je mača
cr​ve​no ka​pa​lo, a oči su mu bile ra​ši​re​ne od uža​sa.
– Val​ke mu! – pro​ku​ne rat​nik. – Kul​le, do​bro da sam do​šao!
– Da, no što se de​si​lo? – kralj se bo​rio s ri​je​či​ma.
– Pi​taj​te iz​daj​ni​cu – od​go​vo​ri Kop​ljo--ubo​ji​ca po​ka​zu​ju​ći na dje​voj​ku koja se u
uža​su stis​nu​la pred kra​ljem; Kull vi​dje da je to ona koja ga je prva pos​la​la Tu​zun
Thu​neu. – Kad sam do​šao vi​dio sam kako bli​je​di​te u zr​ca​lu, kao što dim bli​je​di na
nebu, tako mi Val​ke! Da to ni​sam sam vi​dio ne bih u to vje​ro​vao, go​to​vo ste nes​ta​li
kad vas je moj krik pri​zvao na​zad.
– Da – pro​mrm​lja Kull. – Ovaj put go​to​vo sam oti​šao iza tih vra​ta.
– Ovaj zlo​tvor is​ko​vao je plan vrlo vje​što. – reče Bru​le. – Kul​le, zar ne vi​di​te
kako je is​pleo i omo​tao oko vas mre​žu ma​gi​je? Ka​anu​ub od Bla​ala iz​veo je za​vje​ru s
ovim ča​rob​nja​kom da vas se ri​je​ši i ova cura, dje​voj​ka koja pri​pa​da Sta​roj Rasi, ba​‐
ci​la vam je bubu u uho da do​đe​te ova​mo. Ka-na je u vi​je​ću tek da​nas saz​nao za za​‐
vje​ru; ne znam što ste vi​dje​li u tom zr​ca​lu, ali time vam je Tu​zun Thu​ne za​ča​rao
dušu i go​to​vo vam je nje​go​vo ča​rob​njaš​tvo pre​tvo​ri​lo ti​je​lo u ma​glu...
– Da. – Kull je i da​lje bio zbu​njen. – Ali s ob​zi​rom na to da je bio ča​rob​njak i
po​sje​do​vao zna​nja svih vre​me​na pre​zi​ru​ći zla​to, sla​vu i po​lo​žaj, što je Ka​anu​ub mo​‐
gao po​nu​di​ti Tu​zun Thu​neu što bi ga mo​glo uči​ni​ti tako opa​kim iz​daj​ni​kom?
– Zla​to, moć i po​lo​žaj – pro​gun​đa Bru​le. – Što pri​je na​uči​te da su lju​di čak i
kad su ča​rob​nja​ci, kra​lje​vi ili ro​bo​vi, bo​lje ćete vla​da​ti, Kul​le. Što ćemo s njom?
– Ni​šta, Bru​le – dje​voj​ka je je​ca​la i pu​za​la pred Kul​lo​vim no​ga​ma. – Bila je
samo oru​đe. Dig​ni se, di​je​te, idi svo​jim pu​tem; nit​ko te neće po​vri​je​di​ti.
Kad je bio sam sa Bru​le​om Kull po po​s​ljed​nji put baci po​gled na ogle​da​la Tu​‐
 www.balkandownload.org

zun Thu​nea.
– Mo​žda je ko​vao za​vje​ru i pri​zvao ju, Bru​le; ne, ne sum​njam u tebe, no ipak –
je li nje​go​vo ča​rob​njaš​tvo bilo ono što me je mi​je​nja​lo u ri​jet​ku ma​glu ili sam na​‐
išao na taj​nu? Da me nisi vra​tio na​zad, da sam iz​bli​je​dio i ras​pao se ili sam na​šao
svje​to​ve iz​van ovo​ga?
Bru​le baci po​gled pre​ma ogle​da​li​ma i sleg​ne ra​me​ni​ma dok se stre​sao.
– Da, Tu​zun Thu​ne ov​dje je sa​ku​pio sve mu​dros​ti svih pak​lo​va. Haj​de​mo
odav​de, Kull, da i mene ta​ko​đer ne za​ča​ra​ju.
– Ide​mo onda – od​go​vo​ri Kull i iz​iš​li su je​dan uz dru​go​ga iz Kuće ti​su​će zr​ca​la
– gdje su mo​žda za​to​če​ne duše lju​di.
Nit​ko više ne gle​da ogle​da​la Tu​zun Thu​nea. Čam​či​ći sja​je na oba​li gdje sto​ji ča​‐
rob​nja​ko​va kuća i nit​ko ne ula​zi u kuću ili sobu u ko​joj Tu​zun Thu​ne​ov osu​šen i
uveo leš leži pred ogle​da​li​ma od ilu​zi​ja. To mjes​to iz​bje​ga​va​ju sma​tra​ju​ći ga prok​le​‐
tim i mada će kuća sta​ja​ti još ti​su​ću go​di​na, ko​ra​ci više neće odje​ki​va​ti on​dje. Ipak
Kull na svo​me tro​nu čes​to raz​miš​lja o čud​noj mu​dros​ti i ne​iz​re​če​nim taj​na​ma koje
se on​dje skri​va​ju i pita se...
Jer tamo su svje​to​vi iz​van svje​to​va, ko​li​ko Kull zna, i bez ob​zi​ra da li ga je ča​rob​‐
njak za​ča​rao ri​je​či​ma ili op​či​nio, pej​za​ži su se otvo​ri​li pred kra​lje​vim po​gle​dom iza
onih čud​nih vra​ta i Kull više nije si​gu​ran u stvar​nost od kada je po​gle​dao u ogle​da​la
Tu​zun Thu​nea.
KRALJEVI NOĆI
 www.balkandownload.org

OD LO MAK 1

B odež bljes​ne sr​lja​ju​ći na do​lje. Oš​tri krik pre​tvo​ri se u dah​ta​nje. Oblik na

gru​bom ol​ta​ru se gr​če​vi​to trg​ne i onda umi​ri. Na​zub​lje​ni kre​me​ni rub pre​‐
pi​li okr​vav​lje​ne gru​di i tan​ki koš​ča​ti pr​sti, straš​no osu​še​ni, is​trg​nu još uvi​‐
jek ku​ca​ju​će srce. Pod za​pet​lja​nim bi​je​lim obr​va​ma, oš​tre oči su blis​ta​le svi​re​pom
sna​gom.
Kraj ubo​ji​ce još su če​ti​ri mu​škar​ca sta​ja​la pred gru​bom go​mi​lom ka​me​nja koja
je obli​ko​va​la ol​tar Bo​go​va Sje​na. Je​dan je bio sred​nje vi​si​ne, lake gra​đe, oskud​no
odje​ven, nje​go​va je crna kosa bila spu​ta​na uskim če​lič​nim ko​lu​tom u či​jem je sre​di​‐
štu sjao je​dan cr​ve​ni dra​gulj. Što se tiče os​ta​lih, i oni su bili tam​no​pu​ti kao i onaj
prvi. Ali on je bio lake gra​đe, dok su ovi bili zde​pas​ti i na​kaz​ni, iz​o​bli​če​nih udo​va i
za​mr​še​ne kose koja im je pa​da​la pre​ko ko​sih obr​va. Nje​go​vo lice po​ka​zi​va​lo je in​te​‐
li​gen​ci​ju i ne​umo​lji​vu vo​lju; nji​ho​va samo zvjer​sku svi​re​post. Če​t​vr​ti čo​vjek imao
je malo toga za​jed​nič​ko​ga sa os​ta​li​ma. Bio je za gla​vu viši, mada mu je kosa bila
crna kao i nji​ho​va, nje​go​va je put bila raz​mjer​no svje​tla i imao je sive oči. Ne​s​klo​no
je pro​ma​trao ono što se do​ga​đa.
Is​ti​nu go​vo​re​ći Cor​mac od Con​nac​h​ta te​ško da je mo​gao reći da se tu osje​ćao
opu​šte​nim. Dru​idi s nje​go​va oto​ka Erin odr​ža​va​li su sli​čan čud​ni ri​tu​al obo​ža​va​nja,
ali nije bio ni​ma​lo na​lik ovo​me. Tam​ni na​sa​di dr​ve​ća skri​va​li su ovaj muč​ni pri​zor
oba​sjan tek jed​nom ba​kljom. Kroz gra​nje ja​ukao je sa​blas​ni noć​ni vje​tar. Cor​mac je
bio sam među lju​di​ma nje​mu ne​poz​na​te rase i upra​vo ih je gle​dao kako ču​pa​ju srce
iz čo​vje​ka dok je ono još uvi​jek ku​ca​lo. Sada se sta​ri sve​će​nik, koji je​dva da je iz​gle​‐
dao kao ljud​sko biće, za​gle​dao u tu pul​si​ra​ju​ću stvar. Cor​mac se stre​se, baci po​gled
pre​ma ono​me koji je no​sio na​kit. Je li Bran Mak Mor, kralj Pik​ta, vje​ro​vao da je
ovaj bje​lo​bra​di sta​ri krv​nik do​is​ta onaj koji može pre​dvi​dje​ti do​ga​đa​je koji će us​li​‐
je​di​ti pro​ma​tra​ju​ći kr​va​re​će ljud​sko srce? Tam​ne kra​lje​ve oči bile su ne​do​ku​či​ve.
Bile su čud​no du​bo​ke da ih Cor​mac nije mo​gao ni poj​mi​ti, jed​na​ko kao ni oni dru​‐
gi lju​di.
– Zna​me​nje je do​bro! – div​lje iz​ja​vi sve​će​nik go​vo​re​ći više pre​ma dvo​ji​ci sta​rje​‐
ši​na nego Bra​nu. – Iz ovog pul​si​ra​ju​ćeg srca ovog za​to​če​nog Rim​lja​ni​na či​tam –
rim​ska će voj​ska biti po​ra​že​na! Tri​jum​fi​rat će si​no​vi vri​je​ska!
Dva div​lja​ka pro​mrm​lja​ju ne​što za sebe dok su im oš​tre oči go​rje​le.
– Idi​te i pri​pre​mi​te svo​je voj​ske za bit​ku – reče kralj i oni se od​ge​ga​ju maj​mu​‐
no​li​ko ho​da​ju​ći. Više ne obra​ća​ju​ći paž​nju na sve​će​ni​ka koji je pro​uča​vao stra​vič​ne
os​tat​ke na ol​ta​ru, Bran mah​ne Cor​ma​cu. Gal ga je pri​prav​no sli​je​dio. Jed​nom kad
su iz​aš​li is​pod onog straš​nog dr​ve​ća pod zvjez​da​no nebo, slo​bod​ni​je je di​sao. Sta​ja​li
su na pro​plan​ku pro​ma​tra​ju​ći duge na​sa​de nji​šu​ćeg vri​je​ska. Bli​zu nje​ga ne​ko​li​ko
vi​ju​ga​vih vi​ti​ca je blis​ta​lo, nji​ho​vi pu​po​vi skri​va​ju​ći svo​jim mi​ri​som hor​de ple​men​‐
skih lju​di koji su le​ža​li u bli​zi​ni. Iza njih go​rje​le su broj​ne va​tre, sva​ka oz​na​ča​va​ju​ći
kamp Cor​ma​co​vih lju​di, is​ku​ša​nih bor​be​nih Gala, koji su bili u onoj gru​pi koja je
tek za​do​bi​va​la upo​ri​šte na za​pad​noj oba​li Ka​le​do​ni​ja – cen​tar ono​ga što će kas​ni​je
pos​ta​ti kra​ljev​s​tvo Dal​ri​adia. Na li​je​vo od njih, bilo je još mno​go dru​gih ras​plam​‐
tje​lih og​nji​šta.
A da​le​ko na jugu vi​dje​lo se još kri​je​so​va – još toč​ki​ca svje​tlos​ti. Ali čak i s te
uda​lje​nos​ti kralj Pik​ta i nje​gov Kel​t​ski po​moć​nik mo​gli su vi​dje​ti kako su te va​tre
pos​lo​že​ne pre​ma ve​oma pra​vil​nom ras​po​re​du.
– Kri​je​so​vi le​gi​ona​ra – pro​mrm​lja Bran. – Va​tre koje su os​vje​tla​le put oko svi​je​‐
ta. Lju​di koji pale te kri​je​so​ve pre​ga​zi​li su mno​ge rase pod svo​jim če​lič​nim pe​ta​ma.
I sada – mi, lju​di od vri​je​ska sti​ješ​nje​ni smo le​đi​ma uza zid. Što li će biti su​tra?
- Mi ćemo po​bi​je​di​ti, kaže sve​će​nik – od​go​vo​ri Cor​mac.
Bran uči​ni nes​trp​lji​vi po​kret.
– Mje​se​či​na na oce​anu. Vje​tar u vr​ho​vi​ma kro​ša​nja jela. Zar mis​liš da se po​uz​‐
da​jem u nje​go​vo glu​ma​ta​nje? Ili da uži​vam u kla​nju za​to​če​nog le​gi​ona​ra? Mo​ram
ohra​bri​ti svo​je lju​de; Gron i Bo​cah bili su ti zbog ko​jih sam sta​rom Go​na​ru do​zvo​‐
lio da čita zna​me​nje. Rat​ni​ci će se bo​lje bo​ri​ti.
– A Go​nar?
Bran se na​smi​je.
– Go​nar je pres​tar da vje​ru​je – u išta. On je bio vi​so​ki sve​će​nik Sje​na do​bri broj
go​di​na pri​je nego što sam se ja ro​dio. On tvr​di da je di​rek​t​ni na​s​ljed​nik Go​na​ra
koji je bio ča​rob​njak u da​ni​ma Bru​le Kop​ljo-ubo​ji​ce koji je bio prvi od moje rod​ne
 www.balkandownload.org

li​ni​je. Nit​ko ne zna ko​li​ko je on star – po​ne​kad mi se čini da je to onaj drev​ni Go​‐
nar sam!
– Na​po​kon – reče ru​ga​ju​ći glas i Cor​mac se trg​ne kad se ne​jas​ni oblik po​ja​vio
po​red nje​ga. – Na​po​kon sam saz​nao da mo​ram, da bi lju​di vje​ro​va​li u mene i po​vje​‐
ra​va​li mi se, kao mu​dar čo​vjek iz​i​gra​va​ti bu​da​lu. Poz​na​jem taj​ne koje bi ti ra​zo​ri​le
um, Bran, da ti ih ot​kri​jem. Ali da bi lju​di vje​ro​va​li u mene mo​ram se sro​za​ti na
tak​ve stva​ri za koje oni sma​tra​ju da su ma​gi​ja – tri​ko​vi i uzvi​ci i zvu​ko​vi koje is​pu​‐
šta​ju zmi​ja​ši i ku​pa​ti se u ljud​skoj krvi i pi​le​ćim je​tri​ca​ma.
Cor​mac po​gle​da star​ca s no​vim za​ni​ma​njem. Polu-ludi iz​gled je nes​tao. Više
nije bio šar​la​tan, ša​man koji mrm​lja ča​ro​li​je. Mje​se​či​na mu je dala novo dos​to​jans​‐
tvo koje kao da ga je uči​ni​lo vi​šim, tako da je iz​gle​dao kao bje​lo​bra​di pa​tri​jarh.
– Bra​ne, on​dje leže tvo​je sum​nje. – Mr​ša​va ruka po​ka​že pre​ma če​t​vr​tom pr​ste​‐
nu va​tri.
– Da – kralj mrač​no kim​ne. – Cor​mac – znaš to jed​na​ko do​bro kao i ja. Su​traš​‐
nja bit​ka ovi​si o onom pr​ste​nu va​tre. S bri​ton​skim ko​či​ja​ma i tvo​jim vlas​ti​tim za​‐
pad​njač​kim ko​nja​ni​ci​ma, naš us​pjeh tre​bao bi biti si​gu​ran, ali – kao da je sam đavo
u sr​ci​ma svih Sje​ver​nja​ka! Zna​te kako sam ulo​vio onu dru​ži​nu – kako su se zak​le​li
da će se bo​ri​ti sa mnom pro​tiv Rim​lja​na! A sada kad je nji​hov po​gla​var Rog​nar mr​‐
tav, kunu se da će sli​je​di​ti samo kra​lja svo​je vlas​ti​te rase! Ina​če će pre​kr​ši​ti za​vjet i
pri​je​ći Rim​lja​ni​ma. Bez njih smo osu​đe​ni jer ne mo​že​mo mi​je​nja​ti već osmiš​lje​ni
plan.
– Budi sr​čan, Bra​ne – reče Go​nar. – Do​tak​ni dra​gulj na svo​joj že​ljez​noj kru​ni.
Mo​žda će to po​mo​ći.
Bran se gor​ko na​smi​je.
– Sad go​vo​riš ona​ko kako lju​di mis​le. Ni​sam bu​da​la koja se pod​či​nja​va praz​nim
ri​je​či​ma. Što s dra​gu​ljem? Is​ti​na, ču​dan je, i do sada mi je do​no​sio sre​ću. Ali ne tre​‐
ba​ju mi dra​gu​lji, već sa​vez​niš​tvo tris​to ćud​lji​vih Sje​ver​nja​ka koji su je​di​ni rat​ni​ci
među nama koji se mogu su​prot​sta​vi​ti le​gi​ja​ma koje sti​žu.
– Ali dra​gulj, Bra​ne, dra​gulj! – bio je us​tra​jan Go​nar.
– Dak​le, dra​gulj! – nes​trp​lji​vo po​vi​če Bran. – Sta​ri​ji je od svi​je​ta. Bio je star kad
su Atlan​ti​da i Le​mu​ri​ja po​to​nu​le u more. Dao ga je Bru​leu, Kop​ljo-ubo​ji​ci, pr​vom
iz moga roda, Atlan​ti​đa​nin Kull, kralj Va​lu​si​je, u vri​je​me dok je svi​jet još bio mlad.
Kako bi​smo od toga sada mo​gli ima​ti ko​ris​ti?
– Tko zna? – ne​jas​no reče ča​rob​njak. -Vri​je​me i pros​tor ne pos​to​je. Ne pos​to​ji
proš​lost i neće biti bu​duć​nos​ti. SADA je sve. Sve stva​ri koje su ika​da pos​to​ja​le, jesu
ili će biti, do​ga​đa​ju se sada. Čo​vjek je uvi​jek u sre​di​štu ono​ga što zo​ve​mo vre​me​‐
nom i pros​to​rom. Od​la​zio sam u vri​je​me ju​čer i vri​je​me su​tra i obo​je su stvar​ni kao
sada – a sve su to sno​vi du​ho​va! Ali daj mi sada da spa​vam i raz​go​va​raj s Go​na​rom.
Mo​žda nam po​mog​ne.
– Što on zna? – upi​ta Cor​mac tr​za​ju​ći ra​me​ni​ma dok se sve​će​nik pov​la​čio u sje​‐
ne.
– Je li re​kao da mu prvi Go​nar do​la​zi u sno​ve i raz​go​va​ra s njim? – od​go​vo​ri
Bran. Vi​dio sam ga kako radi stva​ri koje su iz​van ljud​skog shva​ća​nja. Ne znam. Ja
sam samo ne​poz​na​ti kralj sa že​ljez​nom kru​nom koji po​ku​ša​va po​di​ći rasu div​lja​ka
iz bla​ta u koje su po​to​nu​li. Haj​de​mo pre​gle​da​ti kamp.
Dok su ho​da​li, Cor​mac se ču​dio. Kak​vom je to čud​nom igrom sud​bi​ne ta​kav
čo​vjek nas​tao u rasi div​lja​ka pre​živ​lja​va​ju​ći tam​ni​ja, okrut​ni​ja vre​me​na? Za​si​gur​no
je bio ata​vi​zam, ori​gi​nal​na ver​zi​ja iz dana kad su Pik​ti vla​da​li Euro​pom, pri​je nego
što je nji​ho​vo pri​mi​tiv​no car​stvo palo pred bron​ča​nim ma​če​vi​ma Gala. Cor​mac je
znao kako je Bran, vlas​ti​tim se sna​ga​ma di​žu​ći iz za​ne​ma​re​nog po​lo​ža​ja sina po​gla​‐
va​ra kla​na Vu​ko​va, uje​di​nju​ju​ći ple​me​na vri​je​ska, zav​la​dao kao kralj nad ci​je​lom
Ka​le​do​ni​jom. Ali nje​go​va je vla​da​vi​na bila sla​ba i još je mno​go tre​ba​lo pri​je nego
što kla​no​vi Pik​ta za​bo​ra​ve svo​je fe​ude i budu pred​stav​lja​li pra​ve pro​tiv​ni​ke stra​nim
ne​pri​ja​te​lji​ma. O bit​ci su​tra, pr​voj bit​ci iz​me​đu Pik​ta, pod nji​ho​vim kra​ljem, i
Rim​lja​na, ovi​si​la je bu​duć​nost Pik​t​skog kra​ljev​s​tva.
Bran i nje​gov sa​vez​nik ho​da​li su Pik​t​skim kam​pom, gdje su go​mi​le rat​ni​ka le​ža​‐
le iz​va​lje​ni po​red svo​jim ma​lih va​tri spa​va​ju​ći ili žva​ču​ći na​po​la ku​ha​nu hra​nu.
Cor​ma​ca je im​pre​si​oni​ra​la nji​ho​va ti​ši​na. Ti​su​ću je lju​di bilo u kam​pu, a ipak je​di​‐
ni zvu​ko​vi bili su po​vre​me​ni tihi gr​le​ni šu​mo​vi. Ti​ši​na ka​me​nog doba vla​da​la je
du​ša​ma tih lju​di.
Svi su bili ni​ski – ve​ći​na ih je bila is​kriv​lje​nih udo​va. Di​vov​ski pa​tulj​ci; Bran
Mak Morn bio je vi​sok čo​vjek među nji​ma. Samo su sta​ri​ji no​si​li bra​de i to ri​jet​ke,
ali im je crna kosa pa​da​la na oči tako da su oš​trog po​gle​da zu​ri​li kroz taj za​mr​še​ni
ne​red. Bili su bo​so​no​gi i odje​ve​ni u vu​čje kože. Nji​ho​ve ruke bile su ka​lje​ne udar​ci​‐
ma če​lič​nih ma​če​va, te​ških cr​nih lu​ko​va, stri​je​la s vr​š​ci​ma od kre​me​na, že​lje​za i ba​‐
kra i ba​to​va ka​me​nih gla​va. Šti​to​va nisu ima​li, osim gru​bog šti​ta od dr​ve​ta pre​kri​‐
ve​nog krz​nom; mno​gi su no​si​li uple​te​ne ko​ma​di​će me​ta​la u svo​je za​mr​še​ne gri​ve
kao za​šti​tu od uda​ra​ca ma​čem. Ne​ko​li​ci​na, si​no​vi duge loze po​gla​va​ra, bili su do​‐
bro obli​ko​va​nih udo​va i vit​ki po​put Bra​na, ali u oči​ma svi​ju blis​ta​lo je ne​uta​ži​vo
div​ljaš​tvo pri​mi​ti​va​ca.
 www.balkandownload.org

