Fakultet Tehničkih Nauka

Unuverzitet u Prištini

Smer arhitektura

Urbana struktura
Seminarski rad:

Frenk Lojd Rajt

1
 Apstrakt

Frenk Lojd Rajt je bio jedan od najkontradiktnijih ličnosti u modernoj

arhitekturi, njegova dela ostavila su trag u savremenoj arhitekuri.

On je medju prvima koji je intuitivno otkrio i razradio ideje kontinuiniranog

unutrašnjeg prostora, za šta su se arhitekte u Evropi znatno kasnije počeli da
rešavaju problem unutrašnjeg prostora. Evropskom racionalizmu, koji je
probudio zanimanje za rešavanje konstruktivnih metoda i za socijalne aspekte,
on se suprotstavio. Posvetio se organskom shvatanju arhitekture koje u centar
stavlja čoveka pojedinca i njegov odnos prema ambijentu u kojem ţivi.

Rajtova snaga i originalnost vizije dobijaju osobitu potvrdu u poslednjem

razdoblju u kojem je, prihvativši evrposka iskustva, stvorio dela koja po svojoj
poetičnosti i plastičnoj slobodi obeleţavaju novi put u arhitektonskom
oblikovanju. Iako ponekad opterećen literarnošću i simbolikom, Rajtov opus po
bogatstvu stvaralačkih ideja i raznovrsnosti nema konkurencuje u savremenoj
arhitekturi. Rajt svaki projekt koji radi rešava nezavisno od predhodnog projekta
kao singularnu i neponovljivu kreaciju.

Frenk Lojd Rajt

Arhitektura Frenka Lojda Rajta obuhvata sedamdesetdvogodisnju karijeru,

koja je pocela kasnih osamdesetih godina XIX veka i trajala sve do njegove smrti
1959. godine. Od pocetka njegove samostalne prakse Rajtov rad je prolazio kroz
nekoliko faza i bio usredsredjen na takve teme kao sto su priroda, organsko
shvatanje, prerija, modernizma … Prvi Rajtovi radovi, nastali jos u ateljeu.

Frenk Lojd Rajt je primetio da su kamen, opeka i drvo, ti osnovni arhitektonski

materijali, bili dugo skrivani, bojeni, pokrivani i menjani u skladu sa odredjenom
modom i ukusom. Nisu samo prirodni materijali bili ignorisani u većem delu
arhitekture devetnaestoga veka, već su čak i noviji materijali, čelik, gvoţdje,
ploče metala i stakla, bili korišćeni na prevazidjene načine. On je posmatrao
nove materijale i načine njihovog korišćenja kao fantastični “alat” za arhitekte
dvadesetog veka.

U svojim sistemima projektovanja koristio je osnovne geomertijske oblike – kvadrat,

krug i trougao – učvršćene i proporcionisane u skladu sa upotrebljenim materijalima i
strukturalnim sklopovima sa navedenim idejama i principima – unutrašnjim prostorom iz
koga proizilazi forma, materijalima i metodama, prirodom i okruţenjem – koji su mu bili

2
na raspolaganju, Frenk Lojd Rajt je nastavio da crta i projektuje objekte koji će
promeniti arhitekturu u celom svetu. Izabrao je da svoje objekte naziva “organskom
arhitekturom”, u kojoj se svi delovi odnose prema celini na način na koji se celina odnosi
prema svojim delovima.

U svim njegovim radovima jedan vaţan element ostaje nepromenjen i

zapravo predstavlja najznačajniju temu njegovog rada: ljudske vrednosti. On je
to često nazivao “humanost”. Od jednostavne porodične kuće do ogromnog
centra opštine, od fabrike do katedrale, od farme do skole, kada se odredjuje
odnos čoveka i Rajtovih objekata, njegovo mesto je uvek nedvosmisleno u
centru njihove suštine. On je značenje svoga rada povezao sa poretkom u
prirodi, verujući da “korelacija fizičke forme sa prirodom uzdiţe kvalitet ljudskog
roda”.

