Ф изика 7.

разред

Пошто је подлога хоризонтална, интензитет силе трења рачуна-

мо по обрасцу 𝐹𝑡𝑟 = 𝜇 ∙ 𝑚 ∙ 𝑔. Рад силе трења на путу 𝒔 је према томе
𝐴 = ‒ 𝐹𝑡𝑟 ∙ 𝑠, односно
𝐴=‒𝜇∙𝑚∙𝑔∙�

Пример 1: Камен масе 1,7 kg слободно је падао 2s. Колики је рад силе Земљине
теже?
Решење: Познато је:
𝑚 = 1,7 kg Да бисмо израчунали рад силе
𝑡 = 2� Земљине теже, претходно морамо
m израчунати висину са које је камен
𝑔 ≈ 10 2 пао. С обзиром на то да је у питању
s
А=? слободно падање, следи:
m
𝑔 ∙ 𝑡2 10 s2 (2s2)
�= 2 = = 20m
2
Сада можемо рачунати тражени рад
m
𝐴 = 𝑚 ∙ 𝑔 ∙ � = 1,7 kg ∙ 10 2 ∙ 20m = 340J
s
Пример 2: Гурнута дрвена кутија масе 200g се зауставља након пређених
3,7m. Колики је рад силе трења, ако је коефицијент трења између ку-
тије и подлоге 0,08?
Решење: Познато је:
𝑚 = 200g = 0,2kg Можемо одмах да рачунамо рад силе трења.
� = 3,7m 𝐴 = ‒𝜇∙𝑚∙𝑔∙�
𝜇 = 0,08 m
m 𝐴 = ‒ 0,08 ∙ 0,2kg ∙ 10 ∙ 3,7m = 0,592J = 592mJ
s2
𝑔 ≈ 10 2
s
А=?

4.3. Eнергија. Механичка енергија

Са појмом енергије се често сусрећемо. Ето, данас сте пуни енер-

гије, па можете нешто да урадите. А када је немате, узимате храну да
сл. 4.16
бисте је надокнадили. Знате да мотор не може да покреће аутомобил
без горива. Не може да се креће ни онај мали ауто којим се играте, ако
нема батерије. Данас се често помињу проблеми са енергијом, па су
све актуелнији обновљиви извори енергије. Електричну енергију до-
бијамо једним делом из енергије река. Многе енергенте користимо за
грејање (угаљ, плин). Сателити и многе друге свемирске летелице ко-
ристе Сунчеву енергију (сл. 4.17). Њу користе и биљке.
сл. 4.17

126
Рад, енергија и снага

Оно што можемо лако закључити је следеће. Енергија је тесно по-

везана са радом. Јасно је да, ако тело нема енергије, не може да изврши
било какав рад. Тело које има више енергије, моћи ће да изврши већи рад.
Енергија тела је, зато, величина која нам показује колики рад може да из-
врши неко тело.

Енергија је величина која представља меру способности тела да

сл. 4.18
изврши рад.

Може се рећи да је енергија укупна количина рада коју неко тело

може да изврши. Другим речима, енергија је ,,ускладиштен” рад.
Ознака за енергију је 𝐸.
Јединица за енергију је иста као и за рад, а то је џул - Ј.
Енергија се јавља у разним облицима: електрична, хемијска (са-
држана у храни или гориву), светлосна, соларна, топлотна, нуклеарна,
механичка... На овој последњој ћемо се сада задржати.
Механичку енергију има вода која тече, вода у акумулационом
језеру, аутомобил у кретању, сабијена опруга хемијске оловке, ветар,
бачена лопта....

Механичка енергија се јавља у два облика, као потенцијална и

кинетичка.

4.3.1. Потенцијална енергија

сл. 4.19
Да бисмо подигли тег зидног часовника на одређену висину,
морамо извршити рад делујући против силе Земљине теже (сл. 4.19).
У том положају он добија способност да изврши рад. И заиста, док се
спушта, тег делује на зупчанике сата и окреће их, односно, врши рад.
Дакле, у подигнутом положају он има неки облик енергије. Та енергија
зове се потенцијална (од старогрчког potentia-могућност).