Ovi su lju​di pra​vi div​lja​ci, po​mis​li Cor​mac, gori od Gala, Bri​to​na​ca i Ger​ma​na.
Zar su sta​re le​gen​de mo​gle biti is​ti​ni​te – da su ne​koć vla​da​li u vri​je​me kad su se
čud​ni gra​do​vi iz​di​za​li tamo gdje se sada samo more va​lja? I da su pre​ži​vje​li po​pla​vu
koja je po​to​pi​la ta sjaj​na car​stva, po​nov​no se vra​ća​ju​ći u div​ljaš​tvo iz ko​je​ga su se
jed​nom di​gli?
U bli​zi​ni kam​pa lju​di iz ple​me​na na​la​zi​le su se va​tre gru​pi​ce Bri​to​na​ca – čla​no​‐
va okrut​nog ple​me​na koje je ži​vje​lo juž​no od Rim​skog zida, koje je obi​ta​va​lo u br​‐
di​ma i šu​ma​ma sve do za​pa​da, opi​ru​ći se moć​nom Rimu. Bili su to lju​di snaž​ne gra​‐
đe, s blje​šta​vim pla​vim oči​ma i za​mr​še​ne žute kose, lju​di koji su ne​ka​da vla​da​li pla​‐
ža​ma Ce​an​n​ti​sha onda kad je Ce​zar do​veo Or​lo​ve na oto​ke. Ti lju​di, po​put Pik​ta,
nisu no​si​li ok​lo​pe i bili su odje​ve​ni u gru​be tka​ni​ne i san​da​le od je​le​nje kože. No​si​li
su male okru​gle šti​to​ve od tvr​dog dr​ve​ta, oko​va​ne bron​com, pri​ve​za​ne na li​je​voj
ruci i duge te​ške bron​ča​ne ma​če​ve tu​pog vrha. Neki su ima​li lu​ko​ve, mada Bri​ton​ci
nisu ma​ri​li za stre​ljaš​tvo. Lu​ko​vi su im bili kra​ći nego oni u Pik​ta i učin​ko​vi​ti samo
u bli​skoj bor​bi. Ali u bli​zi​ni va​tre le​ža​la su ona oruž​ja koja su uči​ni​la bri​ton​sko ime
stra​hom i tre​pe​tom među Pik​ti​ma, Rim​lja​ni​ma i Nor​ve​ža​ni​ma po​djed​na​ko. U
svje​tlos​ti va​tre sta​ja​lo je pe​de​set bron​ča​nih boj​nih kola sa du​gim okrut​nim oš​tri​ca​‐
ma koje su str​ša​le s nji​ho​vih bo​ko​va. Tak​va oš​tri​ca mo​gla je ra​sko​li​ti pola tu​ce​ta
lju​di odjed​nom. U bli​zi​ni kola, pod bud​nim oči​ma svo​jih ču​va​ra, pas​li su ko​nji –
ve​li​ki, okret​ni pas​tu​si, hi​tri i moć​ni.
– Da ih bar ima​mo više! – pro​mrm​lja Bran. – S ti​su​ću boj​nih kola i s mo​jim
stri​jel​ci​ma mo​gao bih le​gi​je stje​ra​ti u more.
– Slo​bod​na bri​ton​ska ple​me​na s vre​me​nom će pas​ti pod Ri​mom – reče Cor​‐
mac. -Tre​ba​li bi ju​ri​ti pri​dru​ži​ti vam se u va​šem ratu.
Bran bes​po​moć​no od​mah​ne.
– Kel​ti su nes​tal​ni. Ne mogu za​bo​ra​vi​ti sta​re fe​ude. Naši sta​ri pri​ča​li su nam
kako se nisu mo​gli uje​di​ni​ti čak ni kad je Ce​zar do​šao s Rim​lja​ni​ma. Ne mogu se
uje​di​ni​ti ni pro​tiv za​jed​nič​kog ne​pri​ja​te​lja. Ovi su mi lju​di doš​li zato što su u ne​‐
kom su​ko​bu sa svo​jim po​gla​va​rem, ali ne mogu se os​lo​ni​ti na njih.
Cor​mac kim​ne gla​vom.
– Znam; Ce​zar je po​ko​rio Gale tako da je okre​nuo jed​no ple​me pro​tiv dru​go​ga.
Moji vlas​ti​ti lju​di okre​ću se kako se pli​ma okre​će. Ali od svih Kel​ta, Cy​mry su naj​‐
vi​še nes​tal​ni, naj​ma​nje sta​bil​ni. Pri​je tek ne​ko​li​ko sto​lje​ća moji vlas​ti​ti Gal​ski pre​ci
pro​tje​ra​li su Erin iz Cy​mric Da​na​an​sa jer mada su bili broj​ni​ji od nas, na​pa​li su nas
kao za​seb​na ple​me​na, a ne kao na​rod.
 – A tako su Bri​ton​ci Cy​mri​ca do​če​ka​li i Rim​lja​ne – reče Bran. – Ovi će nam
biti od po​mo​ći su​tra. Za da​lje ne mogu reći. Ali kako da oče​ku​jem lo​jal​nost od
stra​nih ple​me​na kad ni​sam si​gu​ran u vlas​ti​te lju​de? Ti​su​će ih se skri​va u br​di​ma. Ja
sam kralj samo po ime​nu. Nek’ su​tra po​bi​je​dim i svi će se sja​ti​ti oko mene; ako iz​‐
gu​bim, raz​le​tjet će se po​put pti​ca na hlad​nom vje​tru.
Kor gru​be do​bro​doš​li​ce do​če​ka dvo​ji​cu vođa dok su ula​zi​li u kamp Cor​mac​skih
Gala. Bilo ih je pet sto​ti​na, vi​so​kih okret​nih mo​ma​ka, cr​no​ko​sih i si​vo​okih, dr​ža​‐
nja lju​di koji su ži​vje​li samo za rat. Mada nisu oda​va​li dis​ci​pli​ni​ra​nost, ima​li su oz​‐
ra​čje sis​te​ma​tič​nos​ti i prak​tič​nos​ti koje nije bilo među Pik​ti​ma i Bri​ton​ci​ma. Ti
lju​di bili su po​s​ljed​nja kel​t​ska vr​sta koja je osvo​ji​la Otok i nji​ho​va bar​bar​ska ci​vi​li​‐
za​ci​ja bila je na mno​go vi​šem stup​nju nego ona u Cy​mri​ca. Pre​ci Gala na​uči​li su
umjet​nost ra​to​va​nja na ši​ro​kim rav​ni​ca​ma Scyt​ha i na dvo​ro​vi​ma fa​ra​ona gdje su
se bo​ri​li kao pla​će​ni​ci Egip​ta, a mno​go od ono​ga što su na​uči​li do​ni​je​li su na​zad u
Ir​sku sa so​bom. Bili su iz​vr​s​ni ko​va​či te nisu bili na​oru​ža​ni nes​pret​nim bron​ča​nim
ma​če​vi​ma, već vr​hun​skim če​lič​nim oruž​jem.
No​si​li su kras​no is​ple​te​ne kil​to​ve i kož​ne san​da​le. Sva​ki je no​sio la​ga​ni ok​lop od
ve​ri​ga i šljem bez vi​zi​ra, ali to je bio samo nji​hov obram​be​ni ok​lop. Kel​ti, Gali ili
Bri​ton​ci bili su sklo​ni su​di​ti čo​vje​ka po ko​li​či​ni ok​lo​pa koju je no​sio. Oni Bri​ton​ci
koji su se su​ko​bi​li s Ce​za​rom tvr​di​li su da su Rim​lja​ni ku​ka​vi​ce jer su se oma​ta​li u
me​tal, a mno​go sto​lje​ća kas​ni​je ir​ski su kla​no​vi mis​li​li isto o ok​lo​pi​ma od ve​ri​ga
nor​man​skih vi​te​zo​va od Stron​g​bowa.
Cor​ma​co​vi rat​ni​ci bili su ko​nja​ni​ci. Nisu poz​na​va​li ni ci​je​ni​li upo​tre​bu luka.
No​si​li su ne​iz​bjež​ne okru​gle, me​tal​ne štit​ni​ke, bo​de​že, duge rav​ne ma​če​ve i la​ga​ne
jed​no​gla​ve sje​ki​ri​ce. Ko​nji su im bili pri​ve​za​ni u bli​zi​ni – ži​vo​ti​nje ja​kih kos​ti​ju, ne
tako ma​siv​ni kao oni koje su Bri​ton​ci uz​ga​ja​li, ali brži.
Bra​no​ve se oči oza​ri​še dok su njih dvoj​ca ho​da​li kroz kamp.
– Ovi lju​di su is​ko​va​ni u ratu! Vidi kako oš​tre svo​je sje​ki​re i ru​ga​ju se ono​me
što će su​tra doći! Da su bar svi lju​di u kam​pu tako vjer​ni kao tvo​ji lju​di, Cor​mac!
Onda bih s pod​smi​je​hom do​če​kao le​gi​je kad su​tra stig​nu s juga.
Ula​zi​li su među sje​ver​njač​ke va​tre. Tris​to lju​di sje​di​lo je kar​ta​ju​ći, oš​tre​ći oruž​ja
i is​pi​ja​ju​ći pivo od vri​je​ska koje su im pri​ba​vi​li pik​t​ski sa​vez​ni​ci. Pro​ma​tra​li su Bra​‐
na i Cor​ma​ca ne sa pre​ve​li​kim pri​ja​telj​stvom. Bila je oči​ta raz​li​ka iz​me​đu njih i
Pik​ta i Kel​ta – raz​li​ka su bile nji​ho​ve hlad​ne oči, nji​ho​va jaka sum​nji​ča​va lica, samo
nji​ho​vo dr​ža​nje. Ov​dje je bilo oš​tri​ne i div​ljaš​tva, ali ne i div​ljeg, pro​dor​nog bi​je​sa
Kel​ta. Ov​dje je bilo svi​re​pos​ti udru​že​ne sa mrač​nom od​luč​noš​ću i sto​ič​kom tvr​do​‐
 www.balkandownload.org

gla​voš​ću. Si​lo​vi​tost bri​tan​skih kla​no​va bila je straš​na, nad​moć​na. Ali nisu ima​li
strp​lji​vos​ti; neka ih sav​la​da sko​ra po​bje​da i vje​ro​jat​no će se po​gu​bi​ti i ras​pr​ši​ti ili se
po​če​ti me​đu​sob​no su​kob​lja​va​ti. U ovi​ma što su se bo​ja​li mora pos​to​ja​la je strp​lji​‐
vost hlad​nog pla​vog Sje​ve​ra – traj​na od​luč​nost da će se dr​ža​ti za​jed​no pa što god se
de​si​lo, jed​nom kad se okre​nu pre​ma svom ci​lju.
Bili su di​vov​skog ras​ta; ma​siv​ni, a ipak okret​ni. Nisu di​je​li​li kel​t​sku ide​olo​gi​ju o
ok​lo​pi​ma jer či​nje​ni​ca je bila da su bili odje​ve​ni u te​ške ok​lo​pe od plo​či​ca koji su
im do​se​za​li do pola bo​ko​va, no​si​li te​ške ro​ga​te ka​ci​ge i te​ške štit​ni​ke za noge, a že​‐
lje​zom oko​va​ne bile su i nji​ho​ve ci​pe​le. Šti​to​vi su im bili ogrom​ni i oval​ni na​prav​‐
lje​ni od čvr​stog dr​ve​ta, kože i me​sin​ga. Što se tiče oruž​ja ima​li su duga kop​lja že​ljez​‐
nog vrha, te​ške že​ljez​ne sje​ki​re i bo​de​že. Neki su ima​li duge ma​če​ve ši​ro​ke oš​tri​ce.
Cor​mac se nije ugod​no osje​ćao dok su ga pro​ma​tra​li tim hlad​nim mag​ne​tič​nim
oči​ma ti lju​di la​ne​ne boje kose. On i oni bili su ne​pri​ja​te​lji po na​s​ljed​noj lozi, mada
su oda​bra​li bo​ri​ti se na is​toj stra​nu u da​tom tre​nut​ku – ali jesu li to do​is​ta?
Je​dan čo​vjek is​tu​pi, vi​so​ki vit​ki rat​nik s tim zas​tra​šu​ju​ćim, vu​čjim li​cem na koje
je pa​la​ca​va va​tra ba​ca​la du​bo​ke sje​ne. S ogr​ta​čem od vu​čje kože ne​mar​no pre​ba​če​‐
nim pre​ko ši​ro​kih ra​me​na i ve​li​kim ro​go​vi​ma na ka​ci​gi koji su pri​do​da​va​li nje​go​voj
vi​si​ni, sta​jao je tamo u ne​mir​nim sje​na​ma, na​li​ku​ju​ći na stvo​re​nje koje je samo na​‐
po​la ljud​sko, ši​ro​ki lik tam​nog bar​ba​ri​na koji će po​ko​ri​ti svi​jet.
– Dak​le, Wul​f​he​re – reče pik​t​ski kralj – pio si me​do​vi​nu na sa​vje​to​va​nju i go​‐
vo​rio si da si pro​tiv kri​je​so​va – kak​va je tvo​ja od​lu​ka?
Sje​ver​nja​ko​ve oči bljes​nu​še u tami.
– Daj​te nam kra​lja na​šeg na​ro​da da ga sli​je​di​mo ako že​li​te da se bo​ri​mo s vama.
Bran ra​ši​ri ruke.
- Tra​ži od mene da ski​nem zvi​jez​de da budu dra​gu​lji na va​šim šlje​mo​vi​ma!
Neće li te sli​je​di​ti tvo​ji dru​go​vi?
– Ne pro​tiv le​gi​ja – mrač​no od​vra​ti Wul​f​he​re. – Kralj nas je do​veo na put Vi​‐
kin​ga – kralj nas mora vo​di​ti pro​tiv Rim​lja​na. A Rog​nar je mr​tav.
– Ja sam kralj – reče Bran. – Ho​će​te li se bo​ri​ti za mene ako sta​nem na čelo va​‐
ših bo​ra​ca?
– Kralj od na​šeg na​ro​da – reče Wul​f​he​re tvr​do​gla​vo. – Mi smo sve iz​a​bra​ni lju​‐
di Sje​ve​ra. Mi se ne bo​ri​mo ni za koga osim za kra​lja, a naš kralj mora nas vo​di​ti –
pro​tiv le​gi​ja.
Cor​mac je osje​tio sup​til​nu pri​jet​nju u toj po​nov​lje​noj fra​zi.
– Ov​dje je princ od Eri​na – reče Bran. – Ho​ćeš li se ti bo​ri​ti za Za​pad​nja​ke?
 – Mi se ne bo​ri​mo pod Kel​ti​ma, za​pad​nim ili is​toč​nim – za​gun​đa Vi​king i gun​‐
đa​ju​će pov​la​đi​va​nje dig​ne se od onih koji su ga pra​ti​li. – Do​volj​no je i to što se bo​‐
ri​mo uz njih.
Vru​ća gal​ska krv uza​vri​je u Cor​ma​co​vu moz​gu i on se pro​gu​ra po​red Bra​na s ru​‐
kom na maču.
– Što mis​liš pod tim, pi​ra​te?
Pri​je nego što je Wul​f​he​re mo​gao od​go​vo​ri​ti Bran se uba​ci:
– Pres​ta​ni​te s tim! Zar ćete vi lude od​ba​ci​ti bit​ku pri​je nego što poč​ne, zbog
vlas​ti​tog lu​di​la? Što je s tvo​jim za​vje​tom, Wul​f​he​re?
– Zak​leo sam se pod Rog​na​rom; kad je umro od rim​ske stri​je​le mi smo se os​lo​‐
bo​di​li za​vje​ta. Sli​je​dit ćemo samo svog kra​lja – pro​tiv le​gi​ja.
– Ali tvo​ji će te dru​go​vi sli​je​di​ti – pro​tiv na​ro​da vri​je​ska! – obrec​ne se Bran.
– Da. – sje​ver​nja​ko​ve ga oči dr​sko po​gle​da​ju. – Po​ša​lji​te nam kra​lja ili ćemo se
su​tra pri​dru​ži​ti Rim​lja​ni​ma.
Bran za​re​ži. U svom bi​je​su kao da je ov​la​dao ci​je​lim pri​zo​rom, či​ne​ći pa​tulj​ke
od ogrom​nih lju​di koji su se na​dvi​li nad nje​ga.
– Iz​daj​ni​ci! Laš​ci! Vaše ži​vo​te ja dr​žim u svo​joj ruci! Da, iz​vu​ci​te ma​če​ve ako
že​li​te – Cor​mac, os​ta​vi svoj mač u ko​ri​ca​ma. Ovi vu​ko​vi neće ugris​ti kra​lja! Wul​f​‐
he​re – po​šte​dio sam vam ži​vo​te onda kad sam ih mo​gao uze​ti.
– Doš​li ste pljač​ka​ti zem​lje na Jugu na​di​ru​ći sa sje​ver​nog mora u svo​jim ga​li​ja​‐
ma. Pljač​ka​li ste oba​lom i dim spa​lje​nih sela na​dvi​jao se po​put obla​ka nad oba​la​ma
Ka​le​do​ni​je. Za​ro​bio sam vas dok ste pljač​ka​li i spa​lji​va​li – krv​lju mo​jih lju​di na
svo​jim ru​ka​ma. Spa​lio sam vaše bro​do​ve i ulo​vio vas u za​sje​du kad ste me sli​je​di​li. S
tros​tru​ko više stri​je​la​ca koji su vas po​ko​si​li skri​ve​ni u br​di​ma oko vas, po​šte​dio sam
vas kad sam vas mo​gao pos​tri​je​lja​ti kao za​to​če​ne vu​ko​ve. Jer sam vas po​šte​dio, vi
ste se zak​le​li da ćete doći i bo​ri​ti se za mene.
– Pa zar mi mo​ra​mo umri​je​ti zato što se Pik​ti bore pro​tiv Rim​lja​na? – za​gr​mi
bra​da​ti ja​hač.
– Za​lo​ži​li ste svo​je ži​vo​te za mene; doš​li ste opus​to​ši​ti Jug. Ni​sam obe​ćao da ću
vas sve pos​la​ti svo​jim ku​ća​ma na​zad na Sje​ver neo​z​li​je​đe​ne i pune pli​je​na. Vaša je
zak​le​tva bila da ćete bo​ri​ti u bit​ci pro​tiv Rima pod mo​jom ko​man​dom. Onda ću
pre​ži​vje​le ukr​ca​ti na brod i mo​že​te ići kuda vas je vo​lja, s do​brim di​je​lom pli​je​na
koje ćemo uze​ti le​gi​ja​ma. Rog​nar je odr​žao svo​ju zak​le​tvu. Ali Rog​nar je umro u
okr​ša​ju s rim​skim iz​vid​ni​ca​ma i sada ti, Wul​f​he​re Raz​dor​ni​če, hu​škaš svo​je dru​go​‐
ve da se obeš​čas​te oni​me što Sje​ver​nja​ci mrze – sla​ma​njem dane ri​je​či.
 www.balkandownload.org