Rajt pokazuje kako bi svet mogao biti lep, kako bi mogao biti ispunjen lepim
stvarima, samo kad bi se svaki čovek potrudio da radosno, slobodno, s puno
entuzijazma u potpunosti bude ono sto zapravo i jeste. Samo kad bi arhitekti,
kako je smatrao Rajt, umesto sto brinu kako da sebe sto bolje prodaju, brinuli o
stvaranju lepe arhitekture. Kad bi umeli da razlikuju spektakularno - praznu formu
sačinjenu samo zato da zaprepasti - od lepote, od forme koja ţivi i postaje
simbol jedne ideje.

3
Larkin building

1.1 zgrada Larkin

4
 Larkin Company zgrada je jedna od najfinijih Rajtovih projekta. Zavšena je
1904 godine. A troškovi za njenu izgradnju iznosili su 4 miliona dolara. Materijal
koji je korišćen za izradu zgrade bio je tamna crvena opeka i sa malterom
ruţičaste nijanse boja. Ova zgrada je prepoznatljiva po svojoj vertikalnoj strukturi,
takodje sadrţi veliki centralni otvoreni prostor koji se prostire celom visinom
zgrade. Kancelarije sa izlazom na terase su bile osvetljene kroz centralnu
dvoranu i prozorima izmedju stubova. Gornji sloj se sastojao od kuhinje, pekare,
trpezarije, učionice, javne biblioteke i staklene bašte.

Krovna bašta, popločana opekom, sluţi kao prostor za rekreaciju za

zaposlene, porodice i goste. Ulaz zgrade je ogradjen sa dve fontane koje liče na
vodopade. Iznad njih su bili baraljefi Richarda Bocka, skulptora koji je radio na
drugoj Rajtovoj kreaciji. On je takodje izgradio kugle na vrhu spoljasnjih
centralnih stubova zgrade.

Unutrasnji zidovi su napravljeni od opeke bledo ţute boje. Rajt je prilikom

izrade zidova eksperimentisao sa magnezitom, mineralom koji se koristi za
pravljenje opeke i oblaganje unutrašnjosti dimnjaka, za vatrostalne stepenice,
vrata, prozorskih dasaka, nastrešnice, površine radnog stola i vodovodnih ploča.
Podovi, za koje se kasnije tvrdilo da su bili od mermera su ustvari napravljeni od
osnove betona, sabijenog mešavinom drvenog vlakna i magnezita, pa
prekriven magnezijumskom površinom.

Prirodna i veštačka svetlost je ostvarena sa Rajtovom inovacijom koja se

sastoji od hermetički zatvorenim duplim prozorima. Takodje su u zgradi Postojale
električne instalacije koje su omogućavale zaposlenima da borave u komforu
kancelarije sa metalnim nameštajem udišući vazduh kroz sistem klimatizacije, sve
ovo je bilo uradjeno po Rajtovom projektu.

Jedna od Rajtovih inovacija je bio viseći wc okačen na zid. O ovoj kreaciji

Rajt je rekao godinama kasnije “Interesantno je da sam ja, arhitekta zaduţen za
estetičku stranu zgrade, izmislio viseći zid za wc (laksi za čišćenje). Rajt je usvojio
mnoge druge inovacije kao sto su: staklena vrata, metalni nameštaj,
klimatizaciju i zračnu toplotu.” Skoro svaka tehnologija koja se danas koristi bila
je predloţena za Larkin zgradu 1904.

5
1.2 Osnova zgrade 1.3 Aksonometrija sa osnovom 1.4 Aksonometrija sa
Zgrade osovom zgrade

Rajt je napisao u svojoj autobiografiji “dostojanstven ostvetljen enterijer stvara

efekat divne sluţbene porodice na poslu u čistoj, osvetljenoj i osveţenoj četvrti.”
Zgrada je dizajnirana kao poslovni prostor za grupu od 1,800 sekretara,
sluţbenika i administrator u kompaniji za prodaju putem pošte. Zgrada je trebala
da bude čisto i udobno mesto da bi privuklo ţene da rade u industrijskoj zoni
grada.

