PLASTIČNE MASE KARAKTERISTIKE

Vrste i proizvodnja polimera koji se

primenjuju u putogradnji
26.11.2008.

OPIS BITNIH PLASTIČNIH MATERIJALA KOJI SE PRIMENJUJU U

NISKOGRADNJI

U ovom tekstu opisaće se plastični materijali koji se primenuju pri građenju puteva.
Oni se često nazivaju i geosintetički materijali, asocirajući na tlo (geo) u kome se
najčešće primenjuju i kompoziciju različitih izvedenih (veštačkih) plastičnih materijala
(sintetički) od kojih su sastavljeni.

Opisaće se njihov strukturni sastav i dati njihova fizičko-hemijska svojstva, kao i mehaničke
osobine. Navedena svojstva indirektno određuju primenu u putogradnji pojedinih
geosintetičkih materijala, pa ih je zato važno poznavati.

Plastični ili geosintetički materijali koji se primenjuju pri izgradnji i održavanju puteva kao
što su geotekstil, geomreže, geomembrane, geoposteljice, itd., u osnovi su sastavljene od
raznih polimera, kao što su: polietilen (PE), polipropilen (PP), poliester (PET), polivinil
hlorid (PVC), polivinil alhohol (PVA), aramid (A), itd. Polimeri koji se primenjuju pri
proizvodnji geosintetičkih materijala imaju svoja svojstva, koja prenose na geosintetičke
proizvode, koji se upotrebljavaju u putogradnji. Zato je neophodno poznavati genetsku
strukturu geosintetičkih materijala, kako bi se ispravno primenili u putarskim objektima.

VRSTE I PROIZVODNJA POLIMERA KOJI SE PRIMENJUJU U PUTOGRADNJI

Plastične mase predstavljaju grupu materijala organskog porekla koje su sačinjene iz vezivne
polimerske komponente i različitih dodataka (punioca), kao što su: očvršćivači, plastifikatori,
stabilizatori, pigmenti, itd.

U zavisnosti od svog sastava, plastične mase mogu biti homogene (bez dodataka) i
heterogene (sa dodacima). Kombinacijom navedenih materijala dobija se materijal koji može
imati poželjna svojstva, podešena svrsi primene. Zato je sve veća primena raznih vrsta
plastičnih materijala u putogradnji.
Najopštije, plastika je petrohemijski proizvod destilacije sirove nafte, naftnih gasova,
prirodnog i rafinerijskog gasa. Osnovnim tehnološkim procesima: destilacijom, oksidacijom,
konverzacijom, razdvajanjem, itd., dobijaju se monomeri. Oni mogu biti: vodonik, sintezni
gas, izopren, butadien, eten, propen, C4 - frakcija, BTX-aromati.

Procesom polarizacije i sinteze monomera dobijaju se polimeri. Polimeri se dele na:

plastomere, elastomere i silikone.

Plastomeri su polimerni materijali koji se dobijaju veštačkim putem iz derivata nafte.

Elastomeri su polimeri koji mogu biti prirodni ili veštački. Prirodni se dobijaju iz lateksa
kaučukovog drveta, a veštački nastaje polimerizacijom monomera izoprena, butadiena,
holoprena i dr. koji se dobijaju preradom sirove nafte.

Silikoni predstavljaju polimere sa silicijumom i imaju primenu kao zaštitni premazi, zbog
izuzetne vodonepropustljivosti.

Postoje dve važne podele plastike: termoplastika i termostabilna plastika. Termoplastika

može biti omekšana grejanjem, a očvrsla halađenjem. Termostabilna plastika kad jednom
očvrsne iz njenog rastopljenog stanja, ona se više ne može razmekšati grejanjem.

Termoplastika je sirov neobrađen materijal za proizvodnju geosintetike. Osnovni element

svake termoplastike je monomer, koji predstavlja molekul od više atoma. Jedan češće
upotrebljavanje hidrokarboetilen, prikazan strukturno, na SI. 1.

SI. 1: Struktura molekula hidrokarboetilena

Svaka vrsta termoplastike-polimera, dodatkom određenih hemijskih aditiva dobija željene

karakteristike.

Pomoću različitih hemijskih procesa monomeri mogu biti spojeni tako da obrazuju dugi
molekularni niz. Ovaj proces se naziva polimerizacijom, a nastali proizvod se naziva polimer.
Na strukturnoj šemi prikazujemo polietilenski molekularni niz, sačinjen od etilen monomera
međusobno spojenih, SI. 2.