– Ne sla​ma​mo ri​ječ – za​re​ži Vi​king i kralj osje​ti nje​go​vu jed​nos​tav​nu ger​man​‐

sku tvr​do​gla​vost, puno teže po​bje​di​vu od nes​tal​nos​ti div​ljih Kel​ta. – Daj​te nam
kra​lja, niti Pik​ta, Gala ni Bri​ton​ca, i umri​jet ćemo za vas. Ako ne – bo​rit ćemo se
su​tra za naj​ve​ćeg od svih kra​lje​va – cara Rima!
Na tre​nu​tak Cor​mac po​mis​li kako će pik​t​ski kralj u cr​nom bi​je​su iz​vu​ći mač i
sa​sje​ći sje​ver​nja​ka na​mr​tvo. Zgus​nu​ti bi​jes koji je blje​štao u Bra​no​vim tam​nim oči​‐
ma na​tje​ra Wul​f​he​rea da us​tuk​ne i spus​ti ruku na opa​sač.
– Bu​da​lo! – reče Mak Morn ti​hog gla​sa koji je drh​tao do uz​bu​đe​nja. – Mogu te
zbri​sa​ti sa zem​lje pri​je Rim​lja​ni dođu do​volj​no bli​zu da čuju tvo​je sa​mrt​ne kri​ko​ve.
Oda​be​ri – bori se sa mnom su​tra – ili umri no​ćas pod cr​nim obla​kom stri​je​la, cr​ve​‐
nom olu​jom ma​če​va, mrač​nim va​lom boj​nih kola!
Na spo​men boj​nih kola, je​di​nim rat​nim sred​stvom koje je ika​da slo​mi​lo sje​ver​‐
njač​ke re​do​ve, iz​raz na Wul​f​he​re​no​vom licu se pro​mje​ni, ali on nije od​stu​pao.
– Neka bude rat – reče on tvr​do​gla​vo. – Ili neka nas kralj vodi!
Sje​ver​nja​ci od​vra​te s krat​kom du​bo​kom ri​kom i udar​ci​ma ma​če​va o šti​to​ve.
Bran, bli​je​šte​ćih oči​ju, spre​mao se po​nov​no pro​go​vo​ri​ti kad se tam​ni lik tiho po​ja​‐
vi u svje​tlos​ti va​tre.
– Po​la​ko zbo​ri​te, po​la​ko zbo​ri​te – reče sta​ri Go​nar spo​koj​no. – Kra​lju, ne go​‐
vo​ri​te više. Wul​f​he​re, ti i tvo​ji dru​go​vi bo​rit ćete se s nama ako bu​de​te ima​li kra​lja
da vas vodi?
– Zak​le​li smo se.
– Onda se opus​ti​te – reče ča​rob​njak – jer kad bor​ba su​tra za​poč​ne, ja ću vam
pos​la​ti tak​vo​ga kra​lja kak​vo​ga ni je​dan čo​vjek na zem​lji nije pra​tio već sto​ti​na​ma
ti​su​ća go​di​na! Kra​lja koji nije ni Pikt, ni Gal, ni Bri​to​nac, već onaj pre​ma kome je
car Rima samo se​oski po​gla​vi​ca!
Dok su neo​d​luč​no sta​ja​li, Go​nar pri​mi ruke Cor​ma​ca i Bra​na.
– Do​đi​te. A vi, Sje​ver​nja​ci, sje​ti​te se svo​je zak​le​tve i mog obe​ća​nja koje ni​ka​da
ni​sam pre​kr​šio. Sad spa​vaj​te, ne​moj​te ni po​mis​li​ti od​šu​lja​ti se u okri​lju tame u rim​‐
ski kamp, jer ako i umak​ne​te na​šim stri​je​la​ma, ne​će​te mo​joj kle​tvi ili sum​nji​ča​vim
le​gi​ona​ri​ma.
Njih tro​ji​ca odo​še i Cor​mac, ba​ca​ju​ći po​gled na​zad, vi​dje Wul​f​he​rea kako sto​ji
kraj va​tre uvi​ja​ju​ći svo​ju zlat​nu bra​du sa zbu​nje​nim iz​ra​zom bi​je​sa na svom mr​ša​‐
vom zlom licu.
Njih tro​ji​ca tiho su ho​da​la kroz us​ta​la​sa​li vri​je​sak is​pod da​le​kih zvi​jez​da dok je
čud​ni noć​ni vje​tar sa​blas​no ša​pu​tao oko njih.
 – Ne​ka​da dav​no – iz​ne​na​da reče ča​rob​njak. – u doba kad je svi​jet bio mlad, ve​‐
li​ka se zem​lja di​za​la tamo gdje sada oce​an grmi. Na toj zem​lji sto​lo​vao je moć​ni na​‐
rod i kra​ljev​s​tva.bŏd e n: Naj​ve​ća od svih bila je Va​lu​sia – Zem​lja Ča​ro​li​ja. Rim je
samo selo u us​po​red​bi s blje​šta​vi​lom gra​do​va Va​lu​si​je. A naj​ve​ći kralj bio je Kull,
koji je do​šao iz zem​lje Atlan​ti​de da otme kra​ljev​s​tvo Va​lu​si​je od de​ge​ne​rič​ke di​nas​‐
ti​je. Pik​ti koji su obi​ta​va​li na oto​ci​ma koji su sada vr​ho​vi pla​ni​na u čud​noj zem​lji u
Za​pad​nom oce​anu, bili su sa​vez​ni​ci Va​lu​si​je, a naj​ve​ći od svih pik​t​skih voj​nih po​‐
gla​va​ra bio je Bru​le Kop​ljo-ubo​ji​ca, prvi u rodu lju​di koji se na​zi​va​ju Mak Morn.
– Kull je dao Bru​leu dra​gulj koji sada no​si​te u svo​joj že​ljez​noj kru​ni, oh, kra​lju,
na​kon čud​ne bit​ke u mrač​noj zem​lji i kroz dugi vi​jek on je do​šao do nas, kao znak
svih Mak Mor​na, sim​bol ne​ka​daš​nje ve​li​či​ne. Kad se na​po​s​ljet​ku more di​glo i pro​‐
gu​ta​lo Va​lu​si​ju, Atlan​ti​du i Le​mu​ri​ju, samo su Pik​ti pre​ži​vje​li i to malo što ih je os​‐
ta​lo ras​pr​ši​li se po​svu​da. Ipak, po​če​li su se po​la​ko na​zad us​pi​nja​ti i mada je mno​go
od umjet​nos​ti nje​go​ve ci​vi​li​za​ci​je nes​ta​lo u ve​li​koj po​pla​vi, ipak su po​dos​ta na​pre​‐
do​va​li. Umjet​nost ko​va​nja me​ta​la je iz​gub​lje​na, tako da su se pros​la​vi​li u radu sa
kre​me​nom. I zav​la​da​li su no​vim zem​lja​ma koje je ot​kri​lo more kad se iz​li​lo, koje se
sada zove Euro​pom, sve dok sa sje​ve​ra nisu doš​la mla​đa ple​me​na koja je​dva da su se
iz​di​gla nad maj​mu​ne kad je zem​lja Pik​ta bila u svo​joj pu​noj sla​vi i koja, obi​ta​va​ju​ći
na le​de​nim po​dru​čji​ma oko pola, nisu zna​la ni​šta o iz​gub​lje​nom sja​ju Se​dam Car​‐
sta​va i još ma​nje o po​pla​vi koja je po​ko​si​la pola svi​je​ta.
– A ipak su doš​li – Ari​jev​ci, Kel​ti, Ger​ma​ni, is​pu​zav​ši iz ve​li​ke ko​ljev​ke koja je
iz​nje​dri​la nji​ho​vu rasu koja leži bli​zu pola. I po​nov​no je rast Pik​t​ske rase bio una​za​‐
đen i rasa je po​nov​no je zaš​la u div​ljaš​tvo. Nes​ta​li sa zem​lje, na rubu svi​je​ta sa le​đi​‐
ma pri​tis​nu​tim uza zid i sprem​ni na bor​bu. Ov​dje u Ka​le​do​nu bilo je po​s​ljed​nje
upo​ri​šte jed​nom moć​ne rase. I pro​mi​je​ni​li smo se. Naš se na​rod iz​mi​je​šao sa div​lja​‐
ci​ma iz pri​jaš​njih vre​me​na koje smo pro​tje​ra​li pre​ma sje​ve​ru kad su doš​li na Oto​ke
i sada, osim nji​ho​vih po​gla​va​ra, ka​kav je bio Bran, Pik​ti su ču​dan i od​vra​tan na​rod.
– Is​ti​na, is​ti​na – reče kralj nes​trp​lji​vo – ali kak​ve to ima veze...
– Kull, kralj Va​lu​si​je – nas​ta​vi ča​rob​njak ne​sme​ta​no – bio je bar​ba​rin u svo​je
doba kao što ste vi u svo​me, mada je svo​jim te​škim ma​čem vla​dao moć​nim car​‐
stvom. Go​nar, pri​ja​telj Bru​lea, va​šeg pr​vog pret​ka, kako mi gle​da​mo na vri​je​me,
mr​tav je sto​ti​ne ti​su​ća go​di​na. Ipak raz​go​va​rao sam sa njim pri​je ma​nje od sata.
- Raz​go​va​rao si s nje​go​vim du​hom...
– Ili on s mo​jim? Je​sam li se ja vra​tio na​zad sto​ti​ne ti​su​ća go​di​na ili je on išao u
bu​duć​nost? Ako je on do​šao meni iz proš​los​ti, nije da sam ja raz​go​va​rao sa mr​tvim
 www.balkandownload.org

čo​vje​kom, već je on raz​go​va​rao sa ne​kim tko još nije ro​đen. Proš​lost, sa​daš​njost i
bu​duć​nost mu​drom su čo​vje​ku jed​no te isto. Raz​go​va​rao sam s Go​na​rom dok je on
bio živ; kao što sam ja živ. U bez​vre​me​noj, ne​ma​te​ri​jal​noj zem​lji sre​li smo se i on
mi je is​pri​čao mno​go stva​ri.
Oko njih sve se ra​svi​je​tli​lo s do​la​skom zore. Vri​je​sak se na ju​tar​njem po​vje​tar​cu
nji​hao i sa​vi​jao u du​gim re​do​vi​ma kao da se kla​nja obo​ža​va​ju​ći sun​ce koje iz​la​zi.
– Dra​gulj u va​šoj kru​ni mag​net je koji priv​la​či te eone – reče Go​nar. – Sun​ce se
diže – i tko sti​že sa iz​la​ze​ćim sun​cem?
Cor​mac i kralj trg​nu​še se. Sun​ce je di​za​lo svo​ju cr​ve​nu ku​glu iz​nad is​toč​nih
brda. Usred sveg tog sja​ja, os​tav​lja​ju​ći odraz svog ti​je​la na sklet​nom obru​bu, iz​ne​‐
na​da se po​ja​vio čo​vjek. Nisu ni pri​mi​je​ti​li kako do​la​zi. U zlat​nom ro​đe​nju no​vog
dana iz​gle​dao je ko​lo​sal​no; di​vov​ski bog koji iz​la​zi iz zore stva​ra​nja. Kako im se pri​‐
bli​ža​vao, do​ma​ći se sta​do​še bu​di​ti i ugle​dav​ši ga iz​ne​na​đe​no us​klik​nu.
– Tko – ili što je to? – uzvik​ne Bran.
– Po​đi​mo upoz​na​ti ga, Bran – od​go​vo​ri ča​rob​njak. – To je kralj ko​je​ga je Go​‐
nar pos​lao da spa​si Bru​le​ov na​rod.
Bal​kan​Dow​nlo​ad.org
 OD LO MAK 2

V oj​ska utih​nu dok su Bran, Cor​mac i Go​nar kre​ta​li put stran​ca koji im je pri​‐
la​zio du​gim od​luč​nim ko​ra​ci​ma. Kad su mu se pri​bli​ži​li ilu​zi​ja mons​tru​oz​ne
ve​li​či​ne nes​ta​de, ali shva​ti​še da je to ipak čo​vjek iz​u​zet​no vi​so​kog ras​ta. U
prvi mah Cor​mac po​mis​li da je to sje​ver​njak, ali kad je bo​lje po​gle​dao shva​ti da ni​‐
ka​da ra​ni​je nig​dje nije vi​dio tak​vog čo​vje​ka. Bio je gra​đe kao Vi​king, is​to​vre​me​no
ma​si​van i okre​tan – kao ti​gar. Ali crte lica mu nisu bile kao u njih, nje​go​va če​t​vr​tas​‐
ta, la​vov​ska gri​va kose bila je crna kao Bra​no​va. Pod gus​tim obr​va​ma sjaj​ne oči bile
su sive kao če​lik i hlad​ne kao led. Nje​go​vo bron​ča​no lice, jako i za​go​net​no, bilo je
glat​ko obri​ja​no, a ši​ro​ko čelo po​ka​zi​va​lo je vi​so​ku in​te​li​gen​ci​ju, jed​na​ko kao i čvr​‐
sta če​ljust i tan​ke usne koje su po​ka​zi​va​le sna​gu vo​lje i hra​brost. Ali više nego išta,
nje​go​vo dr​ža​nje, ne​s​vjes​na la​vov​ska dos​to​jans​tve​nost, ot​kri​va​la ga je kao pri​rod​nog
kra​lja, vla​da​ra lju​di.
San​da​le čud​ne iz​ra​de bile su mu na no​ga​ma i no​sio je sa​vit​lji​vi ogr​tač čud​no
sple​te​nog ok​lo​pa koja mu je do​se​zao do ko​lje​na. Ši​ro​ki re​men s ve​li​kom zlat​nom
kop​čom opa​sa​vao mu je struk, a na ko​je​mu je vi​sio dugi rav​ni mač u te​škoj kož​noj
fu​tro​li. Kosa mu je bila za​ve​za​na ši​ro​kom, te​škom zlat​nom vrp​com koja mu je po​‐
sve oba​vi​ja​la gla​vu.
To je bio čo​vjek koji se za​us​ta​vio pred ti​hom sku​pi​nom. Do​imao se po​ma​lo
zbu​njen, po​ma​lo kao da ga sve to za​bav​lja. Pre​poz​na​va​nje za​blis​ta u nje​go​vim oči​‐
ma. Pro​go​vo​ri sta​rin​skim ar​ha​ič​nim pik​t​skim je​zi​kom ko​je​ga je Cor​mac je​dva ra​‐
zu​mio. Glas mu je bio du​bok i odje​ki​vao je.
– Ha, Bru​le, Go​nar mi nije re​kao da ću sa​nja​ti o tebi!
Po prvi puta u svom ži​vo​tu Cor​mac vi​dje kako je pik​t​ski kralj po​sve iz​ba​čen iz
rav​no​te​že. On dah​ne, os​tav​ši bez ri​je​či. Stra​nac nas​ta​vi:
 www.balkandownload.org