Jedan Rajtov biograficar je napisao o Larkin zgradi, “To je bio neobičan

koncept, zgodno uradjen, izvanredna struktura,” to je dobilo medjunarodni
pozdrav i o njemu se pisalo u savremenim časopisima o ahitekturi. Rajt je opisao
Larkin zgradu kao “otmen” i dodao kao odgovor kritičarima, “ Moţda mu
nedostaje veselo svetlo i senka, ali ima snagu, dostojansto i moć. Moţda nije
“Arhitektura” ali ima svoj integritet.”

Maloprodajni trendovi koji su doveli do opadanja prodaje zahtevali su

promene u poslovanje Larkina. 1939. je rešeno da se maloprodajna radnja
Larkin premesti u administrativnu zgradu preko puta gde je imalo više prostora.
Široko renoviranje je završeno tako da je izmenilo Rajtove karakteristike zgrade
dok su izvršni organi kompanije govorili da je nova radnja jedna od
najatraktivnijih maloprodajnih sedišta u tom delu zemlje, eventualan zakup
zgrade je bio neizbeţan.

6
 1.5 Jedan od detalja zgrade 1.6 Unutrašnjost zgrade

1.7 Aksonometrija zgrade unutrašnjim izgledom 1.8 Aksonometrija zgrade

Zgrada je nakon 1943 propala, vrednost zgrade je slabila i njeno propadanje

se ubrzalo nakon sto su sa nje skidani svi vazni delovi zgrade. Kao sto je Larkin
istoričar Jeorome Puma rekao “Do kraja oktobta 1947. zgrada bila stvarno
beskorisna. Svaki dupli prozor je polomljen, čelična kapija pala sa svojih zardjalih
šarki, i čelična ograda koja je okruţivala zgradu je ţrtvovana za ratnu kolekciju
otpada”.

7
 Na kraju kad je jedan lokalni kupac kupio zgradu sa namerom da je sruši, i
rušenje je trajalo više od četri meseca jer su zidovi bili napravljeni od ojačanog
betona i podrţana čeličnim polugama. Jasno je da je Rajt imao nastrano
zadovoljstvo da zgradu Larkin napravi tako dobro da je bilo jako teško da se
sruši.

Ova zgrada je bila jedna od najnaprednijih objekta tog vremena u Americi i u

Evropi funkcionalnost zgrade zračila je jednostavnošću masa. Veličinom
središnjem staklom pokriveog prostora, ili atrijuma, uskladjenostu prostora i
komunikacija i komforom za sve koji su u njoj radili. Koristeći specijalno dizajniran
nameštaj, Rajt je stvorio prve prave radne jedinice. Imajući u vidu potrebu
radnika ove zgrade, on je obezbedio društvene prostorije za zaposlene.

8
Johnson Wax Headquarters

2.1 Zgrada Johnson wax

9
 Johnson Wax Headquarters je Svetski štab i zgradu administracije korporacije
S.C. Ovu zgradu je projektovao Frenk Lojd Rajt za predsednika kompanije
Herbert F. "Hib" Johnson.

Zgrada koju je Rajt projektovao za Dzonsona Waxa je primer aerodinamičnog

projekta, ima preko 200 različitih tipova savijenih crvenih opeka koje čine
eksterijer i enterijer zgrade, cevovod od Purex stakla koje se poteţe od plafona
i staklene spratove propuštaju blago svetlo. Boje koje je Rajt odabrao za zgradu
su svetlo zuta (za stubove i malter) i “Cherokee crvenu” za podove,opeke i
nameštaj. Nameštaj, koji je takodje on dizajnirao, proizveden od strane
Steelcase, Inc. odjekuje iskrivljene linije zgrade.

Do zgrade se dolazi pešaka ispod 14 spratovne Johnsonove kule i kroz nisko

parkiralište podrzano betonskim stubovima ojačanim čelikom. Plafon parkinga
stvara kompresiju prostora i “dendriform” stubovi odjekuju u zgradi i uzdiţu se u
visini od preko dva sprata podrţavajući krov. Najveća prostorija u Johnsonovoj
zgradi je velika radna soba, kako je Wax naziva. Ovaj otvoreni prostor nema
unutrašnje zidove i bio je namenjen za sekretarijat Waxove kompanije.