SI. 2: Molekularni niz etilena

Najviše primenjivani polimeri u putogradnji su: poliester (PET), polivinil hlorid (PVC),
polistiren (PS), poliamid (PA), poluvinil alhohol (PVA), aramid (A), polipropilen (PP),
polietilen (PE), zadnja dva čine familiju poliolefma.

Poliesteri (PET) su stabilniji materijali u mehaničkom smislu. Oni imaju znatne čvrstoće i
otpornosti na zatezanje. Poliesteri nisu otporni na bazne sredine koje poseduju pH vrednost
veću od 9, kao što je beton. Zato je nepoželjna direktna veza poliestera (PET-a) i betona, u
građevinskim konstrukcijama, jer može nastati reakcija, koja se odražava na stabilnost
poliestera, smanjenje njegovih mehaničkih svojstava i gubljenje funkcija.

Poliolefini (PE) i (PP) imaju dobru otpornost na dejstvo organskih kiselina i baza, ali
poseduju slabije mehaničke karakteristike od poliesterskih materijala.

Polivinil alhohol (PVA) i aramid (A) imaju dobra fizičko-mehanička svojstva, kao i svostva
otpornosti na uticaje kiselina, baza, soli, UV (ultra violetnih) zračenja, itd.

Pri izradi fleksibilnih kolovoznih konstrukcija sve više se koristi polimer-modifikovani

bitumen i polimer-modifikovani asfalt.

Polimer-modifikovani bitumen izrađuje se od sledećih polimera: elastomera (SBS, SBR i

SISO); plastomera (EVA, EPDM, Elivoli).
Za izradu polimer-asfalta (PmA) koristi se polietilen, polipropilen, etilvinilacet i SBR.

Izolacije na objektima puteva, npr. mostova, tunela, itd., obavljaju se korišćenjem polimera:
APP-ataktički polipropilen, SBS za proizvodnju hidroizolacionih traka. Kao prethodna
izolacija objekata (mostovi, tuneli) koriste se akrilni i epoksidni premazi.

Horizontalna signalizacija na putevima obavlja se bojama sačinjenih od polimera akrilata.

Pri izradi vertikalnih saobraćajnh znakova koriste se polimeri: polietilen visoke gustine ili
polivinilhlorid.

Polimerni materijali odgovaraju principima zaštite životne sredine. Oni su podobni za

recikliranje, posle prvobitnog korišćenja. Koriste se kao sekundarane sirovine za dobijanje
drugih građevinskih materijala. Npr., stare hidroizolacione trake mogu se koristiti za
proizvodnju polimer modifikovanih asfalta.

U nastavku dajemo osnovna fizičko-mehanička svojstva polimernih materijala:

Polietilen (PE)

specifična masa γs 910-930 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR 80°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,13 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 120-140 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 7-15 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 9-10 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 300-700 (%)
modul elastičnosti E 120-140 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: smanjuje mu čvrstoću!
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA: rastvaraju ga kiseline!

Polipropilen (PP)

specifična masa γs 900 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR 100-120°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,88 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 120 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 33-35 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 35 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 20-300 (%)
modul elastičnosti E 900-1400 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: bez uticaja!
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA: rastvaraju ga kiseline!

Polivinil hlorid (PVC)

specifična masa γs 1350 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR 56-850°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,16-0,29 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 50-60 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 40 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 90 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 60 (%)
modul elastičnosti E 2000-2800 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: dekompozicija!
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA: rastvaraju ga aromati!

Poliester (PET)

specifična masa γs 100-1400 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR 75-85°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,17-0,19 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 100-150 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 31-70 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 90-240 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 5 (%)
modul elastičnosti E 2800-7000 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: neznatni efekat!
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA: rastvaraju ga jake baze!

Poliamid (najlon) (PAN)

specifična masa γs 1420 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR 175°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,21-0,23 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 1 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 9 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 110-124 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 15-75 (%)
modul elastičnosti E 2750-3100 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: neznatni efekat!
rastvaraju ga baze i
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA:
kiseline!

Polistiren (PS)

specifična masa γs 1040-1110 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR 82-103°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,09-0,21 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 60-80 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 35-62 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 8-110 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 1-3 (%)
modul elastičnosti E 2410-4130 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: smanjenje čvrstoće!
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA: rastvaraju ga kiseline!

Poliakril (PA)

specifična masa γs 1140 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR 250-265°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,24 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 80 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 86 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 110 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 40-80 (%)
modul elastičnosti E 1200-2860 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: efekat postoji!
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA: rastvaraju ga kiseline!

Epoksidi

specifična masa γs 1200 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR do 300°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,17-0,21 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 50-90 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 35-85 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 105-210 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 5-10 (%)
modul elastičnosti E 1400-4200 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: promena boje!
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA: bez efekta!