– I no​siš dra​gulj koji sam ti dao, na kru​gu na svo​joj gla​vi! Proš​le noći no​sio si ga
na svom pr​stu.
– Proš​le noći? – dah​ne Bran.
– Proš​le noći ili sto​ti​ne ti​su​ća go​di​na ra​ni​je – sve je isto! – pro​mrm​lja Go​nar
oči​to uži​va​ju​ći u si​tu​aci​ji.
– Ja ni​sam Bru​le – reče Bran. – Zar ste ludi da pri​ča​te o čo​vje​ku koji je mr​tav
sto​ti​ne ti​su​ća go​di​na? On je bio prvi od moje loze.
Stra​nac se iz​ne​na​da na​smi​je.
– Dak​le, sada znam da do​is​ta sa​njam! O tome ću baš pri​ča​ti Bru​leu kad se uju​‐
tro pro​bu​dim! Da sam oti​šao u bu​duć​nost i vi​dio čo​vje​ka koji tvr​di da je po​to​mak
Kop​ljo-ubo​ji​ce koji još nije ni ože​njen. Ne, ti nisi Bru​le, sad to vi​dim, mada imaš
nje​go​ve oči i dr​ža​nje. Ali on je viši i ši​rih ra​me​na. Ipak imaš nje​gov dra​gulj – oh,
dak​le – bilo što se može de​si​ti u snu pa se neću sva​đa​ti s to​bom. Na tre​nu​tak sam
po​mis​lio da sam pre​ba​čen u snu u neku dru​gu zem​lju i da sam do​is​ta bu​dan u toj
čud​noj zem​lji jer ovo je naj​jas​ni​ji san koji sam ika​da sa​njao. Tko si ti?
– Ja sam Bran Mak Morn, kralj ka​le​don​skih Pik​ta. A ovaj sta​rac je Go​nar, ča​‐
rob​njak, iz roda Go​na​ra. A ovaj rat​nik je Cor​mac na Con​nack, princ oto​ka Erin.
Stra​nac po​la​ko kim​ne svo​jom la​vov​skom gla​vom.
– Ove mi ri​je​či zvu​če čud​no, osim Go​na​ra – a onaj tamo nije Go​nar, mada je
jed​na​ko star. Koja je ovo zem​lja?
– Ka​le​do​nia ili Alba, kako je Gali zovu.
– A tko su oni šću​ću​re​ni maj​mu​no​li​ki rat​ni​ci koji nas gle​da​ju iz​da​le​ka, svi zi​je​‐
va​ju​ći?
– To su Pik​ti ko​ji​ma vla​dam.
– Kak​vog čud​nog iz​o​bli​če​nog na​ro​da ima u sno​vi​ma! – pro​mrm​lja stra​nac. – A
tko su oni lju​di ču​pa​vih gla​va tamo kod kola?
- To su Bri​ton​ci – Cy​mry koji žive juž​no od Zida.
– Što je Zid?
– Zid je iz​gra​dio Rim da odvo​ji svo​je lju​de od lju​di vri​je​ska iz Bri​ta​ni​je.
– Bri​ta​ni​ja? – ton mu je bio za​ču​đen. -Ni​ka​da ni​sam čuo za tu zem​lju – a što je
Rim?
– Što! – po​vi​če Bran. – Ni​ka​da nisi čuo za Rim, car​stvo koje vla​da svi​je​tom?
– Ni jed​no car​stvo ne vla​da svi​je​tom – od​vra​ti ovaj oho​lo. – Naj​moć​ni​je kra​‐
ljev​s​tvo na svi​je​tu je ono ko​jim ja vla​dam.
– A tko si ti?
 – Kull od Atlan​ti​de, kralj Va​lu​si​je!
Cor​mac osje​ti kako mu se hlad​no​ća spu​šta niz kič​mu. Hlad​ne sive oči bile su
ne​po​ko​leb​lji​ve – ali to je bilo ne​vje​ro​jat​no – mons​tru​oz​no – ne​pri​rod​no.
- Va​lu​sia! – po​vi​če Bran. – Pa, čo​vje​če, mor​ski va​lo​vi nji​šu se nad vr​ho​vi​ma Va​‐
lu​si​je već ne​bro​je​na sto​lje​ća!
Kull se grom​ko na​smi​je.
– Kak​va je ovo luda noć​na mora! Kad me je Go​nar ča​ro​li​jom us​pa​vao u du​bo​ki
san proš​le noći – ili ove noći! – u taj​noj sobi u unu​traš​njos​ti pa​la​če, re​kao mi je da
ću mo​žda sa​nja​ti čud​ne stva​ri, ali ovo je čud​no​va​ti​je nego sam pret​pos​ta​vio. A naj​‐
čud​ni​ja stvar je ta što znam da sa​njam!
Go​nar se uba​ci kad je Bran na​mje​ra​vao pro​go​vo​ri​ti.
– Ne sum​njaj​te u ono što rade bo​go​vi – pro​mrm​lja ča​rob​njak. – Vi ste kralj jer
ste u proš​los​ti vi​dje​li i pri​hva​ti​li pri​li​ku. Bo​go​vi ili prvi Go​nar pos​la​li su vam ovog
čo​vje​ka. Daj​te da se ja po​za​ba​vim nji​me.
Bran kim​ne gla​vom i dok je tiha voj​ska bez ri​je​či otvo​re​nih us​ti​ju zu​ri​la u njih,
do​volj​no bli​zu da sve čuju, Go​nar pro​go​vo​ri:
– Oh ve​li​ki kra​lju, vi sa​nja​te, ali nije li sav ži​vot san? Zar ne sma​tra​te da je sav
vaš proš​li ži​vot san iz koga ste se sada pro​bu​di​li? Upra​vo sada mi lju​di iz sna vo​di​‐
mo svo​je ra​to​ve i odr​ža​va​mo svoj mir i upra​vo sada ve​li​ka na​past do​la​zi s juga da
uni​šti Bru​le​ov na​rod. Ho​će​te li nam po​mo​ći?
Kull se na​ce​ri s čis​tim odu​šev​lje​njem.
– Da! Već sam vo​dio bit​ke u snu ov​dje, ubi​jao sam i bio ubi​jen i bio sam za​pre​‐
pa​šten kad sam se pro​bu​dio iz svo​jih vi​zi​ja. A s vre​me​na na vri​je​me, kao sada, u snu
sam znao da sa​njam. Vi​di​te, uštip​nuo sam se i osje​tio bol, ali znam da sa​njam jer
sam i pri​je osje​tio bol opa​kih rana, čak i u sni​ma. Da, lju​di iz mog sna, bo​rit ću se s
vama pro​tiv dru​gog na​ro​da iz sna. Gdje su oni?
– I da bis​te više uži​va​li u snu – reče ča​rob​njak sup​til​no – za​bo​ra​vi​te da je ovo
san i pre​tva​raj​te se da ste ma​gi​jom pr​vog Go​na​ra i pre​ko dra​gu​lja ko​je​ga ste dali
Bru​leu, koji sad sja na kru​ni Mor​ne, do​is​ta do​ve​de​ni u neko dru​go, div​lje doba gdje
se Bru​le​ovi lju​di bore za svo​je ži​vot pro​tiv ja​čeg ne​pri​ja​te​lja.
Na tre​nu​tak čo​vjek koji se na​zi​vao kra​ljem Va​lu​si​je či​nio se kao iz​ne​na​đe​nim;
ču​dan iz​raz sum​nje, go​to​vo stra​ha, za​ma​glio mu je oči. Onda se na​smi​je.
– Do​bro! Po​ve​di nas, ča​rob​nja​če.
Ali sad je Bran pre​uzeo vod​stvo. Do​šao je k sebi u sva​kom po​gle​du. Ako je mis​‐
lio, po​put Cor​ma​ca, da je sve ovo bila neka ve​li​ka pre​va​ra koju je smis​lio Go​nar, na
 www.balkandownload.org

nje​mu se to nije po​ka​zi​va​lo.

- Kra​lju Kul​le, vi​di​te li onog čo​vje​ka tamo da​lje, koji se nas​la​nja na svo​ju du​gač​‐
ku sje​ki​ru i zuri u vas?
– Vi​so​ki čo​vjek sa zlat​nom ko​som i bra​dom?
– Da – naš us​pjeh u pred​sto​je​ćoj bici ovi​si o nji​ma. Kunu se da će pri​je​ći ne​pri​‐
ja​te​lju ako im ne damo kra​lja da ih vodi – nji​hov vlas​ti​ti je ubi​jen. Ho​će​te li ih po​‐
ves​ti u bor​bu?
Kul​lo​ve oči blis​ta​le su po​što​va​njem.
– To su lju​di koji na​li​ku​ju mo​jim Cr​ve​nim Ubo​ji​ca​ma, mo​joj iz​a​bra​noj re​gi​‐
men​ti. Ja ću ih vo​di​ti.
– Po​đi​mo onda.
Mala gru​pi​ca kre​ne pre​ma pa​di​ni pro​bi​ja​ju​ći se među go​mi​lom rat​ni​ka koji su
se gor​lji​vo gu​ra​li da bo​lje vide stran​ca, a onda se pov​la​či​li kad bi im se pri​bli​žio. Na​‐
pe​ti ša​pat prov​la​čio se kroz hor​du.
Sje​ver​nja​ci su sta​ja​li pos​tran​ce u zbi​je​noj gru​pi​ci. Nji​ho​ve hlad​ne oči pro​ma​tra​‐
le su Kul​la, upi​ja​ju​ći sva​ki de​talj nje​go​ve po​ja​ve, dok je on smi​re​no od​vra​ćao nji​ho​‐
ve po​gle​de.
– Wul​f​he​re – reče Bran. – Do​ve​li smo ti kra​lja. Sje​ti se svo​je zak​le​tve.
– Neka on raz​go​va​ra s nama – reče Vi​king oš​tro.
– On ne poz​na​je vaš je​zik – od​go​vo​ri Bran, zna​ju​ći da Sje​ver​njak ne zna ni​šta o
le​gen​da​ma nje​go​ve rase. – On je ve​li​ki kralj s Juga...
– On do​la​zi iz proš​los​ti – upad​ne ča​rob​njak smi​re​no. – On je bio naj​ve​ći od
svih kra​lje​va, jed​nom dav​no.
– Mr​tvac! – Vi​kin​zi se ne​la​god​no sta​du me​ško​lji​ti, a os​ta​tak hor​de kre​ne bli​že
upi​ja​ju​ći sva​ku ri​ječ. Ali Wul​f​he​re ih pre​ko​ri:
- Zar da duh vodi žive lju​de? Do​vo​di​te nam čo​vje​ka za koga ka​že​te da je mr​tav.
Mi ne​će​mo sli​je​di​ti leš.
– Wul​f​he​re, – reče Bran stras​no, ali mir​no – ti si la​žac i iz​daj​nik. Pos​lao si nas
na taj za​da​tak mis​le​ći da je ne​mo​guć. Žu​diš da se bo​riš pod Or​lom Rima. Do​ve​li
smo ti kra​lja koji nije ni Pikt, ni Gal ni Bri​to​nac, a ti se oglu​ša​vaš na svo​ju zak​le​tvu!
– Neka se bori sa mnom! – za​ur​la Wul​f​he​re u ne​kon​tro​li​ra​nom bi​je​su za​mah​‐
nuv​ši svo​jom sje​ki​rom i iz​nad svo​je gla​ve ocr​ta​va​ju​ći svje​tlu​ca​vi po​lu​krug. – Ako
me vaš mr​tvac sav​la​da – onda će vas moj na​rod sli​je​di​ti. Ako ja sav​la​dam nje​ga,
pus​tit ćete nas u miru da ode​mo u kamp le​gi​ona​ra!
– Do​bro! – reče ča​rob​njak. – Sla​že​te li se, vu​ko​vi Sje​ve​ra?
 Bi​je​san pok​lik i zvec​ka​nje ma​če​va bio je od​go​vor. Bran se okre​ne Kul​lu, koji je
sta​jao u ti​ši​ni ne ra​zu​mi​je​va​ju​ći ono što je re​če​no. Ali oči Atlan​ti​đa​ni​na su sja​le.
Cor​mac osje​ti kako su te hlad​ne oči vi​dje​le pre​vi​še tak​vih sce​na da ne bi ra​zu​mje​le
ono što se do​ga​đa.
– Ovaj rat​nik kaže da se mo​ra​te bo​ri​ti s njim za vod​stvo – reče Bran i Kull, čije
se oči još više za​ža​ri​še uz​bu​đe​ne bit​kom, kim​ne:
– Tako sam i pret​pos​ta​vio. Daj​te nam mjes​ta.
– Štit i ka​ci​gu! – po​vi​če Bran, ali Kull od​mah​ne gla​vom.
– Ne tre​ba​ju mi – za​re​ži on. – Odi​te na​zad i daj​te nam mjes​ta da ma​še​mo če​li​‐
kom!
Lju​di su se oku​pi​li sa svi​ju stra​na, ofor​miv​ši čvr​sti pr​sten oko dvo​ji​ce mu​ška​ra​‐
ca, koji su sada oprez​no pri​la​zi​li je​dan dru​go​me. Kull je iz​vu​kao svoj mač i ve​li​ka
oš​tri​ca blis​ta​la je kao da je živa u nje​go​voj ruci. Wul​f​he​re, is​ko​van u sto​ti​nu div​ljih
bit​ki, od​ba​ci svoj ogr​tač od vu​čje kože i oprez​no is​ko​ra​či, div​ljih oči​ju zu​re​ći pre​ko
svog iz​ba​če​nog šti​ta, sje​ki​re na​po​la dig​nu​te u svo​joj des​noj ruci.
Iz​ne​na​da kad su oba rat​ni​ka i da​lje bili pri​lič​no uda​lje​ni Kull sko​či. Nje​gov na​‐
pad os​ta​vi bez daha lju​de koji su bili na​vik​li na ju​nač​ka dje​la; jer po​put ti​gra koji
na​pa​da on je sko​čio u zrak i nje​gov mač se su​da​rio s iz​ne​na​da po​dig​nu​tim šti​tom.
Is​kre po​le​te i Wul​fe​re​ova sje​ki​ra za​mah​ne, ali Kull umak​ne za​ma​hu dok mu je sje​‐
ki​ra opa​ko zvi​žda​la iz​nad gla​ve, jur​nuv​ši na​pri​jed i još jed​nom sko​čiv​ši po​put mač​‐
ke. Nje​go​vi po​kre​ti bili su pre​br​zi da bi ih oko sli​je​di​lo. Na gor​njem di​je​lu Wul​f​he​‐
re​ova šti​ta bila je du​bo​ka po​sje​ko​ti​na i na nje​go​vu ok​lo​pu od ve​ri​ga bila je duga po​‐
re​zo​ti​na tamo gdje je Kul​lov mač je​dva pro​ma​šio meso koje je bilo pod njim.
Cor​mac, drh​te​ći od straš​nog uz​bu​đe​nja bit​ke, za​pre​pas​ti se nad tim ma​čem koji
je mo​gao pre​re​za​ti ok​lop od ve​ri​ga. A uda​rac koji je ra​sje​kao štit si​gur​no bi skr​hao
oš​tri​cu. A ipak ni ogre​bo​ti​ne nije bilo na ve​lu​si​jan​skom če​li​ku! Za​si​gur​no je ova
oš​tri​ca is​ko​va​na od dru​gih lju​di u dru​gom dobu!
Sada dva diva sko​če je​dan pre​ma dru​go​me na​pa​da​ju​ći i po​put dva udar​ca mu​nje
nji​ho​va se oruž​ja su​ko​bi​še. Wul​f​he​re​ov štit pade s nje​go​ve ruke raz​lom​ljen na​po​la
ma​čem Al​lan​ti​đa​ni​na koji ga je jed​nos​tav​no pre​re​zao, a Kull za​te​tu​ra pred Sje​ver​‐
njač​kom sje​ki​rom, koje je svom si​lom za​mah​nu​lo nje​go​vo ve​li​ko ti​je​lo, okrz​nuv​ši
zlat​ni pr​sten koji mu je opa​sa​vao gla​vu. Taj uda​rac tre​bao je pro​ći kroz zla​to kao
kroz mas​lac i ras​po​lo​vi​ti lu​ba​nju po​po​la, ali sje​ki​ra se od​bi​je, a na nje​nom rubu os​‐
ta​ne ve​li​ko udub​lje​nje. Slje​de​ćeg tre​nut​ka Sje​ver​nja​ka obu​ze stra​šan vi​hor če​li​ka –
olu​ja uda​ra​ca koji su do​la​zi​li tak​vom br​zi​nom i tako moć​no da je bio od​ba​čen kao
 www.balkandownload.org

na kri​jes​ti vala, nes​po​so​ban da od​vra​ti uda​rac. Sa svom svo​jom vje​šti​nom po​ku​ša​‐

vao je svo​jom sje​ki​rom pa​ri​ra​ti ras​pje​va​nom me​ta​lu. Ali mo​gao je samo otje​ra​ti
usud na ne​ko​li​ko se​kun​di; mo​gao je samo na tren od​ba​ci​ti zvi​žde​ću oš​tri​cu koja je
od​gri​za​la ko​ma​de nje​go​va ok​lo​pa – tako su brzo pa​da​li udar​ci. Je​dan od ro​go​va od​‐
le​ti s nje​go​va šlje​ma; onda i sama gla​va sje​ki​re ot​pa​de, a taj isti uda​rac koji je pre​sje​‐
kao dr​šku za​bi​je Vi​kin​go​vu ka​ci​gu u lu​ba​nju koja se na​la​zi​la pod njom. Wul​f​he​re
pade na ko​lje​na, po​to​ci krvi mu se sta​do​še sli​je​va​ti niz lice.
Kull za​us​ta​vi svoj dru​gi uda​rac i baci mač pre​ma Cor​ma​cu, ne​na​oru​žan se su​‐
kob​lja​va​ju​ći sa oša​mu​će​nim Sje​ver​nja​kom. Atlan​ti​đa​no​ve oči blje​šta​le su od opa​‐
kog za​do​volj​stva i on za​ri​če ne​što na ne​poz​na​tom je​zi​ku. Wul​f​he​re po​dvu​če noge
poda se i us​ta​ne se, re​že​ći po​put vuka, oš​tri​ca mu je blje​ska​la u ruci. Hor​da koja je
pro​ma​tra​la krik​ne kad su se dva ti​je​la su​da​ri​la, tako da je od​zva​nja​lo do neba. Kul​‐
lo​va stis​nu​ta šaka pro​ma​ši Sje​ve​mja​ko​vo za​peš​će, ali očaj​nič​ki pro​dor oš​tri​ce odbi
Atlan​ti​đa​ni​nov ok​lop i od​ba​cu​ju​ći be​sko​ris​nu dr​šku Wul​f​he​re omo​ta svo​je ruke
oko ne​pri​ja​te​lja u med​vje​đem sti​sku koji bi smr​vio sla​bi​jeg čo​vje​ka. Kull se na​ce​ri
po​put ti​gra i od​vra​ti sti​sak i na tre​nu​tak obo​ji​ca za​te​tu​ra​ju. Po​la​ko tam​no​ko​si rat​‐
nik sa​vi​je svog pro​tiv​ni​ka una​zad dok se nije či​ni​lo da će mu kič​ma puk​nu​ti. Kri​‐
kom koji nije imao ni​če​ga ljud​sko​ga u sebi Wul​f​he​re u oča​ju poče grep​s​ti Kul​lo​vo
lice po​ku​ša​va​ju​ći mu is​ko​pa​ti oči, onda okre​ne gla​vu i za​ri​je zube u Atlan​ti​đa​ni​no​‐
vu ruku. Pok​lik se za​ori u tre​nu kad krv po​te​če:
– Kr​va​ri! Kr​va​ri! On nije duh, ipak je to smr​tan čo​vjek!
Raz​bješ​njen, Kull pro​mi​je​ni sti​sak od​gu​ru​ju​ći od sebe po​bješ​nje​log Wul​f​he​rea i
des​nom ga ru​kom uda​ri is​pod uha. Vi​king pade na​uzak ne​ko​li​ko sto​pa da​lje.
Onda, ri​ču​ći po​put div​lja​ka, on sko​či s ka​me​nom u ruci i za​vi​tla ga. Samo je Kul​lo​‐
va ne​vje​ro​jat​na br​zi​na spa​si​la nje​go​vo lice; gru​bi je rub ka​me​na ode​rao ko​mad nje​‐
go​va obra​za i ba​cio ga u bjes​ni​lo. S la​vov​skim ri​kom on se baci na svog ne​pri​ja​te​lja,
omo​ta ga neo​do​lji​vom eks​plo​zi​jom pu​kog bi​je​sa, za​vi​tla ga vi​so​ko iz​nad svo​je gla​ve
kao da je di​je​te i od​ba​ci ga de​set​ke sto​pa da​lje. Wul​f​he​re pad​ne na gla​vu i nas​ta​vi
mir​no le​ža​ti – po​lom​ljen i mr​tav.
Za​pre​pa​šte​na ti​ši​na vla​da​la je tre​nu​tak; onda se od Gala diže grom​ka rika, a Bri​‐
tan​ci i Pik​ti se pri​dru​ži​še, za​vi​ja​ju​ći po​put vu​ko​va, tako da je jeka nji​ho​vih kri​ko​va
i zvec​ka​nje ma​če​va na šti​to​vi​ma do​pr​la sve do uši​ju le​gi​ona​ra u mar​šu, mi​lja​ma na
jugu.
– Lju​di si​vog Sje​ve​ra – po​vi​če Bran. -Ho​će​te li odr​ža​ti svo​ju zak​le​tvu sada?
Div​lje duše Sje​ver​nja​ka iz​vi​ri​le su iz nji​ho​vih oči​ju kad je nji​hov glas​no​go​vor​nik
pro​go​vo​rio. Pri​mi​tiv​ni, praz​no​vjer​ni, za​dr​to vje​ru​ju​ći u ple​men​ske le​gen​de o bor​bi
bo​go​va i mit​skih he​ro​ja, nisu sum​nja​li da je tam​no​ko​si bo​rac bio neko nad​na​rav​no
stvo​re​nje koje su u bit​ku pos​la​li sami bo​go​vi.
– Da! Ni​ka​da ni​smo vi​dje​li ovak​vog čo​vje​ka! Mr​tvac, duh ili đav’o, sli​je​dit
ćemo ga, bez ob​zi​ra vodi li taj put do Rima ili Val​hal​le!
Kull je shva​ćao zna​če​nje, čak i ako nije ra​zu​mio ri​je​či. Uzi​ma​ju​ći svoj mač od
Cor​ma​ca za​hva​lju​ju​ći mu, on se okre​ne Sje​ver​nja​ci​ma i bez ri​je​či dig​ne mač nad
svo​ju gla​vu, dr​že​ći ga s obje ruke, pri​je nego što ga je vra​tio u ko​ri​ce. Bez shva​ća​nja,
ci​je​ni​li su tu kret​nju. Okr​vav​ljen i une​re​đen, čo​vjek je pred​stav​ljao im​pre​si​van pri​‐
zor, utje​lov​lje​nje ve​li​čans​tve​nog bar​ba​riz​ma.
– Do​đi​te – reče Bran, do​di​ru​ju​ći Atlan​ti​đa​ni​no​vu ruku. – Hor​da na​pre​du​je
pre​ma nama i ima​mo još puno toga za uči​ni​ti. Malo je vre​me​na da udru​ži​mo svo​je
sna​ge pri​je nego što se obru​še na nas. Do​đi​te na vrh one pa​di​ne on​dje.
Pikt je po​ka​zi​vao ru​kom. Pro​ma​tra​li su udo​li​nu koja se pro​te​za​la sa sje​ve​ra na
jug ši​re​ći se od uskog pro​cje​pa na sje​ve​ru sve dok se nije pre​tva​ra​la u čis​ti​nu na
jugu. Či​ta​va do​li​na bila je ma​nje od dva ki​lo​me​tra ši​ri​ne.
– Iz ove do​li​ne naš će ne​pri​ja​telj doći – reče Pikt. – Ima​ju va​go​ne pune na​mir​‐
ni​ca i sa obje stra​ne do​li​ne tlo je pre​vi​še ne​rav​no za tak​vo pu​to​va​nje. Ov​dje pla​ni​‐
ra​mo pos​ta​vi​ti za​sje​du.
– Mis​lio sam da već ima​te lju​de koji on​dje leže i če​ka​ju – reče Kull. – Što je sa
iz​vid​ni​com koju je ne​pri​ja​telj pos​lao?
– Div​lja​ci koje vo​dim nisu pre​du​go htje​li če​ka​ti u za​sje​di – reče Bran po​ma​lo
ogor​če​no. – Ni​sam ih mo​gao pos​la​ti dok ni​sam bio si​gu​ran u Sje​ver​nja​ke. Čak i
sada ne usu​đu​jem ih se pos​la​ti ona​mo – mo​gli bi se us​pa​ni​či​ti od za​lu​ta​log obla​ka
ili šu​ška​nja lis​ta i raz​bje​ža​ti se po​put pti​ca na hlad​nom vje​tru. Kra​lju Kul​le – sud​bi​‐
na pik​t​skog na​ro​da je u pi​ta​nju. Mene na​zi​va​ju kra​ljem Pik​ta, ali moja vla​da​vi​na
do sada bila je samo is​praz​no ru​glo. Brda su puna div​ljih kla​no​va koji se od​bi​ja​ju
bo​ri​ti sa mnom. Od ti​su​ću stri​je​la​ca pod mo​jom ko​man​dom, više nego pola je iz
mog vlas​ti​tog kla​na.
– Ti​su​ću osam​s​to Rim​lja​na mar​ši​ra pre​ma nama. To nije pra​va inva​zi​ja, ali
mno​go ovi​si o njoj. To je po​če​tak nji​ho​va po​ku​ša​ja da pro​ši​re gra​ni​ce. Na​mje​ra​va​‐
ju iz​gra​di​ti ut​vr​du na mo​čva​ri na sje​ve​ru ove do​li​ne. Ako to uči​ne iz​gra​dit će dru​ge
ut​vr​de, če​li​kom oko​va​ti srca slo​bod​nih lju​di. Ako ja po​bi​je​dim u ovoj bit​ci i ako
po​ko​rim ovu voj​sku, imat ću dvos​tru​ku po​bje​du. Onda će mi se ple​me​na pri​dru​ži​ti
i slje​de​ća inva​zi​ja će se su​ko​bi​ti sa čvr​stim zi​dom ot​po​ra. Ako iz​gu​bim, kla​no​vi će
 www.balkandownload.org