Konstrukcija Waxove zgrade je izazvala ozbiljne argumente za arhitekte. U

Velikoj radnoj sobi “dendriform” stubovi su 23 cm u prečniku na dnu I 550 cm u
prečniku na vrhu, na širokoj, okrugloj platform koji je Rajt nazvao “list zumbula.”
Ova razlika u prečniku izmedju dna i vrha stuba nije se slagala sa propisima tog
vremena tako da su gradjevinski inspektori zahtevali da se napravil stub za test
na koji ce biti postavljeno 12 tona materijala.

Kada je Test stub, napravljen, bio je natovaren sa 60 tona materijala pre nego
što je čašica ili deo stuba koji se spaja sa listom zumbula naprsla (smrveci 60
tona materijla na zemlju i propustivši cev za vodu 30 stopa pod zemlju). Posle
ove demonstracije Rajt je dobio dozvolu za gradnju.

Pored toga, bilo je jako teško da se dobro zapečati stakleni cevovod od

staklenih zidova i krova, tako da se ne uzrokuje curenje. Taj problem nije rešen
dok se nije stavila gumena zaptivka izmedju cevi i izbrazdana plastika je bila
korišćena na krovu da se to zapečati pritom ličeći na stakleni cevovod. Rajtov
projekat stolice za Waxa je prvobitno imala samo 3 nogare, pretpostavljajući da
ce na taj način podrţati bolji poloţaj tela (jer bi osoba koja bi sedela na toj
stolici morala da drţi obe noge na podu sve vreme) Medjutim, projekat stolice
se pokazao previse nestabilnim i stolica bi se lako nakrivila. Herbertu Johnsonu
kome je trebala nova stolica traţio je od Rajta da sedne na jednu od tih stolica i
nakon sto je Rajt pao sa stolice projektovao je nove stolice sa 4 nogara za

10
Waxa; ove stolice i drugi kancelarijski nameštaj koji je projektovan od strane
Rajta su i dalje u upotrebi. Uprkos ovim problemima Johnson je bio zadovoljan
projekom zgrade i kasnije je dao dozvolu za Istraţivačku kulu i Rajtovu kuću
poznatu kao raširena krila. Istraţivačka kula nije više u upotrebi zbog promena
propisa u zaštiti od vatre. Waxova zgrada je na Saveznom registru istorijskih
mesta i Istraţivačka kula i Administrativna zgrada su odabrane od strane
Ameriskog institute za arhitekturu kao dve od sedamnaest zgrada od arhitekata
koji su doprineli američkoj kulturi. Kao dodatak, Istraţivačka kula i
Administrativna zgrada su izabrane za Savezni registar istorijskih mesta 1976.
Američki Nacionalni park servis podneo je 2008. Zahtev da se Waxov Stab i
Istraţivačka kula zajedno sa devet drugih Rajtovih svojina nadju na
eksperimentalnoj listi Status svetskog nasledja.

2.2 Situacija zgrade 2.3 Predprostor zgrade

2.4 Unutrasni prostor I raspored stubova 2.5 Unutrasnji prostor I raspored stubova

11
 Kruţne forme kakrakterišu dizajn enterijera. Kao i speljašnosti: prostor na
tavanici izmedju kruţnih završetaka stubova ispunjen je plastičnim cevima. Kao
svetleće trake, iste takve cevi povezuju spoljne zidove i tavanicu; takodje prate
liniju cilindra u kojem je lift.

Administrativnom zgradom, Dzonson Veks, Rajt je krerirao samo dovoljan svet.