Aminofor maldehin

specifična masa γs 1400-1500 kN/m3

temparatura razmekšavanja TR do 75°C
koeficijent toplotne provodljivosti λ 0,25-0,38 W/m°C
termički koeficijent linearnog širenja αT 35-45 (x 10-60C-1)
čvrstoća pri zatezanju βz 38-56 (MPa)
čvrstoća pri pritisku βP 70-110 (MPa)
izduženje pri kidanju ε 0,50-1,00 (%)
modul elastičnosti E 7000-12000 (MPa)
efekat delovanja ultravioletnih zrakova EUV: neznatni efekat!
rastvaraju ga baze i
efekat delovanja hemiskih agenasa EHA:
kiseline!

Proizvodnja iverica i šperploča

ARUNDO DonaX (ADKS) u proizvodnji iverica i šperploča

Od sorti koji imaju izvore lignoceluloze A. Donax ima niži sadržaj lignina od drveta, viši
nivo silicijum-dioksida i pepela i adekvatnog sadržaja celuloze. Prednosti u korišćenju
„Giant” trske u proizvodnji ploča su sledeći (dr Flores 2008.):

 Vlakna su orijentisani u jednom pravcu te ima čvstoću na istezanje blizini čelika (znači
zatezne vrednosti od ca. 218-220 N/m ), u međučvorišnim delovima stabla, (a materijal koji
2

sadrži čvorove imaju vrednosti od samo 60 N/m ).

2

 Istraživanja su pokazala da se dodavanjem lepka za fiksiranje materijala, povećava

mehanička snaga ploča a veličina čestica u sprezi sa lepkom daju bolje karakteristike
prizvoda. Ovaj proces proizvodnje u slučaju Arundo donax-a zahteva dodatna istraživanja.
 Ova sirovina može da se gaji na marginalnim zemljištima i zbog toga može se može saditi u
zemljama kojima nedostaju sirovine od drveta. Veličine zasada mogu u potpunosti da
zadovolje zahteve industrijske proizvodnje.

Svojstva iverica od različitih tipova Giant trske i standardnih iverica od drveta

Tip iverice Gustina Modul pucanja Savijanja Modul elastičnosti

(kg/m )
3
(N/mm )2
(mm) (N/mm ) 2

Gruba GR 565 7.4 6.8 988

Standardna GR 598 8.4 6.1 1135

Optimalna GR 612 10.3 6.5 1362

Standardno drvo 697 16.0 5.9 2140

GR- Veliki trska, Izvor: Flores i saradnici (2011), str. 1538.

Ovi rezultati navode sledeć a zapažanja:

 Iverice Giant reed sa veličinom čestica od 2-4 mm imaju najbolje parametre

 Optimalna Giant trska ima najbolje parametre elastičnosti i pucanja uzoraka na mehaničke
uticaje čak i u odnosu na topolu ili smrču (Balducci 2008)
 Višeslojna struktura može udvostručiti na mehanička svojstva i postići kategoriju P1
klasifikuje odnosno UNE EN 312: 2003 standarda pogodan za unutrašnju upotrebu!
 Giant trski je potrebna otprilike 2 / 3 lepljivog materijala (smole) u odnosu na drvo (Ortuno
et al. 2008).

Zaključci iz proizvodng procesa:

 Povećenjem pritiska ili dodavanjem materijala za lepljenje (smola) lako možemo dobiti
proizvod UNE standarda.

Iverice od Giant reed za unutrašnju upotrebu

 Najbolje karakteristike iverice se dobijaju kontrolisanjem čestica na 2-4 mm i višeslojnom

strukturom
 Čekić za seckanje je bolji od noža za sečenje u procesu pripreme tj dobijanja vlakana (čvorovi
moraju da budu uklonjeni pre sečenja)
 Ove karakteristike zahtevaju posebnu tehnologiju proizvodnje, investicije će biti umenjene
zbog jeftine zamene za drvo, sposobnosti rasta na terenima gde tlo nije pogodno za rast
drveća te očuvanja životne sredine

Eksperimentalna proizvodnja A. donax iverice urađena u španiji (Flores i saradnici 2011. i

Ortuno i saradnici 2008), dok iz SAD imamo izveštaje iz dve firme:

 the TreeFree Biomass Solutions, Inc. in Seattle, USA

http://www.treefreebiomasssolutions.com/#!nilefiber-applications/c1asb
 CENTRIC LTD in Seattle, USA
http://www.centricltd.com/infinity-board