se raz​bje​ža​ti, po​bje​ći na sje​ver sve dok više ne budu mo​gli bje​ža​ti, bo​re​ći se kao za​‐
seb​ni kla​no​vi ra​di​je nego kao uje​di​nje​na na​ci​ja.
– Imam ti​su​ću stri​je​la​ca, pet sto​ti​na ko​nja​ni​ka, pe​de​set ko​či​ja s ko​či​ja​ši​ma i pje​‐
šaš​tvo – ukup​no njih sto pe​de​set – i za​hva​lju​ju​ći vama, tri sto​ti​ne te​ško na​oru​ža​‐
nih sje​ver​njač​kih pi​ra​ta. Kako ćete or​ga​ni​zi​ra​ti svo​je rat​ne li​ni​je?
– Dak​le – reče Kull – ja bih za​gra​dio sje​ver​ni dio do​li​ne – ne! To bi uka​za​lo na
zam​ku. Ali za​gra​dio bih je sa ša​či​com očaj​nih lju​di, po​put onih koje si mi dao da ih
vo​dim. Tri sto​ti​ne bi se mo​gli odu​pri​je​ti na usje​ku neko vri​je​me bez ob​zi​ra na broj​‐
nost ne​pri​ja​te​lja. Onda, dok se ne​pri​ja​telj za​bav​lja s nji​ma u uskom di​je​lu do​li​ne,
sta​vio bih svo​je stri​jel​ce s obje sta​ne do​li​ne, da ih kose dok im se broj ne pre​po​lo​vi.
Onda, skri​va​ju​ći ko​nja​ni​ke iza jed​ne li​ti​ce, a kola iza dru​ge, na​pao bih is​to​vre​me​no
i pre​tvo​rio ne​pri​ja​te​lja u kr​va​vu go​mi​lu.
Bra​no​ve oči su blis​ta​le.
– Upra​vo tako, kra​lju Va​lu​si​je. Ta​kav je upra​vo i moj plan.
– Ali što je s iz​vid​ni​com?
– Moji rat​ni​ci su po​put pan​te​ra; skri​va​ju se pred no​so​vi​ma Rim​lja​na. Oni koji
uja​šu u do​li​nu vi​djet će samo ono što mi že​li​mo da vide. Oni koji pro​đu kroz pro​‐
cjep neće se vra​ti​ti da pod​ne​su iz​vje​štaj. Stri​je​la je brza i tiha.
– Vi​di​te, is​hod ci​je​le stva​ri ovi​sit će o lju​di​ma koji će dr​ža​ti pro​cjep. To mo​ra​ju
biti lju​di koji se mogu sto​ič​ki bo​ri​ti i opi​ra​ti se na​pa​di​ma te​ško na​oru​ža​nih le​gi​‐
ona​ra do​volj​no dugo da se zam​ka za​tvo​ri. Osim u ovih Sje​ver​nja​ka ja ni​sam vi​dio
tak​ve sna​ge ni u koga od ovih lju​di. Moji goli rat​ni​ci sa krat​kim ma​če​vi​ma ne bih
iz​dr​ža​li ta​kav na​pad ni na krat​ko. Niti su ok​lo​pi Kel​ta stvo​re​ni za tak​vu bor​bu;
što​vi​še, oni nisu pje​ša​ci i tre​bam ih neg​dje drug​dje.
– Vi​di​te sto​ga za​što sam tako očaj​nič​ki tre​bao te Sje​ver​nja​ke. Sada, ho​će​te li
ipak sta​ja​ti u pro​cje​pu s nji​ma i dr​ža​ti Rim​lja​ne na raz​ma​ku dok ne za​tvo​rim zam​‐
ku? Za​pam​ti​te, ve​ći​na vas će umri​je​ti.
Kull se na​smi​je​ši.
– Ci​je​li ži​vot ri​ski​ram, mada bi Tu, glav​ni sa​vjet​nik, mo​gao reći da moj ži​vot
pri​pa​da Va​lu​si​ji i da ga ne​mam pra​va ri​ski​ra​ti. – Nje​gov glas utih​ne i ču​dan iz​raz
mu je bio na licu. – Val​ke mu – reče on ne​si​gur​no se smi​ju​ći – po​ne​kad za​bo​rav​‐
ljam da je ovo san! Sve se čini tako stvar​nim. Ali upra​vo je to – na​rav​no da jest!
Dak​le, onda, ako i umrem, pro​bu​dit ću se, kao što sam i ra​ni​je. Vo​di​te nas, kra​lju
Ka​le​do​ni​je!
Cor​mac, od​la​ze​ći do svo​jih rat​ni​ka, bio je za​miš​ljen. Za​si​gur​no je sve bila var​ka;
ipak – čuo je ko​men​ta​re rat​ni​ka oko sebe dok su se na​oru​ža​va​li i pri​pre​ma​li da za​‐
uz​mu svo​je po​lo​ža​je. Tam​no​ko​si kralj bio je sam Neid, kel​tič​ki rat​ni bog; bio je
pret​po​top​ni kralj koga je iz proš​los​ti do​veo Go​nar; bio je mit​ski bo​rac iz Val​hal​le.
Nije uop​će bio čo​vjek, već duh! Ne, bio je smrt​nik, kr​va​rio je. I sami bo​go​vi kr​va​re,
mada ne umi​ru. Raz​go​vor je pos​ta​jao sve bjes​ni​ji. Na​po​s​ljet​ku, po​mis​li Cor​mac,
ako je to i bila samo pre​va​ra da se in​s​pi​ri​ra​ju rat​ni​ci osje​ća​jem da im čak i nad​na​‐
rav​no pri​ska​če u po​moć, ra​di​lo je. Vje​ro​va​nje da je Kull više od smrt​nog čo​vje​ka
uje​di​ni​lo je Kel​te, Pik​te i Vi​kin​ge po​djed​na​ko u ne​koj vr​sti in​s​pi​ra​tiv​nog lu​di​la. A
Cor​mac se upi​ta – u što sam vje​ru​je? Ovaj je čo​vjek za​si​gur​no iz neke da​le​ke zem​lje
– ipak u sva​kom nje​go​vu po​gle​du i rad​nji pos​to​ja​la je na​tru​ha puno veće raz​li​ke
nego je samo uda​lje​nost može do​ni​je​ti – na​tru​ha stra​nog vre​me​na, ma​glo​vi​tog am​‐
bi​sa i di​vov​skih stru​ja eona koje su le​ža​le iz​me​đu tam​no​ko​sog stran​ca i lju​di s ko​ji​‐
ma je ho​dao i raz​go​va​rao. Obla​ci zbu​nje​nog ču​đe​nja go​mi​la​li su se Cor​ma​co​vim
umom i on se nes​taš​no na​smi​je ru​ga​ju​ći se sam sebi.
 www.balkandownload.org

OD LO MAK 3

S unce je pa​da​lo pre​ma za​pa​du. Ti​ši​na je le​ža​la po​put ma​gle pre​ko či​ta​ve do​li​‐
ne. Cor​mac je u ru​ka​ma dr​žao uzde i pro​ma​trao ja​ha​če s obje stra​ne. Le​lu​ja​‐
vi vri​je​sak koji je ras​tao na tim str​mim pa​di​na​ma nije oda​vao sto​ti​nu div​ljih
rat​ni​ka koji su on​dje vre​ba​li. On​dje u uskom pro​cje​pu koji se pos​te​pe​no ši​rio pre​‐
ma jugu bili su je​di​ni tra​go​vi ži​vo​ta. Iz​me​đu str​mih zi​do​va tris​to Sje​ver​nja​ka na​go​‐
mi​la​lo se u usjek​li​ni obli​ku​ju​ći obram​be​ni zid, blo​ki​ra​ju​ći pro​laz. Na vrhu, kao na
vrhu kop​lja, sta​jao je čo​vjek koji se na​zi​vao Kull, kralj Va​lu​si​je. Nije no​sio šljem,
oko gla​ve samo ve​li​ki, čud​no obli​ko​va​ni obruč od tvr​dog zla​ta, ali je na li​je​voj ruci
no​sio ve​li​ki štit nas​li​je​đen od mr​tvog Rog​na​ra; i u des​noj ruci no​sio je že​ljez​ni malj
do​bi​ven od mor​skog kra​lja. Vi​kin​zi su ga pro​ma​tra​li s ču​đe​njem i div​ljim po​što​va​‐
njem. Nisu ra​zu​mje​li nje​gov je​zik, niti on nji​hov. Ali ni​kak​ve dalj​nje na​red​be nisu
bile po​treb​ne. Pre​ma Bra​no​voj od​lu​ci na​go​mi​la​li su se u pro​cje​pu, a nje​go​va je​di​na
na​red​ba bila je – odr​ži​te pro​laz!
Bran Mak Mor sta​jao je is​pred Kul​la. Sta​ja​li su je​dan na​su​prot dru​go​ga, onaj
čije kra​ljev​s​tvo još nije bilo ro​đe​no i onaj čije je kra​ljev​s​tvo bilo iz​gub​lje​no u iz​ma​‐
gli​ci Vre​me​na u pe​ri​odu koji se nije mo​gao ni pret​pos​ta​vi​ti. Kra​lje​vi tame, po​mis​li
Cor​mac, bez​i​me​ni kra​lje​vi noći, čije su car​stvo za​lje​vi i sje​ne.
Ruka se pik​t​skog kra​lja dig​ne.
– Kra​lju Kul​le, ti si više od kra​lja – ti si pra​vi čo​vjek. Obo​ji​ca mo​žda pad​ne​mo u
slje​de​ćem satu – ali ako obo​ji​ca po​ži​vi​mo, tra​ži me što god za​že​liš.
Kull se na​smi​je​ši i čvr​sto mu stis​ne ruku.
– I ti si čo​vjek po mom uku​su, kra​lju sje​na. Za​si​gur​no si više od samo dje​li​ća
moje us​pa​va​ne ma​šte. Neka se sret​ne​mo za jave jed​no​ga dana.
Bran za​ču​đe​no od​mah​ne gla​vom, vine se u sed​lo i od​ja​še us​pi​nju​ći se na is​toč​nu
pa​di​nu i nes​ta​ju​ći iza li​ti​ce. Cor​mac je ok​li​je​vao:
– Čud​ni čo​vje​če, jesi li do​is​ta od krvi i mesa ili si duh?
– Bez ob​zi​ra sa​nja​mo li, svi smo od krvi i mesa – dok​le god sa​nja​mo – Kull od​‐
go​vo​ri. – Ovo je naj​čud​ni​ja noć​na mora koju sam upoz​nao – ali ti, koji ćeš se usko​‐
ro kad se pro​bu​dim pre​tvo​ri​ti u ni​šta​vi​lo, sada mi se či​niš po​sve stvar​nim, kao i
Bru​le ili Ka​na​nu ili Tu ili Kel​kor.
Cor​mac od​mah​ne gla​vom kako je to i Bran uči​nio i s po​s​ljed​njim poz​dra​vom,
ko​jim se Kull vra​tio svo​joj bar​bar​skoj ve​li​čans​tve​nos​ti, on se okre​ne i od​ja​še da​lje.
Na vrhu za​pad​ne pa​di​ne on se za​us​ta​vi. Da​le​ko na jugu svi​je​tli oblak pra​ši​ne se di​‐
zao, a čelo mar​ši​ra​ju​će ko​lo​ne bilo je vid​lji​vo. Već mu se či​ni​lo da može osje​ti​ti
kako zem​lja la​ga​no po​drh​ta​va od od​mje​re​nih ko​ra​ka ti​su​ća ok​lop​lje​nih sto​pa​la
koja su odje​ki​va​la u sa​vr​še​nom skla​du. On sja​še i je​dan od nje​go​vih ko​man​da​na​ta,
Dom​na​il, uze nje​go​va ždri​jep​ca i po​ve​de ga niz pa​di​nu iz do​li​ne, gdje je dr​ve​će gus​‐
to ras​lo. Samo po​vre​me​ni ne​jas​ni po​kret među nji​ma oda​va​lo je pet​sto lju​di koji su
on​dje sta​ja​li, sva​ki uz kola sprem​ni is​ko​ris​ti​ti prvu pri​li​ku.
Oh, po​mis​li Cor​mac, sami su bo​go​vi stvo​ri​li ovu do​li​nu za Bra​no​vu za​sje​du!
Do​nji dio do​li​ne nije bio obras​tao dr​ve​ćem i unu​traš​nje pa​di​ne bile su gole osim
vri​je​ska koji je ras​tao do stru​ka. Ali uz sva​ku pa​di​nu s one stra​ne koja je gle​da​la
pre​ma do​li​ni, gdje je tlo bilo dav​no is​pra​no s ka​me​nih pa​di​na i tamo se na​go​mi​la​lo,
ras​lo je do​volj​no dr​ve​ća da sa​kri​je pet​sto ko​nja​ni​ka ili pe​de​set kola.
Na sje​ver​nom kra​ju do​li​ne sta​jao je Kull i nje​go​vih tri sto​ti​na Vi​kin​ga, na otvo​‐
re​nom, dok ih je sa sva​ke stra​ne po​kri​va​lo pe​de​set pik​t​skih stri​je​la​ca. Skri​ve​ni na
za​pad​noj stra​ni za​pad​ne li​ti​ce bili su Gali. Na vrhu pa​di​ne, skri​ve​ni u vi​so​kom vri​‐
je​sku le​ža​lo je sto​ti​nu Pik​ta sprem​nih ko​pa​lja. Os​ta​tak Pik​ta bio je skri​ven na is​‐
toč​nim pa​di​na​ma iza koje su le​ža​li Bri​ton​ci s ko​li​ma u pu​noj pri​prav​nos​ti. Niti oni
niti Gali na Za​pa​du nisu mo​gli vi​dje​ti što se do​ga​đa u do​li​ni, ali sig​na​li su bili do​‐
go​vo​re​ni.
Sada je duga ko​lo​na po​če​la ula​zi​ti u ši​ro​ki ulaz u do​li​nu i nji​ho​va iz​vid​ni​ca, la​‐
ga​no na​oru​ža​ni lju​di na br​zim ko​nji​ma, su se ra​š​tr​ka​li iz​me​đu pa​di​na. Ga​lo​pi​ra​li su
u do​se​gu stri​je​la ti​hih do​ma​ći​na koji su blo​ki​ra​li pro​laz, i onda se za​us​ta​ve. Neki od
njih okre​nu se i po​ju​re na​zad do glav​ni​ne voj​ne, dok su dru​gi sja​hi​va​li i ga​lo​pi​ra​li
uz pla​ni​ne, že​le​ći vi​dje​ti što leži iza. To je bio pre​sud​ni tre​nu​tak. Ako samo nas​lu​te
za​sje​du, sve je iz​gub​lje​no. Cor​mac, šću​ću​riv​ši se u vri​je​sku, di​vio se spo​sob​nos​ti
Pik​ta da se tako pot​pu​no sa​kri​ju. Vi​dio je kako ko​nja​nik pro​la​zi ni me​tar od mjes​ta
gdje je znao da stri​je​lac leži, ipak Rim​lja​nin ni​šta nije vi​dio.
 www.balkandownload.org