Ova zgrada od opeke bez prozora i sa zaobljenim uglovima ispunjava čitav blok
u okruţenju potpuno lišenom šarma. Stvarni ukaz nalazi se unutar kompleksa
pored prolaza za automobile.do središnjeg velikog prostora sa kancelarijama
dolazi se kroz nisku zonu ulaza osvetljenu prigušenim svetlo

12
 Price tower

3.1 Kula Price

13
 3.2 Gornji deo kule 3.3 Donji deo kule

Rajt je Prais kuli, koja je bila izgradjena na preriji Oklahome, dao nadimak
“drvo koje je pobeglo iz guste šume” odnoseći se ne samo na konstrukciju
zgrade već i na poreklo dizajna. Prais kula je podrţana centralnim “trupcem” od
četri podignute osovine koje su utvrdjene u mesto dubokim centranim temeljom
kao sto je drvo svojim korenom. Devetnaest spratova zgrade su podupreti iz
ovog centralnog jezgra kao grane drveta. Spoljašnji zidovi više sa spratova i
odeveni su bakarnim “listovima.” Prateći efekte Velike Depresije projekat je
izbačen i adapiran od strane Rajta za Prais kompaniju 1952. Rajt je shodno tome
iščupao svoje “drvo” iz “guste šume” nebodera Menhetna i smestio ga na
preriju Oklahome gde nastavlja da stoji sam bez visokih zgrada u okruţenju.

Plan koji je Rajt imao prilikom Izgradnje Prais kule stavljen je u središte nad
umetnutom jedan kvadrat je namenjen dupleksima a preostala tri za
kancelarije. Materijali korišćeni za kulu su podjednako novijeg sastava za
nebodere iz sredine dvadesetog veka: liveni betonski zidovi, obojeni betonski
spratovi, prozori koji su ukrašeni aluminijumom i vrata i suve i ostećene betonske
ploče. Opšti geometrijski element je jednakostrani trougao i sve svetlosne
instalacije i ventilacione rešetke se temelje na toj formi dok ugaoni zidovi i
ugradjen nameštaj se temelje na deliće ili razgranatost trouglaste šeme.

3.4 Pogled ka gornjem delu kule 3.5 Detalj kule

14
 3.6 Ulaz u zgradu 3.7 Ulazni hol 3.8 Detalj unutrašnjosti

Prajs kula koju je Rajt projektovao je bila odredjena za višestruku upotrebu sa

poslovnim kancelarijama, prodavnicama i stanovima. Prajsova kompanija je
bila primarni zakupac a preostali spratovi sa kancelarijama i dupleksi su sluzili
kao dodatni izvor sredstava. Zakupce su činili advokati, računovodje, lekari,
zubari, agenti za osiguranje i arhitekta Bruce Goff koji je tu imao kancelariju a i
zakupljivao stan. Ţenska prodavnica odeće visoke mode, salon lepote i
regionalna kancelarija kompanije za Javni servis Oklahome koja je zakuplja
dvospratno krilo kule sa prolazom koje odvaja višu i niţu strukturu zgrade.
Kompanija Prajs je zauzela gornje spratove uključujući i komesarijat na 16. spratu
kao i penthaus kompleks kancelarije za Harolda Prica, starijeg i kasnije za
njegovog mladjeg sina.

Praisova kompanija je prodala Prais kulu Filipu Petroleumu 1981. i odselili se u

Dalas gde se kompanija trenutno nalazi. Phillips je zadrţao vlasništvo do 2000.
kad je grada donirana Umetničkom centru Prais kule i vratila se svom
višefunkcionalnom poreklu. 29. Marta 2007. Price kula je označena za Naciono
istorisko obeleţje, 2008. Američki nacionalni park servis je postavio Price kulu
zajedno sa drugih devet Wrightovih svojina na listu Svetskih kulturnih baština.

3.9 Jedan od apartmana u kuli price 3.10 Situacija zgrade 3.11 osnova kule price

15
 Unity temple

4.1 Zgrada unity temple

16
 4.2 Prese zrade 4.3 Osnova zgrade

Da bi se smestile potrebe monaškog društva Rajt je podelio opštinu od hrama

kroz nisku, središnju lozu do koje moze da se pristupi sa bilo koje strane. Ovo je
bila efikasna upotreba prostora i smanjila se buka izmedju dva glavna prostora
za okupljanje: one koja dolazi od religijske sluţbe bila bi odvojena lozom od one
koja dolazi od društvenih dogadjaja. To je bila jedna od prvih upotreba bipartite
(dvostrukog, podeljenog u dva dela) dizajna: sa dva dela zgrade sličnih u
kompoziciji i odvojeni nţim hodnikom i gde je jedan deo veći od drugog.