сл. 4.20

сл. 4.21
Исти облик енергије има и вода нагомилана у акумулационом је-
зеру на одређеној висини. Она са те висине при паду окреће турбину и
тиме врши рад. Чекић, подигнут на неку висину, добија способност да
закуца ексер. И енергија тако подигнутог чекића зове се потенцијална.

127
 Ф изика 7. разред

Потенцијалну енергију има и навијена опруга у дечијој играчки

или у метроному. Да бисмо је навили, морамо деловати руком. Тако на-
вијена опруга има енергију и може да покреће играчку или клатно ме-
тронома, тј. да врши рад. Незатегнута праћка не може да изврши рад,
док затегнута може да избаци камен.
Закључујемо да тело има потенцијалну енергију ако је подигнуто
на неку висину, тј. када му је промењен положај у односу на тело са
којим узајамно делује.
Потенцијалну енергију имају и затегнута опруга и гума, натегнут
лук који одапиње стрелу, сабијени ваздух у ваздушним кочницама,
дакле, еластично деформисана тела. Како се деформисањем тих тела
мења узајамни положај делова или честица од којих су сачињена, мо-
жемо рећи да тело има потенцијалну енергију услед промене положаја
његових делова.
Потенцијална енергија је енергија коју тело има услед свог
положаја у односу на тело са којим узајамно делује или услед ела-
стичне деформације.
Стицањем потенцијалне енергије тело добија могућност да извр-
ши рад. Међутим, тело које има потенцијалну енергију, не врши увек
рад. Као пример може послужити велики тег који је дизалицом подиг-
нут на неку висину (сл. 4.23). Он може пасти и забити клин у земљу, а
може остати у свом висећем положају.

сл. 4.23

Из до сада реченог видимо да можемо разликовати потенцијал-

сл. 4.22 ну енергију деформисаних еластичних тела – потенцијалну енергију
еластичне деформације и потенцијалну енергију тела подигнутих на
неку висину изнад земље – гравитациону потенцијалну енергију.
Тело поседује гравитациону потенцијалну енергију ако је подиг-
нуто на неку висину изнад нивоа, који често називамо - нулти ниво.
За нулти ниво може се узети површина тла, површина стола или неки
други ниво. Према томе, овај облик потенцијалне енергије могу има-
ти камен на некој висини изнад земљине површине, вода изнад бране
акумулационог језера, јабука која виси на грани.

128
Рад, енергија и снага

Како се израчунава гравитациона потенцијална енергија?

Рад који је потребно извршити да би се камен 𝒎 подигао на неку
висину 𝒉, можемо израчунати према обрасцу:
𝐴=𝑚∙𝑔∙�
Истим обрасцем израчунава се и рад који изврши сила Земљине
теже при паду камена са те исте висине. Рад при подизању камена на
висину 𝒉 прелази у гравитациону потенцијалну енергију, а потенцијал-
на енергија у рад силе Земљине теже. Дакле, потенцијална енергија
једнака је раду при подизању тела на одређену висину. Следи да се
и гравитациона потенцијална енергија израчунава на исти начин као
и поменути рад:
𝐸𝑝 = 𝑚 ∙ 𝑔 ∙ �
Овај образац можемо проверити огледом. Потребна нам је кутија
испуњена песком, правоугаони комад шпер-плоче кроз чија су темена
провучена четири ексера, два тега различитих маса и сталак са мерном
траком или прикаченим лењиром. У првом делу огледа подижемо тего-
ве различитих маса на исту висину и пуштамо их да падну на шпер-пло-
чу. Примећујемо да се у случају пада тега веће масе на шпер-плочу ек-
сери забадају у песак дубље. Дакле, рад који је извршио тег веће масе
је већи, па је већа и његова потенцијална енергија. Ако тег исте масе
пустимо да пада са различитих висина, уочићемо да већи рад при заба-
дању ексера у песак врши тег када је пуштен да пада са веће висине. У
том случају је потенцијална енергија тега већа. Сада можемо закључи-
ти да је гравитациона потенцијална енергија тега сразмерна маси тела
и висини, што је у складу са наведеним обрасцем.
сл. 4.24