Iz​vid​ni​ca se pope na li​ti​ce ogle​da​ju​ći se s njih; onda se ve​ći​na njih okre​ne i po​ju​‐
ri do​lje niz pa​di​nu. Cor​mac se ču​dio ne​re​du u nji​ho​vu iz​vi​đa​ju. Ni​kad se ra​ni​je nije
bo​rio s Rim​lja​ni​ma, ni​šta nije znao o nji​ho​vu aro​gant​nom sa​mo​po​uz​da​nju ili nji​‐
ho​voj ne​vje​ro​jat​noj lu​ka​vos​ti u dru​gom slu​ča​ju, nji​ho​voj glu​pos​ti u tre​ćem. Ovi
lju​di bili su pre​vi​še sa​mo​uvje​re​ni; taj do​jam zra​čio je iz nji​ho​vih čas​ni​ka. Proš​le su
go​di​ne ot​ka​da su se sile Ka​le​do​na​ca su​prot​sta​vi​le nji​ho​vim le​gi​ja​ma. I ve​ći​na tih
lju​di bili su no​vo​pri​doš​li​ce u Bri​ta​ni​ji; dio le​gi​ja koje su bile sta​ci​oni​ra​ne u Egip​tu.
Pre​zi​ra​li su svo​je ne​pri​ja​te​lje i ni​šta nisu sum​nja​li.
Ali če​kaj – tro​ji​ca ja​ha​ča na su​prot​noj li​ti​ci okre​nu​la su se i nes​ta​la na dru​goj
stra​ni. A sada je​dan, sje​da​ju​ći na ko​nja na​vrh za​pad​ne li​ti​ce, niti sto​ti​nu me​ta​ra od
mjes​ta gdje je Cor​mac le​žao, po​gle​da niz dug i uzak put niz gus​to dr​ve​ća u pod​nož​‐
ju pa​di​ne. Cor​mac vi​dje kako sum​nja ras​te na nje​go​vu sme​đem, so​ko​las​tom licu.
Na​po​la se okre​ne da po​zo​ve svo​je dru​go​ve, onda umjes​to toga po​tje​ra ždri​jep​ca niz
pa​di​nu na​gi​nju​ći se na​pri​jed u sed​lu. Cor​ma​co​vo srce je tuk​lo. Sva​ki tren oče​ki​vao
je kako će se čo​vjek okre​nu​ti i od​ga​lo​pi​ra​ti na​zad da dig​ne uz​bu​nu. Bo​rio se pro​tiv
div​ljeg po​ri​va da sko​či i na​pad​ne Rim​lja​ni​na. Za​si​gur​no je čo​vjek mo​gao osje​ti​ti
na​pe​tost u zra​ku – sto​ti​ne oš​trih po​gle​da bilo je na nje​mu. Sada je bio na​po​la si​šao
niz pa​di​nu, lju​di u do​li​ni ga nisu vi​dje​li. I onda unj​ka​nje ne​vid​lji​vog luka pre​lo​mi
bol​nu ti​ši​nu. Dah​nuv​ši os​ta​ju​ći bez daha Rim​lja​nin za​mah​ne ru​ka​ma i nje​gov ždri​‐
je​bao us​tuk​ne, a on po​le​ti gla​vom na​pri​jed kao op​či​njen du​gom cr​nom stri​je​lom
koja je bljes​nu​la iz vri​je​ska. Na​bi​ti pa​tu​ljak sko​či kao iz ni​če​ga, zgra​bi uzde, uti​ša
ko​nja koji je rzao i po​ve​de ga niz pa​di​nu. Kako je Rim​lja​nin pao, ni​ski gr​ba​vi lju​di
dig​nu​še se na​glo po​li​je​ću​ći kao pti​ce iz tra​ve i Cor​mac ugle​da kako je nož bljes​nuo.
Onda, ne​vje​ro​jat​no, iz​ne​na​da svi nes​ta​do​še. Ubo​ji​ce i ubi​je​ni pos​ta​nu ne​vid​lji​vi i
samo je nji​šu​ći vri​je​sak oz​na​ča​vao mjes​to mrač​nog dje​la.
Gal po​gle​da pre​ma do​li​ni. Tro​ji​ca koja su pre​ja​ha​la pre​ko is​toč​ne li​ti​ce nisu se
vra​ti​li i Cor​mac je znao da ni​ka​da neće. Oči​to su dru​gi iz iz​vid​ni​ce do​ni​je​li ri​ječ da
je samo mala gru​pi​ca rat​ni​ka sprem​na bra​ni​ti pro​laz od le​gi​ona​ra. Sada je čelo ko​‐
lo​ne bilo go​to​vo is​pod njih i on se uz​bu​di na pri​zor tih lju​di koji su bili osu​đe​ni,
omam​lje​ni svo​jom vr​hun​skom aro​gan​ci​jom. A pri​zor nji​ho​vih kras​nih ok​lo​pa, nji​‐
ho​vih so​ko​las​tih lica i sa​vr​še​na dis​ci​pli​na za​pre​pa​šta​va​li su ga ko​li​ko je god bilo
mo​gu​će da Gal bude za​pre​pa​šten.
Dva​na​est ti​su​ća lju​di pod te​škim ok​lo​pi​ma mar​ši​ra​lo je tako da se tlo tres​lo pod
nji​ho​vim ko​ra​ci​ma! Ve​ći​na ih je bila sred​nje vi​si​ne, s moć​nim gru​di​ma i ra​me​ni​ma
i bron​ča​nim li​ci​ma – ve​te​ra​ni is​ko​va​ni u sto​ti​nu bi​ta​ka. Cor​mac pri​mi​je​ti nji​ho​va
kop​lja, krat​ke oš​tre ma​če​ve i te​ške šti​to​ve; nji​ho​ve sjaj​ne ok​lo​pe i šlje​mo​ve s gr​bo​vi​‐
ma, or​lo​ve na svi​ma. To su bili lju​di pred ko​ji​ma je stre​pio svi​jet drh​te​ći i car​stva su
se ru​ši​la! Nisu svi bili La​ti​ni; bilo je među nji​ma i ro​ma​ni​zi​ra​nih Bri​to​na​ca, cen​tru​‐
ri​ja ili sto​ti​na bila je sas​tav​lje​na od di​vov​skih bra​da​tih lju​di – Gala i Ger​ma​na, koji
su se bo​ri​li za Rim div​lje kako su se bo​ri​li i oni koji su ro​đe​ni on​dje i koji su još žeš​‐
će mr​zi​li svoj rod.
Na obje stra​ne bilo je ko​nja​ni​ka i pra​ti​oca ko​nja​ni​ka, a ko​lo​na je bila puna stri​‐
je​la​ca i prać​ka​ša. Broj​ni na​to​va​re​ni va​go​ni vo​zi​li su na​mir​ni​ce za voj​sku. Cor​mac
vi​dje ko​man​dan​ta koji je ja​hao na svo​me mjes​tu – vi​so​ki čo​vjek s mr​ša​vim, nad​‐
moć​nim li​cem, koje je bilo oči​to čak i na uda​lje​nos​ti. Mar​cus Su​li​us – Gal poz​na​‐
vao ga je po re​pu​ta​ci​ji.
Gr​le​na vika diže se od le​gi​ona​ra dok su se pri​bli​ža​va​li svo​jim pro​tiv​ni​ci​ma. Oči​‐
to su na​mje​ra​va​li pro​re​za​ti svoj put kroz njih i nas​ta​vi​ti bez za​us​tav​lja​nja jer se ko​‐
lo​na ne​sme​ta​no nas​ta​vi​la kre​ta​ti. Koga bo​go​vi žele uni​šti​ti prvo ga uči​ne lu​dim –
Cor​mac ni​ka​da nije čuo fra​zu, ali mu pade na um ko​li​ka je bu​da​la ve​li​ki Su​li​us.
Rim​ska aro​gan​ci​ja! Mar​cus je na​vi​kao ba​ca​ti se na slu​ži​nač​ke lju​de s de​ka​dent​nog
is​to​ka; malo je znao o že​lje​zu za​pad​nih rasa.
Gru​pa ko​nji​ce odvo​ji se i jur​ne u pro​laz u pro​cjep, ali bila je to samo var​ka. S
glas​nim po​drug​lji​vim kri​ko​vi​ma za​us​ta​ve se na uda​lje​nos​ti od tri kop​lja i iz​ba​ce
svo​ja kop​lja, koja bez​us​pješ​no za​š​tro​po​ću pre​ko dig​nu​tih šti​to​va ti​hih Sje​ver​nja​ka.
Ali nji​hov se vođa pre​vi​še usu​đi​vao; za​mah​ne, nag​ne se u sed​lu i une​se se Kul​lu u
lice. Ve​li​ki štit od​bi​je kop​lje i Kull uda​ri ona​ko kako zmi​ja uda​ra; moć​ni malj raz​bi
šljem i gla​vu kao lju​sku ja​je​ta i sam ždri​je​bac pade na ko​lje​na od šoka tog straš​nog
udar​ca. Od Sje​ver​nja​ka do​pre krat​ki div​lji krik, a Pik​ti po​red njih za​ri​ču li​ku​ju​ći i
ot​pus​te svo​je stri​je​le među ko​nja​ni​ke koji su se pov​la​či​li. Prva krv pala je za lju​de
vri​je​ska! Na​do​la​ze​ći Rim​lja​ni osvet​nič​ki krik​nu​še i ubr​za​ju dok je upla​še​ni konj
jur​nuo, a straš​na tra​ves​ti​ja ljud​skog bića, čija je noga bila os​ta​la za​glav​lje​na u stre​‐
men vu​kao se za ko​pi​ti​ma koja su ga​lo​pi​ra​la.
Sada se prva li​ni​ja le​gi​ona​ra, zbi​ta zbog uskog pro​la​za, sta​de za​bi​ja​ti u čvr​ste zi​‐
do​ve ok​lo​pa – za​bi​ja​ju​ći se i pa​da​ju​ći je​dan po dru​gi​ma. Obram​be​ni zid nije us​tuk​‐
nuo ni cen​ti​me​tra. Bilo je to prvi put da rim​ske le​gi​je sre​ću ne​sa​lom​lji​vu for​ma​ci​ju
– naj​sta​ri​ju od svih arij​skih rat​nih li​ni​ja – koja je bila pre​te​ča spar​tan​skoj re​gi​men​ti
– te​ban​skom fa​lak​su – ma​ke​don​skoj for​ma​ci​ji – en​gle​skom če​tve​ro​ku​tu.
Ok​lop se zabi u ok​lop i krat​ki Rim​ski ma​če​vi po​ku​ša​še pro​na​ći otvor u že​ljez​‐
nom zidu. Vi​kin​ška kop​lja u zbi​je​nim re​do​vi​ma obru​še se i za​cr​ve​ne; te​ške sje​ki​re
 www.balkandownload.org

za​sje​ku, ra​si​je​ca​ju​ći že​lje​zo, meso i kos​ti. Cor​mac ugle​da Kul​la, kako se na​dvi​ja nad
zde​pas​te Rim​lja​ne koji su se po​če​li pov​la​či​ti, di​je​le​ći udar​ce po​put gro​mo​va. Kr​š​ni
cen​tu​ri​on po​ju​ri, vi​so​ko uz​dig​nu​tog šti​ta, uba​da​ju​ći pre​ma gore. Že​ljez​na to​lja​ga
stra​ho​vi​to tres​ne, sla​ma​ju​ći mač, ras​po​lo​viv​ši štit, zdro​biv​ši ka​ci​gu, lo​me​ći lu​ba​nju
sve do ra​me​na – u jed​nom udar​cu.
Prve li​ni​je Rim​lja​na sa​vi​ja​le su se po​put če​lič​ne šip​ke oko kli​na, dok su se le​gi​‐
ona​ri bo​ri​li da se pro​bi​ju kroz pro​cjep na sva​koj stra​ni i da okru​že svo​je pro​tiv​ni​ke.
Ali pro​laz je bio pre​vi​še uzak; stiš​ću​ći se uz str​me zi​do​ve Pik​ti su ih stri​je​lja​li cr​nim
stri​je​la​ma u poz​drav smr​ti. Na ovoj uda​lje​nos​ti te​ške stri​je​le pro​bi​ja​le su kroz ok​lo​‐
pe i kroz spo​je​ve u ok​lo​pu, pro​ba​da​ju​ći ok​lop​ni​ke. Prva li​ni​ja bit​ke po​vu​če se na​‐
zad, ru​me​na i slom​lje​na i Sje​ver​nja​ci pre​ga​zi​še sto​pa​li​ma nji​ho​ve mr​tve da za​tvo​re
pro​cjep u ko​je​mu su pali. Ra​za​su​ti ci​je​lom ši​ri​nom na vanj​skoj li​ni​ji os​ta​li su le​ža​ti
skr​še​ni obli​ci – cr​ve​ni val koji se uza​lud slo​mio nad nji​ma.
Cor​mac je sko​čio na noge ma​šu​ći ru​ka​ma. Dom​na​il i nje​go​vi lju​di iz​aš​li su iz
skro​vi​šta na znak i ga​lo​pi​ra​li su niz pa​di​nu okru​žu​ju​ći pro​cjep. Cor​mac uzja​še ko​‐
nja ko​je​ga mu do​ve​do​še i nes​trp​lji​vo baci po​gled duž uske do​li​ne. Ni zna​ka ži​vo​ta
nije bilo na is​toč​nom kra​ju. Gdje je Bran – i gdje su Bri​ton​ci?
Niz do​li​nu, le​gi​ona​ri, bi​jes​ni zbog neo​če​ki​va​nog ot​po​ra bi​jed​ne sile pred nji​ma,
ali i da​lje ne sum​nja​ju​ći, for​mi​ra​li su čvr​š​ću for​ma​ci​ju. Va​go​ni koji su se za​us​ta​vi​li
po​nov​no se po​kre​nu i ci​je​la ko​lo​na po​nov​no se kre​ta​la kao da je na​mje​ra​va​la pro​‐
bi​ti se sa​mom svo​jom ma​som. S gal​skom cen​tu​ri​jom na​pri​jed, le​gi​ona​ri su po​nov​‐
no na​pre​do​va​li u na​pa​du. Ovaj put s pu​nom si​lom dva​na​est ti​su​ća lju​di iza sebe,
na​pad bi po​ko​sio ot​por Kul​lo​vih rat​ni​ka po​put te​škog ovna za pro​bi​ja​nje; pre​ga​zio
bi ih, pre​šao pre​ko nji​ho​vih za​kr​vav​lje​nih tje​le​sa. Cor​ma​co​vi lju​di nes​trp​lji​vo su
drh​ta​li. Iz​ne​na​da, Mar​cus Su​li​us se okre​ne i po​gle​da pre​ma za​pa​du, gdje se li​ni​ja
ko​nja​ni​ka ocr​ta​va​la nas​pram neba.obra​da:bo​den Čak i na ovoj uda​lje​nost Cor​mac
je mo​gao vi​dje​ti kako je pro​bli​je​dio. Rim​lja​ni na​po​kon shva​ti​še kak​vog su soja lju​di
koji im se su​prot​stav​lja​ju i da su ušli u zam​ku. Za​si​gur​no u tom tre​nut​ku neka ka​‐
otič​na sli​ka proš​la je nje​go​vim umom – o po​ra​zu – o obeš​čaš​će​nju – cr​ve​nim ru​še​‐
vi​na​ma!
Bilo je pre​kas​no da se po​vu​ku – pre​kas​no da obli​ku​ju obram​be​ni če​tve​ro​kut od
va​go​na kao ba​ri​ka​da. Pos​to​jao samo je​dan mo​gu​ći put i Mar​cus, lu​ka​vi ge​ne​ral us​‐
pr​kos svo​joj ne​dav​noj gru​boj gre​ški, pri​hva​ti ju. Cor​mac začu nje​gov glas kako reže
po​put zvu​ka tru​be kroz ga​la​mu i mada nije ra​zu​mio ri​je​či znao je da Rim​lja​ni viču
svo​jim lju​di​ma da ra​zo​re čvor koji su stvo​ri​li Sje​ver​nja​ci – da pro​re​žu svoj put kroz
njih i van iz ove zam​ke pri​je nego se za​tvo​ri!
Sada se le​gi​ona​ri, svjes​ni svog očaj​nič​kog sta​nja, ba​ci​še str​mo​glav​ce i očaj​nič​ki
na svo​je ne​pri​ja​te​lje. Obram​be​ni zid se za​nji​še, ali se nije mi​cao ni cen​ti​me​tra. Div​‐
lja lica Gala i čvr​sta sme​đa ta​li​jan​ska lica zu​ri​la su pre​ko šti​to​va u blje​šte​će oči Sje​‐
ve​ra. Šti​to​vi se do​tak​nu​še, su​da​ri​še se u ko​lju​ćoj i ubo​ji​toj cr​ve​noj olu​ji po​ko​lja,
gdje su se gri​miz​ne sje​ki​re di​za​le i pa​da​le i uba​da​ju​ća kop​lja lo​mi​la na na​puk​nu​tim
ma​če​vi​ma.
Gdje je, za ime bož​je, Bran sa svo​jim ko​či​ja​ma? Za ne​ko​li​ko mi​nu​ta od​lu​či​vat će
se sud​bi​na svi​ju lju​di koji su odr​ža​va​li taj pri​laz. Već su po​če​li brzo pa​da​ti, mada su
se zbi​ja​li i bili čvr​sti kao že​lje​zo. Ti div​lji lju​di sa Sje​ve​ra umi​ra​li su na no​ga​ma; a
među nji​ho​vim zla​to​ko​sim gla​va​ma crna lav​lja gri​va Kul​lo​va sja​la je kao sim​bol po​‐
ko​lja, a nje​gov za​kr​vav​lje​ni buz​do​van oba​si​pao je straš​nom ki​šom ra​su​tog moz​ga i
krvi.
Ne​što kao da puk​ne u Cor​ma​co​vu umu.
– Svi će ovi lju​di po​mri​je​ti dok če​ka​mo Bra​nov sig​nal! – po​vi​če on. – Kre​ni​te!
Sli​je​di​te me u pa​kao, gal​ski si​no​vi!
Od​go​vo​ri mu div​lji krik i os​lo​bo​div​ši uzde on po​ju​ri niz pro​pla​nak s pet sto​ti​na
ur​la​ju​ćih ja​ha​ća koji su se str​mo​gla​vi​li za njim. I čak u tom tre​nut​ku olu​ja stri​je​la
ko​si​la je do​li​nu sa svi​ju stra​na po​put cr​nog obla​ka i straš​na ga​la​ma koja je do​pi​ra​la
od Pik​ta po​tre​sa​la je ne​be​sa. A na is​toč​noj stra​ni, po​put na​gle grm​lja​vi​ne Sud​njeg
Dana, po​ju​ri​še boj​na kola. Str​mo​gla​vo niz pa​di​nu su ri​ka​la, pje​na je le​tje​la s konj​‐
skih za​di​ha​nih nju​ški, fre​ne​tič​na ko​pi​ta go​to​vo da nisu do​ti​ca​la tlo, ga​ze​ći vi​so​ki
vri​je​sak. U pr​vim ko​li​ma, blje​šte​ćih tam​nih oči​ju, prig​nuo se Bran Mak Morn, i u
svi​ma nji​ma goli su Bri​ton​ci vri​šta​li i ši​ba​li ko​nje kao op​sjed​nu​ti de​mo​ni​ma. Iza ju​‐
re​ćih kola do​la​zi​li su Pik​ti, za​vi​ja​ju​ći po​put vu​ko​va i oda​pi​nju​ći stri​je​le dok su ju​ri​‐
ša​li. Vri​je​sak se sa​vi​jao na sve stra​ne po​put tam​nog vala.
To​li​ko je Cor​mac vi​dio u ka​otič​nim po​gle​di​ma koje je ulo​vio u div​ljoj trci niz
pa​di​nu. Val ko​nji​ce spa​sa zabi se iz​me​đu nje​ga i glav​ne li​ni​je ko​lo​ne. Tri duga ko​ra​‐
ka is​pred nje​go​vih lju​di Gal​ski princ sret​ne se s kop​lji​ma rim​skih ja​ha​ča. Prvo kop​‐
lje uda​ri u nje​gov štit i di​žu​ći ga on ga odbi, pre​re​zu​ju​ći čo​vje​ka od re​me​na do pr​s​‐
ne kos​ti. Slje​de​ći Rim​lja​nin za​vi​tla kop​lje ko​jim je ubio Dom​na​ila, ali u tom tre​nu
Cor​ma​cov ždri​je​bac zabi se u nje​go​va, prsa o prsa, i konj se sru​ši u šoku od​ba​cu​ju​ći
svog ja​ha​ča među ko​pi​ta.
Onda či​ta​va na​va​la Gala smo​ždi rim​sku ko​nji​cu, zdro​bi ju, po​lo​mi i po​ko​si na
zem​lju. Pre​ko nji​ho​vih za​kr​vav​lje​nih tje​le​sa Cor​ma​co​vi de​mon​ski kri​ko​vi lo​mi​li su
 www.balkandownload.org