Da bi se smanjili troškovi izgradnje Rajt je izabrao beton koji je ojačan

gvoţdjem kao glavni material za gradnju hrama Jedinstva. Ustvari, hram se
uzima kao prva zgrada na svetu izgradjena od ojačanog betona sipanog u
zemljiste tj. beton je sipan u drvene konstrukcije sagradjene na zemlištu kako bi
se napravili zidovi. Medjutim, to nije i jedini primer ovakve gradnje jer je kalup iz
zemljišta, neboderi koji su bili jačana čelikom gradjeni su u Sinsinatiju.

4.4 Poled ka stepeništu prema ulazu u zgradu 4.5 Ulaz u zgradu

17
 4.6 Detalj unutrašnjih prozora 4.7 Detalj spoljašnjosti prozora

Da bi se smanjila buka koja dolazi sa ulice Rajt je sklonio prozore u hramu koji
gledaju na ulicu. Umesto toga prirodno svetlo je dolazilo iz obojenog stakla u
krovu ili na staklima duz zidova. Kako članovi parohije ne bi mogli da gledaju u
hram stavili su stakla obojena zelenim, ţutim i braon nijansama, te nijanse su
odabrali tako da bi izvukli boje prirode. Na glavni sprat se dolazi nizim spratom
(na kojem postoje mesta za sedenje) i soba isto ima dva balkona gde monasi
mogu da sede. Ovi raznovrsni nivoi sedenja dopustili su arhitekti da sagradi
veličinu zgrade koja je potrebna za smeštaj svih monaha. Zgrada ima veoma
dobru akustiku.

4.8 Unutrašnjost zgrade 4.9 Unutrašnjost zgrade

18
 4.10 Unutrašnjost zgrade 4.11 Izgld dela fasade

Izgradnja hrama predstavlja korak napred za Rajta. Kad je prepričavao svoje

iskustvo naglasio je da je u ovom dizajnu prvi put shvatio da je pravo srce
zgrade njen prostor a ne njeni zidovi. Doista, istoričari arhitekture su komentarisali
Rajtovu genijalnost u stvaranju i igranju sa prostorom u ovoj gradnji, Peter Blake
je u svojoj knjizi “Arhitekte” deo o Rajtu nazvao “Gospodarstvo Prostorom.”

Zgrada je završena 1908, hram je i dalje u istoj upotrebi samo sada kao
odvojena organizacija, Fondacija za Obnovu Hrama Jedinstva vodi više
milionski projekat za obnovu hrama, sa Gunny Harboe na čelu procesa.

4.12 Detalj fasade 4.13 Izgled fasade

19
Guggenheim muzej u Njujorku

5.1 Zgrada muzeja Guggenheim

20
 Muzej Solomon R. Guggenheim je počeo sa radom 21. Oktobra 1959. I to je
bio jedan je od najpoznatijih i najbitnijih arhitektonskih obeleţja 20. veka. u
Njujorku. Delo Frenk lojd Rajta muzej koji se često naziva jednostavno
Guggenheim, je stalni dom obnovljenoj kolekciji Impresionista, Post-
impresionista, ranih modernista i svaremene umetnosti i takodje posebnih izloţbi
koje se organizuju tokom godine. Smešten u gornjoj istočnoj starani Njujorka,
drugi je muzej fondacije Solomon R. Guggenheim, osnovane 1937. Za lokaciju
izgradnje muzeja bilo je predvidjeno centar grada Njujorka, u petoj aveniji, sto
se Rajtu nuje svidelo, za sta je rekao da je divlje, do srzi.