Пример: Пројектил масе 9kg је лансиран вертикално навише

m
брзином 110 . Колика ће му бити потенцијална енергија у највишој
s
тачки?
Решење: Познато је:

𝑚 = 9kg Да бисмо израчунали потенцијалну енергију,

m морамо претходно израчунати максималну
𝑣0 = 110
ms висину пројектила.
𝑔 = 10 2 m 2
s 2 �110 �
𝑣 s2
hmax = 0 = = 605m
𝐸𝑝 = ? 2𝑔 m
2 ∙ 10 2
s

Сада можемо израчунати потенцијалну енергију:

m сл. 4.25
𝐸𝑝 = 𝑚 ∙ 𝑔 ∙ � = 9kg ∙ 10 ∙ 605m = 54500J = 54,5kJ
s2

129
 Ф изика 7. разред

4.3.2. Кинетичка енергија

Да ли тело које се креће има енергију?

v1

сл. 4.26 v2

Посматрајмо две билијарске кугле. Прва (плава) се креће ка дру-

гој (црвеној). При судару, црвена кугла ће се покренути, а плава ће се
или зауставити или скренути, услед чега може да промени бројну вред-
ност брзине. У сваком случају, плава кугла врши рад јер помера црвену
куглу. Током кретања она има способност да изврши рад. Дакле, има
енергију.
Енергију има и камен у лету. Он може да удари у прозор и изврши
деформацију. Девојчица која скаче по трaмболини врши еластичну де-
сл. 4.27
формацију. На тај начин и камен и девојчица врше рад.
Дакле, тело које се креће има енергију зато што приликом кре-
тања може да изврши рад: да помери друго тело или да изврши дефор-
мацију. Та енергија зове се кинетичка енергија ( по старогрчкој речи
kinein – померати се).
Енергија тела при кретању зове се кинетичка енергија.

сл. 4.28 Од којих величина она зависи?

До одговора на ово питање доћи ћемо помоћу
следећег огледа. За овај оглед потребне су нам јед-
на стрма и једна хоризонтална раван, обе са жље-
бом, две куглице различите масе, један пуни ваљак,
који може да се смести у жљеб и један лењир.
Те две равни поставићемо као на слици. На дну
стрме, а на почетку хоризонталне, у жљебу, поста-
вићемо ваљак (сл. 4.28).
У првом делу огледа, са исте висине, из миро-
вања, пустићемо прво куглицу веће, а потом куг-
лицу мање масе. Пуштене са исте висине на стрмој
равни, куглице стичу исту брзину на њеном дну.
На дну стрме равни оне имају кинетичку енергију

130
Рад, енергија и снага

(потенцијална је тада једнака нули). Оно што уочавамо је да куглица

веће масе врши већи рад при судару са ваљком него куглица мање
масе. Ово лако проверавамо лењиром, мерећи растојања које прелазе
куглица и ваљак до заустављања (знамо да извршени рад зависи од
пређеног пута).
У другом делу огледа, једну исту куглицу пустамо да се котрља низ
стрму раван са две различите висине. Пуштена са веће висине она сти-
че већу брзину на дну стрме равни. У том случају врши већи рад јер
приликом судара помера ваљак на веће растојање.
Закључујемо на основу огледа да куглица врши већи рад, тј. има
већу кинетичку енергију онда када има већу масу и већу брзину. Обра-
зац за израчунавање кинетичке енергије има следећи облик:

𝑚 ∙ 𝑣2
𝐸𝑘 = 2

Дакле, кинетичка енергија је једнака половини производа

масе тела и квадрата његове брзине.
Видимо да се кинетичка енергија мења са квадратом брзине: ако
брзину повећамо два пута, кинетичка енергија ће се повећати четири
пута, уколико смањимо брзину нпр. три пута, смањиће се и кинетичка
енергија, и то девет пута.