ot​por u te​škoj rim​skoj pje​ša​di​ji i ci​je​la se li​ni​ja za​tre​se u šoku. Ma​če​vi i sje​ki​re bljes​‐
nu​še gore i do​lje i si​li​na nji​ho​vog uda​ra po​ne​se ih du​bo​ko u nji​ho​ve re​do​ve. Ov​dje,
za​us​tav​lje​ni, oni se za​nji​šu i zap​nu. Uba​da​ju​ća kop​lja, ma​če​vi blje​ska​ju, ru​še​ći i ko​‐
nje i ja​ha​če koji su bili broj​no nad​moć​ni, okru​že​ni sa svi​ju stra​na, Gali su umi​ra​li
među svo​jim ne​pri​ja​te​lji​ma, ali u tom tre​nut​ku, s dru​ge stra​ne kola su dro​bi​la rim​‐
ske re​do​ve. U jed​noj du​goj li​ni​ji uda​ri​li su go​to​vo is​to​vre​me​no i u tre​nut​ku uda​ra
vo​za​či kola po​ve​li su svo​je ko​nje sa stra​ne i ju​ri​li pa​ra​lel​no s re​do​vi​ma sa​si​je​ca​ju​ći
lju​de kao da kose žito. Sto​ti​ne su umi​ra​le pod za​vi​je​nim oš​tri​ca​ma u tom tre​nut​ku
i ska​ču​ći s kola, vri​šte​ći po​put kr​vo​žed​nih div​ljih ma​ča​ka, Bri​tan​ski ma​če​va​oci ba​‐
ci​še se među njih na kop​lja le​gi​ona​ra, si​je​ku​ći kao po​div​lja​li svo​jim ma​če​vi​ma sa
dvi​je oš​tri​ce. Sag​nu​ti, Pik​ti su oda​ši​lja​li svo​je stri​je​le rav​no u cilj i onda ska​ka​li u
usjek i uba​da​li. Slu​đe​ni osje​ća​jem po​bje​de, ti div​lji lju​di bili su po​put ra​nje​nih ti​‐
gro​va, ne osje​ća​ju​ći svo​je rane i umi​ru​ći na no​ga​ma s po​s​ljed​njim kri​kom i bi​jes​nim
re​ža​njem.
Ali bit​ka još nije bila go​to​va. Omam​lje​ni, skr​še​ni, sa slom​lje​nom for​ma​ci​jom i
već i sada upo​la ma​njim bro​jem, Rim​lja​ni su se bra​ni​li očaj​nič​kim bi​je​som. Stis​nu​ti
sa svi​ju stra​na oni su kla​li i ru​ši​li pro​tiv​ni​ke, sami ili u ma​lim gru​pi​ca​ma, bra​ni​li se
le​đi​ma pris​lo​nje​ni le​đi​ma je​dan na dru​go​ga, stri​jel​ci, prač​ka​ši, ko​nja​ni​ci i te​ški le​gi​‐
ona​ri svi iz​mi​je​ša​ni u ka​otič​nu masu.
Kaos je bio pot​pun, ali ne i po​bje​da. Oni za​glav​lje​ni u pro​cje​pu i da​lje su se ba​‐
ca​li na okr​vav​lje​ne sje​ki​re koje su po​ku​ša​va​le pro​čis​ti​ti put, dok je glav​ni​na bit​ke
tut​nja​la oko njih. S jed​ne stra​ne Cor​ma​co​vi Gali su bi​jes​ni​li i sjek​li; s dru​ge kola su
sjek​la na​pri​jed i na​zad, pro​la​ze​ći i vra​ća​ju​ći se po​put že​ljez​nih vi​ro​va. Nije bilo uz​‐
ma​ka jer Pik​ti su ih stje​ra​li na​zad pu​tem ko​jim su doš​li i kud god su pro​la​zi​li pre​si​‐
je​ca​li su vra​to​ve onih koji su ih sli​je​di​li i za​po​sje​da​li va​go​ne, ša​lju​ći nji​ho​ve vo​za​če
u olu​ju smr​ti na kra​ju raz​bi​je​ne ko​lo​ne. One duge crne stri​je​le pro​bi​ja​le su ok​lo​pe i
kos​ti, spa​ja​le po dvo​ji​cu za​jed​no. Ipak po​kolj se nije do​ga​đao samo na jed​noj stra​ni.
Pik​ti su umi​ra​li pod mu​nje​vi​tim uda​ri​ma ko​pa​lja i krat​kih ma​če​va, Gali su bili pri​‐
ko​va​ni svo​jim pa​lim ko​nji​ma, sa​sje​če​ni u ko​ma​de i ko​či​je s ko​jih su se ko​nji os​lo​‐
bo​di​li bile su oku​pa​ne krv​lju svo​jih vo​za​ča.
A na uskom grlu do​li​ne bor​ba se nas​tav​lja​la i mi​je​nja​la. Do​bri bo​go​vi – po​mis​li
Cor​mac pro​ma​tra​ju​ći sve te mu​nje​vi​te udar​ce – da li oni lju​di i da​lje drže pro​cjep?
Da! Drže ga! De​set​ko​va​nog bro​ja, umi​ru​ći na no​ga​ma, i da​lje su od​bi​ja​li fre​ne​tič​ne
na​pa​de iz​u​mi​ru​ćih le​gi​ona​ra.
Pre​ko ci​je​log po​lja čula se rika i uda​ra​nje oruž​ja, a le​ši​na​ri, le​te​ći u za​la​sku sun​‐
ca, kru​ži​li su iz​nad njih. Cor​mac, po​ku​ša​va​ju​ći kroz gu​žvu do​seg​nu​ti Mar​cu​sa Su​li​‐
usa, vi​dje kako je Rim​lja​ni​nov konj pok​lek​nuo pod njih i ja​hač od​le​ti u go​mi​lu ne​‐
pri​ja​te​lja. Vi​dio je kako je Rim​lja​ni​nov mač bljes​nuo tri puta, sva​ki put di​je​le​ći
smr​to​nos​ne udar​ce; onda se iz naj​ve​ćeg gu​šti​ka po​ja​vi stra​šan lik. Bio je to Bran
Mak Morn, za​kr​vav​ljen od gla​ve do pete. Od​ba​cio je svoj slom​lje​ni mač dok je tr​‐
čao, is​u​kav​ši bo​dež. Rim​lja​nin na​pad​ne, ali Pik​t​ski kralj sag​ne se i zgra​biv​ši dr​šku
mača on sta​de uba​da​ti bo​de​žom iz​no​va i iz​no​va kroz blje​šta​vi ok​lop.
Moć​ni krik pro​lo​mi se zra​kom onog tre​na kad je Mar​cus umro i Cor​mac s kri​‐
kom okre​ne pre​os​ta​lu svo​ju voj​sku i is​u​ka​nih ko​pa​lja po​ju​ri među raz​bi​je​ne le​gi​‐
ona​re i po​ju​ri svom si​lom na dru​gi kraj do​li​ne.
Ali kako se pri​bli​ža​vao, vi​dje da je pre​kas​no. Kako su ži​vje​li, tako su i umr​li, sva
ta sila mor​skih vu​ko​va, lica okre​nu​ta ne​pri​ja​te​lju i slom​lje​nih za​kr​vav​lje​nih oruž​ja
u ru​ka​ma. Mrač​na i tiha go​mi​li​ca le​ža​la je on​dje, čak i u smr​ti odr​ža​va​ju​ći po​ne​što
od for​ma​ci​je obram​be​nog zida. Među nji​ma, is​pred njih i svu​da oko njih le​ža​la su
na​go​mi​la​na ti​je​la onih koji su se uza​lud​no po​ku​ša​li pro​bi​ti. Nisu uz​mak​nu​li ni za
sto​pu! Do po​s​ljed​njeg čo​vje​ka, umr​li su na no​ga​ma. Nije bilo više ni​ko​ga niti da
pri​je​đe pre​ko nji​ho​vih slom​lje​nih ti​je​la; oni Rim​lja​ni koji su po​bje​gli Vi​kin​škim
sje​ki​ra​ma sa​sjek​le su stri​je​le Pik​ta i ma​če​vi Gala koji su doš​li za nji​ma.
Ipak ovaj dio bit​ke još nije bio go​tov. Vi​so​ko gore na str​mim za​pad​nim li​ti​ca​ma
Cor​mac ugle​da kako se dra​ma pri​vo​di kra​ju. Gru​pa Gala u rim​skim ok​lo​pi​ma sku​‐
pi​la se oko jed​nog čo​vje​ka – cr​no​ko​sog diva na či​joj je gla​vi svi​je​tli​la zlat​na kru​na.
Če​lič​ni su bili ti lju​di jed​na​ko kao i čo​vjek koji ih je slao u nji​ho​ve sud​bi​ne. Bili su
osu​đe​ni svi – nji​ho​vi dru​go​vi pok​la​ni su le​ža​li iza njih – ali pri​je nego što na njih
dođe red, ba​rem su na​mje​ra​va​li uze​ti ži​vot cr​no​ko​som po​gla​va​ru koji je vo​dio zla​‐
to​ko​se lju​de sa sje​ve​ra.
Pri​tiš​ću​ći ga sa tri​ju stra​na po​la​ko su ga tje​ra​li pre​ma str​mom zidu li​ti​ce, a
zdrob​lje​na ti​je​la koja su le​ža​la na nje​go​vu putu po​ka​zi​va​la su kako div​lja je bila sva​‐
ka sto​pa koja je osvo​je​na. Ov​dje na toj str​mi​ni bilo je do​volj​no zah​tjev​no odr​ža​ti se
na no​ga​ma; ipak ovi su se lju​di pe​nja​li i bo​ri​li. Kul​lov ok​lop i ve​li​ki malj nes​ta​li su i
ve​li​ki mač u nje​go​voj des​ni​ci bio je gri​miz​no obo​jen. Nje​gov malj, koga je vi​tlao za​‐
bo​rav​lje​nom vje​šti​nom, sad je bio raz​bi​jen u ko​ma​de, a krv je cu​ri​la iz sto​ti​ne rana
na nje​go​vim udo​vi​ma, gla​vi i ti​je​lu. Ali nje​go​ve oči i da​lje su blje​šta​le od odu​šev​lje​‐
nja bit​kom i nje​go​va je umor​na ruka i da​lje di​je​li​la moć​ne udar​ce smr​ti.
Ali Cor​mac vi​dje da će sve za​vr​ši​ti pri​je nego što us​pi​ju doći do nje​ga. Sada na
sa​mom vr​hun​cu uzvi​si​ne, more ši​lja​ka na​pa​da​lo je ži​vot čud​nog kra​lja i čak ga je i
 www.balkandownload.org

nje​go​va že​ljez​na sna​ga na​pu​šta​la. On ra​sko​li lu​ba​nju ve​li​kog rat​ni​ka i pre​re​za vrat
dru​go​ga; us​tuk​nuv​ši pod ki​šom ma​če​va on po​nov​no na​pad​ne i nje​go​va žr​tva pade
mu pred sto​pa​la, pre​re​za​ne pr​s​ne kos​ti. Onda dok su se de​se​ci ma​če​va di​za​li pre​ma
Atlan​ti​đa​ni​nu da za​da​ju smrt​ni uda​rac, desi se jed​na čud​na stvar. Sun​ce je za​la​zi​lo
na za​pad​nom moru; sav vri​jes nji​hao se po​put cr​ve​nog oce​ana krvi. Kao da je ve​zan
za umi​ru​će sun​ce, kao što se i prvi put po​ja​vio, Kull se is​pra​vi i onda, po​put ma​gle
koja se diže, ve​li​ki se pri​zor otvo​ri iza nes​ta​ju​ćeg kra​lja. Cor​ma​co​ve za​pa​nje​ne oči
ulo​vi​še pri​zor dru​gih kli​ma i sfe​ra – koje kao da su se zr​ca​li​le u ljet​nim obla​ci​ma,
on vi​dje umjes​to brda obras​lim vri​je​som koja su se pro​te​za​la do mora, mrač​nu i
moć​nu zem​lju sa pla​vim pla​ni​na​ma i svje​tlu​ca​vim ti​him je​ze​ri​ma – zlat​ne, pur​pur​‐
ne i sa​fir​ne sfe​re na​dvi​ja​ju​ćih zi​do​va moć​nog gra​da ka​kav nije poz​nat na zem​lji već
mno​go nes​ta​lih vre​me​na.
Onda dok je pri​vi​đe​nje nes​ta​ja​lo, samo su Gali os​ta​li na vi​so​koj pa​di​ni ba​ca​ju​ći
svo​ja oruž​ja i zbu​nje​no zu​re​ći — Jer čo​vjek zvan Kull nes​tao je i više mu nije bilo ni
tra​ga!
Kao u oma​gli​ci, Cor​mac se okre​ne na svom ko​nju i od​ja​še pre​ko pre​ga​že​nog po​‐
lja. Konj​ska ko​pi​ta plju​ska​la su u je​zer​ci​ma krvi i uda​ra​la o ka​ci​ge mr​tvih lju​di. Pre​‐
ko do​li​ne krik po​bje​de je odje​ki​vao. Ipak či​nio se pra​zan i ču​dan. Je​dan oblik se iz​‐
vi​jao nad slom​lje​nim le​še​vi​ma i Cor​mac je ne​jas​no bio svjes​tan da je to Bran. Gal
sko​či s ko​nja i kre​ne pre​ma kra​lju. Bran nije imao oruž​ja i bio je sav okr​vav​ljen; krv
mu je cu​ri​la iz rane nad obr​va​ma, gru​di i udo​va; ok​lop koji je no​sio bio je sa​sje​čen i
nje​go​va že​ljez​na kru​na bila je na​po​la ra​sje​če​na. Ali cr​ve​ni dra​gulj je i da​lje ne​sme​ta​‐
no sjao kao zvi​jez​da po​ko​lja.
- Po​že​lim te ubi​ti – reče Gal umor​nog gla​sa kao čo​vjek koji go​vo​ri kroz te​šku
oma​ru – jer krv hra​brih lju​di je na tvo​jim ru​ka​ma. Da si ra​ni​je dao znak da se kre​ne
u na​pad, neki od njih bili bi živi.
Bran pre​kri​ži ruka; oči su mu bile kao uk​le​te.
– Uda​ri ako že​liš; dos​ta mi je po​ko​lja. Hlad​na je me​do​vi​na ovo kra​lje​va​nje.
Kralj se mora koc​ka​ti sa ži​vo​ti​ma lju​di i go​lim ma​če​vi​ma. Ži​vo​ti svih mo​jih lju​di
bili su u pi​ta​nju; žr​tvo​vao sam Sje​ver​nja​ke – da; i srce me boli zbog toga jer kak​vi
su to lju​di bili! Ali da sam dao odred​bu koju si že​lio, sve je mo​glo oti​ći po zlu. Rim​‐
lja​ni još nisu bili pok​la​ni u uskom pro​la​zu u pro​cje​pu i mo​žda bi ima​li vre​me​na i
pros​to​ra da iz​no​va for​mi​ra​ju svo​je re​do​ve i po​bje​de nas. Če​kao sam do zad​njeg tre​‐
nut​ka – i pre​os​ta​li voj​ni​ci bili su ubi​je​ni. Kralj pri​pa​da svom na​ro​du i ne može do​‐
zvo​li​ti da nje​gov vlas​ti​ti ži​vot ili ži​vo​ti lju​di utje​ču na nje​ga. Sad je moj na​rod spa​‐
šen; ali moje je srce hlad​no u mo​jim gru​di​ma.
Cor​mac umor​no od​lo​ži vrh mača na tlo.
– Ro​đen si da bu​deš kralj nad lju​di​ma, Bran – reče gal​ski princ.
Bran po​gle​da pre​ma po​lju. Iz​ma​gli​ca krvi leb​dje​la je nad svim, gdje su po​bjed​‐
nič​ki bar​ba​ri lu​ta​li među mr​tvi​ma, dok su oni Rim​lja​ni koji su iz​bje​gli po​kolj od​‐
ba​ci​va​li svo​je ma​če​ve i sada sta​ja​li po​red ču​va​ra, koji ih je pro​ma​trao uža​re​nih, za​‐
mag​lje​nih oči​ju.
– Moje kra​ljev​s​tvo – moji lju​di – spa​še​ni su – umor​no reče Bran. – Ti​su​će će ih
iz​a​ći iz vri​je​ska i kad Rim po​nov​no dođe srest će se s uje​di​nje​nim na​ro​dom. Ali
umo​ran sam. Što je s Kul​lom?
– Moje oči i um bili su za​mag​lje​ni bit​kom – od​go​vo​ri Cor​mac. – Uči​ni​lo mi se
da ga vi​dim kako nes​ta​je kao duh, kad je sun​ce za​što. Po​tra​žit ću nje​go​vo ti​je​lo.
– Ne tra​ži ga – reče Bran. – Do​šao je iz iz​la​ska sun​ca – u za​la​zak je oti​šao. Do​‐
šao nam je iz ma​gle sto​lje​ća i na​zad u ma​glu eona se vra​tio – u vlas​ti​to kra​ljev​s​tvo.
Cor​mac se okre​ne; noć je pa​da​la. Go​nar je sta​jao pred njim po​put bi​je​log pri​vi​‐
đe​nja.
– U vlas​ti​to kra​ljev​s​tvo – po​no​vi ča​rob​njak. – Vri​je​me i Pros​tor su ni​šta. Kull
se vra​tio u vlas​ti​to kra​ljev​s​tvo – vlas​ti​toj kru​ni – vlas​ti​tom dobu.
– Onda je bio duh?
– Zar nisi osje​tio čvrst sti​sak nje​go​ve ruke? Nisi li čuo nje​gov glas – vi​dio ga
kako jede i pije, smi​je se i ko​lje i kr​va​ri?
Cor​mac je i da​lje sta​jao kao u tran​su.
– Onda kako je mo​gu​će da čo​vjek pri​je​đe iz jed​nog vre​me​na u ono u ko​je​mu
nije ro​đen ili da dođe iz mr​tvih i za​bo​rav​lje​nih sto​lje​ća, kako god že​liš, s vlas​ti​tim
ti​je​lom i vlas​ti​tim ru​ka​ma – a da je smrt​nik kako je bio i za vlas​ti​tih dana. Je li Kull
onda mr​tav?
– Umro je pri​je sto​ti​ne ti​su​ća go​di​na, ko​li​ko čo​vje​čans​tvo pam​ti – od​go​vo​ri ča​‐
rob​njak. – Ali u vlas​ti​tom vre​me​nu. Nije umro od gal​skih ma​če​va u ovom vre​me​‐
nu. Zar ne zna​mo iz le​gen​di kako je kralj Va​lu​si​je pu​to​vao u čud​nu, iz​va​n​vre​men​‐
sku zem​lju u ma​glo​vi​toj bu​duć​nos​ti i on​dje se bo​rio u ve​li​koj bit​ci? Dak​le, i jest!
Sto​ti​nu ti​su​ća go​di​na ra​ni​je ili da​nas!
I sto​ti​nu ti​su​ća go​di​na ra​ni​je – ili tre​nu​tak pri​je! – Kull, kralj Va​lu​si​je, di​gao se
na svi​le​nom ka​uču u svo​joj taj​noj oda​ji i na​smi​jao se, obra​tio se prvo Go​na​ru go​vo​‐
re​ći:
– Ha, ča​rob​nja​če, do​is​ta sam čud​no sa​njao jer oti​šao sam u svo​joj vi​zi​ji na čud​‐
 www.balkandownload.org

no mjes​to i u čud​no vri​je​me i bo​rio sam se za kra​lja čud​nih sje​no-lju​di!