Postojali su svi uslovi da zgrada muzeja postane trn u oku grada. Kao što je i
postala (sto, jasno, ne čini čast gradu s njegovim kvadratnim "parcelama", vec
Rajtu i njegovoj sposobnosti da stvori oblike koji su zaista dostojni čoveka). Da bi
ga sagradio, trebalo mu je vise od petnaest godina. Svakako ne zbog
sopstvenog oteţanja ili zato što nije imao jasnu predstavu o onome sto hoće.
Preliminarni nacrt načinjen 1943. godine (jedan od onih sjajnih crteţa u punoj
perspektivi koje je Rajt sistematično pravio kao studije i prikaze svojih gradjevina i
koji su prava umetnička dela) pokazuje sa svim detaljima kakvo ce biti konačno
ostvarenje remek dela koje je on zamislio .
Ova zgrada je u suštini bila velika rampa koja počinje od tla i spiralno se penje
načinivši pet koncentričnih krugova. Kod svakog kruga postaje sve šira tako da
se citavo zdanje siri nagore, kao prevrnuta kupa. U unutrašnjosti spirale je
ogroman centralni prazni prostor. Osvetljenje dolazi s velikog staklenog krova koji
zamenjuje uobičajenu tavanicu i kroz pojas prozora koji takodje počinju u
prizemlju i bez ikakvog prekida slede tok spirale. Na prvom spratu betonska
forma nalik silueti cipele spaja glavnu spiralu s manjom kruţnom gradjevinom
koja ima reprezentativnu funkciju, a u isto vreme predstavlja vezu izmedju
kruţnih struktura i pravougaone parcele zemljišta na kojoj se uzdiţe Muzej. To je
uzbudljiva celina ciji je efekt pojačan apsolutnim nepostojanjem bilo kakvog
ornamenta: ni jednog uzljebljenja, reljefa, bilo kakvog ukrasa koji bi poremetio
glatke betonske zidove.

5.2 Pogled ka gornjem delu unutrašnjosti muzeja 5.3 Pogled ka donjem delu
unutrašnjosti muzeja

21
 Rajt, u svojoj stalnoj potrazi za oblicima koji bi bili sve prilagodeniji prirodnom
ţivotu, koji bi odgovarali stvarnim ljudskim potrebama a ne apstraktnom
intelektualizmu, tako da je počeo da se odriče kvadrata i pravougaonika,
oblika iz kojih su nastale "kutije za pakovanje", ispitujući prvo mogućnost trougla i
višeugla, zatim kruga, linije koja je dovršena ali neograničena, i zapravo krenuo
ka logičnom koraku dalje - od kruga ka spirali. Odabir spirale koja se širi je
napravilo najbolju upotrebu prostora koji su našli i spojilo je strukturne i prostorne
elemente prema kojima je Rajt teţio tokom svoje karijere. Primarni material za
gradnju je beton koji je sipan i prskan. U zgradi plitka i spiralna rampa prati
uvijenu formu eksterijera i omogućava prostor za izlaganje umetničkih radova.
Rajt je rekao da je Guggenheim muzej „‟jedan veliki prostor na jednom spratu
koji se nastavlja. Oko posmatrača ne primećuje iznenadne promene ali se
blago uvodi i tretira kao da gleda sa ivice obale u neprekinut talas… Jedan
sprat se utapa u drugi, ceo oblik je od betona, više podseća na ljusku jajeta u
formi nego unakrsna ciglovita struktura.

Ovo je veoma neuobičajeno za Rajtova dela koja su često bila veoma

bogato ukrašena (ponekad čak do te mere da su ukrasi onemogućavali
kompletno sagledavanje gradjevine u prostoru, jer je Frank, majstor u
promišljanju i ostvarivanju prostora imao, po otrovnoj opasci jednog od svojih
biografa "ukus viktorijanske vezilje". Ali je Rajt, koji je povodom svog dela voleo
da citira Laocea (kineskog filozofa koji je pet stotina godina pre Hrista rekao da
je "stvarnost jedne gradjevine praznina koju ona sadrzi")

5.4 Osnova muzeja 5.5 Osnova muzeja

22
 5.6 Presek

Karakteristična zdrada, Rajtovo zadnje veliko delo, odmah polarizovano,

dobilo arhitektonske kritike odmah po završetku, danas ţivi široko poštovanje.
Kada se gleda sa ulice, zgrada izgleda pribliţno kao bela mašna uvijena u
cilindrično klupko, blago šira na vrhu nego na dnu. Njen izdled je u oštrom
kontrastu sa tipičnim kutijastim zgradama na Menhetnu koje je okruţuju,
činjenica u kojoj Rajt nalazi zadovoljstvo je ona gde kaze da ovaj muzej cini da
obliţnji Metropolitanski muzej umetnosti “zgleda kao Protestantski ambar.”