Пример: Колика је кинетичка енергија аутомобила који се креће

km
брзином 45 ? Маса аутомобила је 940 kg.
h
Решење:
km m
𝑣 = 45 = 12,5
h s
𝑚 = 940 kg

Примењујемо једноставно образац за израчу-

𝐸𝑘 = ?
навање кинетичке енергије:

m 2
𝑚∙ 𝑣2 940 kg ∙ �12,5 � m2
𝐸𝑘 = = s = 470 kg ∙ 156,25 = 73437,5J ≈ 73,4kJ
2 2 s2

Из описаног огледа видели смо да куглица, захваљујући својој

кинетичкој енергији, врши рад померајући ваљак. Међутим, можемо сл. 4.29
рећи да рад врши и ваљак, заустављајући куглицу (у заустављању куг-
лице учествује и сила трења, али је њен интензитет знатно мањи од
силе реакције ваљка којом он делује на куглицу, па и мање доприноси
поменутом раду).

131
 Ф изика 7. разред

У претходној наставној јединици, рекли смо да рад при подизању

тела прелази у његову потенцијалну енергију. Слично томе, рад при за-
устављању куглице једнак је кинетичкој енергији коју је куглица имала
у тренутку непосредно пре судара са ваљком. Зато можемо рећи да је
кинетичка енергија коју неко тело има једнака раду који треба из-
вршити да би се оно зауставило.

сл. 4.30

За оне који желе да сазнају више:

На овом месту можемо извести образац за кинетичку енергију.

Претпоставимо да на неко тело делује сила и да под дејством те силе
тело убрзава из мировања. Тело при томе прелази пут:
𝑎 ∙ 𝑡2
𝑠= 2

Као што знамо, рад те силе износи A = F ∙ s. Према Другом

Њутновом закону је F = m ∙ a.
Заменом добијамо
𝑎 ∙ 𝑡2 𝑚 ∙ (𝑎 ∙ 𝑡)2 𝑚 ∙ 𝑣2
𝐴 =𝑚∙𝑎∙ 2 = 2 = 2 .

Убрзавајући, тело стиче кинетичку енергију која је једнака раду.

Дакле:
𝑚 ∙ 𝑣2
𝐸𝑘 = 𝐴 = 2

132
Рад, енергија и снага

1. Када сила врши рад?

Проверите
2. Чему је једнак рад који изврши сила померајући тело?
своје знање
3. Када седиш, твоје тело делује на столицу силом од 500 N. Колики
рад вршиш?
4. У ком случају је рад неке силе позитиван, а у ком је негативан?
Какав је рад силе отпора ваздуха?
5. Да ли сила Земљине теже врши рад при кретању аутомобила на
хоризонталном путу? А на стрмом?
6. У којим случајевима се врши рад?
a) Подизање кликера са земље;
b) Дечак и девојчица вуку конопац у супро-
тним смеровима силама истог интензи-
тета;
c) Човек делује на зид покушавајући да га
гура;
d) Фудбалер шутира лопту;
сл. 4.31
e) Гурнута књига се на столу заустаља.
7. Наведите примере за тела која имају гравитациону потенцијалну
енергију.
8. Наведите примере за тела која имају потенцијалну енергију елас-
тичности.
9. Наведите примере за тела која имају кинетичку енергију.
10. Зашто рад и енергија имају исту мерну јединицу?
11. Ако књигу подигнеш на метар висине, вршиш рад. Колики рад вр-
шиш при подизању књиге на два метра?
12. Ако се брзина аутомобила смањи пет пута, колико пута се проме-
ни његова кинетичка енергија?
13. Да ли тело може истовремено да има и потенцијалну и кинетичку
енергију? Наведи пример.

133