A ve​li​ki se ča​rob​njak na​smi​je​ši i tiho po​ka​za cr​ve​ni, okr​h​nu​ti mač i raz​de​ra​ni
ok​lop i mnoš​tvo rana koje je kralj imao. A Kull, po​sve pro​bu​đen iz svo​je “vi​zi​je” i
osje​ća​ju​ći bol i sla​bost od kr​va​re​ćih rana, utih​nu i za​be​zek​ne se i či​tav ži​vot i vri​je​‐
me i pros​tor uči​ne mu se po​put sna o du​ho​vi​ma i on se nas​ta​vi ču​di​ti či​tav svoj ži​‐
vot. Jer mu​drost Ži​vot​ne is​ti​ne ni​je​ka​li su prin​če​vi i Kull nije mo​gao ra​zu​mje​ti što
mu je Go​nar re​kao, kao što ni vi ne mo​že​te ra​zu​mje​ti moje ri​je​či.
– I Kull je po​ži​vio una​toč svo​jim broj​nim ra​na​ma – reče Cor​mac – i vra​tio se u
ma​glu ti​ši​ne i sto​lje​ća. Dak​le – on je nas sma​trao snom; mi smo nje​ga sma​tra​li du​‐
hom. Ono što je si​gur​no jest da je ži​vot mre​ža sat​ka​na od du​ho​va i sno​va i ilu​zi​ja i
mis​lim da je kra​ljev​s​tvo koje je ro​đe​no da​nas ma​če​vi​ma i kr​vo​pro​li​ćem u ovoj ucvi​‐
lje​noj stvar koja nije ni​šta stvar​ni​ja od pje​ne na jas​nom moru.
BIOGRAFIJA
www.balkandownload.org
R ober​ta Er​vi​na Howar​da (22.1.1906. – 11.6.1936.) sma​tra​mo ocem po​džan​ra
S&S (Sword and Sor​cery), a naj​poz​na​ti​ji je po svom Co​na​nu Bar​ba​ri​nu koji
je, uz dru​ge li​ko​ve po​put So​lo​mo​na Ka​nea, do​ži​vio ne​bro​je​na re​iz​da​nja na
raz​li​či​te je​zi​ke te broj​na film​ska utje​lov​lje​nja.
Howard je za​nim​lji​va knji​žev​na lič​nost prve po​lo​vi​ce dva​de​se​tog sto​lje​ća. Neki
mu pri​pi​su​ju ne​ga​tiv​ne ko​no​ta​ci​je, ne samo zbog toga što je pi​sao ono što bi​smo
mo​gli na​zva​ti (i što su u nje​go​vo vri​je​me na​zi​va​li) šund li​te​ra​tu​rom, već neki da​nas
nje​go​ve li​ko​ve i opi​se ka​rak​te​ri​zi​ra​ju kao ra​sis​tič​ke i pris​tra​ne. No či​nje​ni​ca je da je
Howard u svo​jim dje​li​ma po​ku​šao ocr​ta​ti li​ko​ve koji se po​vo​de za vrlo pri​mi​tiv​‐
nim i ni​skim po​ri​vi​ma, sto​ga je svo​je li​ko​ve znao ocr​ta​ti kao si​ro​ve ili pri​mi​tiv​ne is​‐
to​vre​me​no se di​ve​ći stras​ti koja ih po​kre​će kroz te ne​uzvi​še​ne na​go​ne. Da​pa​če,
Howard je dugo mis​lio da su pri​mi​ti​vi​zam i bar​bar​stvo ljud​ska pri​rod​na sta​nja, a
sva ci​vi​li​za​ci​ja nas​tra​na i pa​tvo​re​na, sto​ga i osu​đe​na na pro​past.
Sam Howard bio je, mo​že​mo reći, sklon utje​ca​ti se ne​ki​ma od tih “ni​žih na​go​‐
na” kako bi se ri​je​šio frus​tra​ci​ja. Osim ve​li​ke lju​ba​vi pre​ma knji​ga​ma i či​ta​nju, nje​‐
go​va dru​ga ve​li​ka strast bio je boks, u ko​je​mu nije uži​vao samo kao gle​da​telj, već se
nji​me i ama​ter​ski ba​vio. Strast za knji​žev​noš​ću i pi​sa​njem pra​ti​la ga je od naj​ra​ni​je
mla​dos​ti i uzme li se u ob​zir da je ži​vio vrlo krat​ko (iz​vr​šio je sa​mo​uboj​stvo u 30.
go​di​ni ži​vo​ta), a da se za​pra​vo po​čeo pro​fe​si​onal​no ba​vi​ti pi​sa​njem tek s 23 go​di​ne,
op​seg nje​go​va dje​la za​pra​vo je go​lem. Mada je pred kraj ži​vo​ta po​čeo stje​ca​ti po​pu​‐
lar​nost u raz​li​či​tim žan​ro​vi​ma, do​bar dio nje​go​vih pri​ča objav​ljen je u obli​ku knji​‐
ge tek na​kon nje​go​ve smr​ti – ve​ći​nu pri​ča objav​lji​vao je po raz​nim ča​so​pi​si​ma koji
su se ba​vi​li tzv. šund li​te​ra​tu​rom.
Nje​go​va je maj​ka u ve​li​koj mje​ri zas​luž​na za ra​zvi​ja​nje nje​go​ve lju​ba​vi pre​ma
 www.balkandownload.org

knji​žev​nos​ti od naj​ra​ni​je mla​dos​ti. Maj​či​na smrt od po​s​lje​di​ca tu​ber​ku​lo​ze mo​žda

ga je tra​gič​no obi​lje​ži​la zbog snaž​ne veze koju su os​tva​ri​li na​kon što su mu se ro​di​‐
te​lji ras​ta​li, to​li​ko da je od​lu​čio odu​ze​ti vlas​ti​ti ži​vot. S dru​ge stra​ne, Howar​do​vi su
li​ko​vi dra​ma​tič​ni i im​pul​ziv​ni, a sva​ki pi​sac os​tav​lja bar malo sebe u svo​jim li​ko​vi​‐
ma. Howard je za​vr​šio ži​vot gr​če​vi​to i ka​otič​no, kako je i ži​vio.
Kako je ve​ći​nu svog dje​tinj​stva pro​veo sam s maj​kom pu​tu​ju​ći od mjes​ta do
mjes​ta (Texas je u ono vri​je​me pa​tio od ve​li​kog pro​cva​ta zbog pro​na​la​za​ka naf​t​nih
bu​šo​ti​na pa su se mjes​ta i lju​di pre​ko noći stu​bo​kom mi​je​nja​li, a broj​nost ma​njih
mjes​ta ras​la je od ne​ko​li​ko sto​ti​na sta​nov​ni​ka na de​set​ke ti​su​ća), Howard je tek u
svo​joj šes​na​es​toj go​di​ni po​čeo stje​ca​ti pri​ja​te​lje svo​jih go​di​na, kad se s maj​kom
smjes​tio u oko​li​ci mjes​ta Brownwo​od. Bili su to pri​ja​te​lji koji su di​je​li​li nje​go​ve in​‐
te​re​se pre​ma spor​tu i pre​ma knji​žev​nos​ti.
Howard je do​tad već uve​li​ke pi​sao, mada nije imao us​pje​ha u objav​lji​va​nju, no
broj​na pi​sma u ko​ji​ma su nje​go​ve pri​če od​bi​ja​ne nisu ga obes​hra​bri​la. Tek je u
škol​skom fan​zi​nu us​pio obja​vi​ti svo​ju prvu pri​ču “Bo​žić zlat​ne nade”, a za​tim i
“Za​pad je za​pad”.
Na​kon što je ma​tu​ri​rao vra​ća se u rod​ni grad i po​či​nje se iz​gra​đi​va​ti i fi​zič​ki, a
ne samo in​te​lek​tu​al​no, bok​sa​ju​ći i vjež​ba​ju​ći sa​mo​na​met​nu​tim tem​pom koji nije
do​zvo​lja​vao mno​go od​stu​pa​nja ni pre​da​ha. Ra​de​ći ko​je​kak​ve pos​lo​ve koje je pre​zi​‐
rao i na ko​ji​ma se nije pre​du​go za​dr​ža​vo, nas​ta​vio je pi​sa​ti da bi svo​ju prvu pri​ču
“Kop​lje i oč​njak” obja​vio 1924. u ča​so​pi​su We​ird Ta​les, u ko​jem će u go​di​na​ma
koje će us​li​je​di​ti biti čest autor. Taj ura​dak do​nio mu je za​ra​du od 16 do​la​ra. Vrlo
brzo We​ird Ta​les obja​vit će još jed​nu Howar​do​vu pri​ču, “Hi​je​na”. U to doba
Howard će na​pi​sa​ti svoj prvi ro​man koji će biti objav​ljen tek mno​go go​di​na na​kon
nje​go​ve smr​ti.
Howar​dov stil i oblik S&S žan​ra obli​ku​je se u ovo vri​je​me kroz nje​gov neo​bi​čan
li​te​rar​ni iz​ri​čaj i mi​je​ša​nje žan​ro​va. Pri​ča “Sje​no​vi​to kra​ljev​s​tvo” objav​lje​na u We​‐
ird Ta​les 1927. sma​tra se pr​vom u nizu koja će otvo​ri​ti put žan​ru, a slje​de​će go​di​ne
objav​lju​je prvu pri​ču o So​lo​mo​nu Ka​neu “Cr​ve​ne sje​ne”. No, nje​go​ve bok​sač​ke
pri​če osi​gu​ra​le su mu ve​li​ki us​pjeh – pro​da​vao ih je u dva sport​ska ča​so​pi​sa i dale su
mu pri​li​ku da se po​sve po​sve​ti pi​sa​nju i pres​ta​ne gu​bi​ti vri​je​me na ko​je​kak​ve pos​lo​‐
ve koje je i ona​ko mr​zio.
Is​to​vre​me​no za​ni​ma​nje za kel​t​sku mi​to​lo​gi​ju i novi ča​so​pis Ori​en​tal sto​ri​es pru​‐
ža​ju mu pri​li​ku stva​ra​nja niza pri​ča koje se sma​tra​ju hva​le​vri​jed​nim ri​va​li​ma pri​ča​‐
ma o Co​na​nu. Go​di​ne 1930. Howard pre​ko pri​ča u We​ird Ta​les-u stu​pa u kon​takt
s Lo​ve​craf​tom i pos​ta​je dio kru​ga nje​go​vih pri​ja​te​lja pi​sa​ca koji su po​du​pi​ra​li je​dan
dru​go​ga i po​ma​ga​li si u stva​ra​nju. Tako se za​či​ma​ju i Howar​do​ve pri​če s ele​men​ti​‐
ma Ct​hul​hu mi​to​va.
Prva pri​ča o Co​na​nu objav​lje​na je 1932. u We​ird Ta​les-u, mada je samu ide​ju o
Co​na​nu Bar​ba​ri​nu no​sio u sebi go​di​na​ma. Ra​di​lo se za​pra​vo o ne​za​vr​še​noj pri​či o
Kul​lu koju je pre​ra​dio dav​ši mu novi lik. Co​nan je svom auto​ru bio jed​na​ko za​‐
nim​ljiv kao i broj​nom či​ta​telj​stvu koje će ga u bu​duć​nos​ti što​va​ti pa je nas​ta​vio pi​‐
sa​ti pri​če o nje​mu, jed​nu za dru​gom. Od pr​vog objav​lji​va​nja novi lik je bio tako po​‐
pu​la​ran da je Howard u pe​ri​odu od tri go​di​ne obja​vio se​dam​na​est pri​ča.
Howar​do​va ne​pres​ta​na po​tre​ba da mi​je​nja, da se oku​ša​va u no​vim žan​ro​vi​ma i
is​ku​ša​va nova tr​ži​šta pri​ča po​nu​ka​la ga je sre​di​nom 30-ih da se baci na pi​sa​nje ves​‐
ter​na, a ne​što kas​ni​je i kri​mi​ća. Po​to​nji mu se nisu oso​bi​to svi​dje​li pa je brzo odus​‐
tao i vra​tio se te​ma​ma koje su ga do​is​ta priv​la​či​le. Ta​ko​đer, po​s​ljed​nje go​di​ne pri​je
sa​mo​uboj​stva pro​dat će ne​ko​li​ko erot​skih pri​ča ča​so​pi​si​ma, no u to vri​je​me ves​ter​‐
ni su bili ono što ga je naj​vi​še za​okup​lja​lo.
Iza Howar​da ta​ko​đer je os​tao niz pje​sa​ma i po​et​skih pri​ka​za nje​go​vih ju​na​ka,
ali kako je pje​sme bilo te​ško pro​da​ti, a još teže na nji​ma ne​što za​ra​di​ti, u kas​ni​jem
raz​dob​lju svo​je knji​žev​ne ka​ri​je​re odus​tao je po​ku​ša​va​ju​ći pre​ži​vje​ti od za​ra​de do​‐
bi​ve​ne na pri​ča​ma koje su bile da​le​ko po​pu​lar​ni​je i pro​da​va​ni​je.
Ti​je​kom po​s​ljed​nje go​di​ne mno​go se toga na​ku​pi​lo u Howar​do​vu ži​vo​tu. Nje​‐
gov naj​ve​ći iz​da​vač We​ird Ta​les po​čeo je za​os​ta​ja​ti s pla​ća​njem us​kra​ću​ju​ći mu
glav​ni iz​vor pri​ho​da. No​valyne Pri​ce, je​di​na žen​ska oso​ba koja se u nje​go​vu ži​vo​tu
mo​gla zva​ti nje​go​vom dje​voj​kom, otiš​la je nas​ta​viv​ši sa ško​lo​va​njem. A što mu je
naj​te​že palo, zdrav​s​tve​no sta​nje nje​go​ve maj​ke koja je go​di​na​ma bo​lo​va​la od tu​ber​‐
ku​lo​ze na​glo se po​gor​ša​lo tako da je pala u komu. Kad je 11. 6. 1936. uju​tro upi​tao
jed​nu od me​di​cin​skih ses​ta​ra koja se bri​nu​la za nje​go​vu maj​ku hoće li se maj​ka ika​‐
da pro​bu​di​ti iz kome, a ses​tra mu je od​go​vo​ri​la ni​ječ​no, Howard je oti​šao do auto​‐
mo​bi​la i re​vol​ve​rom si raz​nio gla​vu. Umi​rao je osam du​gih sati, a nje​go​va maj​ka
umr​la je su​tra​dan. Da​nas se spe​ku​li​ra o nje​go​vu men​tal​nom sta​nju, nje​go​vu od​no​‐
su pre​ma maj​ci te raz​nim simp​to​mi​ma koji su mo​gli uka​za​ti na nje​go​vu sklo​nost
sa​mo​uboj​stvu. On sam nije os​ta​vio po​drob​ni​je objaš​nje​nje svo​je​ga čina jer su je​di​‐
no što se može sma​tra​ti nje​go​vim opro​štaj​nim pi​smom dva sti​ha is​pi​sa​na i os​tav​lje​‐
na u nje​go​vu pi​sa​ćem stro​ju iz pje​sme “Ce​za​ro​va kuća” Vi​ole Gar​vin.
U svom krat​kom spi​sa​telj​skom vi​je​ku Howard nam je os​ta​vio či​tav niz se​ri​ja​la
koji se u ne​ri​jet​ko me​đu​sob​no is​pre​pli​ću, bez ob​zi​ra na to što obu​hva​ća​ju raz​li​či​ta
 www.balkandownload.org

raz​dob​lja i žan​ro​ve. Pri​ča o Co​na​nu Bar​ba​ri​nu is​pri​ča​na je u dva​de​set i osam pri​ča,

od ko​jih su neke os​ta​le ne​za​vr​še​ne. Kull je obu​hva​ćen s tri​na​est pri​ča, od ko​jih je
jed​na pre​ra​đe​na i na kra​ju je pos​ta​la pri​ča o Co​na​nu. So​lo​mon Kane čini dva​na​est
pri​ča, od ko​jih su ta​ko​đer neke os​ta​le ne​za​vr​še​ne, o pu​ri​tan​skom osvet​ni​ku i lu​ta​li​‐
ci, ta​ko​đer jed​nom od upe​čat​lji​vih li​ko​va ovog sves​tra​nog pis​ca, ovje​ko​vje​čen ta​ko​‐
đer i u mo​der​ni​joj ver​zi​ji u fil​mu iz 2009. go​di​ne. U svo​joj fazi pro​uča​va​nja škol​‐
skih le​gen​di nas​tao je lik pik​t​skog kra​lja Bra​na Mak Mor​na, koji je opi​san u ne​ko​li​‐
ko pje​sa​ma i spo​mi​njan u raz​nim pri​ča​ma.
Među hit​ni​jim se​ri​ja​li​ma tre​ba spo​me​nu​ti pri​če o bok​su s mor​na​rom Ste​ve​om
Cos​ti​ga​nom koji se po​jav​lju​je u dva​de​set i se​dam pri​ča te vrlo sli​čan se​ri​jal o mor​‐
na​ru Den​ni​su Dor​ga​nu koji se sas​to​ji od de​se​tak pri​ča. Fan​tas​tič​ne pri​če o tek​sa​ša​‐
ni​nu Ja​me​su Al​li​so​nu koji je u proš​lim ži​vo​ti​ma bio ne​ko​li​ko drev​nih he​ro​ja,
sport​ske pri​če o Kidu Al​li​so​nu, kao i de​se​ci dru​gih slič​ne te​ma​ti​ke koje ne mo​že​mo
svr​sta​ti u dru​ge se​ri​ja​le osim u sport​ske ili fan​tas​tič​ne. Među ves​ter​ni​ma naj​vi​še se
is​ti​ču li​ko​vi du​ho​vi​tog i ne odvi​še bis​trog ka​ubo​ja Brec​kin​rid​gea El​kin​sa koji se po​‐
jav​lju​je u dva​de​se​tak pri​ča te Pi​kea Be​ar​fi​el​da u ne​ko​li​ci​ni, So​na​ra Kida i dru​gih.
Tu su ta​ko​đer i po​vi​jes​ne pri​če o El Bo​ra​ku u šes​na​est pri​ča, Cr​noj Ag​ned de
Chas​til​lon i Cor​ma​cu Fit​z​ge​of​freyju, Kir​byju O’Don​nel​lu, Cor​ma​cu Mac Artu te
po​nov​no 10 do 20 pri​ča ne​po​ve​za​nih li​ko​vi​ma. De​se​ci hor​ror pri​ča, Ct​hul​hu mit
pri​če, dva​de​se​tak pri​ča mi​je​ša​nih žan​ro​va po​put ho​ror-ves​ter​na, de​tek​tiv​skih ho​‐
ror-pri​ča i slič​no, a tu je i Ste​ve Har​ri​son kao glav​ni lik de​se​tak de​tek​tiv​skih pri​ča.
De​se​tak ko​mič​nih pri​ča, de​se​tak erot​skih, dva​de​se​tak pus​to​lov​nih i isti broj onih
pri​ča ko​ji​ma je te​ško odre​di​ti žanr.
Što god mis​li​li o Howar​du, nje​go​vu sti​lu pi​sa​nja ili nje​mu sa​mo​me, ne​sum​nji​vo
je to da je za​du​žio či​ta​telj​stvo za niz ose​buj​nih li​ko​va koji do nje​go​va po​jav​lji​va​nja
u li​te​ra​tu​ri nisu bili poz​na​ti. I to​li​ko go​di​na na​kon nje​go​ve smr​ti nje​go​vi li​ko​vi i
da​lje žive. San sva​kog pis​ca.
Ro​bert Howard

KRALJ KULL

NAK​LAD​NIK
Krug knji​ga

URED​NIK IZ​DA​NJA
Va​nja Ja​jić

LI​KOV​NA OPRE​MA
Ti​ho​mir Ti​ku​lin

PRE​VE​LA
Sa​nja Pe​tri​ška

LEK​TU​RA
Va​nja Ja​jić

PRI​JE​LOM I GRAF. PRI​PRE​MA

PUO Kla​nac

TI​SAK
Web 2 Ti​sak
www.balkandownload.org
Sadržaj
KRALJ KULL 3
KRALJEVSTVO SJENA 5
1. JAŠUĆI DOLAZI KRALJ 6
2. OVAKO GOVORAHU TIHE DVORANE VALUSIJE 11
3. ONI ŠTO KROZ NOĆ KROĆE 17
4. MASKE 28
OGLEDALA TUZUN THUNE 35
KRALJEVI NOĆI 44
ODLOMAK 1 45
ODLOMAK 2 56
ODLOMAK 3 65
BIOGRAFIJA 76