Unutrašnji, vizuelni balkon stvara blagu spiral od glavnog nivoa do vrha

zgrade. Slike su prikazane duţinom zidova spirale i u izloţbenom prostoru u aneks
nivoima duţ puta.

Većina kritičara zgrade fokusiralo se na ideju da to baca senku na umetničke

radove u njoj i da je posebno teško da se dobro okače slike u izloţbeno plitko
udubljenje bez prozora koje okruţuje centralnu spiral. Iako je okrugli prostor
osvetljen velikim krovnim prozorom, udubljenja su jako osenčena preko prolaza,
ostavljajući da se umetnost osvetli uglavnom veštačkim svetlom. Prozori u
udubljenju nisu ni vertikalna ni ravna (većina je blago udubljena). 1992. zgrada
je dopunjena sa susednom pravougaonom kulom, višom nego originalna
spirala, koju je dizajnirala arhitektonska firma Gwathemey Siegel i Udruţenje
Arhitekata.

Kada je Rajt umro 1959 muzej nije bio završen.

23
 5.7 Guggenheim muzej 5.8 Guggenheim muzej

Rajt je smatra da se posetioci ovog muzeja ne umaraju prilikom obilazka

Guggenheim muzeja, i pritom je rekao: posetilac nakon kratkog vremena
počne više da misli na svoje noge nego na izloţena remek-dela, to je "zamor
muzeja", i da je to neizbeţna posledica pogrešne arhitekture, one koja nije
"organska". Ničeg od toga nema u Gugenhajmu, posetioci dolaze u predvorje
prizemlja, plate ulaznicu, ulaze u jedan od liftova i stiţu na peti sprat, na vrh
spirale. Odatle će polako silaziti niz samu spiralu, stalno se spuštajući. Dakle, bez
ikakvog zamora i sledeći sasvim prirodan put. Sledeći takvu putanju, posetioci
će moći da se dive slikama izloţenim na zidovima duţ rampe koji su nagnuti
spolja, tako da deluju - objašnjavao je Rajt - kao slike na štafelaju, omogućujuci
time bolji pogled na dela koja i u muzeju imaju isti nagib. Neko je primetio da
zidovi, s obzirom na to da su ukošeni, neće moći da prime nijednu sliku iznad
izvesnih - ne mnogo velikih - dimenzija. Odgovor nije stigao od Rajta, nego od
njegovog autoritativnog predstavnika, ozbiljnog časopisa Architectural Forum:
"Odnos pravolinijskih struktura jedne slike tiče se više strukture nego slike." Zvučalo
je dobro, ma šta da se time htelo reći. Nevolja je jedino bila u tome što platna
većih razmera i dalje nisu mogla tu da se smeste.

24
Literatura

 www.greatbuildings.com
 sr.wikipedia.org
 en.wikipedia.org
 Arhitektura.rs
 Miloš R. Perović, Istorija modern arhitekture – kristalizacija modernizma,
Beograd, 2005, DRASLAR PARTNERS knjiga 2A.

Sajtovi sa kojih su uzete slike:

www.greatbuildings.com Slika: 2.1; 3.2; 3.3; 3.4; 3.5; 3.9; 3.10; 3.11; 4.2; 4.3; 4.4;
4.5; 4.6; 4.8; 4.12; 4.13; 5.1; 5.4; 5.5; 5.6; 5.7; 5.8;

sr.wikipedia.org Slika: 1.1; 1.2; 1.3; 1.4; 1.5; 1.6; 1.7; 1.8; 2.2; 2.3; 2.4; 2.5; 3.6; 3.7;
3.8; 4.7; 4.9; 4.10; 4.11; 5.2; 5.3;

25